P. 1
berze i finansijska trzista skkripta

berze i finansijska trzista skkripta

|Views: 670|Likes:
Published by mirjanadimic

More info:

Published by: mirjanadimic on Feb 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/24/2013

pdf

text

original

Berze i finansijska tržišta

Oblasti za ispit: 1. Pojam berze 2. Mesto i predmet trgovanja 3. Pravila trgovanja 4. Učesnici u trgovanju 5. Promptna i terminska trgovina 6. Nastanak i razvoj berzi 7. Način rada berze (krug pre centra, status i funkcija, centar zajedničkog poslovanja...) 8. Kontrola trgovanja 9. Poslovi na reč 10.Berza na pločniku i koncentrični krugovi 11.Spontanost nastanka berze 12.Usklađenost sa okruženjem 13.Poverenje među igračima 14.Sigurnost poslovanja 15.Država i berza 16.Vrste berze 17.Četri ključne funkcije berze 18.Listing 19.Trgovanje 20.Zloupotreba na tržištu 21.Kliring i sladiranje 22.Centralni registar - pojam 23.Klirinška kuća 24.Margine 25.Kontrola i nadzor 26.Komisija za hartije od vrednosti - osnovni pojmovi 27.Informisanje - pojam i tumačenje

Prof.dr Vladislav Zekić

Novi Sad, 2009

Trgovinu obavljaju posrednici kupci i posrednici prodavci. predmet trgovanja.Nastanak i razvoj berzi .mesto na kome ovlašćena lica trguju standardizovanom robom po utvrđenim pravilima. razvitkom trgovine ovo poverenje se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila za trgovanje . prvo su nastale robne berze a kasnije efektne. za berzu je bila sinonim zgrada u kojoj je smeštena .važilo je pravilo koje je pratilo berzansku trgovinu . 1 pariska i 1 londonska berza. način trgovanja I učesnici u trgovanju. Zbog toga pri njima rade i posebni berzanski sudoviarbitraže.u početku su to bili skupovi nekoliko principa koji su regulisali odnose između trgovaca. pravila – berzanske uzanse obuhvataju propise koje se odnose na samo trgovanje i odnose između učesnika u trgovanju. hart od vredn. razvoj kompjuterske tehnologije dovodi do novog pravila.uzansama koje svako mora unapred da prihvati ako želi da trguje na berzi. GLOBEX. uz ove uzanse propisuju se standardi za predmet trgovanja. 6. U poslednje vreme obuhvata se i način trgovanja preko kompjuterskih mreža.elementi su: mesto.plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala vrši se odmah posle zaključenog posla. a zaradu ostvaruju na osnovu razlike u ceni). umesto vašara organizuju se sajmovi sa uzorcima.Pojam berze. Kod nas je to u roku dužem od 5 dana.pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od verdnosti i koje obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. u prošlosti su organizovani vašari gde su se okupljali trgovci koji su kupovali i prodavali robu. zakazuju se sastanci na kojima prisustvuju samo oni koji ispunjavaju određene uslove. Prema načinu trgovanja postoje brokeri (trguju u tuđe ime i za tuđi račun uz naplaćivanje provizije) i dileri (u svoje ime i za svoj račun.poznata mreža koju su stvorile dve čikaške. pravila trgovanja i učesnici u berzanskoj trgovini. devizama. Pravila trgovanja . U donošenju uzansi berze su dobrim delom samostalne. Kod nas berza je definisana kao. trgovina dobija veći značaj. beogradska berza je osnovana 1894 i bila je mešovitog tipa. isto kao i u kontroli primene i sankcionisanju odstupanja od njih.berzanski posrednici.Mesto i predmet trgovanja. Terminski poslovi se zaključuju zbog zaštite interesa učesnika u trgovini i zbog špekulativnig razloga. 4.ih god. .promtni poslovi. predmet. 2. a danas su ogranak trgovačkog prava. 3. sa razvojem industrijske proizvodnje i jačanjem gradova.osnovane u drugoj polovini 15 veka. Kod nas je promtna trgovina odmah a najkasnije u roku od 5 dana. 5.Učesnici u trgovanju u berzanskoj trgovini mogu učestvovati samo ovlašćena lica . Mesto trgovanja se razvijalo od tržnice do globalne elektronske mreže. br trgovaca raste i količina robe se uvećava.do njegove standardizacije dolazi zbog potrebe za jednostavnim procesom trgovine.Definicija berze sadrži nekoliko osnovnih elemenata: mesto trgovanja.Promptna i terminska trgovina. naziva se i globalna berza. zlatom. trgovalo se valutama. naziv berze vezuje se za porodicu Van den Beurse iz Briža koja je prvo u dvorištu posle u prostorijama održavala sastanke trgovaca. Do 70. na berzi se trguje na reč koja je bila obezbeđena poverenjem I ugledom.1. rad je obnovljen 1989 god. kasnije ni uzorci nisu bitni jer su osobine robe poznate svim trgovcima čime su stvoreni uslovi za pojavu berzi. kao idr poslove u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala se odvija posle izvesnog vremena nakon zaključenja ugovora na berzi. Predmet trgovanja. radila je do 2 sv rata posle čega je ukinuta. Berzanski posrednici zaključuju poslove za berzanskim pultom po utvrđenim uslovima i pravilima berze. Terminski.uvek na istom mestu i u isto vreme.stalno i svuda i uz pomoć kompjuterskih veza moguće je da se trguje na bilo kojoj berzi u mreži.

10. korist koju preduzeće ima od berze je ulazak u prvi krug trgovanja što ako se zanemari dolazi do sukoba između vlasnika berzi i posrednika.posao na berzanskom parketu mogao se obavljati samo na reč.prvi krug se formirao kad su se posrednici okupljali na raskrsnici u Njujorku I mogli su se videti na ulici kako trguju.7. ovo je nemoguće rešiti osim ako se f-ja i status ne spoje u jedno. od početka je bio zatvoren a pristup ograničen pa su se pojavila mesta na berzi koja se godišnje prodaju. Način rada berze obuhvata i: D)kontrola trgovanja . on može da ugrozi berzu i dovede do prestanka. u centru je berza sa svojim službama. kog kvaliteta i u kojim količinama jedino može da bude predmet trgovanja što je dovelo do standardizacije koja je unela red i izvesnost.u centru poslovanja su službe koje služe za što jednostavniju i efikasniju trgovinu. Ovo je uberzansku igru uvela ovlašćena skladišta koja sa robom postupaju u skaldu sa berzanskim standardima a skladišta se nalaze u velikim lučkim centrima. Manipulacija predmetom trgovanja obuhvata način smeštaja robe. u tim kancelarijama činovnici su preuzeli I vođenje računa posrednika I dnevno saldiranje posrednika. danas centar svake berze mora da obezbedi sve što je neophodno da bi trgovci na parketu mogli da se pogađaju oko cene. kod mnogih berzi država je suvlasnik. Poslovi na reč.Američka berza. reinvestiranje je do min granice samo da se berza održava u životu. Kontrola trgovanja. uzanse propisuju kakve osobine mora da ima predmet trgovanja. C)centar zajedničkog poslovanja. Berza na pločniku. pretovar…. najširi krug je samo tržište. članu berze je korist organizacija trgovanja iz koje on vuče dobit za sebe. berze razvijaju obračunsku i garancijsku funkciju. zakupljuju i propisan je tačan br mesta ovlašćenih igrača koji imaju pravo pristupa berzanskom parketu. Odluke isključenja i kazne za prestupe donose berzanski sudovi tj. B)status i f-ja. od centra šire se akteri koji su u najbližem krugu najmalobrojniji i imaju najveća prava.činili su ga trgovci koji su se sastajali uvek na istom mestu i u isto vreme određujući pravila za trgovanje. 9.Način rada berze. od samog isticanja ponude I tražnje I zaključivanja poslova do etičkog kodeksa posrednika. dnevni uvid u stanja na računu služio je kao garancija za obaveze na parketu a danas je to kliring koji vode klirinške kuće. pravila ponašanja su striktna i obuhvataju svaku pojedinost. gde se smeštaju prvi činovnici na berzi koji primaju naloge i prenose posrednicima na ulici.Sali za trgovanje u kojoj se ističu ponuda i tražnja i zaključuju poslovi. . a članove arbitraže obično biraju osnivači berze. formiranje u količine i način preuzimanja i otpreme. A)krug pre centra. vlasnika zanima samo dividenda.Organizacija berze je slična koncentričnim krugovima. Kontrola obuhvata one koji trguju i ono čime se trguje. svaki akter je pod stalnom kontrolom organa berze. mehanizam prikupljanja… a na robnim berzama i skladištenje robe. Ova pravila čine berzansko pravo.f-ja trgovca tj posrednika je iznad statusa osnovača tj vlasnika. mora da ostvari dobit i pre godišnje podele dividendi. Brzina i efikasnost vode tome da se odredi koja roba. Dvadesetih godina nastaju elementi berzanskog centra kad su posrednici iznajmili prostorije u zgradama iznad sastajališta. a sigurnost zahteva da se u svakom trenutku tačno zna čime se trguje i kakvog je to kvaliteta.sistem garancija i mehanizam kontrole su razvijeni preko klirinške kuće. arbitraže čije odluke važe za igrače na berzi.F)berza na pločniku i G)koncetrični krugovi 8. a članovi da je interes potisnut.E)poslovi na reč . vlasnik uvek misli da su dividende niske. stepen ovlaščenja opada u svakom narednom krugu. kontolu predmeta trgovanja. starije berze su imale sopstvene službe za proveru kvaliteta i količine robe.

jačanje tržišta u novom veku razvilo je berze i širenje po gradovima zapada.Spontanost nastanka berze. slomovi podstakle su državu da se umeša u neke oblasti koje su do tad bile domen autonomnog berzanskog prava. . Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se berzansi posrednici ali bez prava učešća na zvaničnim sastancima I zaključivanje poslova na njima. 2) aktivnost države prema berzi. Unapređenjem u ostale segmente i sa formiranjem prvog kruga ovlašćenih igrača nastaje berza kao institucija. igrači na berzi uvlače državne i dr institucije ekonomskog sistema u mini-sistem berze.Berza je nastal iz samog tržišta. iza njih su posredničke firme. 11. 13. kada neberzanski i neekonomski faktori počnu da menjaju procese na berzi ona se guši.takva kakva je nastala jedino može da funkcioniše. Razvijanje okruženja počinje relativno rano sa nastankom prvih institucija berze koje su zaslužne za standardizaciju i unapređenje prometa. iz njegovih potreba. pronever. 14. berza ne trpi diktate van ekonomske sfere i sve što se na njoj radi mora biti zasnovano na potrebama tržišta. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržišta sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu.Usklađenost sa okruženjem.ona mora da postoji sa svim pripadajućim osobinama ili se o njoj ne može govoriti. Posle Velike ekon krize država se direktno meša u ono što je do tad bilo autonomno berzansko pravo. Na taj način prikupljaju se slobodna sredstva na tržištu I preko sistema berzanskog poslovanja kanališu se u odrđenim pravcima. Nju tehničari nazivaju savršenim proizvodom. Ove hartije od vrednosti su učinile jednu berzu privlačniju od druge za igrače. Na ivici je najšire tržište sa krajnjim potrošačima.na berzama se trguje Predmetima trgovanja koji su u njihovom neposrednom okruženju.Berze ne poznaje međustanja ili pokušaje drugačijeg organizovanja. Oduzimanje jednog od ova dva elementa dovodi do urušavanja berze. Veliki je značaj berze za razvoj okruženja. podižu proizvodnju na nivo viših standarda. Na razvijenim tržištima npr u SAD-u uz same čikaške berze su njihovi članovi tj. Povezuju se ili samostalno izgrađuju prateće delatnosti. zato se ona može smatrati savršenim proizvodom jer funkcioniše samo ovakva kakva je. Poverenje među igračima. u SAD-u je to počelo osnivanjem komisije za HOV. Posredne i neposredne institucionalizacije vremenom se stapaju u neposrednu poprimajući oblik zbirki pravila. spontano u početku a kasnije postaje složenije i biva preuzet od strane posebnih organa berzi. berze su razvile kreiranje izvedenih hartija od vrednosti prema razvoju i potrebama okruženja. fungibilne robe postale su prvi predmet poslovanja davno pre pojave prve institucije berzi I žitarice su i danas primat. čijem efikasnom povezivanju doprinosi berza. Na manje razvijenim tržištima iza prvog krga je otvoreno tržište gde posrednici nalaze klijente. Berze su iskoristile svoje autonomno pravo da institucionalizuju poverenje i sigurnost. zatim savetnici za investiranje u terminske ugovore a četvrete su firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje na tržištu. a nastala je na poverenju i težnji ka sigurnosti. u procesu institucionalizacije sigurnosti razlikuju se 2 procesa: 1)napor onih koji su se udružili u berzu. 12.berze utiču na razvoj okruženja. ovaj proces se štiti berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom. trgovci terminskim ugovorima koji imaju pravo zaključivanja poslova.svaki naredni krug igrača dalji od centra ima manje prava u procesu trgovine. Berza I nastaje između trgovaca I tržišta I njihova efikasna saradnja doprinosi smanjinju rizika poslovanja. unapređuje ekonomiju.Koncetrični krugovi. Institucionalizacija poverenja je proces koji se odigrava između učesnika u trgovanju.posrednika da osiguraju svoju delatnost i netržišne rizike svedu na minimum.Sigurnost poslovanja.velike krize. spontanost berzu vezuje za zbivanja u okruženju i ona mora ostati vrhunski proizvod u okruženju kao i u momentu nastanka. Proces standardizacije je dvosmeran.sastanci prvih trgovaca organizovani su sa ciljem povećanja sigurnosti poslovanja.

najpoznatiji primer velikog kraha njujorške berze 1929. U okviru berze država se pojavljuje dvojako.problemi manipulisanja tržištem I korišćenja povlašćenih informacija u trgovanju u većem ili manje obimu potresaju sva svetska finansijska tržišta. država je drugi takav sistem složeniji i poseban. Osnovni cilj nadzora tržišta je obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike. 18. 16. berzanska tabla ponude I tražnje I konačno neophodna je zakjučnica kao specifični berzanski kupoprodajni ugovor.Zloupotreba na tržištu . Razvoj domaćeg tržišta takođe sve viče skreće pažnju na moguće probleme ovog tipa. Zato berze organizuju stalne kontrole I sprečavaju nedozvoljene aktivnosti koje ugrožavaju regularnost I efikasnost trgovanja.ovlačćene posrednike.moguće je da postoje paralelno ali ne i da jedan sistem bude hijerarhiski nadređen drugom jer to ugrožava njihove osnovne funkcije. direktno učestvuje u trgovini onim predmetima i u onim trenucima koje određuje kao ključne za privredu.druga funkcija berze.Vrste berzi-u literaturi se najcesce nalaze sledeci kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi: A)predmet trgovine(postoje robne – trguje se standardizovanim proizvodima I finansijske – na njima se trguje derivatima) B)način nastanka(spontane –spostansot ključna karakteristika berzi I zasnovane na zakonu) C)cilj poslovanja(profitne – dele među svojim članovima profit I neprofitne – ne dele profit koji je nastao iz poslovanja) D)priroda položaja (javne – osniva država a posrednici su državni činovnici. Na robnim berzama ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđivanju određenog kvaliteta I količine robe kojom se na berzi trguje.15. I ovaj deo berzanskih aktivnosti mora da bude strogo formalizovan I standardizovan. Njegov zadatak je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja.Berza je nastala bez pomoći države. 20. Kontolorna i regulatorska uloga države pogađa sve segmente berzi od organizacije preko igrača do fiksiranja cenovnih i kursnih kretanja.Trgovanje .Listing-idući tehnološkim redom prva od funkcija je listing. Kao pozitivne tako i negativne pojave kad se jednom steknu šire se u koncentričnim talasima. U ovom segmentu delatnosti mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude I tražnje.svojevrsnih obrazaca dok se drugi deo sastoji u propisivanju postupanja sa tim dokumentima. Regularnost berzasnskog trgovanja u . Starije berze su razvile sopstvene službe preko kojih su čak uspele da berzanski standard robe postane reperni standard na određenom tržištu koje berza svojom aktivnošću pokriva. Berza je organizam. Od dokumenata na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude I tražnje odnosno nalog za kupovinu I prodaju. Zbog toga se njihov značajan deo svodi na kreiranje specificnih berzanskih dokumenata . privatne – osnivaju ih akcionari I nazivaju se samostalne I mešovite – osniva država a članovi obezbeđuju imovinu I način poslovanja. Tako se uz robne berze u ovom delu procesa berzanskog poslovanja vezuju službe za proveru kvaliteta I kvantiteta robe.uparivanje ponude I tražnje I zakjučivanje poslova.Država i berza. Rast obima trgovanja čini da se država umeša sa stanovišta sve prisutnog kontrolora. F)raznovrsnost predmeta (specijalizovane I mesovite berze). 17. Četiri kljucne funkcije berze su:1 listing 2 trgovanje 3 kliring I saldiranje 4 informisanje. Ovlašćena lica koja vrse kontrolu odgovorna su su za nadzor svih aktivnosti koje se odnose na trgovanje hartijama od vrednosti. srce njene delatnosti jeste trgovanje. uslova rada) E)broj članova-postoje berze kod kojih je strogo određen broj članova I ne može se povećavati. Da bi se obezbedilo nesmetano odvijanje berzanskog trgovanja neophodno je sprečiti bilo kakve zloupotrebe koje se mogu pojaviti na berzi. 19. pošto berza ne sme sama da trguje :organizacija trgovanja za članice . ali nije mogla da se razvija bez nje. zaokružen sistem. monopolizacijom članstva postiže se privilegija trgovanja na berzi.

KK preuzima dokumentaciju o zaključenim transakcijama. Ima obavezu da dnevno objavljuje zbirne podatke o trgovanju. nepokrivena ponuda i tražnja. Kada se dostigne utvrđena granica. Poželjno je da ovakva skladišta budu po celoj teritoriji tržišta kako bi preuzimanje robe bilo što jednostavnije I lakše. Tu počinje delokrug treće funkcije berze: kliring I saldiranje. Tako se uspostavlja dvojno računovodstvo. infrastrukturni resursi. suspenduje trgovanje. Komisije može da pregleda akte. Kada učesnik u trgovanju otvara fjučers poziciju. To znaci da su njihove funkcije obavljanje registracije emisije I vlasnistva nad hartijama od vrednosti kao I kliring I saldiranje transakcija obavljenih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti. Iznos margine se utvrđuje tako da pokriva bar jedan dnevni limit promene cene berzanskog materijala.Kliring I saldiranje . organizovanje i obezbeđivanje fizičke isporuke predmeta trgovanja. Valja istaći da se u kliringu I saldiranju vode računi svih učesnika u trgovanju.danas predstavljaju pored depozitarnih institucija I klirinske kuce. 24. brokerska firma otvara nalog i predaje ga na berzu. Takodje vode se I računi pojedinih predmeta trgovanja. Kliring vodi računa o tome da u određenim skladištima bude dovoljno robe kojom se na berzi trguje.Klirinška kuća. pravni okvir. praćenje i nagledanje finansijskog dela trgovanja. To je bona fidae depozit kojim učesnik dokazuje spremnost da odgovori svim obavezama koje ugovori u transakcijma uključujući i dodatne margine poznate kao dodatna margina. a transportni troškovi bi bili niži. Depozit treba da pokriva giubitke koji mogu da se pojave tokom uobičajene dnevne trgovine. uplaćuje depozit kod KK-početna margina. pravilnik o listingu I kotaciji itd.Centralni registar.statut. 21. kao što su . poništava naloge pojedinih članova Berze. Berzansku kontrolu sprovode sama berza i država.Posao koji se zaključi zahvaljujući drugoj funkciji –organizaciji trgovanja mora da bude saldiran. Pretpostavke za uspešnu kontrolu: ljudski resursi. KK odgovara za solidnost svake transakcije i njeno efektuiranje. Cilj je da sve zemlje koje imaju vise registara hartija od vrednosti izvrse nacionalnu konsolidaciju formiranjem jedinstvenog centralnog registra hartija od vrednosti uz obuhvatanje svih njegovih osnovnih funkcija. šalje poruke svim učesnicima pojedinačno.Sluzi kao specijalizovana institucija koja se bavi registracijom izdatih hartija od vrednosti. trgovanje se prekida i vrši se saldiranje margina. Tendenciju koja predhodi siroj integraciji predstavlja nacionalna konsolidacija registara hartija od vrednosti. a svaki može da povuče višak sredstava iznad utvrđenog minimuma.Kontrola i nadzor –Kontrolom se obezbeđuje sigurnost stabilnost i zakonitost berzanskog poslovanja. 22.Margine –novčani iznos koji prodavci i kupci ostavljaju kao depozit na računu KK. Uloge: vođenje računa svih igrača na berzi. 23. podzakonskim aktima kao I aktima koje usvaja sama berza. direktor i nadzorni odbor. zaustavlja i odobrava nastavak trgovanja. Kontrolor: vrši nadzor i kontrolu toka trgovine. Računi se saldiraju dnevno. nalog se uparuje i transakcija zaključuje.Na kraju svakog poslovnog dana svaka transakcija u trgovini saldira se u berzanskoj klirinškoj kući. 25. Za kontrolu i nadzor na BG berzi su zaduženi berzanski kontrolor. pravila poslovanja. poslovne . izveštavanje o trgovanju. Sama skladišta moraju da zadovolje određene kriterijume u svom poslovanju kako bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih berzanskih skladišta. Obaveštenje je obavezno za 2 parametra: obim trgovanja. prikupljanje i održavanje margina. Razvijeni oblik KK podrazumeva sledeći put na berzi: klijent daje nalog brokerskoj firmi.našim uslovima regulisana je zakonima.

licencira učesnike na njemu. kontroliše i kažnjava učesnike na tržištu. pasivni-oni koji u svojoj delatnosti rezultate f-je informisanja moraju da koriste kada se za to odluče.informisanje. usvojen Zakon o HOV. trž.-određuje se odnos komisije sa drugim institucijama.banke. Održavanje integriteta fin tržišta. 27. Sistem berzanskog poslovanja obuhvata listing.vlada. 3 celine elektronskog sistema su: trgovanje. Osnovni zadatak AMFa (Uprava finansijskog tržišta) :1. Elektronsko trgovanje obuhvata široku lepezu sistema od jednostavnih usluga transmisije naloga do potpunog izvršenja naloga i dostavljanja informacija. brokerska kuća. Duh ova dva zakona sažimao se u 2 principa: kompanije koje emituju HOV i oni koji trguju i organizuju trgovanje HOV. sudovi.-komisije ne smeju biti vezane za državni budžet. off line. Međunarodna organizacija komisija za HOV je dala 2 ključna doprinosa: usvajanje ciljeva i principa regulisanje tržišta HOV. Pored ova d2 zakona osnovu za uređenje tržišta kapitala činili su zakoni kojima su regulisane dužničke hartije od vrednosti i njihovo prometanje. poštovanje ugovora može se pratiti od najranijih pisanih pravnih spomenikaHamurabijev zakon. Tu se stiču 2 od 3 osnovna noseća stuba svakog demokratskog društva :pravo na slobodu. nadzor. Trgovina podrazumeva slobodu kretanja i sigurnost imovine. izveštavanje. 2. Učesnici: aktivni-oni koji neposredno koriste proizvodne f-je informisanja u svojoj delatnosti. berza) .trgovanje. da svim investitorima budu dostupne informacije o finansijskim instrumentima i tržištu i 3. trgovanje podrazumeva mogućnost pružanja usluga kao što su: rutiranje naloga. nadgleda ga. automatsko izvršenje trgovine i elektronsko širenje informacija. Kompjuterski sistemi i mreže omogućili su trgovanje koje je prostorno izmešteno. Tri pravca kojima informacije idu od berze zaokružuju proces ostvarivanja f-je informisanja (tržište.kotacijama na berzi. zaštitu privatne svojine u obliku korporativnih i dužničkih HOV.kliring. 1933.Komisija za HOV-Uloga komisije je: regulisanje tokova na tržištu kapitala vodi se preko nosilaca i institucija u kojima se oni stiču. Karak nadzora trgovanja: on line. Nadležnosti se odnose na: oblast korporativnog upravljanja u akcionarskim društvima. zaštita investicija u finansijske instrumente. . Zaštita trgovaca. Ako bi mu trebalo odrediti početak onda on počinje od samog tržišta. kreiranje i usvajanje Memoranduma o razumevanju čija je svrha da omogući razmenu informacija nacionalnih komisija. U nadležnosti Uprave za fin. tržište je da: uređuje tržište. Tako berze pozicionira na tržištu. To je instrument osnovne berzanske delatnosti odnosno trgovanja u kojoj treba znati da bi se predvidelo i predvideti da bi se moglo trgovati na najbolji način.početnoj srednjoj zaključnoj ceni .a kasnije Zakon o komisiji za vrednosnice i berze. Odvajanje f-je informisanja podrazumeva korišćenje određenih sredstava za prenos informacija. Informisanje obezbeđuje dvostarnu komunikaciju berze i tržišta. Tokivi informacija je proces u okviru koga se ostvaruje f-ja informisanja.Nosioci prometa su brokerske i dilerske kuće. Trojaka nezavisnost komisije: institucionalna nezavisnost-obezbeđuje se činjenicom da je komisija osnovana ustanova sa tačno utrđenim nadležnostima.a tržište pruža sve prednosti uređenog trgovanja.berza ima obavezu da organizuje informacioni sistem radi obaveštavanja javnosti o: obimu ponude i tražnje. zaključenih poslova . Svaki činilac nekog sistema postoji samo ukoliko i u onoj meri u kojoj poštuje ovaj princip. prati opisanu strukturu i učesnike-delove te strukture. Suština berze nije protok informacija nego sistem uređenog i bezbednog trgovanja. El. Informisanje. Finansijska nez. pravo na privatnu svojinu. 26. materijalu kojim se trguje.personalna nez. uređenje tržišta kapitala. investicione kompanije i investicioni savetnici. Informisanje je f-ja berze koja prožima njenu delatnost od početka do kraja. Prva komisija za HOV je komisija za vrednosnice i berze SAD.knjige i zahteva informacije o pojedinim pitanjima značajnim na rad Berze.Samo regulisanje u najvećem broju zemalja sprovodi nezavisna državna ustanova-komisija za HOV.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->