FASPER 2010/11

-INKLUZIJA-INTEGRACIJA(SEMINARSKI RADOVI)

1

MODELI INKLUZIJE Uvod
Inkluzija je pristup u kojem se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. No, bez obzira na individualne različitosti svi želimo biti voljeni, osećati pripadnost, želimo raditi i biti poštovani. Zadovoljstvo vlastitim životom i prihvaćenost od ljudi kojima smo okruženi neosporno čine ključne elemente kvalitete života. Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da reaguje na način kojim će podsticati razvoj cele zajednice, time što će svaki njen član imati važnu ulogu i biti poštovan. Sama primena inkluzije u praksi mozda se najbolje vidi na primeru socijalnog modela pristupa hendikepu. U okviru socijalnog modela na osobe sa hendikepom se ne gleda kroz hendikep, ne akcentuje se
sta neko ne moze, vec se na osobe koje su na neki nacin razlicite gleda kroz mogucnosti potencijale, intrese i prava. Socijalni model polazi od prtpostavke da su polozaji osobe i diskriminacije prema razlicitim ipak drustveno uslovljeni. Odnosno prepreke i predrasude koje drustvo stvara su te koje ne pruzaju jednake mogucnosti i koje i dovode osobe sa hendikepom u polozaj hendikepa. Socijalni model podrzava inkluzivno obrazovanje i suprotstavlja se medicinskom modelu koji posmatara dete sa posebnim posebnim potrebama kao proizvod personalne deficijencije. Stavovi prema osobama s teškoćama u razvoju zadnjih se tridesetak godina polako menjaju.

U okviru socijalnog modela javlja se model inkluzije. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, nego uvažavanje različitosti svakog pojedinca. U tome i jeste njena vrednost, jer nam kroz razvoj opste tolerancije prema individualnim razlikama i potrebama omogućava širenje spoznaja, obogaćivanje iskustava. Inkluzija svakom pojedincu pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Osnovni cilj inkluzije je sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa razlicitim oblicima hendikepa ili bilo kakvim drugim razlikama u siru socijalnu sredinu i sve redvne drustvene tokove i izjednacavanje prava tih osoba sa pravima svih ostalih clanova neke drustvene zajednice.

Predlaze se sledeci model obrazovanja ucenika sa posebnim potrebama :

2

Vise i visoko obrazovanje -+Specijalno obrazovanje Obrazovanje odraslih Delimicno inkluzivno Srednje obrazovanje Inkluzivno obrazovanje Osnovno obrazovanje

Predskolsko obrazovanje
--------------

Tri osnovna praralelna sistema (inkluzivni,mesoviti, specijalni)treba da budu tako kompatibilni, koordinirani , elasticni i fleksibilni da omogucavaju lak prelazak ili klizanje iz jednog u drugi u oba smera. To znaci da u nekom trenutku svog obrazovanja ucenik sa posebnim potrebama koji je dobro pripremljen u programu specijalne skole moze lako preci u redovnu skolu i obrnuto. Ako se pokaze da ucenik sa ometenoscu ne uspeva u redovnom sistemu obrazovanja moze preci u specijalni. Ovaj model ima svoju vertikalnu ( linearnu) dimenziju i horizontalnu ( razgranatu) dimenziju. Vertikalna prohodnos sistema organizovana je u skladu sa uzrastom, sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da je sistem razradjen tako da vertikalno , kontinuirano, povezuje nivoe od predskolskog obrazovanja na koje se nadovezuje osnovno skolsko, zatim srednjoskolsko,vise , visoko i na vrhu obrazovanja odraslih osoba sa posebnim potrebama. Horizontalna prohodnost je zasnovana na principu razgranavanja i deversifikacije kako bi se sto vise uvazile posebne potrebe , razlicitosti i specificnosti pojedinih ucenika kojima bi se pronaslo adekvatno mesto u horizontalnim opcijama. Horizontalna prohodnost omogucava tri generalne opcije i unutar njih mnoge modalite i varijatete.Opcije su: inkluzivno obrazovanje ,delimicno inkluzivno obrazovanje i specijalno obrazovanje
3

Delimicno inkluzivno obrazovanje ima dve osnovne varijante : 1)posebno odeljenje pri redovnim skolama koja ne bi bila svedena samo na fizicko prisustvo ucenika uz redovna odeljenja vec bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u nastavi sa ostalim ucenicima iz pojednih predmeta(fizicko , likovno i muzicko vaspitanje). Takodje bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u vannastavnim skoliskim aktivnostima ( sekcije , radionice ). Pojedinim ucenicima iz ovih odeljenja koji su uspesniji na odredjenim predmetima a mogu se uklopiti u redovnu nastavu iz tih predmeta treba organizaciono obezbediti tu mogucnost. 2)Posebana odeljena pri specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje, habilitaciju i rehabilitaciju) kojima ce iz nekih predmeta biti organizovana zajednicka nastava sa vrsnjacima iz susedne redovne skole, kao i mogucnost da pojedini ucenici pohadjaju neke casove u redovnoj skoli.Zajednicki se organizuju i neke vanastavne aktivnosti . Specijano obrazovanje u specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje ,habilitaciju i rehabilitaciju) zadrzalo bi se za one ucenike sa ometenoscu koji imaju teske i multiple ometenosti koje namecu tako visoke obrazovne barijere da im je potrebno izuzetno velika podrska i tesna povezanost obrazovanja sa habiitacijom i rehabilitacijom. Danas se evropske zemlje mogu grupisati u tri kategorije u pogledu prakse inkluzivnog obrazovanja: I grupa-inkluzivno obrazovanje 1979god-Italija je ukinula specijalne skole,u cilju ukljucuvanja ili inkluzije gotovo svih ucenika u redovno obrazovanje. U ovu grupu spadaju i Grcka,Kipar,Spanija,Portugalija,Svedska,Norveska i Irska. II grupa-mesovito obrazovanje Predstavljaju zemlje koje imaju inkluzivne skole,a zadrzale su manji broj specijalnih skola,gde se razvijaju mnogobrojne sluzbe izmedju sistema specijalnog i redovnog skolstva(Finska,Danska,Britanija,Francuska,Poljska,Ceska,Litvanija….) III-paralelno obazovanje Tu spadaju zemlje sa 2 paralelna i odvojena sistema specijalnog i redovnog skolstva koji su medjusobno povezani(Belgija,Svajcarska,Nemacka,Srbija i Crna Gora)-(Radoman,2004) -Nazalost,dosada se projekat inkluzije realizuje u 2 skole gde su se deca sa p.p. upisuju bez problema,a to su osnovne skole “Ivan Goran Kovacic” u Beogradu i “Sonja Marinkovic” u Subotici,gde su ostvareni pozitivni i izvaredni rezultati.Roditeli prezadovoljni,deca su se odlicno uklopila,a najvaznije je to sto se svi ucenici trude da pomognu svojim vrsnjacima koji imaju teskoce u razvoju.
4

Nedostaci ovog modela bi mogli biti: moguć otpor u implementaciji modifikacija. ideje za prilagođavanje testova i kontrolnih. Oboje su odgovorni za planiranje i pružanje instrukcija. prisutna je podrška nastavniku. Ovo je nenapadni pristup koji učenicima sa posebnim potrebama stavlja na raspolaganje bar dva učitelja/nastavnika koji im mogu pomoći oko problema sa gradivom. uspeh učenika. Model saradnje i paralelnog podučavanja – Korištenjem ovog modela. a problemi u ponašanju mogu biti minimalni. Defektolog je na raspolaganju kako bi podučio neku tešku veštinu ili da bi pomogao učeniku(cima) u uvežbavanju tek stečene veštine. Svi članovi tima rade zajedno i proširuju svoje znanje u različitim oblastima. kašnjenje u pružanju podrške učenicima koji imaju poteškoće.Modeli inkluzije: Model konsultacije – U školi koja ima mali broj učenika sa posebnim potrebama. komunikacija je neprekidna. neposredne su mogućnosti za ponavljanje. Model saradnje i paralelnog poducavanja može biti organizovan na više načina: Jedan nastavnik. više vremena se posvećuje učenju naspram učenika koji čekaju da im se pomogne. Učenici će imati dva nastavnika kojima mogu postavljati pitanja i dobiti pomoć. kao i strategije za određena ponašanja. Defektolog pruža informacije o učenicima. kao i moguće prilagođene instrukcije. podršku. 5 . kontinuiranu i učestalu komunikaciju između nastavnika i defektologa. i disciplinu. moguće instruktivne strategije. Broj učenika prema nastavniku je nizak. nastavno osoblje i defektolozi rade zajedno kako bi podučavali učenike sa/i bez posebnih potreba u zajedničkom odjeljenju. kao i ograničene mogućnosti za rad defektologa u redovnom odeljenju. Paralelno podučavanje – Nastavnik podeli razred u grupe i podučava ih simultano. kao i sveukupan mali broj učenika. uspostavljajući usaglašenu komunikaciju između članova tima. veliki broj učenika naspram nastavnika. Timski model – Defektolog je određen za tim jednog od devet razreda sa vremenom za dogovore i planiranja za tim jedan put sedmično. jedna podrška – Ovakva organizacija dobro funkcioniše tamo gde je jedan nastavnik veći stručnjak od drugog. Učenici dobivaju gradivo koje odgovara uzrastu. Ovaj model stvara najmanje problema u organizovanju vremena. kao i manji broj učenika prema nastavnicima. bez obzira da li su iz redovnog ili specijalnog obrazovanja. ovaj model bi bio veoma odgovarajući. Preporučeni su redovni sastanci prije nego komunikacija po potrebi. Tim se sastaje redovno. ocenjivanje. Timski model se prezentuje kako učitelji/nastavnici ne bi radili sami na postizanju uspeha sa svojim učenicima.

godine: 6 . Inkluzija se ne bi mogla sprovoditi bez odredjene podrske u razlicitim vidovima : 1)posebnom podrskom nastavnika ili vaspitaca dok radi sa citavim odeljenjem • uvodjenjem saradnika . Mogućnosti za ponavljanje su neposredne.Stacionirano podučavanje – Ovaj model deli sadržaj i učenike tako da se učenici ili nastavnik rotiraju na kraju materije. Timsko podučavanje – Nastavnik i defektolog rade zajedno kako bi celi razred podučili istom gradivu. a međusobna komunikacija je stalna. Ovo je idealno za predmete koji se predaju po materijama ili gde redosled nije važan. Na ovaj način postajemo neprecizni te bi bilo korisno bliže definisati njihova značenja. broj učenika prema nastavnicima je mali nastavnici postaju stručnjaci u predmetu. Integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978. Nastavnici kruže razredom pružajući trenutnu pomoć. tako da je broj učenika i nastavnika mali. Ovakav dizajn je prikladan za matematiku i fiziku gde se puno puta ponavlja usvojeno. Alternativno podučavanje – Jedan nastavnik vodi alternativnu aktivnost ili obogaćuje materiju.asistenata u nastavu koji na casu paralelno uz nastavnika pomazu ucenicima sa posebnim potrebama • povremenim izdvajanjem ucenika sa posebnim potrebama u male grupe sa kojima radi specijalno obucen nastavnik • povremenim individualnim radom sa ucenikom koji je osmislio strucni tim skole u koji je ukljucen i defektolog • obrazovanjem u odeljenju sa drugom decom a rehabilitacionim i habilitacionim tretmanom u specijalizovanoj ustanovi drugim oblicima pomoci i dodatne podrske Opsti principi i razgraničenja inkluzije i integracije INTEGRACIJA I INKLUZIJA Ova dva termina često koristimo kao sinonime. dok drugi nastavnik ponovo podučava malu grupu učenika koji imaju problema sa sadržajem.

koje ostaju uglavnom neizmenjene. Procesi restruktuiranja škole trebaju biti viđeni kao nastavak školske politike pružanja jednakih šansi svim učenicima. Inkluzija nije statična kao integracija. 7 . što zahteva pažljivo planiranje nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa. koji je kao ‘problem’ doživljavao nesposobnost deteta i fokusirao se na ‘popravljanje deteta’ da bi ono postalo što tipičnije. koji prati i evaluira rad sa pomenutim učenicima i redovno o rezultatima izveštava kolektiv. Budući da lokalne škole nisu organizovane na ovaj način. a njihovo ostvarivanje se mora pratiti. i 1993. Inkluzija se vezuje za detetovo pravo da bude deo lokalne zajednice koja gravitira lokalnoj školi. da usmeri buduću organizaciju i menadžment škole ka maksimalnoj participaciji učenika sa smetnjama u razvoju. uspešno obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitnoobrazovnog procesa kada su tipični učenici u pitanju. Socijalna integracija: Učenici koji pohađaju ‘specijalna odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu. potrebno je njihovo restruktuiranje. za vreme užine i priredbi. direktora). Mnogim potrebama takvog deteta se na ovaj način izlazi u susret kontinuirano i planski. Učenici sa teškoćama u razvoju pripadaju redovnim odeljenjima i imaju pravo na podršku koja im je potrebna. Škola koja pretenduje da postane inkluzivna mora usvojiti ‘socijalni model hendikepa’. šire diskusije ili školska savetovanja. Da bi postale inkluzivne zajednice. Ujedno je to i proces izgradnje školske zajednice koja prihvata. Sve državne i nevladine institucije moraju pomoći školi da ostvari ovaj cilj. Organizacija ‘Roditelji za inkluziju’ pomaže često i roditeljima koji nisu ostvarili kvalitetan odnos sa svojom decom koja imajusmetnje u razvoju. Sve forme integracije podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama.To je kontinuirani proces promene etosa škole. ideji uključivanja sve dece iz lokalne zajednice. Preduslov je posvećenost svih zaposlenih u školi(nastavnika. zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. Zakoni iz 1981.Prostorna integracija : Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu. Inkluzija je samo deo procesa unapređenja škole i razvijanja kvaliteta nastave/učenja za sve. Funkcionalna integracija: Postoji zajednička participacija u vaspitno-obrazovnom procesu. škole moraju da prepoznaju činjenicu da je najveći deo njihove dosadašnje prakse bio zasnovan na ‘medicinskom modelu hendikepa’. te se deca mogu upoznati/družiti. roditelja i učenika. Ako neki od ovih kriterijuma nisu ispunjeni. Ciljevi moraju biti uključeni u školski razvojni plan za period od 5 godina. da uvede nove strategije nastave i učenja. godine vide integraciju kao efikasno korišćenje postojećih resursa.Učenici moraju biti uključeni u procese promene u školi kroz časove odeljenske zajednice. INTEGRACIJA JE STANJE INKLUZIJA JE PROCES Mnoge škole su usvojile 4 osnovna principa koji su postali smernice na njihovom putu ka inkluziji: 1. ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i lokalne škole je izignorisana. Najbolji način za otpočinjanje promena u školi je trening nastavnog osoblja od strane specijalizovanih trenera koji podučavaju strategije rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju. Dobra praksa je i formiranje grupe/tima unutar škole. mora da identifikuje barijere u školskoj sredini. podržava i koristi resurse koji proizilaze iz različitosti. da bude respektovano u celini (onakvo kakvo ono jeste) i da mu bude pružena upravo ona vrsta podrške koja je detetu potrebna da bi pohađalo lokalnu školu.

osobe sa hendikepom teško se mogu zaposliti. broj učenika sa smetnjama u razvoju koji se obrazuju u redovnim školamaje u porastu. Ovaj stav motiviše i nastavnike u redovnim školama koji se suočavaju sa novom situacijom . biće je lakše ostvariti u društvu. jer se promovišu tolerancija. empatija i pomoć onima kojima je potrebna. plan i program se odnose i na celo odeljenje. Uglavnom zbog toga što je inkluzija pitanje osećanja i stavova. Restruktuiranje kulture. Inkluzija Fundamentalni principi inkluzije su daleko sveobuhvatniji. Potrebno je prilagoditi nastavu specifičnom stilu i tempu učenja deteta. 4.u odeljenju je i dete sa smetnjama u razvoju. Individualni program je neophodan. Dr.Heder Mejson. efikasni su za svu decu.Opšta društvena inkluzija je mnogo komplikovanija. 7. obrazovna inkluzija je izvesna-u nekim sredinama je već počela. Inkluzija u obrazovanju uključuje sledeće procese: 1. 2. Nastavni plan/program mora da ispoštuje potrebe učenika sa smetnjama u razvoju. a zatim i znanja. Što je viši nivo obrazovanja. 8 . ali on mora biti integrisan u opšti plan i program (izveden iz opšteg planai programa). prezentovala je sledeće definicije: Integracija Tradicionalno se odnosi na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama. Osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz adekvatan kurikulum. Velika Britanija. I lica sa hendikepom se prilagođavaju svojoj neposrednoj okolini u kojoj funkcionišu. Izlaženje u susret potrebama svih učenika 5. Najveću odgovornost ima odeljenski starešina-on/ona mora da definiše potrebe učenika sa smetnjama u razvoju i da o njima informiše ostale predmetne nastavnike. prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika 3. 4. situacija postaje komplikovanija. Podržavanje pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti vodi dobiti i za tipične učenike (prosečnu populaciju). Dakle.Ukoliko inkluzija startuje od najnižih nivoa obrazovanja. Trebalo bi je introducirati u predškolskim odeljenjima uz pomoć timova za ranu intervenciju. Naravno. Škola je odraz društva. Sva deca imaju pravo na obrazovanje koje će ih pripremiti za život u zajednici. 6. Iako stiču adekvatno obrazovanje. Generalno. Povećanje participacije učenika sa smetnjama u razvoju u realizaciji nastave kao i u aktivnostima zajednice koja gravitira lokalnoj školi 2. Birmingem.Istovremeno. Evo zaključaka/rezultata rada ovih grupa: Grupa 1 1. 3. te obrazovna inkluzija predstavlja temelje opšte društvene inkluzije. Neophodno je okolinu prilagoditi velikom spektru različitih ljudskih potreba. Prihvatanje i podržavanje različitih stilova/tempa učenja 6. Društvo nije spremno da ih tretira kao ravnopravne kandidate. strategije podrške i podučavanja 7. lakše je inkluziju uvesti u male škole i male zajednice. Prihvatanje različitosti kao normalne pojave / ogromnog resursa za sve učenike 4. Prihvatanje činjenice da je obrazovna inkluzija samo jedan aspekt opšte društvene inkluzije Ovu diskusiju je pratio rad unutar malih grupa. 3.2. Svi učenici sa ili bez teškoća u razvoju imaju koristi od inkluzije jer je ona neophodna komponenta kvalitetnog obrazovanja. Razgraničenje integracije i inkluzije Radionica je započela analizom definicija samih koncepata (integracije i inkluzije). Nastava i učenje koji su koncipirani prema inkluzivnim ciljevima. 5. I ovde je odeljenski starešina nezamenljiv.

Grupa 3 Jedan od učesnika je predložio sledeću diferencijaciju pojmova: Integracija predstavlja prilagođavanje deteta okruženju. bez obzira na dominantnu nacinalnost stanovnika. ne govorimo o integraciji. Ukoliko usporite tempo rada a samim tim i napredovanja u odeljenu. Razliku između integracije i inkluzije predstavlja prisustvo/odsustvo podrške. postoji prihvatanje tipičnog a ne različitog. prilagođavajući ga učeniku sa smetnjama u razvoju. pa i onaj najmanji. Ako se jave problemi sa tipičnim učenicima ili njihovim roditeljima. Svaki nastavnik bi trebao dobiti opštu obuku o inkluziji kao temelj njegove/njene specijalizacije. Grupa 2 Integracija započinje ranom intervencijom. Čini se da ne postoji adekvatan prevod engleske reči ‘inkluzija’ u centralno i istočno-evropskim jezicima. Grupa se složila da adekvatna podrška od strane roditelja tipičnih učenika može rezultirati uspešnom integracijom bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih rešenja. Obrazovno-vaspitni rad u odeljenju ne treba biti podređen potrebama učenika sa smetnjama u razvoju. Veoma je dug put ka opštoj društvenoj inkluziji.Nastavnik mora da prilagodi podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju obrazovno-vaspitnom procesu u odeljenju.dok je ekskluzija ‘mentalni stav’ koji podrazumeva da dete može ostati u istoj sredini sa tipičnom decom.Stručno usavršavanje nastavnika bitno doprinosi kvalitetu inkluzije. Grupa 4 Članovi grupe se slažu da nejasna distinkcija između dva pojma (integracija i inkluzija) predstavlja u mnogim državama otvoreno pitanje. Segregacija podrazumeva preduzimanje konkretnih fizičkih koraka za udaljavanje deteta iz sredine. Svaki korak napred. je odbačen kao neadekvatan.U svakom društvu. ‘Inkluzija’ je širi pojam i podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao punopravnog dela društva ali i ponašanje sredine u skladu sa tim INTEGRACIJA (naglašava) Potrebe osoba sa hendikepom INKLUZIJA (naglašava) Prava osoba sa hendikepom 9 . dok inkluzija predstavlja prilagođavanje okruženja detetu. Integracija se doživljava kao fizičko situiranje deteta u redovnu školu. a integraciju kao korak prema inkluziji u oblasti obrazovanja. ali inkluzija-ekskluzija. Smeštanje deteta u redovnu školu ne podrazumeva neophodnu podršku od strane sistema ili od strane roditelja tipične dece. može biti put ka inkluziji. ali ne učestvuje u socijalnoj razmeni. Zaključak: Grupa inkluziju doživljava kao krajnji društveni cilj. te da se u nekim državama ‘inkluzija’ i ne koristi jer je značenje nejasno. Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam ‘acceptance’(prihvatanje) umesto‘inkluzije’u centralnoj i istočnoj Evropi. dok se za inkluziju kaže da predstavlja socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje učenikove okoline. Sistem koji se oslanja na asistenta u nastavi ili na sveobuhvatni angažman odeljenskog starešine. ohrabruje. Svi oni koji je zagovaraju ipak moraju biti optimisti jer kao i svakom društvenom procesu i inkluziji treba vremena.Prizor učenika okupljenih oko deteta sa oštećenim vidom koje koristi kompjuter u učionici je inkluzivni kadar. Rana intervencija je naglašena kao preduslov za uspešnu integraciju a zatim i inkluziju. te da postoji potreba za jasnijim definisanjem. nešto je pošlo pogrešnim tokom kada je integracija u tom odeljenju u pitanju. Grupa je pokušala semantičku analizu pojmova kroz antonime (reči suprotnog značenja): integracija-segregacija.

svako dobija podršku koja mu je potrebna da bi maksimalno razvijao svoje potencijale Svi imaju svoje vrednosti/sposobnosti Dobiti za sve kroz angažman svih Politička borba. (B.Menjanje (lečenje) osoba sa hendikepom Isti tretman za sve Hendikep je problem koji se da rešiti Dobiti za osobe sa hendikepom koje pruža sredina u koju su integrisani Profesionalci/eksperti Tehnike Shvatanje osećaja bespomoćnosti Učešće u tipičnim takmičenjima u svojstvu tehničke pomoći Naglasak na procesu Realizacija opšteg kurikuluma Integracija se može ostvariti Restruktuiranje škola/koledža ili organizacija Jednakost. podrška) Naglasak na rezultatima. То није наш образовни системи који имају право на одређене врсте деце. Lindqvist. са својим надама и очекивањима. 1994) 10 . prijateljstvo i podrška Moć životnog iskustva Asertivnost Transformacija snage međuljudskih odnosa (saradnja. имају право на образовање. то је школски систем једне земље који мора бити прилагођен да задовољи потребе све деце ". са својим индивидуалним предности и слабости. imajmo san Sadržaj kurikuluma Za inkluziju se mora boriti САЛАМАНКА ДОКУМЕНТ „Сва деца и млади у свету. Дакле. UN-Rapporteur.

Око 80 одсто инвалида светске популације живи у земљама у развоју. прикладности одвојеног система образовања је био изазов.Увод: Више од пола милијарде људи са инвалидитетом су. Кључ за откључавање овај потенцијала се ради тако што ће се осигурати да образовање за све постаје реалност. што их искључује из друштва и спречава их да активно учествују у развоју својих нација. подразумева усвајање широке визије образовања за све. иако је добро замишљено. социјална или емоционална) не може бити дискриминисана. Историјски гледано. Инклузија као што знамо данас има своје корене у специјалном образовању ученика. као последица психичког. Шездесетих и седамдесетих. Несрећна последица такве диференцијације. почетна пружања су се састојала од специјалног образовања у оквиру сегрегација у образовању одредбе. Инклузија. дакле. институција и стручњака васпитача. често је додатно искључење. Тренутна стратегија и програм нису били довољни да задовоље потребе деце и младих са сметњама у развоју. физичког или сензорног оштећења. како са становишта људских права тако и са становишта ефикасности. У прошлости. Деца са инвалидитетом пре Саламанке: Развој специјалне едукације Деца са инвалидитетом су увек били међу последњима у приступу образовања без обзира на то у којој земљи се гледа. деца са инвалидитетом су третирани као "важећи" или инфериоре и особе којима је потребна веома посебна заштита и на тај начин не треба 11 . напори су се састојали од специјализованих програма. Ове особе су често ограничена на физичке и друштвене препреке. У последњих неколико година. Дакле. стварајући спектар потребе свих ученика. особа са инвалидитетом било које врсте (физичка. који су посебно угрожени за маргинализације и искључивања.

То је довело до преко потребне сарадње између два система. Незадовољство и напредак ка интеграцији изазвали су захтеви за радикалне промене у многим земљама. систему и не требају се раздвојити. Помак ка бољем разумевању довело до евентуалног веровању да сва деца припадају истој школи. Друга фаза овог развоја је преузела облик Образовање са специјалним потребама. заједничка карактеристика ове одредбе образовања је у томе што је био понуђен у посебна одељења. Међу 12 . који су били традиционално искључени из школе. Образовање са специјалним потребама. или су на други начин маргинализовани у учионици. открива изненађујуће промене у учењу. Упркос охрабрујућем развоју. а не у сарадњи са децом. Паралелни систем образовања на традиционални начин која се развила. Ова концептуализација је довела до искључења и изградње институција за смештај ове деце. а више од 80 милиона ове деце живе у Африци. У овом приказу. Низ смена од фокусирања на инвалидно дете као проблем да се фокусира на промене у управљању учионице. Рођење инклузивног образовања Инклузивно образовање. Међутим. Деведесет одсто њих живи у ниским или ниже средње развијеним земљама. Овај облик образовања представља напор да се обезбеди образовање у више "нормално" окружење. још увек постоји око 130 милиона деце које не похађа школу. дете је криво што не може да се користи образовање. је систем образовања за децу са инвалидитетом у оквиру редовних школа. Такав модел је најчешће посматран у већини земаља. првобитно је наведено у сусрет потребама ученика. почео је да буде познат као специјално образовање. Интеграција.да буде у могућности да имаја користи од образовања. Један од главних проблема са противницима ка интеграцији у вези са начином на који ученици долазе треба да буде означен као да имају посебне потребе. Оно што је алармантно је безброј друге деце у оквиру школског система биће искључени од квалитетног образовања. које има своје корене у специјалном образовању. касних седамдесетих и раних осамдесетих година био је подстакнут прогресивном образовном идеологијом. која је почела на Западу.

и почела да мобилише и обучи образовне заједнице. неколико семинара и консултација су организовани доносилаци одлука за посебне потребе образовања.онима који се уписују у основну школу. која реагује на широк спектар потреба ученика остварио. За то Након овог састанка.г Јомтиен Светска конференција о образовању за све. У Саламанци се помињу разне искљученије и маргинализование групе. особа са инвалидитетом. позвао Шпанију да подели своја искуства са земљама у развоју на високом нивоу у састанку одржаном у октобру 1991 у Генералној конференцији. 3. 13 . UNESCO (Изјава из Саламанке (1994) позвао је међународну заједницу да подржи приступ о инклузивним школама и да почне да спроводи практичане и стратешке промене. укључујући наставнике и родитеље да раде на "Школи за све" и поставе темељ за нове образовне законе. Ипак се признаје да су у неким случајевима одређена деца са сметњама у развоју захтевају додатну подршку изван учионице. Кораци који треба да буду предузети јесу да се обезбеди једнак приступ образовању за све категорије време. Може се рећи да је Изјава из Саламанке (1994) ставила на дневни ред подршку перспективе људских права у томе што је изјавила да су укључивање и учешће од суштинске важности за људско достојанство и уживање и остваривање људских права. Светски лидери су искључења из образовања прокоментарисали тако сто су рекли да је "учење потреба инвалида захтева посебну пажњу. Шпанија је кренула на велики пројекат "Интеграција у школама". Ово је поставиоло темеље за Саламанка конференције и створила се повољна клима за укључивање. велики број одустајања пре него што заврше основно образовање. Циљ инклузије је да превазиђу низ препрека које делотворно утиче на децу.5). признајући могућност да се прилагоде ове добре праксе. чији су примарни циљеви 'инклузија' деце са посебним потребама. као саставни део образовног система"(чл. Асфалтирање пута за укључивање почела током 1990. UNESCO. Инклузија сужи да обезбеди учешће све деце у највећој могућој мери у образовном систему. како би се дијалог о стварању инклузивног школе.Укупно 92 владе и 25 међународних организација су се сложили око новог успеха да инклузивно образовање буде норма и усвоја се оквир за акцију која је у обичним школама требало да обухвати сву децу.

као и да даље активности Уједињених нација за одржавање мира "(чл. користи техничке и финансијске подршке за тестирање нове оријентације у настајању.26 . у 1994.Универзална декларација о људским правима). расним и верским групацијама. уз заједничку визију која обухвата сва деца на одговарајући узраст и уверење да је одговорност редован систем да образују сву децу Иако Дакар оквир за акцију (УНЕСКО 2000). То подразумева измене и модификације у садржају. Међу њима су били резултати развоја број публикација и пратеће материјале за менаџере и администраторе као и индекс за инклузију индикатора који обезбеђује да се помогне школама у креирању инклузивне културе. Основно образовање је обавезно.. већ као могућности за обогаћивање учење. Школовање треба да буде бесплатно бар у основним и основне фазе. Она тврди да редовне школе са инклузивном оријентацијом јесу: 14 . приступима. Оно треба да унапређује разумевање. Дефинисање Инклузије UNESCO ставове укључивање као "динамички приступ одговорити позитивно на ученика разноликости и видим индивидуалних разлика не као проблем. пружају највише.. трпељивост и пријатељство међу свим народима. Ова изјава је вероватно најзначајнији међународни документ који је икада појавио у специјалном образовању. наставити да пружа вредану референтну тачку за све оне који учествују у лобирању за инклузивно образовање. Образовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода.." Инклузија се види као процес решавања и реаговање на разноликост потреба свих ученика кроз повећање учешћа у учењу. "Свако има право на школовање . структуре и стратегије.Изјава из Саламанке је проглашена: "Редовне школе са инклузивном оријентацијом су најефикасније средство у борби против дискриминације. културама и заједницама." (Изјава из Саламанке.. као и стварање заједница за изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. изречено у Универзалној декларацији о људским правима у 1948 који наводи да. као и смањење искључености у и од образовања. Било је значајних резултатата из Саламанке у којој тридесетак земаља. члан 2). У основи инклузивно образовање је људско право на образовање. документ произведен као резултат УНЕСЦО-конференције одржане у Саламанки.

Сугерисан је развојни пилот пројекта у овој области. И овај споразум обавезује све учеснике у васпитно образовном систему да воде рачуна о томе да: 1)Образованје за децу са посебним образовним потребама треба обезбедити у оквиру редовног образовног система 2)Многа деца имају озбиљње тешкоће у савладавању образовних програм стога имају посебне образовне потребе. (7) У контексту промене образовног система сви зтренинг програми за образовање васпитача и учитеља. основни и током рада. (4) Изразито се подржава размена искуства са земљама које имају инкузивно образовање.. морају да обухвате област образовања деце са посебним потребама у поквиру редовног образовног система 15 .. да школе могу да: ". као и начине учествовања локалне заједнице и родитеља у доношењу одлука везаних за инклузивне пројекте (6) Стратегије везане за рану првовремену дијагностику и радно оспособљавање деце са сметњама у развоју заслужују већу пажњу у оквиру инклузивног образовања.. да би се стекла почетна искуства. изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све." Дакле Саламанка документ је од посебног значаја за изједначавање особа са посебним потребама. он предлаже. опсервације и евалуације. пруже ефикасно образовање за већину деце и побољшати ефикасност и на крају исплативости целокупног система образовања. укњучујући и децу која имају озбиљне развојне потешкоће 3)Образовање стратегије треба базирати на принципима инклузивног образовања. које треба да пронађу у начинима за образовање све деце.. најефикасније средство у борби против дискриминаторних ставова. " Осим тога.. (5) Потребно је развити организме планирања.

problemi u ponašanju. Na taj način uvode se u probleme obrazovanja dece sa posebnim potrebama. osnovnoškolskom. и припадању заједнице. културне и друштвене дебате. Usavršavanje obuhvata obuku iz 2 predmeta : intelektualna ometenost. intelektulano ometenim i dr. Инклузија у образовању углавном говори о поштовању различитости у друштву. за добробит све деце. Dok neke zemlje poput Holandije nemaju obučavanje stručnjaka na ovaj način. Тај нови правац у размишљању је заснован на уверењу да се промене у методологији и организацији ученика са потешкоћама може вршити под одређеним условима. такође се ставља питање различитости у сржи образовне. oštećenje sluha i dr. već se školovani učitelji putem usavršavanja na Master studijama. Austrija Nemačka U Nemačkoj nastavnici se eduku na fakultetima koji traju četiri i po godine. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet u Zagrebu. u Srbiji se školuju stručnjaci koji se bave različitom problematikom.Саламанка нас охрабрује да погледамо образовне тешкоће у нове начине. Ово се пре свега објашњава прелазаком. oštećenje vida. -EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJEUvod Obrazovanje nastavnika za rad decom sa posebnim potrebama može se odvijati na 2 načina. Nastavnici koji se bave problematikom obrazovanja ove dece. Tako je moguće obrazovati se za rad sa decom na predškolskom. usavršavaju se zavisno od stepena školskog obrazovanja. Svaka zemlja kreira svoj plan edukacije stručnjaka koji će se baviti obrazovanjem ove dece. U ovoj zemlji da bi nastavnik radio sa decom sa posebnim potrebama mora imati dvogodišnje profesionalno iskustvo. Поред изазовних етикетирања школе. Faskultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. u nekim Evropskim zemljama. На овај начин. Jedan od njih je da se nastavnici edukuju putem kurseva i u okviru specijalističkih i postdiplomskih studija na fakultetu. U daljem radu predstavićemo načim edukacije kadra u susretu inkluziji. telesnim oštećenjem. 16 . фокусирајући се на децу са инвалидитетом у целини. vida. plus dve godine praktične obuke u školi. ученици који су тренутно категорисани као деца са посебним потребама долазе да виде подстицај за развоја богатијих окружења за учење. i srednješkolskom novou. Nastavnik osim iskustva mora se i dodatno edukovati u trajanju od 2 godine. seminarima usavršavaju za rad sa decom sa posebnim potrebama. Tako se mogu naću defektolozi koji rade sa decom sa oštećenjem sluha. odsek za defektologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Stručnjaci se osposobljavaju za rad sa jednom vrstom oštećenja npr. Drugi način je stvaranje stručnjaka na zasebnim fakultetima koji se bave problematikom obrazovanja dece sa posebnim potrebama npr.

Rad nastavnika nije bio dovoljno efikasni da zadovolji obrazovne potrebe dece. umitenost i jezici. koji je prekinuo rad specijalnih škola i decu sa posebnim potrebama slao u redovne škole. već se bave i detetovim razvojem i na adaptaciju za rad sa detetom sa posebnim potrebama. sa mogućnošću usavršavanja na specijalističkimili master studijama. srednjem obrazovanju. i specijalne nauke ( filozofija. Nakon završenog fakulteta dobijaju zvanje Beachler. Malta nije razvila tako brzo sistem obrazovanje nastavnika koji bi bio uključen u proces inkluzije. To znači da oni tokom studija moraju se koncentrisati i na teoriju i na praksu. problemi u ponašanju. 25% studiranja je praksa. matematiku. sociologija). dovela je nastavnike u položaj da se susreću sa problemima za koje nisu obučeni. Ova nagla promena u sistemu školstva. psihologija. Italija U Italiji je pre 20 godina došlo do promena sistema obrazovanja. Holandija U Holandiji edukacija nastavnika traje 4 godina. Holandski. Praktična obuka se sastoji iz rada u lokalnim školama. intelektualna ometenost i dr. istoriju.U Nemačkoj nastavnici iz specijalnih škola pružaju pomoć. jer je to zahtevalo nove oblike rada. kao druge zemlje. Obuka za rad u ovoj oblasti nije obavezna tokom studiranja. metode i dr. Tako da u postoji i predmet koji upućuje nastavnike u edukaciju dece sa posebnim potrebama. 17 . ali se u ovoj zemlji može primetiti da se broj nastavnika koji žele da rade sa deceom sa posebnim potrebama uveće Finska Norveška Malta Na Malti postoji jedna institucija koja se bavi obrazovanjem nastavnika a to je Faculty of Education na Maltskom univerzitetu. nov pristup. Nastavnici koji se obučavaju za rad sa gluvom i slepom decom. Postoje 4 odseka. Njihovi stručnjaci su pre toga se školovali u Velikoj Britaniji. U zadnjih nekoliko godina u Italiji nastavnici pohađaju jendogodišnji kurs koji obuhvata. imaju mogućnost dodatnog usavršavanja na još jednom izbornom semestru. kada je potrebna. edukacija nastavnika za radu na osnovnom obrazovanju. Međutim ne postoji konflikt stručne osposobljenosti između stručnjaka koji su obučeni za klasičan rad i novih specijalizovanih stručnjaka za rad u inkluziji. učenicima iz redovnih škola. Ovde postoji dobra saradnja između redovnih i specijalnih škola. Nastavnici su obučeni da predaju sve predmete kao npr. To je dovelo do nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja programa prema dečjim obrazovnim mogućnostima. Nastavnici koji žele da rade u holandskim specijalnim školama moraju da u okviru master studija ili specijalizacije prodju dvogodišnju praksu. Nastavni predmeti nisu koncentrisani samo na predmete koje oni predaju. Osnovne studije traju 4 godine. konkretna teorijska znanja i praktičnu obuku. Njihova edukacija je koncentrisana i na obuku za rad sa decom sa posebnim potrebama. geografiju i glumu kao specijani prdmet. U redovnim školama postoje pomoćni nastavnici koji su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Polja za specijalizaciju iz ove oblasti su oštećenje vida.

Od tada je obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju sastavni dio školskog sustava Republike Hrvatske. izrada zakonskih propisa ili prilagodba kurikuluma pojedinih predmeta tad su bili tek u fazi pripreme.Aktom zakonskih propisa iz 1980.67% djece je s teškocama u razvoju.. Od ukupnog broja djece obuhvacene redovitim programima. Obrazovanje za djecu s posebnim odgojno-obrazovnim potrebama U Nacionalnoj strategiji izjednacavanja mogucnosti za osobe s invaliditetom od 2007. Neki od projekata. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju u Hrvatskoj nije regulirano nikakvim 18 . 1. Do znacajne reforme došlo je 1974. Godine 1980. g. Postoje dva nacina na koji se organizira obrazovanje za tu ranjivu skupinu. poslovni tajnik i telefonski operater za ucenike s invaliditetom.62% djece pripadnika nacionalnih manjina. Djeca i mladi s manjim teškocama u razvoju i invaliditetom integriraju se u redovnu nastavu.-INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA- HRVATSKA U ovom izvješcu cilj nam je pokazati kako se u Hrvatskoj koncipira i provodi politika inkluzivnog obrazovanja. dok se za one s vecim teškocama i invaliditetom organizira nastava u posebnim školama. što je od tog vremena sastavni dio školskog sustava. 3. kao što su modeli pracenja osoba s invaliditetom. 63/07) posebno poglavlje posveceno je obrazovanju osoba s invaliditetom. zapoceo je proces integriranja djece s teškocama u razvoju u redovne škole u Republici Hrvatskoj. ucenici s teškocama poceli su se ukljucivati u redovne škole. godine (NN. nakon koje je «posebno obrazovanje» postalo dijelom cjelokupnog školskog sustava.18% darovite djece te 1. do 2015.. U sklopu provedbe strategije za poboljšanje položaja osoba s invaliditetom osmišljeni su posebni kurikulumi kao npr.

Propisima se utvrduje odgovarajuca razina školovanja prema stupnju teškoce u razvoju. nedostatak strucne edukacijskorehabilitacijske podrške. neodgovarajuca strucnost ucitelja. razred sa dvoje takve djece može imati26 ucenika. Ukoliko tijekom srednjoškolskog obrazovanja dode do promjene psihofizickog stanja ucenika koja onemogucava usvajanje kurikuluma po kojem radi. unutar posebnih obrazovnih grupa u redovnim školama. ili pak u pridruženim razredima u slucaju umjereno izraženih teškoca. Cjelovita i parcijalna integracija su takoder vrlo znacajne jer omogucuju djeci i mladeži s posebnim potrebama da ostanu u obiteljskom okruženju kad je god to moguce. U Hrvatskoj je trenutno postignuta samo integracija.Zakonske odredbe kojima se jamci pravo školovanja u redovnim razredima se. drugi ucenici i njihovi roditelji. ili u posebnim obrazovnim institucijama. Pomoc pružaju ucitelji i strucni suradnici. Ucenici s vecim teškocama u razvoju obrazuju se u posebnim ustanovama. 28 ucenika. (Do 3 ucenika s razvojnim oštecenjima mogu biti ukljucena u redoviti razred.).Cjelovita integracija se postiže tako da se ucenici s razvojnim teškocama smještaju u razrede unutar srednje škole. Parcijalna integracija u redovitu srednju školu predstavlja posebne «pridružene» razrede ili tretman u grupama sa 6-15 ucenika u skladu sa prilagodenim ili specijalnim planom i programom. uz ukljucivanje djece s blažim teškocama u redovne razrede. uz dodatnu pomoc defektologa i/ili organizirani produženi strucni tretman. Programi za postizanje polukvalifikacije (niža kvalifikacija). što onda rezultira cinjenicom da su rezultati integracije lošiji od ocekivanih. razred koji pohadajedno dijete s teškocama u razvoju može brojiti max. ali ponekad takoder i u drugim institucijama. uz dodatnu pomoc defektologa ili strucnog suradnika i/ili organizirani produženi strucni tretman.djeca s posebnim potrebama u predškolskom obrazovanju obuhvacena su prilagodenim nastavnim planovima i programima u redovnim školama.Direktan upis školske djece s teškocama u razvoju u za njih primjereneprograme obrazovanja i obuke. kao u posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja koje zadovoljavaju uvjete regulirane zakonom. ciji je glavni zadatak osigurati pomoc školskoj djeci.). Djeca sa jako izraženim teškocama prema Pravilniku o osnovnoškolskom odgoju i obrazovanju ucenika s teškocama u razvoju mogu pohadati posebne odgojnoobrazovne ustanove. «Resource centri»: U posebnim institucijama za odgoj i obrazovanje djece s teškocama u razvoju razvijene su mobilne službe. «djelomicne integracije». još uvijek neodgovarajuce prate u školskoj praksi (veliki razredi s previše ucenika. kao i programi za izobrazbu i obuku se takoder vecim dijelom realiziraju u srednjim strukovnim školama. itd. Obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju organizira se uz primjenu individualiziranih postupaka u srednjoj školi u redovitim ili posebnim razrednim odjelima i obrazovnim grupama. nažalost. a razred ne smije brojati više od 30 ucenika. ili u okviru tzv. Plan mreže srednjoškolskog obrazovanja odreduje u kojim školama se provodi cjelovita ili parcijalna integracija. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju vrši se u redovnim srednjim školama prema cjelovitoj ili djelomicnoj integraciji. provodi se ispitivanje da bi se utvrdilo stvarno psihofizicko stanje i odgovarajuce obrazovanje I obuka u skladu s odredbama iz mirovinsko-invalidskog osiguranja i socijalne skrbi. 19 . prema Pravilniku o broju ucenika u razredu. . prema redovitom ili prilagodenom kurikulumu s individualiziranim pristupom. dok razred sa troje djece s posebnim potrebama može imati najviše 24 ucenika.posebnim aktom.

Kiš-Glavaš. po mišljenju roditelja. djeca s teškocama u ucenju žalila su se na izolaciju. pokazalo je pozitivan stav ovih ucenika prema prihvatu slijepih i slabovidnih ucenika. Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu sustavnijih nastojanja u informiranju i edukaciji roditelja. Stavovi ucitelja su relativno pozitivni.) su takoder istraživali procjene koje su iznijela djeca s teškocama u ucenju o njihovu odnosu s vršnjacima. Ucitelji ukazuju na vrlo snažnu potrebu za podrškom edukacijskorehabilitacijskih strucnjaka i dodatnim obrazovanjem. Ucenici se osposobljavaju za pomocna zanimanja: strojarstvo.). djeca s vidnimoštecenjima mogla negativno utjecati na okruženje i školski uspjeh drugih ucenika. oni su takoder relativno upoznati sa nekim osnovnim obilježjima djece s teškocama u ucenju. roditeljima i ostalima u procesu integracije. Stavovi roditelja: Fulgosi-Masnjak (1989. Medutim. ili vodoinstalater). došavši do zakljucka da su roditelji u cjelini prihvatili integraciju i da su smatrali da je to pozitivan nacin obrazovanja za djecu s vidnim oštecenjima. medu uciteljima još uvijek postoje neki negativni stavovi. oni drže da se ne tuku previše i cešce misle da ih drugadjeca ne vole. takoder se pokazalo da bi. proizvodac ortopedske obuce. prvenstveno u pogledu mogucih negativnih efekata integracije za same ucitelje. 2002. Testiranje njihovih vršnjaka u istim razredima primjenom sociometrijskih ispitivanja jasno je pokazalo da djeca s teškocama u ucenju nisu prihvacena u razredu. 20 . podrucje tekstila i odjece (krojac ili pletac). limar. Stavovi djece: Istraživanje autorice Pinoza-Kukurin (1995. niskogradnja (polagac podnih obloga). Kobešcak (1997. poput dodatnog opterecenja i obveza. te mogucnosti pogoršanja razrednih rezultata (Ljubic. Žic i Igric (1998. grafika (knjigoveža ili kartonažer). Izmedu ove dvije studije pokazalo se znacajno statisticko odstupanje. proizvodnja hrane (mlinar ili pekar).) ispitivala je gledišta roditelja cija su djeca bez teškoca u razvoju pohadala nastavu u razredima u koje su bili integrirana djeca s blagom mentalnom retardacijom. ucitelji su svjesni prednosti integracije za djecu s teškocama u ucenju i vjeruju da je moguce zadovoljiti brojne objektivne pretpostavke za integraciju u škole. tj. instalater radijatora i klima uredaja. ili bacvar). Medutim. uciteljima. usamljenost i izloženost verbalnom izrugivanju. te je otkrila da su njihovi stavovi bili skoro neutralni. obrada kože (obucar. te iskazuju pozitivna stajališta o parcijalnim oblicima integracije. parketar.mijenjajuci na taj nacin cilj posebnih odgojno-obrazovnih ustanova od obrazovanja djece s posebnim potrebama prema pružanju podrške djeci.drvo-galanterist. strojarska energetika i mehanika (bravar. provedeno na uzorku 371 školskog djeteta bez teškoca u razvoju. da vršnjaci koji s njima pohadaju isti razred cesto nerado s njima uce i sjede. 1999. prerada drva (stolar.. Istovremeno ova djeca sebe vrlo rijetko smatraju «glupima». poljoprivreda (vrtlar ili cvjecar). Stavovi ucitelja: Neki rezultati nedavnog opsežnog istraživanja o odlucujucim faktorima i mogucnostima promjene stavova redovnih ucitelja u odnosu na djecu s teškocama u ucenju i njihove integracije u redovne osnovne i srednje škole su vrlo optimisticni.) je istraživala gledišta roditelja djece sa i bez poteškoca.). kožni galanterist). a vezano za integraciju djece sa vidnim oštecenjima.

godini ukupan je broj osoba s invaliditetom (RVI. kako bi se osigurala provedba suvremenih principa inkluzivnog obrazovanja.ugostiteljstvo i turizam (kuhar i slasticar ili konobar). licilac i soboslikar. Uspostavljena je Radna grupa za inkluzivno obrazovanje kojom zajednički predsjedavaju stručnjaci iz oba entiteta i koja se sastoji od stručnjaka iz ove oblasti sa područja cijele Bosne i Hercegovine. autolakirer). Plan aktivnosti još uvijek čeka na usvajanje od strane ministara zaduženih za obrazovanje. Obećanje 1 također iznosi potrebu za izradom plana obrazovanja za širu društvenu zajednicu. ekonomija i trgovina (administrativni službenik). Pristup obrazovanju je prepoznat kao jedan od osnovnih elemenata za prevladavanje isključenosti i izlazak iz siromaštva. Temelji inkluzivnog obrazovanja u BiH 21 . trenutni sistem klasifikacije za djecu sa posebnim potrebama mora biti revidiran.U isto vrijeme.000. civilnih žrtava rata i civilnih invalida) oko 250. po pitanju uključenja djece sa posebnim potrebama na svim nivoima sistema obrazovanja.Grupa trenutno radi na izradi planova implementacije (izrađen je Plan aktivnosti) koji će osigurati potpunu implementaciju ciljeva određenih Obećanjem 1 i 2 Strategije reforme obrazovanja. BOSNA U BiH je zbog nekonsolidirane baze podataka teško procijeniti ukupan broj osoba s invaliditetom. Obećanje 1 Strategije nalaže da je nužno utvrditi broj djece sa posebnim potrebama i poteškoće s kojima se suočavaju kako bi se odredile prepreke koje onemogućavaju njihovo uključenje u redovnu nastavu. i ostale usluge (tapetar. Obećanje 2 dodatno zahtijeva izradu i implementaciju programa obuke i za buduće nastavnike koji već rade sa djecom sa posebnim potrebama na svim nivoima obrazovanja. Prema procjenama u 2008. Strategija reforme obrazovanja sadrži specifične smjernice vezane za obrazovanje djece sa posebnim potrebama.

Prema internim evidencijama škola bez potpune dokumentacije (službeno nisu razvrstani . kantonima Federacije BiH i Distriktu Brčko • Pravila 6. • U tom cilju kontinuirano se radi na unapređivanju nastave. roditelja./08. U tim školama oni pomažu nastavnicima. sukladno njihovom uzrastu. • Unapređuje se suradnja s institucijama od značaja za edukaciju i rehabilitaciju djece sa smetnjama u razvoju.radi se na pedagoško-instruktivnom i savjetodavnom radu nastavnika. nediskriminatorskog obrazovnog sustava još uvijek predstavlja izazov za reformu obrazovanja koja je u tijeku.72% razvrstanih (kategoriziranih) učenika s različitim smetnjama u razvoju. pod b) kao opći cilj navodi i “osiguravanje optimalnog razvitka za svaku osobu uključujući i one s posebnim potrebama. • U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o školovanju djece s posebnim obrazovnim potrebama u 54 škole širom RS-a upućeni su defektolozi i/ili logopedi koji pružaju potporu inkluzivnom obrazovanju pet sati tjedno. 22 . Od ovog je broja 836 ili 0. za dvanaest struka i petnaest zanimanja. Prema ovim NPP-ovima djeca sa smetnjama u razvoju u redovnim srednjim stručnim školama nastavu mogu pratiti u skladu sa svojim mogućnostima. godini upisan je 116.731 ili 1.. iz Standardiziranog pravilnika o ujednačavanju mogućnosti za ljude • Strategije reforme obrazovanja (2002. gdje se definiraju opći ciljevi obrazovanja. • Za djecu s posebnim obrazovnim potrebama urađeni su posebni NPP-ovi za osnovne i srednje stručne škole. udruženjima. godine na snazi je novi Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju koji u potpunosti podržava školovanje djece sa smetnjama u redovnom odgojno-obrazovnom sustavu u skladu s njihovim mogućnostima i potrebama. ali se u članku 4. također.kategorizirani) upisano ih je još 1. Dosadašnja iskustva s inkluzivnim obrazovanjem ukazala su na činjenicu da usprkos ostvarenom napretku stvaranje inkluzivnog. mogućnostima i duševnim i tjelesnim sposobnostima” U 188 redovnih osnovnih škola (bez osnovnih glazbenih i specijalnih škola) u školskoj 2007.. Osam škola u RS-u ima stalno zaposlene defektologe i/ili logopede kao stručne suradnike. lokalnom zajednicom.U Zakonu o srednjem školstvu Kantona 10 ni u jednom članku se eksplicitno ne tretira inkluzija djece s teškoćama u psihofizičkom razvoju. okrugli stolovi .Iz ovih podataka je vidljivo da se djeca sa smetnjama u fizičkom i/ili psihičkom razvoju upisuju u redovan odgojno-obrazovni proces. Djeca s posebnim potrebama. seminari.451 učenik. organiziraju se savjetovanja. roditeljima i rade s učenicima.• Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (OZ OSO) i zakon o obrazovanju u Republici Srpskoj.50%. • U redovnim se školama sve više zapošljavaju defektolozi i logopedi.) • Konvencija UN-a o pravima djece • Od kolovoza 2008. u stavku 2. NVO-ima i pojedincima . trpe posljedice nemogućnosti pohađanja redovne nastave uslijed smanjene sposobnosti nastavnika da ispune posebne zahtjeve obrazovanja takve djece.

procedure za podučavanje dece sa posebnim potrebama i utvrđuje procedure za ocjenjivanje i savjetovanje te dece. posebnu pažnju treba posvetiti romskoj zajednici koja trpe nasljeđe diskriminacije koja je doprinijela sveopćem siromaštvu. ne implementiraju na državnom nivou nego na entitetskom i kantonalnom. c) u posebnim predškolskim grupama pri školama za učenike sa posebnim potrebama.Značajan problem je i problem otežanog pristupa djece s fizičkim onesposobljenjem školskim zgradama u kojima nisu uklonjene fizičke barijere. prakse i kulture. 23 . beskućništvu i nedostatku pristupa obrazovanju. ovaj zakon ne definiše jasne instrumente i mere za podršku inkluzivne politike. pa tako i dio koji se odnosi na inkluziju u obrazovanju. Sadašnja situacija je takva da noviji sustav redovnog inkluzivnog obrazovanja i sustav koji podržava ustanove s djecom s onesposobljenjem nastavljaju postojati paralelno. Potrebno je naglasiti da se obrazovni zakoni. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) zajedno sa ostalom decom u predškolskoj grupi. Međutim. Na Kosovu je u toku izrada nove zakonske regulative pred-univerzitetskom obrazovanju. nezaposlenosti. Novi zakon sadrži niz odredbi koji podržavaju inkluzivno obrazovanje. Ono formulira pravo učenika da uči uz pomoć znakovnoga jezika i Brajeve azbuke. kao deo ukupnog obrazovnog sistema na Kosovu je regulisano Zakonom o sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja koji je zasnovan na principima dostupnosti obrazovanja. U poglavlju VII govori o specijalnom obrazovanju I posebnim obrazovanim potrebama. b) u grupama pri redovnim predškolskim ustanovama. utvrđuje definiciju posebnih potreba i pravo dece sa posebnim potrebama na specijalne metode. kvalitetnoga obrazovanja za sve i na zabrani diskriminacije. prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju izmijenjena je struktura od 5-4-3 godine na 9 umesto 8 godina obaveznog obrazovanja. Organizacija i struktura vaspitno-obrazovnog sistema Vaspitno-obrazovni sistem na Kosovu. KOSOVO Reforma sistema obrazovanja na Kosovu donijela je različite promjene na svim nivoima obrazovanja. Obrazovanje djece i učenika iz osjetljivih grupa. Kada razmatramo položaj nacionalnih manjina u ovoj oblasti. Jedna od tih promjena u sistemu obrazovanja na Kosovu je i inkluzija koja se počela sprovoditi odmah nakon reformiranja strukture sistema obrazovanja.

Program sadrži i informacije o vrsti dodatne pomoći. Ostala deca sa posebnim potrebama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u razredima redovnih škola zajedno sa ostalom decom. ali bez odgovarajuće podrške. ovaj se program nastavlja sa još 35 učesnika u 2009/2010 godini. Programi za ublažavanje situacije postoje ali se previše sporo primjenjuju. godine završilo je 140 nastavnika. godine kada je uveden individualni obrazovni plan (IOP). Programom za obuku nastavnika TESFA (U pravcu efektivne škole za sve) od 2002-2009 je obuhvaćeno više od 4500 učitelja.godine. kada će započeti. nastavnika. Smatra se da oko 40. ali njihove potrebe nisu utvrđene i po pravilu nisu zadovoljenje. Na Kosovu je počeo proces transformiranja pet specijalnih škola u resursne centre još od 2004. U ovim ustanovama obrazovanje se zadržava prevashodno za one učenike koji imaju teške i višestruke smetnje i teškoće u razvoju zbog kojih im je potrebna izuzetno velika podrška i 24 .000 dece ne pohađa školu. Novi pristup u procesu obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa posebnim obrazovnim potrebama primjenjuje se od 2002. za sada nisu obuhvaćeni u sistemu podrške dece sa posebnim obrazovnim potrebama. Redovni planovi i programi se preko IOP-a modifikuju i prilagođavaju za svako djete sa posebnim obrazovnim potrebama. Program sadrži 60 ECTS. To je uticalo da učitelji i nastavnici u redovnim školama steknu funkcionalno znanje o deci i učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama.000 dece sa teškoćama u učenju pohađaju redovne škole. • Odjeljenja redovnih škola.Osnovno i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je u tri osnovna oblika: • Specijalne škole za učenike sa smetnjama u razvoju. (UNICEF. mesto pružanja. vaspitača. ovaj pristup je regulisan Okvirnim kurikulumom Kosova iz 2001. koncipiran za njegove jedinstvene potrebe.U 2010. službenika. dok. Godine. MONT je u saradnji sa FSDEK-om.) Inkluzivno obrazovanje je sada zvanična politika kosovske vlade. u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama. vaspitača. u kojima se deca sa posebnim potrebama školuju zajedno sa ostalom decom. Glavni razlog je nizak nivo ekonomskog razvoja. roditelja i dr. oko 7000 spada u grupu dece sa posebnim obrazovnim potrebama. koliko često će je pohađati i vremenski okvir trajanja. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se deca sa istom vrstom smetnji izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. Procjene NVO je da 10. 2008. organizovao obuku nastavnog kadra na podizanju kvaliteta i kompetencije nastavnog kadra u redovnim i specijalnim i školama i predškolskim ustanovama. IOP sadrži podatke o djetetu i obrazovno-vaspitnom programu. godini urađena je forma za Individualni program koji sadrži uputstvo o načinu popunjavanja i vrednovanja učenika. • Posebna odjeljenja pri redovnim školama za istu decu. Profesionalni razvoj za inkluzivno obrazovanje do 2008. direktora. i drugim relevantnim partnerima. U okviru individualnog programa predviđeno je i 17 procjenjivanje kako djete napreduje u školi i vrtiću (nivo znanja).

u zdravstvenim ustanovama (deca na bolničkom lečenju). osnovno. Oni obraćaju posebnu pažnju na finansiranje specijalne edukacije. servisnom uslugom obuhvatili bi se korisnici u kućnim uslovima. samoj deci. • Učenici sa poremećajem u ponašanju. autizam. Regulatorni okviri favorizuju integraciju učenika s posebnim obrazovnim potrebama. da ova populacija bude u mogućnosti da pohađa osnovnoškolsko obrazovanje. ali broj učenika koji su integrisani povećava se iz godine u godinu. Roditelji su naravno zamoljeni da učestvuju aktivno u obrazovanju svoje dece. Oni mogu da apeluju za promenu te odluke opština i ako i dalje nisu zadovoljni novom odlukom.srednje i visokoškolsko obrazovanje osoba sa posebnim potrebama). Putujući nastavnici su zaposleni u svim specijalnim školama koje su počele proces transformiranja u resursne centre. oni dobijaju predlog relevantnog ekspertnog komiteta. disgrafija. Kategorije prate: • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama (prema poslednjem amadmanu o zakonu obrazovanja iz 2003) su: učenici sa fizičkim invaliditetom. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je podržana od strane vlade. Škole. učiteljima i nastavnicima razredne i predmetne nastave u redovnoj školi. Amadman o zakonu obrazovanja iz 1993 je namenjen za snage anti-diskriminacijskih napora u procesu edukacije i obučavanja u aktivnostima za sve ustanove koje su uključene u ovaj proces.tijesna povezanost obrazovanja sa rehabilitacijom koja se danas najčešće nalaze van sistema obrazovanja. odraslim osobama sa invaliditetom. govorni poremećaj. i preduzećima. zakonodavne regulative i mogućnosti institucija (i redovne i specijalne). stalna i ozbiljne teškoće u učenju zbog razvojnih poremećaja (disleksija. Kategorije Specijalne škole i specijalni razredi i dalje su dominantni. Mađarski ministar obrazovanja je razvio sveobuhvatni integracijski projekat. mogu da pokrenu parnični postupak. Pored korisnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolsko. hiperakcija…). radnim centrima (zaštićeni uslovi). ostalim stručnjacima koji treba da dobiju odgovarajuća znanja o vrsti i stepenu oštećenja i načinima za pružanje podrške. višestruka oštećenja. • Učenici sa nedostacima. sa senzornim oštećenjima. Roditelji dece iz prve kategorija nisu u mogućnosti da biraju školu. Saglasnost između politike obrazovanja. odnosno centri treba da ponude odgovarajuće usluge roditeljima dece sa posebnim potrebama.Kada se 25 . socijalni i pedagoški cilj. laka i umerena mentalna retardacija. MAĐARSKA Danas u Mađarskoj politika obrazovanja prepoznaje integraciju kao politički.

Podizanje integracijskih kapaciteta redovnih škola rađa mnoge mogućnosti u društvenom procesu učenja. U poslednje dve godine specijalne škole su počele sa stvaranjem sopstvenih “metodoloških i servisnih centara”. . al samo uz profesionalnu podršku. koje podržavaju inkluzivno obrazovanje.Sa širenjem inkluzije. da li učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da pohađaju redovne školu ili mogu da se obrazuju odvojeno u specijalnim školama. učenika. primena terapije. savetovanje). Proces pronalaženja puta integracije. Danas to više nije pitanje. Danas je pitanje kako mogu da pohađaju škole svi zajedno. specijalnih edukatora.razmatraju teme u vezi sa invalidnošću osnovni pristup je inkluzija osoba koje žive sa invaliditetom. to sve jako može pomoći deci u uključivanju u inkluzivne obrazovne programe. Nastavnici tumače svoje uloge u različitim pravcima i njihova kompetencija postaje još raznovrsnija. Zaključili smo da bi trebalo da počne novi period integracije i inkluzije za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama u Mađarskoj. postji drugaciji pristup rada nastavnika. institucionalne inovacije donose značajne inovacije u kvalitetu rada redovnih škola. sve je potrebnija i potrebnija u redovnim školama. Sa njihovim znanjem posebnih obrazovnih potreba ove dece (kreiranju razvojnih programa. 26 . Razvoj integracije • Fokus na specijalne škole • Fokus na integraciju i partnerske odnose • Fokus na informisanju nastavnika. Istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog Instituta za javno obrazovanje iz 2001 i 2002 otkriva da škole pružaju inkluzivno obrazovanje. obrazovanje stručnog kadra tj. za poboljšanje sadržaja i kvaliteta komunikacije sa roditeljima i za pružanje profesionalne nege za učenike sa posebnim potrebama. roditelja i škola.

Ipak. Učionice su tada obično s manjim brojem učesnika.Podaci iz Rumunije pokazuju da u poslednjih nekoliko godina broj dece koja pohađaju specijalne škole sve manji i manji. neke zemlje planiraju da reformišu svoje sisteme obučavanja nastavnog kadra. U zaključku možemo reći da deca sa razvojnim teškoćama u Rumuniji imaju pristup javnim školama i beneficije podršnih centara. da olakšaju ovakav tip integracije. samo na terapiji govora. Rumunija i Bugarska planiraju obuku za sve nastavnike (za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama). redovne škole nemaju centre koji pomažu obrazovanju dece s posebnim potrebama. dok su učenici sa fizičkim i senzornim smetnjama raspoređeni u redovne škole. uprkos mnoštvu ograničenja. da učenici sa kongnitivnim i višestrukim smetnjama idu u specijalne školame. što nije dovoljno za rad sa ovom populacijom. U Rumuniji. u cilju realizacije zamisli inkluzije. Česta je pojava u Rumuniji da se nastavnici obučavaju ali samo teorijski. Rumunija uzima u obzir zakonodavstvo kreirano od strane međunarodnih institucija.Ovaj članak je namenjen za pregled trenutnog stanja inkluzije u Rumnuniji. dok je broj dece iz redovnih škola povećan. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je regulisano zakonodavstvom. Obučavanje nastavnika za rad sa decom sa različitim tipovima oštećenja je gotovo nemoguće bez pomoći defektologa. redovne škole dobijaju podršku servisnih centara za internatske učitelje i u školi. Mada je obučavanje nastavnika i učitelja za obrazovanje dece sa posebnim potrebama ograničen u svim zemljama. kojem se Rumunija pridružila potpisivanjem međunarodnog dokumenta. U Rumuniji obrazovna odredba za učenike je takva. 27 .RUMUNIJA U mnogim zemljama .

gostoprimljiva. u Bugarskoj nema ozbiljnih razmišljanja o toj temi.Nova redovna škola treba da bude demokratska. korak po korak. dakle. Alternativno obrazovanje je buduænost. Uz redovnu akademsku nastavu. jer se plaše da æe izgubiti posao. broj onih koji æe pohaðati tu školu. Dakle. godine.Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da svaka škola sacini plan inkluzivnog rada. menjamo specijalne škole.vizuelnom treningu i ostalim specifiènim veštinama. Brajevom pismu. otvorena prema svoj deci. Pre svega. S tim u vezi je važna nova funkcija i uloga specijalnih škola. Glavno pitanje je sada kako promeniti redovnu školu.to znaèi da æe sva deca sa tog podruèja biti u školi. Inkluzivno obrazovanje.BUGARSKA Mi smo u Bugarskoj zapoèeli sa integrisanim obrazovanjem 1984. 28 . broj dece sa specifiènim potrebama. Na Sofijskom univerzitetu je moguæe uraditi magistarske studije na podruèju rada resursnog nastavnika. a treæem æe najviše odgovarati mešovita varijanta . decu smo uporedo obuèavali samostanom kretanju i orijentaciji. inkluzivno obrazovanje je integrisano. za drugo bi bolja bila specijalna. Dete ima pravo da zajedno sa roditeljima odabere koji æe vid škole pohaðati. Podaci sadrže broj dece nastanjene u toj oblasti. Prva tacka u tom strategijskom planu je statistika sve dece u oblasti koju pokriva odreðena škola. balkanskim ritmom. ali je odgovornost za uspeh deteta potpuno na redovnojskoli. nastavnici ne vole inkluzivno obrazovanje. Isto tako bi bilo katastrofalno zadržati stari sistem specijalnih škola. nije èista zamena termina za integrisano.malo u redovnoj. To je buduænost obrazovanja. malo u specijalnoj školi. tolerantna. U Bugarskoj smo krenuli da polako. gde su oni nastanjeni . Nažalost. Od iduce školske godine ce se 29 škola proglasiti za inkluzivne škole. Bilo bi katastrofalno pogrešno zatvoriti sve specijalne škole. Za neko dete je najbolje da bude u redovnoj školi. Mi u Bugarskoj imamo Nacionalni plan integrisanog i inkluzivnog obrazovanja.

Broj učenika u posebnim ustanovama regulisan je obrazovnim programom za posebne ustanove. 7 i 8 koji se odnose na ustanove vaspitanja i obrazovanja definisano: da ukoliko su u grupu ili odjeljenje uključena djeca sa posebnim potrebama.). godine u osnovnim školama. broj djece ili učenika u grupi ili odjeljenju. a 2000. U specijalnim školama je mnoštvo nastavnih sredstava i uèila. 5) obezbjeđivanje kvaliteta i praćenja rada u vaspitno . između ostalog. Specijalne škole bi trebalo da prihvate rad sa višestruko ometenom decom. 29 . pa tokom raspusta možemo da pripremamo novooslepelu decu. utvrđen ovim Pravilnikom. Reforma obrazovnog sistema u Crnoj Gori počela je uspostavljanjem osnovnih principa. djece i omladine s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s njihovim interesovanjima. godine u predškolskim ustanovama.obrazovnom sistemu i 6) afirmaciju pozitivnih stavova u odnosu na filozofiju inkluzivnog obrazovanja. Sledeæa uloga specijalne škole je da služi kao rehabilitacioni centar u koji æe ðaci dolaziti za vreme raspusta ili vikendom. Tako je. 3) ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti između obrazovno-vaspitnih ustanova kroz povezivanje redovnih i posebnih nastavnih planova i programa.Za njihovo školovanje je najbolja sredina specijalna škola. projektno je započelo razvijanje inkluzivnog pristupa u procesu obrazovanja i vaspitanja.Specijalne škole æe biti baza integrisanog obrazovanja. Od ukupnog broja dece sa ošteæenim vidom u Bugarskoj. Zakon o vaspitanju i obrazovanju dece s posebnim potrebama. CRNA GORA VODEĆE NAČELO STRATEGIJE: je kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve. definisanih dokumentom »Knjiga promjena« (2001. 24 odsto su višestruko ometena deca. Reformisana škola potpuno otvara prostor za inkluziju djece s posebnim potrebama u redovnu nastavu. CILJ STRATEGIJE:je: 1) usklađivanje normativnih akata s domaćim i međunarodnim dokumentima. može se smanjiti za 10 % u odnosu na najmanji broj učenika u odjeljenju odnosno grupi. godine. koja je poslužila kao osnova za kreiranje dugoročne vizije budućeg obrazovnog sistema Ministarstvo prosvjete i nauke od 1998.To traži dodatna finansijska sredstva za specijalne škole. 6. Pravilnikom o normativima i standardima za sticanje sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje izvode javno važeće obrazovne programe u članovima 5. donesen 2004. tehnike. sredstva. 2) sistemska podrška za profesionalni razvoj kadra. Veæina te dece ne može da pohaða nastavu u redovnoj školi. podržava takve smjernice. mogućnostima i potrebama. obezbeðeni su smeštaj i ishrana. Imamo nastavnike. U Bugarskoj nemamo ta iskustva. 4) organizovanje mreže stručne podrške. Resursni nastavnici dolaze iz specijalnih škola.

Ukupan broj djece sa posebnim potrebama u redovnim predškolskim ustanovama u Crnoj Gori je 185 (73 djevojčice i 112 dječaka). shodno mogućnostima i očuvanim kapacitetima vrši se prilagođavanje i pravljenje individualnog obrazovnog plana. težim i teškim smetnjama ne postoji zadovoljavajući vid školovanja. organizovano je i 21 specijalno odjeljenje koja rade po prilagođenim programima i koja mogu pohađati djeca s lakšim smetnjama u intelektualnom funkcionisanju. pored zajedničkog programa.Ukupan broj djece sa posebnim potrebama je 196 (109 djevojčice i 87 dječaka). Mreža škola za učenike sa smetnjama u razvoju i posebnih odjeljenja nije ravnomjerno raspoređena po Crnoj Gori. niti dovoljno zbrinjavanje u vidu dnevnih centara. Ostala djeca sa smetnjama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u odjeljenjima redovnih škola zajedno sa ostalom djecom. b) razvojne grupe pri redovnim predškolskim ustanovama. a primjeri dobre prakse su aktivnosti Igračkoteka pri Udruženjima roditelja na lokalnom nivou. Pljevljima i Igalu. c) posebne predškolske grupe pri posebnim ustanovama. U gotovo svim većim gradovima Crne Gore pri redovnim školama (10). lociranih uglavnom u Podgorici. U ovim odjeljenjima rade defektolozi i specijalni pedagozi.Postojeći sistem obrazovanja djece i omladine sa smetnjama u razvoju ili posebnim potrebama organizovan je u tri osnovna oblika: Ustanove za učenike sa smetnjama u razvoju. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se djeca s istom vrstom ometenosti izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. koja se mogu uključiti u redovne grupe ili odjeljenja. Posebna odjeljenja pri redovnim školama. Nikšiću. prave se i realizuju i individualni programi. U planu je otvaranje dnevnih centara u Beranama. Kadar nije adekvatno pripremljen za rad sa učenicima sa posebnim potrebama. Za sada postoji samo Dnevni centar u Bijelom Polju. To je osnovni razlog za smještanje djece i učenika iz manjih gradova i sela u domove koji su organizovani uz takve škole. 30 . Posebne ustanove . Neformalno obrazovanje i vaspitanje realizuje se kroz aktivnosti nevladinog sektora.U Crnoj Gori postoji pet posebnih ustanova specijalizovanih za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. Dnevne centre bi trebalo sagledati kao mjesta koja će pružati funkcionalnu adaptaciju i vaspitnoobrazovne programe. U zavisnosti od vrste smetnje. s obezbijeđenom stručnom podrškom. Ovo je predviđeno zakonom. Za djecu sa smetnjama u razvoju. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje djece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) redovne predškolske grupe. Za djecu sa umjerenim. Odjeljenja redovnih škola. a Zavod za školstvo je dao preporuku i model prilagođavanja aktuelnih programskih ciljeva i standarda. u koji nije uključen i vaspitno-obrazovni rad sa štićenicima. Srednjoškolski nivo .

v Nepostojanje asistencije u učionici.operativni ciljevi. v Arhitektonske barijere najčešće nijesu prevaziđene. preventivno-korektivne i logopedske vježbe. a prostorni i didaktički uslovi ne odgovaraju potrebama i ne koristi se povoljnost „skraćenja” odjeljenja.Specijalna odjeljenja pri redovnim školama rade po prilagođenim programima. oblike rada i omogući uključivanje u dodatnu nastavu i druge oblike individualne i grupne pomoći. v Neefikasan postupak usmjeravanja djece s posebnim potrebama.Na kraju razrađenog programa projektovani su standardi na minimalnom i opštem nivou. korelacije i didaktička uputstva. v U Crnoj Gori ne postoji bazična obuka kadra za ranu i kontinuiranu rehabilitaciju. Nastavu mogu izvoditi nastavnici sa završenim defektološkim fakultetom . stručne službe) u odnosu na njihovo bazično obrazovanje (u redovnim školama kadar dovoljno ne poznaje i ne prepoznaje potrebe djece s posebnim potrebama. fonetsku ritmiku. 31 . v Nedovoljno pripremljen kadar (vaspitači. v Nije uspostavljena horizontalna i vetikalna prohodnost između redovnih i posebnih ustanova kao i u okviru samih redovnih ustanova. aktivnosti. NEDOSTACI dosadašnje primjene inkluzivnog modela: v Nerazvijena baza podataka i nedovoljan obuhvat djece s posebnim potrebama. Programi za djecu s oštećenjem sluha i govora Dati su programi za već poznata predmetna područja i razrađeni u skladu s novom metodologijom .Obrazovanje učenika sa posebnim potrebama izvodi se tako što škola treba da prilagodi metode. nastavnici.surdološki smjer. v Većina fakulteta koja priprema nastavni i stručni kadar nema predmet "Metodika inkluzivnog obrazovanja" v Nije uspostavljen sistem instruktivnosti i savjetodavne podrške za učesnike u procesu vaspitanja i obrazovanja. v Nedovoljna sistemska i sistematična promocija inkluzivnog obrazovanja kroz različite vidove informisanja profesionalne i šire javnosti. Ponuđeni su i programi za slušne vježbe. a u posebnim ustanovama neadekvatna pripremljenost kadra za izvođenje sadržaja iz predmeta koje predaju) uz neadekvatan transfer znanja iz primjera dobre prakse. sadržaji. zbog nekompatibilnih programa.

Ovde su navedeni modeli obrazovanja 10 evropskih zemalja kroz analizu oblika školovanja. 2. A onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje slušne javnosti i ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije.Inkluzija u evropskim zemljama Potreba sagledavanja evropskih modela obrazovanja učenika sa ometenošću proizilazi iz nastojanja da se širem auditorijumu pruže informacije o modelima što je moguće većeg broja evropskih zemalja. način finansiranja. finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću. U zemljama evropske unije i Amerike pod “ decom sa posebnim potrebama” se podrazumevaju nadarena deca. planovima itd. Informacije moraju biti potpune ma koliko se one dopadale ili ne aktuelnoj političkoj vlasti. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukaciji dece : 1. 32 . Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama. ekonomskim i finansijskim sposobnostima. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a to će dodatno komplikovati društvenu situaciju. nismo imali prilike da se upoznamo sa evropskim modelima obrazovanja. U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacije što je nespojivo sa praksom i naukom. deca stranaca i deca sa ometenošću. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo insistiranje na korišćenju termina “deca sa posebnim potrebama”. godine – deca sa smetnjama u razvoju ili ometenošću. dokumentima. inkluzivna obrazovna politika i praksa. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih zahvata. Na osnovu izvedene analize definisanih parametara praćenja. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti o kojima svaka zemlja vodi računa. 3. možemo zaključiti da nema jedinstvenog evropskog modela obrazovanja učenika sa ometenošću ali da postoje trendovi koje sve pomenute zemlje nastoje da prate u skladu sa svojim kulturnim. nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. trajanja i edukaciju kadrova koji rade sa ometenim učenicima. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network.

Grčka. odnosno rani tretman. zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija. Treća kategorija tretira dva odvojena školska sistema koji međusobno nisu povezani. zasnovana na inkluzivnim pedagoškim pretpostavkama. Letonija. Finska. ali je 1993 godine propisan za osnovne škole. Ovi sistemi obrazovanja su pod različitim zakonodavstvom. i odbija razvrstavanje dece prema njihovim mogućnostima. Estonija. To podrazumeva obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja. Zbog toga su vrtići zaostajali godinama u razvoju inkluzije. Norveška i Kipar. Holandija. Irska. ne služi samo za zajedničko igranje i učenje već obuhvata brigu i podršku za potrebe svakog pojedinca. 5. 33 . jer su učenici sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Preventivni i rehabilitativni efekti rane intervencije ogledaju se u poboljšanju razvojnog statusa dece sa smetnjama u razvoju i edukovanju roditelja za saradnju sa institucijama i ustanovama sistema obrazovanja. Uobičajena je i praksa integracije tj. Hrvatska i Slovenija. Češka. Poljska. stvaranja heterogenih grupa. Zakon o inkluziji nije prvo donet za vrtiće. Italija. Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna. rana intervencija. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i Holandija. Osnovna barijera za efikasnu ranu intervenciju je u materijalnim sredstvima. Zemlje koje prpadaju drugoj kategoriji imaju višestruk pristup inkluziji. godine. One nude razne službe između dva sistema ( specijalnog i redovnog školstva ). Švecka. U prvu kategoriju se ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje. informaciona komunikaciona tehnologija u obrazovanju učenika sa ometenošću.4. dok je legalna osnova za proces inkluzije na širem planu ustanovljena znatno kasnije. Francuska. Ovakav koncept su prehvatile: Španija. Portugalija. Za to vreme deca sa posebnim potrebama mogu steći iskustvo zajedno sa redovnom populacijom dece u skoro svakoj Austrijskoj provinciji. Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene ka redovnoj školi. Srbija i Crna Gora. Analiza modela obrazovanja učenika sa ometenošću u Evropi Austrija U Austriji se rana intervencija smatra prvim korakom ka inkluziji. Ovo rešenje smatra se prelaznim. Prvi pilot projekat za inkluziju na predškolskom nivou pokrenut je u Insbruku 1978. Island. Litvanija. Velika Britanija. Nemačka. Luksenburg. Švajcarska. Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu politiku u pravcu uključivanja ( inkluzije ) učenika sa ometenošću u redovne škole. Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. ali za svoj rad mora da koristi dodatni prostor i opremu. Inkluzivno obrazovanje. Inkluzivna edukacija se bazira na radu sa različitom decom. Austrija. pa je i u materijalnom pogledu skuplje: vlada uverenje da kada postanu potpuno inkluzivne predškolske ustanove ne troše više sredstava na integrisanje dece sa smetnjama u razvoju. zbog nedavne izmene politike napuštaju ovaj obrazovni sistem I kreću se prema drugoj karakteristici (višesmerni pristupi inkluziji). tako da se često pristupa alternativnim rešenjima (rad u malim grupama). Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska.

učenje kroz kritičko osvešćivanje. Školski dokument iz 1993. Razredni i specijalni nastavnik rade kao tim. Tradicionalni metodi nastave postepeno se zamenjuju otvorenijim formama učenja (učenje kroz igru. Posvećeni roditelji su bili u kooperaciji sa nastavnicima i edukatorima mnogo godina. Godine je doneo značajnu promenu: od tada pa nadalje roditelji imaju izbor da li žele da njihovo dete pohađa redovnu ili specijalnu školu. obrazovnim iskustvom i sposobnošću za učenje. U vreme kada su deca sa posebnim potrebama morala da idu u specijalne škole. godine kojim se organizuje specijalno obrazovanje dopušta se i promoviše mogućnost da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovni sistem formalnog obrazovanja kroz tri forme: a) potpunu permanentnu inkluziju b) parcijalnu permanentnu inkluziju c) privremenu inkluziju. Dodatno obrazovanje uključuje specifične kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida. godine zakonom je dopušteno deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju osnovne. što je dovelo da deca i adolescenti sa posebnim obrazovnim potrebama budu uključeni u osnovne skole i niže srednje škole. Belgija Državnim dekretom iz 2004. Zastupljen je i individualni rad sa svom decom. Profesionalci iz patronažnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična oštećenja. Indikator za finansiranje je broj učenika sa ometenošću. usklađen sa sa njihovim razvojnim odlikama. Broj predavanja varira od nekoliko nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne pedagogije. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne komisije u školama. Tokom '80-ih godina pokrenuto je više pilot projekata za inkluziju na školskom nivou. Potpuna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola je besplatan prevoz od škole do kuće  obezbeđen 34 . opstine su im pružale povremenu podršku za decu sa poremećajima u ponašanju i sa govornim poremećajima.Takav rad zahteva znatne pedagoške i terapijske napore i uvođenje novog kurikularnog koncepta koji zadovoljava individualne potrebe sve obuhvaćene dece. partnersko učenje…). sluha. godine da pohađaju srednje škole. U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. Nekoliko modela obrazovanja za decu i adolescente sa i bez poteškoća su testirane u pilot projektima. a od 1997. Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obezbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz patronažnih službi. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. planiraj i orgaizuju obrazovni rad. Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog plana raznih pedagoških akademija u devet federalnih provincija. Od 1993. Tokom 80’ih godina pokret roditelja u Austriju je imao za cilj inkluziju dece sa posebnim potrebama i teškim problemima u učenju u redovne osnovne škole. fizičkim ili govornim oštećenjima i u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama.

a ostatak programa u specijalnim školama tokom cele školske godine  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće. Posebna pažnja se posvećuje radu sa roditeljima i kontinuiranom profesionalnom obrazovanju stručnjaka. Sistem formalnog obrazovanja je toliko fleksibilan da dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika. ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja. savete i pomoć razrednom nastavniku. Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći razrađuju metode rada i obezbeđuju obrazovne programe.  protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi:o plan inkluzijeo dosije učenikao ciljeve inkluzijeo podatke o neophodnoj specifičnoj opremio podatke o specifičnostima transportao delove koje je neophodno isključiti iz uobičajenog programao metode komunikacije između redovne i specijalne školeo definisane smernice saradnje tima za podršku iz specijalne škole i nastavnika u redovnoj školio definisane smernice organizacije inkluzije u redovnoj školio dogovor o pristanku službe za vođenjeo dogovor o pristanku roditeljao mišljenje transportne komisije  Jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije Parcijalna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju određena predavanja u redovnim školama. Privremena inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama tokom dela školske godine. Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za vođenje učenika. U procesu učenja se primenjuju različite metode i načini organizacije. Stečena znanja čine nastavnike kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju redovne škole. kao što je na primer znakovni jezik. a ostatak programa u specijalnim školama  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kućeCelokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim. a sve više pružaju direktnu pomoć rzrednim nastavnicima i školi. servis za vođenje. Akcenat se i kod stručnjaka u obrazovanju i kod dece stavlja na timski rad. ČEŠKA REPUBLIKA Na svim nivoima obrazovanja danas se u praksi primenjuju dve alternative: 35 .Ono podrazumeva i sticanje specifičnih znanja o učenicima sa oštećenjem vida. Specijalni nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i 420 časova praktičnog rada u školi. Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko regiona. Oni obezbeđuju informacije. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija. roditelji i tim nastavnika. sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim tehnikama. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. što se proteže na više godina. a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa ometenošću.

pa je na osnovu preporuka pedagoških i psiholoških savetovališta Ministarstvo obrazovanja organizovalo programe u oblastima: 36 . Glavni cilj je obrazovanja osoba sa ometenošću je pružanje kvalitetnog obrazovanj. Finansiranje može biti indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti. npr. što znači da finansiranje nije dodeljeno opštinama već regionima. a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama b) Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama. Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju i pomažu nastavnicima i roditeljima. Učenici u inkluzivnom obrazovanju dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama. provincijama. Na regionalnom planu obavljan je monitoring.  razvoju regionalnih i lokalnih programaInkluzija se shvata kao proces. specijalistički kursevi uključuju opšte i specifične predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavikovom izboru. DANSKA Osnova za donošenje zakonske regulative u vezi inkluzije bio je trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) realizovan na regionalnom i na nacionalnom planu. ali ima otpora i kod nastavnika i roditelja. davana je podrška i doprinos:  obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje zdravstvenog i obrazovnog sektora  saradnji socijalnog.a) Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole. poštujući njegovu ometenost i stepen aktivnosti. U ovoj zemlji važi princip " direktnog ulaganja sredstava". Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji imaju lakšu ometenost. Dodatno obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. teškoće u učenju. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju. Ministarstvo za obrazovanje. nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa ometenošću. Obazovanje za nastavnike u specijalnim školama se odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za obarovanje učenika sa ometenošću. Glavni naglasak je na učenikovim snagama i individualnim mogućnostima razvoja. Za nastavnike redovne osnovne škole. Obučavanje uključuje opšte informacije o ometenosti. govorni poremećaji itd. razredima ili školama Osnovna barijera za inkluzivno obrazovanje je u materijalnim sredstvima (novčane nadoknade za dodatne stručnjake. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom. Obrazovanje se stiče na Defektološkom fakultetu. i jednake šanse za uklanjanje prepreka za ostvarivanje maksimalnog nivoa obrazovanja glavni cilj je socijalna inkluzija i socijalna integracija osoba sa ometenošću. arhitektonske barijere u školskim zgradama). Glavni cilj edukacije dece sa posebnim potrebama je da im se pruži jednaka mogućnost za uspečno i efektivno obrazovanje u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. oblastima i grupama škola. Obim sredstava zavisi od mišljenja stručnaka o potrebama učenika. Pomoć se pruža preko specijalno obrazovnih centara ili preko savetovališta. Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika.

Oni po potrebi saradjuju sa nastavnikom u učionici. kao alternative se nude rad u malim grupama. kao i rad u specijalnim grupama. Cilj ovog kursa je da se obezbede posebna znanja koja se odnose na učenike sa teškoćama u učenju kao i pompć u prevazilaženju teškoća koje proizilaze iz ovakvih potreba. 2. Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu. Ako to nije moguće. regionalnom i lokalnom nivou i njihovoj statističkoj obradi 37 . Ove državne specijalne škole se po potrebi bave i rehabilitacijom dece predškolskog uzrasta i preraslih osnovaca sa smetnjama u razvoju. Inicijalno obrazovanje se stiče u toku četrdesetočasovnog kursa. Proces inkluzije doprineo je: 1. odeljenjima ili školama. FINSKA Reforma obrazovanja ’90-ih godina dovela je do decentralizacije sistema obrazovanja. za vreme časa. menadžmenta znanjem Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno zaposleni u redovnoj školi. Što se više sredstava izdvaja za specijalne škole i razrede to manje sredstava za inkluzivne službe. 3. Druga mogućnost pomoći je " grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima potrebna pomoć za nekoliko predmeta. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradinji sa redovnom školom. provincijama i grupama škola.Obaveza lokalnih vlasti i redovnih škola je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja. 5. Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na lokalnu zajednicu. Prikupljanju komparabilnih podataka obradi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju na državnom. što je omogućilo osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola. Kurikulumom je predviđena služba za dobrobit dece koju moraju da obezbede lokalne i školske vlasti 3. školu i učenike i njihovoj primeni u saradnji sa različitim interesnim grupama 4.1. Za rad sa učenicima sa ometenošću u ovoj zemlji je neophodno profesionalno iskustvo od dve godine. 8. 7. 4. Osam škola specijalizovano je za opšte obrazovanje dece sa specifičnim smetnjama u razvoju. 2. b) sredstva se ne dodeljuju opštinama već regionima. 6. Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja Saradnje škole i roditelja Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju Koordinacije obrazovanja i dokolice Predškolskog obrazovanja Raspodele odgovornosti i zadataka. Finansiranje učenika sa ometenošću se vrši na dva načina: a) opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika biti upotrebljeni.

Studije uključuju predavanja. njegovih roditelja. školi ili učeniku. odnosno 35 studijskih nedelja.Ministarstvo daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne. uglavnom kroz predavanja. sluha.Od ‘80-ih godina u okviru pilot projekata deca sa smetnjama u razvoju se integrišu u redovne škole. Ponuđena je i izborna obuka koja. Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola. Vlada dodeljuje sredstva opštinama a opštine imaju glavnu odgovornost za raspodelu sredstava. Ukoliko se odabere obrazovanje za rad sa učenicima sa ometenošću onda se stiče naziv specijalnog nastavnika. Za niže i srednje obrazovanje nastavnici izrađuju jednu studiju nedeljno. što je kao opšti standard prihvaćeno od 1990. uglavnom pružaju pomoć učenicima sa ometenošću. državne institucije. Opštine odlučuju kako će fodovi biti upotrebljeni.Konferencija Ministarstva obrazovanja i Ministarstva Kulture . zavisno od fakulteta. poučavanja i davanja podrške radi prevencije isključivanja dece sa smetnjama u razvoju. univerzitetski i istraživački centri 6. nastavniku. praktični rad i posećivanje škola. Takođe postoje i grupe " za pomoć učenicima " kako bi se osigurali dobri obrazovni uslovi i kontrolisao napredak svakog učenika pojedinačno. U zavisnosti od lokalne obrazovne vlasti. NEMAČKA Od ‘60-ih godina u Fedaralnoj Republici Nemačkoj ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju . Ovakvo obrazovanje uključuje specifičnu obuku za specijalne razredne nastavnike koji rade saučenicima oštećenog vida. osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Vaspitači i razredni nastavnici imaju 1-2 studije nedeljno. Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju u kojima učestvuju privatna lica. godine. fizičke i intelektualne poremećaje. Specijalni nastavnici. zavisno od fakulteta može uključiti dodatna predavanja za predškolsko.KMK. koji su stalno zaposleni u školi. srednje stručne ili opšteobrazovne školeKMK skreće pažnju na:  iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju  podizanje  značaj  razvoj rane intervencije koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovanog na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala  adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja 38 . Ovde važi decentralizovano finansiranje učenika sa ometenošću. Veći broj specijalnih škola i razreda istovremeno znači manje sredstava za inkluzivne službe. svih nastavnika i svih stručnjaka koji su uključeni u pripremanje individualnog obrazovnog programa koga treba implementirati u redovne škole. Ove grupe čine svi profesionaci i direktori škole. lokalne vlasti. Pokretanju više projekata za razvoj produktivnih modela učenja. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje 12-18 meseci. pomoć može pružiti prosvetni savetnik. Uključuju se svi nastavnici od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja.5. školski socijalni radnik ili školska medicinska sestra. Tim za " dobrobit učenika " podrazumeva saradnju učenika.

 saradnju KMK podstiče razvoj različitih aspekata obrazovanja u inkluzivnom okruženju sa heterogenim grupama.  fleksibilizaciju  davanje  davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju svih osoba i institucija uključenih u ovaj proces. Favorizuju se: a) otvorenije  učenje forme poučavanja i učenja: u grupama dece različitog uzrasta zadataka  diferenciranje  nedeljne  izmene  učenje promene rasporeda časova individualnih i grupnih aktivnosti svim čulima… b) Kurikulum umesto rigidnih zadataka garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja s obzirom na individualne obrazovne potrebe kroz:  prilagođavanje  razvoj učenja i poučavanja interesovanjima učenika škole kao prostora za život lokalne zajednice kao prostora za učenje… institucija za obrazovanje: patronažne službe nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja  razvoja c) Razvoj  stvaranje  edukovanje  zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici… Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć učenicima i to na nivou preventivnih mera. brigu  brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanjaCilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama:  podizanjem kvaliteta i širenjem mreže za inkluzivno obrazovanje. spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i za obrazovnu saradnju između 39 . podrške unutar formalnog sistema obrazovanja.

Oni indirektno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. Sa učenicima rade u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba. informisanje ostalih učenika.Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. VELIKA BRITANIJA Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju. Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji su članivi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Za rad sa decom sa ometenošću neophodno je dvogodišnje iskustvo. Oni pomažu učenicima u toku časa u učionici. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve godine. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet godina. Nema posebnih propisa o programima nastavniče obuke za rad sa decom sa ometenošću. Škole su u obavezi i da obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju bez obzira da li su ona uključena u školu ili ne.redovnih i specijalnih škola. Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama a pokazatelj je broj učenika sa ometenošću. kao i za saradnju između škole i porodice. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija. oštećenje vida i problemi u ponašanju. Teorijska znanja se stiču na fakultetu. Specijalni nastavnici pohadjaju jednogodišnji kurs koji pokriva specifična znanja i praktičnu obuku. Izrada i implementacija individualnog obrazovnog plana je glavni zadatak specijalnog nastavnika. Finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijanih ustanova.Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima vida. Finansiraju se inkluzivni programi preko ustanova koje su za to zadužene. 40 . provinicijama. npr: teškoće u učenju. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta. traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike. plus dve godine praktične obuke u školi. sluha ili motorike. Sredstva za finansiranje učenika sa ometenošću se ne dodeljuju opštinama već regionima. školske ekskurzije) bez obzira da li su ona uključena u školu i li ne. a praktična obuka podrazumeva pohadjanje lokalnih škola. Italija Specijalni nastavnik je član tima škole i pruža pomoć učenicima sa ometenošću u redovnim školama. intelektualna ometenost. Zaduženi su i za diferencijaciju nastavnih programa. Dodatno obrazovanje je obavezno. GRČKA Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalih škola. Budući nastavnici svoje znanje mogu sticati tokom inicijalnog obrazovanja u trajanju od četiri ipo godine na fakultetu. Redovne škole su u obavezi da ne vrše bilo kakvu diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju kroz kurikulum (domaći zadaci. Nastavnici koji rade sa slepim i gluvim učenicima dobijaju jedan dodatni semestar. Obrazovanje nastavnika za rad se decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i posećivanje m specijalnih škola.

oštećenjem vida i ometene dece su u redovnoj školi. u toj grupi dete ostaje dok ne napuni 6 godina i ne krene u osnovnu školu. Ako opštine dodele više sredstava specijalnim školama i specijalnim razredima. Dodatna obuka uključuje praktična znanja za predavanje učenicima sa ometenošću kao i strategije pomoći nastavnicima. onda će inklizivne službe dobiti znatno manje sredstava. Briga o deci školskog uzrasta sastoji se od dnevnog boravka i brizi o detetu kad god je potrebna „out-of-school centres”. Postoje i specijalne škole koje pohađaju gluva deca sa teškoćama u mentalnom razvoju. Predškolsko je forma škole koja je bazirana na volonterskom radu ali je u okviru državnog školskog sistema. dnevni boravak i „otvoreni“ vrtić. Uporedo sa nacionalnim programima postoje i specijalno dizajnirani. Predškolski sistem sastoji se od vrtića. U ovoj zemlji opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika sa ometenošću biti upotrebljeni. Zaključak Na osnovu izvedene analize modela obrazovanja dece sa ometnošću u 10 evropskih zemalja možemo doneti određene zeključke. “Sami” škole. Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću je u okviru opšteg obrazovanja ili kao dodatno kroz specijalne kurseve. Deca sa ometenošću su obuhvaćena obaveznim obrazovnim procesom na nivou predškolskog. sluha ili govora. Obavezno školovanje se sastoji od osnovne i “niže” sednje škole. Mada gluva deca i deca sa teškim oštećenjem sluha pohađaju specijalne škole. užina. Trajanje i sadržaj ovih kurseva varira između različitih visokoškolskih ustanova. te škole imaju devet razreda. Svi ovi programi obezbeđuju osnovna znanja za dalje više školovanje. specijalne škole za učenike oštećenog vida. 41 . Opštine su odgovorne za obezbeđivanje i finansiranje pomoći školama. Školovanje dece sa ometenošću finansira država direktno ili preko opština. Specijalni nastavnici u školama zaduženi su za pomoć učenicima sa ometenošću. i za posebne potrebe učenika sa poteškoćama u učenju. Nepostoji jedinstven evropski model obrazovanja učenika sa ometenošću. Obučavanje tokom rada je obavezno za sve nastavnike. Viša srednja škola je podeljena u sedamnaest trogodišnjih nacionalnih programa. Opštine su u obavezi da deci obezbede mesto u predškolskoj grupi od jeseni. Većina dece sa oštećenjem sluha. Školovanje je besplatno i roditelji ne snose troškove školskog pribora i materijala. Stručno usavršavanje se organizuje na nivou opštine u saradnji sa Nacionalnim institutom za obrazovanje učenika sa ometenošću. i školski uzrast za učenike od 6 do 12 godina. Specijalne škole imaju deset razreda i nastoje da obrazovanje bude što približnije redovnom obrazovanju. osnovoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. Specijalne škole su dostupne i za decu koja imaju samo teškoće u mentalnom razvoju. individualni programi. Način finansiranja takođe određuju opštine. Postoje i specijalne škole koje pohađaju tesko ometena deca koja ne mogu pohađati klasične specijalne škole. regiona ili škola. zdravstvenog osiguranja i prevoza.Švedska Švedski sistem brige o deci uključuje predškolske aktivnosti za decu od 1 do 6 godina starosti.

..Grčka...................................................Madjarska.............................Nemačka........Finska...............................................Kosovo.......................Danska................Italija.. Način obrazovanja specijalnih nastavnika je različit i kreće se od posebnih fakulteta preko specijalističkih ili poslediplomskih studija ili kurseva..........V..15 5) INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA (Hrvatska...........Švedska).......................Specijalni nastavnici rade sa učenicima u redovnoj ili specialnoj školi..........17 6) INKLUZIJA U EVROPSKIM ZEMLJAMA (Austrija....CG)...Bosna.31 42 .................................Češka........Rumunija....Belgija.......7 3)SALAMANKA DOKUMENT...................2 2)OPŠTI PRINCIPI I RAZGRANIČENJA........................11 4)EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJE...............Britanija......... -LISTA SEMINARSKIH RADOVA- 1) MODELI INKLUZIJE.........Bugarska.....................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful