Berze i finansijska tržišta

Oblasti za ispit:

1. Pojam berze
2. Mesto i predmet trgovanja
3. Pravila trgovanja
4. Učesnici u trgovanju
5. Promptna i terminska trgovina
6. Nastanak i razvoj berzi
7. Način rada berze (krug pre centra, status i funkcija, centar zajedničkog poslovanja...)
8. Kontrola trgovanja
9. Poslovi na reč
10.Berza na pločniku i koncentrični krugovi
11.Spontanost nastanka berze
12.Usklađenost sa okruženjem
13.Poverenje među igračima
14.Sigurnost poslovanja
15.Država i berza
16.Vrste berze
17.Četri ključne funkcije berze
18.Listing
19.Trgovanje
20.Zloupotreba na tržištu
21.Kliring i sladiranje
22.Centralni registar - pojam
23.Klirinška kuća
24.Margine
25.Kontrola i nadzor
26.Komisija za hartije od vrednosti - osnovni pojmovi
27.Informisanje - pojam i tumačenje

Prof.dr Vladislav Zekić

Novi Sad, 2009

1.Pojam berze- mesto na kome ovlašćena lica trguju standardizovanom robom po utvrđenim
pravilima.elementi su: mesto, predmet, pravila trgovanja i učesnici u berzanskoj trgovini. Kod nas
berza je definisana kao- pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od verdnosti i koje
obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, kao idr
poslove u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

2.Mesto i predmet trgovanja- Definicija berze sadrži nekoliko osnovnih elemenata: mesto
trgovanja, predmet trgovanja, način trgovanja I učesnici u trgovanju. Mesto trgovanja se razvijalo
od tržnice do globalne elektronske mreže. Do 70- ih god. za berzu je bila sinonim zgrada u kojoj je
smeštena - važilo je pravilo koje je pratilo berzansku trgovinu - uvek na istom mestu i u isto
vreme; razvoj kompjuterske tehnologije dovodi do novog pravila- stalno i svuda i uz pomoć
kompjuterskih veza moguće je da se trguje na bilo kojoj berzi u mreži. GLOBEX- poznata mreža
koju su stvorile dve čikaške, 1 pariska i 1 londonska berza, naziva se i globalna berza. Predmet
trgovanja- do njegove standardizacije dolazi zbog potrebe za jednostavnim procesom trgovine; na
berzi se trguje na reč koja je bila obezbeđena poverenjem I ugledom; razvitkom trgovine ovo
poverenje se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila za trgovanje - uzansama koje
svako mora unapred da prihvati ako želi da trguje na berzi.

3. Pravila trgovanja - u početku su to bili skupovi nekoliko principa koji su regulisali odnose
između trgovaca, a danas su ogranak trgovačkog prava; pravila – berzanske uzanse obuhvataju
propise koje se odnose na samo trgovanje i odnose između učesnika u trgovanju, uz ove uzanse
propisuju se standardi za predmet trgovanja. U poslednje vreme obuhvata se i način trgovanja preko
kompjuterskih mreža. U donošenju uzansi berze su dobrim delom samostalne, isto kao i u kontroli
primene i sankcionisanju odstupanja od njih. Zbog toga pri njima rade i posebni berzanski sudovi-
arbitraže.

4.Učesnici u trgovanju u berzanskoj trgovini mogu učestvovati samo ovlašćena lica - berzanski
posrednici. Prema načinu trgovanja postoje brokeri (trguju u tuđe ime i za tuđi račun uz
naplaćivanje provizije) i dileri (u svoje ime i za svoj račun, a zaradu ostvaruju na osnovu razlike u
ceni). Berzanski posrednici zaključuju poslove za berzanskim pultom po utvrđenim uslovima i
pravilima berze. Trgovinu obavljaju posrednici kupci i posrednici prodavci.

5.Promptna i terminska trgovina- promtni poslovi- plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog

materijala vrši se odmah posle zaključenog posla. Kod nas je promtna trgovina odmah a najkasnije
u roku od 5 dana. Terminski- plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala se odvija posle
izvesnog vremena nakon zaključenja ugovora na berzi. Kod nas je to u roku dužem od 5 dana.
Terminski poslovi se zaključuju zbog zaštite interesa učesnika u trgovini i zbog špekulativnig
razloga.

6.Nastanak i razvoj berzi - osnovane u drugoj polovini 15 veka; u prošlosti su organizovani vašari
gde su se okupljali trgovci koji su kupovali i prodavali robu; sa razvojem industrijske proizvodnje i
jačanjem gradova, trgovina dobija veći značaj, br trgovaca raste i količina robe se uvećava; umesto
vašara organizuju se sajmovi sa uzorcima; zakazuju se sastanci na kojima prisustvuju samo oni koji
ispunjavaju određene uslove; kasnije ni uzorci nisu bitni jer su osobine robe poznate svim
trgovcima čime su stvoreni uslovi za pojavu berzi; naziv berze vezuje se za porodicu Van den
Beurse iz Briža koja je prvo u dvorištu posle u prostorijama održavala sastanke trgovaca; prvo su
nastale robne berze a kasnije efektne; beogradska berza je osnovana 1894 i bila je mešovitog tipa,
trgovalo se valutama, devizama, hart od vredn, zlatom, radila je do 2 sv rata posle čega je ukinuta,
rad je obnovljen 1989 god.
7.Način rada berze- Organizacija berze je slična koncentričnim krugovima; u centru je berza sa
svojim službama, od centra šire se akteri koji su u najbližem krugu najmalobrojniji i imaju najveća
prava, najširi krug je samo tržište, stepen ovlaščenja opada u svakom narednom krugu. A)krug pre
centra- činili su ga trgovci koji su se sastajali uvek na istom mestu i u isto vreme određujući pravila
za trgovanje; od početka je bio zatvoren a pristup ograničen pa su se pojavila mesta na berzi koja se
godišnje prodaju, zakupljuju i propisan je tačan br mesta ovlašćenih igrača koji imaju pravo
pristupa berzanskom parketu- Sali za trgovanje u kojoj se ističu ponuda i tražnja i zaključuju
poslovi. B)status i f-ja- f-ja trgovca tj posrednika je iznad statusa osnovača tj vlasnika; kod mnogih
berzi država je suvlasnik; korist koju preduzeće ima od berze je ulazak u prvi krug trgovanja što ako
se zanemari dolazi do sukoba između vlasnika berzi i posrednika, on može da ugrozi berzu i dovede
do prestanka; članu berze je korist organizacija trgovanja iz koje on vuče dobit za sebe, mora da
ostvari dobit i pre godišnje podele dividendi; vlasnika zanima samo dividenda, reinvestiranje je do
min granice samo da se berza održava u životu, vlasnik uvek misli da su dividende niske, a članovi
da je interes potisnut; ovo je nemoguće rešiti osim ako se f-ja i status ne spoje u jedno. C)centar
zajedničkog poslovanja- u centru poslovanja su službe koje služe za što jednostavniju i efikasniju
trgovinu; danas centar svake berze mora da obezbedi sve što je neophodno da bi trgovci na parketu
mogli da se pogađaju oko cene; berze razvijaju obračunsku i garancijsku funkciju, kontolu predmeta
trgovanja, mehanizam prikupljanja… a na robnim berzama i skladištenje robe, pretovar…; dnevni
uvid u stanja na računu služio je kao garancija za obaveze na parketu a danas je to kliring koji vode
klirinške kuće. Način rada berze obuhvata i: D)kontrola trgovanja ,E)poslovi na reč ,F)berza na
pločniku i G)koncetrični krugovi

8. Kontrola trgovanja- sistem garancija i mehanizam kontrole su razvijeni preko klirinške kuće;
svaki akter je pod stalnom kontrolom organa berze, pravila ponašanja su striktna i obuhvataju svaku
pojedinost, od samog isticanja ponude I tražnje I zaključivanja poslova do etičkog kodeksa
posrednika. Ova pravila čine berzansko pravo. Odluke isključenja i kazne za prestupe donose
berzanski sudovi tj. arbitraže čije odluke važe za igrače na berzi, a članove arbitraže obično biraju
osnivači berze. Kontrola obuhvata one koji trguju i ono čime se trguje, uzanse propisuju kakve
osobine mora da ima predmet trgovanja, a sigurnost zahteva da se u svakom trenutku tačno zna
čime se trguje i kakvog je to kvaliteta;

9. Poslovi na reč- posao na berzanskom parketu mogao se obavljati samo na reč, starije berze su
imale sopstvene službe za proveru kvaliteta i količine robe. Brzina i efikasnost vode tome da se
odredi koja roba, kog kvaliteta i u kojim količinama jedino može da bude predmet trgovanja što je
dovelo do standardizacije koja je unela red i izvesnost. Manipulacija predmetom trgovanja obuhvata
način smeštaja robe, formiranje u količine i način preuzimanja i otpreme. Ovo je uberzansku igru
uvela ovlašćena skladišta koja sa robom postupaju u skaldu sa berzanskim standardima a skladišta
se nalaze u velikim lučkim centrima.

10. Berza na pločniku- Američka berza- prvi krug se formirao kad su se posrednici okupljali na
raskrsnici u Njujorku I mogli su se videti na ulici kako trguju. Dvadesetih godina nastaju elementi
berzanskog centra kad su posrednici iznajmili prostorije u zgradama iznad sastajališta, gde se
smeštaju prvi činovnici na berzi koji primaju naloge i prenose posrednicima na ulici. u tim
kancelarijama činovnici su preuzeli I vođenje računa posrednika I dnevno saldiranje posrednika.
Koncetrični krugovi- svaki naredni krug igrača dalji od centra ima manje prava u procesu
trgovine. Na ivici je najšire tržište sa krajnjim potrošačima, čijem efikasnom povezivanju
doprinosi berza. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se berzansi
posrednici ali bez prava učešća na zvaničnim sastancima I zaključivanje poslova na njima. Učesnici
u drugom krugu služe kao veza šireg tržišta sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Na
razvijenim tržištima npr u SAD-u uz same čikaške berze su njihovi članovi tj. trgovci terminskim
ugovorima koji imaju pravo zaključivanja poslova, iza njih su posredničke firme, zatim savetnici za
investiranje u terminske ugovore a četvrete su firme koje upravljaju otvorenim računima za
investiranje na tržištu. Na manje razvijenim tržištima iza prvog krga je otvoreno tržište gde
posrednici nalaze klijente. Na taj način prikupljaju se slobodna sredstva na tržištu I preko sistema
berzanskog poslovanja kanališu se u odrđenim pravcima.

11.Spontanost nastanka berze- Berza je nastal iz samog tržišta, iz njegovih potreba; jačanje tržišta
u novom veku razvilo je berze i širenje po gradovima zapada; berza ne trpi diktate van ekonomske
sfere i sve što se na njoj radi mora biti zasnovano na potrebama tržišta; kada neberzanski i
neekonomski faktori počnu da menjaju procese na berzi ona se guši, zato se ona može smatrati
savršenim proizvodom jer funkcioniše samo ovakva kakva je- ona mora da postoji sa svim
pripadajućim osobinama ili se o njoj ne može govoriti. Berza I nastaje između trgovaca I tržišta I
njihova efikasna saradnja doprinosi smanjinju rizika poslovanja. Unapređenjem u ostale segmente i
sa formiranjem prvog kruga ovlašćenih igrača nastaje berza kao institucija; spontanost berzu vezuje
za zbivanja u okruženju i ona mora ostati vrhunski proizvod u okruženju kao i u momentu nastanka.

12.Usklađenost sa okruženjem- na berzama se trguje Predmetima trgovanja koji su u njihovom

neposrednom okruženju. Veliki je značaj berze za razvoj okruženja, fungibilne robe postale su prvi
predmet poslovanja davno pre pojave prve institucije berzi I žitarice su i danas primat. Razvijanje
okruženja počinje relativno rano sa nastankom prvih institucija berze koje su zaslužne za
standardizaciju i unapređenje prometa. Proces standardizacije je dvosmeran- berze utiču na razvoj
okruženja, unapređuje ekonomiju, podižu proizvodnju na nivo viših standarda; berze su razvile
kreiranje izvedenih hartija od vrednosti prema razvoju i potrebama okruženja. Ove hartije od
vrednosti su učinile jednu berzu privlačniju od druge za igrače.

13. Poverenje među igračima- Berze ne poznaje međustanja ili pokušaje drugačijeg
organizovanja. Nju tehničari nazivaju savršenim proizvodom- takva kakva je nastala jedino može
da funkcioniše, a nastala je na poverenju i težnji ka sigurnosti. Oduzimanje jednog od ova dva
elementa dovodi do urušavanja berze. Berze su iskoristile svoje autonomno pravo da
institucionalizuju poverenje i sigurnost. Institucionalizacija poverenja je proces koji se odigrava
između učesnika u trgovanju, spontano u početku a kasnije postaje složenije i biva preuzet od strane
posebnih organa berzi. Posredne i neposredne institucionalizacije vremenom se stapaju u
neposrednu poprimajući oblik zbirki pravila, ovaj proces se štiti berzanskim pravom i autonomnim
berzanskim sudstvom.

14.Sigurnost poslovanja- sastanci prvih trgovaca organizovani su sa ciljem povećanja sigurnosti

poslovanja; u procesu institucionalizacije sigurnosti razlikuju se 2 procesa: 1)napor onih koji su se
udružili u berzu- posrednika da osiguraju svoju delatnost i netržišne rizike svedu na minimum.
Povezuju se ili samostalno izgrađuju prateće delatnosti; igrači na berzi uvlače državne i dr
institucije ekonomskog sistema u mini-sistem berze. 2) aktivnost države prema berzi- velike krize,
pronever, slomovi podstakle su državu da se umeša u neke oblasti koje su do tad bile domen
autonomnog berzanskog prava. Posle Velike ekon krize država se direktno meša u ono što je do tad
bilo autonomno berzansko pravo, u SAD-u je to počelo osnivanjem komisije za HOV.
15.Država i berza- Berza je nastala bez pomoći države, ali nije mogla da se razvija bez nje. U
okviru berze država se pojavljuje dvojako, direktno učestvuje u trgovini onim predmetima i u onim
trenucima koje određuje kao ključne za privredu. Rast obima trgovanja čini da se država umeša sa
stanovišta sve prisutnog kontrolora. Kao pozitivne tako i negativne pojave kad se jednom steknu
šire se u koncentričnim talasima- najpoznatiji primer velikog kraha njujorške berze 1929.
Kontolorna i regulatorska uloga države pogađa sve segmente berzi od organizacije preko igrača do
fiksiranja cenovnih i kursnih kretanja. Berza je organizam, zaokružen sistem, država je drugi takav
sistem složeniji i poseban- moguće je da postoje paralelno ali ne i da jedan sistem bude hijerarhiski
nadređen drugom jer to ugrožava njihove osnovne funkcije.

16.Vrste berzi-u literaturi se najcesce nalaze sledeci kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi:
A)predmet trgovine(postoje robne – trguje se standardizovanim proizvodima I finansijske – na
njima se trguje derivatima) B)način nastanka(spontane –spostansot ključna karakteristika berzi I
zasnovane na zakonu) C)cilj poslovanja(profitne – dele među svojim članovima profit I neprofitne
– ne dele profit koji je nastao iz poslovanja) D)priroda položaja (javne – osniva država a posrednici
su državni činovnici, privatne – osnivaju ih akcionari I nazivaju se samostalne I mešovite – osniva
država a članovi obezbeđuju imovinu I način poslovanja, uslova rada) E)broj članova-postoje berze
kod kojih je strogo određen broj članova I ne može se povećavati, monopolizacijom članstva
postiže se privilegija trgovanja na berzi. F)raznovrsnost predmeta (specijalizovane I mesovite
berze).

17. Četiri kljucne funkcije berze su:1 listing 2 trgovanje 3 kliring I saldiranje 4 informisanje.

18.Listing-idući tehnološkim redom prva od funkcija je listing. Njegov zadatak je da obezbedi da se

na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja. Na robnim berzama ova funkcija se iscrpljuje u
obezbeđivanju određenog kvaliteta I količine robe kojom se na berzi trguje. Tako se uz robne berze
u ovom delu procesa berzanskog poslovanja vezuju službe za proveru kvaliteta I kvantiteta robe.
Starije berze su razvile sopstvene službe preko kojih su čak uspele da berzanski standard robe
postane reperni standard na određenom tržištu koje berza svojom aktivnošću pokriva.

19.Trgovanje - druga funkcija berze, srce njene delatnosti jeste trgovanje. pošto berza ne sme sama
da trguje :organizacija trgovanja za članice - ovlačćene posrednike. U ovom segmentu delatnosti
mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude I tražnje,uparivanje ponude I tražnje I zakjučivanje
poslova. I ovaj deo berzanskih aktivnosti mora da bude strogo formalizovan I standardizovan. Zbog
toga se njihov značajan deo svodi na kreiranje specificnih berzanskih dokumenata - svojevrsnih
obrazaca dok se drugi deo sastoji u propisivanju postupanja sa tim dokumentima. Od dokumenata
na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude I tražnje odnosno nalog za kupovinu I prodaju,
berzanska tabla ponude I tražnje I konačno neophodna je zakjučnica kao specifični berzanski
kupoprodajni ugovor.

20.Zloupotreba na tržištu - problemi manipulisanja tržištem I korišćenja povlašćenih informacija

u trgovanju u većem ili manje obimu potresaju sva svetska finansijska tržišta. Razvoj domaćeg
tržišta takođe sve viče skreće pažnju na moguće probleme ovog tipa. Da bi se obezbedilo nesmetano
odvijanje berzanskog trgovanja neophodno je sprečiti bilo kakve zloupotrebe koje se mogu pojaviti
na berzi. Zato berze organizuju stalne kontrole I sprečavaju nedozvoljene aktivnosti koje
ugrožavaju regularnost I efikasnost trgovanja. Ovlašćena lica koja vrse kontrolu odgovorna su su za
nadzor svih aktivnosti koje se odnose na trgovanje hartijama od vrednosti. Osnovni cilj nadzora
tržišta je obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike. Regularnost berzasnskog trgovanja u
našim uslovima regulisana je zakonima, podzakonskim aktima kao I aktima koje usvaja sama berza,
kao što su - statut, pravila poslovanja, pravilnik o listingu I kotaciji itd.

21.Kliring I saldiranje - Posao koji se zaključi zahvaljujući drugoj funkciji –organizaciji trgovanja
mora da bude saldiran. Tu počinje delokrug treće funkcije berze: kliring I saldiranje. Valja istaći da
se u kliringu I saldiranju vode računi svih učesnika u trgovanju. Takodje vode se I računi pojedinih
predmeta trgovanja. Tako se uspostavlja dvojno računovodstvo. Kliring vodi računa o tome da u
određenim skladištima bude dovoljno robe kojom se na berzi trguje. Sama skladišta moraju da
zadovolje određene kriterijume u svom poslovanju kako bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih
berzanskih skladišta. Poželjno je da ovakva skladišta budu po celoj teritoriji tržišta kako bi
preuzimanje robe bilo što jednostavnije I lakše, a transportni troškovi bi bili niži.

22.Centralni registar- Sluzi kao specijalizovana institucija koja se bavi registracijom izdatih
hartija od vrednosti.danas predstavljaju pored depozitarnih institucija I klirinske kuce. To znaci da
su njihove funkcije obavljanje registracije emisije I vlasnistva nad hartijama od vrednosti kao I
kliring I saldiranje transakcija obavljenih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti.
Tendenciju koja predhodi siroj integraciji predstavlja nacionalna konsolidacija registara hartija od
vrednosti. Cilj je da sve zemlje koje imaju vise registara hartija od vrednosti izvrse nacionalnu
konsolidaciju formiranjem jedinstvenog centralnog registra hartija od vrednosti uz obuhvatanje svih
njegovih osnovnih funkcija.

23.Klirinška kuća- Na kraju svakog poslovnog dana svaka transakcija u trgovini saldira se u
berzanskoj klirinškoj kući. Uloge: vođenje računa svih igrača na berzi, praćenje i nagledanje
finansijskog dela trgovanja, prikupljanje i održavanje margina, organizovanje i obezbeđivanje
fizičke isporuke predmeta trgovanja, izveštavanje o trgovanju. Razvijeni oblik KK podrazumeva
sledeći put na berzi: klijent daje nalog brokerskoj firmi, brokerska firma otvara nalog i predaje ga
na berzu, nalog se uparuje i transakcija zaključuje, KK preuzima dokumentaciju o zaključenim
transakcijama. Ima obavezu da dnevno objavljuje zbirne podatke o trgovanju. Obaveštenje je
obavezno za 2 parametra: obim trgovanja, nepokrivena ponuda i tražnja. KK odgovara za solidnost
svake transakcije i njeno efektuiranje.

24.Margine –novčani iznos koji prodavci i kupci ostavljaju kao depozit na računu KK. Iznos
margine se utvrđuje tako da pokriva bar jedan dnevni limit promene cene berzanskog materijala.
Kada se dostigne utvrđena granica, trgovanje se prekida i vrši se saldiranje margina. Računi se
saldiraju dnevno, a svaki može da povuče višak sredstava iznad utvrđenog minimuma. Depozit
treba da pokriva giubitke koji mogu da se pojave tokom uobičajene dnevne trgovine. Kada učesnik
u trgovanju otvara fjučers poziciju, uplaćuje depozit kod KK-početna margina. To je bona fidae
depozit kojim učesnik dokazuje spremnost da odgovori svim obavezama koje ugovori u
transakcijma uključujući i dodatne margine poznate kao dodatna margina.

25.Kontrola i nadzor –Kontrolom se obezbeđuje sigurnost stabilnost i zakonitost berzanskog

poslovanja. Pretpostavke za uspešnu kontrolu: ljudski resursi, infrastrukturni resursi, pravni okvir.
Berzansku kontrolu sprovode sama berza i država. Za kontrolu i nadzor na BG berzi su zaduženi
berzanski kontrolor, direktor i nadzorni odbor. Kontrolor: vrši nadzor i kontrolu toka trgovine,
zaustavlja i odobrava nastavak trgovanja, suspenduje trgovanje, šalje poruke svim učesnicima
pojedinačno, poništava naloge pojedinih članova Berze. Komisije može da pregleda akte, poslovne
knjige i zahteva informacije o pojedinim pitanjima značajnim na rad Berze. Karak nadzora
trgovanja: on line, off line. 3 celine elektronskog sistema su: trgovanje, nadzor, izveštavanje.

26.Komisija za HOV-Uloga komisije je: regulisanje tokova na tržištu kapitala vodi se preko
nosilaca i institucija u kojima se oni stiču.Nosioci prometa su brokerske i dilerske kuće,banke.Samo
regulisanje u najvećem broju zemalja sprovodi nezavisna državna ustanova-komisija za HOV.
Zaštita trgovaca, poštovanje ugovora može se pratiti od najranijih pisanih pravnih spomenika-
Hamurabijev zakon. Trgovina podrazumeva slobodu kretanja i sigurnost imovine. Tu se stiču 2 od 3
osnovna noseća stuba svakog demokratskog društva :pravo na slobodu, pravo na privatnu svojinu.
Prva komisija za HOV je komisija za vrednosnice i berze SAD. 1933. usvojen Zakon o HOV,a
kasnije Zakon o komisiji za vrednosnice i berze. Duh ova dva zakona sažimao se u 2 principa:
kompanije koje emituju HOV i oni koji trguju i organizuju trgovanje HOV. Pored ova d2 zakona
osnovu za uređenje tržišta kapitala činili su zakoni kojima su regulisane dužničke hartije od
vrednosti i njihovo prometanje, investicione kompanije i investicioni savetnici.
Osnovni zadatak AMFa (Uprava finansijskog tržišta) :1. zaštita investicija u finansijske
instrumente, 2. da svim investitorima budu dostupne informacije o finansijskim instrumentima i
tržištu i 3. Održavanje integriteta fin tržišta.
U nadležnosti Uprave za fin. tržište je da: uređuje tržište, licencira učesnike na njemu, nadgleda ga,
kontroliše i kažnjava učesnike na tržištu. Nadležnosti se odnose na: oblast korporativnog
upravljanja u akcionarskim društvima, uređenje tržišta kapitala, zaštitu privatne svojine u obliku
korporativnih i dužničkih HOV.
Međunarodna organizacija komisija za HOV je dala 2 ključna doprinosa: usvajanje ciljeva i
principa regulisanje tržišta HOV, kreiranje i usvajanje Memoranduma o razumevanju čija je svrha
da omogući razmenu informacija nacionalnih komisija. Trojaka nezavisnost komisije:
institucionalna nezavisnost-obezbeđuje se činjenicom da je komisija osnovana ustanova sa tačno
utrđenim nadležnostima.personalna nez.-određuje se odnos komisije sa drugim institucijama,
sudovi,vlada. Finansijska nez.-komisije ne smeju biti vezane za državni budžet.

27. Informisanje- berza ima obavezu da organizuje informacioni sistem radi obaveštavanja
javnosti o: obimu ponude i tražnje, zaključenih poslova ,početnoj srednjoj zaključnoj ceni
,kotacijama na berzi, trž. materijalu kojim se trguje. Svaki činilac nekog sistema postoji samo
ukoliko i u onoj meri u kojoj poštuje ovaj princip. Informisanje obezbeđuje dvostarnu komunikaciju
berze i tržišta. Tako berze pozicionira na tržištu,a tržište pruža sve prednosti uređenog trgovanja.
Informisanje je f-ja berze koja prožima njenu delatnost od početka do kraja. To je instrument
osnovne berzanske delatnosti odnosno trgovanja u kojoj treba znati da bi se predvidelo i predvideti
da bi se moglo trgovati na najbolji način. Učesnici: aktivni-oni koji neposredno koriste proizvodne
f-je informisanja u svojoj delatnosti, pasivni-oni koji u svojoj delatnosti rezultate f-je informisanja
moraju da koriste kada se za to odluče. Tokivi informacija je proces u okviru koga se ostvaruje f-ja
informisanja, prati opisanu strukturu i učesnike-delove te strukture. Ako bi mu trebalo odrediti
početak onda on počinje od samog tržišta. Tri pravca kojima informacije idu od berze zaokružuju
proces ostvarivanja f-je informisanja (tržište, brokerska kuća, berza) . Odvajanje f-je informisanja
podrazumeva korišćenje određenih sredstava za prenos informacija. Suština berze nije protok
informacija nego sistem uređenog i bezbednog trgovanja. Kompjuterski sistemi i mreže omogućili
su trgovanje koje je prostorno izmešteno. Elektronsko trgovanje obuhvata široku lepezu sistema od
jednostavnih usluga transmisije naloga do potpunog izvršenja naloga i dostavljanja informacija.
El. trgovanje podrazumeva mogućnost pružanja usluga kao što su: rutiranje naloga, automatsko
izvršenje trgovine i elektronsko širenje informacija. Sistem berzanskog poslovanja obuhvata
listing,trgovanje,kliring,informisanje.