INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

SEMINARSKI RAD:
RAČUNARI U OBRAZOVANJU
 SADRŽAJ

INDEKS SLIKA......................................................... ..............................2

UVOD......................................................................... ..........................3
INFORMACIONO DOBA.......................................................... ..................5
NACIONALNA STRATEGIJA E- OBRAZOVANJA U SRBIJI...............................6
CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA..................................................................................6
Kompjutersko opismenjavanje građana.......................................................................................6
Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva.........................6
Podsticanje istraživanja i razvoja.................................................................................................6
Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu....................................6
KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA..............................................................................................7
RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA..............7
PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU............................................. .........8
ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU...............................................................................9
ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU ....................................................10
ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU........................................................12
ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU............................................................................13
ZAKLJUČAK...................................................... ...................................15
LITERATURA.................................................. ......................................16

INDEKS SLIKA

Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju.................................9

Slika 2 Krug mišljenja ili spoznaje................................... ........................11
Slika 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji......................................13
Slika 4 Ne postoji starosna granica.............................................. ............15
 UVOD

Globalno informatičko društvo razvija se neverovatnom brzinom. Sve brže stapanje

telekomunikacijskih i radijskih multimedija s informacionim i komunikacijskim tehnologijama,
(ICT) potstče pojavu novih proizvoda i usluga, kao i novih načina poslovanja i trgovine. Kako
se istovremeno nova tržišta otvaraju konkurenciji i stranim ulaganjima i učestvovanju, dolazi i
do eksplozije komercijalnih, socijalnih i profesionalnih mogućnosti.

Moderni svet prolazi kroz temeljan preobražaj, dok industrijsko društvo koje je
obeležilo 20. vek brzim tempom prepušta mesto informacionom društvu, društvu znanja 21.
veka. Tehnologija se sve više koristi ne samo u kućama, bibliotekama i ostalim mestima na
kojima svakodnevno boravimo, nego i u učionicama. Njenoj raširenoj uportrebi doprinose
tehnološki potkovani učenici Generacije Y, koji zahtevaju da im se u učionicama omogući
pristup tehnologiji, posebno računarima.

Pojam osnovnog obrazovanja danas:

• osnovna škola
• rad na računaru
• engleski jezik
• vozačka dozvola

Period zasterevanja informacija u IT je šest meseci ,a količina informacija danas koja

se pojavi u toku jednog dana je veća od ukupne količine informacija od postanka sveta
zaključno sa srednjim vekom.

Peta Međunarodna konferencija o informaciono-komunikacijskim tehnologijama u

obrazovanju (ICICTE) održala se na grčkom ostrvu Samosu od 1. do 3. jula 2004. godine. Cilj
te konferencije bio je da ponudi odgovore na mnoge izazove nastale uvođenjem tehnoloških
inovacija u obrazovno okruženje. Uz razne učesnike, plenarna zasedanja i radionice s težištem
na integrisanjenje tehnologije u sve oblike obrazovanja, konferencija je pružila forum za
intenzivnu interdisciplinarnu interakciju i stručnu raspravu. Učesnici konferencije stekli su
odličan uvid u najnovije tokove u teoriji i praksi primene tehnologije u obrazovanju. Velik broj
tema uključuje alternativne procese, postupke te tehnike i alate za kreativno učenje primereno
21. veku. Zaključci ICICTE:

• Permanentno obrazovanje kao imperativ modernog vremena

• Sadašnji sistem školstva isključuje mogućnost da neko uči i radi u isto vreme
• Obrazovanje za osobe koje nisu u mogućnosti da pohadjaju redovnu nastavu
• Brisanje fizičkih granica – mogućnost privlačenja studenata iz drugih zemalja

Sve veća dostupnost različitih medijskih izvora promenila je procese podučavanja i

učenja, no istovremeno je otežano pronalaženje zadovoljavajućih i prikladnih materijala. Iako
su učiteljima i učenicima dostupne hiljade materijala, teško je pronaći određenu informaciju te
pritom zadovoljiti opšte smernice koje se postavljaju pred učitelje i učenike. Stoga je zaključak
da integracija tehnologije, između ostaloga, mora:

•udovoljiti širokom spektru obrazovnih potreba i ciljeva

•biti dostupna različitim skupinama učenika
•omogućiti zajedništvo i saradnju
•omogućiti ocenjivanje i evaluaciju
Računari u obrazovanju

INFORMACIONO DOBA

Više je informacija sakupljeno u poslednjih 30 godina nego u prethodnih 5000.

Nedeljno izdanje New York Times objavi više informacija nego što ih je čovek u XVI veku
sakupio tokom čitavog života. Celokupno ljudsko znanje se udvostručilo imeđu 1900-1950 od
tada se udvostručava svakih 5-8 godina. Sistem obrazovanja se nije adekvatno menjao, a
obrazovanje je prešlo u ruke uspešnih kompanija koje ulažu u HR.

Umesto prirodnih resursa ili industrijskih kapaciteta, znanje postaje vitalni resurs
informacionog društva, a inovacije i generisanje novog znanja predstavlja osnovu za
bogatstvo. Zato se i ekonomija u ovom post industrijskom društvu naziva ekonomija
zasnovana na znanju. Generisanje novog znanja nesumnjivo zavisi od ljudi, odnosno njihove
sposobnosti za kreativno razmišljanje i veštine za delotvornu primenu novih informacionih i
komunikacionih tehnologija (ICT), koje predstavljaju tehnološku osnovu informacionog
društva.

Začetak su bile dopisne škole u kojima je “student” bio fizički udaljen od mesta
studiranja, pa su mu udžbenici isporučivani poštom. Učenje na daljinu je zamenilo dopisne
škole i u suštini sve je ostalo isto samo se menjaju mediji na kojima se prenose informacije.
Razvojem informacionih tehnologija to postaju: razne vrste štampanih materijala, video i audio
kasete, CD-ovi, DVD-evi, e-mail, Web, videokonferencije i sl.

„Milenijumci” - generacije posle 1982. u razvijenom svetu. Kompetentno koriste

računare od 5-te godine života, 84% ima sopstveni računar, 25% više od jednog. Koriste
Internet u proseku 11 sati nedeljno, 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima, 81% koristi
mail za komunikaciju sa drugovima, 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više
voli Internet od telefona, igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije.

Sve veća uloga i važnost informacionih i komunikacionih tehnologija u ljudskom

društvu je nesumnjivo jedna od najbitnijih karakteristika današnjeg sveta. ICT je inkorporirana
u sve nivoe ljudskih organizacionih aktivnosti i u mnogome je uticala na komunikaciju među
ljudima. Najočigledniji nedavni primer inovativne moći IkT sektora da omogući ogromne
promene jeste razvoj interneta i svetskog veba (World Wide Web, WWW) u poslednjoj deceniji.

Značaj informacija u današnjem društvu je naveo mnoge učene ljude i vođe da tvrde
da danas živimo u novom „informacionom društvu“, u društvu u kome informacije dominiraju u
novim oblicima društvene organizacije.

Nepostojanje nacionalne strategije za informaciono društvo bi moglo da dovede Srbiju

u nezavidnu poziciju. Ukazivanje na hitnost pripremanja Republike Srbije da se transformiše u
informaciono društvo, započeto je definisanjem nacionalne politike za informaciono društvo i
nastavljeno kroz pripremu Strategije informacionog društva i odgovarajućeg Akcionog plana.
Nema sumnje da se radi o poduhvatu koji zahteva nacionalni angažman uz učešće svih ključnih
entiteta u Republici Srbiji, od vlade, preko poslovnog sektora i akademske zajednice, do
nevladinih organizacija i dr.

5/16
Računari u obrazovanju

NACIONALNA STRATEGIJA E- OBRAZOVANJA U SRBIJI

CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA

Ciljevi inicijative e-obrazovanja su sledeći:

• Kompjutersko opismenjavanje građana da bi postali ravnopravni članovi

informacionog društva
• Izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama informacionog društva
• Podsticanje istraživanja i razvoja
• Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu

Kompjutersko opismenjavanje građana

Cilj je obrazovanje široke populacije o ICT, odnosno omogućavanje da građani

poseduju osnovne, ali ključne IKT veštine. Budući da široka upotreba ICT i nastajanje javnih
elektronskih usluga menjaju mnogo oblasti života, takve veštine će postati neophodne za
obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Samo oni građani koji znaju da koriste kompjutere postaće
jednaki članovi informacionog društva. Ispunjavanje ovog cilja je značajno za sprečavanje
digitalne podele u društvu.

Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva

Informaciono društvo zahteva odgovarajuću, obučenu i veštu radnu snagu koja je

sposobna sa radi u uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. Takva radna snaga samo
može biti stvorena odgovarajućim obrazovanjem. Obrazovni sistem, prema tome, mora da
bude prilagođen da pruža efikasno obrazovanje na svim nivoima promovišući kreativno
razmišljanje i uvođenje učenja tokom čitavog života. Kako je široka upotreba ICT postala
presudna u mnogim profesijama, znanje o tome kako efektivno koristiti ICT treba da bude
integralni deo obrazovnih programa.

Podsticanje istraživanja i razvoja

Stvaranje novih roba i usluga putem IiR je jedini način za osiguranje ekonomskog
rasta i stvaranje novih radnih mesta. Tako, treba podsticati IiR jačanjem kadrovskih
potencijala, izgradnjom adekvatne infrastrukture za IiR i daljom promocijom saradnje između
IiR privrede.

Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu

Očuvanje i širenje kulturnog i istorijskog nasleđa je značajno za svako društvo da bi se

omogućilo bolje razumevanje i tolerancija između različitih nacija. U ekonomskom smislu,
kulturno i istorijsko nasleđe pomaže u uspostavljanju nacionalnih trgovačkih marki i
promovisanju prednosti nacionalnih proizvoda i usluga koje se nude na globalnom tržištu.

6/16
Računari u obrazovanju

KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA

Kako bi se na odgovarajući način odgovorilo izazovima i iskoristile mogućnosti sledeće

ključne oblasti delovanja moraju biti pokrivene:

• Uključivanje široke populacije građana

• Uvođenje koncepta naknadnog obrazovanja i učenja tokom čitavog života

• Prilagođavanje obrazovnog programa i nastavnog procesa potrebama informacionog
društva;
• Osposobljavanje nastavnih kadrova za moderne oblike nastave

• Jačanje IcT kapaciteta za moderno obrazovanje i naučno istraživanje;

• Podržavanje kreativnog istraživanja i razvoja;
• Obrazovanje i kultura podržana kroz nove tehnologije

Modernizacija obrazovnog sistema je vrlo složen proces koji mora biti pažljivo
osmišljen. Postoji već nekoliko pripremljenih dokumenata koji se odgovarajuće bave ovim
temama predloženih od Ministarstva za obrazovanje i sport, kao i od Ministarstva za nauku i
zaštitu životne sredine. Aktivnosti u ovoj oblasti moraju biti sa ovim sinhronizovane, kao i sa
ostalim dokumentima koji se odnose na reformu obrazovnog sistema i kreativno IiR.

RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA

Potrebno je jasno definisati razliku između računarskog obrazovanja, kao obrazovnih

aktivnosti i procesa koji vode sticanju znanja iz oblasti računarskih i srodnih tehnologija, i
obrazovanja pomoću računara, kao onih procesa i aktivnosti u kojima se informacione
tehnologije koriste kao sredstvo koje procese učenja, izvođenja nastave, provere znanja i
širenja vidika u nekoj (bilo kojoj) oblasti ljudskog delovanja čine efikasnijim, bolje
strukturiranim i znatno prijemčivijim za korisnike.

Računarsko obrazovanje (computer literacy, personal productivity with computers)

obuhvata ovladavanje informacionim tehnologijama na različitim nivoima:

• osnovni nivo odnosi se na korišćenje računara kao pomoćnog sredstva u obavljanju

poslovnih aktivnosti, pretraživanju i prikupljanju informacija, kao i korišćenju raznih
elektronskih usluga u svakodnevnom životu;

• napredni nivo predstavlja korišćenje računara i informacionih tehnologija kao

osnovnog, centralnog sredstva u poslovanju;

• profesionalni nivo predstavlja i napredno korišćenje računara i razvoj novih

informacionih tehnologija, alata i aplikacija.

U računarsko obrazovanje pojedinca spada ne samo poznavanje hardvera i softvera,

već i uvid u procese razvoja informacionih tehnologija i u društvene, pravne, ekonomske i
psihološke procese koji čine kontekst tog razvoja.

7/16
 Obrazovanje pomoću računara odnosi se na primenu računara i informacionih
tehnologija u obrazovanju. S obzirom na ekstremno dinamičan i brz razvoj informacionih
tehnologija i njihovu prisutnost u svim ljudskim delatnostima, u zemljama razvijenog sveta
odavno su na sceni krupne promene u procesu obrazovanja u cilju što efikasnijeg korišćenja
informacionih tehnologija u tom procesu. To korišćenje se izvodi na mnogo načina, u svim
oblastima, kao i na svim nivoima (od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja). O važnosti
informacionih tehnologija u procesu obrazovanja sa aspekta jedne države najbolje govori
podatak da se mnoge vladine institucije u razvijenim zemljama neprekidno bave razvojem
strategija permanentnog uvođenja novih i unapređivanja korišćenja postojećih informacionih
tehnologija u rad svih obrazovnih institucija u tim zemljama.

Računarsko obrazovanje i obrazovanje pomoću računara nisu međusobno isključive

oblasti. Naprotiv, izuzetno je veliki potencijal obrazovanja pomoću računara baš u oblasti
informatičkog obrazovanja, s obzirom na činjenicu da su informacione tehnologije u tom
slučaju i cilj i sredstvo procesa obrazovanja.

Treba razlikovati uprošćeno tumačenje primene računarskih tehnologija u obrazovanju

kao dopunskog sredstva u inače klasičnom kontekstu obične učionice ili laboratorije, od
obrazovanja u kome su računari mnogo intenzivnije integrisani u sve obrazovne procese i
svakodnevne aktivnosti.

Prva varijanta svodi se na puko prikazivanje odgovarajućih nastavnih sadržaja pomoću

računara, video beam-a i Interneta umesto korišćenjem tradicionalnih nastavnih sredstava,
uobičajeno povezivanje računara sa određenim aparatima u laboratorijskim uslovima radi
kontrolisanja procesa na laboratorijskim vežbama, te vođenje odgovarajućih klasičnih baza
podataka o upisanim studentima, nastavnicima i predmetima koji se predaju.

U drugom slučaju, postoji izuzetno veliki spektar naprednijeg korišćenja informacionih

tehnologija kao neodvojive komponente savremenog obrazovanja – od prezentiranja sadržaja
primenom specijalizovanog softvera tokom izvođenja nastave ili nakon toga, do učenja
odgovarajućih sadržaja individualno ili u grupi posredstvom odgovarajućih hardverskih i
softverskih platformi, mogućnosti individualne provere znanja, kao i automatske pomoći
učenicima/studentima u odsustvu nastavnika.

PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU

Neki od najinteresantnijih segmenata naprednih procesa obrazovanja pomoću

računara obuhvataju:

• organizovanje, strukturiranje i čuvanje edukativnih materijala u vidu raznih

elektronskih zapisa (oni obuhvataju i tekstualne i razne multimedijalne materijale
čija je prevashodna namena da budu upotrebljeni u cilju učenja i podučavanja);

• elektronsko administriranje nastavnog procesa u celini, uključujući kreiranje i

sprovođenje nastavnih planova i programa, izvođenje nastave, evidenciju
učenika/studenata i nastavnika, izvođenje provere znanja, komunikaciju
učenika/studenata i nastavnika, kao i elektronsko kreiranje i vođenje rasporeda svih
nastavnih aktivnosti na nivou jedne obrazovne institucije;

• elektronske učionice, koje se pojavljuju u dva vida – jednom, u kome su

učenici/studenti fizički locirani na istom mestu na kome postoje i odgovarajući
računarski resursi (obično lokalna računarska mreža uz dobru vezu sa Internetom i
dodatnim hardverom i softverom) i obrazovanje na daljinu (distance learning) koje
posredstvom Interneta omogućuje pristup nastavnim materijalima, održavanje
 predavanja i provere znanja za udaljene slušaoce, kao i daljinsko pružanje pomoći u
procesu učenja;

• korišćenje digitalnih biblioteka u procesu obrazovanja i njihovo integrisanje u

specijalizovani edukativni softver;

• automatska elektronska razmena nastavnih materijala između srodnih grupa i

obrazovnih institucija, kako u nekoj lokalnoj sredini, tako i na globalnom nivou.

Savremenom tehnologijom integriramo računar kao novo nastavno sredstvo i/ili

pomoć u učenju novog sadržaja kako bi se nastava učinila motivirajućom, primerenijom,
modernijom. Savremenu tehnologiju takođe možemo koristiti u svim nastavnim
predmetima.

Na Slici 1. prikazana je piramida primene oblika savremene tehnologije u

obrazovanju - od edukativne prezentacije, koju izrađuju sami predavači: nastavnici i
profesori, preko edukativnog softvera, dosta komplikovanijeg za implementaciju, do
najmodernijih sistema za učenje na daljinu – on-line interaktivno učenje i E-learning
sistema.

Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju

ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU

U savremenom jeziku, pojam multimedija veže se uz prožimanje vizuelne i zvučne

informacije najčešće u okviru predefinisane računarske arhitekture, okruženja, aplikacije i
slično. Film je u tom smislu multimedijalan, ali računala otvaraju i dodatne komponente
multimedije, pre svega interaktivnost, tj. mogućnost korisnika da utiče na vremensku ovisnost
vizualnosti i zvučnosti multimedijalne aplikacije.

Dosadašnji trendovi pokazuju da učenje putem multimedije efikasnije od prosečnog

predavanja i do 30% jer se održava koncentracija korisnika na visokom nivou. Cilj istraživanja
bio je da se ista materija savlada na dva načina i da se po završenom testu uporede ostvareni
rezultati kako bi se mogao izvući zaključak iz ovog testa.
 Prva grupa imala je 54 člana i obradjivala je materiju na klasičan način putem
predavanja. Predavanja su održana u amfiteatru koje je pratilo 54 člana. Druga grupa je,
takodje imala 54 člana i savladavala je zadatu materiju putem multimedijalnog kursa na svom
računaru. Predavanje je u oba slučaja trajalo 180 minuta.

Od 54 člana koja su pratila klasična predavanja u amfiteatru čak 31 nije bilo u stanju
da reprodukuje 20% obradjene materije, 15 je uspelo da reprodukuje 35%, a samo 8 je
uspelo da reprodukuje više od 35%obradjene materije.

U drugom slučaju od 54 člana koja su obradjivala zadatu materiju putem

multimedijalnih kurseva samo 11 nije uspelo da reprodukuje 20% obradjene materije, 6 je
uspelo da reprodukuje 35%, dok je neverovatnih 37 članova uspelo da reprodukuje više od
35% obradjene materije.

Multimedijalni pristupi uspešno se koriste u procesu kreativnog stvaranja, donošenja

odluka i rešavanja problema. Za razliku od tradicionalnog pristupa koji se koncentriše na
memorisanje, multimedijalni pristup promoviše aktivno učešće u obrazovnom procesu i
rezultira brzim porastom znanja i aktivnoj primeni istog u konkretnim poslovnim aktivnostima.

ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU

Inteligentni softverski sistemi u najširem smislu reči mogu se grubo definisati kao
računarski programi koji koriste znanje da bi rešili problem, da pomognu korisnikuu donošenju
valjanih odluka i/ili da omoguće ljudima da uče, ili pak da sami mogu prihvatati nova znanja.
Prema tome, osnovni pojmovi koje se ovde javljaju su: znanje, rešavanje problema i učenje.
Da bi se realizovao ma kakav inteligentni sistem moraju se razrešiti sledeći problemi: a/ kako
da se predstavi zanje u računaru b/ kako da se tako reprezentovano zanje koristi, i c/ kako
da se ono poveća i poboljša.

Znanje je ono što neka individua zna o nekoj specifičnoj oblasti u datom trenutku.
Skoro sve što ljudi rade je na neki način zasnovano na tom znanju koje je memorisano u
ljudskim mozgovima. Prema tome, proces rešavanja problema ili mišljenje je takođe nekakva
procedura ili rutina primene memorisanog znanja u cilju rešavanja zadatog problema.

Na Slici 2 prikazan je krug mišljenja i/ili spoznaje, tj. niz ljudskih aktivnosti kroz koje
znanje prolazi kada ljudi rešavaju određeni problem. Prva, veoma važna faza je proces
prikupljanja ili akvizicije znanja, tj. metodologije i činjenica koje se dobijaju ili od nekog
eksperta date oblasti (domena) ili učenjem, čitanjem, opažanjem i sl. Ovo znači da se znanje
sakuplja iz različitih izvora znanja, obrađuje, razumeva i usvaja.
 v
Ucenje ..... Opazanje ........ Razgovor

Prikupljanje

v
Memorisanje Objasnjenje

Primena

ZNANJE

Slika 2 Krug mišljenja ili spoznaje

Razvoj materijala namenjenog edukativnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i

vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za studentska predavanja. Jednom kada se
formira osnova, materijal se može brže i lakše ažurirati.

Edukativni softveri na eksplicitan način reprezentuju razne strategije i tehnike

podučavanja koje definiše autor i omogućuju njihovu kontrolisanu primenu u cilju efikasnijeg
usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči kroz korišćenje sistema, a oslanjajući se
na model pojedinačnog učenika/studenta. Takvim pristupom se omogućava savlađivanje
gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika - učenika, tj. svaki korisnik može na sebi
prilagođen način da savlada i usvoji predviđeno znanje. Ovo se naziva personalizacijom
procesa učenja.

Edukativni softverom omogućava se direktna inteligentna komunikacija između

učenika/studenta (korisnika) i sistema – sistem zahteva od korisnika da rešava probleme iz
domena koji korisnik uči, procenjuje nivo stečenog znanja korisnika, uvode se objašnjenja i
dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom, koristi se
prednost dijaloga u procesu učenja, stimulišu se tzv. post-refleksija (navođenje korisnika da
razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje
postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje
postavljenih problema).

Važan deo svakog edukativnog softvera, je inteligentni tutor ili pedagoški modul, koji u
sebi sadrži i detaljnu dijagnostičku rutinu učenikovih studentovih grešaka, kao i
najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom
savlađivanja predviđenog gradiva. U suštini, inteligentni tutor upravlja sesijom između
korisnika i sistema na osnovu ugrađenih strategija podučavanja, modela studenta i
dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju.
 Na neki način, inteligentni edukativni softver se nalaze u preseku CAI(Computer-
Assisted Instruction) sistema i inteligentnih softverskih sistema – poput CAI sistema,
omogućuju učenje raznih sadržaja pomoću specijalizovanih aplikacija za prezentiranje tih
sadržaja i vođenje edukativnih sesija (što ostali inteligentni sistemi ne rade, bar ne u
potpunosti i ne na ciljan i kontrolisan način), ali to omogućuju vrlo efikasno, zbog korišćenja
specifičnih softverskih tehnika koji se ugrađuju u inteligentne softverske sisteme (što CAI
sistemi ne rade).

Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES),

kao retko koja druga oblast informatike, izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za
očekivanje, s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). Stoga u
zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod
proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se
profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici, predavači, profesori, instruktori, predstavnici
relevantnih vladinih institucija), kao i kod profesionalnih pedagoga, psihologa i ostalih
stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila.

Najkraće rečeno, IES je moguće i razvijati i primenjivati u našoj sredini. Štaviše,

budući da su potencijalne koristi primene tehnologije u kontekstu modernizacije i reforme
našeg obrazovnog sistema ogromne, treba naglasiti da su mogućnosti koje imamo u tom
smislu takve da je pre svega potrebno sprovesti mobilizaciju postojećih domaćih kadrova i
tehničkih resursa, bez velikih dodatnih ulaganja u neku opremu i infrastrukturu koja bi služila
samo toj tehnologiji i ničemu više.

U obrazloženju gornjih tvrđenja verovatno treba poći od cene ovakvih sistema. Treba
znati da ima i besplatnih IES na Internetu, ali i da ima onih koje su naručioci plaćali
desetinama hiljada dolara. Takođe je u svetu IES prisutno i to da se oni ustupaju nekim
kategorijama korisnika bez novčane naknade, a da se za neke druge kategorije korisnika
naplaćuje licenca. Kod nas su mogućnosti u tom smislu vrlo velike i raznovrsne ukoliko se
najpre razvije odgovarajuća infrastruktura (v. prethodni odeljak). U ovom trenutku se
sagledava da bi najbolji način za to bila serija projekata koje bi finansirala relevantna
Ministarstva naše države u saradnji sa zainteresovanim proizvođačima softvera, a prototipski
razvijali stručnjaci sa univerziteta uz učešće inženjera iz domaćih softverskih kuća i pedagoga,
andragoga i psihologa iz obrazovnih i drugih društvenih institucija.

Veoma je važno naglasiti da materijalni problemi naše sredine ne predstavljaju veliki

problem u razvoju IES kod nas. Iako postoje IES koji zahtevaju korišćenje posebne dodatne
opreme i sofisticiranih alata u razvoju, najveći broj tih sistema ipak se zasniva na standardnim
računarskim platformama i mrežama koje su odomaćene i kod nas. Stoga se nakon razvoja
infrastrukture do određenog nivoa očekuje da jedina bitna ulaganja budu u strukturiranje
edukativnih sadržaja za ugradnju u IES.

Za očekivati je da IES u našoj sredini zažive pre svega na univerzitetima. Razlog tome
je bolja prosečna računarska opremljenost na univerzitetima nego u drugim obrazovnim
institucijama. Pored toga, univerzitetski kadrovi su potencijalno i najviše zainteresovani za
unapređenje nastavnog procesa i procesa učenja kroz primenu informacionih tehnologija.
Druga potencijalno važna grupa krajnjih korisnika IES kod nas predstavljaju centri za
permanentno obrazovanje, kao i organizatori kurseva i seminara.

ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU

Samo se po sebi podrazumeva da Internet tehnologije igraju ogromnu ulogu u

ovakvim scenarijima organizovanja i izvođenja edukativnih procesa i aktivnosti. Stoga je
neophodno naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na
razvoj onog dela Internet infrastrukture koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči –
specijalizovani jezici i formati za predstavljanje edukativnih sadržaja, specifični protokoli, Web
servisi, itd.

Promatrajući grafiikon na Slici 2, koji prikazuje trendove upotrebe interneta u

obrazovanju u Srbiji, možemo primetiti značajan rast i pretpostaviti je upotreba interneta od
2002. godine pa do danas značajno porasla. U tom periodu je većina visokoškolskih ustanova u
Srbiji snabdevena kompjuterskom opremom i brzim internet vezama, kako bi svojim
studentima omogućili brz pristup novim informacijama.

90%
80%
70%
60%
50% 1995.g
40% 2002.g
30%
20%
10%
0%
E-MAIL U MATERIJALI NA ŠKOLSKE W EB
NASTAVI INTERNETU U STRANE NA
NASTAVI INTERNETU

Slika 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji

ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU

E-learning je ekspertski sistem koji uči od svojih korisnika i vrši sistematizaciju znanja,
a Internet-Intranet su neophodni uslovi korišćenja.

Softversko rešenje za učenje na daljinu omogućava potpunu mobilnost profesora i

učenika,a pošto je nastava multimedijalna i realizuje se pomoću Interneta, učenik bira vreme i
prostor za učenje.

Učesnici u e-learningu su organizatori kurseva:obrazovne i naučne institucije,

kompanije - za svoje zaposlene,pojedinci: konsultanti, učitelji,... stručna udruženja i polaznici
kurseva: odrasli – “netradicionalni studenti”( koji su obično zaposleni i trebaju obuku vezanu
uz posao, zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja),deca i omladina – npr. geografski
izolovana od obrazovnih institucija, osobe udaljene od obrazovnih centara, osobe sa
ograničenjima koja im ne dozvoljavaju pohađanje takvih centara.

E-learning je idealno rešenje, koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore

i za polaznike kurseva.S jedne strane imaju jaku tržišnu orijentaciju, odnosno sposobnost
stvaranja profita, omogućuje izlazak Univerziteta van nacionalnih granica - tržište praktično
postaje ceo svet i uštedu prostornih i kadrovskih kapaciteta, mogućnost da se diferenciraju u
odnosu na srodne obrazovne ustanove,te praćenje trendova razvijenih zemalja - uspostavljanje
visokih standarda i kriterijuma u edukaciji koji ustanovu svrstavaju kao konkurentne partnere
u Evropi i svetu. , a uloga koju e-learning igra u povezivanju ljudi, znanja i informacija je
velika. Dok su pozitivni elementi sa stanovišta polaznika kurseva sledeći: smanjenje troškova
stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija, mogućnost izbora
škole van fizičkih granica matične zemlje, mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od
mesta održavanja studija, prevazilaženje nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu
usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti,
samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za
analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr. Studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja i
da napreduju u karijeri.

Najbitnija uloga e-learninga je interakcija - učenici ne čitaju samo tekst već se aktivno
uključuju u učenje sadržaja. Interaktivnost daje učeniku i nastavniku i povratnu informaciju o
napredovanju

Tipovi interakcije:

• student - sadržaj za učenje

• student - nastavnik
• student - student

Vrste interakcije:

• sinhrona: student i nastavnik su on-line u isto vrijeme i komuniciraju- IRC

(Internet Relay Chat), audio i videokonferencije, programi za kolaborativni rad
(dejeljenje aplikacija, whiteboards), on-line kvizovi

• asinhrona :komunikacija seodvija u onom trenutku kada to učeniku ili

nastavniku odgovara, e-mail, listserveri, online forumi/boardovi,
kvizovi/testovi, hipertekst/hipermedija

• on-line provera znanja

Danas, profesionalne instrukcije – bilo da su u vidu tradiocionalnih predavanja ili on-

line varijanta učenja – nude obuku za karijeru širokom dijapazonu studenata različite starosne
strukture. Bez razlike da li su studenti bili odsutni iz učionica deceniju ili čak četri, uočiće
značajne razlike između interaktivnih predavanja današnjice i učionica iz prošlih vremena.

U proteklih 20 godina predavanja su se menjala u skladu sa činjenicom da je dinamika

studentski orijentisanih predavanja preuzimala primat. Raniji vid edukacije karakterističan po
tzv. “hvatanju” (uzimanja) beležaka sa predavanja, koga se mnogi odrasli prisećaju sa
strepnjom ustuknuo je pred novim vidom diskusija pod vođstvom instruktora. Današnji
studenti sede formirajući krug, udubljeni u veoma zanimljivu međusobnu konverzaciju, bilo da
su na časovima iz oblasti poslovanja ili ljudske prirode. Oni međusobno sarađuju/interaguju
kroz mnoštvo različitih profesionalnih aktivnosti, od individualnih prezentacija do zajedničkih
projekata. Odrasli učenici, koji su usmereni ka ostvarenju karijere iz oblasti tehnike ili
kompjuterskih nauka, lako će uočiti da su učionice zamenjene sa savremenim laboratorijama
koje su opremljene zapanjujućim mnoštvom raznovrsnih kompjutera i elektronske opreme.
Takozvane “pametne” učionice današnjice poseduju sve “igračke”, a odrasli učenici se mogu
osloniti na instruktore, laboratorijske asistente, mentore kao i na svoje kolege studente, kako
bi ovladali znanjima i veštinama koja će im u budućnosti biti od velike koristi.

Kada ušetate u nastavni kabinet današnjice bićete veoma prijatno iznenađeni koga
ćete tu zateći. Iako istraživanja pokazuju da je “prosečan” stariji student 35-togodišnja
belkinja koja pripada srednjoj klasi, udata je, ima porodicu i društveno je aktivno angažovana,
odrasli studenti pojedinačno dolaze iz veoma različitih sredina i imaju raznovrsne razloge za
povratak edukaciji. Ipak svi oni poseduju identičnu suštinsku osobinu: želju da studiraju kako
bi ostvarili karijeru koja će predstavljati njihovu realizaciju u ličnom i finansijskom smislu.
Obzirom da su stariji studenti ozbiljni po pitanju edukacije, očekuje se da profesionalno i sa
zrelošću doprinesu dinamici diskusije.Šta više, od starijih studenata se očekuje da pomažu
jedni drugima, da često formiraju diskusione grupe van nastave ili da koriste e-mail, kako bi
jedni druge stalno stimulisali i održavali aktivnima. I na kraju: instruktori vole da podučavaju
odrasle studente zato što su oni motivisani, revnosni, disciplinovani učenici, željni znanja, koji
svojim raznovrsnim životnim iskustvima doprinose nastavi. Uostalom, Slika4 nam jasno govori
da su ljudi u 21 veku shvatili da učenje i usavršavanje treba da traje čitavog života, a da su
ICT i računari neminovnost svakodnevnice.

Slika 4 Ne postoji starosna granica

ZAKLJUČAK

Savremeno obrazovanje potrebno je što više približiti današnjem informacijskom dobu,

a treba uvesti promjene i samog sadržaja i nastavnih metoda. Jedan je od važnih zadataka
obrazovanja - školovanje ne samo informatički, već i informacijski pismenih stručnjaka
pripremljenih za permanentno učenje tokom čitavog života. Informacionu pismenost je
potrebno razvijati na svim razinama obrazovanja.

Ova oblast se odnosi na aktivnosti koje imaju za cilj da pripreme celokupnu populaciju
za informaciono društvo putem obrazovanja za osnovnu kompjutersku pismenost i podizanjem
opšte svesti o značaju informacionog društva.

Mlađe generacije treba da budu kroz redovni obrazovni proces uključene u ovu akciju.
Minimalni stepen kompjuterske pismenosti mora da bude obezbeđen na nivou osnovnih i
srednjih škola.

Starije generacije treba da budu uključene u ovaj obrazovni proces kroz niz posebno
pripremljenih kurseva. Oni će biti organizovani na nivou lokalnih zajednica u saradnji sa
privatnim sektorom. Kursevi koji se bave osnovnim kompjuterskim opismenjavanjem treba da
budu besplatni. Lokalni i centralni organi i odgovarajuće vladine agencije, kao što je na primer
Nacionalna agencija za zapošljavanje treba da finansijski podrže takve kurseve.

Treba definisati standardnu metodologiju obrazovanja i standarde kompjuterske

pismenosti koji su kompatibilni sa odgovarajućim standardima EU kao što je evropska
računarska dozvola (European Computer Driving Licence, ECDL). Standardna metodologija
treba da podrazumeva i eksternu nezavisnu kontrolu da bi se obezbedio neophodan kvalitet
pruženog obrazovanja.
 LITERATURA

Vladan Devedžić: „Inovacioni projekti u oblasti informacionih tehnologija“,Ministarstvo za

nauku i tehnologiju Republike Srbije, 2003.g.
http://www.tfc.kg.ac.yu/tos/PDF/3_4_Randjic.
http://www.dis.org.yu/nauka_strategija_id
www.bos.org.yu/cepit/materijali/institucijeID