I da Sjedinjene Drzave nesto imaju ili cine, govoreci 0 drzavama u mnozini,

dok je posle rata ispravna formulacija glasila da Sjedinjene Drzave, u 4

I jednini, nesto imaju ili cine. Zemljaje sada bilajedinstvena i predstavljalaje
vise od zbira svojih delova, a to je, najjednostavnije receno, upravo one zbog
cega se vodio rat. GRADOVI I INDUSTRIJA
I 1865-1917
Napomene

I I. Herman Melville, White Jacket: or, The World in a Man-of-War (New York:
Grove Press, 1965), p. 151.
2. Robert Raymond, Out of the Fiery Furnace: The Impact of Metals on the History
of Mankind (University Park, PA.: Pennsylvania State University Press, 1986), p. 199.

I 3. Kenneth M. Stampp, The Peculiar Institution (New York: Vintage Books, 1956),
pp.42-3.
Sjedinjene Drzave su do pocetka dvadesetog veka vise nego ostvarile

I viziju Herrnana Melvila od pre pola stoleca. Drzava je sada bila konti-
nentalna imperija, sa isto toliko velikim gradovima i industrijom kao i
najvece evropske sile, i politickom moci koja je u inostranstvu vec
projektovala sliku nove kolonijalne imperije. Na neki nacin, "ostale nacije"
I su vec bile .Jza nas". Za razliku od Melvilovog vremena, pitanje nacio-
nalnog jedinstva bilo je potpuno reseno i nije bilo potrebe za beskrajnim,
osetljivim prilagodavanjima u odnosima izmedu suparnickih delova. U
takvoj situaciji, bilo je mnogo toga ~to su aktivni propagatori i toboznji
laureati mogli da slave, dovoljno da opravdaju projekcije za novi americki
vek.
Mnogo cesce nego 1851. godine, culi su se i glasovi sumnje i pesimi-
I zma, kao i ozbiljna pitanja 0 promenjenom znacenju amerikanizma. Urbani i
industrijski karakter zemlje odavno 'je postao stvamost, ali su pocetkom
dvadesetog veka gradovi i industrije potpuno zavladali americkim zivotom

I stvorivsi drustveni svet koji je bilo prakticno nemoguce pomiriti s republi-

kanskim idealima. Novu Ameriku su karakterisali surovi klasni sukobi,
ekstremna polarizacija bogatstva, beda i endernicno politicko nasilje. Kako
je 1879. godine tvrdio radikalni ekonomista Henri Dzordz, americki na-
predak se neodvojivo i nuzno zasnivao na siromastvu. I dok su etnicke
razlike koje su predstavljali Irci i Nemci bile poznata stvamost, priliv novih
emigranata iz Evrope pretio je da unisti svaki trag americkog konsenzusa.
Populame ideologije tog doba naglasavale su konflikt, sukob rasa i klasa,
borbu jakih protiv slabih. Mnogima je perspektiva novog veka delovala
surnomo pa cak i zastrasujuce. Ako je uopste i bilo nade, ona je lezala u tome
da se vladi poveri radikalno drugacija uloga od one koju su predvideli
osnivaci nacije, a cinjenica daje zemlja konacno i krenula tim putem sarno
pokazuje razmere ocajanja koje je u to vreme vladalo.

I 128 129

OBNOVA
Po zavrsetku Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su se suocile sa
novim pitanjem status a pobunjenih teritorija. Bilo je moguce primeniti
nekoliko ustavnih resenja. Najvelikodusniji je bio pristup za koji su se
zalagali Abraham Linkoln i njegov naslednik Endrju Dzonson, zeleci da
drzave bivse Konfederaeije resorbuju u Uniju pod najblazim mogucim
uslovima. lako je vecina gradana Konfederaeije ucestvovala u oruzanoj
pobuni protiv Unije, bilo je prakticno nernoguce da se svakom pojedineu
sudi kao izdajniku koji je u potpunosti proigrao svoja gradanska prava.
Razlozni kompromis ukazivao je na to da bi drzavu trebalo ponovo primiti u
punopravno clanstvo Unije kada odredeni proeenat njenih grad ana polozi
zakletvu lojalnosti Sjedinjenim Drzavama i na taj nacin stekne pravo na
pomilovanje. Tada bi mogao da bude ponovo uspostavljen relativno norma-
Ian politicki zivot. Krajem 1865. godine, na tom prineipu su vec uspostavlje-
ne vlade drzava na citavom jugu.
Ovakav pristup bio je previse blag za radikalne republikanee koje su
predvodili Carls Samner i Tadeus Stivens. Oni su smatrali da predlozeni
planovi obnove zanemaruju polozaj bivsih robova, tvrdeci da je moralna
obaveza da se za njih stvori politicka institueija koja ce kontinuirano osi-
guravati njihova prava. To je znacilo davanje erneima svih gradanskih pra-
va, ukljucujuci i pravo glasa, i neprihvatanje podredenog polozaja koji pod-
seca na ropstvo. Osim toga, radikali su surnnjali u lojalnost bivsih konfe-
deralista, bez obzira na njihovu zakletvu na vemost. Stay radikala podrazu-
mevao je da ce secesionisticke drzave biti podvrgnute temeljnoj drustvenoj
revolueiji u kojoj ce nekadasnji mocnici biti zauvek potuceni. Takav pre-
okret mogao bi se postici sarno pod neposrednom kontrolom savezne drzave
i, kako se moze pretpostaviti, uz dugorocno prisustvo trupa i bajoneta Sje-
dinjenih Drzava. Prvi koraei u ovom praveu ucinjeni su 1865. godine do-
nosenjem 13. amandmana na ustav, kojim je zabranjeno ropstvo i prinudno
sluzenje, kada je osnovan i Fridmanov biro za zastitu i unapredenje drustve-
nih interesa ernaea.
U pocetku su ponovo uspostavljene juzne drzave cinile upravo one sto
je islo na ruku radikalima, podvrgavajuci bivse robove "ernim zakonima",
strogim propisima koji su oslobodenim erneima davali status daleko ispod
prave slobode ili jednakosti i nalagali obavezan rad. U stvari, ernei su, kao
zajedniea (umesto pojedinacno), postali kolektivna svojina svih belaea na
jugu. Rasireno teroristicko nasilje dovelo je do smrti nekoliko hiljada oslo-
bodenih ernaea i njihovih belih simpatizera a novoizgradene crnacke skole
su zapaljene. Pogrom ernaea u Nju Orleansu 1866. godine zaustavilaje tek
interveneija armije SAD a slicna buna buknulaje i u Memfisu. U Arkanzasu
je do ovakvih nereda doslo 1868. godine, u Juznoj Karolini 1870, u Misi-
sipiju 1871. U Lujzijani je preko 3 000 ljudi, uglavnom ernaea, ubijeno ili
130
•
ranjeno u bitkama i masakrima u deeeniji posle 1866. godine. Prica se daje u
Teksasu izmedu 1868 i 1870. svake godine ubijano hiljadu ernaea. Najozlo- I
glasenija organizaeija koja je iznikla iz ovog pokolja bio je Kju kluks klan,
pokret veterana Konfederaeije koji je nastao u Tenesiju 1866. godine i brzo
stekao status ogromnog i opasnog politickcg pokreta na citavom jugu.
Radikali su od 1866. godine dominirali politikom na saveznom nivou.
I
Cetmaestim ustavnim amandmanorn proglaseno je da svi ljudi, erni ili beli,
rodeni u Sjedinjenim Drzavama imaju status punopravnih gradana sa svim
pravima koja im ne mogu hiti uskracena bez odgovarajuceg zakonskog I
postupka. (lako je zamisljeno da formulaeija ove odredbe bude nedvosmi-
siena, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1873. godine manje-vise obesna-
zio njenu primenu na oslobodene robove.) Ovom merom je istovremeno
zabranjeno funkeionerima Konfederaeije da ponovo obavljaju odgovome
I
duznosti. Petnaestim amandmanom, predlozenirn 1869. godine, drzavarna je
zabranjeno da svojim gradanima ogranicavaju pravo glasa "na osnovu rase,
boje ili prethodnog robovskog polozaja". Zakonima 0 obnovi iz 1867. raspu-
stene su vlade juznih drzava, uvedena direktna vojna uprava i utvrdeni
detaljni postupei za nove izbore pod uslovima koji podsticu ucesce emaca.
Predsednik Endrju Dzonson je stavio veto na ove i druge mere Kongresa, ali
je najcesce bio nadglasan pa je 1868. godine postao prvi predsednik Sje-
dinjenih Drzava protiv kojeg je pokrenut postupak za opoziv. Iako opoziv
nije izglasan, Dzonson posle toga nije mogao rnnogo da utice na tok do-
gadaja.
Zakonima 0 obnovi stvoreni su novi rezirni sirorn juga, a njihov po-
I
liticki i rasni karakter bitno se razlikovao od bilo kog prethodnog. Najuguje
1868. godine bilo 700 000 emih glasaca prema 625 000 belih - odnos koji je
, znatno doprineo pobedi republikanaea na naeionalnim izborima: glasovi
ernaea su verovatno doneli predsednicko mesto Julisisu Grantu 1868. godi-
ne. U juznjackoj mitologiji, to je bio najgori od svih rnogucih svetova, savez
cincnih severnjackih avanturista (kuferasa) sa juznjackim izdajnicima (raga-
ma), koji su se zaverili da bi manipulisali neukim emcima kao lutkama, dok
je istovremeno prirodnim i pravim vladarima drustva bilo uskraceno svako
ucesce u njemu. Ovaj mracni period trajao je sve do 1870-ih, kada su hrabri
beli opozicionari uspeli da destabilizuju i zbaee republikansku diktaturu.
I
lstorija je bila blaza prema kuferasima i ragama, koji iz danasnje perspek-
tive ostavljaju utisak dobronamernih ljudi koji su se borili da stvore nov i
bolji jug. Odbaeiyanje republikanaea juznjaka kao izdajnika zasniva se na I
mitu 0 pravomjugu kao zemlji aristokratskih plantaza, mitu koji zaboravlja
sirornasnije gradane, a narocito one u brdskim predelima, minimalno veza-
nih za robovsku privredu.
Osim toga, erni funkeioneri tih godina nisu bili nista gori od svojih
I
belih savremenika, i sarno se iz rasisticke nadmenosti rnoze tvrditi da je sve
sto su oni cinili sarno odraz poslusnosti prema njihovim belim gospodarima
•
131
I
marionetama. Cmci su predstavljali proporcionalno veliki deo stanovnika
I juznih drzava i u svakom pravednom izbomom sistemu imali bi pravo barem
na neko predstavnisrvo, Osim toga, politicki i kulturni napredak novooslo-
bodenih robova bio je isto toliko brz kao i tempo kojim su razvijali sopstvene
izbome mreze potekle iz cmih crkava. Iako su vlade u periodu obnove
I (1865-77) mnogo trosile, pokusavale su da mdoknade apsolutan nedostatak
infrastmkture za resavanje potreba cmih grad ana u oblastima kao sto je
recimo obrazovanje.
I U tom smislu je pravu katastrofu izazvala pojava belih revolucio-
namih pokreta na jugu pracena postepenim ukidanjem federalne pomoci
rasno mesovitirn rezirnirna. Nekoliko hiljada pristalice Bele lige je 1874.
pokusalo da organizuje oruzani prevrat u Nju Orieansu, dok su nastojanja da
I odbrane novi rezim naoru;!avanjem cmaca izazvala jos gori masakr.
Republicke vlade na jugu su se jedna za drugom rusile pred neposrednom
opasnoscu od napada gomile i ubistava, da bi ih zamenili rezimi zasnovani
na tradicionalnom ucescu belih zemljoposednika i ljudi na polozaju, ~ije su
biografije obicno govorile 0 ratnoj sluzbi u Konfederaciji. Vlade Tenesija i
Virdzinije srusene su 1869. godine, Seveme Karoline 1870, dok su jedini
preziveli rezimi obnove bile drzavne vlade Floride, Juzne Karoline i Luj-
zijane.
Ali i one su pale zbog nacionalne stranacke politike. Na predsed-
nickim izborima 1876. godine, demokratski kandidat Semjuel Tilden ubed-
Ijivo je pobedio svog republikanskog rival a Raderforda B. Hejsa na opstem
glasanju, ali je slika u izbomom telu bila manje jasna. Tilden je usao u pre-
govore s vodstvom od 184 prema 166 u izbomom telu, i bio mu je potreban
sarno jo~ jedan glas da bude izabran. Polozaj predsednika je tada zavisio od
spomih rezultata glasanja u tri drzave koje su zadrZale republikansku
administraciju. Tako je 1877. go dine osnovana dvopartijska komisija da bi
resila spome izbore, sto se pretvorilo u sire pregovore 0 pre;!ivljavanju
obnove. Na kraju je Hejs dobio predsednicki polozaj, ali sarno po cenu
povlacenja saveznih trupa sa juga, cime je preostale republikanske rezime
osudio na propast. Dekret 0 policiji iz 1878. godine zabranio je dalju upo-
trebu vojnih snaga u sprovodenju zakona. Vrhovni sudje 1883. godine poni-
stio Zakon 0 gradanskim pravima iz 1875. godine koji je cmcima garantovao
pristup javnim prostorijama kao sto su ..gostionice, javni prevoz i mesta za
zabavu".
Tok obnove je pojacao juznjacki bes zbog.poraza u Gradanskom ratu,
pa se belo stanovnistvo okupilo oko ekstremnih anticrnackih elemenata. Jug
je ostao cvrsto demokratski sve do 1960-ih godipa i revolucije u gradanskim
pravima, ali ce, cak i od tada, biti potrebno da prode nekoliko decenija pre
nego sto mnogijuznjaci prihvate da glasaju za stranku Linkolna i Samnera.
132
SUPREMACIJA BELACA
Posto nisu imali nikakvog kapitala, bivsi robovi su uglavnom bili
primorani da postanu napolicari i mali farmeri, obicno zavisni od belih
magnata iz prethodnih godina. Proizvodnja pamuka je ponovo zauzela prvo
mesto u juznjackoj ekonomiji, a povrsina zemljista namenjena uzgajanju
ove kulture porasla je sa cetiri miliona jutara 1830-ih godina na trideset
miliona 1890-ih. Medutim, iako je obnova prosla, polozaj cmaca nije bio
nepopravljivo los, jer se privreda juga razvijala i diverzifikovala. Vec 1880.
godine, na primer, sirenje topionica gvozda koje su koristile ugalj u Alabami
postavilo je osnovu za nove industrije gvozda i celika u Birmingemu kao i za
vecu proizvodnju uglja. Do kraja veka, drzava je vec sticala bogatstvo od
proizvodnje celika, dirvne grade i tekstila. Broj stanovnika Birmingema
povecao se sa 3 000 u 1880. godini na preko 130000 u 1910. godini, a to je
razvoj koji se mote porediti s onim u Cikagu. Rast gradova i u drugim
oblastima juga odrazavao je novi prosperitet. Stanovnistvo Memfisa po-
vecano je sa 23000 pre Gradanskog rata, na oko 100000, krajem veka, dok
su drugi juznjacki gradovi, ukljucujuci Nesvil, Atlantu i Birmingem, bili na
ovom nivou ili bar negde blizu. Luisvilje imao vise od 200000 stanovnika.
Sada je bila moguca veca drustvena mobilnost pa su l880-ih godina
komentatori sa severa bili zapanjeni relativno srdacnim medurasnim odno-
sima na jugu. Crnci su u velikom delu zadrzali pravo glasa a konzervativni
demokratski politicari aktivno su se borili za njihovu naklonost. Upadljivi
znaci medurasne politicke saradnje u populistickorn pokretu ranih 1890-ih
godina izazvali su pravu paniku ekonomskih elita. Populisti i republikanci
su se 1894. udruzili da bi dobili kontrolu u Sevemoj Karolini.
Ova relativno benevolentna faza u istoriji crnackog stanovnistva zavr-
sena je poslednjih godina veka delom i zbog rasirene politicke borbe izmedu
demokrata konzervativaca i radikala populista u ekonomskom okruzenju
opustosenom depresijom u poljoprivredi. Konzervativci su zaigrali na rasnu
kartu i ponovo oziveli strah od crnacke dominacije, a nekadasnji populisti su
nestali zajedno sa pojavom nove rasne politike.
U prakticnom smislu, politicke bitke 1890-ih godina imale su najdi-
rektnije efekte na prava cmackog birackog tela, kome je sistematski uskra-
civano pravo glasa primenom diskriminatomih sredstava kao sto su glasacke
takse ili test pismenosti. U periodu od 1896. do 1904. go dine, broj registro-
vanih cmih glasaca u Lujzijani opao je sa 130 000 na sarno 1350. Napad na
cmacko pravo glasa pratilo je i sirenje zakona kojima se stvarala formalna i
potpuna rasna segregacija u svim javnim objektima. Ovi .zakoni Dzima
Kroua" navodno su stvarali "odvojene ali jednake" us love a to tumacenje
podrzao je i Vrhovni sud SAD 1896. go dine u slucaju Plesija i Fergusona, uz
zestoko protivljenje sudije Dzona Marsala Hariana, koji je ostao u manjini.
Eru Dzima Kroua karakterise i institucionalizacija kastinskog sistema na
133
 . jugu, cvrsta stratifikacija u kojoj je drustvena inferiomost cmaca nametana
.. 'silom - povremenim nasiljem i svakodnevnim uvredama. Robovski polozaj
cmaca ponovo je uspostavljen u vidu kaznjenickog rada - cesto grupa
zatvorenika povezanib lancima i pod kontrolom belih strazara - za potrebe
privatnih preduzimaca, sto je korporativno javno ropstvo po svemu osim po
imenu.
Sredinom veka abolicionisti su postavili retoricko pitanje: koliko cmih
Amerikanaca moze da dozivi nesto gore od ropstva? Period od 1890. do
1925. skoro da je dao odgovor na to pitanje. To je bilo vreme kada je u
Sjedinjenirn Drzavama zakon linea bio na vrhuncu, era u kojoj je svetina
ubijala u proseku po sto ljudi godisnje, Najveci broj incidenata dogodio se na
jugu a zrtve su bili crnci obicno zbog necega sto je shvaceno kao uvreda ili
seksualna pretnja beloj osobi. Na sarnom pocetku novog veka, ovakva ubi-
stva cesto su "uveli~avana" mucenjem, spaljivanjem ili kastriranjem. Kao i u
svakoj teroristickoj kampanji, cilj je bio da se odrzi strah medu stanovni-
stvom, i da se likvidiraju konkretni prekrsioci, Dolazilo je i do kolektivnih
pobuna prema strasnorn modelu iz godina obnove, pa su, na primer, 1898.
go dine naoruzani samozvani cuvari zakona u Vilmingtonu upotrebili teror
nizacija cmih muslimana i pan-africkih organizacija datiraju jos iz 1913. godi-
•
ne. Nacionalisticke struje su dozivljavale procvat u slobodnijoj atrnosferi sever-
njackih gradova. Tu se dvadesetih godina dvadesetog veka pojavio i crnacki
aktivista roden na Jamajki, Markus Garvi, dodelivsi sebi ulogu mesijanskog
proroka koji ce sve izgnane Afrikance povesti natrag na njihov rodni kontinent.
U toku te iste decenije, Komunisticka partija Sjedinjenih Drzava predlozila je I
ekscentricno resenje "cma~kog problema" kroz stvaranje posebnih oblasti sa
crnackom samoupravom ujuznorn cmom pojasu.
I
ZAP ADNA GRANICA
Gradanski rat je izazvao kratak zastoj u sirenju na zap ad, ali je one brzo
nastavljeno cirnje rat zavrsen, U drugoj polovini devetnaestog veka, broj Ame-
I
rikanaca koji su ziveli u zapadnirn drzavama porastao je sa 179000 na 4,3
miliona, uz dalje povecanje na 9,2 miliona do 1920. godine. Broj stanovnika
Kolorada se povecao sa sarno 34000 u 1860. na 500000 do 1900. godine.
Kalifornija je te iste godine imala 1,5 miliona stanovnika; .Zlatna drzava" je
I

da iskorene svaki trag crnacke politicke moci. D. V. Grifit je svojim filmom
,,Radanje jedne nacije" 1915. godine, iskoristio novi mocni medijum filma
da propagira efektnu verziju rasistickog mita 0 juznjackoj istoriji i rekon-
strukciji i time postavio osnove za ponovno rodenje Kju kIuks kIana, koji se
iznova razmahao cetrdesetih godina dvadesetog veka.
Kako su se tib godina uslovi za crnce naglo pogorsavali, perspektiva
seobe na sever postajala je sve prirnamljivija. Iako su crnacke zajednice
tokorn celog devetnaestog veka postojale u svim severnjackih gradovima
svih velicina, masovno dose1javanje zapocelo je tek' pos1e 1900. godine.
lzbijanje Prvog svetskog rata bilo je posebno znacajan pokretac takvih
: kretanja stvorivsi ogromnu nestasicu radne snage u fabrikama municije na
severu. Cetiri stotine biljada crnaca sa juga preselilo se na sever i zapad od
1916. do 1919. go dine i time prornenilo etnicku strukturu i politiku u gra-
I
bila spremna da u narednom veku odigra znacajnu ulogu u americkoj politici. U
godinama 1889. i 1890, u Uniju je primljeno sest severozapadnih drzava (Ta-
bela 4.1) ukupne povrsine oko 540000 kvadratnih milja, ili dva puta vise od
teritorije Francuske. Kada se govori 0 ekspanziji u tim godinama izgleda ne-
verovatno da je tako ogroman razvoj delovao relativno rutinski i prirodno.
Prijemom Arizone i Novog Meksika 1912. godine zavrseno je politicko organi-
zovanje kontinentalnog dela Sjedinjenih Drzava, 0 kome ce se od tada govoriti
I
kao 0 "donjih cetrdeset osam drzava", a novi raspored zvezdica na americkoj
I
zastavi ostace nepromenjen sve?o 1959. godine.
TABELA 4.1. DRZAVE PRlMLJENE U UNlJU 1867-1912.

Godina~ema G1avni grad danas

I I
dovima kao sto su Njujork, Filade1fija, Cikago i Detroit. Nebraska 1867. Linkoln
Bilo je vise predloga da se poboljsa zalosna sudbina juznjackih crnaca.
Od 1890-ih, najprisutniji crnacki voda ujavnosti, pedagog BukerT. Vasing-
ton, koji je propovedao da samopoboljsanje i vredan rad dovode do evolu-
Kolorado
Severna Dakota
Juzna Dakota
1876.
1889.
1889.
Denver
Bizmark
Pjer
I
tivne promene, pridobio je podrsku konzervativnih voda. Praktican rezultat
Montana 1889. Helena
njegovog pristupa bilo je osnivanje instituta Taskigi 1881. godine, koji je
trebalo da posluzi kao model viseg obrazovanja za crnce. Kako je pocetkorn
veka rasno nasilje sve vise jacalo, takva strategija izgledalaje previse spora i
Vasington
Ajdaho
1889.
1890.
Olimpija
Bojsi
I
umerena drugim aktivistima, kao ~to je, recimo bio V. E. B. Diboa, prvi Vajoming 1890. Cejen
cmac koji je odbranio doktorat na Harvardskom univerzitetu. Diboa je 1910.
godine bio vrlo aktivan u osnivanju Nacionalnog udruzenja za napredovanje
Juta
Oklahoma
1896.
1907.
SoIt Lejk Siti
Oklahoma Siti I
obojenih 1judi (NAACP). lake su u politickoj klimi tih godina radikalna i Novi Meksiko . 1912. Santa Fe
separatisticka re~enja bi1a skoro nezamisliva, prvi pokusaji formiranja orga-

134
Arizona 1912.

135
Feniks
I
I
 Americku ekspanziju na zapad pokretali su tradicionalni motivi: zudnja
za zemljom i potraga za rudnim bogatstvom. Linkolnova administracijaje 1862.
godine donela izuzetno vazan Zakon 0 naseljavanju, koji je obecavao 160jutara
zemlje na zapadu, besplatno ili skoro bez ikakve naknade, svakome ko je bio
spreman da je naseli. Krajem decenije su i onako velika kretanja stanovnistva
ubrzana dolaskom zeleznickih pruga. Efikasan prevoz velikog obirna omo-
gucavao je da se proizvodnja kukuruza i zita, kojaje do 1940. bila ogranicena na
podrucje istocno od Misisipija, prosiri na celu zemlju. Osamdesetih godina
devetnaestog veka, proizvodnja se vec prosirila preko velike ravnice a pojas
kukuruza se protegao dalje na zapad kroz Ajovu i Nebrasku. Velicina novog
obradivog zernljista bilaje nepojmljiva ljudima naviklim na evropske uslove. U
periodu od 1870. do 1920. godine, broj arnerickih farmi povecao se sa 2,7 na 6,5
miliona, alije prosecna povrsina farme i dalje bila prakticno ista, oko 150jutara.
Potraga za zlatom i srebrom se takode nastavila i severna i juzno od kanadske
granice, a zestina pritiska koji su vrsili nazovi-rudari izazivala je zategnutost i na
drugim granicama, posebno onim sa indijanskim narodima.
U velikom delu zapada drustvena transformacija bila je oznacena
zamenom bufala stokom kako najbrojnijom zivctinjskom vrstom. Kasnih
sezdesetih godina devetnaestog veka, teksaski ranceri su poceli da teraju
svoja stada na sever, prema Kanzasu i zeleznickim cvorovima u Ebilejnu i
Dodz Sitiju, odakle su mogli da ih transportuju do gradova na srednjem
zapadu. Ovi veliki pokreti stoke i gradovi koji su nastajali na njihovom putu
postace eentralni deo mita 0 divljem zapadu, kao i eelokupni sklop ranceva i
korala, kauboja i sakupljanja stoke; ali to doba je kratko trajalo - vec krajem
1880-ih, najveci deo otvorene zemlje ogradili su naseljenici koristeci tek
pronadenu bodljikavu zicu (1873). Sistem ranceva se iz Teksasa prosirio na
brdske drzave kao sto su Vajoming i Montana i zapadno, na Arizonu, Ne-
vadu i Novi Meksiko. Rancevi na kojima je gajena stoka predstavljali su
ozbiljne poslovne poduhvate sa ogromnim investieijama evropskih a naro-
cito britanskih kapitaiista.
Novi zapad je slavljen kao divljina prepuna junastva, netaknuta gra-
nicna zemlja nasilja i odmetnika, dok su u stvari sukobi koji su se tih godina
desavali pre bili tipican odraz situaeije u drugim delovima Sjedinjenih Dr-
zava. Mnogi odmetniei, na primer banda Dzesija Dzejmsa, bili su preziveli
ucesnici ili nastavljaci gerilskih borbi koje su razdirale Kanzas i Misuri pre
Gradanskog rata i tokom njega. Secanja na Uniju i Konfederaciju su, na
primer, bila uzrok zavade izrnedu apalackih klanova Hetfild i Mekoj, se-
damdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. Borbe koje se vezuju
za legendarna imena kao sto su Bili Kid ili Vajat Erp bile su u osnovi
stranacke borbe za ekonomsku i politicku moc iste vrste kao i one koje su
obelezile izbore u Njujork Sitiju ili Filadelfijl tog vremena, ili kao in-
dustrijske borbe istocnih korporacija koje su upravljale zeleznicom ili ka-
nalima.
136
Dogadaj 0 kom je snimljeno vise filmova, obracun kod OK korala iz
1881. godine, bio je u stvari sarno jedan incident u kontinuiranoj borbi
izmedu biznismena iz Tumbstona, republikanaea i stocara, demokrata, u
kojoj su braca Erp sluzila kao najmljene ubice ovih prvih, na isti nacin na
koji su i politicke masinerije na istoku nametale svoju volju preko ulicnih
bandi. Pistolj ni u kom slucaju nije bio nesto na sta je zapad imao iskljucivo
pravo. Na zapadu se nikada nije dogodilo ni priblizno takvo nasilje koje bi se
moglo porediti recimo s onim u Lujzijani ili drugim delovima "divljegjuga"
u godinama obnove. Medutim, i na zapaduje bilo nekoliko zestokih eksplo-
zija frakcionaskog nasilja, na primer rat u okrugu Linkoln 1878. godine,
kada su stocari nahuskani, protiv odgajivaca ovaea u Novom Meksiku. U
Vajominguje 1892. godine Udruzenje odgajivaca stoke sa sedistem u Ceje-
nu pokrenulo pravu invaziju na okrug Dzonson u oblasti reke Pauder,
navodno s ciljem da prekine kradu stoke, a, u stvari, da naseljenike dovede u
red. Kao i u okrugu Linkoln, angazovani su revolverasi najamnici da bi
sproveli volju rancera. Rat koji je usledio izazvao je vise ljudskih zrtava i
pokazao nesposobnost sudova da osude mocne zlocince.
. KONFLIKT S INDIJANClMA
Vreme izmedu 1865. i 1880. godine obelezeno je krizom i privremenirn
resenjem "indijanskog problema" na zapadu, narocito kada se radi 0 indi-
janskim narodima iz seveme ravnice, plemenima Lakota-Sijuksa, Cejena i
Arapaha. Po zavrsetku Gradanskog rata, beli naseljenici poceli su da nadiru
prema granici Lakota-Sijuksa, utvrdenoj ugovorom iz 1851. godine. Kasni-
jim sporazurnima 1868. godine, ovo podrucjeje unekoliko smanjeno da bi se
beleima omogucio pristup zlatom bogatim zemljama dye Dakote pa su cak i
relativno umerene indijanske vode shvatile da su prinudene da biraju izmedu
otpora i mirnog unistenja. Tako je 1868. godine poglavica Ogalala - Sijuksa
Crveni Oblak poveo plemena iz ravnice u vise vojnickih i diplomatskih
pobeda koje su, sto se retko desavalo, zaista dovele do zatvaranja jednog od
najvecih pravaca seobe na zap ad, Bozmanskog puta, kojim su rudari
putovali u Montanu.
Ovaj prekid mogao je biti sarno privremen. Aktivnost belaea u ovoj
oblasti pojacala se izgradnjom Seveme pacificke zeleznice 1872. godine i
finansijskim krahom 1973. godine, koji je kod ocajnih naseljenika na zapadu
stvorio ozlojedenost prema svakom ogranicenju njihovog ekonornskog
razvoja. Pored toga, vojni komandant na zapadu - ironicno nazvan Vilijem
Tekumseh Serman - smatrao je da konfrontacija belaea i Indijanaea ne-
izbezno vodi zatiranju indijanskog nacina zivota a verovatno i eele rase. On
je sigumo razmisljao i 0 "istrebljenju" Sijuksa. Njegov zarnenik Filip ~e-
ridan izgovorio je onu cuvenu recenicu da su jedini "dobri" Indijanei koje je
137
 on ikad upoznao bili mrtvi Indijanci. Takve vode su takode shvatale kljucni
znacaj bufala kao glavnog uporista indijanske kulture, znajuci da bi istre-
bljenje jednog lako moglo dovesti i do unistenja onog drugog. Zato su
ohrabrivali pokolje krda bufala, koji su u deceniji posle 1865. godine vec
naveliko vrseni radi zadovoljenja potreba za hranom radnika zaposlenih na
izgradnji zeleznice. Sredinom vekaje bilo mozda sezdeset miliona bufala, a
cetiri milionaje ubijeno sarno 1871. godine. Do 1883. godine, njihov broj je
vec sveden na stotine.
Situacija je prerasla u krizu 1874. godine, kada je pronadeno zlato u
Cmim brdima Juzne Dakote, odnosno na teritoriji koja je za narod Lakota
bila posebno sveta. Kopaci su nagmuli potpuno nelegalno i rat je, prirodno
otpoceo. Komandant americke vojske bio je general Dzordz A. Kaster,
izvanredan samoreklamer koji je za sobom vec imao dugu proslost izuzetne
brutalnosti u sukobima sa Indijancima. Iako je bio sposoban konjicki ko-
mandant njega su u ovom slucaju deklasirale indijanske vode, Bik Koji Sedi
i Ludi Konj. Juna 1876. godine, Kasterova nesmotrena samouverenost do-
vela je do unistenja jedinice od oko 225 Ijudi pod njegovom komandom u
bitki kod Litl Big Homa u Montani. Ovaj dogadaj je bio utoliko traumaticniji
za americku javnost jer je vest 0 katastrofi stigla do istocnih gradova 4. jula,
upravo na dan kada je nacija ponosno slavila stcgodisnjicu Deklaracije
nezavisnosti.
Iako je Kasterov poraz predstavljao privremeni udarac nacionalnom
samopouzdanju, on je istovremeno bio i Pirova pobeda za domorodacka
plemena, koja su se sada suocila s razbesnelim americkim narodom odluc-
nim da vise ne dozvoli nikakav neuspeh. U naredne tri godine, najvece in-
dijanske vojne formacije bile su prinudene da se predaju, a neka plemena,
kao na primer, Nez Pers, su porazena, Novim ugovorima konfiskovane su
ogromne povrsine indijanske zemlje po principu "prodaj ili urnri od gladi".
Sjedinjene Drzave su 1877. godine zauzele zapadnu polovinu teritorije La-
kota, ukljucujuci i Cma brda, au jagmi za zemlju 1889. godine uzeto je jos
jedanaest miliona jutara. Ovo novo divljacko raspolozenje odrazilo se i na
mnoga plemena koja nisu imala ni najmanju ulogu u Kasterovoj bitki, na
primer pleme Juta u Koloradu i Juti, koje je isterano u neplodne i udaljene
predele bez imalo brige da Ii ce preziveti ili poumirati od gladi. Godine 1886,
bio je prinuden da se preda cak i tako strasan protivnik kao sto je bio
poglavica Apaca Dzeronimo, cime je zavrsen period krvavih borbi na
jugozapadu.
Ova porazna slika jos vise je pogorsana krajem 1880-ih godina, kada
je doneta odluka da se kolektivna indijanska zemlja podeli individualnim
posednicima. lako je opravdavana kao mera koja Indijance treba da izleci od
lenjosti, ova politikaje takode podrazumevala i odmeravanje zemlje koja ce
domorodackim narodima biti zaista potrebna. Kada je indijanska zemlja
podeljena, preostalo je rnnogo jutara viska, otvorenih za naseljavanje belaca,
138
bez obzira na to sto se radilo 0 teritoriji koja je oznacena kao indijanska.
Teritorija Oklahome je 1889. godine otvorena za naseljavanje, pa je u na-
rednoj deceniji stanovnistvo ove oblasti povecano sa 60 na 400 hiljada. Do-
morodacki posedi na .Jndijanskoj teritoriji" su se kontinuirano smanjivali pa
je i to podrucje konacno ukljuceno u buducu drzavu Oklahoma.
Kao sto se to cesto desava kada se dogodi neobjasnjiva katastrofa, ocaja-
nje Indijanaca je 1889.' godine dovelo do stvaranja znacajnog milenaristic-
kog pokreta, kadaje sveti covek Pijuta Indijanaca po imenu Vovoka poceo
da dobija vizije koje su mu govorile 0 dolasku Mesije. U novom zlatnom
dobu, belci ce biti eliminisani sa planete, a krda bufala ce se vratiti brojnija
nego ikad. Da bi potpomogla dolazak milenijuma, plemena moraju da
izvedu "pies duhova" i time uspostave jedinstvo sa precima koji brinu za
svoj narod. U toku naredne godine religija "plesa duhova" brzo se prosirila
preko ravnice, ali se krajem 1890. pokret raspao pod pritiskorn vojske. U
decembru je 250 Indijanaca masakrirano kod Ranjenog Kolena u Juznoj
Dakoti i taj dogadaj je, moglo bi se reci, oznacio kraj indijanskih ratova.
Dokje zap ad "osvojen", otprilike do 1890. godine, pokusaj da se on
uspesno eksploatise predstavljao je mnogo komplikovaniju stvar. Neke od
novih zemalja su razvile veoma uspesne privrede jer se sistem ranceva
prosirio na nekoliko zapadnih zemalja, dok se pacificki severozapad razvi-
jao u unosnu imperiju drveta. Zapadni gradovi su bujali; u periodu od 1860.
do 1900. godine, broj stanovnika Denvera povecan je sa nula na 134 hiljade.
Srediste Oregona, Portland, imao je 800 stanovnika 1850. godine, 90 hiljada
1900. i 200 hiljada 1910. godine. Sijetl je ostvario slican rast zahvaljujuci
ulozi koju je imao u snabdevanju rudara na nalazistima zlata Aljaske i Ju-
kona. Gradje imao 1000 stanovnika 1870, 80 hiljada 1900. i 237 hiljada
1910. Los Andeles je jos jedan klasican primer brzog razvoja grada. Godine
1870, imao je 5 000 stanovnika, kada je povezan sa zeleznickom prugorn
I
dye konkurentske kompanije koje Sll se zestoko borile za posao - Juzni
Pacifik i Santa Fe. Cene prevoza zeleznicom su vrtoglavo pale pa su
doseljenici sa srednjeg zapada nagmuli u grad povecavsi broj njegovih
stanovnika za vise od 100000 do kraja veka. Zavrsetak izgradnje luke San
Pedro 1914. godine poklopio se sa otvaranjem novog Panamskog kanala pa
je Los Andeles postao vodeca luka na Pacifiku. Dvadesetih godina dva- I
desetog veka grad je vec dobijao i dodatne podsticaje: od nafte, turizma,
filmske industrije i novih radnih mesta u avionskoj industriji. Uskoro je
mogao da konkurise San Francisku, koji je doziveo isto tako brz rast u
prethodnoj generaciji.
Ostale oblasti na zapadu bile su rnnogo manje pristupacne, narocito
visoravni dye Dakote, Kanzasa i Nebraske, koje su, kada su pronadene
sredinom veka imale nestvamo povoljnu klirnu. Kako su se osamdesetih
godina devetnaestog veka padavine smanjivale, bavljenje zernljoradnjorn je
postajalo sve teze, a pojava protestnih zemljoradnickih pokreta govori 0
139
I
•
I
njihovom rastucem ocajanju, lzuzetno ostre zime 1885-6 i 1886-7. godine
unistile su uslove za zivot mnogih rancera. Veci deo Kalifornije takode nije
I imao prirodne pogodnosti za zadovoljenje poljoprivrednib ambicija svojih
pionira, a snabdevanje vodom je izazivalo brojne krize. Trebalo je rnnogo
rada i dovitljivosti da bi se rancevi pretvorili u farme, ali je taj proces do
I kraja ovog perioda vec daleko odmakao. Potreba za vodom bilaje stvarnost
kojaje nekoliko juznih kalifomijskih zajednica navela da prihvate pripajanje
vecern Los Andelesu.
Istoricar Frederik Dzekson Tamer je 1893. godine izlozio naucni rad 0
znacaju granice u istoriji zapada. On je tvrdio da je arnericki karakter de-
finisan postojanjem otvorene granice koja je stalno pomerana i istovremeno
predstavljala realnu i sirnbolicnu medu izmedu divljastva i civilizacije. Ta
granica je sada zatvorena naseljavanjem Oklahome i uklanjanjem razlike
izmedu naseljenih i nenaseljenih teritorija. Tako je zavrsen "prvi period
americke istorije", Cinjenica daje granica zatvorena omogucila je rornanti-
zovanje zapada s novim zarorn, kao sto to na primer pokazuje objavljivanje
romana Covek iz Virdiinije avena Vistera, a u prve filmske obrade ovih
tema u narednoj deceniji spada i snimanje filma "Velika pljacka voza" 1903.
godine.
Ova teza 0 granici imala je ogrornnu vrednost za studente americke
istorije, koji su se pozivali na nju u objasnjavanju bezbrojnih aspekata
ameri~kog zivota i kulture. Medutim, moglo bi se raspravljati 0 tome da lije,
i u kom smislu, granica zaista zatvorena 1890. godine. Mnogi proslavljeni
dogadaji koji se vezuju za "divlji zap ad" su tek predstojali i dogodili su se u
novom veku. Sarna granica je i dalje ostala veoma ziva i prema Kanadi i
prema Meksiku. U Teksasu je pronalazak nafte u Spindltopu 1901. godine
pokrenuo nasumicna istrazivanja nafte koja su podsecala na potragu za
raznim mineralima ranijih godina. Osim toga, borbe koje su vodene na
granici 1870-ih godina ocigledno su ostavile svoj pecat na svesti prezivelih
ucesnika decenijama posle toga. Bez obzira na bilo ciji stay prema Tar-
nerovoj tezi, neospomo je da je "osvajanje zapada" dalo svoj doprinos obli-
kovanju arnericke kulture, a transformacija regiona u integralni deo Sje-
dinjenih Drzava nuzno se odrazila na politicku ravnotezu u narednorn veku.
IMPERIJALIZAM
Sjedinjene Drzave su do kraja veka vec imale dugu istoriju rasne kon-
frontacije i teritorijalne ekspanzije, pri ~emu su obe ove pojave uticale na
vodenje spoljne politike. Postepeno i pomalo nevoljno, Sjedinjene Drzave
su postajale imperijalna sila i vojni cinilac na gldbalnorn planu.
Gradanski rat je pokazao sposobnost Sjedinjenih Drzava da mobilisu
ogromne i ubojite vojne formacije, a ta cinjenica nije prosla nezapazena kod
140
potencijalnih suparnika u zapadnoj bemisferi. Rusija je1867. godine odlu-
cila da okonca svoje imperijalne poduhvate u Sevemoj Americi prodavsi
Sjedinjenim Drzavama ogromnu teritoriju Aljaske od 591;000 kvadratnih
milja za oko sedam miliona dolara. Drzavni sekretar Vilijem H. Suard je s
pravom prikazivao ovaj posao kao izvanrednu pogodbu, iako su se kriticari
rugali potencijalnoj vrednosti .Jiladnjace g. Suarda". Britanci su zakljucili
da njihovu poziciju treba hitno ojacati, posebno sada kada je Suard objavio
kako ce cela Severna Amerika "pre ili kasnije biti u magicnom krugu ame-
ricke unije" i poceo da se bvali da je nova transkontinentalna zeleznica
potencijalno otvorila ceo kanadski zapad za buduce pripajanje Americi.
Nekoliko britanskih severnoamerickih teritorija spojilo se u novi Dominion
Kanada 1867, a nova zemlja je obezbedila svoje zapadne teritorije ogrom-
nim naporima da u narednoj deceniji izgradi sopstvenu transkontinentalnu
zeleznicu. U drugoj polovini veka, povremeno su se javljali strahovi da ce
sporadicni nesporazumi Amerike i Britanije dovesti do vojne konfrontacije,
na primer u sporu oko granica Venecuele 1895. godine. Mogucnost sukoba
uvecavalo je sve vece prisustvo Iraca u Sjedinjenim Drzavama, gde je
anti-britanska retorika postala uobicajena u gradskoj politici.
ad osamdesetih godina dcvetnaestog veka, rast evropskog imperija-
lizma izazivao je mesovita osecanja u krugovima americke elite. Iako je tu
bilo i zavisti i neprijateljskog raspolozenja zbog prekomorske ekspanzije
zemalja kao sto su Britanija i Francuska, postojao je osecaj da Sjedinjene
Drzave treba da izvrse svoju jedinstvenu civilizacijsku misiju kako bi
oslobodile primitivne narode i dove le ih u prosveceno i progresivno okrilje
arnerickog oria. Prvu vecu priliku da se novi americki imperijalizam oproba
u praksi pruzila je nesigurna i oslabljena spanska imperija. Na Kubije 1895.
godine izbila nacionalisticka buna koja je ugusena uz zverstva 0 kojima je
americka stampa, pre svega popularne novine Herstovog i Pulicerovog
lanca, izvestavala vrlo kriticki. Spanski "koncentracioni logori" opisivani su
do najjezivijih detalja. Zategnutost je rasla sve dok februara 1898. godine
nije doslo do misteriozne eksplozije koja je potopila americki bojni brod
Mejn u luci Havane. lako su ratni brodovi na paru u to vreme bili podlozni
nesrecarna, americki mediji su potapanje odmah pripisali neprijateljskoj
akciji i zahtevali istragu a zatim i odgovarajucu odmazdu. U aprilu je ame-
ricka administracija odobrila intervenciju na Kubi i rat je objavljen. Borba
koja je usledila bila je krajnje neravnopravna i Kuba se ubrzo nasla u ame-
rickim rukama. U maju je pomorska pobeda u Manilskom zalivu potvrdila
americku kontrolu nad Filipinima pa je u avgustu zakljucen mir. U skladu sa
pariskim mirovnim ugovorom, Sjedinjene Drzave su odmah pripojile pose-
de Portorika, Guam i Filipine, a polagale su pravo i na Havaje.
lzgledalo je da su ovi dogadaji uvrstili Sjedinjene Drzave u red im-
perijalistickih sila uz relativno malo krvoprolica: od 300 000 americkih
vojnika i mornara koji su sluzili u vojsci u toku rata sa Spanijom manje od
141
 400 je poginulo u bitkama (iako je 2 000 umrlo od drugih uzroka). Arnericko
vojno samopouzdanje povecavao je veliki publicitet koji je davan herojskim
poduhvatima kao sto je bio nap ad "smelih konjanika" na brdo San Huan u
Portoriku. Neprijatne posledice ovog sukoba bile su skoro zaboravljene.
Domace stanovnistvo Filipina se 1899. godine diglo na ustanak, koji je
ugusen tek 1902. godine, posle surovih borbi u dzungli - preteca onoga sto
ce se dogoditi u Vijetnamu. Stampa je na pocetku vrlo malo govorila 0
masakrima i unistavanju sela, mucenju i kasapljenju zarobljenih gerilaca
koje su vrsile americke snage. Mere preduzete protiv pobunjenika bile su
rnnogo krvavije od svega sto su Spanci uradili na Kubi, ili od akcija
britanskih snaga u Burskom ratu, koje su u to vreme bile ostro kritikovane.
Isto tako nije bilo govora ni 0 razmerama sukoba: 1900. godine na ostrvima
je bilo angazovano 70 hiljada americkih vojnika. Konacni gubici nisu
poznati a njihovo utvrdivanje komplikuje broj umrlih u zatvorima i kon-
centracionim logorima kao i broj urnrlih od gladi. Medutim, i sarno vojnicki
gubici su vec bili uzasni. Sve u svemu, broj filipinskih zrtava sigurno se meri
stotinama hiljada. Kao sto je jedan americki kongresmen napomenuo: "U
Luzonu vise nema pobune, jer nije preostao niko da se pobuni".
Kakve god da su njegove mane, sukob sa Spancima i njegov ishod nisu
ostavili nimalo surnnje da je Amerika stekla polozaj svetske sile, status koji
je jos vise ojacala aktivna spoljna politika Teodora Ruzvelta (predsednika od
1901-1909). Ruzvelt je covek koji je nastupio kao mirotvorac u Rusko-ja-
panskom ratu 1905. godine, isti onaj kojije 1907. poslao .veliku belu flotu"
na krstarenje po celom svetu da bi demonstrirao rast americke pomorske
sile. Ruzvelt se 1902. godine pozvao na Monroovu doktrinu kako bi ubedio
evropske sile da odustanu od blokade Venecuele. Sjedinjene Drzave su
svojim imperijalnim ponasanjem nastojale da uspostave dominaciju na
Pacifiku i u Karibima, a to je uloga za koju je bio potreban kanal izmedu ove
dye vodene povrsine. Tako je Ruzveltova administracija 1903. godine iznaj-
mila od Kolumbije zernljiste koje ce postati Zona Panamskog Kanala, a
zatim isplanirala lokalnu pobunu da bi stvorila marionetsku drzavu Panamu.
Kanal je graden od 1906. do 1914. godine uz ogromnu cenu u Ijudskim
zivotima. Americka flota je sada imala mogucnost da se lako i brzo krece
izmedu dva okeana, a to je pogodnost kojaje mogla imati presudan znacaj u
ratu sa Britanijom ili sa njenim mocnim pomorskim saveznikom J apanom.
Sjedinjene Drzave su mogle da tretiraju vecinu malih drzava u Ka-
ribima kao de facto kolonije koje treba okupirati kako i kada to bude po-
trebno da bi se zastitili arnericki grad ani ili naplatili dugovi. Kuba i Panama
su vec prakticno bili protektorati, dok je Portoriko bio kolonijalni posed.
Vlada Sjedinjenih Ddavaje!}1905. godine preuzela finansije Dominikanske
Republike navodeci kao opravdanje navodno "policijsku vlast", sto je bilo u
skladu s .Ruzveltovim shvatanjem Monroove doktrine", U smislu meduna-
rodnog prava/ ideja je bila bizarna, ali je utvrdila cvrst presedan. Americke
142
snage su okupirale Nikaragvu 1912. godine i ponovo 1926; okupirale su i
Haiti od 1915. do 1934. i Dominikansku Republiku od 1916. do 1920. Arne-
ricke trupe su se takode angazovale u Meksiku kada je ova drzava usla u
svoju deceniju revolucije 1910. godine, ali ova ogromna zemlja nije nudila
iste izglede na uspeh kao I ostrvske republike vec naviknute na prisustvo
americkih marinaca. Godine 1914, navodna uvreda americke momarice
I
dovelaje do bornbardovanja luke Vera Kruz. General Dzon Persing je 1916.
go dine s velikim snagama upao u sevemi Meksiko da bi kaznio snage Panca
Vile zbog napada na americku teritoriju.
Nova americka imperija je imala kultumi i ideoloski uticaj daleko
iznad svog komercijalnog znacaja, a arnericki mislioci su od 1898. godine
vise nego ikada bili obuzeti novom rasnom teorijom koja je imala tako
opijajuci efekat na njihove pandane u Britaniji i Nemackoj. Jedan od kljuc-
nih zastupnika "tevtonskih" teorija rase u javnom zivotu bio je senator
Albert Beveridz, najveci pristalica filipinskog poduhvata. Takve ideje su
nalazile sledbenike u naciji koja je navikla na generacijske sukobe sa ern-
cima i americkim domorocima, u borbama koje su izrodile bezbroj nega-
tivnih stereo tip a 0 "ni~im rasama", Medison Grantje 1916. godine objavio
popularni tekst Nestanak velike rase ili rasna osnova istorije Evrope.
Teorija eugenetike, sugestija da se socijalni problemi mogu resiti
reprodukcijom najboljih i ogranicavanjem inferiomih, bila je povezana sa
rasizmom. Ideje eugenetike imale su dubok uticaj na americku drustvenu
politiku u prvoj cetvrtini veka, odrazavajuci se na razlicita podrucja kao sto
su obrazovanje, socijalno blagostanje, krivicna pravda i maloletnicka de-
I
linkvencija, kao i tretrnan alkoholicara, epilepticara i dusevnih bolesnika.
Rast populamosti testova inteligencije posle 1905. godine dao je navodno
kvantitativnu osnovu za arnericku socijalnu pirarnidu: ona se sa vrha, koji su
I
cinili belici iz seveme Evrope, spustala preko mediteranskog i slovenskog
stanovnistva, da bi konacno dosla clo crnaca. Ove teorije su navoclno po-
tvrdivali masovni testovi inteligencije (lose) izvedeni na regrutima u toku
, Prvog svetskog rata. Posle toga, advokati "anglosaksonske" supremacije
mogli su da tvrde da je nj ihova pozicija u potpunosti opravdana neoborivim
podacima.
INDUSTRIJALIZACIJA I ZLATNO DOBA
Americka industrijalizacijaje dostigla vrhunac posle Gradanskog rata,
sto je velikim delom bila i njegova neposredna posledica. Pored razumljivih
zahteva u odnosu na ratnu industriju, ugovori zakljucivani u vreme rata
ornogucili su pojedinim biznismenima da akurnuliraju veliko bogatstvo,
I
koje su sada mogli uloziti u druge poslove. Uz to je eliminisanje uticaja
juznjackih plantazera omogucilo Kongresu da uspostavi carinske barijere za
143
I
I
 zastiru americke industrije. U periodu od sezdesetih godina devetnaestog
veka do tridesetih godina narednog veka, pravni i politicki rnilje u Sjedi-
I njenirn Drzavama bio je izuzetno naklonjen industriji i suprotstavljao se cak
i urnerenirn oblicirna regulacije iIi ogranicavanja,
Veliku povelju neogranicenog kapitalistickog razvoja cinile su pre
I svega dye doktrine. Jedna od njih je bila ustavna odredba kojom se vladi
zabranjuje da "slabi ugovor", sto je znacilo da ne treba da postoji nikakva
zvanicna intervencija u pravnirn poslovima izrnedu poslodavca i zaposle-
I nog, pa cak ni kada se radi 0 osnovnirn pitanjirna kao sto su odredivanje
najarnnina i radnog vrernena. Druga je, treba istaci, bio cetrnaesti ustavni
amandrnan, koji je bivsirn robovima formalno davao puna gradanska i po-
liticka prava. Na osnovu tumacenja sudova tog vremena, ovaj arnandman
nije pruzao cmcima prakticno nikakvu zastitu, vec je sva prava .Jica" davao
korporacijama pa je svako propisivanje poslovnih aktivnosti od strane vlade
smatrano krsenjem korporativnih gradanskih prava. Vrhovni sud je 1905.
godine u slucaju Lohner presudio da Njujork nema nikakva prava da regulise
I maksimalno radno vreme zaposlenih. Na pravne stavove je uticala i teorija
socijalnog darvinizma, koja je, u svom prostom obliku, tvrdila da su poku-
saji da se pomogne sirornasnima i nesposobnima ne sarno beskorisni, vec i
I da predstavljaju stetno uplitanje u normal an tok drustvenog razvoja.
ad 1890-ih godina, reformisticke i intervencionisticke vlade drzava i
gradova dozivljavale su skoro potpun neuspeh u nastojanjima da urede
uslove poslovanja u interesu radnika i potrosaca. Vrhovni sud je 1895. go-
dine proglasio neustavnorn utvrdenu stopu poreza na prihod; te iste godine
ovaj sud je odbio da kazni otvoreno krsenje saveznog zakona protiv trustova.
U meduvrernenu su nizi sudovi u primeni krivicnog prava odlucno odbijali
da priznaju novo industrijsko okruzenje, tako da je bilo prakticno nemoguce
ruziti korporaciju cak i za najgore postupke koji su dovodili do smrti ili
povrede radnika, ili za bilo kakvu stetu nanetu zajednici u susedstvu. Na
I primer, kada se radilo 0 nesrecama u industriji, povredeni radnik je mogao
da tuzi sarno drugog radnika koji je bio neposredno ukljucen urad, ali ne i
poslodavca. Znacajan stepen regulacije i ogranicenja nije obezbedilo ni
krivicno zakonodavstvo, bez obzira na cesto bezocno krsenje zakona korpo-
I rativnih .magnata" surnnjivog porekla.
Poslednja trecina devetnaestog veka bila je vrerne piratskog kapita-
lizrna u njegovom najt1agrantnijern vidu, uz simbolicne, a cesto i stvame
I ratove 0 kojirna su rnediji izvestavali sisto toliko entuzijazrna kao i 0 bilo
kom sukobu s Indijancirna na granici. Neobican sarno po svorn obimu bio je
"rat za Iri" sredinorn sezdesetih godina devetnaestog veka, u kom je Kor-
nelius Vanderbilt pokusao da zaokruzi svoj monopolisticki uticaj na tran-
sportni sistern u drzavi Njujork. Njemu se suprotstavio "irijski krug", tri
supamika-finansijera ~iji je vrtoglavi uspeh u profiterskim poslovima i
probijanjti blokade u Gradanskom ratu jos bio svez: Denijel Dru, Dzim Fisk i
I 144
Dzej Guld. Bitku koja je usledila pratilo je masovno podmicivanje sudova,
sudija i drzavnih funkcionera kao i rnanipulacija hartijama od vrednosti
velikih razmera, koja bi bila nezakonita u svakom drustvu.sa bar rudimen-
tamim mehanizmima za funkcionisanje finansijskog sistema. Obe strane su
takode naveliko koristile bande najmljenih siledzija.
ad 1866. godine, Njujork Sitijem je vladao izuzetno mocan politicki
sindikat poznat pod imenom .Tvid ring". Njegovo unistenje 1871. godine
postavilo je korupciju u centar politicke rasprave. Uskoro se, 1873. godine,
dogodio i skandal sa firmom .Kredit.Mobilije". Tu firmu je osnovala ze-
leznica Union Pacifik da bi finansirala izgradnju svoje pruge u zapadnom
pravcu po inflatomim cenama. Pri tom je americkim kongresmenima delila
besplatne akcije kako bi destimulisala istragu. U skandalje bio umesan cak i
potpredsednik Sjedinjenih Drzava. Drugu administraciju predsednika Gran-
ta (1873-1877) obelezio je niz takvih afera, koje su, uzete zajedno, otkrivale
tesne finansijske veze izmedu vladinih funkcionera na svim nivoima i ko-
rumpiranih biznismena. Velicina profita koji se mogao ostvariti u takvom
poslu bila je zapanjujuca, a Dzej Guld, koji je umro 1892. godine, ostavio je
za sobom bogatstvo procenjeno na 70 miliona dolara. Ratovi stranacki obo-
jenih drzavnih funkcionera vodeni su bez imalo obzira premajavnom dobru,
a finansijske zloupotrebe su doprinele pogibeljnom krahu Vol Strita 1869.
godine i panici 1873. godine. Mada, kako je to Dzim Fisk primetio, ,,nije
izgubljeno nista osim casti",
U vreme nakon Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su postale naj-
veca privredna sila na svetu i taj proces se moze ilustrovati brzom ekspan-
zijom nekoliko razlicitih industrija. Proizvodnja uglja u Sjedinjenim Drza-
varna je 1860. godine iznosila 14 miliona tona, sto predstavlja povecanje za
preko 3000 procenata u odnosu na 1820. godinu, dokje 1884. dostigla cifru
od 100 miliona tona. Proizvodnja bituminoznog uglja povecana je sa 43
miliona tona 1880. godine, na 212 miliona tona 1900, a antracita sa 30 na 57
milion tona. Prva Besemerova celicana u zemlji izgradena je u gradu Troj, u
drzavi Njujork, 1865. godine, au naredne dye decenije americku industriju
celika prosirio je Endrju Kamegi. Proizvodnja celika porasla je sa milion tona
1880. godine, na 25 miliona tona 1910. Pitsburgje postao srce americke teske
industrije sa 34 posebne celicane u sirem podrueju grada do 1904.
Proizvodnja bakra (neophodnog za elektricne kablove) povecanaje sa
30000 ton a 1880. godine na 500 hiljada 1910. Rast zemlje odrazio se i u
razvoju zeleznicke mreze. Sjedinjene Drzave su 1850. godine imale 9 000
milja zeleznickih pruga, a do kraja veka vec 193 000. Pocetkom dvadesetog
veka, zeleznice su predstavljale desetinu ukupnog bogatstva Sjedinjenih
Drzava. Sto se tice novijih industrija, Sjedinjene Drzave su uskoro izbile na
prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte. Endrju Karnegi je 1886. godine
zapisao: "Stare nacije na zemlji mile brzinom puza, Republika je protutnjala
pored njib brzinom ekspresa".
145
 Americka industrija je imala koristi i od kreativnosti svojih prona-
lazaca. Na primer, Tomas Alva Edison je, iako se cesto oslanjao na obiman
rad svojih prethodnika, napravio kljucni prodor koji je omogucio prakticnu
primenu takvih pronalazaka kao sto su gramofon (1877) i elektricno osve-
tljenje (1879). Njegov kinetograf iz 1894. godine postavio je osnove za
tehnologiju pokretnih slika. Aleksandar Grcjem Bel je 1876. godine napra-
vio telefon, a braca Rajt su 1903. postali pioniri letenja avionima s motorom.
Od osamdesetih godina devetnaestog veka, americki pronalazaci
igrali su znacajnu ulogu u projektovanju automobila sa benzinskim moto-
rom i mozda jos vise u razvoju tehnika masovne proizvodnje automobila.
Jedan od prvih uspeha bio je oldsmobil, koji se 1903. go dine mogao pro-
izvoditi u seriji od zapanjujucih 4 000 vozila godisnje. Henri Ford je na-
pravio svoj prvi automobil 1896, a automobilska kompanija osnovana je
1903. godine. Do 1907. godine, Ford je vec napravio sistem proizvodnih
linija koji je omogucavao proizvodnju ogromnog broja njegovih automobila
Model T, .Jimena Lizi". Godine 1909, proizvedeno je 12 hiljada, a 1910. cak
19 hiljada automobila. Posle toga, brojke su kontinuirano rasle, da bi 1920.
godine dostigle milion. Fordje bio inovator i u industrijskom poslovanju, pa
je svojim radnicima nudio izuzetno povoljne nadnice i radno vreme u
zamenu za prihvatanje do tada nevidene industrijske discipline i lojalnost
korporaciji. Od 1911. go dine, proizvodni proces je ubrzan primenom novih
principa "nau~nog upravlj anj a", koje je formulisao Frederik V. Tejlor,
odnosno "tejlorizma". Koncentracija nove industrije u Detroitu omogucila
je gradu da poraste sa 286 hiljada stanovnika 1900. na 466 hiljada 1910.
godine.
Napredak u proizvodnji pratila je i sve slozenija maloprodaja jer su
americke firme s kraja devetnaestog veka usavrsile nove tehnike kao sto su
kataloska prodaja i moderno oglasavanje. Sirs Roebak i Montgomeri Vord
su 1900. godine bili daleko najveci prodavci na malo u svetu. Americki
biznis je cvetao i zbog rastuce komercijalizacije slobodnih aktivnosti urba-
nih masa. U poslednjem kvartalu tog veka sport je poceo da privlaci veliku
publiku koja je placala ulaznice za sportske dogadaje, a bezbol je, posebno,
postao nacionalni sport. Devedesetih godina devetnaestog veka novinski
magnati poput Vilijema Randolfa Hersta prvi su krenuli u modernu masovnu
distribuciju novina uz reklarnne majstorije za povecanje tiraza, brojne oglase
i savez sa demagoskorn politikom. Broj dnevnih novina u Sjedinjenim
Drzavama povecan je sa 574 na 2600, od 1870. do 1909. godine, a njihov
tiraz je porastao sa 2,6 na 24,2 miliona.
Pocetkom dvadesetog veka, Sjedinjene Drzave su po snazi industrije
stale u red sa Britanijom i Nemackom, kao jedna od tri vodece sile na planeti.
Sjedinjene Drzave su vec drzale prvo mesto u proizvodnji uglja i sirovog
, kartel da bi monopolisao federalne rezerve zlata, sto muje naredne decenije
gvozda, pretekavsi Britaniju, dok su u proizvodnji celika i gvozdene rude
nadmasile Nernacku.
, Sjedinjene Drzave su proizvodile 13,5 miliona tona
146
celika, 262 miliona tona uglja i 16 miliona tona sirovog gvozda. Pored
industrijskih proizvoda, prircdna bogatstva su Sjedinjenim Drzavama orno-
gucila da postanu veliki proizvodac dragocenih metala, nafte, zita, duvana i
pamuka na nivou koj i se priblizavao ili premasivao bogate zemlje kao sto su
Rusija, Australija i Indija.'Gotovi proizvodi su 1913. go dine izbili na prvo
mesto americkog izvoza, ispred sirovina i poljoprivrednih proizvoda. Udeo
Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini sada je iznosio 11 odsto, tek
nesto manje od Britanije i Nernacke.
Industrijski rastje pruzio mcgucnost za temeljno prestrukturiranje po-
slova u pravcu stvaranja sve vecih korporacija, koje ce se uskoro pretvoriti u
gigantske kartele i monopole. Najvece firme u odredenoj industriji bi prvo
izbacile svoje konkurente iz posla, a zatim povukle druge konceme u savez,
stvarajuci sistem trustova ili holding kompanija.To ni u kom slucaju nije bila
novina - u Gradanskorn ratu je porodica Dipon formirala "barutni trust" da
bi kontrolisala isporuku baruta po fiksnim cenama. Ali, je sada postupak
ubrzan. Dzems Djuk je 1890. go dine spojio dva najveca proizvodaca ciga-
reta u novu poslovnu imperiju - American Tobacco. Sistem komunikacija je
I
kontrolisala Americka telefonska i telegrafska kompanija.
Industrija nafte je bila klasican primer. Prva "naftna groznica" u svetu
dogodila se u zapadnoj Pensilvaniji 1859. godine, a sedamdesetih godina se
trend u pravcu stvaranja monopola brzo razvijao pod vodstvorn nekadasnjeg
preduzimaca iz Gradanskog rata Dzona D. Rokfelera i njegove kompanije
. Standard Oil, osnovane 1870. godine. Rokfeler je zakljucio tajne sporazume
sa zeleznickim kompanijama koje su clanovima kartela davale povlascene
cene prcvoza. Firme koje se nisu slagale izbacivane su iz posla ponekad
primenom nasilja i sabotazorn. Vee 1876. godine, Standard Oil je kontro-
lisao 80 procenata americke proizvodnje nafte, a 1883. godine Standard Oil
I
Trust je dobio kontinentalne razmere. Rokfeler je 1905. go dine tvrdio:
.Ruza ' Americka lepotica' moze se proizvesti u svoj svojoj lepoti sarno ako
se zrtvuju pupoljci koji rash! oko nje", Rokfelerova moc nije bila
neosporavana, a njegovi supamici bili su i sarni neizmemo mocni, narocito
koncem Galf Oil, koji je nastao 1900. godine uz pornoc bankarske porod ice
Melon.
Proces stvaranja trustova i korporativne centralizacije dostigao je
I
.vrhunac na prelazu u novi vek, sto se najbolje vidi na prirneru Arnericke
korporacije za celik iz 1900. godine, prve privatne ekonomske organizacije
sa kapitalom od preko milijarde dolara. U periodu 1898-1900, oformljeno je
149 slozenih firmi s ukupnim kapitalom od 3,8 miliona dolara. Ovakva
kretanja podrzavale su velike banke, pre svega kuca Dz. Pjerponta Morgana,
jos jednog ratnog profitera iz 1860-ih. Morganje 1889. uspostavio bankarski
I
dalo moc da se na manje-vise jednakoj nozi cenjka sa predsednikom Sje-
dinjenih Drzava, Kontrola koju je imao nad kreditima omogucila mu je da
I
•
147
 dominira i sektorima kao sto su industrija nafte, celika i uglja i da finansira
nove konglomeraeije. Morganov novae je 1890-ih godina bio dominantan u
cetiri ogromna zeleznicka sistema a do 1912. godine njegova banka je sa jos
dye kontrolisala korporaeije ciji je kapital iznosio ukupno 22 milijarde
dolara. Morgan je umro 1913. go dine ostavivsi za sobom 130 miliona
do lara.
Korporativna dominaeija sirila se na citave industrije. U nekoliko
zapadnih drzava eelokupna privredna aktivnost se u krajnjoj liniji zasnivala
na zeleznici koja je izvozila proizvode i uvozila poljoprivredne masine,
bodljikavu zicu i druge potrepstine za svakodnevni zivot. Zeleznicke kor-
poraeije su imale neogranicenu slobodu odlucivanja 0 ceni prevoza putnika i
robe, sto im je orncgucavalo da po svojoj volji nagraduju prijatelje i povre-
I duju ili unistavaju neprijatelje. Juzna pacificka zeleznica je u Kalifomiji bila
poznata pod recitirn nadimkom "oktopod".
U poslednjem kvartalu veka, akumulaciju ogromnog industrijskog i
I trgovackog bogatstva ilustrovala je zaslepljujuce upadljiva potrosnja novih
arnerickih super bogatasa kao i sjajna njujorska sezona i izgradnja "kucica"
(u stvari razmetljivih zdanja) u Njuportu, na Rod Ajlendu. Osamdesetih
godina devetnaestog veka, pojavila sei mreza elitnih institucija po meri
nove kaste: letnja odmaralista u Novoj Engleskoj, visoko selektivni privatni
klubovi i privatne skole kao sto je Groton. Formiranje "Sinova revolucije"
1883. oznacilo je one sto je istoricar E. Digbi Bolzel nazvao .rodenjem
genealoske mode i patricijske jagme za korenima koji sew do prvih dose-
ljenika", Imenik pripadnika viseg drustva prvi put je objavljen 1887.' Tih
godina su naslednice amerckih novih bogatasa bile vrlo trazene medu
pripadnicima evropskog plemstva - plave krvi ali osiromasenih engleskih
vojvoda i grofova. Sjedinjene Drzave su stvorile mocnu i priznatu aristo-
kratiju zajedno sa njenim karakteristicnim institueijama - svet Rokfelerovih,
Melonovih, Diponovih i Fordovih. Gledajuci s pozitivne strane, ovi magnati
su pokazivali filantropiju u razmerama koje do tada nisu videne u ljudskoj
istoriji. Ipak, pitanje kako se postojanje ove natklase moze spojiti s poli-
tickim etosom demokratske republike cesto ce biti predmet ostrih sporenja u
narednom veku.
MASOVNO USELJA V ANJE
Ako su se ljudi na vlasti konstantno udaljavali od ideala agrame
republike, to su cinili i oni kojima su vladali. Ekspanzija americke industrije
ornogucila je stalnu raspolozivost jeftine radne snage u vidu velikog broja
imigranata koji su ulazili u zemlju od 1860-fh godina. Od osamdesetih
godina, ovo useljavanje je predstavljalo najvece kretanjestanovnistva zabe-
lezeno u istoriji. U periodu 1881-1920, bilo je preko 23 hiljade imigranata.
I 148
Vrhunac je dostignut 1907. go dine sa 1,2 miliona useljenika (Tabela 4.2).
Ovoliki priliv dobio je i fizicki simbol u vidu objekta za imirrante na ostrvu
Elis u njujorskoj luei koji je otvoren 1892. godine.
TABELA 4.2. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1870-1920.
(u milionima)
Broj stanovnika*
Godina~isa
1870. 38,6
1880. 50,2
1890. 63,0
1900.
1910.
1920.
76,0
92,0
106,0
* Posle 1890. zaokruzeno na najblizi milion,
Useljavanje je imalo korenit uticaj na etnicki sastav Sjedinjenih Drza-
va. Do 1880. go dine, ogromna vecina doseljenika dolazila je sa Britanskih
ostrva i iz seveme Evrope, uglavnom iz Nemacke. Ali posle toga se tezi~te
definitivno pomerilo na narode juzne i istocne Evrope, ukljucujuci Italijane,
Poljake, Madare i sve nacionalnosti iz austrougarske imperije. Njujork Siti
je 1870. godine imao 80000 Jevreja a do 1915. bilo ihje vec 1,5 miliona.
Broj Amerikanaca italijanskog porekla je 1930. go dine iznosio mozda sest
miliona.
Useljavanje se na neki nacin odrazilo na najveci broj regiona u zemlji,
ali su najveci uticaj sigumo osetili gradovi i industrijska mesta na severo-
istoku i srednjem zapadu, gde su novi doseljenici zauzeli najsiromasnije
delove gradova u kojima su ranije bili Irci. 0 uticaju imigracije govori
iskustvo industrijske drzave Pensilvanije - do dvadesetih godina dvadesetog
veka petina njenog stanovnistva bila je rodena u inostranstvu. U Pitsburgu je
taj broj bio veci odjedne petine, a najvece grupe useljenika koji nisu govorili
engleski koristile su Jidis, poljski, italijanski ili nemacki, Slicna koncen-
tracija stanovnistva rodenog u inostranstvu mogla se naci i u susednim
industrijskim oblastima, manjim gradovima sa celicanama i u rudarskim
gradovima. Oko 50 novina u Pensilvaniji bilo je namenjeno specificnim
etnickim grupama i stampano vecim delom ili u celosti na odgovarajucem
jeziku, pri cemu je polovima novina na stranim jezicima bila namenjena
Slovenima. Godine 1910, same, je jedna trecina stanovnika Rod Ajlenda bila
rodena u zemlji, druga trecina je bila rodena u inostranstvu, a treca je imala
bar jednog roditelja koji nije roden u Americi.
Isto kao i sredinom veka, teskoce useljenickog zivota olaksavale su
politicke masinerije, koje su rado pomagale pridoslicama da se snadu u
novoj zemlji u zamenu za izbomu podrsku. Ta ocigledna veza izmedu novih
149
imigranata i politicke korupcije predstavljala je snazno retoricko oruzje
tradicionalnih zajednica rodenih Amerikanaca, kod kojihje ta veza ucvrsci-
vala najgore rasne i verske stereotipe. Do pocetka devedesetih godina de-
vetnaestog veka, strah od katolicanstva bio je dovoljno veliki da dovede do
stvaranja Americkog udruzenja za zastitu, snazne grope protestanta i nati-
vista kojaje u periodu 1894-1896. dominirala politikom u nekoliko drzava.
Etnicke i verske zategnutosti bile su prava blagodet za poslodavce koji su
ovo medusobno podozrenje koristili kao instrument za sprecavanje masov-
nog industrijskog organizovanja. Bar do pocetka dvadesetih godina dva-
desetog veka, privilegovani i direlctorski polozaji bili su zabran rodenih
Amerikanaca, dok su za emigrante bili rezervisani nizi poslovi.
Karalcter gradskog zivota se do kraja veka radikalno promenio, a
gradovi su sve vise rasli i postajali sve raznolikiji. Sarno cetvrtina stano v-
nistva Sjedinjenih Drzava je 1870. godine zivela u naseljima sa preko 2 500
ljudi, a 1917. ovaj udeo se vec priblizavao polovini. Godine 1910,50 ame-
rickih gradova imalo je sto, ili vise od sto hiljada ili vise stanovnika. U
periodu od 1860. do 1910. godine, stanovnistvo Njujork Sitija povecalo se sa
nesto ispod miliona na preko cetiri miliona, da bi 192.0. dostiglo osam mi-
liona. I Cikago i Filadelfija su do kraja veka ima\i vise od milion stanovnika -.
(Tabela 4.3).
TABELA 4.3. VODECI GRADOVI AMERIKE "ZLATNOG DOBA"
Broj stanovnika (u hiljadama)
periodu 1890-1900, duzina elektrificiranih pruga povecana je sa 1 260 na 22
hiljade milja. Boston je dobio podzemnu zeleznicu 1897 .•godine a Njujork
1904. Napredak u gradevinskoj tehnici takode je pomogao da se odrzi ova
gustina stanovnistva. Koncept oblakodera pojavio se prilikom obnove c.
kaga posle velikog pozara 1871. godine, a model se zatim, od osamdesetih
godina, prosirio i na druge krajeve. Ovakav razvoj omogucio je nevidenu
koncentraciju ljudi u podrucjima kao sto je Menhetn, gde je 1910. godine
bilo 2,3 miliona ljudi, i to ne racunajuci rastuce stanovnistvo susednih de-
iova grada povezanih podzemnom i vazdusnorn zeleznicom. Godine 1989,
pet okruga se spojilo u ogromnu metropolu - Njujork.
I
Karalcter gradova se takcde menjao, a lokalne zajednice cesto su bile
definisanejezikom ili verom. Nove gradove su obicno karakterisali ekstrem-
no bogatstvo i privilegije, dok su najsirornasniji delovi bili izlozeni nezami-
slivim akutnim oblicima visestrukog socijalnog lisavanja. Osamdesetih go-
dina devetnaestog veka, gustina stanovnistva u sirotinjskim kvartovima
istocnog dela Njujorka bila je mozda i dvostruko veca nego u Londonu. 0
uzasnim zdravstvenim standardima u zemlji kao celini govore podaci 0 stopi
I
I
smrtnosti kojaje obicno iznosila 16 ili 17 na 1000 stanovnika u prvoj de-
ceniji veka, ili dvostruko vise nego sada. Smrtje u skoro cetvrtini slucajeva
bila izazvana upalom pluca, gripom i tuberkulozom. Industrijske nesrece su
takode bile vrlo ceste. Na primer, 1904. godine uzrok smrti 27 hiljada rad-
nika bio je na neki nacin vezan za njihov posao. Ti podaci potvrduju ko-
mentar Lorda Brajsa (tada profesora na Oksfordskom univerzitetu a kasnije
ambasadora u Vasingtonu), iz 1893. godine, da su "gradske vladejedan od

Njujork
1860.
806
1900.
3437
ociglednijih neuspeha Sjedinjenih Drzava".
I
Cikago 109 1699 RAD I KAPIT AL
Filadelfija 566 1294
Sent Luis 161 575 Industrijaiizacija i urbanizacija su, prirodno, izazvale snazne socijalne
Boston 178 561 napetosti, pojacane upadljivim razlikama u bogatstvu koje su postojale
Klivlend 43 382 paralelno s egalitarnom politickorn strukturom demokratske republike. Od
San Francisko 56 342 Gradanskog rata, industrijski radnici i farmeri organizovali su niz narodnih
Sinsinati 161 325 pokreta za ostvarivanje vece ekonomske demokratije i socijalne pravde, pri
Pitsburg 49 322 cemu su protesti, naravno, bili jaci u toku cestih ekonomskih zastoja i kriza.
Nju Orleans 169 287 Neposredno posle Gradanskog rata, osnovana je Nacionalna radnicka unija
Detroit 49 286 kao rezultat talasa sindikalnog delovanja i radnickog aktivizma: U Njujorku
Navedeni su sarno gradovi koji su 1900. imali preko 250 000 stanovnika. je 1872. go dine sto hiljada radnika stupilo u strajk zahtevajuci osmocasovno

Ovakav rast ornogucila su nova sredstva za masovni saobracaj. U

Njujorku, Bostonu i Filadelfiji su se tridesetih godina devetnaestog veka
pojavili omnibus i prigradska zeleznica. Od 1869. godine, Njujork je prvi
uveo sistem .vazdusne zeleznice dok je Cikago koristio zicaru. Sarno u
150
radno vreme. Industrijski radnici su 1869. godine osnovali organizaciju
.Vitezovi rada", koja je na svom vrhuncu sredinom osamdesetih imala
700 000 clanova, ali se pokret zatim ugasio, delom i zbog toga sto je bio
I
poznat po nasilju. Godine 1886, osnovana je Americka federacija rada
(AFL) , koja se uglavnom oslanjala na sindikate zanatlija. U periodu od
I
•
151
 1883. do 1886. go dine, sindikalno clanstvo se povecalo sa oko 200 hiljada na
I milion, iako se taj broj sredinom devedesetih godina prepolovio. Vec 1905.
godine, clanstvo sindikalnih organizacija brojalo je oko dva miliona, od cega
su verovatno polovinu 6nili clanovi AFL-a.
Ovakvi pokreti nailazili su na snazan otpor drzave kao i poslodavaca i
mocnih korporacija. Simpatije sudova za ogromne i monopolisticke eko-
nomske strukture nisu se nikako protezale na interese radnika pa su Sje-
dinjene Drzave zaostale za drugim industrijskim drustvima u priznavanju
prava na postojanje radnickih organizacija kao takvih, ili bilo kakvog oblika
kolektivnog pregovaranja. Sudije su saosecale sa paternalistickim ciljevima
poslodavaca kakav je bio Dzord F. Ber iz antracitskog trusta, kojije izjavio:
.Prava i interesi radnog coveka zastitice hriscani kojima je Bog u svojoj
beskrajnoj mudrosti poverio da upravljaju interesima svojine u ovoj zemlji".
Nasuprot tome, najveci broj zakonodavnih tela nije pravio nikakve
teskoce poslodavcima kada bi formirali sopstvene paravojne snage da bi
kontrolisale industrijsko stanovnistvo i suzbijale strajkove. ad 1870-ih Pin-
kertonova i druge detektivske agencije nudile su gazdama niz usluga istrage
i obezbedenja, i to mnogo efikasnijih od onih koje su mogle da im pruze
drzavne agencije. Bez pravnog konteksta, interesi radnika morali su da budu
izrazeni kroz upotrebu sile i vanrednih mera, koje su obicno vodile direktnoj
konfrontaciji sa rnasinerijorn drzave. Zbog toga je americke radnicke spo-
rove do tridesetih godina dvadesetog veka karakterisao zapanjujuci stepen
nasilja koje se cesto granicilo s gradanskim ratom, a industrijski konfliktje u
nekim periodima dostizao zastrasujuce dimenzije, kao na primer 1885-56,
1892-94. i 1912-16.
Tih godina su vodene mnoge legendarne borbe. Sredinom 1870-ih
godina, podrucje rudnika antracita u Pensilvaniji bilo je pozornica terori-
sticke kampanje koju je organizovala tajna organizacija irskih rudara po
imenu "Moli Mekgvajers". Kampanjaje ugusena sarno privatnim naporima
poslodavaca u ugljenokopima: sve sto je drzava ucinila bilo je da obezbedi
sudnicu i dzelata. Pros lava stogodisnjice, 1876. godine, donela je poplavu
"alternativnih" deklaracija nezavisnosti, sto je govorilo 0 dubokom razoca-
renju americkim drustvorn u kontinuiranoj depresiji. Partija radnika Ilinoisa
je pobrojala "neotudiva prava" koja ukljucuju "pravo na zivot, slobodu i
punu naknadu sa svoj rad". Nacionalno udruzenje za zensko pravo glasa
izjavilo je da je prvi vek u istoriji Sjedinjenih Drzava "predstavljao niz
slucajeva preuzimanja i uzurpacije vlasti nad ~enama". Radnicki aktivista
Dzon F. Brej trvdio je da vlade uspostavljene po pr-vobitnoj deklaraciji "nisu
uspele da medu nama sprece izrastanje starih aristokratija pod novim
imenom". , strasnim oruzjem - Gatlingovim topom za masovno unistenje. Godine 1894,
Sjedinjene Drzave su 1877. dozivele tesku "godinu nasilja", koje je ,
zapocelo serijom strajkova radnika na zeleznici a zatim se prosirilo na druge
industrije, da bi krajem leta doslo do lokalnih generalnih strajkova. Protesti
152
su se prosirili na Njujork, Nju Dzersi, Ohajo, Ilinois i Pensilvaniju. U bor-
bama sa milicijom u Pitsuburgu ubijeno je dvadeset cs:\Voro, u Cikagu
osamnaest, u Baltimoru de set, u Redingu sest ljudi; u toku godine poginulo
je najmanje sto. U Sent Luisu je osnovana virtuelna komuna - najbliza
radnickom sovjetu od svega sto se ikada pojavilo u Sjedinjenim Drtavama-
pod vodstvom Partije radnika. Vlada je ozbiljno raspravljala 0 predlogu da
se proglasi stanje pobune u Pensilvaniji i pozovu dobrovoljci po modelu iz
1861. godine. U nekoliko oblasti, kriticno pitanje predstavljala je lojalnost
drzavne milicije, koja se pokazala nespremnom ili nevoljnom da se su-
protstavi svojim sugradanima strajkacima i koja je cak predavala oruzje
masi (u to vreme je regularna americka armija bila angazovana u ratu sa
Indijancijama). Ovaj debaklje doveo do temeljnog prestrukturiranja milicije
u novu i strozu vise vojnicku organizaciju Nacionalne garde. ad 1977.
godine, seoskim podrucjima su se brzo prosirile radikalne populisticke ideje
kroz formiranje novih farmerskih udruzenja, koja su za sarno deset godina
okupila 400 000 clanova. Moguce je da je krhkost poretka 1877. doprinela
spremnosti politickog establisrr.enta da bas te godine postigne svoj veliki
izborni kompromis.
Sredinom 18BO-ih, doslo je do slicne eksplozije izazvane aktivnoscu
Vitezova rada i Centralne radnicke unije sa sedistem u Cikagu, kao i po-
bednickog strajka protiv zeleznicke kompanije Union Pacifik. U pobuni koja
je izbila 1884. go dine zbog pokusaja linea u Sinsinatiju i pretvorila se u
sukob sa klasnim obelezjem, za tri danaje poginulo 50 ljudi. Broj ~trajkova u
celoj zemlji je 1886. godine dostigao istorijski rekord od 1 400. Te iste go-
dine, radikalni teoreticar Henri Dzordz oformio je koaliciju da bi se kan-
didovao za gradonacelnika Njujorka na radnickoj listi.
Svaki potencijalno revolucionarni talas onemogucio je incident u
Hejmarketu u Cikagu, gde su se demonstracije uglavnom stranih anarhista
pretvorile u pobunu. Sedam policajaca je ubijeno bombom a cetvoro anar-
hista je pogubljeno bez obzira na medunarodne proteste. Bes koji je ovaj
incident izazvao unazadio je stvar politickog radikalizma za nekoliko godi-
na, ali su se radnicki nemiri nastavili i na severu i na jugu. Crni radnici iz
secerana su 1887. go dine zapoceli pobunu pod pokroviteljstvom Vitezova
rada, a njihov pokret je, nimalo iznenadujuce, slomljen s najvecom zesti-
nom. U talasu obustava rada 1892. godine organizovanje i generalni strajk u
Nju Orleansu. Strajk u celicanama u Homstedu, u Pensilvaniji, doveo je do
zestoke bitke izmedu radnika i Pinkertonovih detektiva koje su iznajmile
Karnegijeve celicane, sto je prouzrokovalo mozda dvadeset zrtava. To je
takode bio jedan od prvih sukoba u kojima su se strajkaci suocili s novim
strajk u Pulmanovoj kompaniji u blizini Cikaga doveo je do intervencije
hiljada saveznih vojnika i nemilosrdne upotrebe saveznih sudova da bi se
slomili zeleznicki sindikati. U ovom sukobu izgubljena su 34 zivota.
153
 Jedan od najvecih olujnih centara k1asnog konflikta bi1i su zapadni
rudnici, gde su drzave u Stenovitim p1aninama, u periodu od 1892. do 1917,
dozivele niz zestokih sukoba pracenih ubistvima, masakrima, masovnim
deportacijama i koncentracionim logorima. Atmosferu ovih godina i1ustruju
veliki strajkovi 1892. godine, koji su u mestu Ker d' A1en u Ajdahu doveli do
topovskih bitaka dovo1jno velikih da guvemer prog1asi pobunu i pozove
nacionalnu gardu. Savezne trupe su 1899. godine u toj istoj drzavi satera1e
stotine rudara u torove za bikove i tu ih drzale mesecima. Centar bure
1913-14. bili su rudnici uglja ujuznom Koloradu, gde je, aprila 1914, nacio-
nalna garda upotrebila mitraljeze u ozloglasenom masakru u satorskom
naselju rudara kod grada Ladlou. U sukobu je poginulo oko 70 Ijudi,
ukljucujuci i veci broj zena i dece. Strajk rudara u mestu Bisbi u Arizoni,
1917. godine, prekinuli su clanovi odbora za gradansku samozastitu .Lige
za vemost", koji su pokupili 1 200 radnika i silom ih deportovali u pustinju u
otvorenim stocnim furgonima.
Najveca radnicka organizacija koja je ucestvovala u ovim akcijama
bila je Zapadna federacija rudara (WFM) , koja je, prirodno, pokazivala
radikalne i sindikalisticke sklonosti. Ona je 1905. godine, zajedno sa soci-
jalistima i anarhistima, ucestvovala u stvaranju nove radnicke federacije ciji
je cilj bio da sindikalno organizuje radnike koje je zanemarivala cehovski
orjentisana Americka federacija rada. To je bila organizacija Industrijski
radnici sveta (IWW), ,,kolebljivci", kojaje imala sindikalisticki cilj da stvori
,jednu veliku uniju", umesto klasnog drustva koje eksploatise radnike. U
tom smislu, unija je predstavljala buducu drustvenu organizaciju koja ce se
postepeno ostvarivati unutar kapitalistickog poretka u raspadanju. Od 1905.
do 1919. godine, ova organizacijaje ostvarila veliki napredak u sindikalnom
organizovanju imigranata, nekvalifikovanih i sezonskih radnika, ne vodeci
racuna 0 boji njihove koze kao prepreci kojaje postajala tako varna odred-
nica drustvenog razvoja. Organizacija se istovremeno posvetila i organizo-
vanju zena radnika. Medu milogobrojne casne bitke spadaju strajkovi u me-
stima Mekis Roks u Pensilvaniji (1909), Lorens u Masacusetsu (1912) i
Paterson u Nju Dezersiju (1913). Pokret je bio veoma snazan u nekim za-
padnim regionima, ukljucujuci i .naftna polja" u Teksasu i Oklahomi i sum-
ske oblasti drzave Vasington.
Uspeh pokreta izazvao je veliki strah u redovima politicke elite pa je
represija postala uobicajena. Lider ,,kolebljivaca" i putujuci pesnik Dzo Hi1je
1915. godine pogubljen na osnovu laziranih optuzbi u drzavi Juta. U borbama
izmedu ,,kolebljivaca" i gradanske samozastite 1916. godine u Everetu, u drzavi
Vasington, poginulo je najmanje sedmoro ljudi. .Kolebljivce" su konacno uni-
stila dva dogadaja 1917. godine: objava rata, kojaje vlastima dozvolila da su-
zbiju veci deo njihovih aktivnosti na osnovu tvrdnje da su ih podstakli Nemci, i
revolucija u Rusiji, koja je energiju mnogih radikala preusmerila ka komuni-
stickorn pokretu. Organizacija rww je nestala ubrzo posle 1919. godine.
154
NAPREX>AK I REAKCIJA 1877-1917
Americkom nacionalnom politikom je u ovom periodu dominirala Re-
publikanska stranka, koja se zalaga1a za interese industrije i za zdrave
finansije, sto se pre svega manifestovalo u visokim carinama na uvoznu
industrijsku robu. Stranka je svoj uspesan razvoj zasnivala na mitologiji
Gradanskog rata i liku Linkolnove partije i nacionalnogjedinstva. Bila je tu i
etnicka komponenta posto su u mnogim drzavama republikanci predstavljali
Amerikance prve generacije suprotstavljene novijim doseljenickim zajedni-
cama, narocito lraca katolika, i gradskoj korupciji koju su oni navodno
simbolizovali (iako su i republikanci imali sopstvenu spektakulamo nepo-
stenu masineriju u gradovima kao sto je Filadelfija). Republikanci su
1880-ih godina prikazivali svoje demokratske supamike kao partiju "ruma,
romanizma i pobune", odnosno, kao one koji, nasuprot prohibiciji, zastupaju
intrerese proizvodaca alkohola, politicke mehanizme pod dominacijom
katolicizma i nereformisani konfedera1ni jug.
Posle pokretanja postupka za opoziv Endrjua Dzonsona i njegovog
politickog unistenja, republikanci su doveli Julisisa Granta, snaznu figuru
cija je pobeda obezbedena obesprav1jivanjem velikog broja prirodnih
pristalica demokratske stranke. U normalnim okolnostima, u Vasingtonu bi
se 1876. go dine nasao predsednik demokrata, ali su vrlo zategnute okolnosti
u poslednjim godinama obnove znacile da su uslovi sve drugo samo ne
normalni paje republikanski kandidat Raderford B. Hejs ostvario nesigumu
pobedu. Republikanci su 1880. obezbedi1i predsednicki polozaj Dzemsu A.
I
Garfildu, ali je raskol u stranci doveo do poraza 1884. godine. Demokrata
koji ga je nasledio, Grover Klivlend, osvojio je za svoju partiju jos jednu
pobedu 1892. godine. S ovim znacajnim izuzetkom, repub1ikanci su drzali I
predsednicki polozaj sve do·'1912. godine.
Repub1ikanska hegemonija je prezivela vreme sveprisutnih skandala a
nisu je slomile ni ekonornske ni radnicke krize sedamdesetih i osamdesetih
godina. U periodu od 1860. do 1908, u repub1ikanskoj porodici su medu
I
brojnim frakcijama vodene znacajne politicke debate, a bi1aje cesta i pojava
disidentskih grupa. Liberalni republikanci su 1872. godine istakli svog pred-
sednickog kandidata protiv Ju1isisa Granta, a 1876. godine .nepokolebljivi'' I
i "po1utani" u republikanskoj stranci podelili su se oko pitanja da Ii bi Grant
trebalo da se kandiduje za predsednika po treci put. Pokazalo se da je po-
liticka korupcija stalno prisutan problem koji izaziva razdor. Narocito posle
skandala kao sto je bio onaj vec pomenuti sa firmom .Kredit Mobilije",
I
republikanci nisu mogli da se sloze oko funkcionisanja sistema po dele plena
i kvaliteta funkcionera koje taj sistem proizvodi. Jedno resenje bio je i model
drzavne sluzbe u vladi, ali su pokusaji da se stvori nekorumpirana birokratija I
naisli na zestok otpor pre svega onih koji su imali koristi od postojeceg
okruzenja, Ni zakon 0 drzavnoj sluzbi kojije donet 1883. godine nije imao ni
155
I
I
 blizu zeljeni efekat posto je ogranicio naimenovanja na sarno neke polozaje jedne i druge izbore, demokrati su takode ubedljivo pobedili na izborima za
na saveznom nivou. Tokom osamdesetih godina devetnaestog veka, pitanja Kongres, na primer 1874. godine. U nekom drugom sistemu predstavnistva
reforrne drzavne sluzbe i nekompromitovane vlade i dalje su izazivala po- (pod pretpostavkom da je brojanje glasova bilo posteno' na obe strane)
dele izrnedu stare garde i "nezavisnih" reformista. Kao i liberalni repu- politicks vlast u Sjedinjenim Drzavama bi svih ovih godina bila podjednako
blikanci pre njih, nezavisni su bili sprernni da udu u koaliciju sa demokrat- podeljena na ove dye stranke (Tabela 4.5).
skorn opozicijom, a to dezerterstvo je pomoglo demokratama da 1884. go-
dine osvoje pobedu (Tabela 4.4).
TABELA 4.5. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA 1861-192l.
TABELA 4.4. REZULTATI PREDSEDNICKIH IZBORA 1868-1916.
Mandat Stranka
Broj Broj Abraham Linkoln 1861-65. Republikanska
glasova glasova Endrju Dzekson 1865-69. Nacionalna unija
Pobednik Porazeni
naroda naroda Julisis S. Grant 1869-77. Republikanska
(u mil.) (u mil.) Raderford B. Hejs 1877-8l. Republikanska
1868. Julisis S. Grant (R) 3,0 Horacio Sejmur (D) 2,7 Dzerns A. Garfild 188l. Republikanska

I 1872.
1876.
1880.
Julisis S. Grant (R)
Raderford B. Hejs (R)
3,6
4,0
Horas Grili (D)
Semjuel Tolden (D)
2,8
4,3
Cester A. Artur
Grover Klivlend
Bendzarnin Harison
1881-85.
1885-89.
1889-93.
Republikanska
Demokratska
Republikanska
Dzerns A. Garfild (R) 4,5 Vinfild S. Henkok (D) 4,4

I 1884.
1888.
1892.
Grover KJivlend (D)
Bendzamin Harison (R)
Grover Klivlend (D)
4,9
5,4
5,6
Dzerns G. Blejn (R)
Grover Klivlend CD)
Bendzamin Harison (R)
4,9
5,5
5,2
Grover Klivlend
Vilijem Makinli
Teodor Ruzvelt
1893-97.
1897-190l.
1901-1909.
Demokratska
Republikanska
Republikanska
Dzerns Viver (P) 1,0 Vilijem H. Taft 1909-1913. Republikanska
1896. Vilijem Makinli (R) 7,0 Vilijem Dz. Brajan (D) 6,5 Vudro Vilson 1913-192l. Demokratska
1900. Vilijem Makinli (R) 7,2 Vilijem Dz. Brajan (D) 6,4
1904. Teodor Ruzvelt (R) 7,6 Alton B. Parker (D) 5,1 Izborni sistem isto tako ne daje odgovarajucu sliku istovremeno pri-

I 1908.
1912.
Vilijem H. Taft (R)
Vudro Vilson (D)
7,7
6,3
Vilijem nz. Brajan CD)
Teodor Ruzvelt (Prog.)
6,4
4,2
sutnih radikalnih struja, koje su ojacale 1890-ih godina nakon produzene
krize u poljoprivrednorn sektoru. Godine 1892, novi Populisticki pokret ista-
Vilijem H. Taft (R) 3,5 kao je svog predsednickog kandidata sa jednom od najradikalnijih platformi
1916. Vudro Vilson (D) 9,1 Carls E. Hjuz (R) 8,5 koje su ikada videne na nacionalnim izborima. Izjavljujuci da je nacija na
ivici .moralne, politicke i materijalne propasti", ova stranka se zalagala za
Iza ovog prividnog konsenzusa krije se mnogo nemira i stranackih ' osmocasovno radno vreme, vecu javnu kontrolu komunalnih usluga i pro-
sukoba. Republikanci i demokrati su se rame uz rame takmicili za podrsku porcionalni porez na dohodak. Ona je takode trazila slobodno kovanje
naroda na svim izborima od 1876. do 1896. godine, a cinjenica da su srebrnog novca, sto je predstavljalo smisljenu inflatornu meru koja bi ko-
republikanci drzali Belu kucu bila je posledica americkog izbomog sistema. ristila farrnerirna da zapada na racun industrije i finansijskih krugova sa
Po modelu "prvi na cilju", prosta vecina u svakoj drzavi daje pobednickom istoka, pored toga sto je iz ociglednih razloga bila privlacna i rudarskim
kandidatu sve izborne glasove te drzave sto cesto dovodi do iskrivljenog drzavarna na zapadu. Za republikance sa istoka politika slobodnog kovanja
rezultata. Demokrata Grover Klivlend je 1888. godine dobio nesto veci udeo srebrnog novca i privremenih subvencija nije bila nista bolja od cistog
glasova naroda od svog republikanskog rivala Bendzarnina Harisona, skoro anarhizma. Populista Diems Viver iz Ajove dobio je preko milion glasova
100 000 glasova vise od ukupno 11 miliona onih koji su glasali. Medutim, odnosno 8,5 odsto od ukupnog broja, pa je cak obezbedio i 22 elektrorska
Harison je na glasanju u izbomom telu porazio Klivlenda s uverljviom glasa. Mozerno sarno pretpostaviti kakav bi bio njegov ucinak da su izbori
razlikorn od 233 prerna 168. Demokrati su sigumo nadglasali republikance odrzani naredne godine, posle finansijskog kraha koji je prouzrokovao
1876. godine i bili su blizu da to ponove 1880, iako su konacno izgubili i veliku bedu i ocajanje.
156 157

Zima 1893-94. bila je sumorna, sa mozda 2,5 miliona nezaposlenih i
bez ikakvih sredstava za socijalnu pomoc kojima bi se bar malo zadovoljile
njihove potrebe. Strajkovi su ucestali dostigavsi broj od 1 200 godisnje u
periodu od 1893. do 1898, avec pomenute bitke kod Homsteda i Pulmana
spadaju medu najsurovije u istoriji zemlje. U prolece 1894. godine, 17 odvo-
jenih "armija" nezaposlenih marsiralo je na Vasington trazeci socijalnu
pomoc i reforme a najpoznatija od njih dobila je ime po svom spoznoI"ll;
Dzejkobu Koksiju. Duboko socijalno nezadovoljstvo prodrlo je i u glavne
politicke tokove 1896, kada su populisticke ideje uticale na platformu de-
mokratske stranke. Vilijem Dzenings Brajanje dobio kandidaturu strastveno
zahtevajuci slobodno kovanje srebrnog novca i protestujuci protiv "raza-
pinjanja covecanstva na krst zlata". Dobio je 47 odsto glasova naroda idobro
je prosao najugu i zapadu. Medutim, bio je slab u gradskim i industrijskim
regionima, "na neprijateljskoj teritoriji", i nije dobio ni u jednoj drzavi se-
verno od Virdzinije ili istocno od Misurija. Brajanje predvodio demokrate i
u porazima 1900. i 1908. godine.
a prisustvu radikalnih snaga u izbornom sisternu govorio je i rast
Socijalisticke partije, koja je stvorila uporista u mnogim industrijskim za-
jednicama. Judzin V. Debs je Socijalisticku partiju uveo u nacionalnu arenu
serijom predsednickih kampanja. On je 1900. dobio sarno 87 hiljada gla-
soya, ali je postepeno poboljsavao svoj ucinak pa je 1912. privukao respek-
tabilnih 900000 glasova ili sest odsto na opstem glasanju. Podrska partijije
1916. godine opala, alije Debs neznatno povecao svoj zbir 1920. Te godine
je vodio kampanju iz zatvora, gde je izdrzavao kaznu zbog antiratnih ak-
tivnosti.
PROGRESIVCI
Do devedesetih godina devetnaestog veka sarno su zasticeni ili opti-
misti mogli da veruju da americkom drustvu u novom veku nece trebati dra-
maticna transfonnacija, iako nije postojao konsenzus 0 pravcu u kojem bi
trebalo krenuti. Mnostvo futuroloskih radova bavilo se razmatranjem mo-
guce sudbine drustva, u rasponu od dobrocudnog elitizma do utopijskog so-
cijalizma, ali je uznemirujuci broj predvidao ekstremno nasilje izmedu bo-
gatih i siromasnih koje ce kulminirati apokalipticnim slomom. Popularni
radovi ovog tipa ukljucuju i Gvozdenu petu Dzeka Londona i Cezarovu ko-
lumnu Ignacijusa Donelija. Strahovi koje su izrazavale te knjige mnogo su
doprineli oblikovanju misli socijalnih refonnatora poznatih pod imenom
"progresivci". Njihovi motivi bili su slozcni: iako su uglavnom bili oku-
pirani uzasima i nepravdama koje su videli oko sebe, imali su i jasan osecaj
da bi drustvena refonna u sadasnjem trenutku mogla biti jedini nacin da se
izbegnu nemiri pa mozda cak i gradanski rat u narednih deset ili dvadeset
158
I
godina. Opasnost od nasilja simbolizovali su atentati na dva americka pred-
sednika - Garfilda, 1881. i Makinlija 1901. godine. Ovaj drugi su izvrsili
anarhisti, ali nijedan nije bio rezultat siroke zavere.
Osecaj neposredne opasnosti i revolucioname krize pomaze da se
objasni privrzenost progresivaca administrativnim resenjima koja su davala
ovlascenja kvalifikovanim strucnjacima na racun demokratskog ucesca.
Masovna demokratija je.bila u osnovi sumnjiva, a efikasan vojni model bio
je beskonacno bolje resenje od defektnog ucesca. Refonna policije je imala
kljucno mesto u progresivnoj misli jer su postojece gradske snage bile ne
sarno uzasno korumpirane, vec je postojala i opasna mogucnost da ce imati
simpatija za radnike u strajku. Zato je refonna imala za cilj da stvori strogo
disciplinovane jedinice po ugledu na vojsku i sto je moguce dalje od direktne
politicke kontrole. Na ovakav trend je ukazivalo iskustvo Pensilvanije,
jednog od regiona koji je bio najpodlozniji radnickorn nasilju. Godine 1905,
drzava je formirala drzavnu policiju, posebnu sluzbu po modelu paravojne
jedinice koja je ugusila pobunu dornaceg stanovnistva na Filipinima pre
nekoliko godina. Teske da postoji ista drugo sto bi moglo bolje objasniti
"kolonijalni" karakter rudarskih oblasti od formiranja ove jedinice koja je
nemilosrdno ugusila proteste radnika i emigranata i stranih militanata. Do
1920. godine, ovaj model drzavne policije primenjen je u najvecem broju
industrijskih drzava.
Iako je nekoliko organizovanih pokreta nosilo ime progresivaca, naj-
veci broj njihovih aktivista radio je pojedinacno ili u nefonnalnim grupama,
cesto na nivou odredenog grada ili drzave. Njihove aktivnosti, iako razlicite,
odvijale su se na slican nacin. Jedan od vaznijih elernenata progresivizma
bilo je otkrivanje zloupotreba na koje treba obratiti paznju, na primer u
pricama 0 uslovima u sirornasnirn kvartovirna kao sto su: Kako iivi druga
polovina (1890) Dzejkoba Risa, Megi: dele s ulice Stivena Krejna i Ako
Hrist dode u Cikago (1893) V. T. Steda. Zurnalizam koji razoblicava ne-
pravde doziveo je pravi procvat u prvoj deceniji novog veka. Primeri onoga
sto je Teodor Ruzvelt nazivao "otkrivanjel11 prljavstina" porvrdeni Sll raclo-
virna kao sto su analiticki clanci Linkolna Stivensa 0 sveprisutnoj korupciji 1I
gradskim sluzbama objavljeni u knjizi Slid gradova (1904), razotkrivanjern
monopola Standard Oila Ide Tarbel i radovima Reja Stanarda Bejkera. I
Roman Aptona Sinklera Diungla rasplamsao je gnev javnosti zbog uzasnih
uslova rada u industriji mesa. Takva istrazivanja su imala odjeka i na zva-
nicne organe pa je tako 1894. godine komisija nazvana po senatoru Leksou
razotkrila potpunu korupciju u njujorskoj policiji.
I
Prakticni odgovori na drustvena zla bili su razliciti. U politickoj areni,
prica 0 progresivizmu moze se najbolje pratiti kroz rad pojedinih politickih
lidera, narocito velikog broja reformatora izabranih na razne funkcije na
prelasku u novi vek: gradonacelnici kao Dzons "Zlatno Pravilo" 1I Toledu.
, Emil Sajdl u Milvokiju i Tom L. Dzonson u Klivlendu i guverneri drzava
159
I
I kao Teodor Ruzvelt u Njujorku i, posebno, Robert Lafolet u Viskonsinu. Oni
su se borili protiv dominantnih industrijskih interesa i nastojali da smanje
I njihov uticaj na politicke procese razvijajuci neposredne primame izbore i
zakonodavstvo protiv korupcije. Novi zakoni su ornogucavali glasacima da
opozovu clanove zakonodavnog tela koji ih ne zadovoljavaju pre zvanicnog
I isteka njihovog mandata, dok su im zakoni 0 inicijativama i referendumu
ornogucavali da 0 zeljenim reformama odlucuju direktno, dakle zaobilazeci
drzavno zakonodavno telo i partijske masinerije koje ga kontrolisu. Naj-
progresivnije drzave, na primer Viskonsin, revidirale su svoje poreske si-
I sterne kako bi pravednije rasporedile opterecenje na korporacije i uvele
drzavne poreze na dohodak i naslede. Bila je to borba protiv struje, ali su
ucinjeni ogromni koraci, sto se vidi i po brojnim novim drzavnim zakonima
kojima se regulisu najamnine, radno vrerne, zdravstveni uslovi i sigumost na
radu i predvida nadoknada za povredene radnike. Privatne inicijative su
takode dale znacajan doprinos, na primer stambene zgrade koje su izgradili
reformatori srednje klase u najgorim sirotinjskim kvartovima kako bi po-
boljsali fizicku i moralnu dobrobit njihovih stanovnika. Od 1890-ih godina,
naselje Hal Haus Dzejn Adams u Cikagu predstavljalo je model direktne
akcije i socijalnog rada u gradskim centrima koji su. naveliko preuzimali
I drugi gradovi.
Reforrnatori su na saveznom nivou pronasli prijatelja u Teodoru
Ruzveltu. Prethodna adrninistracija je donela zakone koji su im teorijski
ornogucavali da se pozabave zloupotrebama, na primer Sermanov zakon
I protiv trustova iz 1890. godine, ali su ti zakoni retko ozbiljnije sprovodeni.
Sve se to promenilo kada se Ruzvelt, uz veliki publicitet, upustio u vitesku
borbu s najmocnijim trustovima. On je 1902. go dine naredio raspustanje
Sevemog trusta za hartije od vrednosti, koji su formirali finansijski giganti
Dz. P. Morgan i E. H. Hariman da bi monopolisali prakticno celokupni
saobracajni sistem zapadnih drzava. Rasformiranje je uspesno ostvareno
1904. godine, cime su postavljene osnove za seriju daljih kampanja. Godine
1906, administracija je zapocela akciju koja je ubrzo dovela do razbijanja
trusta Standard Oil na manje jedinice, iako su ti novi izdanci korportivne
porodice Standard Oila bili i sarni ogrornni (tri najznacajnija naslednika su
Ekson, Mobil i Sokal).
U skladu sa progresivnom vizijom drzave kao objektivnog arbitra
izrnedu kapitala i rada, Ruzvelt je ucinio nesto sasvim novo intervenisuci u
velikom strajku gde je nastupio kao iskreni posrednik. On je 1902. go dine
savladao tvrdoglavi otpor poslodavaca rudnika antracita jednostavnom pret-
njom da ce upotrebiti vojsku i zauzeti rudnike, sto je predstavljalo neve-
rovatno odstupanje od grubih anti-radnickih politika najveceg broja pret-
I hodnih administracija. Zakon 0 cistoj hrani i lekovima do net je 1906. go dine
a niz novih saveznih regulatomih agencija poceo je da istrazuje oblasti po-
slovne prakse koje su nekada smatrane nedodirljivim. Osim toga, Medu-
I 160
drzavna trgovinska komisija je 1906. godine dobila efektivna ovlascenja da
regulise cene zeleznickog prevoza a predlozen je i sistem kontrole fabrika.
Ruzveltje ponudio dinamican i atraktivan model reforme, ali gaje, po
prakticnim rezultatima, verovatno dostigao njegov naslednik Vilijem H.
Taft, kojije bio mnogo efikasniji razbijac trustova. Za vreme Taftove admi-
nistracije, Kongres je doneo dva vitalna ustavna amandmana, oba od kljuc-
nog znacaja za program progresivaca. Njima se predvida prikupljanje poreza
direktno od prihoda (sesnaesti amandman) i obezbeduju neposredni izbori
za senatore Sjedinjenih Drzava (sedamnaesti amandman). Medutim, repu-
blikanska stranka se sve vise delila na liberalnu i konzervativnu frakciju,
koje su podrzavale Ruzvelta, odnosno Tafta. Ruzveltje 1912. godine orga-
nizovao jednu od najuspesnijih nominacija trece stranke u americkoj istoriji,
Progresivnu ili .Losovu" partiju, koja je dobila cetiri miliona glasova i do
nogu potukla zvanicne republikance.
Iako je podela u republikanskoj stranci sarno doprinela izboru demo-
krate Vudroa Vislona, sam Vilson je imao simpatija za najveci broj pro-
gresivistickih ciljeva pa bi se moglo reci daje njegova administracija ozna-
Gila zenit te tradicije. Jedino iskustvo Vilsonje stekao kao uzoran guvemer
Nju Dzersija, gde je podrzao donosenje zakona 0 uvodenju neposrednih
izbora i regulisanjn korupcije kao i ogranicenju ovlascenja javnih komu-
nalnih preduzeca. Kao predsednik, on je nadgledao uvodenje centralnog
bankarskog sistema pod nadzorom Saveznog odbora za rezerve (1913), za
koji su njegovi kriticari s pravom tvrdili da predstavlja radikalnu transfor-
maciju odnosa poslovnih krugova i vlade. Naredna godina donela je novi i
jos efikasniji zakon protiv trustova (Klejtonov zakon) a Savezna trgovinska
komisija je zatrazila eliminisanje nepravednih poslovnih postupaka. U pe-
riodu izmedu 1913. i 1916. godine, Vilsonova administracija je inicirala
dalekosezne reforme u oblastima kao sto su deciji rad, industrijski uslovi i
obrazovanje. Vilsonove smele inovacije pokazale su velike implikacije pro-
gresivnog modela za savezne vlasti. Njegov rezim je po sirini nadleznosti
nacionalne vlade bio prethodnica Nju dila iz 1930-ih u istoj meri u kojoj je
predstavljao i odjek presedana koji su utvrdili federalisti Aleksandara
Hamiltona devedesetih god in a prethodnog veka.
ZENSKA PRA V A
Jedna od kriticnih oblasti progresivisticke reforme bilo je prosirenje
zenskih prava, pitanje koje je neopozivo stavljeno na dnevni red politike
krajem devetnaestog veka. Davanje prava glasa cmcima 1896. godine iza-
zvalo je porast feministickog radikalizma, koji je ukljucivao barem jedan
element rasisticke odbojnosti, sadrzan u tvrdnji da su bele zene sigumo kva-
lifikovanije za dobijanje prava glasa od bivsih rob ova. Pod rukovodstvom
dugogodisnjih feministickih aktivistkinja Elizabet Kedi Stenton i Suzan B.
161
Entoni, osnovane su dye organizacije. Ove dye grupe su se 1890. godine KUL TURA I RELlGIJA
spojile i osnovale Nacionalno americko udruzenje za zensko pravo glasa.
Zensko pravo glasa i ferninisticke ideje zastupale su i reformisticke grupe Uticaj novih socijalnih pokreta ogledao se i u literaturi. Slicno pede-
kao npr. Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo (osnovano 1874. godine), setim godinama, poslednji kvartal devetnaestog veka pruzio je obilje zna-
koje je, bez obzira na ime, imalo rnnogo siri program od resavanja problema cajnih radova, pre svega rornana i poezije. Medu najznacajnijim romano-
alkoholizma. piscima 1880-ih godina bili su Henri Dzejms, Mark Tven i Vilijem Din
Mogucnost prakticnog ostvarenja zenskog prava glasa uvecana je Hauels (Tabe1a 4.6)
njegovim prihvatanjem u zapadnim teritorijama, sto je obicno bilo rezultat
ocajnickog napora da se privuce raznovrsnije i kvalitetnije stanovnistvo, pre TABELA 4.6. NANAZNIJA KNJIZEVNA DELA OBJAVLJENA 1876-1907.
svega farmerske porodice. Teritorija Vajoming je bila prva takva jurisdik-
cija, a posle nje i teritorija Jute 1870. godine. Vajoming je 1890. godine 1876. Mark Tven, Tom Sojer
postao prva drzava u kojoj su zene mogle da glasaju. Do 1914. godine, zene 1879. Henri Dzejms, Dejzi Miler; Henri Dzordz, Napredak i siromastvo
su imale puno pravo glasa u deset najzapadnijih drzava, Sirenje ovog prava 1880. Henri Adams, Demokratija; Lu Valis, Ben Hur
na celu zemljuzahtevalo je donosenje ustavnog amandmana, koji je prvi put 188l. Henri Dzejms, Portret jedne ledi; Mark Tven, Kraljevic i prosjak
predlozen 1878. go dine i zatim redovno ponovo podnosen. Ovom pitanjuje
ponovo udahnut zivot ucescem zena u Prvom svetskom ratu paje, posle niza
glasanja sa tesnim ishodom, Senat 1919. go dine usvojio devetnaesti am and-
1882.
1883.
1884.
Vilijem Din Hauels, Savremeni slucaj
Mark Tven, Zivot na Misisipiju
Mark Tven, Haklberi Fin
I
man kojije 1920. go dine ratifikovao dovoljan broj drzava.
Paralelno s borbom za zenska politicka prava, odvijala se podjednako 1885. Vilijem Din Hauels, Uspon Sajlasa Lephama
teska borba za licnu emancipaciju, koja je, narocito kada se radilo 0 siro- 1886. Henri Dzejms, Bostonci
masnim zenama, zahtevala kontrolu radanja. Abortus je pocetkom devet- 1888. Belami, Gledajuci unazad
naestog veka bio formalno nezakonit, ali je i dalje obavljan bez obzira na 1889. Mark Tven, Jenki na dvoru kralja Artura
povremeno sudsko gonjenje satanizovanih "doktora" koji su vrsili pobacaje.
Oglasavanje takvih usluga bilo je slobodno. Iako je statisticke podatke tesko
1890-9l.
1893.
Emili Dikinson, Pesme
Stiven Krejn, Megi: dele u/ice
I
protumaciti, proporcionalni udeo prekida trudnoce mogao je biti slican 1894. Henri D. Lojd, Bogatstvo protiv komonvelta; Mark Tven,
danasnjem. Stvari su se promenile posle Gradanskog rata, s jacanjern orga-
nizacije i samopouzdanja medicinske profesije, odlucne da eliminise su-
parnike kao sto su bili babice i .Jekari" koji su obavljali abortuse. Glavna
1895.
1896.
Glupi Vi/son
Stiven Krejn, Crvena znacka za hrabrost
Emili Dikinson, Pesme 1896; Harold Frederik, Prokletstvo Terona
I
snaga kojaje zahtevala donosenje zakona bilo je Americko lekarsko drustvo
(1847).
Krivicno pravo je sada dobilo novu realnu snagu, ojacanu morali-
1897.
1898.
Vera
Carls M. Seldon, Njegovim putem
Henri Dzejms, Okret zavrtnja
I
stickim i jevandelistickim pokretima tog vremena. Olicenje tih pokreta bio 1899. Frenk Noris, Mektig; Kejt Sopan, Budenje
je Entoni Komstok, osnivac Njujorskog drustva za suzbijanje poroka koji je
vodio pedesetogodisnju borbu protiv "prljav~tine" u javnom ~ivotu. Kom-
stokovim zakonom iz 1873. godine zabranjeno je sirenje informacija 0 kon-
1900.
1901.
Teodor Drajzer, Sestra Keri
Frenk Noris, Hobotnica
I
1902. Oven Vister, Covek iz Virdiinije; Vilijem Dzejms, Vrste re/igijskog
tracepciji putem poste pa je do kraja veka dostupnost informacija 0 abortusu
i tehnikama kontracepcije bila ozbiljno ogranicena. Komstokovom rezimu
se, posle 1912. godine, suprotstavila Margreta Senger, kojaje bila saveznik i 1903.
1904.
iskustva
Henri Dzejms, Ambasadori; Dzek London, Zov divljine
Henri Dzejms, Zlatni pehar; Dzek London, Morski vuk
I
"kolebljivaca" i socijalista. Zabrinuta za sudbinu siromasnih zena i emi-
, 1906. Apton Sinkler, Diungla
grantkinja, pokusala je da obezbedi slobodan pristup informacijama
kontracepciji pa je zbog te aktivnosti 1916. optuzena za krivicno delo.
Sudenje i zatvorska kazna koja je usledila dali su Margareti Senger status
0
1907. Dzek London, Gvozdena peta I
mucenice. Onaje 1921. go dine osnovala Americku ligu za kontrolu radanja U tom kontekstu, recimo da su sarno sredinom osamdesetih objavljeni
a 1952. godirfe i Drustvo za planiranje porodice. Hauelov roman Uspon Saj/esa Lephema i Dzejmsovi Bostonci, dok se
I
•
162 163
I
Tvenov Haklberi Fin moze smatrati nesumnjivim americkim doprinosom
I knjizevnosti ijednim od najvecih americkih romana. On odrazava i rasirenu
nostalgiju za slobodom i pokretljivoscu koja je postojala u izgubljenoj
predratnoj Ameriei. Pored literature, americki umetniei su sada davali im-
presivan doprinos i slikarstvu, gde su Dzerns Visler Maknil, Dzon Singer
I Sardzent i Tomas Ejkins nastupili kao znacajni inovatori 70-ih i 80-ih go-
dina. Slike zapada Frederika Remingtona ilustruju pojavu naeionalne mi-
tologije kauboja, Indijanaca i arnericke konjiee.
U americkoj literaturi devedesetih godina devetnaestog veka po ceo je
da se oseca uticaj novih interesovanja i literarnih stilova, ukljucujuci i notu
socijalnog radikalizma i sa tim povezanog naglasenog realizma. Ove ideje
su na potpuno drugaciji nacin predstavljene u knjigama Stivena Krejna,
I Dzeka Londona, Frenka Norisa, Teodora Drajzera i Aptona Sinklera. Novi
politicki senzibilitet oblikovao je knjige kao sto je Frederikovo Prokletstvo
Terona Vera, gde se izmedu ostalog ispituje intelektualna jalovost orga-
I nizovane religije.
Ostri ideoloski konflikti tog vremena imali su naglasenu versku di-
menziju. I refonnatori i reakeionari su bili motivisani svojim specificnim
I tumacenjem Svetog pisma i hriscanskog ucenja, 0 cemu se raspravljalo isto
toliko zivo kao i 0 bilo kom pitanju prava ili ekonomske doktrine. Godine
posle 1910. godine, koje u politickom smislu oznacavaju vrhunae politickog
"progresivizma", poznate su i po plimi verskog .fundarnentalizma", pri ce-
mu je ocigledno da su ova dva koncepta u ostroj suprotnosti jedan sa drugim.
U stvari, oba su predstavljala razlicite reakeije na iste okolnosti.
Progresivne ideje drustvene akeije i politicke reforme podrzavali su,
I na liberalnoj strani, pobomiei "dmstvenog jevandelja", predstavljenog
knjigama kao sto su Primenjeno hriscanstvo Vasingtona Gledena (1886) i
Hriscanstvo i drustvena kriza Voltera Rausenbasa (1907). lzuzetno popu-
u je bio Dzon Nelson Darbi, koji je popularisao ideju "odvodenja", odnosno
I lami roman Carlsa M. Seldona Njegovim putem (1897) opisuje protestantsku
kongregaeiju koja odlucuje da zivi u skladu sa svojim tumacenjem onoga sta
bi Hrist ucinio u odredenoj situaeiji. Odgovor je pronaden u daleskoseznoj
reformi i dobrotvomom radu, pored tradieionalnog insistiranja na javnoj
I pristojnosti i trezvenjastvu.
Iako su zastupniei drustvene akeije mozda bili striktno ortodoksni u
SV0111 teoloskom pristupu, protestantsko hriscanstvo tog vremena karakte- ,
risao je snazan liberalizam koji je dovodio u pitanje i osnovna verovanja u
bozansku prirodu Hrista, njegova cuda i vaskrsenje, kao i doslovnu istinitost
biblije. Sirenje darvinisticke teorije od 1860-ih godina imalo je utieaja i u
ovoj oblasti, a pre svega ideja da je razvoj sveta trajao rnnogo miliona
I godina. Ako je ljudski rod nastao postepeno iz niza nizih vrsta, nije ostajalo .
rnnogo prostora za stvaranje sveta i druge dogadaje opisane u Knjizi 0
postanju.
164
Crkveni liberalizam je izazvao zestoku reakeiju onih koji su vec bili
sokirani sirenjem kritickih tumacenja Svetog pi sma na univerzitetima pa cak
i u bogoslovijama. U americkom protetstantizmu se od '1870-ih godina
pojavio jedan broj novih pokreta i sekti koje su se rukovodile doslovnim
tumacenjem biblije. Stavise, dominantna tema novih entuzijasta bila je
premilenaristicka, sto je znacilo da drustvene refonne nisu sarno beskorisne,
vec, sto je jos gore, da mogu u stvari biti i satanska zarnka. Ovaj teoloski stay
je imao znacajne politicke poslediee.
Milenaristicke rasprave 0 poslednjim vremenima bile su stare koliko i
hriscanstvo. Svi su se slagali da Knjiga otkrovenja opisuje period strasnih
katastrofa i nesreca kao i velicanstvenu hiljadugodisnju fizicku vladavinu
Hrista na zemlji; ali da li ce se prvo dogoditi nesrece ili velicanstvena
hiljadugodisnja vladavina, milenijum? Pocetkom devetnaestog veka, rnnogi
americki protestanti su bili saglasni da ce prvo nastupiti milenijum, a zatim
kratko vreme nevolja u kojem ce davo biti konacno pobeden. Postmi-
lenaristicka teorija je opravdavala, pa cak i zahtevala drustveni aktivizam,
jer bi se uklanjanjem strahota kao sto je ropstvo pomoglo nastupanje
Hristovog kraljevsta. Od sezdesetih godina devetnaestog veka doslo je do
opsteg preusmeravanja
premilenarizma:
u praveu mracnijeg i vise pesimistickog koneepta
.kraj sadasnjeg sveta je blizu a za njim ce doci patnje,
strasan period tiranije, gladi, bolesti i ubijanja. Tek posle tih uzasa, nekoliko
prezivelih svetaea moci ce da vidi Mesiju na zemlji. U toj slici nije bilo
mesta za drustvene reforme, narocito ako su one podrazumevale savez sa
onima koji su prezreli bozju rec.
Premilenaristicko ucenje se sirilo pod utieajem propovednika kao sto
naglog uklanjanja pravih svetaea sa zemlje pre nego sto se dogode najgore
nesrece. Ove teorije su do kraja veka postale jevandelisticka norma, kada je
srediste rasprave premesteno na utvrdivanje vremenskog rasporeda onih
prorocanstava koja ce se ostvariti, njihovog redosleda i nacina na koji Sveto
pismo predvida sadasnje dogadaje ili licnosti. Paralelno s milenarizmom,
pojavilo se i novo interesovanje za perfekeionizam, ideju da istinski ponovo
rodeni hriscanin mote i mora da tezi visem duhovnom stanju posvecenosti,
Rasprave na ovu temu unutar metodisticke erke dovele su do jos jedne
obnove u vidu pokreta "svetosti". Nova i stroza erkva istrazivala je eksta-
ticne postupke i iseeljivanje verom, i upustala se u uzbudljive premilena-
risticke spekulaeije.
Pentikostalni pokret je krajem veka tvrdio da pojedini hriscani mogu
dobiti dar da govore jezicima slicnim onima koji su zabelezeni u biblijskoj
knjizi 0 apostolskim delima. Pentikostalna obnova zapocela je u emim
erkvama, ali je brzo presla rasne granice. Kao i mnogo puta pre, versko
uzbudenje odrazilo se u pojavi brojnih novih denominaeija u periodu od
1870. do 1914. godine, ukljucujuci i Jehovine svedoke (milenaristicka),
165
Crkvu Nazarena (svetost), Bozije zajednice (pentikostalna) i razne ogranke
Crkve Bozije (svetost-pentikostalna). Medu pojave te vrste spadaju i
apalacanske sekte, koje su doslovno shvatale Hristovo obecanje da pravi
vernici mogu da barataju sa zmijarna i ostanu neozledeni.
Do kraja veka je nepremostivi jaz razdvajao veru obrazovanog libe-
ralnog drustvenog reformatora od vere nekog literaliste ili pentikostalaca, a
ta podela se odrazila i u terminu "biblijski pojas", koji je oznacavao oblasti
na jugu i zapadu u kojima su entuzijasticke ideje prihvacene bez ikakve
rezerve. Medutim, bilo bi pogresno da ovo tumacimo naprosto kao sukob
neznanja i obrazovanja, jer su neki literalisti bili obrazovani ljudi koji su
svoje argumente artikulisali u nizu dobro obrazlozenih knjiga i rasprava.
Biblijska konferencija na Nijagari 1895. godine formulisala je .fundarnen-
talizam", odnosno ideju da se centralne doktrine moraju braniti kao osnove
hriscanstva, U periodu od 1910. do 1915. go dine izlazile su knjige naslo-
vljene .Fundamenti" u kojima je izlozen minimalni sadrzaj verovanja
pravog jevendelistickog protestanta: nepogresivost Svetog pisma, bezgre-
sno zacece, ispastanje, fizicko uskrsnuce Hrista i njegov drugi dolazak.
Cinjenica da su oni te univerzalne doktrine morali da brane sarno pokazuje
koliko je daleko doprla liberalna misao.
Verske razlike su se vezivale za etnicko i socijalno neprijatelsjstvo jer
su jevandelisti i fundamentalisti smatrali da su mucenicki predstavnici
pravog amerikanzima u sukobu sa urbanizacijom i imigracijom - poli-
glotskim metropolama koje dominiraju nacijom od pocetka osarndesetih
godina. Jos gore od toga, novi gradovi su raj za katolike i Jevreje. Bitka
izmedu dye kulture najsnaznije je izrazena u trezvenjackom pokretu koji je
nastojao da vrednosti dornaceg protestantskog sela nametne etnicki razno-
loom gradovima. Prohibicionisti su cak imali i predsednicke kandidate od
1884. godine i bili su stalni cinilac drzavne politike. Pokret je doziveo svoj
vrhunac usvajanjem ustavnog amandmana, Volstedovog zakona, pa je do
1919. godine alkohol bio zvanicno zabranjen u Sjedinjenim Drzavama, Za
feministe, fundamentaliste, progresivce i socijaliste, odgovor na sva zla
drustva lezao je, ocigledno, u akcijama vlade, i to pre svega federalne.
Napomene
I. Navedeno u: Pierre Berton, The National Dream: The Great Railway 1871-1881
(Toronto: Penguin, 1989), p. II.
2. U: E. Digby Baltzell, The Protestant Establishment: Aristocracy and Caste in
America (New York: Random House, 1964), pp. 113-15.
46.
3. Navedeno u: Jack London, The Iron Heel (London: Journeyman Press, 1975), p.
4. Navedeno u: Philip S. Foner (ed.), We the Other People: Alternative Declarations
of Independence by Labour Groups, Farmers, Woman's Rights Advocates, Socialists and
Blacks, 1829-1~75(Urbana: University of Illinois Press, 1976).
166
J
5
RAT I GLOBALIZAM 1917-1956
GLOBALNA DILEMA
Amerikance je dugo mucila mogucnost da budu upleteni u probleme pre-
komorskib zemalja. Preuzimanju imperijalnih obaveza suprotstavljali su se
1898. godioe ne sarno radikali i socijalisti, vec i citav niz religijskih, liberalnih i
tradicionalno nastrojenih grupa. Stavise, nije se radilo 0 ratu koji je pretio da
ugrozi zivote velikog broja Amerikanaca. U toku citave prve polovine ovog
veka postojao je kontinuirani otpor preduzimanju vojnih poduhvata u Evropi, a I
do ulaska Amerike u oba svetska rata doslo je tek posle provokacija koje se nisu
mogle tolerisati. Cak i u vreme mira, ukljucivanje Sjedinjenih Drzava u medu-
narodne organizacije, narocito u slucaju Lige naroda, nailazilo je na neumoljiv
otpor sirokih politickih koalicija. Izgledi da Sjedinjene Drzave postanu svetska
sila po modelu prezrenih imperijalnih drzava Evrope bili su neprihvatljivi iz
vise razloga. Medutim, to su bile bas one godine u kojima su Sjedinjene Drzave
bile prinudene da preuzmu ulogu 'globalne sile a ta uloga ce promeniti i karakter
unutrasnje politike. Spoljni poslovi su zauzeli centralnu poziciju u dornacoj
debati, izvrsna vlast je dobila nevidenu snagu kao srediste nove imperijalne
uloge, ajacanje vojne moci je izazvalo nevideno sirenje federalne vlasti. Moglo
bi se reci da je rastuca briga za odbranu i nacionalnu bezbednost americke
drzave imala sredisnje mesto u nacionalnoj istoriji u ovom veku.
Ima rnnogo objasnjenja spremnosti Amerike da, iako nevoljno, stupi
na svetsku scenu. S obzirom na situaciju u svetskoj politici 1917, 1940. i
1947. godine, tesko je reci kako bi Sjedinjene Drzave mogle izbeci da se
nadu okruzene nadmocnorn snagom neprijateljskih sila s ideologijama pot-
puno suprotnim arnerickim uverenjima. Uticaj dornacih pitanja na tran-
, sformisanje americkih stavova prema ostalom svetu bio je nerazlucivo
spojen s medunarodnim pritiscima. I 1917. i 1940-ih, sukob sa zamisljenirn
stranim agresorom bio je vezan s kampanjama za suzbijanje radikalnih
pretnji kod kuce paje postojanje stranih neprijatelja, i Nemaca i komunista, I
postavilo ideoloske temelje za novi konzervativni konsenzus u zemlji. Ta
veza je pomogla da nova americka uloga bude prihvacena.
167
I
•

I PRVI SVETSKI RAT
I Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, americko javno rnnjenje
odlucno se suprotstavljalo ucescu u njemu. I radikali i socijaiisti bili su
protiv ukljucivanja u borbu izmedu supamickih kapitalistickih klika; iiberali
I i pacifisti nisu podnosiii razaranje koje izaziva rat, pogotovu ako se vodi
zbog neceg sto nema nikakvog ociglednog uticaja na americki zivot, a
mnoge etnicke grupe su osudivale svaki pokusaj da se Sjedinjene Drzave
povezu sa zemijama koje su mrzeli zbog njihovih proslih ili sadasnjih ne-
I deia. Nemacki i irski glasacki blokovi bili su odlucni da sprece svaku pomoc
britanskoj imperiji. Predsednik Vudro Vilson nije imao nikakvu zelju da
reskira svoj program dornacih reformi u nepromisljenoj vojnoj avanturi.
I U toku naredne tri godine, pritisak za ulazak u rat postao je neizdrziv,
uglavnom zbog nemacke kampanje u podrnornickom ratu protiv Engleske.
Arnericki brodovi su potapani, cesto namerno, uz gubitak americkih zivota.
Maja 1915. godine, potapanje iinijskog broda .Luzitanija" dovelo je do po-
gorsanja nernacko-americkih odnosa. Sledece godine, nemacka mornarica
je otvoreno izjavila da bi se rat mogao dobiti sarno ako bi njene podmornice
primenjivale taktiku neogranicenog rata protiv svih brodova u zoni blokade
bez obzira na njihovu nacionalnost pa je ta mera i bila primenjena pocetkom
1917. godine. U isto vreme, Britanci su objavili sadrzaj telegram a koje su
uhvatili, u kojima nernacko ministarstvo spoljnih poslova predlaze vojni
savez sa Meksikom kako bi se po novo uspostavi.a rneksicka vlast u Teksasu,
Novom Meksiku i Arizoni. Ovaj "Cimermanov telegram" potvrdio je gla-
sine da se Nernacka urotila sa Meksikom i verovatno Japanom kako bi po-
nistila veci deo onoga sto su Sjedinjene Drzave postigle sirenjem na zapad u
devetnaestom veku. Aprila 1917. godine, predsednik Vilson je objavio rat
ernackoj iako nije imao nacionalni konsenzus na sta ukazuje glasanje u
Kongresu, gde se sest senatora i pedeset ~lanova Predstavnickog doma
suprotstavilo ratu. Pri tom ova cifra ne odrazava strahovanjajavnosti u punoj
meri.
Stupanje Sjedinjenih Drzava u rat imalo je kljucni znacaj sa pro-
pagandnog stanovista. Mogucnost da saveznicke snage na zapadnom frontu
uskoro budu pojacane milionima svezih americkih vojnika napravila je
protivtezu poraznoj vesti 0 povlacenju Rusije iz borbe. Toje ozbiljno
obeshrabrilo nemacke snage. Izgledi za uiazak Amerike u rat su, ako nista
drugo, provociraii nernacke ofanzive 1918. go dine, ciji je neuspeh doprineo
eksploziji neiojainosti medu Centralnim siiama. Medutim, americka uloga
je u vojnickom smislu bila striktno ogranicena. Redovne americke snage su
1917. godine predstavijale malu silu a formiranje i obucavanje jedinica koje '
su bile potrebne za odlucnu intervenciju u Francuskoj trajaio bi godinama.
Kljucni americki doprinos je, prema tome, planiran za kampanje u 1919. i
mozda 1920. godini.
168
~.•.
Na pocetku je americki komandant Dzon Persingmorae da se bori da 'V
sacuva autonomiju americkih ekspedicionih snaga kako se ne bi utopile u
francusku vojsku. U toku 1918,jednajedinica americkih ekspedicionih tru-
pa pobedila je u znacajnom okrsaju u francuskom sektoru zapadnog fronta.
U prolece su marinci pretrpeli teske gubitke u sumi Belo, dok su druge
jedinice blokirale nemacku ofanzivu kod Sato Tijerija. Do septembraje vec
milion Amerikanaca ucestvovalo u saveznickoj ofanzivi na zapadnom fron-
tu (Mez-Argon) koja je slornila nemacke linije. Ukupno, u oruzanim sna-
gama je sluzilo 4,7 miliona Arnerikanaca a americki gubici iznosili su
116000 Ijudi, od kojihje nesto malo ispod polovine poginulo u borbi. To je
bilo rnnogo manje od stete koju su pretrpele druge ucesnice u borbi: Fran-
cuska, Nemacka, Rusija i Austrougarska su, pojedinacno, imale izmedu
milion i dva miliona mrtvih a britanska imperija nesto manje od milion.
Uticaj rata na zivot Amerike bio je potpuno nesrazmeran njenom
vojnom angazovanju. Delimicno i zbog neizvesnih stavova javnosti prema
nacionalnoj politici, i najmanji izraz surnnje ili kritike u pogledu toka rata
izazivao je ekstrernno neprijateljstvo. Kao sto je istoricar Dejvid Kenedi
napisao, "rat za americku svest" bio je prvi i najodlucniji okrsaj u ame-
rickom u~dcu u globalnoj borbi.! Ovaj aspekt rata imao je rnnogo frontova.
U etnickom smislu; on je razorio nemacku americku zajednicu koja je vise
od jednog veka bila jedna od najcenjenijih doseljenickih grupa i razvila
kulturni zivot u citavoj zemlji. Svi nemacki simboli su postali meta:
cinjenica da se za kiseli kupus vise nije govorilo "sauerkraut" vec "liberty
cabbage" sarno je jedan notorni primer raspolozenja javnosti. Orkestri vise
nisu svirali nemacku muziku, skole su prestale da poducavaju nemacki jezik.
Neprijateljstva su se prosirila i na drugu centralnu silu, Austrougarsku,
domovinu miliona Slovena i Jevreja koji su usli u Sjedinjene Drzave od
1880. godine. Tehnicki gledano, svi su oni postali neprijateljski stranci.
Rat je iskorenio socijalisticke i radikalne ideje, koje su se naveliko
prosirile od pocetka novog veka i dozivljavale procvat u industrijskim
krizama predratnih godina. Radikali i pacifisti su poceli zivu propagandnu
kampanju protiv rata i regrutacije, ali je savezna vlada juna 1917. godine,
donela drakonski Zakon 0 spijunazi, kojimje strogo ogranicila svaku kritiku
te vrste. Zakon je sprovoden nemilosrdno; to su cinile peste odbijanjem da
prenose posiljke koje su sadrzavale podbunjivacku literaturu, lokalna i
drzavna policija, praveci racije na prostorije socijalista i Industrijskih rad-
nika sveta (IWW), i privatne grupe koje su osudivale svako surnnjivo "anti-
americko" ponasanje, pod cim su njihovi clanovi obicno podrazumevali i
najmanju vezu sa neortodoksnim ili stranim idejama. Pokret za gradansku
zastitu je institucionalizovan kroz Americku ligu za zastitu, koja je radila u
savezu sa lokalnim poslodavcima i njihovim strukturama anti-radnickog
nadzora i spijunaze. Takve grupe su bile neverovatno aktivne i nametljive
hapseci i ispitujuci hiljade eventualnih radikala ili onih koji bi mogli da
izbegnu regrutaciju, i sluzile keto ruka zakona.
169
 Americki ratni napor je, po misljenju drzavnih organa, bio stalno
izlozen subverziji stranih i radikalnih grupa, koje su u stvari bile nemacki
agenti. Organizacija Industrijski radnici sveta je okarakterisana kao "anar-
histicka organizacija nadahnuta Nemackom". Koliki je bio strah organa
vlasti u oblastima sa velikom koncentracijom stanovnika stranog porekla,
pokazuje predlog, iz 1917. godine, da se rezervne jedinice milicije u Pen-
silvaniji opreme mitraljezima kako bi se pripremile za masovno nasilje ili
ustanak. U takvim situacijama .mitraljezi su on neprocenjive vrednosti.
Mitraljez je stekao takvu reputaciju zbog svoje ubojitosti, pa je i sarno
njegovo prisustvo cesto dovo1jno da zaplasi gomilu."2 Jezikje skoro isti kao
ijezik belih dose1jenika koji zive brojno nadjacani domacim stanovnistvom
u nekoj azijskoj i1i africkoj koloniji.
KRIZA RADIKALIZMA
Ratna histerija protiv spijuna i sabotera nije pravila veliku raz1iku
izmedu socija1ista, sindika1ista, pacifista i aktivnih simpatizera N emacke jer
se smatralo da svi podjednako ometaju americki ratni napor. Identifikovanje
radikalizma sa subverzivnim radom stranih drzava nastavilo se nesmanje-
nom snag om i kada je nemackog demona zamenio neprijatelj u liku sov-
jetske Rusije, a Kajzer svoje mesto glavnog manipulatora prepustio Lenjinu.
Jedan socijalisticki 1ider je 1919. go dine izjavio: "IWW i boljsevizam su
postali najveca pretnja umesto zute opasnosti i Prusa."3 Dodatan podsticaj
ovakvom shvatanju davala je velika zastupljenost aktivista stranog porek1a u
rukovodstvima radnickih pokreta, na primer, socijalista "kolebljivaca" i (od
1919) novoosnovane Kornunisticke partije Sjedinjenih Drzava. Represivni
aparat, stvoren za suzbijanje navodnih Kajzerovih agenata, sada je ponovo
upotrebljen za novi talas "antiamerikanizma". Tradicionalno snazna aktiv-
nost americkih radikala pretrpela j e teske udarce izmedu 1917. i 1920. go-
dine.
Godina 1919. bila je u znaku radnickih nemira, najvecih u istoriji
nacije, s masovnim strajkovima koji su pogodili ne sarno tradicionalne in-
dustrije celika i uglja, vec i do tada mime sektore trzista rada kao sto je
policija, pa cak i pozoriste. Citavi gradovi i oblasti prakticno su stali zbog
strajkova a u nekim podrucjima su sukobi sa radnicima doveli do krvo-
prolica i gradanskih nemira. U Sijetlu je organizovan generalni strajk, u
Bostonu je strajkovala policija, a strajk radnika celicana u Pitsburgu bio je
traumatican dogadaj. U gljenokopi u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdziniji zapo-
celi su pravi visegodisnji gerilski rat. Priroda ovih sukoba zbog najamnina i
zivotnog standarda brzo se promenila u mnogo opasnije etnicke i politicke
borbe pa je nastupio period snazne reakcije. Ona se javljala u razlicitim
oblicima u zavisnosti od lokalnih uslova ali je svuda bilo prisutno agresivno
170
potvrdivanje tradicionalne drustvene i rasne hijerarhije. Desnicarski komi-
teti za gradansku samozastitu su u mestu Sentrelija, u drzavi Vasington,
izvrsili pravi pokolj nad .Jcolebljivcima" a nasilje gomile cesto su orkestri-
ra1i clanovi novoformiranog udruzenja veterana .Americka legija", Ruljaje
napada1a levicarske demonstrante u Njujorku, Bostonu, Detroitu, Cikagu i
Klivlendu a nasilje je dostiglo vrhunac prvog maja te godine.
Ta, 1919. godina, donelaje drzavama sirom srednjeg zapada neke od
najkrvavijih rasnih nemira u americkoj istoriji, u kojima je, obicno rulja
be1aca vrsila pogrom nad crnackim zajednicama. Preteca ovih nereda bio je
pogrom cmaca u Istocnom Sent Luisu, jula 1917. go dine, kada su cmi straj-
I
kbreheri optuzeni za neuspeh radnickog protesta. U nasilju koje je usledilo
poginulo je sto cmaca. Zategnutost je ras1a i u toku naredne godine, zajedno
sa strahom da ce cmci preuzeti poslove mobilisanih belaca. S druge strane, I
cmi vojnici su stekli novu odlucnost zbog re1ativno jednakog tretrnana u
Francuskoj i na drugim mestima. Kada su 1919. go dine izbili strajkovi,
poslodavci su u celicanama i rudnicima upotrebi1i cmce strajkbrehere i tako
pogorsali rasne tenzije za citav niz godina. Kada su vojnici obe rase demo-
bilisani a privredna depresija postala jos dublja, nasilje se nije moglo izbeci,
U Cikagu je poginulo cetrdeset Ijudi, dok je u Vasingtonu DC, Noksvilu
(Tenesi), Carlstonu (Juzna Karolina), Omahi (Nebraska) i Teksasu bilo I
rnnogo zrtava, iako se njihov broj tacno ne zna. U Tulzi je, 1921. godine,
izvrsen pokolj cmih stanovnika nakon sto su naoruzani cmci pokusali da
sprece line jednog coveka. Mora se naglasiti koliko su razmere tog nasilja
bile velike: i u Tulzi i u Istocnorn Sent Luisu su crnacki delovi grada bili
I
prakticno zbrisani.
Politicku reakciju 1919. godine izazvao je strah od levicarskog tero-
rizma a nekoliko desetina misterioznih bombaskih nap ad a i pljacki banaka
I
licilo je na uvod u otvorenu revoluciju boljsevika i anarhista. Septembra
1920. godine, od bombe koja je podmetnuta u Njujorsku berzu, poginulo je
vise od trideset Ijudi. Konzervativci su iskoristili atmosferu nasilja da bi
poceli s masovnom represijom a vrhovni tuzilac Sjedinjenih Drzava, Micel
Palmer, naredio je hapsenje stranih radikala. Izrada detaljnog plana ove
cistke poverena je mladom drzavnorn sluzbeniku po imenu Dz. Edgar
Huver. U noci 2. januara 1920. godine, cetiri hiljade ljudi je uhapseno u
I
masovnim racijama sirorn Sjedinjenih Drzava a na stotine je deportovano. U
tom kontekstu bilo je i pojedinacnih slucajeva kao sto je bilo sudenje dvojici
italijanskih radikala, Nikoli Sakou i Bartolomeu Vancetiju, optuzenim za
pljacku 1920. godine. Obojica su osudena na smrt na osnovu surnnjivih
I
dokaza a aferaje u narednoj deceniji postala slavan slucaj za radikale sirorn
sveta. Obojica optuzenih su ipak pogubljena 1927. godine.
Pa1merove racije su ukazivale na to da je radikalizam uvezen spolja i
da bi se mogao iskljuciti sarno ako se usvoji politika koja je dovoljno od-
lucna. Opadanje industrijskih konflikata, od otprilike 1922. godine, naizgled
171
I
I
 je potvrdivalo ovakvo rezonovanje pa su vlasti mogle da tvrde da je nacija
spasena od crvene revolucije.
I Veliki deo represije, od 1919. godine pa nadalje, ukljucivao je van-
zakonske taktike i uzimanje zakona u svoje ruke, i to i cuvara zakona i
privatnih grupa po modelu koji je tako uspesno utvrdila Arnericka liga za
I zastitu. Sudovi su retko stavljali cak i najmanji prigovor na takvo ponasanje.
U stvari, presude u citavom nizu slucajeva koje je razmatrao Vrhovni sud
Sjedinjenih Drzava sada su smanjivale pravo na slobodu govora skoro do
I nulte tacke. Sud je, 1919. godine, u slucaju Senk potvrdio pravo na zabranu
disidentskog govora ako postoji .jasna i prisutna opasnost", pri cemu je
precizna definicija te opasnosti bila u velikoj meri prepustena slobodnoj
volji organa vlasti. U tom konkretnom slucaju, kaznjive radnje su podra-
I zumevale distribuciju antiratnih pamfleta. Slucaj Vitni, 1927. godine, zavr-
sen je osudom jedne zene iz Kalifornije ciji se zlocin ocigledno ogledao .
sarno u tome sto je ucestvovala u radikalskoj raspravi. Slucaj Olmsted, iz
1928. godine, iako na pocetku nije bio politicki, ozakonio je prisluskivanje
telefona bez obzira na proteste onih koji su se pozivali na pravo na
privatnost. Sud je takode pokazao simpatije za prilicno drakonske zakonske
mere donete u ime eugenetike i kontrole rasno nepodobnih.
I Vudro Vilson
DV ADESETE: PROSPERITET I KORUPCIJA
Posto je Nernacka bila u rusevinama a Velika Britanija iscrpljena,
Sjedinjene Drzave su se posle rata nasle u novcj poziciji da dominiraju
svetom. Sjedinjene Drzave su sada bile najveca vojna sila a Vasingtonski
I
pomorski ugovor iz 1922. godine izjednacio je americku mornaricu sa
britanskom flotom kao najvecom na svetu, iako su strateske potrebe Arne-
rike zahtevale mnogo manje brodova nego udaljeni britanski posedi. Tonaza
arnericke trgovacke mornarice se znacajno povecala u toku rata, i u apso-
lutnorn iznosu i u poredenju sa istrosenom britanskom mornaricom. Sjedi-
njene Drzave su obezbedile ekonomsku hegemoniju s najvecim proizvodim
resursima koje je aktivirao rat. Ucesce Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj
trgovini poraslo je na IS odsto, pocetkom 1920. godine, nesto vise od Bri-
tanije, a Njujorkje zauzeo mesto Londona kao finansijska metropola sveta.
Ogroman dug saveznika Sjedinjenim Drzavama dao je americkoj admini-
I straciji diplomatsko oruzje potencijalno zastrasujuce moci,
Medutim, vojnu i finansijsku snagu je trebalo kombinovati sa poli-
tickom voljom, a upravo je to nedostajalo. "Cetrnaest tacaka" predsednika
Vudroa Vilsona, iz 1918. godine, predstavljalo je detaljan plan za preure-
I· denje evropskih granica kao i uspostavljanje dnigacijeg sistema kolektivne
bezbednosti. Centralno mesto u tome je imala Liga naroda, koju su veci ,
optimisti medu njenim zagovornicima zarnisljali kao zacetak buduceg svet-
I 172
skog parlamenta. Medutim, Liga ne bi imala smisla bez ucesca Sjedinjenih
Drzava a Vilson je previse potcenio americki otpor ovakvom medunarod-
nom angazmanu. Od proleca 1919. godine, kriticari Lige poput senatora
Henrja Kabota Lodza i Vilijema E. Bora nastojali su da obezbede sto siru po-
drsku za svoje stavove pa su politikom u narednoj godini dominirali pred-
sednikovi ocajnicki napori da osigura ratifikaciju. U novembru je Senat
odbacio ugovor sa 55 glasova prema 39. Naredne 1921. go dine novi re-
publikanski predsednik Voren G. Harding (Tabela 5.1) formalno je objavio
da Sjedinjene Drzave nece uzeti nikakvog daljeg ucesca u radu Lige, sto je
predstavljalo fatalni udarac za citavi projekat. Harding je 1922. godine
povukao preostale americke okupacione trupe iz Rajnske oblasti a naredne
godine je Senat odbio predlog za pristupanje Sjedinjenih Drzava Meduna-
rodnom sudu pravde. U naredne dye decenije, americko drustvo ja cinilo sve
sto je moglo da se izoluje od spoljasnjeg sveta, pre svega od evropskih legla
zaraze i izvora epidemija kao sto su boljsevizam i imperijalna diplomatija.
TABELA 5.1. PREDSEDNICI SJEDlNJENIH DRZAVA 1913-1961.
Mandat
1913-1921.
Stranka
Demokratska
Voren G. Harding 1921-1923. Republikanska
Kalvin Kulidz 1923-1929. Republikanska
Herbert K. Huver 1929-1933. Republikanska
Franklin D. Ruzvelt 1933-1945. Demokratska
1945-1953.
Hari S. Truman Demokratska
Dvajt D. Ajzenhauer 1953-1961. Re£ublikanska
I.
Republikanski predsednicki kandidat, 1920. godine, Voren G. Har-
ding vodio je kampanju pod geslom "povratka u normalno stanje", koje je za
narod imalo neverovatno veliku privlacnost. Mada politicki slogani uopste
tesko mogu da izdrze blizu analizu, ovaj primer je neobicno zanimljiv jer se
postavljalo pitanje na koje se "normalno stanje" misli: iako se navodno
podrazumevao povratak uslovima pre 1917. godine, oni ocigledno nisu
ukljucivali normalne manifestacije tog doba kao sto su bili rww, strajkovi,
masovno useljavanje i sirenje gradova, vec pre povratak imaginarnoj
.normalnosti" socijalnog mira i etnicke homogenosti koja je postojala ne-
kada u istoriji, mozda pre 1850. godine. Ova konzervativna i nostalgicna
faza dala je ton politici dvadesetih godina, obelezenoj rastom protestantskih
vrednosti ruralnih i prigradskih delova u razmerama koje vise nikada nece
biti dostignute. Zanimljivo je da je, prema popisu iz 1920. godine, vecina
Amerikanaca po prvi put klasifikovana kao gradsko a ne seosko stanov-
nistvo i da je vise od cetvrtine radne snage bilo zaposleno u fabrikama.
173
Hardingova pobeda, 1920. godine, osigurala je republikancima mesto u Vrednosti WASP-a i trezvenjasrva insipirisale su Kju kluks klan, koji
Beloj kuci za narednih dvanaest godina (Tabela 5.2). je od 1921. do 1926. godine postigao vrtoglav uspeh sirorn zemlje, a pre
svega u drzavama na severu i srednjem zapadu kao sto su lndijana i Pen-
silvanija. Klan je na svom vrhuncu, oko 1923-24. godine, imao od cetiri do
TABELA 5.2. REZULTATI PREDSEDNICKIH T.ZBORA 1920-1952. osam miliona clanova, ukljucujuci i snazan zenski kontingent. lake se su-
protstavljao poboljsanju polozaja cmaca i Jevreja, ovaj pokret je bio prven-
Broj stveno i potpuno antikatolicki i u velikoj meri se oslanjao na ideje i literaturu
glasova Broj
Pobednik naroda Porazeni glasova ultraprotestantskih pokreta iz prethodnog veka. Ova ideologijaje u industrij-
(u mil.) naroda skim drzavama privlacila kvalifikovane radnike i menadzere srednjeg nivoa
(u mil.)
koji su se plasili konkurencije doseljenickih grupa, kao i obicne radnike
1920. Voren G. Harding (R) 16,2 Dzejms M. Koks (D) 9,2 protestante koji su imali stete od cmaca strajkbrehera i emigranata. Klan je
1924.*

1928.
Kalvin Kulidt (R)

Herbert Huver (R)

15,7

21,4
Dzon V. Dejvis (D)
Robert M. Lafolet (Prog.)
Alfred E. Smit (D)
8,4
4,8
15,0
postao sastavni deo politike mnogih drzava i imao je apsolutnu dominaciju u
regionima kao sto je Indijana. Nativisticko raspolozenje je dostiglo novi I
vrhunac donosenjem Zakona 0 useljavanju, iz 1924. godine, koji je svoje re-
1932. Franklin D. Ruzvelt (D) 22,8 Herbert Huver (R) 15,8 striktivne mere besramno usmerio na narode juzne i istocne Evrope, utvr-
1936. Franklin D. Ruzvelt CD) 27,8 Alfred Landon (R) 16,7 dujuci kvotu za svaku nacionalnost na osnovu njene relativne jacine u
1940. Franklin D. Ruzvelt CD) 27,2 Vendel Vilki (R) 22,3 americkoj populaciji 1890. godine, pre poslednjeg talasa useljavanja. Ova
1944. Franklin D. Ruzvelt CD) 25,6 Tomas E. Djui (R) 22,0 mera je prakticno stavila tacku na masovno doseljavanje u Sjedinjene Drza-
1948.** Hari S. Truman (D) 24,1 Tomas E. Djui (R) 22,0 ve sve do sezdesetih godina.
Strom Tarmond (Drz, prava) 1,2 Uspon Kiana je u politickorn smislu imao kritican znacaj za Demo-
Henri A. Volis (Prog.) 1,2 kratsku stranku, koja se oslanjala na nestabilnu koaliciju protestantskog sela
1952. Dvajt Ajzenhauer (R) 33,9 Adlaj E. Stivenson (D) 27,3 i urbanih masa. Vec 1924. godine, "rum i romanizam" su suprotstavljani
W ASP-u u unutrasnjosti zemlje, sto je izazvalo haos na konvenciji Demo-
* Robert M. Lafoletje 1924. godine vodio karnpanju sa platformom Progresivne stranke. kratske stranke odrzanoj te godine. Gradovi su davali prednost Alu Smitu iz
•• Na izborima 1948. bila su cetvorica kandidata. Pored demokrata i republikanaca,
nominovani su i Strom Tarmond iz Stranke drlavnih prava i Henri A. Volis iz Progresivne Njujorka, gradskom katoliku koji je za Klan i njegove simpatizere pred-
stranke. . stavljao one najgore u americkorn zivotu. Bilo je potrebno 103 glasanja da bi
se doslo do neimpresivnog komprornisa 0 kandidatu koga je na novern-
Vrednosti belog Amerikanca anglosaxsonskog porekla i protestantske barskim izborima ubedljivo porazio republikanac. Radikalne i progresivne
veroispovesti (WASP) najbolje ilustruje pobeda prohibicije 1919. godine, snage pristale su uz kandidata Roberta Lafoleta, koji je clobio jednu scstinu
mere smisljene iz prezira prema suparnickoj kulturi i moralnim vrednostima glasova naroda u citavoj zemlji. Klan se uskoro urusio sam od sebe usred
gradskog stanovnistva, Efikasnost ove mere je spoma a svaku mcgucnost za , groznih skandala 0 nasilju i korumpiranosti njegovog vodstva, ali su krstovi
njen dugorocan uspeh pokvarilo je insistiranje na zabrani piva i vina, a ne jos jednom na kratko bljesnuli 1928. godine, kada su demokrati konacno
sarno zestokog alkohola. Moguce je da su potrosnja alkohola i sa tim vezane skupili hrabrost da za predsednika nominuju Ala Smita.
bolesti znacajno opali, ali po strasnoj ceni izazivanja kriminala, nepostova- Podozrenje zbog novih kretanja u drustvu bilo je ocigledno i u
nja zakona i politicke korupcije. Iako su americkim gradovima uvek vladale religijskoj sferi, gde su se fundamentalisti upleli u komprornitujuci spor s
korumpirane stranacke masinerije i policija, prohibicijaje od gangstera koji
su do tada imali podredenu ulogu - bez obzira na to da li se radilo 0 Je-
vrejima, Italijanima ili Ircima - napravila nezavisnu snagu. Sindikati orga-
nacionalnim reprekusijama. Drzava Tenesi je bila jedna od nekoliko juri-
sdikcija koje su zabranile ucenje bezbozne doktrine 0 evoluciji u javnim
skolama. Zakon je prosto izazivao da bude osporen pa je protiv mladog
I
nizovanog kriminala stekli su ogromnu moc, koju ce u narednim decenijama ucitelja po imenu Dzon T. Skoups koji ga je prekrsio pokrenut zakonski
usmeriti u razne poslove kao sto su kockanje, trgovina drogom, prostitucija i
reketiranje trzista rada. Gangsterski ratovi su postali izvor skandala a,
postupak. Sudenje koje je odrzano 1925. go dine pretvorilo se u pozorisni
komad, negde izmedu snazne drame i slabe farse, u kom se odvijala gla- I
masakri u Cikagu i Filadelfiji, 1928-29. godine bili su jasan dokaz neuspeha dijatorska borba izmedu dva pravna zastupnika Vilijema Dz. Brajana, kao
eksperimenta'sa prohibicij om.

174
tuzioca, i Klarensa Deroua, pristalice socijalizma i sekularizma, kao advo-

175
I
I
I
kata odbrane. Svetski mediji su tretirali ovaj dogadaj kao neku vrstu sport-
skog meca u komje tesko predvideti krajnji rezultat. lako je Skoups osudjen,
I fundamentalisti su bili nepopravljivo obelezeni ljagom primitivne netole-
rancije a Brajanova reputacija je bila unistena, Roman Sinklera Luisa Elmer
Dientri (1927) daje nesumnjiv primer negativnog misljenja 0 fundamen-
I talizmu koje su imali svetski i obrazovani ljudi. S druge strane, zakoni poput
tog u Tenesiju zadrzani su u zbirkama propisa jos decenijama posle toga a
americki izdavaci udzbenika su morali da budu veoma obazrivi prema de-
likatnom pitanju evolucije, barem do kraja pedesetih godina, kada je sov-
I jetski uspeh u svemiru preplasio Amerikance da njihovo naucno obrazo-
vanje mozda naveliko zaostaje za znanjem njihovih medunarodnih supar-
nika.
I Dvadesete go dine je i u poslovnom svetu i u politici obelezio izrazito
lezeran i nemaran odnos prema etici. Administracija predsednika Vorena G.
Hardinga bila je jedna od najveselijih korumpiranih administracija moder-
I nog vremena a u skandale je bilo umesano nekoliko njegovih bliskih prija-
telja, clanova "dru~ine iz Ohaja", od kojih su najmanje dvojica izvrsila sa-
moubistvo dok su bili pod istragom. .Tipot Dom" skandal je izbio kada je
otkriveno da je sekretar za unutrasnje poslove (Albert B. Fol) tajno dao u
I zakup nalazista nafte u Tipot Domu, u drzavi Vajoming, radi ostvarivanja
licne koristi a vrhovni tuzilac Hari Doerti je bio prisiljen da, osramocen,
podnese ostavku. Pristalice teorije zavere cak navode daje Hardingova smrt,
u pravo vreme, 1923. godine, mozda bila ubrzana kako bi se sprecilo otkri-
vanje drugih skandala. U poslovnoj sferi je privreda u usponu pruzala brojne
mogucnosti zelenasima koji su vrebali lakoveme investitore i kupce ne-
kretnina. Bum u prodaji zernljista u Floridi, 1925. godine, unistio je speku-
I lante, ali je zato napunio dzepove prevaranata.
Bez obzira na to, ekonomski uslovi u periodu od 1923. do 1928. go-
dine bili su generalno gledano dobri. Mnogo veci broj potrosaca je sada bio
u stanju da kupi robe koje su nekada smatrane luksuzom, ukljucujuci i
automobile, telefone i aparate za domacinstvo. Kako je automobilska pro-
izvodnja postajala vodeci sektor, u proizvodnji je uspostavljena sve jaca
dominacija nekoliko velikih firmi sa koordinisanim operacijama na sirokom
geografskom podrucju. Do 1927. godine, Dzeneral Motorsje bio najmocniji
koncern, ispred Forda i Krajslera, a ova tri proizvodaca bila su poznata pod
zajednickim imenorn "Velika trojka". lako jos uvek manje-vise u zacetku,
avionska industrija je dvadesetih godina belezila kontinuiran rast. Negde od
1915. godine, proizvodaci aviona su za svoje fabrike cesto birali lokacije na
zapadnoj obali: Boing u Sijetlu, Lokid u Burbanku, Daglas u Santa Moniki i
Long Bicu, Nort Ameriken u Los Andjelesu. Juzna Kalifomija je, tokorn
dvadesetih, za avionsku industriju bila isto sto i Detroit za automobilsku. Tih
godina se ustalio i avionski saobracaj, Krajem dvadesetih, avioni su ko-
risceni za velike postanske isporuke a pojavile su se i prve komercijalne
176
avionske kompanije. Za sarno jednu deceniju, dominantno mesto u ovom
poslu imale su kompanije sa poznatim imenima Transvorld (TW A), Junajted
i Amerikan. I
Avioni su simbolisali brzinu, progres i mladalacki heroizam, olicene u
solo pre1etu Carlsa A. Lindberga od Njujorka do Pariza, 1927. godine. Za-
jedno sa oblakoderima, koji su postepeno postajali dominantan deo pejsaza
velikih gradova, avioni su predstavljali futuristicki san 0 novom drustvu za-
snovanom na konstantnim tehnoloskim inovacijama i neogranicenom pro-
speritetu potrosaca. Zdanje Empajer Stejt Bildinga je projektovano s jarbo-
lorn koji je trebalo da pomogne prizem1jenje komercijalnih dirizabala, za
koje se verovalo da ce biti luksuzno transportno sredstvo buducnosti, Kada
je zgrada, 1951. godine, konacno otvorena, okolnosti su bile mnogo turob-
nije nego sto su to njeniprojelctanti ikada mog1i da ocekuju.
SLOM
Sanje poceo da se rusi s krahom berze 29. oktobra 1929. godine, pos1e
kogaje u narednoj godini usledio talas propadanja banaka. Recesija nije bila
nista novo u americkoj istoriji posto je svaka generacija od kraja 1830-ih
godina iskusila zastoje u privredi, uz katastrofu vecih razmera otprilike
svakih dvadeset godina. Uskoro je postalo ocigledno da ce 1929. godina
doneti bedu potpuno novih razmera. lako su statisticki podaci daleko od
preciznih velicina, situacija je ocigledno bila katastrofalna. Tokom dva-
desetih godina, stopa nezaposlenosti na nacionalnom riivou se obicno kretala
od 5 do 6 odsto au prosperitetnim godinama sredinom decenije opadala je i
ispod 2 odsto. Medutim, nezaposlenost je, 1930. go dine, povecana na 9
odsto, da bi 1932. dostigla skoro 24 odsto. U najgorim danima 1933. godine,
blizu 13 miliona ljudi bilo je bez posla. Pocetkom 1932. go dine, industrija je
radila sa 40 odsto kapaciteta, dok su poslovi na berzi dostizali sarno jednu
desetinu nivoa koji su imali pre kraha.
Depresija se jos vise produbila 1932. godine a javili su se i znaci
ozbiljnog pucanja u tkivu drustva. Uticaj komunista medu nezaposlenimaje
rastao a demonstracije i protesti gladnih postali su uobicajeni u velikim
gradovima. Beskucnici su pravili satorska naselja koja su cinicno nazivali
.Huvervili'', po predsedniku koji je upomo tvrdio kako je poslovna klima
poverenja i dalje cvrsta. Saveti nezaposlenih usvojili sujednostavan slogan
.Bori se - ne umiri od gladi". Marta 1930. godine, mars 35000 demon-
stranata na Njujork prekinut je surovom akcijom policije. U industrijskim
oblastima meta su bili socijalni radnici a vlasti su bile bolno svesne da su
socijalni fondovi skoro potpuno ispraznjeni. Slom socijalne pomoci doveo
bi do umiranja od gladi i pobune gladnih. Hiljade stanovnika Cikaga se
1931. godine pokrenulo da spreci izbacivanje stanara koji nisu mog1i da
177
plate zakupninu a taj protest je doveo do zestokog sukoba sa policijom.
Grupe veterana su svoju paznju usmerile na pitanje bonusa u gotovini koji
imje Kongres obecao posle Prvog svetskog rata. Ta sumaje herojima koji su
se vratili trebalo da bude isplacena 1944. godine, ali su militantni veterani
sada zahtevali da se isplati odmah u vreme najvece nuzde, Juna 1932. go-
dine, 20000 veterana "armije bonusa" krenulo je na Vasington, gde su
formirali kamp. U julu su ih bajonetima i suzavcem rasterale federalne trupe,
koje je predvodio general Daglas Makartur. Ove scene nasilja su izazivale
uznemirenost svih koji su posmatrali slom demokratija u Evropi tog vre-
mena.
Propast je bila sveopsta. U poljoprivrednim regionima Nebraske i
Ajove, Strajkacko udruzenje farmera je pokusalo da prinudi vladu da podrzi
cene poljoprivrednih proizvoda smanjivanjem ponude a reakcija vlade do-
vela je do silovitih sukoba 1932. godine. Agrami protesti bili su usmereni i
na to da sprece povlacenje hipoteka na farme i izbacivanje farmera koje iz
toga sledi. Uslovi u poljoprivredi u drugim oblastnna bili su ocajni 1933-35.
godine, kada su susa i snazni vetrovi, zajedno sa efektima decenijama duge
erozije tla, pretvorili velike juzne ravnice u pustare. Na teritoriji od Teksasa
do Dakote, zivot je bio nepodnosljiv zbog vrtloga prasine, koja je prakticno
unistila ruralnu privredu citavih drzava. Hiljade upropascenih farmera iz
Oklahome i Arkanzasa tegobno se kretalo na zapad, prema Kalifomiji
trazeci mogucnost za golo prezivljavanje.
Slom je jos vise ogoleo i davnasnje regionalne zategnutosti i struk-
turne promene unutar industrija. I u rudarstvu i u industriji tekstila, po-
slodavci su u prvoj cetvrtini veka nastojali da svoja preduzeca izmeste sa
sindikalno organizovanog i militantnog severa na mnogo pitomiji jug sa
nizim cenama rada a takvu promenu je ornogucavala zeleznicka mreza.
Udeo americke parnucne robe proizvedene u juznirn drzavarna povecan je sa
6 odsto 1880. godine na 30 odsto 1910. i na skoro 50 odsto sredinom dva-
desetih. Konkurencija juga uzasnula je tekstilne drzave kao sto je Rod
Ajlend, koje bi 1930-ih godina verovatno dozivele ekonomsku katastrofu i
da trziste hartija od vrednosti nije propalo: prilagodavanje je jos vise otezao
veliki strajk tekstilnih radnika 1934. godine. Ugovori koje je zakljucila
industrija na severu bili su odraz takve situacije pa su hiljade ljudi ostale bez
posla. Rudari u Pensilvaniji bili su podjednako tesko pogodeni prelaskom na
eksploataciju nalazista uglja u Kentakiju.
Ocigledno je da su ekonomska kriza i kraj neogranicencg useljavarija
dramaticno ogranicili rast stanovnistva tako da se broj stanovnika Sjedinje-
nih Drzava, od 1930. godine, povecavao za sarno 14 odsto u naredne dye
decenije, sto je daleko najniza stopa koja je do tada zabelezena u istoriji
Amerike. Izgledalo je da je vrtoglavoj ekspanziji koja je trajala dvesta
pedeset godina, preko noci dosao kraj.
178
Bi10 je onih koji su se plasili da bi iz rastuceg haosa mogla nastati
diktatura pa sa pojavilo nekoliko demagoga koji su se predstavili kao
verovatni kandidati. Najspektaku1amiji od svih bio je guvemer Lujzijane
Hjui Long, koji je svojim radika1nim populistickim programom vec prak-
ticno postavio temelje za rrionarhiju u sopstvenoj drzavi. Onje 1930. go dine
postao senator Sjedinjenih Drzava a njegove predsednicke ambicije preki-
\
nute su kada je ubijen J'935. godine. Medu Longovim pandanima i irnita-
torima bili su i Art Dz. Smit sa svojim pokretom .Kaki kosulja" po modelu
Musolinijevih fasista, koji je 1933. predlagao farsican mars na Vasington, i
Vilijem Dadli Peli, kojije u svojim "Srebmim kosuljama" okupio rnozda 20
I
hiljada pristalica ria zapadu i srednjem zapadu.
Otac Carls Kaglinje u svojim programima na radiju prvo propovedao
katolicku socijalnu doktrinu koja je podjednako osudivala i kapitalizam i
komunizam, ali je krajem decenije postao surovi eksponent zaverenickog
antisemitizma. Godine 1936, Kaglin se udruzio sa drugim ekstrernnim po-
pulistima da bi pokrenuo predsednicku kampanju, ali je ona ispala bleda.
Ipak, nagovestaja nevolje bilo je dovoljno da izazovu zabrinutost. Roman
I
Sinklera Luisa, iz 1935. godine, Toje ovde nemoguce prikazuje pobedonosni
americki fasisticki pokret i njegovog diktatora .Baza Vindripa", ciji je lik
verovatno urad en po Peliju.
JU DIL
Predsednicki izbori 1932. godine cdrzani su u jednom od najopasnijih
trenutaka u americkoj istoriji a rezultati su bili isto toliko revolucionarni kao
i u bumoj utakrnici 1840. godine. Na vlast je ubedljivom vecinorn glasova
naroda dosao Franklin Delano Ruzvelt i poceo da preduzima politicke i
ekonomske mere, ocajnicki potrebne da bi se oporavilo drustvo a verovatno i
spasla sarna demokratija. U toku "sto dana" postignuto je neverovatno mno-
go a sazvano je i vanredno zasedanje Kongresa radi usvajanja sveobuhvatnih
reformi koje bi u svakom drugom kontekstu osim postojece krize bile ne-
zamislive. Prvi korak bio je spasavanje finansijskog sistema. Prvo su "ban-
karskim moratorijumom" banke zatvorene dovoljno dugo da bi se izbegla
I
prva panika a zatim je Zakonom 0 pornoci bankarna i osnivanjem Korpo-
racija za kreditiranje kucevlasnika obezbedjena dugorocna sigumost. Go-
dina 1934. donela je Saveznu korporaciju za hipotekarno tinansiranje farmi I
kao i Zakon 0 prometu hartija od vrednosti radi regulisanja tinansijskih
tr2i~ta i sprecavanja novog haosa slicnog onom iz 1929. godine.
"Sto dana" je takodje zapoceto gigantskim zadatkom resavanja rna-
sovne nezaposlenosti i siromastva pa se pojavila prva od rnnogobrojnih regu-
, latornih i kontrolnih agencija da bi se obezbedila zaposlenost i pocelo spa-
savanje citavih regiona (Tabela 5.3). Zbog svojih zbunjujucih i bezbrojnih
179
I
•
I
inicijala i akronima, ova tela su kolektivno poznata kao "alfabetske agen-
cije",
I Da bi se ljudi vratili na posao, program je ukljucivao i Savezni zakon
za hitnu socijalnu pornoc i Zakon 0 obnovi nacionalne industrije (NIRA),
dok je Uprava za javne radove nadgledala ogrornne javne investicije u
I zgrade, puteve, mostove i infrastrukturu. Civilni korpus za konzervaciju
zaposljavao je dva i po miliona mladih ljudi na izgradnji puteva i brana i
zasadivanju drveca najavnim povrsinama a Nacionalna uprava za omladinu
obezbedivala je obuku i honorarni posao mladima. Medu najsmeiije planove
spada Uprava za dolinu Tenesi (TV A), koja je zapocela ogroman program
javnih radova da bi otvorila radna mesta u ovom tesko pogodenom regionu
izgradnjom brane, koja je trebalo da obezbedi proizvodnju jeftine elektricne
I energije i bila finansirana iz federalnih sredstava. Godine 1935, uveden je
nacionalni program osiguranja poznat kao Socijalno osiguranje, zajedno sa
Zakonom 0 oporezivanju imovine i Upravorn za povecanje zaposlenosti
Reforrne Nju dila bile su zadivljujuce po svojim ambicijama i obimu,
utoliko pre ~to su bile direktno suprotne rnnogim do tada izgradenim stavo-
virna 0 pravoj ulozi vlade u americkom nacionalnorn ~i\rotu, pre svega u
pogledu ovlascenja savezne vlade i podele odgovornosti izmedu Vasigtona i
drzava. Generacije konzervativne ekonomske misli zbrisane su kejnzijan-
skorn paradigmom, koja je u sirokoj intervenciji vlade videla klju<5za opo-
ravak, bez obzira na neophodne kratkorocne deficite. Za nekoliko godina,
Sjedinjene Drzave su postale centraiizovanija drzava nego ikada ranije,
barem u mirnodopsko vrerne, a razmere nacionalne uprave su se ogromno
povecale. Po prvi put su hiljade strucnjaka i tehnokrata nagrnule u sluzbu
vlade, stvarajuci novu meritokratsku klasu, cesto poreklom iz novijih etnic-
kih grupa u zemlji. Postoji mnogo razloga zbog kojih je vrlo tesko izbeci da
se 0 Nju dilu govori manje kaoo paketu reformi, a vise kao 0 socijalnoj i
administrativnoj revoluciji.
To se narocito moze reci za oblast radnih odnosa, gde je Nju dil dao

I (WPA). U ovom vrtlogu reformi, ukidanje prohibicije

izgledalo je kao uzgredna stvar.
1933. godine
.1
americkim radnicima zakonska prava koja su mnogi evropski radnici uzivali
vec decenijarna. Nacionalni zakon 0 radnim odnosima iz 1935. go dine utvr-
dio je prava radnika da se organizuju i zajednicki pregovaraju i ustanovio
cinovnicki rnehanizam koji ce obezbediti da se poslodavci pridrzavaju ovih
TABELA 5.3. NAJVAZNIJE AGENCIJE NJU DILA 1933-1938.
principa. Prirodno 'je da je ovirn zakonom stvorena jos jedna alfabetska
agencija, Nacionalni odbor za radne odnose (NRLB). U naredne tri godine,
1933. Nacionalna agencija za obnovu
radnicki pokret je u potpunosti iskoristio ove mogucnosti i prosirio sindi-

I Civilni korpus za konzervaciju

Uprava za dolinu Tenesi
Agencija za prilagodavanje u poljoprivredi
kalne organizacije na one sektore industrije koji su mu do tada bili van
domasaja. Najvazniji aktivisti bili su udruzeni u Komitet za industrijsko
organizovanje (CIO), kojije od 1935. go dine mobilisao industrijske radnike
Agencija za javne radove do tada uglavnom zanemarene u radu cehovski orijentisanih sindikata Ame-
Korporacija za robne kredite ricke federacije rada.
Uprava za poljoprivredne kredite Situacija je bila narocito kriticna u industriji celika i automobila pa su,
Korporacija za osiguranje federalnih depozita 1937. godine, organizovani strajkovi kako bi se u sindikate ukljucile i izra-
Federalna agencija za hitnu socijalnu pornoc zito antiradnicki nastrojene firrne poput Dzeneral Motorsa i "male" kor-
Korporacija za zajmove kucevlasnicima poracije za celik. lzgubljeno je mnogo zivota a radnicki pokretje dobio novi
1934. Komisija za hartije od vrednosti i berzu niz mucenika u dogadajima kao sto su bili masakr u juznom Cikagu na "Dan
Savezna komisija za komunikacije secanja na poginule", kadaje ubijeno pet strajkaca. (lako broj zrtava nije bio
Savezna uprava za stambenu izgradnju velik po standardima devetnaestog veka, uticaj ovog dogadaja pojacan je
1934. Uprava za povecanje zaposlenosti njegovim predstavljanjem u filmskim zumalirna.) Komitet za industrijsku
Nacionalna uprava za omladinu organizacijuje postigao ogroman uspeh svojom efikasnom taktikom sedecih
Nacionalni odbor za radnicke odnose strajkova u fabrickim prostorijama, sto je poslodavce onemogucavalo da ih
Odbor za socijalno osiguranje slome dovodenjem drugih radr.ika. Sarno u toku 1937. godine, bilo je orga-
Uprava za elcktrifikaciju sela nizovano 500 takvih strajkova. lako je teska industrija privlacila najvecu
Uprava za privremcni smestaj farmera paznju medija, talas strajkova, koji je 1937. godine dostigao svoju najuda-
Ijeniju tacku, zahvatio je i druge sektore, ukljucujuci i napolicare na jugu,
1937. Agencija za stambenu izgradnju Sjedinjenih Drzava
poljoprivredne radnike, sumske radnike na pacifickom severozapadu, tekstilce i
1938. Savezna korporacija za osiguranje zetve
zaposlene u robnim kucama,

180 181
 Do kraja deeenije, Komitet je vec osvojio velike pobede a radnicki
sindikati su se cvrsto usancili na americkoj ekonomskoj seeni, narocito
gigantske grupe radnika u celicanama, rudara, vozaca kamiona i radnika u
automobilskoj industriji. Pocetkom 1945 i Americka federacija rada i Ko-
mitet za industrijsko organizovanje imali su po vise od sest miliona clanova.
Sindikatima su ponekad pomaga1e i v1ade, i to kako savezna administricija
Nju dila, tako i pro-radnicke demokratske adrninistracije, na primer, guver-
nera Dzordza Er1a u Pensi1vaniji, koji je preokrenuo odavno utvrdeni pre-
eedenat, upotrebivsi svoju Naeionalnu gardu da bi izvrsio pritisak na ne-
poslusne poslodavee. Savez organizovanih radnika sa Nju dilom izazivao je
bes konzervativaea, koji su u tome videli nametanje ervene revolueije
odozgo. Utieaj komunista i sindikalista u radu Komiteta bio je izvor stalnih
provokacija za tradieionalnije vode sindikata pa je CIO 1937. godine izba-
cen iz Americke federaeije rada. lako je politicka desniea srnatrala da je
Ruzveltova adrninistracija olicenje njihovih najgorih kosmara, ta admini-
straeija je i dalje uzivala veliku popularnost. Izbori 1936. go dine pred-
stav1jali su jedan od najgorih izbornih poraza u americkoj istoriji, kada su
repub1ikanei uspe1i da osvoje sarno Mejn i Vermont. lake su izbori 1940.
go dine bili nesto manje neprijatni za desnieu, p1atforma Nju di1a je prezivela
neostecena.
Masovna podrska naroda znacila je da otpor Ruzveltovoj administra-
ciji nece doci iz demokratskog Kongresa, vec iz neizbornog tela Vrhovnog
suda, koji je vec dugo vremena bio neprijateljski raspolozen prema svakom
obliku zvanicne intervencije u prava svojine i ugovorne obaveze - koneept
koji je prosiren na prakticno sve vladine propise 0 uslovima rada. Predvoden
cetvoricom neumoljivo konzervativnih sudija (,,~etiri jahaca"), Sud je
zapoceo rat protiv Nju dila sistematskirn ponistavanjem zakona i ageneija:
Nacionalne ageneije za obnovu industrije, Zakona 0 prilagodavanjima
poljoprivredi, Zakona 0 bankrotstvu opstina, drzavnih zakona 0 minimalnim
najamninarna. lzgledalo je da se cak i Komisija za hartije od vrednosti moze
naci na udaru, dok su prava Nacionalnog odbora za radne odnose ogranicena
1938. godine. Bi10 je prirodno ocekivati da predsednik koji se suocava s
neprijate1jski raspolozenim sudom kupuje vreme i ceka da odgovarajuci broj
sudija urnre i1i se penzionise da bi ih zamenio prihvatljivijim licnostima.
Medutim, tridesete godine nisu bile norma1no vreme pa je snazna javna
podrska Nju dilu navela Ruzvelta da pokusa da primeni ustavno riskantan
lek. Tako je on 1937. godine objavio svoj plan da poveca broj sudija za sest
kako bi "napakovao" sud. Taj predlog je bio preteran cak i za vecinu nje-
govih pristaliea paje neslavno propao.
Nju dil je ostvario najvece uspehe za vreme Ruzve1tovog prvog man-
data a 1937. je mozda bi1a najbolja godina. U periodu od 1930. do 1933,
bruto nacionalni proizvod Sjedinjenih Drzavaje opao sa 599 na 77 mi1ijardi
dolara, da bi do 1937. porastao na vise od 113 milijardi dolara. BNP po
182
stanovniku povecan je sa 615 dolara, u 1933. godini na 881 u 1937, odnosno
•
954 pocetkom 1940. Ljudimaje, u materijalnom smislu, bilo sve bolje kako
je deeenija odmieala, sudeci po posedovanju materijalnih dobara kao sto su
autornobili ili telefoni. TJ nekim segmentima, Nju dilje mogao sarno da ubla-
zi najgore efekte krize. Hezaposlenost je tvrdoglavo ostala na zapanjujuce
visokom nivou od 16-20 odsto tokom veceg dela kasnih tridesetih godina, i
opala je ispod 15 ods to; tek kada su Sjedinjene Drzave zapocele svoj pro-
gram vojnog naoruzavanja 1940. Cak i 1937. godine, nezaposlenost
spustila tek nesto ispod osam miliona, a 1938. donela je kratkotrajno mada
bolno smanjenje privredne aktivnosti. Konacno je tek rat resio ovaj problem
se
I
paje nezaposlenost do 1943. godine svedena na I odsto. Pored toga, finan-
sijski troskovi su bili ogromni: savezni dug je porastao sa 22,5 milijardi
do lara 1933. na 40,5 milijardi 1939. godine.
Bez obzira na to sto Ruzvelt nije mogao da se pohvali da je postigao
potpuni uspeh, tridesete godine su po mnogo cernu bile revolucionama era u
americkom drustvu. Kako se vlada sirila, rasla su i ocekivanja naroda da ce
ona preuzeti odgovarajucu ulogu, pre svega u Vasingtonu. Kao i tridesetih
godina prethodnog veka, radikalna administracija imala je koristi od sireg
izbornog tela, sto je bilo rezultat davanja prava glasa zen am a kao i ukupnog
rasta stanovnistva (Tabela 5.4). Tipicni predsednicki izbori 1880-ih godina
podrazumevali su oko deset do jedanest miliona glasaca na obe strane; na
izborima 1928. godine glasalo je preko 36 miliona a 1948. oko 50 miliona.
TABELA 5.4. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZAVA 1920-1960.
Godina por.isa Stanovnistvo zemlje (u milionima)
1920. 106
u 1930. 123
1940. 132
1950. IS!
1960. 179
Nju dil je imao poseban uticaj 11a arnericku poljoprivredu ojacava-
vajuci odavno ustaljene trendove u ruralnom drustvu. Iako je depresija na
I
pocetku unistila mnoge male farmere, Ruzveltova administracija je kasnije
poboljsala polozaj vecih poseda kroz subvencionisanje cena. Ovaj trend u
praveu manjeg broja vecih farmi rezultatje i razvoja mehanizacije, sto je islo
u korist onima koji su imali dovoljno kapitala za takve investicije. Godine
I
1930, bilo je 6,3 miliona farmi u poredenju sa 5,4 miliona 1950. i 3,0 miliona
1970. godine. Ukupna obradiva povrsina se tih godina realno povecala tako
da se prosecna velicina farme od kraja 1920-ih utrostrucila. Poljoprivredno
stanovnistvo je dramaticno smanjeno sa 30,5 miliona 1I vreme kraha berze,
na ispod 10 miliona, 1970. godine.
•
183
 PRlBLIZAVANJE RATA
I Od 1938. godine, spoljni poslovi su jos jednom zauzeli centralno
mesto u arnerickom politickom zivotu, Ekspanzionizam Nemacke i Japana i
rastuca verovatnoca da ce u Evropi doci do rata po novo su probudili strah
I da ce se Sjedinjene Drzave uplesti u vojna zbivanja u inostranstvu. Sam
Ruzveltje bio odlucan protivnik fasizrna i verovatno je on od svih zapadnih
voda imao najjasniju viziju velike strategije suprotstavljanja diktaturi i
njenog unistenja. Medutirn, antiratno raspolozenje je u Sjedinjenirn Drza-
varna bilo jako izrazeno zbog rasirenog shvatanja da je angazovanje u Prvom
svetskom ratu bilo katastrofalno i skupo, i da je pri tom koristilo sarno ne-
zahvalnirn saveznicima, koji su izbegli da plate veliki deo svojih ogromnih
I dugova. Anketni odbor senatora Dzeralda P. Neja je 1934. godine pokusao
da dokaze da je americka intervencija 1917. go dine bila izmanipulisana
zaverom bankara i trgovaca oruzjern a zakoni 0 neutralnosti iz 1935. i 1937.
godine bili su projektovani tako da prakticno onemoguce intervenciju Sje-
I dinjenih Drzava u evropskom ratu. Pored toga, protivljenje ratu je 1938.
godine bilo duboko ukorenjeno u onim velikim ctnickim grupama koje su ili
u celini pokazivale simpatije za svoje rnaticne zemlje sada pod diktatorskom
I vlascu, ili su imale istorijske razloge da se suprotstave zapadnim savezni-
cima. Ulazak u rat mogao je dovesti Ruzvelta 11 situaciju da se suprotstavi
opasnoj koaliciji Nemaca, Italijana, Iraca, Ukrajinaca i drugih, mozda cak i u
savezu sa katolickorn crkvorn, koja je svog najveceg neprijatelja u Evropi
videla u boljsevizmu, a ne u fasizmu. Od sredine 1939. godine, ratu su se
zestoko protivili i americki komunisti i nmogi levicari, ~to je bila posledica
sovjetskog paktiranja s nacistima.
U periodu od 1939. do 1941. go dine, Ruzvelt je morae da primenjuje
pazljivo koncipiranu strategiju, stalno ponavljajuci kako ne zeli da se anga-
zuje u inostranstvu, dok je istovremeno Britancima i Francuzima pruzao
onoliko pornoci i podrske koliko je mogao a da pri tom ne izazove javni
skandal. Bela kuca je upotrebila i medije da bi usmerila paznju na americku
krajnju desnicu kao na opasnu petu kolonu koja preti da podrije Sjedinjene
Drzave i spremnaje za eventualne sabotaze u slucaju rata. Domaci fasisti su
nesvesno saradivali s Ruzveltom organizujuci sve smelije mitinge upotpu-
njene zastavama s kukastim krstom i svetloscu baklji i hvaleci se masovnim
clanstvorn grupa kao sto su Nemacko-arnericki savez, (Kaglinov) Hriscan-
ski front, ltalijanski fasisti, Srebme kosuje i Kju kluks klan, koji su sara-
divali medu sobom stvorivsi sirok politicki front. Razotkrivanje ovakvih '
grupa u medijima nesurnnjivo je pomoglo intervencionistima. Diskreditacija
fasista bila je .ioS znacajnija zbog pitanja izbeglica. Krajem tridesetih godina,
milioni Evropljana zeleli su da dodu u Sjedinjene Drzave a rnnogi od njih su
bili Jevreji. Mcgucnost masovnog priliva jevrejskih izbeglica mogla je da
ozivi problem useljavanja, za koj i su mnogi smatrali da je resen 1924. go-
184
dine, pa je to u vecim gradovima pokrenulo talas antisemitizma i ulicnog
nasilja protiv Jevreja. Povezivanje antisemitizma sa izdajom i ne-americkim
ponasanjem predstavljalo je korak u pravcu sprecavanja goreg nasilja.
Dogadaji u inostranstvu su izazvali brzu transforrnaciju americkih
stavova. Najvise sto je administracija mogla da postigne u novembru 1939.
godine bila je revizija Zakona 0 neutralnosti, kako bi se zaracenim stranama
omcgucilo da kupe municiju po principu "plati pa nosi", sto je bio koristan
ustupak sve dok su Britanija i Francuska imale ekonomskih mogucnosti da
ga koriste. Medutim, do sredine 1940. godine, sve saveznicke snage su vec
bile porazene, s izuzetkom Britanije osiromasene ali i da1je u ratu, kojoj je
ocigledno trebalo pomoci da Sjedinjene Drzave ne bi morale da se suoce s
Evropskim kontinentom kojim u potpunosti v1ada Nemacka. Simpatije
americkog javnog mnjenja izazvala je bitka za Britaniju, prvi konflikt za
poslednjih nekoliko godina u kojem je Nemacka nama na sebi ravnog
protivnika i u vojnom i u diplomatskom pogledu, ali je put do pomoci ipak
bio spor. U septembru su Sjedinjene Drzave dale Britaniji pedeset prastarih
ali korisnih razaraca, iako sarno kao zamenu za dugorocni zakup pomorskih
baza u zapadnoj hemisferi. Ruzvelt je s pravom mogao da tvrdi da je na-
pravio unosan posao u kojem su Sjedinjene Drzave konacno ostvarile po-
morsku suprernaciju u Karibima i na drugim mestima, 0 cemu su sanjale
citav vek. Princip neintervencije prekrsen je tek pocetkom 1941. godine
donosenjem odlucujuceg Zakona 0 zajmu i najmu, prema kojem su toboze
ogronme kolicine oruzja koje se salju Britaniju u stvari date na prijateljsku
pozajmicu stirn da posle upotrebe budu vracene.
Angazman Sjedinjenih Drzava se narednih meseci povecavao, dokje
pomorska saradnja sa Britanijom bila sve bliza neobljavljenom ratu protiv
nemackih podmomica u sevemom Atlantiku. Na dornacem planu, kampanja
naoruzavanja i uvodenje mimodopske regrutacije predskazivali su direktno
angazovanju protiv sila Osovine a tu mogucnost su jos vise pojacavali mediji
svojim izvestajima 0 podvizima americkih pilota, kao i aviona i brodova
proizvedenih u Americi u borbama na strani saveznika. Osecaj vojne goto-
vosti pojacavale su i redovne vezbe u kojima su americki avioni "bombar-
dovali" strateske ciljeve u velikim gradovima i oko njih. Sjedinjene Drzave
su, barern posredno, u svim osnovnim segmentima bile borbena sila tokom
veceg dela 1941. godine.
U toku 1940. i 1941, americka javnost se upustila u ostrascenu raspra-
vu 0 pitanjima koja su bila vaznija od svih drugih od vremena sukoba 0
pitanju ropstva. Intervenciji se suprotstavljao Komitet Amerika pre svega,
udruzenje koje su cinili konzervativci u savezu sa nekim liberalima, verskim
vodama i pacifistima. U to vreme je Komitet napadan kao paravan za pro-
fasisticka osecanja a mnoge od njegovih analiza su diskreditovali naknadni
dogadaji. Ipak, pokret je, u celini, postavljao kljucna pitanja koja izgledaju
jos vaznija u svetlu nedavnih istorijskih dogadaja: 0 prirodi izvrsne vlasti u
185

poslovima spoljne politike, i 0 zvanicnoj upotrebi propagande i obmane da
bi se postiglo one sto se smatra pozeljnim politickim ciljem. Veliki deo
izolacionisticke rasprave nagovestio je kasnije kontroverze - Vijetnam iz
1960-ih i centralnu Ameriku iz 1980-ih. Celokupna debata odnosila se na
osnovna pitanja kao sto su karakter Sjedinjenih Drzava, etnicka osnova
politicke vlasti i step en u kom se nacija oslobodila od evropske i, narocito,
britanske politicke orijentacije. Kako je to jedan list Nemacko-americkog
saveza redovno isticao: .Sjedinjene Drzave nisu 'britanska' nacija." Covek
nije morae da bude pritajeni nacista da bi bio protiv svakog rata osim
odbrambenog, ni da bi ocenio Ruzveltovu medunarodnu politiku kao ne-
smotreno piratstvo cinicno zamisljeno da izazove rat protivno preovladuju-
cern stavu javnog mnjenja.
Amerika je konacno uvucena u rat dogadajima na Pacifiku, koji su
izazivali veliku zabrinutost vlade zbog japanskog ekspanzionizma u Kini u
jugoistocnoj Aziji. Kao iu Evropi, americka administracija je tajno pruzala
pomoc kineskoj strani, ukljucujuci i americke pilote, pa je, kao i na Atlan-
tiku, povremeno dolazilo do pravih ratnih okrsaja: japanski avioni su, na
primer, 1937. godine potopili americku topovnjacu .Panaj", Americki di-
plomatski pritisak se povecavao kako su Japanci prodirali dublje u Kinu i
lndokinu. Komercijalni ugovor izmedu dye nacije je prekinut sredinom
1939. godine a Sjedinjene Octave su u naredne dye godine uvele ekonomske
restrikcije ukljucujuci i isporuku kljucnog oruzja i nafte. Pocetkom jula
1941. godine, Sjedinjene Drzave su zamrzle japanska sredstva u zemlji i
prakticno nametnule embargo na citavu trgovinu, ukljucujuci i naftu. Ovaj
korakje sasvim sigurno znacio da ce Japan morati da zauzme nalazista nafte
da bi zadovoljio svoje strateske potrebe i da Sjedinjene Octave izbaci iz
azijske arene.
"
DRUGI SVETSKI RAT
Sedmog decembra 1941. godine, japanske snage su napale glavnu
pomorsku bazu Sjedinjenih Drzava u Perl Harboru na Havajima i nanele
ogromnu stetu americkim brodovima, -ali su srecorn promasile nosace avio-
na, koji ce narednih meseci odigrati odlucujucu ulogu. Sjedinjene Drzave su
odmah objavile rat a dilema da li zaratiti i sa Nemackorn bila je resena kada
je sam Hitler objavio rat Sjedinjenim Drzavarna.
Prvih nekoliko meseci, glavna briga Amerike na Pacifiku bila je da
zaustavi nemi- losrdno nadiranje Japana, koji je zauzeo Filipine, Malaju i
Bunnu i ozbiljno zapretio Australiji. Veliki strah od invazije na americku
zapadnu obalu doveo je do hapsenja i deportovanja Amerikanacajapanskog
porekla, sto je kasnije ocenjeno kao nelega1an cin rasne diskriminacije.
Amerika je preuzela vojnu inicijativu u pomorskim bitkama u Koralnom
186
•
moru (maj 1942) i kod Midveja (jun) a zatim zapocela dugu seriju kampanja
prelaska s ostrva na ostrvo da bi ponovo osvojila teritorije u juznorn Paci-
fiku, na Marsalskim, Karolinskim i Marijanskim ostrvima koje su drzali
I
Japanci.
lake su vodene narnalorn prostoru, neke od ovih ostrvskih bitaka
spadaju u najkrvavije u celom ratu i izazvale su velike gubitke arnerickih
I
snaga. Sarno gubici marinaca u toku rata iznosili su 20000 ljudi, sto je,
gledano u celini, isto koliko i u svim drugim ratovima pre ili posle toga. U
najvaznije legendarne bitke na Pacifiku spadaju one na Gvadalkanalu
(1942), Taravi (1943) i Sajpanu (1944). Pocetkorn 1944. godine, arnericke
I
snage su vec obezbedile premoc na moru i u vazduhu, sto je ornogucilo
ponovno osvajanje Filipina. Godine 1945, americka armija je vodila dye
kljucne bitke, na Ivo Dzimi (februar-rnart) i Okinavi (april-jun), u kojima su
americkim avionima obezbedene piste za sletanje neophodne za bornbar-
dovanje japanskih ostrva i pripremu invazije ako ona bude potrebna.
Bez obzira na veliko angazovanje Sjedinjenih Drzava na Pacifiku,
americki komandanti su u ranoj fazi rata zakljucili da je Nerncaka i dalje
I
glavni neprijatelj i da ce najveci vojni udar biti u Evropi. To je bila spoma
odluka koja je izazvala izolacioniste da jos jednom izloze svoje argumente 0
prirodi americkih politickih ciljeva: jesu li Sjedinjene Drzave u ratu da bi se
odbranile od japanskog agresora, ili da bi jos jednom posluzile kao mario-
neta britanskih imperijalista i kornunistickih gonica robova? Odluku 0 ori-
jentaciji na Evropu komplikovale su rasp rave sa Britancima 0 vremenu
moguceg masovnog iskrcavanja saveznickih snaga u zapadnoj Evropi. Na
pocetku su Amerikanci zeleli da takav udar organizuju sto je moguce pre,
1942. Hi najkasnije 1943. godine, ali su se Britanci plasili teskih gubitaka u
borbama na kopnu koje bi mogle dovesti do pokolja istih razmera kao u
Prvom svetskom ratu. Britanci su davali prednost mediteranskoj strategiji,
koja je predvidala da se prvo elirni-isu nernacki saveznici uz vazdusnu
ofanzivu u kojoj bi anglo-americki bombarderi unistili nemacke gradove i
industriju. U idealnom slucaju, ova faza bi mogla potrajati dovoljno dugo
I
dok Sovjeti ne slome kicmu nernackoj armiji.
Britanijaje imala odredenog uspeha u ovim pregovorima paje ubedila
Sjedinjene Drzave da podrze pomorski desant u Francuskoj Severnoj Africi
(1942. godine), na Siciliji, a zatim i u Italiji (1943-44). U meduvremenu su se
americke snage gomilale u Britaniji priprernajuci se za konacan pokret preko
Kanala. To je kulminiralo u iskrcavanju na "dan 0", 6. juna 1944. godine, u
kojem su ucestvovali americki, britanski i kanadski vojnici. Do avgusta su sile
osovine u Francuskoj bile odlucno potucene a saveznicke snage su napredovale
kroz Holandiju. Posle kratkog zastoja zbog nemacke ofanzive u Aredenima te
zime, americke snage su u prolece 1945. krenule u proboj preko centralne i
I
juzne Nemacke i, u stvari, otisle rnnogo dalje od granica koje su za njih
planirane kada je pravljen prvobitni dogovor 0 okupacionim zonama.
187
I
I
Posle predaje Nemacke u maju, Amerika je svu paznju usmerila na
I pobedu nad Japanom, koji je nastavio da se odupire uprkos strasnim
vazdusnirn napadima u kojima su poginule stotine hiljada ljudi. Planirana je
invazija pri cemu su americki gubici procenjivani od optimistickih 40000
do pet puta vece realnije brojke, a 0 japanskim zrtvama da i ne govorimo.
I Saveznicke komandante je brinula i mogucnost da se Japanci, u slucaju
invezije, ne osvete velikom broju americkih i saveznickih zatvorenika. Sta-
vise, iako su Japanci izrazili interes za mirovne pregovore, uslovi koje su oni
I predlozili pokazivali su da oni realno ne sagledavaju dubinu svog poraza.
Ovi cinioci su podstakli administraciju SAD da upotrebi novu atornsku
bombu, koja je prvi put uspesno testirana 16. jula u Novom Meksiku, a
unistenje Hirosirne i Nagasakija u avgustu prirnoralo je Japance na predaju.
U periodu 1941-1945, u oruzanirn snagama SAD sluzilo je 16 miliona
Amerikanaca, od kojihje 292 000 poginulo u borbi, dokje 114 000 umrlo od
drugih uzroka. Na dornacern frontu je uklanjanje tako velikog dela mlade
muske populacije imalo ogroman uticaj na ekonomski i socijalni zivot.
Njihova radna mesta su u velikoj meri preuzele zene, od kojihje tri miliona
radilo u ratnoj proizvodnji. Od 1940. do 1944, udeo iena u radnoj snazi
porastao je sa 27 odsto na neverovatnih 35 odsto. Cmi radnici su takode do-
I bili ogrornne nove mcgucnosti, sto je ubrzalo seobu sa juga na sever i zapad i
iz sela u gradove. To je prirodno povecalo i ocekivanja u pogledu socijalne
pravde i podstaklo njihove politicke aspiracije (vidi dalji tekst).
I Gigantski ratni napor Sjedinjenih Drzava imao je trajan uticaj na
strukturu americkog drustva, ukljucujuci i geografsku promenu sredista mo- ,
ci u zapadne drzave, koje su imale kriticnu ulogu u ratnoj proizvodnji.
Avionske firme sa zapadne obale postale su najveci poslodavci posle 1940.
godine, snabdevajuci prvo britansku a zatim i americku ratnu masinu. Lokid
je zaposljavao 50 000 ljudi i pre nego sto su Sjedinjene Drzave usle u rat, a
broj radnika u firmi je sredinom 1943. dostigao blizu od 100 000. Kali-
fomijska brodogradilista su velikom brzinom isporucivala brodove tipa
.Jiberti", dok su luke u San Francisku, Los Andelesu, San Dijegu i Sijetlu
bile mesta za ukrcavanje za rat na Pacifiku. Iako je kraj cetrdesetih bio tezak
period za odbrambenu industriju, korejski rat i zategnutosti posle toga dali
su ovoj industriji ponovni podsticaj a korist od toga su uglavnom imali zap ad
i jug zemlje. Lokid je, na primer, kupio novu veliku fabriku u Marijeti u
Dzordziji, dok je Dzeneral Dajnemiks imao sediste u Misuriju. Odkraja
1950-ih, Teksasje postao srediste kosmicke industrije.
Kretanje prema .suncanom pojasu" bio je.jedan od centralnih doga-
daja u americkoj novijoj istoriji - pokret stanovnistva i uticaja uporediv sa
"osvajanjem zapada" i njegovim socijalnim i politickim efektima posle
1840. godine. Pravi primer ove promene je Kalifornija, cije se stanovnistvo
u toku 1940-ih godina povecalo za 50 odsto, da bi dostiglo 10,6 miliona.
Zapadni gradovi su cvetali. Los Andeles je docekao kraj rata sa stanovni-
I 188
stvom od 1,5 miliona, San Francisko sa 800 000, Sijetl sa vise od 400000,
San Dijego sa 300 000. U periodu 1945-1960, ovaj trend je ojacan rastucim
prosperitetom zemlje u celini, koji je povecao mogucnosti zh odmor i zabavu
pripadnika srednje klase. Turizam i zelja penzionera da penzionerske dane
provedu na suncu doprineli su brzom rastu drzava poput Kalifomije, Ari-
zone i Floride i sirenju urbanih centara kao Majami i Las Vegas.
U medunarodnoj sferi, Sjedinjene Drzave su zavrsile rat kao najveca
ekonomska i vojna sila na planeti i, u stvari, u celokupnoj ljudskoj istoriji.
Tada je usla u upotrebu rec "super sila" kao jedini izraz koji na odgovarajuci
nacin izrazava supremaciju ove zemlje. Pored nukleamog monopola,
Sjedinjene Drzave su bile i jedina borbena sila koja nije pretrpela ozbiljniju
stetu na sopstvenoj teritoriji i imale su daleko najjacu finansijsku strukturu.
Iako su starije svetske imperije jos uvek teorijski ostale neokmjene, jedina
snaga sa potencijalom da se suprotstavi Sjedinjenim Drzavama u kratkom
roku bio je Sovjetski Savez a u to vreme su Sovjeti, naravno, bili dragoceni
saveznici.
KONFRONTACIJA S KOMUNIZMOM
Period od 1945. do 1949. oznacio je prekretnicu u americkoj istoriji.
Posto je sklopljen mir sa Japanom, nacija je, prirodno, bila u iskusenju da
prekine svoj angazman u inostranstvu i posveti se obnovi zemlje. Iako su
Sovjeti i dalje bili opasan supamik, uverenje Sjedinjenih Drzava da imaju
beskonacan monopol na atomsku bombu lako je moglo dovesti do izola-
cionizma - psihologije samoodbrane. A, u stvari, dogodilo se suprotno i
Sjedinjene Drzave su usle u medunarodne obaveze do tada nevidenog
obima.
Ubrzo posle nastupanja mira, politikom Sjedinjenih Drzava zavladao
je osecaj straha od spoljne agresije i unutrasnje subverzije. To je, delom, bila
i reakcija na domace politicke konflikte i neresene rasprave 0 Nju dilu
pogorsane jacanjem radnickih nemira i paralizom velikih delova industrije
1946. godine. U prvoj polovini te godine, tri miliona radnika bilo je u
strajku. Konzervativci su smatrali da je demokratska administracija opasno
obojena socijalistickim idejama koje nisu bile daleko od samog komunizma,
jo~ opasnije zbog snazne podrske medu organizovanim radnicima. Nakon
izbora za Kongres na pola mandata, u osamdesetom po redu sazivu Kon-
gresa vecinu su imali energicni aktivni republikanci, koji su krenuli sa
usvajanjem drakonskih zakona protiv sindikata i time uspostavili drugacije
radne odnose koji ce trajati jos decenijama.
Ali za Ameriku su domaci problemi bili manje vazni od medunarodne
zategnutosti. U vreme od 1945. do 1948, odnosi sa Sovjetskim Savezom su
se prvo pogorsali a zatim i potpuno pokvarili konsolidacijom komunisticke
189
vladavine u zemljama istocne Evrope. Pocetkom 1947. go dine, novi sov-
jetski blok obuhvatao je Poljsku, Rumuniju, Bugarsku, Madarsku, Albaniju i
okupirane zone u Nemackoj kao i (ne toliko cvrstc) Jugoslaviju. Cetrdeset
osma godina j e donela traumatican pad Cehoslovacke. Domace zagovomike
antikornunisticke intervencije sada su ojacali novi elementi, i etnicki i
verski. Vojna opasnost od komunizma u Evropi posebno je brinula katolicku
crkvu, koja je vec izgubila njoj lojalne teritorije kao sto su bile Madarska,
Hrvatska i Poljska i bila u neposrednoj opasnosti da bude izbacena iz
Francuske, pa cak i ltalije. Vodstvo katolicke crkve u Sjedinjenim Drzavama
postalo je glasan zastupnik antikomunizma au toj ulozi su ga podrzale brojne
emigrantske grupe koje su sada dominirale u politici velikih americkih
gradova: Irci i Italijani u rnnogim delovima zemlje a Madjari, Slovaci i
Poljaci u vecern delu industrijskog severoistoka i srednjeg zapada.
Sjedinjene drzave su bile prinudene da se direktno ukljuce posto su se
druge tradicionalne sile, narocito Britanija, odrekle svoje policijske uloge.
To se jasno videlo u Grckoj, gde je besneo gerilski rat. Pocetkom 1947.
godine, Britanijaje objavila da vise ne moze da podrzava anti-komunisticku
stvar bez pomoci Sjedinjenih Drzava i zapretila da ce povuci svoje snage. U
odgovoru na to, predsednik Trumanje izlozio svoju "doktrinu", obecavajuci
americku pomoc "slobodnim narodima koji se odupiru pokusajima naoru-
zane manjine da ih potcini ili odolevaju spoljnim pritiscima" i americka
vojna pomoc pocelaje da pristize u Grcku tog avgusta. Te iste, 1947. godine,
Zakonom 0 nacionalnoj bezbednosti predlozeno je radikalno prestruktu-
riranje americke odbrane, stvaranje Nacionalnog saveta za bezbednost i
Centralne obavestajne agencije (CIA) kako bi se obezbedila koordinacija
obavestajne sluzbe, koja je tako ocigledno nedostajala do 1941. godine. U
isto vreme, Sjedinjene Drzave su zapocele veliki program rekonstrukcije
Evrope nazvan "Mar§alov plan", kojim su, tokom vremena, milijarde dolara
ulivene u temelje posleratnih ekonomskih cuda sirom zapadne Evrope.
Sve u svemu, razvoj dogadaja u toku 1947. godine najavio je veliku
promenu u politici Sjedinjenih Drzava, stvaranje "drZave nacionalne bez-
bednosti" u vreme mira, sto je ocigledno podrazumevalo pripreme za suprot-
stavljanje daljem sovjetskom napredovanju diplomatskim i obavestajnim
sredstvima, gde god je to moguce, i vojnim sredstvima, tamo gde je to
neophodno. Americki lideri su bili odlucni da izbegnu ponavljanje 1930-ih
godina, kada su diktature mogle da se razvijaju manje vise nekontrolisano do
tacke kada je jedini nacin da se zaustave bio sveopsti rat. Efekti nove politike
brzo su se ispoljili u Francuskoj i narocito Italiji, gde su americka sredstva
upotrebljena kako bi se sprecila pobeda komunista 1948. godine. Strategija
Sjedinjenih Drzava je ukljucivala i podsticanje umerenog antikomunistic-
kog krila unutar socijalistickih partija i sindikata i stvaranje novih demohri-
scanskih partija,na strani desnice.
190
Sovjetskc -americki odnosi su sada bili opasno blizu otvorenorn ratu i
izgledalo je da ce do njega verovatno doci kada su Sovjeti, u junu 1948,
zatvorili kopnene puteve prema Berlinu u nameri da eliminisu ovo ostrvo
I
zapadnog uticaja u komunistickoj zoni. Grad je spasao berlinski vazdusni
most, koji je koriscen za snabdevanje grada vise od godinu dana, ali je ostala
zategnutost visokog stepena, Sjedinjene Drzave su 1949. go dine formirale
I
NATO pakt, sto je predstavljalo odstupanje od njihove ranije nespremnosti
da se u vreme mira ukljucuju u medunarodne koalicije. Shvatanja 0 velicini i
prirodi eventualnog buduceg sukoba radikalno su izmenila dva dogadaja s
kraja 1949. godine. U septembru su Sovjeti izvrsili eksploziju svoje prve
atomske bombe a u oktobru su kineski kornunisti uspostavili svoju vlast na
celokupnom kopnenom delu Kine i osnovali narodnu republiku. Oba ova
dogadaja su izazvala uzas na zapadu. Arnerikanci su smatrali da sada postoji
mogucnost da Njujork ili Vasington postanu meta nukleamog napada i budu
potpuno unisteni kao Hirosima a tu sliku je dodatno pogorsala izrada jos
strasnije hidrogenske bombe. (Sjedinjene Drzave su izvrsile prvu eksploziju
tog oruzja maja 1951. a Sovjetski Savez avgusta 1953. godine.) Gubitak
Kine u korist komunista ne samo da je dodao nekoliko stotina miliona novih
"rob ova" svetskoj sili u nastajanju, vec je istovremeno unistio americki san 0
ulozi dobronameme imperije u tom delu sveta - civilizacijskoj misiji da siri
napredni jevandelisticki protestantizam u narodu koji je, kako se mislilo,
zudeo za ucenjem Hrista.
KOREJA
Strah od Armagedona dostigao je novi uzlet u junu 1950. godine, po-
I
cetkom rata izmedu komunisticke Seveme Koreje i prozapadnog juga i
naizgled nezaustavljive komunisticke invazije. Vecina je to shvatala kao
prvu fazu opsteg komunistickog udara na zapad, smatrajuci da se slicne
I
akcije mogu ocekivati i u drugim granicnim regionima, ukljucujuci i Ne-
macku. Zato je bilo neodlozno potrebno spreciti pad JUZne Koreje, gde su
Sjedinjene Drzave bile u mogucnosti da stvore siroku koaliciju, tehnicki pod
zastavom Ujedinjenih nacija. lako je tu bilo velikih kontingenata iz rnnogih
evropskih i azijskih zemalja, armijom Ujedinjenih nacija su neospomo
dominirale americke snage, a arnericki komandanti su vodili rat uz sarno
formalno priznanje udela UN. U periodu od 1950. do 1952. godine, ame-
ricke vojne snage povecane su sa 1,5 na 3,6 miliona.
Prva faza rata bilaje porazna za Ujedinjene nacije jer su kornunisticke
snage pocetkom septembra ocistile veci deo juga i saterale saveznike u mali
dzep oko Pusana, na krajnjem jugoistoku poluostrva. Glavnokornandujuci
I
snaga UN, Daglas Makartur, tad a je smislio smeo kontraudar, koji je uklju-
civao i veliki pomorski desant na Incon, iza sevemokorejskih linija. Ope-
I
191
I
I
racija, izvedena (15. septembra 1950) bila je briljantan uspeh i smatra se
jednim od najvecih vojnih podviga u americkoj istoriji. Tok rata se potpuno
I promenio: kornunisticke snage su se povukle daleko na sever, iza svoje
prvobitne granice na 38. paraleli. Snage UN su krenule napred i u oktobru
zauzele severnjacjku prestonicu Pjongjang. Medutim, Sjedinjene Drzave su
I postale previse samouverene pa su ignorisale diplornatske poruke upozo-
renja da ce Kina intervenisati aka pridu previse blizu granici provincije
Mandzurije. Ispunivsi obecanje svoje vlade, velika kineska armija je u ok-
I tobru usla u Koreju i brzo poterala snage UN natrag na 38. paralelu. U
januaru 1951. godine, Kinezi su u novoj ofanzivi privremeno zauzeli Seu!.
U tom trenutku, pol iticka realnost je dosla u sukob s vojnom dinami-
kom rata. General Makartur je glasno zastupao eskalaciju rata i njegovo
prosirenje na Kinu, predlazuci invaziju na kopneni deo Kine uz pomoc
nacionalistickih snaga koje su iz nje isterane dye godine pre toga. On je
pominjao i uzasnu mogucnost upotrebe nukleamog oruzja protiv kineskih
baza u Mandzuriji, akciju koja bi prisilila Sovjete da se ukljuce i dovela do
globalnog sukoba. Povrh toga, cinjenica da je on javno zastupao ove sta-
vove, kritikovao predsednika Harija Trumana i manje-vise otvoreno prego-
varao s nacionalistima, otvarala je ozbiljno pitanje civilne kontrole vojske.
I Narocito je nukleamo oruzje izazivalo ozbiljnu zategnutost u odnosima
Sjedinjenih Drzava sa saveznicima poput Britanije pa je, u najmanju ruku,
postojala rnogucnost da ova kriza razbije koaliciju Ujedinjenih nacija.
I Aprila 1951. godine, Trumanje zatrazio Makarturovu ostavku, bez obzira na
proteste republikanskih ratnih jastrebova, koji su koketirali s idejom da Ma- '
kartura nominuju za predsednicke izbore iduce godine.
Sredinom 1951. godine, svi glavni ucesnici rata jasno su stavili do
I znanja da su sprernni da razgovaraju 0 primirju posto su dobili sve sto su
razurnno mogli da ocekuju, Medutim, zbog diplomatskih rasprava koje su se
oduzile, borba se pretvorila u dugu i krvavu pat poziciju pracenu iscrplju-
I jucim ratom za gola brda koja nisu imala nikakvu vaznost osim kao kote na
mapama strateskih planera. Ratje postajao i vrlo nepopularan u celom svetu.
Iako je malo ko osim krajnje levice verovao u rasirene komunisticke optuzbe
da snage UN koriste biolosko oruzje, postojali su cvrsci dokazi 0 maltreti-
I ranju zatvorenika sa severa, a bekstva iz zatvorenickih logora na jugu pra-
cena krvoprolicern izazivala su skandale. Neodlucni rat je 1952. godine
postao centralno izbomo pitanje, kada je republikanski predsednicki kandi-
dat Dvajt Ajzenhauer obecao da ce, ako bude izabran, otiei u Koreju da nade
izlaz. Posle njegovog izbora, 1953. godine, objavljeno je primirje i ponovo
uspostavljeno razgranicenje po 38. paraleli kao dejacto granici izmedu dye
zemlje. U americkoj intervenciji u Koreji ucestvovalo je 5,7 miliona vojnika
i zena, od kojihje 34 000 poginulo u borbi. I da se od vlade ne moze traziti da ne preduzima nista dok ne zapocne aktivna
Iako u deceniji posle Koreje Sjedinjene Drzave nisu bile angazovane
ni u kakvom drugom .vrucem" ratu, postojala je kontinuirana zategnutost u
I 192
odnosima sa komunistickim silama, koje su smatrane direktnim nasledni-
cima Osovine iz doba rata: kao sto je Hitler imao svog istocnog partnera u
Japanu, tako su i Sovjet pronasli saucesnike u Kini. Ovo shvatanje je ojacalo
odlucnost Sjedinjenih Drzava da se ne povlace pred agresijom i da prosire
svoje sporazume 0 kolektivnoj bezbednosti Evrope. Iza svake politicke krize
u Aziji stajala je kineska, a time i sovjetska ruka. Slom francuske pozicije u
Indokini, 1954. godine, doveo je do rasprave 0 americkom angazovanju i,
mozda nukleamoj intervenciji. Kasnije, te iste godine, Sjedinjene Drzave su
postale jezgro nove Organizacije zemalja ugovora 0 jugoistocnoj Aziji
(SEATO), orijentalne replike NATO pakta. Godine 1958, Sjedinjene Drza-
ve su uputile Sedmu flotu da pomogne nacionalistickoj Kini (Tajvanu) da
odbije napad Narodne Republike na neka spoma ostrva. Evropa je takodje
bila nap eta a situaciju je jos vise pogorsavala agresivna zapadna propa-
gandna masinerija usmerena ka narodima komunistickog bloka. Jos jedna
opasnost od izbijanja rata javila se 1956. godine, kada se madarski narod
pobunio protiv komunisticke vlasti, ali bez obzira na pretnje koje su se cule
sa americkih radio-stanica, tenkovi NATO pakta nisu krenuli na istok.
Sukob izmedu istoka i zapada uspostavio je neku vrstu stabilnosti, koliko
god ona bila slaba.
ANTIKOMUNISTICKA CISTKA 1946-1956
Konfrontacija u spoljnoj politici imala je svoje reperkusije u zemlji,
narocito visestruki potresi 1949-50: sovjetska atomska bomba, pad Kine i rat
u Koreji. Ova serija katastrofa, koja je navodno predstavljala kulminaciju
dugogodisnjeg komunistickog trijumfa, bila je jasan dokaz da americke na-
pore sasvim sigumo podrivaju siie zla, spijuni i izdajnici paje tako zapocela
ozbiljna potraga za krivcima. Iako su antikomunisticke cistke iz tih godina
vecini poznate kao "makartizam", one su zapocele nekoliko godina pre
1950. godine, kada se proslavio senator iz Viskonsina Dzozef'Makarti, i, u
stvari, odvijale su se uglavnom za vreme demokratske administracije Harija
Trumana, od 1946. do 1953. godine.
Prva i najociglednija zrtva bila je komunisticka partija. Jula 1948.
godine, partijsko rukovodstvo je proglaseno krivim zbog pokusaja zbaci-
vanja vlade, sto je predstavljalo novinu u radu tuzilastva jer je vecina njih
optuzena za rasturanje knjiga i pamfleta u kojima se raspravlja Hi zastupa
takav pravac akcije, ali niko od njih nije preduzimao direktne korake u tom
smislu. U slucaju Denis iz 1951. godine, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je
presudio da se cak i takve diskusije mogu na odgovarajuci nacin regulisati i
priprema prevrata. Do 1951, mnoge drzave u okviru Sjedinjenih Drzava su
vec zabranile rad partije na teritoriji pod njihovom jurisdikcijom i na vise
193

nacina otezavale zivot njenim clanovima, ukljucujuci i uskracivanje soci-
jalne pomoci. Vecina drzavaje uvela zakletvu lojalnosti zajavne sluzbenike,
zahtevajuci od njih da se zakunu da ne podrzavaju nikakve subverzivne
ciljeve ili aktivnosti. Drzavni sluzbenici, ucitelji i drugi bili su otpustani po
kratkom postupku na osnovu njihovih navodno komunistickih veza ili cak
sarno "osnovane sumnje" da takve veze postoje. Zakonodavna tela su takve
mere obicno usvajala velikom vecinom glasova jer je malo politi tara bilo
, Svako ko je jednom bio oznacen kao komunista upisan je u knjigu ovih
spremno da se nade na listi onih koji brane crveni aktivizam. Ukljucujuci i
razvucene sudske i talbene postupke, rat protiv rada komunisticke partije
trajao je do sredine pedesetih. Zvanicne mere pojacavalo je i nasilje gomile
kao i akcije gradanske samozastite, cesto u organizaciji grupa veterana i
katolika.
'Zvanicno opravdanje za tako nasilnicku taktiku bilo je da levicari
predstavljaju petu kolonu i da su isti kao oni koji su pomagali nacistima u
prvim danima Drugog svetskog rata i bili spremni da podrze svetski komu-
nizam kroz sabotazu i spijunazu. Potraga za spijunima pronasla je svoju
najistaknutiju metu u liku Aldzera Hisa, sluzbenika u Stejt Departmentu koji
je navodno bio deo tajnog komunistickog kruga od kraja tridesetih godina.
Sudenje Hisu, koje je trajalo od avgusta 1948. do januara 1950. godine,
podstaklo je strah naroda od izdajica na visokim polozajima. Potraga za
takvim izdajnicima se u siroj javnosti odvijala pod mocnim pokrovitelj-
stvom Komiteta za antiamericku delatnost Predstavnickog doma, koji je
strogo ogranicio i slobodu govora i pravo na tradicionalnu zastitu od samo-
optuzivanja. Naoruzan svedocenjima legije profesionalnih dousnika i na-
vodnih prebega, Komitet se usmerio na odredene regione ili industrije i
identifikovao navodne komuniste na osnovu njihovog ueesca u liberalnim ili
levicarskim grupama, koje su opisivane kao prikrivene komunisticke orga-
nizacije. Medu takvim grupama bili su i klubovi i organizacije koji su bili
sasvim uvazeni ili cak povezani sa ranijom politikom Sjedinjenih Drzava, na
primer, organizacije koje su podrzavale Sovjetski Savez u toku Drugog
svetskog rata. Jedan od korisnih izvora za utvrdivanje "subverzivaca" bilaje
lista ljudi koji su podrzavali Ievicarsko-liberalnog predsednickog kandidata
Henrija Volisa, 1948. godine, na primer tako sto su potpisali peticiju za
njegovu nominaciju. lako su sarno ucestvovale u propisanom izbomom
postupku, Volisove pristalice su na ovaj nacin sebe obelezile kao poten-
cijalne izdajnike.
Poricanje veze s komunistima bilo je opasno sarno po sebi jer se lako
mogao pronaci dousnik koji bi to opovrgao i tako dokazao da je optuzeni
kriv i za krivokletstvo. Jedini nacin da se to izbegne bio je da okrivljeni
odbije da odgovori na svako pitanje koje bi moglo biti samo-optuzujuce,
odnosno da se "pozove na peti amandman", ali je to, s druge strane, izgledalo
kao da zeli da sakrije neko krivicno delo. Onaj ko je jednom optuzen, tesko
je mogao dokazati nevinost, osim uz pomoc gnusne taktike da i sam postane
194
I
dousnik i dajavno pocne da iznosi imena. Pojavila se citava mreza privatnih
agencija, cesto sastavljenih od nekadasnjih agenata FBI, koji bi na zahtev
uprave neke firme sproveli istragu kako bi iskorenili subverzivce i "oslo-
I
bodili sumnje" one koji su se pokazali dovoljno kooperativni. Kao i u sva-
kom lovu na vestice, proces optuzivanja je bio kumulativan i samoodrziv.
I
privatnih samozvanih cuvara zakona a njih su konsultovali svi potencijalni
poslodavci. Onaj ko je stavljen na emu listu mogao je da napusti svaku nadu
da ce dobiti zaposlenje. Oduzimanje pasosa obezbedivalo je da najveci broj
sumnjivih ne moze da se spasi tako sto ce emigrirati.
Cistke su prosle kroz nekoliko faza a medu zrtvama koje su pretrpele
najvece udarce bili su radikalni sindikati, na primer radnika u elektroin-
dustriji, tesko pogodeni kampanjom koju su delimicno organizovali aktivisti
katolickog sindikata. Napad na filmsku industriju odvijao se kroz saslusanja
1947-48 godine. Taj dogadaj je postao narocito ozloglasen jer su mnoge
zrtve narednih decenija objavile svoje price 0 tome. Tezak udarac je pre-
trpela i oblast obrazovanja, i to i univerzitetski profesori i sindikati ucitelja, a
I
optuzbe za crvenu subverzivnu delatnost u skolama stvarale su atmosferu
krajnje paranoje jer su se brojne institucije utrkivale da ociste eventualno
sumnjive materijale u udzbenicima i propisanoj literaturi.
I
Februara 1950. godine, senator Dzozef Makarti odrzao je prvi u nizu
svojih govora koji su opsru paniku uzdigli do novih visina. Makarti je
upozoravao na .Jconacnu totalnu borbu izmedu komunistickog ateizma i I
hriscanstva". Tvrdio je da ima detaljnu listu kornunistickih aktivista u Stejt
Departmentu i na drugim mestima, onih koji su Kinu predali komunizmu, i
da su obavestenja koja je dubio dovoljno precizna i daju tacan broj ovih
izdajnika. Mediji ,i politicki establisment, prestravljeni da i sami ne budu
I
zigosani kao crveni dopustili su da njegova neodgovomost i neobaziranje na
istinu pro laze bez osporavanja. Januara 1953. godine, Makarti je preuzeo
Stalni potkomitet za istrage, koji je sada dostigao novi vrhunac zlobe i zelje
za publicitetom. U oktobru je Makarti poceo istragu koja ce dovesti do nje-
govog pada: saslusanja 0 izdajnicima u armiji Sjedinjenih Drzava, Njegovi
ekscesi su vec dugo izazivali zabrinutost a slucaj sa armijom je Komitet i
njegove istrazitelje poput Roja Kona suprotstavio ljudima iz establismenta
voljnim i kadrim da im uzvrate. Televizija je odigrala najvazniju ulogu u
razotkrivanju njegove taktike a masovno gledaliste je moglo da vidi po-
nizenje kojemje Makartija izlozio njegov advokat Dzozef Velc. Marta 1954.
godine , Ajzenhauerova administracija je osudila Makartija i Kona, koje je
Senat propisno kaznio u decembru. Iako se cesto smatra da je taj cin oznacio
kraj cistki, mnogi od najtezih progona su se i dalje odvijali a zakoni doneti u
ovoj histeriji ostali su u zbirkama propisa sve do 1970-ih pa i dalje.
195
I
•
I NOVADRZAVA
I Serija ratova i uzbuna izazvanih problemima unutrasnje bezbednosti
transformisala je drzavu i ogromno povecala razmere vlade i njeno anga-
zovanje u svakodnevnom zivotu. Rast je bio toliko veliki da je drzava nacio-
I nalne bezbednosti iz pedesetih godina dvadesetog veka bila potpuno dru-
gacija tvorevina od prilicno ogranicenog federalnog projekta iz ere Vudroa,
Vilsona. U svemu tome je rat predstavljao kljucni faktor. Savezna vlada je
1860. godine imala priliv od sarno 56 miliona do lara godisnje. Taj broj se do
I kraja gradjanskog rata 1865. godine povecao na 334 miliona. Vlada Sje-
dinjenih Drzava je u te cetiri godine potrosila vise nego sve prethodne vlade
od sticanja nezavisnosti. Prvi svetski rat je oznacio jos ostriji rast aktivnosti
I drzave a njeni prihodi su se povecali sa 683 miliona dolara, u 1915, na 3,65
milijardi do lara, 1918. godine. Izdaci vlade krajem devetnaestog i pocetkom
dvadesetog veka iznosili su u proseku 300-400 mi1iona dolara godisnje; ta
brojkaje 1918. godine dostig1a 12,7 milijardi. Javna potrosnja ovih razmera
zahtevala je nove finansijske metode a porez na dohodak je postajao sve
opstiji, bez obzira na pocetne surnnje u njegovu neustavnost. Sesnaesti
amandman na ustav iz 1913. godine osigurao je zakonitost ovog instrumenta
i doprineo masivnoj ekspanziji federalne drzave u dvadesetom veku. Te iste
godine, donosenjern Zakona 0 federalnim rezervama, obezbedena je dodatna
sigurnost bankarskog sistema, pod pokroviljtestvom nacionalne vlade.
Nju dil i ratovi koji su posle njega dosli jos vise su prosirili aktivnosti
vlade. Rashodi savezne vlade su 1929. godine iznosili oko 3 milijarde dolara
a 1939. su porasli na skoro 9 milijardi. Te brojke su bile trivijalne u po-
redenju s rashodima u toku Drugog svetskog rata, koji su sarno 1944. godine
iznosili 95 milijardi dolara. Mir je doneo smanjenje troskova ali do nivoa
znatno iznad onoga 0 kome se razmisljalo cak i u doba Nju dila, dok je
Koreja okrenula tocak za nekoliko stepeni navise, ako se uracunaju i efekti
I inflacije. Potrosnja viade u mirnodopskoj 1960. godini .iznosila je preko 90
milijardi dolara, od cega je polovina bila namenjena vojsci.
Broj sluzbenika vlade rastao je u skladu sa tim. Godine 1940, savezna
vladaje zaposljavala 1,1 milion ljudi, u poredenju sa 3,4 miliona, koliko ihje
radilo za drzavne i lokalne vlasti. Pocetkorn 1945. godine, broj ljudi na
platnom spisku savezne vlade dostigao je 3,5 miliona, prema 3,2 miliona
ovih drugih. Ukupan broj zaposlenih u vladi povecao se sa 4,5 miliona 1940.
godine na 8,8 miliona 1960. i 15 miliona sredinom 1970-ih. Iako su na delu
bili i drugi faktori, promena velicine vlade odrazila se i na razvoj nacionalne
prestonice. U godinama gradanskog rata, stanovnistvo Vasingtona se udvo-
strucilo na 120 000 hiljada - skokovit rast kojije ponovljen 1917-18. i zatim
jos jednom posle 1941. godine. U Vasingtonu'je 1918. bilo 450000 sta-
novnika a krajem cetrdesetib 800 000. Iako je rast samog grada kasnije
smanjen, prigradska podrucja su se brzo povecavala, pre svega predgrada u
196
Virdziniji i Merilendu. Danas u sirem podrucju Vasingtona zivi oko cetiri
miliona stanovnika. I
Rast savezne drzave odrazio se i u povecanju vojske, u zemlji koja je
istorijski gledano uvek bila podozriva prema stalnoj vojsci. Tokom 1930-ih,
kombinovana snaga raznih rodova vojske Sjedinjenih Drzava retko je pre-
masivala 450 000, ~to je bilo manje od armija evropskih sila srednje veli-
tine. To se, naravno, promenilo u uslovima totalnog rata 1944-45. godine,
kadaje u vojnoj sluzbi bilo 12 miliona muskaraca i zena, Taj broj je ponovo
smanjen u doba mira, ali posle Korejskog rata Sjedinjene Drzave nisu vise
nikada svele svoju vojsku u razmere koje je imala pre 1941. godine. Oruzane
snage je 1960. godine cinilo 2,5 miliona ljudi a njihov broj je smanjen ispod
dva miliona tek posle 1990. godine.
Odbojnost Amerikanaca prema ovlascenjima savezne policije daleko
je prevazilazila njihovo protivljenje brojnoj vojsci paje, tako, 1900. godine
savezna vlada raspolagala sarno malom tajnom sluzbom. Posle toga je
usledio brz rast saveznih policijskih agencija. Ministarstvo pravde je 1908.
godine uspostavilo Istrazni biro, kojije 1924. godine postao Savezni istrazni
biro (FBI). Biro se dramaticno povecao pod rukovodstvom svog direktora,
majstora za sarnoreklamiranje i zakulisne borbe, birokrate Dz. Edgara
Huvera. U toku citavog tog perioda, rast Biroa se zasnivao na panici koju su
u javnosti izazivali navodni naleti kriminala i pretnji moralu: pionirski
.Manov zakon" iz 1910. godine dao je ovoj agencijijurisdikciju nad medu-
drzavnim kriminalom, u konkretnom slucaju nad trgovinom robovima.
Panika koju su 1933. godine izazvali slucajevi kidnapovanja dovela je do
novog povecanja ovlascenja i sredstava. Spijuni su takode predstavljali zna-
cajnu osnovu rasta Biroa. Ruzveltova administracija je 1936. godine dala
Huveru dozvolu da ispituje subverzivnu delatnost domacih komunista i
fasista a tu njegovu uloguje pojacala antikomunisticka histerija 1940-ih.
Osim Saveznog istraznog biroa, ogranci savezne policije osnovani su i r
u okviru Ministarstva finansija, gde je u toku prvog Ruzveltovog pred-
sednickog mandata sekretar za finansije Morgentau predlozio spajanje ma-
njih snaga u jednu impozantnu jedinicu. Biro za narkotike, Carinska sluzba,
Obavestajno odeljenje Sluzbe unutrasnjih prihoda, Tajna sluzba i Odelenje
za alkohol spojeni su u super-agenciju, koju su njeni kriticari osudili kao
americki pandan OGPU ili Gestapoa. Ali taj projekt je propao. Posle Drugog
svetskog rata, protivnici Biroa su se ozbiljno i uspesno borili da sprece
prosirenje njegove nadleznosti i na inostranstvo. Ta ovlascenja su dodeljena
novoj Centralnoj obavestajnoj agenciji (CIA), sto govori 0 kontinuiranom
strahu da bi previse mocna obavestajna agencija mogla da podrije demo-
kratiju iznutra. Pocetkom 1950-ih, savezna vlada je imala na raspolaganju
citav niz policijskih i obavestajnih snaga karakteristicnih za nekadasnje
evropske sile, a ne za demokratsku republiku.
197
 Kako je sve veca americka drzava svu nacionalnu energiju usmerila na .
spoljnu opasnost, koncentracija moci u drzavi bila je u rukama onih koji su
odlucivali 0 ratu i miru, pre svega predsednika u ulozi vrhovnog koman-
danta. Imperijalni polozaj predsednika podupirali su mediji u kojima je on
bio eksponiran kao simbol vlade pa je tako, 1930-ih godina, Ruzvelt pred-
stavljao licnog prijatelja i zastitnika od krajnje neprijateljskog spoljasnjeg
sveta. Posle Nju dila i Drugog svetskog rata, predsednicki polozaj je zadrzao
dosta od te harizme i postao okosnica vlade u meri koja binesurnnjivo
zvala zabrinutost osnivaca. Ipak, sve do 1970-ih godina, predsednici SAD
nisu ucinili nista sto bi izazvalo preokret ili slabljenje takvog trenda.
iza-
AMERICKA DILEMA
Rat i sa njim povezane drustvene promene imali su poseban uticaj na
rasne odnose u Americi. Godine 1944, usred Drugog svetskog rata, pojavila
se uticajna knjiga Gunara Mirdala Americka dilema, u kojoj je autor anali-
zirao americki rasizam i ukazao na rastucu opasnost od rasnog konflikta.
Problem je usao u akutnu fazu ne zato sto su cmi Amerikanci bili izlozeni
nekom novom obliku diskriminacije ili nasilja, vec zato sto su rastuca oce-
kivanja pojacala gnev zbog struktumih nepravdi. Rasna potcinjenost najugu
je u godinama izmedu dva rata bila isto toliko izrazena kao i u bilo kom
trenutku od ukidanja ropstva. Mnogi crnci su bezali u gradove na severu a
migracija je poprimila velike razmere u toku oba svetska rata. Godine 1910,
devedeset procenata cmih Amerikanaca zivelo je na jugu, a pocetkom
1960-ih skoro polovina njih je zivela na severu. Tiplcan Afroamerikanac
pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka mogao je biti i severojak i
juznjak i pre je ziveo u gradu nego na selu. Croci sa severa i srednjeg zapada
bili su manje sprernni da prihvate bilo kakav oblik rasne diskriminacije,
posebno posto je politicka kultura u Ruzveitovoj eri toliko naglasavala
poboljsanje polozaja onih koji su do tada bili ugnjetavani.
Croci su masovno prelazili iz Republikanske (Linkolnove) stranke u
Demokratsku stranku i postali kritican deo izbomog tela u eri Nju dila. Oni
su tih godina isto tako bili veoma aktivni u organizacijama industrijskih
radnika kao i u buntovnoj sindikalnoj aktivnosti Komiteta za industrijsko
organizovanje. Prirodno je da su ocekivali nagradu i njihov prvenstveni
zahtev bio je formiranje federalne komisije koja bi osigurala pravednost u
zaposljavanju i eliminaciju diskriminacije u pogledu poslova. Iako je imao
simpatija za to, Ruzvelt nije bio spreman da zauzme previse radikalan stay
prema rasnom pitanju iz straha da ce izgubiti podrsku juznih demokratskih
drzava, od kojihje zavisio njegov rezim.
Frustraciju lidera crnacke matice pratio je rastuci gnev u gradskim
zajednicama kao Harlem, u kojemje, 1935. godine, doslo do eksplozije nove
198
vrste rasnih nereda koji su predskazali buducnost: umesto pogroma cmaca
od strane belaca, ovo je bio narodni ustanak protiv belaca i njihove svojine.
, Rdavo raspolozenje je pojacao Drugi svetski rat, sukob protiv fasistickih i
rasistickih rezima u inostranstvu, u koji su Sjedinjene Drzave usle sa
sopstvenim u potpunosti segregiranim oruzanirn snagama. Ta ironija nije
prosla neprimecena kod cmaca, koji su zahtevali "dvostruko V", od- nosno
pobedu nad Hitlerom, U· inostranstvu, i nad Dzimorn Krouom, kod kuce, U
zemlji se administracija nasla pod pritiskom cmih sindikalnih lidera ppput
A. Filipa Randolfa, koji su od nje zahtevali da se bori protiv diskri- minacije
jer ce u protivnom Vasington postati pozomica masovnog protesta za
I
gradanska prava, a to bi bila prava katastrofa sa stanovista medunarodnih
odnosa. Ruzvelt je pristao i izdao izvrsno resenje 0 jednakosti pri zaposlja-
vanju. 0 pogorsanju rasnih odnosa govore i traumaticni neredi u Harlemu i
I
Detroitu 1943. go dine. Ovi dogadaji su izazvali ozbiljnu zabrinutost i zbog
toga sto se znalo da ce se uskoro milioni cmih ratnih veteran a vratiti na
americko tie s velikim ocekivanjima da ce dobiti jednak tretman u zamenu za
svoje vojnicki doprinos.
Tempo reformi je ubrzan za vreme predsednika Trumana, koji je,
posto je i sam video rasnu nepravdu u Misuriju, bio spremniji od Ruzvelta da
preuzme politicki rizik u toj oblasti. Komitet za gradanska prava je 1946.
I
godine preporucio novi zakon protiv diskriminacije u pogledu zaposljavanja
i glasanja, kao i odavno ocekivani federalni zakon protiv linea. Truman je
1948. go dine izdao izvrsno resenje 0 ukidanju rasne segregacije u americ-
kim oruzanim snagama. U tom kontekstu, simbolican znacaj imalo je i po-
I
javljivanje, 1947. godine, prvog cmog igraca u bezbol timu prve lige,
Dzekija Robinsona, koji je pristupio bruklinskim .Dodzerima" i napravio
prvu pukotinu u razdvojenom svetu sporta i populame kulture. Iako je tempo
promena naizgled bio ocajno spor, on je bio prebrz za juznjacke konzer-
vativce, koji su, 1948. go dine, napustili Demokratsku stranku da bi za pred-
sednika nominovali kandidata Stranke drzavnih prava. Iako su "diksikrati"
osvojili sarno 1,2 miliona glasova ipak su odneli pobedu u cetiri drzave
duboko na jugu.
Bez obzira na to sto je savezna administracija mogla mnogo da po-
stigne fragmentamom akcijom, trajna promena se mogla ostvariti sarno kroz
sudove i napad na osnove zakonske diskriminacije koje su odrzavali pod-
redeni status juznjackih cmaca. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1890-ih
godina podrzao zakone Dzima Kroua, ali su se u Ruzveltovoj eri stvari
menjale uz niz liberalnijih naimenovanja. Godine 1932, godine Sud je donee
jednu u nizu presuda kojima se sire zakonska prava okrivljenih u krivicnirn
procesima, u ovom konkretnom slucaju time sto je utvrden zahtev da
okrivljeni cmci kada se radi 0 iivotu ili smrti moraju imati odgovarajuceg
pravnog zastupnika na sudenju. To je bio mali pocetni korak, alije u naredne
dye decenije Sud odlucivao 0 neprestano rastucern broju slucajeva diskrimi-
199
I
 natorske politicke prakse najugu. Godine 1953, Sjedinjene Drzave su dobile TABELA 5.5. NANAZNIJE KNnGE I POZORl~NI KOMADI 1922-1940.
novog vrhovnog sudiju, Erla Vorena, koji je u svojoj politickoj karijeri u
I Kalifomiji pokazao malo simpatija za radikalizam i bio ukljucen u spro-
vodenje diskriminatorske politike, na osnovu koje je posle Perl Harbora
1922.
1925.
Sinkler Luis, Bebit
F. Skot Ficdzerald, Veliki Getsbi; Sinkler Luis, Erousmit
deportovano sto hiljada Amerikanaca japanskog porekla. Medjutim, i na 1926. Ernest Herningvej, Sunee se ponovo rada

I njega su uticali rasni neredi iz 1943. go dine pa je sada podrzavao politiku

eliminisanja rasne segregacije. Kljucni znacaj je imala presuda u slucaju
Braun protiv Odbora za obrazovanje, kada je Sud osudio "zasebno ali jed-
1927.
1928.
1929.
Sinkler Luis, Elmer Dientri; Vila Kater, Smrt dolazi po nadbiskupa
Tornton Vajlder, Most svetog kralja Luja
Vilijem Fokner, Buka i bes; Sinkler Luis, Dodsvort; Ernest
nako" obrazovanje kao krsenje istih rnogucnosti i nalozio da se ,,~to brze, ali
I prornisljeno" prekine s odvojenim poducavanjem. Tako je zapocela revolu-
cija gradanskih prava.
1930.
Hemingvej, Zbogom oruije; Tomas Vulf, Pogledaj dom svoj, andele
Vilijem Fokner, Dok leiah na samrti; Dasel Hemet, Malteski soko;
Dzon Dos Pasos, 42. paralela
1931. Judzin O'Nil, Crnina pristaje Elektri
1932. Ernest Hemingvej, Smrtpopodne; Dzon Dos Pasos, 1919
KULTURA F. Skot Ficdzerald, Blagaje noc; Lilijen Helman, Decji cas
1934.
1935. Sinkler Luis, Toje ovde nemoguce; Robert Servud,
Na kulturni zivot u meduratnim godinama utica Ie su i drustvene
Okamenjena suma
promene i politicke kontroverze. Romani dvadesetih (Tabela 5.5) cesto
1936. Vilijem Fokner, Avesalome. Avesalome; Dzon Dos Pasos,
govore 0 posleratnom razocarenju i cinicnorn podozrenju prema novim
postulatima americkog zivota i u njegovom materijalizmu. Ficdzeraldov Veliki novae

I Veliki Getsbi i romani Sinklera Luisa odrazavaju ove trendove. Privredni

krah 1929. godine izazvao je kriticko preispitivanje sveta pre potopa i
nacine da se Amerika vrati svojim prvobitnim idea lima. Ton je cesto bio
pesimisticki: 1935. go dine Luisov roman Toje ovde nemoguce upozorio
je da Americi predstoji diktatura, dok su Stajnbekovi radovi govorili 0
patnjama sirornasnih koje je ekonomski kolaps izbacio iz njihovih do-
mova. Drustveni aktivizam je mnoge pisce tridesetih godina priblizio
organizovanoj levici, pre svega kornunistickoj partiji, posebno pod uti-
cajem spanskcg gradanskog rata. Neki su brzo reagovali i okrenuli se
krajnjoj desnici: Dasel Hemet, Lilijen Helman i Doroti Parker ostali su
prijatelji levice, a Dos Pasos, Rajt i Heming vej su ili izbaceni iz partije ili
prisiljeni da odu u opoziciju.
To je bilo znacajno doba americke knjizevnosti, i u pogledu visoke
1937.
1938.
1939.
Dzon Stajnbek, 0 misevima i ljudima
Vilijem Fokner, Nepobedeni; Tornton Vajlder, Nai grad
Lilijen Helman, Male lisiee; Rejrnond Candler, Veliki san;
Stajnbek, Plodovi gneva; Judzin O'Nil, Stiie ledadiija;
Tomas Vulf, Preda i siena
1940. Ernest Hemingvej, Za kim zvona zvone; Ricard Rajt, Sin zemlje;
Tomas Vulf, Kuci se vise ne moie
Americka kultura je tih godina stekla svetski status, ako ne i dominaciju,
kroz sirenje popularnih kulturnih formi, narocito filrna i muzike. Dvadesetih
godina dvadesetog veka americka filmska industrija je vec bila najaktivnija u
svetu a ta hegemonija je i dalje rasla tokom 1930-ih,posle pojave zvucnog filrna
i priliva talentovanih izbeglica iz evropskih zemalja pod diktaturom. lako

I kulture i u pogledu zanrova kao sto su naucna fantastika i detektivske

price, gde su americki autori stvorili radove najviseg kvaliteta koji su
imali uticaj sirom sveta. Americki autori dvadesetih godina preuzeli su
po prvi put vodecu ulogu de lima Ezre Paunda iT. S. Eliota, dok su druge
I kljucne figure bili Vilijem Karlos Vilijems, Robert Frost, Valas Stivens i
Karl Sandberg. Krajem dvadesetih godina, americko slikarstvo uslo je u
eru velikih ostvarenja radovima Bena Sana, Dzordzije O'Kif, Carlsa
ovakva misljenja moraju biti subjektivna, same u jednoj, 1939. godini prika-
zano je nekoliko filrnova koji bi se sigumo nasli na svakoj listi najboljih filrnova
svih vremena, ukljucujuci i ,,Prohujalo sa vihorom", "Carobnjak iz Oza", "Gun-
ga Din", ,,Ninocka", "Gospodin Srnit ide u Vasington" i .Postanska kocija".
Novom industrijom dominirali su istocnoevropski jevrejski magnati, Cije su
porodice u najvecem broju dosle u Sjedinjene Drzave za vreme velikog.use-
Ijavanja, na prelasku u dvadeseti vek. Tako je bilo i u muzici, a zvuke koji su se

I Demuta, Edvarda Hopera i Granta Vuda. Za'vrerne Nju dila umetnici i

pisci su imali veliku podrsku savezne vlade kroz programe kao sto je bio
Federalni projekt za pisce.
culi sa radija i gramofona sirom sveta cesto su snimili americki umetnici u
Sjedinjenim Drzavama, i to uglavnom cmi Amerikanci: regtajm, dzez, bluz i
big bend muziku, kao i muzika za igru, recimo "dziterbag".

I 200 201
 Posle Drugog svetskog rata, americka populama kultura pretrpela je
ozbiljan udarac u antilevicarskim cistkama koje su dovele do uklanjanja
brojnih. talentovanih filmskih glumaca, rezisera i pisaca. Sto se pozitivne
strane tice, Sjedinjene Drzave su bile omiljena destinacija mnogih evropskih
umetnika koji su bezali od diktature i ratnog razaranja, pa je, pedesetih
godina dvadesetog veka, Njujork preuzeo ulogu umetnicke prestonice sveta.
I u knjizevnosti se pocetkom pedesetih godina pojavila nova generacija
impresivnih romansijera, ukljucujuci i Dzernsa Dzonsa, Normana Majlera,
Sola Beloua i D~. D. Selindzera. U populamoj sferi se novi prilaz kulturi
mladih, drugacijoj od onoga sto zamisljaju njihovi roditelji, vec video u
usponu rokenrol muzike i filmova kao sto su .Andeli garava lica" i "Bun-
tovnik bez razloga". Licnosti kao Elvis Prisli i Dzerns Din, iako savrseno
komercijalno upakovane, postale su ikone drustvene i generacijske pobune.
Tu su ulogu dobili i sirom Evrope i, zaista, u vecem delu sveta, gde god je
americki film imao snazan odjek. Kao i u politici, americka populama
kultura nastojala je da preobrazi svet po svojoj sopstvenoj slici.
Napomene
1. David M. Kennedy, Over Here: The First World War and American Society (New
York:Oxford University Press, 1980), pp. 45-92.
2. Citat iz Philip Jenkins, "Spy Mad: Investigating Subversion in Pennsylvania
1917-18", Pennsylvania History, 63 (1996), pp. 204-31.
3. Socijalisticki lider Dzejms H. Maurer cit. ibid.
202
6
MODERNO DOBA 1956-1996
I
I
POGLED NA ZAP AD S OBALE KALIFORNlJE
Kao i u svim prethodnim erama, Sjedinjene Drzave su u poslednjih
pola veka nastavile da se transformisu neverovatnom brzinom. Iako su u tom
periodu primljene samo dve nove drzave (Aljaska i Havaji, obe 1959. go-
I
dine), teziste Sjedinjenih Drzava stalno se pomeralo ka jugu i zapadu. ad
1950-ih godina, jedan od presudnih cinilaca americkog zivota bilo je kre-
tanje stanovnistva sa severa i srednjeg zapada ka zapadnim i juznirn regio-
nima, od industrijskog "pojasa zardalog gvozda" ka "suncanom pojasu".
Udeo americkog stanovnistva u regionima koji se za statisticke svrhe ozna-
cavaju kao jug i zapad povecao se sa 46 odsto 1960. na 58 odsto 1990. go-
dine. Napredak ovih oblasti cesto je bio zadivljujuci: sarno Kalifomija je do
2000. godine imala vece .nacionalno bogatstvo" od Francuske.
ad cetrdesetih godina devetnaestog do sezdesetih godina dvadesetog
veka, americki urbani centri bili su uglavnom skoncentrisani na severoistoku
i srednjem zapadu a hijerarhijom gradova dominirali su centri kao Njujork,
Cikago, Boston i Filadelfija (Tabela 6.1). Svi ovi gradovi su poceli da se
smanjuju 1960-ih i 1970-ih godina sirenjern predgrada i drugih regiona. ad
devedesetih godina dvadesetog veka, devet od petnaest najvecih gradova u
zemlji nalazilo se najugu i zapadu: Los Andeles, San Dijego, San Hoze i San
Francisko - u Kalifomiji, Hjuston, Dalas i San Antonio - u Teksasu, Feniks
u Arizoni i Dzeksonvil u Floridi. Podrucje Las Vegasaje gradska oblast sa
najbrzim rastom u zemlji: ona je 1990. godine imala 850 000 stanovnika a
2000. vec preko milion i po, sto predstavlja povecanje od 83 odsto za sarno
jednu deceniju. Novi gradovi su i dalje nastajali. U periodu od 1990-2000.
go dine, osam oblasti u Sjedinjenim Drzavama zabelezilo je rast od 100 odsto
i vise. Tri takve naglo izrasle zajednice bile su na jugu (u Dzordziji i na
Floridi), dok se preostalih pet nalazilo na zapadu, u drzavama Viskonsin,
Arizona iNevada. Takvi gradovi i regioni u usponu obicno odreduju one sto
je modemo i populamo u drustvu ostalog dela nacije. Ocigledan primer je
Sijetl. U odredenorn smislu, tokovi populame kulture su se u poslednjih de-
setak godina kretali vise prema istoku nego prema zapadu.
203
I
I
 TABELA 6.1. VODECI GRADOVI AMERIKE1950-2000.
(stanovnistvo u milionima i redos1ed po velicini)

I Njujork 7,90
1950.

(1) 8,00
2000,

(1)
a:

I
VI
<-z wOu Cikago 3,60 (2) 2,90 (3)
~ ::;~o::~ >~o
.]; s :5 :! ~ Fi1ade1fija 2,10 (3) 1,50 (5)
~.,~nbl ~ r.
::; '1/. j \~/
l ~~
>
~ Los Andeles 2,00 (4) 3,70 (2)
•.&\f./,.,
it :l
'i','::o.z g
v.".' .~ Detroit 1,90 (5) 0,95 (10)

I 1:;-;., ;'"
~ S
J .":J
,
'\. ;:
s..
..,',
: .."'.~:,:
",'.~, "~"
Q.
~'<
Q

.,
-c
,;,
>
>- ~\
~ VI.
<n•
"
..,
O.
~"
o~\o
:i.'
E
t- (;

r§
Ba1timor
Kliv1end
0,95
0,91
(6)
(7)
0,65
0,48
(17)
(33)
- , L' ~ ' , , ., ~ ~ 0,86 (8) 0,35 (49)
"':.! Sent Luis
.:.:,.', - .N· 0

I
O
I' 0 i. ~',~, .r: § Vasington DC 0,80 (9) 0,57 (21)
\"'",
r ~-- '\ \
~ j. :. ! ~

~,r ',
Iii ',< E - ,
<w-. 5 ~'"
Boston 0,80 (10) 0,59 (20)

(L:~:::,\1~§'f~~:tfrI
".) > ':-" ~' ui::; ,~. ~ r:: ~~
)~

Q
~
~
-ss:::
.(U
San Francisko
Pitsburg
0,78
0,67
(11)
(12)
0,77
0,34

Podaci koji govore 0 smanjenju gradova na severoistoku i srednjem

(13)
(53)

" '... --.' ; >, ..... ,- " ' S " zapadu mogu da zavaraju jer se ocinose sarno na gradska jezgra a ne na §ira
?
I
'S;·.~!~.!l,_~ :.~\: ~" __-:
Vl6 .' • '" .~ J: \ • VI I ,
~
.(U statisticka podrucja gradova gde su se stanovnici obicno izmestili. Tabela 6.2
~ < -c •.
"
"':
'.
I
".-'
.';;;
! ~~
.,
2
=VI
~;5 _
~!
";"
0 ~ ./
o prikazuje postojeci gradski okvir, pri cemu kao osnovne jedinice uzima rasirene
""Z
'a:S ~ "''' ~ , OJ
E1:J".",
,,:=:
zOo i ~
a: '1-'
.
.
'!J ~
('
I
•••
/
'-
] konglomeracije gradskib centara i predgrada u koja su se tradicionalni gradovi
W
'>~'·''''o~.
w
Z
__
~L---i
-,
/ -o pretvorili. Ali cak i sa takvim promenjenim statistickim jedinicama videcemo
~o os· ,"': I 8 0 I~ • .J' , c da je jos uvek oko polovine najvecih urbanih kompleksa na jugu i zapadu a taj
-. ••.
, -.
.- - _. l'" c' ~ ~ >ii;
",,,-':/ . ) _
~
:g,
•.... ocinos ce se u narednim godinarna sigurno jos vise povecavati.
o It l.!l -', ~. 0" /.'\> o
-c
Z ~
0 ';' ~; , ~ z~ 0,,\~ - 1
-c ~ ~---- .. -._-!_. --._-----._. , ~ TABELA 6.2. GRADSKI KOMPLEKSI 1990.
\; >:. " '0 __, cO
~,• 0::; '~--------:--'..:=:
'';; z.:,
0 t i ,/ ) ,,-)
S Stanovnistvo
•.
" .,-
.§
0
J:
, ••• ~
,>_. ~
":.J\'----...-----.-.--.1..._
o
z:
'''.
~
.
= ; .. ,.. - --
!::!~"
a:,'

----I
j' -~r (' ./
./." j '"
S<

~
•.... Sire podrucje grada (u milionima)
r- - - - •
NjujorkiSeverni Nju Dzersi/Long Ajlend 21~
"-r -; - ' ~" _f ~Z",;(, I;;;
i g"
_ ( ~ ~::! Los Andeles/RiversajdJOkrug Orindz 1~4
-2Z >.,
Z ~.----
~ a:
~./
.'
~
( ~
J t".~
w '~ -,
~ Cikago/Gen/Kenosa ~
~ ~: 8 ' .....-" :::;,.! 6 I -c , \ Vasington/Baltimor ~
..••
.~
.' ,.
! g....
..
! .<
ur •••
! .
0
'\
v-
J".,
l"",,r )\ \~ \;
, ,
0 0
San FranciskolOklendJSan Hoze ~
.,-; ~ \ Filadelfija/Vilmingtonl Atlantik Siti
BostoniVusterlLorens
~2
5~
~
~ ., Detroit/En ArborfFlint 5~
I DalasIFort Vort
~
C
> 5~
HjustoniGalvestonIBrazorija ~
Majami!Fort Loderdejl ~
Atlanta ~I
Sijetl!fakomaiBremerton ~6
KlivlendlEjicron 3~
San Dijego U

204 205
 •
Americku etnicku geografiju je tih godina promenio proces koj i neki
nazivaju "bruniranje Amerike". Kroz citavu istoriju nacije "rasno" pitanje
se, bez obzira na svu svoju slozenost, u osnovi svodilo na dye grupe - crnce i
Posledice ove promene bile su dramaticne, posebno za latinoarnericku
i azijsku populaciju. (Latino ili Hispanoamerikanci su priznati kao posebna
kategorija, iako se u popisu mogu naci i medu crncima i medu belcima.)
I
belce. Godine 1930, u zemljije bilo 110 miliona belaca, 12 miliona crnaca i Dve hiljadite godine bilo je 35 miliona Latinoamerikanaca, od kojih
600 hiljada "drugih", sto je znacilo americkih domorodaca i Azijaca. Od
sezdesetih godina dvadesetog veka, broj ovih "drugih" u Americi je sve vise
skoro 60 odsto meksickog porekla. Pored toga, bilo je jo~ deset miliona
Amerikanaca azijskog porekla, uglavnom Kineza, Japanaca, Filipinaca, Vi-
I
rastao (Tabela 6.4), uglavnom zbog donosenja Zakona 0 imigraciji 1965. go- jetnamaca i Korejaca. Amerikanci azijskog i latinoamerickog porekla za-
dine, kojimje ukinutpropis iz 1924. godine pristrasan prema Evropljanima. Vec
2000. godine, Amerika je imala preko trideset miliona stanovnika rodenih u
inostranstvu ili 11 odsto ukupnog broja, sto predstavlja najveci udeo od 1930-ih
jedno cine 14 procenata ukupnog stanovnistva, ali se ocekuje da ce njihov
udeo dostici skoro cetvrtinu 2025, odnosno trecinu 2050. godine. Ne tako
davne 1970. godine, azijsko i hispanoamericko stanovnistvo zajedno uce-
I
godina, Tempo useljavanja je u toku devedesetih godina dvadesetog veka stvovalo je sa sarno 8 odsto u ukupnom broju novorodenih u Sjedinjenim
ubrzan. Tadaje oko 13 miliona ljudi stiglo na tie Sjedinjenih Drzava. Do 2000.
godine, skoro 5 procenata americkog stanovnistva bilo je u zernlji tek jednu
deceniju ili manje.
, Drzavama, dok se ta cifra danas povecala na vise od cetvrtine.
Do sredine veka, 100 miliona Amerikanaca imace latinoarnericko
I
poreklo i predstavljatijednu od najvecih latinoarnerickih zajednica na svetu,
TABELA 6.3. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1960-2000.
brojniju cak i od bilo koje hispanoarnericke nacije, s izuzetkom Meksika i
Brazila. Do tog vremena ce vec biti 50-60 miliona Amerikanaca meksickog I
Godina popisa Broj stanovnika" porekla. Jedan od kljucnih razloga za takvu demografsku transformaciju je
1960.
1970.
1980.
179
203
226
cinjenica da su Latinoamerikanci

da Hispanoamerikanci
uglavnom mladi od stanovnistva koje je
duze u Sjedinjenim Drzavama. Nacionalni popis iz 2000. go dine pokazao je
u proseku imaju 26 godina, sto znaci da su mladi od
I
1990. 249 bilo koje druge etnicke grupe. Taj prosekje istovremeno daleko nizi od pro-
2000. 281 secnih godina belaca anglosaksonskog porekla, koji iznosi postovanja vred-
nih 38:5 godina.
* Zaokruzeno na blizi milion.
Americka politika se iz crno-belog konteksta prernesta u multikolornu
TABELA 6.4. PROMENLJIV A ETNICKA STRUKTU!ZA (u milionirna)

2025.
stvarnost, koja je vec izvrsila revolucionami uticaj na sve aspekte zivota,
prvo u odredenim drzavama, a kasnije i u celoj zemlji.
Krajem 1990-ih godina, Kalifornijaje postala prva .vecinski manjin-
I
Rasna grupa 1960. 2000.

I
£Erojekcija) ska" drzava u kojoj belci koji nisu latinoarnerickog porekla nisu vise apso-
Belci 159,0 211,0 262,0 lutna vecina, Za sarno jednu deceniju Latinoamerikanci ce postati vecina u
Croci 19,0 35,0 48,0 Kalifomiji. Oni takode cine jednu trecinu stanovnistva Teksasa, druge
HispanoamerikanciILatinoarnerikanci n.p. 35,0 65,0 drzave po velicini, koja bi tokom ove decenije mogla dobiti status .vecinski
"Ostali" ukljucujuci" 1,6 12,7 28,8 manjinske" drzave. Geografska i etnicka pomeranja su vec pocela da uticu
americke domorodce, na stavove prema inostranstvu tako da su Los Andeles i Sijetl okrenuti prema
domorodacko stanovnistvo pacifickom obodu, isto kao sto je Majami postao regionalna metropola
Aljaske,
Azijce i stanovnike
n.p.** 2,5 3,3 Kariba i centralne Amerike. U medunarodnom kontekstu, kretanje na jug i
zapad je u velikoj meri povecalo osetljivost Sjedinjenih Drzava na mo-
gucnost da kornunisticki ili drugi neprijateljski rezimi dodu na vlast u
I
Pacifickih ostrva n.p. 10,2 25,5
istocnoj Aziji ili Latinskoj Americi, paje to bila i konstantna politicks tema
Ulcupno
• Do 1960. godine nije vodena zasebna evidencija
•• Nema pdoataka.
19,0 250,0
0 gruparna u kategoriji "ostali".
338,0
krajem dvadesetog veka. U meduvrernenu, evropski zapleti delovali su od-
bojnije nego ikada od 1930-ih godina .
I
Napomena: Zbir vojedinih kolona je veci od ukupnog broja jer .Latinoamerikanci" mogu
biti crni i beli.

206 207
I
I
I
HLADNIRAT izvrsi invazija na Kubu. Katastrofa je jedva izbegnuta. Dve vlade su postigle

I Dernografske prornene jesu uticale na politicki zivot, ali je u vecern

delu ovog perioda razrnisljanjirna Arnerikanaca dominiralo mnogo vaznije
sporazum pa su rakete povucene a Sjedinjene Drzave pbecale da nece
napasti Kubu. Prikrivene akcije protiv Kastrovog rezima nastavljene su
decenijama posle toga a antikastrovske bande su nastavile da rade zalazeci
pitanje: da li ce nacija opstati u nekoj prepoznatljivoj formi ili ce postati-
sve dublje u mracni polusvet narkotika i medunarodnog terorizma.
zrtva rata koji ce unistiti najveci deo stanovnistva a prezivele dovesti na nivo
Americki nukleami arsenal se tih godina dramaticno povecao sa manje
kamenog doba? Ovakva perspektiva delovalaje vise nego realno u nekoliko
od 5 000 bojevih glava 1959. godine, na preko 20 hiljada 1963, dostigavsi
prilika a narocito pocetkorn sezdesetih i zatim ponovo pocetkom osam-
desetih godina dvadesetog veka. vrhunac od oko 30 hiljada 1960-67. godine. (Sovjeti verovatno nisu dosli ni

I Sve do kraja 1960-ih, americka spoljna politika bila je odredena kon-

frontacijom sa komunizmorn. Iako je priroda nuklearne ravnoteze ostala
do brojke od 5 000 sve do sredine sezdesetih.) Pored mocnih interkonti-
nentalnih balistickih raketa srnestenih na americkom zapadu, manja nuklear-
na takticka oruzja prosirila su se na sve americke kopnene, pomorske i
relativno konstantna od pocetka pedesetih do kraja osamdesetih godina, bilo
vazdusne snage, pa je vojna strategija Sjedinjenih Drzava neizbezno podrazu-
je perioda velikih zategnutosti u medunarodnirn odnosirna, kadaje izgledalo
mevala eskalaciju svakog eventualnog sukoba sa snagama Varsavskog pakta u
da ce do sukoba zaista doci i to za sarno nekoliko dana ili sati.
nuklearnih rat jos u njegovoj pocetnoj fazi. I pored toga, stanje bojeve gotovosti
Posle istovremenih kriza oko Sueca i Madarske, uspeh Sovjeta koji su
je tih godina predstavljalo stalan izvor nervoze a demokratski kandidat Dzon F.
lansirali bespilotni satelit Sputnjik, u oktobru 1957. go dine izgledao je kao
Kenedi je 1960. godine iskoristio toboznji ,,mar}iak raketa" protiv svog supar-
da dokazuje njihovu superiomost u svernirskoj tehnologiji i sposobnost da
nika iz Republikanske stranke (Tabela 6.5). Cak i ovako agresivni vojni i
• napadnu zapadnu hemisferu orbitalnim raketama. Uzas zbog ovakve mo-
diplomatski stavovi americke administracije bili su zalosno neadekvatni za
gucnosti pojacala je u naredne tri godine citava serija neprijatnih neuspeha
konzervativne zagovornike cvrste linije, koji su smatrali da rat sa Sovjetima
Amerike da parira sovjetskim dostignucima u svemiru, pa su tako 1961.
neposredno predstoji a da su predsednici Ajzenhauer i Kenedi orude u rukama
godine Sovjeti prvi poslali coveka u orbitu. Hvatanje koraka u svemirskoj
komunista. Tokom pedesetih i sezdesetih godina, propagirani su ultradesni-
trci dominiralo je razrnisljanjirna administracije u narednoj deceniji, a hladni
carski i antikomunisticki stavovi kroz delovanje grupa ekstremista poput Dru-
rat je dodatno podstakao Amerikance na akciju koja ih je 1969. godine
konacno dovela na mesec. stva Dzona Birca i (paravojnih) ,,Dobrovoljaca", koji su verovali da je kornu-
nizam vec prodro u znacajan deo americke politicke elite. Pocetkom 1964.
Nukleame zategnutosti su se 1959-1962. godine pojacale, kada je
godine, krajnja desnica je izvrsila uticaj na velike de love republikanske stranke,
izbila medunarodna kriza oko kontrole nad gradom Berlinom, a zatim i
ciji je predsednicki kandidat Bari Goldvoter mogao da izjavi da "ekstrernizam u
noviji problem Kube. Januara 1959. godine, revolucionarne snage predvo-
odbrani slobode nije greh", Medijima je on delovao kao covek daleko od
dene Fidelom Kastrom srusile su korumpirani diktatorski rezim na Kubi.
politicke matice a njegova izboma kampanja je zavrsena porazom; ipak, on je
Posle male neodlucnosti na pocetku, Kastro se identifikovao sa sovjetskim
osvojio oko 40 odsto glasova naroda (Tabela 6.6).
ciljevima pa je SSSR tako dobio svog prvog bliskog saveznika na zapadnoj
hemisferi. To je bila katastrofa za Sjedinjene Drzave, koje su se zabrinule da
TABELA 6.5. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA OD 1953. GODINE
bi Kuba mogla delovati kao primer ostalim narodima Latinske Amerike i
Treceg sveta, i up lame se od uspostavljanja sovjetske baze tako blizu svoje Mandat Stranka
nacionalne teritorije, sto bi omogucilo komunistima da nadoknade svoju
Dvajt D. Ajzenhauer 1953-61. Republikanska
inferiomost u borbenim sistemima velikog dometa. Sjedinjene Drzave su
prekinule diplomatske odnose s Kubom januara 1961. godine au aprilu je, Dzon F. Kenedi 1961-63. Demokratska
pod pokroviteljstvom CIA, izvrsena invazija antikastrovskih emigrantskih Lindon B. Dzonson 1963-69. Demokratska
snaga na Kubu, kojaje dozivela neuspeh u Zalivu svinja. Ritard M. Nikson 1969-74. Republikanska
Rusko rukovodstvo je zbog toga postalo preterano samouvereno pa su Dzerald R. Ford 1974-77. Republikanska
oktobra 1962. go dine Sjedinjene Drzave otkrile da Sovjeti instaliraju nu- Dzejms E. Karter 1977-81. Demokratska
klearne rakete na Kubi. Predsednik Kenedi je z~trazio njihovo povlacenje i Ronald V. Regan 1981-89. Republikanska
naredio pomorsku blokadu ostrva. Nekoliko dana je izgledalo da se rat ne Dzordz Bu~ 1989-93. Republikanska
moze izbeci bilo zato sto ce Sovjeti pokusati da silom probiju blokadu, bilo Bil Klinton . 1993-2001. Demokratska
zato sto ce americko rukovodstvo pristati na zahtev vojske da se odmah Dzordz V. Bus 2001- ReE,ublikanska

I 208
209
 Kubanska raketna kriza pokazala je da Kenedi moze da zauzrne isto
tako energican antisovjetski stay kao i svaki njegov kriticar. Medutim,
ozbiljna opasnost od pravog rata izazvala je stvarnu paniku u politickim
krugovima nista manje nego u javnosti, a 0 opstoj ~elji da se svet odmakne
od ivice nuklearnog ponora govore medunarodni sporazumi kao sto je Ugo-
vor 0 zabrani nuklearnih proba iz 1963. godine. Posle toga, konflikt s ko-
munistima i onima koji su smatrani komunistima (sto ni u kom slucaju nije
is to) nastavljen je, ali kroz lokalne, ogranicene ratove i "operacije niskog
intenziteta", obicno u Trecem svetu.
Americke snage su bile angazovane u vise vojnih intervencija s ciljem
da direktno ili indirektno osujete navodno napredovanje komunista, ukljucu-
juci i Liban 1958. godine i Dominikansku Republiku, 1965. Arnericka poli-
tikaje nastojala da zaustavi napredovanje komunizma u Trecem svetu kojije
izlazio iz kolonijalne dominacije nacija kao sto su Britanija i Francuska, a to
je bio zadatak koji su blistavi primeri Kine i Kube ucinili jos tezim, To je
podrazumevalo i tajne akcije radi destabilizacije ili podrivanja vlada koje su
smatrane levicarskim, ali i direktnu aktivnost americkih savetnika. Sjedinje-
ne Drzave su pomogle rusenje levo orijentisanih rezima ili onih koji su
povezani s komunistima, u Kongu (1961), Iraku (1963) i Indoneziji (1965).
Geopoliticki konflikt se zatim usmerio na jugoistocnu Aziju, gde je
Kenedijevu administraciju uplasio komunisticki gerilski pokret u Laosu. Od
1957. godine, gerilska aktivnost je pojacana i u Juznorn Vijetnamu, organi-
zovana uz pomoc lokalnih komunista iz Vijet Konga i u tesnoj vezi sa sever-
novijetnarnskom vladom. Pobunjenicki pokreti kao Vijet-Kong i Patet-Lao
retko su procenjivani u njihovom lokalnom kontekstu, vec su, umesto toga,
bili sagledavani kao instrumenti svetskog komunizma, narocito Kine, koja je
1964. i sarna postala nuklearna sila. Americka vojna misao bila je obliko-
van a "teorijom domina", prema kojoj bi pobeda crvenih u Laosu i Vijetnamu
vodila podrivanju susednih drzava, koje bi pocele da se ruse jedna za
drugom kao domine sve dok u kumulativnom procesu ne budu osvojeni i
tako veliki potencijalni dobici kao sto je Indija ili cak Australija.
U toku 1963. godine, glavna arena sukoba postao je Vijetnam a ne
Laos. Tu su se protesti protiv vlade izrodili u masivnu politicku krizu
zapretivsi kolapsom na jugu, koji su sada pomagali Amerikanci. Sjedinjene
Drzave su uputile vojne savetnike da organizuju juzno-vijetnamske oruzane
snage i obezbedile modemu vojnu opremu za njihove potrebe. Operativci
CIA zapoceli su energicne tajne kampanje. U avgustu 1964. godine, kontro-
verzni nap ad na americki bojni brod u zalivu Tonkin podstakao je Kongres
da donese rezoluciju kojom se predsedniku dozvoljava "da preduzrne sve
neophodne mere za odbijanje svakog oruzanog napada na snage Sjedinjenih
Drzava i sprecavanje dalje agresije". Ovaj nejasno formulisan dokument dao
je pravno opravdanje za ogromnu eskalaciju rata koji je zapoceo i bio jedino
sto bi se, ban izdaleka, moglo smatrati zvanicnom objavom rata u ovom
210
sukobu. (Amerikanci imaju neobicnu odbojnost prema formalnoj objavi
rata: oni su poslednji put ucinili taj korak 1941. godine tako da su kasnije
borbe u Koreji, Vijetnamu i Iraku predstavljale varijante "policijske akci-
je".) U februaru 1965. godine, americki avioni su zapoceli bombardovanje
ciljeva u Sevemom Vijetnarnu, au martu su pristigle prve regulame kopnene
trupe za odbranu baze u Da-Nangu. Iako time nije zapocet vijetnamski rat,
koji je u stvari bio u toku od 1946. godine, to jeste bio pocetak americke faze
borbe.
Lako je moguce pasti u iskusenje i celokupnu spoljnu politiku Sjedi-
njenih Drzava u toku pedesetih i sezdesetih godina sagledavati kao kontinui-
ranu pricu 0 konfrontaciji s komunizmom koja se u raznim segrnentirna ovog
perioda razlikovala sarno po stepenu blizine nuklearnom ratu. Medutim, po
standardima velikog dela desnice, predsednik Kenedi je do 1963. godine bio
opasno popustljiv prema komunistima. On se saglasio da nikada ne napadne
Kubu, izrazavao-je zabrinutost zbog obima arnerickog neposrednog angazo-
vanja u Vijetnamu i aktivno saosecao sa borbom cmaca za gradanska prava,
koju je desnica smatrala obicnorn taktikom komunisticke subverzivne de-
I
latnosti. U tom kontekstu se, naravno, postavlja pitanje Kenedijevog ubistva
u Dalasu, u drzavi Teksas, 22. novembra 1963. godine, koje je izazvalo
toliko mnogo spekulacija.
Vorenova komisija koja je istrazivala ubistvo brzo je pripisala odgo-
vomost za zlocin usamljenom stre\cu koji je delovao iz licnih izopacenih
pobuda. Drugi su govorili 0 siroj zaveri, videci eventualne krivce u sov-
jetskoj i kubanskoj vladi, elementima arnerickih vojnih i obavestajnih za-
jednica ili cak americkorn organizovanom kriminalu. Cela ta prica je i dalje
spoma, ali bi, gledajuci unatrag, bilo pravedno reci daje uklanjanje Kencdija
, koristilo tvrdim protivnicima komunizma. lake nije bilo .americki drzavni
udar" ovo ubistvo je verovatno dovelo do nekih znacajnih promena u po-
litici, odlozilo detant sa Sovjetima za jos jednu deceniju i prigusilo ohra-
brujuce znake smanjenja americkog angazovanja u Vijetnamu. (Dokazi 0
ovom poslednjem oslanjaju se na neposredno uporedivanje politickih do-
kumenta pripremljenih na najvisern nivou pre i posle smrti Kenedija, ali su
rezultati takvog citanja prilicno uverljivi.) Sarno iz ovog razloga, ubistvo
Kenedija, zajedno sa kubanskom raketnom krizom, predstavlja jedan od
kljucnih momenata hladnog rata.
I
RASNAIGRADANSKAPRAVA
I
odnosirna cesto prati jacanje autorita-
Zategnutost u medunarodnim
rizma ili socijalne represije na dornacern frontu, ali su godine hladnog rata u
Sjedinjenim Drzavama po mnogo cemu bile era aktivistickog liberalizma.
I
Period 1954-65: obelezila je "revolucija gradanskih prava", aktivizam koji
je, stavise, omogucila podrska savezne vlade i sudstva.
211
I
I
 lake je veci deo politicke elite imao istinski liberalan stay 0 tim
I pitanjima, i medunarodni cinioci su imali odredenu ulogu, jer bi Sjedinjene
Drzave tesko mogle da zadobiju prijateljstvo bivsih kolonija ako bi u cita-
vom svetu bile na zlu glasu zbog rasne diskriminacije i nasilja. Prosveceni
konzervativci su shvatili da bi ukidanje rasne segregacije koristilo global-
I nom antikomunistickom krstaskom ratu.
Pokret protiv zakonske segregacije postigao je mnogo od pocetka
1940-ih godina a Vrhovni sud je u tome imao bitnu ulogu (vidi Glavu 5).
I Presuda u slucaju Braun doprinela je sirenju protestnog pokreta po citavom
jugu. Onje 1955. godine dobio i svoj simbol, kadaje Roza Parks iz Mont-
gomerija u Alabami odbila da u autobusu ustupi sediste belom putniku.
Cmci su pod vodstvom baptistickog svestenika Martina Lutera Kinga ju-
I niora krenuli u bojkotjavnog saobracajnog sistema. Bojkot autobusa, vazan
sam po sebi, simbolizovao je i mnogo siri politicki pokret iz pedesetih go-
dina, kada su se cmci sami postarali da odrze tempo promena koje su za-
I poceli sudovi i sprece da impresivne sudske presude jednostavno padnu u
zaborav. Cmi aktivisti i njihovi beli saveznici neprestano su trazili priliku za
ukljucivanje savezne vlade kako bi prevladali jurisdikciju juznjackih dr-
zavnih i gradskih vlasti. Juznjaci su sami upali u ovu zamku kada su se
I odlucili za ekstremnu represiju, koja je uzasnula javnost na severu i ispro-
vocirala je da zahteva saveznu intervenciju.
lako arnericki predsednici od Ajzenhauera do Dzonsona mozda i nisu
zeleli da se ponasaju tako zastitnicku u problemima rasne prirode kao sto su
to na kraju cinili, sve jaca komesanja medu cmcima, narocito posle juznjac-
ke reakcije, nisu im ostavila mnogo izbora. Zadatak cmih aktivista bio je da
isprovociraju represiju a da pri tom ne odu tako daleko da sami zasluze
I zestok odgovor pa su protivnici segregacije morali da vode racuna 0 de-
likatnoj ravnotezi. Iako ponekad izgleda da je desegregacija bila blagoslov
od boga, sudova i savezne vlade, neophodno je da se uvek naglasi uloga koju
je u tome odigrao ovaj stalni pritisak odozdo. .Revolucija" gradanskih prava
nije bila jednostavno nametnuta odozgo.
U toku naredne decenije organizovani su mnogobrojni protesti i boj-
koti kojima je zakonska segregacija osporavana na sto je moguce siroj
osnovi, cime se u stvari zahtevalo da se vlasti ili odreknu diskriminacije ili
da pribegnu represiji u meri koja bi im stvorila neprijatnosti u zemlji i ino-
stranstvu. Grupe Ijudi bi odlazile u restorane u kojima je primenjivana
segregacija zahtevajuci da budu posluzene ili bi u protivnom organizovale
sedece proteste. To je bila vrlo efikasna akcija, ali je imaJa jos veci politicki
znacaj kada bi demonstranti presli autobusima preko granice drzave i
zahtevaJi da budu posluzeni u snek barovima i restoranima na autobuskim
stanicama sa druge strane: "voznje slobode" bile su glavno oruzje pokreta
1961. godine. Svaki incident sa putovanjem preko drzavne granice auto-
matski je postavljao problem u saveznu arenu a time i u nadleznost saveznih
212
sudova. King je bio jedan od nekoliko organizatora pokreta koji su cinili
Juzna konferencija hriscanskog vodstva, Studentski nenasilni koordinacioni
komitet (SNCC, ili "Snick"), Kongres za rasnu jednakdst (CORE) i nesto
ranije osnovano Nacionalno udruzenje za napredovanje obojenih Ijudi
(NAACP). Barem na pocetku, svi su se opredelili za nenasilje i gandijevsku
gradansku neposlusnost, taktiku koja je bila ne sarno moralno ispravna, vec i
politicki nuzna da bi se zadobila podrska javnosti i da se ne bi odbili glasaci
sa severa.
Kampanja je, kao sto se moglo predvideti, izazvala protivljenje, jer je
u sustini predstavljala temeljan izazov najcvrsce ukorenjenim strukturama
juznjacke politike i drustva a savez sa belim radikalima probudio je stare
strahove od medurasnih seksualnih odnosa i mesanja rasa. Guvemer Arkan-
zasa je 1957. go dine mobilisao Nacionalnu gardu da bi sprecio desegrega-
ciju sistema javnog skolstva u Litl Roku koju je nalozio sud, a njegovu
odluku je preinacio tek predsednik Ajzenhauer, koji je radi sprovodenja
zakona upotrebio savezne trupe. Narednib godina su mnoge juznjacke drza-
ve i zakonodavna tela izrazavali snazno protivljenje postupcima koje su
karakterisali kao federalnu tiraniju a neki od njih su pretenciozno promenili
svoja znamenja ,kako bi u njih ugradili i staru zastavu Konfederacije.
Mogucnost da 1962. godine na Univerzitet Misisipija bude primljen i jedan
cmi student izazvala je dugotrajne nemire u studentskom gradu koje su
ugusile savezne trupe uz pomoc i Nacionalne garde, sada vec pod saveznom
kontrolom.
F ormirane su brojne grupe gradanske samozastite i terorista, predvo-
dene ponovo rodenim Kju kluks klanom. Demonstranti koji su zahtevali
gradanska prava bili su cesto izlozeni nasilju i nasrtajima gomile. Godine
1963, u Misisipiju je ubijen organizator Medgar Evers a cetvoro dece je
poginulo u bombardovanju crnacke crkve u Birmingemu, u Alabami. Na-
redne godine kampanju .Leto slobode" propratio je jo~ veci broj napada i
ubistava, koji su izazvali osudu sirom sveta i nesumnjivo povecali podrsku
ljudi izvan juga za sveobuhvatne zakonske reforme. Bez obzira na to sto bi
malo njih upotrebilo ovakvu formulaciju, odgovor cmaca na ekscese belih
juznjaka mogao bi se sazeti u frazi ,,~to gore to bolje",
Pokret za gradanska prava dostigao je vrhunac izmedu 1963. i 1965.
godine. Te, 1963. godine simbolicno srediste pokreta bio je Birmingem u
Alabami, gde su bili koncentrisani masovni protesti protiv zakona 0 se-
gregaciji. Do preokreta je doslo tog maja kada je policija protiv demon-
stranata upotrebila brutalno nasilje. lako je ovaj dogadaj bio sokantan i sam
po sebi, to je bio jedan od prvih slucajeva u kojima je televizijska slika
pokrenula javno mnjenje mnogih zemalja u roku od sarno nekoliko sati.
Slike juznjacke policije koja upotrebljava pse i vodene topove protiv crnac-
ke dece bile su vise nego upecatljive.
213
 Avgust 1963. godine donee je masovni mars na Vasington kada je
King odrzao svoj strastveni govor koji se jos uvek smatra jednim od vrhu-
naca americkog politickog govornistva. Pritisak za donosenje saveznog za-
kona 0 gradanskim pravima postao je neizdrziv u kontekstu secanja na ubi-
jenog predsednika Kenedija. Predsednik Dzonson je 1964. godine uspeo da
obezbedi donosenje sveobuhvatnog Zakona 0 gradanskim pravima koji je
zabranjivao diskriminaciju u javnim prostorijama i zaposljavanju,
Ipak, crncima je jos uvek naveliko uskracivano pravo glasa putem
raznih navodno nerasnih testova za glasace i sarno je savezni Zakon 0 pra-
virna glasa, dugorocnim prestrukturiranjem politickog sistema, mogao ko-
nacno omoguciti crncima da osiguraju one ~to su vec osvojili. I ovoga puta
potrebna mera dosla je kao direktan odgovor na juznjacku represiju, u kon-
kretnom slucaju na ,,krvavu nedelju" tog marta kada su nemilosrdno ugu-
sene demonstracije u gradicu Selma, u Alabami. Pocetkom avgusta 1965.
godine Sjedinjene Drzave su dobile Savezni zakon 0 glasackorn pravu, a
posledice tog zakona ce u potpunosti promeniti juznjacku politiku. Iako su
milioni crnaca sada imali efektivno pravo glasa, predsednik Dzonson je,
potpisujuci ovaj zakon, bio svestan da je time omogucio da se demokratski
"solidni jug" bar za jednu generaciju prikloni Republikanskoj stranki.
CRNA SNAGA, 1966-1971
Do sredine 1960-ih, pokret za gradanska prava je vec ostvario rnnoge
od svojih prvobitnih legislativnih ciljeva, iako je do drustvenih promena
koje su od njih ocekivane trebalo da prode jos citava decenija. U ovom
trenutku ocigledne pobede doslo je do ozbiljnog zaostravanja rasnog kon-
flikta, ovoga puta uglavnom u severnim gradovima Sjedinjenih Drzava. ad
1964. godine, rnnogi gradovi su doziveli nerede i proteste zbog neosetlji-
vosti i neumesnog nasilja policije prema crnackim zajednicama. Posle toga
su nemiri postali stalan deo gradskog zivota u toku "dugog, toplog leta".
Opasne pobune dogodile su se 1965. godine u losandeleskom getu Vets, u
Njuarku i Detroitu tokom 1967, dok je ubistvo Martina Lutera Kinga juniora
1968. godine izazvalo ustanak u Vasingtonu DC. U Votsu je poginulo 34
ljudi, u Njuarku 26 a 43 u Detroitu, gde je dovedena tesko naoruzana savezna
vojska da kontrolise grad. Ove najozloglasenije manifestacije bile su vrh
ledenog brega pa su sarno u toku 1976. godinc nemiri zabelezeni u 75 gradova.
U prvim objasnjenjima za ove dogadaje su cesto okrivljeni spoljni
agitatori ili komunisticki manipulatori, ali je istraga izrazito konzervativne
predsednicke komisije, na cijem je celu bio guverner Ilinoisa Oto Kerner,
pokazala nesto sasvim drugo. Ova grupa je zakljucila da su pobune prilicno
spontane i prouzrokovane nezaposlenoscu, losim stambenim uslovima i
neodgovaraiucim postupcima policije. Da pomenemo sarno najoeigledniji
214
statisticki podatak: crnci su tada cinili oko 10 procenata stanovnistva, a
skoro jednu trecinu onih koji su ziveli ispod granice siromastva,
Kriza u gradovima je ojacala odlucnost predsednika Dzonsona da
izdaci za socijalnu potrosnju dobiju nacionalni prioritet, da primeni taktiku
Nju dila za izgradnju ,:velikog drustva", a strah od nereda je druge ken-
zervativnije politicare ubedio da ovakvu politiku prihvate kao sredstvo za
sprecavanje jos goreg haosa.
lzdaci saveznih i drzavnih organa za socijalnu pornoc porasli su dra-
maticno sa 11,7 odsto bruto nacionalnog dohotka1965. godine na 20 odsto
I
1975. Ta potrosnja je cinila 42 odsto ukupnih rashoda vlade 1965. godine
koji su 1975. dostigli 57 odsto, pri cemu je daleko najveci deo obezbedivan
iz federalnih sredstava. Takvom politikom je ostvaren odreden uspeh. U
I
periodu od 1965. do 1974. godine, broj ljudi za koje se smatralo da zive
ispod linije siromastva pao je za 42 odsto. lako se pokazalo da je nacionalni
program zdravstvenog osiguranja nemoguce sprovesti, program medicinske
zastite, Medicare (1965), kojim se obezbeduje zdravstveno osiguranje za
starije, postao je i siroko prihvacen i popularan. Za rnnoge cmce ovi refor-
misticki napori su u najboljem slucaju bili trivijalni a u najgorem smislu
predstavlja1i su sarno deo kontinuirane zavere da se nize klase prevare i
porcine. Doslo je do brzog rasta podrske nacionalnistickim stavovima koji
su zagovarali crnacki separatizam umesto integracije i stavljali naglasak na
samoopredeljenje, pa cak i oruzanu samoodbranu crnackih zajednica.
Ove ideje su se razvijale jos 1963-65, kada je juznjacki pokret za
gradanska prava bio na svom vrhuncu a cmi aktivisti se sve vise otudivali od
belih liberal a sa kojima su u protekloj deceniji radili rame uz rame u
grupama kao sto je SNCC. Ovaj rastuci procep izmedu rasa je jednim delom
verovatno prouzrokovan i medunarodnim dogadajimajer su americki cmci
pratili antikolonijalu borbu u Africi. Pocetkom 1966. godine, ovaj rascep je
postao vise nego ocigledan, a novi militantni stay je simbolizovao slogan
"cma snaga" koji je popularisao Stokli Karmajkl. U nekim slucajevima,
radikali su zestoko i glasno nastupali protiv belaca, sto je izazivalo sok i
nerazumevanje belih liberala. Najocigledniji primer ovog neprijateljskog
pravca bio je pokret "Crnih muslimana - nacije islarna", koji je nastao kao
mala verska sekta 1930-ih godina i propovedao da su svi belci doslovno
davoli i sarno tvorevina nekog zlog naucnika. Ova grupaje nalazila podrsku
u gradskim getima 1950-ih godina i postala poznata na nacionalnom nivou
zahvaljujuci govornickoj vestini svog harizmatskog vode koji je uzeo ime
Malkolm X (peste je za vecinu clanova pokreta slovo iks simlbolizovalo
izgubljeno africko ime koje je u eri robovlasnistva zamenjeno belackim
prezimenom). Sam Malkolm se kasnije odvojio od muslimanskog vodstva i
prihvatio socijalisticke stavove, koji odbacuju nasilnicku rasisticku mrznju
prema belcima. Malkolmje ubijen 1965. godine, ali su njegovi govori i dela
posluzili kao inspiracija za citavu generaciju cmih aktivista. I
215
I
 Do 1965. godine, Martin Luter Kingje zbog svog protivljenja nasilju
bio sve vise marginalizovan u crnackom rukovodstvu. Medu ratobomijima
I je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije
poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selmi 1965. godine. Ipak, bilo bi
pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vre-
I menom. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu
1966-68, a ono sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucio-
narnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih pro-
mena koje ce biti neophodne da se kriza resi, Njegov radikalizam bio je
najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. godine, godinu
dana pre nego Sto je ubijen. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj
cuveni "Sanjam", on je u najmanju ruku podjednako snazan. Tom prilikom
je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu, izrazio solidarnost sa borbom
potlacenih naroda sirorn sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista.
On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se
odupru regrutaciji. Americi je bila potrebna "radikalna revolucija vrednosti,
zaokret od 'drustva stvari' ka 'drustvu licnos.i'. Kada su masine i kom-
pjuteri, profit i svojinska prava znacajniji od Ijudi, nemoguce je pobediti
gigantsku trojku rasizma, materijalizrna i militarizma". On je po mnogo
cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xili Stokli Kannajkl,
iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnim pitanjima rase i nasilja.
Istinski revolucionar je, po Kingovom misljenju, delovao kroz saosecanje i
nenasilje.
Druge grupe, medutirn, nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju.
Godine 1966, u Oklendu, u Kaliforniji, osnovana je partija "Crnih pantera",
koja je uz pomoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva
uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. Uz
izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca,
grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas
ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U njoj je postojalo i naoruzano
krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke
unistena u akeiji polieije 1969-70. godine. Rasne borbe su revolucionisale
americki zatvorski sistem, gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnac-
kom nacionalistickom retorikom. Do kraja 1960-ih, narocito u Kalifomiji,
zatvori kao sto su Sen K ventin i Soledad postali su privatne revolueioname
skole a zatvoreniei pisci, kao sto je bio D10rd1 Dzekson proroei radikalnog
pokreta, kako belog tako i ernog. Dzeksonova smrt 1971. godine pod su-
mnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator ia pro teste zatvorenika koji
su kulminirali pobunom u zatvoru Atika, u drzavi Njujork. U sukobu je
I izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika,
I 216
SOCIJALNA KRIZA
Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja soeijalne i po-
liticke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnamu, koji je do-
stigao vrhunae surovosti izmedu 1966. i 1968. godine. U eelini, u americkim
snagarna je u toku rata sluzilo 8,7 miliona ljudi, daleko vise nego u bilo kom
drugom americkorn sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. Americko anga-
zovanje bilo je apsolutno najvece 1969. godine, kada je broj americkog vojnog
osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000
americkih 1ivota kao i neutvrden broj Vijetnamaea i drugih, uglavnom civila.
Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak srnrti iznosio 2 miliona. Rat je
izazvao ogromnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardova-
njem, defolijacijom i kidanjem tradieionalnih ku1tumih obrazaca zbog re\oka-
eije sela. Stavi~e, ova katastrofa nije ima1a nikakav ocigledan cilj a mogucnosti
za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. Amerikanci su se
suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja, gde jedna neregularna
armija pobeduje jednostavno time sto nastavija da postoji, dok regulame snage
gube ako ne ostvare potpunu pobedu. Kontinuirana aktivnost komunistickih
snaga nije se mogla zakamuflirati bujieama optimistickih izjava 0 .Jzbrojanim
telima" i navodnom unistenju jediniea Vijet Konga.
U januaru 1,)68. go dine, kornunisticke snage su preduzele ocajnicku
ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine - Tet.
Ofanziva Tet je konacno odbijena, ali tek posto su napadaci pokusali da na juris
zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. U vojnom
smislu, komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke, ali je s propagandnog gledista
njihova pobeda bila skoro potpuna. Ofanziva je pokazala koliko su lame opti-
misticke tvrdnje Amerikanaea da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika
biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. U meduvrernenu, protesti
sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u
odnosima sa najvecirn brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. Za razliku od
ratova kao sto je bio korejski, ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo
americku operaeiju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih
evropskih sila kao sto je Britanija. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnufli-
rati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja.
i
Pocetkorn 1968. godine, dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu.
JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio
da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizaeija
posegnula duboko u domove srednje klase kao i sirornasnog i manjinskog
, stanovnistva. To se dogodilo upravo u vreme kada je generaeija "bejbi
burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od
drustvene matiee njihovim ukljucivanjem u razne oblike alternativnih
stilova zivota. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli,
radikalno eksperimentisanje u muzici, oblacenju i licnom izgledu, kao i
veliku upotrebu nelegalnih droga. Godinu 1967. obelezili su .Jeto ljubavi" i
masovna popularizaeija hipi pokreta.
217
 Zbog kljucne uloge droga u ovom polcretu, ogroman broj mladih belaca Politicke tenzije dosle su do. usijanja na demokratskoj konvenciji u
dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama, sto je kod njih Cikagu, kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana
razvilo simpatije za odmetnike, kriminalce i pobunjenike. Antiratni protesti "pabuna policije". Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred
naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u kamerama novinara koji su se okupili da posrnatraju sve beznacajniji tok
koledzima, u prolece 1968. godine, postali uobicajena stvar. Zestoki sukobi sa konvencije u sali. Pared toga, najveci broj dernonstranata cinil: su belei
policijom pastajali su sve ~eW uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje voj- pripadniei srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako za-
nickih knjizica. Stavise, sve ova se desavalo uoci predsednickih izbora tag no- dobiju simpatije mnagih dotada neutralnih gledalaea. Nasilje u Cikagu i na
vembra. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovolj- drugim mestima izazvalo je polarizaciju. Za konzervativce je posrupak
stva, sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga, lokalnim pobunama demonstranata bia skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na
i napadima na oficire. 0 slornu morala i discipline govore i zverstva pocinjena bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Pared toga, antiratni protesti
nad vijetnamskim civilima, na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju, ukljucujuci i
stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. godine. pobune u getima i rastuci ulicni kriminal, gde su pocinioci uglavnam bili
Posle Ofanzive Tet, predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahte- cmci. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokreru trece stranke ne-
virna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968. go dine naredio kadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa, koji je tag novembra dobio
prekid bombardovanja severa. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih
predsednicke trke 1968, najavivsi taka neobicno ogorcenu borbu i podele u drzava. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i
sezoni izbora. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert radnika koji bi inace stali uz dernokrate, ~iji je kandidat Hjubert Hamfri
F. Kenedi, najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci. izgubio od republikanea Ricarda M. Niksona s malom razlikom. (Vidi Ta-
belu 6.6). Iako je u to. vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao
TABELA 6.6. REZULTATI PREDSEDNlCKIH IZBORA 1956-2000. reakcija belih rasista, trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa
severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalieije Demo-
Glasovi Glasovi kratske stranke ad vremena Nju dila. Valasov uspeh u pridobijanju ovih
Pobednik naroda Porazeni naroda glasaca osudom hipija, antiratnih demonstranata, "anarhista", "glupih soci-
(umil.) (u mil.)
jalistickih teoreticara" i intelektualaea izdajiea pokazuje zasto je konzer-
1956. Dvajt D. Ajzenhauer (R) 35,6 Adlaj E. Stivenson CD) 26,0 vativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koalieiju i dovedu
1960.
1964.
Dzon F. Kenedi CD)
Lindon B. Dzonson (D)
34,2
43,1
Ricard M. Niksan (R)
Bari Goldvoter (R)
34,1
27,2
do temeljnog prestrojavanja americke politike. Neki tvrde da utieaj Va-
lasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do pobede Ronalda Regana I
Hjubert Hamfri 31,2 na predsednickim izborima 1980. godine.
1968. Ricard M. Nikson (R) 31,8

1972. Ricard M. Nikson (R) 47,2

Dzordz Valas (ind.)
Dzordz Mekgavem (D)
9,9
29,2
Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. godine.
Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio,
dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu pre-
I
1976. Dzejms E. Karter CD) 40,8 Dzerald Ford (R) 39,2
ostalog dela. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Ve-
1980.

1984.
Ronald Regan (R)

Rana1d Regan (R)

43,9

54,3
Dzjms E. Karter (D)
Dzon Anderson (Ind.)
Volter Mondejl (D)
35,5
5,7
37,5
dermen" (Prognosticari), koji je 1989-70. poceo da organizuje teroristicke
akcije (grupa je uzela ime po pesmi rok pevaca Boba Dilana). Medutirn,
I
desetine bornbaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u
1988. Dzordz Bu~ (R) 48,9 Majkl Dukakis (D) 41,8
poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih go-
1992. Bil KIinton (D) 44,9 Dzordz V. Bus (R) 39,1 dina cinile deo antiratnog protesta: od napada zapaljivim bombama i pa-
Ros Pero (Ind.) 19,7 ljevina do ozbiljnih eksplozija bombi.
1996. Bil KIinton (D) 47,4 Bob Dol (R) 39,2 o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta, koji

2000. Dzordz V. Bu~ 50,5

Ros Pero (Reform.)
Albert Gor (D)
8,2
51,0
je od cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. Vlada koju
su ti lakeji sluzili pripadala je onome sto su oni odbacivali kao .Ameriku", I
Napomena: Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova pri cemu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nemacki autoritarizam i
naroda. '

218
rasisticko "K" Kju kluks kiana. Pocetkorn 1970. godine, clancvi grupe "Ve-

219
I
•
 Do 1965. godine, Martin Luter King je zbog svog protivljenja nasilju
bio sve vise marginalizovan u crnackorn rukovodstvu. Medu ratobornijima
I je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije
poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selrni 1965. godine. Ipak, bilo bi
pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vre-
I menom. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu
1966-68, a one sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucio-
narnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih pro-
mena koje ce biti neophodne da se kriza resi. Njegov radikalizam bio je
najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. godine, godinu
dana pre nego sto je ubijen. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj
cuveni "Sanjam", onje u najmanju ruku podjednako snazan, Tom prilikom
je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu, izrazio solidarnost sa borbom
potlacenih naroda sirom sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista.
On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se
odupru regrutaciji. Americi je bila potrebna .radikalna revolucija vrednosti,
zaokret od 'drusrva stvari' ka 'drustvu licnosri', Kada su masine i kom-
pjuteri, profit i svojinska prava znacajniji od ljudi, nemoguce je pobediti
gigantsku trojku rasizma, materijalizma i militarizma". On je po rnnogo
cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xiii Stokli Kannajkl,
iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnirn pitanjima rase i nasilja.
Istinski revolucionar je, po Kingovom misljenju, delovao kroz saosecanje i
nenasilje.
Druge grupe, medutim, nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju.
Godine 1966, u Oklendu, u Kalifomiji, osnovana je partija "Cmih pantera",
koja je uz pornoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva
uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. Uz
izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca,
grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas
ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U njoj je postojalo i naoruzano
krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke
unistena u akciji policije 1969-70. godine. Rasne borbe su revolucionisale i
americki zatvorski sistem, gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnac-
kom nacionalistickorn retorikom. Do kraja 1960-ih, narocito u Kaliforniji,
zatvori kao sto su Sen Kventin i Soledad postali su privatne revolucionarne
skole a zatvorenici pisci, kao sto je bio Dzordz Dzekson proroci radikalnog ,
pokreta, kako belog tako i crnog. Dzeksonova smrt 1971. godine pod su-
rnnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator za proteste zatvorenika koji
su kulminirali pobunom u zatvoru Atika, u drzavi Njujork. U sukobu je
I izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika.
I 216
SOCIJALNA KRIZA
Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja socijalne i po-
liticke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnarnu, koji je do-
stigao vrhunac surovosti izmedu 1966. i 1968. godine. U celini, u americkim
snagama je u toku rata sluzilo 8,7 miliona ljudi, daleko vise nego u bilo kom
drugom americkom sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. Americko anga-
zovanje bilo je apsolutno najvece 1969. godine, kada je broj americkog vojnog
osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000
americkih ~ivota kao i neutvrden broj Vijetnarnaca i drugih, uglavnom civila.
Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak smrti iznosio 2 miliona. Rat je
izazvao ogrornnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardova-
njem, defolijacijom i kidanjem tradicionalnih kultumih obrazaca zbog reloka-
cije sela. ~tavi~e, ova katastrofa nije imala nikakav ocigledan cilj a mogucnosti
za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. Amerikanci su se
suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja, gde jedna neregularna
annija pobeduje jednostavno time sto nastavlja da postoji, dok regulame snage
gube ako ne ostvare potpunu pobedu. Kontinuirana aktivnost komunistickih
snaga nije se mogla zakamuflirati bujicama optimistickih izjava 0 .Jzorojanim
telima" i navodnom unistenju jedinica Vijet Konga.
U januaru 1~68. godine, komunisticke snage su preduzele ocajnicku
ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine - Tet.
Ofanziva Tet je konacno odbijena, ali tek peste su napadaci pokusali da na juris
zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. U vojnom
smislu, komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke, ali je s propagandnog gledista
njihova pobeda bila skoro potpuna. Ofanziva je pokazala koliko su lame opti-
misticke tvrdnje Amerikanaca da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika
biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. U meduvremenu, protesti
sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u
odnosima sa najvecim brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. Za razliku od
ratova kao sto je bio korejski, ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo
americku operaciju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih
evropskih sila kao sto je Britanija. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnufli-
rati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja.
Pocetkorn 1968. godine, dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu.
JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio
da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizacija
posegnula duboko u domove srednje klase kao i siromasnog i manjinskog
stanovnistva. To se dogodilo upravo u vreme kada je generacija "bejbi
burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od
drustvene matice njihovim ukljucivanjern u razne oblike alternativnih
stilova zivota. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli,
radikalno eksperimentisanje u muzici, oblacenju i licnorn izgledu, kao i
veliku upotrebu nelegalnih droga. Godinu 1967. obelezili su .Jeto ljubavi" i
masovna popularizacija hipi pokreta.
217
 Zbog kljucne uloge droga u ovom pokretu, ogroman broj mladih belaca
dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama, sto je kod njih
razvilo sirnpatije za odmetnike, kriminalce i pobunjenike. Antiratni protesti
naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u
koledzima, u prolece 1968. godine, postali uobicajena stvar. Zestoki sukobi sa
policijom postajali su sve cesci uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje voj-
nickih knjizica, Stavise, sve ovo se desavalo uoci predsednickih izbora tog no-
vembra. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovolj-
stva, sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga, lokalnim pobunama
i napadima na oficire. 0 slomu morala i discipline govore i zverstva pocinjena
nad vijetnamskim civilirna, na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada
stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. godine.
Posle Ofanzive Tet, predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahte-
virna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968. go dine naredio
prekid bombardovanja severa. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz
Politicke tenzije dosle su do usijanja na demokratskoj konvenciji u
Cikagu, kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana
"pobuna policije". Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred
kamerama novinara koji su se okupili da posmatraju sve beznacajniji tok
konvencije u sali. Pored toga, najveci broj demonstranata cinili su belci
pripadnici srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako za-
dobiju simpatije mnogih dotada neutralnih gledalaca. Nasilje u Cikagu i na
drugim mestima izazvalo je polarizaciju. Za konzervativce je postupak
demonstranata bio skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na
bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Pored toga, antiratni protesti
I
su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju, ukljucujuci i
pobune u getima i rastuci ulicni krirninal, gde su pocinioci uglavnom bili
cmci. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokretu trece stranke ne-
kadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa, koji je tog novembra dobio

I
skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih
predsednicke trke 1968, najavivsi tako neobicno ogorcenu borbu i po dele u
drzava. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i
sezoni izbora. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert
radnika koji bi inace stali uz demokrate, ciji je kandidat Hjubert Hamfri
F. Kenedi, najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci.
izgubio od republikanca Ricarda M. Niksona s malom razlikom. (Vidi Ta-
belu 6.6). Iako je u to vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao
TABELA 6.6. REZULTATI PREDSEDNICKlH IZBORA 1956-2000. reakcija belih rasista, trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa
severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalicije Demo-
Glasovi Glasovi kratske stranke od vremena Nju dila. Valasov uspeh u pridobijanju ovih
Pobednik naroda Porazeni naroda glasaca osudom hipija, antiratnih demonstranata, "anarhista", "glupih soci-
(u mil.) (u mil.)
jalistickih teoreticara" i intelektualaca izdajica pokazuje zasto je konzer-
1956. DvajtD. Ajzenhauer(R) 35,6 Adlaj E. Stivenson (D) 26,0 vativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koaliciju i dovedu
1960.
1964.
Dzon F. Kenedi (0)
Lindon B. Dzonson (D)
34,2
43,1
Ricard M. Nikson (R)
Bari Goldvoter (R)
34,1
27,2
do. temeljnog prestrojavanja americke politike. Neki tvrde da uticaj Va-
lasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do. pobede Ronalda Regana
na predsednickim izborima 1980. godine.
I
1968. Ricard M. Nikson (R) 31,8 Hjubert Harnfri 31,2

1972.
1976.
Ricard M. Nikson (R)
Dzejms E. Karter (0)
47,2
40,8
Dzordz Valas (ind.)
Dzordz Mekgavern (D)
Dzerald Ford (R)
9,9
29,2
39,2
Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. godine.
Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio,
dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu pre-
I
ostalog dela. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Ve-

I
1980. Ronald Regan (R) 43,9 Dzjms E. Karter (D) 35,5
dermen" (Prognosticari), koji je 1989-70. poceo da organizuje teroristicke
Dzon Anderson (Ind.) 5,7
akcije (grupa je uzela ime po pesrni rok pevaca Boba Dilana). Medutim,
1984. Ronald Regan (R) 54,3 Volter Mondejl (D) 37,5
desetine bombaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u
1988. Dzordz Bu~ (R) 48,9 Majkl Dukakis (D) 41,8
1992. Bil Klinton (D) 44,9 Dzordz V. Bu~ (R)
Ros Pero (Ind.)
39,1
19,7
poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih go-
dina cinile deo antiratnog protesta: ad napada zapaljivim bombama i pa-
ljevina do. ozbiljnih eksplozija bornbi.
I
1996. Bil Klinton (D) 47,4 Bob Dol (R) 39,2
o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta, koji
2000. Dzordz V. Bu~ 50,5
Ros Pero (Reform.)
Albert Gor (D)
8,2
51,0
je ad cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. Vlada koju
su ti 1akeji sluzili pripadala je onorne sto su ani odbacivali kao .Arneriku'', I
Napomena: Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova pri cernu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nernacki autoritarizam i
naroda. !

218
rasisticko "K" Kju kluks kiana. Pocetkom 1970. godine, clanovi grupe "Ve-

219
I
I
 derrnen" izjavljivali su da svi oni koji se odupiru ratu kroz nasilje "ile- galni
pokreti ... koji se bore protiv arnerickog imperijalizma ... koriste nas strateski
I polozaj iza neprijateljskih linija da udruzimo snage za unistenje imperije",
Borbeniji protivnici rata su na demonstracijama nosili zastavu Vijet Konga
namerno provocirajuci konzervativce i izazivajuci njihov gnev.
I Pokretje dostigao svoj vrhunac posle americxe invazije na Karnbodzu
1I aprilu 1970. godine, posto su prakticno svi stuJentski koledzi bili u manjoj
ili vecoj meri zahvaceni strajkovima i protestima a cetiri studenta ubijena u
sukobu sa Nacionalnom gardorn Ohaja na Drzavnorn univerzitetu Kent.
Spoj politickog i rasnog nasilja u periodu od 1967. do 197 I. godine podsecao
je na neke od najkrvavijih godina americke istorije, ukljucujuci i sredinu
1870-ih i 1919-20.
U ovoj fazi su se vec mnogi koji bi inace osudili ekstremnu revolucio-
namu retoriku grupa kao sto je .Vedermen" svesrdno saglasili sa tim da rat
mora hitno da prestane a zelja za uspostavljanje mira imala jeposebnu
I privlacnost za verske organizacije i organizaciju za gradanska prava. U jesen
1969. godine, nekoliko stotina hiljada Ijudi ucestvovalo je u masovnim
demonstracijama organizovanim u Vasingrtonu i na drugim mestima. 0 ne-
zadovoljstvu politickorn elitom govori i slucaj sa "pentagonskim dokumen-
I rima" iz 1971. godine, kada je jedan analiticar iz vlade tajno dostavio stampi
vecu kolicinu materijala 0 odlukama koje su dovele da postojeceg stanja
stvari u Vijetnamu. Najveci broj velikih informativnih medija sada se oci-
I gledno protivio daljem vojnom angazovanju.
Cinjenica da su antiratni demonstranti uglavnom bili belci privlacilaje
najvecu paznju medija, ali je tih kriticnih godina postojalo i mnogo drugih
, 1970-ih godina snazan politicki faktor u nekim oblastima, sto je povuklo
grupa koje su u podjednakoj meri bile nezadovoljne americkim drustvorn.
I One su koristile istu retoriku osude generalizovane strukture represije, cesto
polazeci od marksistickih ili novolevicarskih teorija, ali sa apokaliptickom
mrznjom prema americkoj vojnoindustrijskoj rnasini. Narocito aktivne i uti-
I cajne bile su cmacke grupe. Do kraja 1960-ih, "Cl11a snaga" je podstakla pojavu
drugih pokreta koji su na slican nacin videli sebe kao zrtve istorijskog grupnog
ugnjetavanja. Aktivisti hispanoamerickih grupa u Kaliformiji i drugim drza-
vama formirali su pokret .Beretki", po ugledu na "Cme pantere" i zastupali
prava "cikana", Amerikanaca rneksickog porekla ili Portorikanaca. .Crvena
snaga" je predstavljala odgovarajuci sazetak ozivljenog pokreta americkih
Indijanaca, koji su organizovali spektakulame pro teste i sukobe sa saveznim
sluzbenicima. Ti sukobi su kulminirali zauzimanjem prostorija u Ranjenom ko-
lenu, mestu pokolja 1890. godine koji je i simbolicno oznacio kraj vojnih
sukoba na granici u prethodnom veku. U toku nekoliko nedelja 1973. godine,
kroz salu se govorilo da bi Ricard Nikson mogao biti prvi americki predsednik u
novom veku koji ce morati da se succi sa pravim lndijanskim ratom.
Pored etnickih pokreta, one sto bismo mogli nazvati "sezdesetosmi-
zrnorn" manifestovano je i u zenskom pokretu, ponovo rodenom feminizmu
220
koji je predstavljao jedan od najznacajnijih drustvenih pravaca u Americi s
kraja dvadesetog veka. Pokretje zapoceo sredinom decenije objavljivanjem
radova kao sto je knjiga Beti Friden Misterija iene (1963), stvaranjem Na-
cionalne organizacije za zene (NOW) i idejama koje su eksplodirale u
politickoj atmosferi 1968. Knjiga Kejt Milet Seksualna politika pojavila se
1970. godine. Nove feministiknje su se narocito zalagale za resavanje sek-
sualnih pitanja koja nisu mogla biti ni pomenuta u javnoj debati prethodnih
godina, ukljucujuci i pravo na abortus. Sredisnje mesto u retorici ovog
pokreta imalo je silovanje kao integralni deo sistema seksualnog terorizma
koji je bio smisljen za potcinjavanje zena, sto je predstavljalo direktnu pa-
ralelu sa lincem u crnackoj istoriji. Pocetkom 1970-ih, znacajan broj radi-
kalnih feministkinja naginjao je "separatistickim" stavovima a zenske femi-
nisticke organizacije su stvorile i uticajan lezbijski lobi. Feminizamje imao
ogroman kulturni odjek preko svog uticaja na medije i akademski svet. Po-
kret je imao dovoljno snage da promeni i jezik sirenjem rodno-neutralne
terminologije.
Nezadovoljstvo tradicionalnim
izvelo je i pokret za "prava hmoseksualaca",
konceptima roda i seksualnosti pro-
sa stavom da je homosek-
sualnost normal an i prihvatljiv stil zivota. Kljucni moment u tom smislu bio
je i incident u njujorskom Stonvol baru, 1969. godine, kada su se demon-
stranti homoseksualci pobunili protiv davnasnje prakse policijskog sikanira-
nja. Kao i feministkinje, demonstranti za prava homoseksualca postali su
odgovarajuce pravne promene. Konacno, krajem 1960-ih godina, pojavio se
i ekoloski pokret, protest protiv zagadenosti okoline koju izaziva industrij-
sko drustvo. Mozda je najbolja propaganda za ovu ideju bila proslavljena
fotografija zemljesnimljena sa vasionskog broda Apolo, na kojoj se vidi
velicanstvena plavo-zelena boja planete ali i njena krhkost i izolovanost u
neprijateljskom prostranstvu kosmosa. Iako je brzo postala klise, ta slika je
ucinila rnnogo da se promovise smeo koncept jedinstvenog .vasionskog
broda zemlje" ciji stanovnici imaju zajednicku duznost da ga sacuvaju.
Nacionalni zakon 0 politici zastite okoline iz 1969. go dine dao je saveznoj
vladi izvrsna ovlascenja u tom smislu, a posle njegaje, 1970. go dine donet i
Zakon 0 cistom vazduhu. Ova temaje izazvala rnnogo odusevljenja. U novoj
deceniji, ekoloska ideja je postajala sve popularnija a mediji su se skon-
centrisali na ekoloske katastrofe kao sto je bilo masivno zagadenje .Lav
kanala" i opasnost od nuklearne katastrofe koja se zamalo dogodila u elek-
trani na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji (1979).
VOTERGE.TT I KRIZA AMERICKE DRZA VE
Vec 1971-72. godine reforrna sistema regrutacije i smanjivanje anga-
zovanja u Vijetnamu ozbiljno su uticali na razmere i intenzitet antiratnog
221
protesta. Tako su javni protesti protiv americke invazije na Laos 1971. go-
dine bili b1edi u poredenju s neredima oko Karnbodze prethodne godine.
Predsednik Niksonje ostvario i neko1iko znacajnih diplornatskih uspe-
ha, ukljucujuci i posetu Kini i Sovjetskom Savezu pocetkom 1972. godine.
Tradiciona1ni arhineprijate1j komunizma sada je postao svetski diplomata
koji promovise po1itiku .xletanta" sa SSSR-om i pregovara 0 smanjivanju
strateskog nuk1earnog naoruzanja. Medutim, bas u tom trenutku americku
drzavu je snasla, i skoro sav1ada1a, politicka kriza nasta1a neposredno iz
ranijih kontroverzi. lako se ug1avnom pamti po bizarnoj semi prova1a, afera
Votergejt je u stvari bi1a rezu1tat reakeije obavestajnih sluzbi na antiratni
pokret. Tokom sezdesetih, organi reda i zakona ima1i su ogromna diskre-
eiona prava da posmatraju, prisluskuju, da se infiltriraju u levicarske i libe-
ra1ne pokrete i da ih sabotiraju. FBI je u tome bio najaktivniji s obirnnim
kontraobavestajnim programom, COINTELPRO, usmerenim pre svega
protiv crnackih organizaeija. Protiv politickih aktivista delovali su i tako-
zvani erveni odredi po1ieije i druge savezne institueije, ukljucujuci i CIA,
iako je ovoj ageneiji, kako je i utvrdeno njenom poveljom, bilo zakonom
zabranjeno da radi na teritoriji Sjedinjenih Drzava.
Burni protesti s kraja 1960-ih izazvali su duboku zabrinutost Nikso-
nove Bele kuce, krajnje nezadovoljne obavestajnirn radom drugih ageneija,
pogotovu posto su antiratni demonstranti optuzivani za veze sa stranim
obavestajnim ageneijama. Tako je 1970. godine Bela kuca zapocela speci-
jalnu obavestajnu akeiju .vodoinstalatera", ciji je zadatak bio da .zaustave
eurenje" informaeija u slucajevima kao sto je bila afera sa pentagonskim
dokumentima i da drze pod prismotrom rastuci broj onih koji su smatrani
neprijateljima predsednika. Njihove aktivnosti su podrazumevale provalji-
vanje u stanove i elektronski nadzor bez i trunke zakonskih ovlascenja.
Ubrzo se ovaj .vodoinstalaterski" rad prosirio i na izbornu politiku i pred-
stojece predsednicke izbore 1972. godine. Nikson se suocio s nekoliko
verovatnih kandidata Demokratske stranke, od kojih je daleko najpopu-
larniji bio Edvard M. Kenedi, iako su njegovi izgledi za pobedu bili kata-
strofalno umanjeni 1969. godine, posle nesrece u kojoj je poginula njegova
mlada saputniea kada je automobil kojim je upravljao sleteo u jezero na
ostrvu Capakvidik. Plaseci se da bi se Kenediju sreca mogla ponovo
osmehnuti, Niksonov tim mu je 1972. godine posvetio posebnu paznju,
.Vodoinstalateri" su sabotirali i ometali kampanje i drugih mogucih kandidata
demokrata i to tako uspesno daje stranka konacno izasla na izbore s Mekga-
vernom, svojim naslabijim stegonosom i protivnikom koga je Nikson mogao
najlakse da porazi. Jos jedan kandidat demokrata bio je Dzordz Valas, koji je
ostao paralizovan posto ga je u toku kampanje ranio jedan od .Judaka
samotnjaka" koji su se u prethodnoj deeeniji (prikladno) namnozili. U no-
vembru 1972. godine, Nikson je porazio Mekgaverna s ogromnom veci-
nom od 18 miliona glasova naroda i ubedljivom razlikom od 520 elektorskih
222
glasova prema Mekgavernovih bednih 17, sto je predstavljalo jedan od
najvecih trijumfa u istoriji arner ickih izbora.
Ali Niksonov trijumf je bio kratkotrajan. U junu 1972. godine, neko-
liko "vodoirtstalatera" je uhapseno dok su provaljivali u sediste Demo-
kratskog naeionalnog komiteta u vasingtonskom hotelu .Votergejt". Afera
je bila jos neprijatnijajer su uhapseni provalniei imali veze i u Beloj kuci i u
neobicnom polusvetu agenata CIA i anti-kastrovskih kubanskih aktivista.
I
Aferom Votergejt se pozabavilo nekoliko novina, a njihova istrazivanja 0
"vodoinsta1aterima" dovela su do otkrica ogromnih nezakonitih finansijskih
operaeija Niksonove Bele kuce namenjenih finansiranju tajnih operaeija.
I
Taj novae je bio kljucni element jer je Nikson, koji verovatno nije nista znao
o pojedinim zlocinima, sasvim sigumo odobravao isplatu velikih suma
novea potrebnih da bi se kupilo cutanje uhapsenih provalnika. Ako bi slucaj
bio dokazan, on bi bio proglasen za saucesnika, sto bi bio kraj njegovog
predsednickog mandata. Tvrdnje 0 direktnoj urnesanosti Bele kuce ispo-
cetka su izazivale skeptieizam siroke javnosti, ali su dokazi uskoro postali
nepobitni a anketni odbor Senata je pocetkorn 1973. godine svakodnevno
iznosio nove dokaze.
Afera Votergejtje usla u kriticnu fazu kadaje otkriveno daje Nikson
imao obicaj da snima razgovore u svom kabinetu i da je tako ostavio
konkretne dokaze 0 svojoj umesanosti u nezakonite radnje. lako je na tra-
kama bilo i dugih neobjasnjivih praznina, one sto je preostalo bilo je do-
voljno da se dokaze ucesce u nezakonitim poslovima i opravda zahtev za
opoziv. Takav postupak je izglasao Pravosudni odbor Doma u julu 1974.
godine i Niksonje 8. avgusta priznao one sto je neizbezno i podneo ostavku.
Nasledio gaje potpredsednik Dzerald R. Ford, kojegaje on imenovao posto
je prethodni potpredsednik bio prime ran da podnese ostavku zbog optuzbi I
za finansijsku korupeiju koja nije bila u vezi sa Votergejtom.
Kao sto je afera Votergejt obuhvatala vise od jedne puke provale, tako
je i one sto je iz nje proizislo imalo mnogo vece poslediee od rusenja Ricarda
Niksona. Istraga i sa njom povezane aktivnosti doveli su do pokretanja
sudskih postupaka protiv mnogih visokih funkeionera, ukljucujuci i neko-
liko pomocnika u Beloj kuci, vrhovnog tuzioca Dzona M. Micela i direktora
Federa1nog istraznog biroa Patrika Greja. Potreba da se spreci ponavljanje I
ovakvih postupaka dovela je i do promene zakona, ukljucujuci i propise 0
finansiranju kampanja. Ovi zakoni su, u stvari, bili u velikaj meri kantrapro-
duktivni. lako doneti radi smanjenja utieaja velikih danatora, ani su prak-
ticno osigurali prenos velikog dela moci na "paliti~ke akeione kornitete"
(PAC), koji su koordinisali donaeije adredenih industrija ili interesnih
grupa. Poseban zakon 0 slobodi infarmacija ornogucio je gradanima pristup
informaeijama koje su savezne agencije 0 njima sakupile.
Posledice su bile narocito teske po obavestajne ageneije. U periodu
1974-76. godine, nekoliko predsednickih i kangresnih komiteta istrazivalo
223
I
•
I
je nedela obavestajne zajednice u prethodnoj dekadi a otkrica do kojih su
I
dosli bila su porazna. Pokazalo se da je CIA planirala ubistvo stranih
lidera i da je skoro sigurno takve planove povremeno i sprovodila. Ovi
nezakoniti planovi odvijali su se u dosluhu s mafijom i sindikatima ino-
stranog organizovnog kriminala. CIA i slicne agencije su, takode, vrsile
I nelegalne eksperimente s drogama, cesto na ljudskim zamorcima koji nisu
nista sumnjali, radi kontrole ljudskog ponasanja ili mozda radi stvaranja
programiranih ubi ca. Unutar Sjedinjenih Drzava, komiteti Kongresa razot-
krili su COINTELPRO i planove Federalnog biroa za eliminaciju voda kao
sto je bio Martin Luter King. Pokazalo se da je Niksonova opsednutost prislu-
skivanjern i pracenjern vec decenijama bila uobicajeni postupak tajne vlasti
iznad zakona. Ova otkrica su izazvala veliku zabrinutost javnosti pre svega
I zbog navodne umesanosti zvanicnih orana u ozloglasene atentate izvrsene u
protekle dve decenije. To misljenje je bilo dosta rasireno u narodu pa je
pritisak za pokretanje novih istraga posle dva neuspela pokusaja atentata na
predsednika Forda septembra 1975. godine, postao neizdrziv. Od 1976. do
1979. godine kontroverzni Komitet za istragu 0 ubistvima koji je oformio
Predstavnicki dom istrazivao je ubistva Dzona F. Kenedija i Martina Lutera
Kinga.
Iako su ovakve opruzbe bile senzacionalne i same po sebi, one su
predstavljale deo sire drustvene tendencije tih godina - opstih sumnji u
saveznu vladu, savezne organe red a i velike institucije uopste, kao i vece
sklonosti za tumacenje politike kroz teoriju zavera. Odbojnost prema Va-
singtonu i okaljanim Iicnostirna u njemu imala je snaznu ulogu na pred-
sednickim izborima 1976. godine, na kojirna se Dzerald Ford, tesko osla-
bljen potpunim oprostajern koji je dao Niksonu, takmicio protiv demokrat-
skog kandidata Dzirnija Kartera, koji se predstavio kao covek spolja, ,
juznjacki baptist iz ruralne Dzordzije. Karter je ubedljivo pobedio.
I PAD AMERIKE?
Onesposobljavanje izvrsnog ogranka vlasti imalo je globalne posle-
dice i oznacilo pocetak traumaticnog perioda u spoljnoj politici Sjedinjenih
Drzava. Jedan od prvih primeraje Vijetnam.
Od 1969. godine, Niksonova taktika bila je da izvuce americke kop-
nene trupe, ucvrsti vijetnamsku vojsku i odrzi vazdusnu pcdrsku. Arneri-
kanci su obnovi Ii intenzivno bombardovanje Hanoja u decembru 1972.
godine, a narednog meseca je sporazumom 0 primirju okoncana upotreba
americkih kopnenih trupa. Cilj je bio da se Juznorn Vijetnamu pruzi vazdu-
sna pornoc Sjedinjenih Drzava, ali je u naredne dve godine i Niksonu i Fordu
postajalo sve teze da izdvoje bilo kakve snage za podrsku Juznom Vijetna-
mu. U aprilu 1975. godine, i Vijetnam i Kambodza pali su pod komunisticku
224
vlast, a televizijska publika sirom sveta videla je nezaboravan prizor pre-
stravljenih izbeglica koje pokusavaju da pobegnu poslednjim americkim
helikopterima koji su napustali Sajgon.
Ubrzo posle toga, stepen frustriranosti Amerikanaca spoljnim svetom
video se i po rezultatima istrazivanjajavnog rnnjenja, koja su ukazivala na to
da bi se velika vecina ispitanika suprotstavila vojnoj intervenciji spasavanja
neke strane zemlje od invazije ili komunisticke revolucije, s izuzetkom
Kanade. Snazan izolacionizam ojacali su i efekti napada na obavestajne
institucije. CIA je diskreditovana, a 1977. u "pokolju na dan uoci Svih
Svetih", penzionisane su stotine agenata od kojih su rnnogi bili umesani u
nezakonite ili neprihvatljive akcije.
Novi Zakon 0 ovlascenjima za vodenje rata otvorio je nova ustavna
pitanja 0 pravima predsednika da intervenise u inostranstvu bez punog ovla-
scenja Kongresa. Posto je pozicija Sjedinjenih Drzava u inostranstvu bila
oslabljena, Sovjetski Savezje uspeo da prosiri svoj uticaj u zemljama Treceg
sveta u kojima se ranije ne bi usudio da intervenise, pre svega u africkim
drzvama kao sto su Angola, Mozambik i Etiopija. Ironicno je ali i moguce da
je bas ovo preterano sirenje sovjetske moci znacajno doprinelo slomu na-
cionalne privrede'1980-ih godina a time i konacnoj pobedi Amerike u
hladnom ratu.
Svest 0 americkoj nemoci jacali su i dogadaji na Srednjem istoku,
podrucju 0 kojem su Arnerikanci prethodno malo znali i za koje su poka-
zivali malo interesa, ako se izuzme emotivna podrska jevrejskoj drzavi
Izrael. U oktobru 1973, arapsko-izraelski jomkipurski rat naveo je arapske
zemlje proizvodace nafte da bojkotuju zapad, sto je dovelo do opsteg
povecanja cena s ogromnim ekonomskim posledicama. U ovom slucaju
katastrofa u spoljnoj politici neposredno se odrazila na americke potro-
~ace, koji su sada cekali u redovima za sve skuplji benzin. Zajedno sa jos
jednom krizom u snabdevanju benzinom 1979. godine, ovaj dogadaj je
otvorio problem osnovne organizacije americkog drustva i stepena u kom se
one zasnivalo na neiscrpnim izvorima jeftine energije. Srednji istok je
izazvao jos jedan sok 1979. godine, kada je iranska revolucija dovela na
vlast muslimanski fundamentalisticki rezim koji je za taoce uzeo oko 50
clanova osoblja arnericke ambasade. Misija za njihovo spasavanje u aprilu
1980. godine nije uspela a taoci su oslobodeni tek posto je predsednik Regan
preuzeo duznost u januaru 1981. godine. Kriza sa taocima oznacila je po-
cetak americkih nevolja s verskim fanatizmom i fundamentalistickim tero-
rizmom, nevolja koje ce potrajati jo~ rnnogo godina.
Nezadovoljstvo javnosti povecavala je i svest da americki gradovi
dozivljavaju kolaps. lake su masovne urbane pobune od 1968. znacajno
smanjene, gradovi su bili u teskoj finansijskoj situaciji i primorani da
smanjuju us luge, sto je doprinosilo padu kvaliteta zivota.
225
 Pocetkom 1975. godine, grad Njujork je bio na ivici bankrotstva a
strajkovi zaposlenih u javnom sektoru rnnogih gradova zahvatili su i
policiju. Nagli rast stope kriminaliteta bio je jasan pokazatelj propadanja
drustva, Godine 1961, na 100000 Amerikanaca bilo je 145,9 teskih kri-
vicnih dela koja su prijavljena policiji. Taj broj je 1981. godine ucetvo-
rostrucen na 576,9 a do sredine devedesetih vec je dostigao 700. Stopa
krivicnih dela protiv imovine je vrtoglavo porasla, dostigavsi prvi vrhunac
1981. godine a zatim jos jedan deceniju posle toga. Iako ne predstavlja
idealnu statisticku meru, broj ubistava je takode indikativan. Godine 1965,
broj Amerikanaca zrtava ubistava iznosio je oko 10 000, sto je deset puta
vise od stope koju belezi najveci broj slicnih zapadnih drustava. Do 1980.
godine, broj ubistava se vec popeo na 20 000 a pocetkom 1990-ih na 25 000.
Stopa kriminaliteta je pocela vidno da opada tek krajem 1990-ih, a 0 razlo-
zima takvog trenda se jos uvek raspravlja.
LffiERALIZAM I OSLOBADANJE
Iz politi eke perspektive, americka istorija 1960-ib i 1970-ih godina lici
na dugacak spisak promasaja i razocarenja - slika koja je u potpunom
neskladu s drustvenim iskustvom najveceg broja obicnih Ijudi u to vreme.
To je bila era velike politicke i kulturne liberalizacije i pravog oslobadanja,
vreme radikalnih drustvenih promena koje ce uticati na ponasanje Ijudi
decenijama posle toga. Pre svega, to je bilo doba prosperiteta u razmerama
do tada nevidenim u bilo kom periodu istorije. Americka privreda je 1960.
godine imala bruto domaci proizvod od 513 milijardi dolara, koji je nastavio
dramatican rast cak i ako se uracunaju efekti inflacije. Tako je 1970. godine
BDP iznosio 1 trilion do1ara, preko cetiri triliona 1985, a sest i po triliona
sredinom 1990-ih. Iz perspektive obicnog gradanina, dug ekonomski
procvat od 1950-ih do 1970-ih godina pruzao je velike nove mogucnosti, To
se odrazilo u preseljavanju u predgrada, koje je sada postalo moguce jer su
svi mogli da imaju automobil, i vecim mogucnostirna za vise obrazovanje.
Stil zivota koji je nekada bio rezervisan za bogate sada je postao dostupan
brojnoj srednjoj klasi. Rastuci prosperitet imao je posebno snazan uticaj na
mlade, generaciju "bejbi burna". Pocetkorn veka, normalna stopa nataliteta u
Americi iznosila je oko 30 na 100 000. Taj broj je tridesetih godina opao na
dvadesetak. "Bum" je u periodu 1945-60, povecao ovu brojku na oko 25,
nakon cega je doslo do ostrog pada.
Nata1itet se zadrzao na nivou od oko 15, tokom sedamdesetih i osam-
desetih godina, a najniza stopa je zabelezena 1973-76. To znaci da su mladi
koji su cinili veliku posleratnu kohortu bili tinejdzeri krajem 1950-ih i
postajali zreli Ijudi krajem sezdesetih i sedamdesetih godina. Popularna kul-
tura odgovarala je ukusima bogatog trzista s muzikom Bitlsa i britanskom .
226
invazijom i, kasnije, arnerickorn industrijom rokenrola. Godine 1971, gene-
racija "bejbi burna" bila je na dobitku zbog 26. ustavnog amandmana kojim
je starosna granica za glasanje smanjena na 18. godina.
Drustvene promene su bile oblikovane ciniocima roda isto kao i
starosti. Nove tehnologije '\contracepcije razdvoj ile su seksualnost od re-
produkcije, narocito pojava pilule za kontracepciju 1961. godine. U naredne
dye decenije, "seksualnu revoluciju" je karakterisalo mnogo vece eksperi-
mentisanje od onoga sto je prethodna generacija opisivala kao promiskuitet
- tendencija koja je zaustavljena tek otkrivanjem AIDS-a pocetkorn 1980-ih
godina. Seksualne, socijalne i politicke promene su, sve zajedno, promenile
ulogu zene u americkorn drustvu. Zene iz sezdesetih i sedamdesetih godina
cesce su radile izvan kuce ocekujuci i vodeci samostalan zivot koji ranije, u
okviru tradicionalne porod ice, nisu mogle da imaju. Godine 1970, oko 43
odsto zena preko 16 godina bilo je zaposleno, a taj broj se povecao na 52
pocetkom 1980. i skoro 60 odsto pocetkom devedesetih.
Nova samostalnost se poklopila s aspiracijama feministickog pokreta
pa su ti cinioci doprineli povecanju broja razvoda pocetkom 1970-ih godina.
Godine 1958, u Sjedinjenim Drzavama je na cetiri braka dolazio jedan
razvod. Do 1970. godine, ovaj odnos je vec bio tri prema jedan i 1976. do-
stigao je dva prema jedan i zadrzao se na tom nivou sledece dye decenije.
Veci broj nezavisnih zena koje rade imao je dubok uticaj na sustinu politike i
u njen centar postavio pitanje roda i moralnosti, koje bi ranije bilo za-
nemareno kao trivijalno ili cak smesno, Pocetkom osamdesetih godina,
seksualno uznemiravanje je vec bilo definisano kao drustveni problem. Na
saslusanju u Senatu 1991. godine radi potvrde sudijske funkcije Klarensa
Tomasa u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Drzava otkrivene su optuzbe za
uzrneniravanje koje su ovom pitanju dale status nacionalnog skandala.
Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava postao je simbol novog drustvenog libera-
I
lizma - prava ironija s obzirom na njegovu dugogodisnju ulogu reakcio-
narnog bastiona. Celokupan proces desegregacije je u velikoj meri pokrenut
presudom u slucaju Braun 1954. godine, pa su i Vrhovni sud i drugi savezni
sudovi ulagali velike napore da ostvare sustinu te odluke. Tih godina je
krivicna pravda revolucionisana, pri cernu je rasa cesto predstavljala kljucni
iako neimenovani faktor. Raspravljajuci 0 slucaju policijskog maltretiranja
osumnjicenih, sud je cesto ispitivao uticaj zakona ne sarno na opruzenog u
I
sudu, vec konkretno na crnog optuzenika u rasistickorn juznjackorn sudu.
Pravosude je zelelo da eliminise "simbole ropstva", a pravosudni sistem je
bio prepun takvih simbola.
U periodu 1961-1966. godine, Vrhovni sud je zapoceo .revoluciju
sudskog postupka" citavom serijom epohalnih odluka, na primer u slucaju
Miranda, da osumnjicenorn moraju biti saopstena njegova prava po hapsenju
ili odluka u slucaju Map kojom se regulise postupak pretresa i konfiskacije.
Slucaj Gideonje potvrdio pravo na zastupnika u krivicnorn sudu a Eskobedo
227
I
 eliminisao tuzioca ako je optuzenorn uskraceno pravo na pravnu pomoc. U
svim takvim slucajevirna, kazna za pogresan postupak ili neznanje policije
I bila je velika i ukljucivala je gubitak dokaza ili izjava dobijenih na ne-
propisan nacin. Zatvorski uslovi su strogo ispitani pa su kazneni sistemi
citavih drzava proglaseni "surovim i neuobicajenim" i tim drzavama nalo-
I zeno da preduzmu brojne i detaljne promene u svojim operativnim postup-
cima. lako nije zvanicno ukinuta, smrtna kazna je u Sjedinjenim Drzavama
efektivno suspendovana 1967. go dine i odluka u slucaju Furman iz 1972.
I godine prakticno je obesnazila sve zakone 0 smrtnoj kazni. (Nakon detaljne
revizije, no vi zakoni su usvojeni tek 1976, na iznenadenje mnogih posma-
traca.) Ove refonne su bile manje znacajne ne toliko zbog specificnih pro-
mena koje su njima uvedene, nego zbog opste pretpostavke da ce se licna
prava i dalje prosirivati i ostvarivati u sudovima koji vise nece zmuriti na
jedno oko pred flagrantnom zloupotrebom policijske duznosti. Iako su ove
odluke bile narocito vezane za ime Erla Verena (vrhovnog sudije 1953-69.
godine), duh Vomerovog suda ziveo je sve do kraja 1970-ih i prakticno
sprovodenje ..revolucije" bilo je cesce rezultat rada sudija nizih sudova,
nego samog Vrhovnog suda. Aktivizam Vrhovnog suda prosirio se i na
pitanja licnog ponasanja i moralnosti i prava na slobodu govora su veoma
mnogo prosirena presudama kao sto je bila ona u slucaju Brandenburg
(1969) kojom se stiti zastupanje neortodoksnih pa cak i nasilnih misljenja.
Sud se takode suocio sa dilemama otvorenim dubokim savremenim prome-
nama u seksualnim obicajima. Godine 1965, sud je u slucaju Grisvold protiv
drzave Konektikat ne sarno ukinuo zabranu primene kontraceptivnih
sredstava u drzavi, vec je predlozio i uvodenje osnovnog prava na licnu
privatnost. Ovaj slucaj je ponovo oziveo jedan od potencijalno najsnaznijih
I aspekata ustava, pravilo da deveti amandman daje gradanima bezbroj prava
koja nisu izricito navedena u Zakonu 0 pravima ali koja se, kada su jednom
otkrivena i priznata moraju sprovoditi svom snagom do tada rezervisanom
I za slobodu govora ili veroispovesti. U jednoj od najkontroverznijih odluka
tog doba u slucaju Rou protiv Vejda (1973. go dine ) utvrdeno je da zena ima
osnovno pravo na abortus kao deo prava na privatnost pa je tako abortus'
postao jedno od najspomijih pitanja u americkoj politici tokom 1990-ih
I godina. U naredne dye decenije, u Sjedinjenim Drzavama je obavljano oko
1,5 miliona abortusa godisnje, iako je taj broj krajem veka poceo da opada.
Odluke suda su revolucionisale i prihvatijive standarde na filmu i u
I literaturi. Presuda u slucaju Rot 1957. godine obezbedila je zastitu od op-
tuzbi za opscenost, dozvoljavajuci optuzenom da se brani da je njegov rad
imao odredeni drustveni znacaj i dopustajuci da se u razmatranju konkretnog
slucaja uzmu u obzir standardi savremene zajednice. Bilo to dobro i!i ne,
I
americke knjige i filmovi su sedamdesetih godina dvadesetog veka sadrzali
slike i dijaloge koji bi ih sarno deset godina pre oznacili kao nesurnnjivo
pomografska dela.
228
Politicki sumo me sezdesete i sedamdesete godine karakterisao je
procvat americke kulture, narocito literature, koja je bila na vrhuncu u go-
dinama najostrijeg politickog sukoba. Medu knjizevnicirna koji su tih go-
dina pokazivali najvise kreativne energije bili su Norman Majler, Vilijem
Barous, Dzon Bar, Sol Belou, E. L. Doktorov, Ricard Brautigan, Robert
Stoun, Dzon Apdajk, Vilijem Kenedi i Gor Vidal. Od mnogobrojnih istak-
nutih romana ovog perioda, posebna paznja kritike bila je usmerena na sle-
dece: Kvaka 22 Dzozefa Helera (1961), Klanica pet Kurta Vonegata
(1969), Duga gravitacije Tomasa Pincona (1973) i Javno spaljivanje Ro-
berta Kuvera (1977). Tih godina su knjizevne barijere u mnogo cemu sru-
sene. Neka od najistaknutijih dela nastala su u zanrovima koji su nekada
smatrani nedostojnim ozbiljne literature, na primer, naucna fantastika ili
svet maste 0 kojima su pisali Vonegat, Ursula K. Legvin, Filip K. Dik i Har-
lan Elison. Iako je pojam kanona velikog dela ozbiljno osporen, svaka !ista
najsposobnijih pisaca ovog doba sigumo bi ukljucivala rnnogo veci broj
zena i pripadnika manjina kao sto su Alis Voker, Isamel Rid, Ralf Elison,
Lesli Marmon Silko i Toni Morison. U poeziji, generacija bitnika je svog
vodeceg eksponenta nasla u Alanu Ginsbergu.
Najznacajniji pokret u oblasti likovnih umetnosti ovog doba porusio je
granice izmedu visoke i populame kulture, konrektno uz pornoc pop-arta i
srodnih stilova Endija Vorhola i Roja Lihtenstajna,
Naravno da je televizija bila kulturni medijurn koji je tih godina bio
najrasireniji. Televizija je pocetkom pedesetih godina zapocela svoj razvoj
sveprisutnog izraza americkog zivota. Kriticari su ubrzo otpisali televiziju
kao "ogrornnu pustu zemlju" i zaista bi bilo tesko tvrditi da je taj medijum
poboljsao ili obrazovao svoje gledaoce.
Medutim, on je imao ogroman drustveni uticaj na razvoj neke vrste
nacionalnog kulturnog jedinstva kroz vesti i dokumentarne programe, upo-
znajuci citavu naciju s problemima do tada izolovanih regiona i zajednica.
Upravo je televizija rnnogo pomogla pokretu za gradanska prava i ratu protiv
siromastva 1960-ih godina. Mnogo je sporniji, bar po misljenju rnnogih kri-
ticara, doprinos televizije sirenju novih drustvenih standarda i stavova 0
pitanjima rase, roda i seksualnog usmerenja. S namerom ili ne, televizija je
od 1960-ih godina naovamo postala medijum kultume revolucije i unela
radikalne promene ove ere u svaki dom i svaki region.
PONIST A V ANJE SEZDESETIH
lake ovaj izraz cesto zvuci kao klise, bilo bi pravedno reci da su pro-
mene u americkom drustvu u periodu 1965-75: godine predstavljale soci-
jalnu revoluciju najizrazeniju u oblastima kao sto su seksualno ponasanje i
struktura porodice, pri cemu rasprostranjenost uzivanja drogajeste dragocen
229
 indikator postovanja zakona. Krajem 1970-ih godina, upotreba droga (po-
sebno marihuane) tretirana je kao uobicajeni izvor raspolozenja u masovnim
medijima, dokje upotreba kokaina kao modni hir belih Amerikanaca srednje
klase dostigla vrhunac oko 1980. godine. Reakcija drustva je dosla brzo i to
kako na ekscese sezdesetih, tako i na neke od njihovih najvecih dostignuca.
~to se tice rasnih pitanja, revolucija gradanskih prava dovelaje do pokusaja
da se pravednost uredi zakonom uz pomoc afirmativne akcije a to je iza-
zivalo velike podele. Takav je bio i pokusaj da se postigne rasna ravnoteza u
skolskim podrucjirna tako ~to bi se ucenici silom prevozili autobusima u
skole koje su udaljene od njihovih lokalnih zajednica. Ta praksa je sredinom
1970-ih godina izazvala gradanske nemire u vise gradova na severn, naro-
cito u Bostonu. Ovakvi incidenti su dozvoljavali belcima sa juga da ispolje
izvesnu dozu trijumfa jer je bilo jasno da nasilni rasizam nije bio ogranicen
sarno na njihov deo zemlje,
Briga za pad moralnih vrednosti tih godina odrazila se i u masovnom
okretanju religiji kao i jacanju konzervativnih fundamentalistickih i pentiko-
stalnih crkava. U periodu od kraja 1960-ih do pocetka 1980-ih godina, libe-
ralne denominacije kao sto su episkopalna, metodisticka i prezbiterijanska
dozivele su porazno smanjenje clanstva, pri cemu su neke od njih izgubile
izmedu 20 i 30 odsto vernika u periodu od dye decenije. U meduvremenu,
konzervativne crkve kao sto su Juzna baptisticka crkva i Bozije zajednice
belezile su rekordno povecanje clanstva od 50 do 100 odsto. Istrazivanja
javnog mnjenja izvrsena tokom osamdesetih godina redovno su pokazivala
da oko polovina Amerikanaca cvrsto veruje u biblijsko stvaranje sveta ona-
ko kako je opisano u Knjizi 0 postajanju, odbacujuci evoluciju kao svetovnu
modu, i da vecina njih zeli da se takva shvatanja uce ujavnim skolama. Novi
jevandelizam je predstavljan javnosti kroz mrezu hriscanskih publikacija i
knjizara kao i rad televizijskih jevandelista poput Dzerija Falvela i Pata
Robertsona. U politickom smislu, nova verska celina odmah je mobilisana
za podrsku baptistickom predsednickom kandidatu Dzimiju Karteru 1976.
godine, ali su pas le toga jevandelisti cvrsto pristali uz svetovnu krajnju
desnicu.
ad kraja 1970-ih, jevandelisti i politicki konzervativci pronasli su
zajednicki cilj u pokretu protiv abortusa i borbi za sprecavanje drzava i
gradova da donosenjern zakonskih mera 0 .Jiomoseksualnim pravirna" pro-
sire gradanska prava na homoseksualce. Isto tako varna bila je i kampanja
protiv predlozenog ustavnog Amandmana 0 jednakim pravima (ERA) kojim
bi bila zabranjena rodna diskriminacija. Amandmanje usvojen u Kongresu
neophodnom vecinom glasova, ali je bilo potrebno da ga zatim ratifikuje
dovoljan broj drzava,
Ova kampanja je pokrenula ferninisticki pokret: 1978. godine 100 000
njihje marsiralo na Vasington da bi podrzalo ovu meru a Nacionalna orga-
nizacija zena, je kontinuirano rasla. Medutim, i njihovi protivnici su se
230
mobilisali pa amandman nije dobio podrsku potrebnog broja drzava. Hri-
scanski konzervativni pokret osnovao je organizaciju "Moralna vecina"
1979. godine. Pocetkom devedesetih godina, nju je zamenila bolje organi-
zovana Hriscanska koalicija.
Zabrinutost zbog meralnog propadanja pojacavala su i pitanja spoljne
politike koja su krajem 1970-ih godina inspirisala konzervativnu desnicu.
Pored iranske krize s taocima i nestasice benzina, slabost Amerike videla se i
po predlogu ugovora 0 vracanju kontrole nad Panamskim kanalom panam-
skoj drzavi. U meduvrernenu, posle sovjetske invazije na Avganistan, po-
novo su oziveli strahovi iz vremena hladnog rata. Cak je i relativno liberalni
predsednik Karter reagovao tako sto je nalozio ponovno uvodenje selektivne
registracije za vojnu sluzbu, sto je predstavljalo neophodan preduslov za
obnav1janje vojne obaveze. Zategnuta medunarodna situacija kao da je po-
tvrdivala tvrdnje konzervativaca 0 neposredno predstojecern globalnom su-
kobu i neophodnosti naoruzavanja i opravdavala tirade protiv tekucih pre-
govora 0 ogranicenju naoruzanja sa SSSR-om. Pocetkom 1980. godine, cen-
tar americke politicke debate pomeren je daleko udesno, gde je i bio do pre
I
sarno tri ili cetiri godine. Republikanska stranka je za svog predsednickog
kandidata odredila Ronalda Regana, koga su pre deset godina mnogi otpi-
sivali kao desnicarskog ekstremistu. Reganovu pobedu tog novembra po-
moglo je i to sto su milioni liberalnih glasaca, umesto Kartera, podrzali
I
nezavisnog kandidata Dzona Andersona, ali su republikanci i pored toga
ostvarili uverljivu pobedu i preuzeli kontrolu nad Belom kucom i Senatom,
zapocevsi dekadu militantne desnicarske politike. ad 1989. go dine naova-
mo, Reganovu politiku je u velikoj meri nastavio njegov naslednik, ranije
potpredsednik, Dzordz Bus,
Reganove pobede 1980. 1 1984. godine podsecale su na Niksonove
pobede prethodnih godina jer su obojica imali koristi od promena u izbornoj
I
geografiji. Kako su drzave u suncanorn pojasu rasle, dobijale su vise elek-
torskih glasova, dok su ih one na severu gubile. U periodu od 1952. do 2002,
Njujork je od 45 elektorskih glasova pao na 31, Pensilvanija od 32 na 21,
I
Ohajo od 25 na 20, Ilinois od 27 na 21. Tih godina je Teksas zabelezio porast
od 24 na 34 elektorska glasa, Florida od 10 na 27, Kalifornija od 32 na 55.
Jugozapadne drzave, koje su 1950. godine imale po tri ili cetiri elektorska
glasa, sada su imale sest ili osam, uz verovatnocu da ce u narednim decenijama
dobiti jos vise i postati znacajna izboma snaga. Na primer, Arizona, koja je
imala sarno cetiri elektorska glasa 1950. godine, sada je imala deset. To znaci da
nije daleko dan kada ce predsednicki kandidat moci da dobije polozaj bez
I
ijednog osvojenog glasa na severoistoku ili srednjem zapadu.
Uspon drzava u suncanorn pojasu i na zapadu uticao je na ostvarivanje
njihovih politickih ciljeva i preovladujucih misljenja. To je, izmedu ostalog,
znacilo i vece protivljenje intervencijama vlade, socijalnirn davanjima, vise
I
simpatija za interese verske desnice i veliku privrzenost odbrambenoj i
231
I
I
 • kosmickoj industriji, koje su u nesrazmemo velikoj meri bile smestene
I upravo u tim oblastima. Ponovno rodenje juga u politickom smislu imalo je
bitan znacaj utoliko ~to je prvo onesposobilo a zatim i konacno unistilo
jednovekovnu hegemoniju demokrata u juznim drzavama. S pocetka ne-
I voljno a zatim s odusevljenjern, juznjacki glasaci su priznali svoj prirodni
afinitet za konzervatinu novu desnicu koja je nasla svoj izraz u reganovskoj
republikanskoj stranki. U toku osamdesetih i devedesetih godina demo-
grafija je postavila solidnu osnovu za novu politiku boga i zernlje, zastave i
I porodice.
I REGANOVO DOBA
Reganova administracija se u svojoj spoljnoj politici ponasala kao da
najveci broj problema proistice iz agresivnih namera sovjetske .Jmperije
zla" i njenih marioneta sirorn sveta. Prema tom mi~ljenju, Treci svetski ratne
sarno da je bio moguc, nego je vec zapoceo sistematskim napadima tajnih
komunistickih snaga na zapad. Tu etiketu je dobijala prakticno svaka grupa
koja se borila protiv arnerickih saveznika. Terorizam je bio sovjetski in-
strument za destabilizaciju zapada i zahtevao je odgovarajucu reakciju u
vidu .Reganove doktrine" - obecanja pornoci militantnim antikomunistic-
kim snagama u svakoj zemlji pod dominacijom crvenih. ~irom Treceg sveta,
tajne snage CIA krenule su u napad protiv slabijih prosovjetskih vlada u
Angoli, Mozambiku, Etiopiji, Kambodzi i pre svega u Avganistanu, na koji
se gledalo kao na potencijalni sovjetski Vijetnam. Americka vlada nije vo-
dila rnnogo racuna 0 tome koga je regrutovala kao saveznika pa se cesto
dogadalo, kao i u ovog puta u Avganistanu, da se oni ,koje je podrzavala
okrenu protiv nje uz uzasne posledice. Mnogi teroristi sa Srednjeg istoka
koji su od pocetka devedesetih godina napadali na americke ciljeve bili su
obuceni u Avganistanu.
Pritajeni rat pratilo je masovno povecanje americkih trupa uz program
modemizacije i revitalizacije koji bi se mogao opravdati sarno neposredno
predstojecim neprijateljstvima. Budzet arnerickog ministarstva odbrana '
povecan je sa 136 milijardi dolara 1980. na 244 milijarde 1985. go dine, i to
ne racunajuci izdatke zamaskirane kroz potrosnju drugih resora, na primer
Ministarstva za energiju. Reganova administracija je finansirala jacanje
odbrane deficitamom potrosnjorn bez presedana u mimodopsko vreme. Cak
i u vreme rata u Vijetnamu vlada Sjedinjenih Drzava je retko imala deficit od
24 milijarde dolara za godinu dana ili 3 odsto bruto dornaceg proizvoda, a
1969. godine arnericki budzet je cak zabelezio suficit. Medutim, u vreme
J Regana nestala je svaka ranija uzdrzanost, a godlsnji deficit od 200 milijardi
do lara, ili 5-6 odsto BDP bio je sredinom osamdesetih sasvim uobicajen. U
periodu 1980-1985, javni dug je udvostrucen, a 1987. godine Siedinjene
232
Drzave su imale rekordne izdatke u iznosu od preko jednog triliona dolara.
Americka kriza s deficitom bila je u velikoj meri direktan proizvod
Reganove rasipnicke potrosnje za vojne potrebe. j
Rezultat te potrosnje je, pored rnnogo cega drugog, bila i nova gene-
racija nukleamih raketa i oruzja koja su bila namenjena vodenju nukleamog
rata, a ne sarno odvracanju potencijalnog neprijatelja. To oruzje je navodno
bilo tako precizno da je prakticno prisiljavalo Sovjete da izvrse nukleami
napad kako bi sprecili unistenje svojih komandnih i kontrolnih uredaja. Naj-
veci strah su izazivale rakete srednjeg dometa persing i krstarece rakete
postavljene u zapadnoj Evropi 1983. godine. Rasporedivanje ovog oruzja
izazvalo je snazan antiratni pokret u Britaniji, Zapadnoj Nemackoj, Italiji i
drugim zernljama koje nisu zelele da posluze kao "evropska pozomica" u
nekoj potencijalnoj kataklizmi. Otprilike u to vreme, Reganje najavio i po-
cetak programa odbrane kosmickim raketama, ili kao se obicno kaze - .Ra-
tova zvezda". Kakve god da S'1 bile njihove tehnicke mogucnosti, ove rakete
su pojacale strah sovjetskog rukovodstva zabrinutog zbog ranjivosti sop-
stvene zemlje. Kljucni trenutak u ovom novom hladnom ratu nastupio je
1983. godine, kada je preplaseni sovjetski vojnik srusio korejski putnicki
avion kojije usao u sovjetski vazdusni prostor navodno verujuci da se radi 0
probi radarske odbrane pre americkog nukleamog napada. Novembra 1983.
godine, Sovjeti su bili vrlo blizu toga da izvrse preventivni nukleami napad
pa je izgledalo da je mogucnost globalnog rata veca nego ikada od kubanske
raketne krize. Nikakva ocena Reganove administracije ne moze da zanemari
ogroman rizik koji su preuzeli americki lideri, ni step en u korn je sudbina
sveta zavisila od uzdrzanosti Sovjeta da ne reaguju na provokacije.
Nova politika konfrontacije bila je ocigledna i u prostoru koji su
konzervativne vode upomo nazivale .zadnjim dvoristem" nacije - Central-
noj Americi i Karibima - koji je sada zamenio Jugoistocnu Aziju kao glavno
bojiste hladnog rata. U Nikaragvi i na Grenadi su sedamdestih godina
uspostavljeni radikalni rezimi i vec 1980. godine gradanski ratovi u Salva-
doru i Gvatemali protumaceni su kao jos dve "domine" u sovjetskom lancu.
Kao i na drugim mestima, situacija je sagledavana iskljucivo u kon-
tekstu geopolitickog sukoba, bez imalo interesa za domace rivalitete i
zategnutosti koje su proizvele odredenu krizu. Reganova vlada je preokre-
nula Karterovu politiku uzdrzanosti u Centralnoj Americi dajuci veliku po-
moc za odrzavanje vojnih rezima u zemljama prve linije. Kritika takve
politike zapocela je kada su rezimi u Salvadoru i Gvaternali optuzeni za
rnnoga zverstva. Tu se radilo i 0 masakrima i 0 odredima smrti koji su de-
lovali protiv svakog ko je imao liberalne, umerene ili pro-radnicke stavove i,
narocito, protiv indijanskog stanovnistva.
Vojni udar na Grenadi 1983. godine dao je Sjedinjenim Drzavarna
izgovor za vojni nap ad i okupaciju ostrva pa su tako Nikaragva i Kuba ostale
jedina levicarska utocista na citavoj hemisferi. Simbolicni znacaj Grenade
233
bio je daleko veci od vojnog jer je akcija smisljeno preduzeta s namerom da
izleci .vijetnamski sindrom" nacije i da ponovo navikne Amerikance na
mogucnost neposredne konfrontacije s komunistickim snagama, pa makar to
znacilo i americke gubitke. Takav stay je oblikovao i antiteroristicku poli-
tiku Amerike i njenu sprernnost da direktno udari na drzave koje navodno
podrzavaju teroriste, kao recimo u slucaju bombardovanja Libije 1986.
Nekoliko godina je izgledalo da je Nikaragva najverovatniji kandidat za
invaziju, ali su se vladi te zernlje suprotstavile i konacno je srusile antikomu-
nisticke "kontra~ke" pobunjenicke snage, koje su formirali i naoruzali ame-
ricki savetnici. lako kontrasi ne bi nikada mogli da poraze vladu Nikaragve,
oni su izazvali toliko krvoprovlica i takve ekonomske probleme da je vlada
bila primorana da ude u pregovore. Posle togaje vodeca sandinisticka partija
porazena na izborima 1990. godine. U ratovima koji su uz pornoc Sjedi-
njenih Drzava vodeni u Centralnoj Americi izgubljeno je vise stotina hiljada
ljudskih zivota, uglavnom civila, uz redovno nezakonito delovanje americ-
kog obavestajnog i vojnog osoblja.
Srednji istokje bio jos jedno podrucje u kojemje nova administracija
na neobican nacin pokusala da se suprotstavi komunizmu koji je videla kao
pokretacku snagu levicara i muslimana u libanskim gradanskim ratovima.
Tako su se 1982. i 1983. go dine americke snage nasle u Bejrutu navodno da
bi se suprotstavile prosovjetskim interesima. U stvari, ova intervencija je
Sjedinjene Drzave dovela u direktan sukob s fundamentalistickim
skim snagama uglavnom organizovanim iz Irana. Time je zapoceo direktan
islam-
sukob s islamskim terorizmom koji je krajem veka postajao sve ozbiljniji.
Posto znamo kako se prica razvijala i koliko su zatirn antiamericki napadi
postali razorni, prosto je neverovatno da je ovaj sukob zapoceo skoro slu-
eajno, u akciji koju su Sjedinjene Drzave smatrale sporednom u velikoj
borbi Istoka i Zapada.
Jedan aspekt zamrsene situacije na Srednjem istoku izazvao je di-
rektnu opasnost za Reganovu administraciju kojaje zamalo dozivela potpun
neuspeh, slican onom kojije srusio Niksonov reziru. Pocetkom osamdesetih
godina, islamski militaristi u Libanu uzeli su za taoce nekoliko Amerikanaca
i zapadnih Evropljana. Ovaj lokalizovani problem otvorio je ustavnu krizu u
Sjedinjenim Drzavama jer je Reganova administracija nezakonito prodavala
oruzje Iranu kao, sto je bio deo pogodbe da se oslobode taoci. Otprilike
1985. godine, deo profita iz ovog aranzmana usmeren je na finansiranje
kontrasa u Nikaragvi, sto je Kongres Sjedinjenih Drzava odbio da podrzi s
obzirom na zverstva koja su oni cinili. Izvrsna vlast se tako nasla u polozaju
da uspostavi i privatni alternativni fiskalni sistem i obavestajnu mrezu za
sprovodenje njene politike pa su se nezakonite radnje nadovezivale jedna na
drugu. Skandalje izbio u novembru 1986. godine, a afera .Jran-kontra" bila
je dominantna tern a kojom se stampa bavila sledece dye godine. Verovatno
je da su vec same podaci poznatijavnosti bili dovoljni za opoziv predsednika
234
i nekoliko njegovih najblizih savetnika, i to ne uzimajuci u obzir glasine koje
su se sirile 0 umesanosti vlade u trgovinu drogom i atentate kojima je
nastojala da pomogne antisandinistickirn snagama. Medutim, istraga Kon-
gresaje, u ovom slucaju, bila uzdrzana verovatno da bi se sprecilo ponavlja-
nje jos jedne obavestajne 'katastrofe poput one iz sredine sedamdesetih a i
zbog toga sto nije bilo zgodno dirati jos uvek popularnog predsednika. Tako
je Regan zavrsio svoj mandat na vreme i ne izgubivsi nista od svog poli-
tickog ugleda, iako je to 1986-7 izgledalo neizbezno.
Moglo bi se diskutovati 0 tome koliko je njegova spoljna politika bila I
uspesna. Americki konzervativci pripisuju sebi sve zasluge za rusenje SOy-
jetskog Saveza i drugih kornunistickih zemalja od 1989. godine naovamo, i
to tumace kao direktnu posledicu njihovog neuspeha da pariraju narasloj
vojnoj moci Sjedinjenih Drzava i katastrofi u Avganistanu. S druge strane,
necerno nikada saznati sta bi se desilo daje Zapad nastavio s tradicionalnom
politikom uzdrzanosti i da je sprecio primenu visoko rizicne strategije koja
je 1983. godine zamalo prervorila u pepeo i zapadni i komunisticki svet.
I
Reganovo doba je zaista uspelo da smanji nelagodnost Amerikanaca
zbog angazovanja u inostranstvu, pre svega u konfliktima u Trecim zemlja-
ma. To se jasno pokazalo u policijskim akcijama kao sto su one izvedene u
Panami (1989) i na Haitiju (1994) kao i u intervenciji velikih sila u Bosni
I
(1995-96) i na Kosovu (1999). Zvuci ironicno, ali velike kolicine naoruzanja
kupljene tokom 1980-ih godina nisu upotrebljene protiv sovjetske super-dr-
zave, vec protiv znatno manje impozantnog neprijatelja, irackog vode Sa-
I
dama Huseina posle njegove okupacije Kuvajta 1990-91. godine. Ali ni ovo
doba nije moglo da prode bez nevolja i to u sukobu sa neprijateljima,
tehnoloski daleko slabijim od americkih snaga. Gubici pretrpljeni u Bejrutu
(1983) i Somaliji (1992) oziveli su traumaticna secanja na Vijetnam.
I
NOVIMORAL
I
Ponovno naoruzavanje za vreme Regana pratila je moralna obnova
kojom se nastojalo da se drustveni eksperimenti iz 1960-ih godina poniste
isto tako temeljno kao i naslede Vijetnama u spoljnoj politici. Uzroci so-
I
cijalnih problema bili su po novo ocenjeni pa su svi zlocini i devijacije
pripisivane licnosti i prirodi pojedinaca a ne socijalnoj ili ekonomskoj
disfunkciji. Za konzervativce Reganove ere centralno pitanje moral a (kao i
ekonomije) bilo je obnavljanje naglasene odgovornosti pojedinca i negiranje
efikasnosti ili vaznosti resenja koja su isticala drzavnu ili socijalnu dirnen-
ziju. Reganovska socijalna politikaje uvela ozbiljno smanjenje potrosnje za
socijalne usluge i pornoc dok je, s druge strane, povecavala budzetska
sredstva za policiju i zatvore. Sve u svemu, reakcija na krivicno delo bila je
rnnogo ostrija i mnogo vise se insistiralo na kazni, za razliku od socijalne i
235
 • terapeutske politike iz vremena "velikog drustva" predsednika Dzon-
I sona. Novi konzervativizam je agresivno dosao do izrazaja u ratu protiv
droge objavljenom sredinom decenije, kada je reafirmisana moralna disci-
plina toliko osporavana prethodnih godina. Drakonske kazne odvratile su
najveci broj povremenih uzivalaca droge, pripadnika srednje klase iz se-
damdesetih godine, ali po cenu kriminalizacije miliona crnaca i drugih ma-
njina.
Prakticne posledice ovih promena mogu se kvantifikovati uz pomoc
podataka 0 porastu broja zatvorenika u drzavnim zatvorima. Broj zatvore-
nika se 1I saveznim, drzavnim i lokalnirn zatvorima u periodu 1980-1995.
utrostrucio iako je realna stopa kriminaliteta 1995. ostala uglavnom nepro-
rnenjena u odnosu na vrerne Reganove inauguracije. Vee 200 l. godine, broj
zatvorenika u Americi porastao je na oko dva miliona, sto predstavljajednu
od najvecih stopa po stanovniku na planeti i sest do deset puta vecu nego u
Evropi uopste. Jos cetiri miliona Amerikanaca uslovno pustenih na slobodu
zvanicno se nalazilo u rukama drzave. Tih godina je doslo i do rasirene
prakse ponovnog uvodenja smrtne kazne, krajnjeg oblika cisto retributivnog
kaznjavanja. Konzervativna tumacenja bila su vidljiva i u stereotipima i
moralnim histerijama koje su preovladivale u medijima i politickoj debati tih
godina, s o~ivljavanjem kosmara i strahova od raznih spoljnih snaga koje
navodno predstavljaju veliku pretnju za arnericki narod. To su bili ne sarno
prodavci i kraljevi droge, vec i teroristi, i strani i dornaci, kao i serijske ubice, '
pocinioci nasilja nad decom i pomografi koji su predstavljali opasnost za
arnericku deeu. Nevesto sprovedena istraga 0 optuzbi za zlostavljanje dece
1983. godine u kalifomijskoj predskolskoj ustanovi oznacila je pocetak
deeenije histerije u vezi sa delovanjem grupa koje izvode satanske rituale i
navodno vrebaju decu sirom zemlje. Ovaj vise nego doslovan .Jov na
vestice" davao je optuzenima manju zastitu nego sto bi je imali u Novoj
Engleskoj u sedamnaestom veku.
U politickom kontekstu tih godina svaka od ovih ocigledno razlicitih
pretnji sluzila je u osnovi za istu svrhu, olicavajuci nemoralnost i istinsko zlo
proisteklo iz moraIne i politicke dekadencije proslih administracija, sloma
porodice i seksualnog hedonizma proteklih 15 godina. "Opasni autsajderi"
bili su vrlo korisni kao opravdanje za birokratske i zakonske promene i
sprecavanje ociglednog propadanja. Citava serija panika izazvanih upotre-
born droge, zlostavljanjem deee, serijskim ubistavima i terorizmom dozvo-
Iila je Federalnom birou i drugim politickim agencijama da se oslobode
cvrstih restrikcija koje su im nametnute 1970-ih. godina, posle otkrivanja
programa COINTELPRO i drugih uzasnih radnji.
Pocetkorn 1989. godine, dok se sovjetska opasnost rusila takoreci iz
J sata u sat, medunarodni karteli droge postali su ~ova imperija zla na koju se
usmerila arnericka politika kako bi opravdala odrzavanje velike i zastarele
organizacije nacionalne bezbednosti. U septembru te go dine, predsednik
1 236
Bus je objavio kako se "svi slazemo da je najozbiljnija domaca opasnost sa
kojim se nasa nacija danas suocava droga ... nas najozbiljniji problem
kokain, a narocito krek ... koji nase gradove pretvara u borbene zone i ubija
nasu decu. To je otrov i nista drugo." Ubrzo posle toga, retorika 0 opasno-
stima od droge upotrebljena je u Panami da bi se opravdala invazija na
nezavisnu drzavu. Kako je opasnost od kreka izbledela tokom 1990-ih
godina, nekoliko americkih administracija je pokusalo da iskoristi slicne
strahove od drugih droga koje su navodno "preplavile naciju", ukljucujuci
metamfetamin ili spid i .Jdupske" droge kao ekstazi. Rat protiv droge bio je
u potpunosti institucionalizovan.
EKONOMSKA DIMENZIJA
Tokom najveceg dela svog mandata, Ronald Reganje bio predsednik
zemlje koja je na prvi pogled dozivljavala ekonomski uspon podstaknut
povecanjem odbrambene moci i deregulacijom finansijskih trzista, slablje-
njem radnicke organizacije i jacanjem ekoloskih ogranicenja u sferi biznisa.
Sjedinjene Drzave su neopozivo usle u doba informatike a najvaznije
inovacije u oblasti kompjutera dolazile su iz americkih firmi IBM, Epl i
Majkrosoft. Trziste akcija je cvetalo iako je ekspanzija bila nejednaka, a
javljali su se i znaci znatnog slabljenja. Proizvodnja u industirijskom pojasu
je stagnirala dok je poljoprivredno podrucje srednjeg zapada uslo u period
ozbiljne krize. Sredinom osamdesetih, pad cena nafte izazvao je pustos u
Teksasu i u naftonosnom pojasu. Iako su podaci 0 zaposlenosti u doba
Regana davali nizgled dobru sliku, zabrinutost je izazivao veliki broj
zaposlenih na relativno malo placenim usluznim poslovima, cesto bez stal-
nosti ili pogodnosti koje pruza industrijski sektor. Cak i ako se takvi
.mekdonalds" poslovi uzmu u obzir, zvanicna stopa nezaposlenosti porasla
je sa 6 odsto u 1978-79. na skoro 10 odsto u 1982-83. godini. Broj ljudi koji
su zvanicno klasifikovani u grupu ispod nivoa siromastva povecan je sa 25
odsto od 1979. na preko 35 miliona 1983. godine.
Medunarodna situacija je takode pokazivala zabrinjavajuce znake s
porastom konkurencije Japana i drugih nacija na pacifickom obodu. Po-
cetkom 1993. godine, Sjedinjene Drzave su jos uvek imale tri najvece
industrijske korporacije na svetu: GM, Ford i Ekson. Medutim, pored njih se
na listi od 40 najvecih firmi nalazilo sarno jos osarn americkih kompanija, uz
deset japanskih i petnaest zapadnoevropskih. Sjedinjene Drzave su 1992.
godine imale trgovinski deficit od 60 milijardi dolara sa Japanom, 22 mi-
lijardi sa Kinom i 10 milijardi sa Tajvanom. Vizija sveta kojim dominiraju
zemlje na pacifickom obodu izbledela je posle ekonomske krize u tom
regionu 1997-98. godine, alije verovatno da ce se, u dugorocnoj perspektivi.
glavni centri svetske privredne aktivnosti nalaziti u ovom regionu, pre svega
u Kini.
237

Dve aktivnosti koje su pocetkom 1980-ih dovele do najveceg rasta na
kraju ce prouzrokovati dugorocne probleme u proporcijama koje se u to
vreme nisu mogle ni naslutiti. Jedna se odnosi na integracije i akvizicije,
odnosno praksu da odredene korporacije kupuju suparnicke kompanije a
zatim prodaju manje unosne delove takvih firmi. Citav ovaj postupak je
velikim delom finansiran zaduzivanjem, ali se smatralo da je drustveno
koristanjer odrzava neku vrstu darvinovske evolucije u kojoj manje spremni
ispadaju sa trzista. Na politiku radikalno slobodnog trzista ukazivale su i
promene u finansijskom sektoru, gde su ozbiljne stedne i kreditne institucije
deregulisane i dobile slobodu da na uloge daju kamate koje zele. Te cesto
veoma visoke kamate finansirane su rizicnim investicijama i spekulacijama.
Etos slobodnog trzista je ipak kompromitovala znacajna vlast drzave jer je i
za najneverovatnije investicije garantovala savezna vlada koja je bila
zakonom obavezana da spasava i najnepromisljenije kockare. U tim po-
slovima se zaradivalo mnogo, ali je ocigledan problem bilo to sto je novae
nezibezno isao onim institucijama koje su davale najvise kamate i tako imao
najnesigumiju ekonomsku podlogu.
Krizaje nastupila 1987-88. godine. Berzaje dozivela krah u oktobru
1987. godine a guruima integracija i akvizicija preostalo je sarno da se suoce
sa serijom sudenja zbog insajderskih poslova i manipulacije akcijama.
Najveci deo stednje i zajmovaje 1988-1991. ispario, a savezna vlada se nasla
u situaciji da nadoknadi stotine milijardi dolara neizvrsenih obaveza. Kriza
je narocito tesko pogodila juzne i zapadne drzave a finansijski krah je imao
lancanu reakciju na trzistu nekretnina. Ispitivanja koja su usledila otkrila su
rasirene politicke malverzacije sa stednjom i propalim zajmovima i posle-
dice su mogle biti ublazene sarno ako bi stranke odbile da istrazuju aferu u
koju su verovatno bili duboko umesani i njeni ljudi. Ekonomsku katastrofu
pogorsao je kraj Reganovog burna u leto 1990, kada je zapoceo period
recesije i zabrinjavajuce nezaposlenosti. To je u prolece 1992. doprinelo
eksploziji socijalnih nemira u Los Andelesu i drugim gradovima.
U takvom konfuznom ekonomskom i politickom okruzenju mozda je
znacajno to sto su republikanci tako dobro odrzali svoje pozicije, sto isto-
vremeno govori i 0 tome koliko se politika od sredine sedamdesetih pome-
rila udesno. Demokrati su sami doprineli svom porazu nominacijorn naj-
manje harizmaticnih licnosti koje su mogli da pronadu - Voltera Mondejla
1984. i Majkla Dukakisa 1988. godine, odabranih samo zbog njihovih
besprekomih liberalnih biografija. Kao sto su izbori u oba slucaja pokazali,
stavovi levog centra koji su osvojili podrsku najvaznijih interesnih grupa i
vemih glasaca stranke zagarantovali su propast oba kandidata. Dukakis je to
i priznao kada je nadmeno odbacio Reganove optuzbe da je "liberal". Tek
1992. godine, demokrati su mogli da izadu sa Bilom Klintonom, kandidatom
koji se bar na pocetku pozivao na verske i umerene vrednosti glasaca i
posvetio se onim ekonomskim problemima i mukama koje je Busova admi-
nistracija navodno zapostavila.
238
•
NE ZABORA VLJAJUCI PROSLOST: KLINTONOVE GODINE
Americka politika cesto zbunjuje spoljne posmatrace, narocito Evro-
pljane koji smatraju da bi napredna nacija pretezno evropskog porekla tre-
balo da postuje iste principe koji se smatraju razumnim u Britaniji, Fran-
cuskoj ili Nernackoj. Step en u kom se Amerika razlikuje od ovih drzava
najbolje se vidi po Kilntonovim godinama, kada je njegova administracija,
nastojeci da sprovede ideje koje su u Evropi bile sasvim prirodne, naisla na
prilicno zestok otpor. Reakciju protiv Klintona nije moguce razumeti osirn
kao deo duge americke tradicije, koja potice jos od najranijih cngleskih
naselja.
U najboljem smislu liberalne tradicije, Klintonje na drzavu gledao kao
na potencijalnog cinioca dobra. On se zalagao za sirenje drzavne vlasti i
obaveza u oblastima kao sto su regulisanje vatrenog oruzja, uklanjanje za-
konskih ogranicenja za homoseksualce i odbranu zakonskog prava na abor-
tus. On je takode zastupao nacionalni sistem zdravstva, iako je ta refonna
1994. godine dozivela poraz. Klinton je, po misljenju njegovih sledbenika,
pokazivao hvale vredan interes da se succi s istorijskim nepravdama koje
pogadajllnaciju, pre svega sa sirornastvom, rasnom nepravdom i nejedna-
koscu polova, i zeiju da te probleme resi. Medutim, njegova politika u od-
nosu na sva ova pitanja izazivala je odbojnost s obzirom na ulogu morala i
polova koja je od 1960-ih godina postajala sve jaca.
S druge strane, Klintonova idealna drzava je za njegove konzervativne
protivnike bila trijumf feministickih i antimuskih obicaja, odbacivanje svih
nacionalnih i vojnickih vrednosti koje su od Amerike napravile veliku
zemlju. Rat kultura olicavala je predsednikova ~ena Hilari Rodam Klinton,
kao otelotvorenje agresivnog feminizrna i materijalisticke drzave. Odredenu
ulogu imao je i rasni aspekt, narocito kontinuirana praksa afinnativne akcije.
Antiklintonizam je ubrzo postao mocna snaga. Izbori za Kongres 1994. go-
dine bili su velika pobeda republikanaca jer su dobili kontrolu nad Pred-
stavnickim domom, po prvi put u generaciji. Izbori 1994. godine kao i
kasniji izbori ukazivali su na veliki jaz izrnedu dye stranke u pogledu uloge
polova; demokratska stranka je sve vise postajala stranka zena i rasnih
manjina. Antiklintonovsko raspolozenje pokrenulo je novi populisticki kon-
zervativni pokret, pre svega u medijumu koji je dozivljavao procvat - ra-
dijskim kontakt programima. Sredinorn decenije, neraspolozenje prema
vladi raspirivali su i izvestaji 0 korupciji, odnosno skandalima u koje su bili
umesani supruznici Klinton dok su ziveli u Arkanzasu, a najveci broj optuzbi
odnosio se na poslove u vezi sa zemljom u koje su bile ukljucene sumnjive
stedne i kreditne institucije. Pored toga, administracija je optuzivana i da
koristi agencije vlade protiv neprijatelja i neistornisljenika na isti nacin na
kojije to cinio i Nikson pre dvadeset godina. Neki "klintonomrsci" bili su jos
radikalniji pa je 1990-ih godina ponovo doslo do pojave radikalnog desni-
239
I
• carskog ekstremizma, cesto na religijskoj osnovi. Milioni Amerikanaca
I mislili su da je Klintonova administracija ne sarno zla vec skoro satanska,
plaseci se njenog internacionalizma kao prikrivenog uvodenja jedne svetske
vlade, "novog svetskog poretka" - instrumenta antihrista predskazanog u
biblijskoj Knjizi otkrovenja. Ova apokalipticnn predstava bila je isto toliko
I autenticno americka kao i liberalna politika koju je simbolizovao Klinton i
imala je podjednako snazan odjek u velikim delovima stanovnistva.
Ove dye americke karakterisitike zestoko su se sukobile 1993. godine
I u mestu Vako, u Teksasu, kada su federalni agenti upali u logor milena-
risticke sekte Loza davidijanaca trazeci ilegalno automatsko oruzje. U
pucnjavi je ubijeno nekoliko clanova sekte i agenata, cime je pocela opsada
koja je trajala do 19. aprila, kada jeu konacnorn napadu federalnih snaga
poginulo oko 80 davidijanaca. Sam incident je uglavnom znacajan zbog
potpunog nerazumevanja koje je razdvajalo dye strane, pri cemuje svaka od
njih predstavljala potpuno drugaciji misaoni svet i istorijsku tradiciju. Sami
davidijanci nisu narocito neobicni: u Sjedinjenim Drzavama postoji na sto-
tinu verskih denominacija sa sarno nekoliko stotina clanova a mnoge od njih
zive u nekoj vrsti geografske izolacije. Milioni njih imaju ista apokalipticna
ocekivanja kao davidijanci a rnnogi i 'zajednicku ideju da ce hriscani u
poslednjim danima morati da se late pravog, a ne duhovnog oruzja kako bi se
odbranili od vavilonskih snaga antihrista. U svemu ovome nije bilo nicega
sto bi izazvalo iznenadenje prvih naseljenika u Masacusetsu sedamnaestog
veka, u Juti devetnaestog veka, u perfekcionistickim kolonijama viktorijan-
ske Amerike, kolonijama hriscanskih fundamentalista na obali jezera Ozark
u danasnje vreme ili utvrdenjima izgradenim u americkoj divljini. Novo je ,
bilo to sto su te ideje sada odbacivane kao sulude i opasne i sto su zahtevale
intervenciju snaga slicnih nacionalnoj policiji neke evropske zemlje, orga-
nizovanih i naoruzanih po ugledu na paravojne jedinice. S druge strane,
savezne snage nisu ozbiljno shvatile apokalipticna upozorenje iz logora.
1 .Biblijsko blebetanje", rekli suo
Unistenje logora u Vakou je, medutim, dovelo do jos dublje mobi-
lizacije ovih arhaicnih usmerenja, pa su se razne milicije i paravojne grupe
posvetile borbi protiv .zveri" i ,Jednog sveta", Pocetkorn 1994. godine, sto-
tine hiljada Amerikanaca, pretezno belaca, bilo je na neki nacin vezano sa
takvim antivladinim paravojnim snagama. Nije slucajno da je druga go-
disnjica dogadaja u Vakou obelezena udarcem u srce .zveri", podmetanjem
I bombe u zgradu saveznog biroa u Oklahoma Sitiju, kada je poginulo vise od
160 Ijudi. Datumje bilo pun simbolike i podsecaone sarno na Vako i druga
vladina zverstva protiv fundamentaliste, vec i na one koji su protestovali
protiv poreza u Leksingtonu 1775. godine. I Viskonskin i Misuri. Moguce je da Busova pobeda nije bila apsolutno ubedljiva,
Dogadaj u Oklahoma Sitiju promenio je politicki pejsaz primoravsi
antivladine aktiviste da se u realnom svetu suoce s posledicama cesto previse
zestokih reci izgovorenih u protekle dye godine. Da Ii su cak i najfanaticniji
240
kriticari Klintona zaista zeleli jos pokolja ove vrste? U reakciji koja je
usledila, pokret milicije se brzo raspao a desnicarski ekstremizam postao je
sumnjiv. Iako je Klinotonov predsednicki mandat posle izbora 1994. godine
izgledao osuden na propast, on je uspeo da organizuje impresivan politicki
povratak na predsednickim izborima 1996. Pored rastuce krize konzerva-
tivizma, ova obnova mote se pripisati i zadivljujucem ekonomskom pro-
cvatu od 1993. do 2001. godine i osecanju bezgranicnog tehnoloskog opti-
mizma zbog sirenja interneta i "nove ekonomije". Sa takvom ruzicastom
pozadinom mnogi Amerikanci imali su osecaj prosperiteta i dobrobiti a u
takvim periodima ljudi nastoje da izbegnu svaki avanturizam, svaku politiku
koja ugrozava status quo. Kao i u prethodnim erama prosperiteta kao sto su
bile dvadesete godine dvadesetog veka, ozbiljna politika je ustupila mesto
spektaklu i slavnim licnostima. Bez obzira na ocigledne licne nedostatke i
mane njegove administracije, Klintonje imao koristi od medija koji su bili
manje zainteresovani za to da ga kritikuju, a vise da isporucuju stalnu dozu
vesti 0 poznatim licnostima i prikazuju sapunsku operu u stvarnom zivotu.
Ta tendencija je najociglednije ispoljena u sudenju O. Dz. Simpsonu sre-
dinom decenije. .
Javno povlacenje iz politike dozvolilo je Klintonu da 1998-99. prezivi
one sto bi inace bila fatalna kriza kada se pokazalo da j e lagao pod zakletvom 0
svojoj seksualnoj vezi sa stazistkinjom u Beloj kuci, Monikom Levinski. Sukob
je kulrninirao glasanjem 0 opozivu. Na srecu po Klintona, mediji su se potpuno
usredsredili na seksualni deo afere, sto je omogucilo da se Klintonovi kriticari
otpisu kao puritanski licemeri, pristalice .seksualnog makartizma". Nije ni-
kakvo cudo sto opoziv nije izglasan, ali su se stvari mogle i drugacije odvijati.
Da je ekonomska situacija bila manje povoljna, istraga bi se sigurno usmerilila i
na neke druge zloupotrebe vlasti od strane Klintnove porodice, barem toliko
ozbiljne koliko i Votergejt, pa bi njegov predsednicki polozaj bio unisten. Ona-
ko kako se desilo, 0 Klintonu se u najgorem slucaju rnislilo kao 0 simpaticnorn
mangupu i dozvoljeno muje da zavrsi svoj drugi mandat. Demokrati su bili vrlo
blizu pobedi na predsednickim izborima 2000. godine, a Klintonov potpred-
sednik Al Gor je zaista i dobio malu vecinu glasova naroda. Bez obzira na to,
cudljivi izborni sistem dao je pobedu republikancu Dzordzu V. Busu, 0 tom
rezultatu je vodenazucna rasprava jer se tvrdilo da BuS svoju pobedu duguje
manipulaciji glasackim listicima, pre svega u Floridi, iako je naknadna istraga
pokazala da je BuS posteno pobedio. Tvrdnje 0 prevarama republikanaca na
Floridi trebalo bi posmatrati u kontekstu manje publikovanih ali dobra
dokumentovanih slucajeva namestanja rezultata glasanja u interesu demokrata
na drugim mestima, narocito u drzavama na srednjem zapadu kao sto su Ajova,
ali je bar bila prava. U to vreme niko nije mogao znati da je nacija na izborima
2000. godine birala predsednika koji ce morati da se succi s najgorom krizom
koja je zadesila Sjedinjene Drzave u vise generacija.
241
 SEPTEMBARSKI MASAKRI
U istoriji se retko dogada da jedan jedini dan predstavlja prekretnicu,
prelaz izrnedu dva doba. Medutim, kada se radi 0 Sjedinjenim Drzavama
malo ko moze poreci da je 11. spetembar 2001. godine oznacio upravo takav .
kljucni trenutak. Dogadaji su dobro poznati. Cetiri grupe kidnapera preuzele
su kontrolu nad avionima na redovnim linijama iznad teritorije Sjedinjenih
Drzava i srusili ih na kljucne ciljeve, sravnivsi sa zemljom Svetski trgo-
vinski centar u Njujork Sitiju i unistivsi deo Pentagona. Poginulo je ukupno
3000 1judi. Koliko god to bilo tesko priznati, Sjedinjene Drzave su tog dana
prosle mnogo bolje nego ~to su imale pravo da ocekuju. Prvobitni plan
terorista verovatno je podrazumevao veci broj otmica aviona, mozda cak i
deset. Stavi~e, da jedan od otetih aviona nije ometen u izvrsenju svog
zadatka, udario bi u jos jedan kljucni cilj, Belu kucu ili nukleamu elektranu.
U svakom slucaju, takav cin simbolicne destrukcije naneo bi nepopravljivu
stetu statusu nacije u celom svetu, a 0 stotinama ili hiljadama dodatnih zrtava
da i ne govorimo. Ovu katastrofu sprecila je sarno herojska akcija putnika na
1etu 93 zahvaljujuci kojoj se avion srusio daleko od svog cilja. Stavise, da su
teroristi to hte1i, oni su ovaj vazdusni nap ad mogli kombinovati s hemijskim,
kao sto su to planirali u prvom udaru na Svetski trgovinski centar 1993.
godine. Do podne tog dana, moglo se dogoditi C:aAmerikanci zive u zemlji
bez demokratske v1ade, sa brojem zrtava koji se penje na stotine hiljada i
vojskom koja se bori da odrzi red. Sjedinjene Drzave su tog dana bile vrlo
blizu poraza. Iako su mnogi komentatori ovaj dogadaj iz 2001. poredili sa
Perl Harborom, bilo bi pravednije povuci analogiju sa 1861. godinom kada
je central no pitanje bilo prezivljavanje nacije. Posle, ovog dogadaja, Arne-
rikanci su sa uzasorn konstatovali da postoji realna mogucnost da uskoro
budu izlozeni napadima nukleamim, hernijskim ili bioloskim oruzjem u
sopstvenoj domovini, napadima za koje su bili potpuno nepripremljeni. Te-
roristicke mreze koje su organizovale 11. septembar jos uvek postoje na
americkom tlu i organi Sjedinjenih Drzava su se u velikoj meri pokazali
nesposobnim da protiv njih preduzmu odlucnu akciju.
Dogadaji 11. septembra zahtevaju ponovnu procenu mnogo cega u
novijoj istoriji nacije. U tom kontekstu, mnogi smatraju da se s rasformi-
ranjem nacionalnog obavestajnog sistema 1970-ih godina otislo predaleko.
U strahu od neprijateljskog stava javnosti, prestrukturirane obavestajne
agencije ocekivale su previse od upotrebe "cistih" elektronskih uredaja za
prismotru, koji su im omogucavali da izbegnu moraine i pravne dvosmi-
slenosti koje podrazumeva angazovanje agenata. Klintonova administracija
se narocito prezrivo odnosila prema naporima agenata CIA - radu spijuna i
ubacenih ljudi, a unapredenja su uvek dobijali oni koji nisu imali prakticno
nikakvog iskustva na terenu ili neposrednog znanja 0 drugim kulturama. U
isto vreme, ?d Agencije se zahtevalo da postuje pravila medunarodnog pra-
242
va na nacin koji je bio potpuno nerealan u obavestajnorn svetu. Drzave
ponekad moraju igrati prljavo.
Nad raspravama 0 ovom pitanju nadvijala se senka Vijetnama jer su,
zbog nespremnosti da reskiraju arnericke zivote, uzastopne vlade Sjedi-
njenih Drzava bile zaprepascujuce nevoljne da se succi s realnoscu rata ili
kontrateroristickih operac..:ija. Kao i vise puta pre toga od 1980-ih, rat je
predstavljao legitimnupoliticku opciju sarno kada je podrazumevao mini-
maine arnericke gubitke, kao u Iraku, ili nikakve, kao na Baikanu; u ideal-
nom slucaju ratje zahtevao sarno upotrebu vazdusnih snaga. Kada bi name
na ozbiljno protivljenje, kao u Somaliji ili Bjerutu, americke snage bi se
odmah povlacile iz cega su njihovi potencijalni neprijatelji izvlacili odgo-
varajuce zakljucke. Na Ameriku se gledalo kao na preterano snaznu ali u
krajnjoj liniji kukavicku zemlju, zemlju koja ima moc da unisti svet ali ne i
da ostane u borbi kada nekoliko njenih vojnika pogine.
Posle 11. septembra, i cela decenija devedesetih godina zasluzila je
ponovnu procenu, a narocito vreme Klinotonovog predsednickog mandata.
Za vreme Klintonove ere iste grupe terorista na Srednjem istoku jedna za
drugom napadale su americke interese, ubijale stotine civila i sluzbenika u
Saudijskoj Arabiji 1996, lstocnoj Africi 1998, Jemenu 2000, a administra-
cija ipak nije efikasno uzvratila. Cak i 1993. go dine, kada su teroristi izvrsili
svoj prvi napad na Svetski trgovinski centar, americka administracija je
ucinila sve sto je mogla da taj zlocin predstavi kao dele nekolicine izolo-
vanih fanatika umesto da aktivno istrazuje dokaze koji su ukazivali na
umesanost medunarodnih islamistickih mreza, narocito vlade Iraka. U
narednim godinama, jedan od tih istih terorista napravio je plan za born-
bardovanje ili istovremenu otmicu velikog broja americkih aviona; bio je
fasciniran idejom da avione upotrebi kao projektile koji bi se mogli usmeriti,
na primer, na sediste CIA u Virdziniji, Pocetkorn 1995. godine, 0 skici
napada koji se dogodio 2001. vec je raspravljalo teroristicko podzemlje, uz
podrsku Iraka i njegovih saveznika u islamskoj rnrezi Al Kaida.
I
Ipak, Sjedinjene Drzave nisu odgovorile. U onih nekoliko slucajeva
kada su Sjedinjene Drzave lansirale svoje osvetnicke rakete na teroristicke
objekte, kao 1998, ti udari su, zbog brige da se izbegnu civilne zrrve, bili
potpuno neefikasni (Sudan i A vganistan). Posto je CIA imala malo operati-
vaca u drzavarna poput Avganistana, Sjedinjene Drzave su bile prinudene da
se oslanjaju na druge zemlje, kao sto je Pakistan, koje su i same bile duboko
umesane u delovanje islamista. Isto tako, nije se ozbiljno razmislilo ni 0
tome da se preduzmu mere odmazde protiv drzava koje su sponzorisale ove
napade, narocito protiv Iraka i Irana. Krajem devedesetih godina, politika
Klintonove administracije prema Iraku upomo je signalizirala popustljivost
i slabost. Kada su 1996. godine snage Sadama Huseina krenule preko linije
utvrdene na kraju zalivskog rata, Sjedinjene Drzave nisu ucinile nista. A
kada je Sadam 1998. godine isterao inspektore UN za naoruzanje, to je
243
,
I
izazvalo sarno nekoliko nasurnicnih americko-britanskih raketnih napada-
I nista sto iracki rezirn ne bi mogao lake da podnese.
U meduvremenu, otvorena politika useljavanja omogucavala je svim
operativcima terorista da se slobodno krecu po citavoj teritoriji Sjedinjenih
Drzava, koje kao da su prizivale sve vece i razomije napade koji su pogadali
I sve blize, i kao da su govorile da se takve strahote mogu ciniti nekaznjeno.
Rezultati te politike pokazali su se 2001. godine.
Odmah posle napada, mnogi korisnici elektronske peste slali sujedni
I drugima pesmu koju je napisao V. H. Oden kada je 1. septembra 1939.
godine izbio ratjer je njegov prikaz stanja nacije tako dobra odrazavao ovaj
danasnji trenutak. Amerikanci su 2001. godine, isto kao i 1939, bili prevla-
dani osecajem straha, ranjivosti pa cak i obarnrlosti. Jedna jedina fraza iz te
I pesme, koja govori 0 tome kako su dogadaji u septembru oznacili kraj svih
nada ,jedne prizernne i nepostene decenije" citirana je bezbraj puta. Ova
fraza predstavlja sasvim zgodan rezime vojne, diplomatske i obavestajne
I delatnosti Amerike tokom 1990-ih. .
U vreme dok ovo pisem, Sjedinjene Drzave vode daleko aktivniju
medunarodnu politiku, s proklarnovanirn ciljern da uniste snage odgovome
I za septembarske napade. Vec krajem 2001. godine, snage predvodene Sje-
dinjenim Drzavama unistile su islamisticki rezirn u Avganistanu, kojije bio
dornacin hiljada terarista AI Kaide i njihovog zloglasnog vode Osame bin
Ladena. Posle ove izvanredne pobede, Sjedinjene Drzave su suocene s
dilemom koliko daleko treba ici u onome sto se naziva ratom protiv terara, a
pominje se jos nekoliko potencijalnih meta, na Srednjem istoku i u jugo-
istocnoj Aziji. Nemoguce je predvideti koliki ce biti domet ovog sukoba.
Sve sto se moze sa sigurnoscu reci jeste to da su u septembru 2001. go dine
unistene rnnoge iluzije i da ce Amerika koja izlazi iz krize nuzno biti
transformisana nacija.
I On je svojim guvemerima zabranio da odobravaju zakone od nepo-
244
Prilog I
DEKLARACIJA NEZA VISNOSTI
Kada u toku istorijskih dogadaja postane nuzno da jedan narod raskine
politicke veze koje su ga spajale s drugim, i da medu silama ovog sveta
zauzme posebno i ravnopravno mesto koje mu daju zakoni prirode i boga te
prirode, duzno postovanje misljenja covecanstva zahteva od njega da objavi
razloge koji su ga naveli na to odvajanje.
Mi smatramo ociglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ihje
njihov Tvorac obdario neotudivim pravima; da medu ova spadaju ~ivot,sloboda
i trazenje srece. Da bi osigurali ta prava, ljudi ustanovljavaju medu sobom
drzave koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada; kada
neka forma vladavine postane sterna po te ciljeve, pravo je naroda da je izmeni
ill ukine i uspostavi novu drzavu, osnivajuci je na takvim principima i organi-
zujuci njenu vlast u takvom obliku koji ce mu najverovatnije osigurati bez-
bednost i srecu. Razboritost ce mu, doduse, nalagati da davno ustanovljene
oblike upravljanja ne treba menjati zbog beznacajnog i prolaznog uzroka i,
shodno tome, sva su iskustva pokazala da je covecanstvo vise sklono da zla
podnosi dok su ona podnosljiva, nego da sebi pribavlja pravo ukidajuci forme
na koje je naviklo. Ali kada dugi niz zloupotreba i nasilja koja idu uvek za istim
ciljem otkrije plan koji namerava da ljude podvrgne potpunom despotizmu,
njihovo je pravo, njihovaje duznost da zbace takvu vladavinu i da stvore nove
cuvare svoje buduce bezbednosti, Upravo takvo je bilo mukotrpno trpljenje
ovih kolonija i takva je sada nuznost koja ih prisiljava da menjaju svoj prvobitni
sistem vladavine. Istorija sadasnjeg kralja Velike Britanije jeste istorija nepre-
stanih uvreda i nasilja, koje su sve imale, kao neposredan cilj, uspostavljanje
apsolutne tiranije nad ovim drzavama. Da bismo ovo dokazali, mi cemo pred
nepristrasni svet izneti cinjenice:
On je odbio da odobri zakone veoma korisne i potrebne za javno
dobro.
sredne i hitne vaznosti ukoliko ne bi bili zadrzani dok ne dobiju njegov
pristanak; a kad bi tako bili zadrzani, on bi sasvim prestajao da vodi brigu 0
njima.
245

On je odbio da odobri druge zakone za razrnestaj sirokih oblasti naroda,
ako se taj narod ne odrekne prava na predstavnisrvo u zakonodavnom telu,
prava od neocenjive vrednosti za jedan narod a opasnog sarno za nasilnike.
On je sazvao zakonodavna tela u mesta neobicna, nepogodna i uda-
ljena od mesta cuvanja njihovihjavnih arhiva, sajedinim ciljem da ih zarna-
ranjem natera na saglasnost sa njegovim merama.
Onje u vise navrata raspustio predstavnicke domove zato sto su se sa
muskorn cvrstinom suprotstavljali njegovim nasrtajima na prava naroda.
Onje odbijao, dugo vremena posle takvih raspustanja, da naredi da se
drugi izaberu, pri cemu se zakonodavna vlast, koja se ne moze unistiti,
vracala celom narodu da je on vrsi dok je u meduvremenu drzava ostajala
izlozena opasnostima invazije spolja i trzavicama iznutra.
On se trudio da spreci naseljavanje ovih drzava 1I tom cilju ometajuci
zakone za primanje stranaca u drzavljanstvo, odbijajuci da donese druge koji
bi omogucavali njihovo doseljavanje ovamo i otezavajuci uslove za novu
raspodelu zemlje.
On je ometao vrsenje pravosuda odbijajuci da odobri zakone za
ustanovljavanje sudskih vlasti.
Onje ucinio sudije zavisnim sarno od njegove volje u pogledu njihove
sluzbe i visine njihovih plata.
Onje zaveo mnostvo novih zvanja i ovamo poslao sluzbenike da kinje
nas narod i da mu unistavaju imovinu.
On je kod nas, u vreme mira, drzao stajacu vojsku bez saglasnosti
nasih zakonodavnih tela.
nJe.
.
On je zeleo da vojnu vlast ucini nezavisnom od gradanske i visom od
On se udruzivao sa drugima da bi nas potcinio sudskoj vlasti stranoj
nasem uredenju i koju nasi zakoni nisu priznavali, dajuci svoj pristanak na
njihove akte toboznjeg zakonodavstva:
da bi kod nas ukonacio veliki broj oruzanih trupa;
da bi ih laznim procesima zastitio od kazni za bilo kakvo ubistvo koje bi
pocinili nad stanovnicima ovih drzava;
da bi prekinuo nasu trgovinu sa ostalim delovim sveta;
da bi nam nametnuo dazbine bez naseg pristanka;
dela;
da bi nas u mnogim slucajevima lisio prednosti sudenja s porotom;
da bi nas prebacivao preko mora radi sudenja zbog toboznjih krivicnih
da bi ukinuo liberalni sistem ujednoj susednoj provinciji uspostavlja-
juci tamo despotsku vladavimu i prosirujuci njene granice tako da od nje
nacini u isto vreme primer i podesno orude za uvodenje iste apsolutisticke
vladavine u ovim kolonijama;
da bi nam oduzeo nasa prava, ukidajuci nase najdragocenije zakone i
menjajuci iz osnova oblike nase uprave;
246
••
da bi ukinuo nase sopstveno zakonodavstvo a sebe proglasio ovlasce-
nim da pravi za nas zakone u svim mogucim slucajevima.
On se odrekao vladavine ovde objavivsi da nismo pod njegovorn
zastitorn i zarativsi protiv pas.
On je pljackao nasa 'mora, pustosio nase obale, palio nase gradove i
unistavao zivot naseg naroda.
On bas sada salje mnogobrojnu vojsku stranih placenika da upotpuni
I
delo smrti, pustosenja i tiranije koje je vec otpoceo primerima surovosti i
podmuklosti kojimaje tesko naci rayne i u vreme najveceg varvarstva i koji
su potpuno nedostojni poglavara jedne civilizovane nacije.
On je prisiljavao nase sugradane zarobljene na otvorenom moru da
dignu oruzje protiv svoje zemlje da postanu dzelati svojih drugova i svoje
brace, ili da sami padnu od njuhove ruke.
On je podsticao unutrasnje ustanke medu nama i nastojao da dovede
na stanovnike nasih granica nemilosrdne divljake Indijance cije je poznato
pravilo ratovanja "uni~tavati bez obzira na doba starosti pol ili stanje
zdravlja".
Na svakom stepenu ovih tlacenja mi smo najsmernijim izrazima molili
da se sve ispravi, ali se na svaku novu nasu molbu same odgovaralo novim
nepravdama. Poglavar ciji je karakter tako obelezen svim delima koja ka-
rakterisujednog tiranina nije podesan da vladajednim slobodnim narodom.
Nismo takode uskracivali paznju ni nasoj britanskoj braci. Opominjali
smo ih s vremena na vreme da njihovo zakonodavstvo pokusava da nas pod-
vrgne nepodnosljivoj vlasti. Podsecali smo ih na okolnosti naseg iseljavanja
i naseljavanja ovde. Pozivali smo se na njihovo osecanje pravde i veliko-
dusnost i zaklinjali smo ih vezama naseg srodstva da osude ta nasilja koja ce
ih neizbezno dovesti do prekida nasih veza i nasih dobrih odnosa. ani Sll
takodje postali gluvi na glas pravde i srodstva. Mise, prema tome, moramo
povinovati nuznosti koja kao neminovno objavljuje nase odvajanje i
smatrati ih, kao sto smatramo i ostalo covecanstvo, neprijateljima u ratu a
prijateljima u miru.
Prema tome, mi, predstavnici Sjedinjenih Drzava okupljeni na opstem
Kongresu, pozivajuci se na Vrhovnog sudiju sveta da bude svedok praved-
nosti nasih namera, a u ime i po ovlascenju dobrih naroda ovih kolonija
svecano objavljujemo i izjavljujemo da ove ujedinjene kolonije, jesu, sto po
pravu i treba da budu, slobodne i nezavisne drzave; da su razresene svake
pokornosti britanskoj kruni, i da sve politicke veze izmedu njih i drzave
I
Velike Britanije jesu i treba da budu potpuno prekinute; i da kao slobodne i
nezavisne drzave one imaju punu vlast da vode rat, zakljucujuci mir, skla-
paju saveze, ureduju trgovinu i vrse sve ostale delatnosti i stvari koje ne-
zavisna drzava ima pravo da vrsi, I sa cvrstim uverenjem u zastitu bozanskog
I
providenja mi se zavetujemo svojim zivotirna, svojom srecorn i svojom
svetom cascu da cerno podrzavati ovu deklaraciju.
247
I
I LITERATURA

Iako bi pregled bibliografije 0 americkoj istoriji lako mogao biti i duzi

I od ove knjige, zeleo bih da ponudim nekoliko kratkih sugestija za dopunsku

literaturu 0 ovoj temi. Sugestije date u nastavku teksta uglavnom imaju za
cilj da ukazu na autore ciji su radovi najdragoceniji u razmatranju odredenih
tema ili perioda. Pomenuti pisci su uglavnom veoma plodni pa je, iako sam
I pomenuo sarno po jedno ili dva njihova dela, preporucljivo procitati i ostala.
S obzirom na ogranicen prostor u knjizi, ovaj pregled je, nuzno, u velikoj
meri subjektivan.

OPSTETEME

Brojna velika dela proucavaju teme koje se provlace kroz celokupnu

americku istoriju i daju primere iz celokupnog njenog toka. Izvanrednu
polaznu osnovu za ovakav opsti pregled predstavljale bi knjige: Ricard
Hofsteter (Richard Hofstadter), The American Political Tradition (prvo
izdanje 1948) ili The Paranoid Style in American Politics (1965). "Para-
noidnim stilom" se bavi i Dejvid H. Benet (David Bennet) u The Party of
Fear (drugo izdanje 1995), knjizi u kojoj daje finu studiju rasistickih,
nativistickih i ksenofobnih strujanja u americkoj istoriji. Hofstaterov model
koriscenja biografskib studija za ilustraciju razvoja odredene teme koriscen
je i u drugim knjigama, npr.: G. Edvard Vajt (G. Edward White), The
American Judicial Tradition (1976). Dobar pregled razvoja americkog
prava dao je Lorens M. Fridman (Lawrence M. Friedman) u knjigama A
History of American Law (drugo izdanje 1985) i Crime and Punishment in
American History (1993).
Sidni Olstrom (Sydney Ahlstrom) u A Religious History of the American
People (1972) daje lep uvod u americku versku tradiciju. Josjedan znacajan
pisac koji se bavio verskim pitanjima je Martin Marti (Martin Marty), autor
knjiga kao sto je npr. Pilgrims ill their Own Land (1984) i visetomne studije
J Modern American Religion (do sada u 3 toma). Moja knjiga Mystics and
Messiahs (2000) prati puteve nove i nekonvencionalne verske aktivnosti
kroz americku istoriju.
J
249

Serija knjiga Ricarda Slotkina (Richard Slotkin) 0 tradiciji granice i
temama nasilja u americkoj istoriji predstavlja rudnik blaga za proucavanje
drustvene i kulturne istorije: Regeneration through Violence (1973), The
Fatal Environment (1985), i Gunfighter Nation (1992). Jos jedna opsta isto-
rija dragocena za proucavanje socijalnih tern a je Intimate Matters: A History
of Sexuality in America, ~iji su autori Dzon D'Emilio (John D 'Emilio) i Estel
Fridman (Estelle Freedman, 1988).
KOLONIJALNI I REVOLUCIONARNI PERIOD
Mnoga starija dela jos uvek predstavljaju najvaznije izvore za prouca-
vanje kolonijalne ere, pre svega radovi Perij a Milera (Perry Miller). To su, na
primer, The New England Mind (1953) i Jonathan Edwards (1949), kao i
uredene zbirke dokumenata, npr. Puritans (izmenjeno izdanje 1963). Pored
toga, znacajne radove 0 kolonijalnoj eri napisali su Bernard Bejlin (Bernard
Bailyn) i Edmund S. Morgan. Poseban znacaj imaju Bejlinovi napisi 0
politickoj misli i ideologiji: vidi, na primer, njegovu knjigu The Ideological
Origins of the American Revolution (prosireno izdanje 1992). Njegova zelja
da dogadaje u Americi postavi u medunarodni kontekst jasno se vidi iz studija
kao ~to su The Peopling of British North America (1986) i Strangers within the
Realm (1991). Morganov rad 0 revolucionamoj eri predstavljenje u knjigama
The Birth of the Republic, 1763-89 (trece izdanje 1992) i American Slavery,
American Freedom: The Ordeal of Colonial Virginia (1975). Hofstaterova
knjiga America at 1750: A Social Portrait (1971) pregstavlja model, neku
vrstu fotografije zemlje na ivici borbe za nezavisnost. Jos jedan plodan autor
kada se radi 0 dogadajima ovog doba je Geri B. Nes (Gary B. Nash), autor
knjiga Red, White and Black: The Peoples of Early America (1974) i The
Urban Crucible (1979).0 vradzbinama koje su izazvale toliko rasprava pisu
Dzon P. Demos (John P. Demos) u Entertaining Satan, Witchcraft and the
Culture of Early New England (1982) i Kerol F. Karlsen (Carol F. Karlsen),
The Devil in the Shape of a Woman (1987). Pored njih, 0 ovom periodu su
pisali i Stiven Saunders Veb (Stephen Saunders Webb), koji u knjizi 1676:
The End of American Independence (1984) istice imperijalne razmere
kolonijalne istorije, dok u Lord Churchil's Coup (1995) ponovo govori 0
slavnoj revoluciji u Americi. Dejvid Heker Fiser (David Hackett Fischer) u
Albion's Seed (1989) zastupa stay da socijalni obrasci kolonijalnog doba
odrazavaju britanska podrucja iz kojih su doseljenici potekli. Fiser je takode
napisao Paul Rever's Ride (1994), izazovnu studiju revolucionamog
podzemlja Nove Engleske sezdesetih i sedamdesetih godina osamnaestog
, i nereda u Americi devetanaestog
veka. Smeo pokusaj da poveze britanski i americki kulturni obrazac ucinio je
Kevin Filips (Kevin Phillips) u svojoj knjizi The Cousins' Wars (1999), u
kojoj razmatra verske i politicke kontinuitete od engleskog gradanskog rata
250
•
kroz sedamnaesti vek do Americke revolucije i Gradanskog rata. lako su se
stariji naucnici usmerili na desavanja u Novoj Engleskoj i Pensilvaniji,
region Cesapika je takode privukao mnoge istoricare drustva. Medu njima
I
su posebno znacajni Allan Kulikoff sa svojom knjigom America Tobacco
and Slaves: The Developrnent of Southern Cultures in the Chesapeake,
1680-1800 (izdanje 1986), Russel R. Menard, autor knjige Economy of
I
British America, 1607-·1789 (1985. ko-autor John 1. McCusker). William
Cronon u Changes in the Land, Indians, Colonists, and the Ecology of New
England (1983) daje izvanredan primer novog ekoloskog pristupa I
kolonijalnoj istoriji.
DEVETNAESTI VEK
I
Za razumevanje politike postrevolucionamog i ranog nacionalnog
perioda jos uvek je korisna Hofstaterova knjiga The Idea of a Party System
(1969), dok 0 dogadajima od nacionalnog znacaja u devetnaestom veku pise
I
Merrill D. Peterson u The Great Triumvirate (1987).
o problemima rase, ropstva, rekonstrukcije i segregacije postoji
obimna literatura a medu najznacajnijim piscima su Herbert Gutman, Leon
I
Litwack, John Hope Franklin, Eugene Genovese, Elizabeth Fox-Genovese,
Eric Foner i Kenneth Stampp. Neke od najznacajnijih brojnih knjiga su:
Gutman, The Black Family in Slavery and Freedom, 1750-1925 (1976),
Genovese, Roll, Jordan, Roll (1974), Litwack, Been in the Storm so Long
I
(1979), Stampp, The Peculiar Institution (novo izdanje 1989), Foner,
Reconstruction (1988), Franklin, Runaway Slaves (1999) i Fox-Genovese,
Within the Plantation Household (1988). Peter Kolchin u svojoj knjizi
American Slavery, 1619-1877 (1993) daje pregled americkog iskustva s
robovskim radom.
Snazna radikalna tradicija u arnerickoj istoriografiji usmerena je na
zivot radnih ljudi svih rasa i uzajamno dejstvo interesa elite i naroda u
I
stranackoj politici na lokalnom i nacionalnom nivou. Medu najvaznijirn
autorima koji su 0 tome pisalu su: Herbert Gutman, Erik Foner i Eugene
Genovese, Sean Wilentz i David Montgomery. Svaki od njihje napisao vise
I
dela. Vidi, na primer, Gutman, Work, Culture, and Society in Industrializing
America (1976), ili Foner, Free Soil, Free Labor, Free Men (1970). Wilentz
je autor knjige Chants Democratic, studije 0 nastajanju radnicke klase I
pocetkom devetnaestog veka u Njujork Sitiju. Montgomeri je, izmedu
ostalog, napisao The Fall of the House of Labor (1987) i Citizen Worker
(1993). lake istoriju .mizib slojeva" sigurno nije cinio neprekidan niz sukoba
veka, zaista je postojala nit javnog i
I
privatnog nasilja 0 kojem govori Michael Feldberg u The Turbulent Era
(1980). Knjiga Nature's Metropolis: Chicago and the Great West (1991),
251
I
 ciji je autor William Cronon daje impresivan prikaz interakcije urbanog
I razvoja i sirenja na zapad i uloge tehnoloskih promena u oba fenomena.
Literature 0 Gradanskorn ratu ima toliko da bi mogla ciniti i poseban
istorijski tanr a postoje i brojne studije 0 svim vaznijim politickim i vojnim
licnostima, kao i bitkama i kampanjama. Dobru polaznu osnovu u ovoj
oblasti predstavljaju: James M. McPherson, Battle Cry of Freedom (1989) i
Shelby Foot, The Civil War (tri toma: 1958-1974), a veliku vrednost u tom
smislu jo~ uvek imaju nesto starije popularne istorije rata kao ~to je serija
I knjiga Brusa Katona (Bruce Catton) iz 1950-ih. Politicka istorija ovog doba
obradena je u mnogim knjigama Davida H. Donalda, pre svega u biografiji
Lincoln (1995). Medu najvaznije jos uvek aktivne istoricare tog doba
spadaju Stephen W. Sears, Gary W. Gallagher i James M. McPherson.
I Narodni pokreti s kraja devetnaestog veka su, takode, terna brojnih
knjiga koje obraduju populiste i progresivce ili rasisticke i nativisticke
pokrete koji su tih godina bili veoma uticajni. Jedno od velikih imena u
istoriji juga je C. Yann Woodward, autor knjige The Strange Career of Jim
Crow (izmenjeno izdanje 1974).
o promeni etnicke osnove arnerickog drustva govori John Higham u
knjizi Strangers in the Land (1988). Proces asimilacije i amerikanizacije
izvanredno je prikazao Robert Orsi u knjigama The Madonna of 115th Street
(1985) i Thank You, St. Jude (1996).
S obziron na geografsku velicinu nacije, "regionalna" istorija u Sjedi-
njenim Drzavama ocigledno znaci nesto sasvim drugo nego u Evropi. U
krajnjoj liniji, "regioni" kao sto su americki zapad ilijug veci su od nekoliko
evropskih drzava zajedno i Sjedinjene Drzave imaju dugu tradiciju nasto-
janja da odrede i objasne lokalne razlike i kulture. Klasicna dela koja obra-
duju i analiziraju regionalnu isotoriju americkcg juga su i W. J. Cash, The
Mind of the South (1941) i C. Yann Woodward Origins of the New South
(1951). Istorija juga je i dalje oblast aktivnog istrazivanja i to ne sarno u delu
rnedurasnih odnosa. S obzirom na centralni znacaj u kulturi regiona, religija
takode privlaci veliko interesovanje: vidi Christine Leigh Heyrman,
Southern Cross (1997).
Osamdesetib godina dvadesetog veka pojavila se zanimljiva skola
,,nove istorije zapada", koja pokusava da preispita tradicionalne
pretpostavke 0 tom regionu, pre svega ideju da se razlicitost zapada na neki
nacin zavrsila navodnim .zatvaranjern granice" 1890-ih. Najpoznatiji pisac
ove skole je Patricia Nelson Limerick, autor knjiga The Legacy of Conquest '
(1987) i Something in the Soil (2000).
I DYADESETI VEK,
Istorijskih knjiga 0 Americi dvadesetog veka ima veoma rnnogo pa 0
njima ovde mozemo govoriti same u kontekstu odredenih tema.
252
Kriticne godine depresije i Nju dila posluzile su kao sredisne tacke
rnnogih istrazivanja, Medu navaznijim piscima koji su'se time bavili su i
Alan Brinkley, autor knjige Voices of Pro test: Huey Long. Father Coughlin.
and the Great Depression (1982), Robert S. McElvaine, koji je izmedu
ostalog napisao i The Great Depression, America, 1929-1941 (novo izdanje
1993) i David M. Kennedy, koji je u svojoj knjizi Freedom from Fear dao
znacajnu studiju 0 periodu 1929-45 (1999). Medu rnnogobrojnim knjigama
koje je napisao Kenneth S. Davis je i impresivna visetomna biografija
Franklina D. Ruzvelta. Lizabeth Cohen u knjizi Making a New Deal (1990)
daje vaznu studiju radnicke klase u Cikagu izmedu dva svetska rata, dok je
Studs Terkel objavio nekoliko sjanih usmenih istorija depresije i ratnih
godina u knjigama kao sto su The Good War (1984) i Hard Times (1986).
Moja knjiga Hoods and Shirts (1997) opisuje ultradesnicarsku opoziciju
Ruzveltu i Nju dilu. Period od Nju dila do rata zanimljivo opisuje Alan
Brinkley u knjizi The End of Reform (1996) i Thomas J. Flemingu The New
Dealers ' War (2001).
Kao i u prethodnim epohama, rasna pitanja su zaokupljala paznju
istoricara a pokret za gradanska prava bio je tema mnogih izvanrednih
naucnih radova. U'-torn smislu se narocito istice David Garrow s knjigama
kao sto su Bearing the Cross (novo izdanje 1999) i We Shall Overcome
(1989). John Egerton u svom delu Speak Now Against the Day (1994) govori
o pokretu za gradanska prava u godinama pre izbijanja "revolucije"
sredinom 1950-ih.
Svaki americki rat privukao je veliku paznju. Primer studije na tu temu
je knjiga Over Here (1980), u kojoj autor David M. Kennedy objedinjuje
vojne i civilne aspekte Prvog svetskog rata i njihov uticaj na Sjedinjene
Drzave. Neke od najznacajnijih radova medu bezbrojnim knjigama 0 Drugom
svetskom ratu i Koreji napisao je Stephen E. Ambrose, biograf Ajzenhauera.
Ambroz je takode autor knjige Rise to Globalism, koja je dozivela osam
izdanja (1997). Russell F. Weigley je jos jedan istaknuti autor koji pise 0
politicko-vojnoj tradiciji Amerike. Jedna od fascinantih istoriografskib ten-
dencija poslednje decenije bilo je i populamo ponovno otkrivanje i ideali-
zacija generacije koja se borila u Drugom svetskom ratu, "najvece gene-
racije", 0 kojoj su pisali Tom Brokaw u The Greatest Generation (1998) i
Stephen Ambrose, Citizen Soldiers (1998). Sto se tice posleratnih godina,
koristan doprinos drustvenoj istoriji dali su George Lipsitz u Rainbow at
Midnight (1994) i Elaine Tyler May, Homeward Bound (1988).
Antikomunisticka cistka bilaje predmet mnogih knjiga koje se bave i
senatorom Makartijem i uticajem antikomunizma na americku kulturu i
drustvo. Znacajne knjige 0 tome su: David M. Oshinsky, A Conspiracy so
Immense (1983), Richard Gid Powers, Not Without Honor (1998) i Ellen
Schecker, Many Are the Crimes (1998). Novija nauka je promenjena novim
saznanjima iz arhiva americkih i sovjetskih obavestajnih sluzbi koja su
253
potpuno promenila nasu predstavu 0 velicini i realnosti "cn'ene pretnje".
Ukratko, sadaje neospomo da su navodni spijuni zaista postojali na mnogim
nivoima americke vlade i da je na strani antikomunista bilo mnogo vise
istine nego sto su to njihovi neprijatelji u one vreme tvrdili. Bitno je da se
napravi razlika izmedu makartizma (histericnog i demagoskog) i osnovnog
pokreta koji je, sasvim legitimno, pokusavao da otkrije i neutralise poten-
cijalne spijune i sabotere. Znacajna dela na ovu temu su i: Allen Weinstein i
Alexander Vassiliev, The Haunted Wood (1999), kao i vise radova koje su
napisali John Earl Haynes i Harvey Klehr. Moja knjiga The Cold War at
Home (1999) govori 0 antikomunistickoj reakciji ujednoj od velikih indu-
strijskih drzava, u Pensilvaniji.
Iako je u prvim godinama posle vijetnamskog rata izgledalo da je
mnogim Amerikancima previse bolno da se bave ovim sukobom, ta
nevoljnostje vremenom nestala a naucne literature se po obimu moze meriti
sa onom 0 Drugom svetskom ratu. Nekc od najvaznijih studija 0 toj temi su:
Al Santoli, Everything We Had (1981), Neil Sheehan, A Bright Shining Lie
(1988), Harold G. Moore i Joseph L. Galloway, We Were Sodliers Once-
and Young (1993) i George Herring, America's Longest War (trece izdanje
1995).
Sto smo blize danasnjern trenutku, to se problemi drustvene i politicke
istorije mogu bolje prouciti kroz literaturu iz oblasti sociologije i politicke
nauke kao i biografije i autobiografije i naravno zumalizam. Medutim,
postoje i brojni znacajni istorijski radovi 0 politici i kluturi poslednjih
decenija. James T. Patterson u Grand Expectations (1996) daje izvanredan
pregled perioda 1945-1974, dok John M. Blum u Years of Discord (1991)
odlicno prikazuje period od Kenedija do Votergejta. ' poeziju. Na primer, da bi se razumele sezdeset godine dvadesetog veka, cak
Dobru osnovu za razmatranje politike 1960-ih godina daju, izmedu
ostalih, sledece knjige: Todd Gitlin, The Sixties: Years of Hope, Days of
Rage (1987) i Dan T. Carter, The Politics of Rage (drugo izdanje 2000).
Karterova knjiga je biografija Dzordza Valasa i govori 0 poreklu novog
konzervativizma i jacanju republikanske stranke na jugu posle 1960-ih.
Ozivljavanje americkog konzervativizma od 1960-ih godina bilo je tema
velikog naucnog interesovanja poslednjih godina. Znacajan doprinos lite-
raturi 0 tom pitanju predstavljaju i: Matthew Dallek, The Right Moment:
Ronald Reagan's First Victory and the Decisive Turning Point in American
Politics (2000), Rick Perlstein, Before the Storm: Barry Goldwater and the
Unmaking of the American Consensus (2001), Lisa McGirr, Suburban
Warriors: The Origins of the New American Right (novo izdanje 2002) i Earl
Black i Merle Black, The Rise of Southern Republicans (2002). Michael S.
Sherry uln the Shadow of War (1995) koristi temu ratovanja i militarizovane
drzave kao prizmu kroz koju posmatra istoriju Sjedinjenih Drzava od
1930-ih godina. Sto se tice kultumih problema, znacajna istorija kontra-
kulture je delo Acid Dreams (1992), ciji su autori Martin A. Lee i Bruce
254
Shlain. Martin Duberman u knjizi Stonewall (1993) opisuje poreklo novog
pokreta za prava homoseksualaca, dok se moja knjiga Moral Panic (1998)
bavi promenom stava prema deci i zlostavljanju dece kao merilu promene
stavova prema seksualnosti i rodu. 0 novom feminizmu vidi Daniel
Horowitz, Betty Friedan and the Making of .. The Feminine Mystique"
(2000), a 0 radikalnorn feminizrnu Alice Echols, Daring to be Bad (1989).
lz obilja literature 0 najnovijoj politici mogao bih, na primer, da izdvo-
jim sledece knjige: Garry Wills, Reagan's America (1987) i Bob Woodward,
I·
The Choice (1996). a skandalima Klinotonovih godina pisali su David
I Brock, The Seduction of Hillary Rodham (1996), James B. Stewart, Blood
Sport (1996), i Howard Kurtz, Spin Cycle (1998). Postoji i vise krajnje
pristrasnih prikaza ovih dogadaja. Agresivnu odbranu Klintonovih dao je
Jeffrey Toobin u knjizi A Vast Conspiracy (1999); 0 stavovima druge strane
vidi Barbara Olson, The Final Days (2001). (Tragicnim slucajern, Barbara
Olson je bila jedan od putnika koji su poginuli 11. septembra.) a politici
Klinotovog doba pisao je David Halberstam u War in a Time of Peace
(2001). Najbolji pojedinacni prikaz arnerickog susreta sa terorizmom na
Srednjem istoku dala je Laurie Mylroie u Study of Revenge (2000). Kao sto
se vidi iz godine izdanja, ova knjiga je napisana daleko pre dogadaja od I!.
septembra, ali je ona pretskazala te napade s neobjasnjivorn preciznoscu,
Mylroie takode daje ubedljivo objasnjenje sprege Iraka s teroristima koji su
unistili Svetski trgovinski centar.
Konacno, iako je ovo sto sledi mozda i previse ocigledno da bih ga
uopste izrekao, najbolji nacin da citalac pocne da istrazuje arnericku istoriju
je da uroni u populamu kulturu nacije, njen film i zumalizam, beletristiku i
ni najbolji naucni rad akademskih istoricara ne daje tako snazan prikaz tog
vremena kao sto su to u svojim delima ucinili Ken Keesey, Eldridge Cleaver,
Tom Wolfe, Betty Friedan, Richard Farina, Hunter Thompson i Allen
Ginsberg, da pomenemo sarno neke. Podjednako dragoceno je i gledanje
filmova iz te ere i (naravno) slusanje muzike. A slicane napomene 0
koriscenju savremene kulture mogle bi se primeniti i na svaki drugi period
americke proslosti.
255
1
 INDEKS

I
I
abolicionizam 100, 102, 112-115

I abortus, 162,221,228,230,239
Adams, Dzon (John Adams), 57, 69, 70, 72
Adams, Dzon Kvinsi (John Quincy Adams), 75, 92, 84
afera XYZ, 72
afirmativna akcija, 230, 239

I Afroamerikanci, 198
agramiprotesti, 139, 178
AIDS (Sindrom stecene imunodeficijencije), 227
Ajdaho, 24, 108, 109, 135, 154,256
Ajova, 27, 77, 78,105,136,157,178,241
Ajzenhauer, Dvajt(Dwight Eisenhower), 17, 173, 174, 192, 195,209,212,213,218
Alabama, 68,85,86, 11,120; vidi takode Gradanski rat; Obnova
Aljaska, 13,22,23,25,139,141,203,206
Amandman 0 jednakim pravima, 230
Americka federacija rada (AFL), 151, 152, 154,181,182,
americki domorodci 65, 77-79; kulture 21-25; deportacije 138-139; popuiacione promene
21,206; ratovi 28, 31, 36, 48,109-110,137-139; vidi takode Rat 1812.
americki sistem, 81, 112
Arnerikanci azijskog porekla, 207
Amerikanci italijanskog porekla, 149
Amerikanci japanskog porekla, 186, 200
Amerikanci nernackog porekla, 34
Amerika pre svega, komitet, 185
Anapolis, Merilend, 37, 39, 62, 68
Anderson, Dzon (John Anderson), 218, 231
Andros, ser Edmund (Sir Edmund Andros), 36, 37
anglikanci; vidi episkopalisti
antikatolicki pokreti 46, 96-97,150,175; vidi takode katolici; neznalice; Kju kluks klan
antimasonska stranka 95-6; vidi takode masonstvo
antinomizam, 33
antiratni pokreti, 219, 222, 233
antisemitizam, 179, 185
Antitam, 124, 125
Apalaci, 13,25,35,53,76,122,136
Apomatoks, 124, 127
Arizona, 25,106,110,124,135,154,168,189,203,231
Arkansas, 77, 105, Ill; vidi takode Gradanski rat
Arnold, Benedikt (Benedict Arnold), 59
Atika, pobuna u zatvoru, 216
Atlanta, 68, 91,126,127,133,205

257
Australija, 147, 166,210,217
automobilska industrija, 146, 176, 181, 182 Ciroki, 23, 79:' vidi takode americki c1omorodci
Avganistan, 231, 232, 235, 243
avionska industrija, 139, 176, 188 Daglas, Frederik (Frederick Douglass), 103, 104, 113
Daglas, Stiven A. (Stephen A. Douglas), 92, 117, 118, 119
Bafalo, Njujork, 89
Bakar, 89,108,
Bakrenjaci, 123
145
Dakota, teritorija,
darvinizam, 144
135, 137

Debs, Judzin V. (Eugene V. Debs), 158

Deklaracija nezavisnosti, 41,57, 138, 152
I
Baltimor, 39, 75,89,90,98, 153,205
Baltimor, porodica lorda, 28, 37 Delaver, 27, 34, 35, 40, 63, 64, 66, 67, 68,122
Banka Sjedinjenih Drzava, 70, 93 demolaate-republikanci, 69, 70, 75, 92, 94, 70; vidi takode Dernokrarska stranka
Banker Hil, bitka kod, 56, 62, 104 Demokratska stranka, 70,119,155,157,158,175, 198,199,209,218,219,222,239
baptisti, 35,43,44-47,56,83,99,113,224,230 Denijel Dru (Daniel Drew), 144
b~bibum,217,226,227 Denver, 108, 109, 135, 139
Bekonova pobuna, 36 Der, Virdzinija (Virginia Dare), 28
Bel, Aleksandar Grejem (Alexander Graham Bell), 166 Derou, Klarens (Clarence Darrow), 175
Ber, Aron (Aaron Burr), 69, 73 desnicarski pokret, 171, 209, 219
berlinski vazdusni most, I91 De Soto, Hernando, 25
bezbol,146 Detroit, Micigen, 27, 74, 89, 90,134,146,150,171,176,199,205,214
"Biblijski pojas",166 Diboa, V. E. B (W. E. B. DuBois), 134
Bidl, Nikolas (Nicholas Biddle), 93 Dikens, Carls (Charles Dickens), 19,89
Bingem, Dzordz Kaleb (George Caleb Bingham), 104 Dikinson, Dzon (John Dickinson), 54
Birmingem, Alabama, 213 Dipon (DuPont), porodica, 147, 148
Bjukenan, Dzejms (Buchanan, James), 92, 94, 1 ;8, 120 Djuk, Dzejms (James Duke), 147
Bosna, 235 Dorninikanska Republika - 142, 143,210
Boston, 31, 34, 37, 54-57, 97, ISO, 171 Don, Tomas V. (Thomas W. Don), 95
bostonska cajanka, 56 Drejk, ser Fransis (Sir Francis Drake), 28
bostonski masakr, 54 drhtavci, 100, 101
droge, 174,217,218,224,229,230,235,236,237
Brajan, Vilijem Dzenings (William Jennings Bryan), 156, 158, 175, 176
Brajs, lord (Lord Bryce), 151 Drugi svetski rat, 15, 186-9, 194, 196, 197, 198, 199,202,253,254
drustveno jevande1je, 164
Braun, Dzon (John Brown), 117, 119,200
Brekeridz, Dzon K. (John C. Breckinridge), 92, 119 Drustvo Dzona Birca (John Birch Society), 209
Dukakis, Majk1 (Michael Dubkis), 218, 238
Britanija, 60, 71, 108, 111-112, 123, 136, 142,147, 185-190, 192,217,233,239; vidi takode
duvan. 24, 28, 29, 39, 40, 41, 147
Kanada; Rat 1812
Bufalo, 24, 25, 136, 138, 139
Bun, Danijel (Daniel Boone), 76 Dzeferson, Tomas (Thomas Jefferson), 57, 58, 59, 69, 70, 71,72,73,75,79,86, 105
Dzej, Dzon (John Jay), 67, 69, 71
Bu~, Dzordz (George Bush), 17, 209,218, 231,237, 241
Dzejms, Henri (Henry James), 103
carine, 61, 81, 93,112,143,155
Dzejmsraun, 28, 38
Dzekson, Dzordz (George Jackson),216
Centralna obavestajna agencija (CIA), 197,208,210,223,224,225, 232, 242, 243
Cimermanov telegram, 168 Dzekson, Endrju (Andrew Jackson), 17,68,75,77,78,92,93,94,95,98,112,157
COINTELPRO; vidi FBI .Dzim Krou" ("Jim Crow"), vicli segregacija
Dzonson, Endrju (Andrew Johnson), 130, 131
Cma snaga, pokret, 214-216
cmci, vidi Afroamerikanci monson, Lindon B. (Lyndon B. Johnson), 209, 212, 214, 215, 217, 218, 236
Dzordz, Henri (Henry George), 129, 153, 163
Cmi Jastreb, 78
Cmi panteri, stranka, 216, 220 Dzordzija, 25, 35, 39, 40, 47, 61,64,68,70,76,91, 111, 188,203; vidi takode Gradanski rat

Edison, Tomas Alva (Thomas Alva Edison), 146

Canselorsvil, Virdzinija, 125
Edvards, Dzonatan (Jonathan Edwards), 45
Carlston, Juzna Karolina, 14,40,59,85,91, lOS, 171
ekoloski pokret, 221
Catanuga.Tenesi, 126
ekspedicija Luisa i Klarka, 72
celik, 133,145,146,147,148,170,181
Eliot, Dzon (John Eliot), 31
Cesapik, zaliv, 28, 29, 35, 39,40,43,73, 74, 251

I
Elite, 31, 41, 42, 95, 96, 98, 99,133,141,154,209,212,220,251
Cikago, I1inois, I 74, 87,90,133,134,150,151,153,159,160,171,174,177,181
El Salvador, 233

258
259

I
• Emerson, RalfVoldo (Ralph Waldo Emerson), 100, 103 Harding, Voren G. (Warren G. Harding), 173, 174, 176

I Entoni, Suzan B. (Susan B. Anthony), 161 Harison, Vilijem Henri (William Henry Harrison), 17, 78, 92, 94
episkopalisti, 43, 83 Harlan, Dzon Marsal (John Marshall Harlan), 69, 70, 133
Erl, Dzordz (George Earle), 182 Harpers Feri, Zapadna Virdzinija, 119
eugen~ika, 100, 143, 172 Hartford, Konektikat, 31, 68
Evers, Medgar (Medgar Evers), 213

I
Hartfordska skupstina, 75, 92
Hauels, Vilijem Din (William Dean Howells), 163
FBI (Federalni istrazni biro), 195, 197,222,223,224,236 Havaji, 13, 141, 186,203
Federalist, 67 Hejs, Raderford B. (Rutherford B. Hayes), 132, 155-157
Federalisticka stranka, 75, 92 Heier, Dzozef (Joseph Heller), 229
federalisticke debate, 66, 67 Hemingvej, Ernest (Ernest Hemingway), 200, 201
feminizarn, 101, 102, 220, 227,230,239 Henri, Patrik (Patrick Henry), 67
Feniks, Arizona, 135,203 Herst, Vilijem Randolf (William Randolph Hearst), 141, 146
Ficdzerald, Skot (Scott Fitzgerald), 200, 20 I His, Aldzer (Alger Hiss), 194

I Filadelfija, Pensilvanija, 14,34,39,40,58,69,88,90,134,150,203,205;

vidi takode Kontinentalni kongres; konstitucionalna konvencija
Filipini, 141, 159
film, 134, 140, 195,201,202
pobune, 97, 98; Hispanoamerikanci, 206, 207, 220
Hofstater, Ricard (Richard Hofstadter), 18,249,250,251
Holandani, 27, 41
Hotorn, Natanijel (Nathaniel Hawthorne), 103, 104
Filmor, Milard (Millard Fillmore), 92, 94, 118

I Fisk, Dzim (Jim Fisk), 144, 145

Florida, 105, I II, 115, 120, 189, 203, 231; vidi takode Gradanski rat; obnova
Ford, Dzerald R. (Gerald R. Ford), 209, 218, 223, 224, 237
Hriscanska koalieija, 231
Hriscanski front, 184
Huver, Edgar D~. (Edgar J. Hoover), 171, 197

Ford, Henri (Henry Ford), 146, 148 I1inois, 27, 68, 73, 76, 86, 102, 113, 117, 153,231

I Francuska 47-52,71,123,169,190; vidi takode naseljavanje Francuza

Franklin, Bendzarnin (Benjamin Franklin), 40, 48
Frederik, Harold (Harold Frederic), 163, 164
iluminati, 18,72 •
Indijana, 27, 68, 74, 76,175
Indijanci, americki; vidi americki domoroci
Frederiksburg, Virdzinija, 124 lndokina, 186, 193; vidi takode Vijetnamski rat
Friden, Beti (Betty Friedan), 221 lndonezija, 210
Fridmanov biro, 130 industrijalizacija, 80-81, 88-90, 133- 14,144-148
Frimont, Dzon K. (John C. Fremont), 92, 106, 118 Industrijski radnici sveta (IWW), 154, 169, 170, 173
Fuler, Margaret (Margaret Fuller), 100 rrak,210,211,243,255
fundamentalizam, verski, 164-166, 225 rran, 225, 234, 243
Gadzen, kupovina, 106 Iran-kontra, skandal, 18,234
Garfild, Dzejrns A. (James A. Garfield), 155-157, 159 Irci, 36, 91, 99,109,141; vidi takode antikatolicki pokret; katolici
Garvi, Markus (Marcus Garvey), 135, 116 Iri,jezero, 74, 89,144
Gaspe (Gaspee), 56 Iri, kanal, 88, 89
Irokezi, 23, 48, 65; vidi takode americki domoroci
Genson, Vilijem Lojd (William Lloyd Garrison), 113, 116
Irving, Vasington (Washington Irv ing), 103
Getisburg, Pensilvanija, 126
Istocni Sent Luis, 171
Gold, Dzej (Jay Gould), 145
istrazivanje kosmosa, 176, 208, 221
Goldvoter, Bari (Barry Goldwater), 209, 2 I 8
lvo Dzima, 187
Gornje jezero, 89
izdaci vlade, 196
gradanska prava, pokret, 132, 198-200, 211-214
Izrael,225
gradanske slobode, 172,224-226; vidi iakode Vrhovni Sud (SAD)
Gradanski rat, 90,120-127,136
Japan, 80, 112, 168, 184, 186, 193,237
Grant, Julisis S. (Ulysses S. Grant), 124, 131, 155, 156, 157
Jevreji, 18,32,43, 149, 166, 169, 174, 175, 184, 185; vidi takode antisemitizam
Grant, Medison (Madison Grant), 143
Jorktaun, bitka kod, 59
Grenada, 233
Juta, 102, 106, 135, 138, 154, 162; vidi takode mormoni
Gvaternala, 233
Juzna Dakota; vidi takode americki domoroci
Hacinson, En (Anne Hutchinson), 32, 34 Juzna Karolina; vidi takode Gradanski rat; Obnova
Haiti, 86, 143,235
Hamfri, Hjubert (Hubert Humphrey), 218, 219 Kaglin, otac Carls (Charles Fr. Coughlin), 179, 184
Hamilton, Aleksandar (Alexander Hamilton), 63, 70, 7 I, 73, 161 Kalhun, Dzon K. (John C. Calhoun), 112, 116

260 261
 •
Kalifornija, 14,24,135,178,188-9,203,207,231; naseljavanje Amerikanaca 105-109; Lafolet, Robert (Robert La Follette), 160, 174, 175,
americki domoroci, 24; naseljavanje Spanaca, 25-26 Laos, 210, 222,
Kambodta,224 Las Vegas, Nevada, 189,203
Kanada, 13,48, 74, 113, 141, 225 Lejzler, Jakov (Jacob Leisler), 37
Kanzas, 105, 117-118, 136, 139 Leksington, Kentaki, 76-77, 89
Karmajkl, Stokli (Stokely Carmichael), 215, 216 Leksington, Masacusets, 56, 246
Karnegi, Endrju (Andrew Carnegie), 145, 153 Li, Robert E. (Robert E. Lee), 123, 124, 125, 126, 127
Karter, Dzimi (Jimmy Carter), 209, 218, 224, 230, 231, 233 Liban, 210, 234
Kaster, Dzordz A. (George A. Custer), 138 Libija, 234
Kastro, Fidel (Fidel Castro), 208 Liga naroda, 167, 172, 172
katolici, 28, 31,43,53,99, 155; vidi takode antikatolicki pokreti line, 134, 153, 171, 199
Kenedi, Dzon F. (John F. Kennedy), 17,208-211,214,218,224,254 Lindberg, Carls A. (Charles A. Lindbergh), 177
Kenedi, Edvard M. (Edward M. Kennedy), 222 Linkoln, Abraham (Abraham Lincoln), 17,92,94,109,118,119,120,125,126,127,130,
Kenedi, Robert F. (Robert F. Kennedy), 218 132,136,157
Kent, drzavni univerzitet; pucnjava, 220 Litl Rok, 213
Kent, Dzejrns (James Kent), 83 London, Dzek (Jack London), 158, 163, 164, 166
Kentaki,59, 61,64, 72, 76-77,84, Ill, 122, 124, 178 Long Ajlend, bitka kod, 57
Kina, 80,191,192,210,237 Long, Hjui (Huey Long), 179
Kinezi, 109, 192, 207 Lorens, Masacusets, 81, 117, 154
King, Martin Luter, junior (Martin Luther King Jr.), 17,212,214,216,224 Los Andeles, Kalifornija, 26,139,140,188,203,205,207,238
Kju kluks klan, 96, 131, 134, 175, 184,213,219 Lovel, Masacusets, 80, 81
Klej, Henri (Henry Clay), 81, 92, 116 lov na kitove, 38
Klinton, Bil (Bill Clinton), 209, 218, 238, 239-241, 243, 255 Luisburg, 26, 48
Kliv1end, Grover (Grover Cleveland), 156, 157 Luis, Sinkler (Sinclair Lewis), 176, 179,200,201
Klivlend, Ohajo, 90, 150, 155, 159, 171,205 Luisvil, Kentaki, 89, 91, 98,133
Koksi, Dzejkob (Jacob Coxey), 158 Lujzijana, 26-27, 51, 68, 75, 85, 111, 120, 132; kupovina Lujzijane, 72-73; vidi takode
Kold Harbor, bitka kod, 126 Gradanski rat; Obnova
Kolorado, 26, 108, 135 luterani, 43, 46, 99
Kolurnbija, 142 Luzitanija, 168
Kolurnbo, Kristifor, 17, 21, 22
Komitet za industrijsko organizovanje (CIa), 181, 182
kompromis iz 1850, 118
kompromis iz 1877, 132-136
Majami, Florida, 189,205,207
Makarti, Dzozef (Joseph Mcflarthy), 193, 195,253
Makartur, Daglas (Douglas MacArthur), 178, 191, 192
I
Komstok, Entoni (Anthony Comstock), 162 Maklilan, Dzordz (George McClellan), 92, 123, 124, 126
komunisti, 18, 135,154,167,170,182,184,189-195,210 Manasas, 122
Konektikat, 31, 33, 35, 39-40, 61, 64, 68, 74, 80, 220 Marinski korpus, SAD, 143, 169, 187
Konfederacija Americkih Drzava, 120-127, 213 Marsal, Dzon (John Marshall), 69, 70
Konfederacija, 59-62 Marsalov plan, 190
kongregacionalisti, 42-45, 83
Konkord, Masacusets, 56, 68
konstituciona1na konvencija, 62, 64
Masacusets, 31, 35-39, 62, 64, 68, 74, 86, 97; industrijalizacija, 80; naseljavanje, 30-31; vidi
takode puritanci; Revolucionarni rat
Masoni, 18,72,95,96; vidi takode iluminati,
I
Kontinenta1ni kongres, 56, 57 , Mediker, 215

I
kontracepcija, 162,227 Medison, Dzejms (James Madison), 62, 63, 64, 67, 69, 72, 74, 75
Koralno more, bitka u, 185 Mejflauer, 31
Koreja, 191-193, 196,211,217 Mejn, 31, 35, 38, 68, 86,106,141,182
Koronado, Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado), 25 Mejson, Dzordz (George Mason), 67
kredit Mobilije, skandal, 145, 155 Mejter, Kotn (Cotton Mather), 33
Krejn, Stiven (Stephen Crane), 159, 163, 164
Kuba, 115, 141, 142,208-211,233
kvekeri, 32-34, 41-44,112
Mekgavern, Dzordz (Georgec Govern), 218, 222, 223
Mekinli, Vilijem (William McKinley), 156, 157, 159
Mekormak, Sajrus (Cyrus McCormick), 105
I
Kvibek, 26, 27, 48, 53, 57 Meksiko, drzava, 77,106,115-116,168
Melon (Mellon), porodica, 147, 148
Melvil, Herman (Herman Melville), 87,103,104,128,129 I
262 263
I
• Emerson, RalfYoldo (Ralph Waldo Emerson), 100, 103 Harding, Voren G. (Warren G. Harding), 173, 174, 176

I Entoni, Suzan B. (Susan B. Anthony), 161 Harison, Vilijem Henri (William Henry Harrison), 17,78,92,94
episkopalisti, 43, 83 Harlan, Dzon Marsal (John Marshall Harlan), 69, 70, 133
Erl, Dzordz (George Earle), 182 Harpers Feri, Zapadna Virdzinija, 119
eugenetika, 100,143,172 Hartford, Konektikat, 31, 68
Evers, Medgar (Medgar Evers), 213 Hartfordska skupstina, 75, 92

I FBI (Federalni istrazni biro), 195, 197,222,223,224,236

Federalisr.ji?
Hauels, Yilijem Din (William Dean Howells), 163
Havaji, 13, 141, 186,203
Hejs, Raderford B. (Rutherford B. Hayes), 132, 155-157
Federalisticka stranka, 75, 92 HeIer, Dzozef (Joseph Heller), 229
federalisticke debate, 66, 67 Hemingvej, Ernest (Ernest Hemingway), 200, 201
ferninizarn, 101,102,220,227,230,239 Henri, Patrik (Patrick Henry), 67
Feniks, Arizona, 135,203 Herst, Vilijem Randolf (William Randolph Hearst), 141, 146
Ficdzerald, Skot (Scott Fitzgerald), 200, 20 I His, Aldzer (Alger Hiss), 194

I Filadelfija, Pensilvanija, 14,34,39,40, 58, 69, 88, 90, 134, 150,203,205; pobune, 97, 98;
vidi takode Kontinentalni kongres; konstitucionalna konvencija
Filipini, 141, 159
film, 134, 140, 195,201,202
Hispanoamerikanci, 206, 207, 220
Hofstater, Ricard (Richard Hofstadter), 18,249,250,251
Holandani, 27, 41
Hotorn, Natanijel (Nathaniel Hawthorne), 103, 104
Filmor, Milard (Millard Fillmore), 92, 94, 118

I Fisk, Dzirn (Jim Fisk), 144, 145

Florida, 105, Ill, 115, 120, 189,203,231; vidi takode Gradanski rat; obnova
Ford, Dzerald R. (Gerald R. Ford), 209, 218, 223, 224, 237
Hriscanska koalicija, 231
Hriscanski front, 184
Huver, Edgar D~. (Edgar J. Hoover), 171, 197

Ford, Henri (Henry Ford), 146, 148 Iiinois, 27, 68, 73, 76, 86, 102, 113, 117, 153,231

I Francuska 47-52,71,123,169,190; vidi takode naseljavanje Francuza

Franklin, Bendzarnin (Benjamin Franklin), 40, 48
Frederik, Harold (Harold Frederic), 163, 164
iluminati, 18, 72 '
Indijana, 27, 68, 74, 76,175
Indijanci, americki; vidi americki domoroci
Frederiksburg, Virdzinija, 124 Indokina, 186, 193; vidi takode Vijetnamski rat
Friden, Beti (Betty Friedan), 221 Indonezija, 210
Fridmanov biro, 130 industrijalizacija, 80-81, 88-90, 133- 14, 144-148
Frimont, Dzon K. (John C. Fremont), 92, 106, 118 Industrijski radnici sveta (IWW), 154, 169, 170, 173
Fuler, Margaret (Margaret Fuller), 100 uak,210,211,243,255
fundamentalizam, verski, 164-166,225 uan,225,234,243
Iran-kontra, skandal, 18,234
Gadzen, kupovina, 106
Irci, 36, 91, 99,109,141; vidi takode antikatolicki pokret; katolici
Garfild, Diejms A. (James A. Garfield), 155-157, 159
Garvi, Markus (Marcus Garvey), 135, 116 Iri,jezero, 74, 89,144
ui, kanal, 88, 89
Gaspe (Gaspee), 56
lrokezi, 23, 48, 65; vidi takode americki domoroci
Gerison, Yilijem Lojd (William Lloyd Garrison), 113, 116
Irving, Vasington (Washington In ing), 103
Getisburg, Pensilvanija, 126
Istocni Sent Luis, 171
Gold, Dzej (Jay Gould), 145
istrazivanje kosmosa, 176,208,221
Goldvoter, Bari (Barry Goldwater), 209, 218
lvo Dzima, 187
Gornje jezero, 89
izdaci vlade, 196
gradanska prava, pokret, 132, 198-200, 211-214
Izrael,225
gradanske slobode, 172,224-226; vidi takode Vrhovni Sud (SAD)
Gradanski rat, 90,120-127,136
Japan, 80, 112, 168,184,186,193,237
Grant, Julisis S. (Ulysses S. Grant), 124, 131, 155, 156, 157
Jevreji, 18,32,43, 149, 166, 169, 174, 175, 184, 185; vidi takode antisemitizam
Grant, Medison (Madison Grant), 143
Jorktaun, bitka kod, 59
Grenada, 233
Juta, 102, 106, 135, 138, 154, 162; vidi takode mormoni
Gvatemala, 233
Juzna Dakota; vidi takode arnericki domoroci
Hacinson, En (Anne Hutchinson), 32, 34 Juzna Karolina; vidi takode Gradanski rat; Obnova
Haiti, 86, 143,235
Hamfri, Hjubert (Hubert Humphrey), 218, 219 Kaglin, otac Carls (Charles Fr. Coughlin), 179, 184

I Hamilton, Aleksandar (Alexander Hamilton), 63, 70, 71,73, 161 Kalhun, Dzon K. (John C. Calhoun), 112, 116

260 261
 •
Kalifornija, 14,24, 135, 178, 188-9,203,207,231; naseljavanje Arnerikanaca 105-109; Lafolet, Robert (Robert La Follette), 160, 174, 175,
americki dornoroci, 24; naseljavanje Spanaca, 25-26 Laos, 210, 222,
Kambodza, 224 Las Vegas, Nevada, 189,203
Kanada, 13,48, 74, 113, 141, 225 Lejzler, Jakov (Jacob Leisler), 37
Kanzas, 105, 117-118, 136, 139
Karmajkl, Stokli (Stokely Carmichael), 215, 216
Karnegi, Endrju (Andrew Carnegie), 145, 153
Leksington, Kentaki, 76-77, 89
Leksington, Masacusets, 56, 24d
Li, Robert E. (Robert E. Lee), 123, 124, 125, 126, 127
I
Karter, Dzimi (Jimmy Carter), 209,218,224,230,231,233 Liban, 210, 234
Kaster, Dzordz A. (George A. Custer), 138 Libija, 234
Kastro, Fidel (Fidel Castro), 208 Liga naroda, 167, 172, 172
katolici, 28, 31,43,53,99, 155; vidi takode antikatolicki pokreti lint, 134, 153, 171, 199
Kenedi, Dzon F. (John F. Kennedy), 17,208-211,214,218,224,254 Lindberg, Carls A. (Charles A. Lindbergh), 177
Kenedi, Edvard M. (Edward M. Kennedy), 222 Linkoln, Abraham (Abraham Lincoln), 17,92,94, 109, 118, 119, 120, 125, 126, 127, 130,
Kenedi, Robert F. (Robert F. Kennedy), 218 132,136,157
Kent, drzavni univerzitet; pucnjava, 220 Litl Rok, 213
Kent, Dzejrns (James Kent), 83 London, Dzek (Jack London), 158, 163, 164, 166
Kentaki,59,61,64, 72, 76-77,84,111,122,124,178 Long Ajlend, bitka kod, 57
Kina, 80,191,192,210,237 Long, Hjui (Huey Long), 179
Kinezi, 109, 192, 207 Lorens, Masacusets, 81, 117, 154
King, Martin Luter, junior (Martin Luther King Jr.), 17,212,214,216,224 Los Andeles, Kalifornija, 26,139,140,188,203,205,207,238
Kjukluksklan, 96, 131, 134, 175, 184,213,219 Lovel, Masacusets, 80, 81
Klej, Henri (Henry Clay), 81, 92, 116 lov na kitove, 38
Klinton, Bil (Bill Clinton), 209, 218, 238, 239-241, 243, 255 Luisburg, 26, 48
Klivlend, Grover (Grover Cleveland), 156, 157 Luis, Sinkler (Sinclair Lewis), 176, 179,200,201
Klivlend, Ohajo, 90, 150, 155, 159, 171,205 Luisvil, Kentaki, 89, 91, 98,133
Koksi, Dzejkob (Jacob Coxey), 158 Lujzijana, 26-27, 51, 68, 75, 85, III, 120, 132; kupovina Lujzijane, 72-73; vidi takode
Kold Harbor, bitka kod, 126 Gradanski rat; Obnova
Kolorado, 26, 108, 135 luterani, 43, 46, 99
Kolurnbija, 142 Luzitanija, 168
Kolurnbo, Kristifor, 17, 21, 22
Komitet za industrijsko organizovanje (CIO), 181, 182
kompromis iz 1850, 118
kompromis iz 1877, 132-136
Majami, Florida, 189, 205, 207
Makarti, Dzozef (Joseph Mcf.arthy), 193, 195,253
Makartur, Daglas (Douglas MacArthur), 178, 191, 192
I
Komstok, Entoni (Anthony Comstock), 162 Maklilan, Dzordz (George McClellan), 92, 123, 124, 126
komunisti, 18, 135, 154, 167, 170, 182,184,189-195,210 Manasas, 122
Konektikat, 31, 33, 35, 39-40, 61, 64, 68, 74, 80, 220 Marinski korpus, SAD, 143, 169, 187
Konfederacija Americkih Drzava, 120-127, 213 Marsal, Dzon (John Marshall), 69, 70
Konfederacija, 59-62 Marsalov plan, 190
kongregacionalisti, 42-45, 83
Konkord, Masacusets, 56, 68
konstitucionalna konvencija, 62, 64
Masacusets, 31, 35-39, 62, 64, 68, 74, 86, 97; industrijalizacija, 80; naseljavanje, 30-31; vidi
takode puritanci; Revolucionarni rat
Masoni, 18,72,95,96; vidi takode iluminati,
I
Kontinentalni kongres, 56, 57 , Mediker,215

I
kontracepcija, 162,227 Medison, Dzejms (James Madison), 62, 63, 64, 67, 69, 72, 74, 75
Koralno more, bitka u, 185 Mejf1auer, 31
Koreja, 191-193, 196,211,217 Mejn, 31, 35, 38, 68, 86,106,141,182
Koronado, Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado), 25 Mejson, Dzordz (George Mason), 67
kredit Mobilije, skandal, 145, 155 Mejter, Kotn (Cotton Mather), 33
Krejn, Stiven (Stephen Crane), 159, 163, 164
Kuba, 115, 141, 142,208-211,233
kvekeri, 32-34, 41-44, 112
Mekgavern, Dzordz (Georgec Govern), 218, 222, 223
Mekinli, Vilijem (William McKinley), 156, 157, 159
Mekormak, Sajrus (Cyrus McCormick), 105
I
Kvibek, 26, 27,48,53,57 Meksiko, drzava, 77,106,115-116,168
Melon (Mellon), porodica, 147, 148
Melvil, Herman (Herman Melville), 87,103,104,128,129 I
262 263
I
policija, 98-99, 158-160, 170, 197-198, 213; vidi takode zlocin i pravda; FBI Savana, Dzordzija, 40, 126
politicke masine, 93,137,149,160 Savet za nacionalnu bezbednost, 37
Polk, Dzejms (James Polk), 92, 94, 106 segregacija, 133, 199,200,212,213,251; vidi takode gradjanska prava
pomorski prevoz, 41,80, 188 Selma, Alabama, 214, 216
Poni ekspres, 109, Senat, Sjedinjenih Drzava, 62-95
Pontijak, 53,103 Senger, Margaret (Margaret Sanger)
Populisticka stranka, 133,157-158 Sent Luis, Misuri, 27, 77, 87, 89, 90, 105, 109, 150, 153,205
Portland, Oregon, 109, 139 Severna Dakota, 35; vidi arnericki domoroci
Portoriko, 141, 142
prezbiterijanci, 43, 44, 46, 83, 113,230
Prinston, Njujork, 45, 58
Severna Karolina, 67, 77, 133-134; Gradanski rat, 120, 128; Regulatori, !.1, 42-43, 56;
Revolucionarni rat, 57, 59; naseljavanje, 29, 35; vidi takode Obnova
Sijetl, Vasington, 139, 170, 176, 188, 189,203,205,207
I
Progresivna stranka (1912),161 Sijuksi (Lakote), 24, 110, 137; vidi takode arnericki domoroci
Progresivna stranka (1924), 174, 175 Sinovi slobode, 54
Progresivna stranka (1948), 174 Sinsinati, 77, 87, 89, 90,113,150,153
Progresivni pokret, 158-161 Sistem federalnih rezervi, 196
prohibicija 174, 180; vidi takode trezvenjacki pokret Sjedinjene Drzave, geografija, 13-17
Proklamacija 0 emancipaciji, 125 Skot, Dred (Dred Scott), 117, 118
Providens, Rod Ajlend, 32, 33, 68, 90, 95, 97, 113 Skoups, sudenje, 175, 176
Prvi svetski rat, 126, 134, 143, 168-170 slikarstvo, vidi umetnost
puritanci, 30-33 Smit, Al (AI Smith), 174, 175
Smit, Art Dz. (Art J. Smith), 179
Rajt, braca, 146 Smit, Dzozef{Joseph Smith), 101, 102
Randolf, Filip A. (Philip A. Randolph), 199 smrtna kazna, 29, 34, 40, 83
Randolf, Edmund (Edmund Randolph), 71 Socijalisticka stranka, 158-159
Ranjeno koleno, pokolj kod, 139 socijalna sigumost, 180
Rat 1812, 73-76 Somalija, 235, 243
Rat sa Meksikom, 105-108, 115-116 Sovjetski Savez, 189,191,194,222,225,235
Rat u Koreji, 188, 191-193,196-197,217 spiritualizarn, 100
recesije, ekonomske:81 (1819); 93 (1837); 145 (1873); 158 (1893); 171 (1919); 177-179 Srednji istok, vidi Iran; lrak; lzrael; Liban
(1929); 238 (1990) Stenovite planine, 13, 102, 104, 106, 154
Regan, Ronald V. (Ronald W. Reagan), 209, 218, 219, 225, 231, 232-228 Stivens, Tadeus (Thaddeus Stevens), 130,
Republikanska stranka (Dzefersonova), vidi dernocrate-republikanci Stou, Harijet Bicer (Harriet Beecher Stowe), 103, 104, 116
Republikanska stranka, 96,118-120,129,155-158 Stranka ustavne unije, 119, 122
revivalizam, verski, 99, 101 Suard, Vilijem H. (William H. Seward), 141
Revolucionarni rat (1776-83), 56-59 sukobi s radnicima, 93, 151-154, 181-183, 189
Ricmond, Virdzinija, 39, 66, 85, 91; vidi takode Gradanski rat Sveti Lorenc, reka, 26
Roanok, kolonija, 28 svetost, obnova, 166
Rod Ajlend, 31-33, 35, 38-40, 45, 56, 62-64, 67-68, 74, 81,90,95, 148, 178
Rokfeler, Dzon D. (John D. Rockefeller), 147, 148 Sejsova pobuna, 62
ropstvo, 16, 41, 57, 64-65, 84-86, 110-112, 116-120; vidi takode abolicionizam; Seldon, Carls M. (Charles M. Sheldon), 163, 164
Afroamerikanci, robovski ustanci Seridan, Filip (Philip Sheridan), 137
Rusija, 26, 76,123,141,147,154,168-170 Serman, Vilijem T. (William T Sherman), 137,
Ruzvelt, Franklin D. (Franklin D. Roosevelt), 68, 173, 174, 179, 182, 183, 184, 185, 186, Silo, bitka kod, 124,
197,198,199,253 Spanci, 25, 26, 29, 142
Ruzvelt, Teodor (Theodore Roosevelt), 17, 142, 156, 157, 159, 160, 161, Spansko-americki rat (1898),141-143
Stajnbek, Dzon (John Steinbeck), 200, 20 I
Sako-Vanceti, slucaj, 171 strajkovi, vidi sukobi s radnicima
Salem, Masacusets, 37, 38, 105
Samner, Carls (Charles Sumner), 117, 130, 132 Taft, Vilijem H. (William H. Taft), 156, 157, 161
San Dijego, Kalifornija, 188, 189,203,205 Tajvan, 193,237
San Francisko, Kalifornija, 90,108,109,139,150,188,189,203,205 Tamer, Frederik Dzekson (Frederick Jackson Turner), 140
Santa Fe, Novi Meksiko, 25,106,135,139 Tamer, Net (Nat Turner), 85, 101
satanizam, 18, 236 ,

266 267
•
I Teksas, 25, 85, 105, 108, liS, 120, 131, 134, 140, 168, 178, 188,211,
Gradanski rat; Obnova
Teksaska revolucija, 106-107
2:J I; vidi takode Vijetnamski rat, 18, 102, 186,211,216-224,232,235,254
Viksburg, 89, 124, 126
Tekumseh, 78 Vilijemsburg, Virdzinija, 39
Telefon, 146 Vilijams, Rodzer (Roger Williams), 32
Vilmotov uslov, 115
Tenesi; vidi takode Gradanski rat; obnova
Tet ofanziva, 217, 218 Vilson, Vudro (Woodrow Wilson)
Tilden, Semjuel (Samuel Tilden), 132, 156 Vinsens, bitka kod, 59, 76
Tipot-Dom, skandal, 176 Virdzinija, 23, 28-31, 35, 38-40, 63-70, 86, III, 132, 158, 197, 254; i Gradanski rat,
Toledo, Ohajo, 159 120-126; i Revolucionarni rat, 56-59; naseljavanje, 27-29, 31; ropstvo, 84-85,112
viski, pobuna, 61
Tomas, Klarens (Clarence Thomas), 227
Tonkinski zaliv, odluka, 210 Viskonsin, 27, 74, 89,105, 160, 193,203
rorijevci, 34, 57, 59, Vitezovi rada, 151
Vitman, Volt (Walt Whitman), 103
Toro, Henri Dejvid (Henry David Thoreau), 14,27,100,103
transcendentalizam, 100 Vitni, Eli (Eli Whitney), 84,
transport, znacaj, 14, 88-90 Viver, Dzejms (James Weaver), 156, 157
Volis, Henri(Henry Wallace), 174, 194
rrezvenjacki pokret, 101, 162, 166, 175; vidi takode prohibicija
Voren, Erl (Earl Warren), 200, 211, 228
Truman, Hari S. (Harry S. Truman), 173, 174, 190, 192, 193, 199
Votergejt, afera, 18,221-224,241,254
Tulsa, Oklahoma, 171
Vrhovnisud(SAD),63,69,83,93, 117, 131-133, 144, In, 193, 199,212.227
Tven. Mark (Mark Twain), 163
Zakoni 0 strancima i neprijateljskoj propagandi. n
ubistva, politicka, 117, 134, 154,211,214,224
zakoni 0 useljavanju, 1'75
ugalj, 133, 145, 146, 147, 148,154,170,178
zakon i razvoj prava, 61; vidi takode zlocin i pravda; Vrhovni sud
umetnost, 104, 164, 200-20 I, 226-227
unitarizam, 99 Zakon 0 Kanzasu i Nebraski, 117, 118,
univerzalizam,99 Zakon 0 nacionalnoj bezbednosti, 190
Zakon 0 naseljavanju, 127
univerziteti, 45,127,165,195
Zakon 0 neutralnosti, 184
Uredba 0 severozapadu, 66, 77
Zakon 0 ovlascenjirna za vodenje rata, 225
ustavni arnandrnani: 13- 110; 14-131, 144; 15-131; 16-161, 196;17-63,161; 18-166; Zakon 0 pravima, 67
19-162; 26-227
utopizarn, 100, 102 Zakon 0 seceru, 54
Zakon 0 spijunazi, 169
Zakon 0 taksarna, 54
Vajoming, 106, 135-137, 162, 176
Vako, Teksas, 131, 240 Zakon proti v trustova, 144, 160, 161
Zapadna Virdzinija, 23, 76, 105, 119, 122, 170
Valas, Dzordz (George Wallace), 254, 218, 219
zatvori, vidi zlocin i pravda
Van Bjuren, Martin (Martin Van Buren), 92, 94
.zavera ropske snage", 119
Vanderbilt. Komelijus (Cornelius Vanderbilt), 144,
zlato, 79,108-109,136-138
Vasington DC: pozar u Gradanskom ratu, 74; osnivanje, 64; rast, 196; protesti i pobune,
zlocin i pravda, 33-35, 82-83, 98,134,158,199-200,214,223,225-226,227; vidi takode
158,171,178,199,214,230
droge; zakon i razvoj prava; policija
Vasington, Dzordz (George Washington); vidi lakode Revolucionarni rat
Vasington, Buker T. (Booker T. Washington), 134
Vasington, drzava, 108-109, 171, zeleznice, 14,81,89-91,102,109,117,127,136-139,141,145.148, 150, 152
zene, vidi feminizam
Vasingtonski pomorski ugovor, 172
Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo, 162,
Vatoga, udruzenje, 77
zensko pravo glasa, 100, 152, 162; vidi takode feminizam, 162
Vebster, Danijel (Daniel Webster), 104, 112, 116
zumalizam, vidi novine i ~urnalizam
Vedermen, pokret, 219, 220
Velika jezera, 48, 60, 66, 76, 88
Veliko budenje, 45-47,84
Venecuela, 141, 142
Vermont, 35, 64, 67, 68, 84,182
verske kontroverze, 32-33, 43-47, 99-103,164-166,240
vestice, 33, 37
Vigovska stranka, 94, 96, 118

268 269