P. 1
INKLUZIJA-skripta

INKLUZIJA-skripta

|Views: 6,597|Likes:
Published by Nina Lukic

More info:

Published by: Nina Lukic on Feb 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/25/2013

pdf

text

original

FASPER 2010/11

-INKLUZIJA-INTEGRACIJA(SEMINARSKI RADOVI)

1

MODELI INKLUZIJE Uvod
Inkluzija je pristup u kojem se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. No, bez obzira na individualne različitosti svi želimo biti voljeni, osećati pripadnost, želimo raditi i biti poštovani. Zadovoljstvo vlastitim životom i prihvaćenost od ljudi kojima smo okruženi neosporno čine ključne elemente kvalitete života. Model inkluzije pruža svakoj zajednici priliku da reaguje na način kojim će podsticati razvoj cele zajednice, time što će svaki njen član imati važnu ulogu i biti poštovan. Sama primena inkluzije u praksi mozda se najbolje vidi na primeru socijalnog modela pristupa hendikepu. U okviru socijalnog modela na osobe sa hendikepom se ne gleda kroz hendikep, ne akcentuje se
sta neko ne moze, vec se na osobe koje su na neki nacin razlicite gleda kroz mogucnosti potencijale, intrese i prava. Socijalni model polazi od prtpostavke da su polozaji osobe i diskriminacije prema razlicitim ipak drustveno uslovljeni. Odnosno prepreke i predrasude koje drustvo stvara su te koje ne pruzaju jednake mogucnosti i koje i dovode osobe sa hendikepom u polozaj hendikepa. Socijalni model podrzava inkluzivno obrazovanje i suprotstavlja se medicinskom modelu koji posmatara dete sa posebnim posebnim potrebama kao proizvod personalne deficijencije. Stavovi prema osobama s teškoćama u razvoju zadnjih se tridesetak godina polako menjaju.

U okviru socijalnog modela javlja se model inkluzije. Inkluzija sama po sebi ne podrazumeva izjednačavanje svih ljudi, nego uvažavanje različitosti svakog pojedinca. U tome i jeste njena vrednost, jer nam kroz razvoj opste tolerancije prema individualnim razlikama i potrebama omogućava širenje spoznaja, obogaćivanje iskustava. Inkluzija svakom pojedincu pruža mogućnost odlučivanja o vlastitom životu i preuzimanja odgovornosti. Osnovni cilj inkluzije je sveobuhvatno ukljucivanje osoba sa razlicitim oblicima hendikepa ili bilo kakvim drugim razlikama u siru socijalnu sredinu i sve redvne drustvene tokove i izjednacavanje prava tih osoba sa pravima svih ostalih clanova neke drustvene zajednice.

Predlaze se sledeci model obrazovanja ucenika sa posebnim potrebama :

2

Vise i visoko obrazovanje -+Specijalno obrazovanje Obrazovanje odraslih Delimicno inkluzivno Srednje obrazovanje Inkluzivno obrazovanje Osnovno obrazovanje

Predskolsko obrazovanje
--------------

Tri osnovna praralelna sistema (inkluzivni,mesoviti, specijalni)treba da budu tako kompatibilni, koordinirani , elasticni i fleksibilni da omogucavaju lak prelazak ili klizanje iz jednog u drugi u oba smera. To znaci da u nekom trenutku svog obrazovanja ucenik sa posebnim potrebama koji je dobro pripremljen u programu specijalne skole moze lako preci u redovnu skolu i obrnuto. Ako se pokaze da ucenik sa ometenoscu ne uspeva u redovnom sistemu obrazovanja moze preci u specijalni. Ovaj model ima svoju vertikalnu ( linearnu) dimenziju i horizontalnu ( razgranatu) dimenziju. Vertikalna prohodnos sistema organizovana je u skladu sa uzrastom, sazrevanjem i razvojem deteta i podrazumeva da je sistem razradjen tako da vertikalno , kontinuirano, povezuje nivoe od predskolskog obrazovanja na koje se nadovezuje osnovno skolsko, zatim srednjoskolsko,vise , visoko i na vrhu obrazovanja odraslih osoba sa posebnim potrebama. Horizontalna prohodnost je zasnovana na principu razgranavanja i deversifikacije kako bi se sto vise uvazile posebne potrebe , razlicitosti i specificnosti pojedinih ucenika kojima bi se pronaslo adekvatno mesto u horizontalnim opcijama. Horizontalna prohodnost omogucava tri generalne opcije i unutar njih mnoge modalite i varijatete.Opcije su: inkluzivno obrazovanje ,delimicno inkluzivno obrazovanje i specijalno obrazovanje
3

Delimicno inkluzivno obrazovanje ima dve osnovne varijante : 1)posebno odeljenje pri redovnim skolama koja ne bi bila svedena samo na fizicko prisustvo ucenika uz redovna odeljenja vec bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u nastavi sa ostalim ucenicima iz pojednih predmeta(fizicko , likovno i muzicko vaspitanje). Takodje bi se obezbedilo zajednicko ucestvovanje u vannastavnim skoliskim aktivnostima ( sekcije , radionice ). Pojedinim ucenicima iz ovih odeljenja koji su uspesniji na odredjenim predmetima a mogu se uklopiti u redovnu nastavu iz tih predmeta treba organizaciono obezbediti tu mogucnost. 2)Posebana odeljena pri specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje, habilitaciju i rehabilitaciju) kojima ce iz nekih predmeta biti organizovana zajednicka nastava sa vrsnjacima iz susedne redovne skole, kao i mogucnost da pojedini ucenici pohadjaju neke casove u redovnoj skoli.Zajednicki se organizuju i neke vanastavne aktivnosti . Specijano obrazovanje u specijalnim skolama ( centrima za obrazovanje ,habilitaciju i rehabilitaciju) zadrzalo bi se za one ucenike sa ometenoscu koji imaju teske i multiple ometenosti koje namecu tako visoke obrazovne barijere da im je potrebno izuzetno velika podrska i tesna povezanost obrazovanja sa habiitacijom i rehabilitacijom. Danas se evropske zemlje mogu grupisati u tri kategorije u pogledu prakse inkluzivnog obrazovanja: I grupa-inkluzivno obrazovanje 1979god-Italija je ukinula specijalne skole,u cilju ukljucuvanja ili inkluzije gotovo svih ucenika u redovno obrazovanje. U ovu grupu spadaju i Grcka,Kipar,Spanija,Portugalija,Svedska,Norveska i Irska. II grupa-mesovito obrazovanje Predstavljaju zemlje koje imaju inkluzivne skole,a zadrzale su manji broj specijalnih skola,gde se razvijaju mnogobrojne sluzbe izmedju sistema specijalnog i redovnog skolstva(Finska,Danska,Britanija,Francuska,Poljska,Ceska,Litvanija….) III-paralelno obazovanje Tu spadaju zemlje sa 2 paralelna i odvojena sistema specijalnog i redovnog skolstva koji su medjusobno povezani(Belgija,Svajcarska,Nemacka,Srbija i Crna Gora)-(Radoman,2004) -Nazalost,dosada se projekat inkluzije realizuje u 2 skole gde su se deca sa p.p. upisuju bez problema,a to su osnovne skole “Ivan Goran Kovacic” u Beogradu i “Sonja Marinkovic” u Subotici,gde su ostvareni pozitivni i izvaredni rezultati.Roditeli prezadovoljni,deca su se odlicno uklopila,a najvaznije je to sto se svi ucenici trude da pomognu svojim vrsnjacima koji imaju teskoce u razvoju.
4

kašnjenje u pružanju podrške učenicima koji imaju poteškoće. Preporučeni su redovni sastanci prije nego komunikacija po potrebi. Svi članovi tima rade zajedno i proširuju svoje znanje u različitim oblastima. a problemi u ponašanju mogu biti minimalni. Timski model se prezentuje kako učitelji/nastavnici ne bi radili sami na postizanju uspeha sa svojim učenicima. Model saradnje i paralelnog podučavanja – Korištenjem ovog modela. uspostavljajući usaglašenu komunikaciju između članova tima. Defektolog pruža informacije o učenicima. Defektolog je na raspolaganju kako bi podučio neku tešku veštinu ili da bi pomogao učeniku(cima) u uvežbavanju tek stečene veštine. moguće instruktivne strategije. više vremena se posvećuje učenju naspram učenika koji čekaju da im se pomogne. Broj učenika prema nastavniku je nizak. Nedostaci ovog modela bi mogli biti: moguć otpor u implementaciji modifikacija. prisutna je podrška nastavniku. uspeh učenika. Paralelno podučavanje – Nastavnik podeli razred u grupe i podučava ih simultano. neposredne su mogućnosti za ponavljanje. Učenici dobivaju gradivo koje odgovara uzrastu. nastavno osoblje i defektolozi rade zajedno kako bi podučavali učenike sa/i bez posebnih potreba u zajedničkom odjeljenju. bez obzira da li su iz redovnog ili specijalnog obrazovanja. Model saradnje i paralelnog poducavanja može biti organizovan na više načina: Jedan nastavnik. Timski model – Defektolog je određen za tim jednog od devet razreda sa vremenom za dogovore i planiranja za tim jedan put sedmično. kao i manji broj učenika prema nastavnicima. kao i sveukupan mali broj učenika. ovaj model bi bio veoma odgovarajući. 5 . Tim se sastaje redovno. podršku. ocenjivanje. komunikacija je neprekidna. Učenici će imati dva nastavnika kojima mogu postavljati pitanja i dobiti pomoć. jedna podrška – Ovakva organizacija dobro funkcioniše tamo gde je jedan nastavnik veći stručnjak od drugog. Ovaj model stvara najmanje problema u organizovanju vremena. Ovo je nenapadni pristup koji učenicima sa posebnim potrebama stavlja na raspolaganje bar dva učitelja/nastavnika koji im mogu pomoći oko problema sa gradivom. kao i moguće prilagođene instrukcije. kao i ograničene mogućnosti za rad defektologa u redovnom odeljenju. i disciplinu. kontinuiranu i učestalu komunikaciju između nastavnika i defektologa. ideje za prilagođavanje testova i kontrolnih.Modeli inkluzije: Model konsultacije – U školi koja ima mali broj učenika sa posebnim potrebama. Oboje su odgovorni za planiranje i pružanje instrukcija. veliki broj učenika naspram nastavnika. kao i strategije za određena ponašanja.

godine: 6 . Inkluzija se ne bi mogla sprovoditi bez odredjene podrske u razlicitim vidovima : 1)posebnom podrskom nastavnika ili vaspitaca dok radi sa citavim odeljenjem • uvodjenjem saradnika . Na ovaj način postajemo neprecizni te bi bilo korisno bliže definisati njihova značenja.Stacionirano podučavanje – Ovaj model deli sadržaj i učenike tako da se učenici ili nastavnik rotiraju na kraju materije. Mogućnosti za ponavljanje su neposredne. Timsko podučavanje – Nastavnik i defektolog rade zajedno kako bi celi razred podučili istom gradivu. Integracija dece sa smetnjama u razvoju u redovne škole je definisana na sledeći način u Varnok-izveštaju još 1978. Ovo je idealno za predmete koji se predaju po materijama ili gde redosled nije važan. a međusobna komunikacija je stalna. tako da je broj učenika i nastavnika mali. Ovakav dizajn je prikladan za matematiku i fiziku gde se puno puta ponavlja usvojeno. broj učenika prema nastavnicima je mali nastavnici postaju stručnjaci u predmetu. dok drugi nastavnik ponovo podučava malu grupu učenika koji imaju problema sa sadržajem. Nastavnici kruže razredom pružajući trenutnu pomoć.asistenata u nastavu koji na casu paralelno uz nastavnika pomazu ucenicima sa posebnim potrebama • povremenim izdvajanjem ucenika sa posebnim potrebama u male grupe sa kojima radi specijalno obucen nastavnik • povremenim individualnim radom sa ucenikom koji je osmislio strucni tim skole u koji je ukljucen i defektolog • obrazovanjem u odeljenju sa drugom decom a rehabilitacionim i habilitacionim tretmanom u specijalizovanoj ustanovi drugim oblicima pomoci i dodatne podrske Opsti principi i razgraničenja inkluzije i integracije INTEGRACIJA I INKLUZIJA Ova dva termina često koristimo kao sinonime. Alternativno podučavanje – Jedan nastavnik vodi alternativnu aktivnost ili obogaćuje materiju.

da usmeri buduću organizaciju i menadžment škole ka maksimalnoj participaciji učenika sa smetnjama u razvoju. šire diskusije ili školska savetovanja.Prostorna integracija : Učionice za tipičnu populaciju učenika i učionice za decu sa smetnjama u razvoju se nalaze u istom objektu. Socijalna integracija: Učenici koji pohađaju ‘specijalna odeljenja’ se socijalizuju sa tipičnom populacijom učenika na igralištu. uspešno obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju bez narušavanja vaspitnoobrazovnog procesa kada su tipični učenici u pitanju. Sve forme integracije podrazumevaju neki vid asimilacije učenika sa teškoćama u razvoju u redovnim školama. zakonski definisanim merama se učenik smešta u specijalnu školu. ideji uključivanja sve dece iz lokalne zajednice.To je kontinuirani proces promene etosa škole. Procesi restruktuiranja škole trebaju biti viđeni kao nastavak školske politike pružanja jednakih šansi svim učenicima. ali potreba deteta da bude deo svoje zajednice i lokalne škole je izignorisana. Funkcionalna integracija: Postoji zajednička participacija u vaspitno-obrazovnom procesu. Zakoni iz 1981. koji prati i evaluira rad sa pomenutim učenicima i redovno o rezultatima izveštava kolektiv. što zahteva pažljivo planiranje nastave/učenja i izradu individualnih nastavnih programa. da uvede nove strategije nastave i učenja. škole moraju da prepoznaju činjenicu da je najveći deo njihove dosadašnje prakse bio zasnovan na ‘medicinskom modelu hendikepa’. Ujedno je to i proces izgradnje školske zajednice koja prihvata. Ciljevi moraju biti uključeni u školski razvojni plan za period od 5 godina. Sve državne i nevladine institucije moraju pomoći školi da ostvari ovaj cilj. potrebno je njihovo restruktuiranje. Učenici sa teškoćama u razvoju pripadaju redovnim odeljenjima i imaju pravo na podršku koja im je potrebna. Dobra praksa je i formiranje grupe/tima unutar škole. Inkluzija nije statična kao integracija. a njihovo ostvarivanje se mora pratiti. da bude respektovano u celini (onakvo kakvo ono jeste) i da mu bude pružena upravo ona vrsta podrške koja je detetu potrebna da bi pohađalo lokalnu školu. i 1993. Ako neki od ovih kriterijuma nisu ispunjeni. Škola koja pretenduje da postane inkluzivna mora usvojiti ‘socijalni model hendikepa’. Inkluzija je samo deo procesa unapređenja škole i razvijanja kvaliteta nastave/učenja za sve. koje ostaju uglavnom neizmenjene. Budući da lokalne škole nisu organizovane na ovaj način. Mnogim potrebama takvog deteta se na ovaj način izlazi u susret kontinuirano i planski. roditelja i učenika. Najbolji način za otpočinjanje promena u školi je trening nastavnog osoblja od strane specijalizovanih trenera koji podučavaju strategije rada sa učenicima sa smetnjama u razvoju. Preduslov je posvećenost svih zaposlenih u školi(nastavnika. 7 .Učenici moraju biti uključeni u procese promene u školi kroz časove odeljenske zajednice. Organizacija ‘Roditelji za inkluziju’ pomaže često i roditeljima koji nisu ostvarili kvalitetan odnos sa svojom decom koja imajusmetnje u razvoju. te se deca mogu upoznati/družiti. koji je kao ‘problem’ doživljavao nesposobnost deteta i fokusirao se na ‘popravljanje deteta’ da bi ono postalo što tipičnije. podržava i koristi resurse koji proizilaze iz različitosti. INTEGRACIJA JE STANJE INKLUZIJA JE PROCES Mnoge škole su usvojile 4 osnovna principa koji su postali smernice na njihovom putu ka inkluziji: 1. direktora). Inkluzija se vezuje za detetovo pravo da bude deo lokalne zajednice koja gravitira lokalnoj školi. godine vide integraciju kao efikasno korišćenje postojećih resursa. za vreme užine i priredbi. Da bi postale inkluzivne zajednice. mora da identifikuje barijere u školskoj sredini.

I lica sa hendikepom se prilagođavaju svojoj neposrednoj okolini u kojoj funkcionišu. Velika Britanija. Ovaj stav motiviše i nastavnike u redovnim školama koji se suočavaju sa novom situacijom .2. Podržavanje pozitivnog pristupa svakoj vrsti različitosti vodi dobiti i za tipične učenike (prosečnu populaciju). 2. Generalno. 6. a zatim i znanja. strategije podrške i podučavanja 7. 4.Ukoliko inkluzija startuje od najnižih nivoa obrazovanja. jer se promovišu tolerancija. Društvo nije spremno da ih tretira kao ravnopravne kandidate. prakse i principa vaspitno-obrazovnog rada tako da se može odgovoriti na različite potrebe učenika 3. Neophodno je okolinu prilagoditi velikom spektru različitih ljudskih potreba. prezentovala je sledeće definicije: Integracija Tradicionalno se odnosi na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama. situacija postaje komplikovanija. Prihvatanje i podržavanje različitih stilova/tempa učenja 6. Uglavnom zbog toga što je inkluzija pitanje osećanja i stavova. Potrebno je prilagoditi nastavu specifičnom stilu i tempu učenja deteta. Škola je odraz društva. Individualni program je neophodan. Dr. Evo zaključaka/rezultata rada ovih grupa: Grupa 1 1. 8 . 4. Trebalo bi je introducirati u predškolskim odeljenjima uz pomoć timova za ranu intervenciju. Birmingem. ali on mora biti integrisan u opšti plan i program (izveden iz opšteg planai programa). plan i program se odnose i na celo odeljenje. 5. Inkluzija Fundamentalni principi inkluzije su daleko sveobuhvatniji. Najveću odgovornost ima odeljenski starešina-on/ona mora da definiše potrebe učenika sa smetnjama u razvoju i da o njima informiše ostale predmetne nastavnike. Razgraničenje integracije i inkluzije Radionica je započela analizom definicija samih koncepata (integracije i inkluzije). Prihvatanje različitosti kao normalne pojave / ogromnog resursa za sve učenike 4. Svi učenici sa ili bez teškoća u razvoju imaju koristi od inkluzije jer je ona neophodna komponenta kvalitetnog obrazovanja. osobe sa hendikepom teško se mogu zaposliti.Istovremeno.u odeljenju je i dete sa smetnjama u razvoju. broj učenika sa smetnjama u razvoju koji se obrazuju u redovnim školamaje u porastu. empatija i pomoć onima kojima je potrebna.Opšta društvena inkluzija je mnogo komplikovanija.Heder Mejson. Restruktuiranje kulture. Izlaženje u susret potrebama svih učenika 5. Naravno. biće je lakše ostvariti u društvu. lakše je inkluziju uvesti u male škole i male zajednice. 3. Inkluzija u obrazovanju uključuje sledeće procese: 1. Povećanje participacije učenika sa smetnjama u razvoju u realizaciji nastave kao i u aktivnostima zajednice koja gravitira lokalnoj školi 2. Nastavni plan/program mora da ispoštuje potrebe učenika sa smetnjama u razvoju. te obrazovna inkluzija predstavlja temelje opšte društvene inkluzije. I ovde je odeljenski starešina nezamenljiv. obrazovna inkluzija je izvesna-u nekim sredinama je već počela. 7. efikasni su za svu decu. Nastava i učenje koji su koncipirani prema inkluzivnim ciljevima. Sva deca imaju pravo na obrazovanje koje će ih pripremiti za život u zajednici. Osiguranje kvaliteta obrazovanja za sve učenike kroz adekvatan kurikulum. Dakle. Prihvatanje činjenice da je obrazovna inkluzija samo jedan aspekt opšte društvene inkluzije Ovu diskusiju je pratio rad unutar malih grupa. Iako stiču adekvatno obrazovanje. Što je viši nivo obrazovanja. 3.

Prizor učenika okupljenih oko deteta sa oštećenim vidom koje koristi kompjuter u učionici je inkluzivni kadar. te da postoji potreba za jasnijim definisanjem.Stručno usavršavanje nastavnika bitno doprinosi kvalitetu inkluzije. Svi oni koji je zagovaraju ipak moraju biti optimisti jer kao i svakom društvenom procesu i inkluziji treba vremena. Grupa 4 Članovi grupe se slažu da nejasna distinkcija između dva pojma (integracija i inkluzija) predstavlja u mnogim državama otvoreno pitanje. Integracija se doživljava kao fizičko situiranje deteta u redovnu školu. Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam ‘acceptance’(prihvatanje) umesto‘inkluzije’u centralnoj i istočnoj Evropi. ‘Inkluzija’ je širi pojam i podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao punopravnog dela društva ali i ponašanje sredine u skladu sa tim INTEGRACIJA (naglašava) Potrebe osoba sa hendikepom INKLUZIJA (naglašava) Prava osoba sa hendikepom 9 . prilagođavajući ga učeniku sa smetnjama u razvoju. te da se u nekim državama ‘inkluzija’ i ne koristi jer je značenje nejasno.U svakom društvu. Grupa 3 Jedan od učesnika je predložio sledeću diferencijaciju pojmova: Integracija predstavlja prilagođavanje deteta okruženju.Nastavnik mora da prilagodi podučavanje učenika sa smetnjama u razvoju obrazovno-vaspitnom procesu u odeljenju. je odbačen kao neadekvatan. Smeštanje deteta u redovnu školu ne podrazumeva neophodnu podršku od strane sistema ili od strane roditelja tipične dece. ohrabruje. Razliku između integracije i inkluzije predstavlja prisustvo/odsustvo podrške. Rana intervencija je naglašena kao preduslov za uspešnu integraciju a zatim i inkluziju. Ako se jave problemi sa tipičnim učenicima ili njihovim roditeljima. Sistem koji se oslanja na asistenta u nastavi ili na sveobuhvatni angažman odeljenskog starešine. postoji prihvatanje tipičnog a ne različitog. Segregacija podrazumeva preduzimanje konkretnih fizičkih koraka za udaljavanje deteta iz sredine. Ukoliko usporite tempo rada a samim tim i napredovanja u odeljenu. Svaki korak napred. Obrazovno-vaspitni rad u odeljenju ne treba biti podređen potrebama učenika sa smetnjama u razvoju. Grupa je pokušala semantičku analizu pojmova kroz antonime (reči suprotnog značenja): integracija-segregacija. Čini se da ne postoji adekvatan prevod engleske reči ‘inkluzija’ u centralno i istočno-evropskim jezicima. bez obzira na dominantnu nacinalnost stanovnika. pa i onaj najmanji. ali ne učestvuje u socijalnoj razmeni. može biti put ka inkluziji. dok se za inkluziju kaže da predstavlja socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje učenikove okoline. dok inkluzija predstavlja prilagođavanje okruženja detetu. ali inkluzija-ekskluzija. Veoma je dug put ka opštoj društvenoj inkluziji. a integraciju kao korak prema inkluziji u oblasti obrazovanja. nešto je pošlo pogrešnim tokom kada je integracija u tom odeljenju u pitanju.dok je ekskluzija ‘mentalni stav’ koji podrazumeva da dete može ostati u istoj sredini sa tipičnom decom. Grupa se složila da adekvatna podrška od strane roditelja tipičnih učenika može rezultirati uspešnom integracijom bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih rešenja. Zaključak: Grupa inkluziju doživljava kao krajnji društveni cilj. Svaki nastavnik bi trebao dobiti opštu obuku o inkluziji kao temelj njegove/njene specijalizacije. Grupa 2 Integracija započinje ranom intervencijom. ne govorimo o integraciji.

1994) 10 . UN-Rapporteur. То није наш образовни системи који имају право на одређене врсте деце. Дакле. prijateljstvo i podrška Moć životnog iskustva Asertivnost Transformacija snage međuljudskih odnosa (saradnja.Menjanje (lečenje) osoba sa hendikepom Isti tretman za sve Hendikep je problem koji se da rešiti Dobiti za osobe sa hendikepom koje pruža sredina u koju su integrisani Profesionalci/eksperti Tehnike Shvatanje osećaja bespomoćnosti Učešće u tipičnim takmičenjima u svojstvu tehničke pomoći Naglasak na procesu Realizacija opšteg kurikuluma Integracija se može ostvariti Restruktuiranje škola/koledža ili organizacija Jednakost. са својим надама и очекивањима. podrška) Naglasak na rezultatima. са својим индивидуалним предности и слабости. то је школски систем једне земље који мора бити прилагођен да задовољи потребе све деце ". (B. имају право на образовање. Lindqvist.svako dobija podršku koja mu je potrebna da bi maksimalno razvijao svoje potencijale Svi imaju svoje vrednosti/sposobnosti Dobiti za sve kroz angažman svih Politička borba. imajmo san Sadržaj kurikuluma Za inkluziju se mora boriti САЛАМАНКА ДОКУМЕНТ „Сва деца и млади у свету.

како са становишта људских права тако и са становишта ефикасности. дакле. Историјски гледано. Инклузија као што знамо данас има своје корене у специјалном образовању ученика. институција и стручњака васпитача. Око 80 одсто инвалида светске популације живи у земљама у развоју. Кључ за откључавање овај потенцијала се ради тако што ће се осигурати да образовање за све постаје реалност. Инклузија. физичког или сензорног оштећења. Тренутна стратегија и програм нису били довољни да задовоље потребе деце и младих са сметњама у развоју. подразумева усвајање широке визије образовања за све. као последица психичког. социјална или емоционална) не може бити дискриминисана. што их искључује из друштва и спречава их да активно учествују у развоју својих нација. Несрећна последица такве диференцијације. особа са инвалидитетом било које врсте (физичка. често је додатно искључење. Деца са инвалидитетом пре Саламанке: Развој специјалне едукације Деца са инвалидитетом су увек били међу последњима у приступу образовања без обзира на то у којој земљи се гледа. Дакле. почетна пружања су се састојала од специјалног образовања у оквиру сегрегација у образовању одредбе. деца са инвалидитетом су третирани као "важећи" или инфериоре и особе којима је потребна веома посебна заштита и на тај начин не треба 11 . Ове особе су често ограничена на физичке и друштвене препреке. У последњих неколико година. напори су се састојали од специјализованих програма. иако је добро замишљено. У прошлости. прикладности одвојеног система образовања је био изазов. Шездесетих и седамдесетих. који су посебно угрожени за маргинализације и искључивања. стварајући спектар потребе свих ученика.Увод: Више од пола милијарде људи са инвалидитетом су.

је систем образовања за децу са инвалидитетом у оквиру редовних школа. још увек постоји око 130 милиона деце које не похађа школу. касних седамдесетих и раних осамдесетих година био је подстакнут прогресивном образовном идеологијом. почео је да буде познат као специјално образовање. првобитно је наведено у сусрет потребама ученика. То је довело до преко потребне сарадње између два система. а не у сарадњи са децом. Међутим. дете је криво што не може да се користи образовање. које има своје корене у специјалном образовању. који су били традиционално искључени из школе. Паралелни систем образовања на традиционални начин која се развила. Овај облик образовања представља напор да се обезбеди образовање у више "нормално" окружење. или су на други начин маргинализовани у учионици. открива изненађујуће промене у учењу. Деведесет одсто њих живи у ниским или ниже средње развијеним земљама. Помак ка бољем разумевању довело до евентуалног веровању да сва деца припадају истој школи. Низ смена од фокусирања на инвалидно дете као проблем да се фокусира на промене у управљању учионице. систему и не требају се раздвојити. Ова концептуализација је довела до искључења и изградње институција за смештај ове деце. У овом приказу. Рођење инклузивног образовања Инклузивно образовање. Друга фаза овог развоја је преузела облик Образовање са специјалним потребама.да буде у могућности да имаја користи од образовања. Образовање са специјалним потребама. Међу 12 . Упркос охрабрујућем развоју. која је почела на Западу. Један од главних проблема са противницима ка интеграцији у вези са начином на који ученици долазе треба да буде означен као да имају посебне потребе. Такав модел је најчешће посматран у већини земаља. а више од 80 милиона ове деце живе у Африци. Интеграција. Оно што је алармантно је безброј друге деце у оквиру школског система биће искључени од квалитетног образовања. заједничка карактеристика ове одредбе образовања је у томе што је био понуђен у посебна одељења. Незадовољство и напредак ка интеграцији изазвали су захтеви за радикалне промене у многим земљама.

Циљ инклузије је да превазиђу низ препрека које делотворно утиче на децу. која реагује на широк спектар потреба ученика остварио. Може се рећи да је Изјава из Саламанке (1994) ставила на дневни ред подршку перспективе људских права у томе што је изјавила да су укључивање и учешће од суштинске важности за људско достојанство и уживање и остваривање људских права. У Саламанци се помињу разне искљученије и маргинализование групе. Светски лидери су искључења из образовања прокоментарисали тако сто су рекли да је "учење потреба инвалида захтева посебну пажњу. признајући могућност да се прилагоде ове добре праксе. UNESCO (Изјава из Саламанке (1994) позвао је међународну заједницу да подржи приступ о инклузивним школама и да почне да спроводи практичане и стратешке промене. 13 . особа са инвалидитетом. и почела да мобилише и обучи образовне заједнице. Кораци који треба да буду предузети јесу да се обезбеди једнак приступ образовању за све категорије време. чији су примарни циљеви 'инклузија' деце са посебним потребама. као саставни део образовног система"(чл. неколико семинара и консултација су организовани доносилаци одлука за посебне потребе образовања. Асфалтирање пута за укључивање почела током 1990. како би се дијалог о стварању инклузивног школе. Шпанија је кренула на велики пројекат "Интеграција у школама". позвао Шпанију да подели своја искуства са земљама у развоју на високом нивоу у састанку одржаном у октобру 1991 у Генералној конференцији.5). За то Након овог састанка.г Јомтиен Светска конференција о образовању за све.онима који се уписују у основну школу.Укупно 92 владе и 25 међународних организација су се сложили око новог успеха да инклузивно образовање буде норма и усвоја се оквир за акцију која је у обичним школама требало да обухвати сву децу. 3. Ово је поставиоло темеље за Саламанка конференције и створила се повољна клима за укључивање. велики број одустајања пре него што заврше основно образовање. Ипак се признаје да су у неким случајевима одређена деца са сметњама у развоју захтевају додатну подршку изван учионице. UNESCO. Инклузија сужи да обезбеди учешће све деце у највећој могућој мери у образовном систему. укључујући наставнике и родитеље да раде на "Школи за све" и поставе темељ за нове образовне законе.

као и да даље активности Уједињених нација за одржавање мира "(чл. као и смањење искључености у и од образовања. трпељивост и пријатељство међу свим народима.. Она тврди да редовне школе са инклузивном оријентацијом јесу: 14 . Основно образовање је обавезно. Дефинисање Инклузије UNESCO ставове укључивање као "динамички приступ одговорити позитивно на ученика разноликости и видим индивидуалних разлика не као проблем. То подразумева измене и модификације у садржају. члан 2). у 1994. приступима.Изјава из Саламанке је проглашена: "Редовне школе са инклузивном оријентацијом су најефикасније средство у борби против дискриминације. структуре и стратегије. културама и заједницама. као и стварање заједница за изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. наставити да пружа вредану референтну тачку за све оне који учествују у лобирању за инклузивно образовање. изречено у Универзалној декларацији о људским правима у 1948 који наводи да. Школовање треба да буде бесплатно бар у основним и основне фазе. користи техничке и финансијске подршке за тестирање нове оријентације у настајању. "Свако има право на школовање .Универзална декларација о људским правима). Било је значајних резултатата из Саламанке у којој тридесетак земаља. Ова изјава је вероватно најзначајнији међународни документ који је икада појавио у специјалном образовању. већ као могућности за обогаћивање учење. Оно треба да унапређује разумевање. пружају највише. документ произведен као резултат УНЕСЦО-конференције одржане у Саламанки." (Изјава из Саламанке.. расним и верским групацијама.26 .. уз заједничку визију која обухвата сва деца на одговарајући узраст и уверење да је одговорност редован систем да образују сву децу Иако Дакар оквир за акцију (УНЕСКО 2000)." Инклузија се види као процес решавања и реаговање на разноликост потреба свих ученика кроз повећање учешћа у учењу. У основи инклузивно образовање је људско право на образовање. Образовање треба да буде усмерено пуном развоју људске личности и јачању поштовања људских права и основних слобода.. Међу њима су били резултати развоја број публикација и пратеће материјале за менаџере и администраторе као и индекс за инклузију индикатора који обезбеђује да се помогне школама у креирању инклузивне културе.

које треба да пронађу у начинима за образовање све деце.." Дакле Саламанка документ је од посебног значаја за изједначавање особа са посебним потребама. да школе могу да: ".. пруже ефикасно образовање за већину деце и побољшати ефикасност и на крају исплативости целокупног система образовања. као и начине учествовања локалне заједнице и родитеља у доношењу одлука везаних за инклузивне пројекте (6) Стратегије везане за рану првовремену дијагностику и радно оспособљавање деце са сметњама у развоју заслужују већу пажњу у оквиру инклузивног образовања. морају да обухвате област образовања деце са посебним потребама у поквиру редовног образовног система 15 . (4) Изразито се подржава размена искуства са земљама које имају инкузивно образовање. И овај споразум обавезује све учеснике у васпитно образовном систему да воде рачуна о томе да: 1)Образованје за децу са посебним образовним потребама треба обезбедити у оквиру редовног образовног система 2)Многа деца имају озбиљње тешкоће у савладавању образовних програм стога имају посебне образовне потребе. најефикасније средство у борби против дискриминаторних ставова. (7) У контексту промене образовног система сви зтренинг програми за образовање васпитача и учитеља. укњучујући и децу која имају озбиљне развојне потешкоће 3)Образовање стратегије треба базирати на принципима инклузивног образовања. Сугерисан је развојни пилот пројекта у овој области. " Осим тога. он предлаже.. основни и током рада. изградњу инклузивног друштва и остваривања образовања за све. да би се стекла почетна искуства.. (5) Потребно је развити организме планирања. опсервације и евалуације..

Drugi način je stvaranje stručnjaka na zasebnim fakultetima koji se bave problematikom obrazovanja dece sa posebnim potrebama npr. plus dve godine praktične obuke u školi.Саламанка нас охрабрује да погледамо образовне тешкоће у нове начине. odsek za defektologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Faskultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. и припадању заједнице. ученици који су тренутно категорисани као деца са посебним потребама долазе да виде подстицај за развоја богатијих окружења за учење. Austrija Nemačka U Nemačkoj nastavnici se eduku na fakultetima koji traju četiri i po godine. Tako je moguće obrazovati se za rad sa decom na predškolskom. U daljem radu predstavićemo načim edukacije kadra u susretu inkluziji. фокусирајући се на децу са инвалидитетом у целини. oštećenje sluha i dr. u Srbiji se školuju stručnjaci koji se bave različitom problematikom. такође се ставља питање различитости у сржи образовне. već se školovani učitelji putem usavršavanja na Master studijama. u nekim Evropskim zemljama. културне и друштвене дебате. osnovnoškolskom. Nastavnici koji se bave problematikom obrazovanja ove dece. Тај нови правац у размишљању је заснован на уверењу да се промене у методологији и организацији ученика са потешкоћама може вршити под одређеним условима. Svaka zemlja kreira svoj plan edukacije stručnjaka koji će se baviti obrazovanjem ove dece. Dok neke zemlje poput Holandije nemaju obučavanje stručnjaka na ovaj način. i srednješkolskom novou. vida. telesnim oštećenjem. На овај начин. Tako se mogu naću defektolozi koji rade sa decom sa oštećenjem sluha. -EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJEUvod Obrazovanje nastavnika za rad decom sa posebnim potrebama može se odvijati na 2 načina. Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet u Zagrebu. Stručnjaci se osposobljavaju za rad sa jednom vrstom oštećenja npr. Nastavnik osim iskustva mora se i dodatno edukovati u trajanju od 2 godine. Ово се пре свега објашњава прелазаком. usavršavaju se zavisno od stepena školskog obrazovanja. Инклузија у образовању углавном говори о поштовању различитости у друштву. seminarima usavršavaju za rad sa decom sa posebnim potrebama. Usavršavanje obuhvata obuku iz 2 predmeta : intelektualna ometenost. U ovoj zemlji da bi nastavnik radio sa decom sa posebnim potrebama mora imati dvogodišnje profesionalno iskustvo. 16 . Jedan od njih je da se nastavnici edukuju putem kurseva i u okviru specijalističkih i postdiplomskih studija na fakultetu. Поред изазовних етикетирања школе. problemi u ponašanju. intelektulano ometenim i dr. Na taj način uvode se u probleme obrazovanja dece sa posebnim potrebama. oštećenje vida. за добробит све деце.

psihologija. Nakon završenog fakulteta dobijaju zvanje Beachler. učenicima iz redovnih škola. problemi u ponašanju. Nastavnici su obučeni da predaju sve predmete kao npr. kao druge zemlje. Ovde postoji dobra saradnja između redovnih i specijalnih škola. Holandski. matematiku. već se bave i detetovim razvojem i na adaptaciju za rad sa detetom sa posebnim potrebama. konkretna teorijska znanja i praktičnu obuku. srednjem obrazovanju. dovela je nastavnike u položaj da se susreću sa problemima za koje nisu obučeni. Malta nije razvila tako brzo sistem obrazovanje nastavnika koji bi bio uključen u proces inkluzije. sa mogućnošću usavršavanja na specijalističkimili master studijama. i specijalne nauke ( filozofija. To znači da oni tokom studija moraju se koncentrisati i na teoriju i na praksu. Ova nagla promena u sistemu školstva. edukacija nastavnika za radu na osnovnom obrazovanju. sociologija). nov pristup. Nastavnici koji se obučavaju za rad sa gluvom i slepom decom. Holandija U Holandiji edukacija nastavnika traje 4 godina. Rad nastavnika nije bio dovoljno efikasni da zadovolji obrazovne potrebe dece. ali se u ovoj zemlji može primetiti da se broj nastavnika koji žele da rade sa deceom sa posebnim potrebama uveće Finska Norveška Malta Na Malti postoji jedna institucija koja se bavi obrazovanjem nastavnika a to je Faculty of Education na Maltskom univerzitetu. umitenost i jezici. geografiju i glumu kao specijani prdmet. kada je potrebna. Međutim ne postoji konflikt stručne osposobljenosti između stručnjaka koji su obučeni za klasičan rad i novih specijalizovanih stručnjaka za rad u inkluziji.U Nemačkoj nastavnici iz specijalnih škola pružaju pomoć. imaju mogućnost dodatnog usavršavanja na još jednom izbornom semestru. To je dovelo do nemogućnosti adekvatnog prilagođavanja programa prema dečjim obrazovnim mogućnostima. Polja za specijalizaciju iz ove oblasti su oštećenje vida. 25% studiranja je praksa. 17 . Obuka za rad u ovoj oblasti nije obavezna tokom studiranja. jer je to zahtevalo nove oblike rada. Nastavni predmeti nisu koncentrisani samo na predmete koje oni predaju. istoriju. koji je prekinuo rad specijalnih škola i decu sa posebnim potrebama slao u redovne škole. Tako da u postoji i predmet koji upućuje nastavnike u edukaciju dece sa posebnim potrebama. Italija U Italiji je pre 20 godina došlo do promena sistema obrazovanja. Postoje 4 odseka. Osnovne studije traju 4 godine. intelektualna ometenost i dr. Njihova edukacija je koncentrisana i na obuku za rad sa decom sa posebnim potrebama. U redovnim školama postoje pomoćni nastavnici koji su članovi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. U zadnjih nekoliko godina u Italiji nastavnici pohađaju jendogodišnji kurs koji obuhvata. Praktična obuka se sastoji iz rada u lokalnim školama. Nastavnici koji žele da rade u holandskim specijalnim školama moraju da u okviru master studija ili specijalizacije prodju dvogodišnju praksu. Njihovi stručnjaci su pre toga se školovali u Velikoj Britaniji. metode i dr.

Aktom zakonskih propisa iz 1980. Do znacajne reforme došlo je 1974. kao što su modeli pracenja osoba s invaliditetom. do 2015. U sklopu provedbe strategije za poboljšanje položaja osoba s invaliditetom osmišljeni su posebni kurikulumi kao npr. Godine 1980. nakon koje je «posebno obrazovanje» postalo dijelom cjelokupnog školskog sustava. izrada zakonskih propisa ili prilagodba kurikuluma pojedinih predmeta tad su bili tek u fazi pripreme. Neki od projekata.-INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA- HRVATSKA U ovom izvješcu cilj nam je pokazati kako se u Hrvatskoj koncipira i provodi politika inkluzivnog obrazovanja. 3. Postoje dva nacina na koji se organizira obrazovanje za tu ranjivu skupinu. Djeca i mladi s manjim teškocama u razvoju i invaliditetom integriraju se u redovnu nastavu.67% djece je s teškocama u razvoju. dok se za one s vecim teškocama i invaliditetom organizira nastava u posebnim školama..62% djece pripadnika nacionalnih manjina.18% darovite djece te 1. godine (NN. zapoceo je proces integriranja djece s teškocama u razvoju u redovne škole u Republici Hrvatskoj. poslovni tajnik i telefonski operater za ucenike s invaliditetom. Od ukupnog broja djece obuhvacene redovitim programima.. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju u Hrvatskoj nije regulirano nikakvim 18 . Od tada je obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju sastavni dio školskog sustava Republike Hrvatske. g. 1. Obrazovanje za djecu s posebnim odgojno-obrazovnim potrebama U Nacionalnoj strategiji izjednacavanja mogucnosti za osobe s invaliditetom od 2007. ucenici s teškocama poceli su se ukljucivati u redovne škole. 63/07) posebno poglavlje posveceno je obrazovanju osoba s invaliditetom. što je od tog vremena sastavni dio školskog sustava.

). kao i programi za izobrazbu i obuku se takoder vecim dijelom realiziraju u srednjim strukovnim školama. 28 ucenika. uz dodatnu pomoc defektologa i/ili organizirani produženi strucni tretman. prema redovitom ili prilagodenom kurikulumu s individualiziranim pristupom. ili u okviru tzv. ali ponekad takoder i u drugim institucijama. razred sa dvoje takve djece može imati26 ucenika.Direktan upis školske djece s teškocama u razvoju u za njih primjereneprograme obrazovanja i obuke.djeca s posebnim potrebama u predškolskom obrazovanju obuhvacena su prilagodenim nastavnim planovima i programima u redovnim školama. Pomoc pružaju ucitelji i strucni suradnici. «djelomicne integracije». neodgovarajuca strucnost ucitelja.Zakonske odredbe kojima se jamci pravo školovanja u redovnim razredima se. još uvijek neodgovarajuce prate u školskoj praksi (veliki razredi s previše ucenika. Obrazovanje djece s teškocama u razvoju vrši se u redovnim srednjim školama prema cjelovitoj ili djelomicnoj integraciji. Parcijalna integracija u redovitu srednju školu predstavlja posebne «pridružene» razrede ili tretman u grupama sa 6-15 ucenika u skladu sa prilagodenim ili specijalnim planom i programom. unutar posebnih obrazovnih grupa u redovnim školama. ili u posebnim obrazovnim institucijama. drugi ucenici i njihovi roditelji. Obrazovanje ucenika s teškocama u razvoju organizira se uz primjenu individualiziranih postupaka u srednjoj školi u redovitim ili posebnim razrednim odjelima i obrazovnim grupama. Cjelovita i parcijalna integracija su takoder vrlo znacajne jer omogucuju djeci i mladeži s posebnim potrebama da ostanu u obiteljskom okruženju kad je god to moguce. razred koji pohadajedno dijete s teškocama u razvoju može brojiti max. Ukoliko tijekom srednjoškolskog obrazovanja dode do promjene psihofizickog stanja ucenika koja onemogucava usvajanje kurikuluma po kojem radi. Ucenici s vecim teškocama u razvoju obrazuju se u posebnim ustanovama. uz dodatnu pomoc defektologa ili strucnog suradnika i/ili organizirani produženi strucni tretman. provodi se ispitivanje da bi se utvrdilo stvarno psihofizicko stanje i odgovarajuce obrazovanje I obuka u skladu s odredbama iz mirovinsko-invalidskog osiguranja i socijalne skrbi. . Djeca sa jako izraženim teškocama prema Pravilniku o osnovnoškolskom odgoju i obrazovanju ucenika s teškocama u razvoju mogu pohadati posebne odgojnoobrazovne ustanove.). Propisima se utvrduje odgovarajuca razina školovanja prema stupnju teškoce u razvoju. kao u posebnim ustanovama odgoja i obrazovanja koje zadovoljavaju uvjete regulirane zakonom.posebnim aktom. U Hrvatskoj je trenutno postignuta samo integracija. ciji je glavni zadatak osigurati pomoc školskoj djeci. (Do 3 ucenika s razvojnim oštecenjima mogu biti ukljucena u redoviti razred. a razred ne smije brojati više od 30 ucenika. dok razred sa troje djece s posebnim potrebama može imati najviše 24 ucenika.Cjelovita integracija se postiže tako da se ucenici s razvojnim teškocama smještaju u razrede unutar srednje škole. prema Pravilniku o broju ucenika u razredu. što onda rezultira cinjenicom da su rezultati integracije lošiji od ocekivanih. Plan mreže srednjoškolskog obrazovanja odreduje u kojim školama se provodi cjelovita ili parcijalna integracija. «Resource centri»: U posebnim institucijama za odgoj i obrazovanje djece s teškocama u razvoju razvijene su mobilne službe. nažalost. Programi za postizanje polukvalifikacije (niža kvalifikacija). nedostatak strucne edukacijskorehabilitacijske podrške. itd. uz ukljucivanje djece s blažim teškocama u redovne razrede. 19 . ili pak u pridruženim razredima u slucaju umjereno izraženih teškoca.

grafika (knjigoveža ili kartonažer). limar. medu uciteljima još uvijek postoje neki negativni stavovi. da vršnjaci koji s njima pohadaju isti razred cesto nerado s njima uce i sjede. podrucje tekstila i odjece (krojac ili pletac).) ispitivala je gledišta roditelja cija su djeca bez teškoca u razvoju pohadala nastavu u razredima u koje su bili integrirana djeca s blagom mentalnom retardacijom. niskogradnja (polagac podnih obloga). ucitelji su svjesni prednosti integracije za djecu s teškocama u ucenju i vjeruju da je moguce zadovoljiti brojne objektivne pretpostavke za integraciju u škole. Kiš-Glavaš. prerada drva (stolar. 20 . parketar.) je istraživala gledišta roditelja djece sa i bez poteškoca.). Istovremeno ova djeca sebe vrlo rijetko smatraju «glupima». Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu sustavnijih nastojanja u informiranju i edukaciji roditelja. ili vodoinstalater). djeca s teškocama u ucenju žalila su se na izolaciju. oni drže da se ne tuku previše i cešce misle da ih drugadjeca ne vole. Ucitelji ukazuju na vrlo snažnu potrebu za podrškom edukacijskorehabilitacijskih strucnjaka i dodatnim obrazovanjem. usamljenost i izloženost verbalnom izrugivanju. došavši do zakljucka da su roditelji u cjelini prihvatili integraciju i da su smatrali da je to pozitivan nacin obrazovanja za djecu s vidnim oštecenjima. instalater radijatora i klima uredaja. tj. poljoprivreda (vrtlar ili cvjecar). strojarska energetika i mehanika (bravar. prvenstveno u pogledu mogucih negativnih efekata integracije za same ucitelje. Stavovi djece: Istraživanje autorice Pinoza-Kukurin (1995. ili bacvar). obrada kože (obucar. 1999. proizvodnja hrane (mlinar ili pekar). Medutim. djeca s vidnimoštecenjima mogla negativno utjecati na okruženje i školski uspjeh drugih ucenika. Žic i Igric (1998. oni su takoder relativno upoznati sa nekim osnovnim obilježjima djece s teškocama u ucenju. te iskazuju pozitivna stajališta o parcijalnim oblicima integracije.mijenjajuci na taj nacin cilj posebnih odgojno-obrazovnih ustanova od obrazovanja djece s posebnim potrebama prema pružanju podrške djeci.).. Stavovi roditelja: Fulgosi-Masnjak (1989. proizvodac ortopedske obuce. Ucenici se osposobljavaju za pomocna zanimanja: strojarstvo. roditeljima i ostalima u procesu integracije. Stavovi ucitelja: Neki rezultati nedavnog opsežnog istraživanja o odlucujucim faktorima i mogucnostima promjene stavova redovnih ucitelja u odnosu na djecu s teškocama u ucenju i njihove integracije u redovne osnovne i srednje škole su vrlo optimisticni. Testiranje njihovih vršnjaka u istim razredima primjenom sociometrijskih ispitivanja jasno je pokazalo da djeca s teškocama u ucenju nisu prihvacena u razredu.) su takoder istraživali procjene koje su iznijela djeca s teškocama u ucenju o njihovu odnosu s vršnjacima. po mišljenju roditelja. te mogucnosti pogoršanja razrednih rezultata (Ljubic. uciteljima. takoder se pokazalo da bi.drvo-galanterist. Kobešcak (1997. provedeno na uzorku 371 školskog djeteta bez teškoca u razvoju. Stavovi ucitelja su relativno pozitivni. pokazalo je pozitivan stav ovih ucenika prema prihvatu slijepih i slabovidnih ucenika. 2002. Izmedu ove dvije studije pokazalo se znacajno statisticko odstupanje. kožni galanterist). poput dodatnog opterecenja i obveza. Medutim. a vezano za integraciju djece sa vidnim oštecenjima. te je otkrila da su njihovi stavovi bili skoro neutralni.

Obećanje 1 također iznosi potrebu za izradom plana obrazovanja za širu društvenu zajednicu. Obećanje 2 dodatno zahtijeva izradu i implementaciju programa obuke i za buduće nastavnike koji već rade sa djecom sa posebnim potrebama na svim nivoima obrazovanja.Grupa trenutno radi na izradi planova implementacije (izrađen je Plan aktivnosti) koji će osigurati potpunu implementaciju ciljeva određenih Obećanjem 1 i 2 Strategije reforme obrazovanja.U isto vrijeme.ugostiteljstvo i turizam (kuhar i slasticar ili konobar). Strategija reforme obrazovanja sadrži specifične smjernice vezane za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. Obećanje 1 Strategije nalaže da je nužno utvrditi broj djece sa posebnim potrebama i poteškoće s kojima se suočavaju kako bi se odredile prepreke koje onemogućavaju njihovo uključenje u redovnu nastavu. Temelji inkluzivnog obrazovanja u BiH 21 . ekonomija i trgovina (administrativni službenik). BOSNA U BiH je zbog nekonsolidirane baze podataka teško procijeniti ukupan broj osoba s invaliditetom. kako bi se osigurala provedba suvremenih principa inkluzivnog obrazovanja. Prema procjenama u 2008. i ostale usluge (tapetar. Plan aktivnosti još uvijek čeka na usvajanje od strane ministara zaduženih za obrazovanje.000. godini ukupan je broj osoba s invaliditetom (RVI. Pristup obrazovanju je prepoznat kao jedan od osnovnih elemenata za prevladavanje isključenosti i izlazak iz siromaštva. Uspostavljena je Radna grupa za inkluzivno obrazovanje kojom zajednički predsjedavaju stručnjaci iz oba entiteta i koja se sastoji od stručnjaka iz ove oblasti sa područja cijele Bosne i Hercegovine. autolakirer). licilac i soboslikar. trenutni sistem klasifikacije za djecu sa posebnim potrebama mora biti revidiran. po pitanju uključenja djece sa posebnim potrebama na svim nivoima sistema obrazovanja. civilnih žrtava rata i civilnih invalida) oko 250.

U tim školama oni pomažu nastavnicima.50%.kategorizirani) upisano ih je još 1. Prema internim evidencijama škola bez potpune dokumentacije (službeno nisu razvrstani .U Zakonu o srednjem školstvu Kantona 10 ni u jednom članku se eksplicitno ne tretira inkluzija djece s teškoćama u psihofizičkom razvoju.. • U tom cilju kontinuirano se radi na unapređivanju nastave. Dosadašnja iskustva s inkluzivnim obrazovanjem ukazala su na činjenicu da usprkos ostvarenom napretku stvaranje inkluzivnog. roditeljima i rade s učenicima. okrugli stolovi . za dvanaest struka i petnaest zanimanja.Iz ovih podataka je vidljivo da se djeca sa smetnjama u fizičkom i/ili psihičkom razvoju upisuju u redovan odgojno-obrazovni proces. • U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o školovanju djece s posebnim obrazovnim potrebama u 54 škole širom RS-a upućeni su defektolozi i/ili logopedi koji pružaju potporu inkluzivnom obrazovanju pet sati tjedno. NVO-ima i pojedincima . roditelja. • Za djecu s posebnim obrazovnim potrebama urađeni su posebni NPP-ovi za osnovne i srednje stručne škole.radi se na pedagoško-instruktivnom i savjetodavnom radu nastavnika. ali se u članku 4. također. sukladno njihovom uzrastu. godine na snazi je novi Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju koji u potpunosti podržava školovanje djece sa smetnjama u redovnom odgojno-obrazovnom sustavu u skladu s njihovim mogućnostima i potrebama. mogućnostima i duševnim i tjelesnim sposobnostima” U 188 redovnih osnovnih škola (bez osnovnih glazbenih i specijalnih škola) u školskoj 2007.451 učenik.• Okvirni zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju (OZ OSO) i zakon o obrazovanju u Republici Srpskoj. Od ovog je broja 836 ili 0.. • U redovnim se školama sve više zapošljavaju defektolozi i logopedi. kantonima Federacije BiH i Distriktu Brčko • Pravila 6. trpe posljedice nemogućnosti pohađanja redovne nastave uslijed smanjene sposobnosti nastavnika da ispune posebne zahtjeve obrazovanja takve djece. udruženjima.731 ili 1.72% razvrstanih (kategoriziranih) učenika s različitim smetnjama u razvoju. gdje se definiraju opći ciljevi obrazovanja. lokalnom zajednicom. u stavku 2./08.) • Konvencija UN-a o pravima djece • Od kolovoza 2008. nediskriminatorskog obrazovnog sustava još uvijek predstavlja izazov za reformu obrazovanja koja je u tijeku. 22 . seminari. Prema ovim NPP-ovima djeca sa smetnjama u razvoju u redovnim srednjim stručnim školama nastavu mogu pratiti u skladu sa svojim mogućnostima. iz Standardiziranog pravilnika o ujednačavanju mogućnosti za ljude • Strategije reforme obrazovanja (2002. Djeca s posebnim potrebama. organiziraju se savjetovanja. pod b) kao opći cilj navodi i “osiguravanje optimalnog razvitka za svaku osobu uključujući i one s posebnim potrebama. • Unapređuje se suradnja s institucijama od značaja za edukaciju i rehabilitaciju djece sa smetnjama u razvoju. godini upisan je 116. Osam škola u RS-u ima stalno zaposlene defektologe i/ili logopede kao stručne suradnike.

Novi zakon sadrži niz odredbi koji podržavaju inkluzivno obrazovanje. utvrđuje definiciju posebnih potreba i pravo dece sa posebnim potrebama na specijalne metode. c) u posebnim predškolskim grupama pri školama za učenike sa posebnim potrebama. procedure za podučavanje dece sa posebnim potrebama i utvrđuje procedure za ocjenjivanje i savjetovanje te dece. KOSOVO Reforma sistema obrazovanja na Kosovu donijela je različite promjene na svim nivoima obrazovanja. pa tako i dio koji se odnosi na inkluziju u obrazovanju. nezaposlenosti.Značajan problem je i problem otežanog pristupa djece s fizičkim onesposobljenjem školskim zgradama u kojima nisu uklonjene fizičke barijere. Sadašnja situacija je takva da noviji sustav redovnog inkluzivnog obrazovanja i sustav koji podržava ustanove s djecom s onesposobljenjem nastavljaju postojati paralelno. Jedna od tih promjena u sistemu obrazovanja na Kosovu je i inkluzija koja se počela sprovoditi odmah nakon reformiranja strukture sistema obrazovanja. kao deo ukupnog obrazovnog sistema na Kosovu je regulisano Zakonom o sistemu pred-univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja koji je zasnovan na principima dostupnosti obrazovanja. Kada razmatramo položaj nacionalnih manjina u ovoj oblasti. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) zajedno sa ostalom decom u predškolskoj grupi. ne implementiraju na državnom nivou nego na entitetskom i kantonalnom. Međutim. posebnu pažnju treba posvetiti romskoj zajednici koja trpe nasljeđe diskriminacije koja je doprinijela sveopćem siromaštvu. U poglavlju VII govori o specijalnom obrazovanju I posebnim obrazovanim potrebama. Na Kosovu je u toku izrada nove zakonske regulative pred-univerzitetskom obrazovanju. Potrebno je naglasiti da se obrazovni zakoni. b) u grupama pri redovnim predškolskim ustanovama. kvalitetnoga obrazovanja za sve i na zabrani diskriminacije. Organizacija i struktura vaspitno-obrazovnog sistema Vaspitno-obrazovni sistem na Kosovu. prakse i kulture. prema Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju izmijenjena je struktura od 5-4-3 godine na 9 umesto 8 godina obaveznog obrazovanja. Obrazovanje djece i učenika iz osjetljivih grupa. Ono formulira pravo učenika da uči uz pomoć znakovnoga jezika i Brajeve azbuke. beskućništvu i nedostatku pristupa obrazovanju. ovaj zakon ne definiše jasne instrumente i mere za podršku inkluzivne politike. 23 .

vaspitača. dok.) Inkluzivno obrazovanje je sada zvanična politika kosovske vlade. za sada nisu obuhvaćeni u sistemu podrške dece sa posebnim obrazovnim potrebama. (UNICEF. Procjene NVO je da 10. Novi pristup u procesu obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa posebnim obrazovnim potrebama primjenjuje se od 2002. ovaj se program nastavlja sa još 35 učesnika u 2009/2010 godini. vaspitača. godini urađena je forma za Individualni program koji sadrži uputstvo o načinu popunjavanja i vrednovanja učenika.godine. 2008. Programom za obuku nastavnika TESFA (U pravcu efektivne škole za sve) od 2002-2009 je obuhvaćeno više od 4500 učitelja. oko 7000 spada u grupu dece sa posebnim obrazovnim potrebama. mesto pružanja.000 dece ne pohađa školu. kada će započeti. Programi za ublažavanje situacije postoje ali se previše sporo primjenjuju. godine kada je uveden individualni obrazovni plan (IOP). U ovim ustanovama obrazovanje se zadržava prevashodno za one učenike koji imaju teške i višestruke smetnje i teškoće u razvoju zbog kojih im je potrebna izuzetno velika podrška i 24 . Program sadrži i informacije o vrsti dodatne pomoći. Godine. godine završilo je 140 nastavnika. Ostala deca sa posebnim potrebama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u razredima redovnih škola zajedno sa ostalom decom. u kojima se deca sa posebnim potrebama školuju zajedno sa ostalom decom. U okviru individualnog programa predviđeno je i 17 procjenjivanje kako djete napreduje u školi i vrtiću (nivo znanja). Program sadrži 60 ECTS. službenika. ali njihove potrebe nisu utvrđene i po pravilu nisu zadovoljenje. ovaj pristup je regulisan Okvirnim kurikulumom Kosova iz 2001. MONT je u saradnji sa FSDEK-om. Smatra se da oko 40. To je uticalo da učitelji i nastavnici u redovnim školama steknu funkcionalno znanje o deci i učenicima sa smetnjama i teškoćama u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama. • Posebna odjeljenja pri redovnim školama za istu decu. Na Kosovu je počeo proces transformiranja pet specijalnih škola u resursne centre još od 2004. Glavni razlog je nizak nivo ekonomskog razvoja. • Odjeljenja redovnih škola. Profesionalni razvoj za inkluzivno obrazovanje do 2008. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se deca sa istom vrstom smetnji izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. organizovao obuku nastavnog kadra na podizanju kvaliteta i kompetencije nastavnog kadra u redovnim i specijalnim i školama i predškolskim ustanovama.000 dece sa teškoćama u učenju pohađaju redovne škole. koliko često će je pohađati i vremenski okvir trajanja. koncipiran za njegove jedinstvene potrebe. ali bez odgovarajuće podrške. IOP sadrži podatke o djetetu i obrazovno-vaspitnom programu.Osnovno i obrazovanje dece sa posebnim potrebama organizovano je u tri osnovna oblika: • Specijalne škole za učenike sa smetnjama u razvoju.U 2010. nastavnika. Redovni planovi i programi se preko IOP-a modifikuju i prilagođavaju za svako djete sa posebnim obrazovnim potrebama. u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama. i drugim relevantnim partnerima. direktora. roditelja i dr.

i preduzećima. zakonodavne regulative i mogućnosti institucija (i redovne i specijalne). Saglasnost između politike obrazovanja. Kategorije prate: • Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama (prema poslednjem amadmanu o zakonu obrazovanja iz 2003) su: učenici sa fizičkim invaliditetom. Kategorije Specijalne škole i specijalni razredi i dalje su dominantni. mogu da pokrenu parnični postupak.srednje i visokoškolsko obrazovanje osoba sa posebnim potrebama). govorni poremećaj. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je podržana od strane vlade. Oni obraćaju posebnu pažnju na finansiranje specijalne edukacije. odnosno centri treba da ponude odgovarajuće usluge roditeljima dece sa posebnim potrebama.Kada se 25 . odraslim osobama sa invaliditetom. Regulatorni okviri favorizuju integraciju učenika s posebnim obrazovnim potrebama. Roditelji dece iz prve kategorija nisu u mogućnosti da biraju školu. ostalim stručnjacima koji treba da dobiju odgovarajuća znanja o vrsti i stepenu oštećenja i načinima za pružanje podrške. oni dobijaju predlog relevantnog ekspertnog komiteta. Mađarski ministar obrazovanja je razvio sveobuhvatni integracijski projekat. • Učenici sa nedostacima. servisnom uslugom obuhvatili bi se korisnici u kućnim uslovima. učiteljima i nastavnicima razredne i predmetne nastave u redovnoj školi. Amadman o zakonu obrazovanja iz 1993 je namenjen za snage anti-diskriminacijskih napora u procesu edukacije i obučavanja u aktivnostima za sve ustanove koje su uključene u ovaj proces. da ova populacija bude u mogućnosti da pohađa osnovnoškolsko obrazovanje.tijesna povezanost obrazovanja sa rehabilitacijom koja se danas najčešće nalaze van sistema obrazovanja. Pored korisnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolsko. višestruka oštećenja. u zdravstvenim ustanovama (deca na bolničkom lečenju). sa senzornim oštećenjima. stalna i ozbiljne teškoće u učenju zbog razvojnih poremećaja (disleksija. Škole. ali broj učenika koji su integrisani povećava se iz godine u godinu. laka i umerena mentalna retardacija. Roditelji su naravno zamoljeni da učestvuju aktivno u obrazovanju svoje dece. samoj deci. hiperakcija…). MAĐARSKA Danas u Mađarskoj politika obrazovanja prepoznaje integraciju kao politički. Putujući nastavnici su zaposleni u svim specijalnim školama koje su počele proces transformiranja u resursne centre. disgrafija. • Učenici sa poremećajem u ponašanju. radnim centrima (zaštićeni uslovi). osnovno. autizam. Oni mogu da apeluju za promenu te odluke opština i ako i dalje nisu zadovoljni novom odlukom. socijalni i pedagoški cilj.

postji drugaciji pristup rada nastavnika. Zaključili smo da bi trebalo da počne novi period integracije i inkluzije za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama u Mađarskoj. Danas to više nije pitanje. koje podržavaju inkluzivno obrazovanje. . Nastavnici tumače svoje uloge u različitim pravcima i njihova kompetencija postaje još raznovrsnija. institucionalne inovacije donose značajne inovacije u kvalitetu rada redovnih škola. za poboljšanje sadržaja i kvaliteta komunikacije sa roditeljima i za pružanje profesionalne nege za učenike sa posebnim potrebama. al samo uz profesionalnu podršku.razmatraju teme u vezi sa invalidnošću osnovni pristup je inkluzija osoba koje žive sa invaliditetom. primena terapije. specijalnih edukatora. to sve jako može pomoći deci u uključivanju u inkluzivne obrazovne programe. 26 . Danas je pitanje kako mogu da pohađaju škole svi zajedno. Podizanje integracijskih kapaciteta redovnih škola rađa mnoge mogućnosti u društvenom procesu učenja. savetovanje). obrazovanje stručnog kadra tj.Sa širenjem inkluzije. roditelja i škola. sve je potrebnija i potrebnija u redovnim školama. Istraživanja sprovedena od strane Nacionalnog Instituta za javno obrazovanje iz 2001 i 2002 otkriva da škole pružaju inkluzivno obrazovanje. Razvoj integracije • Fokus na specijalne škole • Fokus na integraciju i partnerske odnose • Fokus na informisanju nastavnika. Sa njihovim znanjem posebnih obrazovnih potreba ove dece (kreiranju razvojnih programa. U poslednje dve godine specijalne škole su počele sa stvaranjem sopstvenih “metodoloških i servisnih centara”. da li učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da pohađaju redovne školu ili mogu da se obrazuju odvojeno u specijalnim školama. učenika. Proces pronalaženja puta integracije.

samo na terapiji govora. što nije dovoljno za rad sa ovom populacijom. neke zemlje planiraju da reformišu svoje sisteme obučavanja nastavnog kadra. Rumunija i Bugarska planiraju obuku za sve nastavnike (za rad sa decom sa posebnim obrazovnim potrebama). redovne škole dobijaju podršku servisnih centara za internatske učitelje i u školi. Mada je obučavanje nastavnika i učitelja za obrazovanje dece sa posebnim potrebama ograničen u svim zemljama. 27 . Rumunija uzima u obzir zakonodavstvo kreirano od strane međunarodnih institucija. dok je broj dece iz redovnih škola povećan. kojem se Rumunija pridružila potpisivanjem međunarodnog dokumenta. Obrazovanje osoba sa posebnim potrebama je regulisano zakonodavstvom. redovne škole nemaju centre koji pomažu obrazovanju dece s posebnim potrebama. Učionice su tada obično s manjim brojem učesnika. da olakšaju ovakav tip integracije. U Rumuniji. Ipak. U Rumuniji obrazovna odredba za učenike je takva.Podaci iz Rumunije pokazuju da u poslednjih nekoliko godina broj dece koja pohađaju specijalne škole sve manji i manji. dok su učenici sa fizičkim i senzornim smetnjama raspoređeni u redovne škole. U zaključku možemo reći da deca sa razvojnim teškoćama u Rumuniji imaju pristup javnim školama i beneficije podršnih centara. u cilju realizacije zamisli inkluzije. Obučavanje nastavnika za rad sa decom sa različitim tipovima oštećenja je gotovo nemoguće bez pomoći defektologa. uprkos mnoštvu ograničenja. Česta je pojava u Rumuniji da se nastavnici obučavaju ali samo teorijski. da učenici sa kongnitivnim i višestrukim smetnjama idu u specijalne školame.Ovaj članak je namenjen za pregled trenutnog stanja inkluzije u Rumnuniji.RUMUNIJA U mnogim zemljama .

broj dece sa specifiènim potrebama. Nažalost. Mi u Bugarskoj imamo Nacionalni plan integrisanog i inkluzivnog obrazovanja.Nova redovna škola treba da bude demokratska. Glavno pitanje je sada kako promeniti redovnu školu. inkluzivno obrazovanje je integrisano. Prva tacka u tom strategijskom planu je statistika sve dece u oblasti koju pokriva odreðena škola. U Bugarskoj smo krenuli da polako. Pre svega. Alternativno obrazovanje je buduænost. broj onih koji æe pohaðati tu školu. za drugo bi bolja bila specijalna. Dete ima pravo da zajedno sa roditeljima odabere koji æe vid škole pohaðati.malo u redovnoj. a treæem æe najviše odgovarati mešovita varijanta .vizuelnom treningu i ostalim specifiènim veštinama. Za neko dete je najbolje da bude u redovnoj školi. ali je odgovornost za uspeh deteta potpuno na redovnojskoli. godine. u Bugarskoj nema ozbiljnih razmišljanja o toj temi. menjamo specijalne škole. To je buduænost obrazovanja. Uz redovnu akademsku nastavu. otvorena prema svoj deci. dakle. gostoprimljiva. Isto tako bi bilo katastrofalno zadržati stari sistem specijalnih škola. Brajevom pismu. malo u specijalnoj školi.to znaèi da æe sva deca sa tog podruèja biti u školi. Inkluzivno obrazovanje. 28 . Dakle. gde su oni nastanjeni . Podaci sadrže broj dece nastanjene u toj oblasti.BUGARSKA Mi smo u Bugarskoj zapoèeli sa integrisanim obrazovanjem 1984. tolerantna. Bilo bi katastrofalno pogrešno zatvoriti sve specijalne škole. nastavnici ne vole inkluzivno obrazovanje. nije èista zamena termina za integrisano. balkanskim ritmom.Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da svaka škola sacini plan inkluzivnog rada. decu smo uporedo obuèavali samostanom kretanju i orijentaciji. S tim u vezi je važna nova funkcija i uloga specijalnih škola. korak po korak. Na Sofijskom univerzitetu je moguæe uraditi magistarske studije na podruèju rada resursnog nastavnika. jer se plaše da æe izgubiti posao. Od iduce školske godine ce se 29 škola proglasiti za inkluzivne škole.

6.Specijalne škole æe biti baza integrisanog obrazovanja. Broj učenika u posebnim ustanovama regulisan je obrazovnim programom za posebne ustanove. donesen 2004. 5) obezbjeđivanje kvaliteta i praćenja rada u vaspitno . Veæina te dece ne može da pohaða nastavu u redovnoj školi. 4) organizovanje mreže stručne podrške. 2) sistemska podrška za profesionalni razvoj kadra. Resursni nastavnici dolaze iz specijalnih škola. definisanih dokumentom »Knjiga promjena« (2001. 29 . U Bugarskoj nemamo ta iskustva. Od ukupnog broja dece sa ošteæenim vidom u Bugarskoj. CILJ STRATEGIJE:je: 1) usklađivanje normativnih akata s domaćim i međunarodnim dokumentima. Reforma obrazovnog sistema u Crnoj Gori počela je uspostavljanjem osnovnih principa. djece i omladine s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s njihovim interesovanjima. obezbeðeni su smeštaj i ishrana. godine u predškolskim ustanovama.obrazovnom sistemu i 6) afirmaciju pozitivnih stavova u odnosu na filozofiju inkluzivnog obrazovanja. 24 odsto su višestruko ometena deca. koja je poslužila kao osnova za kreiranje dugoročne vizije budućeg obrazovnog sistema Ministarstvo prosvjete i nauke od 1998. utvrđen ovim Pravilnikom. Specijalne škole bi trebalo da prihvate rad sa višestruko ometenom decom. 3) ostvarivanje horizontalne i vertikalne prohodnosti između obrazovno-vaspitnih ustanova kroz povezivanje redovnih i posebnih nastavnih planova i programa. Pravilnikom o normativima i standardima za sticanje sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje izvode javno važeće obrazovne programe u članovima 5. podržava takve smjernice. Tako je. Sledeæa uloga specijalne škole je da služi kao rehabilitacioni centar u koji æe ðaci dolaziti za vreme raspusta ili vikendom. može se smanjiti za 10 % u odnosu na najmanji broj učenika u odjeljenju odnosno grupi. CRNA GORA VODEĆE NAČELO STRATEGIJE: je kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve.To traži dodatna finansijska sredstva za specijalne škole. godine. U specijalnim školama je mnoštvo nastavnih sredstava i uèila. između ostalog. 7 i 8 koji se odnose na ustanove vaspitanja i obrazovanja definisano: da ukoliko su u grupu ili odjeljenje uključena djeca sa posebnim potrebama. Reformisana škola potpuno otvara prostor za inkluziju djece s posebnim potrebama u redovnu nastavu. Zakon o vaspitanju i obrazovanju dece s posebnim potrebama.Za njihovo školovanje je najbolja sredina specijalna škola.). tehnike. a 2000. pa tokom raspusta možemo da pripremamo novooslepelu decu. projektno je započelo razvijanje inkluzivnog pristupa u procesu obrazovanja i vaspitanja. godine u osnovnim školama. Imamo nastavnike. broj djece ili učenika u grupi ili odjeljenju. mogućnostima i potrebama. sredstva.

Postojeći sistem obrazovanja djece i omladine sa smetnjama u razvoju ili posebnim potrebama organizovan je u tri osnovna oblika: Ustanove za učenike sa smetnjama u razvoju. Nikšiću. U ovim odjeljenjima rade defektolozi i specijalni pedagozi. To je osnovni razlog za smještanje djece i učenika iz manjih gradova i sela u domove koji su organizovani uz takve škole. a Zavod za školstvo je dao preporuku i model prilagođavanja aktuelnih programskih ciljeva i standarda. U gotovo svim većim gradovima Crne Gore pri redovnim školama (10). Kadar nije adekvatno pripremljen za rad sa učenicima sa posebnim potrebama.Ukupan broj djece sa posebnim potrebama je 196 (109 djevojčice i 87 dječaka). U planu je otvaranje dnevnih centara u Beranama. organizovano je i 21 specijalno odjeljenje koja rade po prilagođenim programima i koja mogu pohađati djeca s lakšim smetnjama u intelektualnom funkcionisanju. Ukupan broj djece sa posebnim potrebama u redovnim predškolskim ustanovama u Crnoj Gori je 185 (73 djevojčice i 112 dječaka). Neformalno obrazovanje i vaspitanje realizuje se kroz aktivnosti nevladinog sektora. Odjeljenja redovnih škola. lociranih uglavnom u Podgorici.U Crnoj Gori postoji pet posebnih ustanova specijalizovanih za obrazovanje djece sa posebnim potrebama. Pljevljima i Igalu. Posebne ustanove . Za sada postoji samo Dnevni centar u Bijelom Polju. U zavisnosti od vrste smetnje. koja se mogu uključiti u redovne grupe ili odjeljenja. b) razvojne grupe pri redovnim predškolskim ustanovama. Mreža škola za učenike sa smetnjama u razvoju i posebnih odjeljenja nije ravnomjerno raspoređena po Crnoj Gori. Dnevne centre bi trebalo sagledati kao mjesta koja će pružati funkcionalnu adaptaciju i vaspitnoobrazovne programe. a primjeri dobre prakse su aktivnosti Igračkoteka pri Udruženjima roditelja na lokalnom nivou. niti dovoljno zbrinjavanje u vidu dnevnih centara. u koji nije uključen i vaspitno-obrazovni rad sa štićenicima. Srednjoškolski nivo . Za djecu sa smetnjama u razvoju. prave se i realizuju i individualni programi. 30 . Posebna odjeljenja pri redovnim školama. U prva dva oblika sistem je organizovan tako da se djeca s istom vrstom ometenosti izdvajaju u posebne škole ili posebna odjeljenja. Ovo je predviđeno zakonom. Ostala djeca sa smetnjama ili nekom drugom vrstom posebnih potreba nalaze se u odjeljenjima redovnih škola zajedno sa ostalom djecom. težim i teškim smetnjama ne postoji zadovoljavajući vid školovanja. Za djecu sa umjerenim. pored zajedničkog programa. c) posebne predškolske grupe pri posebnim ustanovama. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje djece sa posebnim potrebama organizovano je na sljedeći način: a) redovne predškolske grupe. s obezbijeđenom stručnom podrškom. shodno mogućnostima i očuvanim kapacitetima vrši se prilagođavanje i pravljenje individualnog obrazovnog plana.

v U Crnoj Gori ne postoji bazična obuka kadra za ranu i kontinuiranu rehabilitaciju. 31 . a u posebnim ustanovama neadekvatna pripremljenost kadra za izvođenje sadržaja iz predmeta koje predaju) uz neadekvatan transfer znanja iz primjera dobre prakse.operativni ciljevi. Programi za djecu s oštećenjem sluha i govora Dati su programi za već poznata predmetna područja i razrađeni u skladu s novom metodologijom .Obrazovanje učenika sa posebnim potrebama izvodi se tako što škola treba da prilagodi metode. v Arhitektonske barijere najčešće nijesu prevaziđene.Na kraju razrađenog programa projektovani su standardi na minimalnom i opštem nivou. Nastavu mogu izvoditi nastavnici sa završenim defektološkim fakultetom . a prostorni i didaktički uslovi ne odgovaraju potrebama i ne koristi se povoljnost „skraćenja” odjeljenja. v Neefikasan postupak usmjeravanja djece s posebnim potrebama.Specijalna odjeljenja pri redovnim školama rade po prilagođenim programima. Ponuđeni su i programi za slušne vježbe.surdološki smjer. v Nepostojanje asistencije u učionici. oblike rada i omogući uključivanje u dodatnu nastavu i druge oblike individualne i grupne pomoći. fonetsku ritmiku. v Nedovoljno pripremljen kadar (vaspitači. NEDOSTACI dosadašnje primjene inkluzivnog modela: v Nerazvijena baza podataka i nedovoljan obuhvat djece s posebnim potrebama. aktivnosti. v Nije uspostavljena horizontalna i vetikalna prohodnost između redovnih i posebnih ustanova kao i u okviru samih redovnih ustanova. v Nedovoljna sistemska i sistematična promocija inkluzivnog obrazovanja kroz različite vidove informisanja profesionalne i šire javnosti. stručne službe) u odnosu na njihovo bazično obrazovanje (u redovnim školama kadar dovoljno ne poznaje i ne prepoznaje potrebe djece s posebnim potrebama. nastavnici. v Većina fakulteta koja priprema nastavni i stručni kadar nema predmet "Metodika inkluzivnog obrazovanja" v Nije uspostavljen sistem instruktivnosti i savjetodavne podrške za učesnike u procesu vaspitanja i obrazovanja. zbog nekompatibilnih programa. preventivno-korektivne i logopedske vježbe. sadržaji. korelacije i didaktička uputstva.

način finansiranja. godine – deca sa smetnjama u razvoju ili ometenošću. Na osnovu izvedene analize definisanih parametara praćenja. Kao primer loše prakse 2001-2003 navodimo insistiranje na korišćenju termina “deca sa posebnim potrebama”. nismo imali prilike da se upoznamo sa evropskim modelima obrazovanja. Ovde su navedeni modeli obrazovanja 10 evropskih zemalja kroz analizu oblika školovanja. A onda je taj termin zamenjen onim koji je bio u opticaju do 2001. U protivnom – struka i nauka će se pretvoriti u dnevnu politiku a to će dodatno komplikovati društvenu situaciju. U opticaju je bio pristup selektivne distribucije informacije što je nespojivo sa praksom i naukom. trajanja i edukaciju kadrova koji rade sa ometenim učenicima. ekonomskim i finansijskim sposobnostima. Tri godine se ovaj termin koristio na konferencijama. Ove oblasti koreliraju sa pet ključnih problema u edukaciji dece : 1. inkluzivna obrazovna politika i praksa. 2. dokumentima.Inkluzija u evropskim zemljama Potreba sagledavanja evropskih modela obrazovanja učenika sa ometenošću proizilazi iz nastojanja da se širem auditorijumu pruže informacije o modelima što je moguće većeg broja evropskih zemalja. 32 . finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću. U zemljama evropske unije i Amerike pod “ decom sa posebnim potrebama” se podrazumevaju nadarena deca. Smatramo da je kontinuirano upoznavanje sa evropskim modelima obrazovanja učenika sa ometenošću preduslov za komparativnu analizu i donošenja plana reformskih zahvata. nastavnici i obrazovanje učenika sa ometenošću. Informacije moraju biti potpune ma koliko se one dopadale ili ne aktuelnoj političkoj vlasti. 3. Iako je u poslednjih nekoliko godina obrazovanje učenika sa ometenošću bilo u fokusu pažnje slušne javnosti i ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Aktuelna obrazovna politika evropskih zemalja Aktuelni koncepti obrazovanja učenika sa ometenošću podrazumevaju pet prioritetnih oblasti o kojima svaka zemlja vodi računa. možemo zaključiti da nema jedinstvenog evropskog modela obrazovanja učenika sa ometenošću ali da postoje trendovi koje sve pomenute zemlje nastoje da prate u skladu sa svojim kulturnim. deca stranaca i deca sa ometenošću. planovima itd. U osnovi ove analize je dokument Evropska Agencija i Eurydice Network.

One nude razne službe između dva sistema ( specijalnog i redovnog školstva ). Italija. Finska. dok je legalna osnova za proces inkluzije na širem planu ustanovljena znatno kasnije. zemlje koje imaju dva paralelna sistema su: Belgija. Island. Holandija. Zakon o inkluziji nije prvo donet za vrtiće. Portugalija. Velika Britanija. Srbija i Crna Gora. Hrvatska i Slovenija. Luksenburg. Švajcarska. informaciona komunikaciona tehnologija u obrazovanju učenika sa ometenošću. ne služi samo za zajedničko igranje i učenje već obuhvata brigu i podršku za potrebe svakog pojedinca. Litvanija. To podrazumeva obezbeđivanje specijalnog nastavnika koji ima promenljiv stepen angažovanja. Estonija. Inkluzivno obrazovanje. Zbog toga su vrtići zaostajali godinama u razvoju inkluzije. i odbija razvrstavanje dece prema njihovim mogućnostima. godine. Preventivni i rehabilitativni efekti rane intervencije ogledaju se u poboljšanju razvojnog statusa dece sa smetnjama u razvoju i edukovanju roditelja za saradnju sa institucijama i ustanovama sistema obrazovanja. Inkluzivna edukacija se bazira na radu sa različitom decom. Ovakav sistem obrazovanja imaju: Danska. U prvu kategoriju se ubrajaju zemlje koje razvijaju praksu uključivanja gotovo svih učenika u redovno obrazovanje. Letonija. Grčka. Švecka. zbog nedavne izmene politike napuštaju ovaj obrazovni sistem I kreću se prema drugoj karakteristici (višesmerni pristupi inkluziji). odnosno rani tretman. Austrija. pa je i u materijalnom pogledu skuplje: vlada uverenje da kada postanu potpuno inkluzivne predškolske ustanove ne troše više sredstava na integrisanje dece sa smetnjama u razvoju. Zemlje evropske unije i zemlje koje su kandidati za ulazak u uniju razvijaju obrazovnu politiku u pravcu uključivanja ( inkluzije ) učenika sa ometenošću u redovne škole. Ovo rešenje smatra se prelaznim. Norveška i Kipar. Osnovna barijera za efikasnu ranu intervenciju je u materijalnim sredstvima.4. 33 . Ovaj sistem obrazovanja podrazumeva pomoć velikog broja službi koje su usmerene ka redovnoj školi. Nemačka. Ovi sistemi obrazovanja su pod različitim zakonodavstvom. rana intervencija. Uobičajena je i praksa integracije tj. tako da se često pristupa alternativnim rešenjima (rad u malim grupama). Zemlje koje prpadaju drugoj kategoriji imaju višestruk pristup inkluziji. Analiza modela obrazovanja učenika sa ometenošću u Evropi Austrija U Austriji se rana intervencija smatra prvim korakom ka inkluziji. Irska. Poljska. Francuska. 5. ali je 1993 godine propisan za osnovne škole. zasnovana na inkluzivnim pedagoškim pretpostavkama. jer su učenici sa ometenošću obično smešteni u specijalne škole ili odeljenja. Najnovija istraživanja pokazuju da Nemačka i Holandija. Dodatna obuka za nastavnike tokom rada je obavezna. Češka. Za to vreme deca sa posebnim potrebama mogu steći iskustvo zajedno sa redovnom populacijom dece u skoro svakoj Austrijskoj provinciji. ali za svoj rad mora da koristi dodatni prostor i opremu. Politika obrazovnih sistema evropskih zemalja može se grupisati u tri kategorije. Prvi pilot projekat za inkluziju na predškolskom nivou pokrenut je u Insbruku 1978. Ovakav koncept su prehvatile: Španija. Treća kategorija tretira dva odvojena školska sistema koji međusobno nisu povezani. stvaranja heterogenih grupa.

obrazovnim iskustvom i sposobnošću za učenje. Belgija Državnim dekretom iz 2004. partnersko učenje…). Profesionalci iz patronažnih službi učenicima nude direktnu pomoć za specifična oštećenja. Nekoliko modela obrazovanja za decu i adolescente sa i bez poteškoća su testirane u pilot projektima. Dodatno obrazovanje nije sasvim obavezno ali se nastavnicima sa dodatnim kvalifikacijama daje prednost pri zapošljavanju. Godine je doneo značajnu promenu: od tada pa nadalje roditelji imaju izbor da li žele da njihovo dete pohađa redovnu ili specijalnu školu. Od 1993. sluha. Broj predavanja varira od nekoliko nedeljno do posebnih projekata i dodatne obuke koja pokriva celokupno područje inkluzivne pedagogije. Podršku obrazovanju učenika sa ometenošću obezbeđuju specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz patronažnih službi. opstine su im pružale povremenu podršku za decu sa poremećajima u ponašanju i sa govornim poremećajima. Razredni i specijalni nastavnik rade kao tim. Odluku o dodeli sredstava donose regioni ili specijalne komisije u školama. a od 1997. godine zakonom je dopušteno deci sa smetnjama u razvoju da pohađaju osnovne. fizičkim ili govornim oštećenjima i u ozbiljnim problemima u ponašanju kao i sa učenicima u bolnicama. Tokom 80’ih godina pokret roditelja u Austriju je imao za cilj inkluziju dece sa posebnim potrebama i teškim problemima u učenju u redovne osnovne škole. Tokom '80-ih godina pokrenuto je više pilot projekata za inkluziju na školskom nivou. Obučavanje nastavnika za rad sa učenicima sa ometenošću zavisi od autonomnog nastavnog plana raznih pedagoških akademija u devet federalnih provincija.Takav rad zahteva znatne pedagoške i terapijske napore i uvođenje novog kurikularnog koncepta koji zadovoljava individualne potrebe sve obuhvaćene dece. Dodatno obrazovanje uključuje specifične kvalifikacije za rad sa učenicima oštećenog vida. planiraj i orgaizuju obrazovni rad. učenje kroz kritičko osvešćivanje. Posvećeni roditelji su bili u kooperaciji sa nastavnicima i edukatorima mnogo godina. godine da pohađaju srednje škole. U vreme kada su deca sa posebnim potrebama morala da idu u specijalne škole. godine kojim se organizuje specijalno obrazovanje dopušta se i promoviše mogućnost da se deca sa smetnjama u razvoju uključe u redovni sistem formalnog obrazovanja kroz tri forme: a) potpunu permanentnu inkluziju b) parcijalnu permanentnu inkluziju c) privremenu inkluziju. Potpuna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole uz podršku specijalnih škola je besplatan prevoz od škole do kuće  obezbeđen 34 . Zastupljen je i individualni rad sa svom decom. usklađen sa sa njihovim razvojnim odlikama. U ovoj zemlji vlada formira specijalne škole prema njihovim potrebama. što je dovelo da deca i adolescenti sa posebnim obrazovnim potrebama budu uključeni u osnovne skole i niže srednje škole. Tradicionalni metodi nastave postepeno se zamenjuju otvorenijim formama učenja (učenje kroz igru. Indikator za finansiranje je broj učenika sa ometenošću. Školski dokument iz 1993.

Model finansiranja je zasnovan na potrebama i broju učenika i njega finansira vlada preko regiona. sluha i intelekta ali i upoznavanje sa specifičnim tehnikama. savete i pomoć razrednom nastavniku. ČEŠKA REPUBLIKA Na svim nivoima obrazovanja danas se u praksi primenjuju dve alternative: 35 .Ono podrazumeva i sticanje specifičnih znanja o učenicima sa oštećenjem vida. Oni obezbeđuju informacije. Učenicima pomoć pružaju uglavnom specijalni nastavnici iz specijalnih škola i iz Centara za vođenje učenika. Posebna pažnja se posvećuje radu sa roditeljima i kontinuiranom profesionalnom obrazovanju stručnjaka. Specijalni nastavnici manje pružaju pomoć učenicima sa kratkotrajnim teškoćama. a sve više pružaju direktnu pomoć rzrednim nastavnicima i školi. Praktična obuka se sprovodi na poslednjoj godini studija. a ostatak programa u specijalnim školama tokom cele školske godine  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kuće. Obrazovanje nastavnika uključuje sticanje osnovnih znanja o obrazovanju učenika sa ometenošću. Ovi nastavnici koordiniraju obezbeđivanje pomoći razrađuju metode rada i obezbeđuju obrazovne programe.  protokol sadrži više dokumenata sačinjenih u pisanoj formi:o plan inkluzijeo dosije učenikao ciljeve inkluzijeo podatke o neophodnoj specifičnoj opremio podatke o specifičnostima transportao delove koje je neophodno isključiti iz uobičajenog programao metode komunikacije između redovne i specijalne školeo definisane smernice saradnje tima za podršku iz specijalne škole i nastavnika u redovnoj školio definisane smernice organizacije inkluzije u redovnoj školio dogovor o pristanku službe za vođenjeo dogovor o pristanku roditeljao mišljenje transportne komisije  Jasno su propisani uslovi prekida i li promene forme inkluzije Parcijalna permanentna inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju određena predavanja u redovnim školama. što se proteže na više godina. Privremena inkluzija  deca sa smetnjama u razvoju pohađaju sva ili samo određena predavanja u redovnim školama tokom dela školske godine. Akcenat se i kod stručnjaka u obrazovanju i kod dece stavlja na timski rad. Dodatno obrazovanje je izborno i traje 1-2 godine ili 240 časova opšteg obrazovanja i 420 časova praktičnog rada u školi. a odluku o potpisivanju Protokola za inkluziju zajednički donose savet razreda. Sistem formalnog obrazovanja je toliko fleksibilan da dopušta punu vertikalnu mobilnost u skladu sa potrebama učenika. Ovo obrazovanje se odnosi na opšte znanje o nastavnim metodama i adaptacijama nastavnih planova. kao što je na primer znakovni jezik. U procesu učenja se primenjuju različite metode i načini organizacije. Stečena znanja čine nastavnike kompetentnim za rad u specijalnim školama ili sa učenicima sa teškoćama u učenju koji pohađaju redovne škole. servis za vođenje. a ostatak programa u specijalnim školama  obezbeđen je besplatan prevoz od škole do kućeCelokupan sistem obrazovanja smatra se inkluzivnim. ostvaruje se na osnovu mišljenja koje daje Opšti savet za usklađivanje specijalnog obrazovanja. roditelji i tim nastavnika.

razredima ili školama Osnovna barijera za inkluzivno obrazovanje je u materijalnim sredstvima (novčane nadoknade za dodatne stručnjake. Obrazovanje se stiče na Defektološkom fakultetu. Obučavanje uključuje opšte informacije o ometenosti. i jednake šanse za uklanjanje prepreka za ostvarivanje maksimalnog nivoa obrazovanja glavni cilj je socijalna inkluzija i socijalna integracija osoba sa ometenošću. ali ima otpora i kod nastavnika i roditelja. Glavni naglasak je na učenikovim snagama i individualnim mogućnostima razvoja. oblastima i grupama škola. pa je na osnovu preporuka pedagoških i psiholoških savetovališta Ministarstvo obrazovanja organizovalo programe u oblastima: 36 . provincijama. poštujući njegovu ometenost i stepen aktivnosti.  razvoju regionalnih i lokalnih programaInkluzija se shvata kao proces. Lokalne vlasti odlučuju o finansiranju pojedinačno uključenih učenika. govorni poremećaji itd. Na regionalnom planu obavljan je monitoring. a po potrebi se za njih organizuje i specijalno obrazovanje u malim nastavnim grupama b) Kada primena prve alternative nije moguća nastava se realizuje u specijalnim grupama. U ovoj zemlji važi princip " direktnog ulaganja sredstava". Dodatno obrazovanje je obavezno i varira od 2 do 3 godine. Obazovanje za nastavnike u specijalnim školama se odvija tokom desetosemestralnih specijalističkih studija koje pružaju profesionalne kompetencije za obarovanje učenika sa ometenošću. Ovi specijalizovani centri su zaduženi za pružanje pomoći koja se ogleda u kreiranju individualnih obrazovnih planova koji se prave u saradnji sa nastavnikom i učenikom. Na ovaj način se finansiraju škole i učenici koji imaju lakšu ometenost. mlade i sport daje novčanu podršku radi prevazilaženja barijera za inkluziju.a) Deca sa smetnjama u razvoju pohađaju redovne škole. npr. specijalistički kursevi uključuju opšte i specifične predmete i specifičnu obuku o jednom tipu oštećenja prema nastavikovom izboru. Glavni cilj edukacije dece sa posebnim potrebama je da im se pruži jednaka mogućnost za uspečno i efektivno obrazovanje u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. Ono obično podrazumeva 2-3 časa predavanja nedeljno tokom 1-2 semestra. davana je podrška i doprinos:  obrazovnim institucijama i servisima za savetovanje zdravstvenog i obrazovnog sektora  saradnji socijalnog. Učenici u inkluzivnom obrazovanju dobijaju manje sredstava nego učenici koji su u specijalnim školama. Obim sredstava zavisi od mišljenja stručnaka o potrebama učenika. Ministarstvo za obrazovanje. DANSKA Osnova za donošenje zakonske regulative u vezi inkluzije bio je trogodišnji KVIS program (’quality in special needs education’) realizovan na regionalnom i na nacionalnom planu. Finansiranje može biti indirektno od centralne vlade kroz druge delatnosti. što znači da finansiranje nije dodeljeno opštinama već regionima. Pomoć se pruža preko specijalno obrazovnih centara ili preko savetovališta. Glavni cilj je obrazovanja osoba sa ometenošću je pružanje kvalitetnog obrazovanj. nudi se inicijalno obrazovanje o učenicima sa ometenošću. teškoće u učenju. Za nastavnike redovne osnovne škole. Pomoć učenicima sa ometenošću pružaju specijalni nastavnici koji imaju zadatak da savetuju i pomažu nastavnicima i roditeljima. arhitektonske barijere u školskim zgradama).

Cilj ovog kursa je da se obezbede posebna znanja koja se odnose na učenike sa teškoćama u učenju kao i pompć u prevazilaženju teškoća koje proizilaze iz ovakvih potreba. Druga mogućnost pomoći je " grupno poučavanje" koje je van učionice i u slučajevima kada je učenicima potrebna pomoć za nekoliko predmeta. kao alternative se nude rad u malim grupama.Obaveza lokalnih vlasti i redovnih škola je uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u formalni sistem obrazovanja. Individualnog planiranja obrazovanja i poučavanja Saradnje škole i roditelja Restrukturisanja škole i nastavnih sredstava Profesionalnog usavršavanja menadžmenta i nastavnika Tranzicije od obaveznog ka daljem obrazovanju i zapošljavanju Koordinacije obrazovanja i dokolice Predškolskog obrazovanja Raspodele odgovornosti i zadataka. Prikupljanju komparabilnih podataka obradi o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju na državnom. za vreme časa. Razvoju inkluzije i individualnih planova obrazovanja s obzirom na lokalnu zajednicu. 7. 2. regionalnom i lokalnom nivou i njihovoj statističkoj obradi 37 . Oni po potrebi saradjuju sa nastavnikom u učionici. odeljenjima ili školama. provincijama i grupama škola. Inicijalno obrazovanje se stiče u toku četrdesetočasovnog kursa. Osam škola specijalizovano je za opšte obrazovanje dece sa specifičnim smetnjama u razvoju.1. 8. Kurikulumom je predviđena služba za dobrobit dece koju moraju da obezbede lokalne i školske vlasti 3. Za rad sa učenicima sa ometenošću u ovoj zemlji je neophodno profesionalno iskustvo od dve godine. što je omogućilo osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama i povećanje broja specijalnih škola. Lokalna pedagoška služba je zadužena za predlaganje i praćenje pomoći koju učenik treba da dobije u saradinji sa redovnom školom. 4. Ako to nije moguće. Finansiranje učenika sa ometenošću se vrši na dva načina: a) opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika biti upotrebljeni. Razvoju individualnih planova obrazovanja za svu decu. 5. 3. FINSKA Reforma obrazovanja ’90-ih godina dovela je do decentralizacije sistema obrazovanja. b) sredstva se ne dodeljuju opštinama već regionima. kao i rad u specijalnim grupama. 6. menadžmenta znanjem Učenicima sa ometenošću pomoć uglavnom pružaju specijalni nastavnici koji su stalno zaposleni u redovnoj školi. Proces inkluzije doprineo je: 1. 2. Ove državne specijalne škole se po potrebi bave i rehabilitacijom dece predškolskog uzrasta i preraslih osnovaca sa smetnjama u razvoju. Što se više sredstava izdvaja za specijalne škole i razrede to manje sredstava za inkluzivne službe. školu i učenike i njihovoj primeni u saradnji sa različitim interesnim grupama 4.

svih nastavnika i svih stručnjaka koji su uključeni u pripremanje individualnog obrazovnog programa koga treba implementirati u redovne škole.5. uglavnom pružaju pomoć učenicima sa ometenošću. Studije uključuju predavanja. odnosno 35 studijskih nedelja. državne institucije. lokalne vlasti. Veći broj specijalnih škola i razreda istovremeno znači manje sredstava za inkluzivne službe. Vlada dodeljuje sredstva opštinama a opštine imaju glavnu odgovornost za raspodelu sredstava. Tim za " dobrobit učenika " podrazumeva saradnju učenika. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje 12-18 meseci. nastavniku. što je kao opšti standard prihvaćeno od 1990. Ovde važi decentralizovano finansiranje učenika sa ometenošću. uglavnom kroz predavanja. osnovnoškolsko i srednjoškolsko obrazovanje. Specijalni nastavnici. fizičke i intelektualne poremećaje. sluha. NEMAČKA Od ‘60-ih godina u Fedaralnoj Republici Nemačkoj ustanovljeno je zasebno telo za brigu o deci sa smetnjama u razvoju . školski socijalni radnik ili školska medicinska sestra. godine. školi ili učeniku. njegovih roditelja. Ovakvo obrazovanje uključuje specifičnu obuku za specijalne razredne nastavnike koji rade saučenicima oštećenog vida. Ponuđena je i izborna obuka koja. zavisno od fakulteta može uključiti dodatna predavanja za predškolsko. Ove grupe čine svi profesionaci i direktori škole. Pokretanju više projekata za razvoj produktivnih modela učenja. U zavisnosti od lokalne obrazovne vlasti. pomoć može pružiti prosvetni savetnik. Pokretanju više projekata za osnivanje virtuelnih škola za decu sa smetnjama u razvoju u kojima učestvuju privatna lica.Konferencija Ministarstva obrazovanja i Ministarstva Kulture . srednje stručne ili opšteobrazovne školeKMK skreće pažnju na:  iskustvo stručnjaka u redovnim i specijalnim školama svesti o značaju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju  podizanje  značaj  razvoj rane intervencije koncepta inkluzivnog obrazovanja u predškolskim ustanovama i redovnim školama zasnovanog na korišćenju savremene tehnologijhe i tehničkih pomagala  adaptaciju i poboljšanje lečenja i dijagnostifikovanja 38 .Od ‘80-ih godina u okviru pilot projekata deca sa smetnjama u razvoju se integrišu u redovne škole. koji su stalno zaposleni u školi. univerzitetski i istraživački centri 6. Takođe postoje i grupe " za pomoć učenicima " kako bi se osigurali dobri obrazovni uslovi i kontrolisao napredak svakog učenika pojedinačno. poučavanja i davanja podrške radi prevencije isključivanja dece sa smetnjama u razvoju. Razvijene su različite forme saradnje redovnih i specijalnih škola. Uključuju se svi nastavnici od predškolskog do srednjoškolskog obrazovanja. Vaspitači i razredni nastavnici imaju 1-2 studije nedeljno. praktični rad i posećivanje škola.KMK. zavisno od fakulteta. Ukoliko se odabere obrazovanje za rad sa učenicima sa ometenošću onda se stiče naziv specijalnog nastavnika.Ministarstvo daje individualnu podršku deci sa smetnjama u razvoju za pohađanje bilo koje redovne. Za niže i srednje obrazovanje nastavnici izrađuju jednu studiju nedeljno. Opštine odlučuju kako će fodovi biti upotrebljeni.

 saradnju KMK podstiče razvoj različitih aspekata obrazovanja u inkluzivnom okruženju sa heterogenim grupama.  fleksibilizaciju  davanje  davanje jednakih mogućnosti deci sa smetnjama u razvoju koja nisu obuhvaćena redovnim obrazovanjem individualne podrške svoj deci u inkluzivnom okruženju svih osoba i institucija uključenih u ovaj proces. brigu  brigu o okruženju škole u kojoj se sprovodi inkluzivno obrazovanje o prostoru za učenje i formama specijalnog obrazovanjaCilj KMK-a je stvaranje jednakih mogućnosti za decu sa smetnjama u razvoju kroz razvoj standarda za podršku specijalnim i redovnim školama:  podizanjem kvaliteta i širenjem mreže za inkluzivno obrazovanje. podrške unutar formalnog sistema obrazovanja. Favorizuju se: a) otvorenije  učenje forme poučavanja i učenja: u grupama dece različitog uzrasta zadataka  diferenciranje  nedeljne  izmene  učenje promene rasporeda časova individualnih i grupnih aktivnosti svim čulima… b) Kurikulum umesto rigidnih zadataka garantuje dosta slobode u diferencijaciji planova obrazovanja s obzirom na individualne obrazovne potrebe kroz:  prilagođavanje  razvoj učenja i poučavanja interesovanjima učenika škole kao prostora za život lokalne zajednice kao prostora za učenje… institucija za obrazovanje: patronažne službe nastavnika da pokreću reformu sistema obrazovanja  razvoja c) Razvoj  stvaranje  edukovanje  zajedničko planiranje u lokalnoj zajednici… Specijalni nastavnici iz specijalnih škola ili iz socijalnih službi zaduženi su za pomoć učenicima i to na nivou preventivnih mera. spojenih obrazovnih aktivnosti u redovnim školama kao i za obrazovnu saradnju između 39 .

Nema posebnih propisa o programima nastavniče obuke za rad sa decom sa ometenošću. Budući nastavnici svoje znanje mogu sticati tokom inicijalnog obrazovanja u trajanju od četiri ipo godine na fakultetu. plus dve godine praktične obuke u školi. Za rad sa ovom decom neophodno je profesionalno iskustvo u trajanju od pet godina. Škole su u obavezi i da obezbede pristupačnost deci sa smetnjama u razvoju bez obzira da li su ona uključena u školu ili ne. školske ekskurzije) bez obzira da li su ona uključena u školu i li ne. Redovne škole su u obavezi da ne vrše bilo kakvu diskriminaciju dece sa smetnjama u razvoju kroz kurikulum (domaći zadaci. Obrazovanje nastavnika za rad se decom sa ometenošću realizuje se preko kurseva i posećivanje m specijalnih škola. Sredstva za finansiranje učenika sa ometenošću se ne dodeljuju opštinama već regionima. GRČKA Ometenim učenicima pomoć pružaju specijalni nastavnici iz specijalih škola. Teorijska znanja se stiču na fakultetu. Finansiranje obrazovanja učenika sa ometenošću je od centralne vlade kroz institucije koje imaju glavnu odgovornost za obezbeđivanje specijanih ustanova. Dodatno obrazovanje je obavezno.Poseban akcenat stavlja se na ekspertizu i specijalizaciju stručnjaka za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju. Nastavnici koji rade sa slepim i gluvim učenicima dobijaju jedan dodatni semestar. Vlada finansira specijalne škole prema njihovim potrebama a pokazatelj je broj učenika sa ometenošću. Ono uključuje specifičnu obuku iz dva predmeta. sluha ili motorike. VELIKA BRITANIJA Vlada Velike Britanije posebo promoviše inkluziju sve potencijalno osetljive i marginalizovane dece a ne samo dece sa smetnjama u razvoju. npr: teškoće u učenju. Specijalni nastavnici pohadjaju jednogodišnji kurs koji pokriva specifična znanja i praktičnu obuku. informisanje ostalih učenika. Takođe postoje i pomoćni nastavnici koji su članivi tima škole i to su uglavnom specijalisti za probleme jezika ili ponašanja. Finansiraju se inkluzivni programi preko ustanova koje su za to zadužene. intelektualna ometenost. Proces odlučivanja je organizovan na nivou regionalnih ili školskih komisija. Zaduženi su i za diferencijaciju nastavnih programa.redovnih i specijalnih škola. provinicijama. 40 . kao i za saradnju između škole i porodice. Sa učenicima rade u okviru časa u učionici ili van učionice u zavisnosti od učenikovih potreba.Dodatna obuka se odnosi na sticanje znanja o teškoćama u učenju a specifična obuka o oštećenjima vida. traje dve godine i usmereno je na razredne nastavnike. Italija Specijalni nastavnik je član tima škole i pruža pomoć učenicima sa ometenošću u redovnim školama. Izrada i implementacija individualnog obrazovnog plana je glavni zadatak specijalnog nastavnika. Za rad sa decom sa ometenošću neophodno je dvogodišnje iskustvo. Dodatno obrazovanje je obavezno i traje dve godine. oštećenje vida i problemi u ponašanju. a praktična obuka podrazumeva pohadjanje lokalnih škola. Oni indirektno pomažu i asistiraju nastavnicima sa raznim nastavnim sredstvima. Oni pomažu učenicima u toku časa u učionici.

Školovanje je besplatno i roditelji ne snose troškove školskog pribora i materijala.Švedska Švedski sistem brige o deci uključuje predškolske aktivnosti za decu od 1 do 6 godina starosti. Obučavanje tokom rada je obavezno za sve nastavnike. Obrazovanje nastavnika za rad sa decom sa ometenošću je u okviru opšteg obrazovanja ili kao dodatno kroz specijalne kurseve. užina. onda će inklizivne službe dobiti znatno manje sredstava. Postoje i specijalne škole koje pohađaju gluva deca sa teškoćama u mentalnom razvoju. Specijalni nastavnici u školama zaduženi su za pomoć učenicima sa ometenošću. u toj grupi dete ostaje dok ne napuni 6 godina i ne krene u osnovnu školu. zdravstvenog osiguranja i prevoza. “Sami” škole. Većina dece sa oštećenjem sluha. osnovoškolskog i srednješkolskog obrazovanja. Deca sa ometenošću su obuhvaćena obaveznim obrazovnim procesom na nivou predškolskog. Specijalne škole su dostupne i za decu koja imaju samo teškoće u mentalnom razvoju. Dodatna obuka uključuje praktična znanja za predavanje učenicima sa ometenošću kao i strategije pomoći nastavnicima. dnevni boravak i „otvoreni“ vrtić. specijalne škole za učenike oštećenog vida. Školovanje dece sa ometenošću finansira država direktno ili preko opština. Trajanje i sadržaj ovih kurseva varira između različitih visokoškolskih ustanova. Viša srednja škola je podeljena u sedamnaest trogodišnjih nacionalnih programa. i školski uzrast za učenike od 6 do 12 godina. individualni programi. regiona ili škola. Svi ovi programi obezbeđuju osnovna znanja za dalje više školovanje. U ovoj zemlji opštine odlučuju kako će fondovi za obrazovanje učenika sa ometenošću biti upotrebljeni. Nepostoji jedinstven evropski model obrazovanja učenika sa ometenošću. Stručno usavršavanje se organizuje na nivou opštine u saradnji sa Nacionalnim institutom za obrazovanje učenika sa ometenošću. Uporedo sa nacionalnim programima postoje i specijalno dizajnirani. Predškolsko je forma škole koja je bazirana na volonterskom radu ali je u okviru državnog školskog sistema. Način finansiranja takođe određuju opštine. Postoje i specijalne škole koje pohađaju tesko ometena deca koja ne mogu pohađati klasične specijalne škole. Zaključak Na osnovu izvedene analize modela obrazovanja dece sa ometnošću u 10 evropskih zemalja možemo doneti određene zeključke. Briga o deci školskog uzrasta sastoji se od dnevnog boravka i brizi o detetu kad god je potrebna „out-of-school centres”. 41 . Obavezno školovanje se sastoji od osnovne i “niže” sednje škole. oštećenjem vida i ometene dece su u redovnoj školi. Opštine su u obavezi da deci obezbede mesto u predškolskoj grupi od jeseni. Ako opštine dodele više sredstava specijalnim školama i specijalnim razredima. i za posebne potrebe učenika sa poteškoćama u učenju. Mada gluva deca i deca sa teškim oštećenjem sluha pohađaju specijalne škole. Predškolski sistem sastoji se od vrtića. sluha ili govora. Specijalne škole imaju deset razreda i nastoje da obrazovanje bude što približnije redovnom obrazovanju. Opštine su odgovorne za obezbeđivanje i finansiranje pomoći školama. te škole imaju devet razreda.

........7 3)SALAMANKA DOKUMENT......CG)........31 42 .Bugarska......Švedska)..................Grčka................................................Kosovo......Rumunija..Britanija.Madjarska......................Specijalni nastavnici rade sa učenicima u redovnoj ili specialnoj školi..............................Nemačka...............Danska.........V............................... Način obrazovanja specijalnih nastavnika je različit i kreće se od posebnih fakulteta preko specijalističkih ili poslediplomskih studija ili kurseva......................11 4)EDUKACIJA NASTAVNIKA U PROCESU INKLUZIJE....................................Bosna..........15 5) INKLUZIJA U ZEMLJAMA REGIONA (Hrvatska..................................Italija.............................. -LISTA SEMINARSKIH RADOVA- 1) MODELI INKLUZIJE.......................2 2)OPŠTI PRINCIPI I RAZGRANIČENJA....................................Belgija.........Češka....Finska..............................17 6) INKLUZIJA U EVROPSKIM ZEMLJAMA (Austrija..........

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->