P. 1
racunari u obrazovanju

racunari u obrazovanju

4.75

|Views: 9,094|Likes:
Published by mackica
Racunari u obrazovanju, nacionalna strategija e-obrazovanja, kompjutersko opismenjavanje gradjana
Racunari u obrazovanju, nacionalna strategija e-obrazovanja, kompjutersko opismenjavanje gradjana

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: mackica on Aug 23, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2013

pdf

text

original

INFORMACIONE I INTERNET TEHNOLOGIJE

SEMINARSKI RAD: RAČUNARI U OBRAZOVANJU

SADRŽAJ INDEKS SLIKA......................................................... ..............................2 UVOD......................................................................... ..........................3 INFORMACIONO DOBA.......................................................... ..................5 NACIONALNA STRATEGIJA E- OBRAZOVANJA U SRBIJI...............................6 CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA..................................................................................6 Kompjutersko opismenjavanje građana.......................................................................................6 Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva.........................6 Podsticanje istraživanja i razvoja.................................................................................................6 Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu....................................6 KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA..............................................................................................7 RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA..............7 PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU............................................. .........8 ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU...............................................................................9 ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU ....................................................10 ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU........................................................12 ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU............................................................................13 ZAKLJUČAK...................................................... ...................................15 LITERATURA.................................................. ......................................16

INDEKS SLIKA Slika Slika Slika Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju.................................9 2 Krug mišljenja ili spoznaje................................... ........................11 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji......................................13 4 Ne postoji starosna granica.............................................. ............15

UVOD
Globalno informatičko društvo razvija se neverovatnom brzinom. Sve brže stapanje telekomunikacijskih i radijskih multimedija s informacionim i komunikacijskim tehnologijama, (ICT) potstče pojavu novih proizvoda i usluga, kao i novih načina poslovanja i trgovine. Kako se istovremeno nova tržišta otvaraju konkurenciji i stranim ulaganjima i učestvovanju, dolazi i do eksplozije komercijalnih, socijalnih i profesionalnih mogućnosti. Moderni svet prolazi kroz temeljan preobražaj, dok industrijsko društvo koje je obeležilo 20. vek brzim tempom prepušta mesto informacionom društvu, društvu znanja 21. veka. Tehnologija se sve više koristi ne samo u kućama, bibliotekama i ostalim mestima na kojima svakodnevno boravimo, nego i u učionicama. Njenoj raširenoj uportrebi doprinose tehnološki potkovani učenici Generacije Y, koji zahtevaju da im se u učionicama omogući pristup tehnologiji, posebno računarima. Pojam osnovnog obrazovanja danas: • • • • osnovna škola rad na računaru engleski jezik vozačka dozvola

Period zasterevanja informacija u IT je šest meseci ,a količina informacija danas koja se pojavi u toku jednog dana je veća od ukupne količine informacija od postanka sveta zaključno sa srednjim vekom. Peta Međunarodna konferencija o informaciono-komunikacijskim tehnologijama u obrazovanju (ICICTE) održala se na grčkom ostrvu Samosu od 1. do 3. jula 2004. godine. Cilj te konferencije bio je da ponudi odgovore na mnoge izazove nastale uvođenjem tehnoloških inovacija u obrazovno okruženje. Uz razne učesnike, plenarna zasedanja i radionice s težištem na integrisanjenje tehnologije u sve oblike obrazovanja, konferencija je pružila forum za intenzivnu interdisciplinarnu interakciju i stručnu raspravu. Učesnici konferencije stekli su odličan uvid u najnovije tokove u teoriji i praksi primene tehnologije u obrazovanju. Velik broj tema uključuje alternativne procese, postupke te tehnike i alate za kreativno učenje primereno 21. veku. Zaključci ICICTE: • • • • Permanentno obrazovanje kao imperativ modernog vremena Sadašnji sistem školstva isključuje mogućnost da neko uči i radi u isto vreme Obrazovanje za osobe koje nisu u mogućnosti da pohadjaju redovnu nastavu Brisanje fizičkih granica – mogućnost privlačenja studenata iz drugih zemalja

Sve veća dostupnost različitih medijskih izvora promenila je procese podučavanja i učenja, no istovremeno je otežano pronalaženje zadovoljavajućih i prikladnih materijala. Iako su učiteljima i učenicima dostupne hiljade materijala, teško je pronaći određenu informaciju te pritom zadovoljiti opšte smernice koje se postavljaju pred učitelje i učenike. Stoga je zaključak da integracija tehnologije, između ostaloga, mora: •udovoljiti širokom spektru obrazovnih potreba i ciljeva •biti dostupna različitim skupinama učenika •omogućiti zajedništvo i saradnju

•omogućiti ocenjivanje i evaluaciju

Računari u obrazovanju INFORMACIONO DOBA
Više je informacija sakupljeno u poslednjih 30 godina nego u prethodnih 5000. Nedeljno izdanje New York Times objavi više informacija nego što ih je čovek u XVI veku sakupio tokom čitavog života. Celokupno ljudsko znanje se udvostručilo imeđu 1900-1950 od tada se udvostručava svakih 5-8 godina. Sistem obrazovanja se nije adekvatno menjao, a obrazovanje je prešlo u ruke uspešnih kompanija koje ulažu u HR. Umesto prirodnih resursa ili industrijskih kapaciteta, znanje postaje vitalni resurs informacionog društva, a inovacije i generisanje novog znanja predstavlja osnovu za bogatstvo. Zato se i ekonomija u ovom post industrijskom društvu naziva ekonomija zasnovana na znanju. Generisanje novog znanja nesumnjivo zavisi od ljudi, odnosno njihove sposobnosti za kreativno razmišljanje i veštine za delotvornu primenu novih informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), koje predstavljaju tehnološku osnovu informacionog društva. Začetak su bile dopisne škole u kojima je “student” bio fizički udaljen od mesta studiranja, pa su mu udžbenici isporučivani poštom. Učenje na daljinu je zamenilo dopisne škole i u suštini sve je ostalo isto samo se menjaju mediji na kojima se prenose informacije. Razvojem informacionih tehnologija to postaju: razne vrste štampanih materijala, video i audio kasete, CD-ovi, DVD-evi, e-mail, Web, videokonferencije i sl. „Milenijumci” - generacije posle 1982. u razvijenom svetu. Kompetentno koriste računare od 5-te godine života, 84% ima sopstveni računar, 25% više od jednog. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno, 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima, 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima, 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona, igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije. Sve veća uloga i važnost informacionih i komunikacionih tehnologija u ljudskom društvu je nesumnjivo jedna od najbitnijih karakteristika današnjeg sveta. ICT je inkorporirana u sve nivoe ljudskih organizacionih aktivnosti i u mnogome je uticala na komunikaciju među ljudima. Najočigledniji nedavni primer inovativne moći IkT sektora da omogući ogromne promene jeste razvoj interneta i svetskog veba (World Wide Web, WWW) u poslednjoj deceniji. Značaj informacija u današnjem društvu je naveo mnoge učene ljude i vođe da tvrde da danas živimo u novom „informacionom društvu“, u društvu u kome informacije dominiraju u novim oblicima društvene organizacije. Nepostojanje nacionalne strategije za informaciono društvo bi moglo da dovede Srbiju u nezavidnu poziciju. Ukazivanje na hitnost pripremanja Republike Srbije da se transformiše u informaciono društvo, započeto je definisanjem nacionalne politike za informaciono društvo i nastavljeno kroz pripremu Strategije informacionog društva i odgovarajućeg Akcionog plana. Nema sumnje da se radi o poduhvatu koji zahteva nacionalni angažman uz učešće svih ključnih entiteta u Republici Srbiji, od vlade, preko poslovnog sektora i akademske zajednice, do nevladinih organizacija i dr.

5/16

Računari u obrazovanju NACIONALNA STRATEGIJA E- OBRAZOVANJA U SRBIJI
CILJEVI INICIJATIVE E-OBRAZOVANJA Ciljevi inicijative e-obrazovanja su sledeći:

• Kompjutersko

opismenjavanje informacionog društva

građana

da

bi

postali

ravnopravni

članovi

• Izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama informacionog društva • Podsticanje istraživanja i razvoja • Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Kompjutersko opismenjavanje građana Cilj je obrazovanje široke populacije o ICT, odnosno omogućavanje da građani poseduju osnovne, ali ključne IKT veštine. Budući da široka upotreba ICT i nastajanje javnih elektronskih usluga menjaju mnogo oblasti života, takve veštine će postati neophodne za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Samo oni građani koji znaju da koriste kompjutere postaće jednaki članovi informacionog društva. Ispunjavanje ovog cilja je značajno za sprečavanje digitalne podele u društvu. Izgradnja obrazovnog sistema prilagođenog potrebama informacionog društva Informaciono društvo zahteva odgovarajuću, obučenu i veštu radnu snagu koja je sposobna sa radi u uslovima visoko konkurentne globalne ekonomije. Takva radna snaga samo može biti stvorena odgovarajućim obrazovanjem. Obrazovni sistem, prema tome, mora da bude prilagođen da pruža efikasno obrazovanje na svim nivoima promovišući kreativno razmišljanje i uvođenje učenja tokom čitavog života. Kako je široka upotreba ICT postala presudna u mnogim profesijama, znanje o tome kako efektivno koristiti ICT treba da bude integralni deo obrazovnih programa. Podsticanje istraživanja i razvoja Stvaranje novih roba i usluga putem IiR je jedini način za osiguranje ekonomskog rasta i stvaranje novih radnih mesta. Tako, treba podsticati IiR jačanjem kadrovskih potencijala, izgradnjom adekvatne infrastrukture za IiR i daljom promocijom saradnje između IiR privrede. Obezbeđenje pristupa informacijama o kulturnom i istorijskom nasleđu Očuvanje i širenje kulturnog i istorijskog nasleđa je značajno za svako društvo da bi se omogućilo bolje razumevanje i tolerancija između različitih nacija. U ekonomskom smislu, kulturno i istorijsko nasleđe pomaže u uspostavljanju nacionalnih trgovačkih marki i promovisanju prednosti nacionalnih proizvoda i usluga koje se nude na globalnom tržištu.

6/16

Računari u obrazovanju

KLJUČNE OBLASTI DELOVANJA Kako bi se na odgovarajući način odgovorilo izazovima i iskoristile mogućnosti sledeće ključne oblasti delovanja moraju biti pokrivene: • • • • Uključivanje široke populacije građana Uvođenje koncepta naknadnog obrazovanja i učenja tokom čitavog života Prilagođavanje obrazovnog programa i nastavnog procesa potrebama informacionog društva; Osposobljavanje nastavnih kadrova za moderne oblike nastave Jačanje IcT kapaciteta za moderno obrazovanje i naučno istraživanje; Podržavanje kreativnog istraživanja i razvoja; Obrazovanje i kultura podržana kroz nove tehnologije


• •

Modernizacija obrazovnog sistema je vrlo složen proces koji mora biti pažljivo osmišljen. Postoji već nekoliko pripremljenih dokumenata koji se odgovarajuće bave ovim temama predloženih od Ministarstva za obrazovanje i sport, kao i od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Aktivnosti u ovoj oblasti moraju biti sa ovim sinhronizovane, kao i sa ostalim dokumentima koji se odnose na reformu obrazovnog sistema i kreativno IiR.

RAČUNARSKO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE POMOĆU RAČUNARA
Potrebno je jasno definisati razliku između računarskog obrazovanja, kao obrazovnih aktivnosti i procesa koji vode sticanju znanja iz oblasti računarskih i srodnih tehnologija, i obrazovanja pomoću računara, kao onih procesa i aktivnosti u kojima se informacione tehnologije koriste kao sredstvo koje procese učenja, izvođenja nastave, provere znanja i širenja vidika u nekoj (bilo kojoj) oblasti ljudskog delovanja čine efikasnijim, bolje strukturiranim i znatno prijemčivijim za korisnike. Računarsko obrazovanje (computer literacy, personal productivity with computers) obuhvata ovladavanje informacionim tehnologijama na različitim nivoima:

osnovni nivo odnosi se na korišćenje računara kao pomoćnog sredstva u obavljanju poslovnih aktivnosti, pretraživanju i prikupljanju informacija, kao i korišćenju raznih elektronskih usluga u svakodnevnom životu; napredni nivo predstavlja korišćenje računara i informacionih tehnologija kao osnovnog, centralnog sredstva u poslovanju; profesionalni nivo predstavlja i napredno korišćenje računara i razvoj novih informacionih tehnologija, alata i aplikacija.

U računarsko obrazovanje pojedinca spada ne samo poznavanje hardvera i softvera, već i uvid u procese razvoja informacionih tehnologija i u društvene, pravne, ekonomske i psihološke procese koji čine kontekst tog razvoja.

7/16

Obrazovanje pomoću računara odnosi se na primenu računara i informacionih tehnologija u obrazovanju. S obzirom na ekstremno dinamičan i brz razvoj informacionih tehnologija i njihovu prisutnost u svim ljudskim delatnostima, u zemljama razvijenog sveta odavno su na sceni krupne promene u procesu obrazovanja u cilju što efikasnijeg korišćenja informacionih tehnologija u tom procesu. To korišćenje se izvodi na mnogo načina, u svim oblastima, kao i na svim nivoima (od osnovnog do univerzitetskog obrazovanja). O važnosti informacionih tehnologija u procesu obrazovanja sa aspekta jedne države najbolje govori podatak da se mnoge vladine institucije u razvijenim zemljama neprekidno bave razvojem strategija permanentnog uvođenja novih i unapređivanja korišćenja postojećih informacionih tehnologija u rad svih obrazovnih institucija u tim zemljama. Računarsko obrazovanje i obrazovanje pomoću računara nisu međusobno isključive oblasti. Naprotiv, izuzetno je veliki potencijal obrazovanja pomoću računara baš u oblasti informatičkog obrazovanja, s obzirom na činjenicu da su informacione tehnologije u tom slučaju i cilj i sredstvo procesa obrazovanja. Treba razlikovati uprošćeno tumačenje primene računarskih tehnologija u obrazovanju kao dopunskog sredstva u inače klasičnom kontekstu obične učionice ili laboratorije, od obrazovanja u kome su računari mnogo intenzivnije integrisani u sve obrazovne procese i svakodnevne aktivnosti. Prva varijanta svodi se na puko prikazivanje odgovarajućih nastavnih sadržaja pomoću računara, video beam-a i Interneta umesto korišćenjem tradicionalnih nastavnih sredstava, uobičajeno povezivanje računara sa određenim aparatima u laboratorijskim uslovima radi kontrolisanja procesa na laboratorijskim vežbama, te vođenje odgovarajućih klasičnih baza podataka o upisanim studentima, nastavnicima i predmetima koji se predaju. U drugom slučaju, postoji izuzetno veliki spektar naprednijeg korišćenja informacionih tehnologija kao neodvojive komponente savremenog obrazovanja – od prezentiranja sadržaja primenom specijalizovanog softvera tokom izvođenja nastave ili nakon toga, do učenja odgovarajućih sadržaja individualno ili u grupi posredstvom odgovarajućih hardverskih i softverskih platformi, mogućnosti individualne provere znanja, kao i automatske pomoći učenicima/studentima u odsustvu nastavnika.

PRIMENA RAČUNARA U OBRAZOVANJU
Neki od najinteresantnijih računara obuhvataju: segmenata naprednih procesa obrazovanja pomoću

• organizovanje, strukturiranje i čuvanje edukativnih materijala u vidu raznih
elektronskih zapisa (oni obuhvataju i tekstualne i razne multimedijalne materijale čija je prevashodna namena da budu upotrebljeni u cilju učenja i podučavanja); • elektronsko administriranje nastavnog procesa u celini, uključujući kreiranje i sprovođenje nastavnih planova i programa, izvođenje nastave, evidenciju učenika/studenata i nastavnika, izvođenje provere znanja, komunikaciju učenika/studenata i nastavnika, kao i elektronsko kreiranje i vođenje rasporeda svih nastavnih aktivnosti na nivou jedne obrazovne institucije;

• elektronske učionice, koje se pojavljuju u dva vida – jednom, u kome su
učenici/studenti fizički locirani na istom mestu na kome postoje i odgovarajući računarski resursi (obično lokalna računarska mreža uz dobru vezu sa Internetom i dodatnim hardverom i softverom) i obrazovanje na daljinu (distance learning) koje posredstvom Interneta omogućuje pristup nastavnim materijalima, održavanje

predavanja i provere znanja za udaljene slušaoce, kao i daljinsko pružanje pomoći u procesu učenja; • korišćenje digitalnih biblioteka u procesu obrazovanja i njihovo integrisanje u specijalizovani edukativni softver; • automatska elektronska razmena nastavnih materijala između srodnih grupa i obrazovnih institucija, kako u nekoj lokalnoj sredini, tako i na globalnom nivou. Savremenom tehnologijom integriramo računar kao novo nastavno sredstvo i/ili pomoć u učenju novog sadržaja kako bi se nastava učinila motivirajućom, primerenijom, modernijom. Savremenu tehnologiju takođe možemo koristiti u svim nastavnim predmetima. Na Slici 1. prikazana je piramida primene oblika savremene tehnologije u obrazovanju - od edukativne prezentacije, koju izrađuju sami predavači: nastavnici i profesori, preko edukativnog softvera, dosta komplikovanijeg za implementaciju, do najmodernijih sistema za učenje na daljinu – on-line interaktivno učenje i E-learning sistema.

Slika 1. Oblici primene savremenih IKT u obrazovanju ULOGA MULTIMEDIJE U OBRAZOVANJU U savremenom jeziku, pojam multimedija veže se uz prožimanje vizuelne i zvučne informacije najčešće u okviru predefinisane računarske arhitekture, okruženja, aplikacije i slično. Film je u tom smislu multimedijalan, ali računala otvaraju i dodatne komponente multimedije, pre svega interaktivnost, tj. mogućnost korisnika da utiče na vremensku ovisnost vizualnosti i zvučnosti multimedijalne aplikacije. Dosadašnji trendovi pokazuju da učenje putem multimedije efikasnije od prosečnog predavanja i do 30% jer se održava koncentracija korisnika na visokom nivou. Cilj istraživanja bio je da se ista materija savlada na dva načina i da se po završenom testu uporede ostvareni rezultati kako bi se mogao izvući zaključak iz ovog testa.

Prva grupa imala je 54 člana i obradjivala je materiju na klasičan način putem predavanja. Predavanja su održana u amfiteatru koje je pratilo 54 člana. Druga grupa je, takodje imala 54 člana i savladavala je zadatu materiju putem multimedijalnog kursa na svom računaru. Predavanje je u oba slučaja trajalo 180 minuta. Od 54 člana koja su pratila klasična predavanja u amfiteatru čak 31 nije bilo u stanju da reprodukuje 20% obradjene materije, 15 je uspelo da reprodukuje 35%, a samo 8 je uspelo da reprodukuje više od 35%obradjene materije. U drugom slučaju od 54 člana koja su obradjivala zadatu materiju putem multimedijalnih kurseva samo 11 nije uspelo da reprodukuje 20% obradjene materije, 6 je uspelo da reprodukuje 35%, dok je neverovatnih 37 članova uspelo da reprodukuje više od 35% obradjene materije. Multimedijalni pristupi uspešno se koriste u procesu kreativnog stvaranja, donošenja odluka i rešavanja problema. Za razliku od tradicionalnog pristupa koji se koncentriše na memorisanje, multimedijalni pristup promoviše aktivno učešće u obrazovnom procesu i rezultira brzim porastom znanja i aktivnoj primeni istog u konkretnim poslovnim aktivnostima. ULOGA EDUKATIVNOG SOFTVERA U OBRAZOVANJU Inteligentni softverski sistemi u najširem smislu reči mogu se grubo definisati kao računarski programi koji koriste znanje da bi rešili problem, da pomognu korisnikuu donošenju valjanih odluka i/ili da omoguće ljudima da uče, ili pak da sami mogu prihvatati nova znanja. Prema tome, osnovni pojmovi koje se ovde javljaju su: znanje, rešavanje problema i učenje. Da bi se realizovao ma kakav inteligentni sistem moraju se razrešiti sledeći problemi: a/ kako da se predstavi zanje u računaru b/ kako da se tako reprezentovano zanje koristi, i c/ kako da se ono poveća i poboljša. Znanje je ono što neka individua zna o nekoj specifičnoj oblasti u datom trenutku. Skoro sve što ljudi rade je na neki način zasnovano na tom znanju koje je memorisano u ljudskim mozgovima. Prema tome, proces rešavanja problema ili mišljenje je takođe nekakva procedura ili rutina primene memorisanog znanja u cilju rešavanja zadatog problema. Na Slici 2 prikazan je krug mišljenja i/ili spoznaje, tj. niz ljudskih aktivnosti kroz koje znanje prolazi kada ljudi rešavaju određeni problem. Prva, veoma važna faza je proces prikupljanja ili akvizicije znanja, tj. metodologije i činjenica koje se dobijaju ili od nekog eksperta date oblasti (domena) ili učenjem, čitanjem, opažanjem i sl. Ovo znači da se znanje sakuplja iz različitih izvora znanja, obrađuje, razumeva i usvaja.

Ucenje

.....

Opazanje

v

........

Razgovor

Prikupljanje

Memorisanje

Objasnjenje

v

Primena

ZNANJE

Slika 2 Krug mišljenja ili spoznaje Razvoj materijala namenjenog edukativnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za studentska predavanja. Jednom kada se formira osnova, materijal se može brže i lakše ažurirati. Edukativni softveri na eksplicitan način reprezentuju razne strategije i tehnike podučavanja koje definiše autor i omogućuju njihovu kontrolisanu primenu u cilju efikasnijeg usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči kroz korišćenje sistema, a oslanjajući se na model pojedinačnog učenika/studenta. Takvim pristupom se omogućava savlađivanje gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika - učenika, tj. svaki korisnik može na sebi prilagođen način da savlada i usvoji predviđeno znanje. Ovo se naziva personalizacijom procesa učenja. Edukativni softverom omogućava se direktna inteligentna komunikacija između učenika/studenta (korisnika) i sistema – sistem zahteva od korisnika da rešava probleme iz domena koji korisnik uči, procenjuje nivo stečenog znanja korisnika, uvode se objašnjenja i dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom, koristi se prednost dijaloga u procesu učenja, stimulišu se tzv. post-refleksija (navođenje korisnika da razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje postavljenih problema). Važan deo svakog edukativnog softvera, je inteligentni tutor ili pedagoški modul, koji u sebi sadrži i detaljnu dijagnostičku rutinu učenikovih studentovih grešaka, kao i najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom savlađivanja predviđenog gradiva. U suštini, inteligentni tutor upravlja sesijom između korisnika i sistema na osnovu ugrađenih strategija podučavanja, modela studenta i dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju.

Na neki način, inteligentni edukativni softver se nalaze u preseku CAI(ComputerAssisted Instruction) sistema i inteligentnih softverskih sistema – poput CAI sistema, omogućuju učenje raznih sadržaja pomoću specijalizovanih aplikacija za prezentiranje tih sadržaja i vođenje edukativnih sesija (što ostali inteligentni sistemi ne rade, bar ne u potpunosti i ne na ciljan i kontrolisan način), ali to omogućuju vrlo efikasno, zbog korišćenja specifičnih softverskih tehnika koji se ugrađuju u inteligentne softverske sisteme (što CAI sistemi ne rade). Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES), kao retko koja druga oblast informatike, izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za očekivanje, s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). Stoga u zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici, predavači, profesori, instruktori, predstavnici relevantnih vladinih institucija), kao i kod profesionalnih pedagoga, psihologa i ostalih stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila. Najkraće rečeno, IES je moguće i razvijati i primenjivati u našoj sredini. Štaviše, budući da su potencijalne koristi primene tehnologije u kontekstu modernizacije i reforme našeg obrazovnog sistema ogromne, treba naglasiti da su mogućnosti koje imamo u tom smislu takve da je pre svega potrebno sprovesti mobilizaciju postojećih domaćih kadrova i tehničkih resursa, bez velikih dodatnih ulaganja u neku opremu i infrastrukturu koja bi služila samo toj tehnologiji i ničemu više. U obrazloženju gornjih tvrđenja verovatno treba poći od cene ovakvih sistema. Treba znati da ima i besplatnih IES na Internetu, ali i da ima onih koje su naručioci plaćali desetinama hiljada dolara. Takođe je u svetu IES prisutno i to da se oni ustupaju nekim kategorijama korisnika bez novčane naknade, a da se za neke druge kategorije korisnika naplaćuje licenca. Kod nas su mogućnosti u tom smislu vrlo velike i raznovrsne ukoliko se najpre razvije odgovarajuća infrastruktura (v. prethodni odeljak). U ovom trenutku se sagledava da bi najbolji način za to bila serija projekata koje bi finansirala relevantna Ministarstva naše države u saradnji sa zainteresovanim proizvođačima softvera, a prototipski razvijali stručnjaci sa univerziteta uz učešće inženjera iz domaćih softverskih kuća i pedagoga, andragoga i psihologa iz obrazovnih i drugih društvenih institucija. Veoma je važno naglasiti da materijalni problemi naše sredine ne predstavljaju veliki problem u razvoju IES kod nas. Iako postoje IES koji zahtevaju korišćenje posebne dodatne opreme i sofisticiranih alata u razvoju, najveći broj tih sistema ipak se zasniva na standardnim računarskim platformama i mrežama koje su odomaćene i kod nas. Stoga se nakon razvoja infrastrukture do određenog nivoa očekuje da jedina bitna ulaganja budu u strukturiranje edukativnih sadržaja za ugradnju u IES. Za očekivati je da IES u našoj sredini zažive pre svega na univerzitetima. Razlog tome je bolja prosečna računarska opremljenost na univerzitetima nego u drugim obrazovnim institucijama. Pored toga, univerzitetski kadrovi su potencijalno i najviše zainteresovani za unapređenje nastavnog procesa i procesa učenja kroz primenu informacionih tehnologija. Druga potencijalno važna grupa krajnjih korisnika IES kod nas predstavljaju centri za permanentno obrazovanje, kao i organizatori kurseva i seminara. ULOGA INTERNET TEHNOLOGIJA U OBRAZOVANJU Samo se po sebi podrazumeva da Internet tehnologije igraju ogromnu ulogu u ovakvim scenarijima organizovanja i izvođenja edukativnih procesa i aktivnosti. Stoga je

neophodno naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na razvoj onog dela Internet infrastrukture koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči – specijalizovani jezici i formati za predstavljanje edukativnih sadržaja, specifični protokoli, Web servisi, itd. Promatrajući grafiikon na Slici 2, koji prikazuje trendove upotrebe interneta u obrazovanju u Srbiji, možemo primetiti značajan rast i pretpostaviti je upotreba interneta od 2002. godine pa do danas značajno porasla. U tom periodu je većina visokoškolskih ustanova u Srbiji snabdevena kompjuterskom opremom i brzim internet vezama, kako bi svojim studentima omogućili brz pristup novim informacijama.

90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% E-MAIL U NASTAVI MATERIJALI NA ŠKOLSKE W EB INTERNETU U STRANE NA NASTAVI INTERNETU

1995.g 2002.g

Slika 3 Upotreba interneta u obrazovanju u Srbiji ULOGA E-LEARNINGA U OBRAZOVANJU E-learning je ekspertski sistem koji uči od svojih korisnika i vrši sistematizaciju znanja, a Internet-Intranet su neophodni uslovi korišćenja. Softversko rešenje za učenje na daljinu omogućava potpunu mobilnost profesora i učenika,a pošto je nastava multimedijalna i realizuje se pomoću Interneta, učenik bira vreme i prostor za učenje. Učesnici u e-learningu su organizatori kurseva:obrazovne i naučne institucije, kompanije - za svoje zaposlene,pojedinci: konsultanti, učitelji,... stručna udruženja i polaznici kurseva: odrasli – “netradicionalni studenti”( koji su obično zaposleni i trebaju obuku vezanu uz posao, zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja),deca i omladina – npr. geografski izolovana od obrazovnih institucija, osobe udaljene od obrazovnih centara, osobe sa ograničenjima koja im ne dozvoljavaju pohađanje takvih centara. E-learning je idealno rešenje, koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore i za polaznike kurseva.S jedne strane imaju jaku tržišnu orijentaciju, odnosno sposobnost stvaranja profita, omogućuje izlazak Univerziteta van nacionalnih granica - tržište praktično postaje ceo svet i uštedu prostornih i kadrovskih kapaciteta, mogućnost da se diferenciraju u odnosu na srodne obrazovne ustanove,te praćenje trendova razvijenih zemalja - uspostavljanje visokih standarda i kriterijuma u edukaciji koji ustanovu svrstavaju kao konkurentne partnere u Evropi i svetu. , a uloga koju e-learning igra u povezivanju ljudi, znanja i informacija je velika. Dok su pozitivni elementi sa stanovišta polaznika kurseva sledeći: smanjenje troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija, mogućnost izbora škole van fizičkih granica matične zemlje, mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija, prevazilaženje nemogućnosti da posećuje tradicionalnu nastavu

usled nekog od svojih trajnih ili privremenih fizičkih problema, oštećenja ili bolesti, samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči) i dr. Studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja i da napreduju u karijeri. Najbitnija uloga e-learninga je interakcija - učenici ne čitaju samo tekst već se aktivno uključuju u učenje sadržaja. Interaktivnost daje učeniku i nastavniku i povratnu informaciju o napredovanju Tipovi interakcije: • • • student - sadržaj za učenje student - nastavnik student - student Vrste interakcije: • sinhrona: student i nastavnik su on-line u isto vrijeme i komuniciraju- IRC (Internet Relay Chat), audio i videokonferencije, programi za kolaborativni rad (dejeljenje aplikacija, whiteboards), on-line kvizovi asinhrona :komunikacija seodvija u onom trenutku kada to učeniku ili nastavniku odgovara, e-mail, listserveri, online forumi/boardovi, kvizovi/testovi, hipertekst/hipermedija on-line provera znanja

Danas, profesionalne instrukcije – bilo da su u vidu tradiocionalnih predavanja ili online varijanta učenja – nude obuku za karijeru širokom dijapazonu studenata različite starosne strukture. Bez razlike da li su studenti bili odsutni iz učionica deceniju ili čak četri, uočiće značajne razlike između interaktivnih predavanja današnjice i učionica iz prošlih vremena. U proteklih 20 godina predavanja su se menjala u skladu sa činjenicom da je dinamika studentski orijentisanih predavanja preuzimala primat. Raniji vid edukacije karakterističan po tzv. “hvatanju” (uzimanja) beležaka sa predavanja, koga se mnogi odrasli prisećaju sa strepnjom ustuknuo je pred novim vidom diskusija pod vođstvom instruktora. Današnji studenti sede formirajući krug, udubljeni u veoma zanimljivu međusobnu konverzaciju, bilo da su na časovima iz oblasti poslovanja ili ljudske prirode. Oni međusobno sarađuju/interaguju kroz mnoštvo različitih profesionalnih aktivnosti, od individualnih prezentacija do zajedničkih projekata. Odrasli učenici, koji su usmereni ka ostvarenju karijere iz oblasti tehnike ili kompjuterskih nauka, lako će uočiti da su učionice zamenjene sa savremenim laboratorijama koje su opremljene zapanjujućim mnoštvom raznovrsnih kompjutera i elektronske opreme. Takozvane “pametne” učionice današnjice poseduju sve “igračke”, a odrasli učenici se mogu osloniti na instruktore, laboratorijske asistente, mentore kao i na svoje kolege studente, kako bi ovladali znanjima i veštinama koja će im u budućnosti biti od velike koristi. Kada ušetate u nastavni kabinet današnjice bićete veoma prijatno iznenađeni koga ćete tu zateći. Iako istraživanja pokazuju da je “prosečan” stariji student 35-togodišnja belkinja koja pripada srednjoj klasi, udata je, ima porodicu i društveno je aktivno angažovana, odrasli studenti pojedinačno dolaze iz veoma različitih sredina i imaju raznovrsne razloge za povratak edukaciji. Ipak svi oni poseduju identičnu suštinsku osobinu: želju da studiraju kako bi ostvarili karijeru koja će predstavljati njihovu realizaciju u ličnom i finansijskom smislu. Obzirom da su stariji studenti ozbiljni po pitanju edukacije, očekuje se da profesionalno i sa

zrelošću doprinesu dinamici diskusije.Šta više, od starijih studenata se očekuje da pomažu jedni drugima, da često formiraju diskusione grupe van nastave ili da koriste e-mail, kako bi jedni druge stalno stimulisali i održavali aktivnima. I na kraju: instruktori vole da podučavaju odrasle studente zato što su oni motivisani, revnosni, disciplinovani učenici, željni znanja, koji svojim raznovrsnim životnim iskustvima doprinose nastavi. Uostalom, Slika4 nam jasno govori da su ljudi u 21 veku shvatili da učenje i usavršavanje treba da traje čitavog života, a da su ICT i računari neminovnost svakodnevnice.

Slika 4 Ne postoji starosna granica

ZAKLJUČAK
Savremeno obrazovanje potrebno je što više približiti današnjem informacijskom dobu, a treba uvesti promjene i samog sadržaja i nastavnih metoda. Jedan je od važnih zadataka obrazovanja - školovanje ne samo informatički, već i informacijski pismenih stručnjaka pripremljenih za permanentno učenje tokom čitavog života. Informacionu pismenost je potrebno razvijati na svim razinama obrazovanja. Ova oblast se odnosi na aktivnosti koje imaju za cilj da pripreme celokupnu populaciju za informaciono društvo putem obrazovanja za osnovnu kompjutersku pismenost i podizanjem opšte svesti o značaju informacionog društva. Mlađe generacije treba da budu kroz redovni obrazovni proces uključene u ovu akciju. Minimalni stepen kompjuterske pismenosti mora da bude obezbeđen na nivou osnovnih i srednjih škola. Starije generacije treba da budu uključene u ovaj obrazovni proces kroz niz posebno pripremljenih kurseva. Oni će biti organizovani na nivou lokalnih zajednica u saradnji sa privatnim sektorom. Kursevi koji se bave osnovnim kompjuterskim opismenjavanjem treba da budu besplatni. Lokalni i centralni organi i odgovarajuće vladine agencije, kao što je na primer Nacionalna agencija za zapošljavanje treba da finansijski podrže takve kurseve. Treba definisati standardnu metodologiju obrazovanja i standarde kompjuterske pismenosti koji su kompatibilni sa odgovarajućim standardima EU kao što je evropska računarska dozvola (European Computer Driving Licence, ECDL). Standardna metodologija treba da podrazumeva i eksternu nezavisnu kontrolu da bi se obezbedio neophodan kvalitet pruženog obrazovanja.

LITERATURA
Vladan Devedžić: „Inovacioni projekti u oblasti informacionih tehnologija“,Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, 2003.g. http://www.tfc.kg.ac.yu/tos/PDF/3_4_Randjic. http://www.dis.org.yu/nauka_strategija_id www.bos.org.yu/cepit/materijali/institucijeID

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->