FASPER 2010/11

-INKLUZIJA-INTEGRACIJA(SEMINARSKI RADOVI)

1

MODELI INKLUZIJE Uvod
Inkluzija je pristup u kojem se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. No, bez obzira na individualne različitosti svi želimo biti voljeni, osećati pripadnost, želimo raditi i biti poštovani. Zadovoljstvo vlastitim životom i prihvaćenost od ljudi kojima smo okruženi neosporno čine ključne elemente kvalitete života. Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da reaguje na način kojim će podsticati razvoj cele zajednice, time što će svaki njen član imati važnu ulogu i biti poštovan. Sama primena inkluzije u praksi mozda se najbolje vidi na primeru socijalnog modela pristupa hendikepu. U okviru socijalnog modela na osobe sa hendikepom se ne gleda kroz hendikep, ne akcentuje se
sta neko ne moze, vec se na osobe koje su na neki nacin razlicite gleda kroz mogucnosti potencijale, intrese i prava. Socijalni model polazi od prtpostavke da su polozaji osobe i diskriminacije prema razlicitim ipak drustveno uslovljeni. Odnosno prepreke i predrasude koje drustvo stvara su te koje ne pruzaju jednake mogucnosti i koje i dovode osobe sa hendikepom u polozaj hendikepa. Socijalni model podrzava inkluzivno obrazovanje i suprotstavlja se medicinskom modelu koji posmatara dete sa posebnim posebnim potrebama kao proizvod personalne deficijencije. Stavovi prema osobama s teškoćama u razvoju zadnjih se tridesetak godina polako menjaju.

U okviru socijalnog modela javlja se model inkluzije. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, nego uvažavanje različitosti svakog pojedinca. U tome i jeste njena vrednost, jer nam kroz razvoj opste tolerancije prema individualnim razlikama i potrebama omogućava širenje spoznaja, obogaćivanje iskustava. Inkluzija svakom pojedincu pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Osnovni cilj inkluzije je sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa razlicitim oblicima hendikepa ili bilo kakvim drugim razlikama u siru socijalnu sredinu i sve redvne drustvene tokove i izjednacavanje prava tih osoba sa pravima svih ostalih clanova neke drustvene zajednice.

Predlaze se sledeci model obrazovanja ucenika sa posebnim potrebama :

2

Vise i visoko obrazovanje -+Specijalno obrazovanje Obrazovanje odraslih Delimicno inkluzivno Srednje obrazovanje Inkluzivno obrazovanje Osnovno obrazovanje

Predskolsko obrazovanje
--------------

Tri osnovna praralelna sistema (inkluzivni,mesoviti, specijalni)treba da budu tako kompatibilni, koordinirani , elasticni i fleksibilni da omogucavaju lak prelazak ili klizanje iz jednog u drugi u oba smera. To znaci da u nekom trenutku svog obrazovanja ucenik sa posebnim potrebama koji je dobro pripremljen u programu specijalne skole moze lako preci u redovnu skolu i obrnuto. Ako se pokaze da ucenik sa ometenoscu ne uspeva u redovnom sistemu obrazovanja moze preci u specijalni. Ovaj model ima svoju vertikalnu ( linearnu) dimenziju i horizontalnu ( razgranatu) dimenziju. Vertikalna prohodnos sistema organizovana je u skladu sa uzrastom, sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da je sistem razradjen tako da vertikalno , kontinuirano, povezuje nivoe od predskolskog obrazovanja na koje se nadovezuje osnovno skolsko, zatim srednjoskolsko,vise , visoko i na vrhu obrazovanja odraslih osoba sa posebnim potrebama. Horizontalna prohodnost je zasnovana na principu razgranavanja i deversifikacije kako bi se sto vise uvazile posebne potrebe , razlicitosti i specificnosti pojedinih ucenika kojima bi se pronaslo adekvatno mesto u horizontalnim opcijama. Horizontalna prohodnost omogucava tri generalne opcije i unutar njih mnoge modalite i varijatete.Opcije su: inkluzivno obrazovanje ,delimicno inkluzivno obrazovanje i specijalno obrazovanje
3

Delimicno inkluzivno obrazovanje ima dve osnovne varijante : 1)posebno odeljenje pri redovnim skolama koja ne bi bila svedena samo na fizicko prisustvo ucenika uz redovna odeljenja vec bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u nastavi sa ostalim ucenicima iz pojednih predmeta(fizicko , likovno i muzicko vaspitanje). Takodje bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u vannastavnim skoliskim aktivnostima ( sekcije , radionice ). Pojedinim ucenicima iz ovih odeljenja koji su uspesniji na odredjenim predmetima a mogu se uklopiti u redovnu nastavu iz tih predmeta treba organizaciono obezbediti tu mogucnost. 2)Posebana odeljena pri specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje, habilitaciju i rehabilitaciju) kojima ce iz nekih predmeta biti organizovana zajednicka nastava sa vrsnjacima iz susedne redovne skole, kao i mogucnost da pojedini ucenici pohadjaju neke casove u redovnoj skoli.Zajednicki se organizuju i neke vanastavne aktivnosti . Specijano obrazovanje u specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje ,habilitaciju i rehabilitaciju) zadrzalo bi se za one ucenike sa ometenoscu koji imaju teske i multiple ometenosti koje namecu tako visoke obrazovne barijere da im je potrebno izuzetno velika podrska i tesna povezanost obrazovanja sa habiitacijom i rehabilitacijom. Danas se evropske zemlje mogu grupisati u tri kategorije u pogledu prakse inkluzivnog obrazovanja: I grupa-inkluzivno obrazovanje 1979god-Italija je ukinula specijalne skole,u cilju ukljucuvanja ili inkluzije gotovo svih ucenika u redovno obrazovanje. U ovu grupu spadaju i Grcka,Kipar,Spanija,Portugalija,Svedska,Norveska i Irska. II grupa-mesovito obrazovanje Predstavljaju zemlje koje imaju inkluzivne skole,a zadrzale su manji broj specijalnih skola,gde se razvijaju mnogobrojne sluzbe izmedju sistema specijalnog i redovnog skolstva(Finska,Danska,Britanija,Francuska,Poljska,Ceska,Litvanija….) III-paralelno obazovanje Tu spadaju zemlje sa 2 paralelna i odvojena sistema specijalnog i redovnog skolstva koji su medjusobno povezani(Belgija,Svajcarska,Nemacka,Srbija i Crna Gora)-(Radoman,2004) -Nazalost,dosada se projekat inkluzije realizuje u 2 skole gde su se deca sa p.p. upisuju bez problema,a to su osnovne skole “Ivan Goran Kovacic” u Beogradu i “Sonja Marinkovic” u Subotici,gde su ostvareni pozitivni i izvaredni rezultati.Roditeli prezadovoljni,deca su se odlicno uklopila,a najvaznije je to sto se svi ucenici trude da pomognu svojim vrsnjacima koji imaju teskoce u razvoju.
4

jedna podrška – Ovakva organizacija dobro funkcioniše tamo gde je jedan nastavnik veći stručnjak od drugog. Model saradnje i paralelnog podučavanja – Korištenjem ovog modela.Modeli inkluzije: Model konsultacije – U školi koja ima mali broj učenika sa posebnim potrebama. uspeh učenika. Model saradnje i paralelnog poducavanja može biti organizovan na više načina: Jedan nastavnik. kao i sveukupan mali broj učenika. više vremena se posvećuje učenju naspram učenika koji čekaju da im se pomogne. kao i strategije za određena ponašanja. Nedostaci ovog modela bi mogli biti: moguć otpor u implementaciji modifikacija. kašnjenje u pružanju podrške učenicima koji imaju poteškoće. ovaj model bi bio veoma odgovarajući. Paralelno podučavanje – Nastavnik podeli razred u grupe i podučava ih simultano. a problemi u ponašanju mogu biti minimalni. kontinuiranu i učestalu komunikaciju između nastavnika i defektologa. bez obzira da li su iz redovnog ili specijalnog obrazovanja. ocenjivanje. uspostavljajući usaglašenu komunikaciju između članova tima. Ovaj model stvara najmanje problema u organizovanju vremena. nastavno osoblje i defektolozi rade zajedno kako bi podučavali učenike sa/i bez posebnih potreba u zajedničkom odjeljenju. Defektolog pruža informacije o učenicima. kao i moguće prilagođene instrukcije. Timski model – Defektolog je određen za tim jednog od devet razreda sa vremenom za dogovore i planiranja za tim jedan put sedmično. Oboje su odgovorni za planiranje i pružanje instrukcija. veliki broj učenika naspram nastavnika. Tim se sastaje redovno. i disciplinu. Defektolog je na raspolaganju kako bi podučio neku tešku veštinu ili da bi pomogao učeniku(cima) u uvežbavanju tek stečene veštine. neposredne su mogućnosti za ponavljanje. moguće instruktivne strategije. podršku. Učenici dobivaju gradivo koje odgovara uzrastu. ideje za prilagođavanje testova i kontrolnih. kao i ograničene mogućnosti za rad defektologa u redovnom odeljenju. komunikacija je neprekidna. Broj učenika prema nastavniku je nizak. Učenici će imati dva nastavnika kojima mogu postavljati pitanja i dobiti pomoć. kao i manji broj učenika prema nastavnicima. Svi članovi tima rade zajedno i proširuju svoje znanje u različitim oblastima. Timski model se prezentuje kako učitelji/nastavnici ne bi radili sami na postizanju uspeha sa svojim učenicima. Preporučeni su redovni sastanci prije nego komunikacija po potrebi. prisutna je podrška nastavniku. Ovo je nenapadni pristup koji učenicima sa posebnim potrebama stavlja na raspolaganje bar dva učitelja/nastavnika koji im mogu pomoći oko problema sa gradivom. 5 .

asistenata u nastavu koji na casu paralelno uz nastavnika pomazu ucenicima sa posebnim potrebama • povremenim izdvajanjem ucenika sa posebnim potrebama u male grupe sa kojima radi specijalno obucen nastavnik • povremenim individualnim radom sa ucenikom koji je osmislio strucni tim skole u koji je ukljucen i defektolog • obrazovanjem u odeljenju sa drugom decom a rehabilitacionim i habilitacionim tretmanom u specijalizovanoj ustanovi drugim oblicima pomoci i dodatne podrske Opsti principi i razgraničenja inkluzije i integracije INTEGRACIJA I INKLUZIJA Ova dva termina često koristimo kao sinonime. Ovo je idealno za predmete koji se predaju po materijama ili gde redosled nije važan. tako da je broj učenika i nastavnika mali. Integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978. Inkluzija se ne bi mogla sprovoditi bez odredjene podrske u razlicitim vidovima : 1)posebnom podrskom nastavnika ili vaspitaca dok radi sa citavim odeljenjem • uvodjenjem saradnika . Ovakav dizajn je prikladan za matematiku i fiziku gde se puno puta ponavlja usvojeno. godine: 6 . broj učenika prema nastavnicima je mali nastavnici postaju stručnjaci u predmetu. Timsko podučavanje – Nastavnik i defektolog rade zajedno kako bi celi razred podučili istom gradivu. a međusobna komunikacija je stalna. Mogućnosti za ponavljanje su neposredne. Nastavnici kruže razredom pružajući trenutnu pomoć.Stacionirano podučavanje – Ovaj model deli sadržaj i učenike tako da se učenici ili nastavnik rotiraju na kraju materije. Alternativno podučavanje – Jedan nastavnik vodi alternativnu aktivnost ili obogaćuje materiju. dok drugi nastavnik ponovo podučava malu grupu učenika koji imaju problema sa sadržajem. Na ovaj način postajemo neprecizni te bi bilo korisno bliže definisati njihova značenja.

koji je kao ‘problem’ doživljavao nesposobnost deteta i fokusirao se na ‘popravljanje deteta’ da bi ono postalo što tipičnije. ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i lokalne škole je izignorisana. koji prati i evaluira rad sa pomenutim učenicima i redovno o rezultatima izveštava kolektiv. i 1993. 7 . Budući da lokalne škole nisu organizovane na ovaj način. što zahteva pažljivo planiranje nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa. šire diskusije ili školska savetovanja. za vreme užine i priredbi. podržava i koristi resurse koji proizilaze iz različitosti. mora da identifikuje barijere u školskoj sredini. Da bi postale inkluzivne zajednice. Procesi restruktuiranja škole trebaju biti viđeni kao nastavak školske politike pružanja jednakih šansi svim učenicima. Ciljevi moraju biti uključeni u školski razvojni plan za period od 5 godina. Inkluzija se vezuje za detetovo pravo da bude deo lokalne zajednice koja gravitira lokalnoj školi. Škola koja pretenduje da postane inkluzivna mora usvojiti ‘socijalni model hendikepa’. godine vide integraciju kao efikasno korišćenje postojećih resursa. potrebno je njihovo restruktuiranje. Dobra praksa je i formiranje grupe/tima unutar škole. Ujedno je to i proces izgradnje školske zajednice koja prihvata. Organizacija ‘Roditelji za inkluziju’ pomaže često i roditeljima koji nisu ostvarili kvalitetan odnos sa svojom decom koja imajusmetnje u razvoju. Sve državne i nevladine institucije moraju pomoći školi da ostvari ovaj cilj. koje ostaju uglavnom neizmenjene. ideji uključivanja sve dece iz lokalne zajednice. Preduslov je posvećenost svih zaposlenih u školi(nastavnika. a njihovo ostvarivanje se mora pratiti. da usmeri buduću organizaciju i menadžment škole ka maksimalnoj participaciji učenika sa smetnjama u razvoju. Učenici sa teškoćama u razvoju pripadaju redovnim odeljenjima i imaju pravo na podršku koja im je potrebna. Zakoni iz 1981.Prostorna integracija : Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu. Funkcionalna integracija: Postoji zajednička participacija u vaspitno-obrazovnom procesu. te se deca mogu upoznati/družiti. da bude respektovano u celini (onakvo kakvo ono jeste) i da mu bude pružena upravo ona vrsta podrške koja je detetu potrebna da bi pohađalo lokalnu školu. uspešno obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitnoobrazovnog procesa kada su tipični učenici u pitanju. Ako neki od ovih kriterijuma nisu ispunjeni. Najbolji način za otpočinjanje promena u školi je trening nastavnog osoblja od strane specijalizovanih trenera koji podučavaju strategije rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju. roditelja i učenika. zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. škole moraju da prepoznaju činjenicu da je najveći deo njihove dosadašnje prakse bio zasnovan na ‘medicinskom modelu hendikepa’. Sve forme integracije podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama.To je kontinuirani proces promene etosa škole. Socijalna integracija: Učenici koji pohađaju ‘specijalna odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu. Mnogim potrebama takvog deteta se na ovaj način izlazi u susret kontinuirano i planski.Učenici moraju biti uključeni u procese promene u školi kroz časove odeljenske zajednice. Inkluzija je samo deo procesa unapređenja škole i razvijanja kvaliteta nastave/učenja za sve. INTEGRACIJA JE STANJE INKLUZIJA JE PROCES Mnoge škole su usvojile 4 osnovna principa koji su postali smernice na njihovom putu ka inkluziji: 1. Inkluzija nije statična kao integracija. direktora). da uvede nove strategije nastave i učenja.

Generalno. Birmingem. 5. Prihvatanje različitosti kao normalne pojave / ogromnog resursa za sve učenike 4. 8 . Velika Britanija. Evo zaključaka/rezultata rada ovih grupa: Grupa 1 1. Društvo nije spremno da ih tretira kao ravnopravne kandidate. Dakle. Ovaj stav motiviše i nastavnike u redovnim školama koji se suočavaju sa novom situacijom .u odeljenju je i dete sa smetnjama u razvoju. I ovde je odeljenski starešina nezamenljiv. Podržavanje pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti vodi dobiti i za tipične učenike (prosečnu populaciju). 3. Sva deca imaju pravo na obrazovanje koje će ih pripremiti za život u zajednici. Naravno. 3. Prihvatanje činjenice da je obrazovna inkluzija samo jedan aspekt opšte društvene inkluzije Ovu diskusiju je pratio rad unutar malih grupa. Prihvatanje i podržavanje različitih stilova/tempa učenja 6. broj učenika sa smetnjama u razvoju koji se obrazuju u redovnim školamaje u porastu. Neophodno je okolinu prilagoditi velikom spektru različitih ljudskih potreba. lakše je inkluziju uvesti u male škole i male zajednice. efikasni su za svu decu.Istovremeno. Individualni program je neophodan. prezentovala je sledeće definicije: Integracija Tradicionalno se odnosi na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama. biće je lakše ostvariti u društvu. empatija i pomoć onima kojima je potrebna.Ukoliko inkluzija startuje od najnižih nivoa obrazovanja. situacija postaje komplikovanija. strategije podrške i podučavanja 7. Svi učenici sa ili bez teškoća u razvoju imaju koristi od inkluzije jer je ona neophodna komponenta kvalitetnog obrazovanja. 6. Restruktuiranje kulture. 4. Iako stiču adekvatno obrazovanje. te obrazovna inkluzija predstavlja temelje opšte društvene inkluzije.Heder Mejson. Dr.Opšta društvena inkluzija je mnogo komplikovanija. Škola je odraz društva. Nastavni plan/program mora da ispoštuje potrebe učenika sa smetnjama u razvoju. 7. Potrebno je prilagoditi nastavu specifičnom stilu i tempu učenja deteta. Osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz adekvatan kurikulum. Izlaženje u susret potrebama svih učenika 5. ali on mora biti integrisan u opšti plan i program (izveden iz opšteg planai programa). Što je viši nivo obrazovanja. 4. 2. obrazovna inkluzija je izvesna-u nekim sredinama je već počela. Razgraničenje integracije i inkluzije Radionica je započela analizom definicija samih koncepata (integracije i inkluzije). Inkluzija Fundamentalni principi inkluzije su daleko sveobuhvatniji. Uglavnom zbog toga što je inkluzija pitanje osećanja i stavova. Inkluzija u obrazovanju uključuje sledeće procese: 1. I lica sa hendikepom se prilagođavaju svojoj neposrednoj okolini u kojoj funkcionišu.2. osobe sa hendikepom teško se mogu zaposliti. Najveću odgovornost ima odeljenski starešina-on/ona mora da definiše potrebe učenika sa smetnjama u razvoju i da o njima informiše ostale predmetne nastavnike. Trebalo bi je introducirati u predškolskim odeljenjima uz pomoć timova za ranu intervenciju. a zatim i znanja. plan i program se odnose i na celo odeljenje. Nastava i učenje koji su koncipirani prema inkluzivnim ciljevima. jer se promovišu tolerancija. prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika 3. Povećanje participacije učenika sa smetnjama u razvoju u realizaciji nastave kao i u aktivnostima zajednice koja gravitira lokalnoj školi 2.

Integracija se doživljava kao fizičko situiranje deteta u redovnu školu. te da se u nekim državama ‘inkluzija’ i ne koristi jer je značenje nejasno. Grupa je pokušala semantičku analizu pojmova kroz antonime (reči suprotnog značenja): integracija-segregacija. Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam ‘acceptance’(prihvatanje) umesto‘inkluzije’u centralnoj i istočnoj Evropi.U svakom društvu. a integraciju kao korak prema inkluziji u oblasti obrazovanja. ne govorimo o integraciji. Veoma je dug put ka opštoj društvenoj inkluziji. ali inkluzija-ekskluzija. Sistem koji se oslanja na asistenta u nastavi ili na sveobuhvatni angažman odeljenskog starešine. Rana intervencija je naglašena kao preduslov za uspešnu integraciju a zatim i inkluziju. ohrabruje. nešto je pošlo pogrešnim tokom kada je integracija u tom odeljenju u pitanju. Smeštanje deteta u redovnu školu ne podrazumeva neophodnu podršku od strane sistema ili od strane roditelja tipične dece. Ako se jave problemi sa tipičnim učenicima ili njihovim roditeljima. Svaki nastavnik bi trebao dobiti opštu obuku o inkluziji kao temelj njegove/njene specijalizacije. dok inkluzija predstavlja prilagođavanje okruženja detetu.dok je ekskluzija ‘mentalni stav’ koji podrazumeva da dete može ostati u istoj sredini sa tipičnom decom. može biti put ka inkluziji.Stručno usavršavanje nastavnika bitno doprinosi kvalitetu inkluzije. Svi oni koji je zagovaraju ipak moraju biti optimisti jer kao i svakom društvenom procesu i inkluziji treba vremena. Grupa 2 Integracija započinje ranom intervencijom. ali ne učestvuje u socijalnoj razmeni. Čini se da ne postoji adekvatan prevod engleske reči ‘inkluzija’ u centralno i istočno-evropskim jezicima. Segregacija podrazumeva preduzimanje konkretnih fizičkih koraka za udaljavanje deteta iz sredine. Zaključak: Grupa inkluziju doživljava kao krajnji društveni cilj.Nastavnik mora da prilagodi podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju obrazovno-vaspitnom procesu u odeljenju. te da postoji potreba za jasnijim definisanjem. Grupa 3 Jedan od učesnika je predložio sledeću diferencijaciju pojmova: Integracija predstavlja prilagođavanje deteta okruženju. Grupa se složila da adekvatna podrška od strane roditelja tipičnih učenika može rezultirati uspešnom integracijom bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih rešenja. postoji prihvatanje tipičnog a ne različitog. pa i onaj najmanji. ‘Inkluzija’ je širi pojam i podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao punopravnog dela društva ali i ponašanje sredine u skladu sa tim INTEGRACIJA (naglašava) Potrebe osoba sa hendikepom INKLUZIJA (naglašava) Prava osoba sa hendikepom 9 . prilagođavajući ga učeniku sa smetnjama u razvoju. je odbačen kao neadekvatan. bez obzira na dominantnu nacinalnost stanovnika.Prizor učenika okupljenih oko deteta sa oštećenim vidom koje koristi kompjuter u učionici je inkluzivni kadar. Grupa 4 Članovi grupe se slažu da nejasna distinkcija između dva pojma (integracija i inkluzija) predstavlja u mnogim državama otvoreno pitanje. dok se za inkluziju kaže da predstavlja socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje učenikove okoline. Razliku između integracije i inkluzije predstavlja prisustvo/odsustvo podrške. Svaki korak napred. Obrazovno-vaspitni rad u odeljenju ne treba biti podređen potrebama učenika sa smetnjama u razvoju. Ukoliko usporite tempo rada a samim tim i napredovanja u odeljenu.

imajmo san Sadržaj kurikuluma Za inkluziju se mora boriti САЛАМАНКА ДОКУМЕНТ „Сва деца и млади у свету.svako dobija podršku koja mu je potrebna da bi maksimalno razvijao svoje potencijale Svi imaju svoje vrednosti/sposobnosti Dobiti za sve kroz angažman svih Politička borba. (B. Дакле. prijateljstvo i podrška Moć životnog iskustva Asertivnost Transformacija snage međuljudskih odnosa (saradnja. Lindqvist. имају право на образовање. са својим индивидуалним предности и слабости. То није наш образовни системи који имају право на одређене врсте деце. 1994) 10 .Menjanje (lečenje) osoba sa hendikepom Isti tretman za sve Hendikep je problem koji se da rešiti Dobiti za osobe sa hendikepom koje pruža sredina u koju su integrisani Profesionalci/eksperti Tehnike Shvatanje osećaja bespomoćnosti Učešće u tipičnim takmičenjima u svojstvu tehničke pomoći Naglasak na procesu Realizacija opšteg kurikuluma Integracija se može ostvariti Restruktuiranje škola/koledža ili organizacija Jednakost. UN-Rapporteur. podrška) Naglasak na rezultatima. са својим надама и очекивањима. то је школски систем једне земље који мора бити прилагођен да задовољи потребе све деце ".

како са становишта људских права тако и са становишта ефикасности. Ове особе су често ограничена на физичке и друштвене препреке. често је додатно искључење. Инклузија као што знамо данас има своје корене у специјалном образовању ученика.Увод: Више од пола милијарде људи са инвалидитетом су. као последица психичког. Деца са инвалидитетом пре Саламанке: Развој специјалне едукације Деца са инвалидитетом су увек били међу последњима у приступу образовања без обзира на то у којој земљи се гледа. Инклузија. Историјски гледано. Дакле. прикладности одвојеног система образовања је био изазов. дакле. Кључ за откључавање овај потенцијала се ради тако што ће се осигурати да образовање за све постаје реалност. стварајући спектар потребе свих ученика. иако је добро замишљено. деца са инвалидитетом су третирани као "важећи" или инфериоре и особе којима је потребна веома посебна заштита и на тај начин не треба 11 . који су посебно угрожени за маргинализације и искључивања. Шездесетих и седамдесетих. институција и стручњака васпитача. физичког или сензорног оштећења. Тренутна стратегија и програм нису били довољни да задовоље потребе деце и младих са сметњама у развоју. што их искључује из друштва и спречава их да активно учествују у развоју својих нација. особа са инвалидитетом било које врсте (физичка. почетна пружања су се састојала од специјалног образовања у оквиру сегрегација у образовању одредбе. Око 80 одсто инвалида светске популације живи у земљама у развоју. подразумева усвајање широке визије образовања за све. Несрећна последица такве диференцијације. социјална или емоционална) не може бити дискриминисана. У прошлости. У последњих неколико година. напори су се састојали од специјализованих програма.

У овом приказу. а више од 80 милиона ове деце живе у Африци. још увек постоји око 130 милиона деце које не похађа школу. Овај облик образовања представља напор да се обезбеди образовање у више "нормално" окружење. Ова концептуализација је довела до искључења и изградње институција за смештај ове деце. Деведесет одсто њих живи у ниским или ниже средње развијеним земљама. Међутим. дете је криво што не може да се користи образовање. или су на други начин маргинализовани у учионици. која је почела на Западу. открива изненађујуће промене у учењу.да буде у могућности да имаја користи од образовања. заједничка карактеристика ове одредбе образовања је у томе што је био понуђен у посебна одељења. је систем образовања за децу са инвалидитетом у оквиру редовних школа. Друга фаза овог развоја је преузела облик Образовање са специјалним потребама. Незадовољство и напредак ка интеграцији изазвали су захтеви за радикалне промене у многим земљама. првобитно је наведено у сусрет потребама ученика. почео је да буде познат као специјално образовање. које има своје корене у специјалном образовању. а не у сарадњи са децом. Рођење инклузивног образовања Инклузивно образовање. касних седамдесетих и раних осамдесетих година био је подстакнут прогресивном образовном идеологијом. Међу 12 . Један од главних проблема са противницима ка интеграцији у вези са начином на који ученици долазе треба да буде означен као да имају посебне потребе. који су били традиционално искључени из школе. Паралелни систем образовања на традиционални начин која се развила. Образовање са специјалним потребама. Помак ка бољем разумевању довело до евентуалног веровању да сва деца припадају истој школи. систему и не требају се раздвојити. Оно што је алармантно је безброј друге деце у оквиру школског система биће искључени од квалитетног образовања. Упркос охрабрујућем развоју. Низ смена од фокусирања на инвалидно дете као проблем да се фокусира на промене у управљању учионице. То је довело до преко потребне сарадње између два система. Интеграција. Такав модел је најчешће посматран у већини земаља.

Ово је поставиоло темеље за Саламанка конференције и створила се повољна клима за укључивање.Укупно 92 владе и 25 међународних организација су се сложили око новог успеха да инклузивно образовање буде норма и усвоја се оквир за акцију која је у обичним школама требало да обухвати сву децу. 13 . Може се рећи да је Изјава из Саламанке (1994) ставила на дневни ред подршку перспективе људских права у томе што је изјавила да су укључивање и учешће од суштинске важности за људско достојанство и уживање и остваривање људских права. која реагује на широк спектар потреба ученика остварио. особа са инвалидитетом. велики број одустајања пре него што заврше основно образовање. За то Након овог састанка. Асфалтирање пута за укључивање почела током 1990. и почела да мобилише и обучи образовне заједнице. позвао Шпанију да подели своја искуства са земљама у развоју на високом нивоу у састанку одржаном у октобру 1991 у Генералној конференцији. UNESCO (Изјава из Саламанке (1994) позвао је међународну заједницу да подржи приступ о инклузивним школама и да почне да спроводи практичане и стратешке промене. Шпанија је кренула на велики пројекат "Интеграција у школама". Кораци који треба да буду предузети јесу да се обезбеди једнак приступ образовању за све категорије време. признајући могућност да се прилагоде ове добре праксе.г Јомтиен Светска конференција о образовању за све. Ипак се признаје да су у неким случајевима одређена деца са сметњама у развоју захтевају додатну подршку изван учионице. 3. неколико семинара и консултација су организовани доносилаци одлука за посебне потребе образовања. чији су примарни циљеви 'инклузија' деце са посебним потребама. Светски лидери су искључења из образовања прокоментарисали тако сто су рекли да је "учење потреба инвалида захтева посебну пажњу. како би се дијалог о стварању инклузивног школе. У Саламанци се помињу разне искљученије и маргинализование групе. Циљ инклузије је да превазиђу низ препрека које делотворно утиче на децу. UNESCO. као саставни део образовног система"(чл.онима који се уписују у основну школу.5). Инклузија сужи да обезбеди учешће све деце у највећој могућој мери у образовном систему. укључујући наставнике и родитеље да раде на "Школи за све" и поставе темељ за нове образовне законе.

наставити да пружа вредану референтну тачку за све оне који учествују у лобирању за инклузивно образовање. структуре и стратегије. културама и заједницама. пружају највише.Изјава из Саламанке је проглашена: "Редовне школе са инклузивном оријентацијом су најефикасније средство у борби против дискриминације. приступима. Основно образовање је обавезно." (Изјава из Саламанке." Инклузија се види као процес решавања и реаговање на разноликост потреба свих ученика кроз повећање учешћа у учењу. члан 2). Дефинисање Инклузије UNESCO ставове укључивање као "динамички приступ одговорити позитивно на ученика разноликости и видим индивидуалних разлика не као проблем. Образовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода. већ као могућности за обогаћивање учење. Оно треба да унапређује разумевање..Универзална декларација о људским правима). документ произведен као резултат УНЕСЦО-конференције одржане у Саламанки.26 . као и стварање заједница за изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. То подразумева измене и модификације у садржају.. изречено у Универзалној декларацији о људским правима у 1948 који наводи да. користи техничке и финансијске подршке за тестирање нове оријентације у настајању.. "Свако има право на школовање .. Било је значајних резултатата из Саламанке у којој тридесетак земаља. Међу њима су били резултати развоја број публикација и пратеће материјале за менаџере и администраторе као и индекс за инклузију индикатора који обезбеђује да се помогне школама у креирању инклузивне културе. У основи инклузивно образовање је људско право на образовање. уз заједничку визију која обухвата сва деца на одговарајући узраст и уверење да је одговорност редован систем да образују сву децу Иако Дакар оквир за акцију (УНЕСКО 2000). Школовање треба да буде бесплатно бар у основним и основне фазе. Ова изјава је вероватно најзначајнији међународни документ који је икада појавио у специјалном образовању. Она тврди да редовне школе са инклузивном оријентацијом јесу: 14 . као и да даље активности Уједињених нација за одржавање мира "(чл. у 1994. расним и верским групацијама. као и смањење искључености у и од образовања. трпељивост и пријатељство међу свим народима.

морају да обухвате област образовања деце са посебним потребама у поквиру редовног образовног система 15 .. да би се стекла почетна искуства.. као и начине учествовања локалне заједнице и родитеља у доношењу одлука везаних за инклузивне пројекте (6) Стратегије везане за рану првовремену дијагностику и радно оспособљавање деце са сметњама у развоју заслужују већу пажњу у оквиру инклузивног образовања. најефикасније средство у борби против дискриминаторних ставова. Сугерисан је развојни пилот пројекта у овој области. (4) Изразито се подржава размена искуства са земљама које имају инкузивно образовање. он предлаже. које треба да пронађу у начинима за образовање све деце. пруже ефикасно образовање за већину деце и побољшати ефикасност и на крају исплативости целокупног система образовања. изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. да школе могу да: ". основни и током рада." Дакле Саламанка документ је од посебног значаја за изједначавање особа са посебним потребама. (5) Потребно је развити организме планирања.. " Осим тога. укњучујући и децу која имају озбиљне развојне потешкоће 3)Образовање стратегије треба базирати на принципима инклузивног образовања. (7) У контексту промене образовног система сви зтренинг програми за образовање васпитача и учитеља. опсервације и евалуације. И овај споразум обавезује све учеснике у васпитно образовном систему да воде рачуна о томе да: 1)Образованје за децу са посебним образовним потребама треба обезбедити у оквиру редовног образовног система 2)Многа деца имају озбиљње тешкоће у савладавању образовних програм стога имају посебне образовне потребе...

Nastavnik osim iskustva mora se i dodatno edukovati u trajanju od 2 godine. U daljem radu predstavićemo načim edukacije kadra u susretu inkluziji. Инклузија у образовању углавном говори о поштовању различитости у друштву. u nekim Evropskim zemljama. telesnim oštećenjem. već se školovani učitelji putem usavršavanja na Master studijama. за добробит све деце. 16 . u Srbiji se školuju stručnjaci koji se bave različitom problematikom. Ово се пре свега објашњава прелазаком. -EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJEUvod Obrazovanje nastavnika za rad decom sa posebnim potrebama može se odvijati na 2 načina. Nastavnici koji se bave problematikom obrazovanja ove dece. такође се ставља питање различитости у сржи образовне. oštećenje vida. културне и друштвене дебате. Stručnjaci se osposobljavaju za rad sa jednom vrstom oštećenja npr. и припадању заједнице. usavršavaju se zavisno od stepena školskog obrazovanja. Austrija Nemačka U Nemačkoj nastavnici se eduku na fakultetima koji traju četiri i po godine. Faskultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Drugi način je stvaranje stručnjaka na zasebnim fakultetima koji se bave problematikom obrazovanja dece sa posebnim potrebama npr. Dok neke zemlje poput Holandije nemaju obučavanje stručnjaka na ovaj način. Usavršavanje obuhvata obuku iz 2 predmeta : intelektualna ometenost. Tako je moguće obrazovati se za rad sa decom na predškolskom. seminarima usavršavaju za rad sa decom sa posebnim potrebama. i srednješkolskom novou.Саламанка нас охрабрује да погледамо образовне тешкоће у нове начине. odsek za defektologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. intelektulano ometenim i dr. Svaka zemlja kreira svoj plan edukacije stručnjaka koji će se baviti obrazovanjem ove dece. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet u Zagrebu. U ovoj zemlji da bi nastavnik radio sa decom sa posebnim potrebama mora imati dvogodišnje profesionalno iskustvo. ученици који су тренутно категорисани као деца са посебним потребама долазе да виде подстицај за развоја богатијих окружења за учење. фокусирајући се на децу са инвалидитетом у целини. Поред изазовних етикетирања школе. oštećenje sluha i dr. На овај начин. problemi u ponašanju. Тај нови правац у размишљању је заснован на уверењу да се промене у методологији и организацији ученика са потешкоћама може вршити под одређеним условима. Na taj način uvode se u probleme obrazovanja dece sa posebnim potrebama. plus dve godine praktične obuke u školi. vida. Jedan od njih je da se nastavnici edukuju putem kurseva i u okviru specijalističkih i postdiplomskih studija na fakultetu. Tako se mogu naću defektolozi koji rade sa decom sa oštećenjem sluha. osnovnoškolskom.

metode i dr. sa mogućnošću usavršavanja na specijalističkimili master studijama. To je dovelo do nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja programa prema dečjim obrazovnim mogućnostima. imaju mogućnost dodatnog usavršavanja na još jednom izbornom semestru. sociologija). Obuka za rad u ovoj oblasti nije obavezna tokom studiranja. Rad nastavnika nije bio dovoljno efikasni da zadovolji obrazovne potrebe dece. Njihova edukacija je koncentrisana i na obuku za rad sa decom sa posebnim potrebama. Ova nagla promena u sistemu školstva. matematiku. Nastavni predmeti nisu koncentrisani samo na predmete koje oni predaju. umitenost i jezici. srednjem obrazovanju. 25% studiranja je praksa. kada je potrebna. koji je prekinuo rad specijalnih škola i decu sa posebnim potrebama slao u redovne škole. Njihovi stručnjaci su pre toga se školovali u Velikoj Britaniji. Nastavnici su obučeni da predaju sve predmete kao npr. nov pristup. Malta nije razvila tako brzo sistem obrazovanje nastavnika koji bi bio uključen u proces inkluzije. kao druge zemlje. Nastavnici koji žele da rade u holandskim specijalnim školama moraju da u okviru master studija ili specijalizacije prodju dvogodišnju praksu. problemi u ponašanju. Italija U Italiji je pre 20 godina došlo do promena sistema obrazovanja. ali se u ovoj zemlji može primetiti da se broj nastavnika koji žele da rade sa deceom sa posebnim potrebama uveće Finska Norveška Malta Na Malti postoji jedna institucija koja se bavi obrazovanjem nastavnika a to je Faculty of Education na Maltskom univerzitetu. Praktična obuka se sastoji iz rada u lokalnim školama. 17 . istoriju. Međutim ne postoji konflikt stručne osposobljenosti između stručnjaka koji su obučeni za klasičan rad i novih specijalizovanih stručnjaka za rad u inkluziji.U Nemačkoj nastavnici iz specijalnih škola pružaju pomoć. psihologija. Holandski. konkretna teorijska znanja i praktičnu obuku. Postoje 4 odseka. geografiju i glumu kao specijani prdmet. intelektualna ometenost i dr. U zadnjih nekoliko godina u Italiji nastavnici pohađaju jendogodišnji kurs koji obuhvata. jer je to zahtevalo nove oblike rada. i specijalne nauke ( filozofija. Nastavnici koji se obučavaju za rad sa gluvom i slepom decom. učenicima iz redovnih škola. To znači da oni tokom studija moraju se koncentrisati i na teoriju i na praksu. već se bave i detetovim razvojem i na adaptaciju za rad sa detetom sa posebnim potrebama. Polja za specijalizaciju iz ove oblasti su oštećenje vida. Osnovne studije traju 4 godine. Ovde postoji dobra saradnja između redovnih i specijalnih škola. Nakon završenog fakulteta dobijaju zvanje Beachler. U redovnim školama postoje pomoćni nastavnici koji su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. edukacija nastavnika za radu na osnovnom obrazovanju. Tako da u postoji i predmet koji upućuje nastavnike u edukaciju dece sa posebnim potrebama. dovela je nastavnike u položaj da se susreću sa problemima za koje nisu obučeni. Holandija U Holandiji edukacija nastavnika traje 4 godina.

do 2015. ucenici s teškocama poceli su se ukljucivati u redovne škole.-INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA- HRVATSKA U ovom izvješcu cilj nam je pokazati kako se u Hrvatskoj koncipira i provodi politika inkluzivnog obrazovanja. Od ukupnog broja djece obuhvacene redovitim programima. izrada zakonskih propisa ili prilagodba kurikuluma pojedinih predmeta tad su bili tek u fazi pripreme. Neki od projekata.67% djece je s teškocama u razvoju. Od tada je obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju sastavni dio školskog sustava Republike Hrvatske.18% darovite djece te 1. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju u Hrvatskoj nije regulirano nikakvim 18 . Obrazovanje za djecu s posebnim odgojno-obrazovnim potrebama U Nacionalnoj strategiji izjednacavanja mogucnosti za osobe s invaliditetom od 2007.Aktom zakonskih propisa iz 1980. Djeca i mladi s manjim teškocama u razvoju i invaliditetom integriraju se u redovnu nastavu. dok se za one s vecim teškocama i invaliditetom organizira nastava u posebnim školama.. poslovni tajnik i telefonski operater za ucenike s invaliditetom. Postoje dva nacina na koji se organizira obrazovanje za tu ranjivu skupinu.62% djece pripadnika nacionalnih manjina. Do znacajne reforme došlo je 1974. 63/07) posebno poglavlje posveceno je obrazovanju osoba s invaliditetom. zapoceo je proces integriranja djece s teškocama u razvoju u redovne škole u Republici Hrvatskoj. kao što su modeli pracenja osoba s invaliditetom. 3. U sklopu provedbe strategije za poboljšanje položaja osoba s invaliditetom osmišljeni su posebni kurikulumi kao npr. što je od tog vremena sastavni dio školskog sustava. godine (NN. nakon koje je «posebno obrazovanje» postalo dijelom cjelokupnog školskog sustava.. Godine 1980. g. 1.

kao i programi za izobrazbu i obuku se takoder vecim dijelom realiziraju u srednjim strukovnim školama. itd. «djelomicne integracije». Propisima se utvrduje odgovarajuca razina školovanja prema stupnju teškoce u razvoju. 28 ucenika. uz dodatnu pomoc defektologa i/ili organizirani produženi strucni tretman. Programi za postizanje polukvalifikacije (niža kvalifikacija). još uvijek neodgovarajuce prate u školskoj praksi (veliki razredi s previše ucenika. dok razred sa troje djece s posebnim potrebama može imati najviše 24 ucenika. uz ukljucivanje djece s blažim teškocama u redovne razrede. Parcijalna integracija u redovitu srednju školu predstavlja posebne «pridružene» razrede ili tretman u grupama sa 6-15 ucenika u skladu sa prilagodenim ili specijalnim planom i programom. Cjelovita i parcijalna integracija su takoder vrlo znacajne jer omogucuju djeci i mladeži s posebnim potrebama da ostanu u obiteljskom okruženju kad je god to moguce. razred koji pohadajedno dijete s teškocama u razvoju može brojiti max. Plan mreže srednjoškolskog obrazovanja odreduje u kojim školama se provodi cjelovita ili parcijalna integracija. (Do 3 ucenika s razvojnim oštecenjima mogu biti ukljucena u redoviti razred. ali ponekad takoder i u drugim institucijama. prema Pravilniku o broju ucenika u razredu. neodgovarajuca strucnost ucitelja.Zakonske odredbe kojima se jamci pravo školovanja u redovnim razredima se. ili u okviru tzv. «Resource centri»: U posebnim institucijama za odgoj i obrazovanje djece s teškocama u razvoju razvijene su mobilne službe. ili pak u pridruženim razredima u slucaju umjereno izraženih teškoca. ciji je glavni zadatak osigurati pomoc školskoj djeci. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju vrši se u redovnim srednjim školama prema cjelovitoj ili djelomicnoj integraciji. nedostatak strucne edukacijskorehabilitacijske podrške. Ucenici s vecim teškocama u razvoju obrazuju se u posebnim ustanovama. Ukoliko tijekom srednjoškolskog obrazovanja dode do promjene psihofizickog stanja ucenika koja onemogucava usvajanje kurikuluma po kojem radi. drugi ucenici i njihovi roditelji. . a razred ne smije brojati više od 30 ucenika. 19 .).djeca s posebnim potrebama u predškolskom obrazovanju obuhvacena su prilagodenim nastavnim planovima i programima u redovnim školama. uz dodatnu pomoc defektologa ili strucnog suradnika i/ili organizirani produženi strucni tretman.Direktan upis školske djece s teškocama u razvoju u za njih primjereneprograme obrazovanja i obuke. Obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju organizira se uz primjenu individualiziranih postupaka u srednjoj školi u redovitim ili posebnim razrednim odjelima i obrazovnim grupama. Pomoc pružaju ucitelji i strucni suradnici. U Hrvatskoj je trenutno postignuta samo integracija. razred sa dvoje takve djece može imati26 ucenika.posebnim aktom. Djeca sa jako izraženim teškocama prema Pravilniku o osnovnoškolskom odgoju i obrazovanju ucenika s teškocama u razvoju mogu pohadati posebne odgojnoobrazovne ustanove. što onda rezultira cinjenicom da su rezultati integracije lošiji od ocekivanih. provodi se ispitivanje da bi se utvrdilo stvarno psihofizicko stanje i odgovarajuce obrazovanje I obuka u skladu s odredbama iz mirovinsko-invalidskog osiguranja i socijalne skrbi. unutar posebnih obrazovnih grupa u redovnim školama. ili u posebnim obrazovnim institucijama.). prema redovitom ili prilagodenom kurikulumu s individualiziranim pristupom. nažalost.Cjelovita integracija se postiže tako da se ucenici s razvojnim teškocama smještaju u razrede unutar srednje škole. kao u posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja koje zadovoljavaju uvjete regulirane zakonom.

Medutim. Kobešcak (1997. djeca s vidnimoštecenjima mogla negativno utjecati na okruženje i školski uspjeh drugih ucenika. djeca s teškocama u ucenju žalila su se na izolaciju.). Žic i Igric (1998. grafika (knjigoveža ili kartonažer). parketar. po mišljenju roditelja. tj. Kiš-Glavaš. Stavovi ucitelja: Neki rezultati nedavnog opsežnog istraživanja o odlucujucim faktorima i mogucnostima promjene stavova redovnih ucitelja u odnosu na djecu s teškocama u ucenju i njihove integracije u redovne osnovne i srednje škole su vrlo optimisticni. došavši do zakljucka da su roditelji u cjelini prihvatili integraciju i da su smatrali da je to pozitivan nacin obrazovanja za djecu s vidnim oštecenjima. oni su takoder relativno upoznati sa nekim osnovnim obilježjima djece s teškocama u ucenju.mijenjajuci na taj nacin cilj posebnih odgojno-obrazovnih ustanova od obrazovanja djece s posebnim potrebama prema pružanju podrške djeci. proizvodac ortopedske obuce. 2002. instalater radijatora i klima uredaja. ucitelji su svjesni prednosti integracije za djecu s teškocama u ucenju i vjeruju da je moguce zadovoljiti brojne objektivne pretpostavke za integraciju u škole. a vezano za integraciju djece sa vidnim oštecenjima. uciteljima. Ucitelji ukazuju na vrlo snažnu potrebu za podrškom edukacijskorehabilitacijskih strucnjaka i dodatnim obrazovanjem. te mogucnosti pogoršanja razrednih rezultata (Ljubic. te iskazuju pozitivna stajališta o parcijalnim oblicima integracije. oni drže da se ne tuku previše i cešce misle da ih drugadjeca ne vole. strojarska energetika i mehanika (bravar. Stavovi djece: Istraživanje autorice Pinoza-Kukurin (1995. takoder se pokazalo da bi. Testiranje njihovih vršnjaka u istim razredima primjenom sociometrijskih ispitivanja jasno je pokazalo da djeca s teškocama u ucenju nisu prihvacena u razredu.. poljoprivreda (vrtlar ili cvjecar). obrada kože (obucar. Stavovi roditelja: Fulgosi-Masnjak (1989.).) su takoder istraživali procjene koje su iznijela djeca s teškocama u ucenju o njihovu odnosu s vršnjacima. podrucje tekstila i odjece (krojac ili pletac). niskogradnja (polagac podnih obloga). prvenstveno u pogledu mogucih negativnih efekata integracije za same ucitelje. poput dodatnog opterecenja i obveza. medu uciteljima još uvijek postoje neki negativni stavovi. 1999. proizvodnja hrane (mlinar ili pekar). Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu sustavnijih nastojanja u informiranju i edukaciji roditelja. limar. roditeljima i ostalima u procesu integracije. te je otkrila da su njihovi stavovi bili skoro neutralni. da vršnjaci koji s njima pohadaju isti razred cesto nerado s njima uce i sjede. Ucenici se osposobljavaju za pomocna zanimanja: strojarstvo.) je istraživala gledišta roditelja djece sa i bez poteškoca. Istovremeno ova djeca sebe vrlo rijetko smatraju «glupima».drvo-galanterist. usamljenost i izloženost verbalnom izrugivanju. pokazalo je pozitivan stav ovih ucenika prema prihvatu slijepih i slabovidnih ucenika.) ispitivala je gledišta roditelja cija su djeca bez teškoca u razvoju pohadala nastavu u razredima u koje su bili integrirana djeca s blagom mentalnom retardacijom. 20 . provedeno na uzorku 371 školskog djeteta bez teškoca u razvoju. Stavovi ucitelja su relativno pozitivni. prerada drva (stolar. ili bacvar). Izmedu ove dvije studije pokazalo se znacajno statisticko odstupanje. ili vodoinstalater). kožni galanterist). Medutim.

Plan aktivnosti još uvijek čeka na usvajanje od strane ministara zaduženih za obrazovanje. Uspostavljena je Radna grupa za inkluzivno obrazovanje kojom zajednički predsjedavaju stručnjaci iz oba entiteta i koja se sastoji od stručnjaka iz ove oblasti sa područja cijele Bosne i Hercegovine. Pristup obrazovanju je prepoznat kao jedan od osnovnih elemenata za prevladavanje isključenosti i izlazak iz siromaštva. Temelji inkluzivnog obrazovanja u BiH 21 . Prema procjenama u 2008. Obećanje 1 Strategije nalaže da je nužno utvrditi broj djece sa posebnim potrebama i poteškoće s kojima se suočavaju kako bi se odredile prepreke koje onemogućavaju njihovo uključenje u redovnu nastavu. civilnih žrtava rata i civilnih invalida) oko 250. licilac i soboslikar. Strategija reforme obrazovanja sadrži specifične smjernice vezane za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. i ostale usluge (tapetar. godini ukupan je broj osoba s invaliditetom (RVI.Grupa trenutno radi na izradi planova implementacije (izrađen je Plan aktivnosti) koji će osigurati potpunu implementaciju ciljeva određenih Obećanjem 1 i 2 Strategije reforme obrazovanja. BOSNA U BiH je zbog nekonsolidirane baze podataka teško procijeniti ukupan broj osoba s invaliditetom. Obećanje 1 također iznosi potrebu za izradom plana obrazovanja za širu društvenu zajednicu.000. Obećanje 2 dodatno zahtijeva izradu i implementaciju programa obuke i za buduće nastavnike koji već rade sa djecom sa posebnim potrebama na svim nivoima obrazovanja. kako bi se osigurala provedba suvremenih principa inkluzivnog obrazovanja. trenutni sistem klasifikacije za djecu sa posebnim potrebama mora biti revidiran.ugostiteljstvo i turizam (kuhar i slasticar ili konobar). po pitanju uključenja djece sa posebnim potrebama na svim nivoima sistema obrazovanja. ekonomija i trgovina (administrativni službenik). autolakirer).U isto vrijeme.

sukladno njihovom uzrastu. nediskriminatorskog obrazovnog sustava još uvijek predstavlja izazov za reformu obrazovanja koja je u tijeku. NVO-ima i pojedincima .• Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (OZ OSO) i zakon o obrazovanju u Republici Srpskoj. organiziraju se savjetovanja.Iz ovih podataka je vidljivo da se djeca sa smetnjama u fizičkom i/ili psihičkom razvoju upisuju u redovan odgojno-obrazovni proces. lokalnom zajednicom.. gdje se definiraju opći ciljevi obrazovanja. Djeca s posebnim potrebama. okrugli stolovi . Prema ovim NPP-ovima djeca sa smetnjama u razvoju u redovnim srednjim stručnim školama nastavu mogu pratiti u skladu sa svojim mogućnostima. • U tom cilju kontinuirano se radi na unapređivanju nastave. U tim školama oni pomažu nastavnicima. udruženjima.kategorizirani) upisano ih je još 1.72% razvrstanih (kategoriziranih) učenika s različitim smetnjama u razvoju.. 22 . ali se u članku 4.radi se na pedagoško-instruktivnom i savjetodavnom radu nastavnika. Od ovog je broja 836 ili 0. roditelja. također. u stavku 2. Dosadašnja iskustva s inkluzivnim obrazovanjem ukazala su na činjenicu da usprkos ostvarenom napretku stvaranje inkluzivnog. roditeljima i rade s učenicima. iz Standardiziranog pravilnika o ujednačavanju mogućnosti za ljude • Strategije reforme obrazovanja (2002.731 ili 1. Osam škola u RS-u ima stalno zaposlene defektologe i/ili logopede kao stručne suradnike. seminari./08. godine na snazi je novi Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju koji u potpunosti podržava školovanje djece sa smetnjama u redovnom odgojno-obrazovnom sustavu u skladu s njihovim mogućnostima i potrebama. za dvanaest struka i petnaest zanimanja. • U redovnim se školama sve više zapošljavaju defektolozi i logopedi. Prema internim evidencijama škola bez potpune dokumentacije (službeno nisu razvrstani . godini upisan je 116. • Unapređuje se suradnja s institucijama od značaja za edukaciju i rehabilitaciju djece sa smetnjama u razvoju. mogućnostima i duševnim i tjelesnim sposobnostima” U 188 redovnih osnovnih škola (bez osnovnih glazbenih i specijalnih škola) u školskoj 2007.) • Konvencija UN-a o pravima djece • Od kolovoza 2008. kantonima Federacije BiH i Distriktu Brčko • Pravila 6.451 učenik.50%. pod b) kao opći cilj navodi i “osiguravanje optimalnog razvitka za svaku osobu uključujući i one s posebnim potrebama. • U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o školovanju djece s posebnim obrazovnim potrebama u 54 škole širom RS-a upućeni su defektolozi i/ili logopedi koji pružaju potporu inkluzivnom obrazovanju pet sati tjedno. trpe posljedice nemogućnosti pohađanja redovne nastave uslijed smanjene sposobnosti nastavnika da ispune posebne zahtjeve obrazovanja takve djece. • Za djecu s posebnim obrazovnim potrebama urađeni su posebni NPP-ovi za osnovne i srednje stručne škole.U Zakonu o srednjem školstvu Kantona 10 ni u jednom članku se eksplicitno ne tretira inkluzija djece s teškoćama u psihofizičkom razvoju.

prakse i kulture. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) zajedno sa ostalom decom u predškolskoj grupi. ne implementiraju na državnom nivou nego na entitetskom i kantonalnom. Novi zakon sadrži niz odredbi koji podržavaju inkluzivno obrazovanje. 23 . beskućništvu i nedostatku pristupa obrazovanju. b) u grupama pri redovnim predškolskim ustanovama. prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju izmijenjena je struktura od 5-4-3 godine na 9 umesto 8 godina obaveznog obrazovanja. procedure za podučavanje dece sa posebnim potrebama i utvrđuje procedure za ocjenjivanje i savjetovanje te dece. Sadašnja situacija je takva da noviji sustav redovnog inkluzivnog obrazovanja i sustav koji podržava ustanove s djecom s onesposobljenjem nastavljaju postojati paralelno. Obrazovanje djece i učenika iz osjetljivih grupa. U poglavlju VII govori o specijalnom obrazovanju I posebnim obrazovanim potrebama. KOSOVO Reforma sistema obrazovanja na Kosovu donijela je različite promjene na svim nivoima obrazovanja. Na Kosovu je u toku izrada nove zakonske regulative pred-univerzitetskom obrazovanju. Međutim. Organizacija i struktura vaspitno-obrazovnog sistema Vaspitno-obrazovni sistem na Kosovu. kao deo ukupnog obrazovnog sistema na Kosovu je regulisano Zakonom o sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja koji je zasnovan na principima dostupnosti obrazovanja. Potrebno je naglasiti da se obrazovni zakoni. posebnu pažnju treba posvetiti romskoj zajednici koja trpe nasljeđe diskriminacije koja je doprinijela sveopćem siromaštvu. c) u posebnim predškolskim grupama pri školama za učenike sa posebnim potrebama.Značajan problem je i problem otežanog pristupa djece s fizičkim onesposobljenjem školskim zgradama u kojima nisu uklonjene fizičke barijere. kvalitetnoga obrazovanja za sve i na zabrani diskriminacije. Ono formulira pravo učenika da uči uz pomoć znakovnoga jezika i Brajeve azbuke. ovaj zakon ne definiše jasne instrumente i mere za podršku inkluzivne politike. nezaposlenosti. utvrđuje definiciju posebnih potreba i pravo dece sa posebnim potrebama na specijalne metode. Jedna od tih promjena u sistemu obrazovanja na Kosovu je i inkluzija koja se počela sprovoditi odmah nakon reformiranja strukture sistema obrazovanja. pa tako i dio koji se odnosi na inkluziju u obrazovanju. Kada razmatramo položaj nacionalnih manjina u ovoj oblasti.

U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se deca sa istom vrstom smetnji izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. ali bez odgovarajuće podrške. Procjene NVO je da 10. službenika. Na Kosovu je počeo proces transformiranja pet specijalnih škola u resursne centre još od 2004. nastavnika. IOP sadrži podatke o djetetu i obrazovno-vaspitnom programu. dok. godini urađena je forma za Individualni program koji sadrži uputstvo o načinu popunjavanja i vrednovanja učenika. Profesionalni razvoj za inkluzivno obrazovanje do 2008. • Posebna odjeljenja pri redovnim školama za istu decu. ovaj pristup je regulisan Okvirnim kurikulumom Kosova iz 2001. MONT je u saradnji sa FSDEK-om. godine kada je uveden individualni obrazovni plan (IOP). u kojima se deca sa posebnim potrebama školuju zajedno sa ostalom decom. mesto pružanja. Programi za ublažavanje situacije postoje ali se previše sporo primjenjuju. To je uticalo da učitelji i nastavnici u redovnim školama steknu funkcionalno znanje o deci i učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama. Redovni planovi i programi se preko IOP-a modifikuju i prilagođavaju za svako djete sa posebnim obrazovnim potrebama. (UNICEF.godine. za sada nisu obuhvaćeni u sistemu podrške dece sa posebnim obrazovnim potrebama. vaspitača. ali njihove potrebe nisu utvrđene i po pravilu nisu zadovoljenje. Godine.U 2010. organizovao obuku nastavnog kadra na podizanju kvaliteta i kompetencije nastavnog kadra u redovnim i specijalnim i školama i predškolskim ustanovama. Programom za obuku nastavnika TESFA (U pravcu efektivne škole za sve) od 2002-2009 je obuhvaćeno više od 4500 učitelja.000 dece sa teškoćama u učenju pohađaju redovne škole. Smatra se da oko 40. kada će započeti. Novi pristup u procesu obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa posebnim obrazovnim potrebama primjenjuje se od 2002.Osnovno i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je u tri osnovna oblika: • Specijalne škole za učenike sa smetnjama u razvoju. oko 7000 spada u grupu dece sa posebnim obrazovnim potrebama. Glavni razlog je nizak nivo ekonomskog razvoja. Program sadrži 60 ECTS. ovaj se program nastavlja sa još 35 učesnika u 2009/2010 godini. Program sadrži i informacije o vrsti dodatne pomoći. Ostala deca sa posebnim potrebama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u razredima redovnih škola zajedno sa ostalom decom. i drugim relevantnim partnerima. • Odjeljenja redovnih škola. direktora. u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama. U okviru individualnog programa predviđeno je i 17 procjenjivanje kako djete napreduje u školi i vrtiću (nivo znanja). 2008. vaspitača. koncipiran za njegove jedinstvene potrebe.000 dece ne pohađa školu. koliko često će je pohađati i vremenski okvir trajanja. U ovim ustanovama obrazovanje se zadržava prevashodno za one učenike koji imaju teške i višestruke smetnje i teškoće u razvoju zbog kojih im je potrebna izuzetno velika podrška i 24 .) Inkluzivno obrazovanje je sada zvanična politika kosovske vlade. godine završilo je 140 nastavnika. roditelja i dr.

Pored korisnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolsko. odnosno centri treba da ponude odgovarajuće usluge roditeljima dece sa posebnim potrebama. Amadman o zakonu obrazovanja iz 1993 je namenjen za snage anti-diskriminacijskih napora u procesu edukacije i obučavanja u aktivnostima za sve ustanove koje su uključene u ovaj proces. hiperakcija…). oni dobijaju predlog relevantnog ekspertnog komiteta. laka i umerena mentalna retardacija. stalna i ozbiljne teškoće u učenju zbog razvojnih poremećaja (disleksija. • Učenici sa nedostacima. Roditelji su naravno zamoljeni da učestvuju aktivno u obrazovanju svoje dece. disgrafija. ostalim stručnjacima koji treba da dobiju odgovarajuća znanja o vrsti i stepenu oštećenja i načinima za pružanje podrške. Kategorije Specijalne škole i specijalni razredi i dalje su dominantni. Roditelji dece iz prve kategorija nisu u mogućnosti da biraju školu. ali broj učenika koji su integrisani povećava se iz godine u godinu. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je podržana od strane vlade. sa senzornim oštećenjima. Škole. odraslim osobama sa invaliditetom. govorni poremećaj. • Učenici sa poremećajem u ponašanju.tijesna povezanost obrazovanja sa rehabilitacijom koja se danas najčešće nalaze van sistema obrazovanja. učiteljima i nastavnicima razredne i predmetne nastave u redovnoj školi. Oni obraćaju posebnu pažnju na finansiranje specijalne edukacije. u zdravstvenim ustanovama (deca na bolničkom lečenju). i preduzećima. servisnom uslugom obuhvatili bi se korisnici u kućnim uslovima. radnim centrima (zaštićeni uslovi). višestruka oštećenja. autizam. Regulatorni okviri favorizuju integraciju učenika s posebnim obrazovnim potrebama. Mađarski ministar obrazovanja je razvio sveobuhvatni integracijski projekat. Saglasnost između politike obrazovanja. zakonodavne regulative i mogućnosti institucija (i redovne i specijalne). da ova populacija bude u mogućnosti da pohađa osnovnoškolsko obrazovanje. osnovno. MAĐARSKA Danas u Mađarskoj politika obrazovanja prepoznaje integraciju kao politički. Kategorije prate: • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama (prema poslednjem amadmanu o zakonu obrazovanja iz 2003) su: učenici sa fizičkim invaliditetom.srednje i visokoškolsko obrazovanje osoba sa posebnim potrebama). socijalni i pedagoški cilj. Putujući nastavnici su zaposleni u svim specijalnim školama koje su počele proces transformiranja u resursne centre. samoj deci.Kada se 25 . Oni mogu da apeluju za promenu te odluke opština i ako i dalje nisu zadovoljni novom odlukom. mogu da pokrenu parnični postupak.

Podizanje integracijskih kapaciteta redovnih škola rađa mnoge mogućnosti u društvenom procesu učenja. to sve jako može pomoći deci u uključivanju u inkluzivne obrazovne programe. primena terapije. savetovanje). U poslednje dve godine specijalne škole su počele sa stvaranjem sopstvenih “metodoloških i servisnih centara”.Sa širenjem inkluzije. za poboljšanje sadržaja i kvaliteta komunikacije sa roditeljima i za pružanje profesionalne nege za učenike sa posebnim potrebama. Istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog Instituta za javno obrazovanje iz 2001 i 2002 otkriva da škole pružaju inkluzivno obrazovanje. učenika. Zaključili smo da bi trebalo da počne novi period integracije i inkluzije za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama u Mađarskoj. obrazovanje stručnog kadra tj. Razvoj integracije • Fokus na specijalne škole • Fokus na integraciju i partnerske odnose • Fokus na informisanju nastavnika. Sa njihovim znanjem posebnih obrazovnih potreba ove dece (kreiranju razvojnih programa. 26 . Danas to više nije pitanje. Danas je pitanje kako mogu da pohađaju škole svi zajedno. al samo uz profesionalnu podršku. institucionalne inovacije donose značajne inovacije u kvalitetu rada redovnih škola.razmatraju teme u vezi sa invalidnošću osnovni pristup je inkluzija osoba koje žive sa invaliditetom. Nastavnici tumače svoje uloge u različitim pravcima i njihova kompetencija postaje još raznovrsnija. koje podržavaju inkluzivno obrazovanje. postji drugaciji pristup rada nastavnika. specijalnih edukatora. roditelja i škola. Proces pronalaženja puta integracije. sve je potrebnija i potrebnija u redovnim školama. da li učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da pohađaju redovne školu ili mogu da se obrazuju odvojeno u specijalnim školama. .

Obučavanje nastavnika za rad sa decom sa različitim tipovima oštećenja je gotovo nemoguće bez pomoći defektologa. dok je broj dece iz redovnih škola povećan. redovne škole dobijaju podršku servisnih centara za internatske učitelje i u školi. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je regulisano zakonodavstvom.Podaci iz Rumunije pokazuju da u poslednjih nekoliko godina broj dece koja pohađaju specijalne škole sve manji i manji. da učenici sa kongnitivnim i višestrukim smetnjama idu u specijalne školame. što nije dovoljno za rad sa ovom populacijom.RUMUNIJA U mnogim zemljama . u cilju realizacije zamisli inkluzije. neke zemlje planiraju da reformišu svoje sisteme obučavanja nastavnog kadra. samo na terapiji govora. Rumunija i Bugarska planiraju obuku za sve nastavnike (za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama). Rumunija uzima u obzir zakonodavstvo kreirano od strane međunarodnih institucija. uprkos mnoštvu ograničenja. Učionice su tada obično s manjim brojem učesnika. U Rumuniji. Česta je pojava u Rumuniji da se nastavnici obučavaju ali samo teorijski. U Rumuniji obrazovna odredba za učenike je takva. U zaključku možemo reći da deca sa razvojnim teškoćama u Rumuniji imaju pristup javnim školama i beneficije podršnih centara.Ovaj članak je namenjen za pregled trenutnog stanja inkluzije u Rumnuniji. dok su učenici sa fizičkim i senzornim smetnjama raspoređeni u redovne škole. redovne škole nemaju centre koji pomažu obrazovanju dece s posebnim potrebama. 27 . kojem se Rumunija pridružila potpisivanjem međunarodnog dokumenta. Mada je obučavanje nastavnika i učitelja za obrazovanje dece sa posebnim potrebama ograničen u svim zemljama. Ipak. da olakšaju ovakav tip integracije.

BUGARSKA Mi smo u Bugarskoj zapoèeli sa integrisanim obrazovanjem 1984. tolerantna. balkanskim ritmom. jer se plaše da æe izgubiti posao.to znaèi da æe sva deca sa tog podruèja biti u školi. korak po korak. Inkluzivno obrazovanje. Pre svega.vizuelnom treningu i ostalim specifiènim veštinama. otvorena prema svoj deci. Dakle. za drugo bi bolja bila specijalna. Za neko dete je najbolje da bude u redovnoj školi.Nova redovna škola treba da bude demokratska. Brajevom pismu. u Bugarskoj nema ozbiljnih razmišljanja o toj temi. ali je odgovornost za uspeh deteta potpuno na redovnojskoli. Nažalost. U Bugarskoj smo krenuli da polako. gde su oni nastanjeni . Na Sofijskom univerzitetu je moguæe uraditi magistarske studije na podruèju rada resursnog nastavnika. Prva tacka u tom strategijskom planu je statistika sve dece u oblasti koju pokriva odreðena škola. dakle. nastavnici ne vole inkluzivno obrazovanje.malo u redovnoj. Glavno pitanje je sada kako promeniti redovnu školu. nije èista zamena termina za integrisano. decu smo uporedo obuèavali samostanom kretanju i orijentaciji. 28 . S tim u vezi je važna nova funkcija i uloga specijalnih škola. broj dece sa specifiènim potrebama. To je buduænost obrazovanja. menjamo specijalne škole. Dete ima pravo da zajedno sa roditeljima odabere koji æe vid škole pohaðati. Mi u Bugarskoj imamo Nacionalni plan integrisanog i inkluzivnog obrazovanja.Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da svaka škola sacini plan inkluzivnog rada. malo u specijalnoj školi. Uz redovnu akademsku nastavu. Isto tako bi bilo katastrofalno zadržati stari sistem specijalnih škola. Od iduce školske godine ce se 29 škola proglasiti za inkluzivne škole. a treæem æe najviše odgovarati mešovita varijanta . Bilo bi katastrofalno pogrešno zatvoriti sve specijalne škole. broj onih koji æe pohaðati tu školu. Podaci sadrže broj dece nastanjene u toj oblasti. Alternativno obrazovanje je buduænost. godine. inkluzivno obrazovanje je integrisano. gostoprimljiva.

definisanih dokumentom »Knjiga promjena« (2001. broj djece ili učenika u grupi ili odjeljenju. Imamo nastavnike. djece i omladine s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s njihovim interesovanjima. koja je poslužila kao osnova za kreiranje dugoročne vizije budućeg obrazovnog sistema Ministarstvo prosvjete i nauke od 1998. 2) sistemska podrška za profesionalni razvoj kadra. Resursni nastavnici dolaze iz specijalnih škola. godine u osnovnim školama.obrazovnom sistemu i 6) afirmaciju pozitivnih stavova u odnosu na filozofiju inkluzivnog obrazovanja. Pravilnikom o normativima i standardima za sticanje sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje izvode javno važeće obrazovne programe u članovima 5. mogućnostima i potrebama. Reformisana škola potpuno otvara prostor za inkluziju djece s posebnim potrebama u redovnu nastavu.). može se smanjiti za 10 % u odnosu na najmanji broj učenika u odjeljenju odnosno grupi. godine.Za njihovo školovanje je najbolja sredina specijalna škola. 24 odsto su višestruko ometena deca. obezbeðeni su smeštaj i ishrana. Sledeæa uloga specijalne škole je da služi kao rehabilitacioni centar u koji æe ðaci dolaziti za vreme raspusta ili vikendom. 3) ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti između obrazovno-vaspitnih ustanova kroz povezivanje redovnih i posebnih nastavnih planova i programa. godine u predškolskim ustanovama. projektno je započelo razvijanje inkluzivnog pristupa u procesu obrazovanja i vaspitanja. Tako je. Od ukupnog broja dece sa ošteæenim vidom u Bugarskoj. 6. Specijalne škole bi trebalo da prihvate rad sa višestruko ometenom decom. između ostalog. 4) organizovanje mreže stručne podrške. CILJ STRATEGIJE:je: 1) usklađivanje normativnih akata s domaćim i međunarodnim dokumentima. Broj učenika u posebnim ustanovama regulisan je obrazovnim programom za posebne ustanove. pa tokom raspusta možemo da pripremamo novooslepelu decu. 5) obezbjeđivanje kvaliteta i praćenja rada u vaspitno . utvrđen ovim Pravilnikom. sredstva. 7 i 8 koji se odnose na ustanove vaspitanja i obrazovanja definisano: da ukoliko su u grupu ili odjeljenje uključena djeca sa posebnim potrebama. 29 . podržava takve smjernice. Reforma obrazovnog sistema u Crnoj Gori počela je uspostavljanjem osnovnih principa. CRNA GORA VODEĆE NAČELO STRATEGIJE: je kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve. U Bugarskoj nemamo ta iskustva. Zakon o vaspitanju i obrazovanju dece s posebnim potrebama. U specijalnim školama je mnoštvo nastavnih sredstava i uèila.To traži dodatna finansijska sredstva za specijalne škole. tehnike. donesen 2004. a 2000. Veæina te dece ne može da pohaða nastavu u redovnoj školi.Specijalne škole æe biti baza integrisanog obrazovanja.

Odjeljenja redovnih škola. Za djecu sa smetnjama u razvoju.Ukupan broj djece sa posebnim potrebama je 196 (109 djevojčice i 87 dječaka). U zavisnosti od vrste smetnje. b) razvojne grupe pri redovnim predškolskim ustanovama. prave se i realizuju i individualni programi. a Zavod za školstvo je dao preporuku i model prilagođavanja aktuelnih programskih ciljeva i standarda. organizovano je i 21 specijalno odjeljenje koja rade po prilagođenim programima i koja mogu pohađati djeca s lakšim smetnjama u intelektualnom funkcionisanju. težim i teškim smetnjama ne postoji zadovoljavajući vid školovanja. koja se mogu uključiti u redovne grupe ili odjeljenja. To je osnovni razlog za smještanje djece i učenika iz manjih gradova i sela u domove koji su organizovani uz takve škole. Mreža škola za učenike sa smetnjama u razvoju i posebnih odjeljenja nije ravnomjerno raspoređena po Crnoj Gori. Srednjoškolski nivo . s obezbijeđenom stručnom podrškom. 30 . U ovim odjeljenjima rade defektolozi i specijalni pedagozi. niti dovoljno zbrinjavanje u vidu dnevnih centara.U Crnoj Gori postoji pet posebnih ustanova specijalizovanih za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. Za djecu sa umjerenim. Kadar nije adekvatno pripremljen za rad sa učenicima sa posebnim potrebama.Postojeći sistem obrazovanja djece i omladine sa smetnjama u razvoju ili posebnim potrebama organizovan je u tri osnovna oblika: Ustanove za učenike sa smetnjama u razvoju. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se djeca s istom vrstom ometenosti izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. u koji nije uključen i vaspitno-obrazovni rad sa štićenicima. Neformalno obrazovanje i vaspitanje realizuje se kroz aktivnosti nevladinog sektora. Za sada postoji samo Dnevni centar u Bijelom Polju. Ukupan broj djece sa posebnim potrebama u redovnim predškolskim ustanovama u Crnoj Gori je 185 (73 djevojčice i 112 dječaka). shodno mogućnostima i očuvanim kapacitetima vrši se prilagođavanje i pravljenje individualnog obrazovnog plana. Pljevljima i Igalu. c) posebne predškolske grupe pri posebnim ustanovama. Nikšiću. Ostala djeca sa smetnjama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u odjeljenjima redovnih škola zajedno sa ostalom djecom. U gotovo svim većim gradovima Crne Gore pri redovnim školama (10). Ovo je predviđeno zakonom. pored zajedničkog programa. U planu je otvaranje dnevnih centara u Beranama. lociranih uglavnom u Podgorici. Posebne ustanove . Posebna odjeljenja pri redovnim školama. a primjeri dobre prakse su aktivnosti Igračkoteka pri Udruženjima roditelja na lokalnom nivou. Dnevne centre bi trebalo sagledati kao mjesta koja će pružati funkcionalnu adaptaciju i vaspitnoobrazovne programe. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje djece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) redovne predškolske grupe.

a prostorni i didaktički uslovi ne odgovaraju potrebama i ne koristi se povoljnost „skraćenja” odjeljenja. Nastavu mogu izvoditi nastavnici sa završenim defektološkim fakultetom . v Nedovoljna sistemska i sistematična promocija inkluzivnog obrazovanja kroz različite vidove informisanja profesionalne i šire javnosti. v Nedovoljno pripremljen kadar (vaspitači. Ponuđeni su i programi za slušne vježbe. aktivnosti. a u posebnim ustanovama neadekvatna pripremljenost kadra za izvođenje sadržaja iz predmeta koje predaju) uz neadekvatan transfer znanja iz primjera dobre prakse. preventivno-korektivne i logopedske vježbe. fonetsku ritmiku. oblike rada i omogući uključivanje u dodatnu nastavu i druge oblike individualne i grupne pomoći. v Nije uspostavljena horizontalna i vetikalna prohodnost između redovnih i posebnih ustanova kao i u okviru samih redovnih ustanova.operativni ciljevi.Specijalna odjeljenja pri redovnim školama rade po prilagođenim programima. zbog nekompatibilnih programa. 31 . korelacije i didaktička uputstva. v Neefikasan postupak usmjeravanja djece s posebnim potrebama.Na kraju razrađenog programa projektovani su standardi na minimalnom i opštem nivou. v Većina fakulteta koja priprema nastavni i stručni kadar nema predmet "Metodika inkluzivnog obrazovanja" v Nije uspostavljen sistem instruktivnosti i savjetodavne podrške za učesnike u procesu vaspitanja i obrazovanja. sadržaji.Obrazovanje učenika sa posebnim potrebama izvodi se tako što škola treba da prilagodi metode. v U Crnoj Gori ne postoji bazična obuka kadra za ranu i kontinuiranu rehabilitaciju. NEDOSTACI dosadašnje primjene inkluzivnog modela: v Nerazvijena baza podataka i nedovoljan obuhvat djece s posebnim potrebama. Programi za djecu s oštećenjem sluha i govora Dati su programi za već poznata predmetna područja i razrađeni u skladu s novom metodologijom . nastavnici. stručne službe) u odnosu na njihovo bazično obrazovanje (u redovnim školama kadar dovoljno ne poznaje i ne prepoznaje potrebe djece s posebnim potrebama.surdološki smjer. v Nepostojanje asistencije u učionici. v Arhitektonske barijere najčešće nijesu prevaziđene.

32 . planovima itd.Inkluzija u evropskim zemljama Potreba sagledavanja evropskih modela obrazovanja učenika sa ometenošću proizilazi iz nastojanja da se širem auditorijumu pruže informacije o modelima što je moguće većeg broja evropskih zemalja. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo insistiranje na korišćenju termina “deca sa posebnim potrebama”. Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje slušne javnosti i ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. 3. 2. Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukaciji dece : 1. godine – deca sa smetnjama u razvoju ili ometenošću. ekonomskim i finansijskim sposobnostima. U zemljama evropske unije i Amerike pod “ decom sa posebnim potrebama” se podrazumevaju nadarena deca. Ovde su navedeni modeli obrazovanja 10 evropskih zemalja kroz analizu oblika školovanja. Na osnovu izvedene analize definisanih parametara praćenja. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti o kojima svaka zemlja vodi računa. A onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih zahvata. trajanja i edukaciju kadrova koji rade sa ometenim učenicima. Informacije moraju biti potpune ma koliko se one dopadale ili ne aktuelnoj političkoj vlasti. nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. možemo zaključiti da nema jedinstvenog evropskog modela obrazovanja učenika sa ometenošću ali da postoje trendovi koje sve pomenute zemlje nastoje da prate u skladu sa svojim kulturnim. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a to će dodatno komplikovati društvenu situaciju. nismo imali prilike da se upoznamo sa evropskim modelima obrazovanja. U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacije što je nespojivo sa praksom i naukom. inkluzivna obrazovna politika i praksa. deca stranaca i deca sa ometenošću. način finansiranja. dokumentima. finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću.

Preventivni i rehabilitativni efekti rane intervencije ogledaju se u poboljšanju razvojnog statusa dece sa smetnjama u razvoju i edukovanju roditelja za saradnju sa institucijama i ustanovama sistema obrazovanja. Letonija. godine. Velika Britanija. Inkluzivno obrazovanje. i odbija razvrstavanje dece prema njihovim mogućnostima. Švecka. Ovo rešenje smatra se prelaznim. Za to vreme deca sa posebnim potrebama mogu steći iskustvo zajedno sa redovnom populacijom dece u skoro svakoj Austrijskoj provinciji. Češka. Zemlje koje prpadaju drugoj kategoriji imaju višestruk pristup inkluziji. Treća kategorija tretira dva odvojena školska sistema koji međusobno nisu povezani. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i Holandija. 5. U prvu kategoriju se ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje. jer su učenici sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Hrvatska i Slovenija. zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija. Poljska. Irska. zbog nedavne izmene politike napuštaju ovaj obrazovni sistem I kreću se prema drugoj karakteristici (višesmerni pristupi inkluziji). Portugalija. Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu politiku u pravcu uključivanja ( inkluzije ) učenika sa ometenošću u redovne škole. Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. Zakon o inkluziji nije prvo donet za vrtiće. Holandija. odnosno rani tretman. 33 . Ovakav koncept su prehvatile: Španija. pa je i u materijalnom pogledu skuplje: vlada uverenje da kada postanu potpuno inkluzivne predškolske ustanove ne troše više sredstava na integrisanje dece sa smetnjama u razvoju. ne služi samo za zajedničko igranje i učenje već obuhvata brigu i podršku za potrebe svakog pojedinca. Island. Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska. Uobičajena je i praksa integracije tj. Osnovna barijera za efikasnu ranu intervenciju je u materijalnim sredstvima. stvaranja heterogenih grupa. Analiza modela obrazovanja učenika sa ometenošću u Evropi Austrija U Austriji se rana intervencija smatra prvim korakom ka inkluziji. Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene ka redovnoj školi. Litvanija. Estonija. Nemačka. Zbog toga su vrtići zaostajali godinama u razvoju inkluzije.4. Finska. Ovi sistemi obrazovanja su pod različitim zakonodavstvom. Francuska. One nude razne službe između dva sistema ( specijalnog i redovnog školstva ). dok je legalna osnova za proces inkluzije na širem planu ustanovljena znatno kasnije. Grčka. Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna. To podrazumeva obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja. Prvi pilot projekat za inkluziju na predškolskom nivou pokrenut je u Insbruku 1978. Luksenburg. zasnovana na inkluzivnim pedagoškim pretpostavkama. Norveška i Kipar. Italija. ali za svoj rad mora da koristi dodatni prostor i opremu. Inkluzivna edukacija se bazira na radu sa različitom decom. rana intervencija. ali je 1993 godine propisan za osnovne škole. Austrija. Švajcarska. Srbija i Crna Gora. informaciona komunikaciona tehnologija u obrazovanju učenika sa ometenošću. tako da se često pristupa alternativnim rešenjima (rad u malim grupama).

Razredni i specijalni nastavnik rade kao tim. Školski dokument iz 1993. U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. Potpuna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola je besplatan prevoz od škole do kuće  obezbeđen 34 . opstine su im pružale povremenu podršku za decu sa poremećajima u ponašanju i sa govornim poremećajima. obrazovnim iskustvom i sposobnošću za učenje. a od 1997. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne komisije u školama. godine da pohađaju srednje škole. Godine je doneo značajnu promenu: od tada pa nadalje roditelji imaju izbor da li žele da njihovo dete pohađa redovnu ili specijalnu školu. Od 1993. Dodatno obrazovanje uključuje specifične kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida. godine zakonom je dopušteno deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju osnovne. Belgija Državnim dekretom iz 2004. Broj predavanja varira od nekoliko nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne pedagogije. Profesionalci iz patronažnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična oštećenja. Zastupljen je i individualni rad sa svom decom. usklađen sa sa njihovim razvojnim odlikama. godine kojim se organizuje specijalno obrazovanje dopušta se i promoviše mogućnost da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovni sistem formalnog obrazovanja kroz tri forme: a) potpunu permanentnu inkluziju b) parcijalnu permanentnu inkluziju c) privremenu inkluziju. učenje kroz kritičko osvešćivanje. Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obezbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz patronažnih službi. Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog plana raznih pedagoških akademija u devet federalnih provincija. što je dovelo da deca i adolescenti sa posebnim obrazovnim potrebama budu uključeni u osnovne skole i niže srednje škole. partnersko učenje…). Tokom '80-ih godina pokrenuto je više pilot projekata za inkluziju na školskom nivou. sluha. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. Posvećeni roditelji su bili u kooperaciji sa nastavnicima i edukatorima mnogo godina. Indikator za finansiranje je broj učenika sa ometenošću. Tokom 80’ih godina pokret roditelja u Austriju je imao za cilj inkluziju dece sa posebnim potrebama i teškim problemima u učenju u redovne osnovne škole. fizičkim ili govornim oštećenjima i u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama. U vreme kada su deca sa posebnim potrebama morala da idu u specijalne škole.Takav rad zahteva znatne pedagoške i terapijske napore i uvođenje novog kurikularnog koncepta koji zadovoljava individualne potrebe sve obuhvaćene dece. Nekoliko modela obrazovanja za decu i adolescente sa i bez poteškoća su testirane u pilot projektima. planiraj i orgaizuju obrazovni rad. Tradicionalni metodi nastave postepeno se zamenjuju otvorenijim formama učenja (učenje kroz igru.

a ostatak programa u specijalnim školama  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kućeCelokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim. ČEŠKA REPUBLIKA Na svim nivoima obrazovanja danas se u praksi primenjuju dve alternative: 35 . sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim tehnikama. Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za vođenje učenika. savete i pomoć razrednom nastavniku. a ostatak programa u specijalnim školama tokom cele školske godine  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće. Oni obezbeđuju informacije. Specijalni nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama. U procesu učenja se primenjuju različite metode i načini organizacije. servis za vođenje. Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko regiona. Privremena inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama tokom dela školske godine. kao što je na primer znakovni jezik.  protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi:o plan inkluzijeo dosije učenikao ciljeve inkluzijeo podatke o neophodnoj specifičnoj opremio podatke o specifičnostima transportao delove koje je neophodno isključiti iz uobičajenog programao metode komunikacije između redovne i specijalne školeo definisane smernice saradnje tima za podršku iz specijalne škole i nastavnika u redovnoj školio definisane smernice organizacije inkluzije u redovnoj školio dogovor o pristanku službe za vođenjeo dogovor o pristanku roditeljao mišljenje transportne komisije  Jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije Parcijalna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju određena predavanja u redovnim školama. Stečena znanja čine nastavnike kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju redovne škole. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija. što se proteže na više godina. a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda.Ono podrazumeva i sticanje specifičnih znanja o učenicima sa oštećenjem vida. a sve više pružaju direktnu pomoć rzrednim nastavnicima i školi. Posebna pažnja se posvećuje radu sa roditeljima i kontinuiranom profesionalnom obrazovanju stručnjaka. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. Sistem formalnog obrazovanja je toliko fleksibilan da dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa ometenošću. roditelji i tim nastavnika. Akcenat se i kod stručnjaka u obrazovanju i kod dece stavlja na timski rad. Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći razrađuju metode rada i obezbeđuju obrazovne programe. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i 420 časova praktičnog rada u školi. ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja.

a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama b) Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama. Glavni cilj je obrazovanja osoba sa ometenošću je pružanje kvalitetnog obrazovanj. razredima ili školama Osnovna barijera za inkluzivno obrazovanje je u materijalnim sredstvima (novčane nadoknade za dodatne stručnjake. DANSKA Osnova za donošenje zakonske regulative u vezi inkluzije bio je trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) realizovan na regionalnom i na nacionalnom planu. Pomoć se pruža preko specijalno obrazovnih centara ili preko savetovališta. provincijama. Glavni cilj edukacije dece sa posebnim potrebama je da im se pruži jednaka mogućnost za uspečno i efektivno obrazovanje u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. Učenici u inkluzivnom obrazovanju dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama. oblastima i grupama škola. Za nastavnike redovne osnovne škole. Obrazovanje se stiče na Defektološkom fakultetu. Obazovanje za nastavnike u specijalnim školama se odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za obarovanje učenika sa ometenošću. što znači da finansiranje nije dodeljeno opštinama već regionima.a) Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole. Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji imaju lakšu ometenost.  razvoju regionalnih i lokalnih programaInkluzija se shvata kao proces. Glavni naglasak je na učenikovim snagama i individualnim mogućnostima razvoja. pa je na osnovu preporuka pedagoških i psiholoških savetovališta Ministarstvo obrazovanja organizovalo programe u oblastima: 36 . ali ima otpora i kod nastavnika i roditelja. i jednake šanse za uklanjanje prepreka za ostvarivanje maksimalnog nivoa obrazovanja glavni cilj je socijalna inkluzija i socijalna integracija osoba sa ometenošću. nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa ometenošću. specijalistički kursevi uključuju opšte i specifične predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavikovom izboru. Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju i pomažu nastavnicima i roditeljima. mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju. poštujući njegovu ometenost i stepen aktivnosti. U ovoj zemlji važi princip " direktnog ulaganja sredstava". govorni poremećaji itd. Dodatno obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom. davana je podrška i doprinos:  obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje zdravstvenog i obrazovnog sektora  saradnji socijalnog. Obučavanje uključuje opšte informacije o ometenosti. Na regionalnom planu obavljan je monitoring. teškoće u učenju. npr. Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika. Ministarstvo za obrazovanje. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. Obim sredstava zavisi od mišljenja stručnaka o potrebama učenika. arhitektonske barijere u školskim zgradama). Finansiranje može biti indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti.

Kurikulumom je predviđena služba za dobrobit dece koju moraju da obezbede lokalne i školske vlasti 3. 6. b) sredstva se ne dodeljuju opštinama već regionima. Prikupljanju komparabilnih podataka obradi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju na državnom. Inicijalno obrazovanje se stiče u toku četrdesetočasovnog kursa. 8. provincijama i grupama škola. za vreme časa. 2.Obaveza lokalnih vlasti i redovnih škola je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja.1. školu i učenike i njihovoj primeni u saradnji sa različitim interesnim grupama 4. 7. Oni po potrebi saradjuju sa nastavnikom u učionici. što je omogućilo osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola. Za rad sa učenicima sa ometenošću u ovoj zemlji je neophodno profesionalno iskustvo od dve godine. kao alternative se nude rad u malim grupama. Ove državne specijalne škole se po potrebi bave i rehabilitacijom dece predškolskog uzrasta i preraslih osnovaca sa smetnjama u razvoju. Proces inkluzije doprineo je: 1. odeljenjima ili školama. Što se više sredstava izdvaja za specijalne škole i razrede to manje sredstava za inkluzivne službe. kao i rad u specijalnim grupama. 2. FINSKA Reforma obrazovanja ’90-ih godina dovela je do decentralizacije sistema obrazovanja. Finansiranje učenika sa ometenošću se vrši na dva načina: a) opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika biti upotrebljeni. Ako to nije moguće. Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja Saradnje škole i roditelja Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju Koordinacije obrazovanja i dokolice Predškolskog obrazovanja Raspodele odgovornosti i zadataka. 3. Cilj ovog kursa je da se obezbede posebna znanja koja se odnose na učenike sa teškoćama u učenju kao i pompć u prevazilaženju teškoća koje proizilaze iz ovakvih potreba. Druga mogućnost pomoći je " grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima potrebna pomoć za nekoliko predmeta. 4. regionalnom i lokalnom nivou i njihovoj statističkoj obradi 37 . Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na lokalnu zajednicu. Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu. 5. menadžmenta znanjem Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno zaposleni u redovnoj školi. Osam škola specijalizovano je za opšte obrazovanje dece sa specifičnim smetnjama u razvoju. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradinji sa redovnom školom.

Dodatno obrazovanje je obavezno i traje 12-18 meseci. Ovakvo obrazovanje uključuje specifičnu obuku za specijalne razredne nastavnike koji rade saučenicima oštećenog vida. U zavisnosti od lokalne obrazovne vlasti. svih nastavnika i svih stručnjaka koji su uključeni u pripremanje individualnog obrazovnog programa koga treba implementirati u redovne škole. Ukoliko se odabere obrazovanje za rad sa učenicima sa ometenošću onda se stiče naziv specijalnog nastavnika. školski socijalni radnik ili školska medicinska sestra. školi ili učeniku. NEMAČKA Od ‘60-ih godina u Fedaralnoj Republici Nemačkoj ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju . osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Studije uključuju predavanja. što je kao opšti standard prihvaćeno od 1990. Za niže i srednje obrazovanje nastavnici izrađuju jednu studiju nedeljno. univerzitetski i istraživački centri 6. poučavanja i davanja podrške radi prevencije isključivanja dece sa smetnjama u razvoju. Pokretanju više projekata za razvoj produktivnih modela učenja. sluha. državne institucije. njegovih roditelja. Specijalni nastavnici. Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola. Veći broj specijalnih škola i razreda istovremeno znači manje sredstava za inkluzivne službe. godine. Vlada dodeljuje sredstva opštinama a opštine imaju glavnu odgovornost za raspodelu sredstava. Vaspitači i razredni nastavnici imaju 1-2 studije nedeljno. fizičke i intelektualne poremećaje.KMK. srednje stručne ili opšteobrazovne školeKMK skreće pažnju na:  iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju  podizanje  značaj  razvoj rane intervencije koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovanog na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala  adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja 38 . Ovde važi decentralizovano finansiranje učenika sa ometenošću. praktični rad i posećivanje škola. Opštine odlučuju kako će fodovi biti upotrebljeni. Ove grupe čine svi profesionaci i direktori škole. uglavnom kroz predavanja.Ministarstvo daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne. odnosno 35 studijskih nedelja. Uključuju se svi nastavnici od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja. Tim za " dobrobit učenika " podrazumeva saradnju učenika. lokalne vlasti.Od ‘80-ih godina u okviru pilot projekata deca sa smetnjama u razvoju se integrišu u redovne škole. zavisno od fakulteta može uključiti dodatna predavanja za predškolsko. Takođe postoje i grupe " za pomoć učenicima " kako bi se osigurali dobri obrazovni uslovi i kontrolisao napredak svakog učenika pojedinačno.Konferencija Ministarstva obrazovanja i Ministarstva Kulture . pomoć može pružiti prosvetni savetnik. uglavnom pružaju pomoć učenicima sa ometenošću. Ponuđena je i izborna obuka koja. zavisno od fakulteta.5. koji su stalno zaposleni u školi. Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju u kojima učestvuju privatna lica. nastavniku.

 saradnju KMK podstiče razvoj različitih aspekata obrazovanja u inkluzivnom okruženju sa heterogenim grupama. podrške unutar formalnog sistema obrazovanja. Favorizuju se: a) otvorenije  učenje forme poučavanja i učenja: u grupama dece različitog uzrasta zadataka  diferenciranje  nedeljne  izmene  učenje promene rasporeda časova individualnih i grupnih aktivnosti svim čulima… b) Kurikulum umesto rigidnih zadataka garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja s obzirom na individualne obrazovne potrebe kroz:  prilagođavanje  razvoj učenja i poučavanja interesovanjima učenika škole kao prostora za život lokalne zajednice kao prostora za učenje… institucija za obrazovanje: patronažne službe nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja  razvoja c) Razvoj  stvaranje  edukovanje  zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici… Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć učenicima i to na nivou preventivnih mera.  fleksibilizaciju  davanje  davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju svih osoba i institucija uključenih u ovaj proces. spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i za obrazovnu saradnju između 39 . brigu  brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanjaCilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama:  podizanjem kvaliteta i širenjem mreže za inkluzivno obrazovanje.

Za rad sa decom sa ometenošću neophodno je dvogodišnje iskustvo. Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama a pokazatelj je broj učenika sa ometenošću. VELIKA BRITANIJA Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju.Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Zaduženi su i za diferencijaciju nastavnih programa. Škole su u obavezi i da obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju bez obzira da li su ona uključena u školu ili ne. traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta. Nastavnici koji rade sa slepim i gluvim učenicima dobijaju jedan dodatni semestar. kao i za saradnju između škole i porodice. provinicijama. Sa učenicima rade u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba.redovnih i specijalnih škola. Italija Specijalni nastavnik je član tima škole i pruža pomoć učenicima sa ometenošću u redovnim školama. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve godine. Specijalni nastavnici pohadjaju jednogodišnji kurs koji pokriva specifična znanja i praktičnu obuku. Oni pomažu učenicima u toku časa u učionici. plus dve godine praktične obuke u školi. Obrazovanje nastavnika za rad se decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i posećivanje m specijalnih škola. Teorijska znanja se stiču na fakultetu. Finansiraju se inkluzivni programi preko ustanova koje su za to zadužene. Nema posebnih propisa o programima nastavniče obuke za rad sa decom sa ometenošću. informisanje ostalih učenika. Redovne škole su u obavezi da ne vrše bilo kakvu diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju kroz kurikulum (domaći zadaci. a praktična obuka podrazumeva pohadjanje lokalnih škola. Izrada i implementacija individualnog obrazovnog plana je glavni zadatak specijalnog nastavnika. Sredstva za finansiranje učenika sa ometenošću se ne dodeljuju opštinama već regionima. GRČKA Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalih škola. intelektualna ometenost. Dodatno obrazovanje je obavezno.Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima vida. oštećenje vida i problemi u ponašanju. Finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijanih ustanova. sluha ili motorike. školske ekskurzije) bez obzira da li su ona uključena u školu i li ne. Oni indirektno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija. 40 . Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji su članivi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Budući nastavnici svoje znanje mogu sticati tokom inicijalnog obrazovanja u trajanju od četiri ipo godine na fakultetu. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet godina. npr: teškoće u učenju.

te škole imaju devet razreda. Mada gluva deca i deca sa teškim oštećenjem sluha pohađaju specijalne škole. oštećenjem vida i ometene dece su u redovnoj školi. zdravstvenog osiguranja i prevoza. 41 . U ovoj zemlji opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika sa ometenošću biti upotrebljeni. Obučavanje tokom rada je obavezno za sve nastavnike. Stručno usavršavanje se organizuje na nivou opštine u saradnji sa Nacionalnim institutom za obrazovanje učenika sa ometenošću.Švedska Švedski sistem brige o deci uključuje predškolske aktivnosti za decu od 1 do 6 godina starosti. Deca sa ometenošću su obuhvaćena obaveznim obrazovnim procesom na nivou predškolskog. dnevni boravak i „otvoreni“ vrtić. Ako opštine dodele više sredstava specijalnim školama i specijalnim razredima. Većina dece sa oštećenjem sluha. sluha ili govora. Obavezno školovanje se sastoji od osnovne i “niže” sednje škole. Uporedo sa nacionalnim programima postoje i specijalno dizajnirani. Specijalne škole imaju deset razreda i nastoje da obrazovanje bude što približnije redovnom obrazovanju. Viša srednja škola je podeljena u sedamnaest trogodišnjih nacionalnih programa. Školovanje je besplatno i roditelji ne snose troškove školskog pribora i materijala. Predškolsko je forma škole koja je bazirana na volonterskom radu ali je u okviru državnog školskog sistema. individualni programi. Opštine su u obavezi da deci obezbede mesto u predškolskoj grupi od jeseni. Postoje i specijalne škole koje pohađaju gluva deca sa teškoćama u mentalnom razvoju. Trajanje i sadržaj ovih kurseva varira između različitih visokoškolskih ustanova. Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću je u okviru opšteg obrazovanja ili kao dodatno kroz specijalne kurseve. Postoje i specijalne škole koje pohađaju tesko ometena deca koja ne mogu pohađati klasične specijalne škole. onda će inklizivne službe dobiti znatno manje sredstava. Zaključak Na osnovu izvedene analize modela obrazovanja dece sa ometnošću u 10 evropskih zemalja možemo doneti određene zeključke. Svi ovi programi obezbeđuju osnovna znanja za dalje više školovanje. i za posebne potrebe učenika sa poteškoćama u učenju. Predškolski sistem sastoji se od vrtića. Briga o deci školskog uzrasta sastoji se od dnevnog boravka i brizi o detetu kad god je potrebna „out-of-school centres”. specijalne škole za učenike oštećenog vida. užina. Školovanje dece sa ometenošću finansira država direktno ili preko opština. Specijalni nastavnici u školama zaduženi su za pomoć učenicima sa ometenošću. regiona ili škola. “Sami” škole. Način finansiranja takođe određuju opštine. Specijalne škole su dostupne i za decu koja imaju samo teškoće u mentalnom razvoju. Nepostoji jedinstven evropski model obrazovanja učenika sa ometenošću. Opštine su odgovorne za obezbeđivanje i finansiranje pomoći školama. u toj grupi dete ostaje dok ne napuni 6 godina i ne krene u osnovnu školu. Dodatna obuka uključuje praktična znanja za predavanje učenicima sa ometenošću kao i strategije pomoći nastavnicima. osnovoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. i školski uzrast za učenike od 6 do 12 godina.

...............................Italija.....7 3)SALAMANKA DOKUMENT..............Nemačka..15 5) INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA (Hrvatska......Švedska)..Madjarska..Britanija.Bugarska............Kosovo........11 4)EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJE.....................Finska..........................................2 2)OPŠTI PRINCIPI I RAZGRANIČENJA..........................Rumunija.....................CG).................................................Danska........Bosna.Specijalni nastavnici rade sa učenicima u redovnoj ili specialnoj školi..Belgija................V.................... -LISTA SEMINARSKIH RADOVA- 1) MODELI INKLUZIJE............ Način obrazovanja specijalnih nastavnika je različit i kreće se od posebnih fakulteta preko specijalističkih ili poslediplomskih studija ili kurseva........................................................................17 6) INKLUZIJA U EVROPSKIM ZEMLJAMA (Austrija.........................................Grčka...................Češka......31 42 ................