P. 1
Priprem za cas

Priprem za cas

|Views: 2,439|Likes:
Published by makisa980

More info:

Published by: makisa980 on Feb 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/26/2013

pdf

text

original

Pripremu za cas pises da bi TEBI bilo lakse. Cas osmisljavas sama i niko ti tu ne moze pomoci u potpunosti.

Priprema sluzi da bi osmislila cas, da znas sta ces da radis, koliko ce trajati koji segment casa, a i da ti se ne desi da odlutas od cilja. Znaju deca da te odvuku od teme, ali tada pogledas pripremu i nastavis gde si stala. Pocetnik bi trebalo da uradi detaljniju pripremu. Scenario! Sve u stilu - ja kazem to, a ocekivani odgovor je to i to.Takodje, vazna je i vremenska artikulacija casa. Uvodni deo 5 do 10 minuta itd. Desava se da neke delove casa prolete, pa da onda ne znaju sta da rade do zvona. U dobroj pripremi osmislices i diferencirani rad. Razlicito je znanje ucenika. Treba imati i dodatne zadatke, ali i poneki zadatak u rezervi (ukoliko djaci prebrzo urade postavljene). Cas treba da bude osmisljen tako da ude interesantan. Koristiti i nastavna sredstva. Kada god nesto predajes, razmisljaj da li su djaci razumeli, da li je prilagodjeno njihovom uzrastu i znanju i koji su efekti casa. Sta su naucili? Da li im je znaje vece ili ne? Evo vam skracenu verziju pripreme: Predmet: Srpski jezik Nastavna jedinica: Nau ili smo tampana slova azbuke Tip asa: utvr ivanje Nastavna metoda verbalna, pisanje Nastavni oblici frontalni, individualni Nastavna sredstva: Bukvar, slovarica Cilj i zadaci asa: Uo avanje azbu nog reda slova, Vuk Karad i kao tvorac azbuke TOK ASA Uvodni deo asa: Nau ili smo sva tampana slova pisma koje se zove IRILICA. Svako slovo ima svoj redosled i on se zove AZBUKA. ovek koji je tako pore ao slova i napravio azbuku zvao se VUK STEFANOVI Glavni deo asa: itanje slova azbu nim redom. Na ovom stolu slova su razbacana. Napravite red. Hajde sada da se pore ate po azbu nom redu. Pisanje imena i prezimena drugova i drugarica po azbu nom redu. Zavr ni deo asa: itanje teksta Vuk Karad i i bukvar Bukvar str 149 Razgovor o tekstu.

KARAD I .

Predmet 6. Tip sata Odgojni Obrazovni Funkcionalni 9. Uvodni dio odobriti). lijepo se i udobno namjestite na svojim mjestima i poslu ajte ove divne melodije. prakti no uvje bavanje Struktura sata: Dragi moji.IX. Nastavna sredstva 11. Uzvi eni Allah. (Pu tamo audio-kasetu /numera: Bilalovo bu enje na sabah. a zatim ezan. dragi moji. I . a zatim .) Glavni dio Nakon zavr etka ezana pravimo kratku emocionalnu pauzu. Mekteb Definicija xy 2006/2007. Namaz ja a vjeru i oplemenjuje ovjekov moral Pro irivanje znanja o temeljnim propisima islama Navikavanje na redovno izvr avanje ove obligatne du nosti frontalni. Nastavna jedinica 7. audio i video-kaseta razgovor. Lijep odgoj nam nala e da na svim tim blagodatima trebamo zahvaljivati. pjesmu ptica.PRIMJER PRIPREME ZA NASTAVNI SAT U MEKTEBU R. Eh. Kako se mo e biti zahvalan? (Saslu amo njihove odgovore i poma emo im da ih pravilno formuli u). a zatim:) Odakle sve te blagodati? Dao nam ih je na Tvorac i Gospodar svega postoje eg. ta su sve uli (u enje kaside. demonstracija. d . Mektebska godina 3. Razmislimo malo koje nas blagodati okru uju i kojima se svakodnevno koristimo! (Povedemo kratak razgovor o Bo ijim nimetima. 1. . danas emo nau iti jedan poseban oblik zahvale Allahu. Prije toga. koji e biti potvrdan. Je li tako?! (Sa ekamo odgovor djece. sata 5. a zatim pitamo u enike jesu li u ivali u ovim lijepim melodijama. Godina (grupa) 4. Nastavne metode 8. ubor vode. Broj mek. Oblici rada 10. 43 Ibadat Sabah-namaz Obrada novog gradiva Ciljevi sata: Opis 2. individualni i rad po grupama ud benik.br. a mi emo ga 12.

Po to e odgovor biti potvrdan. odvra a od razvrata i svega to je ru no. Zada a: nacrtati kako klanjaju namaz. . Zavr ni dio . pokazati i prakti no uvje bavati obavljanje svakog rukna pojedina no. koliko ima rekata sabah-namaz. ho emo li se prisjetiti ta treba obaviti prije klanjanja namaza (i obnovimo uvjete za namaz) i koji su glavni sastavni dijelovi namaza?! Jesmo li ono u ili koji je prvi dnevni namaz? Kada se on klanja? Zna li neko od vas klanjati sabah-namaz? (Ako zna pohvalimo ga i pozovemo da nam poka e kako on klanja taj namaz.. preporu ujemo u enicima da pred starijim uku anima klanjaju sabah-namaz jo istoga dana i da od sljede eg jutra redovito klanjaju taj namaz. Uka emo na svrhu ezana uz poseban osvrt na rije i "Es-salatu hajrun mine-n-nevm".) Nakon toga pitamo ih da li bi voljeli pogledati klanjanje namaza na TV-u.. d . d .u enje ezana) i te detalje ukratko zajedni ki prokomentari emo. dragi moji. Nakon toga emo ih podijeliti u dvije grupe (ili vi e) koje e klanjati sunnet i farz. . (U smislu ajeta: "Allaha slavi sve to je na nebesima i Zemlji. njime na najuzvi eniji na in slavimo Allaha. Potom emo pozvati dva dobrovoljca koji prije nisu znali klanjati da nam sada poka u ta su upamtili i nau ili o klanjanju sabah-namaza. d . as zavr iti ilahijom koju e u enici u iti u horu (mo e i uz pratnju ilahije na kasetofonu). A sada.. i zahvaljujemo Mu. Na kraju. Provjeravamo ta su u enici zapamtili i pravimo sa etak gradiva. isti od grijeha (kao to bi kupanje istilo fizi ke ne isto e). . pusti emo video kasetu klanjanja namaza (samo dva rekata). a potom im objasniti ta zna i rije rekat. porazgovara emo o svrhi namaza: ja a na u vjeru i pribli ava nas Allahu.". odr ava nas u stalnoj duhovnoj vezi sa Allahom.. ta on sadr i...

. II VASIONA I ZEMLJA (5) . .Vasiona i vasionska tela.razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno u enje i istra ivanje.steknu osnovna znanja i ve tine iz kartografije.Operativni zadaci: U enici treba da: . Sadr aji programa FIZI KA GEOGRAFIJA (36) I UVOD (1) . .Predmet prou avanja. . pravac. obliku i veli ini Zemlje. da se osposobe za kori karte i orijentaciju u prostoru.steknu osnovna znanja o Zemljinim kretanjima i njihovim uzrocima i posledicama.Zemlja kao deo Sun evog sistema. unapre enja i za tite Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek.Rotacija .Oblik i veli ina Zemlje. kao i njihovu me usobnu uslovljenost. hidrosfera i biosfera). . . atmosfera. enje geografske . njenom polo aju u vasioni i u Sun evom sistemu. III KRETANJA ZEMLJE I POSLEDICE NJENIH KRETANJA (5) .razumeju potrebu o uvanja. dokazi i posledice rotacije. podela i zna aj geografije.upoznaju pojave i procese u Zemljinim sferama (litosfera. Sun ev sistem.obrtanje Zemlje oko zami ljene ose.steknu najosnovnija znanja o vasioni i vasionskim telima. Mesec .Zemljin satelit. . njihovim svojstvima. raspored kopna i mora na Zemlji.

Osnovni oblici reljefa nastali delovanjem endogenih (unutra njih) sila. unapre enje. vulkani i zemljotresi.Pojam geografske karte.Toplotni pojasevi na Zemlji. V ZEMLJINE SFERE . jezera.problem nesta ice vode na Zemlji i za tita vode od zaga ivanja.Vreme . voda u atmosferi). svojstva morske vode. pravac. lednici.Op te odlike hidrosfere. ozonski omota . Biosfera: (3) .OMOTA I (20) Litosfera: (5) . GODI NJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2) .Op te odlike (zagrevanje i hla enje. . . IV PRIKAZIVANJE ZEMLJINE POVR INE (5) . . .kretanje Zemlje oko Sunca.Nadmorska i relativna visina. Svetsko more i njegova horizontalna podela.za tita i zna aj. zna aj i za tita biljnog sveta.Podzemne vode: izdan i izvori.Litosferne plo e. unapre ivanje. dokazi i posledice revolucije. vode na kopnu: reke.elementi i tipovi vremena. Hidrosfera: (5) . Atmosfera: (5) . zonalni raspored i osnovne karakteristike. . razu enost obala. kartografski znaci.Zaga enost vazduha. . . zna aj atmosfere za ivot na Zemlji. . predstavljanje reljefa metodom boja (hipsometrija).Voda.Biljne zajednice na Zemlji.. .Revolucija . zna aj i za tita ivotinjskog sveta. ivotinjski svet na Zemlji.Geografska mre a: meridijani i paralele na globusu i geografskoj karti. najva niji prirodni resurs . kretanje morske vode.Gra a i sastav Zemlje i Zemljina kora.

Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu beni glasnik RS". a primeren je interesovanjima i potrebama u enika.vi egodi nja istra ivanja i analize programa geografije brojnih dr ava sveta. pojava i procesa u okviru programskih sadr aja spiralno raspore enih u drugom obrazovnom ciklusu. 62/03.dosada njim nastavnim programima u Republici Srbiji. to je od mnogostrukog zna aja. Ste ena znanja i ve tine u enici e primenjivati u istra ivanju i analiziranju odre enih geografskih pojava i procesa. 58/04 i 62/04).iskustva i preporuke geografske stru ne javnosti. . Neophodno je zainteresovati u enike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istra uju lokalnu sredinu i koriste ste ena znanja i ve tine. pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su zna ajni i pogodni za uspe nije razumevanje ukupnih sadr aja i neophodni su u procesu daljeg u enja. .uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet.OP TE NAPOMENE Nastavni program GEOGRAFIJE za V razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignu a i na perspektive razvoja geografske nauke. br. .op ti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja. .pojmovima.rezultatima pra enja primene dosada njih programa.nagla avanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju u enika da logi ki misle. 64/03.postupnom uvo enju i razvijanju geografskih pojmova.opremljenost kola nastavnim sredstvima. da pronalaze i koriste razli ite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno u enje.potrebe postizanja bolje ravnote e izme u uzrasnih sposobnosti u enika. . . . esti razred . . Koncepcija programa zasniva se na: . . . njene principe i njenu filozofsku osnovu. njihovih potreba i interesovanja. . . vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije.preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog dru tva. Pri izradi ovog programa polaznu osnovu inili su: . uva avaju i sistem geografije kao nau ne discipline.obrazovni.

upoznaju osnovne tipove klime na Zemlji. . njenih regija i dr ava. Sadr aji programa I ELEMENTI OP TE FIZI KE GEOGRAFIJE (10) Uvod u programske sadr aje (1) Atmosfera (4) . .upoznaju najva nije dru tvenogeografske odlike Evrope. .upoznaju najva nije ekonomskogeografske odlike Evrope.shvate kako nastaje zemlji te.prepoznaju oblike reljefa koji nastaju radom spolja njih sila.upoznaju strukturu i sastav atmosfere.upoznaju najva nije prirodnogeografske odlike Evrope. njenih regija i dr ava.pro ire znanja iz kartografije i osposobe se za kori znanja i za orijentaciju u prostoru.shvate pojam prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije. . kako se menja pod uticajem spolja njih sila i oveka. njenih regija i dr ava. . . njenoj podeli i faktorima razvoja. . enje geografske karte u sticanju novih .upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovni tva i naselja. . da znaju osnovne tipove zemlji ta i njihov zna aj.Sastav i struktura atmosfere.shvate neophodnost za tite atmosfere i ostalih Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek.se osposobe za kori enje geografske literature i razli itog ilustrativnog materijala radi lak eg savla ivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad. dru tvenih i privrednih inilaca i njihovo jedinstvo. . .steknu osnovna znanja o uticaju spolja njih (egzogenih) sila u oblikovanju Zemljine povr ine (erozija i akumulacija).shvate pojam klime. klimatskih elemenata i klimatskih faktora.steknu osnovna znanja o privredi. . . . shvate zna aj i ulogu prirodnih.Operativni zadaci: U enici treba da: . .

II STANOVNI TVO I NASELJA NA ZEMLJI (5) . Egzogene (spolja nje) sile Zemlje (5) .Zemlji te . veli ina i geografski polo aj. Ju na Evropa (14) . . uzroci i posledice). hidrografske karakteristike.Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime. . klimatska i vegetacijska obele ja. uticaj prirodnih i dru tvenih faktora na razvoj privrede. III GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3) . V REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (47) Op ti geografski pregled Evrope (8) . verska. .postanak. IV KARTOGRAFIJA (5) .Elementi sadr aja geografske karte i podela geografskih karata po razmeru i sadr aju. . prirodna bogatstva i privreda. povezanost naselja u konurbacije i megalopolise. naselja.Integracijski procesi u Evropi i podela na regije.Prirodni prira taj svetskog stanovni tva.Prirodnogeografske odlike Evrope: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. broj i raspored stanovnika na Zemlji. profesionalna. . osnovni tipovi i zna aj.. .vrste i tipovi.Pojam ekumene.Pojam privrede i podela na privredne delatnosti i grane.Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastali delovanjem spolja njih sila. . klimatski elementi i klimatski faktori.. .Pojam klime.Osnovni tipovi klime.Naselja .Dru tvenoekonomske odlike Evrope: stanovni tvo.Pojam prirodne i geografske sredine i geografske regije. ..Predstavljanje geografskih sadr aja na kartama.Geografska irina i geografska du ina. nacionalna. granice. struktura svetskog stanovni tva (rasna.) i migracije (pojam. starosna. .

. Monako. . .DZ Srbija i Crna Gora. prirodna bogatstva. . prirodna bogatstva.Prirodnogeografske odlike Ju ne Evrope: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. Severna Evropa (4) . naselja. hidrografske karakteristike.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. Vatikan. .Bosna i Hercegovina i Hrvatska.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta.Apeninsko poluostrvo: Italija.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. .Geografski pregled ostalih dr ava Ju ne Evrope: Andora. .Alpske zemlje.Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska. prirodna bogatstva. Zapadna Evropa (6) . Srednja Evropa (8) . . naselja.Pirinejsko poluostrvo: panija i Portugalija.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. . Dr ave na Balkanskom poluostrvu: . . klimatska i vegetacijska obele ja. . naselja. .Francuska. .Makedonija i Albanija. klimatska i vegetacijska obele ja.Podunavske zemlje.Bugarska i Gr ka. Malta i evropski deo Turske.Pribalti ke zemlje. . hidrografske karakteristike. klimatska i vegetacijska obele ja. privreda i politi ka podela Ju ne Evrope. privreda i politi ka podela Zapadne Evrope. San Marino.Dru tvenoekonomske odlike Ju ne Evrope: stanovni tvo. hidrografske karakteristike. privreda i politi ka podela Srednje Evrope..

privreda i politi ka podela Severne Evrope. vedska. . vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije. prirodna bogatstva. klimatska i vegetacijska obele ja.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. a primeren je interesovanjima i potrebama u enika.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. hidrografske karakteristike.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. prirodna bogatstva. njihovih potreba i interesovanja.obrazovni. klimatska i vegetacijska obele ja. . naselja. .uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet. Ste ena znanja i ve tine u enici e primenjivati u istra ivanju i analiziranju odre enih geografskih pojava i procesa. . .Ukrajina. . privreda i politi ka podela Isto ne Evrope. GODI NJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2) OP TE NAPOMENE Nastavni program GEOGRAFIJE za esti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignu a i na perspektive razvoja geografske nauke.potrebe postizanja bolje ravnote e izme u uzrasnih sposobnosti u enika.Ruska federacija. hidrografske karakteristike. uva avaju i sistem geografije kao nau ne discipline.iskustva i preporuke geografske stru ne javnosti. da pronalaze i koriste razli ite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno u enje. .. . Isto na Evropa (7) . . . njene principe i njenu filozofsku osnovu. Neophodno je zainteresovati u enike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istra uju lokalnu sredinu i koriste ste ena znanja i ve tine.vi egodi nja istra ivanja i analize programa geografije brojnih dr ava sveta. Pri izradi ovog programa polaznu osnovu inili su: .op ti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja. naselja. .opremljenost kola nastavnim sredstvima.

Nastavnik mora da ima u vidu pomenute te ko e i da kori enjem razli itih nastavnih metoda i sredstava u ini ove sadr aje pristupa nijim u enicima i njihovom uzrastu i sposobnostima.preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog dru tva. Nastavnicima se preporu uje orijentacioni broj asova po nastavnim temama. Koncepcija programa zasniva se na: .uslovima u kojima se realizuje nastavni predmet . Sloboda i kreativnost nastavnika ispolji e se kroz samostalno planiranje i odre ivanje tipova asova. . U koncipiranju nastavne teme nastavnik treba da vodi ra una o: . Sadr aji op te geografije imaju poseban zna aj jer predstavljaju osnovu za kasnije izu avanje regionalne geografije i zato se njihovom izu avanju mora posvetiti posebna pa nja. 62/03.uzrasnim karakteristikama i mogu nostima u enika . Godi nji fond asova nije promenjen. a programsku strukturu ini pet nastavnih tema: . Potrebno je da se izbegava verbalizam. sistemati nost i kreativnost. a da se kod u enika podsti e radoznalost. Od stepena usvojenosti ovih sadr aja u velikoj meri zavisi dalji rad na izu avanju geografije u starijim razredima. tehnika. pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su zna ajni i pogodni za uspe nije razumevanje ukupnih sadr aja i neophodni su u procesu daljeg u enja. kao i nastavni sadr aji koje bi trebalo obraditi. Fond asova treba racionalno koristiti u skladu sa nastavnim sadr ajima. izbora nastavnih metoda.potrebama i interesovanjima u enika . br. .Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu beni glasnik RS".dosada njim nastavnim programima u Republici Srbiji.nagla avanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju u enika da logi ki misle.rezultatima pra enja primene dosada njih programa. to je od mnogostrukog zna aja. . pojava i procesa u okviru programskih sadr aja spiralno raspore enih u drugom obrazovnom ciklusu.raspolo ivim nastavnim sredstvima. .pojmovima.. Na in ostvarivanja programa Nastavni program GEOGRAFIJE za peti razred tematski je koncipiran. Sadr aji op te fizi ke geografije su u velikoj meri apstraktni i te ki za u enike ovog uzrasta. 58/04 i 62/04). 64/03. didakti kih sredstava i pomagala.postupnom uvo enju i razvijanju geografskih pojmova. aktivnosti. . Sadr aji programa nastavnog predmeta geografije u petom razredu osnovne kole obuhvataju sistematsko izu avanje elemenata op te geografije.

kao i nastavni sadr aji koje bi trebalo obraditi. treba da pru i u enicima ovog uzrasta osnovna znanja iz fizi ke i dru tvene geografije. a na ovaj na in usvajanje nastavnog gradiva bi e potpunije a znanja i umenja trajnija. njenim kretanjima i posledicama. Vasiona i Zemlja 3. Stanovni tvo i naselja na Zemlji. Godi nji fond asova nije promenjen. postanku Sun evog sistema. vode i ra una o uskla enosti tih sadr aja sa temom koja se obra uje. njenih sfera. koji sa programom petog razreda ini kompaktnu celinu. 3. Sadr aji matemati ke geografije treba da pru e u enicima predstavu o vasioni i vasionskim telima. Sun evom sistemu. Programom je predvi ena obrada pojedinih komponenata prirodne sredine.1. egzogene sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem. Prirodna sredina je u su tini splet tesno povezanih i me usobno uslovljenih komponenata koje . Zemljine sfere . Uvod 2. Regionalna geografija Evrope. 2. Pri tome treba ukazivati na zavisnost oveka od prirode. Ovako koncipiran program.omota i. odnosno sveta. Nastavnicima se predla e da u okviru svake tematske celine obrade i odgovaraju e sadr aje iz lokalne sredine. Geografska sredina i ljudske delatnosti i 4. i klimatski tipovi. Programsku strukturu ine etiri nastavne teme: 1. Sadr aji iz kartografije treba da doprinesu boljem poznavanju i kori prou avanju geoprostora. na njegovo delovanje na prirodu i na racionalno kori enje geoprostora. postanku Zemlje. Na taj na in u enici mogu da prave pore enja odre enih nastavnih sadr aja sa njima poznatim i bliskim sadr ajima iz neposrednog okru enja. klima. Elementi op te geografije. kao to su: sastav i struktura atmosfere. zbog toga se odre eni sadr aji prenose u eti razred. zemlji te i osnovni tipovi zemlji ta. da bi se uspe no obradila geografija dr ava i kontinenata. Osnovne fizi ko-geografske pojave i procesi ne mogu da se obrade u petom razredu. Prikazivanje Zemljine povr ine 5. Nastavnicima se preporu uje orijentacioni broj asova po nastavnim temama. Kretanja Zemlje i posledice njenih kretanja 4. njihovu kompleksnost i me usobnu zavisnost. U estom razredu osnovne kole nastavni program GEOGRAFIJE tematski je koncipiran. enju karte u Fizi ka geografija svojim sadr ajima prou ava prirodu Zemljine povr ine. Iz toga proizilazi da je fizi ka geografija tesno povezana sa dru tvenom geografijom i da one ine jedinstvenu celinu. klimatski elementi i faktori.

istaknu bitne fizi kogeografske i dru tvenogeografske odlike dr ava koje uti u na razvoj njihovih privreda. elektri nim izvorima. Posebno treba insistirati na kartografskoj pismenosti i upotrebi i sastavljanju geografske karte razli itog razmera i sadr ine. geoprostora i lokalne sredine. nastavnik aktivno prati njihov rad. kao i na protivure nosti koje postoje izme u prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Preporuka je da se statisti ki podaci prikazuju samo ilustrativno ili komparativno. Prilikom obrade dr ava potrebno je da se. treba ukazati na postoje e razlike u stepenu razvijenosti privrede dr ava Evrope. Dok u enici vr e merenja.obra a pa nju na injenicu da svako merenje prati odgovaraju a gre ka i ukazuje na njene mogu e izvore. elektri ni napon i sl.ukazuje u enicima na mere predostro nosti kojih se moraju pridr avati radi sopstvene sigurnosti pri rukovanju aparatima. koje treba posebno naglasiti. Na ovom uzrastu u enicima je potrebno ukazati na razli itost prirodne i geografske sredine na osnovu kojih se izdvajaju geografske regije. dr ave su me usobno razli ite i u svakoj od njih su zastupljene odre ene privredne delatnosti i grane specifi ne za tu zemlju.predstavljaju jedinstvenu celinu. . Tako e. Imaju i u vidu naru avanje ravnote e u prirodnoj sredini. vreme. Pri uno enju rezultata merenja u a ku svesku. . kad zatreba.upoznaje u enike s mernim instrumentima i obu ava ih da pa ljivo rukuju laboratorijskim inventarom. Pri izlaganju sadr aja o dr avama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja u regionu i na kontinentu.). potrebno je ukazivati na prevenciju i na za titu prirode. a ne i za . procenu gre ke treba vr iti samo za direktno merene veli ine (du inu.obnavlja delove gradiva koji su obra eni na asovima predavanja a odnose se na datu ve bu (definicija veli ine koja se odre uje i metod koji se koristi da bi se veli ina odredila). vrstama i tipovima naselja. raznim ure ajima i sl. na osnovu poznavanja kontinenta kao celine. pri emu treba naglasiti uticaj prirodnih i dru tvenih faktora na razvoj privrede. diskretno ih nadgleda i. obja njava im i poma e. Me utim. U uvodnom delu asa nastavnik: . Geografija stanovni tva i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom uka e na najva nije demografske i demogeografske probleme ove anstva. koja treba da pru i mogu nost sagledavanja op tih karakteristika kontinenta. a da se ne insistira na njihovom zapam ivanju. kao i na potrebu uva avanja razli itosti i tolerancije na svim nivoima. elektri nu struju. . U okviru regionalne geografije predvi ena je obrada Evrope u celini. da bi se na osnovu toga jasnije mogle uo iti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih dr ava Evrope. Sadr aji iz kartografije treba da doprinesu kori enju karte pri upoznavanju regija i dr ava Evrope. Osnovna znanja iz kartografije u enici su stekli u mla im razredima i petom razredu osnovne kole. Te i te treba da bude na osnovnim odlikama stanovni tva. kao i na slo enost i podelu ljudskih delatnosti.

nastavnik te inu zadatka prilago ava mogu nostima prose nog u enika i daje samo one zadatke koje u enici mogu da re e bez tu e pomo i. ste enih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda. Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji. Ocenjivanje u enika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim ve bama neprimereno je u eni kom uzrastu i fizici kao nau noj disciplini. mirovanje. Procenu gre ke posredno odre ene veli ine nastavnik mo e da izvodi u okviru dodatne nastave. Doma i zadaci odnose se na gradivo koje je obra eno neposredno na asu (1± 2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak). kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri prou avanju fizi kih pojava u prirodi. razvija sposobnost da svoje misli jasno i te no formuli e i ne do ivljava fiziku kao nau nu disciplinu u kojoj su jedino formule va ne. predavanja. re avanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih ve bi.veli ine koje se posredno odre uju (elektri ni otpor odre en primenom Omovog zakona). kako po sadr aju tako i po obimu.znati i razumeti pojmove: fizi ko telo. Pra enje rada u enika Nastavnik je du an da kontinuirano prati rad svakog u enika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja. pravac i smer kretanja . u enici e se ovom obliku nastave najvi e radovati. Metodska uputstva za druge oblike rada Jedan od oblika rada sa u enicima su doma i zadaci. a neka u operativnim zadacima. stalnim obnavljanjem najva nijih delova iz celokupnog gradiva posti e se da ste eno znanje bude trajnije i da u enik bolje uo ava povezanost raznih oblasti fizike. kretanje. Po to jo nisu definisani standardi znanja i umenja u enika za pojedine razrede i cikluse. U enik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju. Istovremeno se obezbe uje da u enik po zavr etku osnovne kole zadr i u pam enju sve osnovne pojmove i zakone fizike. Nastavnik planira doma e zadatke u svojoj redovnoj pripremi za as. brzina. prilago en psihofizi kim mogu nostima u enika osnovne kole. koji se prvi put sre e s fizikom. put. Budu i da je program. vreme. Neka od tih znanja i umenja su navedena u ciljevima i zadacima predmeta. Nedopustivo je da nastavnik od u enika. nave emo osnovne zahteve znanja i umenja u enika na kraju estog razreda. O re enjima doma ih zadataka diskutuje se na slede em asu. Osnovna znanja i umenja u enika na kraju estog razreda Znati i razumeti U okviru funkcionalne pismenosti: . putanja. Pri odabiru zadataka. tra i samo formalno znanje umesto da ga podsti e na razmi ljanje i logi ko zaklju ivanje. kako bi u enici dobili povratnu informaciju o uspe nosti svog samostalnog rada.

izraziti ih u jedinicama SI sistema i koristiti prefikse kilo. magnetno) i pojam pritiska ( vrstih tela i te nosti) U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizi kim pojavama kroz jednostavna istra ivanja: .kori enjem odgovaraju ih mernih instrumenata izmeriti fizi ke veli ine: du inu.znati ta su merna jedinica i merni broj ..opisati re ima i slikom postupke i korake u istra ivanju U okviru razvijanja logi kog i apstraktnog mi ljenja: . vreme.) U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istra ivanje: . priru nik. re avati problem i proveriti re enje U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja razli itih veli ina: ..umeti da prikuplja podatke posmatranjem. tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike . gravitaciono. elektri no.razumeti da numeri ke vrednosti veli ina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta . centi i mili . Internet. silu. Umeti U okviru razvijanja funkcionalne pismenosti: .koristiti usmena i pismena uputstva za izvo enje ogleda . .koristiti razli ite izvore informacija (ud benik.razumeti silu kao meru uzajamnog delovanja tela (elasti no.izvoditi jednostavne eksperimente . slikom.koristiti promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matemati kim jezikom. merenjem i dr. masu.znati pojam mase i gustine U okviru razumevanja fizi kih fenomena u prirodi i razvijanja fizi kih pojmova: . popularnu nau nu literaturu. zapreminu. deci.umeti da se jasno izrazi re ima.. gustinu i pritisak.razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije .odrediti srednju vrednost neke neposredno merene veli ine i odrediti srednju brzinu.

Korisno je da nastavnik pozove istaknute stru njake da u okviru dodatne nastave odr e popularna predavanja. u enje.saslu ati druge.nove sadr aje.izabrane sadr aje iz redovne nastave koji se sada obra uju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizi kim pojavama. rade se te i zadaci.opisivati i prikazivati (tabelarno. Programski sadr aji ove nastave obuhvataju: . nastavnik bira one sadr aje koji mogu da se ostvare. . .izabrati i koristiti odgovaraju e merne jedinice zavisno od vrste i veli ine objekta merenja i da odabere i koristi odgovaraju i pribor za merenje .oceniti rezultat nezavisno od merenja i ra unanja .. U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi: . Redosled tematskih sadr aja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovaraju ih sadr aja u redovnoj nastavi. Pored ponu enih sadr aja. formuli e pitanja.proceni i proveri smislenost rezultata merenja i ra unanja U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike: . Ukoliko u koli ne postoje tehni ki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadr aja iz dodatne nastave. tra i odgovore i izvodi logi ke zaklju ke.svoje stavove braniti injenicama i primerima Dodatna i dopunska nastava Dodatna nastava iz fizike organizuje se u estom razredu sa po jednim asom nedeljno. mogu se realizovati i teme za koje u enici poka u posebno interesovanje.) i .koristiti razli ite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikuje bitne od nebitnih informacija.planirati i realizovati jednostavna istra ivanja. koji se naslanjaju na program redovne nastave. ivotne situacije. ali se odnose na slo enije fizi ke pojave ili na pojave za koje su u enici pokazali poseban interes. U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja razli itih veli ina: . grafi ki) dobijene podatke U okviru razvijanja logi kog i apstraktnog mi ljenja: .primenjivati ste ena znanja u razli itim situacijama (igra. . izvode preciznija merenja na slo enijim aparatima itd. samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjuje znanja i iskustva. prepoznavanje opasnosti).

mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizi ara. Nju poha aju u enici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspe ni. koji su posebno zainteresovani za fiziku. Slobodne aktivnosti u enika . stekne minimum osnovnih znanja iz sadr aja koje predvi a program fizike u osnovnoj koli. .Dopunska nastava se tako e organizuje sa po jednim asom nedeljno. uz dodatnu pomo nastavnika. Cilj dopunske nastave je da u enik.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->