P. 1
Diskretna_Matematika

Diskretna_Matematika

4.5

|Views: 57,495|Likes:
Published by Dragan
VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA SUBOTICA
DISKRETNA MATEMATIKA
Mr. I. Boroš
skripta
III izdanje
VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA SUBOTICA
DISKRETNA MATEMATIKA
Mr. I. Boroš
skripta
III izdanje

More info:

Published by: Dragan on Mar 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/14/2015

pdf

text

original

Sections

Rastavljanje polinoma na proste činioce je veoma važan postupak u toku ispitivanja
funkcija u okviru matematičke analize. Analiza naziva polinome često racionalnim celim
funkcijama. Racionalne razlomljene funkcije su oblika:

F(x) =

)
()

(

......

2

2

1

0

2

2

1

0

xx

x

b

x

b

x

b

b

x

a

x

a

x

a

a

m

m

n

n

SP

=

+

+

+

+

+

+

+

+

.

Ako su brojioc i imenioc uzajamno prosti polinomi, tada se racionalna razlomljena
funkcija ne može skratiti. Racionalna razlomljena funkcija je “pravi racionalni izraz” kada
je stepen imenioca viši od stepena brojioca tj dg(P(x)) < dg(S(x)), u obrnutom slučaju
razlomak je “nepravi” razcionalni izraz. Svaka racionalna razlomljena funkcija se može
svesti na zbir jednog polinoma i jednog pravog racionalnog izraza koji se ne može skratiti.
To izriče sledeća teorema.

Teorema 1.4.1.: Svaka racionalna razlomljena funkcija se može izraziti u obliku
zbira jednog polinoma i jednog pravog racionalnog izraza koji se ne može skratiti.

Dokaz: Ako je kod racionalnog razlomljenog izraza F(x) dg(P(x)) > dg(S(x))

podelimo P(x) sa S(x).

P(x) = S(x) ⋅ Q(x) + R(x), ahol dg(R(x)) < dg(S(x))

Odavde sledi

)
()

(

)

(

)
()

(

xx

x

xx

SR

Q

SP

+

=

.

Definicija 1.4.1.: Pravi razlomljeni izraz

)
()

(

xx

SP

je elementari razlomljeni izraz, samo

ako je S(x) = H k

(x), gde je H(x) nesvodljiv polinom i dg(P(x)) < dg(H(x)).

Iz definicije proizilazi, da su elementarni racionalni izrazi sledeći razlomci:

( )k

c
xA

i

(

)m

q

px

x

C

Bx

+

+ +

2

gde su A,B,C, c, p, q R , p2

–4q<0, k, m N.

Primeri elementarnih razlomaka:

( )

(

)3

2

2

4

1

1

,

1

2

3

,

3

7

,

5

3

+

− +

+

++

+

x

xx

x

xx

x

x

.

Bez dokaza formulišemo jedan osnovni stav u vezi razlaganja racionalnih izraza na
zbir elementarnih racionalnih izraza:

________________________________________________________________________________________
15

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Teorema 1.4.2.: Svaki pravi racionalni izraz koji se ne može dalje skraćivati
moguće je jednoznačno razložiti na zbir elementarnih racionalnih izraza.

Naziv postupka je “razlaganje na parcijalne razlomke”.

Pretpostavimo da je polinom S(x) normalizovan i da je rastavljen na nesvodljive
činioce. Neka je broj c k-tostruki koren. To prouztokuje pojavu k sabiraka:

( )

c

xA

−1

,

( )2

2

c

xA

, ... ,

( )k

k

c

xA

.

Ako par konjugovano-kompleksnih korena ima višestrukost m, tada oni stvaraju

nesvodljivi činilac oblika (x2

+px+q)m

(naravno: p2

–4q<0), a među parcijalnim razlomcima

se pojavljuju sledeći sabirci:

(

)

q

px

x

C

x

B

+

+ +

2

1

1

,

(

)2

2

2

2

q

px

x

C

x

B

+

+ +

, ... ,

(

)m

m

m

q

px

x

C

x

B

+

+ +

2

.

Primer 1.4.1.: Neka je dat racionalni izraz:

F(x) =

2

3

2

2

5

3

6

10

)
()

(

2

3

5

2

3

5

6

+

+

+

+

+

+

=

x

x

x

x

x

x

x

x

x

xx

SP

.

Nakon deobe brojioca sa imeniocem dobija se izraz:

F(x) =

2

3

2

2

3

4

7

10

2

1

)
()

(

)

(

)
()

(

2

3

5

2

3

4

+

+

+

+

+

+

+

=

+

=

x

x

x

x

x

x

x

x

x

xx

x

xx

SR

Q

SP

.

Rastavimo li imenilac na činioce, dobijamo: S(x) = (x + 2)(x – 1)2

(x2

+ 1), tojest
broj x = – 2 je jednostruki realan koren, x = 1 je dvostruki realan koren, dok treći činilac
potiče od konjugovano-kompleksnih korena x = i i x = –i. Razmatramo samo razlomljeni
deo racionalnog izraza F(x).

1

)
1

(

1

2

)
1

(

)
1

)(

2

(

3

4

7

10

2

)
()

(

2

2

2

2

2

3

4

++

+

+

+

+

=

+

+

+

+

+

=

xE

Dx

xC

xB

xA

x

x

x

x

x

x

x

xx

SR

.

Odavde sledi:

2

2

2

2

2

)
1

)(

2

)(

(

)
1

)(

2

(

)
1

)(

1

)(

2

(

)
1

(

)
1

(

)

(

R

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

+

=

x

x

E

Dx

x

x

C

x

x

x

B

x

x

A

x

.

________________________________________________________________________________________
16

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Uvrstimo li u ovoj jednakosti x = 1, dobijamo 6C = 6, što znači da je C = 1. Isto
tako uvrstimo x = –2, tada dobijamo 45A=135, što znači da je A = 3. Ako stavimo da je x =
0 zatim da je x = –1 (imajući u vidu da brojevi A i C već su izračunati) dolazimo de sledeče
dve jednačine: –2B +2E = –2 i –4B – 4D + 4E = –8. Odavde je D = 1. Na kraju stavljajući
x = 2 dolazimo do jednačine 20B +4E = –52. Preostali brojevi su B = –2 i E = –3.

Potpuno rastavljanje izraza F(x) je sledeće:

F(x) =

13

)
1

(1

1

2

2

3

1

2

2

+−

+

+

+

+

+

+

xx

x

x

x

x

.

Zadaci 1.4.:

Rastaviti na parcijalne razlomke sledeće racionalne izraze:

a)

1

2

2

2

3

4

5

3

+

+

x

x

x

x

x

x

,

b)

( )( )( )

3

2

1

1

2

2

2

2

3

4

5

+

+

+

+

+

x

x

x

x

x

x

x

x

.

c) Dokazati, da je polinom

deljiv polinomom

)
1

(

)

(

)

(

1

1

+

=

n

a

a

n

x

x

x

P

n

n

n

(x – a)2

pri bilo kojoj vrednosti konstante a..

d) Dokazati da je polinom

deljiv polinomom

2

)
1

(

)
1

(

2

2

2

2

2

+

+

+

=

n

n

n

x

x

x

x

P

x

x

x

Q

=2

)

(

.

e) Odrediti koeficijente polinoma ( )

n

x

mx

x

x

x

x

P

+

+

+

=

6

3

5

2

3

4

5

3

2 −

x

tako, da

zajednički koren polinoma

i

( )

22

3

=

x

x

x

S

( )

6

10

6

2

3

4

+

=

x

x

x

x

x

T

9

+

bude dvostruki koren polinoma ( )

x

P

( ∈

n

,

m

R).

f) Neka je α dvostruki koren jednačine

. Koje uslove zadovoljavaju

keficijenti a i b i koren α ?

0

3

5

=

+

+

b

ax

x

Ispitni zadaci 1.

1. (28.09.1998.)

U polinomu

odrediti parametre m i n tako da

zajednička nula polinoma

i

( )

n

x

mx

x

x

x

x

P

+

+

+

=

6

3

5

2

3

4

5

( )

3

2

22

3

=

x

x

x

x

S

( )

x

T

( )

x

P

9

6

10

6

2

3

4

+

+

=

x

x

x

x

bude

dvostruka nula polinoma

, (

)

n

m,

.

________________________________________________________________________________________
17

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

Rešenje:

Euklidovim algoritmom (traženjem najvećeg zajedničkog delioca) ili traženjem
racionalnih korena ova zadnja dva polinoma može se konstatovati, da je im zajednički
koren broj: x = 3. Zamenimo to u polinom P(x) zatim u polinom P' (x), pri čemu polinom
koristimo izvod

, tada dobijamo jednačine:

6

2

9

20

5

)

('

2

3

4

+

+

=

mx

x

x

x

x

P

9m + n = 99, 6m – 60 = 0. Rešenja su: m=10, n=9

Drugi način izbegava korišćenje izvoda. Podelimo polinom P(x) sa binomom (x – 3)
i izjednačimo ostatak sa 0 (to je prva jednačina). Podelimo sada količnik iz prethodnog
koraka sa binomom (x – 3), i izjednačimo sa 0 i ovaj ostatak (druga jednačina). Ova dva
načina rešavanja problema su ekvivalentna.

2. (26.01.2001.)

(i) Sastaviti normalizovan polinom sa realnim koeficijentima četvrtog stepena P(x),
čiji su koreni x1=2, x2 = 3, x3 = 2+3i. (Da li su ovde navedeni svi koreni tog polinoma?)

(ii) Rastaviti na elementarne parcijalne razlomke racionalnu razlomljenu funkciju
Q(x)/P(x), gde je Q(x) = 8x3

– 46x2

+ 125x – 157. (Ispit 21.01.2001.)

Rešenje:

(i) Pored datih korena mora biti i broj x4 = 2 – 3i koren tog polinoma.
Polinom je P(x) = (x – 2)(x – 3)(x2

– 4x + 13) = x4

– 9x3

+ 39x2

– 89x + 78.

(ii)

.

13

4

3

2

)
13

4

)(

3

)(

2

(

157

125

46

8

78

89

39

9

157

125

46

8

)
()

(

2

2

2

3

2

3

4

2

3

+

− +

+

+

=

+

+

=

=

+

+

+

=

x

x

D

Cx

xB

xA

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

xx

PQ

Odavde sledi: A=3, B=2, C=3 i D=2.

3. (11.04.2002.)

Rastaviti na proizvod nesvodljivih činilaca na polju realnih brojeva polinom:
.

6

5

4

4

2

)

(

2

3

4

5

+

+

=

x

x

x

x

x

x

P

________________________________________________________________________________________
18

POLINOMI
___________________________________________________________________________________________________

Rešenje:

Na osnovu poznavanja činjenice da racionalni koreni moraju biti činioci slobodnog
člana, zato racionalne korene tračimo medju brojevima ±1, ±2, ±3, ±6.

Upotrebom Hornerove šeme uočavamo da su racionalni koreni: +1, –2 i +3,
pa realna faktorizacija je sledeća: P(x) = (x – 1)(x + 2)(x – 3)(x2

+ 1).

4. (2002.04.11.)

Dat je polinom

.

2

)

(

2

3

4

4

+

+

+

+

=

cx

bx

ax

x

x

P
(i) Odrediti koeficijente a, b i c tako da polinom bude deljiv sa (x + 1) i sa (x – 1),
dok prilikom deljenja sa (x – 2) daje ostatak 18.
(ii) Rastaviti dobijeni polinom na faktore nad R.

Rešenje:

Iz deljivosti sa (x + 1) sledi P4(–1) = (–1)4

+ a (–1)3

+ b (–1)2

+ c (–1) + 2 = 0.

To daje prvu jednačinu: – a + b – c + 3 = 0.

Na isti način, iz deljivosti sa (x – 1) sledi P4(1) = 0, tojest a + b + c + 3 = 0.

Treća jednačina se dobija na osnovu Bezuovog stava: P4(2) = 18, tojest
8 a + 4 b + 2 c + 18 = 18.

Rešenja ovog sistema jednačina su: a = 2, b = –3, c = –2:
=

2

2

2

3

2

)

(

2

3

4

4

+

+

)

(

2

3

4

4

+

+

+

+

=

cx

bx

ax

x

x

P

+

=

x

x

x

x

x

P

.

Deobom polinoma sa (x + 1), zatim sa (x – 1) imamo:

)

2

2

)(

1

)(

1

(

)

(

2

4

+

+

=

x

x

x

x

x

P

.

Preostala dva korena tog polinoma su

3

1

212

2

43

±

=

±

=

x

.

Potpuna faktorizacija polinoma je:

)

3

1

)(

3

1

)(

1

)(

1

(

)

(

4

+

+

+

+

=

x

x

x

x

x

P

.

5. (11.04.2002.)

Racionalnu razlomljenu funkciju razložiti na parcijalne sabirke:

1

2

)

(

2

4

+

=

x

x

x

x

f

________________________________________________________________________________________
19

DISKRETNA MATEMATIKA
___________________________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________________
20

Rešenje:

Pošto je x4

– 2x + 1 = (x2

– 1)2

= (x – 1)2

(x + 1)2

, sledi razlaganje:

2

2

2

4

)
1

(

1

)
1

(

1

1

2

+

+

+

+

+

=

+

xD

xC

xB

xA

x

x

x

.

Nakon množenja sa zajedničkim imeniocem x4

– 2x + 1 imamo:

x = A (x – 1) (x + 1)2

+ B (x + 1)2

+ C (x – 1)2

(x + 1)

+ D (x – 1)2
.

Nije teško uočiti, da za x = 1 dobijamo

41

=

B

, dok za x = –1 dobijamo

41

=

D

.

Zamenom još bilo koje dve vrednosti za x (naprimer za x = 0 i x = 2) dobijamo dve
jednačine sa nepoznatima A i C:

.

125

,

121

61

3

,

21

=

=

=

+

=

C

A

C

A

C

A

Konačno razlaganje je:



+

+

+

+

=

+

2

2

2

4

)
1

(3

1

5

)
1

(3

1

1

121

1

2

x

x

x

x

x

x

x

.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->