P. 1
Preporodov Journal, br. 127

Preporodov Journal, br. 127

|Views: 339|Likes:
Published by Bosnamuslim-media
Mjesečnik Preporodov Journal usmjeren je k društvenoj aktualnosti, polemici i intervjuima. Izdavač časopisa je Kulturno društvo Bošnjaka Hrvatske "Preporod" iz Zagreba. http://www.kdbhpreporod.hr
Mjesečnik Preporodov Journal usmjeren je k društvenoj aktualnosti, polemici i intervjuima. Izdavač časopisa je Kulturno društvo Bošnjaka Hrvatske "Preporod" iz Zagreba. http://www.kdbhpreporod.hr

More info:

Published by: Bosnamuslim-media on Mar 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/29/2011

pdf

text

original

POPIS STANOVNISTVA 2011.

GODINE
BALIJE I CETNICI PONOVO AKTUALNI
INTERVJU: MOHSEN SHARIF KHODEAI
SPORNA ODLUKA O IMOVINI
HERCEGOVAC KOJEG JE STALJIN VOLIO
SUNNET - DRUGI IZVORI ISLAMA
DEMONTIRANJE MENTALNIH INVALIDITETA
|
O
U
P
N
A
L
2
l55N 1334-5052
PREPORODOV lOURNAL
mjesecnlk KD8H ¨Preporod"
|zdazac.
Ku|turno drustvo 8osnjaka Hrvatske
¨Preporod"
C|azn| a·edn|k.
|smet |sakovlc
Zam¡en|k z|aznez a·edn|ka.
Pl|lp Murse| 8egovlc
Redakc|¡a.
Amlna A|ljaglc
Mlrza Meslc
Sena Ku|enovlc
Ldls Pe|lc
Parls Nanlc
Ajka Tlro Srebrenlkovlc
Sa·adn|c|.
Mlrsada 8egovlc
Ldlna Smaj|aglc
Avdo Huselnovlc (8lH)
Ldln Tu|e (8lH)
Ame| Su|jovlc (8lH)
Ad·esa.
Preporodov |ourna|
||lca 35, 1OOOO Zagreb
7e|e|en/|aks.
+385 (O)1 48 33 635
e-ma||.
kdbbpreporod#zg.t-com.br
kdbbpreporod#kdbbpreporod.br
lsmet.lsakovlc@sk.t-com.br
weh. www.kdbbpreporod.br
Z|·e-·acan.
ZA8A 236OOOO-11O144149O
Dez|zn| ·acan.
SW|PT ZA8A HP 2X: 7O3OO-28O-3755185
C|¡ena. 15 kuna
P·erµ|ara.
PH 1OO HPK godlsnje
8lH 3O KM godlsnje
Svljet 2O € godlsnje
7|sak.
mtg-topgra| d.o.o., ve|lka Gorlca
Tlskano uz |lnancljsku potporu lz
Drzavnog proracuna Pepub|lke
Hrvatske putem Savjeta za naclona|ne
manjlne Pepub|lke Hrvatske
Na nas|ovnoj stranlcl:
L|zne - dzam|¡a C|az|ca sa sahar ka|em
(|ere. |ze 7ahak}
5ADRZAl
5ADRZAl
UVODNlK
Popls stanovnlstva 2O11. godlne ................................................................... 3
BO$NlACl U HRVAT5KOl
8a|lje l cetnlcl ponovo aktua|nl ..................................................................... 4
8osnjak u ce|nlstvu uclte|jskog slndlkata ....................................................... 6
Svjedocanstvo genoclda nad 8osnjaclma ...................................................... 8
Prlrodno-blstorljske granlce 8lH ................................................................ 1O
Popls stanovnlstva - bosnjacko ,bltl l|l ne bltl¨ ........................................... 12
Za nju vrljedl umrljetl ................................................................................. 15
Krscanl u ls|amskom svljetu ........................................................................ 16
Svljet kur'ansklb lstlna ................................................................................ 18
Trajne vrljednostl ls|ama ............................................................................. 19
Komunlkaclja medu narodlma .................................................................... 21
HRVAT5KA
Po|ltlzaclja srpskog pravosuda .................................................................... 22
lNTERVlU ~ MOH5EN 5HARlF KHODEAl
Nasa |s|amska revo|uclja jos uvljek traje ..................................................... 24
BO5AN5Kl BAROMETAR
Sporna od|uka o lmovlnl ............................................................................. 28
lZ 5VllETA
U sjenl sasusena drveta .............................................................................. 3O
KULTURA
Nlgdje zore nl blje|a dana ........................................................................... 34
Od|azak ve|lkana ......................................................................................... 35
PRlCE lZ BO5NE
Hercegovac kojeg je Sta|jln vo|lo ................................................................ 37
ZlVlETl l5LAM
Sunnet - drugl lzvor ls|ama ......................................................................... 39
POVRATAK U BUDUCNO5T
Demontlranje menta|nlb lnva|ldlteta .......................................................... 41
POLEMlKE l 5TAlALl$TA
Preporodova prdebana u Murse|ovu Seglstanu .......................................... 44
Pastuca opasnost od ls|ama u Luropl!? ....................................................... 46
|
O
U
P
N
A
L
3
892'1,.
Od 1. do 28. travnia 2011. godine na podruciu Republike
Hrvatske Drzavni zavod za statistiku vrsit ce Popis stanovnistva.
kucanstava i stanova pod geslom 'ier zemliu cine liudi¨. Tiie-
kom Popisa stanovnistva prikupliati ce se razlicite vrste podata-
ka o svakom gradaninu Republike Hrvatske. a vazno ie naglasiti
da ie tainost podataka zagarantirana Zakonom o popisu stanov-
nistva te da ce oni biti koristeni iskliucivo u statisticke svrhe.
Za bosniacku nacionalnu maniinu u Republici Hrvatskoi
ovai Popis stanovnistva od izuzetne ie vaznosti ier ce niegovi
rezultati pokazati koliko ie visoka sviiest o bosniackom nacio-
nalnom identitetu. koliko smo u staniu ocuvati svoiu kulturu i
tradiciiu unutar nasih obitelii te koliko su bosniacke asociiaciie
koie dieluiu na podruciu RH izvrsile svoiu zadacu nacionalnog
opismeniavania i osviescivania potrebe preimenovania 'Musli-
mana¨ u 'Bosniake¨.
Prema posliedniem Popisu stanovnistva u Republici Hrvat-
skoi iz 2001. godine 20.755 gradana se iziasnilo kao 'Bosniaci¨.
a 19.677 gradana kao 'Muslimani¨. Takav odnos priie 10 godi-
na pokazao ie da ios uviiek nismo bili u potpunosti proveli naci-
onalno opismeniavanie i da ni ratna stradania koia su zahvatila
BiH i RH nisu bila dovolina da sazriie nacionalni ponos i sviiest
o poviiesnoi. kulturnoi i iezicnoi posebnosti koia ie napokon za-
okruzena imenom 'Bosniak¨.
Gotovo ie nevieroiatno da ie preimenovanie iz 'Musliman¨
u 'Bosniak¨ moglo prouzrociti tako duboku podielu u iziasnia-
vaniu. Prema tri posliednia Popisa stanovnistva u bivsoi SFRJ
(1971.. 1981. i 1991. godine) Bosniaci su. pod svoiim tada sluz-
beno priznatim etnicko-vierskim imenom 'Musliman¨. bili treca
naibroiniia naciia. Prema popisu iz 1991. u tadasnioi ie Jugosla-
viii zivielo 2.376.646 liudi koii su se deklarirali kao 'Muslima-
ni¨. Od toga ih ie preko 80° ili 1.905.018 zivielo u Bosni i Her-
cegovini. sto ie cinilo 43.7° nienog ukupnog stanovnistva. dok
ie recimo u Hrvatskoi zivielo 47.603 'Muslimana¨. Dakle. radi-
lo se o vrlo iasno deIiniranoi naciii.
Razlicita razdoblia i politicke miiene tiiekom bosniacke po-
viiesti osmansko. austro-ugarsko. iugoslavensko ili komuni-
sticko pa tako i imena Bosnianin. Bosniak. Bosanac. Musli-
man i ponovno Bosniak dio su bosniackog kontinuiteta. poviie-
snog razvoia od naroda do drzavotvorne naciie. U tom nizu na-
cionalno ime 'Musliman¨ prihvaceno ie tek 1971. godine kao
kompromis koii nam ie s iedne strane nametnut. a s druge ie
omogucio da spriiecimo svodenie naseg naroda na viersku za-
iednicu bez prava na nacionalni suverenitet. Kada smo napokon
izborili svoie pravo da samostalno odlucuiemo o svome imenu i
buducnosti 27./28. ruina 1993. godine na Drugom bosniackom
saboru u Saraievu ie donesena odluka o vracaniu poviiesnog na-
cionalnog imena 'Bosniak¨. koie ie potvrdeno i amandmanom
na Ustav BiH iz 1994. godine te Daytonskim sporazumom i
Ustavom BiH iz 1995. godine. S imenom 'Bosniak¨ napokon
smo se i sluzbeno povezali sa zemliom i prostorom koii su nasi
preci nastaniivali stoliecima i koii nas odreduie kulturno i povi-
iesno.
Pred nama ie. dakle. Popis stanovnistva 2011. i vise niie
vriieme za laznu dilemu 'Musliman¨ ili 'Bosniak¨. za neinIor-
miranost. konIormizam ili inat ier ovai put iasno nacionalno
iziasniavanie zalog ie opstanka i buducnosti Bosniaka u Repu-
blici Hrvatskoi. Tiiekom posliedniih dvadeset godina samostal-
nosti Republike Hrvatske Bosniaci su prosli kroz razlicita tur-
bulentna razdoblia. ali ipak naiveci politicki sok se desio 1997.
kada smo zaiedno sa Slovencima izbaceni iz preambule Ustava.
Ustavni zakon o pravima nacionalnih maniina nakon demokrat-
skih promiena dielomicno ie ublazio tu nepravdu 2003. godine
priznavaniem realnosti bosniacke nacionalnosti i odredio ioi
status punopravne nacionalne maniine. Tek su izmienama i do-
punama Ustava RH Bosniaci 2010. godine vraceni u preambulu
Ustava.
Od 2003. godine Ustavni zakon takoder vise ne priznaie ter-
min 'Musliman¨ ier ie riiec o iednom narodu. Bosniacima. koii
imaiu isti iezicni. kulturni i nacionalni identitet. Prema tome. svi
koii su se na Popisu stanovnistva 2001. iziasnili 'Muslimanima¨
podvedeni su pod rubriku 'ostali narodi Europe¨ i time postali
nepostoieci u okvirima svih pravnih regula Republike Hrvatske
sto znaci da ne mogu ostvarivati prava iz navedenog zakona. Na
tai nacin umaniena su kolektivna prava namiieniena Bosniacima
u RH ier se obim sredstva i broi radnih miesta u Drzavnoi upravi
odreduiu prema broiu pripadnika odredene nacionalne maniine.
Nacionalno iziasniavanie iedno ie od temelinih liudskih pra-
va o koiem svaki gradanin odlucuie samostalno. Iziasniti se kao
Bosniak u posliednie vriieme izaziva razlicita pitania koia bi se
mogla sazeti u nekoliko sliiedecih: kako mogu biti Bosniak ako
sam roden u RH: ako sam Bosniak da li moram biti islamske
vieroispoviiesti: ili. ako sam Bosniak da li to znaci da se odricem
islama?
Kao i kod drugih naroda i Bosniaci mogu biti ateisti. agno-
stici. a neki su se mozda priklonili i drugim vierskim praksama.
ali ono sto ie prevladavaiuce ie cinienica da su Bosniaci islam-
ske vieroispoviiesti. odnosno da postuiu islamsku viersku tradi-
ciiu koia ih ie sacuvala od nestaiania. Iziasniti se kao Bosniak ni
na koii nacin ne umaniuie cinienicu da smo pripadnici islamske
vieroispoviiesti. ali istovremeno ne obavezuie da nam viera mo-
ra biti islam.
Po svoioi strukturi Bosniaci su iedna od naivitalniiih nacio-
nalnih maniina u RH s obzirom na broi mladih liudi koii cine nas
nacionalni korpus. Mnogim mladim Bosniacima rodenim u Re-
publici Hrvatskoi ovo ce biti prvi put da se samostalno nacional-
no iziasniavaiu. Cinienica miesta rodenia ili pripadnost odrede-
nom drustvenom ili kulturnom krugu svakako ie nezaobilazni
dio naseg identiteta. ali ono sto ie temeli nacionalnog opredielie-
nia ie ipak obiteliska tradiciia. poviiest koiu bastinimo od nasih
maiki. oceva. nena i didova. ono sto upiiamo od malih nogu i
nosimo u sebi ciieli zivot. I to ie ono sto nas odreduie. 'Nema
konia na koiem coviek moze pobieci od sebe!¨. zapisao ie Mak-
sim Gorki.
Na kraiu. iedino sto mozemo ie s ponosom reci da smo: dr-
zavliani Republike Hrvatske. po nacionalnosti Bosniaci. da nam
ie materinii iezik bosanski. a vieroispoviiest islam. Dostoian-
stveno nosimo svoie nacionalno ime. kao sto ie to ucinilo vise od
1.100 Bosniaka koii su svoiim zivotom obranili Hrvatsku u Do-
movinskom ratu. ‰
Sena Kulenovic
Uvodna rljec
|oo|s staoovo|stva 20++. zoo|oo
|
O
U
P
N
A
L
4
%2l1-$&,8+59$76.2-
Polemika izmedu kniizevnika Milien-
ka Jergovica i predsiednika Hrvatskog
drustva pisaca Velimira Viskovica. u si-
iecniu ie prerasla u pravi mediiski obra-
cun. Podsietimo. iako su Jergovic i Vi-
skovic vec i priie izmieniivali razne ostre
tonove. zakuhalo se kada ie predsiednik
HDP Velimir Viskovic za casopis 'Viie-
nac¨ rekao da ie 'nemoguce naci Hrvata.
osim mozda Milienka Jergovica. koii bi
nasao opravdanie za reaIirmaciiu cetnis-
tva u Srbiii¨. Viskovic ie komentirao Jer-
govicev interviu koii ie dao u svibniu
2009. godine za beogradsko 'Vreme¨.
Prenosimo sporni dio: 'Od takozvanih
velikih istoriiskih licnosti. u moiim knii-
gama se poiavliuie samo iedna. i to kao
epizoda. To ie Draza Mihailovic u Dvo-
rima od oraha`. Moram priznati da. kada
sam to pisao. bilo me ie malo strah sta ce
liudi u Hrvatskoi reci i ko ce me i kako
zbog tog Draze Mihailovica napasti. Jer.
on niie prikazan kao sotona. sto bi iz hr-
vatske perspektive bio red i obaveza. ne-
go ie prikazan kao iedna prilicno tragicna
licnost. O Drazi sam mogao pisati ier sam
razumio niegove motive. Naravno. to ne
znaci da o niemu mislim ni pozitivno ni
negativno. Jednostavno. on ie trodimen-
zionalna licnost. koia ie imala i svoiu tra-
giku i motive i biograIiiu. sve ono sto
Milosevic i Tudman nisu imali.¨
Bosanski kniizevnik Ivan Iovrenovic
protestno ie istupio iz HDP-a na tai nacin
prosvieduiuci protiv Velimira Viskovica.
Pet clanova HDP-a: Boris Dezulovic.
Vlaho Bogisic. Zlatko Gall. Nenad Rizva-
novic i Ante Tomic zatrazili su od pred-
siednika Velimira Viskovica da se iavno
isprica 'za poticanie i sudielovanie u me-
diiskom lincu koiem ie ociti cili simbolic-
ka. ali i moguca stvarna eliminaciia Mi-
lienka Jergovica iz iavnoga zivota¨. Naia-
vili su i svoiu ostavku. Ova reakciia ie
obiavliena kraiem siiecnia u tendencio-
znom tekstu 'Jutarnieg lista¨ iz koieg se
moglo iscitati da ie HDP pred raskolom.
Medutim. u tom tekstu ie prenesena i izia-
va Vlahe Bogisica o baliiama sto se direk-
tno tice Bosniaka i muslimana u Hrvat-
skoi. O svemu se nekoliko dana posliie
ocitovao i prozvani Viskovic. koii ie svo-
iim kolegama porucio kako se ne namie-
rava ispricati Jergovicu. U svoiem odgo-
voru istice: 'On moiu ispriku ne zasluzu-
ie. Smiiesna mi ie tvrdnia da ia proga-
niam` Milienka Jergovica ier iza mene ne
stoii nitko. ia nemam niiedno novinsko
glasilo koie ce obiaviti moi tekst. Iza Mi-
lienka Jergovica. pak. stoii naimocniii no-
vinski koncern u Hrvatskoi. stoii niegov
gazda koii se osobno angazirao u obrani
svoiega glavnog autora. a - bogme - stoii i
moi neposredni gazda. glavni ravnateli
IeksikograIskoga zavoda Miroslav Krle-
za. Jergovicev sogor Vlaho Bogisic. Sto
se tice moieg strasnog` napada na Mi-
lienka. on ie izrecen poluironicno. Ja mu
nisam kriv sto se on udvarao srpskoi car-
siii. ia znam da on to niie rekao zato sto ie
postao iznenada cetnik. znam da ie bio vo-
den iskliucivo merkantilno-utilitarnim ra-
zlozima osvaiania trzista. iednako kao sto
ie pocetkom devedesetih bliuvao naigore
pogrde protiv Srba dok ie radio u drzavo-
tvornom tisku. Ne mislite li da ie tada net-
ko od tih Srba doista mogao nastradati?
Danas se tom cetniku-pocetniku` sasvim
sigurno u Josipovicevoi Hrvatskoi nista
nece dogoditi...¨. medu ostalim stoii u od-
govoru koii ie poslao Velimir Viskovic
odbivsi se ispricati. Na kraiu price. bez
obzira na naiavu ostavki. iz HDP-a su
istupili samo Iovrenovic i Dezulovic.
¨8a|lja" lz prezenta l cetnlcl kao
romanesknl junacl
Nakon toga skupina bosniackih inte-
lektualaca reagirala ie na iziavu Vlahe
Bogisica. Jergovicevog sogora i ravnate-
lia IeksikograIskog zavoda 'Miroslav
Krleza¨. obiavlienom u Jutarniem listu
29.1.2011. godine u tekstu o trvlieniima u
Hrvatskom drustvu pisaca. te siroi iavno-
sti uputila priopcenie koie prenosimo u
ciielosti: 'Govoreci o slobodi govora.
Vlaho Bogisic zapravo rabi govor mr-
znie. Ma kako inzistirao na kondicionalu.
on nedvosmisleno huska iavnost svoiim
pitaniem: .Tko ce nekoga sutra spriie-
citi. pri cemu ovo govorim u strogom
kondicionalu. da se pita otkud iedan bali-
ia arbitrira poeziiom u Hrvatskoi?` Po na-
ma. riiec ie o neprihvatliivom. krainie
uvredliivom i necasnom primieru potka-
zivania ili poticania na denunciranie i ide-
olosku diskvaliIikaciiu liudi koii su kri-
vi`. i moguce neprihvatliivi. samo zato
sto su toboze pogresnog etnickog i vier-
skog identiteta. Tim vise sto to izgovara
leksikograI. a ne piesnik. koii bi morao
znati tezinu izgovorenih riieci. ali i koii
ie. valia naglasiti. prvi coviek iedne od
naiugledniiih kulturnih ustanova u nas.
Buduci da smo u leksikograIovu pitaniu
nedvoibeno prepoznali metu. naglas se
pitamo znaci li ova iziava da ie doticni
iedva tolerirani stranac u hrvatskoi kultu-
ri i kniizevnosti ili da su takvi. baliie`
dakle. generalno nedobrodosli u istima.
Operiraiuci pa i hipotetickim priietniama.
Bogisic otvara mogucnost da se danas-
sutra svakoga hrvatskoga pisca. kipara.
arhitekta. slikara. glumca i glazbenika
bosansko-muslimanskoga podriietla (ili
kakva drugog. treceg.) diskvaliIicira po
potrebi bezocnim i vrlo uvredliivim eti-
ketama. provociraiuci tako neki novi po-
liticki mrak i zadrtost prema Drugom i
niegovoi razlici. Smatramo da hrvatska
kultura niukoliko niie kultura plemenskih
ili etnickih cistih identiteta` vec plurali-
sticna i. srecom. heterogena. Mi u nioi
nismo i ne mozemo biti gosti ier smo ie
stvarali i stvaramo ie svoiim duhom i kre-
ativnim izrazom. i ne dopustamo niti ie-
dan oblik vlastite politicke ili ideoloske
Po|emlka vlskovlc - |ergovlc koja je uzburka|a brvatsku javnost
3a|||o | coto|c| oooovo a|tua|o|
||||o Mu·so| 3ozov|c
Jelimir Jiskovic Milfenko Jergovic
|
O
U
P
N
A
L
5
%2l1-$&,8+59$76.2-
zloupotrebe. a kamoli biti. kao u Bogisi-
cevoi insinuaciii. nakaradna ikonograIiia
za potkusurivania. Govor mrznie hrani se
izmedu ostalog vierskom. etnickom i ide-
oloskom iskliucivoscu i. kao u ovom pri-
mieru. svodi osobu na nesto vriiedno pre-
zira i nepostovania. Utoliko nam se ovdie
uoceni rasisticki diskurs. koii operira zlo-
cudnim poimovliem da bi diskreditirao
nekoga zbog niegova imena ili podriietla.
cini neprihvatliivim i skodliivim u iavnoi
komunikaciii. Ovim priopceniem ne zeli-
mo sudielovati u bilo koiem sukobu. niti
zauzimati stranu u polemici Jergovic
Viskovic. vec samo upozoriti hrvatsku
iavnost na govor mrznie. etnicke i vierske
iskliucivosti. koii vec sutra. pri cemu ovo
govorimo u strogom kondicionalu. moze
rezultirati necim znatno gorim. a nedavno
bolno prozivlienim¨. stoii u iziavi koiu su
potpisali kniizevnici Enes Kisevic i Sead
Begovic. slikari Munir Veizovic i Izet
Ðuzel. glazbenik Ibrica Jusic. sveucilisni
proIesori Ekrem Causevic i Azra Abadzic
Navaey. prevoditelii Sead Muhamedagic
i Sena Kulenovic. predsiednik KDBH
'Preporod¨ Senad Nanic te publicisti Fa-
ris Nanic i Filip Mursel Begovic. Medu
potpisnike su se naknadno svrstali glu-
mac Tarik Filipovic i kniizevnici Ibrahim
Kaian i Fikret Cacan. ali i mnogi drugi
visokoobrazovani Bosniaci koii su dali
svoiu nedvosmislenu podrsku.
Mnogi Jergovicevi zagovornici su re-
agirali snebivaiuci se nad time kako ie
moguce da se Bosniaci ili muslimani ili
oni koii su to samo poriieklom osiecaiu
prozvanima kada ih ie Bogisic tom tvrd-
niom u stvari branio. Na tai nacin ie i sam
Bogisic odgovorio u 'Jutarniem listu¨ ne
smatraiuci se potrebnim ispricati. Naime.
prozvati Jergovica reaIirmatorom cetnis-
tva isto ie kao kad bi kondicionalno pro-
zvali nekog baliiom. a tai govor mrznie ie
u Hrvatskoi osuiecen i zabranien. Medu-
tim. Bogisiceva iziava ie dana u prezentu
te ie posvemu bilo iasno da tai 'baliia¨
trenutno zivi u Hrvatskoi i da ima ime i
prezime. Radi zastite niegovog dostoian-
stva niegovo ime ne spominiemo. Tako-
der. nazivati nekog promicateliem cetnis-
tva i baliiom niie isto. Poznato ie da u
Srbiii i BiH ima mnostvo sasvim legiti-
mnih. ponosnih i samoprozvanih cetnika
koii obnasaiu i Iunkciie na vlasti. Baliiom
nekoga pogrdno oznacuiemo i on to niie
svoiim izborom (mozda dielom). a biti
cetnikom ie naziv pripadnika pokreta ili
ideologiie koia i danas relativno mirno
egzistira na Balkanu. U Americi ie nazi-
vati nekog AIroamerikanca. u bilo koiem
kontekstu. 'crncugom¨ strogo kazniivo
dielo. Odavno se zidove ne usuduie na-
zvati pogrdnim imenima u mediiskom
prostoru. a sama zidovska zaiednica ie
opravdano razvila vrlo dobar sustav obra-
ne te ie poznato da ce niihovi intelektual-
ci burno reagirati ako se netko to usudi
uciniti. prizivaiuci time vremena endeha-
ziie i nacisticke Niemacke. Spominianie
riieci 'baliia¨ priziva vriieme kada su
Bosniaci pod tim nazivom trpani u logo-
re. ubiiani i proganiani. a Bosniakinie uz
psovanie baliiske maike brutalno silova-
ne. Uzgred receno. treba istaknuti da ie i
podosta hrvatskih Srba posve pogrdno
nazivano cetnicima. a da sa tom ideologi-
iom nisu imali ama bas nikakve veze. Za
osuditi ie iedno i drugo i trece. ali Jergo-
vicev slucai. a htielo ga se ubaciti u pozi-
ciiu ugrozene maniine iz koie bi se on
onda lakse obracunavao s protivnicima.
ne govori tome u prilog. Postoii konkret-
na iziava o konkretnom trodimenzional-
nom cetniku koiu svatko iscitava po svo-
iem moralnom kodeksu.
Enver Kazaz ie pak Viskovicevu op-
tuzbu o 'reaIirmaciii cetnistva¨ u komen-
taru za 'Jutarnii list¨ proglasio IalsiIika-
tom. Tai teoreticar kniizevnosti. protivnik
saraievizaciie. bosniacke etnonacionali-
zaciie i etnoIasistizaciie u BiH nasao ie
podosta opravdania za Jergovicevog Dra-
zu. 'Iziavu zelim razmotriti iz kuta koii
podrazumiieva romansiierovo pravo na
autonomiiu literature. ali i na principe
gradnie romana kao diiegetskog univer-
zuma koii se konkurentski odnosi prema
razlicitim modelima historiograIske in-
terpretaciie proslosti. U kontekstu tog in-
terviua iziava pokazuie da Jergovic ne
priznaie nikakvu reaIirmaciiu cetnistva¨.
komentirao ie Kazaz. a ponavliaiuci tvrd-
nie kniizevnika Muharema Bazdulia bio-
graIski ie niezno podsietio hrvatsku iav-
nost na Jergovicevo iavno suprostavlianie
Vuku Draskovicu usred Beograda. U sva-
kom slucaiu. iedno od naimocniiih i nai-
ostriiih pera hrvatskog novinarstva zasi-
gurno ne moze biti ubacen u poziciiu ma-
niine. posebice ier cesto istice svoie hr-
vatske koriiene. Bez obzira na to sto Jer-
govic zagovara plurale identiteta on ce se
u hrvatskoi braniti da ie Hrvat. u Bosni da
ie Bosanac iz koieg god kuta pogledamo
on niie maniina iako ce se kao maniinac
predstavliati iz razlicitih razloga. ali iz ni-
ti se iednog tako osiecati. To ie vidliivo iz
niegovog agresivnog novinarskog dielo-
vania. u koiem ne grize iz poziciie ugro-
zene maniine. ili kako bi neki zlonamier-
nici rekli viecito maniinski zanoviieta.
vec s trona vrlo dobro zasticene vecine
udara po kome god i kada god hoce.
|ergovlc je dezerter l potkup|jlvl
novlnar?
Jergovic niie davao iziave niti ulazio u
polemiku. a iedinu iziavu. koliko nam ie
poznato. dao ie za mostarski 'Dnevni list¨ u
koiem ie upozorio da Velimir Viskovic i
HDP protiv niega vode haiku s iednim
osnovnim ciliem - da ga se protiera iz Hr-
vatske ili da ode sam. 'Ja mislim da ta sut-
nia iavnosti takoder mnogo toga govori - o
solidariziraniu matice zive hrvatske knii-
zevnosti s iednim idiotom kakav ie Velimir
Viskovic¨. kaze Jergovic odlucan da ostane
u Hrvatskoi. 'Ostaiem u Hrvatskoi i bas me
zanima kako me misle protierati i uci u Eu-
ropsku uniiu. ier protierivanie liudi ne ide u
istom paketu s ulaskom u Europsku uniiu.¨
Saraievski kniizevnik Faruk Sehic ie.
puno priie pocetka ove polemike. odmah
nakon sto ie Jergovicev interviu izasao u
beogradskom tisku. tekstom 'Cetnik. kako
to gordo zvuci¨ prvi reagirao na Jergovice-
ve iziave. Izdvaiamo samo diielove izni-
mno zanimliivog teksta u koiem Sehic de-
montira uvriiezeno mislienie da ie Jergo-
vic veliki priiatelii i zastitnik muslimana:
'Posto nas iunak (Jergovic op.au.). sa po-
cetka ove price. nikad niie vidio les liud-
skoga bica (i bezimeni les ie trodimenzio-
nalan. i on ima svoiu tragiku. motive i bio-
graIiiu. cime se sad bavi Haaski sud) sum-
niam da ie sviestan bolesne nakaradnosti
vlastitih recenica izgovorenih u svrhu ne-
znam-ti-kakvog marketinskog uvlacenia
srbiianskim citaocima. ili cemu vec iunaci-
na zeli da se retoricki priblizi. Naravno.
nas iunak (voini obveznik i dezerter iz op-
kolienog Saraieva) to nece moci nikad
shvatiti. ier ie za niega rat bio samo pozor-
nica niegovih buducih literarnih diela. U
kniizi Drzavna taina Semira Halilovica po-
stoii izviestai operativnog radnika Uprave
voine bezbiednosti (datiran 9.4.1993.) u
koiem pise kako Milienko Jergovic uziva
status speciialnog gosta u diskoteci SS
nezvanicnog seIa Ismeta Bairamovica Ce-
le. te u poenti teksta stoii da ie doticni: tipi-
can primier novinara koii se moze kupiti...
To ie bilo ios dok ie nas iunak hrabro odo-
liievao granatama u klubu SS dobrih neko-
liko metara ukopan ispod nivoa zemlie.
Takva ie moralna kruznica. nas coviek.
trodimenzionalni pisac na razmedu Istoka i
Zapada. I sve bi to bilo nekako polusvarlii-
vo da. autor propoviietki. stalno ne cmizdri
po novinama u pozi gigantskog moraliza-
tora bukvalno propoviiedaiuci. s visoka (a
odakle bi drugo). kako neko treba da zivi i
misli u danasniem Saraievu premda ie iz
niega hrabro pobiegao davne 1993.. ier se.
zamislite. strasno boiao granata.¨ ‰
|
O
U
P
N
A
L
6
%2l1-$&,8+59$76.2-
Na nasu srecu uviiek biiase liudi. a
ima ih i danas. koii nam bude nadu da i u
kvarnu vremenu kakvo postade nase. na-
stavimo uzdignute glave. Iiudi koii su
sviesni prorockog piesnikova upozore-
nia: Jrifeme fe da se misli o vremenu.
Jer vremena ima tako malo// I vremena
nece biti vise'
Simpaticno. i nas sugovornik. glavni
tainik Nezavisnog sindikata zaposlenih u
sredniim skolama Hrvatske na Trgu mar-
sala Josipa Broza Tita br. 4 u Zagrebu.
sociolog po vokaciii. proI. Niiaz Karic.
zapocinie cesto svoie sindikalne sastanke
slicnim citatom Mak Dizdarevih stihova.
'Od oca sam¨. prica. 'nasliiedio odgo-
vornost i pravednost. Od maike istinoliu-
bivost. Kada sam u Olovu. od kamo sam
rodom. krenuo u skolu. maika me ie sa-
vietovala: Vise nisi diiete. sada si uce-
nik! Pozdravliai i postui svakoga!`¨
Mladost ie Karic proveo u Saraievu.
Studirao ie na FilozoIskom Iakultetu. a
potom i na Pedagoskom Iakultetu u Riie-
ci. 1987. godine zavrsava studiie. takoder
i posliiediplomski studii. Zaposliava se
na tom Iakultetu. stiece i srednioskolsko
radno iskustvo. U Riieci ce 1988. godine
pokrenuti. tada iznimkom u Jugoslaviii.
12-dnevni prosvietarski straik. Od 2000.
godine ie tainik Nezavisnog sindikata za-
poslenih u sredniim skolama Hrvatske.
Pazgovor s pro|. Nljazom Karlcem
"Aespine klete koje ne spiju" traze i
veliki angazman od svakoga, posebice
od sindikalnih voda. Aajavljeno je i
osnivanje stranke sindikata?
Ne vidim razloge za to. a niti perspek-
tivu. Naime. politicke stranke nemaiu
kvalitetna ideoloska obiliezia. a nacional-
na su im pocesto tek maska. Nacionalni
se interes potvrduie postivaniem covieka.
gradanina i u tom kontekstu zapravo vi-
dim i obrazovni sustav. Nedostatak sveu-
cilisnih studiia ie u tome sto ne izgraduiu
gradansku sviiest i ne primieniuiu prava
iz gradanskih odnosa. Veliki ie to minus
na koii i ovai SZSSH pokusava ukazati u
sociialnom partnerstvu s nositeliima vla-
sti. Trudi se potvrditi svoiu vierodostoi-
nost i snagu dielovaniem. ti. borbom za
drustvenu integraciiu svih elemenata
drustva. Sami se ios moramo transIormi-
rati ier ie i u nasoi sredisniici prisutan iz-
viestan elitizam. Sustina sindikalnog die-
lovania ie u kontaktu i radu s clanstvom.
od poiedinaca do interesnih skupina: va-
lia brinuti o svim potrebama. Otud i ta
zadaca da se osviiesti potreba o: pravu. o
zastiti prava. kao i o drustvenim interesi-
ma poiedinih struka. Ne ignoriramo
stvarnost i evidentnu krizu. otud niti od-
govornost poiedinaca i skupina svakog
od nasih clanova. a i odgovornost ruko-
vodstva: u krainiem i prema drzavi. I ovai
se sindikat valia odvoiiti. distancirati.
promiieniti od. u proslom razdobliu de-
monstrirane uloge. anarhisticke organiza-
ciie. U posliedniih se 10-ak godina upra-
vo vracamo clanstvu. Cesto odlazimo u
sindikalne podruznice. po pozivu ili na
vlastitu iniciiativu. pa i u one naiudalieni-
ie. Dio nam se clanstva skriva i nadalie u
zavietrini. nedovolino zastupa interese
svoiih liudi. Ipak smo uspieli. pogotovu
dviie. tri godine unatrag uci u sve sred-
nioskolske ustanove i trazimo odgovor-
nost svoiih sindikalnih rukovodilaca.
Istodobno smo i. vieruiem. dobro zakon-
ski zastitili to nase rukovodstvo da ios
hrabriie moze zastupati interese zaposle-
nika. Priie svega u diielu radnih odnosa.
Otud i pravo sredisniice da insistiramo na
niihovoi dielotvornosti.
Utjece li to sve i na porast sindikal-
nog clanstva?
Snaga sindikata ie zadniih godina evi-
dentna. ugled. a i clanstvo. mu raste zahva-
liuiuci upravo hrabrosti i organiziranosti
celnistva. Osnazeni smo i udruzivaniem
sindikata visokoskolskih ustanova. znan-
stvenih i srednioskolskih. To ie snaga od
55.000 clanova koia zapravo cini iezgro hr-
vatske inteligenciie. To clanstvo nudi rele-
vantnu argumentaciiu u pregovorima. u
iavnim nastupima. u dielovaniu: sindikalno
ie clanstvo i izvrsno inIormirano. a i bespri-
iekorno mobilno. Potvrda tomu ie da ga u
roku od tri dana mozemo organizirati za sve
akciie koie isplaniramo. I aktualne vlasti su
to prepoznale. Posebno se u iavnosti potvr-
duie. kroz mediie takoder. da su celnici sin-
dikata danas korak ispred onih s koiima
pregovaraiu. U kvaliteti priiedloga. a i u od-
govornosti. ne samo prema svom clanstvu.
Iako je u obrazovanju zaposleno vise
zena, one su pri zaposljavanju, kao i u
pristupu strucnom osposobljavanju, cak
i u visini nadnice zakinute, potplacene
(prema podacima EU cak do 2ô").
Angazman zena u sindikatu ie od 40 do
50° u NSZSSH. ovisno o tiielima. U sred-
niim ie skolama cak i do 65° povierenica
sindikata. Zene cine 50° rukovodstva
ovog sindikata. Zamienica nam ie vrlo die-
lotvorna zena. Slican ie omier i u strukov-
nom obrazovaniu. dok ie u gimnaziiama
on cak u 75° u korist zena. Kada se zena
odluci za angazman. ona time stiti i vlasti-
tu obiteli. a dominira kod nie i sociialna
crta i iznimno velika odgovornost i preci-
znost za to sto cini. Zena uistinu i iest na
neki nacin i racionalniii dio obitelii i poka-
zuie vecu dozu zainteresiranosti za ocuva-
nie integriteta obitelii. Primier su nam ne-
pokolebliive radnice 'Kamenskog¨.
Diskriminaciia u obrazovanim ustano-
vama iest evidentna. posebno u domenu
prava zena koie koriste porodiliske dopu-
ste. skrbe o dieci. ili rade u tezim uvietima:
cesto ie na udaru poslodavaca i uprava ad-
Pro|. Nljaz Karlc, tajnlk Nezavlsnog slndlkata zapos|enlb u srednjlm sko|ama Hrvatske
3oso|a| u co|o|stvu uc|to||s|oz
s|oo||ata
Prof. Nifaz Karic.
tafnik srednfoskolskog sindikata
|
O
U
P
N
A
L
7
%2l1-$&,8+59$76.2-
ministrativno-tehnicko osoblie. Tainice.
pravnice u skolama cesto su pod utiecaiem
i uplivom (silom ili milom) ravnatelia.
Tim ie znacainiii Kolektivni ugovor o ra-
du: niime ie osigurano 37 materiialnih pra-
va zaposlenika u sredniim skolama RH.
Tai ugovor ie i ogledni. ne samo za Hrvat-
sku. Zasticena su niime prava iz radnog
odnosa. dostoianstvo struke i zaposlenika.
Sudielovao sam u kreiraniu tog Ugovora.
Eksperimentiralo se podosta s peda-
goskim studijama!
Ignoranciia drustva prema tim studi-
iama ie evidentna. cesto ih se smatra us-
putnima. Zapravo. upravo ta znania Ior-
miraiu gradansku logiku i zivlienie. Ne-
sreca ie u poistoviecivaniu takvih spozna-
ia s ideologiiom. Takvi eksperimenti ce-
sto su odgovor na priiasniu ideologiiu. Ili
se kompenzirafu religiiskom kulturom ili
IilozoIiiom religiie. Ignorira se sto to iest
gradanski odgoi i gradanska kultura. Prvi
su ugovori o radu. valia podsietiti. potpi-
sivani priie gotovo tri stolieca. Niti danas
veliki dio intelektualaca ne zna dostatno o
svoiim pravima (a onda i posliedicama!)
ne/potpisivania Ugovora o radu.
Rasirena ie iluziia kod mnogih zapo-
slenika o zaposleniu na neodredeno vriie-
me. Privid ie to da su zaposleniem ied-
nom za svagda do mirovine! Vecina
zaposlenika se opusti i ne ukliucuie se u
sindikat. a Ugovor o radu svakom zapo-
sleniku vriiedi zapravo do trenutka dok
ustanova. poslodavac. ima potrebu za
odredenim proIilom zaposlenih.
Sindikatu ie misiia razobliciti takve so-
ciialne. drustvene. otud i sindikalne predra-
sude. Iz svega proizlaze i politicke zablude.
Ako se sindikat 'brine¨ (kao sto to ios 'ci-
ne¨ stranke) za nas. onda ce se brinuti i o
odgoiu nase diece... Zapravo smo svi poie-
dinacno odgovorni za to sto nam se dogada.
Potpisan je 21. prosinca 2ô1ô. s Jla-
dom, tj. s resornim Ministarstvom obra-
zovanja RH, novi Granski kolektivni
ugovor. Sto je u njemu staro/novo? Ho-
ce li se sve stavke tamo potpisane i moci
postovati, primjerice isplata bozicnice u
tekucoj godini?
Garantiram za sve potpisano. Sudielo-
vao sam. s kolegicom pravnicom M. Mati-
ievic Erceg. na izradi teksta tog dokumen-
ta. Potpisima ministra Radovana Fuchsa i
naseg predsiednika Sindikata S. Mihaliin-
ca zagarantirana su do kraia 2014. godine.
tim potpisima. stecena radna i materiialna
prava zaposlenika u sustavu srednieg skol-
stva i na nailiepsi nacin smo time cestitali
Bozic i Novu godinu zaposlenicima.
U proiekciii stabilizaciie gospodarstva
i drzave. te odrzivosti stania u cielini. po-
cesto se ipak zaboravlia cinienica da ie
obrazovanie i promiena obrazovne struk-
ture stanovnistva. konkurentnost radne
snage i prilagodliivost novim tehnologiia-
ma i uvietima rada iedna od pretpostavki
izlaska iz krize. Tvrdniama da ie to potros-
nia ignorira se cinienica o potplacenosti
visoko-obrazovne radne snage (i) u skol-
stvu. nestanka srednieg sloia. cinienice ne-
dostatka odgovaraiuce valorizaciie rada
nastavnika prema strucno zahtievnoi i od-
govornoi razini rada koii obavliaiu u obra-
zovaniu novih generaciia za trziste rada.
Sto ce biti sa zastitom dostojanstva za-
poslenika, takoder zagarantiranom, kada
se, a poradi usteda integriraju ili ukinu sko-
le, dacki domovi? 1aj proces je krenuo.
Podiela odgovornosti svakako bi mora-
la biti osloniena na sve nositelie Iunkciia
izvrsne vlasti. nadzornih i upravnih tiiela do
poiedinacne razine odgovornosti. Cesto ie
sve to zakonodavstvo voluntaristicko. obo-
ieno dnevnopolitickim interesima i moze-
bitnim zadacama i obvezama prema drzav-
nim razinama (primierice EU). Hocu reci.
Vlada bi. kao predlagac zakona i programa.
morala znacaino promiieniti sadasniu prak-
su dielovania. Jer. u pitaniu su stotine zapo-
slenih koie bi ios mogle izgubiti radna mie-
sta. Valia odgovoriti i kako obrazovno-
znanstveni sustavi. u sadasniem staniu.
uopce i mogu radikalniie miieniati kurs pre-
ma gotovo dnevnim zahtievima trzisnih po-
treba za proIilima radne snage. Rekoh. za-
htievi Vlade su deklarativni. parciialni.
dnevno mandatni: u 'Zemlii znania¨ prica-
iu se 'baike¨ o ustedama na obrazovaniu.
Upravo smo u pregovorima o Gran-
skom kolektivnom ugovoru nastoiali ne
samo zadrzati stecenu razinu materiialnih
prava zaposlenika u sredniim skolama
nego i oiacati niihove poziciie u podruciu
radno-pravnih odnosa i zastite. Tako su
potvrdena prava: od implementaciie Spo-
razuma o dodacima na placu za zaposle-
nike u obrazovaniu i znanosti. uvecanie
koeIiciienata zaposlenika u odnosu na
ukupni radni staz (ili u alternativi bonus-
umanienie). Takoder. norme nastavnici-
ma u neposrednom radu. dodaci na placu
po razlicitim osnovama do drugih Iunkci-
onalnih prava. prekovremeni rad. nakna-
de za trosak priievoza. Koliko ie znacaina
razina stecenih prava vidliivo ie i na slie-
decim pokazateliima: pravo na povecanie
osnovne place za 10° po osnovi smien-
skog rada u 310 ustanova koristi 9.441
zaposlenik. za dvokratni rad negdie oko
950 zaposlenika. naknadu za mentorstvo
oko 3.000 zaposlenika. povecanie osnov-
ne place za 10° za rad s razrednim odie-
lima s ucenicima s poteskocama u razvo-
iu oko 500 nastavnika. za rad sa integrira-
nim ucenicima 939 nastavnika.
U tijeku je i rasprava Sindikata s
Jladom oko Dokumenta "Projekt mreza
srednjih skola - Pedagoska mjerila za
planiranje optimalnih skola".
Predlozena su mierila u naimaniu ruku
cudna buduci da bi. prema niima oko 30°
skola u Hrvatskoi odmah trebalo zatvori-
ti. Ili. integrirati. Dvoiimo i oko upisnih
kvota za gimnaziialce. Prekratki su ro-
kovi provedbe tako velikih promiena. Niie
bilo iavne rasprave. Ovih dana nastoiimo
da se u potpunosti povuce iz procedure i
Priiedlog Zakona o prosvietnoi inspekciii.
Puno ie posla i oko uskladivania Kolektiv-
nog ugovora s nadleznim instituciiama.
Jrijeme je ovo za hrabre i beskom-
promisne! Ae, za ljude koji ne citaju za-
pise i bezbrizno teku. Koji se ne okrecu
za sobom.
Pocesto radim i 12 sati. a nastoiim i
uciti sustavno. stalno. Nazocio sam na vise
od stotinu sastanaka svoga sindikata od
pocetka ove skolske godine. Nairadiie raz-
govaram s liudima o sindikalizmu. otud ie
to promislianie i izvorni obrazac dielova-
nia u cielokupnom mom zivotu. Ima tu i
genetike. a i kondiciie. Neka setnia Maksi-
mirom moze biti inspirativna. Relaksiram
se i dugackim setniama uz more od Riieke
do Iovrana ili setniama Medvednicom. Za
cestih putovania u Saraievo u izlozima po-
trazim i kniige nekog od dragih mi piesni-
ka... Spominianog Dizdara ili Sarailica.
Napisem i sam ponesto. za dusu: katkad
piesmu. zabiliezim neku misao.
Ne sumniamo da ce nas Bosniak. mra-
vac (artist. zaciniavac) proI. Niiaz Karic i
nadalie uspiesno rezolutno i iasno govori-
ti. pisati i predvoditi svoie sindikalno clan-
stvo. A prizelikuiemo i stihove. ‰
Edina Smailagic
Celnistvo sindikata
(u sredini prof. Nifaz Karic)
|
O
U
P
N
A
L
8
%2l1-$&,8+59$76.2-
U okviru maniIestaciie XVI. Bosniacke
riieci u Hrvatskoi u organizaciii KDBH
'Preporod¨. u subotu 8. siiecnia 2011. u
Omladinskom klubu Islamskog centra u
Zagrebu. odrzana ie promociia romana Po-
koseni cvfetovi Krafine i Inat bosanskog
goluba autora Muhameda Mahmutovica. O
romanima su govorili proI. dr. Remziia
HadzieIendic Paric. Mesud Buzimkic. Dze-
vad Joguncic i Aika Tiro Srebrenikovic.
Peglstar naclna zlvota l
promls|janja krajlskog naroda
ProI. dr. Remziia HadzieIendic Paric ie
ukazala kako se u Mahmutovicevim roma-
nima. paralelno s drugim bosansko-herce-
govackim kniizevnim dielima. reIlektira i
bosniacki/bosanski identitet. citiraiuci Um-
berta Eca i niegov Identitet i zafednistvo.
'Sto bi bilo od taliianske kulture bez
Dantea. niemackog identiteta bez Iutero-
vog priievoda Bibliie. od ruskog identiteta
bez Puskina. od indiiskog bez niihovih ve-
likih spievova. itd? Unatoc modernoi ko-
munikaciii u danasniem vremenu se niie
potisnula liiepa riiec. beletristika. Kniizev-
nost odrazava iezik. nasu kolektivnu basti-
nu. iezik slusa sto ce mu kniizevnost prisa-
pnuti. tako ios od Dantea koii ie crpio svo-
ie nadahnuce i kniizevne obrasce iz narod-
nog iezika i tradiciie¨. istaknula ie proI.
HadzieIendic Paric.
Mahmutovic u Pokosenim cvfetovima
Krafine crpi svoie nadahnuce iz bosanskog
iezika i bosanske tradiciie. Kniiga ie napi-
sana iasnim iezikom i vrlo liiepim citliivim
stilom. Jezik vrvi aktualiziranim turcizmi-
ma. starim bosanskim riiecima i izrazima
sa sacuvanom akcenatskom duzinom koia
ie posebna vriiednost bosanskog standar-
dnog iezika. Tako se uz terminologiiu: rog.
rafal. zemunica. meta. bomba. smrt. nalaze
i arhaizmi. turcizmi kao sto su: masice.
mangala. postekifa. basamak. ters braca.
meftef (obicna liiepa narodna riiec. a ne
mekteb). peskir. carsaf. sicar. potiha. po-
guzife. perlonke. bolnicar. hambar. catr-
nfa. fengifa. baslifa: zatim konstrukciie:
lakne kofi put. isaretom trazi nesto. cemu
se keseris? postovanfe prema nimetu. stavi-
ti na stranu nesto. da bas tu potrefim. na-
bada na stiklama. ponesto para tutnuo u
dzep. fa cudaka'. prisifedati na muku. nali-
la malo kahve. mafka se stara o dfeci (bri-
ne). vareni kukuruz. vareni kesteni. nek ide
ide (nek ide bilo gdie). uraditi kradom. do-
ci haka glave. kakva fe hucka?. bolnicar.
neki coek. meni vafk kazu. dati mladi (mla-
denki). merhaba. oklen ti? pririfecili su se.
ima fedna kruska hodzinka. itd. To su da-
nas mahom zaboravliene riieci i izrazi.
Kniizevno dielo poziva nas na interpretaci-
iu i nikad. ustvari. dovrsenu ier nam nudi
mogucnost razlicitog nacina citania. ovisno
o vremenu i generaciiama. Suocava nas s
onim sto se zove dvosmislenost u ieziku.
ali i u zivotu. U poredeniu s poviiesti. knii-
zevne cinienice su nepromieniive. Ono sto
u kniizevnosti ostane nedoreceno i sto se
moze s tim u vezi slobodno tumaciti moze
biti samo onoliko koliko ie sami kniizevni
tekst dopustio. 'Znacai diela kao sto su ova
koie veceras promoviramo ieste da temati-
ziraiu na literarni nacin ono o cemu smo
malo ili gotovo nista znali. I usprkos svim
nasim mogucim zeliama primorani smo da
i ovu kniigu kao i sve slicne dotaknemo.
bez mogucnosti da nesto izmiienimo. Pri
tome. kniige o cemu god pripoviiedale go-
vore. zapravo. i o nama¨. rekla ie proI. dr.
HadzieIendic Paric.
Mesud Buzimkic ie istaknuo kako ova
kniiga za niega predstavlia dobru viiest.
Kniige su dio kulture iednog naroda. Pisa-
na riiec ios od Gutenberga ima presudno
znacenie u Iormiraniu iavnog mislienia. u
obrazovaniu. cak i u sliiedu poviiesnih do-
gadaia. 'Ne treba zaboraviti da ie iedna
kniiga ucinila naiveci preokret u liudskoi
poviiesti i civilizaciii. a to ie Kur`an Casni.
a Muhammed a.s. ie proglasen osobom
koia ie ucinila naivece promiene u sviet-
skoi civilizaciii. Sve ie to Kniiga. Iz tog
razloga smatram da kniigu treba citati i ci-
ieniti. autore treba ciieniti. Mahmutovic se
proIesionalno bavi novinarstvom i to ie
vazno znati kako bi se moglo shvatiti zasto
su niegove kniige pisana na ovakav nacin.
zasto ie niegov stil i koncepciia price upra-
vo ovakva kakva ieste. Cesti su slucaievi
da novinari postaiu kniizevnici. ali isto ta-
ko da kniizevnici postaiu novinari. kao sto
su Milienko Jergovic. Ante Tomic i Jurica
Pavicic koii su izvrsni kniizevnici i izvrsni
novinari. Mahmutovicevi romani se treba-
iu staviti u kontekst suvremenih kniizev-
nih dogadania. a Buzimkic ie Mahmutovi-
cevo stvaralastvo usporedio sa stvaralas-
tvom Jonathana Franzena. danas naipopu-
larniieg svietskog pisca. A u cemu ie tai-
na? Franzen ie svoi iezik pripoviiedania
sveo na naimaniu mogucu mieru. Odustao
ie od suvisnih opisa. Bit niegove naraciie
ie cista prica. postovanie prema citateliu¨.
rekao ie Buzimkic. Velika ie slicnost u na-
raciii i pristupu citateliu izmedu ova dva
autora. Buzimkica ie naslov kniige Poko-
Xv|. 8osnjacke rljecl u Hrvatskoj: promoclja romana Mubameda Mabmutovlca ¨Pokosenl cvjetovl Krajlne" l
¨|nat bosanskog go|uba"
Sv|ooocaostvo zoooc|oa
oao 3oso|ac|oa
Slifeva. Mesud Buzimkic. Afka 1iro Srebrenikovic i Muhamed Mahmutovic
|
O
U
P
N
A
L
9
%2l1-$&,8+59$76.2-
seni cvfetovi Krafine asocirao na covieka
koii ne kosi travu ili zito nego ie zasao u
cviietniak i kosi cvietove. pri cemu kosa u
metaIoricnoi oznaci predstavlia smrt. ko-
sac ne kosi cvietove. on kosi liude. To ie
tragicna parabola koia govori o onome sto
nam se dogadalo i sto nam se drugim sred-
stvima dogada. Ova kniiga ie tematski ve-
zana za Kraiinu. Buzimkic ie poiasnio
izraz iz naroda 'liuta Kraiina¨. Zasto ie
Kraiina liuta? Prica pocinie negdie 1690.
godine od Karlovackog mira kad se bivsa
otomanska imperiia povukla na obale Une.
Priie toga izvrseno ie prosiiavanie Bosnia-
ka koii ce naseliti Bosansku kraiinu. Prosi-
iavanie se dogodilo kad se preko noci tre-
balo odluciti o iselieniu ili promieni viere.
Neki su promiienili vieru. ali tvrdi viernici
i Bosniaci su dosli u Bosansku kraiinu. Iz
tog razloga ie Kraiina liuta. Nasuprot toi
liutini stoii pitomost nienog kraiolika. Ma-
hmutovic ne daie konkretne odgovore i
niegova naraciia ie nesto speciIicno ier sa-
mo nabacuie cinienice. ostavliaiuci citate-
liu da Iormira pricu. da spaia niene poiedi-
ne diielove te da donosi zakliucke. Upravo
to predstavlia literarnu kvalitetu ovog die-
la. 'Tematika ie iako dirliiva. u citateliu.
uz estetski uzitak. izaziva osiecai mucnine.
Sve ono sto se u Mahmutovicevim kniiga-
ma dogada ie prestrasno. To ie nesto sto ie
svako od nas unutarniim monologom pro-
zivio. Ova kniiga spada u red onih kniiga
koie nazivamo posliieratnom bosniackom
kniizevnosti. Posliie rata. svatko od nas. na
bilo koii nacin u kreativnom smislu nastoii
dati odgovore i nastoii pronaci putove za
radanie iednog novog civiliziranog drus-
tva. Ove Mahmutoviceve kniige su dva
nova cviieta posliieratne bosniacke litera-
ture¨. rekao ie Mesud Buzimkic.
Dzevad Joguncic. potpredsiednik za-
grebackog ogranka BNZH. stavio ie Ma-
hmutoviceve kniige u kontekst poviiesnih
dogadaia. Cazinske bune i medunarodnog
Simpoziia o Cazinskoi kraiini. koieg ie BN-
ZH skupa sa Medzlisom Islamske zaiedni-
ce u Zagrebu organizirala u proliece 2010.
godine. Medunarodni simpozii ie okupio
30-ak znanstvenika. a na osnovu niihovih
reIerata tiskan ie Zbornik radova u okviru
novog broia 'Bosniacke pismohrane¨.
'Ideia ie rodena u Bogovolii. gdie ie bilo
otvorenie dzamiie. Tu smo sreli covieka ko-
ii nas ie potakao da istrazimo i rasviietlimo
ono sto ie malo poznato o Cazinskoi buni.
Cinienica ie kako ie 1.546 liudi osudeno na
3.308 godina kazne. Sve ie pripremano na
vrlo naivan nacin. 3.000 liudi ie zavrsilo u
logoru. a drugi su raselieni u Tuzlu. Zeni-
cu... Pronasli smo i dvoiicu sudionika tih
dogadania. Ahmeta Canica i niegovog oca
koii ie bio osuden. Ugliesa Danilovic. kao
partiiski rukovodilac. dao ie imena i spisak
liudi predvidenih za striielianie. Mi to do
sada nismo znali. Bosniacima se nista slu-
caino ne desava. Ova kniiga o tome siaino
govori¨. rekao ie Joguncic. koie se osvrnuo
na bosniacku neorganiziranost i raziedinie-
nost. Smatra da se ne trebamo boriti za idei-
no iedinstvo. vec da nam trebaiu razlicita
promisliania. Jedinstvo nam ie potrebno u
otkrivaniu uzroka onoga sto nam se dogodi-
lo u nadi da se nikad vise ne dogodi. 'Odr-
zali smo i Simpozii o doprinosu Huseina
Husage Cisica za ocuvanie bosniackog
identiteta. za ocuvanie bosansko-hercego-
vacke drzavnosti koii ie iedini digao ruku u
Beogradu protiv Ustava koii nas ie elimini-
rao kao narod. Husaga ie bio gradanski an-
tiIasista ciia su dvoiica sinova poginula u
ratu i koiemu nisani stoie nakrivlieni. a me-
zar potpuno zaboravlien. Slali smo zahtiev
da u Mostaru prezentiramo Zbornik radova
sa simpoziia o Husagi Cisicu. ali na zalost
nismo dobili odgovor. To ie ono sto mene
naivise rastuzuie. Filip David. kniizevnik iz
Beograda ie rekao da ie cili elite da vas
uvieri i dovede u stanie da mislite kako ni-
sta ne mozete promiieniti. Procitao sam
Mahmutovicevu kniigu. ona me ie i razve-
selila. ali i iako rastuzila. ier ie istinita. Po-
sebno ie potresna prica o iednoi nasoi Bos-
niakinii udatoi za Srbina. Oboie su tukli
nienog sina koieg su na kraiu i ubili. Prvo
sam pomislio da ie to izmisliena romanes-
kna prica. Autor mi ie rekao kako ie to. na
zalost. istina. Strasne su se stvari desavale i
desavaiu se u nasem narodu. Zato su dobro
dosle ove kniige. Nisam namierno govorio
o kniizi. nienom umietnickom sviietu. sma-
traiuci da ie ovo o cemu sam govorio bitno
i da su svi romani prirodan sliied stvarnih
dogadaia¨. rekao ie Joguncic.
Autorica ovog teksta ie govorila o ro-
manu Inat bosanskog goluba. istaknuvsi
kako se u Mahmutovicevim romanima ka-
osu suprotstavlia sklad razuma i viere. sivi-
lu plavicasti tonovi novog dana. Subiektiv-
no vriieme ukoriienieno ie u poviiesno u
koiem se miiesaiu Iragmenti proslog sa sa-
dasniim vremenom. Mahmutovicevi roma-
ni tematski su vezani za rat i ratna strada-
nia. oslikana ie teska atmosIera. ali likovi.
u inat strahotama umirania. nisu potonuli u
tieskobu beznada i samoce. Na dielu ie re-
alisticni opis u koiemu autor poviiesne ci-
nienice nastoii Iiksirati i sacuvati od zabo-
rava. ali ih i promicati 'u svoievrsni regi-
star nacina zivota i promisliania kraiiskog
naroda¨. Radnia se odviia u odredenom
vremenu. prepoznatliivom prostoru u tipic-
nom sociialnom i drustvenom kontekstu s
likovima tipicno govorno idiomski odrede-
nim sto sve upucuie na oznaku realisticno-
sti. Na sceni ie apokalipticno vriieme u
koiemu dominiraiu dviie Iigure Dobro i
Zlo. ali se Zlu ne dozvoliava da crnim to-
novima sienci iutarnie izmaglice koie oba-
viiaiu sehidska mezaria niti da ovlada razu-
mom onih koii su zivotima branili Kraiinu.
tai grumen bosanske zemlie. Mahmutovi-
cevi romani strukturalno su komponirani
na literatiziranoi poviiesti. stvaranoi na ma-
teriialu kronike. pisma. politickih izviiesca.
autenticnih historiiskih dogadaia. narodne
legende. price. obicaia. Radnie romana
smiestene su u vriieme 90-ih godina 20.
stolieca kad se ratna cetnicka neman obru-
sila na bosanski prostor. Bosanski golub
predstavlia simbolicnu oznaku bosniackog
naroda koii nikada u svoioi poviiesti niie
bio agresor. a u odredenim vremenskim in-
tervalima. poviiest mu se ponavlia pa po-
staie meta suludim umovima za vriieme
niihovog lova. Mahmutoviceve kniige
predstavliaiu sviedocanstvo genocida uci-
nienog nad Bosniacima. u namieri da se ne
ponovi i ne zaboravi.
Mahmutovic ie rekao da ove kniige
imaiu iednu 'mahanu¨. a to ie da su nasta-
le na osnovu istinitih dogadaia. Mahmuto-
vic ie poiasnio motiv koii ga ie nagnao da
napise ove kniige. a to ie potreba da doku-
mentira stradanie bosniackog naroda koii
ie 'svietski prvak¨ u zaboravlianiu. ier da
ie suprotno ne bi mu se desavali ovoliki
genocidi. po istoi matrici. Autor ie imao
napisanu kniigu. ali se dvoumio oko naslo-
va. Prvi tiraz kniige Pokoseni cvfetovi
Krafine ie otisao u rekordnom roku. izra-
zivsi zadovolistvo ier kniige dolaze do ci-
tatelia. Kniige ce ostati nasoi dieci. i onoi u
Bosni i sviietu koii bas i ne vole temu rata.
stradania... Niihovi roditelii cine istu onu
pogresku koiu su cinili nasi roditelii ier ne
zele diecu opterecivati u namieri da ne mr-
ze. Cili autoru niie bio da ove kniige pobu-
de mrzniu nego da se iznesu istinite cinie-
nice. Romani su nastali u postmodernistic-
kom stilu. Tema romana ie ozbiliniia od
samih naslova. Golubove su cetnici gadali
kad bi im dosadilo maltretiranie i ubiianie
zatocenika u logorima. Radnia romana
Inat bosanskog goluba se dogada u logoru
Omarska. Jedan logoras ie iednom TV-re-
porteru rekao kako ie siguran da ie iz logo-
ra Omarska izaslo vise muslimana nego ih
ie u niega uslo: 'U logoru smo saznali tko
smo. sta smo i koie smo viere.¨ Zarekao se
tai zatocenik da ce sviedociti o strahotama.
ako ikada izade ziv iz logora. Kasniie ie
bio sviedokom u Haagu. Tai coviek se zo-
ve SeriI Velic i niegova ispoviiest ie ubi-
liezena u Inatu bosanskog goluba. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
|
O
U
P
N
A
L
1O
%2l1-$&,8+59$76.2-
U organizaciii Bosniacke nacionalne
zaiednice Grada Zagreba i Zagrebacke
zupaniie. 11. siiecnia 2011. godine u Za-
grebu. odrzana ie promociia kniige 'Gra-
nice i teritoriia Bosne i Hercegovine od
karlovackog mira do kraia Prvog sviet-
skog rata na starim geograIskim kartama
(1699.-1918.)¨ autora mr. sc. Fikreta
Midzica. direktora Arhiva Unsko-san-
skog kantona u Bihacu. Kniigu su. pored
autora. predstavili dr. sc. Filip Skilian.
poviesnicar na Hrvatskim studiiima Sve-
ucilista u Zagrebu. dr. sc. Zlatko Hasa-
nbegovic. poviesnicar sa Instituta drus-
tvenih znanosti 'Ivo Pilar¨ u Zagrebu i
proI. Niiaziia Maslak. direktor Muzeia
Unsko-sanskog kantona u Bihacu.
Geopo|ltlcko sredlste 8lH:
sarajevsko-vlsocko-zenlcka kot|lna
Dr. sc. Filip Skilian ie rekao da ie Mid-
ziceva kniiga pravo osviezenie u znanstve-
noi literaturi ier predstavlia pionirski po-
duhvat iednog eminentnog znanstvenika.
U nioi ie autor donio niz naivazniiih geo-
graIskih karata na koiima su prikazane
granice Bosne i Hercegovine od 1699. do
1918. godine. kao i obiektivna podrobna
obiasnienia za svaku kartu i poviiesni kon-
tekst u koiem ie karta nastala. Prilikom
pisania kniige Midzic se koristio historii-
sko-geograIskom metodom koia ie i nai-
bolia. buduci da primieniuie sve metodo-
loske elemente katalosko-historiiske. hi-
storiisko-kataloske i geograIske metode.
Nakon uvodnog diiela. autor u dru-
gom i trecem poglavliu donosi niz vriied-
nih geograIskih karata na koiima se vidi
razvitak metode izrade zemliopisnih ka-
rata kroz stolieca. poznavanie terena BiH
od stranaca (uglavnom Nizozemaca. Au-
striianaca. Francuza. Taliiana/Mlecana. i
drugih) i Osmanliia (vrlo riietko). te pro-
miene granica BiH prema danasnioi Srbi-
ii. Crnoi Gori i Hrvatskoi. Posebno ie za-
nimliivo Midzicevo precizno obiasniava-
nie nastaiania granica danasnie BiH.
'Kao priielomne godine Midzic navodi
1699.. kada Osmanliie gube Slavoniiu.
Iiku. Dalmatinsku zagoru i kada se za-
pravo Iormira zapadna granica Osman-
skog carstva na danasniem bosansko-her-
cegovackom prostoru. Godine 1717. i
1739. vazne su zbog mirovnih sporazuma
koii su potpisani u Pozarevcu i Beogradu.
Midzic pazliivo obraduie svaku od tih go-
dina kroz karte i miiene granica danasnie
BiH na niima. Midzic nam takoder poku-
sava kod poiedinih kartograIa i karata po-
kazati kakvo ie bilo shvacanie ranoviie-
kovnog zapadnog sviieta prema Bosni.
Tako ie. na primier. Cassini 1792. godine
prikazao Bosnu u niezinim sredniovie-
kovnim granicama sto ukazuie o neobavi-
iestenosti kartograIa. a analogno tome i
potpunom neznaniu obicnih liudi. o real-
noi situaciii i politickoi situaciii na po-
druciu zapadnih granica Osmanskog car-
stva. Osmanskim osvaianiem. o cemu
nam govori i Midzic. dolazi do velikog
zastoia u kartograIskom upoznavaniu Bo-
sne. Osmansko carstvo ie. iako ie imalo
iznimno snaznu administraciiu. koristilo
gotovo iskliucivo pisane dokumente bez
kartograIskih prikaza. Stoga ie zapravo
cielokupna kartograIska dielatnost koia
se ticala Osmanskog carstva dolazila sa
zapada¨. rekao ie Skilian i istaknuo da su
zanimliive i Midziceve inIormaciie o
vierskoi strukturi stanovnistva u BiH. ko-
ie takoder donosi u tekstu. Vidliivo ie da
ie autor koristio veliku kolicinu literature
i da ie kombiniraiuci podatke iz izvora i
literature stvorio dragocieni mozaik kako
za laike. tako i za znanstvenu populaciiu.
'Midzic se ovom kniigom dotakao
nove grane poviiesti znanosti tzv. eko-
historiie. Karte kao vierodostoian doku-
ment prostora i vremena u koiem su na-
stale. predstavliaiu nezaobilazan izvor
podataka za proucavanie evoluciie pro-
stora. Kronoloska usporedba vise karto-
graIskih izvora omogucuie nam pracenie
Iunkcionalne. morIoloske i ekoloske
transIormaciie prostora. Midziceva knii-
ga ie dobra osnova za takvo proucavanie.
Osim toga. buduci da do danasniih dana
nitko niie na ovai nacin obradio karte da-
nasnieg bosansko-hercegovackog prosto-
ra. Midziceva kniiga ima i dobru podlogu
da bude kvalitetan udzbenik za historii-
sku geograIiiu na sveucilistima u BiH¨.
rekao ie dr. Filip Skilian.
Dr. sc. Zlatko Hasanbegovic ie uvodno
rekao da kniiga predstavlia izniman podu-
hvat koie zavrieduie pozornost ne samo u
okvirima bosanske/bosniacke zaiednice.
vec i u sirim historiograIskim i znanstve-
nim krugovima. 'Iako naslov sugerira da
ie riiec o monograIskom dielu s tezistem
na slikovnosti. ti. razlicitim zemliovidima.
ono sto bih ia. naravno pored zemliovida.
istaknuo ie upravo Midzicev popratni
tekst. svoievrsna studiia kao sintetski pri-
kaz bosansko-hercegovacke politogeneze
ti. prostorno-politickog razvitka od kraia
17. stolieca do 1918. i stvarania prve iugo-
slavenske drzave u koioi ie ponistena bo-
sansko-hercegovacka upravno-politicka
posebnost. Midzic pise liiepo. precizno.
odmiereno. znanstveno-popularnim sti-
Promoclja knjlge mr. sc. Plkreta Mldzlca ¨Granlce l terltorlja 8osne l Hercegovlne od kar|ovackog mlra do
kraja Prvog svjetskog rata na starlm geogra|sklm kartama (1699.-1918.)"
|·|·oooo-||sto·||s|o z·ao|co 3|H
Slifeva. Zlato Hasanbegovic. Filip Skilfan. Fikret Midzic. Nifazifa Maslak i
Dzevad Joguncic
|
O
U
P
N
A
L
11
%2l1-$&,8+59$76.2-
lom. a iasnoca niegova izricaia kniigu cini
pristupacnom i onom citateliskom krugu
koie ne barata temelinim Iaktotumima iz
bosansko-hercegovacke proslosti¨. rekao
ie Hasanbegovic.
Naglasio ie da ie Bosansko kralievstvo
u 15. stoliecu dozivielo sudbinu ostalih bal-
kanskih drzava. ti unisteno ie i zaposiednu-
to po Osmanliiama. Medutim. Bosna niie
doziviela sudbinu ostalih zemalia osvoie-
nih po Osmanliiama. ciia imena ostaiu zi-
vieti iskliucivo u predaiama. te su na pod-
lozi tih predaia i obnovliene u 19. stoliecu.
Bosna ie bila iedina osvoiena zemlia u iu-
goistocnoi Europi ciie ime osvaiac niie po-
nistio. vec ga ie ukliucio u svoi upravni
sustav i ne samo to. vec i prosirio i izvan
niegovih srednioviekovnih okvira. 'Ova
kniiga i broini zemliovidi koii pokazuiu
poviiesne miiene i konacno oblikovanie
suvremenih bosansko-hercegovackih gra-
nica kroz proces dugog traiania. ti. visesto-
lietno ratovanie izmedu krscanske Ha-
bsburske monarhiie i Veneciie. s iedne
strane i islamske Osmanske drzave. s dru-
ge. Iz te boiisnice nastale su i granice Bo-
sne i Hercegovine kakve danas poznaiemo
i koie su izdrzale i kusniu ratova za iugo-
slavensko nasliiede 90-ih godina 20. stolie-
ca. Dakle. riiec o poviiesnim granicama. a
ne tzv. avnoievskim. buduci da komunisti
nisu izmisliali granice vec su viesto za svo-
ie posebne cilieve posezali za poviiesnim
nasliiedem¨. naglasio ie Hasanbegovic. Hi-
storiograIiia ie utvrdila u poviiesti iugoi-
stocne Europe od ranog Srednieg viieka da
se nisu selili samo narodi. nego i drzave.
kao sto ie slucai sa srpskom i hrvatskom
drzavom. 'Bosna ie i u ovom slucaiu povi-
iesna i geopoliticka iznimka ier se srediste
i zariste niezine politogeneze zadrzalo sto-
liecima. sve do naseg vremena. na potpuno
istom prostoru saraievsko-zenicko-visocke
kotline iz koiega se poiam Bosne postupno
sirio u koncentricnim krugovima. Svi ze-
mliovidi u kniizi iasno potvrduiu i zrcale i
ovu geopoliticku cinienicu¨. zakliucio ie
dr. Zlatko Hasanbegovic.
ProI. Niiaziia Maslak ie rekao da knii-
ga kroz analizu starih geograIskih karata
govori o politickom identitetu Bosne. U
nioi Midzic donosi veliki broi cinienica
koie sa razlicitih strana citaocu predstav-
liaiu Bosnu i Hercegovinu od kraia 17. do
pocetka 20. stolieca. 'Autor ie utvrdio da
su karte sve do 18. stolieca izuzetno riietko
radene na osnovu inIormaciia sa terena. te
da su prostori iugoistocne Evrope u okviru
Osmanskog carstva bili slabiie poznati od
zemalia u koiima ie niegovana novovie-
kovna kartograIiia. Autor naglasava da ie
tek nakon stavliania geograIskih karata u
sluzbu politike. priie svega ratova. doslo
do stvarania kartograIskih radova diielova
Osmanskog carstva na osnovu promatra-
nia. izvidania i spiiunskog opservirania i
zakliucuie da su karte 19. stolieca. kada ie
u pitaniu BiH ne samo omogucile pozna-
vanie postoiece geograIske situaciie danog
vremena. nego da su postale pouzdana
podloga za precizniie lokaliziranie svih ci-
nienica iz proslosti vezanih za granicu i
desavania oko nie¨. rekao ie Maslak. Na-
glasio ie da ie Midzic. osim kartograIskog
materiiala smiestenog u broine svietske
muzeie. arhive i biblioteke. svoie dielo
potkriiepio koristeniem autenticnih histo-
riiskih izvora i relevantne literature. tako
da ie kartograIski materiial provieren. a
dielo istovremeno ucinieno interesantni-
iim i privlacniiim za citaoca.
'U prvom diielu analizira se bosansko-
hercegovacko podrucie na geograIskim
kartama od kraia 15. do kraia 18. stolieca s
obzirom na razgranicenia prema oblastima
pod austriiskom. mletackom i dubrovac-
kom vlascu. Mada su 1463. godine srusile
Bosansko kralievstvo. Osmanliie su to-
kom duze od cetiri stolieca svoie vladavi-
ne aIirmirali ideiu Bosne kao kompaktne
historiiske i geopoliticke cieline. Ovo ie
bio iedinstven slucai u historiii osmanskih
osvaiania u Europi. Bosna ie bila iedina
balkanska i srednioevropska zemlia koia ie
dosla pod osmansku vlast. a ciie su ime
Osmanliie zadrzali i ciielo vriieme koristi-
li u svoioi administrativno-politickoi prak-
si: prvo u nazivu iednog od sandzaka. a od
1580. godine i u nazivu naivece admini-
strativno-upravne cieline eialeta. Autor u
ovom diielu obiasniava oblikovanie grani-
ca Bosanskog eialeta od 15. do 18. stolie-
ca. analiziraiuci relevantne geograIske
karte iz tog perioda. U drugom naivazni-
iem diielu kniige autor ie. analiziraiuci hi-
storiiske karte u sirem historiiskom kon-
tekstu. obradio razgranicenia Bosne i Her-
cegovine prema susiednim drzavama od
1791. do 1918. godine. U ovom diielu au-
tor ie utvrdio da ie evropski dio Osman-
skog carstva tokom ciielog 19. stolieca u
zizi interesa kartograIiie vodecih evrop-
skih drzava. Kada ie u pitaniu Bosanski
eialet. na niega su znatno vise utiecali do-
gadaii na istocnim granicama: na iednoi
strani dolazi do deIinitivnog gubitka sest
nahiia preko Drine (13.300 km·). koie se
daiu Knezevini Srbiii. a na drugoi strani
kroz proces stalne borbe Bosanskog eiale-
ta za svoie granice. organizirala se i razvi-
iala crnogorska drzava kao niegov nepo-
sredni susied. Analiziraiuci geograIske
karte iz tog perioda autor ie utvrdio da se
na racun pretezno hercegovackih podruc-
ia. a diielom i novopazarskih. Crna Gora
od 1830. do 1858. godine teritoriialno ud-
vostrucila. Pored glavnog sadrzaia kniiga
sadrzi Zakliucno razmatranie. popis izvora
i literature i u dodatku geograIske karte
Bosne i Hercegovine od 15. do 20. stolie-
ca¨. rekao ie proI. Maslak. Naglasio ie da
su ciieli metodoloski postupak i obrada
istrazenog materiiala uradeni primiereno i
precizno tako da ova kniiga ostavlia utisak
ozbilinog suvremenog diela. Od pocetka
do kraia kniiga ie krcata podacima razlici-
tog sadrzaia. Karte i prateci materiial za-
iedno s tekstovima uraniaiu u integralnu
cielinu provierenog poviiesnog kazivania.
po kome ie poviiest Bosne bitno obilieze-
na nienim teritoriialno-politickim kontinu-
itetom. koii se moze pratiti punih 1.000
godina. ios od ranog europskog i iuznosla-
venskog Srednieg viieka. Tai se kontinui-
tet na prvom miestu ogleda kao kontinuitet
teritoriia i imena Bosna.
'Ovo dielo pokazuie da Bosna u odnosu
na navedene balkanske zemlie i drzave po-
kazuie kako demograIsko-etnicku. tako i
geopoliticku stabilnost. Dielo ie. koliko
eminentno naucno. toliko i odgoino i zani-
mliivo i sto ie naivazniie omogucava da se
historiiski procesi oblikovania granica i
prostora Bosne i Hercegovine kroz historiiu
sagledaiu kao data poviiest. bez nienih ra-
zlicitih. a priie svega nacionalistickih zlou-
potreba. Jer u vriieme raspada bivse Jugo-
slaviie i agresiie na Republiku Bosnu i Her-
cegovinu. s odredenih strana su lansirane
naucno neutemeliene. a politicki neodgo-
vorne i opake tvrdnie da su granice BiH na-
vodno rezultat aziiskih osvaiania`. vie-
stacke` ili administrativne`. odnosno kako
se tada s prizvukom diskvaliIikaciie govori-
lo avnoievske`. Namierno i smislieno su se
ignorirale cinienice koie ie autor mr. Fikret
Midzic iznio u ovoi kniizi. da su se granice
BiH stoliecima prirodno-historiiski obliko-
vale kroz niz ratova i medunarodnih ugovo-
ra koii su registrirale niihove ishode. Medu-
narodne ugovore sliiedile su geograIske
karte koie su potvrdivale kontinuitet grani-
ca i teritoriia BiH. Gledano sa istoka grani-
ca izmedu istoka i zapada ie na Savi i Uni. a
gledano sa zapada granica ie na Drini. Ono
izmedu ovih riieka i Jadranskog pribrezia ie
zemlia Bosna i Hercegovina. koia se u svo-
ioi poviiesti niie selila niti ciiepala. nego ie
u kontinuitetu. od nienog prvog spomena
949. godine. pa do danas. egzistirala. bilo u
svom uzem. bilo u sirem teritoriialnom
okviru i obimu. Nieno geopoliticko srediste
ie od pocetka bilo i uviiek ostalo na prosto-
ru saraievsko-visocko-zenicke kotline¨. za-
kliucio ie proI. Niiaziia Maslak. ‰
Ismet Isakovic
|
O
U
P
N
A
L
12
%2l1-$&,8+59$76.2-
U organizaciii Viieca bosniacke naci-
onalne maniine Grada Zagreba. 15. siiec-
nia 2011. godine. u Kongresnoi dvorani
'Hadzi Salim Sabic¨ Islamskog centra u
Zagrebu. odrzano ie savietovanie celnika
i predstavnika bosniackih stranaka. udru-
ga i Viieca bosniacke nacionalne maniine
u Hrvatskoi povodom predstoieceg Popi-
sa stanovnistva.
Savietovanie ie organizirano s ciliem
razmiene iskustava. usvaiania zakliucaka
i razrade zaiednickog plana dielovania na
podruciu ciiele RH. Iz zaiednickog dogo-
vora trebale bi proizaci iasne smiernice za
dielovanie do Popisa stanovnistva 1. trav-
nia 2011. godine. koie bi ukliucivale izra-
du iasnog akciiskog plana i provodenie
razlicitih oblika inIormirania pripadnika
bosniacke nacionalne maniine o vaznosti
nacionalnog iziasniavania. a posebice
preimenovania Muslimana u Bosniake.
Organizatori su kao okvir rasprave uzeli
cetiri pitania na koia su pozvani celnici
trebali odgovoriti u svoiim raspravama:
sto ie do sada vase Viiece/udruga ucinilo
na pripremi Popisa stanovnistva 2011.
godine: koie akciie vase Viiece/udruga
namierava poduzeti do Popisa stanovnis-
tva 2011. godine: koii ie odnos Bosniaka/
Muslimana na vasem podruciu. na koie
problem nailazite: koie zaiednicke akciie
treba poduzeti ukupna bosniacka zaiedni-
ca kako bi se Popis stanovnistva sto
uspiesniie proveo? Savietovaniem su ru-
kovodili celnici Viieca bosniacke nacio-
nalne maniine Grada zagreba: Sena Kule-
novic. Ekrem Becirovic i Irhad Meheliic.
Svakl covjek je bltan
Moderator savietovania proI. Sena
Kulenovic. clan Viieca bosniacke nacio-
nalne maniine Grada Zagreba. clan Glav-
nog odbora 'Preporoda¨ i clan redakciie
'Preporodovog Journala¨. uvodno ie na-
glasila da ie 2011. godina izuzetno zna-
caina za nacionalne maniine u RH. a na-
rocito za bosniacku nacionalnu maniinu.
'Ocekuiu nas izbori za Viieca nacional-
nih maniina. parlamentarni izbori. reIe-
rendum za ulazak u Europsku uniiu i
ono sto ce biti presudno. posebno za bos-
niacku zaiednicu u Republici Hrvatskoi
Popis stanovnistva. Popis ce se odviiati
pod geslom Svaki coviek ie bitan`. a za
Bosniake to ie deIinitivno istina. Kao sto
se mogli primiietiti. na skupu su prisutni
celnici Viieca i udruga. politicki i vierski
prvaci. te bosniacka intelektualna elita
koia nam svoiim strucnim doprinosom
moze pomoci da sto bolie deIiniramo
plan za Popis stanovnistva. u dobroi volii
da promiienimo tai neslavni odnos izme-
du Bosniaka i Muslimana¨. rekla ie Sena
Kulenovic.
Mr. sc. Ekrem Becirovic. predsiednik
Viieca bosniacke nacionalne maniine
Grada Zagreba ie rekao da su prisutni na
skupu o Popisu stanovnistva pokazali vi-
soku sviiest o znacaiu toga dogadaia. koii
ce se odrzati od 1. do 28. travnia 2011.
godine. 'Danasnie nase druzenie mora bi-
ti usmiereno ka buducnosti Bosniaka u
Republici Hrvatskoi u sliedecih 10 godi-
na. Mi danas ovdie trebamo napraviti za-
iednicki akciiski plan za Popis stanovnis-
tva. Kamo srece da postoii carobni stapic
i da iednim potezom riiesimo nas pro-
blem nacionalne oprediielienosti. koii
smo nasliiedili stvaraniem novih drzava
na ovim prostorima. Moramo biti sviesni
da ie pred nama sustavan i kratkorocan
rad od svega dva i pol mieseca u kome
moramo mobilizirati nase snage i pokusa-
ti uciniti naivise sto ie moguce za nas na-
cionalni korpus u Republici Hrvatskoi.
Duboko sam uvieren da cemo na ovom
skupu otvoriti prostor za konstruktivan
razgovor. razviiaiuci razmienu inIorma-
ciia. znania i dosadasniih iskustava. te
kao sukus ovoga druzenia izraditi iedan
zaiednicki akciiski plan za uspiesnu pri-
premu nasih sunarodniaka za Popis sta-
novnistva. Gledam optimisticki u buduc-
nost i vidim da imamo priliku priieci prag
od 1.5° Bosniaka u ukupnom stanovnis-
tvu Republike Hrvatske¨. rekao ie Ekrem
Becirovic.
Skupu se obratio i proI. dr. Semso
Tankovic. saborski zastupnik i predsied-
nik SDA Hrvatske. koii ie uvodno rekao:
'Iako ie o ovoi temi govoriti s liudima za
koie znas da razmisliaiu i misle na isti na-
cin. bez obzira na politicka i neka druga
opredielienia. kada ie u pitaniu nas nacio-
nalni bosniacki identitet i kada ie u pitaniu
ovogodisnii Popis stanovnistva. Mislim
da medu nama. koii ovdie siedimo. ne
moze biti nekih dubinskih razlika. Ako
postoie odredena razlicita staialista onda
ona mogu biti vise tehnicke naravi. a ma-
nie sustinske. Priie 10 godina mi Bosniaci
smo se nakon gotovo iednog stolieca mo-
Savjetovanje o Poplsu stanovnlstva 2O11. godlne
|oo|s staoovo|stva
boso|ac|o 'b|t| ||| oo b|t|'
Ucesnici savfetovanfa o Popisu stanovnistva u Islamskom centru u Zagrebu
|
O
U
P
N
A
L
13
%2l1-$&,8+59$76.2-
gli na Popisu stanovnistva 2001. godine
iziasniavati svoiim poviiesnim imenom.
kao Bosniaci. Ali i kao Muslimani. 1997.
godine u Hrvatskom saboru doslo ie do
izbacivania Bosniaka i Slovenaca iz Usta-
va Republike Hrvatske. sto ie sasvim si-
gurno imalo itekako negativnih implikaci-
ia na sam popis. Izbacivanie iz izvorisnih
osnova Ustava ie bila vazna politicka ci-
nienica koia ie negativno utiecala na Bos-
niake¨. rekao ie Tankovic. Prisietio se
priiasniih Popisa stanovnistva priie i po-
sliie Drugog svietskog rata. zatim ukida-
nia imena Bosniak. kada smo prakticno
kao narod bili 'izbrisani¨. U takvim uvie-
tima dio Bosniaka se iziasniavao kao Srbi
i Hrvati. dok se naiveci dio bosniackog
nacionalnog korpusa iziasniavao kao neo-
prediielieni. demonstriraiuci iasno shva-
canie da smo poseban narod. 'Dodatnu
konIuziiu unosi priznavanie religiiskog
imena Musliman`. umiesto starog poviie-
snog Bosniak. Umiesto imena naroda iz
nase zemlie. nas iskliucivo dozivliavaiu
kao pripadnike dina islama. Ne dozivlia-
vaiu nas sa nasim etnickim imenom. To se
dogadalo na Popisima stanovnistva 1971.
i 1991. godine. kada smo u bivsoi Jugosla-
viii bili treca naciia po broinosti¨. rekao ie
Tankovic. Podsietio ie da ie prvi popis u
samostalnoi Hrvatskoi bio 2001. godine.
kada dolazi do podiele u bosniackom na-
cionalnom korpusu na Muslimane i Bos-
niake. otprilike u podiednakom odnosu po
20.000. Da bi se dobila odredena prava
mora postoiati odredena kriticna masa. a
zbog razbiianie na Bosniake i Muslimane
u mnogim sredinama nasa su maniinska
prava znatno uskracena ili ogranicena.
Tankovic ie rekao da u svoistvu sabor-
skog zastupnika bosniacke nacionalne
maniine nailazi na broine prepreke u prav-
noi i zakonskoi aIirmaciii bosniackog na-
cionalnog identiteta. Izmedu ostalog. hr-
vatska drzava ne priznaie bosanski iezik.
vec ga naziva bosniackim. Na ovogodis-
niem Popisu stanovnistva ispuniene su
pretpostavke da se priblizimo broiu Bos-
niaka koii ie bio na popisu 1991. godine
(oko 45.000). S tim u vezi. vazan ie dogo-
vor s Darkom Milinovicem. potpredsied-
nikom Vlade RH. koii ie obecao da ce 1°
popisivaca biti iz reda bosniackog naroda.
'Bitno ie da se mi ukliucimo u ciieli pro-
ces. Bitno ie da izmedu nas postoii kon-
senzus. a ako imamo poneki drugaciii in-
teres. onda ih moramo marginalizirati ier
se ovdie radi o punoi aIirmaciii bosniac-
kog nacionalnog bica u Republici Hrvat-
skoi¨. zakliucio ie Semso Tankovic.
Dr. sc. Aziz eI. Hasanovic. pomocnik
predsiednika Mesihata za vierska. pro-
svietna. vieronaucna i kulturna pitania. na-
glasio ie da Mesihat Islamske zaiednice u
Hrvatskoi ciieni hvale vriiedne napore ko-
ie poduzima Viiece bosniacke nacionalne
maniine Grada Zagreba u osviescivaniu i
animiraniu gradana Republike Hrvatske
pred sliedeci Popis stanovnistva s ciliem
da svoie veliko 'M¨ zamiiene s velikim
'B¨. ti. da se umiesto kao Muslimani izia-
sne kao Bosniaci. Smatra da to treba biti
osnovni zadatak svih temelinih politickih.
kulturnih i maniinskih asociiaciia koie u
svom radu i programskoi oriientaciii nose.
nieguiu. promicu i na bilo koii nacin arti-
kuliraiu bosniacke interese. 'Vama ie po-
znato da ie Islamska zaiednica u Hrvatskoi
internacionalna zaiednica. ali treba znati
da su u velikoi vecini nieni clanovi Bos-
niaci. preko 90°. Stoga Islamska zaiedni-
ca u Republici Hrvatskoi ima interes da
nieni clanovi budu i nacionalno osviiesteni
i da aktivno sudieluiu u svim procesima u
drustvu. Danas. kada Republika Hrvatska
slavi 19. oblietnicu medunarodnog prizna-
nia. treba istaci da ie u nienom interesu
pozitivna integraciia nacionalnih i vierskih
maniina. Poduzeti su svi koraci u postav-
lianiu pravnih okvira. a na nama ie sada
koliko cemo u tome uspieti i koliko cemo
znati konzumirati sva prava koia su proi-
zasla iz pozitivnih zakonskih propisa. Ze-
lim vierovati da ce se svi cimbenici bos-
niackog bica uiediniti na ovom proiektu. te
da ce se sukobi i neki drugi interesi poti-
snuti u drugi plan. Islamska zaiednica ce
kroz svoie programe i svoie mogucnosti
putem hutbi i iavnih nastupa promicati
ideiu bosniastva. prosviecivania naseg
dzemata i nasih viernika. Zaista ie vriieme
da Bosniaci postanu iedno tiielo i da budu
okuplieni oko zaiednickih programa¨. re-
kao ie Aziz eI. Hasanovic.
Padna grupa l akcljskl p|an
U izuzetno kvalitetnoi visesatnoi ra-
spravi prisutni celnici i predstavnici bos-
niackih asociiaciia u RH izniieli su niz
korisnih priiedloga i sugestiia. na osnovu
koiih su deIinirani cilievi. aktivnosti i
radna grupa za Popis stanovnistva. Na-
glaseno ie da Popis stanovnistva mora
nadici sve politicke predznake i osobne
interese unutar bosniacke zaiednice. pri
cemu se mora voditi koordinirana akciia
na svim nivoima (posebno prema tiska-
nim i elektronskim mediiima izviestava-
nia). Potrebno ie koncentrirati se na Popis
stanovnistva. te ostaviti biracke popise i
izbore raznih vrsta po strani. Kao mierilo
uspiesnosti uzeto ie da ie potrebno preba-
citi 50° na lokalnom nivou od Popisa
stanovnistva 2001. godine. Pritom ie po-
trebno aktivno sudielovanie u kontroli
provodenia Popisa stanovnistva i valiano-
sti ispunienih popisnica. te deIinirati tak-
tiku za razbiianie straha od gubitka iden-
titeta. radnih. sociialnih i drugih prava
kod Bosniaka.
S tim ciliem. osnovne aktivnosti treba-
iu biti obilazak bosniackih obitelii 'od
vrata do vrata¨ (kontinuirana akciia do 1.
travnia 2011.). aktivna komunikaciia s
Drzavnim zavodom za statistiku u smislu
ukliucivania i edukaciie popisivaca na ni-
vou RH. regrutiranie popisivaca iz bos-
niacke zaiednice (studenti. nezaposleni) u
svim opcinama i gradovima gdie zive
Bosniaci. Takoder. zakliuceno ie da ie po-
trebno osmisliti tekst prigodnog letka. pri
cemu ie temeli za niegovu izradu vec
obiavlieni letak Bosniacke nacionalne za-
iednice Hrvatske i letak za anketu koiu ie
provodilo Viiece bosniacke nacionalne
maniine Grada Zagreba. Distribuciia letka
ici ce preko Islamske zaiednice i svih bos-
niackih asociiaciia na teritoriiu RH. Osim
toga. u proiekt Popisa stanovnistva 2011.
treba ukliuciti Islamsku zaiednicu preko
zadnie hutbe u miesecu. kao i osigurati
kontakt preko skola i mekteba s roditelii-
ma i bosniackom zaiednicom. U vrlo vaz-
ne predpopisne aktivnosti spadaiu tribine
(potrebno ie na lokalnom nivou odrzati
barem dviie). uredivanie stranice na drus-
tvenoi mrezi Facebook. te osiguranie per-
manentne prisutnosti na lokalnim radio i
TV stanicama s temom popisa. Predloze-
no ie izdavanie tematskog broia u svim
bosniackim inIormativnim casopisima u
RH ('Preporodov Journal¨. 'Sabah inIo¨ i
'Bosniacki glas¨) posvecen Popisu sta-
novnistva 2011.. kao i poiacano delegira-
nie promatraca kontrolora.
U iavnoi prezentaciii cilieva i aktiv-
nosti povodom Popisa stanovnistva po-
trebno ie angazirati lokalne. nacionalne i
bosansko-hercegovacke mediie. Predvi-
deno ie obiavliivanie velikog oglasa u
'Vecerniem listu¨ i 'Jutarniem listu¨
(oba oglasa trebaiu se obiaviti petkom.
kada se kupuie naivise novina zbog TV-
programa). zatim tiskovna konIerenciia
radne grupe. kao i tiskovne konIerenciie
na lokalnom nivou uz konzultaciie i pri-
premlieni materiiali radne grupe. Na sa-
vietovaniu ie dogovorena izrada Iilma
pod nazivom 'Bosniaci u Republici Hr-
vatskoi¨ (dviie verziie Iilma: u traianiu od
40 minuta i 5-6 minuta). zatim spota s po-
znatim Bosniacima u RH. kao i brosura o
rezultatima Ankete o sociialnim i kultur-
nom polozaiu Bosniaka/Muslimana na
podruciu Grada Zagreba.
|
O
U
P
N
A
L
14
%2l1-$&,8+59$76.2-
Odreden ie i sastav Radne grupe. koiu
cine: EkremBecirovic. Sena Kulenovic i
Irhad Meheliic (Viiece bosniacke nacio-
nalne maniine Grada Zagreba). Ademir
Panieta (Dubrovacko-neretvanska zupa-
niia). Ibrahim Durakovic (Splitsko-dal-
matinska zupaniia). Aliia Avdic (Sisac-
ko-moslavacka zupaniia). dr. med. Ferid
Iatic (Brodsko-posavska zupaniia). Idriz
eI. Besic (Vukovarsko-sriiemska zupani-
ia). Dzemail Spahic (Zadarska zupaniia).
proI. dr. JusuI Sehanovic (Istarska zupa-
niia). proI. dr. Sead Berberovic (Grad Za-
greb). Sanela Kantarevic (Zagrebacka
zupaniia). Muio Dizdarevic (Karlovacka
zupaniia). Ibrahim Ruznic i Amina Aliia-
gic (Primorsko-goranska zupaniia). Salko
Ikanovic (Varazdinska zupaniia) i Ðemal
Bratic (Osiecko-baraniska zupaniia).
Hodogram aktlvnostl
Radna grupa ie ubrzo nakon savietova-
nia u Zagrebu prezentirala hodogram u ko-
iemu su navedeni nositelii (koordinatori) i
opisane planirane aktivnosti do 1. travnia
2011. kada pocinie popisivanie stanovnis-
tva. kao i tiiekom i nakon Popisa.
U siiecniu 2011. planiran ie dovrsetak i
montaza Iilma 'Bosniaci u Republici Hr-
vatskoi¨. priprema priiedloga teksta za le-
tak. priprema materiiala za stranicu na Fa-
cebooku i Iormiranie tri radne grupe (za
spot. mediie i Iinanciie). pri cemu radna
grupa za Iinanciie treba osigurati sredstva
za provedbu akciiskog plana.
U veliaci 2011. planirano ie tiskanie
letka i distribuciia i distribuciia po ciieloi
Hrvatskoi preko bosniackih asociiaciia i
Islamske zaiednice. uspostavlianie Face-
book stranice. priiem kod ravnatelia Dr-
zavnog zavoda za statistiku. priiem kod
predsiednika RH proI. dr. Ive Josipovica.
priiem kod premiierke Vlade RH Jadran-
ke Kosor. regrutaciia popisivaca i kontro-
lora. priprema materiiala za press konIe-
renciie i obiavliivanie oglasa u novinama.
ideia i realizaciia spota. izdavanie brosure
o rezultatima Ankete o sociialnom i kul-
turnom polozaiu Bosniaka/Muslimana na
podruciu Grada Zagreba. priprema i reali-
zaciia tribina na lokalnom nivou (pritom
ie potrebno osigurati 3-4 predavaca koii
bi mogli pokriti ciielu Hrvatsku). obiav-
liivanie tiieka aktivnosti na web-stranici
Viieca bosniacke nacionalne maniine
Grada Zagreba. press konIerenciia radne
grupe. predstavlianie akciia u TV-emisiii
'Prizma¨ i na drugim lokalnim televiziia-
ma i radio stanicama u ciieloi RH. prika-
zivanie Iilma na podruciu ciiele Hrvatske
u sklopu tribina ili na lokalnim televiziia-
ma (u kracoi ili duzoi verziii). evidenciia
i edukaciia popisivaca i kontrolora. prika-
zivanie Iilma 'Bosniaci u Republici Hr-
vatskoi¨ na HTV-u. obiavliivanie oglasa
u 'Vecerniem listu¨ (petak 18. ozuiak
2011.) i 'Jutarniem listu¨ (petak 25. ozu-
iak 2011.). osiguranie kvalitetnih priloga
o Popisu stanovnistva u RH i pripremi
bosniacke zaiednice bosansko-hercego-
vackim inIormativnim mediiima. hutba u
dogovoru s Islamskom zaiednicom u Hr-
vatskoi (4. ozuiak i 1. travani 2011.) i iz-
davanie tematskog broia u bosniackim ti-
skovnim glasilima u Hrvatskoi.
Osim toga. do 1. travnia potreban ie
sustavan obilazak bosniackih obitelii na
lokalnom nivou (osigurati popise Bosnia-
ka/Muslimana po gradovima. zupaniia-
ma: angazirati aktiviste koii ce vrsiti obi-
lazak: podiela letaka). zatim regrutaciia
popisivaca i kontrolora na nacionalnom i
lokalnom nivou. te kontinuirani pritisak
na lokalne elektronske i tiskovne mediie.
Radna grupa ie tiiekom travnia 2011.
planirala aktivno pracenie Popisa stanov-
nistva 2011. uz razmienu inIormaciia o
tiieku i dogadaniima na terenu kako bi se
pravovremeno moglo reagirati na nepra-
vilnosti. Osim toga. planirano ie uspo-
stavlianie centra za skuplianie inIormaci-
ia u Zagrebu i zupaniiskih inIo-centara.
U svibniu 2011. odrzat ce se sastanak
predstavnika bosniackih asociiaciia na ni-
vou Republike Hrvatske (evaluaciia ak-
tivnosti na pripremi i realizaciii Popisa
stanovnistva).
Nuznost bosnjackog angazmana u
Poplsu stanovnlstva
Na Popisu stanovnistva. koii ce se
odrzati u razdobliu od 1. do 28. travnia
2011. godine. planiran ie angazman oko
15.000 popisivaca. 2.000 kontrolora. 180
instruktora i 45 koordinatora. Takoder ie
predviden angazman od 400 osoba koie
ce biti angazirane na poslovima obrade
podataka nakon samog popisivania. Popi-
sivac mora biti osoba sa zavrsenom ba-
rem sredniom skolom. citkim rukopisom
(koii se provierava prilikom priiave). te
na kraiu obuke mora uspiesno poloziti za-
vrsni test za popisivace. Prednost ce imati
studenti i nezaposleni.
Priiave za sudionike Popisa stanovnis-
tva 2011. prikupliat ce se neposredno priie
popisivania. tocniie tiiekom druge polovi-
ce veliace. Zupaniie. odnosno ispostave i
popisni centri. sve ce potrebne inIormaciie
o tocnom vremenu i miestu priiava za su-
dionike Popisa pravodobno obiaviti preko
Zavoda za zaposliavanie. lokalnih mediia i
internetske stranice Drzavnog zavoda za
statistiku. Sve inIormaciie vezane za Popis
2011. bit ce pravodobno obiavliivane na
internetskim stranicama Drzavnog zavoda
za statistiku (www.dzs.hr).
S obzirom na nepovolino stanie prigo-
dom posliednieg Popisa stanovnistva
2001. godine (neprihvatliiv omier Bos-
niaka i 'Muslimana¨). te raznih manipu-
laciia i pogresnih radnii popisivaca. po-
trebno ie da sto veci broi popisivaca bude
iz redova pripadnika bosniacke nacional-
ne maniine. Cili Radne skupine ie da se.
sukladno nasim pravima participirania od
1°. ispuni ta kvota upravo iz reda Bos-
niaka. Stoga ie upucena molba svim zain-
teresiranim Bosniakiniama i Bosniacima
u RH da Viiecu bosniacke nacionalne
maniine Grada Zagreba dostave podatke
o priiavi za Popis stanovnistva. kako bi
mogli pravodobno utiecati na odgovorne
instituciia prilikom odabira popisivaca.
kontrolora. instruktora i koordinatora. ‰
Ismet Isakovic
|
O
U
P
N
A
L
15
%2l1-$&,8+59$76.2-
U organizaciii Omladinskog kluba
muslimana i Medzlisa Islamske zaiednice
Zagreb. 15. siiecnia 2011. na Sceni Trav-
no u Zagrebu odrzan ie koncert duhovne
glazbe. na koiemu su nastupili zenski
zbor 'Arabeske¨. hor 'Hazreti Hamza¨.
Eldin Huseinbegovic i Armin MuzaIeriia.
Priie naiave. 'Arabeske¨ su pozdravi-
le goste s predivnim melodiiama ilahiia.
Voditeliica programa ie izrazila zadovoli-
stvo na velikom broiu posietitelia. poia-
snivsi znacenie poima arabeska koii
predstavlia islamski ornament. stilizirani
motiv isprepleten u nairazlicitiiim variia-
ciiama. cesto kombiniranih s izrekama iz
Kur`ana. Prisutni su upoznati kako 'Ara-
beske¨. pored vec tri snimliena albuma.
od koiih se po liepoti i umietnickom doi-
mu. mozda. moze izdvoiiti 1i si vfetar. fa
sam plamen. rade na materiialu za novi
album. Nakon pozdravnih riieci. krenula
ie piesma ona koia u svoioi biti nosi miris
proteklog vremena. akorde avliia i sadr-
vana kad ih slucaini prolaznik probudi u
mirnim i tihim prolietnim nocima. Zami-
risali su zutim duniama. u ovoi prohlad-
noi noci. vec zaboravlieni sokaci. a na-
smiiana lica zarobliena u nekom vremenu
se u taktovima muzike sto se poiavi iz
mladalackog daha ukazu i dusa im zamiri
ko nekada. Clanica 'Arabeski¨ Belma
Hadzovic ie na Ilauti nesebicno. s be-
skrainom liubavi i viestinom. darivala po-
sietiteliima ocaravaiucu taktove koii kao
da su se spustali s nebeskih daliina. Prizi-
vale su 'Arabeske¨ Velicanstveno Alla-
hovo ime i na dlanu darivale suzu koia
padne radi Niegove Milosti.
Eldin Huseinbegovic do 2002. godine
radi kao tenor u Operi narodnog pozorista
u Saraievu. Na ovom koncertu Eldin ie
publici predstavio piesme sa svog albuma
Kaldrma. Svih 12 piesama ie posveceno
Eldinovoi supruzi Enki. a na naslovnici
albuma ie motiv Enkinih ociiu koie su bi-
le Eldinova naiveca inspiraciia. U pratnii
'Arabeski¨. piesme sa Kaldrme. odzva-
niale su scenom Travno. Kaldrma ie bilo
miesto naseg odrastania. to su male ulici-
ce. sokacici poplocani kamenim oblutci-
ma na koiima su generaciie odrastale.
miesta na koiima su pociniala prva gleda-
nia i saputania. Zbog nostalgicnog i siet-
nog prisiecania na staze dietinistva i mla-
dalastva koiih vise nema. Kaldrma ce
nenametliivo zauzeti miesto kod slusate-
lia. Samo Allah istina fe... Stari akordi i
Prariiec ukomponirani u moderni izricai
potvrduiu kako zivot ima smisla zbog
Bozie Riieci covieku dane za svagda.
iskra Iiubavi i Iiepote. A onda ne bude
tesko prihvatiti ni odlazak naiblizih s
ovodunialuckih staza. Piesmu Mafcin
mezar publika ie vrlo emotivno doziviela.
Kraf mezara tvoga stofim /i Allaha dra-
gog molim da ti lifepi dzenet da. / mafko
fedina. Izvele si dfecu svofu na selamet. /
od srca ti uvifek predafemo rahmet. Nife
bilo lahko / nife zivot bafka. al ti si u sve-
mu / bila prava mafka.
U ovu predivnu zagrebacku vecer.
svratio ie i Putnik koii ie svoie putovanie
zapoceo u septembru prosle godine. Hor
'Hazreti Hamza¨ ie stekao svietsku sla-
vu. oIormlien ie 1993. godine. Nakon al-
buma Leptir. prosle godine ie izasao Put-
nik koii govori o prizoru vecem od neba.
a to ie unutrasniost duse. Mladici iz ovog
hora su slavili Bozie i Poslanikovo ime.
Voditeli 'Hamza¨ zahvalio se prisutnima
na posieti. ali i izrazivsi zadovolistvo sto
se ovo vecer uprilicilo mimo mubarek da-
na. ier su ovakva druzenia svakodnevno
vazna. Zahvalio se Zagrebu na gosto-
primstvu. naglasivsi kako su u Bosni
sviesni znacaia Zagreba za vriieme rata.
Posebno ie doimliivo bilo to kad ie u opi-
su bosanske situaciie u danasniem vreme-
nu istaknuto kako se polako neke stvari
miieniaiu. ali od rata do danas iedna stvar
se u Bosni niie promiienila. a to ie da za
niu i danas vriiedi umriieti. Publika ie
svesrdno podrzala neke ilahiie. pa su po-
tiho pievusili: Boze cuvaf u meni sve sto
vodi ka 1ebi. / Boze cuvaf mi Lfubavi u
kofima si Jedini... U svakom taktu ilahiia
koie su izvodile 'Hamze¨ ocitovala se za-
hvalnost za zivot. duhovno blagostanie
onih koii sliiede Allahov dz.s. i Poslani-
kov put. Clanovi hora 'Hazreti Hamze¨
su vrlo obrazovani mladi liudi. Publika ie
imala cast upoznati studente. pravnike.
ekonomiste. doktore. cestite mlade liude
s koiima Bosna ima buducnost. Niie im
cili hvaliti se s titulama i zvaniima nego
istaknuti kako ie obrazovanie vrlo vazno
za Bosnu. ono ie. mozda. prioritetniie od
drugih drustvenih pitania. Ja Allah. Sara-
fevom cufem glas/ Ja Allah. Zagrebom
isti glas... bila ie ilahiia koiu su 'Hamze¨
za krai poklonile zagrebackoi publici.
Armina MuzaIeriiu publika pamti po
sudielovaniu na Hrvatskom radiiskom Ie-
stivalu na koiem ie osvoiio prvu nagradu.
Nastupao na veceri sevdaha u Saraievu.
Zagrebu. Puli... Publiku ie pocastio novim
aranzmanima zabavne muzike koia ima
dusu toplu i siroku kakvu ima nasa Bosna
i Saraieva. Gdfe mi lfubav spava? Ne mo-
gu da te ne volim. Jos uvifek tvofu dusu
osfetim. Kako si nocas lifepa Zulefha (...)
Evo ti sve i suze i cvifet. / samo mene ne
zovi na grifeh su stihovi koii su slusatelie
vratili u neko daleko vriieme. A kakav ie
koncert bez sevdaha? Onda ie Benbasa za-
mirisala topla i saniiva. a mila draga se
ukazala na demirli pendzeru. Ne klepeci
nanulama kad silazis sa cardaka. sve po-
mislim mofa draga da silazi stara mafka.
Sevdalinke. ilahiie i kaside su posieti-
teliima napunile dusu. ier razmislianie
nas dovodi do podnozia planine. a viera
na nien vrh. Nakon koncerta duhovne
glazbe omladina ie nastavila druzenie u
Omladinskom klubu Islamskog centra. ‰
Aika Tiro Srebrenikovic
Koncert dubovne g|azbe u Zagrebu
Za o|u v·||oo| uo·||ot|
Detalf s koncerta duhovne glazbe
Hor Hazreti Hamza¨
|
O
U
P
N
A
L
16
%2l1-$&,8+59$76.2-
U Islamskom centru u Zagrebu. u
okviru redovne Islamske tribine cetvrt-
kom 'Dr. Suleiman Masovic¨. 20. siiec-
nia 2011. godine predavanie pod nazivom
'Krscani u islamskom sviietu¨ odrzao ie
zagrebacki muItiia Sevko eI. Omerbasic.
predsiednik Mesihata Islamske zaiednice
u Hrvatskoi.
8rojcanl pokazate|jl
Na pocetku predavania muItiia Omer-
basic ie naglasio da se u arapskim mediii-
ma vode zive. a ponegdie i ostre rasprave o
broiu krscana u arapskom sviietu. Negdie
su ti podaci transparentni i na niih se moze
u dobroi mieri osloniti. dok su drugi sum-
niiva poriiekla i o niima se vode ostre ra-
sprave. kao npr. u Egiptu gdie zivi i naive-
ci broi sliedbenika razlicitih krscanskih
crkava. Omerbasic ie pregledavao broine
krscanske portale i web stranice. te smatra
da ie portal Pravoslavne krscanske crkve
iz Antaliie nairealniiim prikazao broi kr-
scana u arapskom sviietu. Prema niihovim
tvrdniama u arapskim zemliama zivi slie-
deci postotak krscana: Siriia (10°). Iiba-
non (40°). Egipat (10°). Jordan (6°).
Bahrein (10°). Alzir (1°). Irak (3°). Ka-
tar (9°). Kuvait (15°). Uiedinieni Arap-
ski Emirati (4°). Tunis (1°). Sudan (5-
25°). Iibiia (3°). Maroko (1°). Jemen
(1°) i Palestina (1.5°). U Saudiiskoi Ara-
biii. Somaliii i Omanu. prema podacima
internetskog portala. nema krscana. Nai-
veci broi krscana zivi u Egiptu (oko 7.5
miliiuna). Sudanu (oko 4.4 miliiuna). Ii-
banonu (oko 1.8 miliiuna) i Siriii (oko 1.5
miliiuna). U prezentiranih 19 arapsko-mu-
slimanskih drzava zivi ukupno 329 miliiu-
na stanovnika. od koiih ie 5.6° krscana
(oko 18.5 miliiuna).
'Iako su citirani podaci dosta prihvat-
liivi. postoie sporenia na koie ovdie zelimo
skrenuti pozornost. Narocito ie upitan broi
krscana u Egiptu. Sluzbene egipatske stati-
stike tvrde da u zemlii ima 94° muslima-
na i 6° krscana. Ako u Egiptu danas ima
80 miliiuna stanovnika. krscana bi trebalo
biti 4.8 miliiuna. Francuski demograIski
institut tvrdi da u Egiptu ima 6.5° krsca-
na. sto bi znacilo da ih ima 5.2 miliiuna.
Medutim americki Biocentar za istraziva-
nia tvrdi da u Egiptu zivi 5.4° krscana. ti.
4.3 miliiuna. I Vatikanske prociene govore
da u Egiptu ima oko 4.5 miliiuna krscana.
Zanimliivo ie. medutim. da Kopti ne pri-
hvacaiu ove prociene tvrdeci da u Egiptu
zivi vise od 10° krscana. Velike su razlike
i u procienama broia krscana u Sudanu.
koie se krecu izmedu 5-25°. Realne sviet-
ske statistike govore da ih ima oko 10°.
Takoder. americke prociene govore da u
Siriii ima oko tri miliiuna krscana. dok
sluzbene statistike govore kako smo citira-
li. Autori navedene statistike tvrde da ie
oko 50.000 Saudiiaca pokrsteno. a da za
niih sluzbene saudiiske vlasti ne znaiu. Tai
podatak ie malo vieroiatan. Isto takoder.
autori ovog prikaza tvrde da se procent kr-
scana u Iraku smaniio sa 3° na 1°. sto ie
takoder predmet dvoibe. Zanimliivo ie na-
pomenuti da su autori ovog prikaza u Ku-
vaitu i Emiratima uz krscane pribroiili i
Hinduse¨. rekao ie Omerbasic.
Naibolii polozai krscani u arapskom
sviietu imaiu u Siriii. u koioi prema pouzda-
nim statistickim podacima iz 2000. godine
zivi 1.526.997 krscana. Oni su podiielieni u
11 razlicitih crkava. i to: pravoslavna
(545.250). armenski pravoslavci (342.123).
rimski katolici (180.372). armenski katolici
(61.911). arameici (57.873). protestanti
(37.605). asurci (35.280). latini (21.237).
kaldonski katolici (17.69). surianski pravo-
slavci (166.029) i surianski katolici
(62.148). 'Prema nepotpunim izvorima. u
Siriii ima 15 velikih krscanskih katedrala i
218 crkava. od koiih su vecina poviiesne i
spadaiu medu naiznamenitiie krscanske cr-
kve na Bliskom istoku. U Siriii pored crka-
va postoie i broini samostani. a niih 25 spa-
da u naiznamenitiie. Siriici su bili medu pr-
vim narodima koii su prihvatili krscanstvo.
a broine su apostolske poruke dokaz niiho-
vom ranom prihvacaniu krscanstva. Bozie
sluzbe se uglavnom odrzavaiu na arapskom
ieziku. dok npr. Arameici Boziu sluzbu odr-
zavaiu na arameiskom ieziku. za koga se
pretpostavlia da ie bio i iezik Isa a.s. Kao sto
se vidi iz prezentiranih podataka. u Siriii
vlada pravo bogatstvo razlicitosti krscan-
stva¨. rekao ie muItiia Omerbasic.
Prezentirao ie i podatke iz Sudana. nai-
vece arapske i aIricke zemlie u koioi zivi
oko 39 miliiuna stanovnika. Prema krscan-
skim inIormaciiama u toi zemlii dieluiu
sliedece krscanske crkve: Koptska pravo-
slavna crkva. Katolicka crkva. Evangelicka
crkva. Episkopalna crkva. Grcka pravoslav-
na crkva. Etiopska pravoslavna crkva. Eri-
treiska pravoslavna crkva. Katolicka Mel-
kiiska crkva i Armenska pravoslavna crkva.
U Sudanu ima 410 zidanih i 638 improvizi-
ranih crkava. te broini drugi obiekti (npr.
Teoloski Iakulteti). Krscanske crkve u Su-
danu u velikoi mieri se oslaniaiu na rad i
aktivnosti broinih misionara iz inozemstva.
Tako ie npr. Armenska pravoslavna crkva
osnovana 1988. godine sa siedistem u Kar-
tumu. a pokroviteli ioi ie Anglikanska cr-
kva. Spomenuta crkva ima Teoloski Iakul-
tet u kome ie 1995. godine diplomirala prva
grupa od 23 studenata. a zatim 1997. godine
cak 40 svecenika. Fakultet ima 18 proIesora
od koiih su vecina stranci. a nastava se odr-
zava na engleskom ieziku.
Osuda terorlstlckog clna u A|eksandrljl
K·scao| u |s|aos|oo sv||otu
Muftifa Sevko ef. Omerbasic
|
O
U
P
N
A
L
17
%2l1-$&,8+59$76.2-
MuItiia Omerbasic se osvrnuo na sta-
nie i u Egiptu. Prema egipatskom dnev-
nom listu 'El-Bedil¨. u toi zemlii ima uku-
pno 2.626 krscanskih crkava. od cega
1.326 pravoslavnih. 1.100 protestantskih i
200 katolickih. Samo u Kairu i niegovim
predgradima ima 125 pravoslavnih crka-
va. u Dzizi 82. u Garbiiii 67. u Munii 60 i
u Aleksandriii 35. Od 1.100 protestantskih
crkava u Egiptu naivise ie anglikanski
(500). a ostalih 600 pripada ostalim prote-
stantskim crkvama. Naivise ih ie u glav-
nom gradu Kairu i niegovim predgradima
(125). Od 200 katolickih crkava u Kairu i
Dzizi ima ih 50. u Asiutu 35. u Munii 30.
Suhadzu 20 i Asuanu 10. Od ukupnog bro-
ia crkava u Egiptu niih 2.006 su velike po-
vrsine. koie mogu primiti od 200-1.000
viernika. U Egiptu ie 1997. godine bilo
1.678 crkava. sto znaci da se u zadniih 13
godina niihov broi povecao za 948. U
Egiptu kod popisa stanovnistva ne postoii
rubrika vieroispoviiesti. pa se otuda i ne
zna koliki ie broi krscana. Jedni tvrde da ih
ima pet miliiuna. a drugi cak 15 miliiuna.
1952. godine Vlada Egipta ie naciona-
lizirala sve islamske vakuIe (zaduzbine).
dok su krscanske zaklade ostale i dalie cr-
kvenom svoiinom. S druge strane. drzava
pomaze gradnie krscanskih crkava. Tako
ie npr. naiveca katedrala na Sredniem isto-
ku. ona Koptska u Kairu. izgradena drzav-
nim sredstvima. Za vriieme predsiednika
Envera al-Sadata u Egiptu ie na trosak dr-
zave izgradeno 30 katedrala u vecim gra-
dovima. Sadasnia Vlada Husniia Mubare-
ka svake godine Iinanciiski pomogne
gradniu iedne ili dviie crkve.
Jedan od velikih sporova izmedu musli-
manskih i krscanskih koptskih vierskih in-
stituciia u Egiptu ieste islamiziranie. Pro-
blem ie evoluirao prosle godine kada ie
egipatski sud u Kairu dopustio iednom
Koptu. koii se preobratio na islam. da se
vrati u krscanstvo. Americki dnevnik 'New
York Times¨ ie 12. svibnia 2009. godine
obiavio clanak u kome ie potvrdio da se
broi krscana u Egiptu opasno smaniuie i to
zbog dva razloga: iseliavanie na Zapad i
obracanie na islam. Iist upozorava da ako
se nastavi opadanie broia krscana u Egiptu
kao do sada za 100 godina nestat ce ih iz
ove zemlie. Prema nekim podacima. godis-
nie i do 50.000 Kopta prede na islam.
Napad na crkvu u A|eksandrljl
U prvim trenucima Nove 2011. godine
dogodio se teroristicki napad na koptsku
pravoslavnu crkvu Svih svetih u Aleksan-
driii. koiom prigodom ie poginulo 23. a
ranieno oko 80-ak viernika koii su prisu-
stvovali novogodisnioi ponocnoi misi.
Medu poginulima i ranienima ima i dosta
muslimana. Ministarstvo unutarniih poslo-
va Egipta ie obiavilo da iza napada stoii
organizaciia pod nazivom Palestinska voi-
ska islama. koia ie usko povezana s terori-
stickom mrezom Al-Qa`ida.
Napad na aleksandriisku crkvu dodatno
ie zakomplicirao odnose izmedu krscana i
muslimana u Egiptu. Medu egipatskim mu-
slimanima i drzavnim duznosnicima poseb-
no ie negativno odieknula iziava pape Be-
nedikta XVI.. u koioi ie pozvao meduna-
rodnu zaiednicu da zastiti krscane u Egiptu
i na Bliskom istoku. pritom iziavliuiuci da
su krscani ugrozeni od strane muslimana.
Osim toga. i Europska komisiia ie uputila
poziv da se zastitite krscani na Bliskom
istoku. Tako ie glasnogovornik Islamskog
sveucilista El-Ezher u Kairu iziavio da ie
papin poziv da se zastite egipatski Kopti ne-
prihvatliiv i okvaliIiciran kao miiesanie u
unutrasnie poslove drugih zemalia. Kopti
su. prema mislieniu El-Ezhera. drzavliani
Egipta i niih ce stititi iedino egipatska drza-
va koia raspolaze mogucnostima niihove
zastite. kao sto moze stititi i sve ostale svoie
gradane. S druge strane. Ahmed Ebu El-
Giz. ministar vaniskih poslova Egipta ie
iziavio da Europska uniia niie strana koia
moze Egiptu davati ociene o pitaniima koia
su niena unutarnia stvar kao sto ie pitanie
odnosa egipatske drzave prema Koptima. te
pitanie odnosa koptskih krscana i muslima-
na. On ie istakao da ie ovakvo staialiste Eu-
rope pogresno i potice dalinie razdore i
smutniu. te ne pomaze mirnom suzivotu re-
ligiia i naroda.
Ubrzo nakon teroristickog napada u
Aleksandriii. na priiedlog Velikog imama
i rektora Sveucilista El-Ezher proI. dr.
Ahmeda Taiiiba. osnovana ie instituciia
pod nazivom 'Egipatska kuca¨ (Beitul-
Masri). ciii ce Saviet imati 15 clanova iz
redova naivisih predstavnika vierskih za-
iednica u Egiptu. Osnovni zadatak novoo-
snovane instituciie ie postizanie ravno-
pravnosti medu vierskim zaiednicama i
riesavanie problema s koiima se suocavaiu
egipatski krscani. posebice vezano uz iz-
gradniu krscanskih vierskih obiekata.
'Allah dz.s. ie rekao da onai koii ubiie
iednog nevinog covieka kao da ie ubio
ciielo coviecanstvo. a onai koii ga spasi.
kao da ie spasio ciielo coviecanstvo. Da-
kle. islam na uboistvo gleda kao na zlocin
koii se kazniava na sudovima ovog sviie-
ta. ali i kao na naiveci griieh za koii se
kazniava i na Ahiretu. Terorizam ne mo-
ze biti produkt niiednog ispravnog razu-
miievania religiie. Teroristi su zlocinci
koii nemaiu nikakve legitimne veze sa ci-
stim islamskim putem toleranciie. suosie-
caniu i miru. Islam ne pravi razliku medu
rasama. naciiama niti razlicitim religii-
skim uvierenia i svi liudi zasluzuiu
osnovno liudsko dostoianstvo. Osim to-
ga. islam ie postavio pravdu. mir i medu-
sobnu suradniu kao glavne principe me-
dusobnog dielovania razlicitih vierskih
skupina. Tko god proglasava zlocin u ime
Boga. viere i religiie. govori neistinu i ni-
ie nista drugo do zlocinac koii se treba
suociti sa snagom pravnog sistema¨. re-
kao ie muItiia Omerbasic.
Narodnl otpor protlv arapsklb
rezlma
U daliniem tiieku predavania Omerba-
sic se osvrnuo na demonstraciie protiv ne-
narodnih rezima u arapskim zemliama. koie
su zapocele s Tunisom. a sire se na Egipat.
Iibiiu i druge bliskoistocne drzave. Poseb-
no ie naglasio Ienomen samospaliivania
mladih u Egiptu. Tunisu. Alziru i Maurita-
niii. koii biraiuci cin spaliivania zele izraziti
beznade. besperspektivnu buducnost i otpor
prema rezimima u svoiim drzavama koii
provode teror i nasilnistvo. te okrutno i be-
zobzirno postupaiu prema svoiim drzavlia-
nima. Drugi negativan Ienomen. koii ie u
potpunoi suprotnosti s temelinim islam-
skim principima cuvania zivota i zdravlia.
karakteristican ie za Egipat. Naime. naipo-
znatiii egipatski dnevnik 'El-Ahram¨ ie
obiavio izviestai Centra za inIormaciie pri
ministarskom viiecu Egipta. koie ie saopci-
lo nevieroiatan podatak da ie tiiekom 2010.
godine zabiliezeno cak 104.000 samouboi-
stava i pokusaia samouboistava u razlicitim
dobnim i spolnim skupinama. Nacini samo-
uboistava su razliciti: prevelike doze table-
ta. otrova i medikamenata. skokovi s viso-
kih nebodera ili utapania u riieci Nil. Egi-
patski psiholozi i sociolozi smatraiu da su
uzroci ove opasne. neislamske poiave. neu-
spiesi u pronalazeniu zaposlenia. propast u
poslu. siromastvo. neuspieh na studiiama.
los odgoi i pogresno izgradena osoba. Za-
strasuiuca ie cinienica da ie cak 67° samo-
uboistava kod mlade populaciie. u dobi iz-
medu 15 i 25 godina. Omerbasic ie naglasio
da liudi moraiu stititi svoie zivote i ne baca-
ti se u ocai i beznade. Samouboistva i sa-
mospaliivania nisu nacin riesavania ovoze-
maliskih problema. vec put u dzehennem.
'Muslimani moraiu cuvati svoi zivot i
zdravlie. kako ie nalozeno u Kur`anu i
sunnetu. Zivote nam ie darivao Svevisnii
Bog i nitko drugi. i zbog toga mu trebamo
biti zahvalni¨. zakliucio ie muItiia Sevko eI.
Omerbasic. ‰
Ismet Isakovic
|
O
U
P
N
A
L
18
%2l1-$&,8+59$76.2-
U organizaciii Bosniacke nacionalne
zaiednice za Grad Zagreb i Zagrebacku
zupaniiu i Medzlisa Islamske zaiednice
Zagreb. 26. siiecnia 2011. u prostoriiama
BNZH u Zagrebu svecano ie otvorena
izlozba pod nazivom 'Mirzine levhe¨.
autora Mirze Serdarevica. Otvoreniu
izlozbe. koia ie postavliena do 5. veliace
2011. u Ilici 54. pored broinih posietitelia
prisustvovala su i dvoiica hrvatskih pred-
siednika: sadasnii. proI. dr. Ivo Josipovic
i bivsi. Stiepan Mesic.
Autor izlozbe Mirza Serdarevic (Za-
greb. 1950.) zavrsio ie sredniu tehnicku
skolu. a posliedniih 18 godina aktivniie
slika. Radio ie portrete i peizaze. a sada
slika samo levhe. i to tehnikom akril na
staklu i relieI. Imao ie tri samostalne i tri
skupne izlozbe. Radovi mu se nalaze u
SAD-u. Kanadi. Turskoi. Maleziii. Iranu.
Jordanu. Kataru. Velikoi Britaniii. Francu-
skoi. Svedskoi. Norveskoi. Niemackoi.
Austriii. Sloveniii. Bosni i Hercegovini.
Kosovu. Makedoniii. itd. Ima stalnu posta-
vu u Islamskom centru u Zagrebu. u pro-
storima Omladinskog kluba muslimana.
Izlozba 'Mirzine levhe¨ predstavlia
nastavak izuzetno dobre suradnie izmedu
zagrebackog ogranka Bosniacke nacio-
nalne zaiednice i Islamske zaiednice u
Zagrebu. Podsietimo. naiznacainiii dosa-
dasnii zaiednicki proiekti bili su organi-
ziranie simpoziia o Cazinskoi kraiini u
20. stoliecu. novi svezak 'Bosniacke pi-
smohrane¨ (zbornik radova sa simpoziia)
i tiskanie kniige dr. sc. Adnana Jahica
'Islamska zaiednica u monarhistickoi Ju-
goslaviii¨. Pocetkom svibnia 2011. u
Islamskom centru u Zagrebu planirano ie
zaiednicko organiziranie simpoziia pod
nazivom 'Europski identitet Bosniaka¨.
Pubanljetska lnsplraclja
Pozdravliaiuci prisutne predsiednik za-
grebackog ogranka Bosniacke nacionalne
zaiednice proI. dr. Sead Berberovic ie pro-
citao tekst koieg ie napisao Ervin Jahic.
piesnik. urednik u izdavackoi kuci V.B.Z i
glavni urednik casopisa 'Poeziia¨. u koie-
mu stoii: 'Prisietimo se: prvo sto ie Uzvi-
seni Bog stvorio iest levha (ploca) i kalem
(pero) koiemu ie naredeno da zapise sve
sto ce se dogoditi do Sudniega dana. Ta-
mo. medutim. gdie zavrsava oniricka i lir-
sko-meditativna likovna Iaktura Mirze
Serdarevica. tamo gdie boie i piescani. sta-
kleni ili drveni ornamenti bilieze krainii
doseg` pocinie levha. pocinie doimliivo
kaligraIsko prisiecanie` na odluke Bozie
volie. aplicira se sviiet kur`anskih istina.
glasova koii nisu Zemaliskoga podriietla.
glasova iz onostranosti. Bilo da ie decen-
trirana. bilo da ie na rubovima okvira za
sliku. bilo da ie boiom stisana. levha ie
kicma. nulto polie autorove umietnicke
ideologiie. Koliko mi ie poznato. u islam-
skoi likovnoi umietnosti niie precest slucai
da se nadilaze pa i prevrednuiu granice
zanra. to iest da se levha aplicira na tzv.
slobodan sadrzai. na neteologiziranu` li-
kovnu podlogu. Kad ie riiec o Serdarevi-
cevim radovima. vieruiem da to niie dokaz
o brkaniu zanrova. nego naprotiv. o sin-
kreticnosti mediia. o suptilnim semantic-
kim otocima koii se. snagom autorske kre-
aciie. uliievaiu u ocean koii svoie izvire i
uvire nalazi u slavlieniu Niegove liepote.
Bogougodan ie to cin. a liudskom oku bli-
zak i drag. Uzorit po mnogocemu i u koie-
cemu. Onai koii ie potekao od ruhaniietske
inspiraciie. ti. onai koii velica Tvorca
Svietova. Zato postuiem i volim Mirzinu
umietnicku ideologiiu. ali i tai tip likovne
maste. Maste koia ne zapostavlia covieka
zapostavliaiuci Boga i likovno mislienie
koie promovira duhovna znacenia.¨
U liiepo uredenom prospektu izlozbe
likovni kriticar Theodor de Canziani Jak-
sic ie o umietnickom radu Mirze Serdare-
vica napisao sliedece: 'Slikar. kipar i kali-
graI Mirza Serdarevic vec ie duze vriieme
zaokuplien ie likovnom. graIickom oriien-
talnom iednadzbom. Mozemo ga svrstati u
one proIane` promicatelie svekolikog
ocuvania bastine. vizualne i predmetne
islamske tradiciie. Svoie umietnicke
obiekte` Serdarevic komponira. rekom-
ponira. reciklira i slaze poput mozaikom
rasclanienih reminiscenciia. On slaze ied-
ne do drugih oriientalne tepihe. stukature.
mozaike. oslike i rukopisna kaligraIska
ostvarenia kao i tiskarske Iragmente uka-
zuiuci na Islam. na Oriient. na vierske i
zivotne razine u stratiIikaciii oriientalne`
kulture i niezine istosti. a mnogoznacnosti
u istom trenutku. Slikar. graIicar. kipar
Serdarevic se ne odrice ni iedne mogucno-
sti islamske umietnicke tradiciie. ali ni no-
vih tehnoloskih mogucnosti danasniice.
Time suzivliuie proslost i vlastitu kulturnu
tradiciiu s inIluencama zapadnoeuropskih
dosega istodobno tvoreci onai tranziciiski
trenutak davania i radania novih kvaliteta
koie u bastini kulturne razmiene Istoka i
Zapada spoznaiemo oduviiek. Arabesku
kao stilizaciiu vegetabilnog kao i stilski
oboienih ornamenata u plitkom i uleknu-
tom relieIu na plohi tretiranoi sadrom te
pastelnim koloritom. ali i pozlatom i kro-
matski iakom paletom u segmentima Ser-
darevic nize i propiesacene kaldrme. opus
quadratum iz Iuziie graditeliskih inacica
kasne antike. Bizanta i islama te kaligraI-
ske elemente ne samo na razini ukrasa u
smislu zamiene za druge tematske likovne
predloske pod kanonom ikonoklazma vec
kao gotove cieline koie se mogu uklopiti u
bilo koiu odabranu koncepciisku miienu.
Poput asamblaza u spalienim i ispiranim
povrsinama. teksturama i smiernicama
Mirza Serdarevic uklapa i realne kraiobra-
ze koii govore o siecaniima. no siecania su
to koia prelaze osobno i govore nam vise-
glasiem kolektivne potrebe da svietove sto
ih individualno gaiimo i dozivliavamo
prenesemo drugima kao sveukupni umiet-
nicki kulturni i civilizaciiski transIer.¨ ‰
Ismet Isakovic
|z|ozba ¨Mlrzlne |evbe" u Zagrebu
Sv||ot |u·'aos||| |st|oa
Predsfednik Ivo Josipovic i
Mirza Serdarevic
|
O
U
P
N
A
L
19
%2l1-$&,8+59$76.2-
'Sto ie svemir. ima li smisla nase po-
stoianie u niemu?¨. zapitao se i na pro-
mociii i u svoioi kniizi-prviiencu 'Zivot
izmedu aksioma¨ Eiub Topic. elektroin-
zenier po vokaciii. po interesima sociolog
i teolog. u cetvrtak. 27. siiecnia 2011. na
redovitoi Islamskoi tribini cetvrtkom
'Dr. Suleiman Masovic¨ u Islamskom
centru u Zagrebu. 'Na ta i slicna pitania¨.
ustvrdio ie. 'liudi traze odgovore ili od
znanstvenika ili od teologa.¨
Eiub Topic ie roden 1955. godine u
Cazinu. Gimnaziiu ie zavrsio u Bihacu
1973. godine kao naibolii ucenik generaci-
ie. a na Elektrotehnickom Iakultetu u Sara-
ievu. diplomirao ie 1977. godine. Radio ie
u Istrazivacko-razvoinom centru (IRCA)
'Energoinvesta¨ u Saraievu. U Bihacu ie
od 1984. godine gdie osniva vlastito podu-
zece i sa suradnicima osvaia prestizne eu-
ropske nagrade za inovaciie. Clan ie
Upravnog odbora Asociiaciie inovatora
BiH. Aktivan ie i u politickom zivotu Bo-
sne i Hercegovine. 1990. godine izabran ie
za poslanika Skupstine BiH kao predstav-
nik Bihaca. Bio ie i clan Zakonodavne
skupstine Okruga Bihac. U iavnosti se po-
vremeno oglasava clancima o aktualnim
temama iz politickog i vierskog zivota.
'Teolozi razlicitih konIesiia ce sviiet i
coviekovu poiavu u niemu poiasniavati
Boziim stvaraniem. Sveprisutni i Neunisti-
vi upravlia svim stvarima i u svemu sudie-
luie. bez niega nista ne bi bilo moguce.
Bog ie stvorio materiialni sviiet i svemir u
cielini¨. pise Topic u svoioi kniizi. A znan-
stvenici ce. nastavlia on. vrlo slicno kazati
'da postoii sila koia se zove energiia. grc.
energeia. sto znaci rad ili ucinak. a koia u
svom izvornom znaceniu predstavlia Iizi-
kalnu velicinu koia karakterizira kretanie i
uzaiamno dielovanie tiiela. sto ie obiasnie-
nie i opis iz klasicne Iizike¨.
'Znanost. medutim. nema obiasnienia
za duhovnu prazninu. Pogotovu ne u nasem
sekularnom. konzumeristickom. neolibe-
ralnom drustvo koie cini od nas egzistenci-
ialne robote¨. naglasio ie Eiub Topic na tri-
bini. Svoiu kniigu 'Zivot izmedu aksioma¨
zato i zavrsava s deset kur`anskih aieta.
Dosezl prljepora
'U znanosti se poiam aksiom. grc. ak-
sioma koristi ios od Aristotela u znaceniu
princip. teza. sud. stav ili iskaz koii ie nedo-
kaziv ili koii se bez dokaza uzima kao isti-
nit i sluzi kao princip ili premisa deduktiv-
nog dokazivania. Kada se u religiii tvrdi:
Bog postoii. onda ie to neznanstveno. ne-
gativno. cak zaostalo. neaksiomatsko uvie-
renie. A zapravo ie cinienica¨. konstatirao
ie pri prezentaciii svoie intrigantne kniige
Eiub Topic. Zapravo u to uvierenie o Boz-
iem postoianiu. kao aksiomu. integriramo
kompletan materiialni mikro i makrokoz-
mos i kompletan zivi sviiet. bilike. zivoti-
nie i liude. te ie upravo ocigledan dokaz
istinitosti niegove. Aksiom o postoianiu
Boga implicira i duhovni aspekt covieka.
'Autorov preplet obiektivnog znan-
stvenog i duhovnog subiektivnog iskustva
cini kniigu Zivot izmedu aksioma Eiuba To-
pica naoko lakom za recepciiu iako se radi
o strucnim znanstvenim dostignucima iz
sIere prirodnih znanosti. od molekularne
biologiie do atomske Iizike. prozetim nie-
govim osobnim citaniima kur`anskih zapisa
i osobnim duhovnim sazriievaniem. Kniiga
ie primier visoko tehnicirane duhovne auto-
biograIiie¨. zapisuie iedan od recenzenata
tog vriiednog izdania. proI. dr. Sacir Filan-
dra. A drugi recenzent. mr. Muhamed Mra-
horovic. dodaie (paraIraziramo) kako ta dva
aksioma. prirodno-znanstveni i religiiski.
koie ie tesko privesti u komplementarnu ra-
van. autor Eiub Topic. kriticki razgranica-
vaiuci ih od ateizma. priblizava (posebice u
svoiim uvodnim poglavliima). 'Topic go-
vori o postanku Univerzuma i zivota u Uni-
verzumu tako sto prepoznaie prisustvo Ap-
solutnog Intelekta. nuznost religiie¨. kon-
statira mr. Mrahorovic. inace pouzdan kon-
zultant autorov u tumaceniu poruka Kniige.
'Viernici znaiu da ie On besprimierni
Tvorac iz nicega i da ie Viecni koii ie po-
stoiao oduviiek i postoiat ce zauviiek. Da
su to tek dva od liiepih imena koiima Sebe
oslovliava Bog u Kur`anu¨. pise Topic.
Vecina liudi 21. stolieca sviesna ie. ko-
mentirao ie na promociii svoie kniige na
tribini Topic 'da tek nekolicina znanstve-
nika operira speciialistickim znaniima ko-
iima ie coviek dosad ovladao u svom ma-
kro i mikro svemiru. te da se ta mala grupa
strucniaka i zna koristiti spoznatom. Pri-
mierice. o sustavu zive stanice i tekstu ge-
netskih uputa. ili ie upucena u miliiune
godina liudske i Zemliine poviiesti.¨
Naslov Topiceve kniige organizatori
Medzlis Islamske zaiednice u Zagrebu i
moderator Islamske tribine Mirza eI. Mesic
nadahnuto su nadopunili: Zivot izmedu
aksioma trafne vrifednosti islama.
Motlvaclja za plsanje
Promotori ovog vriiednog izdania
'Dobre kniige¨ iz Saraieva bili su Topi-
cevi dugogodisnii priiatelii. zagovaraci
niegovih liudskih vriiednosti: proI. dr.
Muio Demirovic. proIesor na Pravnom
Iakultetu u Saraievu i Bihacu. te proI. dr.
Fuad Sedic. proIesor na Islamskom peda-
goskom Iakultetu u Bihacu.
Oboiica su naglasila autorov duhovni
integritet oblikovan u ranoi mladosti i nie-
govo opredielienie za vieru. ne samo kao
pripadnika islama vec viernika koii svakod-
nevnim radom. uceniem i doprinosom. zi-
vim primierom. potvrduie svoiu duhovnost.
'Visokoobrazovani intelektualac tehnickih
znanosti Eiub Topic zapravo ie ispisao svo-
Promoclja knjlge Ljuba Toplca ¨Zlvot lzmedu aksloma"
T·a|oo v·||oooost| |s|aoa
Slifeva. Mufo Demirovic. Efub 1opic. Fuad Sedic i Mirza ef. Mesic
|
O
U
P
N
A
L
2O
%2l1-$&,8+59$76.2-
iu autobiograIiiu kao viernika¨. ustvrdio ie
u predstavlianiu zivota autorova i niegove
kniige proI. dr. Demirovic. 'Uskladivaniem
dvaiu aksioma zagovara Topic znanost
zasnovanu na vieri. Cak i ateisti ne mogu
negirati da i viera u covieka ne iskliucuie
vieru u Boga.¨ Kako su i naiumniii znan-
stvenici bili vodeni Boziom voliom ilustri-
rao ie dr. Demirovic citatima iz Topiceve
kniige iziava poznatih znanstvenika. poput
A. Einsteina ('Znanost bez religiie ie neu-
vierliiva. a religiia bez znanosti sliiepa¨). F.
Bacona ('Dubinsko ce nas poznavanie zna-
nosti sigurno uciniti viernicima¨). Ili. Niko-
le Tesle koii ie spoznao duhovnu vezu s
Bogom. shvativsi da smrt niie krai. nego
novi pocetak.( Zanimliiv ie detali naveo u
kniizi g. Topic o Teslinu prisiecaniu na tur-
ske molitve. na ezan. s minareta iz niegova
rodnog kraia. Tesla ie pisao maici: 'Sad se
siecam da su oni (Turci) znali puno vise ne-
go ia o svim ovim stvarima koie tek sada
spoznaiem. Zalud moie godine provedene u
nauci. kada ona biiase ialova!¨).
8ozja cestlca
Kako znanost nema odgovor na duhov-
nu prazninu. viera nam ie uzvisena obveza.
U svoioi viernickoi obvezi da stalno pita i
uci. Eiub Topic krece u sadrzaiu svoie knii-
ge od poglavlia: Materiialni sviiet i niegov
nastanak. Zivot na Zemlii. Vierovania u
Boga. takoder i Nevierovania u Boga vode-
ci citatelia do Globalne pohlepe i vlastita
puta Do spoznaie i osobnih Promiena. na-
kon ulaska u vieru. Zavrsivsi (ili zapocevsi)
sadrzai kniige kura`anskim surama kao pri-
mierima citateliima o nuznosti diialoga i
razlicitih religiia. i religiia s ateizmom. Ta-
mo Topic zapisuie. medu ostalim. i sliede-
ce: 'Vieruiem da ie Bog svoiom odredbom
dao prednost dobru nad zlom. ali da ie u toi
borbi liudima dana mogucnost da na kolici-
nu dobra i zla utiecu svoiim dielima.¨
'Osobnim mirom. slobodom izbora. za-
dovolistvom u radu u pisaniu ove kniige.
konzultiraniem broine literature. Eiub To-
pic nam ie posviedocio ne samo da ie. iako
niie zavrsio niti medresu. ni islamski Iakul-
tet. citaiuci Kniigu. vidio nieno svietlo¨.
ustvrdio ie promotor proI. dr. Fuad Sedic.
'Fantasticno ie¨. pise Eiub Topic u ovoi
kniizi-prviiencu. (raniie se iavno oglasavao
u polemikama o autorskom pravu). 'da
znanstvenici udu izravno. primierice. u sta-
nicni soItware i naprave sinteticku inacicu
takvog programa. Prevarili su time bakteri-
iu i niena ie stanica prihvatila cak sintetski
genom umiesto pravog i razvila se po nie-
govim instrukciiama! U ovom se slucaiu
zanemaruie i presucuie stvarni autor pro-
grama. Stvoriteli naseg zivota. Koga su
znanstvenici pitali za dopustenie i koriste-
nie autorskih prava!?¨
Koliko laik sebi moze predociti. koliko
zna o materiialnom sviietu pokusao ie pre-
dociti svoioi publici na tribini inz. Topic
podsietivsi na aktualna znanstvena istrazi-
vania naisitniie cestice u proiektu nazva-
nom Pohod na tafne svemira. a koii organi-
zira CERN Europska organizaciia za nu-
klearna istrazivania. Uz pomoc ogromnog
stroia. promiera 8.7 km nastoii se vidieti
proton (cestica). ciii ie promier 10 na minus
15 metara. Tim se ogledom u tunelima svi-
carskih brda znanstvenici svih proIila se
trude odgovoriti na pitanie sto materiii daie
nienu masu. Takoder. od cega ie napravlie-
no 96° nevidliivog svemira. te zasto u pri-
rodi prednost ima materiia nad antimateri-
iom. kao i kako se. od prapocetka do danas.
materiia razviiala pri nastanku svemira.
Sve ie to tako sitno da nam ie tesko
vizualizirati si. kazao ie Topic. Cestice
unutar atoma zamisliamo kao kompak-
tne. Predocimo li si kupolu ove liiepe Za-
grebacke dzamiie kao stazu elektrona.
unutar nie bi iezgra takvog atoma bila ve-
licine iedne muhe. Unutar atoma dielu-
iu. i drze nas sviiet na okupu cetiri sile.
Makrokozmicke dimenziie su ios teze
predocive. Interesantan detali ie da sve
sto nase oko vidi. vidi sa zakasnieniem.
Miesec vidi minutu kasniie. Sunce 8 mi-
nuta. Andromedinu galaksiiu vidimo ka-
kva ie bila od priie dva miliiuna godina!
Svietlost koia nam dolazi. dolazi nam iz
proslosti! Miereci svietlo zviiezde koia ie
eksplodirala priie 13 miliiardi godina.
astronomi su dosad naidublie zagledali u
proslost. u vriieme neposredno priie Veli-
kog praska. (Veliki prasak se dogodio.
prema znanstvenicima. priie 13.7 miliiar-
di godina.) Do nas ie svietlo te zviiezde u
gaseniu. snimliene sa americkog satelita
SwiIt. putovalo cak 13 miliiardi godina.
Atom ie. unatoc svoioi kompleksnosti
stabilan. Zamislite. nastavio ie odusevlia-
vati svoie slusatelie g. Topic. koliko ie zna-
nia i mudrosti trebalo Onom koii ie stvorio
materiiu tako da niena struktura. od koie ie
sacinieno sve sto postoii. bude postoiana.
stabilna i miroliubiva. a istovremeno sadrzi
snagu ogromne razorne moci (bombu)! Za-
sto ie to vazno za nas viernike. upitao se
autor Zivota izmedu aksioma? Dokaz ie to
da ie svemir stvoren! Da ie imao pocetak
i da ima krai! Kada u Kur`anu pise: 'Allah
stvara sa mierom!¨. eto u svemirskim di-
menziiama vidimo niegovu mieru. niime
mozemo biti samo zadivlieni. odusevlieni
skladom takva uredenia. Ne dai Boze da ie
mikro ili makro sviiet u liudskim rukama.
'Znamo sto liudi znaiu uciniti od iedne
Miesne zaiednice¨. nasalio se Topic i nasta-
vio. 'a On ie Tvorac iz nicega. znamo to ie
iedno od Boziih imena.¨
Sure za razmls|janje
Komentiraiuci deset primiera ku-
r`anskih sura. inz. Eiub Topic ie rekao da
ie zelio. priie svega. potaknuti na savie-
sniie citanie Kniige. a i na trazenie odgo-
vora na mnogobroina pitania koia sebi i
drugima postavliamo. I svoie osobno
odusevlienie Boziom Obiavom kao i ra-
dost sto iu ie na vriieme spoznao te i sam
poceo zivieti u skladu s niom.
U ovom kratkom izviescu i komenta-
ru vriiedne Topiceve kniige navodimo
tek iedan niegov komentar i to iz obiave
prvih pet aieta sure koia ce u Kur`anu biti
96. po redu s nazivom El-Alek ili Zame-
tak. (Priievod Kur`ana koii ie koristio
Eiub Topic ie iz saraievskog izdania iz
1995. godine autora dr. Enesa Karica.)
'A kada stvara. tvoi Gospodar. stvara
covieka od zametka!. On covieka podu-
cava onome sto ne zna.` Pise to. ne zabora-
vimo. u Kniizi obiavlienoi priie 1430 godi-
na. Prva nam ie riiec od Boga da citaiuci
ucimo. spoznaiemo. shvacamo. stiecemo
znanie. Ne budemo li ucili. ne mozemo bi-
ti liudi. Cielokupna poviiest liudskog roda.
poviiest civilizaciie. upravo ie poviiest
ucenia i stiecania novih znania!¨. porucio
ie Eiub Topic svim svoiim slusateliima na
tribini. a i citateliima. Cesto liudi pitaiu
kakva ie razlika izmedu obicnog dobrog
diela i onog koie se ucini u ime Boga? Die-
lo koie ucinite u svoie ime ima samo tre-
nutni ucinak. a ono u ime Bozie traie viec-
no. Nasa zahvalnost inz. Eiubu Topicu na
kompleksnom i inIormativnom stivu. ‰
Edina Smailagic
|
O
U
P
N
A
L
21
%2l1-$&,8+59$76.2-
U organizaciii Iniciiative za REKOM
(Regionalna komisiia za utvrdivanie ci-
nienica o ratnim zlocinima u bivsoi Jugo-
slaviii) u Skopiu su 29. siiecnia 2011.
odrzane Prve regionalne konzultaciie s
predstavnicima maniinskih zaiednica iz
svih zemalia bivse Jugoslaviie. S krai-
niim ciliem potpisivania medudrzavnog
sporazuma koiim bi se sve drzave sliied-
nice Jugoslaviie obvezale na utvrdivanie
potpune istine o svim zrtvama rata kao i
na osiguranie niihovog dostoianstva i od-
nosnih prava. konzultaciie s maniinskim
predstavnicima otvorile su niz zanemare-
nih perspektiva zrtava rata i niihove po-
ratne drustvene iskliucenosti.
Konzultaciiama ie predsiedala Natasa
Kandic. osnivacica Fonda za humanitar-
no pravo iz Beograda. iedne od tri organi-
zaciie koie su pokrenule Iniciiativu za
REKOM. Naglasila ie kako ie koncentra-
ciia na sudske procese protiv pocinitelia
ratnih zlocina nedovolina. 'Jedino uz
utvrdivanie sudbine svih zrtava rata mo-
zemo dobiti istinsku i potpunu sliku rata.
omoguciti uspostavu pravedniieg drustva
i obnoviti komunikaciiu medu narodi-
ma¨. rekla ie Natasa Kandic.
U uvodnom govoru Iniciiativu su kao
nezaobilaznu i dobrodoslu podrzali Ratko
Gaiica. zastupnik SDSS-a u Hrvatskom
saboru i Shaip Kamberi. predsiednik op-
cine Buianovac. naglasivsi da ce RE-
KOM steci povierenie obitelii ubiienih i
nestalih u mogucnost ostvarenia neselek-
tivne pravde.
Medu 50-ak predstavnika maniinskih
organizaciia na konzultaciiama ie ucestvo-
vao i KDBH 'Preporod¨. Predsiednik Se-
nad Nanic ie u kratkom obracaniu istakao
probleme Bosniaka u Hrvatskoi uzrokova-
ne ratnim zbivaniima. Broini Bosniaci koii
su priie 1991. imali prebivaliste ili boraviste
u RH ios nemaiu reguliran status drzavlia-
na. 'Konzultaciie s maniinskim predstavni-
cima otvorile su niz zanemarenih perspekti-
va zrtava rata i niihove poratne drustvene
iskliucenosti. Broine zrtve sa statusom
izbieglica u Hrvatskoi ne mogu ostvariti ni-
ti pravo na boraviste sto ih cini dvostrukim
zrtvama¨. rekao ie Nanic. KDBH 'Prepo-
rod¨ ie ovom prigodom pristupio Iniciiativi
za REKOM. Namiera ie da se u lipniu
2011. statut REKOM-a zaiedno sa zahtie-
vom za osnivanie REKOM-a i miliiun pot-
pisa Iniciiative uruci parlamentima svih ze-
mliama sliiednica Jugoslaviie. ‰
Senad Nanic
KD8H ¨Preporod" podrzao |nlcljatlvu za PLKOM
Koouo||ac||a ooou oa·oo|oa
U postjugos|avensklm drustvlma ratnl se z|oclnl koje je poclnl|a
druga strana lstlcu dok se v|astltl re|atlvlzlraju, umanjuju l opravdaju
z|oclnlma druglb. |aka je ldentl|lkaclja l so|ldarnost s optuzenlma za
ratne z|oclne lz v|astlte zajednlce. Zrtve su zaborav|jene u javnostl,
bltne su samo prl|lkom ceremonlja. Sudblna 16.252 nesta|lb l da|je je
nerazjasnjena, a brojne grobnlce neotkrlvene. Ne postojl po|ltlckl ln-
teres da se utvrde clnjenlce o tome sto se dogodl|o u pros|ostl, a
lzostaje l nuzan prltlsak krltlcke javnostl. |nlcljatlva PLKOM zagovara
osnlvanje medudrzavne reglona|ne l nezavlsne komlslje sa mandatom
utvrdlvanja l javnog lznosenja clnjenlca o ratnlm z|oclnlma l druglm
tesklm povredama |judsklb prava u nekadasnjoj |ugos|avljl, uk|jucujucl
l sudblnu nesta|lb.
Padl upozorenja v|astl l javnostl na obvezu l potrebu suocavanja s
pros|oscu trl nev|adlne organlzaclje za |judska prava, Pond za bumanl-
tarno pravo (PHP), Documenta l |strazlvacko-dokumentaclonl centar
(|DC), pokrenu|e su u svlbnju 2OO6. raspravu o mebanlzmlma za utvr-
dlvanje clnjenlca o ratnlm z|oclnlma. Na Prvom reglona|nom |orumu za
tranzlcljsku pravdu odrzanom u Sarajevu sudlonlcl su ocljenl|l da je za
dje|otvorno suocavanje s nas|jedem pros|ostl nuzno uvazavanje reglo-
na|nog prlstupa l konteksta u kojem su z|oclnl poclnjenl. |nlcljatlva je
preras|a je u |nlcljatlvu za osnlvanje Peglona|ne komlslje za utvrdlvanje
clnjenlca o ratnlm z|oclnlma l druglm tesklm povredama |judsklb prava
na terltorlju blvse SPP| (PLKOM), predstav|jena na Peglona|nlm kon-
zu|tacljama s udruzenjlma zrtava, 9. svlbnja 2OO8. u Podgorlcl.
Cl|j PLKOM-a je stvaranje tocnog, s|uzbenog l objektlvnog zaplsa
o ratnlm z|oclnlma l druglm tesklm povredama |judsklb prava, prlzna-
vanje zrtava l njlbove patnje, kao l sprecavanje ponav|janja z|oclna.
PLKOM moze sprljecltl lznosenje |azl u javnostl l|l vec lznesene
prokazatl nevjerodostojnlma. Moze lzgradltl javnu p|at|ormu za g|as
zrtava. Uz pomoc njlbova sas|usanja moze stvaratl suosjecanje, po-
stovanje l so|ldarnost javnostl ne samo sa zrtvama s kojlma vec suo-
sjeca nego l s onlma koje se u pros|ostl nlsu mog|e vldjetl kao zrtve.
Moze lzgradltl reglstar zrtava l |judsklb gubltaka l tlme zauvljek sprl-
jecltl manlpu|aclje brojkama strada|lb l ubljenlb. Moze pomocl tuzl-
te|jstvlma za ratne z|oclne oslguranjem dokaza, obrabrlvanjem svje-
doka l zrtava da sudje|uju u sudenjlma, kao l organlzlranjem dosjea o
odredenlm s|ucajevlma. Moze pomocl postojeclm s|uzbenlm komlsl-
jama za nesta|e u otkrlvanju tajnlb masovnlb grobnlca l rjesavanju
sudblne nesta|lb. Moze stvorltl razumljevanje l to|eranclju l povratltl
dostojanstvo zrtvama l njlbovlm oblte|jlma.
PLKOM je s|uzbeno neovlsno tlje|o koje ce osnovatl drzave na-
s|jednlce blvse SPP|. Pokuslrat ce se na lskustva zrtava. 8lt ce prlvre-
meno tlje|o smjesteno na terltorlju gdje su z|oclnl poclnjenl. |zvan-
sudsko je tlje|o koje ce organlzlratl javno s|usanje zrtava, donosltl
zak|jucke u vezl s clnjenlcama na osnovl svoje lstrage l utvrdenlb sud-
sklb clnjenlca, a|l nece lzvodltl pravne zak|jucke. 8lt ce lstrazno tlje|o
s ov|astlma lntervjulranja svakoga tko moze pruzltl re|evantne ln|or-
maclje, oslguratl dokaze o tome kako su odredene lnstltuclje, pojedl-
nacno l|l grupno, propustl|e stltltl |judska prava. Provodlt ce lstrage o
sudblnl prlsl|no nesta|lb u suradnjl sa s|uzbenlm komlsljama za nesta-
|e. U obzlr ce uzlmatl samo one navode o ratnlm z|oclnlma kojl su
potvrdenl od najmanje dva nezavlsna lzvora.
PLKOM ce sastav|jatl preporuke u vezl s programom reparaclja
za zrtve u ob|lku materlja|nlb kompenzaclja, oprosta, gradnje spome-
nlka, memorlja|nlb centara, karata sjecanja... 8lt ce vjerodostojno tl-
je|o s c|anovlma lstaknutlm pojedlnclma u svojlm zajednlcama l regljl,
predstavnlclma raz|lcltlb etnlcklb grupa l vjersklb zajednlca, lmenova-
nlm l lzabranlm na osnovl preclzno postav|jenlb krlterlja.
|zvor: www.documenta.br
Konferencifa u Skopfu
|
O
U
P
N
A
L
22
+59$76.$
Pocetak Nove 2011. godine niie bio do-
bar za vukovarskog branitelia Tihomira
Purdu koii ie prilikom odlaska u Bosnu i
Hercegovinu uhapsen na granicnom priie-
lazu u Orasiu. Uhapsen ie na osnovi potier-
nice srpskog Interpola 'zbog sumnie da ie
pocinio krivicno dielo ratnog zlocina protiv
nemocnih i ranienih liudi¨. Naime. Purdu u
Srbiii optuzuiu da ie u studenom 1991. u
Vukovaru pucao u raniene pripadnike JNA.
pri cemu su dvoiica. ciii identitet niie utvr-
den. ubiieni na miestu. a desetar Boban Ga-
cic umro ie u vukovarskoi bolnici. Potierni-
ca ie raspisana ios 2007. na zahtiev Tuzilas-
tva za ratne zlocine Srbiie. koie ie slucai.
kao i ostale predmete ratnih zlocina. nakon
prve Iaze reviziie preuzelo 2004. godine od
Voinog suda u Beogradu.
Purdino hapsenie i odredivanie ek-
stradiciiskog pritvora u Zenici do eventu-
alnog izrucenia u Srbiiu. te obiava i mani-
puliranie s vise navodnih spiskova osoba
koie srpske vlasti sumniice za ratne zloci-
ne. uzburkali su Hrvatsku. ponaipriie bra-
niteliske organizaciie i desnicarske stran-
ke koie su optuzivale hrvatsku vlast zato
sto Purdu nitko niie obaviiestio o optuzni-
ci. istovremeno zahtiievaiu prekid diplo-
matskih odnosa Hrvatske i Srbiie.
Predsiednik Udruge pravnika Vuko-
vara 1991. Zoran Sangut ociienio ie ovai
dogadai kao 'srpski kontraudarac koii ne
iznenaduie ier ie Srbiia zabrinuta zbog
skorasnieg procesuirania logora na nie-
nom podruciu. sto govori o tome da na
podruciu Hrvatske niie voden gradanski
rat i da do niega niie doveo konglomerat
politika nego se radilo o agresiii Srbiie na
celu sa Slobodanom Milosevicem na Hr-
vatsku¨. Branitelii su upozoreni da priie
prelaska granice proviere iesu li na neka-
kvom spisku kako ne bi bili uhapseni.
Splsak od 4OO osumnjlcenlka
Tih su dana hrvatska premiierka Jadran-
ka Kosor i srbiianski predsiednik Boris Ta-
dic ucestalo kontaktirali ne bi li se stisale
strasti. a ukliucili su se i ministri pravosuda
dviiu zemalia iz Hrvatske Drazen Bosnia-
kovic. a iz Srbiie Snezana Malovic. Istovre-
meno su se nadlezne instituciie u Hrvatskoi
(MUP. DORH i Ministarstvo pravosuda)
medusobno optuzivale oko toga tko ie kriv
sto ie potiernica za Purdom tri godine staia-
la u MUP-u. a nitko nista niie poduzeo. po-
zivaiuci se pritom na medunarodnu praksu i
propise. 'MUP ie ios 2007. dobio Interpo-
lovu tieralicu za Tihomirom Purdom. na-
kon cega ie na sastanku s Ministarstvom
pravosuda i Drzavnim odvietnistvom za-
kliuceno da ne moze biti izrucenia¨. rekao
ie portparol MUP-a Krunoslav Borovec.
DORH ie nakon toga saopcio da kao 'tiielo
kaznenoga progona niie ovlasten obaviesta-
vati osobu prema koioi ie raspisana medu-
narodna tieralica. kao i obaviestavati ie o
sadrzaiu same tieralice¨.
Prvi coviek srbiianske organizaciie
'Veritas¨. koia se bavi istragama zlocina
nad Srbima. Savo Strbac iziavio ie da Hr-
vatska posieduie sudske spise koii terete
Purdu i dvoiicu niegovih suucesnika za
ratne zlocine. ali vise od 18 godina niie ni-
sta poduzela da budu izvedeni pred lice
pravde. Druga dvoiica su. prema niegovim
riiecima. Petar Janiic iz Vukovara i Danko
Maslov iz Borova. 'Niih troiica se terete
za namierno ubiianie i nehumano postupa-
nie s ranienima i bolesnicima. a na osnovi
iziava vise od 20 sviedoka. civila. stariesi-
na i voinika bivse JNA. Sam ie Purda kao
zaroblienik razmiienien 14. augusta 1992..
priie nego sto ie protiv niega podignuta
krivicna priiava. a za vriieme Vlade premi-
iera Milana Panica oslobodeno ili razmiie-
nieno vise od 780 hrvatskih ratnih zaro-
blienika. medu koiima ie bilo i optuzenih i
osudenih za ratne zlocine¨. rekao ie Str-
bac. Protiv 87 Hrvata. nastavio ie Strbac.
bile su podignute krivicne priiave. od toga
su 82 optuzena. a 20 ie osudeno. s tim sto
ie petero osudeno na smrtnu kaznu. ali ie
iednom od niih naiteza kazna zamiieniena
kaznom od 20 godina robiie. ier ie bio
mladi punolietnik.
Tih su dana HSP-ovci i Glavasevi HD-
SSB-ovci mahali sa spiskom od 332 hrvat-
ska voinika iz Vukovara i oko stotinu iz
Osiieka koii se terete za ratne zlocine Strbac
ima odgovor i na pitanie otkud u rukama
HSP-ovaca i Glavasevih HDSSB-ovaca. ali
i veteranskih udruzenia. Iamozni spisak sa
332 hrvatska voinika s podrucia Vukovara i
niih stotiniak iz Osiieka. koii se u Srbiii te-
rete za ratne zlocine. no Strbac ie spomenuo
da se radi o izviestaiu Komisiie savezne
vlade te se spisak odnosio na sve zlocine
pociniene pocetkom oruzanih sukoba na
podruciu Sloveniie i Hrvatske. a imena op-
tuzenih mogu se naci na siteu www.slobo-
dan.milosevic.org.
U meduvremenu. saznalo se da ie re-
alni spisak mnogo manii i da ie na niemu
40-ak drzavliana Hrvatske. s kolikim bro-
iem barataiu u Hrvatskoi. priie svih pred-
siednik Ivo Josipovic. koii ie paralelno sa
zamienikom Tuzilastva za ratne zlocine
Srbiie Brunom Vekaricem prvi stao na
loptu i demantirao postoianie popisa od
vise od 400 imena.
Produzen prltvor do sest mjesecl
Purda ie iz zenickog pritvora priveden
u Tuzitelistvo BiH 21. siiecnia 2011. na-
kon zahtieva iz Hrvatske o davaniu iskaza.
no on ie odbio bilo sto reci. U prisustvu
advokta iziavio ie da ne zeli dati iskaz na
okolnosti koie ie u zahtievu od 19. siiecnia
dostavilo Drzavno odvietnistvo Republike
Hrvatske. Hrvatska ipak niie zatrazila
izrucenie vukovarskog branitelia Tihomira
Purde. Naime. nakon sto ie tiedan dana ra-
niie iz Srbiie stigla kopiia Purdinog spisa u
koiem ga se sumniici za ratni zlocin u Vu-
kovaru 1991.. ispitano ie 30-ak sviedoka u
Osiieku. Vukovaru. Zagrebu i Riieci. Pre-
ma sluzbenoi iziavi iz Drzavnog odvietnis-
tva. temeliem prikuplienih podataka i pro-
vedenih ispitivania. nema osnovane sum-
nie da su Tihomir Purda i druge osobe
protiv koiih ie u tiieku istraga pred Tuzi-
telistvom za ratne zlocine u Srbiii zbog
Ubapsen vukovarskl branlte|j Tlbomlr Purda
|o||t|zac||a s·os|oz o·avosuoa
|o|s |o||c
1ihomir Purda u Sudu BiH
|
O
U
P
N
A
L
23
+59$76.$
kaznenog diela ratnog zlocina na stetu ra-
nienika ucinile to kazneno dielo. 'Kako ne
postoii zakonska osnova za poduzimanie
kaznenog progona u Republici Hrvatskoi.
Zupaniisko drzavno odvietnistvo u Osiie-
ku nece traziti izrucenie Tihomira Purde¨.
navedeno ie u priopceniu Zupaniiskog dr-
zavnog odvietnistva u Osiieku.
Sva dokumentaciia dostavliena ie sr-
biianskom Tuzitelistvu za ratne zlocine. a
srbiianska ministrica pravde Snezana
Malovic ponovila ie da ce izrucenie sada
traziti Srbiia. Purda se uiedno usprotivio
izruceniu Srbiii. ali mu ie produzen ek-
stradiciiski pritvor u BiH u traianiu 40
dana na osnovu zahtieva koieg ie uputila
Srbiia. dostavivsi i dokumentaciiu koia ie
nuzna kako bi se odlucivalo o niezinu za-
htievu za izrucenie.
Purda se zalio na odluku o produzeniu
pritvora. no vec 25. siiecnia Sud BiH donio
ie odluku o produlieniu ekstradiciiskog pri-
tvora Purdi do sest mieseci. Odluka ie done-
sena kako bi sud dobio potrebno vriieme da
odluci o zahtievu za niegovim izruceniem
Srbiii. Purdina obrana naiavila ie zalbu na
tu odluku. 'Uputit cemo zestok prigovor ier
ovdie nema nikakva temelia za pritvor ni za
ekstradiciiu. Zakon o medunarodnoi prav-
noi pomoci kaze da ekstradiciie nema ako
nema pravomocne presude ili osnovane
sumnie da ie zlocin pocinien. a toga u sluca-
iu gospodina Purde doista nema. Purdina
obrana ostaie pri staialistu da nema osnova
za produlienie pritvora ier nema kaznenog
diela. Ako ne bi bili uvazeni dokazi do koiih
ie doslo Drzavno odvietnistvo u Osiieku. a
postupak se nastavi na temeliu onog prizna-
nia u logoru. ia osobno tvrdim da bi to bilo
nevideno ponizenie pravosudnog sustava
Republike Hrvatske. pa i same Republike
Hrvatske. a da ne govorimo o Tihomiru
Purdi¨. iziavio ie Purdin odvietnik Josip
Muselimovic.
|znudeno prlznanje
Naime. u iavnost ie procurila inIorma-
ciia da srbiiansko tuzitelistvo Purdu tereti
na osnovu priznania koieg ie potpisao dok
ie bio u logoru u Srbiii. a gdie ie. kako tvr-
di Muselimovic bio Iizicki mucen i prisi-
lien potpisati takvo priznanie. Zakonima
BiH niie predviden nikakav rok u koiemu
ie potrebno doniieti odluku o srpskom za-
htievu za Purdino izrucenie. osim sto ie
deIinirano kako se osoba ciie se izrucenie
trazi moze drzati u ekstradiciiskom pritvo-
ru do isteka roka od sest mieseci. Na odlu-
ku Kaznenog viieca Suda BiH moci ce se
zaliti i obrana i tuzitelistvo. o cemu ce on-
da odlucivati Prizivno viiece Suda BiH.
Bez obzira na sudsku odluku. konac-
nu riiec o tome hoce li Purda biti izrucen
Srbiii imat ce ministar pravosuda BiH.
koii odluku Suda moze prihvatiti. ali i
preinaciti. No. predsiednik SDSS-a Voii-
slav Stanimirovic iziavio ie nakon posiete
srbiianskom predsiedniku Borisu Tadicu
kako Srbiia vieroiatno nece suditi hrvat-
skom braniteliu Tihomiru Purdi pokaze li
se da protiv niega nema drugih dokaza
osim sviedocenia pod prisilom. 'Dota-
knuvsi se slucaia Purda. predsiednik Ta-
dic kazao ie da se Srbiia nece baviti tim
slucaiem ako nema drugih dokaza da ie
Purda pocinio zlocin za koii ie osumnii-
cen osim iskaza iz zatvora¨. rekao ie Sta-
nimirovic.
Na ove riieci reagirao ie Ured predsied-
nika Tadica negiraiuci da ie to rekao obra-
zlozivsi da o tome moze odlucivati samo
srbiiansko pravosude. No. Tadic ie i morao
reagirati na takvu iziavu ier ie ona sugerira-
la da se predsiednik iedne pravne drzave
miiesa u pravosude. ali treba vierovati da ie
to Tadic ipak rekao u neIormalnom razgo-
voru. sto ipak sugerira da ce i Srbiia vrlo
vieroiatno prekinuti ovu Iarsu. a sto ie iasan
dokaz ako nista drugo. repova politizaciie
srbiianskog pravosuda iz raniieg perioda.
No. valia priznati. ni u Hrvatskoi ne stanuiu
smo andeli. U svakom slucaiu. Purdino ie
oslobadanie. ako se ne desi neki nagli preo-
kret sa novim dokazima. ipak izviesno. sa-
mo se ne zna kada. ‰
Zadnjeg dana sljecnja 2O11. u posjetu Hrvatskoj dos|o je troc|ano
Predsjednlstvo 8lH na ce|u sa predsjedavajuclm Nebojsom Padmano-
vlcem, a pored njega bl|l su l Ze|jko Komslc l 8aklr |zetbegovlc. Posjet
se pok|oplo s aktua|nlm po|ltlcklm prevlranjlma u susjednoj 8osnl l
Hercegovlnl, sto je pokaza|a l Padmanovlceva lzjava nakon prljema kod
predsjednlka Pepub|lke |ve |oslpovlca ustvrdlvsl kako su Hrvatl danas
neravnopravan narod u 8lH. Padmanovlcevom |lcemjerju nltko u tom
trenutku nlje btlo prlgovorltl, lako je to lzjav|jeno u kontekstu navod-
nog sprjecavanja 8osnjaka u P8lH da omoguce Hrvatlma ravnopravan
po|ozaj. Ne treba nl lstlcatl da o ugrozenostl Hrvata (a|l l 8osnjaka), l to
onoj stvarnoj, u entltetu lz kojeg Padmanovlc do|azl nlje bl|o nl rljecl.
Padmanovlc je na jedan podao nacln lskorlstlo brvatsko domaclnstvo
da u prljate|jskoj atmos|erl napakostl zapravo svlma onlma kojl vo|e
8lH. No, nl domaclnl nl osta|a dva c|ana Predsjednlstva nlsu btje|l rea-
glratl na te rljecl. Pazgovorlma je prlsustvova|a l premljerka |adranka
Kosor, a Hrvatska je potvrdl|a da postuje vanjskl suverenltet l terltorl-
ja|nl lntegrltet 8lH, te je ape|lra|a da se po|ltlcka krlza rljesl na zadovo|j-
stvo bosansko-bercegovacklb gradana l naroda.
Ovo je bl|o vazno jer je upravo u sljecnju lzblo verba|nl rat lzme-
du neklb bosansko-bercegovacklb l brvatsklb po|ltlcklb sudlonlka oko
toga da |l je predsjednlk |oslpovlc rekao da dva HDZ-a trebaju bltl dlo
v|adajuce koa|lclje te da |l se za|aze za trecl entltet. Atmos|eru je do-
datno zaclnlo brvatskl ambasador u 8lH Toncl Stanlclc nedlp|omatskl
lzjav|jujucl da HDZ-ovl moraju dobltl u 8lH dlo v|astl. No, to je blo
dlp|omatskl ga| brvatskog ambasadora, dok predsjednlk |oslpovlc nl u
jednom momentu nlje |orslrao ldeju o trecem entltetu, a ogradlo se l
od lzjave da HDZ-ovl moraju ucl u v|ast. Ono sto je predsjednlk |osl-
povlc lstakao, jeste da prob|em sa Hrvatlma postojl, a|l da se on mora
rljesltl lnstltuclona|no, a|l na nlvou 8lH.
Hrvatskl predsjednlk |vo |oslpovlc kazao je kako je posjet Predsjed-
nlstva 8lH potvrdlo dobre odnose lzmedu dvlju zema|ja l dodao kako
¨smo ovdje veceras da blsmo obl|jezl|l taj uspjesnl posjet l da ubuduce
prepoznamo sve sto nas povezuje". |oslpovlc je ovu ocjenu lznlo u krat-
kom govoru tljekom prljema za 4OO-tlnjak ug|ednlka lz svljeta ku|ture,
zabave, znanostl, po|ltlke l gospodarstva Hrvatske l 8lH odrzanog u za-
grebackoj G|lptotecl. ¨Nakon dvodnevnog boravka najvlseg po|ltlckog
lzas|anstva 8lH u Zagrebu mogu recl da je ovo blo jedan od lzvrsnlb
medudrzavnlb posjeta", rekao je |oslpovlc u prlgodnom govoru kojlm je
otvorlo skup u G|lptotecl. Ustvrdlo je kako |jude s obje strane 1.OOO kl-
|ometara duge granlce povezuje to|lko toga da Hrvatska b|lzeg susjeda
od 8lH nema. ¨|skorlstlmo ovu vecer, obnovlmo stara l stvorlmo nova
prljate|jstva l zaze|lmo 8lH l Hrvatskoj dobru l uspjesnu europsku buduc-
nost", kazao je na kraju kratkog govora |oslpovlc.
Padmanovlc je lzrazlo zadovo|jstvo dvodnevnlm vr|o uspjesnlm
posjetom: ¨|ucer l danas smo u Zagrebu osjetl|l prljate|jstvo l ze|ju za
dobrom suradnjom dvaju susjeda te smo dobl|l obecanje da cemo
dobltl potporu na putu prema LU l da ce se rljesltl sporna pltanja te
osjetl|l da to ovdje stvarno ze|e."
Sastaoa| o·oos|ooo||a |vo |os|oov|ca | c|aoova
|·oos|ooo|stva 3|H u Zaz·obu
|
O
U
P
N
A
L
24
,17(59-8
|s|amska revo|uclja u |ranu: ls|am,
samosta|nost l s|oboda
Koja su vasa iskustva i pouke nakon
32 godina od Iranske revolucije. Koliko
su vrijednosti i poruke vase Revolucije i
danas aktualne?
Priie 32 godine. 1979. godine. pocela
ie Islamska revoluciia u Iranu pod vod-
stvom imama Homeiniia. Narod ie bio
nezadovolian postupcima rezima saha
Pahlaviia te ie svoie nezadovolistvo po-
kazao na ulicama. Narod ie pobiiedio i
Revoluciia ie uspiela. Prosviednici su ve-
cinom bili vierske oriientaciie i mi svake
godine slavimo tu pobiedu. Za vriieme
Saha iest vladalo siromastvo. ali to niie
bio razlog za revoluciiu. Glavni razlog ie
bila povezanost tadasnieg rezima s Ame-
rikom. Iran niie imao samostalnost i to ie
bio razlog nezadovolistva i pobune. ali
borba ie pocela nekoliko desetaka godina
priie svrgavania Saha i to u vidu oporbe-
nog politickog dielovania. ali i onog ge-
rilskog. Medutim. prava potpora miliiuna
liudi pocinie dolaskom imama Homeiniia
i to ie bio vrhunac borbe protiv Saha.
Vaznost i iedna od glavnih karakteristika
Islamske revoluciie ogleda se u cinienici
da se dogodila za vriieme hladnog rata.
kada su svi pogledi u sviietu bili oriienti-
rani na Zapad ili Istok. Ona se niie opre-
diielila. to iest Homeini se kao voda niie
politicki svrstao. ni za iednu ni za drugu
stranu. Hocu reci da bi logicni ishod bio.
buduci da se Sah naslaniao na Ameriku.
da se imam Homeini priblizi tadasniem
Sovietskom Savezu. ali on ie izabrao ne-
ovisnost i sacuvao samostalnost Irana.
Doduse. za vriieme Revoluciie bili su pri-
sutni gerilci koii su bili dobro voino
uviezbani u Sovietskom Savezu i Kini. ali
iranski narod se niie vezao uz niih. zapra-
vo iranski narod ie pobiedio u Revoluciii.
Pa cak ie narod preuzeo na sebe osloba-
danie kasarni. a sam Sah ie napustio Iran
sest mieseci priie zavrsetka Revoluciie.
Vlast ie tada preuzela voiska koia ie uvela
policiiski sat. ali narod ie neprestano de-
monstrirao i to mirnim putem. Tek neko-
liko dana priie kraia zapocelo se sa druga-
ciiim taktikama te su demonstranti napali
kasarne i vitalne organe Sahovog rezima.
Sah ie napustio Iran. ali mislio se vratiti te
ie koristio sve moguce represivne apara-
te: od voiske. policiie. zatvora i raznih
oblika proganiania. Na kraiu to mu niie
pomoglo ier ie narod bio sve odlucniii u
svoiim zahtievima.
Kroz revoluciiu smo culi razne paro-
le. ali tri su se nametnule i ostale u vreme-
nu kao traine vriiednosti: samostalnost.
sloboda i Islamska Republika Iran. Podo-
sta ie teoreticara do tada pisalo o moguc-
nosti islamske vlasti. ali ona se ie realizi-
rala tek Islamskom revoluciiom u Iranu.
Jedini koii ie to uspio realizirati do kraia
bio ie imam Homeini. a raspisao ie i reIe-
rendum u koiem se 98° stanovnika Irana
odredilo da zeli Islamsku Republiku Iran.
Mnoge su antiamericki nastroiene drzave
predlagale i savietovale da se ne zuri s us-
postavlianiem islamske drzave vec da ne-
ko vriieme vlast obnasa Revolucionarno
viiece. ali imam Homeini ie to odbio i
raspisao reIerendum i na niemu ie narod
rekao svoie. Nakon sto ie usvoien Ustav.
Iormirali su se i drugi drzavni organi. ko-
ii su proIunkcionirali. i Iran ie u 32 godi-
ne trideset puta prosao kroz ili predsied-
nicke ili parlamentarne izbore. Mozemo
reci da. osim uspostave islamskih struktu-
ra vlasti u Iranu. one vriiednosti koie su
ostale traine. za razliku od Zapada koii
stavlia coviekove potrebe na prvo miesto.
se ogledaiu u tome da mi prvo pokusava-
mo zadovoliiti Boga. da On bude zadovo-
lian nama. Takoder. mi ne zanemaruiemo
ni bratstvo s ostalim muslimanima u svi-
ietu. a neprestano odrzavamo unutrasnie
iedinstvo Irana koie ie utemeliio imam
Homeini: kao sto su pokornost Bogu. slu-
zenie islamu. liubaznost. pravda. brat-
stvo. iednakost i iedinstvo to su traine
vriiednosti nase Revoluciie.
Nasa Islamska revoluciia ios uviiek
traie. Iran niie dao. za razliku od nekih
Mobsen Sbarl| Kbodeal, lranskl ve|epos|anlk u Hrvatskoj, za ,Preporodov |ourna|¨ govorl o 32 godlne |ranske
revo|uclje, o sltuacljl na 8|lskom lstoku, lranskom nuk|earnom programu, sankcljama, demonstracljama u svo-
joj zem|jl, suradnjl s Hrvatskom l 8lH, manjlnama u |ranu...
|asa |s|aos|a ·ovo|uc||a
|os uv||o| t·a|o
/oo·||aoc| | |z·ao|c| su o·|zoa|| oa su u su·aoo|| oo|usa|| oout·a||z|·at| oas ou||oa·o| o·oz·ao |ooo|uto·s||o v|·usoo.
Moout|o. o|su uso|o||. 3us| |o u v|so oav·ata |avoo zovo·|o oa oosto|o svo ooc||o oaoaoa oa |·ao. Cvo |o saoo |ooao
ob||| t|| ooc||a. a oo| oo b|·a|u s·oostva. So·ooo| soo oozovo·|t| oa svo o·||oto|o. |ocooo zaoocot| ·at. a|| soo |z·a-
z|to so·ooo| ob·ao|t| so.
|azzova·ao: ||||o Mu·so| 3ozov|c
Mohsen Sharif Khodeai.
iranski veleposlanik u RH
|
O
U
P
N
A
L
25
,17(59-8
zemalia. da se uspostavi vlast koia ce se
prenositi s oca na sina. niti da netko moze
prisvoiiti drustveno bogatstvo. To su vri-
iednosti koie su izrazito bitne i ne mozete
vidieti nase politicare da se naglo bogate.
Nasi duznosnici ne zive u palacama. oni
se ne razlikuiu od drugih gradana. niihov
cili niie osobni interes vec drustvene po-
trebe oni naprosto zele sluziti narodu.
To vazi za sve drzavne sluzbenike u Ira-
nu. Kada dobiiemo mandat mi ne osieca-
mo da smo dobili prestiznu poziciiu. vec
odgovornost i moramo dati maksimalno
od sebe. To proizlazi iz islamskog nacina
razmisliania. to ie dio mentalnog sklopa
koieg namece islam. Dok god tai mental-
ni sklop postoii nasa ie Revoluciia ziva.
Aakon revolucionarnog prevrata u
Iranu dosta je Iranaca emigriralo na
Zapad. Koji su kontakti s njima, a po-
znato je da medu njima ima podosta kri-
ticara islamske vlasti u Iranu?
Da. to se dogodilo kao i nakon svake
druge revoluciie. Nezadovolini liudi. ka-
da ne vide prostor za sebe. odlaze. Sah ie
imao odredenih simpatizera iz raznih slo-
ieva drustva. Mnogi od niih otisli su zbog
svoiih kriminalnih radnii i bogacenia koie
su stekli na racun iranskog naroda. Mnogi
su imali i racune u inozemstvu s poza-
masnim iznosima. Neki su pak sudielova-
li u represiii te su se boiali sudenia. Odla-
zili su u vise navrata. malo po malo. Ne
zaboravite da smo mi nakon dviie godine
imali rat s Irakom. sto ie podosta eko-
nomski narusilo mladu iransku drzavu te
su mnogi upravo usliied tih okolnosti
emigrirali. Mi smo imali i podosta imi-
granata i to iz redova visoko obrazovanih
liudi koii se nisu slagali sa Sahovim rezi-
mom. Kada gledamo strukturu prvih iran-
skih Vlada onda mozemo vidieti da ie ona
bila miesovita. Bilo ie podosta onih koii
su dosli izvana i prikliucili se revoluciii.
ili su bili po Sahovim zatvorima. Sveuku-
pno gledano imamo emigranata ali i imi-
granta koie ie privukla nova islamska
vlast. Kada ie zavrsio rat zakliucilo se da
su mnogi otisli iz raznih razloga te da im
se treba omoguciti povratak. Mi smo im
pruzili mogucnost da se mogu vratiti. ne-
ma ogranicenia. neki zive i u Iranu i na
Zapadu. Mi ih ne smatramo nepriiatelii-
ma Irana i Islamske revoluciie. Nesto se
liiepo dogodilo s drugom generaciiom
emigranata koia ie osietila povezanost i
liubav prema Iranu te se oni vracaiu i ma-
sovno interesiraiu za svoiu domovinu.
Avioni sa Zapada. pa i onih stranih kom-
paniia. na putu za Iran i iz Irana su uviiek
puni. dakle u oba smiera.
Drustveno-po|ltlcka l ekonomska
glbanja u |ranu l arapsklm drzavama
Dogadanja u arapskom svijetu sve
cesce se usporeduju s Iranskom revolu-
cijom. Medutim, prosvjednici u arap-
skom svijetu nemaju jasno definirane
stavove i nemaju jaku licnost vode koju
je imala vasa Revolucija. Aeki cak tvrde
da iza svega stoji Iran. Kako vi gledate
na te uznemirujuce promjene?
To niie istina i niie obiektivno uspore-
divati na tai nacin. Ovdie mozemo govori-
ti o spontanom buntu koii usvaia neka
iranska iskustva i nova razmisliania. ti.
proistekao ie iz slicne motivaciie i nezado-
volistva. Utoliko postoie slicnosti. ali Iran
ne stoii iza tih prosvieda. Ne mozemo za-
nemariti utiecai Iranske revoluciie koia ie
dielovala na citavu regiiu. Za vriieme Iran-
ske revoluciie Amerika ie imala puno veci
ugled. bila ie velesila koiu gotovo nitko
niie dovodio u pitanie. a Iran ie pokazao da
se revoluciia moze provesti bez oslaniania
na Istok. Amerika ie u danasnie doba izgu-
bila ugled i sviiet ie bitno drugaciii te se tai
put moze ostvariti puno lakse.
Mislim da ie iskustvo Islamske revolu-
ciie u Iranu. u svakom slucaiu. iedan pri-
mier koii sluzi kao ohrabrenie za sve one
koii zele promiene u islamskom sviietu.
Mi smatramo da su ovi prosviedi iedan val
koiega vise nista ne moze zaustaviti. Ti
prosviednici nisu odiednom otkrili neka
nova razmisliania. oni to nezadovolistvo
osiecaiu dugo vremena. ali do sada nisu
imali snage i hrabrosti da ga izraze. Narod
ne voli da netko drugi. iza kulise neke dik-
tature koia 'beskonacno¨ vlada. ostvaruie
svoie interese i koristi u niegovoi drzavi.
Iranci su se do sada suocili s mnogim pre-
prekama i urotama. kao sto ie bio osmogo-
disnii rat koii ie uzeo dosta nase snage. ali
ostala ie poruka i pouka da se bez obzira na
teskoce moze ostvariti napredak na ta-
kvom putu. U svoioi kariieri imao sam pri-
lika susresti se s mnogim diplomatima iz
islamskih zemalia i oni su. bez obzira na
lose i udvornicke politike niihovih drzava.
potiho govorili da upravo mi vodimo pra-
vu politiku i hvalili nas. Po moioi ocieni.
uz inIlaciiu. skupocu i siromastvo. upravo
ie Iran. bez direktnog utiecaia. prosirio re-
volucionarni val na Bliskom istoku. Tu ie.
bez sumnie. i Iaktor americkog nametlii-
vog prisustva. Da bi sacuvali drzavu Izra-
el. Amerikanci su podrzavali sve diktature
u regiii. Jednostavno receno. muslimani-
ma ie dosta ponizavania i poceli su pro-
sviede. Samo na liniii politike koiu diktira
Amerika. dakle podrske Izraela. niihove
vlade vode politiku. Iz tog silnog ponize-
nia muslimani su se probudili. Diktatori su
se odrzavali. medu ostalim. i politikom si-
renia straha. uvieravaiuci Zapad da ako oni
odu na vlast ce doci radikalni islamisti.
Medutim. svu pomoc koiu su na racun to-
ga dobivali. umiesto da trose na napredak
svog naroda oni su koristili protiv niega.
Sve ie sada puno iasniie. Ovo ie iedno mu-
slimansko budenie koie niie zavrsilo. ali
moramo paziti ier svaka zemlia ie za sebe
i iedan recept ne vazi za sve u regiii.
Moze se cuti da oni nezadovoljni re-
zultatima nedavnih predsjednickih izbo-
ra nisu brojni. Zasto nemaju priliku
mirnog skupljanja? 1o pitanje se name-
ce prije svega iz cinjenice da, koliko nam
je poznato, nitko od opozicije nije trazio
promjenu vlasti vec samo postivanje
Ustava. Mislite li da je Iranu potrebna
neka vrsta reforme?
U principu mi reIorme nikada ne od-
bacuiemo. one moraiu postoiati kao po-
pravak i osviezenie iednog procesa. Kon-
kretno. neredi su poceli uz predsiednicke
izbore kada se iednom od kandidata prici-
nilo. priie nego sto su obiavlieni sluzbeni
rezultati. da ie pobiednik izbora. On ie
svoiim interviuom priie obiave rezultata
poslao poruke da ie pobiednik. Posliie to-
ga. kada su rezultati pokazali drugaciiu
realnost. niegovi pristase su izasli na uli-
ce i na miran nacin izrazili svoie nezado-
volistvo. Tako ie pocelo. Dok su traiale
mirne demonstraciie. sto ie traialo nekoli-
ko tiedana. sve ie bilo u redu. Medutim.
kada su prosviednici poceli ciniti nerede.
razbiiati izloge i paliti banke reagirali
smo kao i svaka druga zemlia. Policiia ni-
ie dopustila da se neredi sire i da se uni-
stava tuda imovina. Svi drzavni organi su
dali sve od sebe. sustavno i sistematicno.
da ponovo prebroie i prekontroliraiu gla-
sove biraca i da utvrde mozebitne nepra-
vilnosti. Nisu nasli nista konkretno sto bi
upucivalo na nevazece izbore. Sve akte.
koie ie trebala u ovom slucaiu poduzeti.
vlast ie ispostovala. Proslo ie podosta
vremena od proslih predsiednickih izbora
i vec se polako pripremamo za sliedece te
ne vidim velikog smisla potencirati ono
sto se dogodilo priie dviie godine. Zadnie
demonstraciie se dogadaiu po starom
principu dodu na ulice i kazu nesto no-
vo i naprave nerede demonstranata ie
malo. a nasa policiia nerede nece podrza-
ti. Postoii oko 150 radiiskih i televiziiskih
programa koie svakodnevno pozivaiu na
nerede u Iranu. daiu upute. sugeriraiu na
koii nacin i kada da se neredi i divliania
zapocnu. Da ste vi na nasem miestu. sto
bi poduzeli?
|
O
U
P
N
A
L
26
,17(59-8
Koji su to programi?
Glas Amerike i BBC. ali ima ih podo-
sta na iskliucivo perziiskom ieziku koie ie
suvisno spominiati ier vama niihova ime-
na nece biti poznata. Radio Izrael ie poseb-
no aktivan u tim necasnim radniama i poti-
caniu na izazivanie divliania. Demonstra-
ciie i neredi nisu izazvani iznutra. vec
izvana. Necemo dopustiti da Iranom vlada
netko izvana. kao sto to ne bi dopustila ni-
ti iedna druga istinski neovisna drzava.
Amerika i nieni sliedbenici rade to namier-
no i nasilno. a prenose laznu sliku o Iranu.
Oni sustavno zele Iran ubaciti u skupinu
drzava. poput Tunisa. Egipta i Iibiie. koii-
ma su potrebne radikalne promiene vlasti.
Kada analiziramo situaciiu u regiii i uvidi-
mo na koii nacin su Talibani i Al-Qa`ida
dobili na snazi. isprva suraduiuci s Ameri-
kom kao niihovi agenti. a odiednom im
nisu po volii. sve biva iasniie. Kroz lazno
upakirane modele demokraciie oni i nama
zele nametnuti svoiu diktaturu.
Sve statistike, bez obzira na 3ô godi-
na nametnutih sankcija, pokazuju brz
rast i napredak Irana. Koliko sankcije
utjecu na Jase gospodarstvo i zivotni
standard? Koliko je Iran uspio razviti
samoodrzivost?
Sankciie za nas nisu nesto novo i mi
smo na niih navikli. Mi smo od pocetka re-
voluciie suoceni sa sankciiama koie Ame-
rika namece individualno ili trazi od svoiih
saveznika da to ucini. Sankciie smo koristi-
li kao prilike. nismo ih dozivliavali kao pri-
tisak. Razvili smo sustav u koiemu sami
proizvodimo ono sto ne mozemo uvesti i
sto nam oni ne daiu. Amerika ie trenutno
naislabiia u svoioi noviioi poviiesti te ima
drugih velesila koie ne prate niihovu politi-
ku. S obzirom na to niihove sankciie do
sada nisu bila ozbilina priietnia. Mi smo
vitalne artikle sami proizveli i puno smo
ucinili na samostalnosti. Proizvodnia voca.
na primier. Iran ima razne klime pa moze-
mo sami proizvoditi sto nam ie potrebno.
Nadalie. ios iedno dostignuce ie ucinieno
na podruciu medicine i Iarmaciie. Sve liie-
kove proizvodimo sami. a za neke liiekove
medu deset smo prvih zemalia na sviietu.
Iran subvencionira vazne gospodarske i
ekonomske resurse. Promiienili smo nacin
subvencionirania i nitko nam izvana ne
diktira odrzivi rast. On ie autenticni model
koii ne kopiramo od drugih zemalia. Ima-
mo plan za iducih 20 godina i po niemu
cemo tada biti prva sila u regiii. I sada ima-
mo sto za reci. ali tada cemo imati konkret-
ni utiecai na regiiu. Intenzivno radimo i na
novim tehnologiiama. puno ulazemo u
znanstvene proiekte i tako dalie.
Mogu li ljudi poput bivseg predsjed-
nika Hatamija, koji uziva veliki ugled,
biti pijuni neprijatelja Irana? Aaime,
mediji bliski Jladi optuzuju ga da se sa-
stao s Amerikancima u Egiptu ili sa So-
rosom u cilju prevrata u Iranu. Koliko
nam je poznato njegov demanti nije
objavljen.
On ie ugledan politicar i IilozoI u Iranu
i van niega. To ie i ostao i to nitko ne spori.
Medutim. to ne znaci da on ima stopostot-
nu podrsku u Iranu. Nisu svi niegovi isto-
mislienici i imaiu drugaciie stavove od
niega. Otvorio ie diialog medu civilizaci-
iama sto ie bilo pozdravlieno od vecine
clanova UN-a. On ie zelio diialog sa sviie-
tom. a Zapad ie na celu s Amerikom ozna-
cio Iran kao osovinu zla. Na diialog su
odgovorili u vidu ios vise sankciia i ios vi-
se vrata koia su pred nama zatvorili. Ame-
rikancima ie predlozio da treba srusiti zid
nepovierenia. ali oni su postupili obrnuto.
Zato Zapad laze da zeli demokraciiu.
Odredeni broi liudi u Iranu na Hatamiia
gleda kao na osobu koia ie isla u prilog Za-
padu prihvativsi niegove norme. Na kraiu.
sto ie dobio? Dobio ie vise sankciia. U tom
smislu neki niegovu politiku ne prihvaca-
iu. Dakle. mi nismo protiv diialoga. napro-
tiv. ali trazimo konstruktivni diialog. onai
koii ce doniieti rezultate.
|ranskl nuk|earnl program
Kako je objavio Aew York 1imes, ali
i neki drugi veliki svjetski mediji kojima
je Wikileaks dostavio dokumente, da je
saudijski kralj opetovano trazio od SAD-
a napad na Iran kako bi unistio njegov
nuklearni program. Po Jasem mislje-
nju, je li ta informacija tocna? Sto to Sa-
udijcima smeta u vezi s Iranom?
Ne bi se puno bavio Wikileaksom.
Reci cu o tome kako su Saudiici Iinancii-
ski podrzavali Sadama protiv Irana. Sum-
niivo gledamo na ove nainoviie inIorma-
ciie. ali nemamo dvoibe da su podrzavali
Sadama tada. Niihova pomoc ie Sadamu
omogucila da tako dugo vodi rat protiv
Irana. To niie bilo samo Iinanciiska vec i
politicka pomoc. Saudiici su mobilizirali
i neke druge islamske zemlie da budu
protiv Irana i podrze Irak. Smatramo da
niie nuzno cekati da rezultat neciieg die-
lovania vidimo na onom sviietu. vec bas
u ovom materiialnom. Vidieli smo Sada-
movu sudbinu. a Mubarak mu ie puno
pomagao te smo nedavno mogli sviedoci-
ti niegov krai. Sto se tice Saudiiske Ara-
biie. ne zelim predvidati. tek cemo vidie-
ti. Temu bi prebacio u Bahrein ne otvara-
iuci temu o siitima i sunitima. vec o ma-
niini i vecini. Ne zelim podrobniie ulaziti
u statistike. ali tamo ie 70-80° siita koii
su nacelno protiv politike Saudiiske Ara-
biie i koii su vecina. a nemaiu ulogu u u
kreiraniu politike i vlasti. Ta maniinska
Vlada se diktatorski odnosi prema vecini.
Amerika i Velika Britaniia stalno pricaiu
o demokraciii. ali ne pada im na pamet da
potaknu izbore u Bahreinu u koiemu bi
narod rekao sto misli i naravno promiie-
nio vlast. 50-60 godina tamo vlada iedan
seI povezan sa Saudiicima. Vidiet cemo
sto ce biti. ako Bog da. Naglasavam da mi
zelimo da bude mir i da Iunkcioniramo
kao braca. ne zelimo sukobe u tim drza-
vama.
SAD i druge zemlje optuzuju Iran da
obogacuje uran radi izrade nuklearnog
oruzja, a vlast u 1eheranu tvrdi da proi-
zvodi gorivo za nuklearne elektrane.
SAD ima spreman plan napada na Iran.
Izraelci pak, prije svih, neprestano prije-
te napadom. Imate li Ji spremnu obranu
i smatrate li da moze doci do sukoba?
Nuklearni proiekt zapoceo ie ios za
vriieme vladavine Saha u suradnii s Ame-
rikancima. Nakon Revoluciie oni vise ni-
su zelieli pomagati tai program. a neki su
proiekti bili na 80° realizaciie. i otisli su
iz Irana. Mi takvo bogatstvo nismo odba-
cili. Nas cili ie da razviiamo nuklearni
program u miroliubive svrhe. bez obzira
na prepreke. Iran ie clan Medunarodne
agenciie za atomsku energiiu (IAEA) te
potpisnik NPT-a (Sporazuma o nesireniu
nuklearnog naoruzania). Clanstvo u ta-
kvim organizaciiama podrazumiieva pri-
hvacanie i davanie pomoci niihovim na-
stoianiima. Niihova odgovornost ie da
pruze pomoc koiu mi od niih trazimo.
Nas nuklearni program ie pod potpunim
nadzorom. cak su instalirali nadzorne ka-
mere i imaiu punu kontrolu nad onim sto
se dogada. Nasa vrata su otvorena svim
Mohsen Sharif Khodeai
|
O
U
P
N
A
L
27
,17(59-8
inspekciiama koie dolaze u Iran. Unatoc
tome siri se glas da nismo uvierliivi i da
zelimo razviti nuklearno naoruzanie.
Izrael. po nasim inIormaciiama. ima 200
atomskih boievih glava. a niie clan ni ied-
ne agenciie. Niima pruzaiu svasta. a nama
namecu sankciie. Nase nezadovolistvo ie
u tome da postoie dvostruki standardi
prema nama i prema Izraelu. Iran ie pred-
lozio da u regiii uopce ne bude naoruza-
vania. Predlozili smo to i za ciieli sviiet.
Organizirali smo i Medunarodni seminar
na koii su se odazvale Uiediniene naciie.
a bilo ie novinara iz Hrvatske. Poruka se-
minara ie bila 'Atomska energiia za sve.
atomsko oruzie za nikoga¨.
Mozemo li reci da je Iran vec napad-
nut? Aaime, sve vise se vode virtualni
ratovi, poput proslogodisnjeg napada na
Iran virusom Stuxnet. Iran je potvrdio
da je bilo zarazeno ôô.ôôô njegovih ra-
cunala, ali smatra se da je rijec o izrav-
nom napadu na racunalne sustave koji
opsluzuju iranski nuklearni program.
Napadi se izvode na razlicite nacine.
Amerikanci i Izraelci su priznali da su u
suradnii pokusali neutralizirati nas nukle-
arni program kompiuterskim virusom.
Medutim. nisu uspieli. Bush ie u vise na-
vrata iavno govorio da postoie sve opciie
napada na Iran. Ovo ie samo iedan oblik
tih opciia. a oni ne biraiu sredstva. Spre-
mni smo odgovoriti na sve priietnie. Ne-
cemo zapoceti rat. ali smo izrazito spre-
mni obraniti se.
Aa koji nacin ste regulirali pitanje
svojih vjerskih i etnickih manjina? Po-
znato je da zidovska vjerska manjina
prosvjeduje protiv izraelske politike i po-
drzava Iran.
Maniine. kao vierske i etnicke grupe.
su bili i bit ce sastavni i neodvoiivi dio
Irana. Oni uliepsavaiu Iran. Kada pomni-
ie promotrite kartu nase zemlie uvidiet
cete da izgleda kao macka. Ona ne moze
biti liiepa bez svoie dlake ili brkova ili
kitniastog repa. Mi maniine ne smatramo
strancima. oni se sami smatraiu Irancima.
Imaiu odredena prava. imaiu zastupnike u
Parlamentu. pravo na iezik i svoiu kultu-
ru. Imamo stanovitih problema na iugoi-
stoku Irana u vidu nereda. ali mi svi za-
iedno kreiramo Islamsku Republiku Iran.
Bilo ie pokusaia da se Iran destabilizira
kroz maniine. kroz razlike medu etnickim
grupama. ali u tome nisu uspieli. Oni su
branili Iran u ratu i u niemu ostali. Zidovi
nekoliko tisuca godina zive u Iranu. ima-
iu svoie zastupnike u Parlamentu i nema-
iu nikakvih problema.
Odnosl s 8lH l Hrvatskom
Poznato je da je Iran dao najvecu po-
drsku Bosnjacima za vrijeme rata u
BiH, posebice kada je rijec o opremanju
Armije BiH u borbi protiv agresora. U
glasanju Jijeca sigurnosti UA-a BiH je
glasala za sankcije Iranu. 1e li vas, s ob-
zirom na dugogodisnje dobre odnose, taj
postupak uvrijedio? 1este li zbog toga
promijenili svoj odnos prema BiH?
Nas odnos prema svim muslimanima
u sviietu proizlazi iz nase odgovornosti
prema citavom ummetu i na tai nacin gle-
damo i na Bosniake. Kada smo od Bos-
niaka dobili poziv za pomoc mi smo se
osiecali odgovornima da im pomognemo
i da se odazovemo. Mi smo pomogli mu-
slimanski narod u BiH i nismo kalkulirali
s time da ce nam oni iednog dana to treba-
ti vratiti. Sretni smo da smo pomogli i
nismo razocarani zbog toga. Imali smo
dobre odnose s predsiednikom Izetbego-
vicem. ali ih imamo i sa sadasniim vlasti-
ma u BiH. Mi otvoreno kazemo da ie nii-
hovo pravo da teze Europi i da se prikliu-
ce Uniii. Nemamo nista protiv toga i to ie
niihova stvar. Svaka Vlada odgovara svo-
iem narodu i niima ce polagati racune.
Ako ne sada onda u buducnosti i to vriie-
di za sve u sviietu. Trenutno BiH nema
iaku Vladu i narod zeli snazniiu vlast koia
bi bila u staniu ispuniti niihove zelie.
Vlast ios niie Iormirana i tezak ie put pred
niima da budu poput europskih drzava.
Unatoc svemu tome mi ih razumiiemo i
zelimo nastaviti dobre odnose.
Da li ste zadovoljni odnosom hrvat-
skih struktura vlasti, u proslosti i sada,
prema vasoj diplomaciji? Aa kojim sve
razinama suradujete s Hrvatskom?
U vremenima bivse Jugoslaviie surad-
nia s Hrvatskom. ali i drugim republika-
ma. bila ie na visokoi razini. Suradnia na-
kon osamostalienia Hrvatske ogleda se u
tome da ie Iran medu prvim aziiskim ze-
mliama priznao Hrvatsku i otvorio svoie
veleposlanstvo u Zagrebu. Ja sam peti ve-
leposlanik. Mozemo reci da su kulturolos-
ki odnosi s Hrvatskom izvrsni. politicki
dobri. a ekonomsku i gospodarsku surad-
niu ne bih pohvalio. Nemamo nikakvih
otvorenih pitania i problema. Pad gospo-
darskog odnosa s Hrvatskom posliedica ie
i rata devedesetih. Jedna od moiih duzno-
sti ovdie i hrvatskog veleposlanika Esada
Prohica u Iranu iest da prepoznamo sve
kapacitete koiima raspolazemo i da te mo-
gucnosti iskoristimo u vidu bolie surad-
nie. U prvoi godini moieg mandata potpi-
sali smo suradniu TDR-a s Iranskom du-
hanskom industriiom. a INA-a nastavlia
svoiu suradniu koia postoii od priie. To su
dobre prilike i za Iran i za Hrvatsku. Iran
ie u sviietu na drugom miestu po zalihama
naIte i plina posliie Rusiie. Segment ener-
getike ie nas veliki potenciial i u tome.
priie svega. mozemo suradivati s Hrvat-
skom. U brodogradnii ie Hrvatska bila
treca u sviietu i mi na tom segmentu raz-
mieniuiemo inIormaciie i delegaciie.
Konkurenciia ie u sviietu iaka. ponude ie
vise nego ikada. ali uvazavamo mogucno-
sti i geopoliticki polozai Hrvatske te nasa
zelia za suradniom postoii. Bez obzira na
sankciie i poteskoce s koiima se susrecu
iranska poduzeca. mi smo prisutni. aktivni
i uspiesni u Perziiskom zalievu. na trzistu
Aziie. AIrike i Juzne Amerike. To ie do-
bra prilika za zaiednicku suradniu s Hr-
vatskom na trecem trzistu.
Zanimljivo je da, usprkos cesto nega-
tivne propagande, Iran na Zapadu uspi-
jeva odrzavati zamijecene kulturne pro-
grame. Aaprosto je nevjerojatan broj
zapadnjaka koji su zainteresirani za va-
su kulturu i filozofiju, ali i drustveno-
politicki ustroj. Kako to komentirate?
Nas Kulturni centar pri Ambasadi
Iranske Republike Iran iako ie aktivan
Imamo razne programe kao sto ie Tiedan
iranskog Iilma. izdaiemo kniige. brosure.
kataloge. CD-e i suraduiemo s velikim iz-
davackim kucama u Hrvatskoi. organizi-
ramo koncerte. poetske veceri. razne
izlozbe kao sto ie bila ona pod nazivom
'7000 godina poviiesti Irana¨ u Mimari. a
s Hrvatskom u skoroi buducnosti planira-
mo postaviti izlozbu perziiskih miniiatu-
ra. Imamo dobre odnose i uze kontakte s
Mesihatom Islamske zaiednice u Hrvat-
skoi. Aktivno se odazivamo na sve pozive
koie stignu iz Islamskog centra. Kao pri-
mier - odrzavali smo humanitarne akciie.
pazar. drzimo govore itd. Posliedicno. ta-
kva angaziranost rezultirala ie interesom
prema Iranu i niegovoi kulturi. IilozoIiii.
ali i politicko-drustvenom uredeniu. ‰
Iranski veleposlanik
|
O
U
P
N
A
L
28
%26$16.,%$520(7$5
Dviie bitne stvari su se desavale u Bo-
sni i Hercegovini u siiecniu 2011. godine.
Jedna ie nalog Visokog predstavnika Va-
lentina Inzka da se obustavi primiena za-
kona koieg ie donio parlament tzv. RS o
statusu drzavne imovine koia se nalazi na
teritoriii tog entiteta. zabranivsi raspolaga-
nie imovinom do donosenia konacne odlu-
ke od strane Ustavnog suda BiH. Druga ie
nastavak pregovora oko Iormirania vlasti u
BiH u koiem ie doslo do pomaka. ali onog
pomaka SDA ka Miloradu Dodiku. Draga-
nu Covicu i Bozi Iiubicu sve se vise uda-
liavaiuci od stranaka potpisnika PlatIorme.
Ovo smo nagoviiestili u prethodnom broiu
'Journala¨ i cini se da ie SDA konacno sa-
zrela. ako zaista zeli dobro Bosni i Herce-
govini. da se sama raspusti.
No. krenimo od Inzka i niegovog naloga
cemu cemo posvetiti znacaian dio ovog clan-
ka. Prihvatliiva i odrziva raspodiela drzavne
imovine iedan ie od uvieta za zatvaranie
OHR-a. kako ie utvrdio Upravni odbor Viie-
ca za provedbu mira (PIC) u tzv. programu
'pet cilieva i dva uslova¨ deIiniranom u Ie-
bruaru 2008. godine. S tim u vezi PIC ie tra-
zio da se usaglasi zaiednicko riesenie. te ie
pozvao vlasti u BiH da se uzdrze od iedno-
stranih miera. podsiecaiuci ih da takvo dielo-
vanie samo onemogucava riesavanie pitania
drzavne imovine. Jos 2004. godine PIC trazi
da se postigne traino riesenie ovog pitania. a
paralelno s tim ie i Visoki predstavnik donio
nekoliko odluka o zabrani raspolagania imo-
vinom kako bi se spriiecila potenciialna steta
nanesena prenosom vlasnistva.
Dio politickih aktera ie bio za to da se
sva imovina ukniizi na BiH ted a se onda
daie na raspolaganie nizim nivoima vlasti
zavisno o niihovim potrebama. Drugi dio
aktera bio ie za to da se imovina ukniizi na
entitete. I tu ie ciielo vriieme bio spor. Do-
dikovi sliedbenici u svom su parlamentu
izglasali Zakon o imovini u korist svog en-
titeta. a onda ie reagirao Visoki predstav-
nik pocetkom siiecnia izdaiuci spomenuti
nalog o obustavi primiene dok se o tome
ne odredi Ustavni sud BiH.
|nzkov na|og vrljedl za oba
entlteta l drzavu
Stranka za BiH osudila ie iednostrani
akt o statusu drzavne imovine koia se na-
lazi u Dodikovom entitetu te ie pod za-
branom raspolagania. nazvavsi to protuu-
stavnim i stetnim cinom po ukupne poli-
ticke prilike u BiH. Posve ie pravno ned-
voibeno. istakli su u SBiH da ie drzavna
imovina iskliucivo vlasnistvo drzave
BiH. sto proizlazi iz odredbi clana 1.
Ustava BiH (Aneks IV Daytonskog mi-
rovnog sporazuma). Sporazuma o sukce-
siii bivse SFRJ i pravosnaznih presuda
sudova u BiH. zasnovanih na kontinuitetu
vlasnistva. Od nacina pristupa statusu dr-
zavne imovine politickih aktera koii zele
da Iormiraiu razlicite nivoe vlasti u BiH
zavisit ce i odnos Stranke za BiH u potpo-
ri subiektima tih procesa.
Uzimaiuci u obzir da ce unutar BiH
doci do barem iednog osporavania ustav-
nosti Zakona o drzavnoi imovini u Dodi-
kovom entitetu pred Ustavnim sudom
BiH. nalog Visokog predstavnika. poias-
nieno ie iz niegovog Ureda (OHR). osi-
gurat ce da ne dode do komplicirania situ-
aciie na terenu provodeniem ovog zakona
priie nego Ustavni sud BiH ispita ovai
slucai i donese svoiu odluku. 'Danasniim
nalogom se spriecava pravna nesigurnost
koia bi pratila svaki akt koii bi promiienio
vlasnistvo nad ovom imovinom priie ne-
go sto Ustavni sud donese svoiu odluku.
Isti ne preiudicira odluku u korist bilo ko-
ie strane. Umiesto toga. istim se nadlez-
noi domacoi instituciii daie vriieme da
ispita ovai slucai¨. saopcili su iz Ureda
Visokog predstavnika.
Ovo obuhvata i obavezu svih nadlez-
nih organa da se suzdrze od preduzimania
miera na promieni prava vlasnistva u od-
govaraiucim vlasnickim kniigama u po-
gledu one imovine koia spada pod zabra-
nu raspolagania koiu ie raniie utvrdio vi-
soki predstavnik. 'Zabrana raspolagania
drzavnom imovinom ne odnosi se samo
na RS. nego i na Federaciiu BiH i drzavni
nivo¨. upozorio ie Inzko.
Dodlk se |jutl
Dodik ie osudio Inzkov potez tvrdeci
da Visoki predstavnik u BiH nema ovla-
stenia da obustavio primienu tog zakona.
ustvrdivsi da tai Inzkov nalog za vlasti u
niegovom entitetu 'nema nikakvu vaz-
nost¨. te da nece biti obiavlien u 'Sluzbe-
nom glasniku RS-a¨. Niegovo mislienie
ie i da Ustavni sud BiH niie nadlezan da
odlucuie o entitetskom zakonu o imovini.
te ie ponovio tvrdniu da ta imovina pripa-
da tom entitetu.
Inzka su podrzali ambasadori zemalia
clanica Upravnog odbora PIC-a. izuzev
Rusiie ciii ie ambasador u BiH Aleksander
Bocan Harcenko rekao da ie bio protiv na-
loga Visokog predstavnika na posliednioi
siednici ambasadora PIC-a u Saraievu iz
poznatih razloga negativnog odnosa Rusi-
ie prema upotrebi bonskih ovlastenia. 'Sti-
tio sam stav Rusiie i RS. koii se poklapa na
tom pitaniu. Bonska ovlastenia ne riesava-
iu niiedno pitanie. samo stvaraiu napetosti
i krize¨. rekao ie Harcenko.
No. zamienik visokog predstavnika u
BiH Roderick Moore iziavio ie da OHR
na pitaniu drzavne imovine ne trazi kon-
Irontaciiu izmedu ove kancelariie. medu-
narodne zaiednice i Dodikove vlasti.
'Uopce se ne radi o tome. Visoki pred-
stavnik niie htio da iskoristi bonska ovla-
stenia i mi se i dalie nadamo da se ovo
pitanie sada moze riiesiti putem pregovo-
ra i da ce lideri primieniti dobru voliu i
zaiednicki iezik¨. rekao ie Moore. dodav-
si da ie prikladno da Ustavni sud BiH raz-
motri ovo pitanie i donese svoiu odluku.
Inzkov nalog predstavlia korak koiim
ie riesavanie pitania drzavne imovine ko-
nacno usmiereno na pravni teren. Ocienio
ie to proIesor ustavnog prava Kasim Trn-
ka podsiecaiuci da ie spomenuto pitanie
dosad bilo predmetom razlicitih politic-
kih razmatrania i konIrontaciia. buduci da
vodece politicke snage imaiu divergentne
stavove u vezi sa svim kliucnim pitaniima
vlsokl predstavnlk va|entln |nzko sprljeclo Dodlkovo otlmanje lmovlne 8osnl l Hercegovlnl
Soo·oa oo|u|a o |oov|o|
|o|s |o||c
Jalentin Inzko
|
O
U
P
N
A
L
29
%26$16.,%$520(7$5
koia se ticu drzave Bosne i Hercegovine.
'Sada ie prilika da Ustavni sud BiH. kao
naivisa sudska instituciia. s pravnog sta-
novista kaze ko ie u pravu i sta treba uci-
niti u tom pogledu¨. kazao ie Trnka.
Dodlk postaje bosanskl patrlota
Komentiraiuci upit u vezi s OHR-
ovim aktom. Trnka ie kazao kako ie Vi-
soki predstavnik ovim cinom spriiecio
nastupanie stetnih posliedica od eventual-
ne primiene spomenutog entitetskog za-
kona. priie meritorne odluke Ustavnog
suda BiH. Bez pretenziia da preiudicira
odluku Suda. Trnka ie poiasnio da ie
Ustavni sud BiH sada u poziciii da stiteci
Ustav BiH i primieniuiuci medunarodne
standarde u tom pogledu da konacan od-
govor na postavlieno ustavnopravno pita-
nie. Precizirao ie da ce Sud naipriie (kao
prethodna pitania) razmotriti pitanie vla-
stite nadleznosti. te ovlastenie entitetske
skupstine za donosenie spomenutog akta.
odnosno pitanie legitimaciie ovlastenog
predlagaca za pokretanie ustavno-sud-
skog spora. 'Ustavni sud ce odluciti o
privremenoi mieri. mada ie to vec ucinio
Visoki predstavnik. a onda ce ulazeci u
meritum (sustinu) rasprave odgovoriti na
pitanie da li spomenuti entitetski zakon
vriieda Ustav BiH¨. poiasnio ie Trnka.
Po niegovim riiecima. Ustav BiH sa-
drzi vise odredaba koie nesumniivo go-
vore o karakteru pitania drzavne imovine.
ukliucuiuci i odrednicu poiam drzava.
koii se iskliucivo koristi kao atribut Bo-
sne i Hercegovine. Buduci da se radi o
drzavnom vlasnistvu. odnosno vlasnistvu
koie pripada drzavi. Trnka navodi da ie to
vlasnistvo (imovina) zasticeno Ustavom i
medunarodnim konvenciiama. ukliucuiu-
ci i Europsku konvenciiu o zastiti liud-
skih prava i temelinih sloboda. koiom se
vlasnicima (titularu imovine) iamci pravo
neometanog uzivania imovine.
Nadalie. Trnka navodi da ie Bosna i
Hercegovina suverena drzava i pravna
nasliednica ondasnie SFRJ. te da ie po
beckom Sporazumu o sukcesiii nasliiedi-
la imovinu bivse drzave (SFRJ). ukliucu-
iuci i dugove. a iz cega proizilazi da enti-
teti nisu subiekti tog sporazuma. te po-
tvrduie subiektivitet Bosne i Hercegovi-
ne u pogledu drzavne imovine. Trnka
vieruie da se prelaskom s politickog na
pravni teren otvaraiu zanacainiie moguc-
nosti da Bosna i Hercegovina vlastitim
zakonom uredi pitanie prava koristenia i
raspolagania drzavnom imovinom.
Otuda i neslaganie Dodika sa Inzko-
vom odlukom. ier Ustav neumoliivo go-
vori ciia ie drzavna imovina. Zanimliivo
ie da ie ovdie Dodikova halapliivost da
otme od Bosne i Hercegovine sve sto mo-
ze upravo dovela do toga da se sada ovo
pitanie sa politickog prebaci na pravni te-
ren. Time ie konacno u svoioi politickoi
kariieri napravio nesto dobro za Bosnu i
Hercegovinu.
Tlblc uporno |orslra etnlckl
koncept.
Kad ie pak u pitaniu Iormiranie vlasti.
tu viiesti nisu bas naibolie. Zanimliivo ie
da se prilikom spomenutog istupania In-
zkovog zamienika Moora po prvi put spo-
menulo eventualno sudielovanie i OHR-a
u Iormiraniu vlasti. No. Visoki predstav-
nik u BiH. iziavio ie Moor. nema namieru
da se miiesa u Iormiranie vlasti u BiH te
ie izrazio nadu da 'ova kancelariia nece
biti primorana da se na neki nacin upet-
lia` u to pitanie¨. 'To niie nasa namiera.
Ako se to bude trazilo od nas od politic-
kih stranaka. pretpostavliam da postoii
teoretska mogucnost da pokusamo pomo-
ci (kurziv Journalov`. op.a.) u tom sluca-
iu¨. rekao ie Moore.
Dodao ie da u procesu Iormirania vla-
sti ne vidi nikakvu ulogu za OHR. te da ie
vazno da sve stranke imaiu priliku da se
potrude da uspostave vlast. a da ce OHR
'staiati sa strane¨. 'OHR niie nikada ze-
lio da se umiesa u domace poslove ove
zemlie. Ovo ie parlamentarna demokrati-
ia. parlamentarne stranke bi trebalo da
Iormiraiu koaliciiu koia ce zadovoliiti in-
terese gradana. a niie taina da ie ova ze-
mlia suocena sa nizom izazova¨. naglasio
ie Moore. Apelirao ie na sve politicke
stranke da se uhvate u kostac sa tim iza-
zovima. te istakao da ie vlast potrebno sto
priie konstituisati. ier to traze gradani
BiH.
A tu vlast nitko za sada ne nazire i ono
malo dobre poziciie sto su imali oni koii
zele normalnu BiH SDA znacaino rusi
priblizavaiuci se nepriiateliima zemlie.
Predsiednik SDA Suleiman Tihic iziavio
ie vec pocetkom siiecnia u Mostaru na-
kon sastanka s predsiednikom HDZ-a
BiH Draganom Covicem kako niegova
stranka zeli da u provedbi izbornih rezul-
tata za partnere ima i oba HDZ-a na svim
razinama vlasti. 'Potrebno ie sto priie
provesti izborne rezultate ier ie to vitalni
interes svih naroda u BiH i upravo ie da-
nasnii sastanak imao za cili da vidimo
koii ie izlaz iz trenutne situaciie i svih ra-
zlika medu politickim subiektima koii
sudieluiu u provedbi izbornih rezultata¨.
kazao ie Tihic.
.dok SDP lstrajava na
drzavotvornom konceptu
Predsiednik HDZ-a BiH Dragan Co-
vic kazao ie kako ie susret s celnikom
SDA ponudio mnogo toga u 'nasem za-
iednickom promislianiu dobra za BiH i
sve ono o cemu smo danas razgovarali ie
i za dobro covieka i BiH¨. Upitan da pro-
komentira napise u mediiima o iziavi cel-
nika SDP-a Zlatka Iagumdziie kako ce
SDP i SDP-ova platIorma uciniti za Hr-
vate vise nego HDZ BiH u proteklih 18
godina. Covic ie kazao kako ce niemu bi-
ti drago da svatko ucini mali korak napri-
ied kako bi se tri konstitutivna naroda u
BiH osiecali ustavno iednakopravnima.
Sudionici sastanka u Mostaru slozili
su se da parlamentarna vecina treba biti
konzistentna. odnosno da bi ie trebale ci-
niti iste stranke na svim razinama vlasti.
Nakon sastanka s Covicem Tihic ie odr-
zao sastanak i s celnikom HDZ 1990. Bo-
zom Iiubicem. Iiubic ie rekao da ie za-
kliuceno da su SDA i HDZ 1990. spre-
mne da dieluiu u iznalazeniu riesenia za
brzo provodenie izbornih rezultata radi
uspostavliania vlasti na svim nivoima.
Nekoliko ie sastanaka odrzano tokom
siiecnia. no nista se niie riiesilo. Sociialde-
mokratska partiia BiH spremna ie da bude
vrlo konstruktivna opoziciia ako SNSD.
SDS i dva HDZ-a osiguraiu kvaliIiciranu
vecinu u oba doma parlamenta BiH i poze-
liece im srecu u zaiednickom radu. iziavio
ie tada predsiednik SDP-a Zlatko Iagum-
dziia. 'Postovacemo svaku vecinu koia se
Iormira prema zakonskim procedurama. S
druge strane. svi akteri u BiH treba da pri-
hvate svaku vecinu koiu SDP Iormira pre-
ma trenutno vazecim ustavnim i zakon-
skim procedurama¨. rekao ie Iagumdziia
ostaiuci cvrsto pri svom stavu i dodaiuci
da potpisnici platIorme racunaiu na pozici-
ie predsiedavaiuceg i ministra vaniskih
poslova u Viiecu ministara BiH. a da ce
sve ostalo biti stvar dogovora.
Iako ie i Covic nagoviiestio da nece in-
sistirati na trecem entitetu. ali hoce na par-
ticipaciii u vlasti. odluka o parlamentarnoi
vecini usla ie s veliacom u peti miesec. Ia-
ko ne treba zagovarati takvo stanie. cinie-
nica ie da u BiH ni sa onakvom vlascu niie
bilo puno bolie. pa bi Iagumdziia trebao
istraiati da se izbori za sto ie moguce kva-
litetniiu vlast. Pa mozda cak i bez Tihica i
SDA. Ako nista drugo. onda bi bilo naibo-
lie da ide u opoziciiu ier bi se sa koaliciiom
SDA. dva HDZ-a i SNSD-om samo
iskompromitirao. A treba misliti na buduc-
nost BiH da se konacno zbace iz vlasti oni
koii ioi ciielo vriieme rade o glavi. ‰
|
O
U
P
N
A
L
3O
,=69,-(7$
Medunarodno prlznanje...
Palestinski ministar vaniskih poslova
Riiad Melki naiavio ie 13. siiecnia 2011.
da ce u ruinu u Uiedinienim narodima po-
kusati dobiti priznanie neovisnosti Pale-
stine. Palestinske vlasti trenutno lobiraiu
za potporu priznaniu. iavio ie AP. Na ovai
su se potez odlucile nakon sto su propali
neposredni mirovni pregovori s Izraelci-
ma. Palestinski premiier Salem Feiad na-
vodi da ce do ruina imati postavliene te-
melie za buducu drzavu. Naglasio ie da ne
ocekuie da ce UN odmah pristati na sve
palestinske zahtieve. Ukoliko bi se za pri-
znanie Palestine odlucila vecina u Gene-
ralnoi skupstini UN. priznanie bi u Viiecu
sigurnosti zasigurno kocile SAD vetom.
obiasnio ie Feiad. Palestinci ce prvo trazi-
ti priznanie u Viiecu sigurnosti. a ako im
to ne uspiie. obratit ce se Generalnoi
skupstini ciie odluke nisu obvezuiuce. U
lobiraniu su se Palestinci prvo obratili ze-
mliama iuzne Amerike: Brazilu. Argenti-
ni. Boliviii i Ekvadoru koie su priznale
Palestinu u prosincu i siiecniu. Prosle go-
dine Palestinu su priznali i Cile. Urugvai.
Paragvai i Peru. Melki ie naiavio da ce se
nakon toga lobisti okrenuti zemliama Azi-
ie. AIrike i Kariba. Prema pisaniu Associ-
ated Pressa. Palestinu ie dosad priznalo
109 drzava. vecinom zemalia u razvoiu. U
80-im godinama prosloga stolieca su to
ucinili Madarska. Bugarska i Rumuniska.
a priznanie ie naiavila i Spaniolska. Sva se
priznania baziraiu na granicama palestin-
skih podrucia iz 1967. godine. Isti se dan
Gvaiana pridruzila nizu iuznoamerickih
drzava koie su preko priznavania palestin-
ske drzave pokusale utiecati na pozitivan
ishod izraelsko-palestinskih pregovora.
Izrael ie ta priznania proglasio beznacai-
nima i kontraproduktivnima.
...l medunarodna b|amaza
El Dzezira ie 15. siiecnia obiavila sa-
drzai nekoliko stotina dokumenata o bli-
skoistocnim mirovnim pregovorima. iz
koiih se. kako tvrdi. vidi da su palestinski
pregovaraci 2008. godine taino dozvolili
izraelsku aneksiiu diielova istocnog Jeru-
zalema. TV kuca navodi da palestinski
dokumenti pokrivaiu vise od deset godina
pregovora s Izraelom i SAD. Dopisnici
iavliaiu da. budu li dokumenti potvrdeni i
iz neovisnih izvora. bit ce riiec o naive-
cem 'cureniu¨ u poviiesti bliskoistocnog
mirovnog procesa. prenio ie BBC.
The Guardian pise da oni ukazuiu na
'cesto velike razlike izmedu privatno i
iavno izrecenih stavova. uglavnom pale-
stinskih. ali u nekim slucaievima i izrael-
skih celnika¨. 'Tesko ie reci tko ie ispao
naigori. Slabi i kukavicki palestinski lide-
ri: pristoini na riiecima. ali puni priiezira
na dielu. Izraelci ili Amerikanci. ciia se
neutralnost sastoii od izivliavania nad
slabiiim i podilazenia iacem. Svi zaiedno
su zavierenici u izgradnii. u naiboliem
slucaiu marionetske. a u naigorem. oku-
pirane palestinske drzave. Potrebno ie bi-
ti neizliecivi optimist pa vierovati da ie
obnova mirovnog procesa nakon svega
ovoga uopce moguca¨. pise Guardian.
'Nakon svih ustupaka na koie ie bila
spremna tokom pregovora. od aneksiie di-
ielova istocnog Jeruzalema. gdie su izgra-
dena ilegalna zidovska naselia. preko pra-
va izbieglica na povratak do tiiesne surad-
nie s izraelskim obaviestainim sluzbama.
Palestinska uprava ie nepovratno izgubila
povierenie obicnih Palestinaca¨. navodi
Guardian. Naiveci dio dokumenata su bi-
lieske i transkripti sastanaka koie su pravi-
li duznosnici palestinskog odiela za podrs-
ku pregovorima. Tai odiel ie dobio Iinan-
ciisku pomoc od britanske vlade i instituta
'Adam Smith¨. Ostali dokumenti potiecu
iz obaviestainih agenciia Palestinske upra-
ve koie takoder. pise list. primaiu pomoc
od SAD i Velike Britaniie.
Arapska revo|uclja |
Sociialni nemiri potresali su Tunis
dva mieseca. otkako su poceli prosviedi
protiv korupciie. visoke nezaposlenosti i
porasta ciiena hrane te restrikciiama de-
mokraciie. sa zahtievima da predsiednik
Zeinu-l Abidin Ben Ali odstupi nakon
dva desetlieca vladavine. U guseniu pro-
svieda i svim kasniiim dogadaiima bilo ie
preko 500 zrtava.
Predsiednik Ben Ali raspustio ie 14. si-
iecnia Vladu i parlament te sazvao izbore za
sest mieseci. Danima su tisuce liudi prosvie-
dovale na ulicama i ispred Ministarstva poli-
ciie trazeci predsiednika da podnese ostav-
ku. Policiia ie na okupliene bacila suzavac.
%HQ$OL. koii vlada od 1987. godine. kazao
kako ce ostati na vlasti do kraia mandata
2014.. no pod pritiskom prosviednika. pro-
miienio ie mislienie. Prosviedi su poceli sre-
dinom prosinca 2010. godine. kada ie polici-
ia tokom rutinske kontrole oduzela robu
26-godisniem Muhammedu Bouaziziiu. ko-
ii ie bez dozvole prodavao voce i povrce.
Mladi Tunizanin. inace Iakultetski obrazo-
van i bez posla. nakon toga se u znak prote-
sta polio benzinom i zapalio. Niegova smrt
povukla ie val nezadovolistva i prosvieda.
Ben Ali ie pobiegao u Saudiisku Arabiiu na-
kon sto ie dao ostavku i proglasio izvanred-
no stanie. Ovlasti ie preuzeo premiier Mu-
hammed Gannusi. Privremeni predsiednik
Fuad Mebazaa. bivsi predsiednik Donieg
doma Parlamenta. imenovan ie kao drugi u
manie od 24 sata. Naredio ie sastavlianie
vlade nacionalnog iedinstva. Brze promiene
bile su rezultat kaosa na ulicama gradova u
sukobima protivnika i pristasa Ben Aliia te
pliackaniu ducana i kuca. Voiska se raspore-
dila na polozaie s koiih ie stitila strateske
obiekte i postroienia. Mebazza ima 60 dana
za organizaciiu novih izbora. Stopa nezapo-
slenosti ie sluzbeno 14°. ali se smatra da ie
znatno visa. posebno medu mladom i obra-
zovanom populaciiom.
Sest ministara iz Ben Aliieve vlade za-
drzala su polozaie u Gannusiievoi vladi.
Pobune, teror, g|ad l po|ltlka
| s|oo| sasusooa o·vota
Prosvfedi u 1unisu
|
O
U
P
N
A
L
31
,=69,-(7$
Gannusi i Mebazaa iziavili su da su napu-
stili vladaiucu stranku RCD. Samo tri mi-
nistra iz opoziciie imenovana su u novu
vladu. Ovakav sastav izazvao ie nove pro-
teste i ostavku cetvero ministara poveza-
nih sa Sindikatom slobode i rada. Kako se
armiia niie ukliucila u proteste. promatraci
vieruiu da ie nacelnik generalstaba Rasid
Ahmed koii ie dao ostavku. odbivsi nare-
diti voisci pucanie po demonstrantima.
uskratio podrsku Ben Aliiu i time se pro-
metnuo u stvarnu snagu iza scene. Tunis ie
stvarno bio iednopartiiska drzava. ali Ior-
malno postoii nekoliko stranaka Pokret
sociialdemokrata. Stranka narodnog iedin-
stva. Demokratska uniia. Pokret obnove.
Pokret demokratske iniciiative. Sociialno-
liberalna stranka i Zelena stranka za napre-
dak. Glavne stranke u egzilu su En-Nahda.
sa siedistem u Britaniii i Kongres za Repu-
bliku. sa siedistem u Francuskoi. En-Nah-
da ie zabraniena 'islamisticka¨ stranka
koia se zalaze za demokraciiu i politicki
pluralizam te podrzava diialog sa Zapa-
dom. ali zeli islamski baziran Ustav ze-
mlie. Kongres za Republiku ie isto zabra-
niena stranka koia ie napadala stranke u
Tunisu da su legitimirale Ben Aliiev re-
zim. Zalaze se za liudska prava. neovisno
sudstvo i slobodne izbore.
Francuski politicar Jacques Cheminade
optuzio ie Irancuske vlasti posliedniih de-
setlieca da su. pod Iirmom iskorieniivania
islamisticke opasnosti podrzavale i stitile
sistem koii ie pliackao Tunis. prvo pod Ha-
bibom Ben Aliiem. bratom predsiednika. a
onda pod klanom Trabelsi. Takoder. MMF
ie prisilio Tunis na program privatizaciie
koii ie zavrsio pliackom u koioi ie vladaiuca
obiteli prigrabila citavu privredu. zahvaliu-
iuci kreditima koie ie dobivala. Cheminade
upozorava da i nakon Ben Aliia sistem i da-
lie ostaie. a ciiene hrane koie ne odreduiu
Tunizani. vec odluke medunarodnih krugo-
va i dalie ce utiecati na niihov zivot. On za-
to trazi hitnu Irancusku pomoc u hrani Tu-
nisu. usvaianie plana za intenziviranie proi-
zvodnie hrane i prestanak trosenia zita na
proizvodniu bio-goriva. razdvaianie inve-
sticiiskog i komerciialnog bankarstva kako
bi se Iinanciiska sredstva usmierila prema
stvarnim razvoinim programima za AIriku i
Tunis. posebno navodniavania i intenzivne
agro-proizvodnie u iuznom Tunisu. Treba
reci NE ekonomiii outsourcinga. turizma te
Iinanciiskih i spekulaciia s nekretninama.
drzi Cheminade.
Arapska revo|uclja ||
26. siiecnia 2011. poceli su protesti u
Kairu i ostalim egipatskim gradovima u ko-
iima se trazilo gospodarske i politicke reIor-
me. Radi se o naivecim prosviedima u
Egiptu posliedniih godina. a vlast ie na uli-
cu poslala izmedu 20.000 i 30.000 policaia-
ca. Prema pisaniu Associated Pressa. u Ka-
iru se na vrhuncu protesta skupilo preko
800.000 prosviednika. Egipatski predsied-
nik. Husni Mubarek vlada Egiptom vec 29
godina. Egipat ie s 80 miliiuna stanovnika
nainaselieniia aIricka zemlia u koioi vise od
40° liudi zivi na pragu gladi. s manie od
dva dolara na dan. 'Egipatski muslimani i
krscani uiedinit ce se u borbi protiv korup-
ciie. nezaposlenosti. ugnietavania. Zelimo
slobodu!¨. napisali su prosviednici. Zabra-
nieno Muslimansko bratstvo. naibolie orga-
nizirana i naiveca opoziciiska grupa ie po-
drzala proteste i Muhammeda El Baradeiia
kao moguceg lidera u tranziciii. Podrzavaiu
nove parlamentarne izbore. dugosezne re-
Iorme i promiene ustava. Dobitnik Nobelo-
ve nagrade za mir Muhamed El Baradei
pozvao ie Mubareka da podnese ostavku te
se pridruzio prosviedima.
Prosviednici su sestog dana prosvieda
zauzeli centar Kaira. Policiia se povukla s
ulica bez obiasnienia. ali ie ostalo mnogo
voinika koii nisu intervenirali. pise BBC
30. siiecnia. Voiska ie blokirala ulaz na
glavni trg u Kairu. Meydan Tahrir koii ie
bio ishodiste nemira. Prosviednici su se pe-
niali tenkove voinika. a voinici nisu skrivali
simpatiie prema niima. Mubarekove prista-
se pokusale su iednom organizirati kontra-
prosviede. ali nisu uspieli. voiska ie posta-
vila kordon. a oni su vrlo brzo rasprseni.
kao da su samo testirali stvarnu spremnost
opoziciie da ide do kraia i ispunienia glav-
nih zahtieva. Zabiliezeno ie 60 slucaieva
silovania. Zatvorenici su pobiegli iz zatvora
i policiiskih postaia te su naoruzani napada-
li i pliackali po gradu. sve dok se policiia
niie vratila na ulice i intervenirala u tim slu-
caievima. Usprkos naivecim naporima da
se egipatsko kulturno i arheolosko blago
spasi. u nizu pliacki koie se dogadaiu uspo-
redno s neredima osteceno ie Tutankamo-
novo blago u Egipatskom muzeiu u Kairu.
Nakon toga ie voiska tenkovima zaposiela
naivazniie punktove u gradovima te vazna
turisticka i arheoloska nalazista Egipatski
muzei i piramide u Gizi.
Predsiednik Mubarek ie imenovao seIa
obaviestaine sluzbe Omera Suleimana za
potpredsiednika. poziciiu koia niie postoia-
la od niegovog dolaska na vlast 1981. godi-
ne. U meduvremenu ie ministra zrakoplov-
stva Ahmeda SeIika opunomocio za sastav-
lianie nove egipatske vlade. Uziva ugled u
Egiptu. cak i kod oporbe. Analiticari su ga
spominiali kao moguceg Mubarekova na-
sliednika. SeIik ie dobio ovlastenie prego-
varati s opoziciiom o ustavnim promiena-
ma i tranziciii vlasti. Opoziciia ie ios uviiek
amorIna. niie istakla iasne zahtieve za re-
Iormama. ne bi li sto dulie ocuvala popular-
nu podrsku ier sama niie organizirala prote-
ste. a boii se i da bi se preranim isticaniem
iedne politicke opciie kao liderske mogla
raziediniti. uz ionako slabe veze i organiza-
ciisku nekoordiniranost. Protesti su bili
spontani i prosviednici nemaiu iasnu viziiu
sto zele. osim promiene rezima i odlaska
niegove personiIikaciie Mubareka. El Ba-
radei se sam istaknuo kao iedan od liudi
koii bi mogli zamiieniti Mubareka na celu
Egipta. Uz niegovo spominie se i ime Amra
Musse. vode Arapske lige. Mubarek niie
davao znakove da bi mogao odstupiti priie
redovnih izbora u ruinu. iako ie naiavio da
se nece kandidirati ni on ni niegovi sinovi.
29. siiecnia ie potaknuo clanove nove Vla-
de na diialog s politickim strankama isticuci
kako ie to put prema demokraciii koii ce
Prosvfedi u Kairu
|
O
U
P
N
A
L
32
,=69,-(7$
omoguciti da i ostale stranke vise sudieluiu
na uspostavi demokratskog civilnog drus-
tva. Ovo moze voditi ka sve vecoi i odlucu-
iucoi ulozi voiske.
Nakon sto visednevnih pregovora. voini
su celnici zakliucili da su zahtievi naroda
legitimni i da nema razloga za primienu sile
protiv prosviednika. Voini glasnogovornik
ie 31. siiecnia iziavio da ie svima zaiamce-
no pravo na slobodu govora koia se iskori-
stava na nenasilan nacin. Prosviedi za Mu-
barekov odlazak nastavili se na ulicama
Kaira. U takvoi atmosIeri El Arebiya i CNN
izviiestili su o kolektivnoi ostavci celnika
vladaiuce Nacionalno demokratske stranke.
Ostavku na sve Iunkciie u stranci dao ie i
Mubarekov sin Dzemal. Komentiraiuci si-
tuaciiu El Baradei ie iziavio kako ostavka
na predsiedanie strankom ne bi ni bila do-
volina. Mubarek bi se morao povuci s mie-
sta seIa drzave. New York Times ie 31. si-
iecnia iavio o razgovorima o tranziciii vla-
sti. Potpredsiednik Suleiman sa suradnici-
ma trazio ie nacine da ogranici Mubarekove
ovlasti. a niega ukloni iz Kaira. Mubarek bi.
prema tom scenariiu. Iormalno ostao pred-
siednik dok priielazna vlada na celu sa Su-
leimanom. s opoziciiom ne dogovori pro-
miene Ustava i raspise izbore. Kasniie ie
ministar vaniskih poslova Ahmed Ebu-l
Ghaid iziavio da Mubarek ostaie u zemlii
do priienosa vlasti. Suleiman se sastao s
kliucnim opoziciiskim celnicima i ponudio
razne povlastice gradanima te potenciialna
riesenia za popravak dramaticne situaciie u
zemlii. Drzavna televiziia ie iavila kako se
raspravlialo o ukidaniu svih voinih zakona
koii su na snazi od Mubarekova ustolicenia.
o slobodnim mediiima i komunikaciii te ko-
misiiama za provedbu miera za Iormiranie
reprezentativne vlade. Posebni americki
izaslanik Frank Wisner ie na konIerenciii o
sigurnosti u Niemackoi kazao ie da se u
Egiptu treba stvoriti nacionalni konsenzus
oko preduvieta za korak dalie. 'Predsiednik
mora ostati na poziciii kako bi upravliao tim
promienama¨. kazao ie. Analiticari smatra-
iu da prosviedi zemliu kostaiu naimanie
310 miliiuna dolara dnevno. Konacno. Mu-
barek ie. nakon sve vecih protesta. dao
ostavku i predao vlast voisci. Sto ce to zna-
citi dalie. tesko ie predvidieti.
Dogadaii u Tunisu i Egiptu imali su
utiecaia na Jordan. Jemen. Alzir i Sudan. U
tim su se drzavama. vise ili manie organizi-
rano. ponegdie i vrlo kratkotraino kao u Ii-
biii. poiavile reIleksiie smiena rezima. s
maniim demonstraciiama i vecim zahtievi-
ma. No. niie svugdie ista situaciia. niti su
svugdie isti rezimi. pa ce se u Jordanu nesto
lakse postici ios iedan drustveni konsenzus.
poput onog s kraia 80-ih kada ie legalizira-
no visestranacie. a Muslimanska su braca
usla u Parlament i time postala dio politicke
elite s iednakom dozom korumpiranosti. ci-
me su vrlo eIikasno stavliena pod kontrolu
sva revolucionarna gibania. No. iako ie ne-
sumniivo postoiao revolucionarni Ierment
koii ie bio zapalien naglim i velikim pove-
caniem ciiene osnovnih prehrambenih proi-
zvoda. ove dogadaie treba promatrati i u si-
rem kontekstu destabilizaciiskih pokusaia.
preko nezavisnosti tzv. Juznog Sudana. do
revolucionarnih gibania u Tunisu u koiem
ie nedavno pocelo istrazivanie naIte kao i
radovi na izradi busackih polia za velike ko-
licine vode na potezu Jemen istok AIrike.
sto ukliucuie i Sudan i iuzne diielove Egip-
ta. Egipatski se slucai. zbog razumnog po-
nasania voiske. mogao zakliuciti po receptu
castan uzmak za Mubareka. zadovolieni
zahtievi opoziciie za niegovim brzim odla-
skom. Dogovori o ustavnim promienama s
Muslimanskom bracom i opoziciiom treba-
iu ukliuciti i iasne i skore termine opcih i
predsiednickih izbora. U suprotnom. inzi-
stiranie opoziciie na trenutnom povlaceniu
Mubareka vodi u destabilizaciiu i kaos.
upozorava americki ekonomist IaRouche.
Kao i u Tunisu. smienom vlasti. nece se
promiieniti i sistem koieg diktira meduna-
rodni Iaktor. ciiene hrane ce rasti. a privreda
ce biti sve neproduktivniia.
Patna buskanja
Se`ad Hariri. libanonski premiier pre-
kinuo ie 13. siiecnia posiet SAD nakon sto
ie. dva dana raniie. 11 ministara iz Hizbu-
llaha i krscanskih ministara generala Mi-
chela Aouna dalo ostavku na Iunkciie u
koaliciiskoi vladi koiu vodi. UN sud koii
bi trebao doniieti presudu u slucaiu aten-
tata na Haririievog oca ReIiqa. naiavliuie
se. iako niie iasno temeliem cega. okrivit
ce Hizbullah za atentat. pa se ovai potez
ministara iz siiitske stranke smatra nekom
vrstom upozorenia i destabilizaciie vlasti
kako bi se izvrsio utiecai na suce ad hoc
tribunala. Od atentata priie 6 godina. za-
padni mediii uglavnom okrivliuiu naiz-
mience Siriiu i Hizbullah za atentat na
Haririia. iednog od postratnih taikuna li-
banonske obnove i privatizaciiskih shema
koii ie. vremenom zadobio i politicki utie-
cai. vezuci se za odredene bankarske kru-
gove. posebno u SAD koii su Iinancirali
niegove proiekte. Niegovog se sina. aktu-
alnog libanonskog premiiera smatra pro-
zapadnim. sto god to znacilo. Francuski
ga promatraci smatraiu americkim covie-
kom. iednim od riietkih u Iibanonu. Iiba-
nonski predsiednik. krscanski maronit
Michel Suleiman imenovao ie 25. siiecnia
Hizbullahovog politicara Nedziba Meqa-
tiia mandatarom za sastav nove vlade. Ia-
ko ie Meqati otvorio razgovore sa svim
parlamentarnim strankama. Haririieve
pristase izasle su na ulice. protestiraiuci
protiv te odluke koiu smatraiu politickim
dogovorom na stetu izbornih pobiednika.
Ostavka ministara ie rizican potez siiit-
sko-maronitske koaliciie. ali ie poduzeta
kao odgovor na izraelsko-americki veto na
dogovor Siriie. Iibanona i Saudiiske Ara-
biie o odgodi obiave spornog UN izviesta-
ia koii. prema nekim navodima. spominie i
iranskog vodu Hamneiia kao zavierenika u
atentatu na Haririia 2005. godine. tvrde
americki novinari JeIIrey i Michelle Ste-
inberg. Hizbullah ie opovrgavao navode o
svoioi umiiesanosti u atentat. Veci dio po-
liticke scene u Iibanonu smatra da bi
obiavliivanie izviestaia. za sto se zalaze
Obamina administraciia. destabiliziralo
zemliu i vodilo u novi rat s Izraelom koii
ie. zbog pada podrske i potrebe maskirania
opstrukciia mirovnog procesa s Palestinci-
ma. ekstremisticki premiier Netanyahu
spreman zapoceti. posebno nakon sto ie
ministar obrane Ehud Barak napustio Ia-
buristicku stranku i potpuno presao na
stranu Iikudovih iastrebova. doznaiu Ste-
inbergovi iz americkih obaviestainih izvo-
ra. a prenosi EIRNS. Isti izvor navodi da
Hizbullah i niegovi krscanski saveznici ze-
le izbieci novi rat s Izraelom. te da ie nii-
hov pragmatizam sada naiveca prepreka
Netanyahuu i Obami da rat koii bi ukliucio
i napad na Gazu. provociraiu. Isti izvori.
tvrde Steinbergovi. potvrdili su da ie ne-
davno postignut sporazum po koiem bi
Izrael potvrdio da ie opasnost od iranskog
nukearnog naoruzavania smaniena u za-
mienu za Obamin odustanak od zahtieva
za produlieniem zamrzavania izgradnie
ilegalnih zidovski naselia na Zapadnoi
obali. Par dana nakon iziave Obamine ad-
ministraciie da odustaie od zahtieva. seI
Mossada Meir Dhagan iziavio ie da ie
iranski nuklearni program usporen izrael-
skim tainim akciiama (otmice i uboistva
iranskih znanstvenika) do 2015.. sto ie Ne- Sead Hariri
|
O
U
P
N
A
L
33
,=69,-(7$
tanyahu osporio nesto kasniie. tvrdeci da
ie izravna priietnia voinom akciiom iedina
opciia riesenia iranskog nuklearnog pro-
grama. Iondonski The Economist ie upo-
zorio na opasnost od novog velikog rata na
Bliskom istoku tokom 2011. godine.
Duzan kao Grcka
Drzavni dug SAD presao ie 14 biliiuna
dolara. odnosno 45.300 dolara po stanov-
niku. To znaci da ce Kongres uskoro mo-
rati podici legalnu granicu duga kako bi
vladi omogucio da se dodatno zaduzuie. ili
da ce vlada morati drasticno smaniiti po-
trosniu kako bi ostala unutar sada dopuste-
nih granica. Ministar Iinanciia Timothy
Geithner rekao ie 17. siiecnia da bi nemo-
gucnost dalinieg zaduzivania bila "kata-
stroIa". mozda nalik Iinanciiskom krahu
2008. godine. Republikanci kazu da ie liu-
dima dosta vladine potrosnie i da ie vriie-
me povuci granicu na dalinie zaduzivanie.
Oko polovica duga nastala ie u vriieme
Georgea Busha. Dug ie sa 7.6 biliiuna u
siiecniu 2005. porastao na 10.6 biliiuna
2008.. a Obama ga ie u dviie godine man-
data podigao na 14.2 biliiuna. U tom raz-
dobliu su bila dva velika rata i naigora Ii-
nanciiska kriza od 30-ih godina. S 1.7 bili-
iuna dolara proslogodisnieg budzetskog
deIicita. te s proiiciranim deIicitom od 1.3
biliiuna dolara 2011. godine. godisnii deIi-
citi dodaiu oko cetiri miliiarde dolara
dnevno na iavni dug. Geithner ie u pismu
Kongresu naveo da bi trenutna granica od
14.3 biliiuna dolara. postavliena prosle go-
dine. mogla biti dosegnuta kraiem ozuika.
Upozorio ie da bi odugovlacenie procesa
odobravania novog zaduzenia moglo do-
vesti do drzavnog bankrota.
Kolumnist kineskog People`s Daily
upozorava 18. siiecnia da monetarna poli-
tika Federalnih rezervi stvara dva opasna
Iinanciiska miehura. burzovni u SAD i
miehur rasta ciiena osnovnih proizvoda u
sviietu. Kada oni prsnu. malo tko ce osta-
ti posteden posliedica. Posliedica hiperin-
Ilaciie ciiena osnovnih proizvoda (naIta.
hrana) prisilit ce drzave na podizanie
eskontnih stopa tokom 2011. godine. sto
ce obeshrabriti privatni sektor za investi-
ranie. Monetarna politika SAD ima nai-
veci utiecai na globalnu likvidnost i toko-
ve kapitala. pa se likvidnost dolara treba
odrzati na razumnoi i stabilnoi razini. a
ne traziti od Kine da miienia tecai iuana.
(M)uclte|jlca
AIganistanski predsiednik Hamid
Karzai. u prvom ie posietu Rusiii. 21. si-
iecnia pozvao tu zemliu da obnovi neka-
dasnie sovietske obiekte u AIganistanu.
U zaiednickoi iziavi za iavnost oboiica
predsiednika su izrazili zadovolistvo su-
sretom. Rusiia ie izrazila svoiu spre-
mnost za sudielovanie u 'proiektima od
primarnoga interesa¨ od koiih neki po-
stoie ios iz vremena sovietskog Saveza
(tunel Salang u goriu Hindukus. hidroe-
nergetski obiekti. carinski terminal i
sveuciliste u Kabulu). U deklaraciii koiu
su potpisali predsiednici ie izrazena i
potpora ruskom ulaganiu u plinovod iz
Turkmenistana. preko AIganistana do
Indiie. Karzai ie naglasio da niegova ze-
mlia zeli blizi odnos s Rusiiom. 'Rusiia
ie velika sila. Za nas ie Rusiia... ucitelii-
ca¨. rekao ie. Ruski predsiednik Med-
viedev ie dodao kako Rusiia nikada nece
poslati svoie iedinice u AIganistan. Ru-
siia ie dozvolila NATO-u priievoz voine
opreme preko svoieg teritoriia prema
AIganistanu.
SAD namieravaiu u AIganistan po-
slati dodatnih 1.400 marinaca. kako bi
poiacali svoie borbene trupe pred pro-
lietnu sezonu bitaka. iavio ie 5. siiecnia
The Wall Street Journal. Oko 100.000
voinika se nalazi u toi zemlii. a predsied-
nik Obama ie pod pritiskom da pokaze
dobre rezultate. kako bi 2012. mogao
poceti s naiavlienim povlaceniem. Iako
su se napori saveznika poiacali u zadnie
dviie godine. talibani od pocetka invazi-
ie nikad nisu bili iaci. Prosle godine ie u
AIganistanu poginulo preko 700 stranih
voinika. a broi civilnih zrtava takoder ie
veci no ikad. Obama ie prosli miesec re-
kao kako se postigao dovolino velik na-
predak da se nagodinu pocne povlaciti
voinike i predavati kontrolu nad sigur-
nosnom situaciiom AIganistancima.
Nova ¨drzava" za nove speku|aclje
Gotovo 99° glasaca koii su izasli na
reIerendum glasali su za odvaianie Juz-
nog Sudana. pokazali su sluzbeni rezulta-
ti izbornog povierenstva. obiavlieni 20.
siiecnia. Ti rezultati su nainoviii i naiia-
sniii pokazateli raspolozenia na iugu ze-
mlie. i potvrda ocekivania o premocnoi
zelii za odvaianiem od zaiednicke drzave
sest godina nakon kraia krvavog 20-go-
disnieg gradanskog rata. ReIerendum ie
bio dogovoren mirovnim ugovorom ko-
iim se zavrsio rat. Web stranica Juznosu-
danskog izbornog povierenstva navela ie
da ie 98.6° glasaca biralo odvaianie. te
da ie prebroiano 80° ukupnih. te po
100° glasova u nekim podruciima. Po-
vierenstvo ie raniie potvrdilo da ie odaziv
bio veci od obaveznih 60°. Celnici iuz-
nog Sudana. gdie se proizvodi dobar dio
sudanske naIte. vrlo su oprezno reagirali
na viiesti. rekavsi kako ce pricekati obia-
vu punih rezultata priie nego pocnu dava-
ti komentare. U glavnom gradu iuga. Ju-
bi. atmosIera ie danas prilicno mirna. sto
ie u suprotnosti s ostatkom regiie. gdie se
slavi na ulicama. Jedina regiia koia niie
glasala za odvaianie ie Juzni DarIur. gdie
ie 63.2° glasalo za iedinstvo. a 38.6° za
odvaianie iuga. Naiveca tocka priiepora u
pregovorima sievera i iuga bit ce ospora-
vana pogranicna regiia Abyei. u koioi se
proizvodi veci dio naIte. Rat sievera i iu-
ga Sudana traiao ie dva desetlieca. cime
ie zauzeo miesto kao naiduzi. ali ne i nai-
krvaviii aIricki sukob. Ukupno ie poginu-
lo oko dva miliiuna liudi. a cetiri miliiuna
ie raselieno.
Propa|a drzava?
Zastupnici Viieca Europe 25. siiecnia
usvoiili su izviestai Dicka Martyia te nare-
dili istragu protiv kosovskih vlasti zbog
trgovine organima. Oni su usvoiili i Rezo-
luciiu o nehumanom postupaniu prema
liudima i nelegalnoi trgovini liudskim or-
ganima na Kosovu. Kako prenosi Press.
Viiece Europe ie pozvalo medunarodnu
zaiednicu. vlasti u Beogradu. Pristini i Ti-
rani da poduzmu miere kako bi se rasviie-
tlila trgovina liudskim organima i drugi
zlocini na Kosovu. Marty ie u izlaganiu
naglasio da ie kosovska vlast bila umiiesa-
na ili morala znati za ilegalnu trgovinu
liudskim organima. Ustvrdio ie kako nie-
gov izviestai niie politicki i nema veze sa
statusom Kosova. 'Ali. istinske pravde ne-
ma bez istine. a zrtve trgovine liudskim
organima su Srbi i Albanci koii su samo
liudska bica¨. rekao ie Marty i dodao kako
ima pouzdane sviedoke koii nemaiu nista
sa Srbiiom ali se boie i ne vieruiu u kosov-
sko pravosude. 'Europa ie stvorila propalu
drzavu Kosovo koiu vode gangsteri i kri-
minalci¨. iziavio ie za Blic Mike Hancock.
zastupnik britanskih Iiberalnih demokrata
nakon usvaiania Martyieva izviestaia. ‰
Pripremio: Faris Nanic Referendum u Sudanu
|
O
U
P
N
A
L
34
.8/785$
Nigdfe zore ni bifela dana.
ni danice da pomoli lice.
Istom zora sa istoka rudi.
siv se soko pod cadorom budi.
Sa fastuka glavu podizase.
mrkim okom sablfu pogledase.
Sablfo mofa. roditelfa moga.
roditelfa bega Isaf-bega'
Dosta li si pocinila fada.
dosta fada oko Biograda.
vise muke oko Banfa Luke'
Mnoge nase narodne piesme. sevda-
linke. su nastale priie vise od iednog sto-
lieca. opisuiuci kroz svoie tekstove histo-
riiske dogadaie. Jedna od tih sevdalinki ie
i piesma 'Nigdie zore. ni biiela dana¨. Dr.
MustaIa Imamovic u svoioi kniizi 'Histo-
riia Bosniaka¨ zabiliezio ie podatak kada.
gdie i u koiem vaktu ie nastala ova veoma
liiepa sevdalinka. Stihovi ove piesme po-
vezuiu dviie odlucuiuce bitke u ratu 1737.-
1739. godine. onu kod Bania Iuke 1737. i
drugu. kod Beograda 1739. godine. U
obiema bitkama su ucestvovali Bosniaci.
Prva bitka ie vodena kod Bania Iuke. gdie
su austriiske trupe pod vodstvom princa
Hildbrughausena vrsile opsadu grada u ra-
tu koiim ie Austriia imala namieru porobi-
ti Bosnu. Stanovnistvo koie bi ostalo radi
imetka se moralo pokrstiti. ier im pod nii-
hovom vlascu islam kao viera niie mogao
egzistirati. Na celu Bosniaka ie bio bivsi
veliki vezir Hecim-oglu Ali pasa. vrsni
voinik koii se proslavio obranom Bosne.
Hecim-oglu Ali-pasa naredio ie da svo
musko svih starosnih dobi po Bosni ima
opasati sabliu i doci na zborno miesto u
Travnickom poliu. Nepoznati narodni
kronicar biliezi 'da se skupila cudna voi-
ska. strahovita¨. O tome kako su Bosniaci
bili prisilieni zdruziti snage u obrani svoie
domovine. govori parola iz tog doba: 'Sva
ie Bosna iedna kasarna. a svaki Bosniak
koii nosi pusku voinik¨. Odlucuiuca bit-
ka pocela ie oko podne 4. augusta 1737.
godine. U pet Irontalnih iurisa. Bosniaci
su do veceri istoga dana potpuno razbili
austriiske cete i natierali ih u panican biieg
preko Vrbasa. u koiem su se mnogi carski
voinici utopili. Iste noci se austriiska voi-
ska povukla preko Save.
Ovai veliki boi i bosniacka pobieda.
ostali su u historiii zabiliezeni kao 'Bitka
pod Bania Iukom¨. Bitka pod Bania Iu-
kom ie uiedno bitka koiom ie zavrsen rat
koii ie traiao dviie godine i gdie su Bosnia-
ci po prvi put pobiiedili krupniiu voisku.
krupniiu kampaniu. To niie bila uobicaie-
na granicna carka. upad uskoka. pokoia
tvrdavica na granici. vec udar Austriie koii
isao u dva pravca.Muslimansko ie stanov-
nistvo bilo sviesno. da ce. ako izgube u
borbi protiv austriiskih snaga. morati na-
pustiti svoie kraieve i nestati kao narod.
Becki ie dvor u svoioi odluci da pripoii
Bosnu cekao povolino vriieme. Koristeci
slabost Osmanskog carstva i period kada
ie vecina bosniacke voiske bila angazirana
na drugim Irontama (u rusko-turskom ratu
te kod Perziie) Austriia ie krenula prema
teritoriiu Bosne. u pravcu strateski vaznih
uporista. Izvori navode da ie Bosnu brani-
lo oko 10.000 liudi od koiih su vecina bili
muslimani. a ostalo katolici i pravoslavni.
Austriiska ie pak voiska broiala oko
150.000 glava. Zbog bosniacke pobiede
kod Bania Iuke. podrucia gdie ie koncen-
traciia nepriiateliskih snaga bila naiveca.
austriiske su se trupe postupno povukle i
sa drugih Irontova. Pobiedom kod Bania
Iuke zaustavlieno ie dalinie komadanie
Bosne. To iedna od prvih stranica samo-
sviiesti. hrabrosti i plemenitosti bosniac-
kog naroda. Pravac preko Srbiie ie otierao
Turke i Bosna ie bila odsiecena. Porta ie
po obicaiu uputila samo podrsku. Samo
cetiri dana posliie ove velicanstvene bitke
bosniacka voiska stigla ie pred Novi Pazar.
preuzela tvrdavu i usput rasturila oko
3.000 Brdiana i Albanaca koii su dosli na
ispomoc Austriiancima sa patriiarhom Ar-
seniiem Sakabentom.
Posliie bitke pod Bania Iukom. konac-
no se sieverna granica Bosne stabilizirala
na Savi i sa te strane niie bilo ratova u na-
rednih 150 godina. Na drugim stranama
Bosne. niie bilo ratova u narednih 50 godi-
na. Bosniaci su mozda po prvi put shvatili
da mogu nesto i sami i da ne zavise od po-
moci Osmanliiskog carstva. Iste godine.
uspostavlia se 'Aiansko viiece¨ koie se od
tada odrzava svake godine posliie Rama-
zanskog bairama. gdie su bosanski prvaci
raspravliali o bitnim politickim pitaniima.
U bici za osvaianie Beograda 1739. godine
ie ucestvovala kao prethodnica i voiska od
12.000 Bosniaka na celu sa Ali-pasom.
Bitka kod Grocke odigrala se izmedu Au-
striie i Osmanskog carstva od 21. do 22.
iula 1739. godine kod Grocke blizu Beo-
grada. Posliie bitke. Turci su zauzeli Beo-
grad. Austriisku voisku ie poslao licno car
Svetog Rimskog carstva Karlo VI da se
suoci sa turskom voiskom i obrani Beo-
grad. Bitka ie traiala ciieli dan i Austriianci
su porazeni s oko 7.000 poginulih. Sklapa
se mirovni sporazum koiim se stabilizira
za narednih 150 godina granica izmedu
Habsburskog i Osmanskog carstva.
Sevdalinka 'Nigdie zore ni biiela da-
na¨ nastala ie na osnovu gore navedenih
dogadaia. a naicesce ie izvodena od nase
legende sevdaha. rahmetli SaIeta Isovica.
Inace. u vremenu komunizma. u bivsoi
Jugoslaviii riietko se mogla cuti na radiiu
i televiziii. Mnogi su ioi prisivali etiketu
nacionalisticke muslimanske piesme koia
salie priietece poruke. ‰
Prlca o sevda|lnkama: 8ltka pod 8anja Lukom 1737. godlne, prva ve|lka pobjeda 8osnjaka
||zo|o zo·o o| b||o|a oaoa
/voo Huso|oov|c
Mezar rahmetli Safeta Isovica kod
Alipasine dzamife u Sarafevu
|
O
U
P
N
A
L
35
.8/785$
Fadil Hadzic (roden u Bileci 1922. go-
dine). iedan od naiizvodeniiih hrvatskih ko-
mediograIa. svestrani kulturni dielatnik.
Iilmski redateli i scenarist. romanopisac.
novinar i slikar. preminuo ie 3. siiecnia
2011. u 89. godini u Zagrebu. Hadzic ie u
posliieratnom kulturnom zivotu Hrvatske
bio pok retac bitnih kulturnih zamisli. Osno-
vao ie izrazito kriticko-satiricki list 'Ke-
rempuh¨. u pedesetim godinama osmislio
ie samos voini politicki tiednik 'Viesnik u
sriiedu¨. uredivao ie izvrsnu kulturnu rubri-
ku 'Vies nika¨. pokrenuo ie i dvoie naidu-
goviecniiih zagrebackih novina za kulturu u
vre menu komunizma: naipriie 'Telegram¨.
1960.. a zatim 1973. i 'Oko¨. Bio ie iedan
od tvoraca prvoga hrvatskog crtanog Iilma
'Veliki miting¨. izmedu ostaloga i visego-
disnii intendant Hrvatskoga narodnog kaza-
lista u Zagrebu. a snimio ie de setak dugo-
metraznih Iilmova. Jedan ie od osnivaca
Iilmskog Iestivala u Puli. Takoder. medu
prvim ie utemeliiteliima i clanovima redak-
ciie casopisa za kulturu i drustvena pitania
'Behar¨. koiega ie devedesetih u zagrebac-
kom 'Preporodu¨ pokrenuo Ibrahim Kaian.
Kao polivalentni intelektualac ostvario ie
zamietni i raznoliki umietnicki opus. Neo-
visno od ideoloske matrice Hadzic ie u svo-
iim igranim Iilmovima uviiek iznasao naci-
na da kriticki ostro progovori o anomaliia-
ma drustvenog uredenia. Kroz liudsku dra-
mu znao ie izraziti sociialni karakter drus-
tva i naglasiti psiholoski sukob medu licno-
stima. U svoiem kniizevnom opusu varirao
ie razlicite komediograIske modele. od kla-
sicne komediie do Iarse i scenskog monolo-
ga. a zabadaiuci u bolna miesta sociialistic-
ke drustvene stvarnosti koristio ie iznena-
duiuce neocekivane i aluzivne diialoge i
dosietke.
8ogata blob|logra|lja
Fadil Hadzic ie poput mnogih mladica
rano dosao u Zagreb iz Bosne i Hercegovi-
ne. Za vriieme Drugog svietskog rata studi-
rao ie slikarstvo na Akademiii likovnih
umietnosti. Kako ga ie rat prekinuo posliie
se svim srcem i dusom predao pisaniu. no-
vinama. Iilmu i kazalistu. a slikarstvo ie za-
vrsio nesto kasniie. Ugodno se osiecao u
drustvu tadasniih mladih umietnika. a ka-
sniie poznatih slikara Dubravke Babic. Ivi-
ce Siska. Dore Kovacevic. Iiubomira Sta-
hova i drugih. "To ie bilo drustvo u koiem
sam posebno uzivao i koie me ie posebno
motiviralo pa sam i brzo diplomirao¨ re-
kao ie iednom prilikom. Kao Iilmski reda-
teli debitira crtanim Iilmom 'Zacarani dvo-
rac u Dudincima¨ (1952.). Godine 1961.
rezira svoi prvi igrani Iilm 'Abeceda stra-
ha¨. Nakon toga sliiedi komediia 'Da li ie
umro dobar coviek?¨ (1962.). te ratni Iilm
'Desant na Drvar¨ (1963.). Veliko Bulaiic
se navodno poprilicno uznemirio ier ie
Hadzic za saku dinara rezirao tai izvanred-
no uspiesan akciiski triler. Naime. opravda-
no se uplasio da ce politicari steci krivi do-
iam kako se takve Iilmove moze napraviti i
sa skromnim budzetom. Za Iilm 'Sluzbeni
polozai¨ (1964.) biva nagraden Velikom
zlatnom arenom na Iestivalu u Puli. Do po-
cetka sedamdesetih snima ios sest Iilmova.
medu koiima se isticu 'Protest¨ (1967.).
'Saraievski atentat¨ (1968.). 'Idu dani¨
(1970.). Godine 1972. realizira hvalieni
'Iov na ielene¨. Nakon dulie stanke. 1979.
godine. snima svoi po ocieni kritike naibolii
Iilm 'Novinar¨. U osamdesetim snima Iilm
'Ambasador¨ (1984.). Nakon punih 19 go-
dina pauze. 2003. godine. snima igrani Iilm
'Doktor ludosti¨. zatim 2005. sliiede 'Io-
povi prve klase¨ i posliednii koii ie prikazan
2008. godine pod nazivom 'Zapamtite Vu-
kovar¨. Fadil Hadzic obiavio ie dvadesetak
kniiga: 'Dosadna komediia¨ (1956.). 'Hr-
vatski Olimp¨ (1970.). 'Iiudi i maimuni¨
(1975.) 'Tele s dviie glave¨ (1979.). 'Pozar
u operi¨ (libreto za operu B. Popandopula.
1984.). Izabrane komediie (1984.). Nevini
lopovi (1988.). 'Budha me liiepo primio¨
(1995.) 'Anatomiia smiieha¨ (1998.). 'Ko-
ra¨ (2001.). 'Konvertit¨ (2000.). 'Drzavni
lopov: i druge komediie¨ (2004.) te mnoge
druge.
Satlra na zabranjene teme
Medu naiboliim Hadzicevim proznim
tekstovima su niegovi humoristicki putopi-
si skuplieni u kniigama 'Pariski hotel¨
(1971.) i 'Svicarska¨ (1974.). Izrazito po-
zitivno su ociienieni tekstovi u koiima kroz
satiricki okular. kao u kniizi 'Glumac. to
cudno stvorenie¨. obiavlienoi 1995.. pro-
matra problematiku umietnosti i umietni-
ka. Us piesno ie spoiio satiricno s elementi-
ma Iantastike u poznom romanu 'Crveni
mo zak¨. obiavlienom 1997. Hadziceva Ie-
litonistika. ali i komediograIski opus. sma-
tra dio hrvatske kniizevne kritike. zaoku-
pliena ie dnevno-politickim temama i brzo
ie izgubila aktualnost. Autor u svoiim sati-
rickim tekstovima uspi ieva pronaci mieru.
koiu su drustveni cenzori smatrali dopusti-
vom. ali ie upravo ta boiazliiva sviiest o
mieri dopustene kritike bila uzrokom sto su
danas ti piscevi tekstovi nadideni doku-
menti o ogranicenosti iednoga vremena.
Niegova kritika birokratizma i snobizma.
malogradanstine i poltronstva bila ie. po
nekima. samo prihvacanie ideologiie poli-
|n memorlam: Padl| Hadzlc (1922. - 2O11.)
Co|aza| vo|||aoa
K·oz ||uos|u o·aou zoao |o |z·az|t| soc||a|o| |a·a|to· o·ustva | oaz|as|t| os||o|os|| su|ob ooou ||coost|oa. | svo|oo
|o||zovooo oousu va·|·ao |o ·az||c|to |oooo|oz·a|s|o oooo|o. oo ||as|coo |oooo||o oo |a·so | scoos|oz oooo|oza.
a zabaoa|uc| u bo|oa o|osta soc||a||st|c|o o·ustvooo stva·oost| |o·|st|o |o |zoooaou|uco oooco||vaoo | a|uz|voo o||a|ozo
| oos|ot|o.
||||o Mu·so| 3ozov|c
Fadil Hadzic
|
O
U
P
N
A
L
36
.8/785$
ticki podobnoga srednieg puta izme du Isto-
ka i Zapada. puta koii se niie smio dovesti
u pitanie osim sto ie bilo do pusteno uoca-
vati subiektivne slabosti koie su se na nie-
mu poiavliivale. Naime. mnogi smatraiu da
ie Hadzic bio sliublien s komunistickom
ideologiiom. Medutim. navesti cemo samo
iedan primier iz autorovog bogatog opusa.
U satriricnoi drami 'Revoluciia u dvorcu¨.
praizvedenoi u kazalistu 'Komediia¨ 1975.
godine. Hadzic se ie poigrao sa izriiekom
'revoluciia iede svoiu diecu¨ promicuci ie
u 'dieca iedu svoiu revoluciiu¨. Dramskim
oblikovaniem te tvrdnie stvorio ie crnohu-
mornu grotesku na ondasniu drustvenu zbi-
liu. Radniu ie smiestio u izmislienu groIo-
viiu Bidermaier 'iedne burne godine i 15
godina nakon¨. dakle u dviie poviiesne eta-
pe. Skrivaiuci se iza neodredena vremena i
prostora dramske radnie. autor ie sebi do-
pustio ostar kriticki i rugalacki prikaz revo-
luciie kao drustvene poiave. U doba na-
stanka ove komediie. podsietimo. poiam
revoluciia ie bio zasticen politickom do-
gmom i snazno ideoloski oznacen. Temati-
ziranie ideie da liudi s dna drustvene lie-
stvice. primitivni i lupeskog mentaliteta.
detroniziraiu iednu reakcionarnu vlast. pa
doskora postaiu ios gori reakcionari. poka-
zuie da ie revoluciia bila besmislena. Had-
zic ie time pokazao iznimnu gradansku
hrabrost poigravsi se zabranienom temom
da bi razotkrio zbiliski mehanizam koii se
brizliivo skrivao od iavnosti. Praizvedba ie.
aludiraniem na Iizicki lik ondasnieg pred-
siednika drzave. otisla korak dalie u izazi-
vanie tzv. cuvara istine. pa ie predstava
ubrzo skinuta s repertoara i niiedno ie dru-
go kazaliste niie uprizorilo. Hadzic se od
tada vise niie upustao u iskusavanie grani-
ca snosliivosti partiiske vlasti oprediielivsi
se za blage satiricke ubode u svakodnevlie.
Kako god bilo Hadzicu se ne moze odreci
da su niegova diela svoievrsna drustvena
kronika gotovo polustolietnog razdoblia
hrvatskog zivota. reviia humora i duhovitih
senzaciia. viceva i dosietki. aIorizama i ka-
lambura. koii nisu uviiek kniizevnost. ali
iesu kniizevna publicistika. izrazito vazna
za kniizevni zivot.
8osanac sa zagrebackom adresom
Svoi posliednii roman pod nazivom
'Bilmez¨ predstavio ie priie dviie godine.
Roman nam donosi pricu o inIantilnom. a
na trenutke i ridikuloznom sviietu glavnog
protagonista. priie svega naivne postenia-
cine. InIantilan. a na trenutke i ridikulozan
sviiet glavnog iunaka. koii ie. usuprot do-
bu sociialistickih mariIetluka i naziruce
ratne apokalipse. naivni posteniacina. Bo-
sanac sa zagrebackom adresom. tek nam iz
druge ruke postaie mio i razgaliuie nesto u
nama. Niegovi solilokviii i komentari. te
mreza sociialnih zavrzlama u koiim se
stalno zapetliava. otkrivaiu nam. premda
rodenog pod sretnom zviiezdom. ustvari
slabasna subiekta groteskne egzistenciie.
Ma koliko Hadzic baratao s propitnim. ali
vrlo zilavim stereotipom o dotepencu u za-
grebacku urbanu baiku. niegov nevini an-
tiiunak posluzio mu ie da nas proseta po
razlicitim sektorima drustva u koiemu smo
nekoc zivieli. napisavsi vedru prozu o ied-
nom vremenu. iednom gradu i niegovim
osebuinim akterima. Mnogi su se. kada ie
roman 'Bilmez¨ izasao. zapitali koliko ie
to dokumentaran roman. a koliko Iikciia.
ier. autor ie uocliivo aluzivan kad govori o
danasniici. Hadzic ie na promociii poia-
snio da ie riiec bilmez turcizam koii ozna-
cava blentavu. prostodusnu osobu. Zato su
za glavnog iunaka. koii ie zapravo antiiu-
nak. vezane peripetiie i zamke koie Za-
greb. kao veliki grad pruza. 'Sve to gle-
dam s ironicne strane da ne bude pretuzno.
Ovo ie roman o dosliacima i pola Zagreba
su dosliaci. poput mene. Svatko od niih
ima svoi roman. svoiu pricu¨. rekao ie tada
Hadzic. Niegova komediia 'Drzavni lo-
pov¨. napisana priie 35 godina. nedavno ie
postavliena na sceni u Sloveniii. Upravo se
ta humoristicno-satiricna komediia s para-
doksalnim zavrsnim obratom smatra naiu-
spieliiom Hadzicevom dramom.
Nakon 50 godina umietnickog dielo-
vania Hadzic ie saliivo ie zapisao inven-
turu svog zivota: 'Preko 50 komediograI-
skih tekstova. 26 izdane kniige (putopisi.
price. kozeriie. eseii. zbirke. komediie.
romani). osam dugometraznih igranih Iil-
mova i osam dokumentarnih. oko 2.000
tekstova za novine. oko stotinu kratkih
tekstova za cabaretsku scenu Jazavca i
pedesetak tekstova (SteI iz Klanica) za
velikog glumca Ivu Serdara koii ie poput
Moliqra izgorio na pozornici. Preko 1.000
slika (ulia na platnu i pastela). Ni malo ni
mnogo. Da sam s priiateliima kartao i
igrao sah. bilo bi toga upola manie. Sva
sreca postoii slavni Spaniolac Iope De
Vega (a ni drugi komediograIi od Aristo-
Iana do Goldoniia nisu bili liiencine). koii
ie napisao 2.000 tekstova za pozornicu
(400 ie sacuvano). pa se pozivam na niega
kad okolo ogovaraiu moiu plodnost.
Imam dosta ideia na zalihi. u bilieznici. ali
ocito vriieme istice. Cehov ie napisao br-
do naiboliih prica na sviietu i vise drama.
a zivio ie svega 44 godine. Koliko ie nie-
mu ostalo nenapisanih diela.¨
Rekli bismo sasvim dosta za iednog
dotepenca koii ie zaduzio hrvatsku kultu-
ru. Uostalom. svoi zadnii roman zapoceo
ie recenicom: 'Ako ti ie nesto sudeno. ne
mozes od toga pobieci.¨ ‰
|
O
U
P
N
A
L
37
35,ë(,=%261(
Koliko sam samo puta kraiem 80-ih i
pocetkom 90-ih godina proslog stolieca.
prosao ulicom MustaIe Golubica u centru
Saraievu. a da mi nikada napamet niie pa-
lo da nekoga priupitam 'tko ie coviek. sto
mi ie ulica sa niegovim imenom cesto
znala broiati korake¨. Tek u posliieratnim
godinama. u koiima vise tom ulicom ne
prolazim. a netko mi rece da se tako vise
i ne zove. cuo sam pricu od nekih dragih
Bosniaka iz Hercegovine. pricu u koioi ie
glavni lik MustaIa Golubic. coviek koii ie
bio itekako znacaian lik u prvom poluvre-
menu 20. stolieca. u ciiem sam ia poslied-
niim minutama koracao niegovom sara-
ievskom ulicom.
MustaIa Golubic ie roden 24. oktobra
1889. godine. u siromasnoi porodici. u
Stocu. u Hercegovini. Otac mu ie bio Mu-
hamed. a maika Nura. Imao ie dviie sestre
i brata. Babo Muhamed ie umro mlad.
dok ie MustaIa bio ios diecak. MustaIa ie
bio iako inteligentno diiete i naibolii uce-
nik osnovne skole u Stocu. Dobio ie op-
cinsku stipendiiu i 1905. godine nastavio
skolovanie u Realnoi gimnaziii u Saraie-
vu. U Saraievu ie zavrsio pet razreda gi-
mnaziie. a onda nastavlia skolovanie u
Beogradu. Maturirao ie 1913. godine. Bio
ie naibolii ucenik gimnaziie u Beogradu.
te ie dobio stipendiiu Vlade Kralievine
Srbiie da studira pravo u Zenevi. Bio ie
pripadnik 'Mlade Bosne¨. koia ie u stvari
bila dio teroristicke organizaciie 'Uiedi-
nienie ili smrt¨. poznate i kao 'Crna ru-
ka¨. koioi ie na celu bio pukovnik Dragu-
tin Dimitriievic Apis. Neki historicari
smatraiu da ie MustaIa Golubic bio stvar-
ni mozak saraievskog atentata na austro-
ugarskog priiestolonasliednika Ferdinan-
da u koiem ie 28. iuna 1914. godine. Ga-
vrilo Princip ubio austriiskog priiestolna-
sliednika.
Za vriieme Prvog svietskog rata. Go-
lubic aktivno ucestvuie u borbama protiv
Austriie. te zaiedno sa srpskom voiskom
prelazi Albaniiu i ucestvuie u probiianiu
Solunskog Ironta. U Solunu ie odbio
sviedociti protiv generala Apisa na So-
lunskom procesu. zbog Apisovog poku-
saia atentata na Aleksandra Karadordevi-
ca u septembru 1916. godine. Posliie Pr-
vog svietskog rata. MustaIa dolazi u Beo-
grad. ier ie ios raniie izbacen iz voine
sluzbe kao simpatizer Apisa. Razocaran
posliie Prvog svietskog rata. odlazi na
studiie u Svicarsku. gdie se povezao sa
kominternovskom organizaciiom i poceo
raditi za niu. Odlazi na skolovanie za oIi-
cira NKVD-a (Narodni komitet unutras-
niih diela Sovietskog Saveza) i kao vr-
hunski spiiun. 1937.godine. izlazi sa ci-
nom general-maiora. Tu dobiva i drzav-
lianstvo Sovietskog Saveza. Za vriieme
rada Kominterne. kao coviek NKVD-a
sluzio ie za obiediniavanie komunisticke
organizaciie koie su potpadale pod Ko-
minternu. U Moskvi ie upoznao buduceg
iugoslavenskog vodu Josipa Broza Tita i
imao ie zadatak da vodi racuna o niemu.
Po raspustaniu Jugoslovenske Komuni-
sticke Partiie. MustaIa Golubic ie uce-
stvovao u koordinaciii iugoslavenskih
komunista koii su se borili u Spaniolskom
gradanskom ratu kao interbrigadisti.
Kao sovietski 'James Bond¨ MustaIa
Golubic ie naimanie vremena provodio u
Moskvi. gdie ie imao posebni apartman u
hotelu 'Iuks¨. Uglavnom se kretao po
Europi. Naicesce ie boravio u Parizu.
Iondonu. Becu. Pragu. Berlinu. itd.. sva-
kako uviiek pod razlicitim konspirativ-
nim imenima. snabdieven savrseno Ialsi-
Iiciranim pasosima i ostalim dokumenti-
ma. Priiatelii su ga zvali Muika ili po
hercegovacki Muia. Koristio ie i imena
Ismet. Iuka. Nenad. Ðadinka. Nenado-
vic... Neki su ga nazivali 'coviek sa 250
lica i 2.500 pasosa¨. Nakon niegovih pu-
tovania po Europi i sviietu iza niega ie
ostalo mnogo mrtvih politickih protivni-
ka. Posebno ie interesantna maistorski
izvedena otmica. a posliie i uboistvo. bie-
logardeiskog generala Kutiepova u Pari-
zu 26. ianuara 1930. godine. koiu ie savr-
seno organizirao MustaIa Golubic.
MustaIa Golubic ie nekoliko puta kao
'sliiepi putnik¨ putovao i u Ameriku.
svakako po speciialnim spiiunskim zada-
cima. Posebno su bila vazna MustaIina
putovania u Meksiko. Tamo ie. naime. u
izbieglistvu boravio Iav Trocki. naiveci i
naiopasniii Staliinov nepriiateli. koii ie u
svoiim veoma citanim tekstovima ra-
skrinkavao strahovladu tog komunistic-
kog diktatora. U Meksiku ie MustaIa Go-
lubic spiiunirao Iava Trockog. i to po-
sebno niegove navike. kretanie i kontakte
sa liudima. Navodno su prsti MustaIe Go-
lubica bili upetliani i u atentat na Troc-
kog. kao i akciiu spasavania atentatora na
Iava Trockog. Golubic ie zasigurno bio
naipouzdaniii Staliinov evropski lovac na
nepriiateliske glave.
Rodoliub Colakovic ga ie u svoioi knii-
zi 'Kazivanie¨ opisao na sliedeci nacin:
'Kad sam upoznao MustaIu. zavolio sam
ga kao brata. U tom starom ilegalcu i zavie-
reniku. koga su nemilosrdno sibali svi vie-
trovi zivota. bilo ie mehko liudsko srce i
uzalud ie on pokusavao da to prikriie ver-
balnom ostrinom. ponekad i surovoscu. U
kontaktu s blizim liudima iz niega ie to izbi-
ialo kao iz dieteta. Zaticao sam ga ponekad
zamislienog u niegovoi sobi. po obicaiu. le-
Musta|a Go|ublc: 8osnjak lz Stoca, jedan od vodeclb spljuna 2O. sto|jeca
Ho·cozovac |o|oz |o
Sta|||o vo||o
/voo Huso|oov|c
Mustafa Golubic
|
O
U
P
N
A
L
38
35,ë(,=%261(
zi na krevetu obucen. ruke sklopio na potili-
ku i gleda na tavan. Haide zapievai mi ne-
ku nasu`. rekao bi. Volio ie piesmu Imal`
iada k`o kad aksam pada. kad mahale Ienie-
re zapale`. koia ie godila niegovom trenut-
nom raspolozeniu. Rado ie slusao te melan-
holicne bosanske sevdalinke koie su cesto
svoievrsne naricalike za necim nepovratno
izgublienim. U takvom raspolozeniu. Mu-
staIa niie bio za razgovor.¨
Po tadasniim. polumracnim ulicama
europskih priiestolnica Pariza. Praga. Be-
ca. Rima kretao se neobicnim gospod-
skim hodom. u dugom mantilu. sa sesi-
rom na glavi. kao da hoda mahalama svog
rodnog Stoca i obala Bregave. Po izbiia-
niu Drugog svietskog rata. nalazi se u
Moskvi. Kao speciialni povierenik Ko-
minterne dolazi u Beograd aprila 1941. za
vriieme traianie aprilskog rata. da izvrsi
konsolidiranie u redovima Komunisticke
Partiie Jugoslaviie. Golubic ie stigao u
Beograd odmah nakon niemackog zauzi-
mania. kada se niihova uprava tek uspo-
stavliala. Pisao ie Rodoliub Colakovic da
mu ie MusataIa tada rekao 'da Valter tre-
ba biti likvidiran. misleci na Tita. sto ie
ovai i dohaberio Titu¨. Kada su Titu Ði-
las i Aleksandar Rankovic iavili da se po
Beogradu muha neki tip koii bi niega Ti-
ta. mogao likvidirati. Broz ie trazio da mu
donesu sliku. kad ie vidio sliku rekao ie:
'Ostavite ga na miru.¨
U Istoriiskom arhivu Beograda ie
1991. godine otvoren dosiie sa dokumen-
tima koii su deIinitivno razriiesili sve
okolnosti smrti MustaIe Golubica. Radi
se o originalnim zapisnicima sa saslusa-
nia koie ie komanda Gestapoa za Beograd
i Srbiiu provela nad niim. te dokumenti o
presudi i izvrseniu smrtne kazne. MustaIa
Golubic ie uhapsen dva dana nakon di-
verziie u skladistu u Smederevu. gdie su
on i Mate Vidakovic 5. iuna 1941. godine
unistili svu municiiu koiu su Niiemci
uskladistili u Smederevskoi tvrdavi. Stra-
hovita eksploziia ie ubila preko 2.500 liu-
di. a ranila na hiliade. Grad Smederevo ie
bio skoro potpuno unisten. Netko ie u Be-
ogradu 7. iuna 1941. obaviiestio novoo-
Iormlieni Gestapo i Speciialnu policiiu da
se u iednom ilegalnom stanu nalazi veliki
bolisevicki agent i general NKVD-a Go-
lubic. Gestapo ie odmah provalio u stan
gdie se smiestio MustaIa Golubic i uhap-
sio ga. Niiemci su ga zatekli. u kuci Tiho-
mira Visnievca. Miriievski put 97. Imao
ie lazne dokumente na ime Iuke Ðerica.
Tom prilikom ie ubiiena kcerka vlasnika
stana pod sumniom da ie spiiun NKVD-a.
Gestapovci su MustaIu Golubica tokom
ispitivania strasno mucili i izmasakrirali.
Polomili su mu obie ruke. iednu nogu. vi-
se rebara. izbili sve prednie zube. itd. Ni
na sto niie licio. ali Niiemcima niie odao
niti iedne vriiedne inIormaciie. sto oni
korektno i priznaiu u svoiim zapisnicima.
11. iuna 1941. MustaIa Golubic ie
iavno striielian. Posto ie bio sav polo-
mlien. Niiemci su ga iz zatvora doniieli u
satorskom krilu u Dvorski park (kasniie
Pionirski park) i posadili na iednu stolicu.
pa onda striieliali. Sahranien ie u grob
bez obiliezia u blizini muzeia. Kad ie Cr-
vena armiia oktobra 1944. godine zauzela
Beograd. prvo Staliinovo naredenie koie
ie odmah moralo biti izvrseno bilo ie da
se pronade grob MustaIe Golubica. Voi-
nici Crvene Armiie su pronasli niegov
grob 1946. godine. otkopali. a zatim po-
slali u Moskvu. Posmrtni ostaci MustaIe
Golubica su iste godine sahranieni u Mo-
skvi uz naivece voine pocasti.
Tako ie zivio i tako zavrsio Bosniak
Hercegovac MustaIa Golubic. naiblizi i
naipouzdaniii Staliinov operativac. iedan
od naivecih svietskih spiiuna u prvoi po-
lovini 20. stolieca. naivieroiatniie organi-
zator Saraievskog atentata 1914. godine.
otmicar generala Kutiepova. organizator
ubistva Iava Trockog u Meksiku...
Publicista iz Saraieva. Sead Trhuli. u
uvodu svoie kniige 'MustaIa Golubic co-
viek konspiraciie¨. koia ie obiavliena
1986. godine. pise: 'Tesko ie u historiii re-
volucionarnih zbivania u Jugoslaviii u 20.
stoliecu naci ios iednu licnost koia ie igrala
tako znacainu ulogu i ostavila tako duboke
tragove. a da se o nioi tako malo pisalo.
govorilo i polemisalo. da se o nioi tako
malo zna. kao sto ie to slucai sa MustaIom
Golubicem. U isto vriieme. tesko ie naci
licnost koia ie imala tako zanimliiv i buran
zivot. koia ie toliko kontroverzna. masto-
vita. hrabra. nepredvidliiva.¨ I Miroslav
Krleza ie bio neobicno vezan za MustaIu
Golubica. ali tu svoiu vezanost pisac nika-
da niie do kraia obiasnio.
MustaIina maika Nura Golubic umrla
u Capliini 1953. godine. onih dana kada
ie umro i Staliin. Imala ie 102 godine.
Nura ie umrla potpuno zaboravliena od
svih MustaIinih nekadasniih priiatelia. ‰
Josif Jisarionovic Stalfin
Stolac
|
O
U
P
N
A
L
39
å,9-(7,,6/$0
Drugi. takoder nezamieniivi. izvor
cielokupnog islamskog nauka i islamske
ortoprakse ie Sunnet. zivotni/poslanicki
put Muhammeda a.s. Niegov zivot. oso-
bito u toku dvadeset i tri godine niegove
poslanicke misiie. muslimani smatraiu
naiboliim primierom za uredenie vlasti-
tog zivota. U drugom diielu iziave (keli-
me i sehadet) s koiom netko postaie mu-
sliman. sviedoci se da ie Muhammed a.s.
Bozii rob. znaci samo obican coviek. i
Bozii Poslanik. ali i odabrani coviek ko-
iemu se obiavliuie Allahova Riiec.
Pod Sunnetom se podrazumiieva sve
ono sto ie Muhammed a.s. kao coviek/Po-
slanik cinio. govorio. preporucio. odobrio.
potvrdio i sutniom odobrio. Poslanikov
sunnet pokriva siroko podrucie liudskih ak-
tivnosti od svakodnevnice. kao sto ie nacin
ulazenia u kucu ili dzamiiu. pozdravliania
susieda. odrzavania osobne higiiene. postu-
pania s priiateliem u teskim vremenima.
postupania s nepriiateliem u ratnim uvieti-
ma. pa sve do naidubliih vierskih. moralnih
i duhovnih stavova. kako koncentrirano
moliti. kako suosiecati s drugima. Sunnet ie
prvi i naivazniii tumac Kur`ana. Allahove
riieci. Sve ono sto ie u Kur`anu na sazet i
opcenit nacin spomenuto Muhammed a.s. ie
u svoioi svakodnevnoi praksi (Sunnetu) u
detalie poiasnio i primiienio. Za primier
mozemo uzeti molitvu (namaz) koia ie kao
obveza u Kur`anu naredena na opcenit na-
cin bez ikakva poiasnienia kada i kako mu-
sliman treba obaviti tu molitvu. No. zato ie
Muhammed a.s. kroz svoiu praksu poucio
muslimane o propisima i detaliima molitve.
I ne samo molitve. nego svakog aspekta
islamskoga zivota koii ne pozna podielu na
iavno i privatno. Poslanikov Sunnet ie kliuc
za razumiievanie Allahove volie i znacenia
Niegove Riieci obiavliene u Casnome
Kur`anu.Zivot svakog muslimana i islam-
ske zaiednice opcenito nezamisliv ie bez
Sunneta. Muslimani se u apsolutno svakom
diielu svog zivota nastoie ugledati u Posla-
nika islama. Oni se trude proucavati i razu-
mieti svaku niegovu riiec. oponasati ga u
svakodnevnoi praksi te pokazati poboznu
privrzenost i liubav prema niemu koii ie od
Boga odabran da prenese zadniu Poruku ci-
ielom coviecanstvu. Kao sto bez Kur`ana
nema viere islama. tako bez Sunneta. ili cie-
lokupnog vieroviesnickog zivota nema
prakticnog muslimana. U samom Kur`anu
na vise miesta Uzviseni Allah naglasava
vaznost Poslanika i niegove osobe odnosno
niegove prakse. Ji u Allahovu Poslaniku
imate divan uzor za onoga kofi se nada
Allahovof milosti i nagradi na onom svifetu.
i kofi cesto Allaha spominfe.¨ (Suretul-Ah-
zab: 21.aiet) Mi u Muhammedu a.s. imamo
uzor muza. oca. priiatelia. susieda. voisko-
vode. drzavnika. Imamo uzor kako u vier-
skim tako i u svietovnim stvarima. ier niega
ie odgaiao Kur`an-riiec Bozia. Od petorice
naivecih biograIa sviieta. troiica. koii su us-
put receno nemuslimani. od stotinu naiutie-
cainiiih osoba u poviiesti coviecanstva na
prvo miesto stavili Muhammed a.s. Kada su
Michaela H. Harta. iednog od niih. upitali
zasto Muhammed a.s..a ne Isus/Isa a.s.. po-
sto ie dvoiio izmedu niih dvoiice. odgovorio
ie: 'Isus ie trebao biti moi prirodni odabir
posto sam krscanin. no Isus niie bio otac.
niie bio suprug. niie bio voiskovoda niie bio
drzavnik. a sve ie to bio Muhammed a.s..¨ a
mi bi rekli 'usvetun hasenetun¨ naibolii
primier za svaku zivotnu situaciiu.
Riiec Sunnet se cesto poistoviecuie sa
riieciu Hadis. iako Hadis ima uze znacenie i
odnosi se samo na ono sto ie Muhammed
a.s. govorio. a Sunnet na cielokupan Posla-
nikov zivot. Niegove izreke (hadisi) priku-
pliane su nakon niegove smrti i smirene su u
naipoznatiiim zbirkama koie muslimanima
sluze kako bi svoiu vieru sto lakse shvatili te
niene propise sto precizniie i tocniie izvrsa-
vali. U tiieku prva tri stolieca islama razvila
se posebna hadiska znanost. U tom periodu
su nastale zbirke hadisa koie i danas sluze
kao drugi izvor islama. Danas su naipozna-
tiie i naivise koristene sliedece zbirke hadi-
sa: Buhari. Muslim. Davud. Tirmizi. Ibn
Madze i Nesai. Hadisi su sakupliani i kritic-
ki obradivani po naistrozim znanstvenim
kriteriiima. Vrlo strogo se procieniivao stu-
pani istinitosti svakog hadisa. Niiedan mu-
sliman ne moze po svom osobnom shvaca-
niu postupiti ako za odredeni vierski propis
postoii iasan i nedvosmislen kur`ansko-ha-
diski iskaz. Medutim. niposto se hadis ne
smiie miiesati niti poistoviecivati sa Boz-
iom riieci. iako se u govoru o hadisu uviiek
naglasava da Muhammed a.s. niie nista go-
vorio po hiru svome nego ga ie melek Dzi-
bril odgaiao i korigirao ako bi (kao coviek.
ne kao i Poslanik) imao pogresne prociene.
To iasno mozemo razumieti iz samog
Kur`ana: On ne govori po hiru svome to
fe samo Obfava kofa mu se obznanfufe.¨
(En-Nedzm. 3-4) Za muslimane. Sunnet ie
oblik nadahnuca koii ie dat Poslaniku Mu-
hammedu a.s.. ali ne doslovno. kao u sluca-
iu Kur`ana. Autentican Sunnet ie stoga dru-
gi primarni izvor islamskog ucenia. Hadis ie
i izvor sve ukupne islamske misli i gotovo
svi aspekti te misli. imaiu svoie koriiene i u
hadisu. Sliiediti Muhammeda a.s. znaci biti
|s|amske teme
Suooot o·uz| |zvo· |s|aoa
M|·za o|. Mos|c
|
O
U
P
N
A
L
4O
å,9-(7,,6/$0
pokoran Allahu dz.s. a to nam naibolie osli-
kava kur`anski aiet: 1ko fe poslusan Po-
slaniku. poslusan fe i Allahu.¨ O osobi Mu-
hammeda a.s. i niegovom odnosu prema
zivotu i vieri mozemo govoriti na temeliu
Kur`ana (onoga sto ie o niemu rekao Allah
dz.s.). Sunneta (onoga sto ie o sebi rekao
sam Poslanik ili dielima pokazivao) i na te-
meliu onoga sto su o niemu kazali niegovi
naiblizi suradnici ashabi. Kur`an o Muham-
medu a.s. govori kao o zivom covieku i Bo-
ziiem Poslaniku koii dieluie unutar zaiedni-
ce. Niegova viera i niegova misiia ne ticu se
samo niega i Boga. nego ie posriiedi zivlie-
nie zive viere i dielovanie i prakticiranie
islamskih pologa na vise razina: o Muham-
medu a.s. govori se u Kur`anu kao o covie-
ku koii dieluie u vieri. u poviiesti. u drustvu.
u porodici. u zaiednici.
S|ljedenje Pos|anlka s.a.v.s. kao
uvjet lspravnostl vjere
Kakav ie status Muhammeda a.s. kod
Allaha dz.s. naibolie govori aiet iz
kur`anskog poglavlia Al-Ahzab u koiem se
iasno veli da Uzviseni Stvoriteli osobno. a i
niegovi meleki/andeli blagosiliaiu Poslani-
ka Muhammeda a.s.: Zaista Allah i Nfe-
govi meleki donose salavat na Jferovfesni-
ka' Jfernici. donosite i vi salavat (na nfe-
ga) i salfite mu selam'¨ (El-Ahzab. 56).
Pravilo ie kada se spomene ime Bozieg Po-
slanika da mu se upute riieci mira i blago-
slova. (Allahumme salli ala Muhammedin
ve ala ali Muhammed / Mir i spas Muham-
medu i niegovoi obitelii). Muhammmed
a.s. nikada od svoiih sliedbenika niie trazio
da mu pripisuiu cudotvorne moci i bozan-
ske kvalitete. Uviiek ie naglasavao da se ni
po cemu ne razlikuie od ostalih liudi osim
sto se niemu obiavliuie Kur`an posred-
stvom meleka Dzibrila/andela Gabriiela
a.s.. koieg mnogi drze za osobnog ucitelia i
odgaiatelia Muhammeda a.s. osobito u si-
tuaciiama kada ie mogao iz neznania. a sli-
iedeci praksu predislamskih Arapa. uciniti
griieh. Trazio da ga niegovi sliedbenici vo-
le i sliiede radi prirode same Obiave koia ie
u to nema sumnie. od Gospodara svietova.
a ne radi niegove osobnosti.
Zbog svega onoga sto ie ucinio za svoi
ummet/zaiednicu i zbog posebnog statusa
koieg ima medu svim drugim Boziim Po-
slanicima. priie svega zato sto se s niim
zavrsava Obiava. muslimani su duzni po-
stovati. volieti i sliiediti Muhammeda a.s.
Iiubav prema niemu uviet ie Bozie liubavi
prema nama. Niegovi postupci. osobito oni
u Bogostovliu. obvezuiuci su za sve musli-
mane i muslimanke. Sliiediti Muhamme-
dov a.s. primier za muslimane znaci biti na
ispravnoi stazi islama. znaci biti pobozan.
Nitko ne moze biti. niti postati musliman
dok ne povieruie i ne posviedoci barem u
prisutnosti dvoiice sviedoka. drugih musli-
mana. svoiu vieru u Poslanstvo Muham-
meda a.s.. nakon ocitovania viere u Jedno-
ga Boga Allaha dz.s. I ne samo to: niied-
na osoba ne moze dosegnuti visoke stup-
nieve viere/imana niti osietiti svu liepotu
pokornosti Bogu bez potpunog sliiedenia
Poslanikovog primiera i iskazivania liuba-
vi prema niemu. Uzviseni Bog nam o tome
veli u Kur`anu: Ji u Allahovom Poslaniku
imate divan uzor za onoga kofi se nada
Allahovof milosti i nagradi na onom svife-
tu. i kofi cesto Allaha spominfe.¨ (Al-Ah-
zab. 21) Ako Allaha volite. mene (Muha-
mmeda) slifedite. i vas ce Allah volfeti i
grifehe vam oprostiti' a Allah prasta i sa-
milostan fe.¨ (Ali Imran. 31.)
Ovai posliednii kur`anski aiet/recenica
iasno naglasava da ie sliiedenie Poslanika
Muhammeda a.s. uviet ne samo nase liuba-
vi prema Jedinome Bogu i Niegove liubavi
prema nama. kao Niegovim stvoreniima.
nego ie i uviet nasega konacnog statusa u
buducem zivotu/Ahiretu. Iiubav prema Po-
slaniku ie iedan od temelinih aspekata uku-
pnog islamskog zivlienia. Na drugome mie-
stu. u slicnom kontekstu. Milostivi Bog nas
upozorava da necemo postati viernici ako u
svakodnevnim zivotnim prigodama. u me-
dusobnim sporovima. za suca ne budemo
smierno sliiedili primier Muhammeda a.s..
iasno tamo gdie se niegova odluka moze
primiieniti. Muhammed a.s. ie znao nagla-
siti da su neki liudi upuceniii od niega u
ovosvietska pitania te ie poticao muslimane
na stalno promislianie i donosenie naiboliih
mogucih riesenia za zaiednicu. No kada su
u pitaniu viera i Bogosluzie Muhammed
a.s. ie bio nepogresiv. a niegove odluke iz
domene vierske prakse obvezuiuce za sve
muslimane.
I tako mi Gospodara tvoga. oni nece
biti vfernici dok za suca u sporovima me-
dusobnim tebe (Muhammede) ne prihvate
i da onda zbog presude tvofe u dusama
svofim nimalo tegobe ne osfete i dok se sa-
svim ne pokore." (En-Nisa`. 65) Krai ovo-
ga aieta automatski se prenosi na drugi aiet
u koiem se veli: 'Onaf tko se pokorava Po-
slaniku. pokorava se i Allahu¨. fer On
(Muhammed) ne govorio po hiru svome.
1o fe samo Obfava kofa mu se obznanfufe.
Uci ga fedan ogromne snage (Dzibril)¨.
(An-Nadzm. 3-5.)
Umjesto zak|jucka
Da bi muslimani uopce uspostavili vezu
sa Gospodarom svietova. moraiu se upo-
znati sa naiosnovniiim detaliima iz zivota
Poslanika Muhammed a.s.. a zato im sluze
zbirke hadisa prevedene i na nas iezik. Nit-
ko nema opravdania da o Poslaniku a.s. ne
zna osnovne biograIske detalie. A meni i
svakome tko govori ili pise o Muhammedu
a.s. trebalo bi stotine iezika da docaramo
vriiednost i liepotu posliednieg Allahovog
poslanika ili kao sto napisa iedan alim: da
svi muslimani svoie koze oderu i prostru da
po niima hoda Muhammed a.s. ne bi mu se
mogli zahvaliti za sve ono sto ie ucinio za
niih. No on to ne bi ni trazio od nas danas-
niih muslimana. al` bi trazio da zivimo
islam: da samo Allaha obozavamo i da se
samo Niegovo priiekora boiimo: da svome
bratu u vieri i svome susiedu zelimo ono sto
zelimo sebi: da svoiu diecu navikavamo na
namaz cim pocnu razlikovati desnu od liie-
ve strane: da ih cuvamo od prostih riieci i
kod niih razviiamo stid: da ih ucimo da uvi-
iek istinu govore. posteno rade i zaraduiu.
ier haram imetak nikada ne moze postati
halal: da oprastamo nanesenu nepravdu: da
se ne oholimo iedni prema drugima: da se
iskreno postuiemo i budemo prava braca:
da pomognemo svakoga u nevolii: da opro-
stimo dug ako smo u mogucnosti: da siro-
masne i nemocne medu nama naivise stiti-
mo: da se obrazuiemo i moralni budemo.
ier obrazovanie i moral ie nase naiiace oruz-
ie. ne nasilie. nego viera. obrazovanie i mo-
ral: da Kur`an ucimo i dove Stvoriteliu svie-
tova upucuiemo za sebe i nasu bracu u mu-
slimanskim zemliama. eto sto bi trazio od
nas Muhammed a.s.
Jos uviiek. nazalost. postoie oni koii
daiu sve do sebe da lazima i potvorama
diskreditiraiu Muhammeda a.s. No. sto vi-
se napadaiu nasega Poslanika iskreni ga
viernici ios vise vole i niegov sunnet. nie-
gov zivotni put sliiede. A Muhammed a.s.
niie utemeliiteli ni osnivac nove viere. ka-
ko nemuslimani nazalost tretiraiu Poslani-
ka. nego ie obnoviteli iedne te iste viere
dini-islama. koiu su zivieli i propoviiedali
svi Poslanici i priie Muhammeda. a.s. ‰
|
O
U
P
N
A
L
41
3295$7$.8%8'8ê1267
Vrlo cesto se susrecemo s pitaniem:
'Kako skupiti energiiu?¨. koiim liudi isticu
svu zahtiievnost ispravne obrade datosti zi-
vota u ciliu konstantnog zracenia snagom i
pozitivizmom. U prakticnom zivotu primie-
cuiemo vrlo razlicite intenzitete liudskih
zracenia. Postoie osobe. naprimier. odrede-
ni glumci. kada se poiave na sceni ili u nekoi
prostoriii poput magneta privuku sve pogle-
de prisutnih. Iz nacina na koii se krecu. go-
vore ili gledaiu kipi ono cime su im srca is-
puniena. I zato ie nasa prva impresiie odno-
sno sud o drugoi osobi koii odnosimo u pr-
vih sedam sekundi. baziran na procieni in-
tenziteta energiie koii odredenu osobu nosi.
Govoreci o pozitivnoi i negativnoi
energiiu u liudima mi govorimo o meha-
nizmima za iskliucivanie negativne i de-
tekciii prekidaca za ukliucivanie pozitivne
energiie. zatim se nas govor racva ka kana-
liziraniu probudenih energiia u pravce koii
se mogu zvati proiekti. udruzenia. Iirme.
pokreti itd. Nasa posao danas ie slican Te-
slinom poslu po pitaniu priienosa raznih
Iormi energiie iz iednog oblika u drugi. s
tim da ie nas naivazniii alat sociialna inte-
ligenciia putem koie gradeci poiedinacne
blokove/licnosti proiektiramo mostove
meduliudske duhovne arhitekture.
Energetski resursi su sveprisutni i sve-
dostupni. a Gospodar svietova kaze da su u
svom izobiliu neizbroiivi. Kao sto i za sva-
ku bolest postoii trava koia raste tako i za
nas optimalan pogon postoie svesprisutne
poiave koie mozemo pretvoriti u energiiu.
Energetski centri na koiima se napaiamo u
nasoi svakodnevnici su individualni. Nekad
ie to kutak sa dragim kniigama u domu.
miesto u nekoi gradskoi kniizari. miesta
gdie padamo na sedzdu. razgovor sa priiate-
liem. kvalitetan humor. laguna. tacna sa Iil-
dzanima. teretana. plavetnilo bazena. terasa
omilienog restorana. tocka na nekoi planini.
srca koia nas vole. itd. Iiudi izvlace energi-
iu za dalinie napredovanie iz pobieda koie
podrazumiievaiu suocavanie sa vlastitim
slabostima i konkurenciiom. Energiia se
moze izvuci i iz novog odievnog predmeta
u koiem se osiecamo ugodno i za koii zna-
mo da nam pobolisava (drustveni) imidz.
Drugim riiecima. iz svake paznie koiu dobi-
iemo. bilo da se radi o komplimentu ili kri-
tici. stiecemo priliku za punienie vlastitih
licnosti novom snagom volie i motivaciiom
da dieluiemo i miieniamo stvari. Ciepanice
koie zavrse u kotlovnici voza daiu energiiu
posliie koie voze ide napriied. Racunaniem
kolicine ciepanica i uglia mozemo izracu-
nati tocnu kilometrazu koiu voz moze da
prevali. Jaie koie poiedemo za dorucak.
sunceve zrake koie nas ogriiu u podne. pli-
vanie koiim smo razgibali ciielo tiielo stva-
raiu energiiu sa vrlo ogranicenim rokom
traiania. Za razliku od liudi. lokomotiva po-
sliie obilne vecere ne ide na spavanie nego
energiiu koiu ie dobila unosom u svoiu
utrobu (uglia i ciepanica) mora opravdati
iasnim kretaniem do odredenog cilia. Neiz-
broiivi energetski izvori koiima smo sva-
kodnevno izlozeni nas obavezuiu na preva-
liivanie novih kniizevnih kilometara. socio-
politickih strateskih milia i osvaianie novih
visina intrapersonalne duhovne arhitekture.
Neodvoiiv dio pametne organizaciie
vlastitog vremena ie ozivliavanie vlastitih
noci odnosno ustaianie iz postelie radi ra-
znih nocnih aktivnosti posliie odredenog
broia sati prikupliania energiie snom. Mu-
hammed. a.s.. coviek koii ie naibolie crpio
i preradivao zivotnu energiiu oko sebe.
isticao ie stetnost slagania prospavanih sa-
ti na nove sate spavania bez pravovreme-
nog utroska vec stecene energiie.
Pozabavimo se u nastavku prakticnom
stranom utroska energiie iednog muslima-
na koii ne uspiieva prakticno obraditi
ogromnu energiiu prikuplienu kroz ibade-
te za razliku od neviernika koii iz iedne
case vina. npr.. iscrpi vise energiie koiu
materiializira na razne nacine nego nas
praktikant iz. npr.. nocnog namaza. Sto
mislis. ciienieni/a citaoce/citateliko. kako
to iednom polazi za rukom. a drugom ne?
Brz odgovor na postavlieno pitanie bi
glasio da se radi o sviiesti konzumenta vina
da svoi po zdravlie rizican izbor mora
kompenzirati nadprosiecnim rezultatima.
pa naprimier brusi svoiu recenicu aktivnim
citaniem u zelii da opravda ili zasieni odre-
denu vlastitu iavnu slabost. Kod viernika
praktikanta spomenuta proaktivna griznia
saviesti ie eliminirana samozadovolistvom
usliied vodenia brige o halal hrani i picu u
potpunosti zanemaruiuci obavezu preoak-
tivnog preliietania nairazlicitiiih novih spo-
znainih prostranstava! pa tako popunieni
halal hranom i halal picem cak i ako proi-
zvedu nesto potpuno neartikulirano kao sto
ie podrigivanie i to ie sevap ier ce se posliie
zahvaliti Stvoriteliu riiecima elhamduli-
llah. Ozbiliniii odgovor na ovo pitanie za-
htiieva demontiranie opisanog mentalnog
sklopa i stavlianie pod lupu vise mentalnih
invaliditeta koii se preplicu u musliman-
skim drustvima blokiraiuci dielovanie kre-
ativnih kvasaca u Iormi Kniige. gradova i
drugih neizbroiivih Allahovih aieta.
|s|amska pslbo|oglja
Loooot|·ao|o ooota|o|| |ova||o|tota
|o|o Tu|o
|
O
U
P
N
A
L
42
3295$7$.8%8'8ê1267
Kreatlvna cvorlsta
Kao sto postoie periodi sietve i zetve
odnosno periodi kada sve u prirodi aku-
mulira neophodne sokove i periodi kada
ti sokovi dobivaiu izgled raznih oblika.
boia i ukusa. u zivotu svake osobe postoii
periodi kada nien intelekt ovulira i ceka
da bude oploden. Kako uticati na te peri-
ode i kako ih prepoznati? Na planeti gdie
trenutno obitavamo postoie geograIska
kreativna cvorista poput miesta sudara ra-
zlicitih vietrova. klima. vegetaciia. vrste
kamena. dodira suprotnosti prirode (npr.
more i hridi). itd. Postoie i kulturno-civi-
lizaciiska cvorista poput komada zemlie
stisnutog izmedu i oblikovanog od strane
razlicitih drzava (tzv. tromede). Medu-
tim. vidimo iako puno liudi koii odrastaiu
na takvim miestima bez sviiesti o energiii
koiu nude. Cak ih prokliniu. ne ostavlia-
iuci nikakav poseban doiam na promatra-
ca ni poiavom niti rezultatima.
Postoie miesta na globusu koia imaiu
u sebi sve od iznad navedenog i puno vi-
se. a koia cemo opisno nazvati duhovna
kreativna cvorista ier smo upuceni iasnim
tekstom na niihovu posebnost. Muham-
med. a.s.. kaze: 'Namaz u moioi dzamiii
(u Medini) bolii ie od hiliadu namaza
obavlienih u drugim dzamiiama. a namaz
u El-Mesdzidul-haramu (u Mekki) bolii
ie od sto hiliada namaza obavlienih na
drugom miestu.¨ (Ahmed. Tirmizi) U
iednoi drugoi vierodostoinoi predaii isti-
ce se i mnogostruko veca vriiednost
obavlienih namaza u odnosu na druga
miesta u dzamiii Aksa u Palestini.
Ipak. bereket ova tri kulturno-civiliza-
ciiska cvorista zaiedno sa bereketom svih
niihovih historiiskih preplitania. insprira-
tivnih klimatskih oscilaciia na dnevnoi ba-
zi. itd.. moze u potpunosti zaobici i stalne
stanovnike tih miesta. Takoder. liudi koii
kratko boraveci u ovim blagoslovlienim
obiektima/miestima koii su blagoslovlieni
zaiedno sa svoiom okolinom (vidi poglav-
lie El-Isra`. 1). posegnu za sibicarskom
matematikom racunania broia klanianih
namaza puta 100.000 namaza naprimier.
trliaiuci zadovolino ruke. propustaiu primi-
ietiti ciiele spletove Iaktora koii se na tim
istim prostorima aktivno uticali na izgrad-
niu moralno-intelektulanih divova. Da niie
tako i oni bi danas pod utiecaiem bereke-
ta tih ispravno shvacenih namaza ostav-
liali doiam liudeskara koii bude respekt i
divlienie. Medutim. to niie slucai. pa umie-
sto liudskih gromada koii se napaiaiu iz
spomenutih duhovno-kreativnih cvorista i
izrastaiu u svietske stupove pravde. insisti-
raiuci na. npr.. upotrebi prirodnih resursa
kao pregovarackog aduta u ciliu pobolisa-
nia statusa i standarda svakog zivuceg mu-
slimana i muslimanske na globusu. imamo
debeliuskastu i umazenu elitu prezadovoli-
nu rezultatima vlastite sibicarske matema-
tike. Zasto? Koii sastoiak nedostaie nasim
dusama a neophodan ie za aktiviranie pod-
sviesnih rezervi kreativnosti? Koii su to
procesi koie ne pokrecemo? Ili. koii su to
procesi koie ne privodimo uspiesno kraiu?
Zasto pripadnici drugih religiisko-civiliza-
ciiskih krugova ios uviiek bolie prikupliaiu
i obraduiu zivotnu energiiu? Jesu li niihovi
dlanovi siri. a srca dublia?
Za clm strastveno zudlmo?
U odgovoru na pitanie iz podnaslova ie
odgovor na vrstu i kvalitet rezultata koie
postizemo ier strastvena zudnia podrazu-
miieva ukliucenost naseg cielokupnom sr-
canog potenciiala. Postoianie strastvene
zudnie u neciiem srcu sviedoci o niego-
vom potenciialu ier ie zudnia ogromna
koncentrirana energiia usmierena prema
necemu. Ispravna strastvena zudnia ie bla-
godat i biva darovana liudima tek nakon
ispuniena odredenih preduvieta.
Zar mislite da cete uci u Dzennet. a
fos vam nife dosao primfer onih kofi su
prosli prife vas. Snalazile su ih bifeda i
nevolfa i bili su potresani dok fe govorio
poslanik i oni kofi su vferovali s nfim.
Kad ce pomoc Allahova? Zar nife uisti-
nu Allahova pomoc blizu'¨ (El-Bekare.
214 Mlivin priievod)
U aietu iznad. Stvoriteli i Naibolii Po-
znavalac coviekovog naiveceg pokretaca
precizno opisuie odredeni splet okolnosti
neophodan u procesu nastanka stania srca
koiem se otvaraiu neslucene mogucnosti.
Te okolnosti zaokruzene izrazima 'biie-
da¨. 'nevolia¨. 'potresi¨. moraiu odabrane
dovesti na granice psiho-Iizicke izdrzliivo-
sti da bi rasli i bili oblikovani kroz stra-
stvenu zudniu za odredenim uspiehom. Iz
aieta vidimo da Uzviseni Sviedok pazliivo
tretira to stanie srca koie ie dobilo svoiu
artikulaciiu u vapaiu: Kad ce pomoc
Allahova?¨ tretiraiuci bolan vapai svog
milienika. a.s.. i niegovih sliedbenika opu-
stenim retorickim pitaniem Zar nife ui-
stinu Allahova pomoc blizu'¨ iasno nam
isticuci da ie takvo stanie srca blagoslov-
lieno te da ne steti i da potraie.
Na drugom miestu u Kur`anu. u ied-
noi drugoi dubini poglavlia el-Bekare.
Allah. dz.s.. ponovo istice vaznost stra-
stvene zudnie pri razvoiu vlastitih plano-
va: Doista vidimo okretanfe lica tvog
nebu. Pa sigurno cemo te okrenuti kibli a
kofom si zadovolfan. Zato okreni lice svo-
fe prema Mesdzidul-haramu.¨ (El-Beka-
re. 144 Mlivin priievod)
Klasicni komentatori kazu da ie pret-
hodni aiet obiavlien nakon Muhammedove.
a.s.. zudnie za obiavom koia ce oznaciti
promienu kible iz Jerusalema prema Mekki.
Svoiu zudniu Muhammed. a.s.. niie verbali-
zirao u vidu dove iz stida prema Stvoriteliu.
ali ie zudnia niegovog. a.s.. srca doprla do
Uzvisenog koii to iasno stavlia na znanie:
Doista vidimo okretanfe lica tvog nebu.¨
Ili kako to prevodi Korkut koii cesto zuri da
u kur`anski tekst umiesa komentar muIessi-
ra: Jidimo Mi kako sa zudnfom bacas po-
gled prema nebu.¨ Zudnia niie direktno
spomenuta u kur`anskom tekstu. ali se pre-
poznaie iz konteksta i klasicni komentatori
ie isticu (npr. es-Suiuti) navodeci da izvede-
nica glagola 'qallebe¨ u kontekstu aieta
oznacava okretanie lica liievo-desno u ne-
strpliivom iscekivaniu obiave. Valia dodati
da ie Muhammedova. a.s.. zudnia za ovim
historiiskim dogadaiem promiene kible bila
potaknutom snaznom zeliom za ostvare-
niem vecih kolektivnih cilieva: ocitanie lek-
ciie ievreiima: brza islamizaciia Arapa: di-
ielienie iste kible sa Ibrahimom. a.s.. i dru-
gim poslanicima. I tu vidimo ciielu sliku
zivog srca koie ie u punom potenciialu an-
gaziranu u ime vecih cilieva. I. naravno.
Uzvisenog Sviedoka koii cita tu emociiu i
na niu reagira.
Poput osobe koia strastveno zudi za
pitkom vodom iasno vizualiziraiuci oazu
u pustinii i osoba iskusana brodolomom
nakon zudnie za spasiocima iasno vizua-
lizira brodove na pucini odnosno doziv-
liava iskustvo Iatamorgane. dokumentira-
no u Kur`anu (v. Nur. 39). koia sviedoci o
izuzetno iakoi kreativno-stvaralackoi
strani nasih dusa aktiviranih u staniima
strastvene zudnie.
Zudnia za bilo cim biva plodonosna sa-
mo ukoliko se ispravno kanalise. Zudnia za
zenom stvara upecatliiva kniizevna diela
ukoliko kniizevnik zauzda svoie strasti i
prevede ih u pisanu liubav. Zudnia za vide-
niem Allahovog lica ne mora stvoriti nista
ukoliko niie upregnuta u Iunkcionalan tale-
nat. Zudnia za boravkom u blizini Allaho-
vog poslanika. a.s.. moze biti kontraproduk-
tivna ukoliko niie materiializirana u Iasci-
nantne rezultate i diela.
Vrlo cesto zudnia za velikim rezultati-
ma osoba iz drugih religiisko-civilizacii-
skih krugova. biva ispravniie niegovana i
kanalisana od samozadovolinih muslima-
na koii od svoiih duhovno-kreativnih cvo-
rista koriste samo hladovinu. Poput siro-
masne muslimanske porodice koia ima
vocniak na koiem svako drvo daie po
100.000 novcanica. a oni zahvaliuiu Alla-
|
O
U
P
N
A
L
43
3295$76.8%8'8ê1267
hu. dz.s.. samo na niegovom hladu. ...kao
onaf ko ispruzi dlanove svofe prema vodi.
da bi stigla ustima nfegovim a nece mu
ona stici.¨ (Grom. 14).
Zedan g|eda u vodu
Nfemu fe priziv istinski. A oni kofe
prizivafu mimo Nfega. ne odgovarafu im
nista. sem kao onaf ko ispruzi dlanove
svofe prema vodi. da bi stigla ustima nfe-
govim a nece mu ona stici, a dova ne-
vfernika samo fe zaludu.¨ (Grom. 14
Mlivin priievod)
Iako se prethodni aiet sa svoiim kon-
tekstom prvenstveno odnosi na one koii
Allahu pripisuiu ortaka (musrike). menta-
litet opisan u aietu odnosno pogresan
mentalni stav/sistem razmisliania. u svoi
svoioi zilavosti dominira licnostima i da-
nasniih prakticnih muslimana.
Gdie griiesi zedni. pored obracania na
pogresnu adresu (laznim idolima). koii zeli
utoliti svoiu zed pasivnim pruzaniem plit-
kih dlanova prema dubokom bunaru u na-
drealnoi nadi da ce se ta voda sama od sebe
uspeti do niegovih usta? Griiesi u tome sto
ne shvata da mu ie srce umrtvlieno i kao
takvo liseno iskrene zudnie za istinom.
Iskrena zudnia u srcu natierat ce osobu da
temeliito prostudira sve diielove puta i pre-
preke do cilia za koiim strastveno zudi. pa
ce doci do svih potrebnih sredstava (uze.
koIa. itd.) i uloziti snagu misica neophodnu
na putu utoliavania iedne obicne zedi.
Gdie griiesi suvremeni musliman i
muslimanka koii. pored obracania na po-
gresne adrese (korumpirani lideri). ver-
balno i pisano artikuliziraiuci svoiu zeliu
za. naprimier. globalnom islamskom dr-
zavom? Griiesi u tome sto ne shvaca da
mu/ioi ie srce umrtvlieno i kao takvo lise-
no iskrene zudnie za istinom. Zed niie
isto sto i iskrena zudnia. Zed se moze uto-
liti tecnoscu koia vrlo brzo postane mo-
kraca. Zudnia kao daleko dublii i kom-
pleksiniii osiecai u srcu natierat ce osobu
da temeliito prostudira sve diielove puta i
prepreke do cilia za koiim strastveno zu-
di. pa ce doci do kristalno iasne viziie.
svih potrebnih sredstava na razlicitim eta-
pama ostvarenia iste.
Voda u ovom aietu moze biti metaIora
za Kur`an. hilaIet. liubav. zaiednistvo um-
meta. itd.. dok dlan mozemo posmatrati kao
metaIoru za sve plitke i neizbrusene alatke
koiima se sluzimo do vlastitih cilieva. Kad
hocemo da zadobiiemo srce voliene osobe.
necemo ga dobiti na dlanu ukoliko samo
pruzimo ruke prema nioi i izrazimo zeliu za
niom. Do voliene osobe dolazimo stvara-
lackom zudniom koia se maniIestuie kroz
toplo srce koie reIlektira brigu u ocima. to-
plinu u glasu i konkretna diela.
Gdie griiesi potenciialni bodybuilder.
osim obracania na pogresne adrese (in-
stant literatura). koii zeli utoliti svoiu zed
za deIiniraniem na svom tiielu svih po-
znatih misica. pruzaiuci svoie ruke prema
tegovima i iezikom isticuci da mora viez-
bati? Griiesi u tome sto ne shvaca da mu ie
srce umrtvlieno i kao takvo liseno iskrene
zudnie za estetski liiepom tielesnom deIi-
niciiom. Iskrena strastvena zudnia bi ga
opskrbila svom potrebnom voliom i moti-
vaciiom na putu ostvarenia iednog takvog
cilia na putu ciieg ostvarenia ie potrebno
puno vise od povrsne zedi.
Gdie griiesi suvremeni ucac Kur`ana
koii. pored obracania na pogresne adrese
(neposveceni i povrsno obrazovani ucite-
lii). zeli utoliti svoiu zed za shvacaniem
novih dimenziia kur`anske riieci. pruzaiuci
svoiih ruku prema kur`anskim stranicama
u nadrealnoi zelii da ce se nove dimenziie
Kur`ana pasivnim citaniem same uspeti do
niegovog uma? Griiesi u tome sto ne shva-
ca da mu ie srce umrtvlieno i kao takvo li-
seno iskrene zudnie za istinom. Iskrena
zudnia u srcu natierat ce osobu da temeliito
prostudira sve diielove puta i prepreke do
cilia za koiim strastveno zudi. pa ce doci
do svih potrebnih sredstava (npr. arapski
iezik. klasicni komentari. islamske disci-
pline. hadisi. itd.) i uloziti snagu intelektu-
alnih i Iizickih misica neophodnih na putu
utoliavania iedne takve zudnie.
Ni san nam nece doci na oci ukoliko
za niim ne zudimo. Odnosno ukoliko zu-
dimo za necim drugim. san kao iedna od
naiiacim potreba liudskog organizma ne-
staie i ne vraca se dok ne udovoliimo vla-
stitoi zudnii. Nema covieka koii sa stra-
stvenom zudniom trazi taine Kur`ana. ce-
zniivo bdiiuci nad niim dok sviiet spava. a
da mu Allah. dz.s.. nece otkriti niegove
taine. Medutim. cezniivo bdiienie ili stra-
stvena zudnia podrazumiievaiu spremnost
na naiveca ulagania i rizike. a Kur`an kao
ziva riiec se otkriva samo zivima koii vo-
de aktivne zivote. Tko ie spreman osvoiiti
naivece planinske vrhove u ime veceg ci-
lia. niemu/nioi ce se otvoriti i kur`anski
vrhovi. Tko ie spreman osvoiiti naivece
dubine oceana. niemu/nioi ce se otvoriti
naivece dubine kur`anskih poglavlia. Tko
ie dovolino strpliiv da ceka otvaranie nai-
liepsih primieraka Ilore i Iaune. niemu/
nioi ce se otvoriti nailiepsi Allahovi aieti u
Iormi pisanih riieci ili niegovanih liudi.
Zak|jucak
Ako ie Iblis samo bastovan negativnih
sugestiia u umove i srca nemarnih liudi.
posto nad nama nema vlasti mi bi mora-
li biti bastovani pozitivnih sugestiia u
umove i srca liudi te na tai nacin pokrenu-
ti metamorIozu uspavanih licnosti i uliep-
sati i krvnu sliku neposrednog drustva. ali
i estetsku sliku sviieta.
Uloga Iitoterapeuta u ciielom procesu
ie iznimno velika ier dusa moze racunati
na tiielo kao snaznog i pouzdanog nosio-
ca samo ako ie tiielo ispravno hranieno. S
druge strane nasi kognitivni procesi. pa i
raspolozenia osim sto ovise od onoga sto
iedemo. ios vise su vezani za speciialitete
raznih inIormativnih kuhinia i ambiienta
u koiem su isti nudeni. Upravo zbog toga
neriietko liudi otkriiu svoie kreativne po-
tenciiale i prodisu umom. dusom i tiielom
nakon intelektualnog itikaIa u Iormi smi-
slenih periodicnih distanci u odnosu na
spomenute kuhinie i niihovo osoblie. Kad
osiete da se ponovo mogu ushititi zbog
neke spoznaie ili zakliucka ushiceniem
zdravog dieteta shvacaiu da su uspieli
izroniti ispod sloieva mreza koia su im
sputavale srce i cula te. obaviieni zaglu-
suiucom tisinom i toplim zrakom pociniu
dinamican zivot ispocetka. ‰
|
O
U
P
N
A
L
44
32/(0,.(,67$-$/,l7$
Moi mi ie davnasnii priiateli nedavno
skrenuo pazniu na tekst Filipa Mursela Be-
govica (FMB) u posliedniem broiu Prepo-
rodova Journala. Donio mi ie tekst i zamo-
lio da vidim o kome ie pisac napisao dielo.
obecavsi mi platiti svu silu svega i svacega:
4308 grama starih cavala koie ie svoiedob-
no odbacio Dusan Dzamonia: zvakacu gu-
mu koiu ie 1953. zvakala Merilyn Monroe:
posliednie drveno zubalo Walta Diesnya.
ono s koiime ie smiieseci se. kao nacrtan.
umro: ostatke sapuna koiim ie svoie savrse-
no tiielo osobno sapunala Brigitte Bardot i
slicne umietnine basnoslovne vriiednosti:
ono sest nula sve dviie po dviie. sto ce reci
tri sasvim nova poliska WC-a.
Tekst koii mi ie donesen u nekoi papir-
natoi vrecici obiavlien ie u sklopu Begovi-
ceve stalne rubrike MURSEIOV SEGI-
STAN. pod naslovom Sastanak u Prdeha-
ni. u Preporodovu Journalu. broi 126.
(SEGA ie riiec koia ie u nas iezik do-
tekla s dva iezicna izvora: niemackoga i
turskoga: kao niemacka riiec oznacava
pilu oliti testeru: kao turska riiec znaci sa-
ka. a ima nekoliko znacenia: 1. obicai.
navada: 2. himbenost. prevara: 3. sala.
komediia. saliiva stvar.)
Ne vieruiem da ie pisac htio nekoga
otpiliti. ili sakom udariti. nego da ie ipak
htio nekoga nasmiiati. dakle riiec ie o sa-
li. saliivoi stvari. Naravno. niie to Kunde-
rina Sala. nego ie Begoviceva sala imala
biti benigna satiricna prica o nekom Bezi-
menom Mocniku. koiega ie doista tesko
prepoznati buduci da pisac ne zna graditi
likove. pa tako nam ne daie nikakve in-
Iormaciie ni o glavnom iunaku. ni o mie-
stu zbivania radnie. Mladi pisac. pace
humorist-satiricar. naprosto ne zna pre-
tvoriti dobru ideiu u iasnu pricu sa smi-
slenim recenicama koie bi nas odvele u
rai humoristickog smiieha ili vrt u koiem
zriiu kisele satiricke iabuke.
Nazalost. u tekstu nisam nasao ni hu-
moristicne radosti. a ni satiricnog naboia.
ier ie. cini se. FMB. kao zamienik glav-
nog urednika. pisao tekst po narudzbi o
cemu ce valida vise znati glavni urednik.
Ismet Isakovic. ili pak sam Izdavac. Kul-
turno drustvo Bosniaka Hrvatske 'Prepo-
rod¨. predsiednik koiega ie Senad Nanic.
FMB se tesko nosi s recenicama. po-
nese ga neka riiec. a onda ie posliie izgubi
u bespucima humoristicko-satirickih pi-
smena. Bas i ne drzim da takvih nemarnih
pisaca. U satiricnom tekstu mora se iasno
vidieti na koiu ie adresu tekst upucen.
inace nema svrhe. Zato sam naipriie tra-
zio nesto prepoznatliivo. nesto cemu se
pisac ruga. a on se ruga slucainom prdezu
nekog Predvodnika. dakle Vode. Tesko ie
pratiti smrad prdeza ciielo vriieme price a
da se i sami ne usmrdite.
Odmah sam pomislio da se pisac upu-
stio za Domanovicem i niegovim Vodom.
pa ce sad Predvodnik. kao Voda. povesti
svoi narod u neku od smrdliivih provaliia.
Pred koiima stoii J. D. Salinger i pokusava
spasiti nemirnu diecu da se ne strmopizde u
bezdan piscevih domisliaia. A niie.
Piscu se. naime. vise svida tata humor i
mama satira koii proizlaze iz obicnoga pr-
deza. Naravno. i prdez moze biti umiet-
nost. sto Nizozemci pokazuiu u siainim
zabavnim emisiiama u koiima prdopiievci
i prodosvirci izvode razne melodiie pred
prepunim gledalistem. Gledaliste se smiie
i pliesce umietnicima koii prdom maestral-
no sviraiu glasovite ariie.
FMB ne ide tim putem. On sav svoi
humor smiesta u sastanak nekog Viieca.
Odbora. sto li?. a da ne kaze o kakvom se
Viiecu ili Odboru radi. Buduci da ie riiec
o segi. odmah mi ie postalo iasno da ie
prd mladoga FMB odieknuo u satirickoi
praznini. buduci da ie glavni iunak. po-
kretac prdenia. to iest Prvi Prdonia. cini
mi se. odavno dragovolino sisao s prdac-
ke politicke scene.
Naime. sve upucuie da ie riiec o biv-
sem Predvodniku. da ne kazem Premiie-
ru. Ivi Sanaderu. Niemu su se godinama
svi ulizavali. slikali ga hrvatski drzavni
slikari. koii su stvorili novu The picture
oI Dorian Gray: zbog niega su prdieli i
odprdieli naiblizi suradnici. sliiedeci svo-
iim ulizivackim prdlievinama Volienoga
i Prdliivog Vodu.
Na Sanadera upucuie i lik koii mu ie
naiblizi. a to ie Naiodaniii ulizica. Prateci
ulizivacku kariieru naseg uvazenog radi-
ologa i politicara. dr. Andriie Hebranga.
lahko se dade zakliuciti da ie Begovic mi-
slio na niega kao na Naiodaniieg Ulizicu.
Koii ie bolestan od zelie za vlascu. pa se
ulizuie svakome tko mu barem Iiktivno
dadne bilo kakvu vlast. Da ie riiec o dr.
Hebrangu iasno ie i po piscevu opisu. ier
Hebrang se doista dici niegovanim siie-
dim brkovima.
U FMB prici poiavliuiu se ios neki li-
kovi u anonimnoi i amorInoi masi politic-
kih prdaca. Tu ie. priie svih. tragicni lik
nekog Mistera Flicka. Ne znam koga bi
oznacavao tai lik. osim. ako niie riiec o
nekom strancu. Sudeci po prezimenu.
Mister Flick bi mogao biti neki kniizevni
lik (ali bez dovolino iasnih Iizickih osobi-
na) ili pak sinonim. u ovome slucaiu i za
ministre inozemnih poslova. mozda Gor-
dana Jandrokovica? Ili ie to ipak Milomir
Zuzul? Mate Granic? Doista ne znam tko
od niih. a mogli bi biti i sva troiica. Moze
bit` da ie Mister Flick Predvodnik neke
stranke? Mozda Milorad Pupovac?
Da niie pisac spoiio cetiri karaktera u
iedan i nazvao tai hibridni lik imenom ne-
kakvog Mistera Flicka? A mozda ie Mi-
ster Flick i negdasnii ministar pravosuda.
Ivan Simonovic? Ili pak Vladimir Seks
koii doista umiie od svakog prdca napra-
viti vierodostoian pravni paragraI? Doista
Objav|jujemo reakclju Kema|a Mujlclca na tekst ¨Sastanak u Prdebanl" objav|jen u pretbodnom ¨Preporodovom
|ourna|u"
|·ooo·ooova o·oo|aoa u
Mu·so|ovu Soz|staou
Kemal Muficic
|
O
U
P
N
A
L
45
32/(0,.(,67$-$/,l7$
bi mogli biti svaki od navedenih. pa se ne
bih usudivao pokazati bas iednoga.
Tu ie ios neki SeI Iinanciia u koiem niie
bilo tesko prepoznati Ivana Sukera. Osobito
zbog toga sto mu ie pisac dao privilegiiu da
dvostrukim prdcem podrzi Prvoga Prdaca.
Dakako. poiavliuiu se tu i drugi likovi. kao
neki Novailiia. Tai bi pak Novailiia imao
biti mozda novi clan Vlade? Koii? Nitko mi
ne dolazi u pamet. ier bas i nisam pratio ko-
ga ie sve Sanader promiienio u svoioi Vla-
di. E. onda se tai anonimni Mister Flick. u
opcoi prdlievini malkice zasrao dozivaiuci
svoi prdac u pomoc kako bi dao punu po-
drsku Volienome.
Da ie u prici ipak riiec o Sanaderu potvr-
duie i krai price kad se iznenada poiavliuie
Spremacica. Tko bi mogla biti Spremacica?
Po svemu sudeci to bi mogla biti Jadranka
Kosor. Sanaderova nasliednica. to iest Pre-
miierka. FMB iu ie pretvorio u Spremacicu
zato sto ie pocela prozracivati zgradu Vla-
de?. nakon sto iu ie Sanader dobrano zasmr-
dio. Medutim. ni Novu Premiierku niie mi-
moisao satiricarev trn. pa se i ona izvoliela
nabosti na ni. pustaiuci nimalo ugodan zvuk
za damu takva izgleda i ugleda.
Autor vrlo lucidno naziva prostoriie
Vlade?. u koiima se odrzavaiu vazni sa-
stanci. carobnom dvoranom u koioi i gu-
zice govore. Jure Kastelan bi rekao da se
od te misli dade napraviti i dobar aIori-
zam. Dakle. to bi imao biti satiricki sadr-
zai FMB Prdehane.
Mozda su nekome smiiesni takvi proi-
zvodi Tetke Guzice. ali meni nisu. Naime.
dosta sam toga procitao na tu temu. napisa-
no puno kvalitetniie. Primierice. Juniie Pal-
motic se u glasovitoi Govniadi. napisanoi u
17. stoliecu. izvrsno narugao ondasniem
knezu iavno napisavsi: . a u gacah usmr-
deno/ miesto zvonca govno visi/ smrade iz
repe istiskani/ Vas si govnen. kneze usrani.
Paio Kanizai napisao ie: Negdie duboko. u
svakom se covieku kriie govno! Kriie li se
to govance i u FMB? Itd.
Ali kad ie riiec o satiri. moi naruciteliu.
kad ie riiec o humoru. onda ie tu siaian pri-
mier hrvatskoga kniizevnika Kazimira
Klarica. Koii ie savrseno opisao guzicu i
guzice i sve niihove literarno-satiricno-hu-
moristicke domete. Evo u ciielosti toga Ka-
zina teksta. prepisanog garamond pismeni-
ma. iz humoristickog romana Kolut natrag:
Coviek zbog guzice odluta koiekuda. Zbog
nie dolaze u divne i ocaine situaciie. Guzi-
ca ie zapravo i pokretaca poviiesti. Krece
se kao sipa. ispusta plinove i napreduie.
Vlasnik ie mora slusati. pa ie tesko utvrditi
ie li iaca guzica ili mozak: Guzica i mozak
imaiu niz odnosa. Povezani su. Siiamski
blizanci. Samo razlicito misle. Mozak ied-
no. a guzica drugo. Sukob ie neminovan.
Mozak zbog nekih sumniivih uvierenia
pocne straikati gladu. I ne pita guzicu sto
ona o tom problemu misli. Pati se guzica.
ni kriva ni duzna. Niu ne zanima ni idei-
nost. ni diialektika. ni odnos drustvenih
snaga. Da ikako postoii dezintegriranie
liudskog tiiela. ili mogucnost odcieplienia.
guzica bi to odmah trazila. Da se izdvoii i
krene svoiim putem. A kad se diiele batine.
guzica ie prva na redu. A zapravo bi trebalo
premlatiti mozak i primozak. Guzica hrani
mozak. a ovai donosi glupe odluke. Guzica
ie potisnuta. degradirana. Morala bi imati
barem ista prava kao i glava.
Iiude ie lakse podiieliti po guzici nego
po glavi. Od nie sve pocinie. Guzicari su
mnogobroini u drustvenim snagama. Oni su
uvuceni u druge guzice. Oni bi trebali osno-
vati sindikat guzicara. Muktasi. nabiguzice.
zderonie i ostali. razvrstani su odmah iza
guzicara. Umiesto glave. oni imaiu razviie-
nu guzicu. Oni bi morali. kao i ostali. imati
svoi grb i zastavu. Zastavu s velikom slo-
vom G i grb s krupnom guzicom u sredini.
Oko takvih zastava okupliali bi se svi guzi-
cari. A kasniie bi se utvrdilo da pod drugim
zastavama mozda i nema nikoga. Zastava
guzice ie mocna i magnetska. Gdie se diieli
kopania. svi su tu. Himna guzicara bila bi
svima iasna i prihvatliiva. To bi bila snazna
prdlievina. borbena i nezavisna. Pociniala
bi tihim pistaniem. Kasniie. zna se. Salve
prdeza i koracnice. Stupaiu guzice u osmo-
redovima i gaze sve pred sobom. Poviiest ie
niihova. Naisnazniia guzica. kao na paradi.
iase na mozgu kao na kliusetu. Mozak se
propinie. buni. Drze ga i vode. Diktat guzi-
ce ie celican. Velika povelia guzice.
Poviiest guzice niie zastrasuiuca kao
poviiest glave. Ona uviiek ide otpozadi i
cvrsto zauzima svoie miesto u historiii.
Svi vladari slikaiu se do pasa. guzicu za-
nemaruiu. A trebalo bi ih postaviti kao na
igracim kartama. Da im glava visi dolie. a
guzica gore. Slikari i kipari trebali bi
oviekovieciti naivece guzice u poviiesti.
Oni su to propustili. I tek bi se onda utvr-
dilo da su naiveci gadovi i poviiesne lic-
nosti imali i naivece guzice. Kao lavor.
skaI. katnica. Guzica iedne pokoine Ma-
riie Tereziie odvukla ie kao Atlantida
mnoge nase decke u propast. Guzica ih ie
doslovno progutala. Pa guzica Katarine
Velike. ili dupence siledziie Nerona.
Naivece guzice imaiu diktatori. Oni u
niu mogu strpati ne samo svoi nego i sto-
tiniak drugih naroda. Poviiesna guzica
gniiezdi se kao kvocka na pilicima. Puna
ie viernih podanika. Za one snage koie
namieravaiu skinuti poviiesnu guzicu s
priiestolia i vlasti. tvrdi se. da nesto kopa-
iu i svrliaiu oko guzice.
Guzica ie Bastilia. Ali nikada osvoie-
na ni razrusena. I nainapredniie snage za-
razene su guzicarstvom kao leprom. Ispo-
cetka se misli: nema ih. sruseni su! A ka-
sniie. vidi se da ie guzica opet tu. Iiudi se
ne srame laiati i naklapati. Ali. ako se
oglasi guzica i nesto intimno prozbori. svi
skoce. Tko. zaboga. tako prdi i smrdi?
Srecom. nitko zbog prdenia niie dospio u
buharu. kao zbog govora gubice. Sto sa-
mo pokazuie da ie guzica pametniia. (Bo-
lie da ie slusao guzicu nego glavu.) Ona
ie uviiek u skladu sa svim zakonima.
Govor guzice ie svima razumliiv. Es-
peranto guzice. Nema tu rasnih ni vier-
skih podvoienosti. Pa cak ni razlike izme-
du zivotinia i liudi. Koni ne zna Iicukati
ili iodlati. ali umiie kao i celiade prdieti.
U guzici ie smiesten savrseni. bozanski
instrument. A kada on iednog dana crkne.
gotovo ie s guzicom. Guzica ie skupa s
vlasnikom otprdiela u lovista i blazenstva
viecnih guzica. (Kad ti grobar preko riti/
zadniu grudu zemlie hiti)...
Javlia se andeoska guzicarska glazba.
Plove sivi i modri oblaci kao ribe u sieni
vrba. Zviiezde se ios ne pale i ugodai mek i
ocaian. Dira covieka nesto oko guzice. Nai-
priie pocne uvertira nieznih dieciih nevinih
guzica. Kasniie se upetliava mocna prdlie-
vina pokoinih guzica. Glas mrtve guzice.
Sverazoran. kao truba andela Gabriiela.
Guzica putuie kao mala sarena pticica i pi-
iuce. Vlasnik guzice putuie u suprotnom
pravcu. Direktno u pakao. A guzica u bla-
zenstvo kao dasak. Vlasnik se dere kao hiie-
na. moli guzicu da ga povede sa sobom. On
ie u stvari sve samo radi nie radio.
Niegova deracina se ne razumiie. Go-
vor i prdez se nikada nisu razumieli. Ka-
|
O
U
P
N
A
L
46
32/(0,.(,67$-$/,l7$
moli na rastanku. A imali bi si koiesta ios
povieriti. Guzica mase svome nosiocu: pa.
pa! Glasovi dieciih guzica ponovo se iav-
liaiu. Oblaci su se razmakli i propustaiu
guzicu kao brod kroz ustavu. U more i
viecnost carstva guzica. Konacno. Kako ie
divno opet i viecno biti sa svoiima.
Dakako navedenim tekstom doista ne
mislim reci da ie proizvod FMB-a prdlie-
vina. niti da ie On Kazina guzica. tim vise
sto ia svakog covieka nazivam coviekom.
pa bio i necoviek. i sto liudski govor nikad
nisam. ni necu. nazivati prdlievinom. Ja
sam tako odgoien: da budem to sto iesam.
musliman i Bosniak. pa i pereguz. baliia.
vec kako ie tko svikao da pogrdno naziva
liude moga podriietla i viere. U mome su
dietinistvu baliiama nazivali svakoga ono-
ga. bez obzira na vieru. tko ie bio svoiegla-
vac. nasrtliivac. liiencina. neradnik. rasi-
pnik. protuha. neotesanac. (znacenia
turske riieci baliia). a znalo se dogadati da
sam gdiekad bio sve to. Kad bih htio para-
Irazirati Isu Peigambera. rekao bih: Tko od
ie od vas bez griieha baliiskoga. neka prvi
na mene baci kamen!
Niie ta FMB Prdehana. u Preporodu.
takav tekst. moi naruciteliu. koii bi i sam
pisac razumio ier ie napisan u zloi namie-
ri. a ne zna se zasto. protiv koga ili cega.
osim ako niie napisan protiv nekoga pra-
vednika u kutu. svakom necasnom ambi-
ciozniku na putu?
U piesmi NAGIOST PUZA. Antun
Nemcic ie napisao: Puz putuie tri godine
dana/ Od dna plota gore do prolaza./ Ali
iedva sto se gor` dovuce./ Pomaknu se ni
ne znaduc` kako./ Te se nade dolie u ko-
privliu./ Pa tu bolan stade mudrovati:/
'Bogme. liudi posve dobro kazu:/ Da ni
iedna naglost nist` ne valia!¨ ‰
Kemal Muiicic
U Egiptu. u gradu Aleksandriii poci-
nien ie strasan zlocin. izvrsen automobi-
lom natovarenim eksplozivom i aktivira-
nim u trenutku kad su pripadnici Koptske
ortodoksne pravoslavne crkve izlazili iz
svoie bogomolie. Ova bogomolia nalazi se
u neposrednoi blizini dzamiie u koioi se
klaniala dzuma. molitva Petkom. tako da
su nastradali i broini pripadnici islamske
viere. sto se gotovo i ne spominie iako ie ta
cinienica pokazateli da se predoci kako te-
roristicko zlodielo ne bira zrtve napada. ni
po naciii ni po vieri i da su zrtve redovno
neduzne. nemocne i nevine osobe.
Pod gorniim naslovom. naravno bez
interpunkciia u naslovu. iskliucivo kao ne-
oboriv dokaz. tvrdniom da raste opasnost
od Islama. na broinim internetskim porta-
lima. izviescima na HTV-u i dnevnim li-
stovima. ovai kukavicki cin na nevine. ne-
duzne i nemocne koii osuduie svatko razu-
man. (reporter HRT-a Jozo Curic i ne sa-
mo on) gotovo unisono. bez ikakve pro-
viere. bez dvoibe. na 'nevideno¨. pripisuiu
tzv. 'islamskim teroristima¨. iako bi mora-
li znati da ie ova tvorba. ova kovanica kao
zbirna oznaka. upotrebom pridieva islam-
ski. saciniena u namieri. da bez ikakve di-
stinkciie sve muslimane ovog sviieta. pa i
muslimane ovog ozemlia. prokaze i oznaci
kao opasne potenciialne teroriste. To ie dio
sistema po koiem se islamskoi vieri pripi-
suie zaplotnicko ponasanie protiv ciielog
sviieta. cime se stigmatizira gotovo dviie
miliiarde islamskih viernika u sviietu. na-
mecuci im kolektivnu krivniu bez krivnie.
odgovornost i za ne ucinieno s iasnom na-
mierom izazivania predrasuda. siiania mr-
znie i sumnie u sve pripadnike viere kao
potenciialne teroriste ovdie i u sviietu. sve
zaradi stiecania izgovora za sve sto ie vec
poduzeto i sto ce biti poduzeto protiv ove
navodne islamske opasnosti.
Kad bi se prihvatilo ovakvo nakaradno
poimanie. pisanie i analiza. logikom ovog
razmisliania. mutatis-mutandis. moglo bi se
tvrditi i reci da su clanovi IRA-e. ETA-e ili
Klu Klux Klana i drugih broinih slicnih or-
ganizaciia. ciii su pripadnici iskliucivo ka-
tolicke viere i potiecu iz sredina dominan-
tno katolickih. sve sami katolicki teroristi.
pa bi se prema tome moglo tvrditi da se radi
o 'katolickom terorizmu¨. Naravno da bi
takvo utvrdenie bilo i pogresno i nakaradno
zlonamierno. Zlodiela ovih organizaciia.
samo iskliuciv. maliciozan. zlonamierno
tendenciozan. mogao bi pripisati katolickoi
vieri. No. Bogu hvala. iako ove organizaciie
ostavliaiu za sobom smrdliiv trag zlocina.
nikom pametnom ne pada na um da govori
ili pise o katolickom terorizmu.
No. kad su u pitaniu zemlie ili drzave
s dominantno muslimanskim pucan-
stvom. tada se sav terorizam pripisuie
islamskoi vieri. umiesto politickim orga-
nizaciiama koie ga provode.Na tai se na-
cin u poiedinim sredinama podsticu pre-
drasude. podozrivost. strah. mrznia i nai-
posliie tezniu progonu muslimana.
Podsiecam na stravican zlocin u Madri-
du u podzemnoi zelieznici. Osam sati ka-
sniie po izvrseniu ovog zlodiela. na drzav-
noi televiziii ministar unutarniih poslova te
drzave iziavliuie doslovce: 'Zlocin ie dielo
ETA-e!¨ Slozit ce te se da ministar unutar-
niih poslova niie bilo tko da daie ishitrene
iziave. bez proviere i pokrica. kao i bez spo-
znaie o stvarnim izvrsiteliima.
Medutim. dan posliie. obrnuto. Za
ovai besprimierni zlocin optuzeni su
islamski teroristi. Zasto i kako ie doslo do
ovog salta zna spomenuti ministar i nie-
gova vlada. a on sam niie htio obznaniti
ovu novu viiest svekolikoi iavnosti.
Uhapseni su neki marokanski kriminalci.
dileri i trgovci liudskim robliem. koii se
nisu ni sakrivali. sto bi bilo za ocekivati
od izvrsitelia. a nakon sudenia. zatvore-
nog za iavnost. izrecene su im kazne koie
naiblaze receno ne odgovaraiu pocinie-
nom zlocinu. Pametnom dosta.
Posebno treba upozoriti. iskliucivo u
namieri da se spriieci zlo. da se prizovu
pameti nositelii tog zla. a radi se o histe-
ricnoi antimuslimanskoi kampanii koia se
vodi u Niemackoi i nioi susiednim drza-
vama. iednako u sluzbenoi politici i van te
politike. o cemu se moze i mora otvoreno
Objav|jujemo plsmo Mlrsada 8akslca, odvjetnlka l umlrov|jenog brlgadlra Hrvatske vojske
|astuca ooasoost oo |s|aoa u |u·oo|¦:
Mirsad Baksic
|
O
U
P
N
A
L
47
32/(0,.(,67$-$/,l7$
govoriti. ier se u ozraciu takve antimusli-
manske histeriie. po svemu sudeci. tamo
priprema tzv. 'Kristalna noc¨. ovai put
nad muslimanima.
Onima koii ne znaiu sto se podrazumi-
ieva pod poimom 'Kristalna noc¨. evo
obiasnienia. Godine 1938. govorom Vode u
Kölnu pokrenut ie pogrom nad Zidovima. i
od tada se za ovakve kolektivne pogrome
uvriiezila primiena poima 'Kristalna noc¨.
Svakom dobronamiernom. a zlona-
miernom na radost. tesko ie ne primiietiti
da ie govor kancelarke Merkl u Berlinu. o
tome da ie 'multi-kulti¨ program mrtav.
napadno slican govoru iz 1938. godine.
pa kad se zbroie sve antiislamske reakciie
u toi drzavi. po svemu se cini da ie tamo
nekadasnia mrznia prema zidovima. sup-
stituirana mrzniom prema muslimanima i
da Niemacka ne moze bez mrznie. iako su
Niemacku i iedni i drugi itekako zaduzili
u svakom pogledu. Turci. kao obicni rad-
nici. obavliaiuci poslove koie nitko od
Niiemaca niie htio raditi. podigli su tu dr-
zavu kad tamo niie bilo muske radne sna-
ge ier ie stradala u ratu. Mozda ie obias-
nienie i u izreci: 'Kakvo sam ti to dobro
ucinio da me tako mrzis?¨
Kancelarka bez zadrske tvrdi. da im
smetaiu stranci i niihovi potomci. rodeni
bez svoie krivnie u toi drzavi. dakle i ne sa-
mo muslimani stranci. pravdaiuci takav
stav neuspiesnom integraciiom. a pod tim
ustvari podrazumiieva asimilaciiu i odrica-
nie pridoslih od svoiih obicaia. pa iako tvrdi
da nien stav diieli i prihvaca 90° nienih ze-
mliaka. to ne zabriniava izviestitelia HRT-a
Jozu Curica. Nece ili ne smiie o tome ni mi-
sliti. a kamoli pisati. pa da takve istupe na-
zove pravim imenom. kao govor mrznie i
poziv na protierivanie i stvarni terorizam.
Umiesto da se tako postavi. ponasa se dod-
vornicki ier misli da ce niemu. dietetu ga-
starbaitera ako siedne na val proskribirania
Islama. umiesto da osudi sovinisticke ispa-
de Merklove. udiieliti amnestiiu od protieri-
vania. Reporter J. C. ie po naciii i Hrvat. pa
mu valia znati da ie izvornom hrvatskom
duhu i geniiu stran svaki oblik zagovarania
i poticania na mrzniu.
Iako izviestitelii (curiti znaci viriti iz
prikraika) znaiu da ie teroristicki cin. pa i
ovai u Aleksandriii. dielo tocno odredenih
poiedinaca zlocinaca i da nema nikakve ve-
ze s vierom. unatoc pozivania tih zlocinaca
da to cine u ime viere. a poglavito nema ve-
ze sa svim muslimanima sviieta. o tome
sute i sve trpaiu u kos kolektivne odgovor-
nosti. pa isticaniem i upotrebom pridieva
islamski za svaki teroristicki akt. neobiek-
tivno. nekriticno i zlonamierno. svaki tero-
risticki zlocin pripisuiu svim muslimanima
sviieta. cime izazivaiu ugrozu svih ier poti-
cu i raspaliuiu kod lako zapaliivih masa nai-
nize nagone mrznie i osvete.
Da ie tom zlocinu uzrok Islam. onda
ortodoksni-pravoslavni Kopti. i ne samo
oni. nego i pripadnici drugih viera. priie
svih katolici i zidovi u Egiptu. Palestini i
drugim tzv. islamskim drzavama. preko
1.400 godina od obiave Islama. nikada ne
bi mirno i nesmetano zivieli medu musli-
manima i ispoviiedali neometano svoiu
vieru. To ie neoboriv dokaz koii potpuno
i naicvrsce demantira neistinite tvrdnie o
sveopcoi islamskoi opasnosti i nametaniu
islama drugima narodima.
Ovu tvrdniu itekako potkrepliuie u
razgovoru za 'Vecernii list¨ od 2. siiecnia
2011. godine Edmond Boustros. zastu-
pnik egipatskih Kopta u saveznoi Iigi
krscana na Bliskom istoku. koii kaze:
'Napad u Aleksandriii usmieren ie protiv
iedinstva krscana i muslimana i koristi ie-
dino cionistima koiima iedinstvo krscana
i muslimana remeti realizaciiu proiekta
velikog Izraela.¨
Teroristicki cin u Aleksandriii i ne sa-
mo ovai moze se iskliucivo protumaciti
cilianim i programiranim provociraniem
vierskog sukoba. ordiniranih u laboratori-
iima onih koii su za opravdanie svoiih zlo-
cinackih imperiialnih ambiciia. pod krin-
kom demokraciie. liberalizaciie. globali-
zaciie izmisliaiu postoianie navodnih tai-
nih oruzia da bi mogli opravdati zlocin tzv.
'preventivnog rata¨. kako danas nazivaiu
to 'pravo¨ globalisti. a to su ' pravo¨ ba-
stinili iz doktrine SSSR-a koiu ie davno
proklamirao Brezniev i nazivao ie 'ograni-
cenim suverenitetom¨. da bi mogao oprav-
dati agresiiu na tzv. satelitske drzave i na
druge suverene drzave. Danasnii promoto-
ri globalizma. nekada su osudivali ovu
'doktrinu¨. da bi ie danas pod egidom
'preventivnog rata¨ primieniivali. toboze
radi sprecavania opasnosti po 'slobodni
sviiet i zapadnu civilizaciiu¨.
Vieruiem da ce uskoro doci vriieme.
kada ce se svi ti pokretaci i promotori mr-
znie i oni koii u ime svog naroda zagova-
raiu sveopcu stigmatizaciiu muslimana.
ovdie i u Europi i Americi. posramiti du-
boko zbog svoiih postupaka siiania mr-
znie i zla. pozivania na pogrome svih mu-
slimana i da ce se zbog toga ispricavati i
izrazavati zalienie. onako kako se danas.
ukoliko i to niie licemierie. stide i peru od
pocinienih zlocina nad pripadnicima zi-
dovske viere koia ie tada po niima bila
'uliez¨ u niihov vierski prostor!? ‰
U Zagrebu. 8. siiecnia 2011.
Mirsad Baksic.
odvietnik-brigadir HV um.
Nakon napada na crkvu u Aleksandrifi
IZLOZBA "MIRZINE LEVHE"
AUTOR: MIRZA SERDAREVIC

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->