P. 1
filip dzenkins 2 str. 129 do kraja

filip dzenkins 2 str. 129 do kraja

|Views: 548|Likes:
Published by miroslavteslic

More info:

Published by: miroslavteslic on Mar 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/07/2013

pdf

text

original

I

I I I I I I I

da Sjedinjene Drzave nesto imaju ili cine, govoreci 0 drzavama u mnozini, dok je posle rata ispravna formulacija glasila da Sjedinjene Drzave, u jednini, nesto imaju ili cine. Zemljaje sada bilajedinstvena i predstavljalaje vise od zbira svojih delova, a to je, najjednostavnije receno, upravo one zbog cega se vodio rat.

4 GRADOVI I INDUSTRIJA

1865-1917
Napomene
I. Herman Melville, White Jacket: or, The World in a Man-of-War (New York: Grove Press, 1965), p. 151. 2. Robert Raymond, Out of the Fiery Furnace: The Impact of Metals on the History of Mankind (University Park, PA.: Pennsylvania State University Press, 1986), p. 199. 3. Kenneth M. Stampp, The Peculiar Institution (New York: Vintage Books, 1956), pp.42-3.

I

Sjedinjene Drzave su do pocetka dvadesetog veka vise nego ostvarile viziju Herrnana Melvila od pre pola stoleca. Drzava je sada bila kontinentalna imperija, sa isto toliko velikim gradovima i industrijom kao i najvece evropske sile, i politickom moci koja je u inostranstvu vec projektovala sliku nove kolonijalne imperije. Na neki nacin, "ostale nacije" su vec bile .Jza nas". Za razliku od Melvilovog vremena, pitanje nacionalnog jedinstva bilo je potpuno reseno i nije bilo potrebe za beskrajnim, osetljivim prilagodavanjima u odnosima izmedu suparnickih delova. U takvoj situaciji, bilo je mnogo toga ~to su aktivni propagatori i toboznji laureati mogli da slave, dovoljno da opravdaju projekcije za novi americki vek. Mnogo cesce nego 1851. godine, culi su se i glasovi sumnje i pesimizma, kao i ozbiljna pitanja 0 promenjenom znacenju amerikanizma. Urbani i industrijski karakter zemlje odavno 'je postao stvamost, ali su pocetkom dvadesetog veka gradovi i industrije potpuno zavladali americkim zivotom stvorivsi drustveni svet koji je bilo prakticno nemoguce pomiriti s republikanskim idealima. Novu Ameriku su karakterisali surovi klasni sukobi, ekstremna polarizacija bogatstva, beda i endernicno politicko nasilje. Kako je 1879. godine tvrdio radikalni ekonomista Henri Dzordz, americki napredak se neodvojivo i nuzno zasnivao na siromastvu. I dok su etnicke razlike koje su predstavljali Irci i Nemci bile poznata stvamost, priliv novih emigranata iz Evrope pretio je da unisti svaki trag americkog konsenzusa. Populame ideologije tog doba naglasavale su konflikt, sukob rasa i klasa, borbu jakih protiv slabih. Mnogima je perspektiva novog veka delovala surnomo pa cak i zastrasujuce. Ako je uopste i bilo nade, ona je lezala u tome da se vladi poveri radikalno drugacija uloga od one koju su predvideli osnivaci nacije, a cinjenica daje zemlja konacno i krenula tim putem sarno pokazuje razmere ocajanja koje je u to vreme vladalo. 128 129

I

OBNOVA Po zavrsetku Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su se suocile sa novim pitanjem status a pobunjenih teritorija. Bilo je moguce primeniti nekoliko ustavnih resenja. Najvelikodusniji je bio pristup za koji su se zalagali Abraham Linkoln i njegov naslednik Endrju Dzonson, zeleci da drzave bivse Konfederaeije resorbuju u Uniju pod najblazim mogucim uslovima. lako je vecina gradana Konfederaeije ucestvovala u oruzanoj pobuni protiv Unije, bilo je prakticno nernoguce da se svakom pojedineu sudi kao izdajniku koji je u potpunosti proigrao svoja gradanska prava. Razlozni kompromis ukazivao je na to da bi drzavu trebalo ponovo primiti u punopravno clanstvo Unije kada odredeni proeenat njenih grad ana polozi zakletvu lojalnosti Sjedinjenim Drzavama i na taj nacin stekne pravo na pomilovanje. Tada bi mogao da bude ponovo uspostavljen relativno normaIan politicki zivot. Krajem 1865. godine, na tom prineipu su vec uspostavljene vlade drzava na citavom jugu. Ovakav pristup bio je previse blag za radikalne republikanee koje su predvodili Carls Samner i Tadeus Stivens. Oni su smatrali da predlozeni planovi obnove zanemaruju polozaj bivsih robova, tvrdeci da je moralna obaveza da se za njih stvori politicka institueija koja ce kontinuirano osiguravati njihova prava. To je znacilo davanje erneima svih gradanskih prava, ukljucujuci i pravo glasa, i neprihvatanje podredenog polozaja koji podseca na ropstvo. Osim toga, radikali su surnnjali u lojalnost bivsih konfederalista, bez obzira na njihovu zakletvu na vemost. Stay radikala podrazumevao je da ce secesionisticke drzave biti podvrgnute temeljnoj drustvenoj revolueiji u kojoj ce nekadasnji mocnici biti zauvek potuceni. Takav preokret mogao bi se postici sarno pod neposrednom kontrolom savezne drzave i, kako se moze pretpostaviti, uz dugorocno prisustvo trupa i bajoneta Sjedinjenih Drzava. Prvi koraei u ovom praveu ucinjeni su 1865. godine donosenjem 13. amandmana na ustav, kojim je zabranjeno ropstvo i prinudno sluzenje, kada je osnovan i Fridmanov biro za zastitu i unapredenje drustvenih interesa ernaea. U pocetku su ponovo uspostavljene juzne drzave cinile upravo one sto je islo na ruku radikalima, podvrgavajuci bivse robove "ernim zakonima", strogim propisima koji su oslobodenim erneima davali status daleko ispod prave slobode ili jednakosti i nalagali obavezan rad. U stvari, ernei su, kao zajedniea (umesto pojedinacno), postali kolektivna svojina svih belaea na jugu. Rasireno teroristicko nasilje dovelo je do smrti nekoliko hiljada oslobodenih ernaea i njihovih belih simpatizera a novoizgradene crnacke skole su zapaljene. Pogrom ernaea u Nju Orleansu 1866. godine zaustavilaje tek interveneija armije SAD a slicna buna buknulaje i u Memfisu. U Arkanzasu je do ovakvih nereda doslo 1868. godine, u Juznoj Karolini 1870, u Misisipiju 1871. U Lujzijani je preko 3 000 ljudi, uglavnom ernaea, ubijeno ili 130

ranjeno u bitkama i masakrima u deeeniji posle 1866. godine. Prica se daje u Teksasu izmedu 1868 i 1870. svake godine ubijano hiljadu ernaea. Najozloglasenija organizaeija koja je iznikla iz ovog pokolja bio je Kju kluks klan, pokret veterana Konfederaeije koji je nastao u Tenesiju 1866. godine i brzo stekao status ogromnog i opasnog politickcg pokreta na citavom jugu. Radikali su od 1866. godine dominirali politikom na saveznom nivou. Cetmaestim ustavnim amandmanorn proglaseno je da svi ljudi, erni ili beli, rodeni u Sjedinjenim Drzavama imaju status punopravnih gradana sa svim pravima koja im ne mogu hiti uskracena bez odgovarajuceg zakonskog postupka. (lako je zamisljeno da formulaeija ove odredbe bude nedvosmisiena, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1873. godine manje-vise obesnazio njenu primenu na oslobodene robove.) Ovom merom je istovremeno zabranjeno funkeionerima Konfederaeije da ponovo obavljaju odgovome duznosti. Petnaestim amandmanom, predlozenirn 1869. godine, drzavarna je zabranjeno da svojim gradanima ogranicavaju pravo glasa "na osnovu rase, boje ili prethodnog robovskog polozaja". Zakonima 0 obnovi iz 1867. raspustene su vlade juznih drzava, uvedena direktna vojna uprava i utvrdeni detaljni postupei za nove izbore pod uslovima koji podsticu ucesce emaca. Predsednik Endrju Dzonson je stavio veto na ove i druge mere Kongresa, ali je najcesce bio nadglasan pa je 1868. godine postao prvi predsednik Sjedinjenih Drzava protiv kojeg je pokrenut postupak za opoziv. Iako opoziv nije izglasan, Dzonson posle toga nije mogao rnnogo da utice na tok dogadaja. Zakonima 0 obnovi stvoreni su novi rezirni sirorn juga, a njihov politicki i rasni karakter bitno se razlikovao od bilo kog prethodnog. Najuguje 1868. godine bilo 700 000 emih glasaca prema 625 000 belih - odnos koji je , znatno doprineo pobedi republikanaea na naeionalnim izborima: glasovi ernaea su verovatno doneli predsednicko mesto Julisisu Grantu 1868. godine. U juznjackoj mitologiji, to je bio najgori od svih rnogucih svetova, savez cincnih severnjackih avanturista (kuferasa) sa juznjackim izdajnicima (ragama), koji su se zaverili da bi manipulisali neukim emcima kao lutkama, dok je istovremeno prirodnim i pravim vladarima drustva bilo uskraceno svako ucesce u njemu. Ovaj mracni period trajao je sve do 1870-ih, kada su hrabri beli opozicionari uspeli da destabilizuju i zbaee republikansku diktaturu. lstorija je bila blaza prema kuferasima i ragama, koji iz danasnje perspektive ostavljaju utisak dobronamernih ljudi koji su se borili da stvore nov i bolji jug. Odbaeiyanje republikanaea juznjaka kao izdajnika zasniva se na mitu 0 pravomjugu kao zemlji aristokratskih plantaza, mitu koji zaboravlja sirornasnije gradane, a narocito one u brdskim predelima, minimalno vezanih za robovsku privredu. Osim toga, erni funkeioneri tih godina nisu bili nista gori od svojih belih savremenika, i sarno se iz rasisticke nadmenosti rnoze tvrditi da je sve sto su oni cinili sarno odraz poslusnosti prema njihovim belim gospodarima 131

I I I I

I

I I I

I

I I I I

marionetama. Cmci su predstavljali proporcionalno veliki deo stanovnika juznih drzava i u svakom pravednom izbomom sistemu imali bi pravo barem na neko predstavnisrvo, Osim toga, politicki i kulturni napredak novooslobodenih robova bio je isto toliko brz kao i tempo kojim su razvijali sopstvene izbome mreze potekle iz cmih crkava. Iako su vlade u periodu obnove (1865-77) mnogo trosile, pokusavale su da mdoknade apsolutan nedostatak infrastmkture za resavanje potreba cmih grad ana u oblastima kao sto je recimo obrazovanje. U tom smislu je pravu katastrofu izazvala pojava belih revolucionamih pokreta na jugu pracena postepenim ukidanjem federalne pomoci rasno mesovitirn rezirnirna. Nekoliko hiljada pristalice Bele lige je 1874. pokusalo da organizuje oruzani prevrat u Nju Orieansu, dok su nastojanja da odbrane novi rezim naoru;!avanjem cmaca izazvala jos gori masakr. Republicke vlade na jugu su se jedna za drugom rusile pred neposrednom opasnoscu od napada gomile i ubistava, da bi ih zamenili rezimi zasnovani na tradicionalnom ucescu belih zemljoposednika i ljudi na polozaju, ~ije su biografije obicno govorile 0 ratnoj sluzbi u Konfederaciji. Vlade Tenesija i Virdzinije srusene su 1869. godine, Seveme Karoline 1870, dok su jedini preziveli rezimi obnove bile drzavne vlade Floride, Juzne Karoline i Lujzijane. stranacke politike. Na predsedkandidat Semjuel Tilden ubedIjivo je pobedio svog republikanskog rival a Raderforda B. Hejsa na opstem glasanju, ali je slika u izbomom telu bila manje jasna. Tilden je usao u pregovore s vodstvom od 184 prema 166 u izbomom telu, i bio mu je potreban sarno jo~ jedan glas da bude izabran. Polozaj predsednika je tada zavisio od spomih rezultata glasanja u tri drzave koje su zadrZale republikansku administraciju. Tako je 1877. go dine osnovana dvopartijska komisija da bi resila spome izbore, sto se pretvorilo u sire pregovore 0 pre;!ivljavanju obnove. Na kraju je Hejs dobio predsednicki polozaj, ali sarno po cenu povlacenja saveznih trupa sa juga, cime je preostale republikanske rezime osudio na propast. Dekret 0 policiji iz 1878. godine zabranio je dalju upotrebu vojnih snaga u sprovodenju zakona. Vrhovni sudje 1883. godine ponistio Zakon 0 gradanskim pravima iz 1875. godine koji je cmcima garantovao pristup javnim prostorijama kao sto su ..gostionice, javni prevoz i mesta za zabavu". Ali i one su pale zbog nacionalne

SUPREMACIJA BELACA
Posto nisu imali nikakvog kapitala, bivsi robovi su uglavnom bili primorani da postanu napolicari i mali farmeri, obicno zavisni od belih magnata iz prethodnih godina. Proizvodnja pamuka je ponovo zauzela prvo mesto u juznjackoj ekonomiji, a povrsina zemljista namenjena uzgajanju ove kulture porasla je sa cetiri miliona jutara 1830-ih godina na trideset miliona 1890-ih. Medutim, iako je obnova prosla, polozaj cmaca nije bio nepopravljivo los, jer se privreda juga razvijala i diverzifikovala. Vec 1880. godine, na primer, sirenje topionica gvozda koje su koristile ugalj u Alabami postavilo je osnovu za nove industrije gvozda i celika u Birmingemu kao i za vecu proizvodnju uglja. Do kraja veka, drzava je vec sticala bogatstvo od proizvodnje celika, dirvne grade i tekstila. Broj stanovnika Birmingema povecao se sa 3 000 u 1880. godini na preko 130000 u 1910. godini, a to je razvoj koji se mote porediti s onim u Cikagu. Rast gradova i u drugim oblastima juga odrazavao je novi prosperitet. Stanovnistvo Memfisa povecano je sa 23000 pre Gradanskog rata, na oko 100000, krajem veka, dok su drugi juznjacki gradovi, ukljucujuci Nesvil, Atlantu i Birmingem, bili na ovom nivou ili bar negde blizu. Luisvilje imao vise od 200000 stanovnika. Sada je bila moguca veca drustvena mobilnost pa su l880-ih godina komentatori sa severa bili zapanjeni relativno srdacnim medurasnim odnosima na jugu. Crnci su u velikom delu zadrzali pravo glasa a konzervativni demokratski politicari aktivno su se borili za njihovu naklonost. Upadljivi znaci medurasne politicke saradnje u populistickorn pokretu ranih 1890-ih godina izazvali su pravu paniku ekonomskih elita. Populisti i republikanci su se 1894. udruzili da bi dobili kontrolu u Sevemoj Karolini. Ova relativno benevolentna faza u istoriji crnackog stanovnistva zavrsena je poslednjih godina veka delom i zbog rasirene politicke borbe izmedu demokrata konzervativaca i radikala populista u ekonomskom okruzenju opustosenom depresijom u poljoprivredi. Konzervativci su zaigrali na rasnu kartu i ponovo oziveli strah od crnacke dominacije, a nekadasnji populisti su nestali zajedno sa pojavom nove rasne politike. U prakticnom smislu, politicke bitke 1890-ih godina imale su najdirektnije efekte na prava cmackog birackog tela, kome je sistematski uskracivano pravo glasa primenom diskriminatomih sredstava kao sto su glasacke takse ili test pismenosti. U periodu od 1896. do 1904. go dine, broj registrovanih cmih glasaca u Lujzijani opao je sa 130 000 na sarno 1350. Napad na cmacko pravo glasa pratilo je i sirenje zakona kojima se stvarala formalna i potpuna rasna segregacija u svim javnim objektima. Ovi .zakoni Dzima Kroua" navodno su stvarali "odvojene ali jednake" us love a to tumacenje podrzao je i Vrhovni sud SAD 1896. go dine u slucaju Plesija i Fergusona, uz zestoko protivljenje sudije Dzona Marsala Hariana, koji je ostao u manjini. Eru Dzima Kroua karakterise i institucionalizacija kastinskog sistema na 133

nickim izborima 1876. godine, demokratski

Tok obnove je pojacao juznjacki bes zbog.poraza u Gradanskom ratu, pa se belo stanovnistvo okupilo oko ekstremnih anticrnackih elemenata. Jug je ostao cvrsto demokratski sve do 1960-ih godipa i revolucije u gradanskim pravima, ali ce, cak i od tada, biti potrebno da prode nekoliko decenija pre nego sto mnogijuznjaci prihvate da glasaju za stranku Linkolna i Samnera.

132

Radanje jedne nacije" 1915. Prijemom Arizone i Novog Meksika 1912. To je bilo vreme kada je u Sjedinjenirn Drzavama zakon linea bio na vrhuncu. pridobio je podrsku konzervativnih voda. 'silom . masovno dose1javanje zapocelo je tek' pos1e 1900.• . pedagog BukerT. do 1925. 135 G1avni grad danas Linkoln Denver Bizmark Pjer Helena Olimpija Bojsi Cejen SoIt Lejk Siti Oklahoma Siti Santa Fe Feniks : I I I I I I I I I I I I I I . Nacionalisticke struje su dozivljavale procvat u slobodnijoj atrnosferi severnjackih gradova. skoro da je dao odgovor na to pitanje. iskoristio novi mocni medijum filma da propagira efektnu verziju rasistickog mita 0 juznjackoj istoriji i rekonstrukciji i time postavio osnove za ponovno rodenje Kju kIuks kIana. Iako su crnacke zajednice tokorn celog devetnaestog veka postojale u svim severnjackih gradovima svih velicina. Godina~ema Nebraska Kolorado Severna Dakota Juzna Dakota Montana Vasington Ajdaho Vajoming Juta Oklahoma Novi Meksiko . perspektiva seobe na sever postajala je sve prirnamljivija. Sredinom veka abolicionisti su postavili retoricko pitanje: koliko cmih Amerikanaca moze da dozivi nesto gore od ropstva? Period od 1890. a novi raspored zvezdica na americkoj zastavi ostace nepromenjen sve?o 1959. Najveci broj incidenata dogodio se na jugu a zrtve su bili crnci obicno zbog necega sto je shvaceno kao uvreda ili seksualna pretnja beloj osobi. . 1912. 1889. Praktican rezultat njegovog pristupa bilo je osnivanje instituta Taskigi 1881. era u kojoj je svetina ubijala u proseku po sto ljudi godisnje. U drugoj polovini devetnaestog veka. 1889. 1889. 1889. godine. D. Cetiri stotine biljada crnaca sa juga preselilo se na sever i zapad od 1916. Broj stanovnika Kolorada se povecao sa sarno 34000 u 1860. cvrsta stratifikacija u kojoj je drustvena inferiomost cmaca nametana . Cikago i Detroit. Dolazilo je i do kolektivnih pobuna prema strasnorn modelu iz godina obnove. 1898. prvi cmac koji je odbranio doktorat na Harvardskom univerzitetu. Komunisticka partija Sjedinjenih Drzava predlozila je ekscentricno resenje "cma~kog problema" kroz stvaranje posebnih oblasti sa crnackom samoupravom ujuznorn cmom pojasu. na primer.2 miliona do 1920. Diboa. cilj je bio da se odrzi strah medu stanovnistvom. Diboa je 1910. Arizona 1867.za potrebe privatnih preduzimaca. i da se likvidiraju konkretni prekrsioci. godine. godine bio vrlo aktivan u osnivanju Nacionalnog udruzenja za napredovanje obojenih 1judi (NAACP). Grifit je svojim filmom . Kada se govori 0 ekspanziji u tim godinama izgleda neverovatno da je tako ogroman razvoj delovao relativno rutinski i prirodno. najprisutniji crnacki voda ujavnosti. uz dalje povecanje na 9.. go dine naoruzani samozvani cuvari zakona u Vilmingtonu upotrebili teror da iskorene svaki trag crnacke politicke moci. E. godine.1. Kako je pocetkorn veka rasno nasilje sve vise jacalo.1) ukupne povrsine oko 540000 kvadratnih milja. pa su. 1890. recimo bio V. 1890. Kalifornija je te iste godine imala 1. Bilo je vise predloga da se poboljsa zalosna sudbina juznjackih crnaca. U toku te iste decenije. jugu. u Uniju je primljeno sest severozapadnih drzava (Tabela 4.5 miliona stanovnika. do 1919. lzbijanje Prvog svetskog rata bilo je posebno znacajan pokretac takvih kretanja stvorivsi ogromnu nestasicu radne snage u fabrikama municije na severu. dodelivsi sebi ulogu mesijanskog proroka koji ce sve izgnane Afrikance povesti natrag na njihov rodni kontinent. DRZAVE PRlMLJENE U UNlJU 1867-1912. Kao i u svakoj teroristickoj kampanji.cesto grupa zatvorenika povezanib lancima i pod kontrolom belih strazara . i 1890. godine. Na sarnom pocetku novog veka.povremenim nasiljem i svakodnevnim uvredama. Robovski polozaj cmaca ponovo je uspostavljen u vidu kaznjenickog rada . ovakva ubistva cesto su "uveli~avana" mucenjem. ili dva puta vise od teritorije Francuske. V. Vasington. Od 1890-ih. na 500000 do 1900. godine zavrseno je politicko organizovanje kontinentalnog dela Sjedinjenih Drzava. koji se iznova razmahao cetrdesetih godina dvadesetog veka. spaljivanjem ili kastriranjem.Zlatna drzava" je bila spremna da u narednom veku odigra znacajnu ulogu u americkoj politici. 1907. kao ~to je. 1912. TABELA 4. Tu se dvadesetih godina dvadesetog veka pojavio i crnacki aktivista roden na Jamajki. U godinama 1889. godine. ZAP ADNA GRANICA Gradanski rat je izazvao kratak zastoj u sirenju na zap ad. godine. B.. koji je propovedao da samopoboljsanje i vredan rad dovode do evolutivne promene. Filade1fija. 1896. broj Amerikanaca koji su ziveli u zapadnirn drzavama porastao je sa 179000 na 4. lake su u politickoj klimi tih godina radikalna i separatisticka re~enja bi1a skoro nezamisliva. godine. Kako su se tib godina uslovi za crnce naglo pogorsavali. Markus Garvi. 1876. takva strategija izgledalaje previse spora i umerena drugim aktivistima. ali je one brzo nastavljeno cirnje rat zavrsen. prvi pokusaji formiranja orga134 nizacija cmih muslimana i pan-africkih organizacija datiraju jos iz 1913.3 miliona. koji je trebalo da posluzi kao model viseg obrazovanja za crnce. 0 kome ce se od tada govoriti kao 0 "donjih cetrdeset osam drzava". go dine i time prornenilo etnicku strukturu i politiku u gradovima kao sto su Njujork. sto je korporativno javno ropstvo po svemu osim po imenu.

U Vajominguje 1892. ili kao industrijske borbe istocnih korporacija koje su upravljale zeleznicom ili kanalima. Linkolnova administracijaje 1862. Rat koji je usledio izazvao je vise ljudskih zrtava i pokazao nesposobnost sudova da osude mocne zlocince. sto se retko desavalo. Po zavrsetku Gradanskog rata. godine poglavica Ogalala . godine obelezeno je krizom i privremenirn resenjem "indijanskog problema" na zapadu. koji je kod ocajnih naseljenika na zapadu stvorio ozlojedenost prema svakom ogranicenju njihovog ekonornskog razvoja. kao i eelokupni sklop ranceva i korala. i 1880. svakome ko je bio spreman da je naseli. bila ogranicena na podrucje istocno od Misisipija. a. Secanja na Uniju i Konfederaciju su. i na zapaduje bilo nekoliko zestokih eksplozija frakcionaskog nasilja. zaista dovele do zatvaranja jednog od najvecih pravaca seobe na zap ad. Kasnih sezdesetih godina devetnaestog veka. proizvodnja se vec prosirila preko velike ravnice a pojas kukuruza se protegao dalje na zapad kroz Ajovu i Nebrasku. Novi zapad je slavljen kao divljina prepuna junastva. Bozmanskog puta. na primer banda Dzesija Dzejmsa. godine. U velikom delu zapada drustvena transformacija bila je oznacena zamenom bufala stokom kako najbrojnijom zivctinjskom vrstom.vec krajem 1880-ih. Ovi veliki pokreti stoke i gradovi koji su nastajali na njihovom putu postace eentralni deo mita 0 divljem zapadu. Medutim. odakle su mogli da ih transportuju do gradova na srednjem zapadu. ali to doba je kratko trajalo . prosiri na celu zemlju. posebno onim sa indijanskim narodima. Pored toga. Sistem ranceva se iz Teksasa prosirio na brdske drzave kao sto su Vajoming i Montana i zapadno. U periodu od 1870. oko 150jutara. bila uzrok zavade izrnedu apalackih klanova Hetfild i Mekoj. narocito kada se radi 0 indijanskim narodima iz seveme ravnice. na primer rat u okrugu Linkoln 1878. teksaski ranceri su poceli da teraju svoja stada na sever. Efikasan prevoz velikog obirna omogucavao je da se proizvodnja kukuruza i zita.Sijuksa Crveni Oblak poveo plemena iz ravnice u vise vojnickih i diplomatskih pobeda koje su. da naseljenike dovede u red. godine. 136 Dogadaj 0 kom je snimljeno vise filmova. godine Udruzenje odgajivaca stoke sa sedistem u Cejenu pokrenulo pravu invaziju na okrug Dzonson u oblasti reke Pauder. navodno s ciljem da prekine kradu stoke. obracun kod OK korala iz 1881. Na zapadu se nikada nije dogodilo ni priblizno takvo nasilje koje bi se moglo porediti recimo s onim u Lujzijani ili drugim delovima "divljegjuga" u godinama obnove. Ovaj prekid mogao je biti sarno privremen. Kasnijim sporazurnima 1868. prema Kanzasu i zeleznickim cvorovima u Ebilejnu i Dodz Sitiju. beli naseljenici poceli su da nadiru prema granici Lakota-Sijuksa. angazovani su revolverasi najamnici da bi sproveli volju rancera. u kojoj su braca Erp sluzila kao najmljene ubice ovih prvih. godine.Americku ekspanziju na zapad pokretali su tradicionalni motivi: zudnja za zemljom i potraga za rudnim bogatstvom.7 na 6. Njegov zarnenik Filip ~eridan izgovorio je onu cuvenu recenicu da su jedini "dobri" Indijanei koje je 137 . Aktivnost belaea u ovoj oblasti pojacala se izgradnjom Seveme pacificke zeleznice 1872. sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. Nevadu i Novi Meksiko. plemenima Lakota-Sijuksa. na Arizonu. Potraga za zlatom i srebrom se takode nastavila i severna i juzno od kanadske granice. godine donela izuzetno vazan Zakon 0 naseljavanju. kojim su rudari putovali u Montanu. kada su stocari nahuskani. najveci deo otvorene zemlje ogradili su naseljenici koristeci tek pronadenu bodljikavu zicu (1873). godine. republikanaea i stocara. Mnogi odmetniei. alije prosecna povrsina farme i dalje bila prakticno ista. vojni komandant na zapadu . bili su preziveli ucesnici ili nastavljaci gerilskih borbi koje su razdirale Kanzas i Misuri pre Gradanskog rata i tokom njega. na isti nacin na koji su i politicke masinerije na istoku nametale svoju volju preko ulicnih bandi. besplatno ili skoro bez ikakve naknade. netaknuta granicna zemlja nasilja i odmetnika. broj arnerickih farmi povecao se sa 2. . Borbe koje se vezuju za legendarna imena kao sto su Bili Kid ili Vajat Erp bile su u osnovi stranacke borbe za ekonomsku i politicku moc iste vrste kao i one koje su obelezile izbore u Njujork Sitiju ili Filadelfijl tog vremena. demokrata. KONFLIKT S INDIJANClMA Vreme izmedu 1865. a zestina pritiska koji su vrsili nazovi-rudari izazivala je zategnutost i na drugim granicama. Kao i u okrugu Linkoln. Krajem decenije su i onako velika kretanja stanovnistva ubrzana dolaskom zeleznickih pruga. Rancevi na kojima je gajena stoka predstavljali su ozbiljne poslovne poduhvate sa ogromnim investieijama evropskih a narocito britanskih kapitaiista. bio je u stvari sarno jedan incident u kontinuiranoj borbi izmedu biznismena iz Tumbstona.ironicno nazvan Vilijem Tekumseh Serman .5 miliona. Osamdesetih godina devetnaestog veka. Cejena i Arapaha. koji je obecavao 160jutara zemlje na zapadu. ovo podrucjeje unekoliko smanjeno da bi se beleima omogucio pristup zlatom bogatim zemljama dye Dakote pa su cak i relativno umerene indijanske vode shvatile da su prinudene da biraju izmedu otpora i mirnog unistenja. godine. godine.smatrao je da konfrontacija belaea i Indijanaea neizbezno vodi zatiranju indijanskog nacina zivota a verovatno i eele rase. protiv odgajivaca ovaea u Novom Meksiku. kauboja i sakupljanja stoke. On je sigumo razmisljao i 0 "istrebljenju" Sijuksa. do 1920. Velicina novog obradivog zernljista bilaje nepojmljiva ljudima naviklim na evropske uslove. godine i finansijskim krahom 1973. Pistolj ni u kom slucaju nije bio nesto na sta je zapad imao iskljucivo pravo. utvrdenoj ugovorom iz 1851. na primer. u stvari. kojaje do 1940. Tako je 1868. dok su u stvari sukobi koji su se tih godina desavali pre bili tipican odraz situaeije u drugim delovima Sjedinjenih Drzava.

Godine 1886. turizma. godine. godine otvorena za naseljavanje. broj stanovnika Denvera povecan je sa nula na 134 hiljade. belci ce biti eliminisani sa planete. godine poklopio se sa otvaranjem novog Panamskog kanala pa je Los Andeles postao vodeca luka na Pacifiku. pa je u narednoj deceniji stanovnistvo ove oblasti povecano sa 60 na 400 hiljada. Kaster. godine. Situacija je prerasla u krizu 1874. ova politikaje takode podrazumevala i odmeravanje zemlje koja ce domorodackim narodima biti zaista potrebna. i 237 hiljada 1910. njihov broj je vec sveden na stotine. Ova porazna slika jos vise je pogorsana krajem 1880-ih godina. prirodno otpoceo. Portland. Los Andeles je jos jedan klasican primer brzog razvoja grada. dok se pacificki severozapad razvijao u unosnu imperiju drveta. plemena moraju da izvedu "pies duhova" i time uspostave jedinstvo sa precima koji brinu za svoj narod. do 1900. koji je doziveo isto tako brz rast u prethodnoj generaciji. Zato su ohrabrivali pokolje krda bufala. Ovaj dogadaj je bio utoliko traumaticniji za americku javnost jer je vest 0 katastrofi stigla do istocnih gradova 4. ali se krajem 1890. i 200 hiljada 1910. cime je zavrsen period krvavih borbi na jugozapadu. na primer pleme Juta u Koloradu i Juti. a krda bufala ce se vratiti brojnija nego ikad. filmske industrije i novih radnih mesta u avionskoj industriji. u periodu od 1860. otvorenih za naseljavanje belaca.' godine dovelo do stvaranja znacajnog milenaristickog pokreta. kada je pronadeno zlato u Cmim brdima Juzne Dakote. Sjedinjene Drzave su 1877. U naredne tri godine. Nez Pers. U toku naredne godine religija "plesa duhova" brzo se prosirila preko ravnice. godine. Takve vode su takode shvatale kljucni znacaj bufala kao glavnog uporista indijanske kulture. au jagmi za zemlju 1889. Cene prevoza zeleznicom su vrtoglavo pale pa su doseljenici sa srednjeg zapada nagmuli u grad povecavsi broj njegovih stanovnika za vise od 100000 do kraja veka. koja su se sada suocila s razbesnelim americkim narodom odlucnim da vise ne dozvoli nikakav neuspeh. koje je isterano u neplodne i udaljene predele bez imalo brige da Ii ce preziveti ili poumirati od gladi. otprilike do 1890. Kopaci su nagmuli potpuno nelegalno i rat je. a neka plemena.Juzni Pacifik i Santa Fe. Kao sto se to cesto desava kada se dogodi neobjasnjiva katastrofa. pokusaj da se on uspesno eksploatise predstavljao je mnogo komplikovaniju stvar. pokret raspao pod pritiskorn vojske. godine. Sijetl je ostvario slican rast zahvaljujuci ulozi koju je imao u snabdevanju rudara na nalazistima zlata Aljaske i Jukona. godine. Srediste Oregona. Zapadni gradovi su bujali. Kasterova nesmotrena samouverenost dovela je do unistenja jedinice od oko 225 Ijudi pod njegovom komandom u bitki kod Litl Big Homa u Montani. Zavrsetak izgradnje luke San Pedro 1914. lako je opravdavana kao mera koja Indijance treba da izleci od lenjosti. on je istovremeno bio i Pirova pobeda za domorodacka plemena. bavljenje zernljoradnjorn je postajalo sve teze. narocito visoravni dye Dakote. 138 bez obzira na to sto se radilo 0 teritoriji koja je oznacena kao indijanska. Ostale oblasti na zapadu bile su rnnogo manje pristupacne. Kada je indijanska zemlja podeljena. godine. koji su u deceniji posle 1865. Kanzasa i Nebraske. preostalo je rnnogo jutara viska. Da bi potpomogla dolazak milenijuma. ocajanje Indijanaca je 1889. odnosno na teritoriji koja je za narod Lakota bila posebno sveta. godine. Novim ugovorima konfiskovane su ogromne povrsine indijanske zemlje po principu "prodaj ili urnri od gladi". Gradje imao 1000 stanovnika 1870. Juna 1876. Iako je bio sposoban konjicki komandant njega su u ovom slucaju deklasirale indijanske vode. znajuci da bi istrebljenje jednog lako moglo dovesti i do unistenja onog drugog.Jndijanskoj teritoriji" su se kontinuirano smanjivali pa je i to podrucje konacno ukljuceno u buducu drzavu Oklahoma.on ikad upoznao bili mrtvi Indijanci. 90 hiljada 1900. oznacio kraj indijanskih ratova. U novom zlatnom dobu. U decembru je 250 Indijanaca masakrirano kod Ranjenog Kolena u Juznoj Dakoti i taj dogadaj je. upravo na dan kada je nacija ponosno slavila stcgodisnjicu Deklaracije nezavisnosti. kada je povezan sa zeleznickom prugorn dye konkurentske kompanije koje Sll se zestoko borile za posao . Teritorija Oklahome je 1889. a cetiri milionaje ubijeno sarno 1871. Dvadesetih godina dvadesetog veka grad je vec dobijao i dodatne podsticaje: od nafte. godine vec naveliko vrseni radi zadovoljenja potreba za hranom radnika zaposlenih na izgradnji zeleznice. Ovo novo divljacko raspolozenje odrazilo se i na mnoga plemena koja nisu imala ni najmanju ulogu u Kasterovoj bitki. Domorodacki posedi na . izvanredan samoreklamer koji je za sobom vec imao dugu proslost izuzetne brutalnosti u sukobima sa Indijancima. a pojava protestnih zemljoradnickih pokreta govori 0 139 I I I • . godine zauzele zapadnu polovinu teritorije Lakota. Uskoro je mogao da konkurise San Francisku. imao je 800 stanovnika 1850. 80 hiljada 1900. moglo bi se reci. Bik Koji Sedi i Ludi Konj. kada je doneta odluka da se kolektivna indijanska zemlja podeli individualnim posednicima. ukljucujuci i Cma brda. imao je 5 000 stanovnika. kao na primer. godine uzeto je jos jedanaest miliona jutara. najvece indijanske vojne formacije bile su prinudene da se predaju. su porazena. Iako je Kasterov poraz predstavljao privremeni udarac nacionalnom samopouzdanju. Godine 1870. Sredinom vekaje bilo mozda sezdeset miliona bufala. Kako su se osamdesetih godina devetnaestog veka padavine smanjivale. jula. kada su pronadene sredinom veka imale nestvamo povoljnu klirnu. Dokje zap ad "osvojen". kadaje sveti covek Pijuta Indijanaca po imenu Vovoka poceo da dobija vizije koje su mu govorile 0 dolasku Mesije. Do 1883. Komandant americke vojske bio je general Dzordz A. koje su. Neke od novih zemalja su razvile veoma uspesne privrede jer se sistem ranceva prosirio na nekoliko zapadnih zemalja. bio je prinuden da se preda cak i tako strasan protivnik kao sto je bio poglavica Apaca Dzeronimo. godine.

gde je anti-britanska retorika postala uobicajena u gradskoj politici.Jiladnjace g. Rusija je1867. a snabdevanje vodom je izazivalo brojne krize. godine. godine. Iako je tu bilo i zavisti i neprijateljskog raspolozenja zbog prekomorske ekspanzije zemalja kao sto su Britanija i Francuska. Veci deo Kalifornije takode nije imao prirodne pogodnosti za zadovoljenje poljoprivrednib ambicija svojih pionira. neospomo je da je "osvajanje zapada" dalo svoj doprinos oblikovanju arnericke kulture. godine izbila nacionalisticka buna koja je ugusena uz zverstva 0 kojima je americka stampa. Trebalo je rnnogo rada i dovitljivosti da bi se rancevi pretvorili u farme. Gradanski rat je pokazao sposobnost Sjedinjenih Drzava da mobilisu ogromne i ubojite vojne formacije. U drugoj polovini veka. U aprilu je americka administracija odobrila intervenciju na Kubi i rat je objavljen. godine izlozio naucni rad 0 znacaju granice u istoriji zapada. U Teksasu je pronalazak nafte u Spindltopu 1901. pri ~emu su obe ove pojave uticale na vodenje spoljne politike. godine nije doslo do misteriozne eksplozije koja je potopila americki bojni brod Mejn u luci Havane. a ta cinjenica nije prosla nezapazena kod 140 potencijalnih suparnika u zapadnoj bemisferi. Sjedinjene Drzave su postajale imperijalna sila i vojni cinilac na gldbalnorn planu. rast evropskog imperijalizma izazivao je mesovita osecanja u krugovima americke elite. Sarna granica je i dalje ostala veoma ziva i prema Kanadi i prema Meksiku. a u prve filmske obrade ovih tema u narednoj deceniji spada i snimanje filma "Velika pljacka voza" 1903. Bez obzira na bilo ciji stay prema Tarnerovoj tezi. Ova teza 0 granici imala je ogrornnu vrednost za studente americke istorije. godine unistile su uslove za zivot mnogih rancera. a polagale su pravo i na Havaje. Istoricar Frederik Dzekson Tamer je 1893. IMPERIJALIZAM Sjedinjene Drzave su do kraja veka vec imale dugu istoriju rasne konfrontacije i teritorijalne ekspanzije. Mogucnost sukoba uvecavalo je sve vece prisustvo Iraca u Sjedinjenim Drzavama. kao sto to na primer pokazuje objavljivanje romana Covek iz Virdiinije avena Vistera. Spanski "koncentracioni logori" opisivani su do najjezivijih detalja. Nekoliko britanskih severnoamerickih teritorija spojilo se u novi Dominion Kanada 1867. borbe koje su vodene na granici 1870-ih godina ocigledno su ostavile svoj pecat na svesti prezivelih ucesnika decenijama posle toga. Suard je s pravom prikazivao ovaj posao kao izvanrednu pogodbu. postojao je osecaj da Sjedinjene Drzave treba da izvrse svoju jedinstvenu civilizacijsku misiju kako bi oslobodile primitivne narode i dove le ih u prosveceno i progresivno okrilje arnerickog oria. na primer u sporu oko granica Venecuele 1895. Drzavni sekretar Vilijem H. pre svega popularne novine Herstovog i Pulicerovog lanca. Medutim. ali je taj proces do kraja ovog perioda vec daleko odmakao. godine odlucila da okonca svoje imperijalne poduhvate u Sevemoj Americi prodavsi Sjedinjenim Drzavama ogromnu teritoriju Aljaske od 591.I I I njihovom rastucem ocajanju. Mnogi proslavljeni dogadaji koji se vezuju za "divlji zap ad" su tek predstojali i dogodili su se u novom veku. a transformacija regiona u integralni deo Sjedinjenih Drzava nuzno se odrazila na politicku ravnotezu u narednorn veku. lzuzetno ostre zime 1885-6 i 1886-7. povremeno su se javljali strahovi da ce sporadicni nesporazumi Amerike i Britanije dovesti do vojne konfrontacije. Guam i Filipine. Na Kubije 1895. Britanci su zakljucili da njihovu poziciju treba hitno ojacati. lako su ratni brodovi na paru u to vreme bili podlozni nesrecarna. ad osamdesetih godina dcvetnaestog veka. godine. izvestavala vrlo kriticki. godine pokrenuo nasumicna istrazivanja nafte koja su podsecala na potragu za raznim mineralima ranijih godina. Sjedinjene Drzave su odmah pripojile posede Portorika. Osim toga. Borba koja je usledila bila je krajnje neravnopravna i Kuba se ubrzo nasla u americkim rukama.000 kvadratnih milja za oko sedam miliona dolara. lzgledalo je da su ovi dogadaji uvrstili Sjedinjene Drzave u red imperijalistickih sila uz relativno malo krvoprolica: od 300 000 americkih vojnika i mornara koji su sluzili u vojsci u toku rata sa Spanijom manje od 141 . i u kom smislu. Zategnutost je rasla sve dok februara 1898. iako su se kriticari rugali potencijalnoj vrednosti . a nova zemlja je obezbedila svoje zapadne teritorije ogromnim naporima da u narednoj deceniji izgradi sopstvenu transkontinentalnu zeleznicu. posebno sada kada je Suard objavio kako ce cela Severna Amerika "pre ili kasnije biti u magicnom krugu americke unije" i poceo da se bvali da je nova transkontinentalna zeleznica potencijalno otvorila ceo kanadski zapad za buduce pripajanje Americi. koji su se pozivali na nju u objasnjavanju bezbrojnih aspekata ameri~kog zivota i kulture. Potreba za vodom bilaje stvarnost kojaje nekoliko juznih kalifomijskih zajednica navela da prihvate pripajanje vecern Los Andelesu. americki mediji su potapanje odmah pripisali neprijateljskoj akciji i zahtevali istragu a zatim i odgovarajucu odmazdu. On je tvrdio da je arnericki karakter definisan postojanjem otvorene granice koja je stalno pomerana i istovremeno predstavljala realnu i sirnbolicnu medu izmedu divljastva i civilizacije. U skladu sa pariskim mirovnim ugovorom. moglo bi se raspravljati 0 tome da lije. Prvu vecu priliku da se novi americki imperijalizam oproba u praksi pruzila je nesigurna i oslabljena spanska imperija. Postepeno i pomalo nevoljno. Suarda". Ta granica je sada zatvorena naseljavanjem Oklahome i uklanjanjem razlike izmedu naseljenih i nenaseljenih teritorija. Cinjenica daje granica zatvorena omogucila je rornantizovanje zapada s novim zarorn. U maju je pomorska pobeda u Manilskom zalivu potvrdila americku kontrolu nad Filipinima pa je u avgustu zakljucen mir. Tako je zavrsen "prvi period americke istorije". granica zaista zatvorena 1890.

godine objavio popularni tekst Nestanak velike rase ili rasna osnova istorije Evrope. kao i tretrnan alkoholicara. ali je utvrdila cvrst presedan. godine dao je navodno kvantitativnu osnovu za arnericku socijalnu pirarnidu: ona se sa vrha. dok je Portoriko bio kolonijalni posed. Americka flota je sada imala mogucnost da se lako i brzo krece izmedu dva okeana. Pored razumljivih zahteva u odnosu na ratnu industriju. mucenju i kasapljenju zarobljenih gerilaca koje su vrsile americke snage. General Dzon Persing je 1916. ili od akcija britanskih snaga u Burskom ratu. godine na ostrvima je bilo angazovano 70 hiljada americkih vojnika. bila je povezana sa rasizmom. socijalno blagostanje. najveci pristalica filipinskog poduhvata. a to je uloga za koju je bio potreban kanal izmedu ove dye vodene povrsine. Ruzvelt se 1902. status koji je jos vise ojacala aktivna spoljna politika Teodora Ruzvelta (predsednika od 1901-1909). Americke 142 snage su okupirale Nikaragvu 1912. I I I INDUSTRIJALIZACIJA I ZLATNO DOBA Americka industrijalizacijaje dostigla vrhunac posle Gradanskog rata. Medison Grantje 1916. Sjedinjene Drzave su mogle da tretiraju vecinu malih drzava u Karibima kao de facto kolonije koje treba okupirati kako i kada to bude potrebno da bi se zastitili arnericki grad ani ili naplatili dugovi. broj filipinskih zrtava sigurno se meri stotinama hiljada. Stampa je na pocetku vrlo malo govorila 0 masakrima i unistavanju sela. Sjedinjene Drzave su svojim imperijalnim ponasanjem nastojale da uspostave dominaciju na Pacifiku i u Karibima. sto je velikim delom bila i njegova neposredna posledica. Domace stanovnistvo Filipina se 1899. jer nije preostao niko da se pobuni". Ove teorije su navoclno potvrdivali masovni testovi inteligencije (lose) izvedeni na regrutima u toku . godine diglo na ustanak. do 1934. navodna uvreda americke momarice dovelaje do bornbardovanja luke Vera Kruz. posle surovih borbi u dzungli . Teorija eugenetike. sto je bilo u skladu s . Ruzvelt je covek koji je nastupio kao mirotvorac u Rusko-japanskom ratu 1905. koje su sada mogli uloziti u druge poslove. Takve ideje su nalazile sledbenike u naciji koja je navikla na generacijske sukobe sa erncima i americkim domorocima. Godine 1914. do 1914. i sarno vojnicki gubici su vec bili uzasni. godine. Kanal je graden od 1906. Arnericke trupe su se takode angazovale u Meksiku kada je ova drzava usla u svoju deceniju revolucije 1910. Neprijatne posledice ovog sukoba bile su skoro zaboravljene.preteca onoga sto ce se dogoditi u Vijetnamu. isti onaj kojije 1907. Posle toga. ugovori zakljucivani u vreme rata ornogucili su pojedinim biznismenima da akurnuliraju veliko bogatstvo. go dine s velikim snagama upao u sevemi Meksiko da bi kaznio snage Panca Vile zbog napada na americku teritoriju. odrazavajuci se na razlicita podrucja kao sto su obrazovanje. koji je ugusen tek 1902.veliku belu flotu" na krstarenje po celom svetu da bi demonstrirao rast americke pomorske sile. sugestija da se socijalni problemi mogu resiti reprodukcijom najboljih i ogranicavanjem inferiomih. Isto tako nije bilo govora ni 0 razmerama sukoba: 1900. Nova americka imperija je imala kultumi i ideoloski uticaj daleko iznad svog komercijalnog znacaja. do 1920. Kuba i Panama su vec prakticno bili protektorati.400 je poginulo u bitkama (iako je 2 000 umrlo od drugih uzroka). Medutim. koje su u to vreme bile ostro kritikovane. godine i ponovo 1926. godine uz ogromnu cenu u Ijudskim zivotima. godine pozvao na Monroovu doktrinu kako bi ubedio evropske sile da odustanu od blokade Venecuele. sukob sa Spancima i njegov ishod nisu ostavili nimalo surnnje da je Amerika stekla polozaj svetske sile. godine iznajmila od Kolumbije zernljiste koje ce postati Zona Panamskog Kanala. Tako je Ruzveltova administracija 1903. poslao . i Dominikansku Republiku od 1916. a zatim isplanirala lokalnu pobunu da bi stvorila marionetsku drzavu Panamu. epilepticara i dusevnih bolesnika. Kao sto je jedan americki kongresmen napomenuo: "U Luzonu vise nema pobune. godine. Arnericko vojno samopouzdanje povecavao je veliki publicitet koji je davan herojskim poduhvatima kao sto je bio nap ad "smelih konjanika" na brdo San Huan u Portoriku. Vlada Sjedinjenih Ddavaje!}1905. Sve u svemu. a to je pogodnost kojaje mogla imati presudan znacaj u ratu sa Britanijom ili sa njenim mocnim pomorskim saveznikom J apanom.Ruzveltovim shvatanjem Monroove doktrine". spustala preko mediteranskog i slovenskog stanovnistva. da bi konacno dosla clo crnaca. u borbama koje su izrodile bezbroj negativnih stereo tip a 0 "ni~im rasama". Kakve god da su njegove mane. advokati "anglosaksonske" supremacije mogli su da tvrde da je nj ihova pozicija u potpunosti opravdana neoborivim podacima. Rast populamosti testova inteligencije posle 1905. U smislu medunarodnog prava/ ideja je bila bizarna. godine vise nego ikada bili obuzeti novom rasnom teorijom koja je imala tako opijajuci efekat na njihove pandane u Britaniji i Nemackoj. Ideje eugenetike imale su dubok uticaj na americku drustvenu politiku u prvoj cetvrtini veka. Jedan od kljucnih zastupnika "tevtonskih" teorija rase u javnom zivotu bio je senator Albert Beveridz. krivicna pravda i maloletnicka delinkvencija. Konacni gubici nisu poznati a njihovo utvrdivanje komplikuje broj umrlih u zatvorima i koncentracionim logorima kao i broj urnrlih od gladi. Mere preduzete protiv pobunjenika bile su rnnogo krvavije od svega sto su Spanci uradili na Kubi. a arnericki mislioci su od 1898. koji su cinili belici iz seveme Evrope. Prvog svetskog rata. godine preuzela finansije Dominikanske Republike navodeci kao opravdanje navodno "policijsku vlast". Uz to je eliminisanje uticaja juznjackih plantazera omogucilo Kongresu da uspostavi carinske barijere za 143 I I I . ali ova ogromna zemlja nije nudila iste izglede na uspeh kao I ostrvske republike vec naviknute na prisustvo americkih marinaca. okupirale su i Haiti od 1915. godine.

Pri tom je americkim kongresmenima delila besplatne akcije kako bi destimulisala istragu. Velicina profita koji se mogao ostvariti u takvom poslu bila je zapanjujuca. godine i panici 1873. u svom prostom obliku. Uskoro se. Na osnovu tumacenja sudova tog vremena. Na pravne stavove je uticala i teorija socijalnog darvinizma. Republika je protutnjala pored njib brzinom ekspresa". Tu firmu je osnovala zeleznica Union Pacifik da bi finansirala izgradnju svoje pruge u zapadnom pravcu po inflatomim cenama. Prva Besemerova celicana u zemlji izgradena je u gradu Troj. kada se radilo 0 nesrecama u industriji.nije izgubljeno nista osim casti". ali ne i poslodavca. pa cak ni kada se radi 0 osnovnirn pitanjirna kao sto su odredivanje najarnnina i radnog vrernena. Sjedinjene Drzave su uskoro izbile na prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte. Poslednja trecina devetnaestog veka bila je vrerne piratskog kapitalizrna u njegovom najt1agrantnijern vidu. godine imale 9 000 milja zeleznickih pruga. koji je bivsirn robovima formalno davao puna gradanska i politicka prava. vec i da predstavljaju stetno uplitanje u normal an tok drustvenog razvoja. bez obzira na cesto bezocno krsenje zakona korporativnih .Tvid ring". ovaj arnandman nije pruzao cmcima prakticno nikakvu zastitu. godine u slucaju Lohner presudio da Njujork nema nikakva prava da regulise maksimalno radno vreme zaposlenih. povredeni radnik je mogao da tuzi sarno drugog radnika koji je bio neposredno ukljucen urad. koje su. koja je. na 25 miliona tona 1910. godine. Mada. . Njujork Sitijem je vladao izuzetno mocan politicki sindikat poznat pod imenom . tvrdila da su pokusaji da se pomogne sirornasnima i nesposobnima ne sarno beskorisni. Bitku koja je usledila pratilo je masovno podmicivanje sudova. godine. tako da je bilo prakticno nemoguce ruziti korporaciju cak i za najgore postupke koji su dovodili do smrti ili povrede radnika. godine zapisao: "Stare nacije na zemlji mile brzinom puza. te iste godine ovaj sud je odbio da kazni otvoreno krsenje saveznog zakona protiv trustova. godine. dogodio i skandal sa firmom . U vreme nakon Gradanskog rata. 1873. Proizvodnja bituminoznog uglja povecana je sa 43 miliona tona 1880. Veliku povelju neogranicenog kapitalistickog razvoja cinile su pre svega dye doktrine. na 212 miliona tona 1900. godine. Rast zemlje odrazio se i u razvoju zeleznicke mreze. Znacajan stepen regulacije i ogranicenja nije obezbedilo ni krivicno zakonodavstvo. koja bi bila nezakonita u svakom drustvu.sa bar rudimentamim mehanizmima za funkcionisanje finansijskog sistema. a antracita sa 30 na 57 milion tona. treba istaci.Kredit. a finansijske zloupotrebe su doprinele pogibeljnom krahu Vol Strita 1869. uzete zajedno. Druga je. Pocetkom dvadesetog veka. Proizvodnja bakra (neophodnog za elektricne kablove) povecanaje sa 30000 ton a 1880. Endrju Karnegi je 1886. ad 1890-ih godina. Njemu se suprotstavio "irijski krug". Na primer. godine iznosila 14 miliona tona.Mobilije". Jedna od njih je bila ustavna odredba kojom se vladi zabranjuje da "slabi ugovor". uz simbolicne. kako je to Dzim Fisk primetio. godine proglasio neustavnorn utvrdenu stopu poreza na prihod. godine.magnata" surnnjivog porekla. ili za bilo kakvu stetu nanetu zajednici u susedstvu.Jica" davao korporacijama pa je svako propisivanje poslovnih aktivnosti od strane vlade smatrano krsenjem korporativnih gradanskih prava. U meduvrernenu su nizi sudovi u primeni krivicnog prava odlucno odbijali da priznaju novo industrijsko okruzenje. zeleznice su predstavljale desetinu ukupnog bogatstva Sjedinjenih Drzava. Sto se tice novijih industrija. reformisticke i intervencionisticke vlade drzava i gradova dozivljavale su skoro potpun neuspeh u nastojanjima da urede uslove poslovanja u interesu radnika i potrosaca. sto predstavlja povecanje za preko 3000 procenata u odnosu na 1820.. 145 . U skandalje bio umesan cak i potpredsednik Sjedinjenih Drzava. godinu. u drzavi Njujork. u kom je Kornelius Vanderbilt pokusao da zaokruzi svoj monopolisticki uticaj na transportni sistern u drzavi Njujork. koji je umro 1892. 1865. a cesto i stvame ratove 0 kojirna su rnediji izvestavali sisto toliko entuzijazrna kao i 0 bilo kom sukobu s Indijancirna na granici. Drugu administraciju predsednika Granta (1873-1877) obelezio je niz takvih afera. U periodu od sezdesetih godina devetnaestog veka do tridesetih godina narednog veka. ostavio je za sobom bogatstvo procenjeno na 70 miliona dolara. Sjedinjene Drzave su postale najveca privredna sila na svetu i taj proces se moze ilustrovati brzom ekspanzijom nekoliko razlicitih industrija. godine na 500 hiljada 1910. bio cetrnaesti ustavni amandrnan. Obe strane su takode naveliko koristile bande najmljenih siledzija. Pitsburgje postao srce americke teske industrije sa 34 posebne celicane u sirem podrueju grada do 1904. Vrhovni sud je 1905. dokje 1884. godine. Proizvodnja uglja u Sjedinjenim Drzavarna je 1860.I I I I I I I I I zastiru americke industrije. ad 1866. Proizvodnja celika porasla je sa milion tona 1880. otkrivale tesne finansijske veze izmedu vladinih funkcionera na svim nivoima i korumpiranih biznismena. au naredne dye decenije americku industriju celika prosirio je Endrju Kamegi. a do kraja veka vec 193 000. a Dzej Guld. Njegovo unistenje 1871. vec je sva prava . Ratovi stranacki obojenih drzavnih funkcionera vodeni su bez imalo obzira premajavnom dobru. godine. dostigla cifru od 100 miliona tona. godine postavilo je korupciju u centar politicke rasprave. Dzim Fisk i 144 Dzej Guld. tri supamika-finansijera ~iji je vrtoglavi uspeh u profiterskim poslovima i probijanjti blokade u Gradanskom ratu jos bio svez: Denijel Dru. sudija i drzavnih funkcionera kao i rnanipulacija hartijama od vrednosti velikih razmera. Neobican sarno po svorn obimu bio je "rat za Iri" sredinorn sezdesetih godina devetnaestog veka. Sjedinjene Drzave su 1850. pravni i politicki rnilje u Sjedinjenirn Drzavama bio je izuzetno naklonjen industriji i suprotstavljao se cak i urnerenirn oblicirna regulacije iIi ogranicavanja. sto je znacilo da ne treba da postoji nikakva zvanicna intervencija u pravnirn poslovima izrnedu poslodavca i zaposlenog. Vrhovni sud je 1895.

Pjerponta Morgana. Rokfelera i njegove kompanije . sto se najbolje vidi na prirneru Arnericke korporacije za celik iz 1900. Tejlor. napravio kljucni prodor koji je omogucio prakticnu primenu takvih pronalazaka kao sto su gramofon (1877) i elektricno osvetljenje (1879).'Gotovi proizvodi su 1913. godine Standard Oil Trust je dobio kontinentalne razmere. pretekavsi Britaniju. americki pronalazaci igrali su znacajnu ulogu u projektovanju automobila sa benzinskim motorom i mozda jos vise u razvoju tehnika masovne proizvodnje automobila. a sedamdesetih godina se trend u pravcu stvaranja monopola brzo razvijao pod vodstvorn nekadasnjeg preduzimaca iz Gradanskog rata Dzona D. .Ruza ' Americka lepotica' moze se proizvesti u svoj svojoj lepoti sarno ako se zrtvuju pupoljci koji rash! oko nje". prve privatne ekonomske organizacije sa kapitalom od preko milijarde dolara.vrhunac na prelazu u novi vek. uspostavio bankarski . a zatim povukle druge konceme u savez.2 miliona. da bi 1920. dok su u proizvodnji celika i gvozdene rude nadmasile Nernacku. kartel da bi monopolisao federalne rezerve zlata. godine napravio telefon. go dine spojio dva najveca proizvodaca cigareta u novu poslovnu imperiju .Jimena Lizi". pa je svojim radnicima nudio izuzetno povoljne nadnice i radno vreme u zamenu za prihvatanje do tada nevidene industrijske discipline i lojalnost korporaciji.6 na 24. Napredak u proizvodnji pratila je i sve slozenija maloprodaja jer su americke firme s kraja devetnaestog veka usavrsile nove tehnike kao sto su kataloska prodaja i moderno oglasavanje. godine bili daleko najveci prodavci na malo u svetu. koji se 1903. Standard Oil.American Tobacco. Fordje bio inovator i u industrijskom poslovanju. 146 celika. Jedan od prvih uspeha bio je oldsmobil. oformljeno je 149 slozenih firmi s ukupnim kapitalom od 3. godine postavio je osnove za tehnologiju pokretnih slika. Dzems Djuk je 1890. je sada postupak ubrzan. Udeo Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini sada je iznosio 11 odsto. Od 1911. Americki biznis je cvetao i zbog rastuce komercijalizacije slobodnih aktivnosti urbanih masa. osnovane 1870. cak 19 hiljada automobila.Americka industrija je imala koristi i od kreativnosti svojih pronalazaca. godine. nafte. go dine. Ali. zita. U periodu 1898-1900. go dine mogao proizvoditi u seriji od zapanjujucih 4 000 vozila godisnje. Tomas Alva Edison je. odnosno "tejlorizma". U poslednjem kvartalu tog veka sport je poceo da privlaci veliku publiku koja je placala ulaznice za sportske dogadaje. Najvece firme u odredenoj industriji bi prvo izbacile svoje konkurente iz posla. godine dostigle milion. jos jednog ratnog profitera iz 1860-ih. godine uz pornoc bankarske porod ice Melon. koje ce se uskoro pretvoriti u gigantske kartele i monopole. Do 1907. stvarajuci sistem trustova ili holding kompanija. do 1909. go dine tvrdio: . kao jedna od tri vodece sile na planeti. godine. proizvodni proces je ubrzan primenom novih principa "nau~nog upravlj anj a". duvana i pamuka na nivou koj i se priblizavao ili premasivao bogate zemlje kao sto su Rusija. Rokfelerova moc nije bila neosporavana. koje je formulisao Frederik V. godine. a 1883. Posle toga.5 miliona tona . Proces stvaranja trustova i korporativne centralizacije dostigao je . Pored industrijskih proizvoda. Sistem komunikacija je kontrolisala Americka telefonska i telegrafska kompanija. Prva "naftna groznica" u svetu dogodila se u zapadnoj Pensilvaniji 1859. Vee 1876. Rokfeler je zakljucio tajne sporazume sa zeleznickim kompanijama koje su clanovima kartela davale povlascene cene prcvoza. Sjedinjene Drzave su vec drzale prvo mesto u proizvodnji uglja i sirovog gvozda. a bezbol je. godine. a braca Rajt su 1903. a automobilska kompanija osnovana je 1903. 262 miliona tona uglja i 16 miliona tona sirovog gvozda. tek nesto manje od Britanije i Nernacke. brojke su kontinuirano rasle. Morganje 1889. Sjedinjene Drzave su proizvodile 13. od 1870. narocito koncem Galf Oil. pre svega kuca Dz. Firme koje se nisu slagale izbacivane su iz posla ponekad primenom nasilja i sabotazorn. prircdna bogatstva su Sjedinjenim Drzavama ornogucila da postanu veliki proizvodac dragocenih metala. Broj dnevnih novina u Sjedinjenim Drzavama povecan je sa 574 na 2600. a 1910. Ovakva kretanja podrzavale su velike banke. Sirs Roebak i Montgomeri Vord su 1900.u Gradanskorn ratu je porodica Dipon formirala "barutni trust" da bi kontrolisala isporuku baruta po fiksnim cenama.To ni u kom slucaju nije bila novina . sto muje naredne decenije dalo moc da se na manje-vise jednakoj nozi cenjka sa predsednikom Sjedinjenih Drzava.8 miliona dolara. postao nacionalni sport. proizvedeno je 12 hiljada. Koncentracija nove industrije u Detroitu omogucila je gradu da poraste sa 286 hiljada stanovnika 1900. Australija i Indija. koji je nastao 1900. Na primer. godine. ispred sirovina i poljoprivrednih proizvoda. Industrija nafte je bila klasican primer. a njihov tiraz je porastao sa 2. Sjedinjene Drzave su po snazi industrije stale u red sa Britanijom i Nemackom. Aleksandar Grcjem Bel je 1876. godine. postali pioniri letenja avionima s motorom. Standard Oil je kontrolisao 80 procenata americke proizvodnje nafte. Ford je vec napravio sistem proizvodnih linija koji je omogucavao proizvodnju ogromnog broja njegovih automobila Model T. brojne oglase i savez sa demagoskorn politikom. iako se cesto oslanjao na obiman rad svojih prethodnika. godine. Devedesetih godina devetnaestog veka novinski magnati poput Vilijema Randolfa Hersta prvi su krenuli u modernu masovnu distribuciju novina uz reklarnne majstorije za povecanje tiraza. Njegov kinetograf iz 1894. a njegovi supamici bili su i sarni neizmemo mocni. godine. Industrijski rastje pruzio mcgucnost za temeljno prestrukturiranje poslova u pravcu stvaranja sve vecih korporacija. Rokfeler je 1905. Henri Ford je napravio svoj prvi automobil 1896. Pocetkom dvadesetog veka. posebno. na 466 hiljada 1910. go dine izbili na prvo mesto americkog izvoza. Kontrola koju je imao nad kreditima omogucila mu je da 147 I I I I I • . Od osamdesetih godina devetnaestog veka. Godine 1909.

Zeleznicke korporaeije su imale neogranicenu slobodu odlucivanja 0 ceni prevoza putnika i robe. 1900. Godine 1910. akumulaciju ogromnog industrijskog i trgovackog bogatstva ilustrovala je zaslepljujuce upadljiva potrosnja novih arnerickih super bogatasa kao i sjajna njujorska sezona i izgradnja "kucica" (u stvari razmetljivih zdanja) u Njuportu. Ovoliki priliv dobio je i fizicki simbol u vidu objekta za imirrante na ostrvu Elis u njujorskoj luei koji je otvoren 1892. a najvece grupe useljenika koji nisu govorili engleski koristile su Jidis. godine njegova banka je sa jos dye kontrolisala korporaeije ciji je kapital iznosio ukupno 22 milijarde dolara. Broj stanovnika* 38. zaokruzeno na najblizi milion. Ali posle toga se tezi~te definitivno pomerilo na narode juzne i istocne Evrope.do dvadesetih godina dvadesetog veka petina njenog stanovnistva bila je rodena u inostranstvu. U periodu 1881-1920.0 I I * Posle 1890.2 miliona useljenika (Tabela 4. koje su rado pomagale pridoslicama da se snadu u novoj zemlji u zamenu za izbomu podrsku. poljski. a treca je imala bar jednog roditelja koji nije roden u Americi. Useljavanje se na neki nacin odrazilo na najveci broj regiona u zemlji. go dine iznosio mozda sest miliona. U poslednjem kvartalu veka. Formiranje "Sinova revolucije" 1883. italijanski ili nemacki. Broj Amerikanaca italijanskog porekla je 1930.6 50. Morganov novae je 1890-ih godina bio dominantan u cetiri ogromna zeleznicka sistema a do 1912. Madare i sve nacionalnosti iz austrougarske imperije. sto im je orncgucavalo da po svojoj volji nagraduju prijatelje i povreduju ili unistavaju neprijatelje. (u milionima) Godina~isa 1870. pitanje kako se postojanje ove natklase moze spojiti s politickim etosom demokratske republike cesto ce biti predmet ostrih sporenja u narednom veku. ukljucujuci Italijane.dominira i sektorima kao sto su industrija nafte.svet Rokfelerovih. na Rod Ajlendu. Do 1880.0 76. Osamdesetih godina devetnaestog veka. Ta ocigledna veza izmedu novih 149 . Vrhunac je dostignut 1907. ali su najveci uticaj sigumo osetili gradovi i industrijska mesta na severoistoku i srednjem zapadu.0 92. manjim gradovima sa celicanama i u rudarskim gradovima. go dine. 1890. je jedna trecina stanovnika Rod Ajlenda bila rodena u zemlji. teskoce useljenickog zivota olaksavale su politicke masinerije. 0 uticaju imigracije govori iskustvo industrijske drzave Pensilvanije . druga trecina je bila rodena u inostranstvu. godine imao 80000 Jevreja a do 1915. 1880. Melonovih. ovi magnati su pokazivali filantropiju u razmerama koje do tada nisu videne u ljudskoj istoriji. MASOVNO USELJA V ANJE I Ako su se ljudi na vlasti konstantno udaljavali od ideala agrame republike. oznacilo je one sto je istoricar E. pri cemu je polovima novina na stranim jezicima bila namenjena Slovenima. visoko selektivni privatni klubovi i privatne skole kao sto je Groton. Gledajuci s pozitivne strane.2).2.2 63. Diponovih i Fordovih. same. uglavnom iz Nemacke. Isto kao i sredinom veka. Korporativna dominaeija sirila se na citave industrije. 148 Useljavanje je imalo korenit uticaj na etnicki sastav Sjedinjenih Drzava. ovo useljavanje je predstavljalo najvece kretanjestanovnistva zabelezeno u istoriji. Ekspanzija americke industrije ornogucila je stalnu raspolozivost jeftine radne snage u vidu velikog broja imigranata koji su ulazili u zemlju od 1860-fh godina. Oko 50 novina u Pensilvaniji bilo je namenjeno specificnim etnickim grupama i stampano vecim delom ili u celosti na odgovarajucem jeziku. Imenik pripadnika viseg drustva prvi put je objavljen 1887. 1910. godine.5 miliona. celika i uglja i da finansira nove konglomeraeije. Od osamdesetih godina. to su cinili i oni kojima su vladali.' Tih godina su naslednice amerckih novih bogatasa bile vrlo trazene medu pripadnicima evropskog plemstva . bodljikavu zicu i druge potrepstine za svakodnevni zivot. Ipak.rodenjem genealoske mode i patricijske jagme za korenima koji sew do prvih doseljenika". U Pitsburgu je taj broj bio veci odjedne petine. Digbi Bolzel nazvao . bilo ihje vec 1. pojavila sei mreza elitnih institucija po meri nove kaste: letnja odmaralista u Novoj Engleskoj. Poljake.plave krvi ali osiromasenih engleskih vojvoda i grofova. Morgan je umro 1913. ogromna vecina doseljenika dolazila je sa Britanskih ostrva i iz seveme Evrope. bilo je preko 23 hiljade imigranata.0 106. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1870-1920. U nekoliko zapadnih drzava eelokupna privredna aktivnost se u krajnjoj liniji zasnivala na zeleznici koja je izvozila proizvode i uvozila poljoprivredne masine. Njujork Siti je 1870. gde su novi doseljenici zauzeli najsiromasnije delove gradova u kojima su ranije bili Irci. TABELA 4. Sjedinjene Drzave su stvorile mocnu i priznatu aristokratiju zajedno sa njenim karakteristicnim institueijama . 1920. Juzna pacificka zeleznica je u Kalifomiji bila poznata pod recitirn nadimkom "oktopod". Slicna koncentracija stanovnistva rodenog u inostranstvu mogla se naci i u susednim industrijskim oblastima. go dine sa 1. go dine ostavivsi za sobom 130 miliona do lara.

do 1910. (Tabela 4. dok su za emigrante bili rezervisani nizi poslovi. a gradovi su sve vise rasli i postajali sve raznolikiji. godine zivela u naseljima sa preko 2 500 ljudi. Od Gradanskog rata. ili dvostruko vise nego sada. Karalcter gradskog zivota se do kraja veka radikalno promenio. prirodno. VODECI GRADOVI AMERIKE "ZLATNOG DOBA" Broj stanovnika (u hiljadama) 1860. Bostonu i Filadelfiji su se tridesetih godina devetnaestog veka pojavili omnibus i prigradska zeleznica. naravno.3 miliona ljudi. imali preko 250 000 stanovnika. pri cemu su protesti. izazvale snazne socijalne napetosti. pojacane upadljivim razlikama u bogatstvu koje su postojale paralelno s egalitarnom politickorn strukturom demokratske republike. i to ne racunajuci rastuce stanovnistvo susednih deiova grada povezanih podzemnom i vazdusnorn zeleznicom. godine bilo 2. koja se uglavnom oslanjala na sindikate zanatlija. Industrijski radnici su 1869. dostiglo osam miliona. Do pocetka devedesetih godina devetnaestog veka. Godine 1910.•godine a Njujork 1904. gde je 1910. U periodu od 151 161 178 43 56 561 382 342 161 49 169 49 325 322 287 286 Navedeni su sarno gradovi koji su 1900. Ovakav razvoj omogucio je nevidenu koncentraciju ljudi u podrucjima kao sto je Menhetn. ovaj udeo se vec priblizavao polovini. a lokalne zajednice cesto su bile definisanejezikom ili verom. prosirio i na druge krajeve. go dine sto hiljada radnika stupilo u strajk zahtevajuci osmocasovno radno vreme. I I I I 806 109 566 RAD I KAPIT AL Industrijaiizacija i urbanizacija su. delom i zbog toga sto je bio poznat po nasilju. osnovana je Americka federacija rada (AFL) . godine. od osamdesetih godina. da bi 192. Godine 1989. U periodu od 1860. TABELA 4. c. duzina elektrificiranih pruga povecana je sa 1 260 na 22 hiljade milja. iz 1893. godine.50 americkih gradova imalo je sto. dominirala politikom u nekoliko drzava. Sarno cetvrtina stano vnistva Sjedinjenih Drzava je 1870.0. Etnicke i verske zategnutosti bile su prava blagodet za poslodavce koji su ovo medusobno podozrenje koristili kao instrument za sprecavanje masovnog industrijskog organizovanja. dok su najsirornasniji delovi bili izlozeni nezamislivim akutnim oblicima visestrukog socijalnog lisavanja. Godine 1886. bili jaci u toku cestih ekonomskih zastoja i kriza. privilegovani i direlctorski polozaji bili su zabran rodenih Amerikanaca. kod kojihje ta veza ucvrscivala najgore rasne i verske stereotipe.3. a 1917. stanovnistvo Njujork Sitija povecalo se sa nesto ispod miliona na preko cetiri miliona. Koncept oblakodera pojavio se prilikom obnove kaga posle velikog pozara 1871. Nove gradove su obicno karakterisali ekstremno bogatstvo i privilegije. Ti podaci potvrduju komentar Lorda Brajsa (tada profesora na Oksfordskom univerzitetu a kasnije ambasadora u Vasingtonu). godine osnovali organizaciju . strah od katolicanstva bio je dovoljno veliki da dovede do stvaranja Americkog udruzenja za zastitu. pet okruga se spojilo u ogromnu metropolu . koja je na svom vrhuncu sredinom osamdesetih imala 700 000 clanova. Njujork Cikago Filadelfija Sent Luis Boston Klivlend San Francisko Sinsinati Pitsburg Nju Orleans Detroit 1900. ali se pokret zatim ugasio. U Njujorku.3). Boston je dobio podzemnu zeleznicu 1897 . Osamdesetih godina devetnaestog veka. Ovakav rast ornogucila su nova sredstva za masovni saobracaj. godine uzrok smrti 27 hiljada radnika bio je na neki nacin vezan za njihov posao.vazdusne zeleznice dok je Cikago koristio zicaru. Od 1869. godine. industrijski radnici i farmeri organizovali su niz narodnih pokreta za ostvarivanje vece ekonomske demokratije i socijalne pravde. Neposredno posle Gradanskog rata. Bar do pocetka dvadesetih godina dvadesetog veka. Napredak u gradevinskoj tehnici takode je pomogao da se odrzi ova gustina stanovnistva. osnovana je Nacionalna radnicka unija kao rezultat talasa sindikalnog delovanja i radnickog aktivizma: U Njujorku je 1872. 0 uzasnim zdravstvenim standardima u zemlji kao celini govore podaci 0 stopi smrtnosti kojaje obicno iznosila 16 ili 17 na 1000 stanovnika u prvoj deceniji veka. Na primer. a model se zatim. 1904.Vitezovi rada". I Cikago i Filadelfija su do kraja veka ima\i vise od milion stanovnika -. Karalcter gradova se takcde menjao. Njujork je prvi uveo sistem . Industrijske nesrece su takode bile vrlo ceste. gustina stanovnistva u sirotinjskim kvartovima istocnog dela Njujorka bila je mozda i dvostruko veca nego u Londonu.Njujork. godine. ili vise od sto hiljada ili vise stanovnika. Smrtje u skoro cetvrtini slucajeva bila izazvana upalom pluca. da su "gradske vladejedan od ociglednijih neuspeha Sjedinjenih Drzava".imigranata i politicke korupcije predstavljala je snazno retoricko oruzje tradicionalnih zajednica rodenih Amerikanaca. gripom i tuberkulozom. snazne grope protestanta i nativista kojaje u periodu 1894-1896. Sarno u 150 I I • . 3437 1699 1294 575 periodu 1890-1900.

ili bilo kakvog oblika kolektivnog pregovaranja. U pobuni koja je izbila 1884. a industrijski konfliktje u nekim periodima dostizao zastrasujuce dimenzije. u Redingu sest ljudi. Nju Dzersi. u Cikagu osamnaest. seoskim podrucjima su se brzo prosirile radikalne populisticke ideje kroz formiranje novih farmerskih udruzenja. godine.Gatlingovim topom za masovno unistenje. Ohajo. Ovakvi pokreti nailazili su na snazan otpor drzave kao i poslodavaca i mocnih korporacija. slobodu i punu naknadu sa svoj rad". Partija radnika Ilinoisa je pobrojala "neotudiva prava" koja ukljucuju "pravo na zivot. U talasu obustava rada 1892. Bez pravnog konteksta. godine organizovanje i generalni strajk u Nju Orleansu. Bes koji je ovaj incident izazvao unazadio je stvar politickog radikalizma za nekoliko godina. podrucje rudnika antracita u Pensilvaniji bilo je pozornica teroristicke kampanje koju je organizovala tajna organizacija irskih rudara po imenu "Moli Mekgvajers". koje su obicno vodile direktnoj konfrontaciji sa rnasinerijorn drzave. U Sent Luisu je osnovana virtuelna komuna . Brej trvdio je da vlade uspostavljene po pr-vobitnoj deklaraciji "nisu uspele da medu nama sprece izrastanje starih aristokratija pod novim imenom". a njihov pokret je. doveo je do zestoke bitke izmedu radnika i Pinkertonovih detektiva koje su iznajmile Karnegijeve celicane. Moguce je da je krhkost poretka 1877. sto je govorilo 0 dubokom razocarenju americkim drustvorn u kontinuiranoj depresiji. Broj ~trajkova u celoj zemlji je 1886. U borbama sa milicijom u Pitsuburgu ubijeno je dvadeset cs:\Voro. iako se taj broj sredinom devedesetih godina prepolovio. Sredinom 18BO-ih. za tri danaje poginulo 50 ljudi. go dine zapoceli pobunu pod pokroviteljstvom Vitezova rada. kao na primer 1885-56. U nekoliko oblasti. kojije izjavio: . najveci broj zakonodavnih tela nije pravio nikakve teskoce poslodavcima kada bi formirali sopstvene paravojne snage da bi kontrolisale industrijsko stanovnistvo i suzbijale strajkove. gde su se demonstracije uglavnom stranih anarhista pretvorile u pobunu. Tih godina su vodene mnoge legendarne borbe. Strajk u celicanama u Homstedu. interesi radnika morali su da budu izrazeni kroz upotrebu sile i vanrednih mera.enta da bas te godine postigne svoj veliki izborni kompromis. da bi krajem leta doslo do lokalnih generalnih strajkova.najbliza radnickom sovjetu od svega sto se ikada pojavilo u Sjedinjenim Drtavamapod vodstvom Partije radnika. Svaki potencijalno revolucionarni talas onemogucio je incident u Hejmarketu u Cikagu. Sredinom 1870-ih godina. sindikalno clanstvo se povecalo sa oko 200 hiljada na milion. koja su za sarno deset godina okupila 400 000 clanova. Sjedinjene Drzave su 1877. godine. i 1912-16. zapocelo serijom strajkova radnika na zeleznici a zatim se prosirilo na druge industrije. Ber iz antracitskog trusta. Sudije su saosecale sa paternalistickim ciljevima poslodavaca kakav je bio Dzord F. koja se pokazala nespremnom ili nevoljnom da se suprotstavi svojim sugradanima strajkacima i koja je cak predavala oruzje masi (u to vreme je regularna americka armija bila angazovana u ratu sa Indijancijama). slomljen s najvecom zestinom. godine dostigao istorijski rekord od 1 400. Radnicki aktivista Dzon F. Vec 1905. ad 1870-ih Pinkertonova i druge detektivske agencije nudile su gazdama niz usluga istrage i obezbedenja. ali su se radnicki nemiri nastavili i na severu i na jugu. kao i pobednickog strajka protiv zeleznicke kompanije Union Pacifik. koje je . radikalni teoreticar Henri Dzordz oformio je koaliciju da bi se kandidovao za gradonacelnika Njujorka na radnickoj listi.Prava i interesi radnog coveka zastitice hriscani kojima je Bog u svojoj beskrajnoj mudrosti poverio da upravljaju interesima svojine u ovoj zemlji". doprinela spremnosti politickog establisrr. 1892-94. Ovaj debaklje doveo do temeljnog prestrukturiranja milicije u novu i strozu vise vojnicku organizaciju Nacionalne garde. Te iste godine. Zbog toga je americke radnicke sporove do tridesetih godina dvadesetog veka karakterisao zapanjujuci stepen nasilja koje se cesto granicilo s gradanskim ratom. . Crni radnici iz secerana su 1887. U ovom sukobu izgubljena su 34 zivota. To je takode bio jedan od prvih sukoba u kojima su se strajkaci suocili s novim strasnim oruzjem . donela je poplavu "alternativnih" deklaracija nezavisnosti. 153 . Vlada je ozbiljno raspravljala 0 predlogu da se proglasi stanje pobune u Pensilvaniji i pozovu dobrovoljci po modelu iz 1861. nimalo iznenadujuce. Protesti 152 su se prosirili na Njujork. Nacionalno udruzenje za zensko pravo glasa izjavilo je da je prvi vek u istoriji Sjedinjenih Drzava "predstavljao niz slucajeva preuzimanja i uzurpacije vlasti nad ~enama". kriticno pitanje predstavljala je lojalnost drzavne milicije. i to mnogo efikasnijih od onih koje su mogle da im pruze drzavne agencije. do 1886. Ilinois i Pensilvaniju. Godine 1894. godine. u Baltimoru de set. 1876. Pros lava stogodisnjice. godine. sto je prouzrokovalo mozda dvadeset zrtava. Simpatije sudova za ogromne i monopolisticke ekonomske strukture nisu se nikako protezale na interese radnika pa su Sjedinjene Drzave zaostale za drugim industrijskim drustvima u priznavanju prava na postojanje radnickih organizacija kao takvih. go dine zbog pokusaja linea u Sinsinatiju i pretvorila se u sukob sa klasnim obelezjem. dozivele tesku "godinu nasilja". u toku godine poginulo je najmanje sto. Nasuprot tome. Kampanjaje ugusena sarno privatnim naporima poslodavaca u ugljenokopima: sve sto je drzava ucinila bilo je da obezbedi sudnicu i dzelata.I 1883. go dine. doslo je do slicne eksplozije izazvane aktivnoscu Vitezova rada i Centralne radnicke unije sa sedistem u Cikagu. ad 1977. od cega su verovatno polovinu 6nili clanovi AFL-a. Sedam policajaca je ubijeno bombom a cetvoro anarhista je pogubljeno bez obzira na medunarodne proteste. clanstvo sindikalnih organizacija brojalo je oko dva miliona. strajk u Pulmanovoj kompaniji u blizini Cikaga doveo je do intervencije hiljada saveznih vojnika i nemilosrdne upotrebe saveznih sudova da bi se slomili zeleznicki sindikati. u Pensilvaniji.

koja je energiju mnogih radikala preusmerila ka komunistickorn pokretu. Demokrata koji ga je nasledio. Grover Klivlend. osvojio je za svoju partiju jos jednu pobedu 1892. Bila je tu i etnicka komponenta posto su u mnogim drzavama republikanci predstavljali Amerikance prve generacije suprotstavljene novijim doseljenickim zajednicama. u drzavi Vasington. S ovim znacajnim izuzetkom.jednu veliku uniju". ne vodeci racuna 0 boji njihove koze kao prepreci kojaje postajala tako varna odrednica drustvenog razvoja. do 1908. u periodu od 1892. Repub1ikanska hegemonija je prezivela vreme sveprisutnih skandala a nisu je slomile ni ekonornske ni radnicke krize sedamdesetih i osamdesetih godina. do 1919. godine pogubljen na osnovu laziranih optuzbi u drzavi Juta. republikanci su doveli Julisisa Granta.kolebljivaca" i gradanske samozastite 1916. Republikanci su 1880-ih godina prikazivali svoje demokratske supamike kao partiju "ruma. koji su u mestu Ker d' A1en u Ajdahu doveli do topovskih bitaka dovo1jno velikih da guvemer prog1asi pobunu i pozove nacionalnu gardu. godine. u repub1ikanskoj porodici su medu brojnim frakcijama vodene znacajne politicke debate. godine. Hejs ostvario nesigumu pobedu.Kolebljivce" su konacno unistila dva dogadaja 1917. gde je. U periodu od 1860. Organizacija se istovremeno posvetila i organizovanju zena radnika. zastupaju intrerese proizvodaca alkohola. a 1876. i revolucija u Rusiji. U sukobu je poginulo oko 70 Ijudi. obezbedi1i predsednicki polozaj Dzemsu A. Pokret je bio veoma snazan u nekim zapadnim regionima. U borbama izmedu . repub1ikanci su drzali predsednicki polozaj sve do·'1912. Lorens u Masacusetsu (1912) i Paterson u Nju Dezersiju (1913). Liberalni republikanci su 1872. godine.kolebljivci". bili su rudnici uglja ujuznom Koloradu. Narocito posle skandala kao sto je bio onaj vec pomenuti sa firmom . dozivele niz zestokih sukoba pracenih ubistvima. go dine nasao predsednik demokrata. Strajk rudara u mestu Bisbi u Arizoni. Posle pokretanja postupka za opoziv Endrjua Dzonsona i njegovog politickog unistenja. godine nije imao ni 155 I I I I I I I I . masovnim deportacijama i koncentracionim logorima. Jedno resenje bio je i model drzavne sluzbe u vladi. Medu milogobrojne casne bitke spadaju strajkovi u mestima Mekis Roks u Pensilvaniji (1909). prekinuli su clanovi odbora za gradansku samozastitu .. unija je predstavljala buducu drustvenu organizaciju koja ce se postepeno ostvarivati unutar kapitalistickog poretka u raspadanju. Od 1905. Uspeh pokreta izazvao je veliki strah u redovima politicke elite pa je represija postala uobicajena. gde su drzave u Stenovitim p1aninama. ali su pokusaji da se stvori nekorumpirana birokratija naisli na zestok otpor pre svega onih koji su imali koristi od postojeceg okruzenja. a bi1aje cesta i pojava disidentskih grupa.. godine u Everetu. Pokazalo se da je politicka korupcija stalno prisutan problem koji izaziva razdor. kojaje imala sindikalisticki cilj da stvori . koja se zalaga1a za interese industrije i za zdrave finansije. Atmosferu ovih godina i1ustruju veliki strajkovi 1892. ali je raskol u stranci doveo do poraza 1884. pokazivala radikalne i sindikalisticke sklonosti. koja je. U normalnim okolnostima. Stranka je svoj uspesan razvoj zasnivala na mitologiji Gradanskog rata i liku Linkolnove partije i nacionalnogjedinstva. godine .nepokolebljivi'' i "po1utani" u republikanskoj stranci podelili su se oko pitanja da Ii bi Grant trebalo da se kandiduje za predsednika po treci put. Najveca radnicka organizacija koja je ucestvovala u ovim akcijama bila je Zapadna federacija rudara (WFM) . Republikanci su 1880.. do 1917. To je bila organizacija Industrijski radnici sveta (IWW). 1917.Jedan od najvecih olujnih centara k1asnog konflikta bi1i su zapadni rudnici. ali su vrlo zategnute okolnosti u poslednjim godinama obnove znacile da su uslovi sve drugo samo ne normalni paje republikanski kandidat Raderford B. kao one koji. godine. umesto klasnog drustva koje eksploatise radnike. masakrima. U tom smislu.Lige za vemost". politicke mehanizme pod dominacijom katolicizma i nereformisani konfedera1ni jug. Centar bure 1913-14. godine istakli svog predsednickog kandidata protiv Ju1isisa Granta. . kojaje vlastima dozvolila da suzbiju veci deo njihovih aktivnosti na osnovu tvrdnje da su ih podstakli Nemci. ova organizacijaje ostvarila veliki napredak u sindikalnom organizovanju imigranata.naftna polja" u Teksasu i Oklahomi i sumske oblasti drzave Vasington. Ni zakon 0 drzavnoj sluzbi kojije donet 1883. nacionalna garda upotrebila mitraljeze u ozloglasenom masakru u satorskom naselju rudara kod grada Ladlou. Lider . aprila 1914. zajedno sa socijalistima i anarhistima.kolebljivaca" i putujuci pesnik Dzo Hi1je 1915. nasuprot prohibiciji. ukljucujuci i veci broj zena i dece. godine u toj istoj drzavi satera1e stotine rudara u torove za bikove i tu ih drzale mesecima. Ona je 1905. narocito lraca katolika. godine: objava rata. ukljucujuci i . prirodno. koji su pokupili 1 200 radnika i silom ih deportovali u pustinju u otvorenim stocnim furgonima. godine. snaznu figuru cija je pobeda obezbedena obesprav1jivanjem velikog broja prirodnih pristalica demokratske stranke. Garfildu. odnosno. romanizma i pobune". poginulo je najmanje sedmoro ljudi. ucestvovala u stvaranju nove radnicke federacije ciji je cilj bio da sindikalno organizuje radnike koje je zanemarivala cehovski orjentisana Americka federacija rada. godine. godine. Organizacija rww je nestala ubrzo posle 1919. nekvalifikovanih i sezonskih radnika. sto se pre svega manifestovalo u visokim carinama na uvoznu industrijsku robu. republikanci nisu mogli da se sloze oko funkcionisanja sistema po dele plena i kvaliteta funkcionera koje taj sistem proizvodi. u Vasingtonu bi se 1876. .Kredit Mobilije". Savezne trupe su 1899. godine. i gradskoj korupciji koju su oni navodno simbolizovali (iako su i republikanci imali sopstvenu spektakulamo nepostenu masineriju u gradovima kao sto je Filadelfija). 154 NAPREX>AK I REAKCIJA 1877-1917 Americkom nacionalnom politikom je u ovom periodu dominirala Republikanska stranka.

9 5. Medutim. Julisis S. 1892. a to dezerterstvo je pomoglo demokratama da 1884.1 Broj glasova naroda (u mil. 1897-190l. Izjavljujuci da je nacija na ivici .4 5.) 3.5 5.blizu zeljeni efekat posto je ogranicio naimenovanja na sarno neke polozaje na saveznom nivou.5 jedne i druge izbore. 1880. Garfild Cester A. 1916. Grant Raderford B. Hjuz (R) Iza ovog prividnog konsenzusa krije se mnogo nemira i stranackih ' sukoba. pa je cak obezbedio i 22 elektrorska glasa. 1913-192l.2 1.4 4.5 4. 1889-93. 1885-89. sto je predstavljalo smisljenu inflatornu meru koja bi koristila farrnerirna da zapada na racun industrije i finansijskih krugova sa istoka. skoro 100 000 glasova vise od ukupno 11 miliona onih koji su glasali. ova stranka se zalagala za osmocasovno radno vreme. 1904. godine dobio nesto veci udeo glasova naroda od svog republikanskog rivala Bendzarnina Harisona. U nekom drugom sistemu predstavnistva (pod pretpostavkom da je brojanje glasova bilo posteno' na obe strane) politicks vlast u Sjedinjenim Drzavama bi svih ovih godina bila podjednako podeljena na ove dye stranke (Tabela 4. Kao i liberalni republikanci pre njih.5 6.0 7. Ona je takode trazila slobodno kovanje srebrnog novca.0 6. posle finansijskog kraha koji je prouzrokovao veliku bedu i ocajanje. 1869-77.5 8. 1900.3 9. 157 . 1877-8l.5 odsto od ukupnog broja. Hejs Dzerns A. Hejs (R) Dzerns A. Brajan (D) Vilijem Dz. Grant (R) Julisis S. pitanja reforrne drzavne sluzbe i nekompromitovane vlade i dalje su izazivala podele izrnedu stare garde i "nezavisnih" reformista.) 2. Mandat Abraham Linkoln Endrju Dzekson Julisis S. 1912. REZULTATI PREDSEDNICKIH IZBORA 1868-1916. Godine 1892. TABELA 4. a cinjenica da su republikanci drzali Belu kucu bila je posledica americkog izbomog sistema.8 4. Taft Vudro Vilson 1861-65. Demokrati su sigumo nadglasali republikance 1876. 1884.2 7.) Vilijem H. pored toga sto je iz ociglednih razloga bila privlacna i rudarskim drzavarna na zapadu. Tokom osamdesetih godina devetnaestog veka. politicke i materijalne propasti". Taft (R) Vudro Vilson (D) Vudro Vilson (D) Porazeni I I I Horacio Sejmur (D) Horas Grili (D) Semjuel Tolden (D) Vinfild S. 1909-1913.0 3. 188l. godine osvoje pobedu (Tabela 4.moralne. demokrati su takode ubedljivo pobedili na izborima za Kongres. Grant (R) Raderford B. Taft (R) Carls E.9 5. Garfild (R) Grover KJivlend (D) Bendzamin Harison (R) Grover Klivlend (D) Vilijem Makinli (R) Vilijem Makinli (R) Teodor Ruzvelt (R) Vilijem H.5). Brajan CD) Teodor Ruzvelt (Prog. vecu javnu kontrolu komunalnih usluga i proporcionalni porez na dohodak. 1865-69. Harison je na glasanju u izbomom telu porazio Klivlenda s uverljviom razlikorn od 233 prerna 168. 1881-85. Demokrata Grover Klivlend je 1888.4 4. nezavisni su bili sprernni da udu u koaliciju sa demokratskorn opozicijom.4. TABELA 4.2 3. Artur Grover Klivlend Bendzarnin Harison Grover Klivlend Vilijem Makinli Teodor Ruzvelt Vilijem H. Blejn (R) Grover Klivlend CD) Bendzamin Harison (R) Dzerns Viver (P) Vilijem Dz.0 4. 1901-1909. Henkok (D) Dzerns G. novi Populisticki pokret istakao je svog predsednickog kandidata sa jednom od najradikalnijih platformi koje su ikada videne na nacionalnim izborima. na primer 1874. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA 1861-192l. Mozerno sarno pretpostaviti kakav bi bio njegov ucinak da su izbori odrzani naredne godine.1 6. Po modelu "prvi na cilju". godine. Parker (D) Vilijem nz. Broj glasova naroda (u mil.7 2. Stranka Republikanska Nacionalna unija Republikanska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Republikanska Demokratska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Pobednik 1868.7 6. koje su ojacale 1890-ih godina nakon produzene krize u poljoprivrednorn sektoru. 1896.3 4. prosta vecina u svakoj drzavi daje pobednickom kandidatu sve izborne glasove te drzave sto cesto dovodi do iskrivljenog rezultata. 1908. 1888.5. Za republikance sa istoka politika slobodnog kovanja srebrnog novca i privremenih subvencija nije bila nista bolja od cistog anarhizma. Populista Diems Viver iz Ajove dobio je preko milion glasova odnosno 8. 1872. iako su konacno izgubili i 156 Izborni sistem isto tako ne daje odgovarajucu sliku istovremeno prisutnih radikalnih struja.4). godine. do 1896. Brajan (D) Alton B. 1893-97.6 7. 1876.6 7.4 5. godine i bili su blizu da to ponove 1880. Republikanci i demokrati su se rame uz rame takmicili za podrsku naroda na svim izborima od 1876.6 4.

a efikasan vojni model bio je beskonacno bolje resenje od defektnog ucesca. godine. kada su populisticke ideje uticale na platformu demokratske stranke. T. Prakticni odgovori na drustvena zla bili su razliciti. i Makinlija 1901. .I Zima 1893-94. Masovna demokratija je. Popularni radovi ovog tipa ukljucuju i Gvozdenu petu Dzeka Londona i Cezarovu kolumnu Ignacijusa Donelija. Na ovakav trend je ukazivalo iskustvo Pensilvanije. i 1908. Megi: dele s ulice Stivena Krejna i Ako Hrist dode u Cikago (1893) V. U politickoj areni. koja je stvorila uporista u mnogim industrijskim zajednicama. jednog od regiona koji je bio najpodlozniji radnickorn nasilju. godine. Iako je nekoliko organizovanih pokreta nosilo ime progresivaca. Strahovi koje su izrazavale te knjige mnogo su doprineli oblikovanju misli socijalnih refonnatora poznatih pod imenom "progresivci". Refonna policije je imala kljucno mesto u progresivnoj misli jer su postojece gradske snage bile ne sarno uzasno korumpirane. 17 odvojenih "armija" nezaposlenih marsiralo je na Vasington trazeci socijalnu pomoc i reforme a najpoznatija od njih dobila je ime po svom spoznoI"ll. privukao respektabilnih 900000 glasova ili sest odsto na opstem glasanju. odvijale su se na slican nacin. Njihovi motivi bili su slozcni: iako su uglavnom bili okupirani uzasima i nepravdama koje su videli oko sebe. Mnostvo futuroloskih radova bavilo se razmatranjem moguce sudbine drustva. bio je slab u gradskim i industrijskim regionima. Njihove aktivnosti. Strajkovi su ucestali dostigavsi broj od 1 200 godisnje u periodu od 1893.bila u osnovi sumnjiva. najveci broj njihovih aktivista radio je pojedinacno ili u nefonnalnim grupama. godine opala. sa mozda 2. prisustvu radikalnih snaga u izbornom sisternu govorio je i rast Socijalisticke partije. Dzejkobu Koksiju. Emil Sajdl u Milvokiju i Tom L. Zato je refonna imala za cilj da stvori strogo disciplinovane jedinice po ugledu na vojsku i sto je moguce dalje od direktne politicke kontrole. vec je postojala i opasna mogucnost da ce imati simpatija za radnike u strajku. "na neprijateljskoj teritoriji". cesto na nivou odredenog grada ili drzave. Teske da postoji ista drugo sto bi moglo bolje objasniti "kolonijalni" karakter rudarskih oblasti od formiranja ove jedinice koja je nemilosrdno ugusila proteste radnika i emigranata i stranih militanata. Dobio je 47 odsto glasova naroda idobro je prosao najugu i zapadu. ali nijedan nije bio rezultat siroke zavere. Brajanje predvodio demokrate i u porazima 1900. U prolece 1894. posebnu sluzbu po modelu paravojne jedinice koja je ugusila pobunu dornaceg stanovnistva na Filipinima pre nekoliko godina. Godine 1905. bila je sumorna. drzava je formirala drzavnu policiju. prica 0 progresivizmu moze se najbolje pratiti kroz rad pojedinih politickih lidera. na primer u pricama 0 uslovima u sirornasnirn kvartovirna kao sto su: Kako iivi druga polovina (1890) Dzejkoba Risa. Roman Aptona Sinklera Diungla rasplamsao je gnev javnosti zbog uzasnih uslova rada u industriji mesa. Osecaj neposredne opasnosti i revolucioname krize pomaze da se objasni privrzenost progresivaca administrativnim resenjima koja su davala ovlascenja kvalifikovanim strucnjacima na racun demokratskog ucesca. Jedan od vaznijih elernenata progresivizma bilo je otkrivanje zloupotreba na koje treba obratiti paznju. alije Debs neznatno povecao svoj zbir 1920. narocito velikog broja reformatora izabranih na razne funkcije na prelasku u novi vek: gradonacelnici kao Dzons "Zlatno Pravilo" 1I Toledu. u rasponu od dobrocudnog elitizma do utopijskog socijalizma. dobio sarno 87 hiljada glasoya. imali su i jasan osecaj da bi drustvena refonna u sadasnjem trenutku mogla biti jedini nacin da se izbegnu nemiri pa mozda cak i gradanski rat u narednih deset ili dvadeset 158 I I I . godina. iako razlicite. Judzin V. Te godine je vodio kampanju iz zatvora. Podrska partijije 1916. ali je postepeno poboljsavao svoj ucinak pa je 1912. ali je uznemirujuci broj predvidao ekstremno nasilje izmedu bogatih i siromasnih koje ce kulminirati apokalipticnim slomom. Opasnost od nasilja simbolizovali su atentati na dva americka predsednika . Steda. i nije dobio ni u jednoj drzavi severno od Virdzinije ili istocno od Misurija. Dzonson u Klivlendu i guverneri drzava 159 a PROGRESIVCI Do devedesetih godina devetnaestog veka sarno su zasticeni ili optimisti mogli da veruju da americkom drustvu u novom veku nece trebati dramaticna transfonnacija. Debs je Socijalisticku partiju uveo u nacionalnu arenu serijom predsednickih kampanja. Duboko socijalno nezadovoljstvo prodrlo je i u glavne politicke tokove 1896.5 miliona nezaposlenih i bez ikakvih sredstava za socijalnu pomoc kojima bi se bar malo zadovoljile njihove potrebe. iako nije postojao konsenzus 0 pravcu u kojem bi trebalo krenuti. do 1898. Primeri onoga sto je Teodor Ruzvelt nazivao "otkrivanjel11 prljavstina" porvrdeni Sll raclovirna kao sto su analiticki clanci Linkolna Stivensa 0 sveprisutnoj korupciji 1I gradskim sluzbama objavljeni u knjizi Slid gradova (1904). 1881. avec pomenute bitke kod Homsteda i Pulmana spadaju medu najsurovije u istoriji zemlje. godine komisija nazvana po senatoru Leksou razotkrila potpunu korupciju u njujorskoj policiji.Garfilda. Vilijem Dzenings Brajanje dobio kandidaturu strastveno zahtevajuci slobodno kovanje srebrnog novca i protestujuci protiv "razapinjanja covecanstva na krst zlata". gde je izdrzavao kaznu zbog antiratnih aktivnosti. Zurnalizam koji razoblicava nepravde doziveo je pravi procvat u prvoj deceniji novog veka. Takva istrazivanja su imala odjeka i na zvanicne organe pa je tako 1894. razotkrivanjern monopola Standard Oila Ide Tarbel i radovima Reja Stanarda Bejkera. ovaj model drzavne policije primenjen je u najvecem broju industrijskih drzava. Do 1920. Medutim. On je 1900. godine. Ovaj drugi su izvrsili anarhisti. godine.

Medu160 drzavna trgovinska komisija je 1906. koja je dobila cetiri miliona glasova i do nogu potukla zvanicne republikance. zdravstveni uslovi i sigumost na radu i predvida nadoknada za povredene radnike. cime su postavljene osnove za seriju daljih kampanja. Za vreme Taftove administracije. godine. uz veliki publicitet. godine organizovao jednu od najuspesnijih nominacija trece stranke u americkoj istoriji. dok su im zakoni 0 inicijativama i referendumu ornogucavali da 0 zeljenim reformama odlucuju direktno. sto je predstavljalo neverovatno odstupanje od grubih anti-radnickih politika najveceg broja prethodnih administracija. upustio u vitesku borbu s najmocnijim trustovima. Reforrnatori su na saveznom nivou pronasli prijatelja u Teodoru Ruzveltu. zenskih prava. ali su ucinjeni ogromni koraci. Ruzveltje 1912. Kao predsednik. Njima se predvida prikupljanje poreza direktno od prihoda (sesnaesti amandman) i obezbeduju neposredni izbori za senatore Sjedinjenih Drzava (sedamnaesti amandman).I I I I I I I I kao Teodor Ruzvelt u Njujorku i. posebno. godine. sadrzan u tvrdnji da su bele zene sigumo kvalifikovanije za dobijanje prava glasa od bivsih rob ova. Od 1890-ih godina. za koji su njegovi kriticari s pravom tvrdili da predstavlja radikalnu transformaciju odnosa poslovnih krugova i vlade. Vilsonova administracija je inicirala dalekosezne reforme u oblastima kao sto su deciji rad. godine. naveliko preuzimali drugi gradovi. Sve se to promenilo kada se Ruzvelt. odnosno Tafta. koji su formirali finansijski giganti Dz. republikanska stranka se sve vise delila na liberalnu i konzervativnu frakciju. ali gaje. U skladu sa progresivnom vizijom drzave kao objektivnog arbitra izrnedu kapitala i rada. industrijski uslovi i obrazovanje. Bila je to borba protiv struje. na primer stambene zgrade koje su izgradili reformatori srednje klase u najgorim sirotinjskim kvartovima kako bi poboljsali fizicku i moralnu dobrobit njihovih stanovnika. radno vrerne. Iako je podela u republikanskoj stranci sarno doprinela izboru demokrate Vudroa Vislona. Godine 1906. Naredna godina donela je novi i jos efikasniji zakon protiv trustova (Klejtonov zakon) a Savezna trgovinska komisija je zatrazila eliminisanje nepravednih poslovnih postupaka. i 1916. Medutim. na primer Viskonsin. Davanje prava glasa cmcima 1896. go dine savladao tvrdoglavi otpor poslodavaca rudnika antracita jednostavnom pretnjom da ce upotrebiti vojsku i zauzeti rudnike. godine dobila efektivna ovlascenja da regulise cene zeleznickog prevoza a predlozen je i sistem kontrole fabrika. Privatne inicijative su takode dale znacajan doprinos. revidirale su svoje poreske sisterne kako bi pravednije rasporedile opterecenje na korporacije i uvele drzavne poreze na dohodak i naslede. Rasformiranje je uspesno ostvareno 1904. godine izazvalo je porast feministickog radikalizma. koji je ukljucivao barem jedan element rasisticke odbojnosti. On je 1902. pitanje koje je neopozivo 161 . koje su podrzavale Ruzvelta. Prethodna adrninistracija je donela zakone koji su im teorijski ornogucavali da se pozabave zloupotrebama. Robert Lafolet u Viskonsinu. gde je podrzao donosenje zakona 0 uvodenju neposrednih izbora i regulisanjn korupcije kao i ogranicenju ovlascenja javnih komunalnih preduzeca. go dine a niz novih saveznih regulatomih agencija poceo je da istrazuje oblasti poslovne prakse koje su nekada smatrane nedodirljivim. kojije bio mnogo efikasniji razbijac trustova. P. Ruzveltje ponudio dinamican i atraktivan model reforme. sto se vidi i po brojnim novim drzavnim zakonima kojima se regulisu najamnine. Morgan i E. go dine naredio raspustanje Sevemog trusta za hartije od vrednosti. Pod rukovodstvom dugogodisnjih feministickih aktivistkinja Elizabet Kedi Stenton i Suzan B. iako su ti novi izdanci korportivne porodice Standard Oila bili i sarni ogrornni (tri najznacajnija naslednika su Ekson.Losovu" partiju. Mobil i Sokal). Novi zakoni su ornogucavali glasacima da opozovu clanove zakonodavnog tela koji ih ne zadovoljavaju pre zvanicnog isteka njihovog mandata. Najprogresivnije drzave. Osim toga. sam Vilson je imao simpatija za najveci broj progresivistickih ciljeva pa bi se moglo reci daje njegova administracija oznaGila zenit te tradicije. Njegov rezim je po sirini nadleznosti nacionalne vlade bio prethodnica Nju dila iz 1930-ih u istoj meri u kojoj je predstavljao i odjek presedana koji su utvrdili federalisti Aleksandara Hamiltona devedesetih god in a prethodnog veka. ZENSKA Jedna od kriticnih PRA V A oblasti progresivisticke reforme bilo je prosirenje stavljeno na dnevni red politike krajem devetnaestog veka. Vilsonove smele inovacije pokazale su velike implikacije progresivnog modela za savezne vlasti. Progresivnu ili . administracija je zapocela akciju koja je ubrzo dovela do razbijanja trusta Standard Oil na manje jedinice. H. na primer Sermanov zakon protiv trustova iz 1890. ali su ti zakoni retko ozbiljnije sprovodeni. Taft. oba od kljucnog znacaja za program progresivaca. Hariman da bi monopolisali prakticno celokupni saobracajni sistem zapadnih drzava. po prakticnim rezultatima. naselje Hal Haus Dzejn Adams u Cikagu predstavljalo je model direktne akcije i socijalnog rada u gradskim centrima koji su. Jedino iskustvo Vilsonje stekao kao uzoran guvemer Nju Dzersija. dakle zaobilazeci drzavno zakonodavno telo i partijske masinerije koje ga kontrolisu. on je nadgledao uvodenje centralnog bankarskog sistema pod nadzorom Saveznog odbora za rezerve (1913). On je 1902. verovatno dostigao njegov naslednik Vilijem H. Oni su se borili protiv dominantnih industrijskih interesa i nastojali da smanje njihov uticaj na politicke procese razvijajuci neposredne primame izbore i zakonodavstvo protiv korupcije. Ruzvelt je ucinio nesto sasvim novo intervenisuci u velikom strajku gde je nastupio kao iskreni posrednik. U periodu izmedu 1913. Kongres je doneo dva vitalna ustavna amandmana. Zakon 0 cistoj hrani i lekovima do net je 1906.

dok se 163 • . Megi: dele u/ice Henri D. godirfe i Drustvo za planiranje porodice. Iako je statisticke podatke tesko protumaciti. 1876. 1890-9l. Lojd. 1889. godine. U tom kontekstu. 1907. suprotstavila Margreta Senger. Sirenje ovog prava na celu zemljuzahtevalo je donosenje ustavnog amandmana. odlucne da eliminise suparnike kao sto su bili babice i . optuzena za krivicno delo. pokusala je da obezbedi slobodan pristup informacijama 0 kontracepciji pa je zbog te aktivnosti 1916. Crvena znacka za hrabrost Emili Dikinson. 1879. Zabrinuta za sudbinu siromasnih zena i emigrantkinja. Glupi Vi/son Stiven Krejn. Napredak i siromastvo Henri Adams. 1902. Vrste re/igijskog iskustva Henri Dzejms. koje je. Seldon. Stvari su se promenile posle Gradanskog rata. koji je prvi put predlozen 1878. Gvozdena peta I I I I I I I I . Bostonci Belami. 1884. Morski vuk Apton Sinkler.6. Olicenje tih pokreta bio je Entoni Komstok. Portret jedne ledi. posle 1912. Haklberi Fin Vilijem Din Hauels. Dzek London. Hobotnica Oven Vister. godine spojile i osnovale Nacionalno americko udruzenje za zensko pravo glasa. 1897. 1882. Dzek London. Demokratija. Mark Tven i Vilijem Din Hauels (Tabe1a 4. Sestra Keri Frenk Noris. Oglasavanje takvih usluga bilo je slobodno. Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo (osnovano 1874. Medu najznacajnijim romanopiscima 1880-ih godina bili su Henri Dzejms. Uspon Sajlasa Lephama Henri Dzejms. 1883. s jacanjern organizacije i samopouzdanja medicinske profesije.Jekari" koji su obavljali abortuse. Slicno pedesetim godinama. Zov divljine Henri Dzejms. Onaje 1921. 1900. 1895. zene su imale puno pravo glasa u deset najzapadnijih drzava. Mektig. Henri Dzordz. recimo da su sarno sredinom osamdesetih objavljeni Hauelov roman Uspon Saj/esa Lephema i Dzejmsovi Bostonci. Dejzi Miler. 1885. Diungla Dzek London. ojacanu moralistickim i jevandelistickim pokretima tog vremena. ali je i dalje obavljan bez obzira na povremeno sudsko gonjenje satanizovanih "doktora" koji su vrsili pobacaje. osnivac Njujorskog drustva za suzbijanje poroka koji je vodio pedesetogodisnju borbu protiv "prljav~tine" u javnom ~ivotu. Ove dye grupe su se 1890. Harold Frederik. Jenki na dvoru kralja Artura Emili Dikinson. godine). Zlatni pehar. Mark Tven. Tom Sojer Henri Dzejms. Mogucnost prakticnog ostvarenja zenskog prava glasa uvecana je njegovim prihvatanjem u zapadnim teritorijama. godine postao prva drzava u kojoj su zene mogle da glasaju. Kraljevic i prosjak Vilijem Din Hauels. Komstokovom rezimu se. godine zabranjeno je sirenje informacija 0 kontracepciji putem poste pa je do kraja veka dostupnost informacija 0 abortusu i tehnikama kontracepcije bila ozbiljno ogranicena. poslednji kvartal devetnaestog veka pruzio je obilje znacajnih radova. posle niza glasanja sa tesnim ishodom. Zensko pravo glasa i ferninisticke ideje zastupale su i reformisticke grupe kao npr. Vajoming je 1890. pre svega rornana i poezije. 1903. Ovom pitanjuje ponovo udahnut zivot ucescem zena u Prvom svetskom ratu paje. imalo rnnogo siri program od resavanja problema alkoholizma. 1896. go dine osnovala Americku ligu za kontrolu radanja a 1952. Pesme Stiven Krejn.Entoni. Ben Hur Henri Dzejms. pre svega farmerske porodice. Lu Valis. go dine usvojio devetnaesti am andman kojije 1920. 188l. NANAZNIJA KNJIZEVNA DELA OBJAVLJENA 1876-1907. narocito kada se radilo 0 siromasnim zenama. 1888. Okret zavrtnja Frenk Noris. Gledajuci unazad Mark Tven. Pesme 1896. 1901. zahtevala kontrolu radanja. odvijala se podjednako teska borba za licnu emancipaciju. Do 1914. Kejt Sopan.6) TABELA 4. Krivicno pravo je sada dobilo novu realnu snagu. Ambasadori. koja je. sto je obicno bilo rezultat ocajnickog napora da se privuce raznovrsnije i kvalitetnije stanovnistvo. Senat 1919. 1894. 1899. Komstokovim zakonom iz 1873. 1906. Glavna snaga kojaje zahtevala donosenje zakona bilo je Americko lekarsko drustvo (1847). 1904. Budenje Teodor Drajzer. Njegovim putem Henri Dzejms. Sudenje i zatvorska kazna koja je usledila dali su Margareti Senger status mucenice. Covek iz Virdiinije. Zivot na Misisipiju Mark Tven. Teritorija Vajoming je bila prva takva jurisdikcija. proporcionalni udeo prekida trudnoce mogao je biti slican danasnjem. Bogatstvo protiv komonvelta. godine. Prokletstvo Terona Vera Carls M. 1893. Mark Tven. Abortus je pocetkom devetnaestog veka bio formalno nezakonit. go dine ratifikovao dovoljan broj drzava. 162 KUL TURA I RELlGIJA Uticaj novih socijalnih pokreta ogledao se i u literaturi. bez obzira na ime. godine. a posle nje i teritorija Jute 1870. 1886. 1880. Savremeni slucaj Mark Tven. Mark Tven. kojaje bila saveznik i "kolebljivaca" i socijalista. Paralelno s borbom za zenska politicka prava. go dine i zatim redovno ponovo podnosen. osnovane su dye organizacije. 1898. Vilijem Dzejms.

Nova i stroza erkva istrazivala je ekstaticne postupke i iseeljivanje verom. Odgovor je pronaden u daleskoseznoj reformi i dobrotvomom radu. gladi. kao i doslovnu istinitost biblije. kada je srediste rasprave premesteno na utvrdivanje vremenskog rasporeda onih prorocanstava koja ce se ostvariti. Dzeka Londona. Ako je ljudski rod nastao postepeno iz niza nizih vrsta. versko uzbudenje odrazilo se u pojavi brojnih novih denominaeija u periodu od 1870. Novi politicki senzibilitet oblikovao je knjige kao sto je Frederikovo Prokletstvo Terona Vera. rnnogi americki protestanti su bili saglasni da ce prvo nastupiti milenijum. gde su Dzerns Visler Maknil. ali da li ce se prvo dogoditi nesrece ili velicanstvena hiljadugodisnja vladavina. Ove ideje su na potpuno drugaciji nacin predstavljene u knjigama Stivena Krejna. godine. predstavljenog u knjigama kao sto su Primenjeno hriscanstvo Vasingtona Gledena (1886) i Hriscanstvo i drustvena kriza Voltera Rausenbasa (1907). njegova cuda i vaskrsenje. pojavilo se i novo interesovanje za perfekeionizam. Postmilenaristicka teorija je opravdavala. nekoliko prezivelih svetaea moci ce da vidi Mesiju na zemlji. Od sezdesetih godina devetnaestog veka doslo je do opsteg preusmeravanja u praveu mracnijeg i vise pesimistickog koneepta premilenarizma: . ukljucujuci i notu socijalnog radikalizma i sa tim povezanog naglasenog realizma. lzuzetno populami roman Carlsa M. Godine posle 1910. nije ostajalo . dominantna tema novih entuzijasta bila je premilenaristicka.kraj sadasnjeg sveta je blizu a za njim ce doci patnje. risao je snazan liberalizam koji je dovodio u pitanje i osnovna verovanja u bozansku prirodu Hrista. rnnogo prostora za stvaranje sveta i druge dogadaje opisane u Knjizi 0 postanju. Milenaristicke rasprave 0 poslednjim vremenima bile su stare koliko i hriscanstvo. godine. On odrazava i rasirenu nostalgiju za slobodom i pokretljivoscu koja je postojala u izgubljenoj predratnoj Ameriei. U stvari. Frenka Norisa. Premilenaristicko ucenje se sirilo pod utieajem propovednika kao sto je bio Dzon Nelson Darbi. koji je popularisao ideju "odvodenja". americki umetniei su sada davali impresivan doprinos i slikarstvu. jer bi se uklanjanjem strahota kao sto je ropstvo pomoglo nastupanje Hristovog kraljevsta. Seldona Njegovim putem (1897) opisuje protestantsku kongregaeiju koja odlucuje da zivi u skladu sa svojim tumacenjem onoga sta bi Hrist ucinio u odredenoj situaeiji. a zatim kratko vreme nevolja u kojem ce davo biti konacno pobeden. Stavise. strasan period tiranije. do 1914. SV0111 I I I I Iako su zastupniei Crkveni liberalizam je izazvao zestoku reakeiju onih koji su vec bili sokirani sirenjem kritickih tumacenja Svetog pi sma na univerzitetima pa cak i u bogoslovijama. Pentikostalni pokret je krajem veka tvrdio da pojedini hriscani mogu dobiti dar da govore jezicima slicnim onima koji su zabelezeni u biblijskoj knjizi 0 apostolskim delima. gde se izmedu ostalog ispituje intelektualna jalovost organizovane religije. pa cak i zahtevala drustveni aktivizam. odnosno naglog uklanjanja pravih svetaea sa zemlje pre nego sto se dogode najgore nesrece. 165 164 . Pentikostalna obnova zapocela je u emim erkvama. Ovaj teoloski stay je imao znacajne politicke poslediee. da mogu u stvari biti i satanska zarnka. Slike zapada Frederika Remingtona ilustruju pojavu naeionalne mitologije kauboja. Ove teorije su do kraja veka postale jevandelisticka norma. sto je jos gore. ideju da istinski ponovo rodeni hriscanin mote i mora da tezi visem duhovnom stanju posvecenosti. na liberalnoj strani. njihovog redosleda i nacina na koji Sveto pismo predvida sadasnje dogadaje ili licnosti. oba su predstavljala razlicite reakeije na iste okolnosti. ali je brzo presla rasne granice. a pre svega ideja da je razvoj sveta trajao rnnogo miliona godina.. 0 cemu se raspravljalo isto toliko zivo kao i 0 bilo kom pitanju prava ili ekonomske doktrine. U americkom protetstantizmu se od '1870-ih godina pojavio jedan broj novih pokreta i sekti koje su se rukovodile doslovnim tumacenjem biblije. Svi su se slagali da Knjiga otkrovenja opisuje period strasnih katastrofa i nesreca kao i velicanstvenu hiljadugodisnju fizicku vladavinu Hrista na zemlji. Rasprave na ovu temu unutar metodisticke erke dovele su do jos jedne obnove u vidu pokreta "svetosti". koje u politickom smislu oznacavaju vrhunae politickog "progresivizma". Pored literature. milenijum? Pocetkom devetnaestog veka. U americkoj literaturi devedesetih godina devetnaestog veka po ceo je da se oseca uticaj novih interesovanja i literarnih stilova. Teodora Drajzera i Aptona Sinklera.fundarnentalizma". Ostri ideoloski konflikti tog vremena imali su naglasenu versku dimenziju. Tek posle tih uzasa. Dzon Singer Sardzent i Tomas Ejkins nastupili kao znacajni inovatori 70-ih i 80-ih godina. sto je znacilo da drustvene refonne nisu sarno beskorisne. U toj slici nije bilo mesta za drustvene reforme. bolesti i ubijanja. i upustala se u uzbudljive premilenaristicke spekulaeije. vec. poznate su i po plimi verskog . pobomiei "dmstvenog jevandelja". protestantsko hriscanstvo tog vremena karakte.I I I I I I Tvenov Haklberi Fin moze smatrati nesumnjivim americkim doprinosom knjizevnosti ijednim od najvecih americkih romana. I refonnatori i reakeionari su bili motivisani svojim specificnim tumacenjem Svetog pisma i hriscanskog ucenja. ukljucujuci i Jehovine svedoke (milenaristicka). Progresivne ideje drustvene akeije i politicke reforme podrzavali su. narocito ako su one podrazumevale savez sa onima koji su prezreli bozju rec. Indijanaca i arnericke konjiee. Kao i mnogo puta pre. pri cemu je ocigledno da su ova dva koncepta u ostroj suprotnosti jedan sa drugim. Paralelno s milenarizmom. pored tradieionalnog insistiranja na javnoj pristojnosti i trezvenjastvu. drustvene akeije mozda bili striktno ortodoksni u teoloskom pristupu. Sirenje darvinisticke teorije od 1860-ih godina imalo je utieaja i u ovoj oblasti.

U toku citave prve polovine ovog veka postojao je kontinuirani otpor preduzimanju vojnih poduhvata u Evropi. i Nemaca i komunista. p. u akcijama vlade. 167 I 166 I I J • . U: E. Cinjenica da su oni te univerzalne doktrine morali da brane sarno pokazuje koliko je daleko doprla liberalna misao. ajacanje vojne moci je izazvalo nevideno sirenje federalne vlasti. bilo bi pogresno da ovo tumacimo naprosto kao sukob neznanja i obrazovanja. iako nevoljno. 1829-1~75 (Urbana: University of Illinois Press. go dine izlazile su knjige naslovljene . 1976). Stavise. ocigledno. Digby Baltzell. 1940. tesko je reci kako bi Sjedinjene Drzave mogle izbeci da se nadu okruzene nadmocnorn snagom neprijateljskih sila s ideologijama potpuno suprotnim arnerickim uverenjima. p. a do ulaska Amerike u oba svetska rata doslo je tek posle provokacija koje se nisu mogle tolerisati. Preuzimanju imperijalnih obaveza suprotstavljali su se 1898. Socialists and Blacks. Prohibicionisti su cak imali i predsednicke kandidate od 1884. 1989). do 1915. fizicko uskrsnuce Hrista i njegov drugi dolazak. nije se radilo 0 ratu koji je pretio da ugrozi zivote velikog broja Amerikanaca.fundarnentalizam". izvrsna vlast je dobila nevidenu snagu kao srediste nove imperijalne uloge. Amerikance je dugo mucila mogucnost da budu upleteni u probleme prekomorskib zemalja. progresivce i socijaliste. novi gradovi su raj za katolike i Jevreje. to su bile bas one godine u kojima su Sjedinjene Drzave bile prinudene da preuzmu ulogu 'globalne sile a ta uloga ce promeniti i karakter unutrasnje politike. Woman's Rights Advocates. . Bozije zajednice (pentikostalna) i razne ogranke Crkve Bozije (svetost-pentikostalna). koji je oznacavao oblasti na jugu i zapadu u kojima su entuzijasticke ideje prihvacene bez ikakve rezerve. Biblijska konferencija na Nijagari 1895. postavilo ideoloske temelje za novi konzervativni konsenzus u zemlji. bezgresno zacece. 46. I 1917. liberalnih i tradicionalno nastrojenih grupa. U periodu od 1910. Cak i u vreme mira. 3. Za feministe. vec i citav niz religijskih. fundamentaliste. 113-15. a ta podela se odrazila i u terminu "biblijski pojas". Do kraja veka je nepremostivi jaz razdvajao veru obrazovanog liberalnog drustvenog reformatora od vere nekog literaliste ili pentikostalaca. 4. godioe ne sarno radikali i socijalisti. i 1947. ispastanje. Navedeno u: Pierre Berton. 1975). odgovor na sva zla drustva lezao je.Crkvu Nazarena (svetost). godine. Ima rnnogo objasnjenja spremnosti Amerike da. narocito u slucaju Lige naroda. pp. The National Dream: The Great Railway 1871-1881 (Toronto: Penguin.). stupi na svetsku scenu. Uticaj dornacih pitanja na transformisanje americkih stavova prema ostalom svetu bio je nerazlucivo spojen s medunarodnim pritiscima. 2. godine alkohol bio zvanicno zabranjen u Sjedinjenim Drzavama. We the Other People: Alternative Declarations of Independence by Labour Groups. Farmers. Medutim. 1964). Navedeno u: Jack London. Medutim. Ta veza je pomogla da nova americka uloga bude prihvacena. Izgledi da Sjedinjene Drzave postanu svetska sila po modelu prezrenih imperijalnih drzava Evrope bili su neprihvatljivi iz vise razloga. Medu pojave te vrste spadaju i apalacanske sekte. Spoljni poslovi su zauzeli centralnu poziciju u dornacoj debati. 5 RAT I GLOBALIZAM 1917-1956 GLOBALNA DILEMA Napomene I. pa je do 1919. Pokret je doziveo svoj vrhunac usvajanjem ustavnog amandmana. nailazilo je na neumoljiv otpor sirokih politickih koalicija. sukob sa zamisljenirn stranim agresorom bio je vezan s kampanjama za suzbijanje radikalnih pretnji kod kuce paje postojanje stranih neprijatelja. godine i bili su stalni cinilac drzavne politike.poliglotskim metropolama koje dominiraju nacijom od pocetka osarndesetih godina. i 1940-ih. Moglo bi se reci da je rastuca briga za odbranu i nacionalnu bezbednost americke drzave imala sredisnje mesto u nacionalnoj istoriji u ovom veku. ukljucivanje Sjedinjenih Drzava u medunarodne organizacije. odnosno ideju da se centralne doktrine moraju braniti kao osnove hriscanstva. S obzirom na situaciju u svetskoj politici 1917. i to pre svega federalne. Verske razlike su se vezivale za etnicko i socijalno neprijatelsjstvo jer su jevandelisti i fundamentalisti smatrali da su mucenicki predstavnici pravog amerikanzima u sukobu sa urbanizacijom i imigracijom . The Iron Heel (London: Journeyman Press. Volstedovog zakona. Jos gore od toga.Fundamenti" u kojima je izlozen minimalni sadrzaj verovanja pravog jevendelistickog protestanta: nepogresivost Svetog pisma. II. Bitka izmedu dye kulture najsnaznije je izrazena u trezvenjackom pokretu koji je nastojao da vrednosti dornaceg protestantskog sela nametne etnicki raznoloom gradovima. godine formulisala je . The Protestant Establishment: Aristocracy and Caste in America (New York: Random House. Navedeno u: Philip S. koje su doslovno shvatale Hristovo obecanje da pravi vernici mogu da barataju sa zmijarna i ostanu neozledeni. jer su neki literalisti bili obrazovani ljudi koji su svoje argumente artikulisali u nizu dobro obrazlozenih knjiga i rasprava. Foner (ed.

Novom Meksiku i Arizoni. cesto namerno. iiberali i pacifisti nisu podnosiii razaranje koje izaziva rat. to su cinile peste odbijanjem da prenose posiljke koje su sadrzavale podbunjivacku literaturu. i sluzile keto ruka zakona. imale izmedu milion i dva miliona mrtvih a britanska imperija nesto manje od milion. praveci racije na prostorije socijalista i Industrijskih radnika sveta (IWW). Pokret za gradansku zastitu je institucionalizovan kroz Americku ligu za zastitu. Ovaj "Cimermanov telegram" potvrdio je glasine da se Nernacka urotila sa Meksikom i verovatno Japanom kako bi ponistila veci deo onoga sto su Sjedinjene Drzave postigle sirenjem na zapad u devetnaestom veku. pritisak za ulazak u rat postao je neizdrziv. ciji je neuspeh doprineo eksploziji neiojainosti medu Centralnim siiama. lokalna i drzavna policija. godine. Arnericki brodovi su potapani. Medutim. skole su prestale da poducavaju nemacki jezik. U prolece su marinci pretrpeli teske gubitke u sumi Belo. Mogucnost da saveznicke snage na zapadnom frontu uskoro budu pojacane milionima svezih americkih vojnika napravila je protivtezu poraznoj vesti 0 povlacenju Rusije iz borbe. donela drakonski Zakon 0 spijunazi. Sledece godine. Orkestri vise nisu svirali nemacku muziku. Nemacki i irski glasacki blokovi bili su odlucni da sprece svaku pomoc britanskoj imperiji. od kojihje nesto malo ispod polovine poginulo u borbi. Kljucni americki doprinos je. dok su druge jedinice blokirale nemacku ofanzivu kod Sato Tijerija. pod cim su njihovi clanovi obicno podrazumevali i najmanju vezu sa neortodoksnim ili stranim idejama. a mnoge etnicke grupe su osudivale svaki pokusaj da se Sjedinjene Drzave povezu sa zemijama koje su mrzeli zbog njihovih proslih ili sadasnjih nedeia. i mozda 1920. godine. PRVI SVETSKI RAT Na pocetku je americki komandant Dzon Persingmorae da se bori da sacuva autonomiju americkih ekspedicionih snaga kako se ne bi utopile u francusku vojsku. Tehnicki gledano. Rusija i Austrougarska su.I ~ . provociraii nernacke ofanzive 1918. U isto vreme. 169 'V I I I I Kada je 1914. uz gubitak americkih zivota. godini. u oruzanim snagama je sluzilo 4. godine. godine. Do septembraje vec milion Amerikanaca ucestvovalo u saveznickoj ofanzivi na zapadnom frontu (Mez-Argon) koja je slornila nemacke linije. pogotovu ako se vodi zbog neceg sto nema nikakvog ociglednog uticaja na americki zivot.jednajedinica americkih ekspedicionih trupa pobedila je u znacajnom okrsaju u francuskom sektoru zapadnog fronta. U toku 1918. svi su oni postali neprijateljski stranci. predsednik Vilson je objavio rat ernackoj iako nije imao nacionalni konsenzus na sta ukazuje glasanje u Kongresu. Uticaj rata na zivot Amerike bio je potpuno nesrazmeran njenom vojnom angazovanju. U etnickom smislu. "rat za americku svest" bio je prvi i najodlucniji okrsaj u americkom u~dcu u globalnoj borbi. koja je radila u savezu sa lokalnim poslodavcima i njihovim strukturama anti-radnickog nadzora i spijunaze. on je razorio nemacku americku zajednicu koja je vise od jednog veka bila jedna od najcenjenijih doseljenickih grupa i razvila kulturni zivot u citavoj zemlji. Radikali i pacifisti su poceli zivu propagandnu kampanju protiv rata i regrutacije. nemacka mornarica je otvoreno izjavila da bi se rat mogao dobiti sarno ako bi njene podmornice primenjivale taktiku neogranicenog rata protiv svih brodova u zoni blokade bez obzira na njihovu nacionalnost pa je ta mera i bila primenjena pocetkom 1917. go dine. Toje ozbiljno obeshrabrilo nemacke snage.7 miliona Arnerikanaca a americki gubici iznosili su 116000 Ijudi. u kojima nernacko ministarstvo spoljnih poslova predlaze vojni savez sa Meksikom kako bi se po novo uspostavi. I radikali i socijaiisti bili su protiv ukljucivanja u borbu izmedu supamickih kapitalistickih klika. 168 . Takve grupe su bile neverovatno aktivne i nametljive hapseci i ispitujuci hiljade eventualnih radikala ili onih koji bi mogli da izbegnu regrutaciju. kojimje strogo ogranicila svaku kritiku te vrste. americko javno rnnjenje ucescu u njemu. U toku naredne tri godine.Luzitanija" dovelo je do pogorsanja nernacko-americkih odnosa. ali je savezna vlada juna 1917. Neprijateljstva su se prosirila i na drugu centralnu silu. prema tome. ako nista drugo. Predsednik Vudro Vilson nije imao nikakvu zelju da reskira svoj program dornacih reformi u nepromisljenoj vojnoj avanturi. Rat je iskorenio socijalisticke i radikalne ideje. Redovne americke snage su 1917. godine predstavijale malu silu a formiranje i obucavanje jedinica koje ' su bile potrebne za odlucnu intervenciju u Francuskoj trajaio bi godinama. pojedinacno. Britanci su objavili sadrzaj telegram a koje su uhvatili. americka uloga je u vojnickom smislu bila striktno ogranicena. potapanje iinijskog broda . Nemacka. Delimicno i zbog neizvesnih stavova javnosti prema nacionalnoj politici. Kao sto je istoricar Dejvid Kenedi napisao. i najmanji izraz surnnje ili kritike u pogledu toka rata izazivao je ekstrernno neprijateljstvo. uglavnom zbog nemacke kampanje u podrnornickom ratu protiv Engleske. Zakon je sprovoden nemilosrdno.! Ovaj aspekt rata imao je rnnogo frontova. Pri tom ova cifra ne odrazava strahovanjajavnosti u punoj meri. Maja 1915. Austrougarsku.•.a rneksicka vlast u Teksasu. To je bilo rnnogo manje od stete koju su pretrpele druge ucesnice u borbi: Francuska. Aprila 1917. domovinu miliona Slovena i Jevreja koji su usli u Sjedinjene Drzave od 1880. gde se sest senatora i pedeset ~lanova Predstavnickog doma suprotstavilo ratu. Ukupno. koje su se naveliko prosirile od pocetka novog veka i dozivljavale procvat u industrijskim krizama predratnih godina. Izgledi za uiazak Amerike u rat su. odlucno se suprotstavljalo Stupanje Sjedinjenih Drzava u rat imalo je kljucni znacaj sa propagandnog stanovista. i privatne grupe koje su osudivale svako surnnjivo "antiamericko" ponasanje. godine. planiran za kampanje u 1919. godine izbio Prvi svetski rat. Svi nemacki simboli su postali meta: cinjenica da se za kiseli kupus vise nije govorilo "sauerkraut" vec "liberty cabbage" sarno je jedan notorni primer raspolozenja javnosti.

iz 1917."3 Dodatan podsticaj ovakvom shvatanju davala je velika zastupljenost aktivista stranog porek1a u rukovodstvima radnickih pokreta. Identifikovanje radikalizma sa subverzivnim radom stranih drzava nastavilo se nesmanjenom snag om i kada je nemackog demona zamenio neprijatelj u liku sovjetske Rusije. Priroda ovih sukoba zbog najamnina i zivotnog standarda brzo se promenila u mnogo opasnije etnicke i politicke borbe pa je nastupio period snazne reakcije. kada su cmi strajkbreheri optuzeni za neuspeh radnickog protesta. Ta. a strajk radnika celicana u Pitsburgu bio je traumatican dogadaj. dok je u Vasingtonu DC. godine. U nasilju koje je usledilo poginulo je sto cmaca. Konzervativci su iskoristili atmosferu nasilja da bi poceli s masovnom represijom a vrhovni tuzilac Sjedinjenih Drzava. godine. poginulo je vise od trideset Ijudi. U Cikagu je poginulo cetrdeset Ijudi. go dine izjavio: "IWW i boljsevizam su postali najveca pretnja umesto zute opasnosti i Prusa. Citavi gradovi i oblasti prakticno su stali zbog strajkova a u nekim podrucjima su sukobi sa radnicima doveli do krvoprolica i gradanskih nemira. obicno rulja be1aca vrsila pogrom nad crnackim zajednicama. go dine. Organizacija Industrijski radnici sveta je okarakterisana kao "anarhisticka organizacija nadahnuta Nemackom". u kojima je. u drzavi Vasington. cmi vojnici su stekli novu odlucnost zbog re1ativno jednakog tretrnana u Francuskoj i na drugim mestima. socijalista "kolebljivaca" i (od 1919) novoosnovane Kornunisticke partije Sjedinjenih Drzava. od otprilike 1922. izvrsili pravi pokolj nad . Desnicarski komiteti za gradansku samozastitu su u mestu Sentrelija. naizgled 171 I I I I I I I I I . najvecih u istoriji nacije. Kada su 1919. S druge strane. Zategnutost je ras1a i u toku naredne godine. U noci 2. i 1920. godine. Politicku reakciju 1919. Obojica optuzenih su ipak pogubljena 1927. Pa1merove racije su ukazivale na to da je radikalizam uvezen spolja i da bi se mogao iskljuciti sarno ako se usvoji politika koja je dovoljno odlucna. go dine izbili strajkovi.Americka legija". cetiri hiljade ljudi je uhapseno u masovnim racijama sirorn Sjedinjenih Drzava a na stotine je deportovano. a Kajzer svoje mesto glavnog manipulatora prepustio Lenjinu. U tom kontekstu bilo je i pojedinacnih slucajeva kao sto je bilo sudenje dvojici italijanskih radikala. nasilje se nije moglo izbeci. po misljenju drzavnih organa. U Sijetlu je organizovan generalni strajk. januara 1920. optuzenim za pljacku 1920. sindika1ista. Jedan socijalisticki 1ider je 1919. stvoren za suzbijanje navodnih Kajzerovih agenata. Cikagu i Klivlendu a nasilje je dostiglo vrhunac prvog maja te godine. Obojica su osudena na smrt na osnovu surnnjivih dokaza a aferaje u narednoj deceniji postala slavan slucaj za radikale sirorn sveta. u Bostonu je strajkovala policija.mitraljezi su on neprocenjive vrednosti. Tradicionalno snazna aktivnost americkih radikala pretrpela j e teske udarce izmedu 1917. pacifista i aktivnih simpatizera N emacke jer se smatralo da svi podjednako ometaju americki ratni napor. Represivni aparat. 1921. poslodavci su u celicanama i rudnicima upotrebi1i cmce strajkbrehere i tako pogorsali rasne tenzije za citav niz godina. Carlstonu (Juzna Karolina). U takvim situacijama . pokazuje predlog. U Tulzi je. na primer. KRIZA RADIKALIZMA Ratna histerija protiv spijuna i sabotera nije pravila veliku raz1iku izmedu socija1ista. Ona se javljala u razlicitim oblicima u zavisnosti od lokalnih uslova ali je svuda bilo prisutno agresivno 170 potvrdivanje tradicionalne drustvene i rasne hijerarhije. s masovnim strajkovima koji su pogodili ne sarno tradicionalne industrije celika i uglja. Ruljaje napada1a levicarske demonstrante u Njujorku. Septembra 1920. Omahi (Nebraska) i Teksasu bilo rnnogo zrtava. Preteca ovih nereda bio je pogrom cmaca u Istocnom Sent Luisu. godine. pa cak i pozoriste. godine. pa je i sarno njegovo prisustvo cesto dovo1jno da zaplasi gomilu. godine. bio stalno izlozen subverziji stranih i radikalnih grupa. Micel Palmer. naredio je hapsenje stranih radikala. Godina 1919.Americki ratni napor je. Edgar Huver. Opadanje industrijskih konflikata. sada je ponovo upotrebljen za novi talas "antiamerikanizma". zajedno sa strahom da ce cmci preuzeti poslove mobilisanih belaca. bila je u znaku radnickih nemira.Jcolebljivcima" a nasilje gomile cesto su orkestrira1i clanovi novoformiranog udruzenja veterana . od bombe koja je podmetnuta u Njujorsku berzu. Detroitu. jula 1917. iako se njihov broj tacno ne zna. godine. U gljenokopi u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdziniji zapoceli su pravi visegodisnji gerilski rat. Bostonu. Izrada detaljnog plana ove cistke poverena je mladom drzavnorn sluzbeniku po imenu Dz."2 Jezikje skoro isti kao ijezik belih dose1jenika koji zive brojno nadjacani domacim stanovnistvom u nekoj azijskoj i1i africkoj koloniji. Mitraljez je stekao takvu reputaciju zbog svoje ubojitosti. koje su u stvari bile nemacki agenti. godine izazvao je strah od levicarskog terorizma a nekoliko desetina misterioznih bombaskih nap ad a i pljacki banaka licilo je na uvod u otvorenu revoluciju boljsevika i anarhista. donelaje drzavama sirom srednjeg zapada neke od najkrvavijih rasnih nemira u americkoj istoriji. godine. izvrsen pokolj cmih stanovnika nakon sto su naoruzani cmci pokusali da sprece line jednog coveka. Kada su vojnici obe rase demobilisani a privredna depresija postala jos dublja. godina. 1919. Mora se naglasiti koliko su razmere tog nasilja bile velike: i u Tulzi i u Istocnorn Sent Luisu su crnacki delovi grada bili prakticno zbrisani. da se rezervne jedinice milicije u Pensilvaniji opreme mitraljezima kako bi se pripremile za masovno nasilje ili ustanak. Nikoli Sakou i Bartolomeu Vancetiju. Noksvilu (Tenesi). vec i do tada mime sektore trzista rada kao sto je policija. Koliki je bio strah organa vlasti u oblastima sa velikom koncentracijom stanovnika stranog porekla.

od 1919. 1929-1933. Ruzvelt Hari S. Bora nastojali su da obezbede sto siru podrsku za svoje stavove pa su politikom u narednoj godini dominirali predsednikovi ocajnicki napori da osigura ratifikaciju. sarno u tome sto je ucestvovala u radikalskoj raspravi. godine. ovaj primer je neobicno zanimljiv jer se postavljalo pitanje na koje se "normalno stanje" misli: iako se navodno podrazumevao povratak uslovima pre 1917. 1923-1929. "Cetrnaest tacaka" predsednika Vudroa Vilsona. Zanimljivo je da je. U tom konkretnom slucaju. Harding (Tabela 5. Stranka Demokratska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Demokratska Re£ublikanska DV ADESETE: PROSPERITET I KORUPCIJA I I· I Posto je Nernacka bila u rusevinama a Velika Britanija iscrpljena. godine. iz 1928. Slucaj Olmsted. Ogroman dug saveznika Sjedinjenim Drzavama dao je americkoj administraciji diplomatsko oruzje potencijalno zastrasujuce moci. godine povukao preostale americke okupacione trupe iz Rajnske oblasti a naredne godine je Senat odbio predlog za pristupanje Sjedinjenih Drzava Medunarodnom sudu pravde. u slucaju Senk potvrdio pravo na zabranu disidentskog govora ako postoji . godine. 1945-1953. iz 1918. U naredne dye decenije. obelezenoj rastom protestantskih vrednosti ruralnih i prigradskih delova u razmerama koje vise nikada nece biti dostignute. i to i cuvara zakona i privatnih grupa po modelu koji je tako uspesno utvrdila Arnericka liga za zastitu. U stvari. predstavljalo je detaljan plan za preuredenje evropskih granica kao i uspostavljanje dnigacijeg sistema kolektivne bezbednosti. ozakonio je prisluskivanje telefona bez obzira na proteste onih koji su se pozivali na pravo na privatnost. Slucaj Vitni. Naredne 1921. Medutim. godine. nesto vise od Britanije. godine. pri cemu je precizna definicija te opasnosti bila u velikoj meri prepustena slobodnoj volji organa vlasti. Liga ne bi imala smisla bez ucesca Sjedinjenih Drzava a Vilson je previse potcenio americki otpor ovakvom medunarodnom angazmanu. vecina Amerikanaca po prvi put klasifikovana kao gradsko a ne seosko stanovnistvo i da je vise od cetvrtine radne snage bilo zaposleno u fabrikama. iako su strateske potrebe Arnerike zahtevale mnogo manje brodova nego udaljeni britanski posedi. PREDSEDNICI SJEDlNJENIH DRZAVA 1913-1961. Medutim. 173 . mozda pre 1850. 1920. kriticari Lige poput senatora Henrja Kabota Lodza i Vilijema E. godine izjednacio je americku mornaricu sa britanskom flotom kao najvecom na svetu. Harding Kalvin Kulidz Herbert K. 1933-1945. sto je predstavljalo fatalni udarac za citavi projekat. Sudovi su retko stavljali cak i najmanji prigovor na takvo ponasanje. 1919. Sjedinjene Drzave su se posle rata nasle u novcj poziciji da dominiraju svetom. godine pa nadalje. Ajzenhauer 1913-1921. Harding vodio je kampanju pod geslom "povratka u normalno stanje". Truman Dvajt D. a upravo je to nedostajalo. godine. go dine novi republikanski predsednik Voren G. Voren G. skog parlamenta. Tonaza arnericke trgovacke mornarice se znacajno povecala u toku rata. koje je za narod imalo neverovatno veliku privlacnost. Sjedinjene Drzave su obezbedile ekonomsku hegemoniju s najvecim proizvodim resursima koje je aktivirao rat.I I I I I I je potvrdivalo ovakvo rezonovanje pa su vlasti mogle da tvrde da je nacija spasena od crvene revolucije. Od proleca 1919. vec pre povratak imaginarnoj . Ucesce Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini poraslo je na IS odsto. godine. strajkovi. a Njujorkje zauzeo mesto Londona kao finansijska metropola sveta. i u apsolutnorn iznosu i u poredenju sa istrosenom britanskom mornaricom. Harding je 1922. TABELA 5. 1953-1961. Sud je. Mada politicki slogani uopste tesko mogu da izdrze blizu analizu. koju su veci . godine. kaznjive radnje su podrazumevale distribuciju antiratnih pamfleta.normalnosti" socijalnog mira i etnicke homogenosti koja je postojala nekada u istoriji. Huver Franklin D.1) formalno je objavio da Sjedinjene Drzave nece uzeti nikakvog daljeg ucesca u radu Lige. vojnu i finansijsku snagu je trebalo kombinovati sa politickom voljom. americko drustvo ja cinilo sve sto je moglo da se izoluje od spoljasnjeg sveta. godine. Republikanski predsednicki kandidat. pocetkom 1920. Centralno mesto u tome je imala Liga naroda. zavrsen je osudom jedne zene iz Kalifornije ciji se zlocin ocigledno ogledao . Sjedinjene Drzave su sada bile najveca vojna sila a Vasingtonski pomorski ugovor iz 1922. 1927. U novembru je Senat odbacio ugovor sa 55 glasova prema 39. Ova konzervativna i nostalgicna faza dala je ton politici dvadesetih godina. pre svega od evropskih legla zaraze i izvora epidemija kao sto su boljsevizam i imperijalna diplomatija. presude u citavom nizu slucajeva koje je razmatrao Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava sada su smanjivale pravo na slobodu govora skoro do nulte tacke. optimisti medu njenim zagovornicima zarnisljali kao zacetak buduceg svet172 I. iako na pocetku nije bio politicki. Mandat Vudro Vilson Voren G. Veliki deo represije. Sud je takode pokazao simpatije za prilicno drakonske zakonske mere donete u ime eugenetike i kontrole rasno nepodobnih. godine. prema popisu iz 1920.jasna i prisutna opasnost". ukljucivao je vanzakonske taktike i uzimanje zakona u svoje ruke.1. masovno useljavanje i sirenje gradova. oni ocigledno nisu ukljucivali normalne manifestacije tog doba kao sto su bili rww. 1921-1923.

Sindikati organizovanog kriminala stekli su ogromnu moc. REZULTATI PREDSEDNICKIH T. Dejvis (D) Robert M. Lafolet (Prog.8 27. kao advo175 I I I I I . koji je svoje restriktivne mere besramno usmerio na narode juzne i istocne Evrope. godine. Podozrenje zbog novih kretanja u drustvu bilo je ocigledno i u religijskoj sferi. Djui (R) Strom Tarmond (Drz. bila su cetvorica kandidata. Uspon Kiana je u politickorn smislu imao kritican znacaj za Demokratsku stranku. 1944.2 25.* 1928. godine.) Adlaj E.) 9. Ruzvelt Franklin D. utvrdujuci kvotu za svaku nacionalnost na osnovu njene relativne jacine u americkoj populaciji 1890. 1948. godine. Klan je na svom vrhuncu. nepostovanja zakona i politicke korupcije. Vrednosti belog Amerikanca anglosaxsonskog porekla i protestantske veroispovesti (WASP) najbolje ilustruje pobeda prohibicije 1919. u kom se odvijala gladijatorska borba izmedu dva pravna zastupnika Vilijema Dz. Ova ideologijaje u industrijskim drzavama privlacila kvalifikovane radnike i menadzere srednjeg nivoa koji su se plasili konkurencije doseljenickih grupa.9 Dzejms M. a ne sarno zestokog alkohola.2 1. 1936. a pre svega u drzavama na severu i srednjem zapadu kao sto su lndijana i Pensilvanija.8 15. Truman (D) (D) CD) CD) CD) 1952. Zakon je prosto izazivao da bude osporen pa je protiv mladog ucitelja po imenu Dzon T. koju ce u narednim decenijama usmeriti u razne poslove kao sto su kockanje. osigurala je republikancima Beloj kuci za narednih dvanaest godina (Tabela 5. koji je od 1921. pristalice socijalizma i sekularizma. godine postigao vrtoglav uspeh sirorn zemlje. Gangsterski ratovi su postali izvor skandala a. Lafoletje 1924.7 21. ukljucujuci i snazan zenski kontingent. Dvajt Ajzenhauer (R) 33. Ruzvelt Franklin D. 1932.8 16. sto je izazvalo haos na konvenciji Demokratske stranke odrzanoj te godine.1 Broj glasova naroda (u mil. Pored demokrata i republikanaca. ali su krstovi jos jednom na kratko bljesnuli 1928. Iako su americkim gradovima uvek vladale korumpirane stranacke masinerije i policija. godine.napravila nezavisnu snagu.2 27. 1940. prohibicijaje od gangstera koji su do tada imali podredenu ulogu . 1924. Drzava Tenesi je bila jedna od nekoliko jurisdikcija koje su zabranile ucenje bezbozne doktrine 0 evoluciji u javnim skolama. prava) Henri A. koja se oslanjala na nestabilnu koaliciju protestantskog sela i urbanih masa. •• Na izborima 1948. 1928-29. Italijanima ili Ircima .3 22. godine. nominovani su i Strom Tarmond iz Stranke drlavnih prava i Henri A. 1920.2). Gradovi su davali prednost Alu Smitu iz Njujorka. ovaj pokret je bio prvenstveno i potpuno antikatolicki i u velikoj meri se oslanjao na ideje i literaturu ultraprotestantskih pokreta iz prethodnog veka.7 22. kada su demokrati konacno skupili hrabrost da za predsednika nominuju Ala Smita.** Voren G. Ruzvelt Hari S.0 15. pre poslednjeg talasa useljavanja. godine. imao od cetiri do osam miliona clanova. do 1926.2. koji je clobio jednu scstinu glasova naroda u citavoj zemlji. kao i obicne radnike protestante koji su imali stete od cmaca strajkbrehera i emigranata. negde izmedu snazne drame i slabe farse. go dine pretvorilo se u pozorisni komad. Ruzvelt Franklin D.2 8. oko 1923-24. Harding (R) Kalvin Kulidt (R) Herbert Huver (R) Franklin D.bez obzira na to da li se radilo 0 Jevrejima. godine bili su jasan dokaz neuspeha eksperimenta'sa prohibicij om. lake se suprotstavljao poboljsanju polozaja cmaca i Jevreja. godine. mesto u TABELA 5. Brajana.4 4. Volis iz Progresivne stranke. Broj glasova naroda (u mil. Skoups koji ga je prekrsio pokrenut zakonski postupak. prostitucija i reketiranje trzista rada.) 16. groznih skandala 0 nasilju i korumpiranosti njegovog vodstva. Radikalne i progresivne snage pristale su uz kandidata Roberta Lafoleta. "rum i romanizam" su suprotstavljani W ASP-u u unutrasnjosti zemlje. Bilo je potrebno 103 glasanja da bi se doslo do neimpresivnog komprornisa 0 kandidatu koga je na novernbarskim izborima ubedljivo porazio republikanac. Koks (D) Dzon V.Hardingova pobeda.0 1.8 27. trgovina drogom. Djui (R) Tomas E.0 22. Volis (Prog.6 24. Stivenson (D) * Robert M. Klan je postao sastavni deo politike mnogih drzava i imao je apsolutnu dominaciju u regionima kao sto je Indijana.ZBORA 1920-1952. Smit (D) Herbert Huver (R) Alfred Landon (R) Vendel Vilki (R) Tomas E. kao tuzioca. mere smisljene iz prezira prema suparnickoj kulturi i moralnim vrednostima gradskog stanovnistva. Ova mera je prakticno stavila tacku na masovno doseljavanje u Sjedinjene Drzave sve do sezdesetih godina. i Klarensa Deroua. iz 1924. Moguce je da su potrosnja alkohola i sa tim vezane bolesti znacajno opali. Nativisticko raspolozenje je dostiglo novi vrhunac donosenjem Zakona 0 useljavanju.4 22. gde su se fundamentalisti upleli u komprornitujuci spor s nacionalnim reprekusijama. Sudenje koje je odrzano 1925.3 Pobednik Porazeni 1920. Klan se uskoro urusio sam od sebe usred . gradskom katoliku koji je za Klan i njegove simpatizere predstavljao one najgore u americkorn zivotu. ali po strasnoj ceni izazivanja kriminala.2 15.) Alfred E. Efikasnost ove mere je spoma a svaku mcgucnost za njen dugorocan uspeh pokvarilo je insistiranje na zabrani piva i vina. 174 Vrednosti WASP-a i trezvenjasrva insipirisale su Kju kluks klan. masakri u Cikagu i Filadelfiji. Vec 1924. . godine vodio karnpanju sa platformom Progresivne stranke.

Tipot Dom" skandal je izbio kada je otkriveno da je sekretar za unutrasnje poslove (Albert B. Beskucnici su pravili satorska naselja koja su cinicno nazivali . Svetski mediji su tretirali ovaj dogadaj kao neku vrstu sportskog meca u komje tesko predvideti krajnji rezultat. godine bili su generalno gledano dobri. po predsedniku koji je upomo tvrdio kako je poslovna klima poverenja i dalje cvrsta.Bori se . Krajem dvadesetih. nezaposlenost je. olicene u solo pre1etu Carlsa A. povecana na 9 odsto. za koje se verovalo da ce biti luksuzno transportno sredstvo buducnosti. Hardinga bila je jedna od najveselijih korumpiranih administracija modernog vremena a u skandale je bilo umesano nekoliko njegovih bliskih prijatelja. okolnosti su bile mnogo turobnije nego sto su to njeniprojelctanti ikada mog1i da ocekuju. godine. dostigla skoro 24 odsto. dominantno mesto u ovom poslu imale su kompanije sa poznatim imenima Transvorld (TW A). do 1928. Nort Ameriken u Los Andjelesu. avioni su predstavljali futuristicki san 0 novom drustvu zasnovanom na konstantnim tehnoloskim inovacijama i neogranicenom prosperitetu potrosaca. situacija je ocigledno bila katastrofalna. fundamentalisti su bili nepopravljivo obelezeni ljagom primitivne netolerancije a Brajanova reputacija je bila unistena. koji su postepeno postajali dominantan deo pejsaza velikih gradova. zakoni poput tog u Tenesiju zadrzani su u zbirkama propisa jos decenijama posle toga a americki izdavaci udzbenika su morali da budu veoma obazrivi prema delikatnom pitanju evolucije. stopa nezaposlenosti na nacionalnom riivou se obicno kretala od 5 do 6 odsto au prosperitetnim godinama sredinom decenije opadala je i ispod 2 odsto. Lindberga od Njujorka do Pariza. Roman Sinklera Luisa Elmer Dientri (1927) daje nesumnjiv primer negativnog misljenja 0 fundamentalizmu koje su imali svetski i obrazovani ljudi. Daglas u Santa Moniki i Long Bicu. mozda bila ubrzana kako bi se sprecilo otkrivanje drugih skandala. Depresija se jos vise produbila 1932. avionska industrija je dvadesetih godina belezila kontinuiran rast. progres i mladalacki heroizam. dok su poslovi na berzi dostizali sarno jednu desetinu nivoa koji su imali pre kraha.I I I I I I I kata odbrane. lako su statisticki podaci daleko od preciznih velicina. U najgorim danima 1933. Za sarno jednu deceniju. telefone i aparate za domacinstvo. Administracija SLOM Sanje poceo da se rusi s krahom berze 29. Tih godina se ustalio i avionski saobracaj. godine. Saveti nezaposlenih usvojili sujednostavan slogan . Mnogo veci broj potrosaca je sada bio u stanju da kupi robe koje su nekada smatrane luksuzom. 1923. S druge strane. Recesija nije bila nista novo u americkoj istoriji posto je svaka generacija od kraja 1830-ih godina iskusila zastoje u privredi. 1930. 1927. Hiljade stanovnika Cikaga se 1931. da bi 1932. godine. godine. godine. 1925. industrija je radila sa 40 odsto kapaciteta. unistio je spekulante. Fol) tajno dao u zakup nalazista nafte u Tipot Domu. blizu 13 miliona ljudi bilo je bez posla. godina doneti bedu potpuno novih razmera. proizvodaci aviona su za svoje fabrike cesto birali lokacije na zapadnoj obali: Boing u Sijetlu. lako je Skoups osudjen. Slom socijalne pomoci doveo bi do umiranja od gladi i pobune gladnih. ispred Forda i Krajslera. Kada je zgrada. ali je zato napunio dzepove prevaranata. clanova "dru~ine iz Ohaja". mars 35000 demonstranata na Njujork prekinut je surovom akcijom policije. go dine. ekonomski uslovi u periodu od 1923. Pocetkom 1932. Negde od 1915. a ova tri proizvodaca bila su poznata pod zajednickim imenorn "Velika trojka". U poslovnoj sferi je privreda u usponu pruzala brojne mogucnosti zelenasima koji su vrebali lakoveme investitore i kupce nekretnina. Bum u prodaji zernljista u Floridi. za avionsku industriju bila isto sto i Detroit za automobilsku. godine. Bez obzira na to. 1951. oktobra 1929. od kojih su najmanje dvojica izvrsila samoubistvo dok su bili pod istragom. Zdanje Empajer Stejt Bildinga je projektovano s jarbolorn koji je trebalo da pomogne prizem1jenje komercijalnih dirizabala. godine. tokorn dvadesetih. Kako je automobilska proizvodnja postajala vodeci sektor. pos1e kogaje u narednoj godini usledio talas propadanja banaka. kada je sovjetski uspeh u svemiru preplasio Amerikance da njihovo naucno obrazovanje mozda naveliko zaostaje za znanjem njihovih medunarodnih suparnika. ukljucujuci i automobile. konacno otvorena.ne umiri od gladi". Uskoro je postalo ocigledno da ce 1929. avioni su korisceni za velike postanske isporuke a pojavile su se i prve komercijalne Dvadesete go dine je i u poslovnom avionske kompanije. godine a javili su se i znaci ozbiljnog pucanja u tkivu drustva. barem do kraja pedesetih godina. Zajedno sa oblakoderima. go dine. Marta 1930. godine pokrenulo da spreci izbacivanje stanara koji nisu mog1i da 177 I 176 . Junajted i Amerikan. radi ostvarivanja licne koristi a vrhovni tuzilac Hari Doerti je bio prisiljen da. u pravo vreme. Uticaj komunista medu nezaposlenimaje rastao a demonstracije i protesti gladnih postali su uobicajeni u velikim gradovima. svetu i u politici obelezio izrazito predsednika Vorena G. Medutim. Do 1927. I Avioni su simbolisali brzinu. podnese ostavku.Huvervili''. Lokid u Burbanku. u drzavi Vajoming. Juzna Kalifomija je. godine. osramocen. U industrijskim oblastima meta su bili socijalni radnici a vlasti su bile bolno svesne da su socijalni fondovi skoro potpuno ispraznjeni. godine. Tokom dvadesetih godina. lako jos uvek manje-vise u zacetku. Pristalice teorije zavere cak navode daje Hardingova smrt. u proizvodnji je uspostavljena sve jaca dominacija nekoliko velikih firmi sa koordinisanim operacijama na sirokom geografskom podrucju. lezeran i nemaran odnos prema etici. Dzeneral Motorsje bio najmocniji koncern. . uz katastrofu vecih razmera otprilike svakih dvadeset godina.

go dine postao senator Sjedinjenih Drzava a njegove predsednicke ambicije prekinute su kada je ubijen J'935. ali je krajem decenije postao surovi eksponent zaverenickog antisemitizma. godine. Najspektaku1amiji od svih bio je guvemer Lujzijane Hjui Long. ali je ona ispala bleda. I u rudarstvu i u industriji tekstila. koje bi 1930-ih godina verovatno dozivele ekonomsku katastrofu i da trziste hartija od vrednosti nije propalo: prilagodavanje je jos vise otezao veliki strajk tekstilnih radnika 1934. ciji je lik verovatno urad en po Peliju. Konkurencija juga uzasnula je tekstilne drzave kao sto je Rod Ajlend. Ocigledno je da su ekonomska kriza i kraj neogranicencg useljavarija dramaticno ogranicili rast stanovnistva tako da se broj stanovnika Sjedinjenih Drzava. godine cdrzani su u jednom od najopasnijih trenutaka u americkoj istoriji a rezultati su bili isto toliko revolucionarni kao i u bumoj utakrnici 1840.plate zakupninu a taj protest je doveo do zestokog sukoba sa policijom. Kaglin se udruzio sa drugim ekstrernnim populistima da bi pokrenuo predsednicku kampanju. gde su formirali kamp. Uslovi u poljoprivredi u drugim oblastnna bili su ocajni 1933-35. "Sto dana" je takodje zapoceto gigantskim zadatkom resavanja rnasovne nezaposlenosti i siromastva pa se pojavila prva od rnnogobrojnih regu. Na vlast je ubedljivom vecinorn glasova naroda dosao Franklin Delano Ruzvelt i poceo da preduzima politicke i ekonomske mere. Toje ovde nemoguce prikazuje pobedonosni americki fasisticki pokret i njegovog diktatora . od 1930. Smit sa svojim pokretom . 20000 veterana "armije bonusa" krenulo je na Vasington. U julu su ih bajonetima i suzavcem rasterale federalne trupe. predlagao farsican mars na Vasington. Roman Sinklera Luisa. Izgledalo je da je vrtoglavoj ekspanziji koja je trajala dvesta pedeset godina. Propast je bila sveopsta. sto je daleko najniza stopa koja je do tada zabelezena u istoriji Amerike. Ipak. zivot je bio nepodnosljiv zbog vrtloga prasine. koji je svojim radika1nim populistickim programom vec prakticno postavio temelje za rrionarhiju u sopstvenoj drzavi. Ta sumaje herojima koji su se vratili trebalo da bude isplacena 1944. U poljoprivrednim regionima Nebraske i Ajove. latornih i kontrolnih agencija da bi se obezbedila zaposlenost i pocelo spasavanje citavih regiona (Tabela 5. koji je 1933. Zbog svojih zbunjujucih i bezbrojnih 179 I I I • .Kaki kosulja" po modelu Musolinijevih fasista. prema Kalifomiji trazeci mogucnost za golo prezivljavanje. \ I I JU DIL Predsednicki izbori 1932. 178 Bi10 je onih koji su se plasili da bi iz rastuceg haosa mogla nastati diktatura pa sa pojavilo nekoliko demagoga koji su se predstavili kao verovatni kandidati. i Vilijem Dadli Peli. godine na 30 odsto 1910. kada su susa i snazni vetrovi. godine. ali su militantni veterani sada zahtevali da se isplati odmah u vreme najvece nuzde. Prvi korak bio je spasavanje finansijskog sistema. godine.Baza Vindripa". nagovestaja nevolje bilo je dovoljno da izazovu zabrinutost. godine. koje je predvodio general Daglas Makartur. Onje 1930. U toku "sto dana" postignuto je neverovatno mnogo a sazvano je i vanredno zasedanje Kongresa radi usvajanja sveobuhvatnih reformi koje bi u svakom drugom kontekstu osim postojece krize bile nezamislive. Ove scene nasilja su izazivale uznemirenost svih koji su posmatrali slom demokratija u Evropi tog vremena. pretvorili velike juzne ravnice u pustare. godine. Juna 1932. poslodavci su u prvoj cetvrtini veka nastojali da svoja preduzeca izmeste sa sindikalno organizovanog i militantnog severa na mnogo pitomiji jug sa nizim cenama rada a takvu promenu je ornogucavala zeleznicka mreza. Otac Carls Kaglinje u svojim programima na radiju prvo propovedao katolicku socijalnu doktrinu koja je podjednako osudivala i kapitalizam i komunizam. godine. Grupe veterana su svoju paznju usmerile na pitanje bonusa u gotovini koji imje Kongres obecao posle Prvog svetskog rata. ocajnicki potrebne da bi se oporavilo drustvo a verovatno i spasla sarna demokratija. godine. Hiljade upropascenih farmera iz Oklahome i Arkanzasa tegobno se kretalo na zapad. i na skoro 50 odsto sredinom dvadesetih. Prvo su "bankarskim moratorijumom" banke zatvorene dovoljno dugo da bi se izbegla prva panika a zatim je Zakonom 0 pornoci bankarna i osnivanjem Korporacija za kreditiranje kucevlasnika obezbedjena dugorocna sigumost. Slom je jos vise ogoleo i davnasnje regionalne zategnutosti i strukturne promene unutar industrija. Udeo americke parnucne robe proizvedene u juznirn drzavarna povecan je sa 6 odsto 1880. koja je prakticno unistila ruralnu privredu citavih drzava. Ugovori koje je zakljucila industrija na severu bili su odraz takve situacije pa su hiljade ljudi ostale bez posla. Strajkacko udruzenje farmera je pokusalo da prinudi vladu da podrzi cene poljoprivrednih proizvoda smanjivanjem ponude a reakcija vlade dovela je do silovitih sukoba 1932. iz 1935. donela je Saveznu korporaciju za hipotekarno tinansiranje farmi kao i Zakon 0 prometu hartija od vrednosti radi regulisanja tinansijskih tr2i~ta i sprecavanja novog haosa slicnog onom iz 1929. godine. kojije u svojim "Srebmim kosuljama" okupio rnozda 20 hiljada pristalica ria zapadu i srednjem zapadu. zajedno sa efektima decenijama duge erozije tla. Medu Longovim pandanima i irnitatorima bili su i Art Dz. povecavao za sarno 14 odsto u naredne dye decenije. Godine 1936. godine. godine. Na teritoriji od Teksasa do Dakote.3). preko noci dosao kraj. Rudari u Pensilvaniji bili su podjednako tesko pogodeni prelaskom na eksploataciju nalazista uglja u Kentakiju. Agrami protesti bili su usmereni i na to da sprece povlacenje hipoteka na farme i izbacivanje farmera koje iz toga sledi. Godina 1934.

Generacije konzervativne ekonomske misli zbrisane su kejnzijanskorn paradigmom. radnicki pokret je u potpunosti iskoristio ove mogucnosti i prosirio sindikalne organizacije na one sektore industrije koji su mu do tada bili van domasaja. U naredne tri godine. U ovom vrtlogu reformi. uticaj ovog dogadaja pojacan je njegovim predstavljanjem u filmskim zumalirna. dok je Uprava za javne radove nadgledala ogrornne javne investicije u zgrade. koji je 1937. sumske radnike na pacifickom severozapadu. puteve. 1933. Nacionalni zakon 0 radnim odnosima iz 1935. ukidanje prohibicije 1933. godine izgledalo je kao uzgredna stvar. godine dostigao svoju najudaIjeniju tacku. zahvatio je i druge sektore. go dine mobilisao industrijske radnike do tada uglavnom zanemarene u radu cehovski orijentisanih sindikata Americke federacije rada.ika. mostove i infrastrukturu.I I I I I I inicijala i akronima. . Godine 1935. 1937. Nacionalna agencija za obnovu Civilni korpus za konzervaciju Uprava za dolinu Tenesi Agencija za prilagodavanje u poljoprivredi Agencija za javne radove Korporacija za robne kredite Uprava za poljoprivredne kredite Korporacija za osiguranje federalnih depozita Federalna agencija za hitnu socijalnu pornoc Korporacija za zajmove kucevlasnicima Komisija za hartije od vrednosti i berzu Savezna komisija za komunikacije Savezna uprava za stambenu izgradnju Uprava za povecanje zaposlenosti Nacionalna uprava za omladinu Nacionalni odbor za radnicke odnose Odbor za socijalno osiguranje Uprava za elcktrifikaciju sela Uprava za privremcni smestaj farmera Agencija za stambenu izgradnju Sjedinjenih Drzava Savezna korporacija za osiguranje zetve 180 1934. zajedno sa Zakonom 0 oporezivanju imovine i Upravorn za povecanje zaposlenosti (WPA). stvarajuci novu meritokratsku klasu. bilo je organizovano 500 takvih strajkova. 1938. organizovani strajkovi kako bi se u sindikate ukljucile i izrazito antiradnicki nastrojene firrne poput Dzeneral Motorsa i "male" korporacije za celik. barem u mirnodopsko vrerne. 181 . Sjedinjene Drzave su postale centraiizovanija drzava nego ikada ranije. kojije od 1935. 1937. ukljucujuci i napolicare na jugu. Najvazniji aktivisti bili su udruzeni u Komitet za industrijsko organizovanje (CIO). Civilni korpus za konzervaciju zaposljavao je dva i po miliona mladih ljudi na izgradnji puteva i brana i zasadivanju drveca najavnim povrsinama a Nacionalna uprava za omladinu obezbedivala je obuku i honorarni posao mladima. Nacionalni odbor za radne odnose (NRLB). ova tela su kolektivno poznata kao "alfabetske agencije".) Komitet za industrijsku organizacijuje postigao ogroman uspeh svojom efikasnom taktikom sedecih strajkova u fabrickim prostorijama. godine. Sarno u toku 1937. lako je teska industrija privlacila najvecu paznju medija. Reforrne Nju dila bile su zadivljujuce po svojim ambicijama i obimu. koja je u sirokoj intervenciji vlade videla klju<5za oporavak. sto je poslodavce onemogucavalo da ih slome dovodenjem drugih radr. poljoprivredne radnike. cesto poreklom iz novijih etnickih grupa u zemlji. (lako broj zrtava nije bio velik po standardima devetnaestog veka. Za nekoliko godina. a razmere nacionalne uprave su se ogromno povecale. go dine utvrdio je prava radnika da se organizuju i zajednicki pregovaraju i ustanovio cinovnicki rnehanizam koji ce obezbediti da se poslodavci pridrzavaju ovih principa. NAJVAZNIJE AGENCIJE NJU DILA 1933-1938. 1934. tekstilce i zaposlene u robnim kucama. kadaje ubijeno pet strajkaca. bez obzira na neophodne kratkorocne deficite. Situacija je bila narocito kriticna u industriji celika i automobila pa su. Prirodno 'je da je ovirn zakonom stvorena jos jedna alfabetska agencija. Da bi se ljudi vratili na posao. lzgubljeno je mnogo zivota a radnicki pokretje dobio novi niz mucenika u dogadajima kao sto su bili masakr u juznom Cikagu na "Dan secanja na poginule". koja je zapocela ogroman program javnih radova da bi otvorila radna mesta u ovom tesko pogodenom regionu izgradnjom brane. utoliko pre ~to su bile direktno suprotne rnnogim do tada izgradenim stavovirna 0 pravoj ulozi vlade u americkom nacionalnorn ~i\rotu. Po prvi put su hiljade strucnjaka i tehnokrata nagrnule u sluzbu vlade. Postoji mnogo razloga zbog kojih je vrlo tesko izbeci da se 0 Nju dilu govori manje kaoo paketu reformi. program je ukljucivao i Savezni zakon za hitnu socijalnu pornoc i Zakon 0 obnovi nacionalne industrije (NIRA). uveden je nacionalni program osiguranja poznat kao Socijalno osiguranje. a vise kao 0 socijalnoj i administrativnoj revoluciji. gde je Nju dil dao americkim radnicima zakonska prava koja su mnogi evropski radnici uzivali vec decenijarna. To se narocito moze reci za oblast radnih odnosa. pre svega u pogledu ovlascenja savezne vlade i podele odgovornosti izmedu Vasigtona i drzava. godine. talas strajkova. koja je trebalo da obezbedi proizvodnju jeftine elektricne energije i bila finansirana iz federalnih sredstava.1 TABELA 5. Medu najsmeiije planove spada Uprava za dolinu Tenesi (TV A).3.

na primer. bilo je 6. da bi do 1937. u 1933. Sindikatima su ponekad pomaga1e i v1ade. pre svega u Vasingtonu.. Predvoden cetvoricom neumoljivo konzervativnih sudija (. lako je politicka desniea srnatrala da je Ruzveltova adrninistracija olicenje njihovih najgorih kosmara.koneept koji je prosiren na prakticno sve vladine propise 0 uslovima rada. 1930. Godina por. guvernera Dzordza Er1a u Pensi1vaniji. do 1933. rudara. koji je vec dugo vremena bio neprijateljski raspolozen prema svakom obliku zvanicne intervencije u prava svojine i ugovorne obaveze .3 miliona farmi u poredenju sa 5. Taj predlog je bio preteran cak i za vecinu njegovih pristaliea paje neslavno propao. rasla su i ocekivanja naroda da ce ona preuzeti odgovarajucu ulogu. Pored toga. Nju dil je ostvario najvece uspehe za vreme Ruzve1tovog prvog mandata a 1937. Ukupna obradiva povrsina se tih godina realno povecala tako da se prosecna velicina farme od kraja 1920-ih utrostrucila. Izbori 1936. porastao na vise od 113 milijardi dolara. nezaposlenost se spustila tek nesto ispod osam miliona. 183 I I • . i opala je ispod 15 ods to. Ruzveltova administracija je kasnije poboljsala polozaj vecih poseda kroz subvencionisanje cena. Sud je zapoceo rat protiv Nju dila sistematskirn ponistavanjem zakona i ageneija: Nacionalne ageneije za obnovu industrije. bruto nacionalni proizvod Sjedinjenih Drzavaje opao sa 599 na 77 mi1ijardi dolara.4. BNP po 182 stanovniku povecan je sa 615 dolara. Zakona 0 prilagodavanjima u poljoprivredi.5 milijardi do lara 1933. Ljudimaje. godine svedena na I odsto. tridesete godine nisu bile norma1no vreme pa je snazna javna podrska Nju dilu navela Ruzvelta da pokusa da primeni ustavno riskantan lek.• Do kraja deeenije.isa 1920. u materijalnom smislu. godine. na izborima 1928. ta administraeija je i dalje uzivala veliku popularnost. Stanovnistvo zemlje (u milionima) 106 123 132 IS! 179 I Nju dil je imao poseban uticaj 11a arnericku poljoprivredu ojacavavajuci odavno ustaljene trendove u ruralnom drustvu. Bez obzira na to sto Ruzvelt nije mogao da se pohvali da je postigao potpuni uspeh. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZAVA 1920-1960. godine. Zakona 0 bankrotstvu opstina. kada su repub1ikanei uspe1i da osvoje sarno Mejn i Vermont. 1970. U periodu od 1930. TJ nekim segmentima. i 3. finansijski troskovi su bili ogromni: savezni dug je porastao sa 22. 1960. odnosno 954 pocetkom 1940. vec iz neizbornog tela Vrhovnog suda. upotrebivsi svoju Naeionalnu gardu da bi izvrsio pritisak na neposlusne poslodavee. go dine bili nesto manje neprijatni za desnieu. tridesete godine su po mnogo cernu bile revolucionama era u americkom drustvu. vozaca kamiona i radnika u automobilskoj industriji. a 1938.~etiri jahaca").0 miliona 1970. Kao i tridesetih godina prethodnog veka. koji su u tome videli nametanje ervene revolueije odozgo. godine izbacen iz Americke federaeije rada. Poljoprivredno stanovnistvo je dramaticno smanjeno sa 30. Tako je on 1937. narocito gigantske grupe radnika u celicanama. tako i pro-radnicke demokratske adrninistracije. Godine 1930. godini na 881 u 1937. Tipicni predsednicki izbori 1880-ih godina podrazumevali su oko deset do jedanest miliona glasaca na obe strane. koji je preokrenuo odavno utvrdeni preeedenat. Kako se vlada sirila.4 miliona 1950. lake su izbori 1940.5 miliona 1I vreme kraha berze. na ispod 10 miliona. sto je bilo rezultat davanja prava glasa zen am a kao i ukupnog rasta stanovnistva (Tabela 5. sudeci po posedovanju materijalnih dobara kao sto su autornobili ili telefoni. Nju dilje mogao sarno da ublazi najgore efekte krize. godine objavio svoj plan da poveca broj sudija za sest kako bi "napakovao" sud. go dine predstav1jali su jedan od najgorih izbornih poraza u americkoj istoriji. oko 50 miliona. godine glasalo je preko 36 miliona a 1948. radikalna administracija imala je koristi od sireg izbornog tela. Ovaj trend u praveu manjeg broja vecih farmi rezultatje i razvoja mehanizacije.5 milijardi 1939. i to kako savezna administricija Nju dila. drzavnih zakona 0 minimalnim najamninarna. Savez organizovanih radnika sa Nju dilom izazivao je bes konzervativaea. p1atforma Nju di1a je prezivela neostecena. tek kada su Sjedinjene Drzave zapocele svoj program vojnog naoruzavanja 1940. 1940. Masovna podrska naroda znacila je da otpor Ruzveltovoj administraciji nece doci iz demokratskog Kongresa. TABELA 5. bilo sve bolje kako je deeenija odmieala. Bi10 je prirodno ocekivati da predsednik koji se suocava s neprijate1jski raspolozenim sudom kupuje vreme i ceka da odgovarajuci broj sudija urnre i1i se penzionise da bi ih zamenio prihvatljivijim licnostima. Komitet je vec osvojio velike pobede a radnicki sindikati su se cvrsto usancili na americkoj ekonomskoj seeni. godine. Konacno je tek rat resio ovaj problem paje nezaposlenost do 1943. Cak i 1937. lzgledalo je da se cak i Komisija za hartije od vrednosti moze naci na udaru. Pocetkom 1945 i Americka federacija rada i Komitet za industrijsko organizovanje imali su po vise od sest miliona clanova.4). godine. donela je kratkotrajno mada bolno smanjenje privredne aktivnosti. Medutim. godine. dok su prava Nacionalnog odbora za radne odnose ogranicena 1938. je mozda bi1a najbolja godina. Iako je depresija na pocetku unistila mnoge male farmere. Utieaj komunista i sindikalista u radu Komiteta bio je izvor stalnih provokacija za tradieionalnije vode sindikata pa je CIO 1937. Hezaposlenost je tvrdoglavo ostala na zapanjujuce visokom nivou od 16-20 odsto tokom veceg dela kasnih tridesetih godina. na 40. sto je islo u korist onima koji su imali dovoljno kapitala za takve investicije. 1950.

s izuzetkom Britanije osiromasene ali i da1je u ratu. Ukrajinaca i drugih. U periodu od 1939. Srebme kosuje i Kju kluks klan. Mcgucnost masovnog priliva jevrejskih izbeglica mogla je da ozivi problem useljavanja. Diskreditacija fasista bila je . Sjedinjene Drzave su. pa je to u vecim gradovima pokrenulo talas antisemitizma i ulicnog nasilja protiv Jevreja. U toku 1940. do 1941. Princip neintervencije prekrsen je tek pocetkom 1941. go184 dine. dok je istovremeno Britancima i Francuzima pruzao onoliko pornoci i podrske koliko je mogao a da pri tom ne izazove javni skandal. Ipak. kampanja naoruzavanja i uvodenje mimodopske regrutacije predskazivali su direktno angazovanju protiv sila Osovine a tu mogucnost su jos vise pojacavali mediji svojim izvestajima 0 podvizima americkih pilota. dokje pomorska saradnja sa Britanijom bila sve bliza neobljavljenom ratu protiv nemackih podmomica u sevemom Atlantiku. Na dornacem planu. Ruzvelt je s pravom mogao da tvrdi da je napravio unosan posao u kojem su Sjedinjene Drzave konacno ostvarile pomorsku suprernaciju u Karibima i na drugim mestima.PRlBLIZAVANJE RATA I I I I I Od 1938. godine pokusao da dokaze da je americka intervencija 1917. americka javnost se upustila u ostrascenu raspravu 0 pitanjima koja su bila vaznija od svih drugih od vremena sukoba 0 pitanju ropstva. prema kojem su toboze ogronme kolicine oruzja koje se salju Britaniju u stvari date na prijateljsku pozajmicu stirn da posle upotrebe budu vracene. prvi konflikt za poslednjih nekoliko godina u kojem je Nemacka nama na sebi ravnog protivnika i u vojnom i u diplomatskom pogledu. sve saveznicke snage su vec bile porazene. u svim osnovnim segmentima bile borbena sila tokom veceg dela 1941. verskim vodama i pacifistima. u celini. godine. kojoj je ocigledno trebalo pomoci da Sjedinjene Drzave ne bi morale da se suoce s Evropskim kontinentom kojim u potpunosti v1ada Nemacka. kako bi se zaracenim stranama omcgucilo da kupe municiju po principu "plati pa nosi".ioS znacajnija zbog pitanja izbeglica. Intervenciji se suprotstavljao Komitet Amerika pre svega. Italijana. Domaci fasisti su nesvesno saradivali s Ruzveltom organizujuci sve smelije mitinge upotpunjene zastavama s kukastim krstom i svetloscu baklji i hvaleci se masovnim clanstvorn grupa kao sto su Nemacko-arnericki savez. godine. godine. ratu su se zestoko protivili i americki komunisti i nmogi levicari. U septembru su Sjedinjene Drzave dale Britaniji pedeset prastarih ali korisnih razaraca. godine bili su projektovani tako da prakticno onemoguce intervenciju Sjedinjenih Drzava u evropskom ratu. Razotkrivanje ovakvih ' grupa u medijima nesurnnjivo je pomoglo intervencionistima. Ekspanzionizam Nemacke i Japana i rastuca verovatnoca da ce u Evropi doci do rata po novo su probudili strah da ce se Sjedinjene Drzave uplesti u vojna zbivanja u inostranstvu. spoljni poslovi su jos jednom zauzeli centralno mesto u arnerickom politickom zivotu. mozda cak i u savezu sa katolickorn crkvorn. pokret je. i 1941. za koj i su mnogi smatrali da je resen 1924. go dine. Medutirn. Osecaj vojne gotovosti pojacavale su i redovne vezbe u kojima su americki avioni "bombardovali" strateske ciljeve u velikim gradovima i oko njih. i 1937. Sam Ruzveltje bio odlucan protivnik fasizrna i verovatno je on od svih zapadnih voda imao najjasniju viziju velike strategije suprotstavljanja diktaturi i njenog unistenja. Dogadaji u inostranstvu su izazvali brzu transforrnaciju americkih stavova. godine bila je revizija Zakona 0 neutralnosti. koji su izbegli da plate veliki deo svojih ogromnih dugova. barern posredno. iako sarno kao zamenu za dugorocni zakup pomorskih baza u zapadnoj hemisferi. kao i aviona i brodova proizvedenih u Americi u borbama na strani saveznika. godine bilo duboko ukorenjeno u onim velikim ctnickim grupama koje su ili u celini pokazivale simpatije za svoje rnaticne zemlje sada pod diktatorskom vlascu. Angazman Sjedinjenih Drzava se narednih meseci povecavao. Anketni odbor senatora Dzeralda P. Krajem tridesetih godina. Medutim. i da je pri tom koristilo sarno nezahvalnirn saveznicima. stalno ponavljajuci kako ne zeli da se angazuje u inostranstvu. Simpatije americkog javnog mnjenja izazvala je bitka za Britaniju. ali je put do pomoci ipak bio spor. Ruzvelt je morae da primenjuje pazljivo koncipiranu strategiju. antiratno raspolozenje je u Sjedinjenirn Drzavarna bilo jako izrazeno zbog rasirenog shvatanja da je angazovanje u Prvom svetskom ratu bilo katastrofalno i skupo. sto je bio koristan ustupak sve dok su Britanija i Francuska imale ekonomskih mogucnosti da ga koriste. Ulazak u rat mogao je dovesti Ruzvelta 11 situaciju da se suprotstavi opasnoj koaliciji Nemaca. udruzenje koje su cinili konzervativci u savezu sa nekim liberalima. ltalijanski fasisti. 0 cemu su sanjale citav vek. protivljenje ratu je 1938. Iraca. Povezivanje antisemitizma sa izdajom i ne-americkim ponasanjem predstavljalo je korak u pravcu sprecavanja goreg nasilja. godine donosenjem odlucujuceg Zakona 0 zajmu i najmu. (Kaglinov) Hriscanski front. Pored toga. Bela kuca je upotrebila i medije da bi usmerila paznju na americku krajnju desnicu kao na opasnu petu kolonu koja preti da podrije Sjedinjene Drzave i spremnaje za eventualne sabotaze u slucaju rata. Najvise sto je administracija mogla da postigne u novembru 1939. ~to je bila posledica sovjetskog paktiranja s nacistima. go dine bila izmanipulisana zaverom bankara i trgovaca oruzjern a zakoni 0 neutralnosti iz 1935. a ne u fasizmu. godine. ili su imale istorijske razloge da se suprotstave zapadnim saveznicima. koji su saradivali medu sobom stvorivsi sirok politicki front. postavljao kljucna pitanja koja izgledaju jos vaznija u svetlu nedavnih istorijskih dogadaja: 0 prirodi izvrsne vlasti u 185 . Od sredine 1939. koja je svog najveceg neprijatelja u Evropi videla u boljsevizmu. do sredine 1940. Neja je 1934. milioni Evropljana zeleli su da dodu u Sjedinjene Drzave a rnnogi od njih su bili Jevreji. U to vreme je Komitet napadan kao paravan za profasisticka osecanja a mnoge od njegovih analiza su diskreditovali naknadni dogadaji.

americke snage su u prolece 1945. koji je zauzeo Filipine. Bez obzira na veliko angazovanje Sjedinjenih Drzava na Pacifiku. otisle rnnogo dalje od granica koje su za njih planirane kada je pravljen prvobitni dogovor 0 okupacionim zonama. narocito. ova faza bi mogla potrajati dovoljno dugo dok Sovjeti ne slome kicmu nernackoj armiji. Do avgusta su sile osovine u Francuskoj bile odlucno potucene a saveznicke snage su napredovale kroz Holandiju.Panaj". U meduvremenu su se americke snage gomilale u Britaniji priprernajuci se za konacan pokret preko Kanala. koji ce narednih meseci odigrati odlucujucu ulogu. To je kulminiralo u iskrcavanju na "dan 0". Godine 1945. Posle kratkog zastoja zbog nemacke ofanzive u Aredenima te zime. Kako je to jedan list Nemacko-americkog saveza redovno isticao: . i 0 zvanicnoj upotrebi propagande i obmane da bi se postiglo one sto se smatra pozeljnim politickim ciljem. juna 1944. Prvih nekoliko meseci. godine. ukljucujuci i naftu. ili da bi jos jednom posluzile kao marioneta britanskih imperijalista i kornunistickih gonica robova? Odluku 0 orijentaciji na Evropu komplikovale su rasp rave sa Britancima 0 vremenu moguceg masovnog iskrcavanja saveznickih snaga u zapadnoj Evropi. godine a Sjedinjene Octave su u naredne dye godine uvele ekonomske restrikcije ukljucujuci i isporuku kljucnog oruzja i nafte. Sjedinjene Drzave su zamrzle japanska sredstva u zemlji i prakticno nametnule embargo na citavu trgovinu. 187 I I I I " DRUGI SVETSKI RAT Sedmog decembra 1941. ali su se Britanci plasili teskih gubitaka u borbama na kopnu koje bi mogle dovesti do pokolja istih razmera kao u Prvom svetskom ratu. Taravi (1943) i Sajpanu (1944). Veliki deo izolacionisticke rasprave nagovestio je kasnije kontroverze . Ovaj korakje sasvim sigurno znacio da ce Japan morati da zauzme nalazista nafte da bi zadovoljio svoje strateske potrebe i da Sjedinjene Octave izbaci iz azijske arene. americki komandanti su u ranoj fazi rata zakljucili da je Nerncaka i dalje glavni neprijatelj i da ce najveci vojni udar biti u Evropi. na Ivo Dzimi (februar-rnart) i Okinavi (april-jun). godine.losrdno nadiranje Japana. Amerika je preuzela vojnu inicijativu u pomorskim bitkama u Koralnom 186 I I I .• poslovima spoljne politike. 1937. Sjedinjene Drzave su odmah objavile rat a dilema da li zaratiti i sa Nemackorn bila je resena kada je sam Hitler objavio rat Sjedinjenim Drzavarna. sto je. britanske politicke orijentacije. pa je.Vijetnam iz 1960-ih i centralnu Ameriku iz 1980-ih. na Siciliji. britanski i kanadski vojnici. americka administracija je tajno pruzala pomoc kineskoj strani. ni da bi ocenio Ruzveltovu medunarodnu politiku kao nesmotreno piratstvo cinicno zamisljeno da izazove rat protivno preovladujucern stavu javnog mnjenja. a zatim i u Italiji (1943-44). -ali su srecorn promasile nosace aviona. Amerika je konacno uvucena u rat dogadajima na Pacifiku. sto je kasnije ocenjeno kao nelega1an cin rasne diskriminacije. americka armija je vodila dye kljucne bitke. Celokupna debata odnosila se na osnovna pitanja kao sto su karakter Sjedinjenih Drzava. moru (maj 1942) i kod Midveja (jun) a zatim zapocela dugu seriju kampanja prelaska s ostrva na ostrvo da bi ponovo osvojila teritorije u juznorn Pacifiku. lake su vodene narnalorn prostoru. godine. To je bila spoma odluka koja je izazvala izolacioniste da jos jednom izloze svoje argumente 0 prirodi americkih politickih ciljeva: jesu li Sjedinjene Drzave u ratu da bi se odbranile od japanskog agresora. na primer. godine potopili americku topovnjacu . neke od ovih ostrvskih bitaka spadaju u najkrvavije u celom ratu i izazvale su velike gubitke arnerickih snaga. sto je ornogucilo ponovno osvajanje Filipina. Veliki strah od invazije na americku zapadnu obalu doveo je do hapsenja i deportovanja Amerikanacajapanskog porekla. Britanci su davali prednost mediteranskoj strategiji. koji su izazivali veliku zabrinutost vlade zbog japanskog ekspanzionizma u Kini u jugoistocnoj Aziji. Americki diplomatski pritisak se povecavao kako su Japanci prodirali dublje u Kinu i lndokinu. u stvari. isto koliko i u svim drugim ratovima pre ili posle toga. godine). Malaju i Bunnu i ozbiljno zapretio Australiji. arnericke snage su vec obezbedile premoc na moru i u vazduhu. na Marsalskim. Pocetkom jula 1941.Sjedinjene Drzave nisu 'britanska' nacija. 1942." Covek nije morae da bude pritajeni nacista da bi bio protiv svakog rata osim odbrambenog. Karolinskim i Marijanskim ostrvima koje su drzali Japanci. godine. Komercijalni ugovor izmedu dye nacije je prekinut sredinom 1939. U najvaznije legendarne bitke na Pacifiku spadaju one na Gvadalkanalu (1942). japanske snage su napale glavnu pomorsku bazu Sjedinjenih Drzava u Perl Harboru na Havajima i nanele ogromnu stetu americkim brodovima. Britanijaje imala odredenog uspeha u ovim pregovorima paje ubedila Sjedinjene Drzave da podrze pomorski desant u Francuskoj Severnoj Africi (1942. koja je predvidala da se prvo elirni-isu nernacki saveznici uz vazdusnu ofanzivu u kojoj bi anglo-americki bombarderi unistili nemacke gradove i industriju. Na pocetku su Amerikanci zeleli da takav udar organizuju sto je moguce pre. Kao iu Evropi. U idealnom slucaju. u kojima su americkim avionima obezbedene piste za sletanje neophodne za bornbardovanje japanskih ostrva i pripremu invazije ako ona bude potrebna. Pocetkorn 1944. krenule u proboj preko centralne i juzne Nemacke i. Hi najkasnije 1943. etnicka osnova politicke vlasti i step en u kom se nacija oslobodila od evropske i. kao i na Atlantiku. ukljucujuci i americke pilote. godine. Sarno gubici marinaca u toku rata iznosili su 20000 ljudi. glavna briga Amerike na Pacifiku bila je da zaustavi nemi. gledano u celini. 6. u kojem su ucestvovali americki. povremeno dolazilo do pravih ratnih okrsaja: japanski avioni su.

do 1944. naravno. Los Andelesu. iako su Japanci izrazili interes za mirovne pregovore. U prvoj polovini te godine. Sjedinjene Drzave su bile i jedina borbena sila koja nije pretrpela ozbiljniju stetu na sopstvenoj teritoriji i imale su daleko najjacu finansijsku strukturu. Kalifomijska brodogradilista su velikom brzinom isporucivala brodove tipa . San Francisko sa 800 000. Iako je kraj cetrdesetih bio tezak period za odbrambenu industriju. Pored nukleamog monopola. Lokid je zaposljavao 50 000 ljudi i pre nego sto su Sjedinjene Drzave usle u rat. koja je prvi put uspesno testirana 16. bila i reakcija na domace politicke konflikte i neresene rasprave 0 Nju dilu pogorsane jacanjem radnickih nemira i paralizom velikih delova industrije 1946. bila u iskusenju da prekine svoj angazman u inostranstvu i posveti se obnovi zemlje. u osamdesetom po redu sazivu Kongresa vecinu su imali energicni aktivni republikanci. cije se stanovnistvo u toku 1940-ih godina povecalo za 50 odsto. Teksasje postao srediste kosmicke industrije. prirodno. tri miliona radnika bilo je u strajku. do 1949. ovaj trend je ojacan rastucim prosperitetom zemlje u celini. koji su krenuli sa usvajanjem drakonskih zakona protiv sindikata i time uspostavili drugacije radne odnose koji ce trajati jos decenijama. od kojihje 292 000 poginulo u borbi. To je prirodno povecalo i ocekivanja u pogledu socijalne pravde i podstaklo njihove politicke aspiracije (vidi dalji tekst). Sijetl sa vise od 400000.pokret stanovnistva i uticaja uporediv sa "osvajanjem zapada" i njegovim socijalnim i politickim efektima posle 1840. Cmi radnici su takode dobili ogrornne nove mcgucnosti. dostigao blizu od 100 000.I I I I I I I Posle predaje Nemacke u maju. Ubrzo posle nastupanja mira. Nakon izbora za Kongres na pola mandata. koji je povecao mogucnosti zh odmor i zabavu pripadnika srednje klase. politikom Sjedinjenih Drzava zavladao je osecaj straha od spoljne agresije i unutrasnje subverzije. Iako su Sovjeti i dalje bili opasan supamik. godine. kupio novu veliku fabriku u Marijeti u Dzordziji.suncanom pojasu" bio je. nacija je. jo~ opasnije zbog snazne podrske medu organizovanim radnicima. Sjedinjene Drzave su zavrsile rat kao najveca ekonomska i vojna sila na planeti i. na primer. dok je Dzeneral Dajnemiks imao sediste u Misuriju. KONFRONTACIJA S KOMUNIZMOM Period od 1945. a unistenje Hirosirne i Nagasakija u avgustu prirnoralo je Japance na predaju. Odkraja 1950-ih. dokje 114 000 umrlo od drugih uzroka. Ovi cinioci su podstakli administraciju SAD da upotrebi novu atornsku bombu.Jiberti". A. Gigantski ratni napor Sjedinjenih Drzava imao je trajan uticaj na strukturu americkog drustva. koje su imale kriticnu ulogu u ratnoj proizvodnji..psihologije samoodbrane. do 1948. Lokid je. snabdevajuci prvo britansku a zatim i americku ratnu masinu. uslovi koje su oni predlozili pokazivali su da oni realno ne sagledavaju dubinu svog poraza. od kojihje tri miliona radilo u ratnoj proizvodnji. U periodu 1941-1945. u celokupnoj ljudskoj istoriji. Planirana je invazija pri cemu su americki gubici procenjivani od optimistickih 40000 do pet puta vece realnije brojke. ne osvete velikom broju americkih i saveznickih zatvorenika. Amerika je svu paznju usmerila na pobedu nad Japanom. koji je nastavio da se odupire uprkos strasnim vazdusnirn napadima u kojima su poginule stotine hiljada ljudi. U periodu 1945-1960. Ali za Ameriku su domaci problemi bili manje vazni od medunarodne zategnutosti. dok su luke u San Francisku. Avionske firme sa zapadne obale postale su najveci poslodavci posle 1940. Kretanje prema . da bi dostiglo 10. a broj radnika u firmi je sredinom 1943. Saveznicke komandante je brinula i mogucnost da se Japanci. uverenje Sjedinjenih Drzava da imaju beskonacan monopol na atomsku bombu lako je moglo dovesti do izolacionizma . Stavise. U vreme od 1945. korejski rat i zategnutosti posle toga dali su ovoj industriji ponovni podsticaj a korist od toga su uglavnom imali zap ad i jug zemlje. udeo iena u radnoj snazi porastao je sa 27 odsto na neverovatnih 35 odsto. bili dragoceni saveznici. jula u Novom Meksiku.6 miliona. ci u zapadne drzave. godine. To je. u oruzanirn snagama SAD sluzilo je 16 miliona Amerikanaca. Od 1940.jedan od centralnih dogadaja u americkoj novijoj istoriji . Tada je usla u upotrebu rec "super sila" kao jedini izraz koji na odgovarajuci nacin izrazava supremaciju ove zemlje. dogodilo se suprotno i Sjedinjene Drzave su usle u medunarodne obaveze do tada nevidenog obima. delom. Arizone i Floride i sirenju urbanih centara kao Majami i Las Vegas. a 0 japanskim zrtvama da i ne govorimo. San Dijegu i Sijetlu bile mesta za ukrcavanje za rat na Pacifiku. ukljucujuci i geografsku promenu sredista mo. oznacio je prekretnicu u americkoj istoriji. Zapadni gradovi su cvetali. Njihova radna mesta su u velikoj meri preuzele zene. jedina snaga sa potencijalom da se suprotstavi Sjedinjenim Drzavama u kratkom roku bio je Sovjetski Savez a u to vreme su Sovjeti. Iako su starije svetske imperije jos uvek teorijski ostale neokmjene. U medunarodnoj sferi.5 miliona. u slucaju invezije. Pravi primer ove promene je Kalifornija. Na dornacern frontu je uklanjanje tako velikog dela mlade muske populacije imalo ogroman uticaj na ekonomski i socijalni zivot. u stvari. u stvari. Posto je sklopljen mir sa Japanom. godine. San Dijego sa 300 000. sto je ubrzalo seobu sa juga na sever i zapad i iz sela u gradove. Los Andeles je docekao kraj rata sa stanovni188 stvom od 1. odnosi sa Sovjetskim Savezom su se prvo pogorsali a zatim i potpuno pokvarili konsolidacijom komunisticke 189 . Turizam i zelja penzionera da penzionerske dane provedu na suncu doprineli su brzom rastu drzava poput Kalifomije. Konzervativci su smatrali da je demokratska administracija opasno obojena socijalistickim idejama koje nisu bile daleko od samog komunizma.

godine. tokom vremena. a arnericki komandanti su vodili rat uz sarno formalno priznanje udela UN.na strani desnice. stvaranje Nacionalnog saveta za bezbednost i Centralne obavestajne agencije (CIA) kako bi se obezbedila koordinacija obavestajne sluzbe. do 1952. pa cak i ltalije.5 na 3. Efekti nove politike brzo su se ispoljili u Francuskoj i narocito Italiji. Pocetkom 1947. predsednik Trumanje izlozio svoju "doktrinu". Slovaci i Poljaci u vecern delu industrijskog severoistoka i srednjeg zapada. Zato je bilo neodlozno potrebno spreciti pad JUZne Koreje. gde god je to moguce. To se jasno videlo u Grckoj. go dine. Madarsku. vec je istovremeno unistio americki san 0 ulozi dobronameme imperije u tom delu sveta . U isto vreme. tamo gde je to neophodno. smatrajuci da se slicne akcije mogu ocekivati i u drugim granicnim regionima. Pocetkom 1947. Sjedinjene Drzave su 1949. Glavnokornandujuci snaga UN. Sjedinjene Drzave su zapocele veliki program rekonstrukcije Evrope nazvan "Mar§alov plan". ali je ostala zategnutost visokog stepena. Vodstvo katolicke crkve u Sjedinjenim Drzavama postalo je glasan zastupnik antikomunizma au toj ulozi su ga podrzale brojne emigrantske grupe koje su sada dominirale u politici velikih americkih gradova: Irci i Italijani u rnnogim delovima zemlje a Madjari. tad a je smislio smeo kontraudar. razvoj dogadaja u toku 1947. Americki lideri su bili odlucni da izbegnu ponavljanje 1930-ih godina. narocito Britanija. Prva faza rata bilaje porazna za Ujedinjene nacije jer su kornunisticke snage pocetkom septembra ocistile veci deo juga i saterale saveznike u mali dzep oko Pusana. Grad je spasao berlinski vazdusni most. Sve u svemu. Albaniju i okupirane zone u Nemackoj kao i (ne toliko cvrstc) Jugoslaviju. Domace zagovomike antikornunisticke intervencije sada su ojacali novi elementi. godine. Shvatanja 0 velicini i prirodi eventualnog buduceg sukoba radikalno su izmenila dva dogadaja s kraja 1949. U periodu od 1950. U odgovoru na to. sto je predstavljalo odstupanje od njihove ranije nespremnosti da se u vreme mira ukljucuju u medunarodne koalicije.vladavine u zemljama istocne Evrope. tehnicki pod zastavom Ujedinjenih nacija.) Gubitak Kine u korist komunista ne samo da je dodao nekoliko stotina miliona novih "rob ova" svetskoj sili u nastajanju. godine. armijom Ujedinjenih nacija su neospomo dominirale americke snage. zudeo za ucenjem Hrista. Britanijaje objavila da vise ne moze da podrzava anti-komunisticku stvar bez pomoci Sjedinjenih Drzava i zapretila da ce povuci svoje snage. iza sevemokorejskih linija. i etnicki i verski. gde je besneo gerilski rat. Daglas Makartur. godine. godine. koji je koriscen za snabdevanje grada vise od godinu dana. u junu 1948. Te iste. Strategija Sjedinjenih Drzava je ukljucivala i podsticanje umerenog antikomunistickog krila unutar socijalistickih partija i sindikata i stvaranje novih demohriscanskih partija. koja je vec izgubila njoj lojalne teritorije kao sto su bile Madarska. gde su Sjedinjene Drzave bile u mogucnosti da stvore siroku koaliciju. Zakonom 0 nacionalnoj bezbednosti predlozeno je radikalno prestrukturiranje americke odbrane. (Sjedinjene Drzave su izvrsile prvu eksploziju tog oruzja maja 1951. Bugarsku. ukljucujuci i Nemacku. koji je ukljucivao i veliki pomorski desant na Incon. koja je tako ocigledno nedostajala do 1941. Oba ova dogadaja su izazvala uzas na zapadu. Sjedinjene drzave su bile prinudene da se direktno ukljuce posto su se druge tradicionalne sile.6 miliona.civilizacijskoj misiji da siri napredni jevandelisticki protestantizam u narodu koji je. obecavajuci americku pomoc "slobodnim narodima koji se odupiru pokusajima naoruzane manjine da ih potcini ili odolevaju spoljnim pritiscima" i americka vojna pomoc pocelaje da pristize u Grcku tog avgusta. kada su diktature mogle da se razvijaju manje vise nekontrolisano do tacke kada je jedini nacin da se zaustave bio sveopsti rat. americke vojne snage povecane su sa 1. zatvorili kopnene puteve prema Berlinu u nameri da eliminisu ovo ostrvo zapadnog uticaja u komunistickoj zoni. i vojnim sredstvima. 190 Sovjetskc -americki odnosi su sada bili opasno blizu otvorenorn ratu i izgledalo je da ce do njega verovatno doci kada su Sovjeti. U septembru su Sovjeti izvrsili eksploziju svoje prve atomske bombe a u oktobru su kineski kornunisti uspostavili svoju vlast na celokupnom kopnenom delu Kine i osnovali narodnu republiku. 1947. Hrvatska i Poljska i bila u neposrednoj opasnosti da bude izbacena iz Francuske. kako se mislilo. lako je tu bilo velikih kontingenata iz rnnogih evropskih i azijskih zemalja. godine. stvaranje "drZave nacionalne bezbednosti" u vreme mira. gde su americka sredstva upotrebljena kako bi se sprecila pobeda komunista 1948. godine najavio je veliku promenu u politici Sjedinjenih Drzava. I I KOREJA Strah od Armagedona dostigao je novi uzlet u junu 1950. Arnerikanci su smatrali da sada postoji mogucnost da Njujork ili Vasington postanu meta nukleamog napada i budu potpuno unisteni kao Hirosima a tu sliku je dodatno pogorsala izrada jos strasnije hidrogenske bombe. godine. go dine formirale NATO pakt. a Sovjetski Savez avgusta 1953. Cetrdeset osma godina j e donela traumatican pad Cehoslovacke. na krajnjem jugoistoku poluostrva. pocetkom rata izmedu komunisticke Seveme Koreje i prozapadnog juga i naizgled nezaustavljive komunisticke invazije. milijarde dolara ulivene u temelje posleratnih ekonomskih cuda sirom zapadne Evrope. sto je ocigledno podrazumevalo pripreme za suprotstavljanje daljem sovjetskom napredovanju diplomatskim i obavestajnim sredstvima. godine. Ope191 I I I I I . odrekle svoje policijske uloge. Rumuniju. kojim su. novi sovjetski blok obuhvatao je Poljsku. Vojna opasnost od komunizma u Evropi posebno je brinula katolicku crkvu. Vecina je to shvatala kao prvu fazu opsteg komunistickog udara na zapad.

do 1953. paraleli. Aprila 1951. sto je predstavljalo novinu u radu tuzilastva jer je vecina njih optuzena za rasturanje knjiga i pamfleta u kojima se raspravlja Hi zastupa takav pravac akcije. godine. orijentalne replike NATO pakta. postojala rnogucnost da ova kriza razbije koaliciju Ujedinjenih nacija. paraleli kao dejacto granici izmedu dye zemlje.' kartura nominuju za predsednicke izbore iduce godine. 1953. bez obzira na proteste republikanskih ratnih jastrebova. kada se proslavio senator iz Viskonsina Dzozef'Makarti. partijsko rukovodstvo je proglaseno krivim zbog pokusaja zbacivanja vlade. u stvari. godine. borba se pretvorila u dugu i krvavu pat poziciju pracenu iscrpljujucim ratom za gola brda koja nisu imala nikakvu vaznost osim kao kote na mapama strateskih planera. Slom francuske pozicije u Indokini. koji su koketirali s idejom da Ma. septembra 1950) bila je briljantan uspeh i smatra se jednim od najvecih vojnih podviga u americkoj istoriji. tenkovi NATO pakta nisu krenuli na istok. koja je navodno predstavljala kulminaciju dugogodisnjeg komunistickog trijumfa. U slucaju Denis iz 1951. mozda nukleamoj intervenciji. te iste godine. narocito visestruki potresi 1949-50: sovjetska atomska bomba.7 miliona vojnika i zena. Prva i najociglednija zrtva bila je komunisticka partija. pad Kine i rat u Koreji. predlazuci invaziju na kopneni deo Kine uz pomoc nacionalistickih snaga koje su iz nje isterane dye godine pre toga. one su zapocele nekoliko godina pre 1950. Sjedinjene Drzave su postale previse samouverene pa su ignorisale diplornatske poruke upozorenja da ce Kina intervenisati aka pridu previse blizu granici provincije Mandzurije. godine. Snage UN su krenule napred i u oktobru zauzele severnjacjku prestonicu Pjongjang. Narocito je nukleamo oruzje izazivalo ozbiljnu zategnutost u odnosima Sjedinjenih Drzava sa saveznicima poput Britanije pa je. Iako su antikomunisticke cistke iz tih godina vecini poznate kao "makartizam". zbog diplomatskih rasprava koje su se oduzile. paralelu. Jula 1948. On je pominjao i uzasnu mogucnost upotrebe nukleamog oruzja protiv kineskih baza u Mandzuriji. Iako u deceniji posle Koreje Sjedinjene Drzave nisu bile angazovane ni u kakvom drugom . Sredinom 1951. ali niko od njih nije preduzimao direktne korake u tom smislu. bila je jasan dokaz da americke napore sasvim sigumo podrivaju siie zla. Do 1951. kritikovao predsednika Harija Trumana i manje-vise otvoreno pregovarao s nacionalistima.I I I I I I I I I I racija. 1954. otiei u Koreju da nade izlaz. ako bude izabran. Medutim. svi glavni ucesnici rata jasno su stavili do znanja da su sprernni da razgovaraju 0 primirju posto su dobili sve sto su razurnno mogli da ocekuju. godine. otvarala je ozbiljno pitanje civilne kontrole vojske. spijuni i izdajnici paje tako zapocela ozbiljna potraga za krivcima. U tom trenutku. od kojihje 34 000 poginulo u borbi. Godine 1958. akciju koja bi prisilila Sovjete da se ukljuce i dovela do globalnog sukoba. Tok rata se potpuno promenio: kornunisticke snage su se povukle daleko na sever. Kasnije. u najmanju ruku. Ispunivsi obecanje svoje vlade. Ovo shvatanje je ojacalo odlucnost Sjedinjenih Drzava da se ne povlace pred agresijom i da prosire svoje sporazume 0 kolektivnoj bezbednosti Evrope. godine postao centralno izbomo pitanje. Ova serija katastrofa. Sjedinjene Drzave su uputile Sedmu flotu da pomogne nacionalistickoj Kini (Tajvanu) da odbije napad Narodne Republike na neka spoma ostrva. Ratje postajao i vrlo nepopularan u celom svetu. godine. Evropa je takodje bila nap eta a situaciju je jos vise pogorsavala agresivna zapadna propagandna masinerija usmerena ka narodima komunistickog bloka. a time i sovjetska ruka. koliko god ona bila slaba. godine. koje su smatrane direktnim naslednicima Osovine iz doba rata: kao sto je Hitler imao svog istocnog partnera u Japanu. Iza svake politicke krize u Aziji stajala je kineska. godine. cinjenica da je on javno zastupao ove stavove. Iako je malo ko osim krajnje levice verovao u rasirene komunisticke optuzbe da snage UN koriste biolosko oruzje. Medutim. Kinezi su u novoj ofanzivi privremeno zauzeli Seu!. godine. a bekstva iz zatvorenickih logora na jugu pracena krvoprolicern izazivala su skandale. mnoge drzave u okviru Sjedinjenih Drzava su vec zabranile rad partije na teritoriji pod njihovom jurisdikcijom i na vise 193 192 .vrucem" ratu. U americkoj intervenciji u Koreji ucestvovalo je 5. i. velika kineska armija je u oktobru usla u Koreju i brzo poterala snage UN natrag na 38. Sjedinjene Drzave su postale jezgro nove Organizacije zemalja ugovora 0 jugoistocnoj Aziji (SEATO). Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je presudio da se cak i takve diskusije mogu na odgovarajuci nacin regulisati i da se od vlade ne moze traziti da ne preduzima nista dok ne zapocne aktivna priprema prevrata. objavljeno je primirje i ponovo uspostavljeno razgranicenje po 38. iza svoje prvobitne granice na 38. tako su i Sovjet pronasli saucesnike u Kini. Povrh toga. ali bez obzira na pretnje koje su se cule sa americkih radio-stanica. ANTIKOMUNISTICKA CISTKA 1946-1956 Konfrontacija u spoljnoj politici imala je svoje reperkusije u zemlji. kada je republikanski predsednicki kandidat Dvajt Ajzenhauer obecao da ce. Trumanje zatrazio Makarturovu ostavku. U januaru 1951. godine. postojali su cvrsci dokazi 0 maltretiranju zatvorenika sa severa. doveo je do rasprave 0 americkom angazovanju i. Sukob izmedu istoka i zapada uspostavio je neku vrstu stabilnosti. Jos jedna opasnost od izbijanja rata javila se 1956. General Makartur je glasno zastupao eskalaciju rata i njegovo prosirenje na Kinu. izvedena (15. godine. Neodlucni rat je 1952. pol iticka realnost je dosla u sukob s vojnom dinamikom rata. kada se madarski narod pobunio protiv komunisticke vlasti. Posle njegovog izbora. od 1946. odvijale su se uglavnom za vreme demokratske administracije Harija Trumana. postojala je kontinuirana zategnutost u I odnosima sa komunistickim silama.

I
nacina otezavale zivot njenim clanovima, ukljucujuci i uskracivanje socijalne pomoci. Vecina drzavaje uvela zakletvu lojalnosti zajavne sluzbenike, zahtevajuci od njih da se zakunu da ne podrzavaju nikakve subverzivne ciljeve ili aktivnosti. Drzavni sluzbenici, ucitelji i drugi bili su otpustani po kratkom postupku na osnovu njihovih navodno komunistickih veza ili cak sarno "osnovane sumnje" da takve veze postoje. Zakonodavna tela su takve mere obicno usvajala velikom vecinom glasova jer je malo politi tara bilo spremno da se nade na listi onih koji brane crveni aktivizam. Ukljucujuci i razvucene sudske i talbene postupke, rat protiv rada komunisticke partije trajao je do sredine pedesetih. Zvanicne mere pojacavalo je i nasilje gomile kao i akcije gradanske samozastite, cesto u organizaciji grupa veterana i katolika. 'Zvanicno opravdanje za tako nasilnicku taktiku bilo je da levicari predstavljaju petu kolonu i da su isti kao oni koji su pomagali nacistima u prvim danima Drugog svetskog rata i bili spremni da podrze svetski komunizam kroz sabotazu i spijunazu. Potraga za spijunima pronasla je svoju najistaknutiju metu u liku Aldzera Hisa, sluzbenika u Stejt Departmentu koji je navodno bio deo tajnog komunistickog kruga od kraja tridesetih godina. Sudenje Hisu, koje je trajalo od avgusta 1948. do januara 1950. godine, podstaklo je strah naroda od izdajica na visokim polozajima. Potraga za takvim izdajnicima se u siroj javnosti odvijala pod mocnim pokroviteljstvom Komiteta za antiamericku delatnost Predstavnickog doma, koji je strogo ogranicio i slobodu govora i pravo na tradicionalnu zastitu od samooptuzivanja. Naoruzan svedocenjima legije profesionalnih dousnika i navodnih prebega, Komitet se usmerio na odredene regione ili industrije i identifikovao navodne komuniste na osnovu njihovog ueesca u liberalnim ili levicarskim grupama, koje su opisivane kao prikrivene komunisticke organizacije. Medu takvim grupama bili su i klubovi i organizacije koji su bili sasvim uvazeni ili cak povezani sa ranijom politikom Sjedinjenih Drzava, na primer, organizacije koje su podrzavale Sovjetski Savez u toku Drugog svetskog rata. Jedan od korisnih izvora za utvrdivanje "subverzivaca" bilaje lista ljudi koji su podrzavali Ievicarsko-liberalnog predsednickog kandidata Henrija Volisa, 1948. godine, na primer tako sto su potpisali peticiju za njegovu nominaciju. lako su sarno ucestvovale u propisanom izbomom postupku, Volisove pristalice su na ovaj nacin sebe obelezile kao potencijalne izdajnike. Poricanje veze s komunistima bilo je opasno sarno po sebi jer se lako mogao pronaci dousnik koji bi to opovrgao i tako dokazao da je optuzeni kriv i za krivokletstvo. Jedini nacin da se to izbegne bio je da okrivljeni odbije da odgovori na svako pitanje koje bi moglo biti samo-optuzujuce, odnosno da se "pozove na peti amandman", ali je to, s druge strane, izgledalo kao da zeli da sakrije neko krivicno delo. Onaj ko je jednom optuzen, tesko je mogao dokazati nevinost, osim uz pomoc gnusne taktike da i sam postane 194 dousnik i dajavno pocne da iznosi imena. Pojavila se citava mreza privatnih agencija, cesto sastavljenih od nekadasnjih agenata FBI, koji bi na zahtev uprave neke firme sproveli istragu kako bi iskorenili subverzivce i "oslobodili sumnje" one koji su se pokazali dovoljno kooperativni. Kao i u svakom lovu na vestice, proces optuzivanja je bio kumulativan i samoodrziv. , Svako ko je jednom bio oznacen kao komunista upisan je u knjigu ovih privatnih samozvanih cuvara zakona a njih su konsultovali svi potencijalni poslodavci. Onaj ko je stavljen na emu listu mogao je da napusti svaku nadu da ce dobiti zaposlenje. Oduzimanje pasosa obezbedivalo je da najveci broj sumnjivih ne moze da se spasi tako sto ce emigrirati. Cistke su prosle kroz nekoliko faza a medu zrtvama koje su pretrpele najvece udarce bili su radikalni sindikati, na primer radnika u elektroindustriji, tesko pogodeni kampanjom koju su delimicno organizovali aktivisti katolickog sindikata. Napad na filmsku industriju odvijao se kroz saslusanja 1947-48 godine. Taj dogadaj je postao narocito ozloglasen jer su mnoge zrtve narednih decenija objavile svoje price 0 tome. Tezak udarac je pretrpela i oblast obrazovanja, i to i univerzitetski profesori i sindikati ucitelja, a optuzbe za crvenu subverzivnu delatnost u skolama stvarale su atmosferu krajnje paranoje jer su se brojne institucije utrkivale da ociste eventualno sumnjive materijale u udzbenicima i propisanoj literaturi. Februara 1950. godine, senator Dzozef Makarti odrzao je prvi u nizu svojih govora koji su opsru paniku uzdigli do novih visina. Makarti je upozoravao na .Jconacnu totalnu borbu izmedu komunistickog ateizma i hriscanstva". Tvrdio je da ima detaljnu listu kornunistickih aktivista u Stejt Departmentu i na drugim mestima, onih koji su Kinu predali komunizmu, i da su obavestenja koja je dubio dovoljno precizna i daju tacan broj ovih izdajnika. Mediji ,i politicki establisment, prestravljeni da i sami ne budu zigosani kao crveni dopustili su da njegova neodgovomost i neobaziranje na istinu pro laze bez osporavanja. Januara 1953. godine, Makarti je preuzeo Stalni potkomitet za istrage, koji je sada dostigao novi vrhunac zlobe i zelje za publicitetom. U oktobru je Makarti poceo istragu koja ce dovesti do njegovog pada: saslusanja 0 izdajnicima u armiji Sjedinjenih Drzava, Njegovi ekscesi su vec dugo izazivali zabrinutost a slucaj sa armijom je Komitet i njegove istrazitelje poput Roja Kona suprotstavio ljudima iz establismenta voljnim i kadrim da im uzvrate. Televizija je odigrala najvazniju ulogu u razotkrivanju njegove taktike a masovno gledaliste je moglo da vidi ponizenje kojemje Makartija izlozio njegov advokat Dzozef Velc. Marta 1954. godine , Ajzenhauerova administracija je osudila Makartija i Kona, koje je Senat propisno kaznio u decembru. Iako se cesto smatra da je taj cin oznacio kraj cistki, mnogi od najtezih progona su se i dalje odvijali a zakoni doneti u ovoj histeriji ostali su u zbirkama propisa sve do 1970-ih pa i dalje. 195

I I

I I I I

I

I
NOVADRZAVA

I I I I

I

Serija ratova i uzbuna izazvanih problemima unutrasnje bezbednosti transformisala je drzavu i ogromno povecala razmere vlade i njeno angazovanje u svakodnevnom zivotu. Rast je bio toliko veliki da je drzava nacionalne bezbednosti iz pedesetih godina dvadesetog veka bila potpuno drugacija tvorevina od prilicno ogranicenog federalnog projekta iz ere Vudroa, Vilsona. U svemu tome je rat predstavljao kljucni faktor. Savezna vlada je 1860. godine imala priliv od sarno 56 miliona do lara godisnje. Taj broj se do kraja gradjanskog rata 1865. godine povecao na 334 miliona. Vlada Sjedinjenih Drzava je u te cetiri godine potrosila vise nego sve prethodne vlade od sticanja nezavisnosti. Prvi svetski rat je oznacio jos ostriji rast aktivnosti drzave a njeni prihodi su se povecali sa 683 miliona dolara, u 1915, na 3,65 milijardi do lara, 1918. godine. Izdaci vlade krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka iznosili su u proseku 300-400 mi1iona dolara godisnje; ta brojkaje 1918. godine dostig1a 12,7 milijardi. Javna potrosnja ovih razmera zahtevala je nove finansijske metode a porez na dohodak je postajao sve opstiji, bez obzira na pocetne surnnje u njegovu neustavnost. Sesnaesti amandman na ustav iz 1913. godine osigurao je zakonitost ovog instrumenta i doprineo masivnoj ekspanziji federalne drzave u dvadesetom veku. Te iste godine, donosenjern Zakona 0 federalnim rezervama, obezbedena je dodatna sigurnost bankarskog sistema, pod pokroviljtestvom nacionalne vlade. Nju dil i ratovi koji su posle njega dosli jos vise su prosirili aktivnosti vlade. Rashodi savezne vlade su 1929. godine iznosili oko 3 milijarde dolara a 1939. su porasli na skoro 9 milijardi. Te brojke su bile trivijalne u poredenju s rashodima u toku Drugog svetskog rata, koji su sarno 1944. godine iznosili 95 milijardi dolara. Mir je doneo smanjenje troskova ali do nivoa znatno iznad onoga 0 kome se razmisljalo cak i u doba Nju dila, dok je Koreja okrenula tocak za nekoliko stepeni navise, ako se uracunaju i efekti inflacije. Potrosnja viade u mirnodopskoj 1960. godini .iznosila je preko 90 milijardi dolara, od cega je polovina bila namenjena vojsci. Broj sluzbenika vlade rastao je u skladu sa tim. Godine 1940, savezna vladaje zaposljavala 1,1 milion ljudi, u poredenju sa 3,4 miliona, koliko ihje radilo za drzavne i lokalne vlasti. Pocetkorn 1945. godine, broj ljudi na platnom spisku savezne vlade dostigao je 3,5 miliona, prema 3,2 miliona ovih drugih. Ukupan broj zaposlenih u vladi povecao se sa 4,5 miliona 1940. godine na 8,8 miliona 1960. i 15 miliona sredinom 1970-ih. Iako su na delu bili i drugi faktori, promena velicine vlade odrazila se i na razvoj nacionalne prestonice. U godinama gradanskog rata, stanovnistvo Vasingtona se udvostrucilo na 120 000 hiljada - skokovit rast kojije ponovljen 1917-18. i zatim jos jednom posle 1941. godine. U Vasingtonu'je 1918. bilo 450000 stanovnika a krajem cetrdesetib 800 000. Iako je rast samog grada kasnije smanjen, prigradska podrucja su se brzo povecavala, pre svega predgrada u 196

Virdziniji i Merilendu. Danas u sirem podrucju Vasingtona zivi oko cetiri miliona stanovnika. I Rast savezne drzave odrazio se i u povecanju vojske, u zemlji koja je istorijski gledano uvek bila podozriva prema stalnoj vojsci. Tokom 1930-ih, kombinovana snaga raznih rodova vojske Sjedinjenih Drzava retko je premasivala 450 000, ~to je bilo manje od armija evropskih sila srednje velitine. To se, naravno, promenilo u uslovima totalnog rata 1944-45. godine, kadaje u vojnoj sluzbi bilo 12 miliona muskaraca i zena, Taj broj je ponovo smanjen u doba mira, ali posle Korejskog rata Sjedinjene Drzave nisu vise nikada svele svoju vojsku u razmere koje je imala pre 1941. godine. Oruzane snage je 1960. godine cinilo 2,5 miliona ljudi a njihov broj je smanjen ispod dva miliona tek posle 1990. godine. Odbojnost Amerikanaca prema ovlascenjima savezne policije daleko je prevazilazila njihovo protivljenje brojnoj vojsci paje, tako, 1900. godine savezna vlada raspolagala sarno malom tajnom sluzbom. Posle toga je usledio brz rast saveznih policijskih agencija. Ministarstvo pravde je 1908. godine uspostavilo Istrazni biro, kojije 1924. godine postao Savezni istrazni biro (FBI). Biro se dramaticno povecao pod rukovodstvom svog direktora, majstora za sarnoreklamiranje i zakulisne borbe, birokrate Dz. Edgara Huvera. U toku citavog tog perioda, rast Biroa se zasnivao na panici koju su u javnosti izazivali navodni naleti kriminala i pretnji moralu: pionirski .Manov zakon" iz 1910. godine dao je ovoj agencijijurisdikciju nad medudrzavnim kriminalom, u konkretnom slucaju nad trgovinom robovima. Panika koju su 1933. godine izazvali slucajevi kidnapovanja dovela je do novog povecanja ovlascenja i sredstava. Spijuni su takode predstavljali znacajnu osnovu rasta Biroa. Ruzveltova administracija je 1936. godine dala Huveru dozvolu da ispituje subverzivnu delatnost domacih komunista i fasista a tu njegovu uloguje pojacala antikomunisticka histerija 1940-ih. Osim Saveznog istraznog biroa, ogranci savezne policije osnovani su i u okviru Ministarstva finansija, gde je u toku prvog Ruzveltovog predsednickog mandata sekretar za finansije Morgentau predlozio spajanje manjih snaga u jednu impozantnu jedinicu. Biro za narkotike, Carinska sluzba, Obavestajno odeljenje Sluzbe unutrasnjih prihoda, Tajna sluzba i Odelenje za alkohol spojeni su u super-agenciju, koju su njeni kriticari osudili kao americki pandan OGPU ili Gestapoa. Ali taj projekt je propao. Posle Drugog svetskog rata, protivnici Biroa su se ozbiljno i uspesno borili da sprece prosirenje njegove nadleznosti i na inostranstvo. Ta ovlascenja su dodeljena novoj Centralnoj obavestajnoj agenciji (CIA), sto govori 0 kontinuiranom strahu da bi previse mocna obavestajna agencija mogla da podrije demokratiju iznutra. Pocetkom 1950-ih, savezna vlada je imala na raspolaganju citav niz policijskih i obavestajnih snaga karakteristicnih za nekadasnje evropske sile, a ne za demokratsku republiku. 197

r

Kako je sve veca americka drzava svu nacionalnu energiju usmerila na . spoljnu opasnost, koncentracija moci u drzavi bila je u rukama onih koji su odlucivali 0 ratu i miru, pre svega predsednika u ulozi vrhovnog komandanta. Imperijalni polozaj predsednika podupirali su mediji u kojima je on bio eksponiran kao simbol vlade pa je tako, 1930-ih godina, Ruzvelt predstavljao licnog prijatelja i zastitnika od krajnje neprijateljskog spoljasnjeg sveta. Posle Nju dila i Drugog svetskog rata, predsednicki polozaj je zadrzao dosta od te harizme i postao okosnica vlade u meri koja binesurnnjivo izazvala zabrinutost osnivaca. Ipak, sve do 1970-ih godina, predsednici SAD nisu ucinili nista sto bi izazvalo preokret ili slabljenje takvog trenda.

,

AMERICKA DILEMA
Rat i sa njim povezane drustvene promene imali su poseban uticaj na rasne odnose u Americi. Godine 1944, usred Drugog svetskog rata, pojavila se uticajna knjiga Gunara Mirdala Americka dilema, u kojoj je autor analizirao americki rasizam i ukazao na rastucu opasnost od rasnog konflikta. Problem je usao u akutnu fazu ne zato sto su cmi Amerikanci bili izlozeni nekom novom obliku diskriminacije ili nasilja, vec zato sto su rastuca ocekivanja pojacala gnev zbog struktumih nepravdi. Rasna potcinjenost najugu je u godinama izmedu dva rata bila isto toliko izrazena kao i u bilo kom trenutku od ukidanja ropstva. Mnogi crnci su bezali u gradove na severu a migracija je poprimila velike razmere u toku oba svetska rata. Godine 1910, devedeset procenata cmih Amerikanaca zivelo je na jugu, a pocetkom 1960-ih skoro polovina njih je zivela na severu. Tiplcan Afroamerikanac pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka mogao je biti i severojak i juznjak i pre je ziveo u gradu nego na selu. Croci sa severa i srednjeg zapada bili su manje sprernni da prihvate bilo kakav oblik rasne diskriminacije, posebno posto je politicka kultura u Ruzveitovoj eri toliko naglasavala poboljsanje polozaja onih koji su do tada bili ugnjetavani. Croci su masovno prelazili iz Republikanske (Linkolnove) stranke u Demokratsku stranku i postali kritican deo izbomog tela u eri Nju dila. Oni su tih godina isto tako bili veoma aktivni u organizacijama industrijskih radnika kao i u buntovnoj sindikalnoj aktivnosti Komiteta za industrijsko organizovanje. Prirodno je da su ocekivali nagradu i njihov prvenstveni zahtev bio je formiranje federalne komisije koja bi osigurala pravednost u zaposljavanju i eliminaciju diskriminacije u pogledu poslova. Iako je imao simpatija za to, Ruzvelt nije bio spreman da zauzme previse radikalan stay prema rasnom pitanju iz straha da ce izgubiti podrsku juznih demokratskih drzava, od kojihje zavisio njegov rezim. Frustraciju lidera crnacke matice pratio je rastuci gnev u gradskim zajednicama kao Harlem, u kojemje, 1935. godine, doslo do eksplozije nove 198

vrste rasnih nereda koji su predskazali buducnost: umesto pogroma cmaca od strane belaca, ovo je bio narodni ustanak protiv belaca i njihove svojine. Rdavo raspolozenje je pojacao Drugi svetski rat, sukob protiv fasistickih i rasistickih rezima u inostranstvu, u koji su Sjedinjene Drzave usle sa sopstvenim u potpunosti segregiranim oruzanirn snagama. Ta ironija nije prosla neprimecena kod cmaca, koji su zahtevali "dvostruko V", od- nosno pobedu nad Hitlerom, U· inostranstvu, i nad Dzimorn Krouom, kod kuce, U zemlji se administracija nasla pod pritiskom cmih sindikalnih lidera ppput A. Filipa Randolfa, koji su od nje zahtevali da se bori protiv diskri- minacije jer ce u protivnom Vasington postati pozomica masovnog protesta za gradanska prava, a to bi bila prava katastrofa sa stanovista medunarodnih odnosa. Ruzvelt je pristao i izdao izvrsno resenje 0 jednakosti pri zaposljavanju. 0 pogorsanju rasnih odnosa govore i traumaticni neredi u Harlemu i Detroitu 1943. go dine. Ovi dogadaji su izazvali ozbiljnu zabrinutost i zbog toga sto se znalo da ce se uskoro milioni cmih ratnih veteran a vratiti na americko tie s velikim ocekivanjima da ce dobiti jednak tretman u zamenu za svoje vojnicki doprinos. Tempo reformi je ubrzan za vreme predsednika Trumana, koji je, posto je i sam video rasnu nepravdu u Misuriju, bio spremniji od Ruzvelta da preuzme politicki rizik u toj oblasti. Komitet za gradanska prava je 1946. godine preporucio novi zakon protiv diskriminacije u pogledu zaposljavanja i glasanja, kao i odavno ocekivani federalni zakon protiv linea. Truman je 1948. go dine izdao izvrsno resenje 0 ukidanju rasne segregacije u americkim oruzanim snagama. U tom kontekstu, simbolican znacaj imalo je i pojavljivanje, 1947. godine, prvog cmog igraca u bezbol timu prve lige, Dzekija Robinsona, koji je pristupio bruklinskim .Dodzerima" i napravio prvu pukotinu u razdvojenom svetu sporta i populame kulture. Iako je tempo promena naizgled bio ocajno spor, on je bio prebrz za juznjacke konzervativce, koji su, 1948. go dine, napustili Demokratsku stranku da bi za predsednika nominovali kandidata Stranke drzavnih prava. Iako su "diksikrati" osvojili sarno 1,2 miliona glasova ipak su odneli pobedu u cetiri drzave duboko na jugu. Bez obzira na to sto je savezna administracija mogla mnogo da postigne fragmentamom akcijom, trajna promena se mogla ostvariti sarno kroz sudove i napad na osnove zakonske diskriminacije koje su odrzavali podredeni status juznjackih cmaca. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1890-ih godina podrzao zakone Dzima Kroua, ali su se u Ruzveltovoj eri stvari menjale uz niz liberalnijih naimenovanja. Godine 1932, godine Sud je donee jednu u nizu presuda kojima se sire zakonska prava okrivljenih u krivicnirn procesima, u ovom konkretnom slucaju time sto je utvrden zahtev da okrivljeni cmci kada se radi 0 iivotu ili smrti moraju imati odgovarajuceg pravnog zastupnika na sudenju. To je bio mali pocetni korak, alije u naredne dye decenije Sud odlucivao 0 neprestano rastucern broju slucajeva diskrimi199

I I I I

I

Neki su brzo reagovali i okrenuli se krajnjoj desnici: Dasel Hemet. Lilijen Helman. Dzon Dos Pasos. Bebit F.5) cesto govore 0 posleratnom razocarenju i cinicnorn podozrenju prema novim postulatima americkog zivota i u njegovom materijalizmu. Toje ovde nemoguce. 1939. Godine 1953. Dodsvort. S. pre svega kornunistickoj partiji. Nai grad Lilijen Helman. Sjedinjene Drzave su dobile novog vrhovnog sudiju. Ton je cesto bio pesimisticki: 1935. Decji cas Sinkler Luis. Dok leiah na samrti. Medjutim. Skot Ficdzerald.I I I natorske politicke prakse najugu. 1939. Sinkler Luis. Stajnbek. Elmer Dientri. Lilijen Helman i Doroti Parker ostali su prijatelji levice. KULTURA Na kulturni zivot u meduratnim godinama utica Ie su i drustvene promene i politicke kontroverze. Privredni krah 1929.. 1938. gde su americki autori stvorili radove najviseg kvaliteta koji su imali uticaj sirom sveta. Preda i siena Ernest Hemingvej. Erla Vorena. Nepobedeni. Stiie ledadiija. koji je u svojoj politickoj karijeri u Kalifomiji pokazao malo simpatija za radikalizam i bio ukljucen u sprovodenje diskriminatorske politike. i to uglavnom cmi Amerikanci: regtajm. Tornton Vajlder.. Avesalome.Prohujalo sa vihorom". Plodovi gneva. 1937. Edvarda Hopera i Granta Vuda. TABELA 5. Crnina pristaje Elektri Ernest Hemingvej.useIjavanja. kada je Sud osudio "zasebno ali jednako" obrazovanje kao krsenje istih rnogucnosti i nalozio da se . Rajt i Heming vej su ili izbaceni iz partije ili prisiljeni da odu u opoziciju. go dine Luisov roman Toje ovde nemoguce upozorio je da Americi predstoji diktatura. Tomas Vulf. Judzin O'Nil. andele Vilijem Fokner. ako ne i dominaciju. Carlsa Demuta. Veliki novae Dzon Stajnbek. 1927. Americki autori dvadesetih godina preuzeli su po prvi put vodecu ulogu de lima Ezre Paunda iT. "Carobnjak iz Oza". Sinkler Luis. Za'vrerne Nju dila umetnici i pisci su imali veliku podrsku savezne vlade kroz programe kao sto je bio Federalni projekt za pisce. 1919 F. americko slikarstvo uslo je u eru velikih ostvarenja radovima Bena Sana. Vila Kater. na osnovu koje je posle Perl Harbora deportovano sto hiljada Amerikanaca japanskog porekla. Blagaje noc.posle pojave zvucnog filrna i priliva talentovanih izbeglica iz evropskih zemalja pod diktaturom. "Gunga Din". ukljucujuci i .~to brze. Valas Stivens i Karl Sandberg. 1934. kao i muzika za igru. kroz sirenje popularnih kulturnih formi.. Malteski soko. a Dos Pasos.Postanska kocija". Drustveni aktivizam je mnoge pisce tridesetih godina priblizio organizovanoj levici. 200 Sinkler Luis. 1928. Smrtpopodne. a zvuke koji su se culi sa radija i gramofona sirom sveta cesto su snimili americki umetnici u Sjedinjenim Drzavama.Ninocka". Veliki Getsbi. go dine pa je sada podrzavao politiku eliminisanja rasne segregacije. Tomas Vulf. same u jednoj. 1932. Novom industrijom dominirali su istocnoevropski jevrejski magnati. ali prornisljeno" prekine s odvojenim poducavanjem.5. To je bilo znacajno doba americke knjizevnosti. Kuci se vise ne moie I 1940. bluz i big bend muziku. Sunee se ponovo rada Sinkler Luis. Ficdzeraldov Veliki Getsbi i romani Sinklera Luisa odrazavaju ove trendove. i u pogledu visoke kulture i u pogledu zanrova kao sto su naucna fantastika i detektivske price. Rejrnond Candler. Veliki san. Smrt dolazi po nadbiskupa Tornton Vajlder. Dasel Hemet. I I I I Americka kultura je tih godina stekla svetski status. Sin zemlje. godini prikazano je nekoliko filrnova koji bi se sigumo nasli na svakoj listi najboljih filrnova svih vremena. Eliota. Dzon Dos Pasos. Zbogom oruije. dok su druge kljucne figure bili Vilijem Karlos Vilijems. recimo "dziterbag". 1925. Tako je zapocela revolucija gradanskih prava. KNnGE I POZORl~NI KOMADI 1922-1940. "Gospodin Srnit ide u Vasington" i . NANAZNIJE 1922. Dvadesetih godina dvadesetog veka americka filmska industrija je vec bila najaktivnija u svetu a ta hegemonija je i dalje rasla tokom 1930-ih. Romani dvadesetih (Tabela 5. Buka i bes. Krajem dvadesetih godina. Ernest Hemingvej. Cije su porodice u najvecem broju dosle u Sjedinjene Drzave za vreme velikog. narocito filrna i muzike. Ricard Rajt. Robert Servud. Pogledaj dom svoj. 42. 201 . Male lisiee. i na njega su uticali rasni neredi iz 1943. Avesalome. Most svetog kralja Luja Vilijem Fokner. Dzordzije O'Kif. Za kim zvona zvone. Tako je bilo i u muzici. 1935. Robert Frost. 0 misevima i ljudima Vilijem Fokner. na prelasku u dvadeseti vek. 1930. Okamenjena suma Vilijem Fokner. posebno pod uticajem spanskcg gradanskog rata. Tomas Vulf. Dzon Dos Pasos. dok su Stajnbekovi radovi govorili 0 patnjama sirornasnih koje je ekonomski kolaps izbacio iz njihovih domova. 1931. Skot Ficdzerald. godine izazvao je kriticko preispitivanje sveta pre potopa i nacine da se Amerika vrati svojim prvobitnim idea lima. paralela Judzin O'Nil. Erousmit Ernest Herningvej. 1929. dzez. 1936. 1926. lako ovakva misljenja moraju biti subjektivna. Kljucni znacaj je imala presuda u slucaju Braun protiv Odbora za obrazovanje. .

U odredenorn smislu. americka populama kultura pretrpela je ozbiljan udarac u antilevicarskim cistkama koje su dovele do uklanjanja brojnih. vec preko milion i po. jedan od presudnih cinilaca americkog zivota bilo je kretanje stanovnistva sa severa i srednjeg zapada ka zapadnim i juznirn regionima. pp. Citat iz Philip Jenkins. 63 (1996). 1980). David M. tokovi populame kulture su se u poslednjih desetak godina kretali vise prema istoku nego prema zapadu. rezisera i pisaca. obe 1959.Posle Drugog svetskog rata. zaista. Tri takve naglo izrasle zajednice bile su na jugu (u Dzordziji i na Floridi). Hjuston. 6 MODERNO DOBA 1956-1996 I I POGLED NA ZAP AD S OBALE KALIFORNlJE Napomene 1. Kao i u politici. D. gde god je americki film imao snazan odjek. U periodu od 1990-2000. Socijalisticki lider Dzejms H. pp. U populamoj sferi se novi prilaz kulturi mladih. drugacijoj od onoga sto zamisljaju njihovi roditelji. godine imala vece . Feniks u Arizoni i Dzeksonvil u Floridi. Pennsylvania History. Udeo americkog stanovnistva u regionima koji se za statisticke svrhe oznacavaju kao jug i zapad povecao se sa 46 odsto 1960. u vecem delu sveta. Ocigledan primer je Sijetl. pedesetih godina dvadesetog veka. San Hoze i San Francisko . Podrucje Las Vegasaje gradska oblast sa najbrzim rastom u zemlji: ona je 1990. Over Here: The First World War and American Society (New York:Oxford University Press. od industrijskog "pojasa zardalog gvozda" ka "suncanom pojasu". Cikago.u Kalifomiji. na 58 odsto 1990. go dine. godine imala 850 000 stanovnika a 2000. godine. dok se preostalih pet nalazilo na zapadu. americka populama kultura nastojala je da preobrazi svet po svojoj sopstvenoj slici.u Teksasu. sto predstavlja povecanje od 83 odsto za sarno jednu deceniju. godine). ad devedesetih godina dvadesetog veka.1). 203 I I I 202 . americki urbani centri bili su uglavnom skoncentrisani na severoistoku i srednjem zapadu a hijerarhijom gradova dominirali su centri kao Njujork. talentovanih filmskih glumaca. San Dijego. Normana Majlera. osam oblasti u Sjedinjenim Drzavama zabelezilo je rast od 100 odsto i vise. Napredak ovih oblasti cesto je bio zadivljujuci: sarno Kalifomija je do 2000. Licnosti kao Elvis Prisli i Dzerns Din. Takvi gradovi i regioni u usponu obicno odreduju one sto je modemo i populamo u drustvu ostalog dela nacije. Svi ovi gradovi su poceli da se smanjuju 1960-ih i 1970-ih godina sirenjern predgrada i drugih regiona. ad cetrdesetih godina devetnaestog do sezdesetih godina dvadesetog veka. teziste Sjedinjenih Drzava stalno se pomeralo ka jugu i zapadu. Sto se pozitivne strane tice. 2. Sjedinjene Drzave su u poslednjih pola veka nastavile da se transformisu neverovatnom brzinom. Dalas i San Antonio . 45-92. u drzavama Viskonsin. I u knjizevnosti se pocetkom pedesetih godina pojavila nova generacija impresivnih romansijera. Sola Beloua i D~. iako savrseno komercijalno upakovane. vec video u usponu rokenrol muzike i filmova kao sto su .Andeli garava lica" i "Buntovnik bez razloga". Maurer cit. 3.nacionalno bogatstvo" od Francuske. Kao i u svim prethodnim erama. postale su ikone drustvene i generacijske pobune. 204-31. ad 1950-ih godina. ukljucujuci i Dzernsa Dzonsa. Iako su u tom periodu primljene samo dve nove drzave (Aljaska i Havaji. Njujork preuzeo ulogu umetnicke prestonice sveta. Arizona iNevada. Sjedinjene Drzave su bile omiljena destinacija mnogih evropskih umetnika koji su bezali od diktature i ratnog razaranja. ibid. Kennedy. devet od petnaest najvecih gradova u zemlji nalazilo se najugu i zapadu: Los Andeles. Novi gradovi su i dalje nastajali. Tu su ulogu dobili i sirom Evrope i. Selindzera. pa je. "Spy Mad: Investigating Subversion in Pennsylvania 1917-18". Boston i Filadelfija (Tabela 6.

8 ~ '] -o c o o :g. ! ~ <w-. . -c ~'< >.z J . " z.--.. i.". . ~._~ ~ " Vl6 :.. "" Z "': . s ::. --.! .~\: .r ~ \... Tabela 6.65 0. ..r Iii '.....-.·.. ...'. w '>~'·''''o~... "'.~. . ••.90 1..5 i ~ a: '1-' . .~ '~ -.34 ~ <-z ~._-----. -----.95 0.". : . Njujork VI 2000.. VODECI GRADOVI AMERIKE1950-2000.80 0. Z ' _f ~ ~ a: ••• ~.80 0. ".J' -.~. GRADSKI KOMPLEKSI 1990..!l. ui::.. v..' ". . l'" It l..10 2.50 3.(. ~ -... L' - 0 ~ j. TABELA Sire podrucje grada 6.. ..~.." ' ~~ VI -s s::: Q .1.:..91 0. ~ 0 ~ >:.78 0. ~ cO . Ali cak i sa takvim promenjenim statistickim jedinicama videcemo da je jos uvek oko polovine najvecih urbanih kompleksa na jugu i zapadu a taj ocinos ce se u narednim godinarna sigurno jos vise povecavati. >.' ----I z: = . '\.95 0./. ~ NjujorkiSeverni Nju Dzersi/Long Ajlend Los Andeles/RiversajdJOkrug Orindz Cikago/Gen/Kenosa Vasington/Baltimor San FranciskolOklendJSan Hoze Filadelfija/Vilmingtonl Atlantik Siti BostoniVusterlLorens Detroit/En ArborfFlint DalasIFort Vort HjustoniGalvestonIBrazorija Majami!Fort Loderdejl Atlanta Sijetl!fakomaiBremerton KlivlendlEjicron San Dijego ~ ~ ~ ~2 5~ 5~ 5~ ~ ~ ~I ~6 3~ U 204 205 . .'\> - o -c Z -c \. '0 ) 0. S " ~" __-: •._ . __ I c' 2 ~.57 0.J: -'.. 0 0 ~ ~ C I > ... ~.../.' . ~ ..":J .~:.(U ~ ~ Boston San Francisko Pitsburg 'S. •.! 0 6 '\ ~ ( I ! . .. o '----."': -.60 2.00 1.< E . E VI. " Podaci koji govore 0 smanjenju gradova na severoistoku i srednjem zapadu mogu da zavaraju jer se ocinose sarno na gradska jezgra a ne na §ira statisticka podrucja gradova gde su se stanovnici obicno izmestili...... (stanovnistvo u milionima i redos1ed po velicini) 1950. j '" S< ~ S •.. "~" ..'. Q.---ur . 5 r ~-\"'".-. I' it .. 7. -. ~ 0 ~ ~'.< . .. )\ \ l"". 0" ~ z~ --.'" ~ S s..§ "-r Z ":.. Stanovnistvo (u milionima) 21~ 1~4 1 __ .~ ~" g :l ~ r§ Cikago Fi1ade1fija Los Andeles Detroit Ba1timor Kliv1end Sent Luis Vasington DC (1) (3) (5) (2) (10) (17) (33) (49) (21) (20) (13) (53) t.-- -~r r• (' . ".. • '" =VI . zOo . ~. ~._-!_. 'i'.~ ! g.~ _ .- .) > ':-" ~' " './ " ..' ~ ..35 0.90 3._.:=: .' .2.:.48 0. •." \ • 0 -c I ? ~ . '\ \ "':. ~.70 0.(U ~ ~ I ••• (' / -..>_.' :::.. :.~\> . 1:. • ''.77 0. ::..2 prikazuje postojeci gradski okvir. \ \ . ! .' ~---. / ~L---i 0 ~ I~ • . ~! '!J J: "..&\f. 0 t i j' ) .\~ _ ~ /.1. OJ W E1:J". < '. ' O .(." .. ..! ~ . ':/ . .. ~ ... ~ v- J". . 'a:S ~ "''' ~ . Z ~o os· .~!~./ ) .~nbl~j \~/ r ..I I I I I TABELA 6.-' I .' . >ii.: Q .86 0...00 2.67 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) 8.. 0 '~--------:--'.\1~§'f~~:tfrI '. -2 ~ ~: 8 ' ..' (L:~:::. . 0 . '1/.'::o.'..N· o~\o O. ~ " ~ ./ Z". . i _ ( g" ::! ~ >. .: ... !::!~" a:.].. ~ r:: .J\ '''.90 0..:=: ::.. <n• " .:. pri cemu kao osnovne jedinice uzima rasirene konglomeracije gradskib centara i predgrada u koja su se tradicionalni gradovi pretvorili. ~ J -c w t"./ . ~..!l '..59 0.r: § (9) (10) (11) (12) ~'" )~ ". I. :i._. ••• ~ ~ .~o::~ :5 :! ~ l ~~ > a: wOu >~o •.. .•• ..

go dine pokazao je da Hispanoamerikanci u proseku imaju 26 godina.0 19. posebno za latinoarnericku i azijsku populaciju. koji iznosi postovanja vrednih 38:5 godina. prvo u odredenim drzavama. godine. Kroz citavu istoriju nacije "rasno" pitanje se. 1980. Geografska i etnicka pomeranja su vec pocela da uticu na stavove prema inostranstvu tako da su Los Andeles i Sijetl okrenuti prema pacifickom obodu. 19. Broj stanovnika" 179 203 226 249 281 * Zaokruzeno na blizi milion. sto predstavlja najveci udeo od 1930-ih godina. Kalifornijaje postala prva . Jedan od kljucnih razloga za takvu demografsku transformaciju je cinjenica da su Latinoamerikanci uglavnom mladi od stanovnistva koje je duze u Sjedinjenim Drzavama. Napomena: Zbir vojedinih kolona je veci od ukupnog broja jer .Latinoamerikanci" biti crni i beli.5 10. sto znaci da su mladi od bilo koje druge etnicke grupe. godine pristrasan prema Evropljanima.0 48. godine.p. TABELA 6. 12 miliona crnaca i 600 hiljada "drugih".3 25. paje to bila i konstantna politicks tema krajem dvadesetog veka. kretanje na jug i zapad je u velikoj meri povecalo osetljivost Sjedinjenih Drzava na mogucnost da kornunisticki ili drugi neprijateljski rezimi dodu na vlast u istocnoj Aziji ili Latinskoj Americi. Tempo useljavanja je u toku devedesetih godina dvadesetog veka ubrzan. Do tog vremena ce vec biti 50-60 miliona Amerikanaca meksickog porekla. (Latino ili Hispanoamerikanci su priznati kao posebna kategorija. 159. Oni takode cine jednu trecinu stanovnistva Teksasa.0 0 gruparna u kategoriji "ostali". I I I I I I I I I I I I • mogu 206 207 . Filipinaca. druge drzave po velicini. brojniju cak i od bilo koje hispanoarnericke nacije.0 35. domorodacko stanovnistvo Aljaske. godine. Amerika je imala preko trideset miliona stanovnika rodenih u inostranstvu ili 11 odsto ukupnog broja. Taj prosekje istovremeno daleko nizi od prosecnih godina belaca anglosaksonskog porekla. £Erojekcija) 262. Godine 1930. Krajem 1990-ih godina.3. Pored toga.0 12. godine nije vodena zasebna evidencija Posledice ove promene bile su dramaticne. • Do 1960.0 2. koja je vec izvrsila revolucionami uticaj na sve aspekte zivota. skoro 5 procenata americkog stanovnistva bilo je u zernlji tek jednu deceniju ili manje. dok se ta cifra danas povecala na vise od cetvrtine.0 35. Za sarno jednu deceniju Latinoamerikanci ce postati vecina u Kalifomiji. uglavnom Kineza.2 250. isto kao sto je Majami postao regionalna metropola Kariba i centralne Amerike. Godina popisa 1960. U meduvrernenu. 1970. odnosno trecinu 2050. azijsko i hispanoamericko stanovnistvo zajedno ucestvovalo je sa sarno 8 odsto u ukupnom broju novorodenih u Sjedinjenim . od kojih skoro 60 odsto meksickog porekla. Tadaje oko 13 miliona ljudi stiglo na tie Sjedinjenih Drzava.0 28. Azijce i stanovnike Pacifickih ostrva Ulcupno 1960. kojimje ukinutpropis iz 1924. TABELA 6.4.0 65.5 338. Americka politika se iz crno-belog konteksta prernesta u multikolornu stvarnost. PROMENLJIV A ETNICKA STRUKTU!ZA (u milionirna) Rasna grupa Belci Croci HispanoamerikanciILatinoarnerikanci "Ostali" ukljucujuci" americke domorodce. Ne tako davne 1970. •• Nema pdoataka. 211. ali se ocekuje da ce njihov udeo dostici skoro cetvrtinu 2025. broj ovih "drugih" u Americi je sve vise rastao (Tabela 6. 1990.Americku etnicku geografiju je tih godina promenio proces koj i neki nazivaju "bruniranje Amerike".** n. Japanaca.p. a kasnije i u celoj zemlji. Vijetnamaca i Korejaca. Drzavama. godine.) Dve hiljadite godine bilo je 35 miliona Latinoamerikanaca.crnce i belce.7 2025. Amerikanci azijskog i latinoamerickog porekla zajedno cine 14 procenata ukupnog stanovnistva. sto je znacilo americkih domorodaca i Azijaca. u osnovi svodilo na dye grupe . Vec 2000. U medunarodnom kontekstu.vecinski manjinske" drzave. koja bi tokom ove decenije mogla dobiti status .6 2000. Od sezdesetih godina dvadesetog veka.8 n.0 3. bez obzira na svu svoju slozenost. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1960-2000. evropski zapleti delovali su odbojnije nego ikada od 1930-ih godina . bilo je jo~ deset miliona Amerikanaca azijskog porekla. 2000. iako se u popisu mogu naci i medu crncima i medu belcima. godine. s izuzetkom Meksika i Brazila. u zemljije bilo 110 miliona belaca. 100 miliona Amerikanaca imace latinoarnericko poreklo i predstavljatijednu od najvecih latinoarnerickih zajednica na svetu. Do sredine veka.0 n.p.vecinski manjinska" drzava u kojoj belci koji nisu latinoarnerickog porekla nisu vise apsolutna vecina.4). Do 2000. Nacionalni popis iz 2000. uglavnom zbog donosenja Zakona 0 imigraciji 1965. 1.

u oktobru 1957. Dzordz V.I HLADNIRAT I I I Dernografske prornene jesu uticale na politicki zivot. sto bi omogucilo komunistima da nadoknade svoju inferiomost u borbenim sistemima velikog dometa. 2001209 Stranka Republikanska Demokratska Demokratska Republikanska Republikanska Demokratska Republikanska Republikanska Demokratska ReE. Ford Dzejms E. kojaje dozivela neuspeh u Zalivu svinja. pa je vojna strategija Sjedinjenih Drzava neizbezno podrazumevala eskalaciju svakog eventualnog sukoba sa snagama Varsavskog pakta u nuklearnih rat jos u njegovoj pocetnoj fazi. godine. Nukleame zategnutosti su se 1959-1962. a zatim i noviji problem Kube. 1993-2001. Hvatanje koraka u svemirskoj trci dominiralo je razrnisljanjirna administracije u narednoj deceniji. Katastrofa je jedva izbegnuta. Iako je priroda nuklearne ravnoteze ostala relativno konstantna od pocetka pedesetih do kraja osamdesetih godina. krajnja desnica je izvrsila uticaj na velike de love republikanske stranke. go dine Sjedinjene Drzave otkrile da Sovjeti instaliraju nuklearne rakete na Kubi. koji su verovali da je kornunizam vec prodro u znacajan deo americke politicke elite. revolucionarne snage predvodene Fidelom Kastrom srusile su korumpirani diktatorski rezim na Kubi. 1981-89. Uzas zbog ovakve mogucnosti pojacala je u naredne tri godine citava serija neprijatnih neuspeha Amerike da parira sovjetskim dostignucima u svemiru. Ajzenhauer Dzon F. Nekoliko dana je izgledalo da se rat ne moze izbeci bilo zato sto ce Sovjeti pokusati da silom probiju blokadu. To je bila katastrofa za Sjedinjene Drzave. 1969-74. Kenedi je 1960. stanje bojeve gotovosti je tih godina predstavljalo stalan izvor nervoze a demokratski kandidat Dzon F. Sjedinjene Drzave su prekinule diplomatske odnose s Kubom januara 1961. Rusko rukovodstvo je zbog toga postalo preterano samouvereno pa su oktobra 1962. 1963-69. go dine izgledao je kao da dokazuje njihovu superiomost u svernirskoj tehnologiji i sposobnost da • napadnu zapadnu hemisferu orbitalnim raketama. godine. Kastro se identifikovao sa sovjetskim ciljevima pa je SSSR tako dobio svog prvog bliskog saveznika na zapadnoj hemisferi. Regan Dzordz Bu~ Bil Klinton . dostigavsi vrhunac od oko 30 hiljada 1960-67. bilo je perioda velikih zategnutosti u medunarodnirn odnosirna. manja nuklearna takticka oruzja prosirila su se na sve americke kopnene. Dzonson Ritard M. pomorske i vazdusne snage. Karter Ronald V. Januara 1959. godine konacno dovela na mesec. TABELA 6. godine Sovjeti prvi poslali coveka u orbitu. koji su smatrali da rat sa Sovjetima neposredno predstoji a da su predsednici Ajzenhauer i Kenedi orude u rukama komunista. i up lame se od uspostavljanja sovjetske baze tako blizu svoje nacionalne teritorije. 1961-63. Tokom pedesetih i sezdesetih godina.ublikanska . a hladni rat je dodatno podstakao Amerikance na akciju koja ih je 1969. 1977-81. Cak i ovako agresivni vojni i diplomatski stavovi americke administracije bili su zalosno neadekvatni za konzervativne zagovornike cvrste linije. on je osvojio oko 40 odsto glasova naroda (Tabela 6. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA OD 1953. americka spoljna politika bila je odredena konfrontacijom sa komunizmorn. kada je izbila medunarodna kriza oko kontrole nad gradom Berlinom.) Pored mocnih interkontinentalnih balistickih raketa srnestenih na americkom zapadu. godine. Posle istovremenih kriza oko Sueca i Madarske. Kenedi Lindon B. bilo zato sto ce americko rukovodstvo pristati na zahtev vojske da se odmah 208 izvrsi invazija na Kubu. godine au aprilu je. godine pojacale. ali je u vecern delu ovog perioda razrnisljanjirna Arnerikanaca dominiralo mnogo vaznije pitanje: da li ce nacija opstati u nekoj prepoznatljivoj formi ili ce postatizrtva rata koji ce unistiti najveci deo stanovnistva a prezivele dovesti na nivo kamenog doba? Ovakva perspektiva delovalaje vise nego realno u nekoliko prilika a narocito pocetkorn sezdesetih i zatim ponovo pocetkom osamdesetih godina dvadesetog veka. Sve do kraja 1960-ih.. Posle male neodlucnosti na pocetku..6). Nikson Dzerald R. Dve vlade su postigle sporazum pa su rakete povucene a Sjedinjene Drzave pbecale da nece napasti Kubu. (Sovjeti verovatno nisu dosli ni do brojke od 5 000 sve do sredine sezdesetih. pod pokroviteljstvom CIA. 1974-77. Bus 1953-61. 1989-93.5. godine iskoristio toboznji . Americki nukleami arsenal se tih godina dramaticno povecao sa manje od 5 000 bojevih glava 1959. godine. izvrsena invazija antikastrovskih emigrantskih snaga na Kubu. kadaje izgledalo da ce do sukoba zaista doci i to za sarno nekoliko dana ili sati. Prikrivene akcije protiv Kastrovog rezima nastavljene su decenijama posle toga a antikastrovske bande su nastavile da rade zalazeci sve dublje u mracni polusvet narkotika i medunarodnog terorizma. propagirani su ultradesnicarski i antikomunisticki stavovi kroz delovanje grupa ekstremista poput Drustva Dzona Birca i (paravojnih) . ciji je predsednicki kandidat Bari Goldvoter mogao da izjavi da "ekstrernizam u odbrani slobode nije greh".5). pa su tako 1961.Dobrovoljaca". Medijima je on delovao kao covek daleko od politicke matice a njegova izboma kampanja je zavrsena porazom. GODINE Mandat Dvajt D. uspeh Sovjeta koji su lansirali bespilotni satelit Sputnjik. ipak. Pocetkom 1964. Predsednik Kenedi je z~trazio njihovo povlacenje i naredio pomorsku blokadu ostrva.mar}iak raketa" protiv svog suparnika iz Republikanske stranke (Tabela 6. I pored toga. na preko 20 hiljada 1963. koje su se zabrinule da bi Kuba mogla delovati kao primer ostalim narodima Latinske Amerike i Treceg sveta.

americki avioni su zapoceli bombardovanje ciljeva u Sevemom Vijetnarnu. ubistvo Kenedija. moglo smatrati zvanicnom objavom rata u ovom 210 sukobu. Sjedinjene Drzave su pomogle rusenje levo orijentisanih rezima ili onih koji su povezani s komunistima. godine. godine. to jeste bio pocetak americke faze borbe. Drugi su govorili 0 siroj zaveri. zajedno sa kubanskom raketnom krizom. U tom kontekstu se. Ovaj nejasno formulisan dokument dao je pravno opravdanje za ogromnu eskalaciju rata koji je zapoceo i bio jedino sto bi se. u Kongu (1961). narocito Kine. 22. ali bi. Pobunjenicki pokreti kao Vijet-Kong i Patet-Lao retko su procenjivani u njihovom lokalnom kontekstu. ozbiljna opasnost od pravog rata izazvala je stvarnu paniku u politickim krugovima nista manje nego u javnosti. koji je u stvari bio u toku od 1946. predsednik Kenedi je do 1963. Americke snage su bile angazovane u vise vojnih intervencija s ciljem da direktno ili indirektno osujete navodno napredovanje komunista. gledajuci unatrag. Vijetnamu i Iraku predstavljale varijante "policijske akcije". bilo pravedno reci daje uklanjanje Kencdija . koje bi pocele da se ruse jedna za drugom kao domine sve dok u kumulativnom procesu ne budu osvojeni i tako veliki potencijalni dobici kao sto je Indija ili cak Australija. omogucila podrska savezne vlade i sudstva. lake nije bilo . Iako time nije zapocet vijetnamski rat. I RASNAIGRADANSKAPRAVA Zategnutost u medunarodnim odnosirna cesto prati jacanje autoritarizma ili socijalne represije na dornacern frontu. videci eventualne krivce u sovjetskoj i kubanskoj vladi. gerilska aktivnost je pojacana i u Juznorn Vijetnamu. (Dokazi 0 ovom poslednjem oslanjaju se na neposredno uporedivanje politickih dokumenta pripremljenih na najvisern nivou pre i posle smrti Kenedija. 1965. godine. elementima arnerickih vojnih i obavestajnih zajednica ili cak americkorn organizovanom kriminalu. au martu su pristigle prve regulame kopnene trupe za odbranu baze u Da-Nangu. a 0 opstoj ~elji da se svet odmakne od ivice nuklearnog ponora govore medunarodni sporazumi kao sto je Ugovor 0 zabrani nuklearnih proba iz 1963. Sjedinjene Drzave su uputile vojne savetnike da organizuju juzno-vijetnamske oruzane snage i obezbedile modemu vojnu opremu za njihove potrebe. ali i direktnu aktivnost americkih savetnika. prema kojoj bi pobeda crvenih u Laosu i Vijetnamu vodila podrivanju susednih drzava. godine. ogranicene ratove i "operacije niskog intenziteta".) Sarno iz ovog razloga. U toku 1963. aktivizam koji je. i sarna postala nuklearna sila.) U februaru 1965. ali kroz lokalne. ban izdaleka. Medutim. Tu su se protesti protiv vlade izrodili u masivnu politicku krizu zapretivsi kolapsom na jugu. Vorenova komisija koja je istrazivala ubistvo brzo je pripisala odgovomost za zlocin usamljenom stre\cu koji je delovao iz licnih izopacenih pobuda. konflikt s komunistima i onima koji su smatrani komunistima (sto ni u kom slucaju nije is to) nastavljen je. godine. On se saglasio da nikada ne napadne Kubu. Arnericka politikaje nastojala da zaustavi napredovanje komunizma u Trecem svetu kojije izlazio iz kolonijalne dominacije nacija kao sto su Britanija i Francuska. ali su rezultati takvog citanja prilicno uverljivi. umesto toga. Period 1954-65: obelezila je "revolucija gradanskih prava". predstavlja jedan od kljucnih momenata hladnog rata. (Amerikanci imaju neobicnu odbojnost prema formalnoj objavi rata: oni su poslednji put ucinili taj korak 1941. ukljucujuci i Liban 1958. To je podrazumevalo i tajne akcije radi destabilizacije ili podrivanja vlada koje su smatrane levicarskim. Medutim. godine. u drzavi Teksas. gde je Kenedijevu administraciju uplasio komunisticki gerilski pokret u Laosu.americki drzavni udar" ovo ubistvo je verovatno dovelo do nekih znacajnih promena u politici. izrazavao-je zabrinutost zbog obima arnerickog neposrednog angazovanja u Vijetnamu i aktivno saosecao sa borbom cmaca za gradanska prava. godine tako da su kasnije borbe u Koreji. glavna arena sukoba postao je Vijetnam a ne Laos. koristilo tvrdim protivnicima komunizma. koju je desnica smatrala obicnorn taktikom komunisticke subverzivne delatnosti. po standardima velikog dela desnice. Operativci CIA zapoceli su energicne tajne kampanje. postavlja pitanje Kenedijevog ubistva u Dalasu. godine. Iraku (1963) i Indoneziji (1965).Kubanska raketna kriza pokazala je da Kenedi moze da zauzrne isto tako energican antisovjetski stay kao i svaki njegov kriticar. Cela ta prica je i dalje spoma. koje je izazvalo toliko mnogo spekulacija. obicno u Trecem svetu. vec su. godine bio opasno popustljiv prema komunistima. ali su godine hladnog rata u Sjedinjenim Drzavama po mnogo cemu bile era aktivistickog liberalizma. kontroverzni nap ad na americki bojni brod u zalivu Tonkin podstakao je Kongres da donese rezoluciju kojom se predsedniku dozvoljava "da preduzrne sve neophodne mere za odbijanje svakog oruzanog napada na snage Sjedinjenih Drzava i sprecavanje dalje agresije". Americka vojna misao bila je oblikovan a "teorijom domina". bili sagledavani kao instrumenti svetskog komunizma. koja je 1964. koji su sada pomagali Amerikanci. Posle toga. Geopoliticki konflikt se zatim usmerio na jugoistocnu Aziju. novembra 1963. stavise. Od 1957. Lako je moguce pasti u iskusenje i celokupnu spoljnu politiku Sjedinjenih Drzava u toku pedesetih i sezdesetih godina sagledavati kao kontinuiranu pricu 0 konfrontaciji s komunizmom koja se u raznim segrnentirna ovog perioda razlikovala sarno po stepenu blizine nuklearnom ratu. naravno. organizovana uz pomoc lokalnih komunista iz Vijet Konga i u tesnoj vezi sa severnovijetnarnskom vladom. godine i Dominikansku Republiku. U avgustu 1964. a to je bio zadatak koji su blistavi primeri Kine i Kube ucinili jos tezim. odlozilo detant sa Sovjetima za jos jednu deceniju i prigusilo ohrabrujuce znake smanjenja americkog angazovanja u Vijetnamu. 211 I I I I I .

. . Barem na pocetku. F ormirane su brojne grupe gradanske samozastite i terorista. izazvala protivljenje. Do preokreta je doslo tog maja kada je policija protiv demonstranata upotrebila brutalno nasilje. gde su bili koncentrisani masovni protesti protiv zakona 0 segregaciji. Pokret protiv zakonske segregacije postigao je mnogo od pocetka 1940-ih godina a Vrhovni sud je u tome imao bitnu ulogu (vidi Glavu 5). koji su izazvali osudu sirom sveta i nesumnjivo povecali podrsku ljudi izvan juga za sveobuhvatne zakonske reforme. Demonstranti koji su zahtevali gradanska prava bili su cesto izlozeni nasilju i nasrtajima gomile. godine na Univerzitet Misisipija bude primljen i jedan cmi student izazvala je dugotrajne nemire u studentskom gradu koje su ugusile savezne trupe uz pomoc i Nacionalne garde. kao sto se moglo predvideti.~to gore to bolje". predvodene ponovo rodenim Kju kluks klanom. 1963. Grupe Ijudi bi odlazile u restorane u kojima je primenjivana segregacija zahtevajuci da budu posluzene ili bi u protivnom organizovale sedece proteste.Revolucija" gradanskih prava nije bila jednostavno nametnuta odozgo.Leto slobode" propratio je jo~ veci broj napada i ubistava. narocito posle juznjacke reakcije. godine dobio i svoj simbol. Bez obzira na to sto bi malo njih upotrebilo ovakvu formulaciju. Cmi aktivisti i njihovi beli saveznici neprestano su trazili priliku za ukljucivanje savezne vlade kako bi prevladali jurisdikciju juznjackih drzavnih i gradskih vlasti. Kongres za rasnu jednakdst (CORE) i nesto ranije osnovano Nacionalno udruzenje za napredovanje obojenih Ijudi (NAACP). Juznjaci su sami upali u ovu zamku kada su se odlucili za ekstremnu represiju. to je bio jedan od prvih slucajeva u kojima je televizijska slika pokrenula javno mnjenje mnogih zemalja u roku od sarno nekoliko sati. Presuda u slucaju Braun doprinela je sirenju protestnog pokreta po citavom jugu. u Misisipiju je ubijen organizator Medgar Evers a cetvoro dece je poginulo u bombardovanju crnacke crkve u Birmingemu. Slike juznjacke policije koja upotrebljava pse i vodene topove protiv crnacke dece bile su vise nego upecatljive. u Alabami. Bojkot autobusa. Onje 1955. jer bi Sjedinjene Drzave tesko mogle da zadobiju prijateljstvo bivsih kolonija ako bi u citavom svetu bile na zlu glasu zbog rasne diskriminacije i nasilja. godine. Godine 1963. godine simbolicno srediste pokreta bio je Birmingem u Alabami. lako je ovaj dogadaj bio sokantan i sam po sebi. 213 . neophodno je da se uvek naglasi uloga koju je u tome odigrao ovaj stalni pritisak odozdo. Studentski nenasilni koordinacioni komitet (SNCC. Kampanja je. Zadatak cmih aktivista bio je da isprovociraju represiju a da pri tom ne odu tako daleko da sami zasluze zestok odgovor pa su protivnici segregacije morali da vode racuna 0 delikatnoj ravnotezi. taktiku koja je bila ne sarno moralno ispravna. Pokret za gradanska prava dostigao je vrhunac izmedu 1963. koja je uzasnula javnost na severu i isprovocirala je da zahteva saveznu intervenciju. cime se u stvari zahtevalo da se vlasti ili odreknu diskriminacije ili da pribegnu represiji u meri koja bi im stvorila neprijatnosti u zemlji i inostranstvu. i medunarodni cinioci su imali odredenu ulogu. sudova i savezne vlade. ili "Snick"). King je bio jedan od nekoliko organizatora pokreta koji su cinili Juzna konferencija hriscanskog vodstva. vec i politicki nuzna da bi se zadobila podrska javnosti i da se ne bi odbili glasaci sa severa. Naredne godine kampanju . ali je imaJa jos veci politicki znacaj kada bi demonstranti presli autobusima preko granice drzave i zahtevaJi da budu posluzeni u snek barovima i restoranima na autobuskim stanicama sa druge strane: "voznje slobode" bile su glavno oruzje pokreta 1961. Prosveceni konzervativci su shvatili da bi ukidanje rasne segregacije koristilo globalnom antikomunistickom krstaskom ratu. sada vec pod saveznom kontrolom. Te. nisu im ostavila mnogo izbora.I I I I I I I lake je veci deo politicke elite imao istinski liberalan stay 0 tim pitanjima. Iako ponekad izgleda da je desegregacija bila blagoslov od boga. lako arnericki predsednici od Ajzenhauera do Dzonsona mozda i nisu zeleli da se ponasaju tako zastitnicku u problemima rasne prirode kao sto su to na kraju cinili.kako bi u njih ugradili i staru zastavu Konfederacije. a njegovu odluku je preinacio tek predsednik Ajzenhauer. svi su se opredelili za nenasilje i gandijevsku gradansku neposlusnost. go dine mobilisao Nacionalnu gardu da bi sprecio desegregaciju sistema javnog skolstva u Litl Roku koju je nalozio sud. odgovor cmaca na ekscese belih juznjaka mogao bi se sazeti u frazi . vazan sam po sebi. simbolizovao je i mnogo siri politicki pokret iz pedesetih godina. U toku naredne decenije organizovani su mnogobrojni protesti i bojkoti kojima je zakonska segregacija osporavana na sto je moguce siroj osnovi. Svaki incident sa putovanjem preko drzavne granice automatski je postavljao problem u saveznu arenu a time i u nadleznost saveznih 212 sudova. Mogucnost da 1962. i 1965. kada su se cmci sami postarali da odrze tempo promena koje su zapoceli sudovi i sprece da impresivne sudske presude jednostavno padnu u zaborav. sve jaca komesanja medu cmcima. kadaje Roza Parks iz Montgomerija u Alabami odbila da u autobusu ustupi sediste belom putniku. Narednib godina su mnoge juznjacke drzave i zakonodavna tela izrazavali snazno protivljenje postupcima koje su karakterisali kao federalnu tiraniju a neki od njih su pretenciozno promenili svoja znamenja . koji je radi sprovodenja zakona upotrebio savezne trupe. jer je u sustini predstavljala temeljan izazov najcvrsce ukorenjenim strukturama juznjacke politike i drustva a savez sa belim radikalima probudio je stare strahove od medurasnih seksualnih odnosa i mesanja rasa. To je bila vrlo efikasna akcija. Cmci su pod vodstvom baptistickog svestenika Martina Lutera Kinga juniora krenuli u bojkotjavnog saobracajnog sistema. Guvemer Arkanzasa je 1957. godine.

215 I I I I . ad 1964. Kriza u gradovima je ojacala odlucnost predsednika Dzonsona da izdaci za socijalnu potrosnju dobiju nacionalni prioritet. godine na 20 odsto 1975. ali je istraga izrazito konzervativne predsednicke komisije. predsednik Dzonson je. Medicare (1965). Pocetkom avgusta 1965. Ova grupa je zakljucila da su pobune prilicno spontane i prouzrokovane nezaposlenoscu. na cijem je celu bio guverner Ilinoisa Oto Kerner. u Njuarku 26 a 43 u Detroitu.Avgust 1963. kojim se obezbeduje zdravstveno osiguranje za starije. pa cak i oruzanu samoodbranu crnackih zajednica. losim stambenim uslovima i neodgovaraiucim postupcima policije. pokazala nesto sasvim drugo.:velikog drustva". I ovoga puta potrebna mera dosla je kao direktan odgovor na juznjacku represiju. crncima je jos uvek naveliko uskracivano pravo glasa putem raznih navodno nerasnih testova za glasace i sarno je savezni Zakon 0 pravirna glasa. Ta potrosnja je cinila 42 odsto ukupnih rashoda vlade 1965. pri cemu je daleko najveci deo obezbedivan iz federalnih sredstava. lako se pokazalo da je nacionalni program zdravstvenog osiguranja nemoguce sprovesti. mogao konacno omoguciti crncima da osiguraju one ~to su vec osvojili. u Alabami. Ove ideje su se razvijale jos 1963-65. Takvom politikom je ostvaren odreden uspeh. dostigli 57 odsto. Pritisak za donosenje saveznog zakona 0 gradanskim pravima postao je neizdrziv u kontekstu secanja na ubijenog predsednika Kenedija. dugorocnim prestrukturiranjem politickog sistema. ali su njegovi govori i dela posluzili kao inspiracija za citavu generaciju cmih aktivista. koji je nastao kao mala verska sekta 1930-ih godina i propovedao da su svi belci doslovno davoli i sarno tvorevina nekog zlog naucnika. godine u losandeleskom getu Vets. godine uspeo da obezbedi donosenje sveobuhvatnog Zakona 0 gradanskim pravima koji je zabranjivao diskriminaciju u javnim prostorijama i zaposljavanju. Malkolmje ubijen 1965. Opasne pobune dogodile su se 1965. Pocetkom 1966. da primeni taktiku Nju dila za izgradnju . U prvim objasnjenjima za ove dogadaje su cesto okrivljeni spoljni agitatori ili komunisticki manipulatori. U periodu od 1965. Ipak. program medicinske zastite. godine Sjedinjene Drzave su dobile Savezni zakon 0 glasackorn pravu. potpisujuci ovaj zakon. godine. broj ljudi za koje se smatralo da zive ispod linije siromastva pao je za 42 odsto. U Votsu je poginulo 34 ljudi. Sam Malkolm se kasnije odvojio od muslimanskog vodstva i prihvatio socijalisticke stavove.7 odsto bruto nacionalnog dohotka1965. a strah od nereda je druge kenzervativnije politicare ubedio da ovakvu politiku prihvate kao sredstvo za sprecavanje jos goreg haosa. koji odbacuju nasilnicku rasisticku mrznju prema belcima. radikali su zestoko i glasno nastupali protiv belaca. Iako su milioni crnaca sada imali efektivno pravo glasa. iako je do drustvenih promena koje su od njih ocekivane trebalo da prode jos citava decenija. Za rnnoge cmce ovi reformisticki napori su u najboljem slucaju bili trivijalni a u najgorem smislu predstavlja1i su sarno deo kontinuirane zavere da se nize klase prevare i porcine. godine donee je masovni mars na Vasington kada je King odrzao svoj strastveni govor koji se jos uvek smatra jednim od vrhunaca americkog politickog govornistva.nacije islarna". godine. u konkretnom slucaju na . u Njuarku i Detroitu tokom 1967. a novi militantni stay je simbolizovao slogan "cma snaga" koji je popularisao Stokli Karmajkl. U ovom trenutku ocigledne pobede doslo je do ozbiljnog zaostravanja rasnog konflikta. a posledice tog zakona ce u potpunosti promeniti juznjacku politiku. U nekim slucajevima. Doslo je do brzog rasta podrske nacionalnistickim stavovima koji su zagovarali crnacki separatizam umesto integracije i stavljali naglasak na samoopredeljenje. ovoga puta uglavnom u severnim gradovima Sjedinjenih Drzava. Predsednik Dzonson je 1964. lzdaci saveznih i drzavnih organa za socijalnu pornoc porasli su dramaticno sa 11. rnnogi gradovi su doziveli nerede i proteste zbog neosetljivosti i neumesnog nasilja policije prema crnackim zajednicama. godinc nemiri zabelezeni u 75 gradova.krvavu nedelju" tog marta kada su nemilosrdno ugusene demonstracije u gradicu Selma. Ovaj rastuci procep izmedu rasa je jednim delom verovatno prouzrokovan i medunarodnim dogadajimajer su americki cmci pratili antikolonijalu borbu u Africi. Najocigledniji primer ovog neprijateljskog pravca bio je pokret "Crnih muslimana . toplog leta". dok je ubistvo Martina Lutera Kinga juniora 1968. do 1974. godine koji su 1975. godine. bio svestan da je time omogucio da se demokratski "solidni jug" bar za jednu generaciju prikloni Republikanskoj stranki. CRNA SNAGA. godine izazvalo ustanak u Vasingtonu DC.. godine. kada je juznjacki pokret za gradanska prava bio na svom vrhuncu a cmi aktivisti se sve vise otudivali od belih liberal a sa kojima su u protekloj deceniji radili rame uz rame u grupama kao sto je SNCC. postao je i siroko prihvacen i popularan. 1966-1971 Do sredine 1960-ih. Ova grupaje nalazila podrsku u gradskim getima 1950-ih godina i postala poznata na nacionalnom nivou zahvaljujuci govornickoj vestini svog harizmatskog vode koji je uzeo ime Malkolm X (peste je za vecinu clanova pokreta slovo iks simlbolizovalo izgubljeno africko ime koje je u eri robovlasnistva zamenjeno belackim prezimenom). Da pomenemo sarno najoeigledniji 214 statisticki podatak: crnci su tada cinili oko 10 procenata stanovnistva. gde je dovedena tesko naoruzana savezna vojska da kontrolise grad. Ove najozloglasenije manifestacije bile su vrh ledenog brega pa su sarno u toku 1976. ovaj rascep je postao vise nego ocigledan. sto je izazivalo sok i nerazumevanje belih liberala. a skoro jednu trecinu onih koji su ziveli ispod granice siromastva. pokret za gradanska prava je vec ostvario rnnoge od svojih prvobitnih legislativnih ciljeva. Posle toga su nemiri postali stalan deo gradskog zivota u toku "dugog.

ali je s propagandnog gledista njihova pobeda bila skoro potpuna. gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnackom nacionalistickom retorikom. godine. Ipak. Do kraja 1960-ih. dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu. obelezili su . Druge grupe. izrazio solidarnost sa borbom potlacenih naroda sirorn sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista. go dine. dok regulame snage gube ako ne ostvare potpunu pobedu. on je u najmanju ruku podjednako snazan. godine. JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizaeija posegnula duboko u domove srednje klase kao i sirornasnog i manjinskog stanovnistva. Ofanziva Tet je konacno odbijena. osnovana je partija "Crnih pantera". On je po mnogo cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xili Stokli Kannajkl. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu 1966-68.Jzbrojanim telima" i navodnom unistenju jediniea Vijet Konga. a ono sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucionarnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih promena koje ce biti neophodne da se kriza resi. SOCIJALNA KRIZA Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja soeijalne i politicke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnamu.)68. defolijacijom i kidanjem tradieionalnih ku1tumih obrazaca zbog re\okaeije sela. Godinu 1967. koji je dostigao vrhunae surovosti izmedu 1966. zatvori kao sto su Sen K ventin i Soledad postali su privatne revolueioname skole a zatvoreniei pisci. protesti sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u odnosima sa najvecirn brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. Pocetkorn 1968. oblacenju i licnom izgledu. i 1968. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj cuveni "Sanjam". Istinski revolucionar je. godinu dana pre nego Sto je ubijen. ali tek posto su napadaci pokusali da na juris zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak srnrti iznosio 2 miliona. u americkim snagarna je u toku rata sluzilo 8. Amerikanci su se suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja. 217 216 . godine. uglavnom civila. kornunisticke snage su preduzele ocajnicku ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine . U ratu je izgubljeno ukupno 58 000 americkih 1ivota kao i neutvrden broj Vijetnamaea i drugih. koja je uz pomoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. profit i svojinska prava znacajniji od Ijudi. komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke. materijalizrna i militarizma".i'.7 miliona ljudi. U vojnom smislu. godine. Ofanziva je pokazala koliko su lame optimisticke tvrdnje Amerikanaea da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak.Jeto ljubavi" i masovna popularizaeija hipi pokreta. nemoguce je pobediti gigantsku trojku rasizma. kao sto je bio D10rd1 Dzekson proroei radikalnog . grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U januaru 1. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnuflirati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja. u Kaliforniji. ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo americku operaeiju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih evropskih sila kao sto je Britanija. Medu ratobomijima je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selmi 1965. nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju. Rasne borbe su revolucionisale i americki zatvorski sistem. daleko vise nego u bilo kom drugom americkorn sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. kada je broj americkog vojnog osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. u drzavi Njujork. zaokret od 'drustva stvari' ka 'drustvu licnos. medutirn. iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnim pitanjima rase i nasilja.I I I I Do 1965. ova katastrofa nije ima1a nikakav ocigledan cilj a mogucnosti za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. po Kingovom misljenju. Godine 1966. U eelini. pokreta. gde jedna neregularna armija pobeduje jednostavno time sto nastavija da postoji. bilo bi pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vremenom. delovao kroz saosecanje i nenasilje. Rat je izazvao ogromnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardovanjem. kako belog tako i ernog. Tom prilikom je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu.Tet. u Oklendu. Martin Luter Kingje zbog svog protivljenja nasilju bio sve vise marginalizovan u crnackom rukovodstvu. Americko angazovanje bilo je apsolutno najvece 1969. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli. U sukobu je izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika. Stavi~e. U meduvrernenu. Njegov radikalizam bio je najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. U njoj je postojalo i naoruzano krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke unistena u akeiji polieije 1969-70. Americi je bila potrebna "radikalna revolucija vrednosti. godine. Kontinuirana aktivnost komunistickih snaga nije se mogla zakamuflirati bujieama optimistickih izjava 0 . Za razliku od ratova kao sto je bio korejski. On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se odupru regrutaciji. Uz izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca. radikalno eksperimentisanje u muzici. godine. narocito u Kalifomiji. kao i veliku upotrebu nelegalnih droga. godine. godine pod sumnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator ia pro teste zatvorenika koji su kulminirali pobunom u zatvoru Atika. To se dogodilo upravo u vreme kada je generaeija "bejbi burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od drustvene matiee njihovim ukljucivanjem u razne oblike alternativnih stilova zivota. Kada su masine i kompjuteri. Dzeksonova smrt 1971.

Bu~ Porazeni Adlaj E. Nikson (R) Ricard M. kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana "pabuna policije". 1988. najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci. lokalnim pobunama i napadima na oficire. Niksona s malom razlikom. Bus (R) Ros Pero (Ind. Neki tvrde da utieaj Valasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do pobede Ronalda Regana na predsednickim izborima 1980. 1980. 1968. ~iji je kandidat Hjubert Hamfri izgubio od republikanea Ricarda M. Posle Ofanzive Tet. go dine naredio prekid bombardovanja severa. gde su pocinioci uglavnam bili cmci.9 29. koji je tag novembra dobio skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih drzava. najavivsi taka neobicno ogorcenu borbu i podele u sezoni izbora. "glupih socijalistickih teoreticara" i intelektualaea izdajiea pokazuje zasto je konzervativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koalieiju i dovedu do temeljnog prestrojavanja americke politike. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokreru trece stranke nekadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert F.9 47. Glasovi naroda (umil. Kenedi CD) Lindon B. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i radnika koji bi inace stali uz dernokrate.3 48. Stivenson CD) Ricard M.6). Antiratni protesti naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u koledzima.9 44. desetine bornbaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih godina cinile deo antiratnog protesta: od napada zapaljivim bombama i paljevina do ozbiljnih eksplozija bombi.2 39. Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. kriminalce i pobunjenike. clancvi grupe "Ve- I I I I I o 218 219 • . Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Vedermen" (Prognosticari). 1984. "anarhista". 1964.8 39. Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred kamerama novinara koji su se okupili da posrnatraju sve beznacajniji tok konvencije u sali.2 43.9 54. (Vidi Tabelu 6. koji je 1989-70. pri cemu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nemacki autoritarizam i rasisticko "K" Kju kluks kiana. Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovoljstva. Medutirn.5 41.2 31.) Glasovi naroda (u mil.Ameriku". Niksan (R) Bari Goldvoter (R) Hjubert Hamfri Dzordz Valas (ind. Karter (D) Dzon Anderson (Ind. 1972.2 51.Zbog kljucne uloge droga u ovom polcretu.2 8.) Albert Gor (D) 35.5 5. sve ova se desavalo uoci predsednickih izbora tag novembra.6 34. najveci broj dernonstranata cinil: su belei pripadniei srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako zadobiju simpatije mnagih dotada neutralnih gledalaea. Stavise. Kenedi. poceo da organizuje teroristicke akcije (grupa je uzela ime po pesmi rok pevaca Boba Dilana). trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalieije Demokratske stranke ad vremena Nju dila. vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao reakcija belih rasista. REZULTATI PREDSEDNlCKIH IZBORA 1956-2000.0 Napomena: naroda. Nikson (R) Dzejms E. 1960.2 9.8 43. antiratnih demonstranata.) Bob Dol (R) Ros Pero (Reform. TABELA 6.2 35. Pocetkorn 1970.7 37.1 31. postali uobicajena stvar. godine. nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta. Iako je u to. u prolece 1968. ukljucujuci i pobune u getima i rastuci ulicni kriminal.4 50. godine. Pared toga. Za konzervativce je posrupak demonstranata bia skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. antiratni protesti su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju.0 34. usijanja na demokratskoj konvenciji u Cikagu. godine. predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahtevirna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968.2 40. koji je od cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. godine.8 47. 1996. 0 slornu morala i discipline govore i zverstva pocinjena nad vijetnamskim civilima. Pared toga. godine. Nasilje u Cikagu i na drugim mestima izazvalo je polarizaciju. dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu preostalog dela. Karter CD) Ronald Regan (R) Rana1d Regan (R) Dzordz Bu~ (R) Bil KIinton (D) Bil KIinton (D) Dzordz V. Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova ' Politicke tenzije dosle su do. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz predsednicke trke 1968. Vlada koju su ti lakeji sluzili pripadala je onome sto su oni odbacivali kao .7 39. na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. Dzonson (D) Ricard M. Ajzenhauer (R) Dzon F. 1992. Dvajt D.) Pobednik 1956.) Dzordz Mekgavem (D) Dzerald Ford (R) Dzjms E.1 27. Valasov uspeh u pridobijanju ovih glasaca osudom hipija.) Volter Mondejl (D) Majkl Dukakis (D) Dzordz V. sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga.5 26. sto je kod njih razvilo simpatije za odmetnike.6. ogroman broj mladih belaca dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama.1 19. 2000. Zestoki sukobi sa policijom pastajali su sve ~eW uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje vojnickih knjizica. 1976.

nemoguce je pobediti gigantsku trojku rasizma. Americko angazovanje bilo je apsolutno najvece 1969. defolijacijom i kidanjem tradicionalnih kultumih obrazaca zbog relokacije sela.Jeto ljubavi" i masovna popularizacija hipi pokreta. koja je uz pornoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona.7 miliona ljudi. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000 americkih ~ivota kao i neutvrden broj Vijetnarnaca i drugih. U sukobu je izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika. U njoj je postojalo i naoruzano krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke unistena u akciji policije 1969-70. Kada su masine i kompjuteri. godine. kao i veliku upotrebu nelegalnih droga. godine pod surnnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator za proteste zatvorenika koji su kulminirali pobunom u zatvoru Atika. obelezili su . Istinski revolucionar je. U celini. On je po rnnogo cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xiii Stokli Kannajkl.I I I I Do 1965. Dzeksonova smrt 1971. protesti sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u odnosima sa najvecim brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. profit i svojinska prava znacajniji od ljudi. izrazio solidarnost sa borbom potlacenih naroda sirom sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista. godine. u Oklendu. Rasne borbe su revolucionisale i americki zatvorski sistem. u drzavi Njujork. ali je s propagandnog gledista njihova pobeda bila skoro potpuna. godine. gde jedna neregularna annija pobeduje jednostavno time sto nastavlja da postoji. osnovana je partija "Cmih pantera". oblacenju i licnorn izgledu. 217 216 . Za razliku od ratova kao sto je bio korejski.radikalna revolucija vrednosti. u americkim snagama je u toku rata sluzilo 8.Tet. godine. pokreta. Do kraja 1960-ih. delovao kroz saosecanje i nenasilje. Druge grupe. Rat je izazvao ogrornnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardovanjem. Ofanziva je pokazala koliko su lame optimisticke tvrdnje Amerikanaca da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. kao sto je bio Dzordz Dzekson proroci radikalnog . grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizacija posegnula duboko u domove srednje klase kao i siromasnog i manjinskog stanovnistva. On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se odupru regrutaciji. onje u najmanju ruku podjednako snazan. medutim. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnuflirati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja. Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak smrti iznosio 2 miliona. bilo bi pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vremenom. koji je dostigao vrhunac surovosti izmedu 1966. U vojnom smislu. kada je broj americkog vojnog osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. u Kalifomiji. daleko vise nego u bilo kom drugom americkom sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata.Jzorojanim telima" i navodnom unistenju jedinica Vijet Konga. godinu dana pre nego sto je ubijen. komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke. Uz izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca. komunisticke snage su preduzele ocajnicku ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine . SOCIJALNA KRIZA Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja socijalne i politicke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnarnu. a one sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucionarnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih promena koje ce biti neophodne da se kriza resi. Ipak. ali tek peste su napadaci pokusali da na juris zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. godine. i 1968. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu 1966-68. kako belog tako i crnog. Medu ratobornijima je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selrni 1965. Pocetkorn 1968. Ofanziva Tet je konacno odbijena. zatvori kao sto su Sen Kventin i Soledad postali su privatne revolucionarne skole a zatvorenici pisci. radikalno eksperimentisanje u muzici. Amerikanci su se suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja. ova katastrofa nije imala nikakav ocigledan cilj a mogucnosti za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju. Godinu 1967. po Kingovom misljenju. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli. godine. Tom prilikom je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu. gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnackom nacionalistickorn retorikom. godine. U januaru 1~68. uglavnom civila. Njegov radikalizam bio je najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. ~tavi~e. U meduvremenu. ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo americku operaciju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih evropskih sila kao sto je Britanija. Kontinuirana aktivnost komunistickih snaga nije se mogla zakamuflirati bujicama optimistickih izjava 0 . dok regulame snage gube ako ne ostvare potpunu pobedu. dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu. To se dogodilo upravo u vreme kada je generacija "bejbi burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od drustvene matice njihovim ukljucivanjern u razne oblike alternativnih stilova zivota. Godine 1966. godine. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj cuveni "Sanjam". narocito u Kaliforniji. Martin Luter King je zbog svog protivljenja nasilju bio sve vise marginalizovan u crnackorn rukovodstvu. iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnirn pitanjima rase i nasilja. materijalizma i militarizma". Americi je bila potrebna . zaokret od 'drusrva stvari' ka 'drustvu licnosri'.

6. predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahtevirna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968.) Volter Mondejl (D) Majkl Dukakis (D) Dzordz V.5 41.1 19.2 51.7 39. Glasovi naroda (u mil. TABELA 6. Medutim.) Albert Gor (D) 35. Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova Politicke tenzije dosle su do usijanja na demokratskoj konvenciji u Cikagu. poceo da organizuje teroristicke akcije (grupa je uzela ime po pesrni rok pevaca Boba Dilana).1 31. 0 slomu morala i discipline govore i zverstva pocinjena nad vijetnamskim civilirna. Niksona s malom razlikom. Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. 1988. postali uobicajena stvar. Pored toga. Antiratni protesti naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u koledzima. dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu preostalog dela. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovoljstva.9 47.5 5. Pocetkom 1970. clanovi grupe "Ve219 I I 218 I I I I I I I . 1972. "anarhista". ozbiljnih eksplozija bornbi.2 8. sve ovo se desavalo uoci predsednickih izbora tog novembra. Nikson (R) Dzejms E.9 29. 1992. DvajtD. 2000. koji je ad cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. ukljucujuci i pobune u getima i rastuci ulicni krirninal. Neki tvrde da uticaj Valasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do.9 44.8 47. ogroman broj mladih belaca dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama. (Vidi Tabelu 6.0 34. desetine bombaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih godina cinile deo antiratnog protesta: ad napada zapaljivim bombama i paljevina do. Karter (0) Ronald Regan (R) Ronald Regan (R) Dzordz Bu~ (R) Bil Klinton (D) Bil Klinton (D) Porazeni Adlaj E.3 48. na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. 1976. 1980.2 40. temeljnog prestrojavanja americke politike. sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga. godine.2 31. 1968. Ajzenhauer(R) Dzon F.) Glasovi naroda (u mil.) Pobednik 1956.6).Arneriku''. Vlada koju su ti 1akeji sluzili pripadala je onorne sto su ani odbacivali kao . sto je kod njih razvilo sirnpatije za odmetnike. Nikson (R) Bari Goldvoter (R) Hjubert Harnfri Dzordz Valas (ind.4 50. pri cernu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nernacki autoritarizam i rasisticko "K" Kju kluks kiana. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokretu trece stranke nekadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa. godine. pobede Ronalda Regana na predsednickim izborima 1980.7 37.2 35.1 27.2 43. Stavise. 1960. 1996. godine. go dine naredio prekid bombardovanja severa. Posle Ofanzive Tet.5 Dzordz V. godine.0 Napomena: naroda. koji je tog novembra dobio skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih drzava.2 9. antiratnih demonstranata. Karter (D) Dzon Anderson (Ind. Kenedi (0) Lindon B. Kenedi.) Bob Dol (R) Ros Pero (Reform. Iako je u to vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao reakcija belih rasista. Valasov uspeh u pridobijanju ovih glasaca osudom hipija. Za konzervativce je postupak demonstranata bio skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Bu~ (R) Ros Pero (Ind. u prolece 1968. "glupih socijalistickih teoreticara" i intelektualaca izdajica pokazuje zasto je konzervativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koaliciju i dovedu do.) Dzordz Mekgavern (D) Dzerald Ford (R) Dzjms E. najveci broj demonstranata cinili su belci pripadnici srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako zadobiju simpatije mnogih dotada neutralnih gledalaca. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz predsednicke trke 1968.2 39. Zestoki sukobi sa policijom postajali su sve cesci uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje vojnickih knjizica. Dzonson (D) Ricard M. 1964.6 34.Zbog kljucne uloge droga u ovom pokretu. kriminalce i pobunjenike. kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana "pobuna policije". Bu~ ! 26. najavivsi tako neobicno ogorcenu borbu i po dele u sezoni izbora. antiratni protesti su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju. Nikson (R) Ricard M. lokalnim pobunama i napadima na oficire. trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalicije Demokratske stranke od vremena Nju dila. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i radnika koji bi inace stali uz demokrate.9 54. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Vedermen" (Prognosticari). Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio. Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred kamerama novinara koji su se okupili da posmatraju sve beznacajniji tok konvencije u sali. godine. najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci.8 39. Pored toga. o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta. ciji je kandidat Hjubert Hamfri izgubio od republikanca Ricarda M. koji je 1989-70. gde su pocinioci uglavnom bili cmci. Nasilje u Cikagu i na drugim mestima izazvalo je polarizaciju. Stivenson (D) Ricard M. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert F. 1984.8 43. REZULTATI PREDSEDNICKlH IZBORA 1956-2000.

Borbeniji protivnici rata su na demonstracijama nosili zastavu Vijet Konga namerno provocirajuci konzervativce i izazivajuci njihov gnev. ali sa apokaliptickom mrznjom prema americkoj vojnoindustrijskoj rnasini. Nezadovoljstvo tradicionalnim konceptima roda i seksualnosti proizvelo je i pokret za "prava hmoseksualaca". 1970. krajem 1960-ih godina.vasionskog broda zemlje" ciji stanovnici imaju zajednicku duznost da ga sacuvaju. godine. godine podsecao je na neke od najkrvavijih godina americke istorije. U ovoj fazi su se vec mnogi koji bi inace osudili ekstremnu revolucionamu retoriku grupa kao sto je . Do kraja 1960-ih. Spoj politickog i rasnog nasilja u periodu od 1967. ta slika je ucinila rnnogo da se promovise smeo koncept jedinstvenog . do 197 I. Nove feministiknje su se narocito zalagale za resavanje seksualnih pitanja koja nisu mogla biti ni pomenuta u javnoj debati prethodnih godina.TT I KRIZA AMERICKE DRZA VE Vec 1971-72. ekoloska ideja je postajala sve popularnija a mediji su se skoncentrisali na ekoloske katastrofe kao sto je bilo masivno zagadenje . Cinjenica da su antiratni demonstranti uglavnom bili belci privlacilaje najvecu paznju medija. nekoliko stotina hiljada Ijudi ucestvovalo je u masovnim demonstracijama organizovanim u Vasingrtonu i na drugim mestima. Ti sukobi su kulminirali zauzimanjem prostorija u Ranjenom kolenu. Konacno. koji se bore protiv arnerickog imperijalizma . Ova temaje izazvala rnnogo odusevljenja. koji su organizovali spektakulame pro teste i sukobe sa saveznim sluzbenicima. godine koji je i simbolicno oznacio kraj vojnih sukoba na granici u prethodnom veku.Beretki". kroz salu se govorilo da bi Ricard Nikson mogao biti prvi americki predsednik u novom veku koji ce morati da se succi sa pravim lndijanskim ratom. Mozda je najbolja propaganda za ovu ideju bila proslavljena fotografija zemljesnimljena sa vasionskog broda Apolo.I I I I I I I derrnen" izjavljivali su da svi oni koji se odupiru ratu kroz nasilje "ile. godine. mestu pokolja 1890.Lav kanala" i opasnost od nuklearne katastrofe koja se zamalo dogodila u elektrani na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji (1979). kada je jedan analiticar iz vlade tajno dostavio stampi vecu kolicinu materijala 0 odlukama koje su dovele da postojeceg stanja stvari u Vijetnamu. Feminizamje imao ogroman kulturni odjek preko svog uticaja na medije i akademski svet. U toku nekoliko nedelja 1973. ukljucujuci i pravo na abortus. Pored etnickih pokreta. 1969. znacajan broj radikalnih feministkinja naginjao je "separatistickim" stavovima a zenske feministicke organizacije su stvorile i uticajan lezbijski lobi.. U jesen 1969. go dine dao je saveznoj vladi izvrsna ovlascenja u tom smislu. . sto je povuklo odgovarajuce pravne promene. VOTERGE. protest protiv zagadenosti okoline koju izaziva industrijsko drustvo. a posle njegaje.. Pokretje zapoceo sredinom decenije objavljivanjem radova kao sto je knjiga Beti Friden Misterija iene (1963). go dine donet i Zakon 0 cistom vazduhu. sto je predstavljalo direktnu paralelu sa lincem u crnackoj istoriji. Pocetkom 1970-ih.galni pokreti . Iako je brzo postala klise. koriste nas strateski polozaj iza neprijateljskih linija da udruzimo snage za unistenje imperije". Nacionalni zakon 0 politici zastite okoline iz 1969. one sto bismo mogli nazvati "sezdesetosmizrnorn" manifestovano je i u zenskom pokretu.Vedermen" svesrdno saglasili sa tim da rat mora hitno da prestane a zelja za uspostavljanje mira imala jeposebnu privlacnost za verske organizacije i organizaciju za gradanska prava. . godine reforrna sistema regrutacije i smanjivanje angazovanja u Vijetnamu ozbiljno su uticali na razmere i intenzitet antiratnog 221 . Sredisnje mesto u retorici ovog pokreta imalo je silovanje kao integralni deo sistema seksualnog terorizma koji je bio smisljen za potcinjavanje zena. One su koristile istu retoriku osude generalizovane strukture represije. na kojoj se vidi velicanstvena plavo-zelena boja planete ali i njena krhkost i izolovanost u neprijateljskom prostranstvu kosmosa. stvaranjem Nacionalne organizacije za zene (NOW) i idejama koje su eksplodirale u politickoj atmosferi 1968. godine. godine. U novoj deceniji. kada su se demonstranti homoseksualci pobunili protiv davnasnje prakse policijskog sikaniranja.. Kao i feministkinje.. Pokret je imao dovoljno snage da promeni i jezik sirenjem rodno-neutralne terminologije. Aktivisti hispanoamerickih grupa u Kaliformiji i drugim drzavama formirali su pokret . sa stavom da je homoseksualnost normal an i prihvatljiv stil zivota. Amerikanaca rneksickog porekla ili Portorikanaca. cesto polazeci od marksistickih ili novolevicarskih teorija. Najveci broj velikih informativnih medija sada se ocigledno protivio daljem vojnom angazovanju. ali je tih kriticnih godina postojalo i mnogo drugih grupa koje su u podjednakoj meri bile nezadovoljne americkim drustvorn. Kljucni moment u tom smislu bio je i incident u njujorskom Stonvol baru. Pokretje dostigao svoj vrhunac posle americxe invazije na Karnbodzu 1I aprilu 1970. Narocito aktivne i uticajne bile su cmacke grupe. ponovo rodenom feminizmu 220 koji je predstavljao jedan od najznacajnijih drustvenih pravaca u Americi s kraja dvadesetog veka. 0 nezadovoljstvu politickorn elitom govori i slucaj sa "pentagonskim dokumenrima" iz 1971. po ugledu na "Cme pantere" i zastupali prava "cikana". pojavio se i ekoloski pokret. godine. posto su prakticno svi stuJentski koledzi bili u manjoj ili vecoj meri zahvaceni strajkovima i protestima a cetiri studenta ubijena u sukobu sa Nacionalnom gardorn Ohaja na Drzavnorn univerzitetu Kent. Knjiga Kejt Milet Seksualna politika pojavila se 1970. demonstranti za prava homoseksualca postali su 1970-ih godina snazan politicki faktor u nekim oblastima. ukljucujuci i sredinu 1870-ih i 1919-20. godine. "Cl11a snaga" je podstakla pojavu drugih pokreta koji su na slican nacin videli sebe kao zrtve istorijskog grupnog ugnjetavanja.Crvena snaga" je predstavljala odgovarajuci sazetak ozivljenog pokreta americkih Indijanaca.

Afera Votergejtje usla u kriticnu fazu kadaje otkriveno daje Nikson imao obicaj da snima razgovore u svom kabinetu i da je tako ostavio konkretne dokaze 0 svojoj umesanosti u nezakonite radnje. koji je ostao paralizovan posto ga je u toku kampanje ranio jedan od . Ubrzo se ovaj . sasvim sigumo odobravao isplatu velikih suma novea potrebnih da bi se kupilo cutanje uhapsenih provalnika. ukljucujuci i propise 0 finansiranju kampanja. Tako je 1970. politicka kriza nasta1a neposredno iz ranijih kontroverzi. ukljucujuci i CIA. i skoro sav1ada1a. vrhovnog tuzioca Dzona M. Posledice su bile narocito teske po obavestajne ageneije. koji su koordinisali donaeije adredenih industrija ili interesnih grupa. Plaseci se da bi se Kenediju sreca mogla ponovo osmehnuti. one sto je preostalo bilo je dovoljno da se dokaze ucesce u nezakonitim poslovima i opravda zahtev za opoziv. Tradiciona1ni arhineprijate1j komunizma sada je postao svetski diplomata koji promovise po1itiku . Micela i direktora Federa1nog istraznog biroa Patrika Greja. a njihova istrazivanja 0 "vodoinsta1aterima" dovela su do otkrica ogromnih nezakonitih finansijskih operaeija Niksonove Bele kuce namenjenih finansiranju tajnih operaeija. Medutim. ali su dokazi uskoro postali nepobitni a anketni odbor Senata je pocetkorn 1973. U periodu 1974-76. Ali Niksonov trijumf je bio kratkotrajan. tako je i one sto je iz nje proizislo imalo mnogo vece poslediee od rusenja Ricarda Niksona. Nikson se suocio s nekoliko verovatnih kandidata Demokratske stranke. Takav postupak je izglasao Pravosudni odbor Doma u julu 1974.zaustave eurenje" informaeija u slucajevima kao sto je bila afera sa pentagonskim dokumentima i da drze pod prismotrom rastuci broj onih koji su smatrani neprijateljima predsednika. U novembru 1972.Judaka samotnjaka" koji su se u prethodnoj deeeniji (prikladno) namnozili. Njihove aktivnosti su podrazumevale provaljivanje u stanove i elektronski nadzor bez i trunke zakonskih ovlascenja. pogotovu posto su antiratni demonstranti optuzivani za veze sa stranim obavestajnim ageneijama. od kojih je daleko najpopularniji bio Edvard M. Taj novae je bio kljucni element jer je Nikson. godine. Burni protesti s kraja 1960-ih izazvali su duboku zabrinutost Niksonove Bele kuce.Votergejt". posle nesrece u kojoj je poginula njegova mlada saputniea kada je automobil kojim je upravljao sleteo u jezero na ostrvu Capakvidik.Vodoinstalateri" su sabotirali i ometali kampanje i drugih mogucih kandidata demokrata i to tako uspesno daje stranka konacno izasla na izbore s Mekgavernom. usmerenim pre svega protiv crnackih organizaeija. Aferom Votergejt se pozabavilo nekoliko novina. godine. ciji je zadatak bio da . godine Bela kuca zapocela specijalnu obavestajnu akeiju . Kenedi. Ovi zakoni su. Jos jedan kandidat demokrata bio je Dzordz Valas. ukljucujuci i posetu Kini i Sovjetskom Savezu pocetkom 1972. godine posvetio posebnu paznju.vodoinstalaterski" rad prosirio i na izbornu politiku i predstojece predsednicke izbore 1972. Tvrdnje 0 direktnoj urnesanosti Bele kuce ispocetka su izazivale skeptieizam siroke javnosti. lako se ug1avnom pamti po bizarnoj semi prova1a. . Predsednik Niksonje ostvario i neko1iko znacajnih diplornatskih uspeha. lako je na trakama bilo i dugih neobjasnjivih praznina. kako je i utvrdeno njenom poveljom. bili u velikaj meri kantraproduktivni. nekoliko "vodoirtstalatera" je uhapseno dok su provaljivali u sediste Demokratskog naeionalnog komiteta u vasingtonskom hotelu . lako doneti radi smanjenja utieaja velikih danatora. Nasledio gaje potpredsednik Dzerald R. FBI je u tome bio najaktivniji s obirnnim kontraobavestajnim programom. sto bi bio kraj njegovog predsednickog mandata. Potreba da se spreci ponavljanje ovakvih postupaka dovela je i do promene zakona. godine svakodnevno iznosio nove dokaze. Protiv politickih aktivista delovali su i takozvani erveni odredi po1ieije i druge savezne institueije. organi reda i zakona ima1i su ogromna diskreeiona prava da posmatraju. ukljucujuci i nekoliko pomocnika u Beloj kuci. godine bili b1edi u poredenju s neredima oko Karnbodze prethodne godine. iako su njegovi izgledi za pobedu bili katastrofalno umanjeni 1969. prisluskuju. Kao sto je afera Votergejt obuhvatala vise od jedne puke provale. godine. U junu 1972. Ford. kojegaje on imenovao posto je prethodni potpredsednik bio prime ran da podnese ostavku zbog optuzbi za finansijsku korupeiju koja nije bila u vezi sa Votergejtom.protesta.vodoinstalatera". COINTELPRO.xletanta" sa SSSR-om i pregovara 0 smanjivanju strateskog nuk1earnog naoruzanja. sto je predstavljalo jedan od najvecih trijumfa u istoriji arner ickih izbora. svojim naslabijim stegonosom i protivnikom koga je Nikson mogao najlakse da porazi. Tokom sezdesetih. ani su prakticno osigurali prenos velikog dela moci na "paliti~ke akeione kornitete" (PAC). u stvari. godine. Afera je bila jos neprijatnijajer su uhapseni provalniei imali veze i u Beloj kuci i u neobicnom polusvetu agenata CIA i anti-kastrovskih kubanskih aktivista. afera Votergejt je u stvari bi1a rezu1tat reakeije obavestajnih sluzbi na antiratni pokret. Poseban zakon 0 slobodi infarmacija ornogucio je gradanima pristup informaeijama koje su savezne agencije 0 njima sakupile. krajnje nezadovoljne obavestajnirn radom drugih ageneija. godine i Niksonje 8. godine. on bi bio proglasen za saucesnika. Ako bi slucaj bio dokazan. koji verovatno nije nista znao o pojedinim zlocinima. Tako su javni protesti protiv americke invazije na Laos 1971. bilo zakonom zabranjeno da radi na teritoriji Sjedinjenih Drzava. avgusta priznao one sto je neizbezno i podneo ostavku. Nikson je porazio Mekgaverna s ogromnom vecinom od 18 miliona glasova naroda i ubedljivom razlikom od 520 elektorskih 222 glasova prema Mekgavernovih bednih 17. iako je ovoj ageneiji. bas u tom trenutku americku drzavu je snasla. nekoliko predsednickih i kangresnih komiteta istrazivalo 223 I I I I I • . Istraga i sa njom povezane aktivnosti doveli su do pokretanja sudskih postupaka protiv mnogih visokih funkeionera. Niksonov tim mu je 1972. godine. da se infiltriraju u levicarske i libera1ne pokrete i da ih sabotiraju.

Misija za njihovo spasavanje u aprilu 1980. sto je dovelo do opsteg povecanja cena s ogromnim ekonomskim posledicama. ucvrsti vijetnamsku vojsku i odrzi vazdusnu pcdrsku. takmicio protiv demokratskog kandidata Dzirnija Kartera. Ovi nezakoniti planovi odvijali su se u dosluhu s mafijom i sindikatima inostranog organizovnog kriminala. Cilj je bio da se Juznorn Vijetnamu pruzi vazdusna pornoc Sjedinjenih Drzava. godine. godine kontroverzni Komitet za istragu 0 ubistvima koji je oformio Predstavnicki dom istrazivao je ubistva Dzona F. Karter je ubedljivo pobedio. Srednji istok je izazvao jos jedan sok 1979. Odbojnost prema Vasingtonu i okaljanim Iicnostirna u njemu imala je snaznu ulogu na predsednickim izborima 1976. 225 . ali je u naredne dve godine i Niksonu i Fordu postajalo sve teze da izdvoje bilo kakve snage za podrsku Juznom Vijetnamu. CIA je diskreditovana. sto je doprinosilo padu kvaliteta zivota. Nezadovoljstvo javnosti povecavala je i svest da americki gradovi dozivljavaju kolaps. do 1979. Pokazalo se da je CIA planirala ubistvo stranih lidera i da je skoro sigurno takve planove povremeno i sprovodila. Svest 0 americkoj nemoci jacali su i dogadaji na Srednjem istoku. Sovjetski Savezje uspeo da prosiri svoj uticaj u zemljama Treceg sveta u kojima se ranije ne bi usudio da intervenise. tesko oslabljen potpunim oprostajern koji je dao Niksonu. stepen frustriranosti Amerikanaca spoljnim svetom video se i po rezultatima istrazivanjajavnog rnnjenja. kao i vece sklonosti za tumacenje politike kroz teoriju zavera. Mozambik i Etiopija. Arnerikanci su obnovi Ii intenzivno bombardovanje Hanoja u decembru 1972. Snazan izolacionizam ojacali su i efekti napada na obavestajne institucije. U oktobru 1973. Pokazalo se da je Niksonova opsednutost prisluskivanjern i pracenjern vec decenijama bila uobicajeni postupak tajne vlasti iznad zakona. kada je iranska revolucija dovela na vlast muslimanski fundamentalisticki rezim koji je za taoce uzeo oko 50 clanova osoblja arnericke ambasade. penzionisane su stotine agenata od kojih su rnnogi bili umesani u nezakonite ili neprihvatljive akcije. Od 1969.opstih sumnji u saveznu vladu. godine nije uspela a taoci su oslobodeni tek posto je predsednik Regan preuzeo duznost u januaru 1981. one su predstavljale deo sire drustvene tendencije tih godina . s izuzetkom Kanade. CIA i slicne agencije su. Unutar Sjedinjenih Drzava. . Jedan od prvih primeraje Vijetnam. vrsile nelegalne eksperimente s drogama. komiteti Kongresa razotkrili su COINTELPRO i planove Federalnog biroa za eliminaciju voda kao sto je bio Martin Luter King. cesto na ljudskim zamorcima koji nisu nista sumnjali. gradovi su bili u teskoj finansijskoj situaciji i primorani da smanjuju us luge. Iako su ovakve opruzbe bile senzacionalne i same po sebi. godine. godine. Od 1976. godine. znacajno smanjene. Niksonova taktika bila je da izvuce americke kopnene trupe. ovaj dogadaj je otvorio problem osnovne organizacije americkog drustva i stepena u kom se one zasnivalo na neiscrpnim izvorima jeftine energije. koji su sada cekali u redovima za sve skuplji benzin. I PAD AMERIKE? Onesposobljavanje izvrsnog ogranka vlasti imalo je globalne posledice i oznacilo pocetak traumaticnog perioda u spoljnoj politici Sjedinjenih Drzava. postao neizdrziv.I I I I je nedela obavestajne zajednice u prethodnoj dekadi a otkrica do kojih su dosli bila su porazna. Posto je pozicija Sjedinjenih Drzava u inostranstvu bila oslabljena. godine. savezne organe red a i velike institucije uopste. godine. Ova otkrica su izazvala veliku zabrinutost javnosti pre svega zbog navodne umesanosti zvanicnih orana u ozloglasene atentate izvrsene u protekle dve decenije. Kenedija i Martina Lutera Kinga. U ovom slucaju katastrofa u spoljnoj politici neposredno se odrazila na americke potro~ace. pre svega u africkim drzvama kao sto su Angola. na kojirna se Dzerald Ford. podrucju 0 kojem su Arnerikanci prethodno malo znali i za koje su pokazivali malo interesa. a televizijska publika sirom sveta videla je nezaboravan prizor prestravljenih izbeglica koje pokusavaju da pobegnu poslednjim americkim helikopterima koji su napustali Sajgon. godine. takode. lake su masovne urbane pobune od 1968. ako se izuzme emotivna podrska jevrejskoj drzavi Izrael. a 1977. koja su ukazivala na to da bi se velika vecina ispitanika suprotstavila vojnoj intervenciji spasavanja neke strane zemlje od invazije ili komunisticke revolucije. u "pokolju na dan uoci Svih Svetih". Kriza sa taocima oznacila je pocetak americkih nevolja s verskim fanatizmom i fundamentalistickim terorizmom. juznjacki baptist iz ruralne Dzordzije. To misljenje je bilo dosta rasireno u narodu pa je pritisak za pokretanje novih istraga posle dva neuspela pokusaja atentata na predsednika Forda septembra 1975. arapsko-izraelski jomkipurski rat naveo je arapske zemlje proizvodace nafte da bojkotuju zapad. Novi Zakon 0 ovlascenjima za vodenje rata otvorio je nova ustavna pitanja 0 pravima predsednika da intervenise u inostranstvu bez punog ovlascenja Kongresa. koji se predstavio kao covek spolja. U aprilu 1975. Zajedno sa jos jednom krizom u snabdevanju benzinom 1979. a narednog meseca je sporazumom 0 primirju okoncana upotreba americkih kopnenih trupa. radi kontrole ljudskog ponasanja ili mozda radi stvaranja programiranih ubi ca. godine. i Vijetnam i Kambodza pali su pod komunisticku 224 vlast. Ironicno je ali i moguce da je bas ovo preterano sirenje sovjetske moci znacajno doprinelo slomu nacionalne privrede'1980-ih godina a time i konacnoj pobedi Amerike u hladnom ratu. nevolja koje ce potrajati jo~ rnnogo godina. Ubrzo posle toga.

Pre svega. preko cetiri triliona 1985. godine. nakon cega je doslo do ostrog pada. a 0 razlozima takvog trenda se jos uvek raspravlja. "Bum" je u periodu 1945-60. vec konkretno na crnog optuzenika u rasistickorn juznjackorn sudu. Tih godina je krivicna pravda revolucionisana. Popularna kultura odgovarala je ukusima bogatog trzista s muzikom Bitlsa i britanskom . Vrhovni sud je zapoceo . ovaj odnos je vec bio tri prema jedan i 1976. grad Njujork je bio na ivici bankrotstva a strajkovi zaposlenih u javnom sektoru rnnogih gradova zahvatili su i policiju. a najniza stopa je zabelezena 1973-76. Rastuci prosperitet imao je posebno snazan uticaj na mlade. seksualno uznemiravanje je vec bilo definisano kao drustveni problem. broj Amerikanaca zrtava ubistava iznosio je oko 10 000. Pocetkorn veka. Godine 1971. generaciju "bejbi burna". na primer u slucaju Miranda. Americka privreda je 1960. tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. dostigao je dva prema jedan i zadrzao se na tom nivou sledece dye decenije. Zene iz sezdesetih i sedamdesetih godina cesce su radile izvan kuce ocekujuci i vodeci samostalan zivot koji ranije. koji je nastavio dramatican rast cak i ako se uracunaju efekti inflacije. Nagli rast stope kriminaliteta bio je jasan pokazatelj propadanja drustva. Pravosude je zelelo da eliminise "simbole ropstva". pa su i Vrhovni sud i drugi savezni sudovi ulagali velike napore da ostvare sustinu te odluke. i skoro 60 odsto pocetkom devedesetih. na 100000 Amerikanaca bilo je 145. generacija "bejbi burna" bila je na dobitku zbog 26. godina. godine imala bruto domaci proizvod od 513 milijardi dolara. da osumnjicenorn moraju biti saopstena njegova prava po hapsenju ili odluka u slucaju Map kojom se regulise postupak pretresa i konfiskacije. godine a zatim jos jedan deceniju posle toga. Godine 1970. Nove tehnologije '\contracepcije razdvoj ile su seksualnost od reprodukcije. To znaci da su mladi koji su cinili veliku posleratnu kohortu bili tinejdzeri krajem 1950-ih i postajali zreli Ijudi krajem sezdesetih i sedamdesetih godina. Slucaj Gideonje potvrdio pravo na zastupnika u krivicnorn sudu a Eskobedo 227 I I I . Stopa krivicnih dela protiv imovine je vrtoglavo porasla.9 teskih krivicnih dela koja su prijavljena policiji. dostigavsi prvi vrhunac 1981.9 a do sredine devedesetih vec je dostigao 700. dug ekonomski procvat od 1950-ih do 1970-ih godina pruzao je velike nove mogucnosti. to je bilo doba prosperiteta u razmerama do tada nevidenim u bilo kom periodu istorije. U periodu 1961-1966. sve zajedno. pri cernu je rasa cesto predstavljala kljucni iako neimenovani faktor. Taj broj je 1981. Tako je 1970. americka istorija 1960-ib i 1970-ih godina lici na dugacak spisak promasaja i razocarenja . godine BDP iznosio 1 trilion do1ara.prava ironija s obzirom na njegovu dugogodisnju ulogu reakcionarnog bastiona. Do 1970. a sest i po triliona sredinom 1990-ih. godine radi potvrde sudijske funkcije Klarensa Tomasa u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Drzava otkrivene su optuzbe za uzrneniravanje koje su ovom pitanju dale status nacionalnog skandala. a pravosudni sistem je bio prepun takvih simbola. u Sjedinjenim Drzavama je na cetiri braka dolazio jedan razvod. koje je sada postalo moguce jer su svi mogli da imaju automobil. Godine 1965. 226 invazijom i. godine. Nova samostalnost se poklopila s aspiracijama feministickog pokreta pa su ti cinioci doprineli povecanju broja razvoda pocetkom 1970-ih godina. Godine 1961.slika koja je u potpunom neskladu s drustvenim iskustvom najveceg broja obicnih Ijudi u to vreme.revoluciju sudskog postupka" citavom serijom epohalnih odluka. kasnije. sto je deset puta vise od stope koju belezi najveci broj slicnih zapadnih drustava. sud je cesto ispitivao uticaj zakona ne sarno na opruzenog u sudu. u okviru tradicionalne porod ice. normalna stopa nataliteta u Americi iznosila je oko 30 na 100 000.Pocetkom 1975.tendencija koja je zaustavljena tek otkrivanjem AIDS-a pocetkorn 1980-ih godina. Pocetkom osamdesetih godina. Taj broj je tridesetih godina opao na dvadesetak. Celokupan proces desegregacije je u velikoj meri pokrenut presudom u slucaju Braun 1954. a taj broj se povecao na 52 pocetkom 1980. Seksualne. Veci broj nezavisnih zena koje rade imao je dubok uticaj na sustinu politike i u njen centar postavio pitanje roda i moralnosti. Raspravljajuci 0 slucaju policijskog maltretiranja osumnjicenih. socijalne i politicke promene su. To se odrazilo u preseljavanju u predgrada. Stil zivota koji je nekada bio rezervisan za bogate sada je postao dostupan brojnoj srednjoj klasi. To je bila era velike politicke i kulturne liberalizacije i pravog oslobadanja. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava postao je simbol novog drustvenog liberalizma . Iako ne predstavlja idealnu statisticku meru. LffiERALIZAM I OSLOBADANJE Iz politi eke perspektive. Na saslusanju u Senatu 1991. koje bi ranije bilo zanemareno kao trivijalno ili cak smesno. promenile ulogu zene u americkorn drustvu. Do 1980. broj ubistava je takode indikativan. arnerickorn industrijom rokenrola. vreme radikalnih drustvenih promena koje ce uticati na ponasanje Ijudi decenijama posle toga. ustavnog amandmana kojim je starosna granica za glasanje smanjena na 18. povecao ovu brojku na oko 25. godine. oko 43 odsto zena preko 16 godina bilo je zaposleno. godine. broj ubistava se vec popeo na 20 000 a pocetkom 1990-ih na 25 000. nisu mogle da imaju. i vecim mogucnostirna za vise obrazovanje. Nata1itet se zadrzao na nivou od oko 15. Godine 1958. U naredne dye decenije. Iz perspektive obicnog gradanina. godine. narocito pojava pilule za kontracepciju 1961. Stopa kriminaliteta je pocela vidno da opada tek krajem 1990-ih. godine ucetvorostrucen na 576. "seksualnu revoluciju" je karakterisalo mnogo vece eksperimentisanje od onoga sto je prethodna generacija opisivala kao promiskuitet . Drustvene promene su bile oblikovane ciniocima roda isto kao i starosti. godine.

go dine ) utvrdeno je da zena ima osnovno pravo na abortus kao deo prava na privatnost pa je tako abortus' postao jedno od najspomijih pitanja u americkoj politici tokom 1990-ih godina. U naredne dye decenije. Od mnogobrojnih istaknutih romana ovog perioda. Iako je pojam kanona velikog dela ozbiljno osporen. Ursula K. Ralf Elison.) Ove refonne su bile manje znacajne ne toliko zbog specificnih promena koje su njima uvedene. Odluke suda su revolucionisale i prihvatijive standarde na filmu i u literaturi. Naravno da je televizija bila kulturni medijurn koji je tih godina bio najrasireniji. E. Sol Belou. posebna paznja kritike bila je usmerena na sledece: Kvaka 22 Dzozefa Helera (1961). bilo bi pravedno reci da su promene u americkom drustvu u periodu 1965-75: godine predstavljale socijalnu revoluciju najizrazeniju u oblastima kao sto su seksualno ponasanje i struktura porodice. PONIST A V ANJE SEZDESETIH lake ovaj izraz cesto zvuci kao klise. Lesli Marmon Silko i Toni Morison. dozvoljavajuci optuzenom da se brani da je njegov rad imao odredeni drustveni znacaj i dopustajuci da se u razmatranju konkretnog slucaja uzmu u obzir standardi savremene zajednice. Vilijem Barous. vec je predlozio i uvodenje osnovnog prava na licnu privatnost. Dik i Harlan Elison. no vi zakoni su usvojeni tek 1976. godine prakticno je obesnazila sve zakone 0 smrtnoj kazni. iako je taj broj krajem veka poceo da opada. Klanica pet Kurta Vonegata (1969). americke knjige i filmovi su sedamdesetih godina dvadesetog veka sadrzali slike i dijaloge koji bi ih sarno deset godina pre oznacili kao nesurnnjivo pomografska dela. Medu knjizevnicirna koji su tih godina pokazivali najvise kreativne energije bili su Norman Majler. generacija bitnika je svog vodeceg eksponenta nasla u Alanu Ginsbergu. (Nakon detaljne revizije.5 miliona abortusa godisnje. 228 Politicki sumo me sezdesete i sedamdesete godine karakterisao je procvat americke kulture. Vilijem Kenedi i Gor Vidal. Ovaj slucaj je ponovo oziveo jedan od potencijalno najsnaznijih aspekata ustava. smrtna kazna je u Sjedinjenim Drzavama efektivno suspendovana 1967. Tih godina su knjizevne barijere u mnogo cemu srusene. Televizija je pocetkom pedesetih godina zapocela svoj razvoj sveprisutnog izraza americkog zivota. lako nije zvanicno ukinuta. Ricard Brautigan. narocito literature. Legvin. Dzon Bar. Doktorov. S namerom ili ne. Iako su ove odluke bile narocito vezane za ime Erla Verena (vrhovnog sudije 1953-69.. Aktivizam Vrhovnog suda prosirio se i na pitanja licnog ponasanja i moralnosti i prava na slobodu govora su veoma mnogo prosirena presudama kao sto je bila ona u slucaju Brandenburg (1969) kojom se stiti zastupanje neortodoksnih pa cak i nasilnih misljenja. Filip K. koja je bila na vrhuncu u godinama najostrijeg politickog sukoba. nego samog Vrhovnog suda. go dine i odluka u slucaju Furman iz 1972. U jednoj od najkontroverznijih odluka tog doba u slucaju Rou protiv Vejda (1973. Isamel Rid. bar po misljenju rnnogih kriticara. godine obezbedila je zastitu od optuzbi za opscenost. Robert Stoun. on je imao ogroman drustveni uticaj na razvoj neke vrste nacionalnog kulturnog jedinstva kroz vesti i dokumentarne programe. U poeziji. godine). kazna za pogresan postupak ili neznanje policije bila je velika i ukljucivala je gubitak dokaza ili izjava dobijenih na nepropisan nacin. Neka od najistaknutijih dela nastala su u zanrovima koji su nekada smatrani nedostojnim ozbiljne literature. konrektno uz pornoc pop-arta i srodnih stilova Endija Vorhola i Roja Lihtenstajna. sud je u slucaju Grisvold protiv drzave Konektikat ne sarno ukinuo zabranu primene kontraceptivnih sredstava u drzavi. roda i seksualnog usmerenja. Najznacajniji pokret u oblasti likovnih umetnosti ovog doba porusio je granice izmedu visoke i populame kulture. pri cemu rasprostranjenost uzivanja drogajeste dragocen 229 . Dzon Apdajk. televizija je od 1960-ih godina naovamo postala medijum kultume revolucije i unela radikalne promene ove ere u svaki dom i svaki region. Upravo je televizija rnnogo pomogla pokretu za gradanska prava i ratu protiv siromastva 1960-ih godina. Godine 1965. Sud se takode suocio sa dilemama otvorenim dubokim savremenim promenama u seksualnim obicajima. naucna fantastika ili svet maste 0 kojima su pisali Vonegat. Mnogo je sporniji. upoznajuci citavu naciju s problemima do tada izolovanih regiona i zajednica.revolucije" bilo je cesce rezultat rada sudija nizih sudova. doprinos televizije sirenju novih drustvenih standarda i stavova 0 pitanjima rase. U svim takvim slucajevirna. Bilo to dobro i!i ne. duh Vomerovog suda ziveo je sve do kraja 1970-ih i prakticno sprovodenje . pravilo da deveti amandman daje gradanima bezbroj prava koja nisu izricito navedena u Zakonu 0 pravima ali koja se. Medutim. u Sjedinjenim Drzavama je obavljano oko 1. Zatvorski uslovi su strogo ispitani pa su kazneni sistemi citavih drzava proglaseni "surovim i neuobicajenim" i tim drzavama nalozeno da preduzmu brojne i detaljne promene u svojim operativnim postupcima. Kriticari su ubrzo otpisali televiziju kao "ogrornnu pustu zemlju" i zaista bi bilo tesko tvrditi da je taj medijum poboljsao ili obrazovao svoje gledaoce. na iznenadenje mnogih posmatraca. na primer. Presuda u slucaju Rot 1957. kada su jednom otkrivena i priznata moraju sprovoditi svom snagom do tada rezervisanom za slobodu govora ili veroispovesti. nego zbog opste pretpostavke da ce se licna prava i dalje prosirivati i ostvarivati u sudovima koji vise nece zmuriti na jedno oko pred flagrantnom zloupotrebom policijske duznosti. L. Duga gravitacije Tomasa Pincona (1973) i Javno spaljivanje Roberta Kuvera (1977).I I I I I I I I eliminisao tuzioca ako je optuzenorn uskraceno pravo na pravnu pomoc. svaka !ista najsposobnijih pisaca ovog doba sigumo bi ukljucivala rnnogo veci broj zena i pripadnika manjina kao sto su Alis Voker.

do 2002. liberalne denominacije kao sto su episkopalna. izmedu ostalog.indikator postovanja zakona. dokje upotreba kokaina kao modni hir belih Amerikanaca srednje klase dostigla vrhunac oko 1980. dobijale su vise elektorskih glasova. Takav je bio i pokusaj da se postigne rasna ravnoteza u skolskim podrucjirna tako ~to bi se ucenici silom prevozili autobusima u skole koje su udaljene od njihovih lokalnih zajednica. narocito u Bostonu. Ilinois od 27 na 21. Kalifornija od 32 na 55. Na primer. ad 1989. nova verska celina odmah je mobilisana za podrsku baptistickom predsednickom kandidatu Dzimiju Karteru 1976. U meduvrernenu. godine imale po tri ili cetiri elektorska glasa. centar americke politicke debate pomeren je daleko udesno. Uspon drzava u suncanorn pojasu i na zapadu uticao je na ostvarivanje njihovih politickih ciljeva i preovladujucih misljenja. Jugozapadne drzave. Republikanska stranka je za svog predsednickog kandidata odredila Ronalda Regana. Zabrinutost zbog meralnog propadanja pojacavala su i pitanja spoljne politike koja su krajem 1970-ih godina inspirisala konzervativnu desnicu. ali su republikanci i pored toga ostvarili uverljivu pobedu i preuzeli kontrolu nad Belom kucom i Senatom. Ta praksa je sredinom 1970-ih godina izazvala gradanske nemire u vise gradova na severn. koja je imala sarno cetiri elektorska glasa 1950. Pored iranske krize s taocima i nestasice benzina. Ovakvi incidenti su dozvoljavali belcima sa juga da ispolje izvesnu dozu trijumfa jer je bilo jasno da nasilni rasizam nije bio ogranicen sarno na njihov deo zemlje. Amandmanje usvojen u Kongresu neophodnom vecinom glasova. koga su pre deset godina mnogi otpisivali kao desnicarskog ekstremistu. jevandelisti i politicki konzervativci pronasli su zajednicki cilj u pokretu protiv abortusa i borbi za sprecavanje drzava i gradova da donosenjern zakonskih mera 0 . metodisticka i prezbiterijanska dozivele su porazno smanjenje clanstva. ~to se tice rasnih pitanja. gde je i bio do pre sarno tri ili cetiri godine. Pocetkom devedesetih godina. Tih godina je Teksas zabelezio porast od 24 na 34 elektorska glasa. ponovo su oziveli strahovi iz vremena hladnog rata. Njujork je od 45 elektorskih glasova pao na 31. Isto tako varna bila je i kampanja protiv predlozenog ustavnog Amandmana 0 jednakim pravima (ERA) kojim bi bila zabranjena rodna diskriminacija. To znaci da nije daleko dan kada ce predsednicki kandidat moci da dobije polozaj bez ijednog osvojenog glasa na severoistoku ili srednjem zapadu. godine. i njihovi protivnici su se 230 mobilisali pa amandman nije dobio podrsku potrebnog broja drzava. sada je imala deset. znacilo i vece protivljenje intervencijama vlade. nju je zamenila bolje organizovana Hriscanska koalicija. U meduvremenu. sada su imale sest ili osam. godine. posle sovjetske invazije na Avganistan. koje su 1950. U periodu od 1952. Pensilvanija od 32 na 21. Dzordz Bus. sto je predstavljalo neophodan preduslov za obnav1janje vojne obaveze. U periodu od kraja 1960-ih do pocetka 1980-ih godina. Hriscanski konzervativni pokret osnovao je organizaciju "Moralna vecina" 1979. Krajem 1970-ih godina. go dine naovamo. podrzali nezavisnog kandidata Dzona Andersona. ali je bilo potrebno da ga zatim ratifikuje dovoljan broj drzava. Novi jevandelizam je predstavljan javnosti kroz mrezu hriscanskih publikacija i knjizara kao i rad televizijskih jevandelista poput Dzerija Falvela i Pata Robertsona. i da vecina njih zeli da se takva shvatanja uce ujavnim skolama. socijalnirn davanjima. Pocetkom 1980. U politickom smislu. godine. Reganovu pobedu tog novembra pomoglo je i to sto su milioni liberalnih glasaca.Jiomoseksualnim pravirna" prosire gradanska prava na homoseksualce. umesto Kartera. odbacujuci evoluciju kao svetovnu modu. pri cemu su neke od njih izgubile izmedu 20 i 30 odsto vernika u periodu od dye decenije. Briga za pad moralnih vrednosti tih godina odrazila se i u masovnom okretanju religiji kao i jacanju konzervativnih fundamentalistickih i pentikostalnih crkava. godine. upotreba droga (posebno marihuane) tretirana je kao uobicajeni izvor raspolozenja u masovnim medijima. Reganovu politiku je u velikoj meri nastavio njegov naslednik. ranije potpredsednik. tako i na neke od njihovih najvecih dostignuca. slabost Amerike videla se i po predlogu ugovora 0 vracanju kontrole nad Panamskim kanalom panamskoj drzavi. dok su ih one na severu gubile. Reganove pobede 1980. revolucija gradanskih prava dovelaje do pokusaja da se pravednost uredi zakonom uz pomoc afirmativne akcije a to je izazivalo velike podele. Ova kampanja je pokrenula ferninisticki pokret: 1978. Istrazivanja javnog mnjenja izvrsena tokom osamdesetih godina redovno su pokazivala da oko polovina Amerikanaca cvrsto veruje u biblijsko stvaranje sveta onako kako je opisano u Knjizi 0 postajanju. Ohajo od 25 na 20. Kako su drzave u suncanorn pojasu rasle. uz verovatnocu da ce u narednim decenijama dobiti jos vise i postati znacajna izboma snaga. godine 100 000 njihje marsiralo na Vasington da bi podrzalo ovu meru a Nacionalna organizacija zena. vise simpatija za interese verske desnice i veliku privrzenost odbrambenoj i 231 I I I I I I I I . Florida od 10 na 27. godine. Medutim. zapocevsi dekadu militantne desnicarske politike. ali su pas le toga jevandelisti cvrsto pristali uz svetovnu krajnju desnicu. ad kraja 1970-ih. Zategnuta medunarodna situacija kao da je potvrdivala tvrdnje konzervativaca 0 neposredno predstojecern globalnom sukobu i neophodnosti naoruzavanja i opravdavala tirade protiv tekucih pregovora 0 ogranicenju naoruzanja sa SSSR-om. 1 1984. je kontinuirano rasla. konzervativne crkve kao sto su Juzna baptisticka crkva i Bozije zajednice belezile su rekordno povecanje clanstva od 50 do 100 odsto. godine podsecale su na Niksonove pobede prethodnih godina jer su obojica imali koristi od promena u izbornoj geografiji. Cak je i relativno liberalni predsednik Karter reagovao tako sto je nalozio ponovno uvodenje selektivne registracije za vojnu sluzbu. Arizona. To je. Reakcija drustva je dosla brzo i to kako na ekscese sezdesetih.

Americka vlada nije vodila rnnogo racuna 0 tome koga je regrutovala kao saveznika pa se cesto dogadalo. Tu se radilo i 0 masakrima i 0 odredima smrti koji su delovali protiv svakog ko je imao liberalne. Rasporedivanje ovog oruzja izazvalo je snazan antiratni pokret u Britaniji. Kao i na drugim mestima. godine arnericki budzet je cak zabelezio suficit. situacija je sagledavana iskljucivo u kontekstu geopolitickog sukoba.I I I I • kosmickoj industriji. juznjacki glasaci su priznali svoj prirodni afinitet za konzervatinu novu desnicu koja je nasla svoj izraz u reganovskoj republikanskoj stranki. godine gradanski ratovi u Salvadoru i Gvatemali protumaceni su kao jos dve "domine" u sovjetskom lancu. ili kao se obicno kaze . Novembra 1983. umerene ili pro-radnicke stavove i.Jmperije zla" i njenih marioneta sirorn sveta. bila i nova generacija nukleamih raketa i oruzja koja su bila namenjena vodenju nukleamog rata. godine dao je Sjedinjenim Drzavarna izgovor za vojni nap ad i okupaciju ostrva pa su tako Nikaragva i Kuba ostale jedina levicarska utocista na citavoj hemisferi. Simbolicni znacaj Grenade 233 . na primer Ministarstva za energiju. Tu etiketu je dobijala prakticno svaka grupa koja se borila protiv arnerickih saveznika. da se oni . ~irom Treceg sveta. Ponovno rodenje juga u politickom smislu imalo je bitan znacaj utoliko ~to je prvo onesposobilo a zatim i konacno unistilo jednovekovnu hegemoniju demokrata u juznim drzavama.koje je podrzavala okrenu protiv nje uz uzasne posledice.zadnjim dvoristem" nacije . a godlsnji deficit od 200 milijardi do lara. koje su u nesrazmemo velikoj meri bile smestene upravo u tim oblastima. Najveci strah su izazivale rakete srednjeg dometa persing i krstarece rakete postavljene u zapadnoj Evropi 1983. godine. a ne sarno odvracanju potencijalnog neprijatelja. Kambodzi i pre svega u Avganistanu. Budzet arnerickog ministarstva odbrana ' povecan je sa 136 milijardi dolara 1980.obecanja pornoci militantnim antikomunistickim snagama u svakoj zemlji pod dominacijom crvenih. javni dug je udvostrucen. na koji se gledalo kao na potencijalni sovjetski Vijetnam. nego je vec zapoceo sistematskim napadima tajnih komunistickih snaga na zapad. tajne snage CIA krenule su u napad protiv slabijih prosovjetskih vlada u Angoli. Sovjeti su bili vrlo blizu toga da izvrse preventivni nukleami napad pa je izgledalo da je mogucnost globalnog rata veca nego ikada od kubanske raketne krize. godine. godine Siedinjene 232 J Drzave su imale rekordne izdatke u iznosu od preko jednog triliona dolara. Otprilike u to vreme. kada je preplaseni sovjetski vojnik srusio korejski putnicki avion kojije usao u sovjetski vazdusni prostor navodno verujuci da se radi 0 probi radarske odbrane pre americkog nukleamog napada.Reganove doktrine" . u vreme Regana nestala je svaka ranija uzdrzanost. U periodu 1980-1985. a 1987. narocito. Reganova vlada je preokrenula Karterovu politiku uzdrzanosti u Centralnoj Americi dajuci veliku pomoc za odrzavanje vojnih rezima u zemljama prve linije. To oruzje je navodno bilo tako precizno da je prakticno prisiljavalo Sovjete da izvrse nukleami napad kako bi sprecili unistenje svojih komandnih i kontrolnih uredaja.Ratova zvezda". na 244 milijarde 1985. protiv indijanskog stanovnistva. Mnogi teroristi sa Srednjeg istoka koji su od pocetka devedesetih godina napadali na americke ciljeve bili su obuceni u Avganistanu. Reganova administracija je finansirala jacanje odbrane deficitamom potrosnjorn bez presedana u mimodopsko vreme.. ove rakete su pojacale strah sovjetskog rukovodstva zabrinutog zbog ranjivosti sopstvene zemlje. Italiji i drugim zernljama koje nisu zelele da posluze kao "evropska pozomica" u nekoj potencijalnoj kataklizmi. i to ne racunajuci izdatke zamaskirane kroz potrosnju drugih resora. Mozambiku. Zapadnoj Nemackoj. ili 5-6 odsto BDP bio je sredinom osamdesetih sasvim uobicajen. bez imalo interesa za domace rivalitete i zategnutosti koje su proizvele odredenu krizu. j Rezultat te potrosnje je. Nikakva ocena Reganove administracije ne moze da zanemari ogroman rizik koji su preuzeli americki lideri. Kljucni trenutak u ovom novom hladnom ratu nastupio je 1983. a 1969. Pritajeni rat pratilo je masovno povecanje americkih trupa uz program modemizacije i revitalizacije koji bi se mogao opravdati sarno neposredno predstojecim neprijateljstvima. pored rnnogo cega drugog. Kakve god da S'1 bile njihove tehnicke mogucnosti. Cak i u vreme rata u Vijetnamu vlada Sjedinjenih Drzava je retko imala deficit od 24 milijarde dolara za godinu dana ili 3 odsto bruto dornaceg proizvoda. go dine. U toku osamdesetih i devedesetih godina demografija je postavila solidnu osnovu za novu politiku boga i zernlje. godine. Vojni udar na Grenadi 1983. kao i u ovog puta u Avganistanu.Centralnoj Americi i Karibima . zastave i porodice. U Nikaragvi i na Grenadi su sedamdestih godina uspostavljeni radikalni rezimi i vec 1980. REGANOVO DOBA Reganova administracija se u svojoj spoljnoj politici ponasala kao da najveci broj problema proistice iz agresivnih namera sovjetske . ni step en u korn je sudbina sveta zavisila od uzdrzanosti Sovjeta da ne reaguju na provokacije. Nova politika konfrontacije bila je ocigledna i u prostoru koji su konzervativne vode upomo nazivale . Medutim. Reganje najavio i pocetak programa odbrane kosmickim raketama. Terorizam je bio sovjetski instrument za destabilizaciju zapada i zahtevao je odgovarajucu reakciju u vidu . Treci svetski ratne sarno da je bio moguc. Americka kriza s deficitom bila je u velikoj meri direktan proizvod Reganove rasipnicke potrosnje za vojne potrebe. Prema tom mi~ljenju. Etiopiji. S pocetka nevoljno a zatim s odusevljenjern.koji je sada zamenio Jugoistocnu Aziju kao glavno bojiste hladnog rata. Kritika takve politike zapocela je kada su rezimi u Salvadoru i Gvaternali optuzeni za rnnoga zverstva.

Moglo bi se diskutovati 0 tome koliko je njegova spoljna politika bila uspesna. Otprilike 1985. I I I I I I I NOVIMORAL Ponovno naoruzavanje za vreme Regana pratila je moralna obnova kojom se nastojalo da se drustveni eksperimenti iz 1960-ih godina poniste isto tako temeljno kao i naslede Vijetnama u spoljnoj politici. lako kontrasi ne bi nikada mogli da poraze vladu Nikaragve.vijetnamski sindrom" nacije i da ponovo navikne Amerikance na mogucnost neposredne konfrontacije s komunistickim snagama. godine. iako je to 1986-7 izgledalo neizbezno. Reganovska socijalna politikaje uvela ozbiljno smanjenje potrosnje za socijalne usluge i pornoc dok je. Posto znamo kako se prica razvijala i koliko su zatirn antiamericki napadi postali razorni. godine. Za konzervativce Reganove ere centralno pitanje moral a (kao i ekonomije) bilo je obnavljanje naglasene odgovornosti pojedinca i negiranje efikasnosti ili vaznosti resenja koja su isticala drzavnu ili socijalnu dirnenziju. sto je bio deo pogodbe da se oslobode taoci. vec protiv znatno manje impozantnog neprijatelja. pre svega u konfliktima u Trecim zemljama. prosto je neverovatno da je ovaj sukob zapoceo skoro slueajno. istraga Kongresaje. Ovaj lokalizovani problem otvorio je ustavnu krizu u Sjedinjenim Drzavama jer je Reganova administracija nezakonito prodavala oruzje Iranu kao. i 1983. uglavnom civila. i to tumace kao direktnu posledicu njihovog neuspeha da pariraju narasloj vojnoj moci Sjedinjenih Drzava i katastrofi u Avganistanu. u akciji koju su Sjedinjene Drzave smatrale sporednom u velikoj borbi Istoka i Zapada. Tako su se 1982.Jran-kontra" bila je dominantna tern a kojom se stampa bavila sledece dye godine. ova intervencija je Sjedinjene Drzave dovela u direktan sukob s fundamentalistickim islamskim snagama uglavnom organizovanim iz Irana. oni su izazvali toliko krvoprovlica i takve ekonomske probleme da je vlada bila primorana da ude u pregovore. Reganovo doba je zaista uspelo da smanji nelagodnost Amerikanaca zbog angazovanja u inostranstvu. necerno nikada saznati sta bi se desilo daje Zapad nastavio s tradicionalnom politikom uzdrzanosti i da je sprecio primenu visoko rizicne strategije koja je 1983. Sve u svemu. Medutim. Nekoliko godina je izgledalo da je Nikaragva najverovatniji kandidat za invaziju. go dine americke snage nasle u Bejrutu navodno da bi se suprotstavile prosovjetskim interesima. sto je Kongres Sjedinjenih Drzava odbio da podrzi s obzirom na zverstva koja su oni cinili. U stvari. Gubici pretrpljeni u Bejrutu (1983) i Somaliji (1992) oziveli su traumaticna secanja na Vijetnam. kao recimo u slucaju bombardovanja Libije 1986.bio je daleko veci od vojnog jer je akcija smisljeno preduzeta s namerom da izleci . S druge strane. ali velike kolicine naoruzanja kupljene tokom 1980-ih godina nisu upotrebljene protiv sovjetske super-drzave. deo profita iz ovog aranzmana usmeren je na finansiranje kontrasa u Nikaragvi. Srednji istokje bio jos jedno podrucje u kojemje nova administracija na neobican nacin pokusala da se suprotstavi komunizmu koji je videla kao pokretacku snagu levicara i muslimana u libanskim gradanskim ratovima. Ali ni ovo doba nije moglo da prode bez nevolja i to u sukobu sa neprijateljima. godine. pa makar to znacilo i americke gubitke. godine. Takav stay je oblikovao i antiteroristicku politiku Amerike i njenu sprernnost da direktno udari na drzave koje navodno podrzavaju teroriste. u ovom slucaju. s druge strane. bila uzdrzana verovatno da bi se sprecilo ponavljanje jos jedne obavestajne 'katastrofe poput one iz sredine sedamdesetih a i zbog toga sto nije bilo zgodno dirati jos uvek popularnog predsednika. U ratovima koji su uz pornoc Sjedinjenih Drzava vodeni u Centralnoj Americi izgubljeno je vise stotina hiljada ljudskih zivota. Americki konzervativci pripisuju sebi sve zasluge za rusenje SOyjetskog Saveza i drugih kornunistickih zemalja od 1989. islamski militaristi u Libanu uzeli su za taoce nekoliko Amerikanaca i zapadnih Evropljana. Posle togaje vodeca sandinisticka partija porazena na izborima 1990. slican onom kojije srusio Niksonov reziru. i to ne uzimajuci u obzir glasine koje su se sirile 0 umesanosti vlade u trgovinu drogom i atentate kojima je nastojala da pomogne antisandinistickirn snagama. povecavala budzetska sredstva za policiju i zatvore. Pocetkom osamdesetih godina. Uzroci socijalnih problema bili su po novo ocenjeni pa su svi zlocini i devijacije pripisivane licnosti i prirodi pojedinaca a ne socijalnoj ili ekonomskoj disfunkciji. a afera . Jedan aspekt zamrsene situacije na Srednjem istoku izazvao je direktnu opasnost za Reganovu administraciju kojaje zamalo dozivela potpun neuspeh. Time je zapoceo direktan sukob s islamskim terorizmom koji je krajem veka postajao sve ozbiljniji. Skandalje izbio u novembru 1986. koje su formirali i naoruzali americki savetnici. Izvrsna vlast se tako nasla u polozaju da uspostavi i privatni alternativni fiskalni sistem i obavestajnu mrezu za sprovodenje njene politike pa su se nezakonite radnje nadovezivale jedna na drugu. reakcija na krivicno delo bila je rnnogo ostrija i mnogo vise se insistiralo na kazni. uz redovno nezakonito delovanje americkog obavestajnog i vojnog osoblja. za razliku od socijalne i 235 . godine zamalo prervorila u pepeo i zapadni i komunisticki svet. Tako je Regan zavrsio svoj mandat na vreme i ne izgubivsi nista od svog politickog ugleda. irackog vode Sadama Huseina posle njegove okupacije Kuvajta 1990-91. ali su se vladi te zernlje suprotstavile i konacno je srusile antikomunisticke "kontra~ke" pobunjenicke snage. tehnoloski daleko slabijim od americkih snaga. To se jasno pokazalo u policijskim akcijama kao sto su one izvedene u Panami (1989) i na Haitiju (1994) kao i u intervenciji velikih sila u Bosni (1995-96) i na Kosovu (1999). Zvuci ironicno. godine naovamo. Verovatno je da su vec same podaci poznatijavnosti bili dovoljni za opoziv predsednika 234 i nekoliko njegovih najblizih savetnika.

i strani i dornaci. zabrinutost je izazivao veliki broj zaposlenih na relativno malo placenim usluznim poslovima. Nevesto sprovedena istraga 0 optuzbi za zlostavljanje dece 1983.Jdupske" droge kao ekstazi. koji nase gradove pretvara u borbene zone i ubija nasu decu. Konzervativna tumacenja bila su vidljiva i u stereotipima i moralnim histerijama koje su preovladivale u medijima i politickoj debati tih godina. serijskim ubistavima i terorizmom dozvoIila je Federalnom birou i drugim politickim agencijama da se oslobode cvrstih restrikcija koje su im nametnute 1970-ih. u dugorocnoj perspektivi. pored njih se na listi od 40 najvecih firmi nalazilo sarno jos osarn americkih kompanija. ostala uglavnom neprornenjena u odnosu na vrerne Reganove inauguracije. medunarodni karteli droge postali su ~ova imperija zla na koju se usmerila arnericka politika kako bi opravdala odrzavanje velike i zastarele organizacije nacionalne bezbednosti. "Opasni autsajderi" bili su vrlo korisni kao opravdanje za birokratske i zakonske promene i sprecavanje ociglednog propadanja. posle otkrivanja programa COINTELPRO i drugih uzasnih radnji. godine. Rat protiv droge bio je u potpunosti institucionalizovan. ukljucujuci metamfetamin ili spid i .. godina. na preko 35 miliona 1983. glavni centri svetske privredne aktivnosti nalaziti u ovom regionu. ali po cenu kriminalizacije miliona crnaca i drugih manjina. olicavajuci nemoralnost i istinsko zlo proisteklo iz moraIne i politicke dekadencije proslih administracija. Pocetkom 1993. zlostavljanjem deee. kao i serijske ubice. Jos cetiri miliona Amerikanaca uslovno pustenih na slobodu zvanicno se nalazilo u rukama drzave.Jov na vestice" davao je optuzenima manju zastitu nego sto bi je imali u Novoj Engleskoj u sedamnaestom veku. godine. a javljali su se i znaci znatnog slabljenja. uz deset japanskih i petnaest zapadnoevropskih. Medutim. vec i teroristi." Ubrzo posle toga. pripadnika srednje klase iz sedamdesetih godine. EKONOMSKA DIMENZIJA Tokom najveceg dela svog mandata. godini. pre svega u Kini.. Vizija sveta kojim dominiraju zemlje na pacifickom obodu izbledela je posle ekonomske krize u tom regionu 1997-98. Tih godina je doslo i do rasirene prakse ponovnog uvodenja smrtne kazne. Ronald Reganje bio predsednik zemlje koja je na prvi pogled dozivljavala ekonomski uspon podstaknut povecanjem odbrambene moci i deregulacijom finansijskih trzista. Sjedinjene Drzave su jos uvek imale tri najvece industrijske korporacije na svetu: GM. na skoro 10 odsto u 1982-83. godine. Medunarodna situacija je takode pokazivala zabrinjavajuce znake s porastom konkurencije Japana i drugih nacija na pacifickom obodu. krajnjeg oblika cisto retributivnog kaznjavanja. Vee 200 l. ' pocinioci nasilja nad decom i pomografi koji su predstavljali opasnost za arnericku deeu. Epl i Majkrosoft. Ford i Ekson. Iako su podaci 0 zaposlenosti u doba Regana davali nizgled dobru sliku. Citava serija panika izazvanih upotreborn droge. U septembru te go dine.mekdonalds" poslovi uzmu u obzir. 237 J 1 . cesto bez stalnosti ili pogodnosti koje pruza industrijski sektor. nas najozbiljniji problem kokain. Proizvodnja u industirijskom pojasu je stagnirala dok je poljoprivredno podrucje srednjeg zapada uslo u period ozbiljne krize. Kako je opasnost od kreka izbledela tokom 1990-ih godina. dok se sovjetska opasnost rusila takoreci iz sata u sat. Prakticne posledice ovih promena mogu se kvantifikovati uz pomoc podataka 0 porastu broja zatvorenika u drzavnim zatvorima. Sredinom osamdesetih. retorika 0 opasnostima od droge upotrebljena je u Panami da bi se opravdala invazija na nezavisnu drzavu. sto predstavljajednu od najvecih stopa po stanovniku na planeti i sest do deset puta vecu nego u Evropi uopste. Broj ljudi koji su zvanicno klasifikovani u grupu ispod nivoa siromastva povecan je sa 25 odsto od 1979. godine u kalifomijskoj predskolskoj ustanovi oznacila je pocetak deeenije histerije u vezi sa delovanjem grupa koje izvode satanske rituale i navodno vrebaju decu sirom zemlje.. drzavnim i lokalnirn zatvorima u periodu 1980-1995. kada je reafirmisana moralna disciplina toliko osporavana prethodnih godina. Sjedinjene Drzave su neopozivo usle u doba informatike a najvaznije inovacije u oblasti kompjutera dolazile su iz americkih firmi IBM. alije verovatno da ce se. Sjedinjene Drzave su 1992. Ovaj vise nego doslovan . s o~ivljavanjem kosmara i strahova od raznih spoljnih snaga koje navodno predstavljaju veliku pretnju za arnericki narod. a narocito krek . To su bili ne sarno prodavci i kraljevi droge. U politickom kontekstu tih godina svaka od ovih ocigledno razlicitih pretnji sluzila je u osnovi za istu svrhu. predsednik 236 Bus je objavio kako se "svi slazemo da je najozbiljnija domaca opasnost sa kojim se nasa nacija danas suocava droga . Cak i ako se takvi .I • terapeutske politike iz vremena "velikog drustva" predsednika Dzonsona. Drakonske kazne odvratile su najveci broj povremenih uzivalaca droge. broj zatvorenika u Americi porastao je na oko dva miliona. sloma porodice i seksualnog hedonizma proteklih 15 godina. godine imale trgovinski deficit od 60 milijardi dolara sa Japanom. pad cena nafte izazvao je pustos u Teksasu i u naftonosnom pojasu. To je otrov i nista drugo. godine.. utrostrucio iako je realna stopa kriminaliteta 1995. nekoliko americkih administracija je pokusalo da iskoristi slicne strahove od drugih droga koje su navodno "preplavile naciju". godine. Novi konzervativizam je agresivno dosao do izrazaja u ratu protiv droge objavljenom sredinom decenije. Trziste akcija je cvetalo iako je ekspanzija bila nejednaka. zvanicna stopa nezaposlenosti porasla je sa 6 odsto u 1978-79. Broj zatvorenika se 1I saveznim. Pocetkorn 1989. 22 milijardi sa Kinom i 10 milijardi sa Tajvanom. slabljenjem radnicke organizacije i jacanjem ekoloskih ogranicenja u sferi biznisa.

gde su ozbiljne stedne i kreditne institucije deregulisane i dobile slobodu da na uloge daju kamate koje zele. Ekonomsku katastrofu pogorsao je kraj Reganovog burna u leto 1990. Klinton je. godine. 238 NE ZABORA VLJAJUCI PROSLOST: KLINTONOVE GODINE Americka politika cesto zbunjuje spoljne posmatrace. ispario. neraspolozenje prema vladi raspirivali su i izvestaji 0 korupciji. On se zalagao za sirenje drzavne vlasti i obaveza u oblastima kao sto su regulisanje vatrenog oruzja. i Majkla Dukakisa 1988. a savezna vlada se nasla u situaciji da nadoknadi stotine milijardi dolara neizvrsenih obaveza. ali se smatralo da je drustveno koristanjer odrzava neku vrstu darvinovske evolucije u kojoj manje spremni ispadaju sa trzista. U tim poslovima se zaradivalo mnogo. odnosno skandalima u koje su bili umesani supruznici Klinton dok su ziveli u Arkanzasu. Te cesto veoma visoke kamate finansirane su rizicnim investicijama i spekulacijama. Berzaje dozivela krah u oktobru 1987. Demokrati su sami doprineli svom porazu nominacijorn najmanje harizmaticnih licnosti koje su mogli da pronadu . U takvom konfuznom ekonomskom i politickom okruzenju mozda je znacajno to sto su republikanci tako dobro odrzali svoje pozicije. uklanjanje zakonskih ogranicenja za homoseksualce i odbranu zakonskog prava na abortus. kandidatom koji se bar na pocetku pozivao na verske i umerene vrednosti glasaca i posvetio se onim ekonomskim problemima i mukama koje je Busova administracija navodno zapostavila. Tek 1992. Izbori za Kongres 1994. sto istovremeno govori i 0 tome koliko se politika od sredine sedamdesetih pomerila udesno. Kao sto su izbori u oba slucaja pokazali. kada je zapoceo period recesije i zabrinjavajuce nezaposlenosti. Medutim. njegova politika u odnosu na sva ova pitanja izazivala je odbojnost s obzirom na ulogu morala i polova koja je od 1960-ih godina postajala sve jaca. Neki "klintonomrsci" bili su jos radikalniji pa je 1990-ih godina ponovo doslo do pojave radikalnog desni239 I . Izbori 1994. Antiklintonovsko raspolozenje pokrenulo je novi populisticki konzervativni pokret. Krizaje nastupila 1987-88. godine a guruima integracija i akvizicija preostalo je sarno da se suoce sa serijom sudenja zbog insajderskih poslova i manipulacije akcijama. Sredinorn decenije. po misljenju njegovih sledbenika. Klintonje na drzavu gledao kao na potencijalnog cinioca dobra. Kriza je narocito tesko pogodila juzne i zapadne drzave a finansijski krah je imao lancanu reakciju na trzistu nekretnina. administracija je optuzivana i da koristi agencije vlade protiv neprijatelja i neistornisljenika na isti nacin na kojije to cinio i Nikson pre dvadeset godina. godine. godine bili su velika pobeda republikanaca jer su dobili kontrolu nad Predstavnickim domom. Jedna se odnosi na integracije i akvizicije. On je takode zastupao nacionalni sistem zdravstva. S druge strane. naisla na prilicno zestok otpor. Pored toga. a najveci broj optuzbi odnosio se na poslove u vezi sa zemljom u koje su bile ukljucene sumnjive stedne i kreditne institucije.radijskim kontakt programima.• Dve aktivnosti koje su pocetkom 1980-ih dovele do najveceg rasta na kraju ce prouzrokovati dugorocne probleme u proporcijama koje se u to vreme nisu mogle ni naslutiti. Citav ovaj postupak je velikim delom finansiran zaduzivanjem. narocito Evropljane koji smatraju da bi napredna nacija pretezno evropskog porekla trebalo da postuje iste principe koji se smatraju razumnim u Britaniji. Najveci deo stednje i zajmovaje 1988-1991. U najboljem smislu liberalne tradicije. godine. Francuskoj ili Nernackoj. odabranih samo zbog njihovih besprekomih liberalnih biografija. Reakciju protiv Klintona nije moguce razumeti osirn kao deo duge americke tradicije. Step en u kom se Amerika razlikuje od ovih drzava najbolje se vidi po Kilntonovim godinama. Na politiku radikalno slobodnog trzista ukazivale su i promene u finansijskom sektoru. Dukakis je to i priznao kada je nadmeno odbacio Reganove optuzbe da je "liberal". koja potice jos od najranijih cngleskih naselja. demokrati su mogli da izadu sa Bilom Klintonom. kao otelotvorenje agresivnog feminizrna i materijalisticke drzave. Klintonova idealna drzava je za njegove konzervativne protivnike bila trijumf feministickih i antimuskih obicaja. po prvi put u generaciji. To je u prolece 1992. pre svega u medijumu koji je dozivljavao procvat . Antiklintonizam je ubrzo postao mocna snaga. doprinelo eksploziji socijalnih nemira u Los Andelesu i drugim gradovima. pokazivao hvale vredan interes da se succi s istorijskim nepravdama koje pogadajllnaciju. Rat kultura olicavala je predsednikova ~ena Hilari Rodam Klinton. demokratska stranka je sve vise postajala stranka zena i rasnih manjina. stavovi levog centra koji su osvojili podrsku najvaznijih interesnih grupa i vemih glasaca stranke zagarantovali su propast oba kandidata. Etos slobodnog trzista je ipak kompromitovala znacajna vlast drzave jer je i za najneverovatnije investicije garantovala savezna vlada koja je bila zakonom obavezana da spasava i najnepromisljenije kockare. nastojeci da sprovede ideje koje su u Evropi bile sasvim prirodne. Odredenu ulogu imao je i rasni aspekt. narocito kontinuirana praksa afinnativne akcije. rasnom nepravdom i nejednakoscu polova. iako je ta refonna 1994. godine dozivela poraz. odnosno praksu da odredene korporacije kupuju suparnicke kompanije a zatim prodaju manje unosne delove takvih firmi. kada je njegova administracija. i zeiju da te probleme resi. godine kao i kasniji izbori ukazivali su na veliki jaz izrnedu dye stranke u pogledu uloge polova. Ispitivanja koja su usledila otkrila su rasirene politicke malverzacije sa stednjom i propalim zajmovima i posledice su mogle biti ublazene sarno ako bi stranke odbile da istrazuju aferu u koju su verovatno bili duboko umesani i njeni ljudi. pre svega sa sirornastvom. ali je ocigledan problem bilo to sto je novae nezibezno isao onim institucijama koje su davale najvise kamate i tako imao najnesigumiju ekonomsku podlogu. odbacivanje svih nacionalnih i vojnickih vrednosti koje su od Amerike napravile veliku zemlju.Voltera Mondejla 1984.

u perfekcionistickim kolonijama viktorijanske Amerike. Simpsonu sredinom decenije. godine izgledao osuden na propast. Onako kako se desilo. podmetanjem bombe u zgradu saveznog biroa u Oklahoma Sitiju. narocito u drzavama na srednjem zapadu kao sto su Ajova. Bez obzira na to. a ne duhovnog oruzja kako bi se odbranili od vavilonskih snaga antihrista. Sukob je kulrninirao glasanjem 0 opozivu. Dogadaj u Oklahoma Sitiju promenio je politicki pejsaz primoravsi antivladine aktiviste da se u realnom svetu suoce s posledicama cesto previse zestokih reci izgovorenih u protekle dye godine. kada jeu konacnorn napadu federalnih snaga poginulo oko 80 davidijanaca. Milioni njih imaju ista apokalipticna ocekivanja kao davidijanci a rnnogi i 'zajednicku ideju da ce hriscani u poslednjim danima morati da se late pravog. godine. . savezne snage nisu ozbiljno shvatile apokalipticna upozorenje iz logora. aprila. "novog svetskog poretka" . Na srecu po Klintona. U pucnjavi je ubijeno nekoliko clanova sekte i agenata. Pocetkorn 1994. Klintonje imao koristi od medija koji su bili manje zainteresovani za to da ga kritikuju. Sa takvom ruzicastom pozadinom mnogi Amerikanci imali su osecaj prosperiteta i dobrobiti a u takvim periodima ljudi nastoje da izbegnu svaki avanturizam. kada su federalni agenti upali u logor milenaristicke sekte Loza davidijanaca trazeci ilegalno automatsko oruzje. Tvrdnje 0 prevarama republikanaca na Floridi trebalo bi posmatrati u kontekstu manje publikovanih ali dobra dokumentovanih slucajeva namestanja rezultata glasanja u interesu demokrata na drugim mestima.zveri". cime je pocela opsada koja je trajala do 19. Nije slucajno da je druga godisnjica dogadaja u Vakou obelezena udarcem u srce . medutim. svaku politiku koja ugrozava status quo. istraga bi se sigurno usmerilila i na neke druge zloupotrebe vlasti od strane Klintnove porodice. organizovanih i naoruzanih po ugledu na paravojne jedinice. barem toliko ozbiljne koliko i Votergejt. ali su se stvari mogle i drugacije odvijati. on je uspeo da organizuje impresivan politicki povratak na predsednickim izborima 1996. Javno povlacenje iz politike dozvolilo je Klintonu da 1998-99. ozbiljna politika je ustupila mesto spektaklu i slavnim licnostima. godine i osecanju bezgranicnog tehnoloskog optimizma zbog sirenja interneta i "nove ekonomije". dovelo do jos dublje mobilizacije ovih arhaicnih usmerenja. pre svega u Floridi. . cesto na religijskoj osnovi.seksualnog makartizma". Kao i u prethodnim erama prosperiteta kao sto su bile dvadesete godine dvadesetog veka. pristalice . ova obnova mote se pripisati i zadivljujucem ekonomskom procvatu od 1993. 0 tom rezultatu je vodenazucna rasprava jer se tvrdilo da BuS svoju pobedu duguje manipulaciji glasackim listicima.instrumenta antihrista predskazanog u biblijskoj Knjizi otkrovenja.Biblijsko blebetanje".I I I • 1 I carskog ekstremizma. kada je poginulo vise od 160 Ijudi. Viskonskin i Misuri. Milioni Amerikanaca mislili su da je Klintonova administracija ne sarno zla vec skoro satanska. pa bi njegov predsednicki polozaj bio unisten. Datumje bilo pun simbolike i podsecaone sarno na Vako i druga vladina zverstva protiv fundamentaliste. pri cemuje svaka od njih predstavljala potpuno drugaciji misaoni svet i istorijsku tradiciju. do 2001. a vise da isporucuju stalnu dozu vesti 0 poznatim licnostima i prikazuju sapunsku operu u stvarnom zivotu. u Teksasu. sto je omogucilo da se Klintonovi kriticari otpisu kao puritanski licemeri. godine. Nije nikakvo cudo sto opoziv nije izglasan. rekli suo Unistenje logora u Vakou je. Da je ekonomska situacija bila manje povoljna. pokret milicije se brzo raspao a desnicarski ekstremizam postao je sumnjiv. vec i na one koji su protestovali protiv poreza u Leksingtonu 1775. Dz. prezivi one sto bi inace bila fatalna kriza kada se pokazalo da j e lagao pod zakletvom 0 svojoj seksualnoj vezi sa stazistkinjom u Beloj kuci. 0 Klintonu se u najgorem slucaju rnislilo kao 0 simpaticnorn mangupu i dozvoljeno muje da zavrsi svoj drugi mandat. U to vreme niko nije mogao znati da je nacija na izborima 2000. pa su se razne milicije i paravojne grupe posvetile borbi protiv . godine u mestu Vako. kolonijama hriscanskih fundamentalista na obali jezera Ozark u danasnje vreme ili utvrdenjima izgradenim u americkoj divljini. godine. Da Ii su cak i najfanaticniji I kriticari Klintona zaista zeleli jos pokolja ove vrste? U reakciji koja je usledila. Monikom Levinski. Moguce je da Busova pobeda nije bila apsolutno ubedljiva. mediji su se potpuno usredsredili na seksualni deo afere.Jednog sveta". plaseci se njenog internacionalizma kao prikrivenog uvodenja jedne svetske vlade. S druge strane.zveri" i . Ta tendencija je najociglednije ispoljena u sudenju O. 241 240 . cudljivi izborni sistem dao je pobedu republikancu Dzordzu V. Pored rastuce krize konzervativizma. Iako je Klinotonov predsednicki mandat posle izbora 1994. a Klintonov potpredsednik Al Gor je zaista i dobio malu vecinu glasova naroda. Ova apokalipticnn predstava bila je isto toliko autenticno americka kao i liberalna politika koju je simbolizovao Klinton i imala je podjednako snazan odjek u velikim delovima stanovnistva. bilo je na neki nacin vezano sa takvim antivladinim paravojnim snagama. Demokrati su bili vrlo blizu pobedi na predsednickim izborima 2000. stotine hiljada Amerikanaca. pretezno belaca. Sami davidijanci nisu narocito neobicni: u Sjedinjenim Drzavama postoji na stotinu verskih denominacija sa sarno nekoliko stotina clanova a mnoge od njih zive u nekoj vrsti geografske izolacije. ali je bar bila prava. Sam incident je uglavnom znacajan zbog potpunog nerazumevanja koje je razdvajalo dye strane. u Juti devetnaestog veka. Novo je . Busu. bilo to sto su te ideje sada odbacivane kao sulude i opasne i sto su zahtevale intervenciju snaga slicnih nacionalnoj policiji neke evropske zemlje. U svemu ovome nije bilo nicega sto bi izazvalo iznenadenje prvih naseljenika u Masacusetsu sedamnaestog veka. iako je naknadna istraga pokazala da je BuS posteno pobedio. godine birala predsednika koji ce morati da se succi s najgorom krizom koja je zadesila Sjedinjene Drzave u vise generacija. Bez obzira na ocigledne licne nedostatke i mane njegove administracije. Ove dye americke karakterisitike zestoko su se sukobile 1993.

Medutim. Drzave ponekad moraju igrati prljavo. U svakom slucaju. Klintonova administracija se narocito prezrivo odnosila prema naporima agenata CIA . Posle. Teroristicke mreze koje su organizovale 11. sa brojem zrtava koji se penje na stotine hiljada i vojskom koja se bori da odrzi red. Poginulo je ukupno 3000 1judi. Posto je CIA imala malo operativaca u drzavarna poput Avganistana. Stavi~e. Koliko god to bilo tesko priznati. sravnivsi sa zemljom Svetski trgovinski centar u Njujork Sitiju i unistivsi deo Pentagona. A kada je Sadam 1998. septembra zahtevaju ponovnu procenu mnogo cega u novijoj istoriji nacije. hernijskim ili bioloskim oruzjem u sopstvenoj domovini. Ipak. godine. U strahu od neprijateljskog stava javnosti. spetembar 2001. Iako su mnogi komentatori ovaj dogadaj iz 2001. moglo se dogoditi C:aAmerikanci zive u zemlji bez demokratske v1ade. Sjedinjene Drzave su tog dana prosle mnogo bolje nego ~to su imale pravo da ocekuju. Cak i 1993. bilo bi pravednije povuci analogiju sa 1861. kljucni trenutak. godine isterao inspektore UN za naoruzanje. godine oznacio upravo takav . U isto vreme. poredili sa Perl Harborom. Kada bi name na ozbiljno protivljenje. Do podne tog dana. godinom kada je central no pitanje bilo prezivljavanje nacije. Posle 11. oni su ovaj vazdusni nap ad mogli kombinovati s hemijskim. 0 skici napada koji se dogodio 2001. kao sto su to planirali u prvom udaru na Svetski trgovinski centar 1993. Arnerikanci su sa uzasorn konstatovali da postoji realna mogucnost da uskoro budu izlozeni napadima nukleamim. Kao i vise puta pre toga od 1980-ih. Dogadaji su dobro poznati. zbog brige da se izbegnu civilne zrrve. ovog dogadaja. Za vreme Klintonove ere iste grupe terorista na Srednjem istoku jedna za drugom napadale su americke interese. bio je fasciniran idejom da avione upotrebi kao projektile koji bi se mogli usmeriti. kao sto je Pakistan. ?d Agencije se zahtevalo da postuje pravila medunarodnog pra242 va na nacin koji je bio potpuno nerealan u obavestajnorn svetu. narocito protiv Iraka i Irana. uzastopne vlade Sjedinjenih Drzava bile zaprepascujuce nevoljne da se succi s realnoscu rata ili kontrateroristickih operac.:ija. go dine. Dogadaji 11. i cela decenija devedesetih godina zasluzila je ponovnu procenu. americke snage bi se odmah povlacile iz cega su njihovi potencijalni neprijatelji izvlacili odgovarajuce zakljucke. da su teroristi to hte1i. na sediste CIA u Virdziniji. lstocnoj Africi 1998. vec je raspravljalo teroristicko podzemlje. udario bi u jos jedan kljucni cilj. takav cin simbolicne destrukcije naneo bi nepopravljivu stetu statusu nacije u celom svetu. Nad raspravama 0 ovom pitanju nadvijala se senka Vijetnama jer su. a unapredenja su uvek dobijali oni koji nisu imali prakticno nikakvog iskustva na terenu ili neposrednog znanja 0 drugim kulturama. ti udari su. Sjedinjene Drzave nisu ucinile nista. koji su im omogucavali da izbegnu moraine i pravne dvosmislenosti koje podrazumeva angazovanje agenata. mozda cak i deset. bili potpuno neefikasni (Sudan i A vganistan). kada se radi 0 Sjedinjenim Drzavama malo ko moze poreci da je 11. prelaz izrnedu dva doba. Sjedinjene Drzave nisu odgovorile. Cetiri grupe kidnapera preuzele su kontrolu nad avionima na redovnim linijama iznad teritorije Sjedinjenih Drzava i srusili ih na kljucne ciljeve. Stavise. kada su teroristi izvrsili svoj prvi napad na Svetski trgovinski centar. politika Klintonove administracije prema Iraku upomo je signalizirala popustljivost i slabost. jedan od tih istih terorista napravio je plan za bornbardovanje ili istovremenu otmicu velikog broja americkih aviona. Pocetkorn 1995. U narednim godinama. napadima za koje su bili potpuno nepripremljeni. Krajem devedesetih godina. zemlju koja ima moc da unisti svet ali ne i da ostane u borbi kada nekoliko njenih vojnika pogine. mnogi smatraju da se s rasformiranjem nacionalnog obavestajnog sistema 1970-ih godina otislo predaleko. a 0 stotinama ili hiljadama dodatnih zrtava da i ne govorimo. americka administracija je ucinila sve sto je mogla da taj zlocin predstavi kao dele nekolicine izolovanih fanatika umesto da aktivno istrazuje dokaze koji su ukazivali na umesanost medunarodnih islamistickih mreza. rat je predstavljao legitimnupoliticku opciju sarno kada je podrazumevao minimaine arnericke gubitke. ubijale stotine civila i sluzbenika u Saudijskoj Arabiji 1996. Sjedinjene Drzave su bile prinudene da se oslanjaju na druge zemlje. to je 243 I . .SEPTEMBARSKI MASAKRI U istoriji se retko dogada da jedan jedini dan predstavlja prekretnicu. U tom kontekstu. prestrukturirane obavestajne agencije ocekivale su previse od upotrebe "cistih" elektronskih uredaja za prismotru. Sjedinjene Drzave su tog dana bile vrlo blizu poraza. narocito vlade Iraka. Ovu katastrofu sprecila je sarno herojska akcija putnika na 1etu 93 zahvaljujuci kojoj se avion srusio daleko od svog cilja. kao 1998. kao u Somaliji ili Bjerutu. a narocito vreme Klinotonovog predsednickog mandata. Kada su 1996. Prvobitni plan terorista verovatno je podrazumevao veci broj otmica aviona. godine snage Sadama Huseina krenule preko linije utvrdene na kraju zalivskog rata. na primer. a administracija ipak nije efikasno uzvratila. kao u Iraku. septembra. da jedan od otetih aviona nije ometen u izvrsenju svog zadatka. Na Ameriku se gledalo kao na preterano snaznu ali u krajnjoj liniji kukavicku zemlju.. nije se ozbiljno razmislilo ni 0 tome da se preduzmu mere odmazde protiv drzava koje su sponzorisale ove napade. ili nikakve. Jemenu 2000. zbog nespremnosti da reskiraju arnericke zivote. kao na Baikanu.radu spijuna i ubacenih ljudi. Isto tako. U onih nekoliko slucajeva kada su Sjedinjene Drzave lansirale svoje osvetnicke rakete na teroristicke objekte. uz podrsku Iraka i njegovih saveznika u islamskoj rnrezi Al Kaida. koje su i same bile duboko umesane u delovanje islamista. septembar jos uvek postoje na americkom tlu i organi Sjedinjenih Drzava su se u velikoj meri pokazali nesposobnim da protiv njih preduzmu odlucnu akciju. godine. u idealnom slucaju ratje zahtevao sarno upotrebu vazdusnih snaga. Belu kucu ili nukleamu elektranu.

kojije bio dornacin hiljada terarista AI Kaide i njihovog zloglasnog vode Osame bin Ladena. snage predvodene Sjedinjenim Drzavama unistile su islamisticki rezirn u Avganistanu. duzno postovanje misljenja covecanstva zahteva od njega da objavi razloge koji su ga naveli na to odvajanje. Istorija sadasnjeg kralja Velike Britanije jeste istorija neprestanih uvreda i nasilja. njihovo je pravo. Ova fraza predstavlja sasvim zgodan rezime vojne. U vreme dok ovo pisem. Ali kada dugi niz zloupotreba i nasilja koja idu uvek za istim ciljem otkrije plan koji namerava da ljude podvrgne potpunom despotizmu. sva su iskustva pokazala da je covecanstvo vise sklono da zla podnosi dok su ona podnosljiva. otvorena politika useljavanja omogucavala je svim operativcima terorista da se slobodno krecu po citavoj teritoriji Sjedinjenih Drzava. diplomatske i obavestajne delatnosti Amerike tokom 1990-ih. a kad bi tako bili zadrzani. Upravo takvo je bilo mukotrpno trpljenje ovih kolonija i takva je sada nuznost koja ih prisiljava da menjaju svoj prvobitni sistem vladavine. Da bismo ovo dokazali. da medu ova spadaju ~ivot. Oden kada je 1. Sjedinjene Drzave vode daleko aktivniju medunarodnu politiku. doduse. Rezultati te politike pokazali su se 2001. go dine unistene rnnoge iluzije i da ce Amerika koja izlazi iz krize nuzno biti transformisana nacija. a pominje se jos nekoliko potencijalnih meta. i da medu silama ovog sveta zauzme posebno i ravnopravno mesto koje mu daju zakoni prirode i boga te prirode. shodno tome. njihovaje duznost da zbace takvu vladavinu i da stvore nove cuvare svoje buduce bezbednosti. H. On je svojim guvemerima zabranio da odobravaju zakone od neposredne i hitne vaznosti ukoliko ne bi bili zadrzani dok ne dobiju njegov pristanak. ranjivosti pa cak i obarnrlosti. septembra 1939. Razboritost ce mu. Sjedinjene Drzave su suocene s dilemom koliko daleko treba ici u onome sto se naziva ratom protiv terara. godine. koje su sve imale. mnogi korisnici elektronske peste slali sujedni drugima pesmu koju je napisao V. kada neka forma vladavine postane sterna po te ciljeve. 245 . nego da sebi pribavlja pravo ukidajuci forme na koje je naviklo. Vec krajem 2001. na Srednjem istoku i u jugoistocnoj Aziji. Mi smatramo ociglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki. .sloboda i trazenje srece. da ihje njihov Tvorac obdario neotudivim pravima. bili prevladani osecajem straha. godine. godine. Posle ove izvanredne pobede. osnivajuci je na takvim principima i organizujuci njenu vlast u takvom obliku koji ce mu najverovatnije osigurati bezbednost i srecu.jedne prizernne i nepostene decenije" citirana je bezbraj puta. on bi sasvim prestajao da vodi brigu 0 njima. Da bi osigurali ta prava. koja govori 0 tome kako su dogadaji u septembru oznacili kraj svih nada . Sve sto se moze sa sigurnoscu reci jeste to da su u septembru 2001. nalagati da davno ustanovljene oblike upravljanja ne treba menjati zbog beznacajnog i prolaznog uzroka i. uspostavljanje apsolutne tiranije nad ovim drzavama. Amerikanci su 2001. i kao da su govorile da se takve strahote mogu ciniti nekaznjeno. Nemoguce je predvideti koliki ce biti domet ovog sukoba. koje kao da su prizivale sve vece i razomije napade koji su pogadali sve blize. mi cemo pred nepristrasni svet izneti cinjenice: On je odbio da odobri zakone veoma korisne i potrebne za javno dobro. Prilog I DEKLARACIJA NEZA VISNOSTI I 244 Kada u toku istorijskih dogadaja postane nuzno da jedan narod raskine politicke veze koje su ga spajale s drugim. Odmah posle napada. U meduvremenu. ljudi ustanovljavaju medu sobom drzave koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada. kao neposredan cilj. pravo je naroda da je izmeni ill ukine i uspostavi novu drzavu.I I I I I I I izazvalo sarno nekoliko nasurnicnih americko-britanskih raketnih napadanista sto iracki rezirn ne bi mogao lake da podnese. godine izbio ratjer je njegov prikaz stanja nacije tako dobra odrazavao ovaj danasnji trenutak. isto kao i 1939. s proklarnovanirn ciljern da uniste snage odgovome za septembarske napade. Jedna jedina fraza iz te pesme.

Opominjali smo ih s vremena na vreme da njihovo zakonodavstvo pokusava da nas podvrgne nepodnosljivoj vlasti. kao sto smatramo i ostalo covecanstvo. slobodne i nezavisne drzave. pri cemu se zakonodavna vlast. u vreme mira. On je pljackao nasa 'mora. I I I 246 . jesu. pustosenja i tiranije koje je vec otpoceo primerima surovosti i podmuklosti kojimaje tesko naci rayne i u vreme najveceg varvarstva i koji su potpuno nedostojni poglavara jedne civilizovane nacije. 247 I . da su razresene svake pokornosti britanskoj kruni. ani Sll takodje postali gluvi na glas pravde i srodstva. koja se ne moze unistiti. dugo vremena posle takvih raspustanja. ukidajuci nase najdragocenije zakone i menjajuci iz osnova oblike nase uprave. Podsecali smo ih na okolnosti naseg iseljavanja i naseljavanja ovde. i da sve politicke veze izmedu njih i drzave Velike Britanije jesu i treba da budu potpuno prekinute. On bas sada salje mnogobrojnu vojsku stranih placenika da upotpuni delo smrti. Poglavar ciji je karakter tako obelezen svim delima koja karakterisujednog tiranina nije podesan da vladajednim slobodnim narodom. On se udruzivao sa drugima da bi nas potcinio sudskoj vlasti stranoj nasem uredenju i koju nasi zakoni nisu priznavali. sajedinim ciljem da ih zarnaranjem natera na saglasnost sa njegovim merama. da bi nas prebacivao preko mora radi sudenja zbog toboznjih krivicnih dela. Mise. On je zeleo da vojnu vlast ucini nezavisnom od gradanske i visom od nJe. palio nase gradove i unistavao zivot naseg naroda. neprijateljima u ratu a prijateljima u miru. sto po pravu i treba da budu. da naredi da se drugi izaberu. zakljucujuci mir.•• On je odbio da odobri druge zakone za razrnestaj sirokih oblasti naroda. I sa cvrstim uverenjem u zastitu bozanskog providenja mi se zavetujemo svojim zivotirna. Pozivali smo se na njihovo osecanje pravde i velikodusnost i zaklinjali smo ih vezama naseg srodstva da osude ta nasilja koja ce ih neizbezno dovesti do prekida nasih veza i nasih dobrih odnosa. Nismo takode uskracivali paznju ni nasoj britanskoj braci. Onje u vise navrata raspustio predstavnicke domove zato sto su se sa muskorn cvrstinom suprotstavljali njegovim nasrtajima na prava naroda. ako se taj narod ne odrekne prava na predstavnisrvo u zakonodavnom telu. moramo povinovati nuznosti koja kao neminovno objavljuje nase odvajanje i smatrati ih. ureduju trgovinu i vrse sve ostale delatnosti i stvari koje nezavisna drzava ima pravo da vrsi. On se odrekao vladavine ovde objavivsi da nismo pod njegovorn zastitorn i zarativsi protiv pas. a u ime i po ovlascenju dobrih naroda ovih kolonija svecano objavljujemo i izjavljujemo da ove ujedinjene kolonije. pustosio nase obale. odbijajuci da donese druge koji bi omogucavali njihovo doseljavanje ovamo i otezavajuci uslove za novu raspodelu zemlje. Onje ucinio sudije zavisnim sarno od njegove volje u pogledu njihove sluzbe i visine njihovih plata. ili da sami padnu od njuhove ruke. da bi nam nametnuo dazbine bez naseg pristanka. da bi nas u mnogim slucajevima lisio prednosti sudenja s porotom. ali se na svaku novu nasu molbu same odgovaralo novim nepravdama. On se trudio da spreci naseljavanje ovih drzava 1I tom cilju ometajuci zakone za primanje stranaca u drzavljanstvo. mi. dajuci svoj pristanak na njihove akte toboznjeg zakonodavstva: da bi kod nas ukonacio veliki broj oruzanih trupa. predstavnici Sjedinjenih Drzava okupljeni na opstem Kongresu. pozivajuci se na Vrhovnog sudiju sveta da bude svedok pravednosti nasih namera. i da kao slobodne i nezavisne drzave one imaju punu vlast da vode rat. da bi ukinuo liberalni sistem ujednoj susednoj provinciji uspostavljajuci tamo despotsku vladavimu i prosirujuci njene granice tako da od nje nacini u isto vreme primer i podesno orude za uvodenje iste apsolutisticke vladavine u ovim kolonijama. da bi ih laznim procesima zastitio od kazni za bilo kakvo ubistvo koje bi pocinili nad stanovnicima ovih drzava. On je podsticao unutrasnje ustanke medu nama i nastojao da dovede na stanovnike nasih granica nemilosrdne divljake Indijance cije je poznato pravilo ratovanja "uni~tavati bez obzira na doba starosti pol ili stanje zdravlja". svojom srecorn i svojom svetom cascu da cerno podrzavati ovu deklaraciju. Na svakom stepenu ovih tlacenja mi smo najsmernijim izrazima molili da se sve ispravi. Onje zaveo mnostvo novih zvanja i ovamo poslao sluzbenike da kinje nas narod i da mu unistavaju imovinu. da bi prekinuo nasu trgovinu sa ostalim delovim sveta. prema tome. vracala celom narodu da je on vrsi dok je u meduvremenu drzava ostajala izlozena opasnostima invazije spolja i trzavicama iznutra. nepogodna i udaljena od mesta cuvanja njihovihjavnih arhiva. On je ometao vrsenje pravosuda odbijajuci da odobri zakone za ustanovljavanje sudskih vlasti. da bi nam oduzeo nasa prava. Prema tome. On je prisiljavao nase sugradane zarobljene na otvorenom moru da dignu oruzje protiv svoje zemlje da postanu dzelati svojih drugova i svoje brace. da bi ukinuo nase sopstveno zakonodavstvo a sebe proglasio ovlascenim da pravi za nas zakone u svim mogucim slucajevima. prava od neocenjive vrednosti za jedan narod a opasnog sarno za nasilnike. On je sazvao zakonodavna tela u mesta neobicna. drzao stajacu vojsku bez saglasnosti nasih zakonodavnih tela. Onje odbijao. On je kod nas. sklapaju saveze.

S obzirom na ogranicen prostor u knjizi. Sidni Olstrom (Sydney Ahlstrom) u A Religious History of the American People (1972) daje lep uvod u americku versku tradiciju. Benet (David Bennet) u The Party of Fear (drugo izdanje 1995). Fridman (Lawrence M. Sugestije date u nastavku teksta uglavnom imaju za cilj da ukazu na autore ciji su radovi najdragoceniji u razmatranju odredenih tema ili perioda. iako sam pomenuo sarno po jedno ili dva njihova dela. Izvanrednu polaznu osnovu za ovakav opsti pregled predstavljale bi knjige: Ricard Hofsteter (Richard Hofstadter). nativistickih i ksenofobnih strujanja u americkoj istoriji. Edward White). Pomenuti pisci su uglavnom veoma plodni pa je.: G. Pilgrims ill their Own Land (1984) i visetomne studije Modern American Religion (do sada u 3 toma). Dobar pregled razvoja americkog prava dao je Lorens M. nuzno. Hofstaterov model koriscenja biografskib studija za ilustraciju razvoja odredene teme koriscen je i u drugim knjigama. Edvard Vajt (G. Josjedan znacajan pisac koji se bavio verskim pitanjima je Martin Marti (Martin Marty). zeleo bih da ponudim nekoliko kratkih sugestija za dopunsku literaturu 0 ovoj temi. The American Political Tradition (prvo izdanje 1948) ili The Paranoid Style in American Politics (1965). knjizi u kojoj daje finu studiju rasistickih. Friedman) u knjigama A History of American Law (drugo izdanje 1985) i Crime and Punishment in American History (1993). The American Judicial Tradition (1976). preporucljivo procitati i ostala. OPSTETEME Brojna velika dela proucavaju teme koje se provlace kroz celokupnu americku istoriju i daju primere iz celokupnog njenog toka. npr. ovaj pregled je. 249 J J . Moja knjiga Mystics and Messiahs (2000) prati puteve nove i nekonvencionalne verske aktivnosti kroz americku istoriju. u velikoj meri subjektivan. autor knjiga kao sto je npr.I LITERATURA I I Iako bi pregled bibliografije 0 americkoj istoriji lako mogao biti i duzi od ove knjige. "Paranoidnim stilom" se bavi i Dejvid H.

The Black Family in Slavery and Freedom. Poseban znacaj imaju Bejlinovi napisi 0 politickoj misli i ideologiji: vidi. The Fatal Environment (1985). Roll. Svaki od njihje napisao vise dela. u kojoj razmatra verske i politicke kontinuitete od engleskog gradanskog rata 250 DEVETNAESTI VEK Za razumevanje politike postrevolucionamog i ranog nacionalnog perioda jos uvek je korisna Hofstaterova knjiga The Idea of a Party System (1969). 1750-1925 (1976). 1763-89 (trece izdanje 1992) i American Slavery. John Hope Franklin. Franklin. i nereda u Americi devetanaestog veka. McCusker). na primer. lake istoriju . npr. Karlsen (Carol F. Within the Plantation Household (1988). Been in the Storm so Long (1979). Puritans (izmenjeno izdanje 1963). Demos) u Entertaining Satan. Free Soil. Jordan. and the Ecology of New England (1983) daje izvanredan primer novog ekoloskog pristupa kolonijalnoj istoriji. koji u knjizi 1676: The End of American Independence (1984) istice imperijalne razmere kolonijalne istorije. American Freedom: The Ordeal of Colonial Virginia (1975). 0 ovom periodu su pisali i Stiven Saunders Veb (Stephen Saunders Webb). White and Black: The Peoples of Early America (1974) i The Urban Crucible (1979). neku vrstu fotografije zemlje na ivici borbe za nezavisnost. kroz sedamnaesti vek do Americke revolucije i Gradanskog rata. To su. rekonstrukcije i segregacije postoji obimna literatura a medu najznacajnijim piscima su Herbert Gutman. and Society in Industrializing America (1976). 1607-·1789 (1985. Roll (1974). Free Labor. autor knjiga Red. dok u Lord Churchil's Coup (1995) ponovo govori 0 slavnoj revoluciji u Americi. The Peculiar Institution (novo izdanje 1989). Jos jedan plodan autor kada se radi 0 dogadajima ovog doba je Geri B. Peterson u The Great Triumvirate (1987). Genovese. dok 0 dogadajima od nacionalnog znacaja u devetnaestom veku pise Merrill D. Nash). Culture. kao i uredene zbirke dokumenata. Sean Wilentz i David Montgomery. ~iji su autori Dzon D'Emilio (John D 'Emilio) i Estel Fridman (Estelle Freedman. lako su se stariji naucnici usmerili na desavanja u Novoj Engleskoj i Pensilvaniji. i Gunfighter Nation (1992). Vidi. Reconstruction (1988). pre svega radovi Perij a Milera (Perry Miller). 251 I I I I I I I I I I I I . Karlsen). 1680-1800 (izdanje 1986). Pored toga. Fiser je takode napisao Paul Rever's Ride (1994). Snazna radikalna tradicija u arnerickoj istoriografiji usmerena je na zivot radnih ljudi svih rasa i uzajamno dejstvo interesa elite i naroda u stranackoj politici na lokalnom i nacionalnom nivou. Knjiga Nature's Metropolis: Chicago and the Great West (1991). Medu najvaznijirn autorima koji su 0 tome pisalu su: Herbert Gutman. na primer. Wilentz je autor knjige Chants Democratic. Eric Foner i Kenneth Stampp. Morganov rad 0 revolucionamoj eri predstavljenje u knjigama The Birth of the Republic. region Cesapika je takode privukao mnoge istoricare drustva. Menard. William Cronon u Changes in the Land. Free Men (1970). Russel R. Jos jedna opsta istorija dragocena za proucavanje socijalnih tern a je Intimate Matters: A History of Sexuality in America. Njegova zelja da dogadaje u Americi postavi u medunarodni kontekst jasno se vidi iz studija kao ~to su The Peopling of British North America (1986) i Strangers within the Realm (1991). Smeo pokusaj da poveze britanski i americki kulturni obrazac ucinio je Kevin Filips (Kevin Phillips) u svojoj knjizi The Cousins' Wars (1999). na primer. o problemima rase. Litwack. The Devil in the Shape of a Woman (1987). Hofstaterova knjiga America at 1750: A Social Portrait (1971) pregstavlja model.• Serija knjiga Ricarda Slotkina (Richard Slotkin) 0 tradiciji granice i temama nasilja u americkoj istoriji predstavlja rudnik blaga za proucavanje drustvene i kulturne istorije: Regeneration through Violence (1973). Dejvid Heker Fiser (David Hackett Fischer) u Albion's Seed (1989) zastupa stay da socijalni obrasci kolonijalnog doba odrazavaju britanska podrucja iz kojih su doseljenici potekli. Pored njih.mizib slojeva" sigurno nije cinio neprekidan niz sukoba . ko-autor John 1. Gutman. Montgomeri je. autor knjige Economy of British America. Medu njima su posebno znacajni Allan Kulikoff sa svojom knjigom America Tobacco and Slaves: The Developrnent of Southern Cultures in the Chesapeake. Elizabeth Fox-Genovese. Nes (Gary B. KOLONIJALNI I REVOLUCIONARNI PERIOD Mnoga starija dela jos uvek predstavljaju najvaznije izvore za proucavanje kolonijalne ere. 1619-1877 (1993) daje pregled americkog iskustva s robovskim radom. Stampp. zaista je postojala nit javnog i privatnog nasilja 0 kojem govori Michael Feldberg u The Turbulent Era (1980). Leon Litwack. ropstva. njegovu knjigu The Ideological Origins of the American Revolution (prosireno izdanje 1992). izazovnu studiju revolucionamog podzemlja Nove Engleske sezdesetih i sedamdesetih godina osamnaestog veka. 1988). Foner. izmedu ostalog. Eugene Genovese. Runaway Slaves (1999) i Fox-Genovese. Morgan. Witchcraft and the Culture of Early New England (1982) i Kerol F. Colonists. Work. The New England Mind (1953) i Jonathan Edwards (1949). Erik Foner i Eugene Genovese. Demos (John P. studije 0 nastajanju radnicke klase pocetkom devetnaestog veka u Njujork Sitiju. ili Foner. Neke od najznacajnijih brojnih knjiga su: Gutman. Peter Kolchin u svojoj knjizi American Slavery. znacajne radove 0 kolonijalnoj eri napisali su Bernard Bejlin (Bernard Bailyn) i Edmund S.0 vradzbinama koje su izazvale toliko rasprava pisu Dzon P. Indians. napisao The Fall of the House of Labor (1987) i Citizen Worker (1993).

Ambroz je takode autor knjige Rise to Globalism. Znacajne knjige 0 tome su: David M. America. "najvece generacije". S obzirom na centralni znacaj u kulturi regiona. autor knjige The Strange Career of Jim Crow (izmenjeno izdanje 1974). Gallagher i James M. DYADESETI VEK. U'-torn smislu se narocito istice David Garrow s knjigama kao sto su Bearing the Cross (novo izdanje 1999) i We Shall Overcome (1989). a veliku vrednost u tom smislu jo~ uvek imaju nesto starije popularne istorije rata kao ~to je serija knjiga Brusa Katona (Bruce Catton) iz 1950-ih. Southern Cross (1997). Richard Gid Powers. Primer studije na tu temu je knjiga Over Here (1980). Ruzvelta. Yann Woodward Origins of the New South (1951). Medu navaznijim piscima koji su'se time bavili su i Alan Brinkley. Svaki americki rat privukao je veliku paznju. Jedno od velikih imena u istoriji juga je C. Kao i u prethodnim epohama. Gary W. Robert S. Osamdesetib godina dvadesetog veka pojavila se zanimljiva skola . Period od Nju dila do rata zanimljivo opisuje Alan Brinkley u knjizi The End of Reform (1996) i Thomas J. autor knjiga The Legacy of Conquest ' (1987) i Something in the Soil (2000).zatvaranjern granice" 1890-ih. Neke od najznacajnijih radova medu bezbrojnim knjigama 0 Drugom svetskom ratu i Koreji napisao je Stephen E. religija takode privlaci veliko interesovanje: vidi Christine Leigh Heyrman. Moja knjiga Hoods and Shirts (1997) opisuje ultradesnicarsku opoziciju Ruzveltu i Nju dilu. Medu najvaznije jos uvek aktivne istoricare tog doba spadaju Stephen W. Jedna od fascinantih istoriografskib tendencija poslednje decenije bilo je i populamo ponovno otkrivanje i idealizacija generacije koja se borila u Drugom svetskom ratu. kao i bitkama i kampanjama. McElvaine. Politicka istorija ovog doba obradena je u mnogim knjigama Davida H. 0 kojoj su pisali Tom Brokaw u The Greatest Generation (1998) i Stephen Ambrose. Jude (1996). Antikomunisticka cistka bilaje predmet mnogih knjiga koje se bave i senatorom Makartijem i uticajem antikomunizma na americku kulturu i drustvo. Cash. Dobru polaznu osnovu u ovoj oblasti predstavljaju: James M. Flemingu The New Dealers ' War (2001).nove istorije zapada". A Conspiracy so Immense (1983). Not Without Honor (1998) i Ellen Schecker. o promeni etnicke osnove arnerickog drustva govori John Higham u knjizi Strangers in the Land (1988). McPherson. autor knjige Voices of Pro test: Huey Long. Literature 0 Gradanskorn ratu ima toliko da bi mogla ciniti i poseban istorijski tanr a postoje i brojne studije 0 svim vaznijim politickim i vojnim licnostima. McPherson. koristan doprinos drustvenoj istoriji dali su George Lipsitz u Rainbow at Midnight (1994) i Elaine Tyler May. Sears. Narodni pokreti s kraja devetnaestog veka su. 1929-1941 (novo izdanje 1993) i David M. Novija nauka je promenjena novim saznanjima iz arhiva americkih i sovjetskih obavestajnih sluzbi koja su 253 . The Civil War (tri toma: 1958-1974). J. Battle Cry of Freedom (1989) i Shelby Foot. Yann Woodward. Kennedy objedinjuje vojne i civilne aspekte Prvog svetskog rata i njihov uticaj na Sjedinjene Drzave. Weigley je jos jedan istaknuti autor koji pise 0 politicko-vojnoj tradiciji Amerike. Many Are the Crimes (1998). Istorijskih knjiga 0 Americi dvadesetog veka ima veoma rnnogo pa njima ovde mozemo govoriti same u kontekstu odredenih tema. Citizen Soldiers (1998). pre svega u biografiji Lincoln (1995). u kojoj autor David M. "regioni" kao sto su americki zapad ilijug veci su od nekoliko evropskih drzava zajedno i Sjedinjene Drzave imaju dugu tradiciju nastojanja da odrede i objasne lokalne razlike i kulture. Ambrose. "regionalna" istorija u Sjedinjenim Drzavama ocigledno znaci nesto sasvim drugo nego u Evropi. S obziron na geografsku velicinu nacije. terna brojnih knjiga koje obraduju populiste i progresivce ili rasisticke i nativisticke pokrete koji su tih godina bili veoma uticajni. Homeward Bound (1988). Medu rnnogobrojnim knjigama koje je napisao Kenneth S. Najpoznatiji pisac ove skole je Patricia Nelson Limerick. koji je u svojoj knjizi Freedom from Fear dao znacajnu studiju 0 periodu 1929-45 (1999). koja pokusava da preispita tradicionalne pretpostavke 0 tom regionu. Russell F. Klasicna dela koja obraduju i analiziraju regionalnu isotoriju americkcg juga su i W. U krajnjoj liniji. Oshinsky. St. pre svega ideju da se razlicitost zapada na neki nacin zavrsila navodnim . Sto se tice posleratnih godina. and the Great Depression (1982). Davis je i impresivna visetomna biografija Franklina D. Proces asimilacije i amerikanizacije izvanredno je prikazao Robert Orsi u knjigama The Madonna of 115th Street (1985) i Thank You. John Egerton u svom delu Speak Now Against the Day (1994) govori o pokretu za gradanska prava u godinama pre izbijanja "revolucije" sredinom 1950-ih. The Mind of the South (1941) i C. dok je Studs Terkel objavio nekoliko sjanih usmenih istorija depresije i ratnih godina u knjigama kao sto su The Good War (1984) i Hard Times (1986). takode. Donalda. Lizabeth Cohen u knjizi Making a New Deal (1990) daje vaznu studiju radnicke klase u Cikagu izmedu dva svetska rata. Istorija juga je i dalje oblast aktivnog istrazivanja i to ne sarno u delu rnedurasnih odnosa. Father Coughlin. biograf Ajzenhauera. Kennedy.I I I ciji je autor William Cronon daje impresivan prikaz interakcije urbanog razvoja i sirenja na zapad i uloge tehnoloskih promena u oba fenomena.. koja je dozivela osam izdanja (1997). 252 0 I Kriticne godine depresije i Nju dila posluzile su kao sredisne tacke rnnogih istrazivanja. rasna pitanja su zaokupljala paznju istoricara a pokret za gradanska prava bio je tema mnogih izvanrednih naucnih radova. koji je izmedu ostalog napisao i The Great Depression.

da pomenemo sarno neke. A Bright Shining Lie (1988). Everything We Had (1981). Tom Wolfe. najbolji nacin da citalac pocne da istrazuje arnericku istoriju je da uroni u populamu kulturu nacije. 0 novom feminizmu vidi Daniel Horowitz. sledece knjige: Todd Gitlin. The Right Moment: I· I Shlain. dok John M. Harold G. Lee i Bruce 254 255 1 . skandalima Klinotonovih godina pisali su David Brock. Betty Friedan and the Making of . Lisa McGirr. Konacno.) politici Klinotovog doba pisao je David Halberstam u War in a Time of Peace (2001). sadaje neospomo da su navodni spijuni zaista postojali na mnogim nivoima americke vlade i da je na strani antikomunista bilo mnogo vise istine nego sto su to njihovi neprijatelji u one vreme tvrdili. ' Dobru osnovu za razmatranje politike 1960-ih godina daju. Hunter Thompson i Allen Ginsberg. Ozivljavanje americkog konzervativizma od 1960-ih godina bilo je tema velikog naucnog interesovanja poslednjih godina. da bi se razumele sezdeset godine dvadesetog veka.. ciji su autori Martin A. Znacajna dela na ovu temu su i: Allen Weinstein i Alexander Vassiliev. Blood Sport (1996). Ukratko. a 0 radikalnorn feminizrnu Alice Echols. Martin Duberman u knjizi Stonewall (1993) opisuje poreklo novog pokreta za prava homoseksualaca. Sto se tice kultumih problema. Postoji i vise krajnje pristrasnih prikaza ovih dogadaja. We Were Sodliers Onceand Young (1993) i George Herring. Before the Storm: Barry Goldwater and the Unmaking of the American Consensus (2001). iako je ovo sto sledi mozda i previse ocigledno da bih ga uopste izrekao. (Tragicnim slucajern. Sto smo blize danasnjern trenutku. Michael S. The Politics of Rage (drugo izdanje 2000). James B. pokusavao da otkrije i neutralise potencijalne spijune i sabotere. The Seduction of Hillary Rodham (1996). Najbolji pojedinacni prikaz arnerickog susreta sa terorizmom na Srednjem istoku dala je Laurie Mylroie u Study of Revenge (2000). Neil Sheehan. Richard Farina. A slicane napomene 0 koriscenju savremene kulture mogle bi se primeniti i na svaki drugi period americke proslosti. Moja knjiga The Cold War at Home (1999) govori 0 antikomunistickoj reakciji ujednoj od velikih industrijskih drzava. septembra. znacajna istorija kontrakulture je delo Acid Dreams (1992). Na primer. Mylroie takode daje ubedljivo objasnjenje sprege Iraka s teroristima koji su unistili Svetski trgovinski centar. da izdvojim sledece knjige: Garry Wills. James T. postoje i brojni znacajni istorijski radovi 0 politici i kluturi poslednjih decenija. Blum u Years of Discord (1991) odlicno prikazuje period od Kenedija do Votergejta. ta nevoljnostje vremenom nestala a naucne literature se po obimu moze meriti sa onom 0 Drugom svetskom ratu. America's Longest War (trece izdanje 1995). The Choice (1996). beletristiku i poeziju.potpuno promenila nasu predstavu 0 velicini i realnosti "cn'ene pretnje". Days of Rage (1987) i Dan T. Znacajan doprinos literaturi 0 tom pitanju predstavljaju i: Matthew Dallek. cak ni najbolji naucni rad akademskih istoricara ne daje tako snazan prikaz tog vremena kao sto su to u svojim delima ucinili Ken Keesey. Medutim. Rick Perlstein. ali je ona pretskazala te napade s neobjasnjivorn preciznoscu. u Pensilvaniji. kao i vise radova koje su napisali John Earl Haynes i Harvey Klehr. Podjednako dragoceno je i gledanje filmova iz te ere i (naravno) slusanje muzike. Spin Cycle (1998). The Sixties: Years of Hope. Sherry uln the Shadow of War (1995) koristi temu ratovanja i militarizovane drzave kao prizmu kroz koju posmatra istoriju Sjedinjenih Drzava od 1930-ih godina. Daring to be Bad (1989). Carter. Eldridge Cleaver. Karterova knjiga je biografija Dzordza Valasa i govori 0 poreklu novog konzervativizma i jacanju republikanske stranke na jugu posle 1960-ih. na primer. dok se moja knjiga Moral Panic (1998) bavi promenom stava prema deci i zlostavljanju dece kao merilu promene stavova prema seksualnosti i rodu. Reagan's America (1987) i Bob Woodward. sasvim legitimno. Barbara Olson je bila jedan od putnika koji su poginuli 11. lz obilja literature 0 najnovijoj politici mogao bih. The Final Days (2001). Iako je u prvim godinama posle vijetnamskog rata izgledalo da je mnogim Amerikancima previse bolno da se bave ovim sukobom. izmedu ostalih. a a Ronald Reagan's First Victory and the Decisive Turning Point in American Politics (2000). Betty Friedan. ova knjiga je napisana daleko pre dogadaja od I!. njen film i zumalizam. Galloway. The Rise of Southern Republicans (2002). The Haunted Wood (1999). septembra. to se problemi drustvene i politicke istorije mogu bolje prouciti kroz literaturu iz oblasti sociologije i politicke nauke kao i biografije i autobiografije i naravno zumalizam. 0 stavovima druge strane vidi Barbara Olson. Suburban Warriors: The Origins of the New American Right (novo izdanje 2002) i Earl Black i Merle Black. i Howard Kurtz. The Feminine Mystique" (2000). Patterson u Grand Expectations (1996) daje izvanredan pregled perioda 1945-1974. Nekc od najvaznijih studija 0 toj temi su: Al Santoli. Kao sto se vidi iz godine izdanja. Moore i Joseph L. Stewart. Bitno je da se napravi razlika izmedu makartizma (histericnog i demagoskog) i osnovnog pokreta koji je. Agresivnu odbranu Klintonovih dao je Jeffrey Toobin u knjizi A Vast Conspiracy (1999).

139. 57. 207 Amerikanci italijanskog porekla. 36. 233 antisemitizam. 186. kulture 21-25.218 Alabama.INDEKS I I I I abolicionizam 100. 185 Anapolis.168. ratovi 28.126. 230. 25.181.209. 174. 70. 77-79. 135. 39. 124. vidi takode katolici.86. vidi takode Rat 1812. 11. 13.120. Dzon Kvinsi (John Quincy Adams).205 257 . 68.141. Merilend. 112-115 abortus. 62.213. 192. 92.178. 13.221.241 Ajzenhauer.228. Ill. 24. 17.136.231 Arkansas. 112 Arnerikanci azijskog porekla.256 Ajova. 105. 27. 219. 154. 162. Kju kluks klan antimasonska stranka 95-6. vidi takode Gradanski rat Arnold. 178 AIDS (Sindrom stecene imunodeficijencije). 222.53. 239 Afroamerikanci. 48.182.85.25. 78. 96-97. americki sistem.206. 68 Anderson. 75. 59 Atika. 149 Amerikanci japanskog porekla. 195. Benedikt (Benedict Arnold).124. komitet.76. pobuna u zatvoru. 152. 34 Amerika pre svega. 81. 227 Ajdaho.189. 173. 33 antiratni pokreti. 84 afera XYZ.206 Amandman 0 jednakim pravima. Dzon (John Anderson). popuiacione promene 21. vidi episkopalisti antikatolicki pokreti 46. 72 Adams.203. 127 Arizona. 37. 198 agramiprotesti. vidi takode Gradanski rat. 185 Antitam. Dvajt(Dwight Eisenhower). 102.25. 36. 72 afirmativna akcija. 124.154.239 Adams. Obnova Aljaska. vidi takode masonstvo antinomizam.136 Apomatoks. Dzon (John Adams). americki domorodci 65.22. neznalice. 218.35. 179.230.135. 77.203.139.175.133. 68.212.110. 108. 77.127. ser Edmund (Sir Edmund Andros). 91.122.157.105. 200 Amerikanci nernackog porekla. deportacije 138-139.23. 216 Atlanta. 125 Apalaci. 151. 69. 31. 109.137-139. 154. 37 anglikanci.150. 231 Andros.109-110.106. 230 Americka federacija rada (AFL).

Tomas (Thomas Jefferson). Tomas Alva (Thomas Alva Edison).224.170. 198. Dzordz Kaleb (George Caleb Bingham).181 Cesapik.233. 38 Dzekson. 242. 68. Aron (Aaron Burr). 60. porodica lorda. 236 Dzordz. Dzon (John Jay). Nikolas (Nicholas Biddle). 47. 119 Daglas. 221 ekspedicija Luisa i Klarka. 139 Bun. 147 Dorninikanska Republika . Dzon K.237. Dzordz (George Jackson). 109.95. 54 Brajan. 58. 148 Djuk. 36 Bel. Henri (Henry George). 57. 70.76. 25 Detroit.224.235.85.108.210.Dzim Krou" ("Jim Crow").133. Hernando. 209 Dukakis. 147. 174.154. 118.93. 93 Bingem.142. 92.89 Dikinson. 130. 104.218.98. 69. 40. 92. 66. (Thomas W. 75. 186-9.239 Denijel Dru (Daniel Drew). 56 bostonski masakr. 28.155. 138.175. 188. 146 Edvards. 34. 104 Birmingem. (Stephen A. 29. Henri (Henry James). 153. 125 Carlston. 27.113.216 Dzekson. Alabama. 218.90. Dzordz (George Bush).222. Majk1 (Michael Dubkis).157 . 92. 111. B.Australija.253.75.217. 35.43. 35. Endrju (Andrew Jackson). 182 Avganistan. lord (Lord Bryce).229.112. 175. 24. 96. 218. 197.72. 108. 28 drhtavci. stranka.205 Baltimor. 69. zaliv. 70. bitka kod. 39.122 demolaate-republikanci.44-47.160.158. 54-57. 123. I 74. 144 Denver. 120 Bosna. 31. 87. 75.133. 94. Aleksandar Grejem (Alexander Graham Bell). 39. 209.226.99.230 b~bibum. 147. 25. 94. Johnson). 123 Baltimor.68. vidi takode Gradanski Edison.236. Juzna Karolina. 108. 243 avionska industrija. 136.181 258 I I 259 . 72 Eliot. 196. 95. 144 Debs. 103 Dzejmsraun. 171.151. 133. 56. 41. Lindon B. 89. Dzon (John Dickinson). Douglas).56. 153. 14. 90. ser Fransis (Sir Francis Drake). 95 Drejk. Dakota. 214-216 cmci. 241 carine.148. E.217. 139 Der.218.134.92. 158. 216. 71. 31.78. 232. 105 I Dzej.134. pokret. Daglas.8. 213 Bjukenan. 181. 39. 175 desnicarski pokret. 59. 89 Bakar. 69. 199.98. 28.43. 171 bostonska cajanka. 63. 61.153. 99. 70. vidi FBI Cma snaga.70. 251 Cikago. 166 Ber.91. 35.150. 136. Tomas V. 23. 28 Derou. 67. Endrju (Andrew Johnson). 198. 97. ISO.147. 73 berlinski vazdusni most.220. Dzonatan (Jonathan Edwards). 143. 238 duvan. 70. 147 Dzeferson. Don).171. 71. 176.147. B (W. Micigen. 24. 156.217. 41. Njujork. 17. 212. Stiven A. Dzon (John Eliot).209. 145 Bakrenjaci. Dzejms (Buchanan.57. 104 baptisti.227 Bekonova pobuna. 135. 61.86. 101 droge. 117. 74. 215.214 Diboa. 19.210 Don. 243 rat Canselorsvil.143. 117. 54 Dipon (DuPont).219. 64. 28. Debs).64. 39. 129. 134 Dikens.209. 188 Bafalo. 27. 209. 126 celik. 28.75.40. 235. 29. 176.157. lOS. 100. Rat 1812 Bufalo. 35.254 drustveno jevande1je. 67. vidi takode Dernokrarska stranka Demokratska stranka. 31 Elite.251 El Salvador. 158 Deklaracija nezavisnosti. V. Virdzinija.59.224. vidi Afroamerikanci Cmi Jastreb.176. teritorija.203. 194. 131 monson.205. E. porodica.145.83. 197.150.90.146. (John C.166 Bidl. 71 Dzejms. 111-112.68. 40.177. 151 Braun.77. 232.237 Drugi svetski rat. Vilijem Dzenings (William Jennings Bryan).141.Tenesi. Kanada. 1 .119. 192. 40. 142. Virdzinija (Virginia Dare). 17. 235 Boston.174.94. 15.79. 220 Ciroki.212. 45 ekoloski pokret. DuBois).40.208.230.199. 76 Bu~. 74.112.73. 98. 166. 163 Dzordzija. I1inois. 34.159.199. 113 92.89.155 Centralna obavestajna agencija Cimermanov telegram. 185-190. 119. James). 78 Cmi panteri. (Eugene V.200 Brekeridz.223. 93. 93 Banker Hil. 168 COINTELPRO. 138. 219 De Soto. 62. 231. 79:' vidi takode Frederik (Frederick americki Douglass). Judzin V. 137 vidi takode darvinizam. vicli segregacija Dzonson.239. 233 (CIA). Dzejms (James Duke). Klarens (Clarence Darrow). 37 Banka Sjedinjenih Drzava. (Lyndon B. 164 Drustvo Dzona Birca (John Birch Society).202. Dzon (John Brown). 119 Britanija.217 automobilska industrija. 139. c1omorodci 103.146. Danijel (Daniel Boone).73. 89. 37.91. 152 Delaver. 231. 69. 209. I91 bezbol.210. 41. 217.225. 171 Catanuga. 25. 81.218. 146. Breckinridge). Carls (Charles Dickens). 135. 42. 176 Brajs.146 "Biblijski pojas". 214.171. 70.

76. vidi iakode Vrhovni Sud (SAD) Gradanski rat. katolici Iri. 70. 36. Harold (Harold Frederic).72 • Indijana. (Edgar J. 116 Getisburg. 168.90.71. vidi takode americki domoroci Juzna Karolina.223. 220.39. 92 Hauels. 172 Evers.I I • Emerson. 154. 159 Garvi. 118 Fisk. 176. 220 Hofstater. 231 Hriscanski front. 233 Hacinson.235 Hamfri. 94 Harlan. 86. obnova Ford. Konektikat. 169. 195. (James A. 210 industrijalizacija. 207. 100. 63.69. 86. 175. Zapadna Virdzinija. Dzej (Jay Gould). (Ulysses S.120-127. 170. 203. (Warren G. 130 Frimont. 231. 65. Calhoun). 184 Huver.144 Iri. skandal. 146. Medgar (Medgar Evers). 92. 113. 171. Grant). 157 Grant. Ford). 73. 161 I I I Harding. 221 Fridmanov biro. 32. 173. 184. 13. Vilijem Din (William Dean Howells).43. 126 Gold. 101. 68.239 Feniks. 233 Gvaternala. 112.255 rran.203.203 Hejs. 209. 227. 56 Genson. 90. Patrik (Patrick Henry). 234. Dzon Marsal (John Marshall Harlan). 75. 224. 200. 68. Ricard (Richard Hofstadter). 225 Gadzen. 145 Goldvoter. 154.230. 18. 113. En (Anne Hutchinson). 98. 138. 2 I 8 Gornje jezero. vidi takode naseljavanje Francuza Franklin. 78. 91. Anthony). 18. 118 Fuler. Fremont). 67 Federalisticka stranka.236 Federalist. Aleksandar (Alexander Hamilton). 102. 132. 59 Juta. 186. Julisis S. 80-81. Raderford B. Milard (Millard Fillmore). 172.210. 182 eugen~ika. 73. 106 Garfild.169. vidi takode Kontinentalni kongres. 141. 143. 219 Hamilton. 23. Dzim (Jim Fisk). 89. 34 Haiti. 92 federalisticke debate. 27.234 Irci. 48. 100 fundamentalizam. Pensilvanija.58. 176 Harison. 243 Iran-kontra.40. Obnova Kaglin. 18.203 Ficdzerald. (Gerald R. 193. 131. 155-157. 171 istrazivanje kosmosa. otac Carls (Charles Fr. 89 gradanska prava. Medison (Madison Grant).243. Hjubert (Hubert Humphrey). Dzejrns A. 209. Natanijel (Nathaniel Hawthorne). 187 izdaci vlade. Henri (Henry Ford). Aldzer (Alger Hiss). 179. 162. 88. 143 Grenada. 221 lvo Dzima. 208. Margaret (Margaret Fuller). 149. 104 Hriscanska koalieija. 132. kupovina. 74. 193. 112.141. Skot (Scott Fitzgerald). 103. 69.34. Harding). 116 Gaspe (Gaspee).250. Coughlin). 184. 48 Frederik. 156. 145 Florida. 119 Hartford.134. 89 Irokezi. 115. 124.109. RalfVoldo (Ralph Waldo Emerson).190. 75. Vasington (Washington Irv ing). 237 Ford. 66.123. (John C.237 Jevreji. 225. 67 Herst. Voren G. Beti (Betty Friedan). (John C. 94.144-148 Industrijski radnici sveta (IWW). Arizona. Pensilvanija. Virdzinija. 229 Hemingvej. 195. 74. 169. 218. Hayes). 7 I. Dzon K. 155-157 Heier. 124 Friden. 159 film. 105.225 Japan. verski.222. 213 FBI (Federalni istrazni biro). Garfield).jezero. 201 Henri. vidi takode Gradanski rat. 80. 106. 200. 88-90. I II.251 Holandani. pokret.205. 102. 173 rrak. 174. 92. 103 Entoni. 146 His.231 iluminati. 166. vidi takode americki domoroci Irving. Bari (Barry Goldwater). vidi takode Gradanski rat. 92. 163 Havaji. vidi takode antisemitizam Jorktaun. Dzordz (George Earle). 100. 211-214 gradanske slobode. 120. 99. Vilijem Lojd (William Lloyd Garrison). 141. 153. 67 feminizarn. 135. 141. 14. 103 Istocni Sent Luis. 186. 189. konstitucionalna konvencija Filipini. 135. 197 I1inois. 164 Frederiksburg. pobune. americki.136 Grant. 197. 140. 218.202 Filmor. 31. 196 Izrael. 185.201. 161 episkopalisti. vidi takode Vijetnamski rat lndonezija.211. Dzerald R. 143. Hoover). 184 Kalhun.14. bitka kod. 68 Hartfordska skupstina. 27. 70. 43. 174. 155. (Rutherford B. 135. 164-166. 20 I Filadelfija. vidi takode antikatolicki pokret. 133. vidi americki domoroci lndokina. vidi takode mormoni Juzna Dakota.175 Indijanci. 116 260 261 . 83 Erl. 97. Vilijem Randolf (William Randolph Hearst). Dzon K. 148 Francuska 47-52. 134. 206. Markus (Marcus Garvey). 133 Harpers Feri. 102. 18. 27. Edgar D~. 41 Hotorn. Vilijem Henri (William Henry Harrison).150. 144. 198-200.224. 223.249. 163.88. 194 Hispanoamerikanci. 106. Ernest (Ernest Hemingway). 40. 186. Suzan B. 17. 76. Bendzarnin (Benjamin Franklin). 117.224-226. (Susan B. kanal.32. Dzozef (Joseph Heller).

120. 74. Lindbergh). 213 Konfederacija. 178 Kina. 57 Long.43.203. 70 Marsalov plan. 68 konstituciona1na konvencija.182. 105 Meksiko. 92. 109. 167.219 Klej. 162 komunisti.53. Kotn (Cotton Mather). 31. Dzek (Jack London). 141. 157.92. porodica.126. 76-77.168 Melon (Mellon).214. 210. 223 Mekinli. 141.115-116. 81. 166 Long Ajlend. 90. Dzimi (Jimmy Carter).128.127. 31 Mejn. (Robert F. 115. 175.139. 156. 39-40.184. 178. (Charles A.). 164. 86. bitka u. 218. 157 Klivlend. 89.103. 125. 153 Karter. 124.129 I I I I I I 262 263 . Stiven (Stephen Crane).109. 196. Kennedy). 21. 56. 41-44. 64.214. Bil (Bill Clinton). 17. 126 Manasas. 113. 77.112 Kvibek. 68. 31. Nevada. Kalifornija. 26-27. 238. 126 Kolorado. Endrju (Andrew Carnegie). 218. 164 Kuba. 56.136. 72. 69. Henri (Henry Clay).135. Dzordz (Georgec Govern). Kentaki. 163. Lafolet. 13. 191. 24. 38. 127 Liban. 158 Kold Harbor.182 Mejson. 159. Kentaki. 182 kompromis iz 1850. naseljavanje. naseljavanje Amerikanaca americki domoroci.178.118.233 kvekeri. Kennedy). .48. 92. 124. 218. 184. bitka kod.238 Lovel. 48 Luis. 111. 35. 122. 33. 156.130. Robert (Robert La Follette). 63. 18. 74. 22 Komitet za industrijsko organizovanje (CIa). 72. 192 Maklilan.216. 120. 120-127. 86. 185 Koreja. 193. 163.208-211.224. 99 Luzitanija. 218 Kent. 132-136 Komstok. Dzon (John Marshall). Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado). Ill.188-9. junior (Martin Luther King Jr.96. 172 line. SAD. 171. 134. 85. 80.133 Lujzijana.72.224 Kanada. Lee). 187 Marsal. Sajrus (Cyrus McCormick). 179. 62. 150. Masacusets. 68. 42-45.64. (Robert E. vidi takode antikatolicki pokreti Kenedi. 68. 215 Medison. bitka kod. Dzozef (Joseph Mcflarthy). 126. 135. 190 Masacusets. 171. 160. 64. 46.141. 118 kompromis iz 1877.192. Dzon F. 132. 192. 108. 117-118. 199 Lindberg. 155. 69.227 Koralno more.207. 89 Leksington. 148 Melvil. 31. Grover (Grover Cleveland). 215. 159 Mekormak. Herman (Herman Melville). pucnjava. 189. 67 Mejter. Kristifor. 27. 17. 32-34. Florida. 136. 243. 142 Kolurnbo. 61.106. 174. 222. 138 Kastro. 56.24.218. 191-193. Custer). 43. 231.106. 37 Leksington. 57 kontracepcija.217 Koronado.210 Konektikat. 96. Ohajo. 64.231. 68. 17. 233 Kaster. 81.208-211. 246 Li. 195. 75 Mejflauer.154. 74. 31.203.212. 172. 62. 210. Masacusets. Revolucionarni rat Masoni. 225 Kanzas. Dzejrns (James Kent). 83 Kentaki.191. 181. 48. Carls A. (George A. Edvard M. 222 Kenedi. 209. 59-62 kongregacionalisti.203 Lejzler. 80. 117.99. Las Vegas. 57 105-109. 224. naseljavanje Spanaca. 175. Dzejkob (Jacob Coxey). Abraham (Abraham Lincoln). 154 Los Andeles. Martin Luter. 155. 35.157 Litl Rok. 209.94. Daglas (Douglas MacArthur). 234 Liga naroda. Masacusets. 38 Luisburg. 124.95. vidi takode iluminati.213. vidi takode puritanci. Obnova luterani. 26. 239-241. 234 Libija. 74. 30-31.201 Luisvil. drzava. Laos. 255 Kliv1end. 83 Konkord. (Edward M. 72-73.207 Makarti. 26. 61. 67. 122 Marinski korpus. 81 lov na kitove. 80. 220 Konfederacija Americkih Drzava.205 Koksi. Mediker. Sinkler (Sinclair Lewis). 131. 142. 97. Dzordz (George Mason). 26. 179 Lorens. 80.104.224 Kju kluks klan. industrijalizacija. 87.189-195. 230. Hjui (Huey Long). 147. Robert F. Vilijem (William McKinley). 143. 51. 213 London. skandal. Dzejms (James Madison). 18. 116 Klinton.84. 139 Karmajkl. 207 King. Stokli (Stokely Carmichael).140. 145. 135 Kolurnbija.59. 176.167.253 Makartur.211. 53. Entoni (Anthony Comstock). Jakov (Jacob Leisler). 168 Majami. 25 kredit Mobilije. Fidel (Fidel Castro). 75. 123.237 Kinezi. 189. 14. 159. 33 Mekgavern. Dzordz (George McClellan).207. 145.200. 25-26 Kambodta.• Kalifornija. kupovina Lujzijane. 26. 222.205. 162.119. Robert E. 158. 153.125. 62. 64 Kontinenta1ni kongres. 91. Kennedy).188.170. 134. 132. vidi takode Gradanski rat. 216 Karnegi. Dzordz A.205. 220 Kent. 169. drzavni univerzitet.210. (John F. Masacusets. 76-77. 17. 155 Krejn.254 Kenedi. 177 Linkoln. 35-39. 123. 98. 208 katolici. 105. 28.

48 Frederik. 106 Garfild. 164 Frederiksburg. 141.ji? Federalisticka stranka. 116 I 260 261 .236 Federalisr. 209. 126 Gold. (John C. 41 Hotorn.175 Indijanci.141. 185. 119 Hartford. 99. 92 Hauels. vidi takode Gradanski rat. 124 Friden. Zapadna Virdzinija. 134.205. katolici Iri. Dzirn (Jim Fisk). 229 Hemingvej. 112. 113. 218. Hjubert (Hubert Humphrey).249. 207.230. 91.123. 103. 74.143. 157 Grant. 80. Fremont). 141.40. Dzozef (Joseph Heller). 68 Hartfordska skupstina. pobune. 132.203. 48. vidi takode mormoni Juzna Dakota. Harding). 141. 106. 184. 89 gradanska prava.237 Jevreji. 58.I I I I I • Emerson. 101. Voren G. obnova Ford.224-226. (James A. konstitucionalna konvencija Filipini. 231 Hriscanski front.234 Irci. 102.239 Feniks. Edgar D~. vidi takode Kontinentalni kongres. 173. (Gerald R. 18. 173 uak. 102. 98. 117.193. 198-200. Coughlin). 67 ferninizarn. 189. 116 Gaspe (Gaspee). 193. 74. 75. vidi takode Vijetnamski rat Indonezija. 89 lrokezi. 66. Suzan B. Harold (Harold Frederic). 65. En (Anne Hutchinson). Medison (Madison Grant). 140. vidi americki domoroci Indokina. 132. 63. 187 izdaci vlade. 14. 155-157 HeIer. 169. 194 Hispanoamerikanci. 75. 135. 130 Frimont.203 Hejs. 195. Medgar (Medgar Evers). 18. verski.210. 40. Anthony). 145 Goldvoter. 145 Florida. 131. 174. 200. Milard (Millard Fillmore). 134. 88. 27.32. 218. otac Carls (Charles Fr. 70. 159 Garvi. 197 Iiinois. 31. 32. 88. 133. 176. Ricard (Richard Hofstadter). 73. 146. Ford). 113. 186. Ernest (Ernest Hemingway). 36. Hayes). Virdzinija. (John C. 179. 201 Henri. Pensilvanija.225 Gadzen. 70.231. 116 Getisburg.211. 237 Ford. 83 Erl. 90. 200. Obnova Kaglin. pokret. (Warren G. 17. 88-90. Natanijel (Nathaniel Hawthorne). Bari (Barry Goldwater).109. 219 Hamilton. kupovina. 163. Garfield). Julisis S. 18. Dzon Marsal (John Marshall Harlan).jezero. 118 Fuler. Yilijem Din (William Dean Howells). 196 Izrael.225. 144-148 Industrijski radnici sveta (IWW). 104 Hriscanska koalicija.34. 150. 13. 135. 112. 76. 155.234. 92 federalisticke debate. 105. 197. Dzej (Jay Gould). 206. vidi takode Vrhovni Sud (SAD) Gradanski rat.223. kanal. 92. 209. 27. Vilijem Randolf (William Randolph Hearst).43. 76. 169. 56 Gerison. 106. 148 Francuska 47-52. americki.144 ui. Dzon K. 23. 103 Entoni. 135.221 lvo Dzima.94 Harlan.243. 94.251 Holandani. 124. 220 Hofstater. 174.243 Iran-kontra. 161 Harding.169.136 Grant. vidi takode arnericki domoroci Juzna Karolina.208. Yilijem Lojd (William Lloyd Garrison). 133 Harpers Feri. Arizona. 184 Kalhun. 168. Diejms A. vidi takode antikatolicki pokret. 143. Margaret (Margaret Fuller). 103 Istocni Sent Luis.227. 175.39.222.201. 27. Hoover). 223. Skot (Scott Fitzgerald). vidi takode naseljavanje Francuza Franklin. 69. 163 Havaji. 233 Hacinson. 221 Fridmanov biro. 211-214 gradanske slobode. Vasington (Washington In ing). 100 fundamentalizam. (Ulysses S. Vilijem Henri (William Henry Harrison). 120. Dzerald R.190.225 Japan.231 iluminati. 224.224. 161 episkopalisti. bitka kod.255 uan. 144. 86. 89. RalfYoldo (Ralph Waldo Emerson). vidi takode americki domoroci Irving. 80-81. (Rutherford B. 171 istrazivanje kosmosa. Bendzarnin (Benjamin Franklin). 72 ' Indijana. 71. 146 His.250. 172. 210 industrijalizacija. 100. 176 Harison. vidi takode antisemitizam Jorktaun. 153.71. Dzordz (George Earle). 233 Gvatemala.203 Ficdzerald.235 Hamfri. Grant). Beti (Betty Friedan).73. 166. 184 Huver. 186. Markus (Marcus Garvey). Patrik (Patrick Henry). 155-157. Aleksandar (Alexander Hamilton). 182 eugenetika. Raderford B. 68.102. 67 Herst. 143 Grenada. 195. 162.92.14. Dzon K.186.172 Evers. 149. Konektikat.120-127.202 Filmor. 34 Haiti. 171. 115.220.203. 18. 90. 170. 213 FBI (Federalni istrazni biro). Ill. 92. 100. (Susan B. 154. 68.78. 154. 69. skandal. 159 film. Henri (Henry Ford). vidi takode Gradanski rat. 59 Juta. (Edgar J.184. Pensilvanija. 118 Fisk. 97. 86. Calhoun). 43. 164-166. 218 Gornje jezero. 156. 138. Aldzer (Alger Hiss). 20 I Filadelfija.

189-195. 76-77. Dzordz (George McClellan). 119. 125.136. 21. 28. 76-77. 120-127. Kotn (Cotton Mather). 117-118. 68 konstitucionalna konvencija. 126. 138 Kastro. 26.238 Lovel. Masacusets. 207 Makarti. Robert F.231. vidi takode antikatolicki pokreti Kenedi. 109. 167.95. (Robert F. 216 Karnegi. (George A. kupovina Lujzijane. 62. . 225 Kanzas. Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado). 72-73. 135 Kolurnbija. Ohajo. 112 Kvibek. Las Vegas.192. 74. 86. 179. 142 Kolurnbo.203 Lejzler. industrijalizacija. 87.140.124. 81. 77. 42-45.128. 56. 132-136 Komstok. bitka kod.208-211. 108.253 Makartur.61. 153. 182 kompromis iz 1850. 33 Mekgavern.184. 14. 156. 97. 24d Li. naseljavanje Arnerikanaca americki dornoroci. naseljavanje Spanaca. 154. Martin Luter.). 56. Kristifor. 182.231.99. porodica. Revolucionarni rat Masoni. 255 Klivlend. 127 Liban.218.96. 196. 168 Majami. 239-241. 118. 35. 24. Carls A. 81. 89 Leksington. 141. 199 Lindberg. 209. vidi takode puritanci. 185 Koreja. 181.24. 222.115-116. 69.212.210 Konektikat.254 Kenedi. 67 Mejter. 189.72.48. 132. 74. 57 Long. 37 Leksington. 135.94.57 105-109. Dzejkob (Jacob Coxey). Abraham (Abraham Lincoln). 178. 157. 92. 99 Luzitanija. Stokli (Stokely Carmichael). 243. 26. 160. 51. 120. 179 Lorens. 35-39. Sinkler (Sinclair Lewis). 118 kompromis iz 1877. 127. 123.218. 67. 18. 46. 147.43. 74. 130. 72. 80.211. 155 Krejn. SAD. Dzejms (James Madison). Jakov (Jacob Leisler). Laos. 38 Luisburg. 176.48.92. 61. 122 Marinski korpus. Dzon (John Marshall).216. 222 Kenedi. 80.178 Kina. 142. 48 Luis. 68.214. 31. vidi takode Gradanski rat.182 Mejson. 83 Konkord. Kentaki. Robert (Robert La Follette).237 Kinezi.129 I I I I I I 262 263 I .168 Melon (Mellon).• Kalifornija. naseljavanje. 234 Libija. 145. 124. 80. Edvard M. 135. Kennedy). 189. 163. 43. 17.104. 72. Lafolet. Sajrus (Cyrus McCormick). 81 lov na kitove. 169.233 kvekeri. 113. (John F. Dzordz A. 159 Mekormak. 238. drzava.139. (Edward M. 123.200. 25-26 Kambodza. bitka u. 155. Kalifornija. 172. 62.133 Lujzijana. 63. 13. 178. 68. 141. 191. 31. 126 Kolorado. Fidel (Fidel Castro). Henri (Henry Clay). 134.207. 210.53. 105. 32-34. vidi takode iluminati. pucnjava. 116 Klinton. 68. 105 Meksiko. 31. Stiven (Stephen Crane). Kennedy). 132.230. Endrju (Andrew Carnegie). 187 Marsal. 222.219 Klej. 175.227 Koralno more. 126 Manasas. 125. 89. 188-9.214. Kennedy).53. 131. 154 Los Andeles. 26-27. 64 Kontinentalni kongres. 177 Linkoln. 17. 31 Mejn. 153 Karter. Masacusets. 25 kredit Mobilije. 98. 57 kontracepcija. 224 Kanada. 167. 18. Masacusets. 90.188. 62. 220 Konfederacija Americkih Drzava. 155. 195. Masacusets. 27.64. Dzordz (George Mason).141. 156. 213 London. III. Lindbergh).122. 17.205 Koksi. 75. 162 komunisti. Dzozef (Joseph Mcf. 117. 171.84. 162. 184. 30-31. 41-44. 193. Florida. (Robert E.103. 143. 191-193. 234 Liga naroda. junior (Martin Luther King Jr. 150.224. 171.106.203. Dzon F.217 Koronado. 158 Kold Harbor. 190 Masacusets. 96.arthy). 218 Kent.210. 64. 158. 85. skandal. 22 Komitet za industrijsko organizovanje (CIO). Kentaki. Daglas (Douglas MacArthur). 80. 26. 220 Kent. 174. 209.201 Luisvil. 17.233 Kaster. 139 Karmajkl. 205.59. Hjui (Huey Long). 109. Herman (Herman Melville). Robert E. 175. Custer).111. 115. 213 Konfederacija.224. 68. 56.208-211. 126. 39-40. 207 King. 33. 136. 157 Klivlend. 210. 218. Mediker.224 Kjukluksklan. Lee). 159. Obnova luterani. Vilijem (William McKinley).203.106. 35. 166 Long Ajlend. 74. Dzimi (Jimmy Carter). Bil (Bill Clinton). 145. 164 Kuba. 120. 38.215 Medison. 215. 148 Melvil. Dzordz (Georgec Govern). Entoni (Anthony Comstock). 172 lint. Nevada.207. 163. 208 katolici. 134. 124. 26. 64. (Charles A.191. drzavni univerzitet. 75 Mejf1auer. Dzek (Jack London). 59-62 kongregacionalisti. 86. 170.213. 192 Maklilan. 192. bitka kod. 69. 64.157 Litl Rok. 31. 164.205. 70 Marsalov plan. Dzejrns (James Kent). Grover (Grover Cleveland). 91. 223 Mekinli. 83 Kentaki. 92. 159. 218.

geografija. 26. 16. 153. 56-59 Ricmond.80. 175 Smit. 30-33 Rajt. 33. 101 I 266 267 . 191-193. 67-68. 68. 189.200. Sako-Vanceti. 156. 176.109. obnova.203. 106 pomorski prevoz. 90. 74.205 San Francisko. 94. 168-170 puritanci. 67. 29. 181-183. 236 . 90. 100 Srednji istok. 26. 39. Carls M. 76. 185. 92. Gradanski rat. 158-159 socijalna sigumost. 119.153 Sistem federalnih rezervi. 174 Progresivni pokret. 27. 176 slikarstvo. 97. Harijet Bicer (Harriet Beecher Stowe). 13-17 Skot.139. 174. FBI politicke masine. 133. Dred (Dred Scott). 235.205 Santa Fe. Alabama. Kalifornija.103 Populisticka stranka. 175. 142 prezbiterijanci.196-197. 189. pokolj kod. 141. 231.161 Progresivna stranka (1924). 178 Rokfeler. Rod Ajlend. 133.90. 57. 71 Ranjeno koleno. vidi umetnost Smit. 53. !. Oregon. 28 Rod Ajlend. 103. 213. vidi takode gradjanska prava Selma. 40. 13. 214. Vasington. 161. 219. 93.141. 85. 56. 218. 102 smrtna kazna.213.237 Tamer. Art Dz. 120.155-158 revivalizam. 106. Margaret (Margaret Sanger) Sent Luis. Taft). 238 (1990) Regan. 225. 20 I strajkovi. 45. (Franklin D. Njujork. Edmund (Edmund Randolph).168-170 Ruzvelt. 188 Poni ekspres. 158 (1893). verski. (Art J. 171 (1919). Vilijem H. vidi takode Obnova Sijetl. 157.251. braca. Dzon (John Steinbeck). Pontijak.199. 159. 179 Smit. 199 Randolf. Revolucionarni rat. (John D. naseljavanje. 161 Tajvan.203. vidi takode abolicionizam. 122 Suard.191. 148. 44. Filip (Philip Sheridan). vidi takode trezvenjacki pokret Proklamacija 0 emancipaciji. 151-154. Regulatori.106. 110. 89. 189 Sveti Lorenc. 35. 141 sukobi s radnicima. Misuri. 147. 156. 101 Revolucionarni rat (1776-83). 184. 35.95. 109. 38. (Philip A. sudenje. vidi takode zlocin i pravda. 133-134. 116-120. 137 Serman. Net (Nat Turner). 199. Liban Stenovite planine. 81. 179. Franklin D. 85.137. 89.154. 177-179 (1929). 57. 115-116 Rat u Koreji. 124. 128. 43. 38-40. 134. 126 Savet za nacionalnu bezbednost. 104. (William H. 158-160. 87.149. Savana. 105. 109. 166 Sejsova pobuna.212. 137. 130. vidi arnericki domoroci Severna Karolina. reka. 62-64.203. 98-99.108. Sheldon). 83 Socijalisticka stranka. Spanci. (William T Sherman). 95. lrak. 110-112. 56. 182. 105 Samner. Reagan). Vilijem T. ekonomske:81 (1819).217 recesije. 59.225. 232-228 Republikanska stranka (Dzefersonova).222. slucaj. 68. 183. 174. (William H. 35.141-143 Stajnbek. Kalifornija. Silo.189.205. Vilijem H. 188. 18. 113 Prvi svetski rat. 132 San Dijego. 154 Stivens. Stou.policija. 197-198. Novi Meksiko. 118 Skoups. 174. Rockefeller). Teodor (Theodore Roosevelt). 96. Roosevelt). 91. 104. 146 Randolf.198. 117. 41. 145 (1873). 40. 158-161 prohibicija 174. 125 Providens. (Charles M. 54 Sinsinati. 142 Spansko-americki rat (1898). 180.118-120. 34. 130.150. 93 (1837). kolonija. 24. 164 Seridan. 150. Smith). 196 Sjedinjene Drzave. 116 Stranka ustavne unije. Sjedinjenih Drzava. 29. 139. 160. 31-33.160 Polk. vidi dernocrate-republikanci Republikanska stranka.129. 142. Frederik Dzekson (Frederick Jackson Turner).205 Severna Dakota. bitka kod.157-158 Portland.135. 163. 77. 193. 139 Rat 1812. 32. 197. Dzejms (James Polk). 62-95 Senger. Ronald V. 62 Seldon.253 Ruzvelt. lzrael. Dzozef{Joseph Smith). 209.139 satanizam.150. Dzon D. robovski ustanci Rusija. 41. 140 Tamer. 29. 93. 58 Progresivna stranka (1912). Al (AI Smith). 170. 216 Senat. 139 Portoriko. Dzordzija. 180 Somalija. 84-86. 66. 77. 90. 46. 37. 137. 101. vidi takode Gradanski rat Roanok. 45. 117. 171 Salem. 189. 17. 126.147. 148 ropstvo. 99. vidi sukobi s radnicima Taft. 173. Tadeus (Thaddeus Stevens).230 Prinston. 42-43.113.194. (Ronald W. 26 svetost. Filip A. 175 Progresivna stranka (1948). Virdzinija. 157. 188. 25. 188. 25. 73-76 Rat sa Meksikom.188. 113. 105-108. 37 segregacija. 64-65.1. Afroamerikanci. vidi Iran. 186. vidi takode arnericki domoroci Sinovi slobode.123. 143. Carls (Charles Sumner). 87. 243 Sovjetski Savez. Randolph). 90.235 spiritualizarn. 83. 200. Masacusets. Seward). 170. 109.207 Sijuksi (Lakote). 77. 102.

174. 104. Buker T. 162. vidi feminizam Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo. 14. 60. 106-107 Tekumseh. 64. 217. Komelijus (Cornelius Vanderbilt).I • Teksas.241.136-138 zlocin i pravda. 85.81. drzava. 171.84 Venecuela.112 viski. (Harry S. 116 Vedermen. 172 Vatoga. 68.182 verske kontroverze. 74. 28-31. (Booker T. zene.127. Erl (Earl Warren). Dzordz (George Washington). 14. 18. 176 Toledo. bitka kod. zumalizam. 193. obnova Tet ofanziva. 159 Tomas. 166.100. afera. 147. 27. 193. 63-70. 98. 146.224 ugalj.171.154. Henri Dejvid (Henry David Thoreau). 105. 56-59.230 Vasington. 124. 175. Virdzinija.178. 144. 96. n zakoni 0 useljavanju.164-166. politicka. Vajoming. 105. 171 Tven.211. Hari S. 163 ubistva. pokret. 18. 133. 43-47. 158. 45-47. Toro. 240 Valas. 32 Vilmotov uslov. Martin (Martin Van Buren).254 Vrhovnisud(SAD). 77 ustavni arnandrnani: 13. 23. 79. 228 Votergejt. 126 Vilijemsburg.214. 94 Vanderbilt.232. 67 Zakon 0 seceru. Zakon 0 nacionalnoj bezbednosti. 118.227 Zakoni 0 strancima i neprijateljskoj propagandi. Oklahoma.170.93. 120.225-226.136-139. vidi takode Gradanski rat. pobuna. Rodzer (Roger Williams). 148. 88-90 rrezvenjacki pokret. 218 Tilden. 142 Vermont. 100. 127 Zakon 0 neutralnosti. 152.117. 19-162. Semjuel (Samuel Tilden). 197. 131. skandal. 160. 15-131. III. Henri(Henry Wallace).212. zensko pravo glasa. 200. Viver. 117. 14-131. 134 Vasington. 158. 89. 134. 156 Tipot-Dom. liS. vidi takode zlocin i pravda. vidi zlocin i pravda .83. 151 Vitman. Vudro (Woodrow Wilson) Vinsens. 33-35. 196. rast.27. 210 rorijevci.161. 76. 103 Vitni. 161 Zapadna Virdzinija.110. 132. 162. Teksas.69. 31. 144. 112. zakon i razvoj prava.178 umetnost. Gradanski rat. vidi takode Vijetnamski rat.63. vidi lakode Revolucionarni rat Vasington. Ohajo. Dzejms (James Weaver). znacaj. naseljavanje. 106.203 Vitezovi rada. 61 Viskonsin. ropstvo. 188. 193. 86. In. 33. 34.102. 146 Tenesi. 84. i Gradanski rat. 61.158. 170 zatvori.99 univerziteti.199-200. 194 Voren. 99-103. Danijel (Daniel Webster). 160.211. Vasington DC: pozar u Gradanskom ratu. 162.235. 117. 26-227 utopizarn.zavera ropske snage".214.254 Viksburg.223. 64. 59.195 Uredba 0 severozapadu.134.211. Vasingtonski pomorski ugovor. 102 2:J I. 131. 254. 74. 226-227 unitarizam.17-63. 199. 57. 102. Dzordz (George Wallace). 23. 101. policija zeleznice. odluka.227. 14. 154. 89. 25. 77 Vebster. 27-29. Washington). 76 Virdzinija. 84. 39 Vilijams. udruzenje. 54 Zakon proti v trustova. 145. 120-126. 162. 37 Vigovska stranka. Klarens (Clarence Thomas). 54 Zakon 0 spijunazi. 92. 35.103 transcendentalizam.214. 35. 184 Zakon 0 ovlascenjirna za vodenje rata.221-224. 48. 119 zlato. 59. Obnova Teksaska revolucija. 119. 174. 211. 219. vidi takode feminizam. 67. 199 Tulsa. Mark (Mark Twain). 66. protesti i pobune. 169 Zakon 0 taksarna. 220 Velika jezera. 186. droge. vidi takode prohibicija Truman. 99 univerzalizam. Eli (Eli Whitney). 45. 141.240 vestice. 190 Zakon 0 naseljavanju. 94. 100. 178. 157 Volis. 38-40. 144. 168. 122. 66. 152 16-161. 190. 173. 140.89-91. i Revolucionarni rat. 32-33. 176 Vako. 192. 196. 144. 227 Tonkinski zaliv.148. 84-85. 132. 164. osnivanje.165.109. 108.127. 118 vidi takode 162 268 269 . 218. 82-83.108-109. 117.199.141.145. 100 transport. 115 Vilson. 18-166. 131-133.216-224. 108-109. 156. 219 Van Bjuren. 135-137. 254. Vrhovni sud Zakon 0 Kanzasu i Nebraski. 78 Telefon. Volt (Walt Whitman). vidi novine i ~urnalizam 150. 1'75 zakon i razvoj prava.105. Truman). 104. 200-20 I. 88 Veliko budenje. 134. 76. 225 Zakon 0 pravima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->