FASPER 2010/11

-INKLUZIJA-INTEGRACIJA(SEMINARSKI RADOVI)

1

MODELI INKLUZIJE Uvod
Inkluzija je pristup u kojem se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. No, bez obzira na individualne različitosti svi želimo biti voljeni, osećati pripadnost, želimo raditi i biti poštovani. Zadovoljstvo vlastitim životom i prihvaćenost od ljudi kojima smo okruženi neosporno čine ključne elemente kvalitete života. Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da reaguje na način kojim će podsticati razvoj cele zajednice, time što će svaki njen član imati važnu ulogu i biti poštovan. Sama primena inkluzije u praksi mozda se najbolje vidi na primeru socijalnog modela pristupa hendikepu. U okviru socijalnog modela na osobe sa hendikepom se ne gleda kroz hendikep, ne akcentuje se
sta neko ne moze, vec se na osobe koje su na neki nacin razlicite gleda kroz mogucnosti potencijale, intrese i prava. Socijalni model polazi od prtpostavke da su polozaji osobe i diskriminacije prema razlicitim ipak drustveno uslovljeni. Odnosno prepreke i predrasude koje drustvo stvara su te koje ne pruzaju jednake mogucnosti i koje i dovode osobe sa hendikepom u polozaj hendikepa. Socijalni model podrzava inkluzivno obrazovanje i suprotstavlja se medicinskom modelu koji posmatara dete sa posebnim posebnim potrebama kao proizvod personalne deficijencije. Stavovi prema osobama s teškoćama u razvoju zadnjih se tridesetak godina polako menjaju.

U okviru socijalnog modela javlja se model inkluzije. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, nego uvažavanje različitosti svakog pojedinca. U tome i jeste njena vrednost, jer nam kroz razvoj opste tolerancije prema individualnim razlikama i potrebama omogućava širenje spoznaja, obogaćivanje iskustava. Inkluzija svakom pojedincu pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Osnovni cilj inkluzije je sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa razlicitim oblicima hendikepa ili bilo kakvim drugim razlikama u siru socijalnu sredinu i sve redvne drustvene tokove i izjednacavanje prava tih osoba sa pravima svih ostalih clanova neke drustvene zajednice.

Predlaze se sledeci model obrazovanja ucenika sa posebnim potrebama :

2

Vise i visoko obrazovanje -+Specijalno obrazovanje Obrazovanje odraslih Delimicno inkluzivno Srednje obrazovanje Inkluzivno obrazovanje Osnovno obrazovanje

Predskolsko obrazovanje
--------------

Tri osnovna praralelna sistema (inkluzivni,mesoviti, specijalni)treba da budu tako kompatibilni, koordinirani , elasticni i fleksibilni da omogucavaju lak prelazak ili klizanje iz jednog u drugi u oba smera. To znaci da u nekom trenutku svog obrazovanja ucenik sa posebnim potrebama koji je dobro pripremljen u programu specijalne skole moze lako preci u redovnu skolu i obrnuto. Ako se pokaze da ucenik sa ometenoscu ne uspeva u redovnom sistemu obrazovanja moze preci u specijalni. Ovaj model ima svoju vertikalnu ( linearnu) dimenziju i horizontalnu ( razgranatu) dimenziju. Vertikalna prohodnos sistema organizovana je u skladu sa uzrastom, sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da je sistem razradjen tako da vertikalno , kontinuirano, povezuje nivoe od predskolskog obrazovanja na koje se nadovezuje osnovno skolsko, zatim srednjoskolsko,vise , visoko i na vrhu obrazovanja odraslih osoba sa posebnim potrebama. Horizontalna prohodnost je zasnovana na principu razgranavanja i deversifikacije kako bi se sto vise uvazile posebne potrebe , razlicitosti i specificnosti pojedinih ucenika kojima bi se pronaslo adekvatno mesto u horizontalnim opcijama. Horizontalna prohodnost omogucava tri generalne opcije i unutar njih mnoge modalite i varijatete.Opcije su: inkluzivno obrazovanje ,delimicno inkluzivno obrazovanje i specijalno obrazovanje
3

Delimicno inkluzivno obrazovanje ima dve osnovne varijante : 1)posebno odeljenje pri redovnim skolama koja ne bi bila svedena samo na fizicko prisustvo ucenika uz redovna odeljenja vec bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u nastavi sa ostalim ucenicima iz pojednih predmeta(fizicko , likovno i muzicko vaspitanje). Takodje bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u vannastavnim skoliskim aktivnostima ( sekcije , radionice ). Pojedinim ucenicima iz ovih odeljenja koji su uspesniji na odredjenim predmetima a mogu se uklopiti u redovnu nastavu iz tih predmeta treba organizaciono obezbediti tu mogucnost. 2)Posebana odeljena pri specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje, habilitaciju i rehabilitaciju) kojima ce iz nekih predmeta biti organizovana zajednicka nastava sa vrsnjacima iz susedne redovne skole, kao i mogucnost da pojedini ucenici pohadjaju neke casove u redovnoj skoli.Zajednicki se organizuju i neke vanastavne aktivnosti . Specijano obrazovanje u specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje ,habilitaciju i rehabilitaciju) zadrzalo bi se za one ucenike sa ometenoscu koji imaju teske i multiple ometenosti koje namecu tako visoke obrazovne barijere da im je potrebno izuzetno velika podrska i tesna povezanost obrazovanja sa habiitacijom i rehabilitacijom. Danas se evropske zemlje mogu grupisati u tri kategorije u pogledu prakse inkluzivnog obrazovanja: I grupa-inkluzivno obrazovanje 1979god-Italija je ukinula specijalne skole,u cilju ukljucuvanja ili inkluzije gotovo svih ucenika u redovno obrazovanje. U ovu grupu spadaju i Grcka,Kipar,Spanija,Portugalija,Svedska,Norveska i Irska. II grupa-mesovito obrazovanje Predstavljaju zemlje koje imaju inkluzivne skole,a zadrzale su manji broj specijalnih skola,gde se razvijaju mnogobrojne sluzbe izmedju sistema specijalnog i redovnog skolstva(Finska,Danska,Britanija,Francuska,Poljska,Ceska,Litvanija….) III-paralelno obazovanje Tu spadaju zemlje sa 2 paralelna i odvojena sistema specijalnog i redovnog skolstva koji su medjusobno povezani(Belgija,Svajcarska,Nemacka,Srbija i Crna Gora)-(Radoman,2004) -Nazalost,dosada se projekat inkluzije realizuje u 2 skole gde su se deca sa p.p. upisuju bez problema,a to su osnovne skole “Ivan Goran Kovacic” u Beogradu i “Sonja Marinkovic” u Subotici,gde su ostvareni pozitivni i izvaredni rezultati.Roditeli prezadovoljni,deca su se odlicno uklopila,a najvaznije je to sto se svi ucenici trude da pomognu svojim vrsnjacima koji imaju teskoce u razvoju.
4

kontinuiranu i učestalu komunikaciju između nastavnika i defektologa. veliki broj učenika naspram nastavnika. jedna podrška – Ovakva organizacija dobro funkcioniše tamo gde je jedan nastavnik veći stručnjak od drugog. kašnjenje u pružanju podrške učenicima koji imaju poteškoće. moguće instruktivne strategije.Modeli inkluzije: Model konsultacije – U školi koja ima mali broj učenika sa posebnim potrebama. Svi članovi tima rade zajedno i proširuju svoje znanje u različitim oblastima. kao i ograničene mogućnosti za rad defektologa u redovnom odeljenju. Tim se sastaje redovno. Paralelno podučavanje – Nastavnik podeli razred u grupe i podučava ih simultano. Broj učenika prema nastavniku je nizak. Nedostaci ovog modela bi mogli biti: moguć otpor u implementaciji modifikacija. Ovaj model stvara najmanje problema u organizovanju vremena. 5 . neposredne su mogućnosti za ponavljanje. komunikacija je neprekidna. Model saradnje i paralelnog podučavanja – Korištenjem ovog modela. podršku. bez obzira da li su iz redovnog ili specijalnog obrazovanja. kao i sveukupan mali broj učenika. Defektolog je na raspolaganju kako bi podučio neku tešku veštinu ili da bi pomogao učeniku(cima) u uvežbavanju tek stečene veštine. Defektolog pruža informacije o učenicima. ideje za prilagođavanje testova i kontrolnih. nastavno osoblje i defektolozi rade zajedno kako bi podučavali učenike sa/i bez posebnih potreba u zajedničkom odjeljenju. više vremena se posvećuje učenju naspram učenika koji čekaju da im se pomogne. Preporučeni su redovni sastanci prije nego komunikacija po potrebi. uspostavljajući usaglašenu komunikaciju između članova tima. Model saradnje i paralelnog poducavanja može biti organizovan na više načina: Jedan nastavnik. uspeh učenika. kao i strategije za određena ponašanja. Timski model se prezentuje kako učitelji/nastavnici ne bi radili sami na postizanju uspeha sa svojim učenicima. a problemi u ponašanju mogu biti minimalni. Oboje su odgovorni za planiranje i pružanje instrukcija. i disciplinu. ovaj model bi bio veoma odgovarajući. Učenici dobivaju gradivo koje odgovara uzrastu. kao i manji broj učenika prema nastavnicima. prisutna je podrška nastavniku. kao i moguće prilagođene instrukcije. Učenici će imati dva nastavnika kojima mogu postavljati pitanja i dobiti pomoć. ocenjivanje. Timski model – Defektolog je određen za tim jednog od devet razreda sa vremenom za dogovore i planiranja za tim jedan put sedmično. Ovo je nenapadni pristup koji učenicima sa posebnim potrebama stavlja na raspolaganje bar dva učitelja/nastavnika koji im mogu pomoći oko problema sa gradivom.

Mogućnosti za ponavljanje su neposredne. dok drugi nastavnik ponovo podučava malu grupu učenika koji imaju problema sa sadržajem. broj učenika prema nastavnicima je mali nastavnici postaju stručnjaci u predmetu. Timsko podučavanje – Nastavnik i defektolog rade zajedno kako bi celi razred podučili istom gradivu.Stacionirano podučavanje – Ovaj model deli sadržaj i učenike tako da se učenici ili nastavnik rotiraju na kraju materije. Nastavnici kruže razredom pružajući trenutnu pomoć. Ovo je idealno za predmete koji se predaju po materijama ili gde redosled nije važan. tako da je broj učenika i nastavnika mali. Alternativno podučavanje – Jedan nastavnik vodi alternativnu aktivnost ili obogaćuje materiju.asistenata u nastavu koji na casu paralelno uz nastavnika pomazu ucenicima sa posebnim potrebama • povremenim izdvajanjem ucenika sa posebnim potrebama u male grupe sa kojima radi specijalno obucen nastavnik • povremenim individualnim radom sa ucenikom koji je osmislio strucni tim skole u koji je ukljucen i defektolog • obrazovanjem u odeljenju sa drugom decom a rehabilitacionim i habilitacionim tretmanom u specijalizovanoj ustanovi drugim oblicima pomoci i dodatne podrske Opsti principi i razgraničenja inkluzije i integracije INTEGRACIJA I INKLUZIJA Ova dva termina često koristimo kao sinonime. Inkluzija se ne bi mogla sprovoditi bez odredjene podrske u razlicitim vidovima : 1)posebnom podrskom nastavnika ili vaspitaca dok radi sa citavim odeljenjem • uvodjenjem saradnika . a međusobna komunikacija je stalna. Na ovaj način postajemo neprecizni te bi bilo korisno bliže definisati njihova značenja. Ovakav dizajn je prikladan za matematiku i fiziku gde se puno puta ponavlja usvojeno. godine: 6 . Integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978.

Inkluzija se vezuje za detetovo pravo da bude deo lokalne zajednice koja gravitira lokalnoj školi. Ujedno je to i proces izgradnje školske zajednice koja prihvata. da bude respektovano u celini (onakvo kakvo ono jeste) i da mu bude pružena upravo ona vrsta podrške koja je detetu potrebna da bi pohađalo lokalnu školu. da uvede nove strategije nastave i učenja. Preduslov je posvećenost svih zaposlenih u školi(nastavnika. ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i lokalne škole je izignorisana.To je kontinuirani proces promene etosa škole. Inkluzija nije statična kao integracija. Ciljevi moraju biti uključeni u školski razvojni plan za period od 5 godina. Organizacija ‘Roditelji za inkluziju’ pomaže često i roditeljima koji nisu ostvarili kvalitetan odnos sa svojom decom koja imajusmetnje u razvoju. a njihovo ostvarivanje se mora pratiti. što zahteva pažljivo planiranje nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa. te se deca mogu upoznati/družiti. da usmeri buduću organizaciju i menadžment škole ka maksimalnoj participaciji učenika sa smetnjama u razvoju. Sve forme integracije podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama. godine vide integraciju kao efikasno korišćenje postojećih resursa.Prostorna integracija : Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu. Budući da lokalne škole nisu organizovane na ovaj način. škole moraju da prepoznaju činjenicu da je najveći deo njihove dosadašnje prakse bio zasnovan na ‘medicinskom modelu hendikepa’. zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. Zakoni iz 1981. direktora). potrebno je njihovo restruktuiranje. koje ostaju uglavnom neizmenjene. 7 . Funkcionalna integracija: Postoji zajednička participacija u vaspitno-obrazovnom procesu. Najbolji način za otpočinjanje promena u školi je trening nastavnog osoblja od strane specijalizovanih trenera koji podučavaju strategije rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju. mora da identifikuje barijere u školskoj sredini. koji je kao ‘problem’ doživljavao nesposobnost deteta i fokusirao se na ‘popravljanje deteta’ da bi ono postalo što tipičnije. Ako neki od ovih kriterijuma nisu ispunjeni. podržava i koristi resurse koji proizilaze iz različitosti. Da bi postale inkluzivne zajednice. Dobra praksa je i formiranje grupe/tima unutar škole. Sve državne i nevladine institucije moraju pomoći školi da ostvari ovaj cilj. koji prati i evaluira rad sa pomenutim učenicima i redovno o rezultatima izveštava kolektiv. INTEGRACIJA JE STANJE INKLUZIJA JE PROCES Mnoge škole su usvojile 4 osnovna principa koji su postali smernice na njihovom putu ka inkluziji: 1.Učenici moraju biti uključeni u procese promene u školi kroz časove odeljenske zajednice. Socijalna integracija: Učenici koji pohađaju ‘specijalna odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu. ideji uključivanja sve dece iz lokalne zajednice. Škola koja pretenduje da postane inkluzivna mora usvojiti ‘socijalni model hendikepa’. uspešno obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitnoobrazovnog procesa kada su tipični učenici u pitanju. šire diskusije ili školska savetovanja. i 1993. Inkluzija je samo deo procesa unapređenja škole i razvijanja kvaliteta nastave/učenja za sve. za vreme užine i priredbi. Procesi restruktuiranja škole trebaju biti viđeni kao nastavak školske politike pružanja jednakih šansi svim učenicima. Mnogim potrebama takvog deteta se na ovaj način izlazi u susret kontinuirano i planski. roditelja i učenika. Učenici sa teškoćama u razvoju pripadaju redovnim odeljenjima i imaju pravo na podršku koja im je potrebna.

osobe sa hendikepom teško se mogu zaposliti. obrazovna inkluzija je izvesna-u nekim sredinama je već počela. Generalno. Uglavnom zbog toga što je inkluzija pitanje osećanja i stavova. plan i program se odnose i na celo odeljenje. Nastava i učenje koji su koncipirani prema inkluzivnim ciljevima. Prihvatanje i podržavanje različitih stilova/tempa učenja 6. empatija i pomoć onima kojima je potrebna. jer se promovišu tolerancija. 8 . 3. Sva deca imaju pravo na obrazovanje koje će ih pripremiti za život u zajednici.Istovremeno. Nastavni plan/program mora da ispoštuje potrebe učenika sa smetnjama u razvoju. efikasni su za svu decu. ali on mora biti integrisan u opšti plan i program (izveden iz opšteg planai programa). Škola je odraz društva. Prihvatanje različitosti kao normalne pojave / ogromnog resursa za sve učenike 4. Ovaj stav motiviše i nastavnike u redovnim školama koji se suočavaju sa novom situacijom . Naravno. Trebalo bi je introducirati u predškolskim odeljenjima uz pomoć timova za ranu intervenciju. Inkluzija u obrazovanju uključuje sledeće procese: 1.Opšta društvena inkluzija je mnogo komplikovanija.Ukoliko inkluzija startuje od najnižih nivoa obrazovanja. Birmingem. I lica sa hendikepom se prilagođavaju svojoj neposrednoj okolini u kojoj funkcionišu. lakše je inkluziju uvesti u male škole i male zajednice.Heder Mejson. Društvo nije spremno da ih tretira kao ravnopravne kandidate. Povećanje participacije učenika sa smetnjama u razvoju u realizaciji nastave kao i u aktivnostima zajednice koja gravitira lokalnoj školi 2. 4. Velika Britanija. 7. Dr. Dakle. Podržavanje pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti vodi dobiti i za tipične učenike (prosečnu populaciju).2. I ovde je odeljenski starešina nezamenljiv.u odeljenju je i dete sa smetnjama u razvoju. Izlaženje u susret potrebama svih učenika 5. Što je viši nivo obrazovanja. Evo zaključaka/rezultata rada ovih grupa: Grupa 1 1. prezentovala je sledeće definicije: Integracija Tradicionalno se odnosi na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama. te obrazovna inkluzija predstavlja temelje opšte društvene inkluzije. situacija postaje komplikovanija. Inkluzija Fundamentalni principi inkluzije su daleko sveobuhvatniji. Prihvatanje činjenice da je obrazovna inkluzija samo jedan aspekt opšte društvene inkluzije Ovu diskusiju je pratio rad unutar malih grupa. broj učenika sa smetnjama u razvoju koji se obrazuju u redovnim školamaje u porastu. 2. 4. a zatim i znanja. 3. Potrebno je prilagoditi nastavu specifičnom stilu i tempu učenja deteta. strategije podrške i podučavanja 7. Najveću odgovornost ima odeljenski starešina-on/ona mora da definiše potrebe učenika sa smetnjama u razvoju i da o njima informiše ostale predmetne nastavnike. 5. Iako stiču adekvatno obrazovanje. Individualni program je neophodan. Razgraničenje integracije i inkluzije Radionica je započela analizom definicija samih koncepata (integracije i inkluzije). Neophodno je okolinu prilagoditi velikom spektru različitih ljudskih potreba. 6. Osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz adekvatan kurikulum. biće je lakše ostvariti u društvu. Restruktuiranje kulture. prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika 3. Svi učenici sa ili bez teškoća u razvoju imaju koristi od inkluzije jer je ona neophodna komponenta kvalitetnog obrazovanja.

bez obzira na dominantnu nacinalnost stanovnika. postoji prihvatanje tipičnog a ne različitog. Sistem koji se oslanja na asistenta u nastavi ili na sveobuhvatni angažman odeljenskog starešine.Stručno usavršavanje nastavnika bitno doprinosi kvalitetu inkluzije.U svakom društvu. Svi oni koji je zagovaraju ipak moraju biti optimisti jer kao i svakom društvenom procesu i inkluziji treba vremena. Svaki nastavnik bi trebao dobiti opštu obuku o inkluziji kao temelj njegove/njene specijalizacije. ohrabruje. dok inkluzija predstavlja prilagođavanje okruženja detetu. Zaključak: Grupa inkluziju doživljava kao krajnji društveni cilj. može biti put ka inkluziji. Integracija se doživljava kao fizičko situiranje deteta u redovnu školu. Razliku između integracije i inkluzije predstavlja prisustvo/odsustvo podrške. Grupa 4 Članovi grupe se slažu da nejasna distinkcija između dva pojma (integracija i inkluzija) predstavlja u mnogim državama otvoreno pitanje. Veoma je dug put ka opštoj društvenoj inkluziji. prilagođavajući ga učeniku sa smetnjama u razvoju. te da postoji potreba za jasnijim definisanjem. ali inkluzija-ekskluzija. Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam ‘acceptance’(prihvatanje) umesto‘inkluzije’u centralnoj i istočnoj Evropi. dok se za inkluziju kaže da predstavlja socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje učenikove okoline. Grupa 2 Integracija započinje ranom intervencijom. a integraciju kao korak prema inkluziji u oblasti obrazovanja. Grupa se složila da adekvatna podrška od strane roditelja tipičnih učenika može rezultirati uspešnom integracijom bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih rešenja. ali ne učestvuje u socijalnoj razmeni. Grupa 3 Jedan od učesnika je predložio sledeću diferencijaciju pojmova: Integracija predstavlja prilagođavanje deteta okruženju.Prizor učenika okupljenih oko deteta sa oštećenim vidom koje koristi kompjuter u učionici je inkluzivni kadar. Smeštanje deteta u redovnu školu ne podrazumeva neophodnu podršku od strane sistema ili od strane roditelja tipične dece. nešto je pošlo pogrešnim tokom kada je integracija u tom odeljenju u pitanju. te da se u nekim državama ‘inkluzija’ i ne koristi jer je značenje nejasno. ne govorimo o integraciji. je odbačen kao neadekvatan. Ako se jave problemi sa tipičnim učenicima ili njihovim roditeljima. Ukoliko usporite tempo rada a samim tim i napredovanja u odeljenu. Rana intervencija je naglašena kao preduslov za uspešnu integraciju a zatim i inkluziju. ‘Inkluzija’ je širi pojam i podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao punopravnog dela društva ali i ponašanje sredine u skladu sa tim INTEGRACIJA (naglašava) Potrebe osoba sa hendikepom INKLUZIJA (naglašava) Prava osoba sa hendikepom 9 . Svaki korak napred.Nastavnik mora da prilagodi podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju obrazovno-vaspitnom procesu u odeljenju. Obrazovno-vaspitni rad u odeljenju ne treba biti podređen potrebama učenika sa smetnjama u razvoju. Grupa je pokušala semantičku analizu pojmova kroz antonime (reči suprotnog značenja): integracija-segregacija. Segregacija podrazumeva preduzimanje konkretnih fizičkih koraka za udaljavanje deteta iz sredine.dok je ekskluzija ‘mentalni stav’ koji podrazumeva da dete može ostati u istoj sredini sa tipičnom decom. Čini se da ne postoji adekvatan prevod engleske reči ‘inkluzija’ u centralno i istočno-evropskim jezicima. pa i onaj najmanji.

prijateljstvo i podrška Moć životnog iskustva Asertivnost Transformacija snage međuljudskih odnosa (saradnja. UN-Rapporteur.Menjanje (lečenje) osoba sa hendikepom Isti tretman za sve Hendikep je problem koji se da rešiti Dobiti za osobe sa hendikepom koje pruža sredina u koju su integrisani Profesionalci/eksperti Tehnike Shvatanje osećaja bespomoćnosti Učešće u tipičnim takmičenjima u svojstvu tehničke pomoći Naglasak na procesu Realizacija opšteg kurikuluma Integracija se može ostvariti Restruktuiranje škola/koledža ili organizacija Jednakost. Дакле. то је школски систем једне земље који мора бити прилагођен да задовољи потребе све деце ". imajmo san Sadržaj kurikuluma Za inkluziju se mora boriti САЛАМАНКА ДОКУМЕНТ „Сва деца и млади у свету. podrška) Naglasak na rezultatima. имају право на образовање. То није наш образовни системи који имају право на одређене врсте деце. Lindqvist. 1994) 10 . са својим индивидуалним предности и слабости. са својим надама и очекивањима.svako dobija podršku koja mu je potrebna da bi maksimalno razvijao svoje potencijale Svi imaju svoje vrednosti/sposobnosti Dobiti za sve kroz angažman svih Politička borba. (B.

почетна пружања су се састојала од специјалног образовања у оквиру сегрегација у образовању одредбе. Несрећна последица такве диференцијације. подразумева усвајање широке визије образовања за све.Увод: Више од пола милијарде људи са инвалидитетом су. који су посебно угрожени за маргинализације и искључивања. као последица психичког. Кључ за откључавање овај потенцијала се ради тако што ће се осигурати да образовање за све постаје реалност. социјална или емоционална) не може бити дискриминисана. физичког или сензорног оштећења. стварајући спектар потребе свих ученика. како са становишта људских права тако и са становишта ефикасности. често је додатно искључење. У прошлости. Историјски гледано. особа са инвалидитетом било које врсте (физичка. Ове особе су често ограничена на физичке и друштвене препреке. Деца са инвалидитетом пре Саламанке: Развој специјалне едукације Деца са инвалидитетом су увек били међу последњима у приступу образовања без обзира на то у којој земљи се гледа. Инклузија као што знамо данас има своје корене у специјалном образовању ученика. напори су се састојали од специјализованих програма. дакле. иако је добро замишљено. Шездесетих и седамдесетих. што их искључује из друштва и спречава их да активно учествују у развоју својих нација. Око 80 одсто инвалида светске популације живи у земљама у развоју. прикладности одвојеног система образовања је био изазов. институција и стручњака васпитача. Тренутна стратегија и програм нису били довољни да задовоље потребе деце и младих са сметњама у развоју. Дакле. У последњих неколико година. Инклузија. деца са инвалидитетом су третирани као "важећи" или инфериоре и особе којима је потребна веома посебна заштита и на тај начин не треба 11 .

а више од 80 милиона ове деце живе у Африци. а не у сарадњи са децом. првобитно је наведено у сусрет потребама ученика. То је довело до преко потребне сарадње између два система. Такав модел је најчешће посматран у већини земаља. Овај облик образовања представља напор да се обезбеди образовање у више "нормално" окружење. Ова концептуализација је довела до искључења и изградње институција за смештај ове деце. Низ смена од фокусирања на инвалидно дете као проблем да се фокусира на промене у управљању учионице. који су били традиционално искључени из школе. Упркос охрабрујућем развоју.да буде у могућности да имаја користи од образовања. открива изненађујуће промене у учењу. систему и не требају се раздвојити. касних седамдесетих и раних осамдесетих година био је подстакнут прогресивном образовном идеологијом. је систем образовања за децу са инвалидитетом у оквиру редовних школа. Помак ка бољем разумевању довело до евентуалног веровању да сва деца припадају истој школи. Деведесет одсто њих живи у ниским или ниже средње развијеним земљама. почео је да буде познат као специјално образовање. Образовање са специјалним потребама. које има своје корене у специјалном образовању. Друга фаза овог развоја је преузела облик Образовање са специјалним потребама. У овом приказу. Међу 12 . заједничка карактеристика ове одредбе образовања је у томе што је био понуђен у посебна одељења. дете је криво што не може да се користи образовање. Рођење инклузивног образовања Инклузивно образовање. Незадовољство и напредак ка интеграцији изазвали су захтеви за радикалне промене у многим земљама. или су на други начин маргинализовани у учионици. Оно што је алармантно је безброј друге деце у оквиру школског система биће искључени од квалитетног образовања. која је почела на Западу. Паралелни систем образовања на традиционални начин која се развила. још увек постоји око 130 милиона деце које не похађа школу. Интеграција. Међутим. Један од главних проблема са противницима ка интеграцији у вези са начином на који ученици долазе треба да буде означен као да имају посебне потребе.

чији су примарни циљеви 'инклузија' деце са посебним потребама. Ово је поставиоло темеље за Саламанка конференције и створила се повољна клима за укључивање. Кораци који треба да буду предузети јесу да се обезбеди једнак приступ образовању за све категорије време. признајући могућност да се прилагоде ове добре праксе. укључујући наставнике и родитеље да раде на "Школи за све" и поставе темељ за нове образовне законе. Шпанија је кренула на велики пројекат "Интеграција у школама". 13 . Ипак се признаје да су у неким случајевима одређена деца са сметњама у развоју захтевају додатну подршку изван учионице. У Саламанци се помињу разне искљученије и маргинализование групе. Циљ инклузије је да превазиђу низ препрека које делотворно утиче на децу. која реагује на широк спектар потреба ученика остварио. 3. Инклузија сужи да обезбеди учешће све деце у највећој могућој мери у образовном систему. Асфалтирање пута за укључивање почела током 1990. неколико семинара и консултација су организовани доносилаци одлука за посебне потребе образовања.Укупно 92 владе и 25 међународних организација су се сложили око новог успеха да инклузивно образовање буде норма и усвоја се оквир за акцију која је у обичним школама требало да обухвати сву децу. велики број одустајања пре него што заврше основно образовање. како би се дијалог о стварању инклузивног школе.5).г Јомтиен Светска конференција о образовању за све. као саставни део образовног система"(чл. Може се рећи да је Изјава из Саламанке (1994) ставила на дневни ред подршку перспективе људских права у томе што је изјавила да су укључивање и учешће од суштинске важности за људско достојанство и уживање и остваривање људских права. UNESCO. За то Након овог састанка. и почела да мобилише и обучи образовне заједнице. UNESCO (Изјава из Саламанке (1994) позвао је међународну заједницу да подржи приступ о инклузивним школама и да почне да спроводи практичане и стратешке промене. Светски лидери су искључења из образовања прокоментарисали тако сто су рекли да је "учење потреба инвалида захтева посебну пажњу. позвао Шпанију да подели своја искуства са земљама у развоју на високом нивоу у састанку одржаном у октобру 1991 у Генералној конференцији.онима који се уписују у основну школу. особа са инвалидитетом.

Ова изјава је вероватно најзначајнији међународни документ који је икада појавио у специјалном образовању. културама и заједницама.26 ." (Изјава из Саламанке.Универзална декларација о људским правима). као и смањење искључености у и од образовања.. Школовање треба да буде бесплатно бар у основним и основне фазе. уз заједничку визију која обухвата сва деца на одговарајући узраст и уверење да је одговорност редован систем да образују сву децу Иако Дакар оквир за акцију (УНЕСКО 2000).. наставити да пружа вредану референтну тачку за све оне који учествују у лобирању за инклузивно образовање. пружају највише. користи техничке и финансијске подршке за тестирање нове оријентације у настајању. структуре и стратегије. документ произведен као резултат УНЕСЦО-конференције одржане у Саламанки. у 1994. Било је значајних резултатата из Саламанке у којој тридесетак земаља. већ као могућности за обогаћивање учење. Оно треба да унапређује разумевање. Она тврди да редовне школе са инклузивном оријентацијом јесу: 14 . У основи инклузивно образовање је људско право на образовање. Међу њима су били резултати развоја број публикација и пратеће материјале за менаџере и администраторе као и индекс за инклузију индикатора који обезбеђује да се помогне школама у креирању инклузивне културе. "Свако има право на школовање . трпељивост и пријатељство међу свим народима." Инклузија се види као процес решавања и реаговање на разноликост потреба свих ученика кроз повећање учешћа у учењу. као и да даље активности Уједињених нација за одржавање мира "(чл. Образовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода. као и стварање заједница за изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. Дефинисање Инклузије UNESCO ставове укључивање као "динамички приступ одговорити позитивно на ученика разноликости и видим индивидуалних разлика не као проблем. изречено у Универзалној декларацији о људским правима у 1948 који наводи да. Основно образовање је обавезно. То подразумева измене и модификације у садржају. расним и верским групацијама. члан 2)...Изјава из Саламанке је проглашена: "Редовне школе са инклузивном оријентацијом су најефикасније средство у борби против дискриминације. приступима.

да би се стекла почетна искуства. које треба да пронађу у начинима за образовање све деце.. (4) Изразито се подржава размена искуства са земљама које имају инкузивно образовање. Сугерисан је развојни пилот пројекта у овој области. изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. укњучујући и децу која имају озбиљне развојне потешкоће 3)Образовање стратегије треба базирати на принципима инклузивног образовања. да школе могу да: ". као и начине учествовања локалне заједнице и родитеља у доношењу одлука везаних за инклузивне пројекте (6) Стратегије везане за рану првовремену дијагностику и радно оспособљавање деце са сметњама у развоју заслужују већу пажњу у оквиру инклузивног образовања." Дакле Саламанка документ је од посебног значаја за изједначавање особа са посебним потребама. (5) Потребно је развити организме планирања. основни и током рада. пруже ефикасно образовање за већину деце и побољшати ефикасност и на крају исплативости целокупног система образовања.. опсервације и евалуације.. морају да обухвате област образовања деце са посебним потребама у поквиру редовног образовног система 15 . он предлаже. (7) У контексту промене образовног система сви зтренинг програми за образовање васпитача и учитеља.. најефикасније средство у борби против дискриминаторних ставова. " Осим тога. И овај споразум обавезује све учеснике у васпитно образовном систему да воде рачуна о томе да: 1)Образованје за децу са посебним образовним потребама треба обезбедити у оквиру редовног образовног система 2)Многа деца имају озбиљње тешкоће у савладавању образовних програм стога имају посебне образовне потребе..

16 . oštećenje sluha i dr. vida. Поред изазовних етикетирања школе. plus dve godine praktične obuke u školi. U ovoj zemlji da bi nastavnik radio sa decom sa posebnim potrebama mora imati dvogodišnje profesionalno iskustvo. u Srbiji se školuju stručnjaci koji se bave različitom problematikom. Tako se mogu naću defektolozi koji rade sa decom sa oštećenjem sluha. Nastavnici koji se bave problematikom obrazovanja ove dece. seminarima usavršavaju za rad sa decom sa posebnim potrebama. Stručnjaci se osposobljavaju za rad sa jednom vrstom oštećenja npr. intelektulano ometenim i dr. telesnim oštećenjem. i srednješkolskom novou. фокусирајући се на децу са инвалидитетом у целини. Тај нови правац у размишљању је заснован на уверењу да се промене у методологији и организацији ученика са потешкоћама може вршити под одређеним условима. Jedan od njih je da se nastavnici edukuju putem kurseva i u okviru specijalističkih i postdiplomskih studija na fakultetu. На овај начин. Dok neke zemlje poput Holandije nemaju obučavanje stručnjaka na ovaj način. u nekim Evropskim zemljama. -EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJEUvod Obrazovanje nastavnika za rad decom sa posebnim potrebama može se odvijati na 2 načina.Саламанка нас охрабрује да погледамо образовне тешкоће у нове начине. Faskultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Nastavnik osim iskustva mora se i dodatno edukovati u trajanju od 2 godine. Инклузија у образовању углавном говори о поштовању различитости у друштву. osnovnoškolskom. već se školovani učitelji putem usavršavanja na Master studijama. Na taj način uvode se u probleme obrazovanja dece sa posebnim potrebama. културне и друштвене дебате. такође се ставља питање различитости у сржи образовне. Drugi način je stvaranje stručnjaka na zasebnim fakultetima koji se bave problematikom obrazovanja dece sa posebnim potrebama npr. за добробит све деце. U daljem radu predstavićemo načim edukacije kadra u susretu inkluziji. Austrija Nemačka U Nemačkoj nastavnici se eduku na fakultetima koji traju četiri i po godine. Svaka zemlja kreira svoj plan edukacije stručnjaka koji će se baviti obrazovanjem ove dece. usavršavaju se zavisno od stepena školskog obrazovanja. oštećenje vida. Ово се пре свега објашњава прелазаком. Usavršavanje obuhvata obuku iz 2 predmeta : intelektualna ometenost. problemi u ponašanju. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet u Zagrebu. ученици који су тренутно категорисани као деца са посебним потребама долазе да виде подстицај за развоја богатијих окружења за учење. и припадању заједнице. Tako je moguće obrazovati se za rad sa decom na predškolskom. odsek za defektologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju.

Međutim ne postoji konflikt stručne osposobljenosti između stručnjaka koji su obučeni za klasičan rad i novih specijalizovanih stručnjaka za rad u inkluziji. geografiju i glumu kao specijani prdmet. intelektualna ometenost i dr. To je dovelo do nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja programa prema dečjim obrazovnim mogućnostima. sa mogućnošću usavršavanja na specijalističkimili master studijama. metode i dr. Malta nije razvila tako brzo sistem obrazovanje nastavnika koji bi bio uključen u proces inkluzije.U Nemačkoj nastavnici iz specijalnih škola pružaju pomoć. Nastavnici su obučeni da predaju sve predmete kao npr. Nakon završenog fakulteta dobijaju zvanje Beachler. Italija U Italiji je pre 20 godina došlo do promena sistema obrazovanja. konkretna teorijska znanja i praktičnu obuku. Osnovne studije traju 4 godine. U redovnim školama postoje pomoćni nastavnici koji su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Nastavni predmeti nisu koncentrisani samo na predmete koje oni predaju. Postoje 4 odseka. Holandski. Rad nastavnika nije bio dovoljno efikasni da zadovolji obrazovne potrebe dece. psihologija. Praktična obuka se sastoji iz rada u lokalnim školama. edukacija nastavnika za radu na osnovnom obrazovanju. Njihovi stručnjaci su pre toga se školovali u Velikoj Britaniji. problemi u ponašanju. Polja za specijalizaciju iz ove oblasti su oštećenje vida. sociologija). Holandija U Holandiji edukacija nastavnika traje 4 godina. Nastavnici koji žele da rade u holandskim specijalnim školama moraju da u okviru master studija ili specijalizacije prodju dvogodišnju praksu. nov pristup. srednjem obrazovanju. jer je to zahtevalo nove oblike rada. 17 . Ova nagla promena u sistemu školstva. To znači da oni tokom studija moraju se koncentrisati i na teoriju i na praksu. Tako da u postoji i predmet koji upućuje nastavnike u edukaciju dece sa posebnim potrebama. kao druge zemlje. Obuka za rad u ovoj oblasti nije obavezna tokom studiranja. koji je prekinuo rad specijalnih škola i decu sa posebnim potrebama slao u redovne škole. Ovde postoji dobra saradnja između redovnih i specijalnih škola. matematiku. Nastavnici koji se obučavaju za rad sa gluvom i slepom decom. umitenost i jezici. dovela je nastavnike u položaj da se susreću sa problemima za koje nisu obučeni. Njihova edukacija je koncentrisana i na obuku za rad sa decom sa posebnim potrebama. učenicima iz redovnih škola. i specijalne nauke ( filozofija. U zadnjih nekoliko godina u Italiji nastavnici pohađaju jendogodišnji kurs koji obuhvata. imaju mogućnost dodatnog usavršavanja na još jednom izbornom semestru. kada je potrebna. 25% studiranja je praksa. ali se u ovoj zemlji može primetiti da se broj nastavnika koji žele da rade sa deceom sa posebnim potrebama uveće Finska Norveška Malta Na Malti postoji jedna institucija koja se bavi obrazovanjem nastavnika a to je Faculty of Education na Maltskom univerzitetu. istoriju. već se bave i detetovim razvojem i na adaptaciju za rad sa detetom sa posebnim potrebama.

do 2015. Obrazovanje za djecu s posebnim odgojno-obrazovnim potrebama U Nacionalnoj strategiji izjednacavanja mogucnosti za osobe s invaliditetom od 2007. Od ukupnog broja djece obuhvacene redovitim programima.-INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA- HRVATSKA U ovom izvješcu cilj nam je pokazati kako se u Hrvatskoj koncipira i provodi politika inkluzivnog obrazovanja. Postoje dva nacina na koji se organizira obrazovanje za tu ranjivu skupinu. zapoceo je proces integriranja djece s teškocama u razvoju u redovne škole u Republici Hrvatskoj.62% djece pripadnika nacionalnih manjina. Djeca i mladi s manjim teškocama u razvoju i invaliditetom integriraju se u redovnu nastavu..67% djece je s teškocama u razvoju.18% darovite djece te 1. 3. kao što su modeli pracenja osoba s invaliditetom. ucenici s teškocama poceli su se ukljucivati u redovne škole..Aktom zakonskih propisa iz 1980. godine (NN. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju u Hrvatskoj nije regulirano nikakvim 18 . U sklopu provedbe strategije za poboljšanje položaja osoba s invaliditetom osmišljeni su posebni kurikulumi kao npr. što je od tog vremena sastavni dio školskog sustava. Od tada je obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju sastavni dio školskog sustava Republike Hrvatske. izrada zakonskih propisa ili prilagodba kurikuluma pojedinih predmeta tad su bili tek u fazi pripreme. 1. 63/07) posebno poglavlje posveceno je obrazovanju osoba s invaliditetom. Godine 1980. Neki od projekata. poslovni tajnik i telefonski operater za ucenike s invaliditetom. nakon koje je «posebno obrazovanje» postalo dijelom cjelokupnog školskog sustava. g. dok se za one s vecim teškocama i invaliditetom organizira nastava u posebnim školama. Do znacajne reforme došlo je 1974.

a razred ne smije brojati više od 30 ucenika. Ucenici s vecim teškocama u razvoju obrazuju se u posebnim ustanovama.djeca s posebnim potrebama u predškolskom obrazovanju obuhvacena su prilagodenim nastavnim planovima i programima u redovnim školama. (Do 3 ucenika s razvojnim oštecenjima mogu biti ukljucena u redoviti razred. drugi ucenici i njihovi roditelji. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju vrši se u redovnim srednjim školama prema cjelovitoj ili djelomicnoj integraciji. nažalost. prema Pravilniku o broju ucenika u razredu. kao u posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja koje zadovoljavaju uvjete regulirane zakonom. Programi za postizanje polukvalifikacije (niža kvalifikacija). unutar posebnih obrazovnih grupa u redovnim školama. neodgovarajuca strucnost ucitelja. Ukoliko tijekom srednjoškolskog obrazovanja dode do promjene psihofizickog stanja ucenika koja onemogucava usvajanje kurikuluma po kojem radi. ali ponekad takoder i u drugim institucijama. ciji je glavni zadatak osigurati pomoc školskoj djeci. Plan mreže srednjoškolskog obrazovanja odreduje u kojim školama se provodi cjelovita ili parcijalna integracija. 19 . kao i programi za izobrazbu i obuku se takoder vecim dijelom realiziraju u srednjim strukovnim školama. Djeca sa jako izraženim teškocama prema Pravilniku o osnovnoškolskom odgoju i obrazovanju ucenika s teškocama u razvoju mogu pohadati posebne odgojnoobrazovne ustanove. .). Obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju organizira se uz primjenu individualiziranih postupaka u srednjoj školi u redovitim ili posebnim razrednim odjelima i obrazovnim grupama. U Hrvatskoj je trenutno postignuta samo integracija. uz dodatnu pomoc defektologa i/ili organizirani produženi strucni tretman. «Resource centri»: U posebnim institucijama za odgoj i obrazovanje djece s teškocama u razvoju razvijene su mobilne službe. Cjelovita i parcijalna integracija su takoder vrlo znacajne jer omogucuju djeci i mladeži s posebnim potrebama da ostanu u obiteljskom okruženju kad je god to moguce. Propisima se utvrduje odgovarajuca razina školovanja prema stupnju teškoce u razvoju. razred sa dvoje takve djece može imati26 ucenika.Cjelovita integracija se postiže tako da se ucenici s razvojnim teškocama smještaju u razrede unutar srednje škole. prema redovitom ili prilagodenom kurikulumu s individualiziranim pristupom. uz dodatnu pomoc defektologa ili strucnog suradnika i/ili organizirani produženi strucni tretman. razred koji pohadajedno dijete s teškocama u razvoju može brojiti max.Direktan upis školske djece s teškocama u razvoju u za njih primjereneprograme obrazovanja i obuke. što onda rezultira cinjenicom da su rezultati integracije lošiji od ocekivanih. Parcijalna integracija u redovitu srednju školu predstavlja posebne «pridružene» razrede ili tretman u grupama sa 6-15 ucenika u skladu sa prilagodenim ili specijalnim planom i programom. 28 ucenika. «djelomicne integracije». ili pak u pridruženim razredima u slucaju umjereno izraženih teškoca. Pomoc pružaju ucitelji i strucni suradnici.). provodi se ispitivanje da bi se utvrdilo stvarno psihofizicko stanje i odgovarajuce obrazovanje I obuka u skladu s odredbama iz mirovinsko-invalidskog osiguranja i socijalne skrbi. dok razred sa troje djece s posebnim potrebama može imati najviše 24 ucenika. još uvijek neodgovarajuce prate u školskoj praksi (veliki razredi s previše ucenika. nedostatak strucne edukacijskorehabilitacijske podrške. itd.posebnim aktom. ili u okviru tzv. ili u posebnim obrazovnim institucijama. uz ukljucivanje djece s blažim teškocama u redovne razrede.Zakonske odredbe kojima se jamci pravo školovanja u redovnim razredima se.

djeca s teškocama u ucenju žalila su se na izolaciju.). djeca s vidnimoštecenjima mogla negativno utjecati na okruženje i školski uspjeh drugih ucenika. medu uciteljima još uvijek postoje neki negativni stavovi. Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu sustavnijih nastojanja u informiranju i edukaciji roditelja. Ucitelji ukazuju na vrlo snažnu potrebu za podrškom edukacijskorehabilitacijskih strucnjaka i dodatnim obrazovanjem. pokazalo je pozitivan stav ovih ucenika prema prihvatu slijepih i slabovidnih ucenika. 20 . Ucenici se osposobljavaju za pomocna zanimanja: strojarstvo. takoder se pokazalo da bi. Žic i Igric (1998. provedeno na uzorku 371 školskog djeteta bez teškoca u razvoju.drvo-galanterist. te mogucnosti pogoršanja razrednih rezultata (Ljubic. Kobešcak (1997. podrucje tekstila i odjece (krojac ili pletac). niskogradnja (polagac podnih obloga). tj. Istovremeno ova djeca sebe vrlo rijetko smatraju «glupima». 1999. limar. proizvodac ortopedske obuce.) su takoder istraživali procjene koje su iznijela djeca s teškocama u ucenju o njihovu odnosu s vršnjacima. Medutim. oni su takoder relativno upoznati sa nekim osnovnim obilježjima djece s teškocama u ucenju. Testiranje njihovih vršnjaka u istim razredima primjenom sociometrijskih ispitivanja jasno je pokazalo da djeca s teškocama u ucenju nisu prihvacena u razredu. Medutim. Stavovi ucitelja: Neki rezultati nedavnog opsežnog istraživanja o odlucujucim faktorima i mogucnostima promjene stavova redovnih ucitelja u odnosu na djecu s teškocama u ucenju i njihove integracije u redovne osnovne i srednje škole su vrlo optimisticni. došavši do zakljucka da su roditelji u cjelini prihvatili integraciju i da su smatrali da je to pozitivan nacin obrazovanja za djecu s vidnim oštecenjima. oni drže da se ne tuku previše i cešce misle da ih drugadjeca ne vole. prvenstveno u pogledu mogucih negativnih efekata integracije za same ucitelje. ucitelji su svjesni prednosti integracije za djecu s teškocama u ucenju i vjeruju da je moguce zadovoljiti brojne objektivne pretpostavke za integraciju u škole. grafika (knjigoveža ili kartonažer). te iskazuju pozitivna stajališta o parcijalnim oblicima integracije. te je otkrila da su njihovi stavovi bili skoro neutralni. Izmedu ove dvije studije pokazalo se znacajno statisticko odstupanje.) ispitivala je gledišta roditelja cija su djeca bez teškoca u razvoju pohadala nastavu u razredima u koje su bili integrirana djeca s blagom mentalnom retardacijom. prerada drva (stolar. da vršnjaci koji s njima pohadaju isti razred cesto nerado s njima uce i sjede. usamljenost i izloženost verbalnom izrugivanju. 2002.).. Stavovi djece: Istraživanje autorice Pinoza-Kukurin (1995.) je istraživala gledišta roditelja djece sa i bez poteškoca. a vezano za integraciju djece sa vidnim oštecenjima. poput dodatnog opterecenja i obveza. proizvodnja hrane (mlinar ili pekar). po mišljenju roditelja. strojarska energetika i mehanika (bravar. instalater radijatora i klima uredaja. parketar. ili vodoinstalater). poljoprivreda (vrtlar ili cvjecar). ili bacvar). kožni galanterist). Stavovi roditelja: Fulgosi-Masnjak (1989. uciteljima. Kiš-Glavaš.mijenjajuci na taj nacin cilj posebnih odgojno-obrazovnih ustanova od obrazovanja djece s posebnim potrebama prema pružanju podrške djeci. obrada kože (obucar. roditeljima i ostalima u procesu integracije. Stavovi ucitelja su relativno pozitivni.

godini ukupan je broj osoba s invaliditetom (RVI. Obećanje 2 dodatno zahtijeva izradu i implementaciju programa obuke i za buduće nastavnike koji već rade sa djecom sa posebnim potrebama na svim nivoima obrazovanja. Plan aktivnosti još uvijek čeka na usvajanje od strane ministara zaduženih za obrazovanje. Obećanje 1 Strategije nalaže da je nužno utvrditi broj djece sa posebnim potrebama i poteškoće s kojima se suočavaju kako bi se odredile prepreke koje onemogućavaju njihovo uključenje u redovnu nastavu. BOSNA U BiH je zbog nekonsolidirane baze podataka teško procijeniti ukupan broj osoba s invaliditetom. civilnih žrtava rata i civilnih invalida) oko 250. Pristup obrazovanju je prepoznat kao jedan od osnovnih elemenata za prevladavanje isključenosti i izlazak iz siromaštva. Temelji inkluzivnog obrazovanja u BiH 21 . i ostale usluge (tapetar. Uspostavljena je Radna grupa za inkluzivno obrazovanje kojom zajednički predsjedavaju stručnjaci iz oba entiteta i koja se sastoji od stručnjaka iz ove oblasti sa područja cijele Bosne i Hercegovine. ekonomija i trgovina (administrativni službenik).U isto vrijeme. kako bi se osigurala provedba suvremenih principa inkluzivnog obrazovanja. Prema procjenama u 2008. Obećanje 1 također iznosi potrebu za izradom plana obrazovanja za širu društvenu zajednicu. licilac i soboslikar.000. trenutni sistem klasifikacije za djecu sa posebnim potrebama mora biti revidiran. Strategija reforme obrazovanja sadrži specifične smjernice vezane za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. po pitanju uključenja djece sa posebnim potrebama na svim nivoima sistema obrazovanja.Grupa trenutno radi na izradi planova implementacije (izrađen je Plan aktivnosti) koji će osigurati potpunu implementaciju ciljeva određenih Obećanjem 1 i 2 Strategije reforme obrazovanja. autolakirer).ugostiteljstvo i turizam (kuhar i slasticar ili konobar).

22 .Iz ovih podataka je vidljivo da se djeca sa smetnjama u fizičkom i/ili psihičkom razvoju upisuju u redovan odgojno-obrazovni proces. Prema internim evidencijama škola bez potpune dokumentacije (službeno nisu razvrstani . • U tom cilju kontinuirano se radi na unapređivanju nastave. u stavku 2. organiziraju se savjetovanja.• Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (OZ OSO) i zakon o obrazovanju u Republici Srpskoj. ali se u članku 4.) • Konvencija UN-a o pravima djece • Od kolovoza 2008. • Unapređuje se suradnja s institucijama od značaja za edukaciju i rehabilitaciju djece sa smetnjama u razvoju. seminari.50%. roditelja. pod b) kao opći cilj navodi i “osiguravanje optimalnog razvitka za svaku osobu uključujući i one s posebnim potrebama. lokalnom zajednicom. sukladno njihovom uzrastu.. • U redovnim se školama sve više zapošljavaju defektolozi i logopedi.radi se na pedagoško-instruktivnom i savjetodavnom radu nastavnika. za dvanaest struka i petnaest zanimanja. mogućnostima i duševnim i tjelesnim sposobnostima” U 188 redovnih osnovnih škola (bez osnovnih glazbenih i specijalnih škola) u školskoj 2007. Prema ovim NPP-ovima djeca sa smetnjama u razvoju u redovnim srednjim stručnim školama nastavu mogu pratiti u skladu sa svojim mogućnostima. iz Standardiziranog pravilnika o ujednačavanju mogućnosti za ljude • Strategije reforme obrazovanja (2002. kantonima Federacije BiH i Distriktu Brčko • Pravila 6. trpe posljedice nemogućnosti pohađanja redovne nastave uslijed smanjene sposobnosti nastavnika da ispune posebne zahtjeve obrazovanja takve djece. roditeljima i rade s učenicima. gdje se definiraju opći ciljevi obrazovanja.. udruženjima. NVO-ima i pojedincima . U tim školama oni pomažu nastavnicima. godini upisan je 116.kategorizirani) upisano ih je još 1.731 ili 1. Od ovog je broja 836 ili 0.451 učenik./08. Djeca s posebnim potrebama. • U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o školovanju djece s posebnim obrazovnim potrebama u 54 škole širom RS-a upućeni su defektolozi i/ili logopedi koji pružaju potporu inkluzivnom obrazovanju pet sati tjedno. također. nediskriminatorskog obrazovnog sustava još uvijek predstavlja izazov za reformu obrazovanja koja je u tijeku. godine na snazi je novi Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju koji u potpunosti podržava školovanje djece sa smetnjama u redovnom odgojno-obrazovnom sustavu u skladu s njihovim mogućnostima i potrebama. • Za djecu s posebnim obrazovnim potrebama urađeni su posebni NPP-ovi za osnovne i srednje stručne škole. okrugli stolovi . Osam škola u RS-u ima stalno zaposlene defektologe i/ili logopede kao stručne suradnike. Dosadašnja iskustva s inkluzivnim obrazovanjem ukazala su na činjenicu da usprkos ostvarenom napretku stvaranje inkluzivnog.U Zakonu o srednjem školstvu Kantona 10 ni u jednom članku se eksplicitno ne tretira inkluzija djece s teškoćama u psihofizičkom razvoju.72% razvrstanih (kategoriziranih) učenika s različitim smetnjama u razvoju.

Organizacija i struktura vaspitno-obrazovnog sistema Vaspitno-obrazovni sistem na Kosovu. Na Kosovu je u toku izrada nove zakonske regulative pred-univerzitetskom obrazovanju. posebnu pažnju treba posvetiti romskoj zajednici koja trpe nasljeđe diskriminacije koja je doprinijela sveopćem siromaštvu. Novi zakon sadrži niz odredbi koji podržavaju inkluzivno obrazovanje. U poglavlju VII govori o specijalnom obrazovanju I posebnim obrazovanim potrebama. prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju izmijenjena je struktura od 5-4-3 godine na 9 umesto 8 godina obaveznog obrazovanja. pa tako i dio koji se odnosi na inkluziju u obrazovanju. procedure za podučavanje dece sa posebnim potrebama i utvrđuje procedure za ocjenjivanje i savjetovanje te dece. Ono formulira pravo učenika da uči uz pomoć znakovnoga jezika i Brajeve azbuke. ne implementiraju na državnom nivou nego na entitetskom i kantonalnom. b) u grupama pri redovnim predškolskim ustanovama. Jedna od tih promjena u sistemu obrazovanja na Kosovu je i inkluzija koja se počela sprovoditi odmah nakon reformiranja strukture sistema obrazovanja. Obrazovanje djece i učenika iz osjetljivih grupa. utvrđuje definiciju posebnih potreba i pravo dece sa posebnim potrebama na specijalne metode. c) u posebnim predškolskim grupama pri školama za učenike sa posebnim potrebama. Sadašnja situacija je takva da noviji sustav redovnog inkluzivnog obrazovanja i sustav koji podržava ustanove s djecom s onesposobljenjem nastavljaju postojati paralelno. kao deo ukupnog obrazovnog sistema na Kosovu je regulisano Zakonom o sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja koji je zasnovan na principima dostupnosti obrazovanja. beskućništvu i nedostatku pristupa obrazovanju. ovaj zakon ne definiše jasne instrumente i mere za podršku inkluzivne politike. nezaposlenosti. Međutim. 23 . Kada razmatramo položaj nacionalnih manjina u ovoj oblasti. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) zajedno sa ostalom decom u predškolskoj grupi. Potrebno je naglasiti da se obrazovni zakoni. kvalitetnoga obrazovanja za sve i na zabrani diskriminacije. KOSOVO Reforma sistema obrazovanja na Kosovu donijela je različite promjene na svim nivoima obrazovanja. prakse i kulture.Značajan problem je i problem otežanog pristupa djece s fizičkim onesposobljenjem školskim zgradama u kojima nisu uklonjene fizičke barijere.

U 2010. ovaj se program nastavlja sa još 35 učesnika u 2009/2010 godini. ali njihove potrebe nisu utvrđene i po pravilu nisu zadovoljenje. Novi pristup u procesu obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa posebnim obrazovnim potrebama primjenjuje se od 2002.Osnovno i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je u tri osnovna oblika: • Specijalne škole za učenike sa smetnjama u razvoju. Profesionalni razvoj za inkluzivno obrazovanje do 2008.godine. Procjene NVO je da 10. IOP sadrži podatke o djetetu i obrazovno-vaspitnom programu. oko 7000 spada u grupu dece sa posebnim obrazovnim potrebama. Godine. službenika. 2008. Smatra se da oko 40. i drugim relevantnim partnerima. Program sadrži i informacije o vrsti dodatne pomoći. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se deca sa istom vrstom smetnji izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. • Posebna odjeljenja pri redovnim školama za istu decu. ovaj pristup je regulisan Okvirnim kurikulumom Kosova iz 2001. godini urađena je forma za Individualni program koji sadrži uputstvo o načinu popunjavanja i vrednovanja učenika. kada će započeti. dok. U okviru individualnog programa predviđeno je i 17 procjenjivanje kako djete napreduje u školi i vrtiću (nivo znanja). u kojima se deca sa posebnim potrebama školuju zajedno sa ostalom decom. u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama. Ostala deca sa posebnim potrebama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u razredima redovnih škola zajedno sa ostalom decom. MONT je u saradnji sa FSDEK-om.000 dece sa teškoćama u učenju pohađaju redovne škole. Glavni razlog je nizak nivo ekonomskog razvoja. godine kada je uveden individualni obrazovni plan (IOP). U ovim ustanovama obrazovanje se zadržava prevashodno za one učenike koji imaju teške i višestruke smetnje i teškoće u razvoju zbog kojih im je potrebna izuzetno velika podrška i 24 . Programi za ublažavanje situacije postoje ali se previše sporo primjenjuju. Program sadrži 60 ECTS. Redovni planovi i programi se preko IOP-a modifikuju i prilagođavaju za svako djete sa posebnim obrazovnim potrebama. godine završilo je 140 nastavnika. Na Kosovu je počeo proces transformiranja pet specijalnih škola u resursne centre još od 2004. za sada nisu obuhvaćeni u sistemu podrške dece sa posebnim obrazovnim potrebama. • Odjeljenja redovnih škola. nastavnika. roditelja i dr.000 dece ne pohađa školu. To je uticalo da učitelji i nastavnici u redovnim školama steknu funkcionalno znanje o deci i učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama. Programom za obuku nastavnika TESFA (U pravcu efektivne škole za sve) od 2002-2009 je obuhvaćeno više od 4500 učitelja. (UNICEF. koliko često će je pohađati i vremenski okvir trajanja. ali bez odgovarajuće podrške.) Inkluzivno obrazovanje je sada zvanična politika kosovske vlade. vaspitača. mesto pružanja. koncipiran za njegove jedinstvene potrebe. vaspitača. organizovao obuku nastavnog kadra na podizanju kvaliteta i kompetencije nastavnog kadra u redovnim i specijalnim i školama i predškolskim ustanovama. direktora.

mogu da pokrenu parnični postupak. stalna i ozbiljne teškoće u učenju zbog razvojnih poremećaja (disleksija. Roditelji su naravno zamoljeni da učestvuju aktivno u obrazovanju svoje dece. Putujući nastavnici su zaposleni u svim specijalnim školama koje su počele proces transformiranja u resursne centre. oni dobijaju predlog relevantnog ekspertnog komiteta. Regulatorni okviri favorizuju integraciju učenika s posebnim obrazovnim potrebama. ali broj učenika koji su integrisani povećava se iz godine u godinu. Kategorije Specijalne škole i specijalni razredi i dalje su dominantni. Saglasnost između politike obrazovanja. Kategorije prate: • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama (prema poslednjem amadmanu o zakonu obrazovanja iz 2003) su: učenici sa fizičkim invaliditetom. Amadman o zakonu obrazovanja iz 1993 je namenjen za snage anti-diskriminacijskih napora u procesu edukacije i obučavanja u aktivnostima za sve ustanove koje su uključene u ovaj proces. i preduzećima. odraslim osobama sa invaliditetom. MAĐARSKA Danas u Mađarskoj politika obrazovanja prepoznaje integraciju kao politički. samoj deci. Pored korisnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolsko. servisnom uslugom obuhvatili bi se korisnici u kućnim uslovima. • Učenici sa poremećajem u ponašanju. Škole. višestruka oštećenja. Oni obraćaju posebnu pažnju na finansiranje specijalne edukacije. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je podržana od strane vlade. ostalim stručnjacima koji treba da dobiju odgovarajuća znanja o vrsti i stepenu oštećenja i načinima za pružanje podrške. hiperakcija…). Roditelji dece iz prve kategorija nisu u mogućnosti da biraju školu. Mađarski ministar obrazovanja je razvio sveobuhvatni integracijski projekat. Oni mogu da apeluju za promenu te odluke opština i ako i dalje nisu zadovoljni novom odlukom.tijesna povezanost obrazovanja sa rehabilitacijom koja se danas najčešće nalaze van sistema obrazovanja.srednje i visokoškolsko obrazovanje osoba sa posebnim potrebama). u zdravstvenim ustanovama (deca na bolničkom lečenju). da ova populacija bude u mogućnosti da pohađa osnovnoškolsko obrazovanje.Kada se 25 . autizam. osnovno. socijalni i pedagoški cilj. govorni poremećaj. zakonodavne regulative i mogućnosti institucija (i redovne i specijalne). radnim centrima (zaštićeni uslovi). sa senzornim oštećenjima. učiteljima i nastavnicima razredne i predmetne nastave u redovnoj školi. laka i umerena mentalna retardacija. odnosno centri treba da ponude odgovarajuće usluge roditeljima dece sa posebnim potrebama. disgrafija. • Učenici sa nedostacima.

koje podržavaju inkluzivno obrazovanje.razmatraju teme u vezi sa invalidnošću osnovni pristup je inkluzija osoba koje žive sa invaliditetom. Danas je pitanje kako mogu da pohađaju škole svi zajedno. al samo uz profesionalnu podršku. Danas to više nije pitanje. sve je potrebnija i potrebnija u redovnim školama. U poslednje dve godine specijalne škole su počele sa stvaranjem sopstvenih “metodoloških i servisnih centara”. institucionalne inovacije donose značajne inovacije u kvalitetu rada redovnih škola. postji drugaciji pristup rada nastavnika. obrazovanje stručnog kadra tj.Sa širenjem inkluzije. Sa njihovim znanjem posebnih obrazovnih potreba ove dece (kreiranju razvojnih programa. Istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog Instituta za javno obrazovanje iz 2001 i 2002 otkriva da škole pružaju inkluzivno obrazovanje. učenika. primena terapije. Nastavnici tumače svoje uloge u različitim pravcima i njihova kompetencija postaje još raznovrsnija. za poboljšanje sadržaja i kvaliteta komunikacije sa roditeljima i za pružanje profesionalne nege za učenike sa posebnim potrebama. specijalnih edukatora. to sve jako može pomoći deci u uključivanju u inkluzivne obrazovne programe. Podizanje integracijskih kapaciteta redovnih škola rađa mnoge mogućnosti u društvenom procesu učenja. Proces pronalaženja puta integracije. savetovanje). roditelja i škola. . Razvoj integracije • Fokus na specijalne škole • Fokus na integraciju i partnerske odnose • Fokus na informisanju nastavnika. Zaključili smo da bi trebalo da počne novi period integracije i inkluzije za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama u Mađarskoj. da li učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da pohađaju redovne školu ili mogu da se obrazuju odvojeno u specijalnim školama. 26 .

samo na terapiji govora. redovne škole nemaju centre koji pomažu obrazovanju dece s posebnim potrebama. da učenici sa kongnitivnim i višestrukim smetnjama idu u specijalne školame.Podaci iz Rumunije pokazuju da u poslednjih nekoliko godina broj dece koja pohađaju specijalne škole sve manji i manji. Rumunija i Bugarska planiraju obuku za sve nastavnike (za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama). Česta je pojava u Rumuniji da se nastavnici obučavaju ali samo teorijski.RUMUNIJA U mnogim zemljama . Mada je obučavanje nastavnika i učitelja za obrazovanje dece sa posebnim potrebama ograničen u svim zemljama. Učionice su tada obično s manjim brojem učesnika. U Rumuniji obrazovna odredba za učenike je takva. da olakšaju ovakav tip integracije. neke zemlje planiraju da reformišu svoje sisteme obučavanja nastavnog kadra. uprkos mnoštvu ograničenja. što nije dovoljno za rad sa ovom populacijom.Ovaj članak je namenjen za pregled trenutnog stanja inkluzije u Rumnuniji. 27 . Ipak. u cilju realizacije zamisli inkluzije. dok je broj dece iz redovnih škola povećan. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je regulisano zakonodavstvom. Obučavanje nastavnika za rad sa decom sa različitim tipovima oštećenja je gotovo nemoguće bez pomoći defektologa. dok su učenici sa fizičkim i senzornim smetnjama raspoređeni u redovne škole. redovne škole dobijaju podršku servisnih centara za internatske učitelje i u školi. U zaključku možemo reći da deca sa razvojnim teškoćama u Rumuniji imaju pristup javnim školama i beneficije podršnih centara. U Rumuniji. kojem se Rumunija pridružila potpisivanjem međunarodnog dokumenta. Rumunija uzima u obzir zakonodavstvo kreirano od strane međunarodnih institucija.

inkluzivno obrazovanje je integrisano. Brajevom pismu. a treæem æe najviše odgovarati mešovita varijanta . Alternativno obrazovanje je buduænost. malo u specijalnoj školi. Glavno pitanje je sada kako promeniti redovnu školu.Nova redovna škola treba da bude demokratska.malo u redovnoj. Dete ima pravo da zajedno sa roditeljima odabere koji æe vid škole pohaðati. balkanskim ritmom. dakle. Za neko dete je najbolje da bude u redovnoj školi. broj onih koji æe pohaðati tu školu. Uz redovnu akademsku nastavu. U Bugarskoj smo krenuli da polako. menjamo specijalne škole. Dakle. Od iduce školske godine ce se 29 škola proglasiti za inkluzivne škole. tolerantna. u Bugarskoj nema ozbiljnih razmišljanja o toj temi. Bilo bi katastrofalno pogrešno zatvoriti sve specijalne škole. godine. nastavnici ne vole inkluzivno obrazovanje. ali je odgovornost za uspeh deteta potpuno na redovnojskoli. Inkluzivno obrazovanje. gostoprimljiva.Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da svaka škola sacini plan inkluzivnog rada. Nažalost.to znaèi da æe sva deca sa tog podruèja biti u školi. gde su oni nastanjeni . Podaci sadrže broj dece nastanjene u toj oblasti. Mi u Bugarskoj imamo Nacionalni plan integrisanog i inkluzivnog obrazovanja.BUGARSKA Mi smo u Bugarskoj zapoèeli sa integrisanim obrazovanjem 1984. Isto tako bi bilo katastrofalno zadržati stari sistem specijalnih škola. Na Sofijskom univerzitetu je moguæe uraditi magistarske studije na podruèju rada resursnog nastavnika. 28 . S tim u vezi je važna nova funkcija i uloga specijalnih škola. Pre svega. broj dece sa specifiènim potrebama. decu smo uporedo obuèavali samostanom kretanju i orijentaciji. jer se plaše da æe izgubiti posao. To je buduænost obrazovanja. korak po korak. za drugo bi bolja bila specijalna. Prva tacka u tom strategijskom planu je statistika sve dece u oblasti koju pokriva odreðena škola.vizuelnom treningu i ostalim specifiènim veštinama. nije èista zamena termina za integrisano. otvorena prema svoj deci.

donesen 2004. pa tokom raspusta možemo da pripremamo novooslepelu decu. 3) ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti između obrazovno-vaspitnih ustanova kroz povezivanje redovnih i posebnih nastavnih planova i programa. 2) sistemska podrška za profesionalni razvoj kadra. U Bugarskoj nemamo ta iskustva. 24 odsto su višestruko ometena deca. godine. a 2000. Reformisana škola potpuno otvara prostor za inkluziju djece s posebnim potrebama u redovnu nastavu. Reforma obrazovnog sistema u Crnoj Gori počela je uspostavljanjem osnovnih principa. Veæina te dece ne može da pohaða nastavu u redovnoj školi. 29 . 5) obezbjeđivanje kvaliteta i praćenja rada u vaspitno . godine u osnovnim školama. obezbeðeni su smeštaj i ishrana. Zakon o vaspitanju i obrazovanju dece s posebnim potrebama. Pravilnikom o normativima i standardima za sticanje sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje izvode javno važeće obrazovne programe u članovima 5. CILJ STRATEGIJE:je: 1) usklađivanje normativnih akata s domaćim i međunarodnim dokumentima. koja je poslužila kao osnova za kreiranje dugoročne vizije budućeg obrazovnog sistema Ministarstvo prosvjete i nauke od 1998. Specijalne škole bi trebalo da prihvate rad sa višestruko ometenom decom. broj djece ili učenika u grupi ili odjeljenju. mogućnostima i potrebama.Specijalne škole æe biti baza integrisanog obrazovanja. Resursni nastavnici dolaze iz specijalnih škola. između ostalog. U specijalnim školama je mnoštvo nastavnih sredstava i uèila. može se smanjiti za 10 % u odnosu na najmanji broj učenika u odjeljenju odnosno grupi. 6. Broj učenika u posebnim ustanovama regulisan je obrazovnim programom za posebne ustanove. 4) organizovanje mreže stručne podrške. definisanih dokumentom »Knjiga promjena« (2001. CRNA GORA VODEĆE NAČELO STRATEGIJE: je kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve. tehnike. podržava takve smjernice. 7 i 8 koji se odnose na ustanove vaspitanja i obrazovanja definisano: da ukoliko su u grupu ili odjeljenje uključena djeca sa posebnim potrebama. Imamo nastavnike. projektno je započelo razvijanje inkluzivnog pristupa u procesu obrazovanja i vaspitanja.Za njihovo školovanje je najbolja sredina specijalna škola. godine u predškolskim ustanovama.obrazovnom sistemu i 6) afirmaciju pozitivnih stavova u odnosu na filozofiju inkluzivnog obrazovanja. djece i omladine s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s njihovim interesovanjima. Od ukupnog broja dece sa ošteæenim vidom u Bugarskoj.To traži dodatna finansijska sredstva za specijalne škole. sredstva. utvrđen ovim Pravilnikom. Tako je.). Sledeæa uloga specijalne škole je da služi kao rehabilitacioni centar u koji æe ðaci dolaziti za vreme raspusta ili vikendom.

Mreža škola za učenike sa smetnjama u razvoju i posebnih odjeljenja nije ravnomjerno raspoređena po Crnoj Gori. a Zavod za školstvo je dao preporuku i model prilagođavanja aktuelnih programskih ciljeva i standarda. težim i teškim smetnjama ne postoji zadovoljavajući vid školovanja. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje djece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) redovne predškolske grupe. niti dovoljno zbrinjavanje u vidu dnevnih centara. Posebne ustanove . b) razvojne grupe pri redovnim predškolskim ustanovama. Kadar nije adekvatno pripremljen za rad sa učenicima sa posebnim potrebama.U Crnoj Gori postoji pet posebnih ustanova specijalizovanih za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. u koji nije uključen i vaspitno-obrazovni rad sa štićenicima. Ovo je predviđeno zakonom. U ovim odjeljenjima rade defektolozi i specijalni pedagozi. Nikšiću. c) posebne predškolske grupe pri posebnim ustanovama. shodno mogućnostima i očuvanim kapacitetima vrši se prilagođavanje i pravljenje individualnog obrazovnog plana. prave se i realizuju i individualni programi. Za djecu sa umjerenim. organizovano je i 21 specijalno odjeljenje koja rade po prilagođenim programima i koja mogu pohađati djeca s lakšim smetnjama u intelektualnom funkcionisanju. koja se mogu uključiti u redovne grupe ili odjeljenja.Ukupan broj djece sa posebnim potrebama je 196 (109 djevojčice i 87 dječaka). Pljevljima i Igalu. Za djecu sa smetnjama u razvoju. 30 . U planu je otvaranje dnevnih centara u Beranama. Srednjoškolski nivo . Ukupan broj djece sa posebnim potrebama u redovnim predškolskim ustanovama u Crnoj Gori je 185 (73 djevojčice i 112 dječaka). pored zajedničkog programa. s obezbijeđenom stručnom podrškom. Ostala djeca sa smetnjama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u odjeljenjima redovnih škola zajedno sa ostalom djecom. Posebna odjeljenja pri redovnim školama. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se djeca s istom vrstom ometenosti izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. a primjeri dobre prakse su aktivnosti Igračkoteka pri Udruženjima roditelja na lokalnom nivou. To je osnovni razlog za smještanje djece i učenika iz manjih gradova i sela u domove koji su organizovani uz takve škole. U zavisnosti od vrste smetnje. U gotovo svim većim gradovima Crne Gore pri redovnim školama (10). lociranih uglavnom u Podgorici. Neformalno obrazovanje i vaspitanje realizuje se kroz aktivnosti nevladinog sektora. Za sada postoji samo Dnevni centar u Bijelom Polju. Odjeljenja redovnih škola. Dnevne centre bi trebalo sagledati kao mjesta koja će pružati funkcionalnu adaptaciju i vaspitnoobrazovne programe.Postojeći sistem obrazovanja djece i omladine sa smetnjama u razvoju ili posebnim potrebama organizovan je u tri osnovna oblika: Ustanove za učenike sa smetnjama u razvoju.

Obrazovanje učenika sa posebnim potrebama izvodi se tako što škola treba da prilagodi metode. v Nedovoljno pripremljen kadar (vaspitači.Specijalna odjeljenja pri redovnim školama rade po prilagođenim programima. Ponuđeni su i programi za slušne vježbe. a prostorni i didaktički uslovi ne odgovaraju potrebama i ne koristi se povoljnost „skraćenja” odjeljenja. korelacije i didaktička uputstva. oblike rada i omogući uključivanje u dodatnu nastavu i druge oblike individualne i grupne pomoći. v Arhitektonske barijere najčešće nijesu prevaziđene. v Nije uspostavljena horizontalna i vetikalna prohodnost između redovnih i posebnih ustanova kao i u okviru samih redovnih ustanova.operativni ciljevi. NEDOSTACI dosadašnje primjene inkluzivnog modela: v Nerazvijena baza podataka i nedovoljan obuhvat djece s posebnim potrebama. a u posebnim ustanovama neadekvatna pripremljenost kadra za izvođenje sadržaja iz predmeta koje predaju) uz neadekvatan transfer znanja iz primjera dobre prakse. v Većina fakulteta koja priprema nastavni i stručni kadar nema predmet "Metodika inkluzivnog obrazovanja" v Nije uspostavljen sistem instruktivnosti i savjetodavne podrške za učesnike u procesu vaspitanja i obrazovanja. stručne službe) u odnosu na njihovo bazično obrazovanje (u redovnim školama kadar dovoljno ne poznaje i ne prepoznaje potrebe djece s posebnim potrebama. v U Crnoj Gori ne postoji bazična obuka kadra za ranu i kontinuiranu rehabilitaciju.surdološki smjer. Programi za djecu s oštećenjem sluha i govora Dati su programi za već poznata predmetna područja i razrađeni u skladu s novom metodologijom . v Neefikasan postupak usmjeravanja djece s posebnim potrebama. zbog nekompatibilnih programa. preventivno-korektivne i logopedske vježbe. fonetsku ritmiku. Nastavu mogu izvoditi nastavnici sa završenim defektološkim fakultetom . aktivnosti. sadržaji. 31 .Na kraju razrađenog programa projektovani su standardi na minimalnom i opštem nivou. v Nepostojanje asistencije u učionici. v Nedovoljna sistemska i sistematična promocija inkluzivnog obrazovanja kroz različite vidove informisanja profesionalne i šire javnosti. nastavnici.

nismo imali prilike da se upoznamo sa evropskim modelima obrazovanja. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukaciji dece : 1. Na osnovu izvedene analize definisanih parametara praćenja. inkluzivna obrazovna politika i praksa. Ovde su navedeni modeli obrazovanja 10 evropskih zemalja kroz analizu oblika školovanja. možemo zaključiti da nema jedinstvenog evropskog modela obrazovanja učenika sa ometenošću ali da postoje trendovi koje sve pomenute zemlje nastoje da prate u skladu sa svojim kulturnim.Inkluzija u evropskim zemljama Potreba sagledavanja evropskih modela obrazovanja učenika sa ometenošću proizilazi iz nastojanja da se širem auditorijumu pruže informacije o modelima što je moguće većeg broja evropskih zemalja. 32 . U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacije što je nespojivo sa praksom i naukom. Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje slušne javnosti i ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Informacije moraju biti potpune ma koliko se one dopadale ili ne aktuelnoj političkoj vlasti. ekonomskim i finansijskim sposobnostima. trajanja i edukaciju kadrova koji rade sa ometenim učenicima. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a to će dodatno komplikovati društvenu situaciju. finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću. planovima itd. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti o kojima svaka zemlja vodi računa. način finansiranja. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo insistiranje na korišćenju termina “deca sa posebnim potrebama”. A onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. godine – deca sa smetnjama u razvoju ili ometenošću. U zemljama evropske unije i Amerike pod “ decom sa posebnim potrebama” se podrazumevaju nadarena deca. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network. Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama. nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih zahvata. dokumentima. deca stranaca i deca sa ometenošću. 3. 2.

Preventivni i rehabilitativni efekti rane intervencije ogledaju se u poboljšanju razvojnog statusa dece sa smetnjama u razvoju i edukovanju roditelja za saradnju sa institucijama i ustanovama sistema obrazovanja. Italija. jer su učenici sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Inkluzivno obrazovanje. To podrazumeva obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja. Zbog toga su vrtići zaostajali godinama u razvoju inkluzije. odnosno rani tretman. Francuska. zasnovana na inkluzivnim pedagoškim pretpostavkama. Analiza modela obrazovanja učenika sa ometenošću u Evropi Austrija U Austriji se rana intervencija smatra prvim korakom ka inkluziji. Švecka. Srbija i Crna Gora. Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. Treća kategorija tretira dva odvojena školska sistema koji međusobno nisu povezani. Ovakav koncept su prehvatile: Španija. Austrija. Osnovna barijera za efikasnu ranu intervenciju je u materijalnim sredstvima. Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene ka redovnoj školi. Letonija. Portugalija. Inkluzivna edukacija se bazira na radu sa različitom decom. Island. ali za svoj rad mora da koristi dodatni prostor i opremu. dok je legalna osnova za proces inkluzije na širem planu ustanovljena znatno kasnije. Prvi pilot projekat za inkluziju na predškolskom nivou pokrenut je u Insbruku 1978. Zemlje koje prpadaju drugoj kategoriji imaju višestruk pristup inkluziji. Litvanija. One nude razne službe između dva sistema ( specijalnog i redovnog školstva ). Holandija. Luksenburg. i odbija razvrstavanje dece prema njihovim mogućnostima. 5. Finska. ali je 1993 godine propisan za osnovne škole. godine. Češka. Irska. pa je i u materijalnom pogledu skuplje: vlada uverenje da kada postanu potpuno inkluzivne predškolske ustanove ne troše više sredstava na integrisanje dece sa smetnjama u razvoju. Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska. rana intervencija. zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija. stvaranja heterogenih grupa. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i Holandija. zbog nedavne izmene politike napuštaju ovaj obrazovni sistem I kreću se prema drugoj karakteristici (višesmerni pristupi inkluziji). Estonija. Ovo rešenje smatra se prelaznim. Švajcarska. Hrvatska i Slovenija. Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna. Ovi sistemi obrazovanja su pod različitim zakonodavstvom. Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu politiku u pravcu uključivanja ( inkluzije ) učenika sa ometenošću u redovne škole. Poljska. Norveška i Kipar. Grčka. Nemačka. Velika Britanija. ne služi samo za zajedničko igranje i učenje već obuhvata brigu i podršku za potrebe svakog pojedinca. Za to vreme deca sa posebnim potrebama mogu steći iskustvo zajedno sa redovnom populacijom dece u skoro svakoj Austrijskoj provinciji. 33 . U prvu kategoriju se ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje. Uobičajena je i praksa integracije tj. informaciona komunikaciona tehnologija u obrazovanju učenika sa ometenošću. Zakon o inkluziji nije prvo donet za vrtiće.4. tako da se često pristupa alternativnim rešenjima (rad u malim grupama).

Tokom '80-ih godina pokrenuto je više pilot projekata za inkluziju na školskom nivou. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne komisije u školama. opstine su im pružale povremenu podršku za decu sa poremećajima u ponašanju i sa govornim poremećajima. Razredni i specijalni nastavnik rade kao tim. Potpuna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola je besplatan prevoz od škole do kuće  obezbeđen 34 . usklađen sa sa njihovim razvojnim odlikama. Školski dokument iz 1993.Takav rad zahteva znatne pedagoške i terapijske napore i uvođenje novog kurikularnog koncepta koji zadovoljava individualne potrebe sve obuhvaćene dece. Tradicionalni metodi nastave postepeno se zamenjuju otvorenijim formama učenja (učenje kroz igru. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. Zastupljen je i individualni rad sa svom decom. Belgija Državnim dekretom iz 2004. a od 1997. planiraj i orgaizuju obrazovni rad. U vreme kada su deca sa posebnim potrebama morala da idu u specijalne škole. Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog plana raznih pedagoških akademija u devet federalnih provincija. učenje kroz kritičko osvešćivanje. Tokom 80’ih godina pokret roditelja u Austriju je imao za cilj inkluziju dece sa posebnim potrebama i teškim problemima u učenju u redovne osnovne škole. Indikator za finansiranje je broj učenika sa ometenošću. godine kojim se organizuje specijalno obrazovanje dopušta se i promoviše mogućnost da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovni sistem formalnog obrazovanja kroz tri forme: a) potpunu permanentnu inkluziju b) parcijalnu permanentnu inkluziju c) privremenu inkluziju. Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obezbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz patronažnih službi. godine zakonom je dopušteno deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju osnovne. Nekoliko modela obrazovanja za decu i adolescente sa i bez poteškoća su testirane u pilot projektima. Godine je doneo značajnu promenu: od tada pa nadalje roditelji imaju izbor da li žele da njihovo dete pohađa redovnu ili specijalnu školu. Od 1993. što je dovelo da deca i adolescenti sa posebnim obrazovnim potrebama budu uključeni u osnovne skole i niže srednje škole. Broj predavanja varira od nekoliko nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne pedagogije. Profesionalci iz patronažnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična oštećenja. obrazovnim iskustvom i sposobnošću za učenje. fizičkim ili govornim oštećenjima i u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama. Dodatno obrazovanje uključuje specifične kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida. partnersko učenje…). U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. Posvećeni roditelji su bili u kooperaciji sa nastavnicima i edukatorima mnogo godina. godine da pohađaju srednje škole. sluha.

Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći razrađuju metode rada i obezbeđuju obrazovne programe. a ostatak programa u specijalnim školama  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kućeCelokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim. U procesu učenja se primenjuju različite metode i načini organizacije. a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda. Privremena inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama tokom dela školske godine. a sve više pružaju direktnu pomoć rzrednim nastavnicima i školi. što se proteže na više godina. Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko regiona. Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za vođenje učenika. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i 420 časova praktičnog rada u školi. Specijalni nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama. kao što je na primer znakovni jezik. servis za vođenje. ČEŠKA REPUBLIKA Na svim nivoima obrazovanja danas se u praksi primenjuju dve alternative: 35 . savete i pomoć razrednom nastavniku. roditelji i tim nastavnika.Ono podrazumeva i sticanje specifičnih znanja o učenicima sa oštećenjem vida. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa ometenošću. Stečena znanja čine nastavnike kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju redovne škole. Sistem formalnog obrazovanja je toliko fleksibilan da dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika. Posebna pažnja se posvećuje radu sa roditeljima i kontinuiranom profesionalnom obrazovanju stručnjaka. Akcenat se i kod stručnjaka u obrazovanju i kod dece stavlja na timski rad. Oni obezbeđuju informacije.  protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi:o plan inkluzijeo dosije učenikao ciljeve inkluzijeo podatke o neophodnoj specifičnoj opremio podatke o specifičnostima transportao delove koje je neophodno isključiti iz uobičajenog programao metode komunikacije između redovne i specijalne školeo definisane smernice saradnje tima za podršku iz specijalne škole i nastavnika u redovnoj školio definisane smernice organizacije inkluzije u redovnoj školio dogovor o pristanku službe za vođenjeo dogovor o pristanku roditeljao mišljenje transportne komisije  Jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije Parcijalna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju određena predavanja u redovnim školama. ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja. a ostatak programa u specijalnim školama tokom cele školske godine  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće. sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim tehnikama. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija.

provincijama. teškoće u učenju. Glavni cilj edukacije dece sa posebnim potrebama je da im se pruži jednaka mogućnost za uspečno i efektivno obrazovanje u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. davana je podrška i doprinos:  obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje zdravstvenog i obrazovnog sektora  saradnji socijalnog. DANSKA Osnova za donošenje zakonske regulative u vezi inkluzije bio je trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) realizovan na regionalnom i na nacionalnom planu. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. Glavni naglasak je na učenikovim snagama i individualnim mogućnostima razvoja. Glavni cilj je obrazovanja osoba sa ometenošću je pružanje kvalitetnog obrazovanj. specijalistički kursevi uključuju opšte i specifične predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavikovom izboru.a) Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole. oblastima i grupama škola. Učenici u inkluzivnom obrazovanju dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama. Obrazovanje se stiče na Defektološkom fakultetu. Ministarstvo za obrazovanje. Na regionalnom planu obavljan je monitoring. pa je na osnovu preporuka pedagoških i psiholoških savetovališta Ministarstvo obrazovanja organizovalo programe u oblastima: 36 . Dodatno obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. Obučavanje uključuje opšte informacije o ometenosti. govorni poremećaji itd. nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa ometenošću. Obim sredstava zavisi od mišljenja stručnaka o potrebama učenika. što znači da finansiranje nije dodeljeno opštinama već regionima. razredima ili školama Osnovna barijera za inkluzivno obrazovanje je u materijalnim sredstvima (novčane nadoknade za dodatne stručnjake. U ovoj zemlji važi princip " direktnog ulaganja sredstava". Finansiranje može biti indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti. mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju. a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama b) Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama. npr. Pomoć se pruža preko specijalno obrazovnih centara ili preko savetovališta. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom. Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji imaju lakšu ometenost. Obazovanje za nastavnike u specijalnim školama se odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za obarovanje učenika sa ometenošću. Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika. arhitektonske barijere u školskim zgradama).  razvoju regionalnih i lokalnih programaInkluzija se shvata kao proces. Za nastavnike redovne osnovne škole. ali ima otpora i kod nastavnika i roditelja. poštujući njegovu ometenost i stepen aktivnosti. i jednake šanse za uklanjanje prepreka za ostvarivanje maksimalnog nivoa obrazovanja glavni cilj je socijalna inkluzija i socijalna integracija osoba sa ometenošću. Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju i pomažu nastavnicima i roditeljima.

kao alternative se nude rad u malim grupama. menadžmenta znanjem Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno zaposleni u redovnoj školi. Ove državne specijalne škole se po potrebi bave i rehabilitacijom dece predškolskog uzrasta i preraslih osnovaca sa smetnjama u razvoju. Osam škola specijalizovano je za opšte obrazovanje dece sa specifičnim smetnjama u razvoju. 7. za vreme časa. 4. Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu. odeljenjima ili školama. što je omogućilo osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola. Finansiranje učenika sa ometenošću se vrši na dva načina: a) opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika biti upotrebljeni. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradinji sa redovnom školom. Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja Saradnje škole i roditelja Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju Koordinacije obrazovanja i dokolice Predškolskog obrazovanja Raspodele odgovornosti i zadataka. Što se više sredstava izdvaja za specijalne škole i razrede to manje sredstava za inkluzivne službe. 5. Za rad sa učenicima sa ometenošću u ovoj zemlji je neophodno profesionalno iskustvo od dve godine. b) sredstva se ne dodeljuju opštinama već regionima.1. Cilj ovog kursa je da se obezbede posebna znanja koja se odnose na učenike sa teškoćama u učenju kao i pompć u prevazilaženju teškoća koje proizilaze iz ovakvih potreba.Obaveza lokalnih vlasti i redovnih škola je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja. kao i rad u specijalnim grupama. regionalnom i lokalnom nivou i njihovoj statističkoj obradi 37 . 2. 2. 6. 3. Druga mogućnost pomoći je " grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima potrebna pomoć za nekoliko predmeta. 8. školu i učenike i njihovoj primeni u saradnji sa različitim interesnim grupama 4. FINSKA Reforma obrazovanja ’90-ih godina dovela je do decentralizacije sistema obrazovanja. Inicijalno obrazovanje se stiče u toku četrdesetočasovnog kursa. Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na lokalnu zajednicu. Proces inkluzije doprineo je: 1. Prikupljanju komparabilnih podataka obradi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju na državnom. provincijama i grupama škola. Ako to nije moguće. Oni po potrebi saradjuju sa nastavnikom u učionici. Kurikulumom je predviđena služba za dobrobit dece koju moraju da obezbede lokalne i školske vlasti 3.

Od ‘80-ih godina u okviru pilot projekata deca sa smetnjama u razvoju se integrišu u redovne škole. Ovde važi decentralizovano finansiranje učenika sa ometenošću. zavisno od fakulteta može uključiti dodatna predavanja za predškolsko.KMK. godine. poučavanja i davanja podrške radi prevencije isključivanja dece sa smetnjama u razvoju. Takođe postoje i grupe " za pomoć učenicima " kako bi se osigurali dobri obrazovni uslovi i kontrolisao napredak svakog učenika pojedinačno. Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju u kojima učestvuju privatna lica.5. odnosno 35 studijskih nedelja. školski socijalni radnik ili školska medicinska sestra. pomoć može pružiti prosvetni savetnik. Ovakvo obrazovanje uključuje specifičnu obuku za specijalne razredne nastavnike koji rade saučenicima oštećenog vida. Veći broj specijalnih škola i razreda istovremeno znači manje sredstava za inkluzivne službe. Uključuju se svi nastavnici od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja. nastavniku. Ove grupe čine svi profesionaci i direktori škole. koji su stalno zaposleni u školi. što je kao opšti standard prihvaćeno od 1990. fizičke i intelektualne poremećaje. Opštine odlučuju kako će fodovi biti upotrebljeni. osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. sluha. Ponuđena je i izborna obuka koja.Konferencija Ministarstva obrazovanja i Ministarstva Kulture . Ukoliko se odabere obrazovanje za rad sa učenicima sa ometenošću onda se stiče naziv specijalnog nastavnika. Za niže i srednje obrazovanje nastavnici izrađuju jednu studiju nedeljno. uglavnom kroz predavanja. zavisno od fakulteta. Pokretanju više projekata za razvoj produktivnih modela učenja. Specijalni nastavnici.Ministarstvo daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne. Tim za " dobrobit učenika " podrazumeva saradnju učenika. Studije uključuju predavanja. Vlada dodeljuje sredstva opštinama a opštine imaju glavnu odgovornost za raspodelu sredstava. njegovih roditelja. srednje stručne ili opšteobrazovne školeKMK skreće pažnju na:  iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju  podizanje  značaj  razvoj rane intervencije koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovanog na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala  adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja 38 . Vaspitači i razredni nastavnici imaju 1-2 studije nedeljno. svih nastavnika i svih stručnjaka koji su uključeni u pripremanje individualnog obrazovnog programa koga treba implementirati u redovne škole. uglavnom pružaju pomoć učenicima sa ometenošću. univerzitetski i istraživački centri 6. praktični rad i posećivanje škola. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje 12-18 meseci. NEMAČKA Od ‘60-ih godina u Fedaralnoj Republici Nemačkoj ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju . školi ili učeniku. U zavisnosti od lokalne obrazovne vlasti. Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola. lokalne vlasti. državne institucije.

 saradnju KMK podstiče razvoj različitih aspekata obrazovanja u inkluzivnom okruženju sa heterogenim grupama. podrške unutar formalnog sistema obrazovanja. brigu  brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanjaCilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama:  podizanjem kvaliteta i širenjem mreže za inkluzivno obrazovanje. Favorizuju se: a) otvorenije  učenje forme poučavanja i učenja: u grupama dece različitog uzrasta zadataka  diferenciranje  nedeljne  izmene  učenje promene rasporeda časova individualnih i grupnih aktivnosti svim čulima… b) Kurikulum umesto rigidnih zadataka garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja s obzirom na individualne obrazovne potrebe kroz:  prilagođavanje  razvoj učenja i poučavanja interesovanjima učenika škole kao prostora za život lokalne zajednice kao prostora za učenje… institucija za obrazovanje: patronažne službe nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja  razvoja c) Razvoj  stvaranje  edukovanje  zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici… Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć učenicima i to na nivou preventivnih mera. spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i za obrazovnu saradnju između 39 .  fleksibilizaciju  davanje  davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju svih osoba i institucija uključenih u ovaj proces.

intelektualna ometenost. Nastavnici koji rade sa slepim i gluvim učenicima dobijaju jedan dodatni semestar. Specijalni nastavnici pohadjaju jednogodišnji kurs koji pokriva specifična znanja i praktičnu obuku. Obrazovanje nastavnika za rad se decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i posećivanje m specijalnih škola. Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji su članivi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet godina. Dodatno obrazovanje je obavezno. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta. Budući nastavnici svoje znanje mogu sticati tokom inicijalnog obrazovanja u trajanju od četiri ipo godine na fakultetu. Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama a pokazatelj je broj učenika sa ometenošću. provinicijama. Redovne škole su u obavezi da ne vrše bilo kakvu diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju kroz kurikulum (domaći zadaci. Teorijska znanja se stiču na fakultetu. 40 . GRČKA Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalih škola. Oni pomažu učenicima u toku časa u učionici. Oni indirektno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. kao i za saradnju između škole i porodice. Sredstva za finansiranje učenika sa ometenošću se ne dodeljuju opštinama već regionima. Finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijanih ustanova. informisanje ostalih učenika. a praktična obuka podrazumeva pohadjanje lokalnih škola. traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike. Zaduženi su i za diferencijaciju nastavnih programa.Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Škole su u obavezi i da obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju bez obzira da li su ona uključena u školu ili ne. sluha ili motorike. školske ekskurzije) bez obzira da li su ona uključena u školu i li ne.redovnih i specijalnih škola. Sa učenicima rade u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba. Za rad sa decom sa ometenošću neophodno je dvogodišnje iskustvo. oštećenje vida i problemi u ponašanju. Izrada i implementacija individualnog obrazovnog plana je glavni zadatak specijalnog nastavnika. Finansiraju se inkluzivni programi preko ustanova koje su za to zadužene. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve godine. Italija Specijalni nastavnik je član tima škole i pruža pomoć učenicima sa ometenošću u redovnim školama.Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima vida. VELIKA BRITANIJA Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju. Nema posebnih propisa o programima nastavniče obuke za rad sa decom sa ometenošću. plus dve godine praktične obuke u školi. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija. npr: teškoće u učenju.

Ako opštine dodele više sredstava specijalnim školama i specijalnim razredima. Obučavanje tokom rada je obavezno za sve nastavnike. Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću je u okviru opšteg obrazovanja ili kao dodatno kroz specijalne kurseve. Većina dece sa oštećenjem sluha. Mada gluva deca i deca sa teškim oštećenjem sluha pohađaju specijalne škole. Predškolsko je forma škole koja je bazirana na volonterskom radu ali je u okviru državnog školskog sistema. Nepostoji jedinstven evropski model obrazovanja učenika sa ometenošću. specijalne škole za učenike oštećenog vida. Viša srednja škola je podeljena u sedamnaest trogodišnjih nacionalnih programa. onda će inklizivne službe dobiti znatno manje sredstava. Postoje i specijalne škole koje pohađaju gluva deca sa teškoćama u mentalnom razvoju. Opštine su odgovorne za obezbeđivanje i finansiranje pomoći školama. Specijalni nastavnici u školama zaduženi su za pomoć učenicima sa ometenošću. Školovanje dece sa ometenošću finansira država direktno ili preko opština. Svi ovi programi obezbeđuju osnovna znanja za dalje više školovanje. i školski uzrast za učenike od 6 do 12 godina.Švedska Švedski sistem brige o deci uključuje predškolske aktivnosti za decu od 1 do 6 godina starosti. Trajanje i sadržaj ovih kurseva varira između različitih visokoškolskih ustanova. zdravstvenog osiguranja i prevoza. Obavezno školovanje se sastoji od osnovne i “niže” sednje škole. u toj grupi dete ostaje dok ne napuni 6 godina i ne krene u osnovnu školu. osnovoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. Opštine su u obavezi da deci obezbede mesto u predškolskoj grupi od jeseni. Postoje i specijalne škole koje pohađaju tesko ometena deca koja ne mogu pohađati klasične specijalne škole. regiona ili škola. 41 . Način finansiranja takođe određuju opštine. Zaključak Na osnovu izvedene analize modela obrazovanja dece sa ometnošću u 10 evropskih zemalja možemo doneti određene zeključke. Stručno usavršavanje se organizuje na nivou opštine u saradnji sa Nacionalnim institutom za obrazovanje učenika sa ometenošću. Predškolski sistem sastoji se od vrtića. U ovoj zemlji opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika sa ometenošću biti upotrebljeni. Dodatna obuka uključuje praktična znanja za predavanje učenicima sa ometenošću kao i strategije pomoći nastavnicima. sluha ili govora. Specijalne škole su dostupne i za decu koja imaju samo teškoće u mentalnom razvoju. Školovanje je besplatno i roditelji ne snose troškove školskog pribora i materijala. Briga o deci školskog uzrasta sastoji se od dnevnog boravka i brizi o detetu kad god je potrebna „out-of-school centres”. Deca sa ometenošću su obuhvaćena obaveznim obrazovnim procesom na nivou predškolskog. Specijalne škole imaju deset razreda i nastoje da obrazovanje bude što približnije redovnom obrazovanju. užina. i za posebne potrebe učenika sa poteškoćama u učenju. individualni programi. dnevni boravak i „otvoreni“ vrtić. te škole imaju devet razreda. “Sami” škole. Uporedo sa nacionalnim programima postoje i specijalno dizajnirani. oštećenjem vida i ometene dece su u redovnoj školi.

..Specijalni nastavnici rade sa učenicima u redovnoj ili specialnoj školi.. -LISTA SEMINARSKIH RADOVA- 1) MODELI INKLUZIJE..........Češka..................CG)...Bosna..........................Britanija.........Italija...Madjarska.....................Danska.............Bugarska...................................................2 2)OPŠTI PRINCIPI I RAZGRANIČENJA..................... Način obrazovanja specijalnih nastavnika je različit i kreće se od posebnih fakulteta preko specijalističkih ili poslediplomskih studija ili kurseva......................7 3)SALAMANKA DOKUMENT....................Grčka.............31 42 ........................................................Kosovo.......................Belgija...V..........11 4)EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJE................Rumunija........................................Švedska)............................17 6) INKLUZIJA U EVROPSKIM ZEMLJAMA (Austrija..............Nemačka...........15 5) INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA (Hrvatska...................Finska.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful