FASPER 2010/11

-INKLUZIJA-INTEGRACIJA(SEMINARSKI RADOVI)

1

MODELI INKLUZIJE Uvod
Inkluzija je pristup u kojem se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. No, bez obzira na individualne različitosti svi želimo biti voljeni, osećati pripadnost, želimo raditi i biti poštovani. Zadovoljstvo vlastitim životom i prihvaćenost od ljudi kojima smo okruženi neosporno čine ključne elemente kvalitete života. Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da reaguje na način kojim će podsticati razvoj cele zajednice, time što će svaki njen član imati važnu ulogu i biti poštovan. Sama primena inkluzije u praksi mozda se najbolje vidi na primeru socijalnog modela pristupa hendikepu. U okviru socijalnog modela na osobe sa hendikepom se ne gleda kroz hendikep, ne akcentuje se
sta neko ne moze, vec se na osobe koje su na neki nacin razlicite gleda kroz mogucnosti potencijale, intrese i prava. Socijalni model polazi od prtpostavke da su polozaji osobe i diskriminacije prema razlicitim ipak drustveno uslovljeni. Odnosno prepreke i predrasude koje drustvo stvara su te koje ne pruzaju jednake mogucnosti i koje i dovode osobe sa hendikepom u polozaj hendikepa. Socijalni model podrzava inkluzivno obrazovanje i suprotstavlja se medicinskom modelu koji posmatara dete sa posebnim posebnim potrebama kao proizvod personalne deficijencije. Stavovi prema osobama s teškoćama u razvoju zadnjih se tridesetak godina polako menjaju.

U okviru socijalnog modela javlja se model inkluzije. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, nego uvažavanje različitosti svakog pojedinca. U tome i jeste njena vrednost, jer nam kroz razvoj opste tolerancije prema individualnim razlikama i potrebama omogućava širenje spoznaja, obogaćivanje iskustava. Inkluzija svakom pojedincu pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Osnovni cilj inkluzije je sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa razlicitim oblicima hendikepa ili bilo kakvim drugim razlikama u siru socijalnu sredinu i sve redvne drustvene tokove i izjednacavanje prava tih osoba sa pravima svih ostalih clanova neke drustvene zajednice.

Predlaze se sledeci model obrazovanja ucenika sa posebnim potrebama :

2

Vise i visoko obrazovanje -+Specijalno obrazovanje Obrazovanje odraslih Delimicno inkluzivno Srednje obrazovanje Inkluzivno obrazovanje Osnovno obrazovanje

Predskolsko obrazovanje
--------------

Tri osnovna praralelna sistema (inkluzivni,mesoviti, specijalni)treba da budu tako kompatibilni, koordinirani , elasticni i fleksibilni da omogucavaju lak prelazak ili klizanje iz jednog u drugi u oba smera. To znaci da u nekom trenutku svog obrazovanja ucenik sa posebnim potrebama koji je dobro pripremljen u programu specijalne skole moze lako preci u redovnu skolu i obrnuto. Ako se pokaze da ucenik sa ometenoscu ne uspeva u redovnom sistemu obrazovanja moze preci u specijalni. Ovaj model ima svoju vertikalnu ( linearnu) dimenziju i horizontalnu ( razgranatu) dimenziju. Vertikalna prohodnos sistema organizovana je u skladu sa uzrastom, sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da je sistem razradjen tako da vertikalno , kontinuirano, povezuje nivoe od predskolskog obrazovanja na koje se nadovezuje osnovno skolsko, zatim srednjoskolsko,vise , visoko i na vrhu obrazovanja odraslih osoba sa posebnim potrebama. Horizontalna prohodnost je zasnovana na principu razgranavanja i deversifikacije kako bi se sto vise uvazile posebne potrebe , razlicitosti i specificnosti pojedinih ucenika kojima bi se pronaslo adekvatno mesto u horizontalnim opcijama. Horizontalna prohodnost omogucava tri generalne opcije i unutar njih mnoge modalite i varijatete.Opcije su: inkluzivno obrazovanje ,delimicno inkluzivno obrazovanje i specijalno obrazovanje
3

Delimicno inkluzivno obrazovanje ima dve osnovne varijante : 1)posebno odeljenje pri redovnim skolama koja ne bi bila svedena samo na fizicko prisustvo ucenika uz redovna odeljenja vec bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u nastavi sa ostalim ucenicima iz pojednih predmeta(fizicko , likovno i muzicko vaspitanje). Takodje bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u vannastavnim skoliskim aktivnostima ( sekcije , radionice ). Pojedinim ucenicima iz ovih odeljenja koji su uspesniji na odredjenim predmetima a mogu se uklopiti u redovnu nastavu iz tih predmeta treba organizaciono obezbediti tu mogucnost. 2)Posebana odeljena pri specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje, habilitaciju i rehabilitaciju) kojima ce iz nekih predmeta biti organizovana zajednicka nastava sa vrsnjacima iz susedne redovne skole, kao i mogucnost da pojedini ucenici pohadjaju neke casove u redovnoj skoli.Zajednicki se organizuju i neke vanastavne aktivnosti . Specijano obrazovanje u specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje ,habilitaciju i rehabilitaciju) zadrzalo bi se za one ucenike sa ometenoscu koji imaju teske i multiple ometenosti koje namecu tako visoke obrazovne barijere da im je potrebno izuzetno velika podrska i tesna povezanost obrazovanja sa habiitacijom i rehabilitacijom. Danas se evropske zemlje mogu grupisati u tri kategorije u pogledu prakse inkluzivnog obrazovanja: I grupa-inkluzivno obrazovanje 1979god-Italija je ukinula specijalne skole,u cilju ukljucuvanja ili inkluzije gotovo svih ucenika u redovno obrazovanje. U ovu grupu spadaju i Grcka,Kipar,Spanija,Portugalija,Svedska,Norveska i Irska. II grupa-mesovito obrazovanje Predstavljaju zemlje koje imaju inkluzivne skole,a zadrzale su manji broj specijalnih skola,gde se razvijaju mnogobrojne sluzbe izmedju sistema specijalnog i redovnog skolstva(Finska,Danska,Britanija,Francuska,Poljska,Ceska,Litvanija….) III-paralelno obazovanje Tu spadaju zemlje sa 2 paralelna i odvojena sistema specijalnog i redovnog skolstva koji su medjusobno povezani(Belgija,Svajcarska,Nemacka,Srbija i Crna Gora)-(Radoman,2004) -Nazalost,dosada se projekat inkluzije realizuje u 2 skole gde su se deca sa p.p. upisuju bez problema,a to su osnovne skole “Ivan Goran Kovacic” u Beogradu i “Sonja Marinkovic” u Subotici,gde su ostvareni pozitivni i izvaredni rezultati.Roditeli prezadovoljni,deca su se odlicno uklopila,a najvaznije je to sto se svi ucenici trude da pomognu svojim vrsnjacima koji imaju teskoce u razvoju.
4

veliki broj učenika naspram nastavnika. kao i strategije za određena ponašanja. Učenici dobivaju gradivo koje odgovara uzrastu. uspostavljajući usaglašenu komunikaciju između članova tima. Preporučeni su redovni sastanci prije nego komunikacija po potrebi. uspeh učenika. Paralelno podučavanje – Nastavnik podeli razred u grupe i podučava ih simultano. Oboje su odgovorni za planiranje i pružanje instrukcija. kontinuiranu i učestalu komunikaciju između nastavnika i defektologa. Ovo je nenapadni pristup koji učenicima sa posebnim potrebama stavlja na raspolaganje bar dva učitelja/nastavnika koji im mogu pomoći oko problema sa gradivom. a problemi u ponašanju mogu biti minimalni. Učenici će imati dva nastavnika kojima mogu postavljati pitanja i dobiti pomoć. Tim se sastaje redovno. Broj učenika prema nastavniku je nizak. neposredne su mogućnosti za ponavljanje. nastavno osoblje i defektolozi rade zajedno kako bi podučavali učenike sa/i bez posebnih potreba u zajedničkom odjeljenju. prisutna je podrška nastavniku. Svi članovi tima rade zajedno i proširuju svoje znanje u različitim oblastima. ideje za prilagođavanje testova i kontrolnih. više vremena se posvećuje učenju naspram učenika koji čekaju da im se pomogne. bez obzira da li su iz redovnog ili specijalnog obrazovanja. i disciplinu. ovaj model bi bio veoma odgovarajući. Model saradnje i paralelnog podučavanja – Korištenjem ovog modela. podršku. ocenjivanje.Modeli inkluzije: Model konsultacije – U školi koja ima mali broj učenika sa posebnim potrebama. komunikacija je neprekidna. Defektolog pruža informacije o učenicima. 5 . Nedostaci ovog modela bi mogli biti: moguć otpor u implementaciji modifikacija. Model saradnje i paralelnog poducavanja može biti organizovan na više načina: Jedan nastavnik. kao i sveukupan mali broj učenika. Timski model – Defektolog je određen za tim jednog od devet razreda sa vremenom za dogovore i planiranja za tim jedan put sedmično. kao i manji broj učenika prema nastavnicima. moguće instruktivne strategije. jedna podrška – Ovakva organizacija dobro funkcioniše tamo gde je jedan nastavnik veći stručnjak od drugog. Ovaj model stvara najmanje problema u organizovanju vremena. kao i ograničene mogućnosti za rad defektologa u redovnom odeljenju. Defektolog je na raspolaganju kako bi podučio neku tešku veštinu ili da bi pomogao učeniku(cima) u uvežbavanju tek stečene veštine. kao i moguće prilagođene instrukcije. Timski model se prezentuje kako učitelji/nastavnici ne bi radili sami na postizanju uspeha sa svojim učenicima. kašnjenje u pružanju podrške učenicima koji imaju poteškoće.

broj učenika prema nastavnicima je mali nastavnici postaju stručnjaci u predmetu. tako da je broj učenika i nastavnika mali. Ovo je idealno za predmete koji se predaju po materijama ili gde redosled nije važan. Inkluzija se ne bi mogla sprovoditi bez odredjene podrske u razlicitim vidovima : 1)posebnom podrskom nastavnika ili vaspitaca dok radi sa citavim odeljenjem • uvodjenjem saradnika . Mogućnosti za ponavljanje su neposredne. godine: 6 . Na ovaj način postajemo neprecizni te bi bilo korisno bliže definisati njihova značenja.asistenata u nastavu koji na casu paralelno uz nastavnika pomazu ucenicima sa posebnim potrebama • povremenim izdvajanjem ucenika sa posebnim potrebama u male grupe sa kojima radi specijalno obucen nastavnik • povremenim individualnim radom sa ucenikom koji je osmislio strucni tim skole u koji je ukljucen i defektolog • obrazovanjem u odeljenju sa drugom decom a rehabilitacionim i habilitacionim tretmanom u specijalizovanoj ustanovi drugim oblicima pomoci i dodatne podrske Opsti principi i razgraničenja inkluzije i integracije INTEGRACIJA I INKLUZIJA Ova dva termina često koristimo kao sinonime. Nastavnici kruže razredom pružajući trenutnu pomoć. Timsko podučavanje – Nastavnik i defektolog rade zajedno kako bi celi razred podučili istom gradivu. Integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978. a međusobna komunikacija je stalna. Ovakav dizajn je prikladan za matematiku i fiziku gde se puno puta ponavlja usvojeno.Stacionirano podučavanje – Ovaj model deli sadržaj i učenike tako da se učenici ili nastavnik rotiraju na kraju materije. dok drugi nastavnik ponovo podučava malu grupu učenika koji imaju problema sa sadržajem. Alternativno podučavanje – Jedan nastavnik vodi alternativnu aktivnost ili obogaćuje materiju.

Zakoni iz 1981. podržava i koristi resurse koji proizilaze iz različitosti. roditelja i učenika.Prostorna integracija : Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu. Učenici sa teškoćama u razvoju pripadaju redovnim odeljenjima i imaju pravo na podršku koja im je potrebna. direktora). Najbolji način za otpočinjanje promena u školi je trening nastavnog osoblja od strane specijalizovanih trenera koji podučavaju strategije rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju. potrebno je njihovo restruktuiranje. Inkluzija se vezuje za detetovo pravo da bude deo lokalne zajednice koja gravitira lokalnoj školi. Inkluzija nije statična kao integracija. ideji uključivanja sve dece iz lokalne zajednice. da usmeri buduću organizaciju i menadžment škole ka maksimalnoj participaciji učenika sa smetnjama u razvoju. Preduslov je posvećenost svih zaposlenih u školi(nastavnika. Budući da lokalne škole nisu organizovane na ovaj način. koje ostaju uglavnom neizmenjene. šire diskusije ili školska savetovanja. Da bi postale inkluzivne zajednice. Ako neki od ovih kriterijuma nisu ispunjeni. Procesi restruktuiranja škole trebaju biti viđeni kao nastavak školske politike pružanja jednakih šansi svim učenicima. za vreme užine i priredbi. Inkluzija je samo deo procesa unapređenja škole i razvijanja kvaliteta nastave/učenja za sve. ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i lokalne škole je izignorisana. Sve državne i nevladine institucije moraju pomoći školi da ostvari ovaj cilj. da bude respektovano u celini (onakvo kakvo ono jeste) i da mu bude pružena upravo ona vrsta podrške koja je detetu potrebna da bi pohađalo lokalnu školu. uspešno obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitnoobrazovnog procesa kada su tipični učenici u pitanju. INTEGRACIJA JE STANJE INKLUZIJA JE PROCES Mnoge škole su usvojile 4 osnovna principa koji su postali smernice na njihovom putu ka inkluziji: 1. što zahteva pažljivo planiranje nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa. Organizacija ‘Roditelji za inkluziju’ pomaže često i roditeljima koji nisu ostvarili kvalitetan odnos sa svojom decom koja imajusmetnje u razvoju. mora da identifikuje barijere u školskoj sredini. i 1993. 7 . Funkcionalna integracija: Postoji zajednička participacija u vaspitno-obrazovnom procesu. Ciljevi moraju biti uključeni u školski razvojni plan za period od 5 godina. Škola koja pretenduje da postane inkluzivna mora usvojiti ‘socijalni model hendikepa’. da uvede nove strategije nastave i učenja. Mnogim potrebama takvog deteta se na ovaj način izlazi u susret kontinuirano i planski. te se deca mogu upoznati/družiti.To je kontinuirani proces promene etosa škole.Učenici moraju biti uključeni u procese promene u školi kroz časove odeljenske zajednice. koji prati i evaluira rad sa pomenutim učenicima i redovno o rezultatima izveštava kolektiv. zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. koji je kao ‘problem’ doživljavao nesposobnost deteta i fokusirao se na ‘popravljanje deteta’ da bi ono postalo što tipičnije. Dobra praksa je i formiranje grupe/tima unutar škole. Sve forme integracije podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama. godine vide integraciju kao efikasno korišćenje postojećih resursa. a njihovo ostvarivanje se mora pratiti. škole moraju da prepoznaju činjenicu da je najveći deo njihove dosadašnje prakse bio zasnovan na ‘medicinskom modelu hendikepa’. Socijalna integracija: Učenici koji pohađaju ‘specijalna odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu. Ujedno je to i proces izgradnje školske zajednice koja prihvata.

Prihvatanje i podržavanje različitih stilova/tempa učenja 6.u odeljenju je i dete sa smetnjama u razvoju. Restruktuiranje kulture. Generalno. Sva deca imaju pravo na obrazovanje koje će ih pripremiti za život u zajednici. 3. Naravno. Prihvatanje različitosti kao normalne pojave / ogromnog resursa za sve učenike 4. I ovde je odeljenski starešina nezamenljiv. Izlaženje u susret potrebama svih učenika 5. Potrebno je prilagoditi nastavu specifičnom stilu i tempu učenja deteta. ali on mora biti integrisan u opšti plan i program (izveden iz opšteg planai programa). te obrazovna inkluzija predstavlja temelje opšte društvene inkluzije. biće je lakše ostvariti u društvu.Ukoliko inkluzija startuje od najnižih nivoa obrazovanja. Iako stiču adekvatno obrazovanje. Prihvatanje činjenice da je obrazovna inkluzija samo jedan aspekt opšte društvene inkluzije Ovu diskusiju je pratio rad unutar malih grupa. empatija i pomoć onima kojima je potrebna. Škola je odraz društva. Osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz adekvatan kurikulum. Razgraničenje integracije i inkluzije Radionica je započela analizom definicija samih koncepata (integracije i inkluzije). Trebalo bi je introducirati u predškolskim odeljenjima uz pomoć timova za ranu intervenciju. Podržavanje pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti vodi dobiti i za tipične učenike (prosečnu populaciju). Društvo nije spremno da ih tretira kao ravnopravne kandidate. Individualni program je neophodan. Inkluzija u obrazovanju uključuje sledeće procese: 1. Velika Britanija. Nastava i učenje koji su koncipirani prema inkluzivnim ciljevima.Heder Mejson. situacija postaje komplikovanija. Nastavni plan/program mora da ispoštuje potrebe učenika sa smetnjama u razvoju. Uglavnom zbog toga što je inkluzija pitanje osećanja i stavova. Neophodno je okolinu prilagoditi velikom spektru različitih ljudskih potreba. 6. Dr. Inkluzija Fundamentalni principi inkluzije su daleko sveobuhvatniji. Ovaj stav motiviše i nastavnike u redovnim školama koji se suočavaju sa novom situacijom . a zatim i znanja. broj učenika sa smetnjama u razvoju koji se obrazuju u redovnim školamaje u porastu. 5.Opšta društvena inkluzija je mnogo komplikovanija.2.Istovremeno. efikasni su za svu decu. 4. Evo zaključaka/rezultata rada ovih grupa: Grupa 1 1. osobe sa hendikepom teško se mogu zaposliti. 3. plan i program se odnose i na celo odeljenje. Dakle. Svi učenici sa ili bez teškoća u razvoju imaju koristi od inkluzije jer je ona neophodna komponenta kvalitetnog obrazovanja. jer se promovišu tolerancija. Povećanje participacije učenika sa smetnjama u razvoju u realizaciji nastave kao i u aktivnostima zajednice koja gravitira lokalnoj školi 2. 7. strategije podrške i podučavanja 7. 2. Najveću odgovornost ima odeljenski starešina-on/ona mora da definiše potrebe učenika sa smetnjama u razvoju i da o njima informiše ostale predmetne nastavnike. Birmingem. prezentovala je sledeće definicije: Integracija Tradicionalno se odnosi na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama. prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika 3. 4. obrazovna inkluzija je izvesna-u nekim sredinama je već počela. lakše je inkluziju uvesti u male škole i male zajednice. 8 . I lica sa hendikepom se prilagođavaju svojoj neposrednoj okolini u kojoj funkcionišu. Što je viši nivo obrazovanja.

Obrazovno-vaspitni rad u odeljenju ne treba biti podređen potrebama učenika sa smetnjama u razvoju. pa i onaj najmanji. Razliku između integracije i inkluzije predstavlja prisustvo/odsustvo podrške. Grupa se složila da adekvatna podrška od strane roditelja tipičnih učenika može rezultirati uspešnom integracijom bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih rešenja. dok inkluzija predstavlja prilagođavanje okruženja detetu. te da se u nekim državama ‘inkluzija’ i ne koristi jer je značenje nejasno. Smeštanje deteta u redovnu školu ne podrazumeva neophodnu podršku od strane sistema ili od strane roditelja tipične dece. ali inkluzija-ekskluzija. Svaki nastavnik bi trebao dobiti opštu obuku o inkluziji kao temelj njegove/njene specijalizacije. Čini se da ne postoji adekvatan prevod engleske reči ‘inkluzija’ u centralno i istočno-evropskim jezicima. Integracija se doživljava kao fizičko situiranje deteta u redovnu školu. Segregacija podrazumeva preduzimanje konkretnih fizičkih koraka za udaljavanje deteta iz sredine. a integraciju kao korak prema inkluziji u oblasti obrazovanja. ohrabruje. bez obzira na dominantnu nacinalnost stanovnika. prilagođavajući ga učeniku sa smetnjama u razvoju.Stručno usavršavanje nastavnika bitno doprinosi kvalitetu inkluzije. Grupa je pokušala semantičku analizu pojmova kroz antonime (reči suprotnog značenja): integracija-segregacija. Sistem koji se oslanja na asistenta u nastavi ili na sveobuhvatni angažman odeljenskog starešine. može biti put ka inkluziji. nešto je pošlo pogrešnim tokom kada je integracija u tom odeljenju u pitanju.Nastavnik mora da prilagodi podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju obrazovno-vaspitnom procesu u odeljenju. Grupa 2 Integracija započinje ranom intervencijom.dok je ekskluzija ‘mentalni stav’ koji podrazumeva da dete može ostati u istoj sredini sa tipičnom decom. Svi oni koji je zagovaraju ipak moraju biti optimisti jer kao i svakom društvenom procesu i inkluziji treba vremena. te da postoji potreba za jasnijim definisanjem. postoji prihvatanje tipičnog a ne različitog. Ukoliko usporite tempo rada a samim tim i napredovanja u odeljenu. Veoma je dug put ka opštoj društvenoj inkluziji. ne govorimo o integraciji. ‘Inkluzija’ je širi pojam i podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao punopravnog dela društva ali i ponašanje sredine u skladu sa tim INTEGRACIJA (naglašava) Potrebe osoba sa hendikepom INKLUZIJA (naglašava) Prava osoba sa hendikepom 9 . ali ne učestvuje u socijalnoj razmeni. je odbačen kao neadekvatan. Zaključak: Grupa inkluziju doživljava kao krajnji društveni cilj. dok se za inkluziju kaže da predstavlja socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje učenikove okoline.U svakom društvu. Grupa 4 Članovi grupe se slažu da nejasna distinkcija između dva pojma (integracija i inkluzija) predstavlja u mnogim državama otvoreno pitanje. Ako se jave problemi sa tipičnim učenicima ili njihovim roditeljima. Svaki korak napred. Rana intervencija je naglašena kao preduslov za uspešnu integraciju a zatim i inkluziju.Prizor učenika okupljenih oko deteta sa oštećenim vidom koje koristi kompjuter u učionici je inkluzivni kadar. Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam ‘acceptance’(prihvatanje) umesto‘inkluzije’u centralnoj i istočnoj Evropi. Grupa 3 Jedan od učesnika je predložio sledeću diferencijaciju pojmova: Integracija predstavlja prilagođavanje deteta okruženju.

са својим индивидуалним предности и слабости. UN-Rapporteur. То није наш образовни системи који имају право на одређене врсте деце. имају право на образовање. podrška) Naglasak na rezultatima. 1994) 10 . Lindqvist. са својим надама и очекивањима. prijateljstvo i podrška Moć životnog iskustva Asertivnost Transformacija snage međuljudskih odnosa (saradnja. то је школски систем једне земље који мора бити прилагођен да задовољи потребе све деце ". (B. Дакле.Menjanje (lečenje) osoba sa hendikepom Isti tretman za sve Hendikep je problem koji se da rešiti Dobiti za osobe sa hendikepom koje pruža sredina u koju su integrisani Profesionalci/eksperti Tehnike Shvatanje osećaja bespomoćnosti Učešće u tipičnim takmičenjima u svojstvu tehničke pomoći Naglasak na procesu Realizacija opšteg kurikuluma Integracija se može ostvariti Restruktuiranje škola/koledža ili organizacija Jednakost.svako dobija podršku koja mu je potrebna da bi maksimalno razvijao svoje potencijale Svi imaju svoje vrednosti/sposobnosti Dobiti za sve kroz angažman svih Politička borba. imajmo san Sadržaj kurikuluma Za inkluziju se mora boriti САЛАМАНКА ДОКУМЕНТ „Сва деца и млади у свету.

као последица психичког. У прошлости. дакле. што их искључује из друштва и спречава их да активно учествују у развоју својих нација. подразумева усвајање широке визије образовања за све. који су посебно угрожени за маргинализације и искључивања.Увод: Више од пола милијарде људи са инвалидитетом су. иако је добро замишљено. почетна пружања су се састојала од специјалног образовања у оквиру сегрегација у образовању одредбе. институција и стручњака васпитача. Око 80 одсто инвалида светске популације живи у земљама у развоју. особа са инвалидитетом било које врсте (физичка. Деца са инвалидитетом пре Саламанке: Развој специјалне едукације Деца са инвалидитетом су увек били међу последњима у приступу образовања без обзира на то у којој земљи се гледа. Несрећна последица такве диференцијације. напори су се састојали од специјализованих програма. Инклузија као што знамо данас има своје корене у специјалном образовању ученика. деца са инвалидитетом су третирани као "важећи" или инфериоре и особе којима је потребна веома посебна заштита и на тај начин не треба 11 . У последњих неколико година. физичког или сензорног оштећења. стварајући спектар потребе свих ученика. Дакле. Кључ за откључавање овај потенцијала се ради тако што ће се осигурати да образовање за све постаје реалност. Инклузија. прикладности одвојеног система образовања је био изазов. Ове особе су често ограничена на физичке и друштвене препреке. Тренутна стратегија и програм нису били довољни да задовоље потребе деце и младих са сметњама у развоју. често је додатно искључење. Шездесетих и седамдесетих. како са становишта људских права тако и са становишта ефикасности. Историјски гледано. социјална или емоционална) не може бити дискриминисана.

да буде у могућности да имаја користи од образовања. Деведесет одсто њих живи у ниским или ниже средње развијеним земљама. Упркос охрабрујућем развоју. Рођење инклузивног образовања Инклузивно образовање. је систем образовања за децу са инвалидитетом у оквиру редовних школа. која је почела на Западу. а не у сарадњи са децом. То је довело до преко потребне сарадње између два система. или су на други начин маргинализовани у учионици. Паралелни систем образовања на традиционални начин која се развила. Образовање са специјалним потребама. У овом приказу. Оно што је алармантно је безброј друге деце у оквиру школског система биће искључени од квалитетног образовања. Помак ка бољем разумевању довело до евентуалног веровању да сва деца припадају истој школи. открива изненађујуће промене у учењу. касних седамдесетих и раних осамдесетих година био је подстакнут прогресивном образовном идеологијом. још увек постоји око 130 милиона деце које не похађа школу. дете је криво што не може да се користи образовање. систему и не требају се раздвојити. а више од 80 милиона ове деце живе у Африци. које има своје корене у специјалном образовању. Међутим. првобитно је наведено у сусрет потребама ученика. Друга фаза овог развоја је преузела облик Образовање са специјалним потребама. Овај облик образовања представља напор да се обезбеди образовање у више "нормално" окружење. Међу 12 . Незадовољство и напредак ка интеграцији изазвали су захтеви за радикалне промене у многим земљама. почео је да буде познат као специјално образовање. Такав модел је најчешће посматран у већини земаља. Један од главних проблема са противницима ка интеграцији у вези са начином на који ученици долазе треба да буде означен као да имају посебне потребе. Низ смена од фокусирања на инвалидно дете као проблем да се фокусира на промене у управљању учионице. заједничка карактеристика ове одредбе образовања је у томе што је био понуђен у посебна одељења. Интеграција. Ова концептуализација је довела до искључења и изградње институција за смештај ове деце. који су били традиционално искључени из школе.

чији су примарни циљеви 'инклузија' деце са посебним потребама. као саставни део образовног система"(чл. У Саламанци се помињу разне искљученије и маргинализование групе. UNESCO. Кораци који треба да буду предузети јесу да се обезбеди једнак приступ образовању за све категорије време.5). Светски лидери су искључења из образовања прокоментарисали тако сто су рекли да је "учење потреба инвалида захтева посебну пажњу. 3. признајући могућност да се прилагоде ове добре праксе. UNESCO (Изјава из Саламанке (1994) позвао је међународну заједницу да подржи приступ о инклузивним школама и да почне да спроводи практичане и стратешке промене.онима који се уписују у основну школу.г Јомтиен Светска конференција о образовању за све. Може се рећи да је Изјава из Саламанке (1994) ставила на дневни ред подршку перспективе људских права у томе што је изјавила да су укључивање и учешће од суштинске важности за људско достојанство и уживање и остваривање људских права. велики број одустајања пре него што заврше основно образовање. укључујући наставнике и родитеље да раде на "Школи за све" и поставе темељ за нове образовне законе.Укупно 92 владе и 25 међународних организација су се сложили око новог успеха да инклузивно образовање буде норма и усвоја се оквир за акцију која је у обичним школама требало да обухвати сву децу. позвао Шпанију да подели своја искуства са земљама у развоју на високом нивоу у састанку одржаном у октобру 1991 у Генералној конференцији. која реагује на широк спектар потреба ученика остварио. и почела да мобилише и обучи образовне заједнице. Циљ инклузије је да превазиђу низ препрека које делотворно утиче на децу. Асфалтирање пута за укључивање почела током 1990. Шпанија је кренула на велики пројекат "Интеграција у школама". Ово је поставиоло темеље за Саламанка конференције и створила се повољна клима за укључивање. Инклузија сужи да обезбеди учешће све деце у највећој могућој мери у образовном систему. особа са инвалидитетом. Ипак се признаје да су у неким случајевима одређена деца са сметњама у развоју захтевају додатну подршку изван учионице. неколико семинара и консултација су организовани доносилаци одлука за посебне потребе образовања. За то Након овог састанка. како би се дијалог о стварању инклузивног школе. 13 .

.26 . у 1994. У основи инклузивно образовање је људско право на образовање. трпељивост и пријатељство међу свим народима. Дефинисање Инклузије UNESCO ставове укључивање као "динамички приступ одговорити позитивно на ученика разноликости и видим индивидуалних разлика не као проблем.. користи техничке и финансијске подршке за тестирање нове оријентације у настајању. Међу њима су били резултати развоја број публикација и пратеће материјале за менаџере и администраторе као и индекс за инклузију индикатора који обезбеђује да се помогне школама у креирању инклузивне културе. приступима. Оно треба да унапређује разумевање. структуре и стратегије. као и да даље активности Уједињених нација за одржавање мира "(чл. као и стварање заједница за изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све." (Изјава из Саламанке. Школовање треба да буде бесплатно бар у основним и основне фазе. уз заједничку визију која обухвата сва деца на одговарајући узраст и уверење да је одговорност редован систем да образују сву децу Иако Дакар оквир за акцију (УНЕСКО 2000). пружају највише." Инклузија се види као процес решавања и реаговање на разноликост потреба свих ученика кроз повећање учешћа у учењу. То подразумева измене и модификације у садржају. расним и верским групацијама.Универзална декларација о људским правима).Изјава из Саламанке је проглашена: "Редовне школе са инклузивном оријентацијом су најефикасније средство у борби против дискриминације. Ова изјава је вероватно најзначајнији међународни документ који је икада појавио у специјалном образовању. већ као могућности за обогаћивање учење... Било је значајних резултатата из Саламанке у којој тридесетак земаља. Образовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода. Она тврди да редовне школе са инклузивном оријентацијом јесу: 14 . као и смањење искључености у и од образовања. изречено у Универзалној декларацији о људским правима у 1948 који наводи да. документ произведен као резултат УНЕСЦО-конференције одржане у Саламанки. наставити да пружа вредану референтну тачку за све оне који учествују у лобирању за инклузивно образовање. културама и заједницама. Основно образовање је обавезно. члан 2). "Свако има право на школовање .

укњучујући и децу која имају озбиљне развојне потешкоће 3)Образовање стратегије треба базирати на принципима инклузивног образовања. морају да обухвате област образовања деце са посебним потребама у поквиру редовног образовног система 15 . (4) Изразито се подржава размена искуства са земљама које имају инкузивно образовање.. да би се стекла почетна искуства... најефикасније средство у борби против дискриминаторних ставова. Сугерисан је развојни пилот пројекта у овој области. он предлаже." Дакле Саламанка документ је од посебног значаја за изједначавање особа са посебним потребама.. " Осим тога. основни и током рада. И овај споразум обавезује све учеснике у васпитно образовном систему да воде рачуна о томе да: 1)Образованје за децу са посебним образовним потребама треба обезбедити у оквиру редовног образовног система 2)Многа деца имају озбиљње тешкоће у савладавању образовних програм стога имају посебне образовне потребе.. као и начине учествовања локалне заједнице и родитеља у доношењу одлука везаних за инклузивне пројекте (6) Стратегије везане за рану првовремену дијагностику и радно оспособљавање деце са сметњама у развоју заслужују већу пажњу у оквиру инклузивног образовања. пруже ефикасно образовање за већину деце и побољшати ефикасност и на крају исплативости целокупног система образовања. (5) Потребно је развити организме планирања. опсервације и евалуације. да школе могу да: ". (7) У контексту промене образовног система сви зтренинг програми за образовање васпитача и учитеља. које треба да пронађу у начинима за образовање све деце. изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све.

Stručnjaci se osposobljavaju za rad sa jednom vrstom oštećenja npr. Инклузија у образовању углавном говори о поштовању различитости у друштву.Саламанка нас охрабрује да погледамо образовне тешкоће у нове начине. за добробит све деце. telesnim oštećenjem. oštećenje vida. Dok neke zemlje poput Holandije nemaju obučavanje stručnjaka na ovaj način. plus dve godine praktične obuke u školi. Поред изазовних етикетирања школе. u nekim Evropskim zemljama. 16 . такође се ставља питање различитости у сржи образовне. На овај начин. oštećenje sluha i dr. U ovoj zemlji da bi nastavnik radio sa decom sa posebnim potrebama mora imati dvogodišnje profesionalno iskustvo. ученици који су тренутно категорисани као деца са посебним потребама долазе да виде подстицај за развоја богатијих окружења за учење. Faskultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. usavršavaju se zavisno od stepena školskog obrazovanja. i srednješkolskom novou. Тај нови правац у размишљању је заснован на уверењу да се промене у методологији и организацији ученика са потешкоћама може вршити под одређеним условима. Na taj način uvode se u probleme obrazovanja dece sa posebnim potrebama. Austrija Nemačka U Nemačkoj nastavnici se eduku na fakultetima koji traju četiri i po godine. Nastavnik osim iskustva mora se i dodatno edukovati u trajanju od 2 godine. U daljem radu predstavićemo načim edukacije kadra u susretu inkluziji. odsek za defektologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. и припадању заједнице. intelektulano ometenim i dr. već se školovani učitelji putem usavršavanja na Master studijama. Svaka zemlja kreira svoj plan edukacije stručnjaka koji će se baviti obrazovanjem ove dece. Tako je moguće obrazovati se za rad sa decom na predškolskom. Ово се пре свега објашњава прелазаком. -EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJEUvod Obrazovanje nastavnika za rad decom sa posebnim potrebama može se odvijati na 2 načina. културне и друштвене дебате. Jedan od njih je da se nastavnici edukuju putem kurseva i u okviru specijalističkih i postdiplomskih studija na fakultetu. Usavršavanje obuhvata obuku iz 2 predmeta : intelektualna ometenost. seminarima usavršavaju za rad sa decom sa posebnim potrebama. фокусирајући се на децу са инвалидитетом у целини. osnovnoškolskom. Tako se mogu naću defektolozi koji rade sa decom sa oštećenjem sluha. problemi u ponašanju. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet u Zagrebu. Nastavnici koji se bave problematikom obrazovanja ove dece. u Srbiji se školuju stručnjaci koji se bave različitom problematikom. Drugi način je stvaranje stručnjaka na zasebnim fakultetima koji se bave problematikom obrazovanja dece sa posebnim potrebama npr. vida.

sociologija). Nastavnici koji žele da rade u holandskim specijalnim školama moraju da u okviru master studija ili specijalizacije prodju dvogodišnju praksu. Ovde postoji dobra saradnja između redovnih i specijalnih škola. ali se u ovoj zemlji može primetiti da se broj nastavnika koji žele da rade sa deceom sa posebnim potrebama uveće Finska Norveška Malta Na Malti postoji jedna institucija koja se bavi obrazovanjem nastavnika a to je Faculty of Education na Maltskom univerzitetu. jer je to zahtevalo nove oblike rada. kao druge zemlje. Nakon završenog fakulteta dobijaju zvanje Beachler. Njihovi stručnjaci su pre toga se školovali u Velikoj Britaniji. Tako da u postoji i predmet koji upućuje nastavnike u edukaciju dece sa posebnim potrebama. nov pristup. Holandski. konkretna teorijska znanja i praktičnu obuku. intelektualna ometenost i dr. Praktična obuka se sastoji iz rada u lokalnim školama. 25% studiranja je praksa. Polja za specijalizaciju iz ove oblasti su oštećenje vida. psihologija. već se bave i detetovim razvojem i na adaptaciju za rad sa detetom sa posebnim potrebama. Holandija U Holandiji edukacija nastavnika traje 4 godina. učenicima iz redovnih škola. U redovnim školama postoje pomoćni nastavnici koji su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. kada je potrebna. Postoje 4 odseka. Ova nagla promena u sistemu školstva. koji je prekinuo rad specijalnih škola i decu sa posebnim potrebama slao u redovne škole. To je dovelo do nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja programa prema dečjim obrazovnim mogućnostima. Međutim ne postoji konflikt stručne osposobljenosti između stručnjaka koji su obučeni za klasičan rad i novih specijalizovanih stručnjaka za rad u inkluziji. Malta nije razvila tako brzo sistem obrazovanje nastavnika koji bi bio uključen u proces inkluzije. matematiku. imaju mogućnost dodatnog usavršavanja na još jednom izbornom semestru.U Nemačkoj nastavnici iz specijalnih škola pružaju pomoć. sa mogućnošću usavršavanja na specijalističkimili master studijama. problemi u ponašanju. Njihova edukacija je koncentrisana i na obuku za rad sa decom sa posebnim potrebama. metode i dr. Osnovne studije traju 4 godine. geografiju i glumu kao specijani prdmet. umitenost i jezici. edukacija nastavnika za radu na osnovnom obrazovanju. U zadnjih nekoliko godina u Italiji nastavnici pohađaju jendogodišnji kurs koji obuhvata. srednjem obrazovanju. Obuka za rad u ovoj oblasti nije obavezna tokom studiranja. 17 . Nastavnici koji se obučavaju za rad sa gluvom i slepom decom. istoriju. Rad nastavnika nije bio dovoljno efikasni da zadovolji obrazovne potrebe dece. To znači da oni tokom studija moraju se koncentrisati i na teoriju i na praksu. Nastavni predmeti nisu koncentrisani samo na predmete koje oni predaju. dovela je nastavnike u položaj da se susreću sa problemima za koje nisu obučeni. i specijalne nauke ( filozofija. Italija U Italiji je pre 20 godina došlo do promena sistema obrazovanja. Nastavnici su obučeni da predaju sve predmete kao npr.

. poslovni tajnik i telefonski operater za ucenike s invaliditetom. godine (NN.. Od ukupnog broja djece obuhvacene redovitim programima. izrada zakonskih propisa ili prilagodba kurikuluma pojedinih predmeta tad su bili tek u fazi pripreme. Od tada je obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju sastavni dio školskog sustava Republike Hrvatske. ucenici s teškocama poceli su se ukljucivati u redovne škole. 63/07) posebno poglavlje posveceno je obrazovanju osoba s invaliditetom. do 2015. U sklopu provedbe strategije za poboljšanje položaja osoba s invaliditetom osmišljeni su posebni kurikulumi kao npr.62% djece pripadnika nacionalnih manjina. 1. Do znacajne reforme došlo je 1974.-INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA- HRVATSKA U ovom izvješcu cilj nam je pokazati kako se u Hrvatskoj koncipira i provodi politika inkluzivnog obrazovanja.Aktom zakonskih propisa iz 1980. Obrazovanje za djecu s posebnim odgojno-obrazovnim potrebama U Nacionalnoj strategiji izjednacavanja mogucnosti za osobe s invaliditetom od 2007.67% djece je s teškocama u razvoju. kao što su modeli pracenja osoba s invaliditetom. Djeca i mladi s manjim teškocama u razvoju i invaliditetom integriraju se u redovnu nastavu. 3. Postoje dva nacina na koji se organizira obrazovanje za tu ranjivu skupinu. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju u Hrvatskoj nije regulirano nikakvim 18 . Neki od projekata. Godine 1980. što je od tog vremena sastavni dio školskog sustava. dok se za one s vecim teškocama i invaliditetom organizira nastava u posebnim školama. nakon koje je «posebno obrazovanje» postalo dijelom cjelokupnog školskog sustava. zapoceo je proces integriranja djece s teškocama u razvoju u redovne škole u Republici Hrvatskoj.18% darovite djece te 1. g.

). Programi za postizanje polukvalifikacije (niža kvalifikacija). 28 ucenika. neodgovarajuca strucnost ucitelja. razred koji pohadajedno dijete s teškocama u razvoju može brojiti max.posebnim aktom. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju vrši se u redovnim srednjim školama prema cjelovitoj ili djelomicnoj integraciji. Ukoliko tijekom srednjoškolskog obrazovanja dode do promjene psihofizickog stanja ucenika koja onemogucava usvajanje kurikuluma po kojem radi. uz dodatnu pomoc defektologa ili strucnog suradnika i/ili organizirani produženi strucni tretman. itd. uz dodatnu pomoc defektologa i/ili organizirani produženi strucni tretman. U Hrvatskoj je trenutno postignuta samo integracija. . nedostatak strucne edukacijskorehabilitacijske podrške. Plan mreže srednjoškolskog obrazovanja odreduje u kojim školama se provodi cjelovita ili parcijalna integracija.Cjelovita integracija se postiže tako da se ucenici s razvojnim teškocama smještaju u razrede unutar srednje škole. a razred ne smije brojati više od 30 ucenika. Djeca sa jako izraženim teškocama prema Pravilniku o osnovnoškolskom odgoju i obrazovanju ucenika s teškocama u razvoju mogu pohadati posebne odgojnoobrazovne ustanove. provodi se ispitivanje da bi se utvrdilo stvarno psihofizicko stanje i odgovarajuce obrazovanje I obuka u skladu s odredbama iz mirovinsko-invalidskog osiguranja i socijalne skrbi. uz ukljucivanje djece s blažim teškocama u redovne razrede. (Do 3 ucenika s razvojnim oštecenjima mogu biti ukljucena u redoviti razred. dok razred sa troje djece s posebnim potrebama može imati najviše 24 ucenika. ili u okviru tzv. prema Pravilniku o broju ucenika u razredu. Propisima se utvrduje odgovarajuca razina školovanja prema stupnju teškoce u razvoju. «djelomicne integracije». prema redovitom ili prilagodenom kurikulumu s individualiziranim pristupom. «Resource centri»: U posebnim institucijama za odgoj i obrazovanje djece s teškocama u razvoju razvijene su mobilne službe. što onda rezultira cinjenicom da su rezultati integracije lošiji od ocekivanih. ili u posebnim obrazovnim institucijama. ciji je glavni zadatak osigurati pomoc školskoj djeci. Parcijalna integracija u redovitu srednju školu predstavlja posebne «pridružene» razrede ili tretman u grupama sa 6-15 ucenika u skladu sa prilagodenim ili specijalnim planom i programom. kao i programi za izobrazbu i obuku se takoder vecim dijelom realiziraju u srednjim strukovnim školama. nažalost.djeca s posebnim potrebama u predškolskom obrazovanju obuhvacena su prilagodenim nastavnim planovima i programima u redovnim školama. Pomoc pružaju ucitelji i strucni suradnici. Ucenici s vecim teškocama u razvoju obrazuju se u posebnim ustanovama.).Zakonske odredbe kojima se jamci pravo školovanja u redovnim razredima se. razred sa dvoje takve djece može imati26 ucenika.Direktan upis školske djece s teškocama u razvoju u za njih primjereneprograme obrazovanja i obuke. Cjelovita i parcijalna integracija su takoder vrlo znacajne jer omogucuju djeci i mladeži s posebnim potrebama da ostanu u obiteljskom okruženju kad je god to moguce. unutar posebnih obrazovnih grupa u redovnim školama. 19 . još uvijek neodgovarajuce prate u školskoj praksi (veliki razredi s previše ucenika. ili pak u pridruženim razredima u slucaju umjereno izraženih teškoca. kao u posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja koje zadovoljavaju uvjete regulirane zakonom. Obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju organizira se uz primjenu individualiziranih postupaka u srednjoj školi u redovitim ili posebnim razrednim odjelima i obrazovnim grupama. ali ponekad takoder i u drugim institucijama. drugi ucenici i njihovi roditelji.

). Ucitelji ukazuju na vrlo snažnu potrebu za podrškom edukacijskorehabilitacijskih strucnjaka i dodatnim obrazovanjem.drvo-galanterist.) ispitivala je gledišta roditelja cija su djeca bez teškoca u razvoju pohadala nastavu u razredima u koje su bili integrirana djeca s blagom mentalnom retardacijom. limar. medu uciteljima još uvijek postoje neki negativni stavovi. grafika (knjigoveža ili kartonažer). roditeljima i ostalima u procesu integracije.. da vršnjaci koji s njima pohadaju isti razred cesto nerado s njima uce i sjede. takoder se pokazalo da bi. prerada drva (stolar. uciteljima. Kiš-Glavaš. usamljenost i izloženost verbalnom izrugivanju. Ucenici se osposobljavaju za pomocna zanimanja: strojarstvo. te mogucnosti pogoršanja razrednih rezultata (Ljubic. te je otkrila da su njihovi stavovi bili skoro neutralni. parketar. proizvodac ortopedske obuce. Medutim. Stavovi ucitelja su relativno pozitivni. Stavovi ucitelja: Neki rezultati nedavnog opsežnog istraživanja o odlucujucim faktorima i mogucnostima promjene stavova redovnih ucitelja u odnosu na djecu s teškocama u ucenju i njihove integracije u redovne osnovne i srednje škole su vrlo optimisticni.) su takoder istraživali procjene koje su iznijela djeca s teškocama u ucenju o njihovu odnosu s vršnjacima. Kobešcak (1997. Izmedu ove dvije studije pokazalo se znacajno statisticko odstupanje. djeca s teškocama u ucenju žalila su se na izolaciju.mijenjajuci na taj nacin cilj posebnih odgojno-obrazovnih ustanova od obrazovanja djece s posebnim potrebama prema pružanju podrške djeci. 2002. prvenstveno u pogledu mogucih negativnih efekata integracije za same ucitelje. Istovremeno ova djeca sebe vrlo rijetko smatraju «glupima». ili bacvar). tj. niskogradnja (polagac podnih obloga). Medutim. Testiranje njihovih vršnjaka u istim razredima primjenom sociometrijskih ispitivanja jasno je pokazalo da djeca s teškocama u ucenju nisu prihvacena u razredu.) je istraživala gledišta roditelja djece sa i bez poteškoca. provedeno na uzorku 371 školskog djeteta bez teškoca u razvoju. ucitelji su svjesni prednosti integracije za djecu s teškocama u ucenju i vjeruju da je moguce zadovoljiti brojne objektivne pretpostavke za integraciju u škole. Žic i Igric (1998. oni su takoder relativno upoznati sa nekim osnovnim obilježjima djece s teškocama u ucenju. poljoprivreda (vrtlar ili cvjecar). obrada kože (obucar. pokazalo je pozitivan stav ovih ucenika prema prihvatu slijepih i slabovidnih ucenika. te iskazuju pozitivna stajališta o parcijalnim oblicima integracije. proizvodnja hrane (mlinar ili pekar). strojarska energetika i mehanika (bravar. a vezano za integraciju djece sa vidnim oštecenjima. poput dodatnog opterecenja i obveza.). Stavovi roditelja: Fulgosi-Masnjak (1989. instalater radijatora i klima uredaja. ili vodoinstalater). oni drže da se ne tuku previše i cešce misle da ih drugadjeca ne vole. podrucje tekstila i odjece (krojac ili pletac). 1999. djeca s vidnimoštecenjima mogla negativno utjecati na okruženje i školski uspjeh drugih ucenika. 20 . kožni galanterist). Stavovi djece: Istraživanje autorice Pinoza-Kukurin (1995. došavši do zakljucka da su roditelji u cjelini prihvatili integraciju i da su smatrali da je to pozitivan nacin obrazovanja za djecu s vidnim oštecenjima. Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu sustavnijih nastojanja u informiranju i edukaciji roditelja. po mišljenju roditelja.

ugostiteljstvo i turizam (kuhar i slasticar ili konobar).000. Obećanje 2 dodatno zahtijeva izradu i implementaciju programa obuke i za buduće nastavnike koji već rade sa djecom sa posebnim potrebama na svim nivoima obrazovanja. autolakirer). po pitanju uključenja djece sa posebnim potrebama na svim nivoima sistema obrazovanja. godini ukupan je broj osoba s invaliditetom (RVI. Obećanje 1 također iznosi potrebu za izradom plana obrazovanja za širu društvenu zajednicu.Grupa trenutno radi na izradi planova implementacije (izrađen je Plan aktivnosti) koji će osigurati potpunu implementaciju ciljeva određenih Obećanjem 1 i 2 Strategije reforme obrazovanja. trenutni sistem klasifikacije za djecu sa posebnim potrebama mora biti revidiran. Strategija reforme obrazovanja sadrži specifične smjernice vezane za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. Prema procjenama u 2008. ekonomija i trgovina (administrativni službenik). Plan aktivnosti još uvijek čeka na usvajanje od strane ministara zaduženih za obrazovanje. licilac i soboslikar. Pristup obrazovanju je prepoznat kao jedan od osnovnih elemenata za prevladavanje isključenosti i izlazak iz siromaštva. i ostale usluge (tapetar. kako bi se osigurala provedba suvremenih principa inkluzivnog obrazovanja. Uspostavljena je Radna grupa za inkluzivno obrazovanje kojom zajednički predsjedavaju stručnjaci iz oba entiteta i koja se sastoji od stručnjaka iz ove oblasti sa područja cijele Bosne i Hercegovine. BOSNA U BiH je zbog nekonsolidirane baze podataka teško procijeniti ukupan broj osoba s invaliditetom. Temelji inkluzivnog obrazovanja u BiH 21 .U isto vrijeme. Obećanje 1 Strategije nalaže da je nužno utvrditi broj djece sa posebnim potrebama i poteškoće s kojima se suočavaju kako bi se odredile prepreke koje onemogućavaju njihovo uključenje u redovnu nastavu. civilnih žrtava rata i civilnih invalida) oko 250.

. godini upisan je 116.U Zakonu o srednjem školstvu Kantona 10 ni u jednom članku se eksplicitno ne tretira inkluzija djece s teškoćama u psihofizičkom razvoju. u stavku 2. Djeca s posebnim potrebama. lokalnom zajednicom. Prema ovim NPP-ovima djeca sa smetnjama u razvoju u redovnim srednjim stručnim školama nastavu mogu pratiti u skladu sa svojim mogućnostima./08. seminari. • U redovnim se školama sve više zapošljavaju defektolozi i logopedi.Iz ovih podataka je vidljivo da se djeca sa smetnjama u fizičkom i/ili psihičkom razvoju upisuju u redovan odgojno-obrazovni proces. godine na snazi je novi Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju koji u potpunosti podržava školovanje djece sa smetnjama u redovnom odgojno-obrazovnom sustavu u skladu s njihovim mogućnostima i potrebama. okrugli stolovi . sukladno njihovom uzrastu.radi se na pedagoško-instruktivnom i savjetodavnom radu nastavnika. kantonima Federacije BiH i Distriktu Brčko • Pravila 6. udruženjima. trpe posljedice nemogućnosti pohađanja redovne nastave uslijed smanjene sposobnosti nastavnika da ispune posebne zahtjeve obrazovanja takve djece.) • Konvencija UN-a o pravima djece • Od kolovoza 2008. organiziraju se savjetovanja.72% razvrstanih (kategoriziranih) učenika s različitim smetnjama u razvoju.• Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (OZ OSO) i zakon o obrazovanju u Republici Srpskoj. gdje se definiraju opći ciljevi obrazovanja. • Za djecu s posebnim obrazovnim potrebama urađeni su posebni NPP-ovi za osnovne i srednje stručne škole. Dosadašnja iskustva s inkluzivnim obrazovanjem ukazala su na činjenicu da usprkos ostvarenom napretku stvaranje inkluzivnog. mogućnostima i duševnim i tjelesnim sposobnostima” U 188 redovnih osnovnih škola (bez osnovnih glazbenih i specijalnih škola) u školskoj 2007. Osam škola u RS-u ima stalno zaposlene defektologe i/ili logopede kao stručne suradnike. ali se u članku 4.451 učenik. nediskriminatorskog obrazovnog sustava još uvijek predstavlja izazov za reformu obrazovanja koja je u tijeku. U tim školama oni pomažu nastavnicima. • Unapređuje se suradnja s institucijama od značaja za edukaciju i rehabilitaciju djece sa smetnjama u razvoju. Od ovog je broja 836 ili 0. 22 . Prema internim evidencijama škola bez potpune dokumentacije (službeno nisu razvrstani . • U tom cilju kontinuirano se radi na unapređivanju nastave. roditelja.731 ili 1. za dvanaest struka i petnaest zanimanja..50%. pod b) kao opći cilj navodi i “osiguravanje optimalnog razvitka za svaku osobu uključujući i one s posebnim potrebama. roditeljima i rade s učenicima.kategorizirani) upisano ih je još 1. također. iz Standardiziranog pravilnika o ujednačavanju mogućnosti za ljude • Strategije reforme obrazovanja (2002. NVO-ima i pojedincima . • U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o školovanju djece s posebnim obrazovnim potrebama u 54 škole širom RS-a upućeni su defektolozi i/ili logopedi koji pružaju potporu inkluzivnom obrazovanju pet sati tjedno.

Novi zakon sadrži niz odredbi koji podržavaju inkluzivno obrazovanje. Organizacija i struktura vaspitno-obrazovnog sistema Vaspitno-obrazovni sistem na Kosovu. Jedna od tih promjena u sistemu obrazovanja na Kosovu je i inkluzija koja se počela sprovoditi odmah nakon reformiranja strukture sistema obrazovanja. prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju izmijenjena je struktura od 5-4-3 godine na 9 umesto 8 godina obaveznog obrazovanja.Značajan problem je i problem otežanog pristupa djece s fizičkim onesposobljenjem školskim zgradama u kojima nisu uklonjene fizičke barijere. Na Kosovu je u toku izrada nove zakonske regulative pred-univerzitetskom obrazovanju. posebnu pažnju treba posvetiti romskoj zajednici koja trpe nasljeđe diskriminacije koja je doprinijela sveopćem siromaštvu. Potrebno je naglasiti da se obrazovni zakoni. prakse i kulture. ovaj zakon ne definiše jasne instrumente i mere za podršku inkluzivne politike. Međutim. procedure za podučavanje dece sa posebnim potrebama i utvrđuje procedure za ocjenjivanje i savjetovanje te dece. U poglavlju VII govori o specijalnom obrazovanju I posebnim obrazovanim potrebama. KOSOVO Reforma sistema obrazovanja na Kosovu donijela je različite promjene na svim nivoima obrazovanja. c) u posebnim predškolskim grupama pri školama za učenike sa posebnim potrebama. Kada razmatramo položaj nacionalnih manjina u ovoj oblasti. nezaposlenosti. ne implementiraju na državnom nivou nego na entitetskom i kantonalnom. utvrđuje definiciju posebnih potreba i pravo dece sa posebnim potrebama na specijalne metode. beskućništvu i nedostatku pristupa obrazovanju. Ono formulira pravo učenika da uči uz pomoć znakovnoga jezika i Brajeve azbuke. kao deo ukupnog obrazovnog sistema na Kosovu je regulisano Zakonom o sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja koji je zasnovan na principima dostupnosti obrazovanja. 23 . Sadašnja situacija je takva da noviji sustav redovnog inkluzivnog obrazovanja i sustav koji podržava ustanove s djecom s onesposobljenjem nastavljaju postojati paralelno. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) zajedno sa ostalom decom u predškolskoj grupi. kvalitetnoga obrazovanja za sve i na zabrani diskriminacije. b) u grupama pri redovnim predškolskim ustanovama. pa tako i dio koji se odnosi na inkluziju u obrazovanju. Obrazovanje djece i učenika iz osjetljivih grupa.

koliko često će je pohađati i vremenski okvir trajanja. vaspitača. ali bez odgovarajuće podrške. Novi pristup u procesu obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa posebnim obrazovnim potrebama primjenjuje se od 2002. Programom za obuku nastavnika TESFA (U pravcu efektivne škole za sve) od 2002-2009 je obuhvaćeno više od 4500 učitelja. IOP sadrži podatke o djetetu i obrazovno-vaspitnom programu. Procjene NVO je da 10.godine. godine završilo je 140 nastavnika. Ostala deca sa posebnim potrebama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u razredima redovnih škola zajedno sa ostalom decom. U okviru individualnog programa predviđeno je i 17 procjenjivanje kako djete napreduje u školi i vrtiću (nivo znanja). službenika. Programi za ublažavanje situacije postoje ali se previše sporo primjenjuju. MONT je u saradnji sa FSDEK-om. Profesionalni razvoj za inkluzivno obrazovanje do 2008. (UNICEF.U 2010. organizovao obuku nastavnog kadra na podizanju kvaliteta i kompetencije nastavnog kadra u redovnim i specijalnim i školama i predškolskim ustanovama. oko 7000 spada u grupu dece sa posebnim obrazovnim potrebama. dok. ali njihove potrebe nisu utvrđene i po pravilu nisu zadovoljenje. Redovni planovi i programi se preko IOP-a modifikuju i prilagođavaju za svako djete sa posebnim obrazovnim potrebama. ovaj pristup je regulisan Okvirnim kurikulumom Kosova iz 2001. kada će započeti. Na Kosovu je počeo proces transformiranja pet specijalnih škola u resursne centre još od 2004.Osnovno i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je u tri osnovna oblika: • Specijalne škole za učenike sa smetnjama u razvoju. Smatra se da oko 40. • Posebna odjeljenja pri redovnim školama za istu decu. To je uticalo da učitelji i nastavnici u redovnim školama steknu funkcionalno znanje o deci i učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama. u kojima se deca sa posebnim potrebama školuju zajedno sa ostalom decom. Godine. direktora. U ovim ustanovama obrazovanje se zadržava prevashodno za one učenike koji imaju teške i višestruke smetnje i teškoće u razvoju zbog kojih im je potrebna izuzetno velika podrška i 24 . Glavni razlog je nizak nivo ekonomskog razvoja. koncipiran za njegove jedinstvene potrebe. vaspitača. u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama. nastavnika. roditelja i dr. Program sadrži i informacije o vrsti dodatne pomoći. Program sadrži 60 ECTS. mesto pružanja. 2008. i drugim relevantnim partnerima.000 dece ne pohađa školu. za sada nisu obuhvaćeni u sistemu podrške dece sa posebnim obrazovnim potrebama. ovaj se program nastavlja sa još 35 učesnika u 2009/2010 godini.000 dece sa teškoćama u učenju pohađaju redovne škole. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se deca sa istom vrstom smetnji izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. godini urađena je forma za Individualni program koji sadrži uputstvo o načinu popunjavanja i vrednovanja učenika. • Odjeljenja redovnih škola.) Inkluzivno obrazovanje je sada zvanična politika kosovske vlade. godine kada je uveden individualni obrazovni plan (IOP).

Roditelji su naravno zamoljeni da učestvuju aktivno u obrazovanju svoje dece. odraslim osobama sa invaliditetom. Saglasnost između politike obrazovanja. višestruka oštećenja. • Učenici sa nedostacima. učiteljima i nastavnicima razredne i predmetne nastave u redovnoj školi. mogu da pokrenu parnični postupak. laka i umerena mentalna retardacija. sa senzornim oštećenjima. Kategorije prate: • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama (prema poslednjem amadmanu o zakonu obrazovanja iz 2003) su: učenici sa fizičkim invaliditetom.tijesna povezanost obrazovanja sa rehabilitacijom koja se danas najčešće nalaze van sistema obrazovanja.srednje i visokoškolsko obrazovanje osoba sa posebnim potrebama). Škole. Regulatorni okviri favorizuju integraciju učenika s posebnim obrazovnim potrebama. hiperakcija…). Putujući nastavnici su zaposleni u svim specijalnim školama koje su počele proces transformiranja u resursne centre.Kada se 25 . Mađarski ministar obrazovanja je razvio sveobuhvatni integracijski projekat. i preduzećima. osnovno. disgrafija. zakonodavne regulative i mogućnosti institucija (i redovne i specijalne). govorni poremećaj. autizam. odnosno centri treba da ponude odgovarajuće usluge roditeljima dece sa posebnim potrebama. socijalni i pedagoški cilj. ostalim stručnjacima koji treba da dobiju odgovarajuća znanja o vrsti i stepenu oštećenja i načinima za pružanje podrške. • Učenici sa poremećajem u ponašanju. servisnom uslugom obuhvatili bi se korisnici u kućnim uslovima. u zdravstvenim ustanovama (deca na bolničkom lečenju). Kategorije Specijalne škole i specijalni razredi i dalje su dominantni. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je podržana od strane vlade. stalna i ozbiljne teškoće u učenju zbog razvojnih poremećaja (disleksija. Amadman o zakonu obrazovanja iz 1993 je namenjen za snage anti-diskriminacijskih napora u procesu edukacije i obučavanja u aktivnostima za sve ustanove koje su uključene u ovaj proces. samoj deci. ali broj učenika koji su integrisani povećava se iz godine u godinu. da ova populacija bude u mogućnosti da pohađa osnovnoškolsko obrazovanje. Oni mogu da apeluju za promenu te odluke opština i ako i dalje nisu zadovoljni novom odlukom. oni dobijaju predlog relevantnog ekspertnog komiteta. radnim centrima (zaštićeni uslovi). MAĐARSKA Danas u Mađarskoj politika obrazovanja prepoznaje integraciju kao politički. Pored korisnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolsko. Roditelji dece iz prve kategorija nisu u mogućnosti da biraju školu. Oni obraćaju posebnu pažnju na finansiranje specijalne edukacije.

sve je potrebnija i potrebnija u redovnim školama. postji drugaciji pristup rada nastavnika. roditelja i škola. Istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog Instituta za javno obrazovanje iz 2001 i 2002 otkriva da škole pružaju inkluzivno obrazovanje. . U poslednje dve godine specijalne škole su počele sa stvaranjem sopstvenih “metodoloških i servisnih centara”. savetovanje). specijalnih edukatora. primena terapije. 26 . za poboljšanje sadržaja i kvaliteta komunikacije sa roditeljima i za pružanje profesionalne nege za učenike sa posebnim potrebama. obrazovanje stručnog kadra tj. Zaključili smo da bi trebalo da počne novi period integracije i inkluzije za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama u Mađarskoj. Danas to više nije pitanje. učenika.razmatraju teme u vezi sa invalidnošću osnovni pristup je inkluzija osoba koje žive sa invaliditetom. to sve jako može pomoći deci u uključivanju u inkluzivne obrazovne programe. institucionalne inovacije donose značajne inovacije u kvalitetu rada redovnih škola. Nastavnici tumače svoje uloge u različitim pravcima i njihova kompetencija postaje još raznovrsnija. Razvoj integracije • Fokus na specijalne škole • Fokus na integraciju i partnerske odnose • Fokus na informisanju nastavnika. Proces pronalaženja puta integracije. Podizanje integracijskih kapaciteta redovnih škola rađa mnoge mogućnosti u društvenom procesu učenja. al samo uz profesionalnu podršku.Sa širenjem inkluzije. da li učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da pohađaju redovne školu ili mogu da se obrazuju odvojeno u specijalnim školama. koje podržavaju inkluzivno obrazovanje. Danas je pitanje kako mogu da pohađaju škole svi zajedno. Sa njihovim znanjem posebnih obrazovnih potreba ove dece (kreiranju razvojnih programa.

Učionice su tada obično s manjim brojem učesnika. kojem se Rumunija pridružila potpisivanjem međunarodnog dokumenta. samo na terapiji govora. Rumunija i Bugarska planiraju obuku za sve nastavnike (za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama). u cilju realizacije zamisli inkluzije. Ipak. da olakšaju ovakav tip integracije. redovne škole dobijaju podršku servisnih centara za internatske učitelje i u školi. Mada je obučavanje nastavnika i učitelja za obrazovanje dece sa posebnim potrebama ograničen u svim zemljama. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je regulisano zakonodavstvom. neke zemlje planiraju da reformišu svoje sisteme obučavanja nastavnog kadra. redovne škole nemaju centre koji pomažu obrazovanju dece s posebnim potrebama.Podaci iz Rumunije pokazuju da u poslednjih nekoliko godina broj dece koja pohađaju specijalne škole sve manji i manji. dok su učenici sa fizičkim i senzornim smetnjama raspoređeni u redovne škole.Ovaj članak je namenjen za pregled trenutnog stanja inkluzije u Rumnuniji. Obučavanje nastavnika za rad sa decom sa različitim tipovima oštećenja je gotovo nemoguće bez pomoći defektologa. U zaključku možemo reći da deca sa razvojnim teškoćama u Rumuniji imaju pristup javnim školama i beneficije podršnih centara. dok je broj dece iz redovnih škola povećan. U Rumuniji obrazovna odredba za učenike je takva. uprkos mnoštvu ograničenja. što nije dovoljno za rad sa ovom populacijom. Česta je pojava u Rumuniji da se nastavnici obučavaju ali samo teorijski. U Rumuniji. 27 . da učenici sa kongnitivnim i višestrukim smetnjama idu u specijalne školame. Rumunija uzima u obzir zakonodavstvo kreirano od strane međunarodnih institucija.RUMUNIJA U mnogim zemljama .

Alternativno obrazovanje je buduænost.malo u redovnoj. decu smo uporedo obuèavali samostanom kretanju i orijentaciji.Nova redovna škola treba da bude demokratska. korak po korak. balkanskim ritmom.to znaèi da æe sva deca sa tog podruèja biti u školi. Od iduce školske godine ce se 29 škola proglasiti za inkluzivne škole. inkluzivno obrazovanje je integrisano. broj dece sa specifiènim potrebama. To je buduænost obrazovanja. Glavno pitanje je sada kako promeniti redovnu školu. S tim u vezi je važna nova funkcija i uloga specijalnih škola. malo u specijalnoj školi. menjamo specijalne škole. a treæem æe najviše odgovarati mešovita varijanta . Brajevom pismu. dakle.vizuelnom treningu i ostalim specifiènim veštinama. nije èista zamena termina za integrisano. Uz redovnu akademsku nastavu. Nažalost. Inkluzivno obrazovanje. Bilo bi katastrofalno pogrešno zatvoriti sve specijalne škole. Za neko dete je najbolje da bude u redovnoj školi.BUGARSKA Mi smo u Bugarskoj zapoèeli sa integrisanim obrazovanjem 1984.Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da svaka škola sacini plan inkluzivnog rada. nastavnici ne vole inkluzivno obrazovanje. otvorena prema svoj deci. U Bugarskoj smo krenuli da polako. Podaci sadrže broj dece nastanjene u toj oblasti. gostoprimljiva. gde su oni nastanjeni . Mi u Bugarskoj imamo Nacionalni plan integrisanog i inkluzivnog obrazovanja. Dakle. jer se plaše da æe izgubiti posao. Pre svega. za drugo bi bolja bila specijalna. broj onih koji æe pohaðati tu školu. Prva tacka u tom strategijskom planu je statistika sve dece u oblasti koju pokriva odreðena škola. Dete ima pravo da zajedno sa roditeljima odabere koji æe vid škole pohaðati. Na Sofijskom univerzitetu je moguæe uraditi magistarske studije na podruèju rada resursnog nastavnika. 28 . godine. Isto tako bi bilo katastrofalno zadržati stari sistem specijalnih škola. ali je odgovornost za uspeh deteta potpuno na redovnojskoli. tolerantna. u Bugarskoj nema ozbiljnih razmišljanja o toj temi.

3) ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti između obrazovno-vaspitnih ustanova kroz povezivanje redovnih i posebnih nastavnih planova i programa. Od ukupnog broja dece sa ošteæenim vidom u Bugarskoj. 2) sistemska podrška za profesionalni razvoj kadra.Specijalne škole æe biti baza integrisanog obrazovanja. sredstva. Zakon o vaspitanju i obrazovanju dece s posebnim potrebama. Reforma obrazovnog sistema u Crnoj Gori počela je uspostavljanjem osnovnih principa. mogućnostima i potrebama. godine u osnovnim školama. godine. projektno je započelo razvijanje inkluzivnog pristupa u procesu obrazovanja i vaspitanja. a 2000.obrazovnom sistemu i 6) afirmaciju pozitivnih stavova u odnosu na filozofiju inkluzivnog obrazovanja. CILJ STRATEGIJE:je: 1) usklađivanje normativnih akata s domaćim i međunarodnim dokumentima.To traži dodatna finansijska sredstva za specijalne škole. Pravilnikom o normativima i standardima za sticanje sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje izvode javno važeće obrazovne programe u članovima 5. između ostalog. Resursni nastavnici dolaze iz specijalnih škola. pa tokom raspusta možemo da pripremamo novooslepelu decu. 29 . tehnike. Imamo nastavnike. Broj učenika u posebnim ustanovama regulisan je obrazovnim programom za posebne ustanove. djece i omladine s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s njihovim interesovanjima. obezbeðeni su smeštaj i ishrana. Specijalne škole bi trebalo da prihvate rad sa višestruko ometenom decom.Za njihovo školovanje je najbolja sredina specijalna škola. 5) obezbjeđivanje kvaliteta i praćenja rada u vaspitno . definisanih dokumentom »Knjiga promjena« (2001. podržava takve smjernice. može se smanjiti za 10 % u odnosu na najmanji broj učenika u odjeljenju odnosno grupi. 4) organizovanje mreže stručne podrške. Sledeæa uloga specijalne škole je da služi kao rehabilitacioni centar u koji æe ðaci dolaziti za vreme raspusta ili vikendom. CRNA GORA VODEĆE NAČELO STRATEGIJE: je kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve. koja je poslužila kao osnova za kreiranje dugoročne vizije budućeg obrazovnog sistema Ministarstvo prosvjete i nauke od 1998. 7 i 8 koji se odnose na ustanove vaspitanja i obrazovanja definisano: da ukoliko su u grupu ili odjeljenje uključena djeca sa posebnim potrebama. godine u predškolskim ustanovama.). 6. broj djece ili učenika u grupi ili odjeljenju. U specijalnim školama je mnoštvo nastavnih sredstava i uèila. Veæina te dece ne može da pohaða nastavu u redovnoj školi. utvrđen ovim Pravilnikom. donesen 2004. Tako je. Reformisana škola potpuno otvara prostor za inkluziju djece s posebnim potrebama u redovnu nastavu. 24 odsto su višestruko ometena deca. U Bugarskoj nemamo ta iskustva.

Ostala djeca sa smetnjama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u odjeljenjima redovnih škola zajedno sa ostalom djecom. Pljevljima i Igalu. U gotovo svim većim gradovima Crne Gore pri redovnim školama (10). prave se i realizuju i individualni programi. Ukupan broj djece sa posebnim potrebama u redovnim predškolskim ustanovama u Crnoj Gori je 185 (73 djevojčice i 112 dječaka). koja se mogu uključiti u redovne grupe ili odjeljenja. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje djece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) redovne predškolske grupe. Mreža škola za učenike sa smetnjama u razvoju i posebnih odjeljenja nije ravnomjerno raspoređena po Crnoj Gori. b) razvojne grupe pri redovnim predškolskim ustanovama.U Crnoj Gori postoji pet posebnih ustanova specijalizovanih za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. U planu je otvaranje dnevnih centara u Beranama. Ovo je predviđeno zakonom. Srednjoškolski nivo . Posebna odjeljenja pri redovnim školama. Neformalno obrazovanje i vaspitanje realizuje se kroz aktivnosti nevladinog sektora. To je osnovni razlog za smještanje djece i učenika iz manjih gradova i sela u domove koji su organizovani uz takve škole. težim i teškim smetnjama ne postoji zadovoljavajući vid školovanja. U zavisnosti od vrste smetnje. 30 . Nikšiću. U ovim odjeljenjima rade defektolozi i specijalni pedagozi. Za djecu sa smetnjama u razvoju. Kadar nije adekvatno pripremljen za rad sa učenicima sa posebnim potrebama. Za djecu sa umjerenim. Odjeljenja redovnih škola. a primjeri dobre prakse su aktivnosti Igračkoteka pri Udruženjima roditelja na lokalnom nivou.Ukupan broj djece sa posebnim potrebama je 196 (109 djevojčice i 87 dječaka). organizovano je i 21 specijalno odjeljenje koja rade po prilagođenim programima i koja mogu pohađati djeca s lakšim smetnjama u intelektualnom funkcionisanju. Za sada postoji samo Dnevni centar u Bijelom Polju. lociranih uglavnom u Podgorici. a Zavod za školstvo je dao preporuku i model prilagođavanja aktuelnih programskih ciljeva i standarda.Postojeći sistem obrazovanja djece i omladine sa smetnjama u razvoju ili posebnim potrebama organizovan je u tri osnovna oblika: Ustanove za učenike sa smetnjama u razvoju. shodno mogućnostima i očuvanim kapacitetima vrši se prilagođavanje i pravljenje individualnog obrazovnog plana. niti dovoljno zbrinjavanje u vidu dnevnih centara. Dnevne centre bi trebalo sagledati kao mjesta koja će pružati funkcionalnu adaptaciju i vaspitnoobrazovne programe. s obezbijeđenom stručnom podrškom. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se djeca s istom vrstom ometenosti izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. pored zajedničkog programa. c) posebne predškolske grupe pri posebnim ustanovama. Posebne ustanove . u koji nije uključen i vaspitno-obrazovni rad sa štićenicima.

v Arhitektonske barijere najčešće nijesu prevaziđene. v Nedovoljno pripremljen kadar (vaspitači. v Neefikasan postupak usmjeravanja djece s posebnim potrebama. aktivnosti.operativni ciljevi. Ponuđeni su i programi za slušne vježbe. nastavnici.Specijalna odjeljenja pri redovnim školama rade po prilagođenim programima. 31 . a u posebnim ustanovama neadekvatna pripremljenost kadra za izvođenje sadržaja iz predmeta koje predaju) uz neadekvatan transfer znanja iz primjera dobre prakse. zbog nekompatibilnih programa. v U Crnoj Gori ne postoji bazična obuka kadra za ranu i kontinuiranu rehabilitaciju.surdološki smjer. fonetsku ritmiku. v Većina fakulteta koja priprema nastavni i stručni kadar nema predmet "Metodika inkluzivnog obrazovanja" v Nije uspostavljen sistem instruktivnosti i savjetodavne podrške za učesnike u procesu vaspitanja i obrazovanja. v Nedovoljna sistemska i sistematična promocija inkluzivnog obrazovanja kroz različite vidove informisanja profesionalne i šire javnosti. preventivno-korektivne i logopedske vježbe.Obrazovanje učenika sa posebnim potrebama izvodi se tako što škola treba da prilagodi metode. Nastavu mogu izvoditi nastavnici sa završenim defektološkim fakultetom .Na kraju razrađenog programa projektovani su standardi na minimalnom i opštem nivou. oblike rada i omogući uključivanje u dodatnu nastavu i druge oblike individualne i grupne pomoći. stručne službe) u odnosu na njihovo bazično obrazovanje (u redovnim školama kadar dovoljno ne poznaje i ne prepoznaje potrebe djece s posebnim potrebama. v Nepostojanje asistencije u učionici. v Nije uspostavljena horizontalna i vetikalna prohodnost između redovnih i posebnih ustanova kao i u okviru samih redovnih ustanova. sadržaji. korelacije i didaktička uputstva. a prostorni i didaktički uslovi ne odgovaraju potrebama i ne koristi se povoljnost „skraćenja” odjeljenja. NEDOSTACI dosadašnje primjene inkluzivnog modela: v Nerazvijena baza podataka i nedovoljan obuhvat djece s posebnim potrebama. Programi za djecu s oštećenjem sluha i govora Dati su programi za već poznata predmetna područja i razrađeni u skladu s novom metodologijom .

Na osnovu izvedene analize definisanih parametara praćenja. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo insistiranje na korišćenju termina “deca sa posebnim potrebama”. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih zahvata. deca stranaca i deca sa ometenošću. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukaciji dece : 1. Informacije moraju biti potpune ma koliko se one dopadale ili ne aktuelnoj političkoj vlasti. Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje slušne javnosti i ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. godine – deca sa smetnjama u razvoju ili ometenošću. način finansiranja. nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama. finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti o kojima svaka zemlja vodi računa. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a to će dodatno komplikovati društvenu situaciju. A onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. dokumentima. ekonomskim i finansijskim sposobnostima. 2. U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacije što je nespojivo sa praksom i naukom. možemo zaključiti da nema jedinstvenog evropskog modela obrazovanja učenika sa ometenošću ali da postoje trendovi koje sve pomenute zemlje nastoje da prate u skladu sa svojim kulturnim. 3. 32 . U zemljama evropske unije i Amerike pod “ decom sa posebnim potrebama” se podrazumevaju nadarena deca. nismo imali prilike da se upoznamo sa evropskim modelima obrazovanja. Ovde su navedeni modeli obrazovanja 10 evropskih zemalja kroz analizu oblika školovanja.Inkluzija u evropskim zemljama Potreba sagledavanja evropskih modela obrazovanja učenika sa ometenošću proizilazi iz nastojanja da se širem auditorijumu pruže informacije o modelima što je moguće većeg broja evropskih zemalja. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network. planovima itd. trajanja i edukaciju kadrova koji rade sa ometenim učenicima. inkluzivna obrazovna politika i praksa.

Inkluzivno obrazovanje. Preventivni i rehabilitativni efekti rane intervencije ogledaju se u poboljšanju razvojnog statusa dece sa smetnjama u razvoju i edukovanju roditelja za saradnju sa institucijama i ustanovama sistema obrazovanja. Ovi sistemi obrazovanja su pod različitim zakonodavstvom. Treća kategorija tretira dva odvojena školska sistema koji međusobno nisu povezani. ali je 1993 godine propisan za osnovne škole. Analiza modela obrazovanja učenika sa ometenošću u Evropi Austrija U Austriji se rana intervencija smatra prvim korakom ka inkluziji. stvaranja heterogenih grupa. Irska. Češka. Holandija. ne služi samo za zajedničko igranje i učenje već obuhvata brigu i podršku za potrebe svakog pojedinca. Austrija. Švecka. One nude razne službe između dva sistema ( specijalnog i redovnog školstva ). Norveška i Kipar. dok je legalna osnova za proces inkluzije na širem planu ustanovljena znatno kasnije. Letonija. Litvanija. Prvi pilot projekat za inkluziju na predškolskom nivou pokrenut je u Insbruku 1978. jer su učenici sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna. Grčka. Švajcarska. Hrvatska i Slovenija. Ovo rešenje smatra se prelaznim. Inkluzivna edukacija se bazira na radu sa različitom decom. zasnovana na inkluzivnim pedagoškim pretpostavkama. Italija. rana intervencija. Uobičajena je i praksa integracije tj. Nemačka. Luksenburg. Zbog toga su vrtići zaostajali godinama u razvoju inkluzije. Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu politiku u pravcu uključivanja ( inkluzije ) učenika sa ometenošću u redovne škole. 5. Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. informaciona komunikaciona tehnologija u obrazovanju učenika sa ometenošću. To podrazumeva obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja. pa je i u materijalnom pogledu skuplje: vlada uverenje da kada postanu potpuno inkluzivne predškolske ustanove ne troše više sredstava na integrisanje dece sa smetnjama u razvoju. i odbija razvrstavanje dece prema njihovim mogućnostima. 33 . Portugalija. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i Holandija. ali za svoj rad mora da koristi dodatni prostor i opremu. Srbija i Crna Gora. Zakon o inkluziji nije prvo donet za vrtiće. Island. U prvu kategoriju se ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje. Francuska. Finska. Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene ka redovnoj školi. Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska. Osnovna barijera za efikasnu ranu intervenciju je u materijalnim sredstvima. Velika Britanija. Estonija. Zemlje koje prpadaju drugoj kategoriji imaju višestruk pristup inkluziji. Ovakav koncept su prehvatile: Španija. tako da se često pristupa alternativnim rešenjima (rad u malim grupama).4. godine. Poljska. zbog nedavne izmene politike napuštaju ovaj obrazovni sistem I kreću se prema drugoj karakteristici (višesmerni pristupi inkluziji). Za to vreme deca sa posebnim potrebama mogu steći iskustvo zajedno sa redovnom populacijom dece u skoro svakoj Austrijskoj provinciji. zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija. odnosno rani tretman.

Od 1993. Profesionalci iz patronažnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična oštećenja. obrazovnim iskustvom i sposobnošću za učenje. Broj predavanja varira od nekoliko nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne pedagogije. Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog plana raznih pedagoških akademija u devet federalnih provincija. godine zakonom je dopušteno deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju osnovne. godine da pohađaju srednje škole. planiraj i orgaizuju obrazovni rad. a od 1997. Tradicionalni metodi nastave postepeno se zamenjuju otvorenijim formama učenja (učenje kroz igru. Školski dokument iz 1993. Tokom 80’ih godina pokret roditelja u Austriju je imao za cilj inkluziju dece sa posebnim potrebama i teškim problemima u učenju u redovne osnovne škole.Takav rad zahteva znatne pedagoške i terapijske napore i uvođenje novog kurikularnog koncepta koji zadovoljava individualne potrebe sve obuhvaćene dece. U vreme kada su deca sa posebnim potrebama morala da idu u specijalne škole. Indikator za finansiranje je broj učenika sa ometenošću. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. Razredni i specijalni nastavnik rade kao tim. Potpuna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola je besplatan prevoz od škole do kuće  obezbeđen 34 . godine kojim se organizuje specijalno obrazovanje dopušta se i promoviše mogućnost da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovni sistem formalnog obrazovanja kroz tri forme: a) potpunu permanentnu inkluziju b) parcijalnu permanentnu inkluziju c) privremenu inkluziju. usklađen sa sa njihovim razvojnim odlikama. partnersko učenje…). Posvećeni roditelji su bili u kooperaciji sa nastavnicima i edukatorima mnogo godina. učenje kroz kritičko osvešćivanje. fizičkim ili govornim oštećenjima i u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama. Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obezbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz patronažnih službi. Tokom '80-ih godina pokrenuto je više pilot projekata za inkluziju na školskom nivou. Nekoliko modela obrazovanja za decu i adolescente sa i bez poteškoća su testirane u pilot projektima. što je dovelo da deca i adolescenti sa posebnim obrazovnim potrebama budu uključeni u osnovne skole i niže srednje škole. opstine su im pružale povremenu podršku za decu sa poremećajima u ponašanju i sa govornim poremećajima. Dodatno obrazovanje uključuje specifične kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida. Zastupljen je i individualni rad sa svom decom. Belgija Državnim dekretom iz 2004. sluha. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne komisije u školama. U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. Godine je doneo značajnu promenu: od tada pa nadalje roditelji imaju izbor da li žele da njihovo dete pohađa redovnu ili specijalnu školu.

 ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja. Akcenat se i kod stručnjaka u obrazovanju i kod dece stavlja na timski rad. Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko regiona. što se proteže na više godina. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa ometenošću. a ostatak programa u specijalnim školama tokom cele školske godine  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće. servis za vođenje. Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za vođenje učenika. ČEŠKA REPUBLIKA Na svim nivoima obrazovanja danas se u praksi primenjuju dve alternative: 35 . Posebna pažnja se posvećuje radu sa roditeljima i kontinuiranom profesionalnom obrazovanju stručnjaka. U procesu učenja se primenjuju različite metode i načini organizacije. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći razrađuju metode rada i obezbeđuju obrazovne programe. sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim tehnikama. Stečena znanja čine nastavnike kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju redovne škole. Sistem formalnog obrazovanja je toliko fleksibilan da dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika.Ono podrazumeva i sticanje specifičnih znanja o učenicima sa oštećenjem vida. savete i pomoć razrednom nastavniku. Privremena inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama tokom dela školske godine. roditelji i tim nastavnika. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i 420 časova praktičnog rada u školi. Oni obezbeđuju informacije. a ostatak programa u specijalnim školama  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kućeCelokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim. Specijalni nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama. a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda.  protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi:o plan inkluzijeo dosije učenikao ciljeve inkluzijeo podatke o neophodnoj specifičnoj opremio podatke o specifičnostima transportao delove koje je neophodno isključiti iz uobičajenog programao metode komunikacije između redovne i specijalne školeo definisane smernice saradnje tima za podršku iz specijalne škole i nastavnika u redovnoj školio definisane smernice organizacije inkluzije u redovnoj školio dogovor o pristanku službe za vođenjeo dogovor o pristanku roditeljao mišljenje transportne komisije  Jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije Parcijalna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju određena predavanja u redovnim školama. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija. kao što je na primer znakovni jezik. a sve više pružaju direktnu pomoć rzrednim nastavnicima i školi.

Obučavanje uključuje opšte informacije o ometenosti. oblastima i grupama škola. specijalistički kursevi uključuju opšte i specifične predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavikovom izboru. nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa ometenošću. mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju.  razvoju regionalnih i lokalnih programaInkluzija se shvata kao proces. ali ima otpora i kod nastavnika i roditelja. poštujući njegovu ometenost i stepen aktivnosti. davana je podrška i doprinos:  obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje zdravstvenog i obrazovnog sektora  saradnji socijalnog. a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama b) Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama.a) Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole. Glavni cilj je obrazovanja osoba sa ometenošću je pružanje kvalitetnog obrazovanj. govorni poremećaji itd. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom. npr. i jednake šanse za uklanjanje prepreka za ostvarivanje maksimalnog nivoa obrazovanja glavni cilj je socijalna inkluzija i socijalna integracija osoba sa ometenošću. Glavni naglasak je na učenikovim snagama i individualnim mogućnostima razvoja. U ovoj zemlji važi princip " direktnog ulaganja sredstava". Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika. pa je na osnovu preporuka pedagoških i psiholoških savetovališta Ministarstvo obrazovanja organizovalo programe u oblastima: 36 . Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji imaju lakšu ometenost. Na regionalnom planu obavljan je monitoring. Pomoć se pruža preko specijalno obrazovnih centara ili preko savetovališta. Ministarstvo za obrazovanje. razredima ili školama Osnovna barijera za inkluzivno obrazovanje je u materijalnim sredstvima (novčane nadoknade za dodatne stručnjake. Obim sredstava zavisi od mišljenja stručnaka o potrebama učenika. Dodatno obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. Učenici u inkluzivnom obrazovanju dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama. Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju i pomažu nastavnicima i roditeljima. DANSKA Osnova za donošenje zakonske regulative u vezi inkluzije bio je trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) realizovan na regionalnom i na nacionalnom planu. teškoće u učenju. Obrazovanje se stiče na Defektološkom fakultetu. Obazovanje za nastavnike u specijalnim školama se odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za obarovanje učenika sa ometenošću. Glavni cilj edukacije dece sa posebnim potrebama je da im se pruži jednaka mogućnost za uspečno i efektivno obrazovanje u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. arhitektonske barijere u školskim zgradama). provincijama. što znači da finansiranje nije dodeljeno opštinama već regionima. Za nastavnike redovne osnovne škole. Finansiranje može biti indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti.

Ove državne specijalne škole se po potrebi bave i rehabilitacijom dece predškolskog uzrasta i preraslih osnovaca sa smetnjama u razvoju. Druga mogućnost pomoći je " grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima potrebna pomoć za nekoliko predmeta. Kurikulumom je predviđena služba za dobrobit dece koju moraju da obezbede lokalne i školske vlasti 3. 4. Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu. 2. menadžmenta znanjem Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno zaposleni u redovnoj školi. Što se više sredstava izdvaja za specijalne škole i razrede to manje sredstava za inkluzivne službe. Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja Saradnje škole i roditelja Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju Koordinacije obrazovanja i dokolice Predškolskog obrazovanja Raspodele odgovornosti i zadataka. Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na lokalnu zajednicu.1. Inicijalno obrazovanje se stiče u toku četrdesetočasovnog kursa. Proces inkluzije doprineo je: 1. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradinji sa redovnom školom. FINSKA Reforma obrazovanja ’90-ih godina dovela je do decentralizacije sistema obrazovanja. Za rad sa učenicima sa ometenošću u ovoj zemlji je neophodno profesionalno iskustvo od dve godine. školu i učenike i njihovoj primeni u saradnji sa različitim interesnim grupama 4. 6. 3. kao alternative se nude rad u malim grupama. 7.Obaveza lokalnih vlasti i redovnih škola je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja. Cilj ovog kursa je da se obezbede posebna znanja koja se odnose na učenike sa teškoćama u učenju kao i pompć u prevazilaženju teškoća koje proizilaze iz ovakvih potreba. Oni po potrebi saradjuju sa nastavnikom u učionici. za vreme časa. 2. 8. Ako to nije moguće. provincijama i grupama škola. kao i rad u specijalnim grupama. Prikupljanju komparabilnih podataka obradi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju na državnom. regionalnom i lokalnom nivou i njihovoj statističkoj obradi 37 . Finansiranje učenika sa ometenošću se vrši na dva načina: a) opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika biti upotrebljeni. što je omogućilo osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola. 5. Osam škola specijalizovano je za opšte obrazovanje dece sa specifičnim smetnjama u razvoju. odeljenjima ili školama. b) sredstva se ne dodeljuju opštinama već regionima.

zavisno od fakulteta. Vlada dodeljuje sredstva opštinama a opštine imaju glavnu odgovornost za raspodelu sredstava. Za niže i srednje obrazovanje nastavnici izrađuju jednu studiju nedeljno. uglavnom pružaju pomoć učenicima sa ometenošću. Ukoliko se odabere obrazovanje za rad sa učenicima sa ometenošću onda se stiče naziv specijalnog nastavnika. Opštine odlučuju kako će fodovi biti upotrebljeni. državne institucije. koji su stalno zaposleni u školi. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje 12-18 meseci. svih nastavnika i svih stručnjaka koji su uključeni u pripremanje individualnog obrazovnog programa koga treba implementirati u redovne škole. godine. odnosno 35 studijskih nedelja. Takođe postoje i grupe " za pomoć učenicima " kako bi se osigurali dobri obrazovni uslovi i kontrolisao napredak svakog učenika pojedinačno. Tim za " dobrobit učenika " podrazumeva saradnju učenika. školi ili učeniku. pomoć može pružiti prosvetni savetnik. zavisno od fakulteta može uključiti dodatna predavanja za predškolsko.Konferencija Ministarstva obrazovanja i Ministarstva Kulture . osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. nastavniku. poučavanja i davanja podrške radi prevencije isključivanja dece sa smetnjama u razvoju. Ovakvo obrazovanje uključuje specifičnu obuku za specijalne razredne nastavnike koji rade saučenicima oštećenog vida. Veći broj specijalnih škola i razreda istovremeno znači manje sredstava za inkluzivne službe.KMK. univerzitetski i istraživački centri 6.Ministarstvo daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne. Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju u kojima učestvuju privatna lica. srednje stručne ili opšteobrazovne školeKMK skreće pažnju na:  iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju  podizanje  značaj  razvoj rane intervencije koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovanog na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala  adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja 38 . uglavnom kroz predavanja. fizičke i intelektualne poremećaje.5. Studije uključuju predavanja. Ovde važi decentralizovano finansiranje učenika sa ometenošću.Od ‘80-ih godina u okviru pilot projekata deca sa smetnjama u razvoju se integrišu u redovne škole. Ponuđena je i izborna obuka koja. lokalne vlasti. U zavisnosti od lokalne obrazovne vlasti. NEMAČKA Od ‘60-ih godina u Fedaralnoj Republici Nemačkoj ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju . Uključuju se svi nastavnici od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja. njegovih roditelja. Pokretanju više projekata za razvoj produktivnih modela učenja. školski socijalni radnik ili školska medicinska sestra. Vaspitači i razredni nastavnici imaju 1-2 studije nedeljno. praktični rad i posećivanje škola. sluha. Ove grupe čine svi profesionaci i direktori škole. Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola. Specijalni nastavnici. što je kao opšti standard prihvaćeno od 1990.

 saradnju KMK podstiče razvoj različitih aspekata obrazovanja u inkluzivnom okruženju sa heterogenim grupama. podrške unutar formalnog sistema obrazovanja. Favorizuju se: a) otvorenije  učenje forme poučavanja i učenja: u grupama dece različitog uzrasta zadataka  diferenciranje  nedeljne  izmene  učenje promene rasporeda časova individualnih i grupnih aktivnosti svim čulima… b) Kurikulum umesto rigidnih zadataka garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja s obzirom na individualne obrazovne potrebe kroz:  prilagođavanje  razvoj učenja i poučavanja interesovanjima učenika škole kao prostora za život lokalne zajednice kao prostora za učenje… institucija za obrazovanje: patronažne službe nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja  razvoja c) Razvoj  stvaranje  edukovanje  zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici… Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć učenicima i to na nivou preventivnih mera. brigu  brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanjaCilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama:  podizanjem kvaliteta i širenjem mreže za inkluzivno obrazovanje.  fleksibilizaciju  davanje  davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju svih osoba i institucija uključenih u ovaj proces. spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i za obrazovnu saradnju između 39 .

plus dve godine praktične obuke u školi. Izrada i implementacija individualnog obrazovnog plana je glavni zadatak specijalnog nastavnika. GRČKA Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalih škola.Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet godina.Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima vida. oštećenje vida i problemi u ponašanju. kao i za saradnju između škole i porodice. Finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijanih ustanova. Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji su članivi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Škole su u obavezi i da obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju bez obzira da li su ona uključena u školu ili ne. Sredstva za finansiranje učenika sa ometenošću se ne dodeljuju opštinama već regionima. Sa učenicima rade u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba. sluha ili motorike. traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike. Italija Specijalni nastavnik je član tima škole i pruža pomoć učenicima sa ometenošću u redovnim školama. 40 . Za rad sa decom sa ometenošću neophodno je dvogodišnje iskustvo.redovnih i specijalnih škola. provinicijama. a praktična obuka podrazumeva pohadjanje lokalnih škola. Finansiraju se inkluzivni programi preko ustanova koje su za to zadužene. Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama a pokazatelj je broj učenika sa ometenošću. Nastavnici koji rade sa slepim i gluvim učenicima dobijaju jedan dodatni semestar. Dodatno obrazovanje je obavezno. Redovne škole su u obavezi da ne vrše bilo kakvu diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju kroz kurikulum (domaći zadaci. Oni indirektno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. Budući nastavnici svoje znanje mogu sticati tokom inicijalnog obrazovanja u trajanju od četiri ipo godine na fakultetu. informisanje ostalih učenika. npr: teškoće u učenju. intelektualna ometenost. Specijalni nastavnici pohadjaju jednogodišnji kurs koji pokriva specifična znanja i praktičnu obuku. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve godine. školske ekskurzije) bez obzira da li su ona uključena u školu i li ne. Teorijska znanja se stiču na fakultetu. Zaduženi su i za diferencijaciju nastavnih programa. Nema posebnih propisa o programima nastavniče obuke za rad sa decom sa ometenošću. VELIKA BRITANIJA Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju. Obrazovanje nastavnika za rad se decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i posećivanje m specijalnih škola. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta. Oni pomažu učenicima u toku časa u učionici.

i za posebne potrebe učenika sa poteškoćama u učenju. Viša srednja škola je podeljena u sedamnaest trogodišnjih nacionalnih programa. dnevni boravak i „otvoreni“ vrtić. Deca sa ometenošću su obuhvaćena obaveznim obrazovnim procesom na nivou predškolskog. Briga o deci školskog uzrasta sastoji se od dnevnog boravka i brizi o detetu kad god je potrebna „out-of-school centres”. Opštine su u obavezi da deci obezbede mesto u predškolskoj grupi od jeseni. Školovanje je besplatno i roditelji ne snose troškove školskog pribora i materijala. Specijalne škole imaju deset razreda i nastoje da obrazovanje bude što približnije redovnom obrazovanju. i školski uzrast za učenike od 6 do 12 godina. 41 . sluha ili govora. Predškolski sistem sastoji se od vrtića. Obučavanje tokom rada je obavezno za sve nastavnike. Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću je u okviru opšteg obrazovanja ili kao dodatno kroz specijalne kurseve. Svi ovi programi obezbeđuju osnovna znanja za dalje više školovanje. Način finansiranja takođe određuju opštine. Obavezno školovanje se sastoji od osnovne i “niže” sednje škole. regiona ili škola. specijalne škole za učenike oštećenog vida. U ovoj zemlji opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika sa ometenošću biti upotrebljeni. Zaključak Na osnovu izvedene analize modela obrazovanja dece sa ometnošću u 10 evropskih zemalja možemo doneti određene zeključke. Nepostoji jedinstven evropski model obrazovanja učenika sa ometenošću. Mada gluva deca i deca sa teškim oštećenjem sluha pohađaju specijalne škole. te škole imaju devet razreda. Ako opštine dodele više sredstava specijalnim školama i specijalnim razredima. Uporedo sa nacionalnim programima postoje i specijalno dizajnirani. Postoje i specijalne škole koje pohađaju tesko ometena deca koja ne mogu pohađati klasične specijalne škole. Dodatna obuka uključuje praktična znanja za predavanje učenicima sa ometenošću kao i strategije pomoći nastavnicima. Specijalni nastavnici u školama zaduženi su za pomoć učenicima sa ometenošću. Opštine su odgovorne za obezbeđivanje i finansiranje pomoći školama. oštećenjem vida i ometene dece su u redovnoj školi. Postoje i specijalne škole koje pohađaju gluva deca sa teškoćama u mentalnom razvoju. Predškolsko je forma škole koja je bazirana na volonterskom radu ali je u okviru državnog školskog sistema. Većina dece sa oštećenjem sluha. Školovanje dece sa ometenošću finansira država direktno ili preko opština. osnovoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. Specijalne škole su dostupne i za decu koja imaju samo teškoće u mentalnom razvoju.Švedska Švedski sistem brige o deci uključuje predškolske aktivnosti za decu od 1 do 6 godina starosti. onda će inklizivne službe dobiti znatno manje sredstava. zdravstvenog osiguranja i prevoza. individualni programi. Stručno usavršavanje se organizuje na nivou opštine u saradnji sa Nacionalnim institutom za obrazovanje učenika sa ometenošću. u toj grupi dete ostaje dok ne napuni 6 godina i ne krene u osnovnu školu. “Sami” škole. užina. Trajanje i sadržaj ovih kurseva varira između različitih visokoškolskih ustanova.

....Belgija..Grčka.......................7 3)SALAMANKA DOKUMENT...................17 6) INKLUZIJA U EVROPSKIM ZEMLJAMA (Austrija.Specijalni nastavnici rade sa učenicima u redovnoj ili specialnoj školi............................Švedska)....Rumunija............................Češka...........Bosna..............................V..................Danska...... Način obrazovanja specijalnih nastavnika je različit i kreće se od posebnih fakulteta preko specijalističkih ili poslediplomskih studija ili kurseva......15 5) INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA (Hrvatska.....Bugarska.......CG)...............31 42 .....................2 2)OPŠTI PRINCIPI I RAZGRANIČENJA...................Italija....................................................................................................................Nemačka.Kosovo...................Madjarska.............Britanija.................Finska..................... -LISTA SEMINARSKIH RADOVA- 1) MODELI INKLUZIJE....................11 4)EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJE.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful