LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

Izdava~: Op{tina Ba~ka Topola Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina, Bruno Jurak Emilijan Mohora Aleksandar Mladenovi} Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar Goran Seni} Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani}, Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})
[tampa: Colorgrafx, Beograd Tira`: 1000 ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana © 2005 REC Srbija i Crna Gora Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru
Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida)

2

LEAP BA^KA TOPOLA

SADR@AJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17 2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA

3

3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35 3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54 5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56 5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66 6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4

LEAP BA^KA TOPOLA

. .3. . . . .3. . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . .1. . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN . . . . . Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . .1. . . . . . . . . .76 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . .72 7. . .1. . . . . . . Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . .70 7.4. . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . .77 LEAP BA^KA TOPOLA 5 . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . O vetroza{titnim pojasevima. .3. . . . . . .2. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . .68 6. . . . .5. . . . . . . .2. .4. . . . . . . . . .69 6. . . . . . . . .70 6. . . . . . . . . . Vetroza{titni pojasevi. . . . PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . . . . . . O iskorenjivanju ambrozije . . . . .1. . . . . . . . . . . . .70 6. .3. . . . . . . . Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . Iskorenjivanje ambrozije .2. . . . .72 7.4. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine . . . .1. .3. . . . .67 6. . . . . . . . . .4. . . . .5. . . . .74 7. . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . . . . . . .2.6. .68 6. . AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . . . . . . . . . . .3. . . . . . .2. . . . .5. . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima .67 6. . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . .69 6. .3. ZAKLJU^CI . .67 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . .2. . . .

6 LEAP BA^KA TOPOLA .

u cilju pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana. koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. Me|utim. odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje strategije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine. Lokalni ekolo{ki akcioni plan predstavlja viziju na{e zajednice. Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta. za odr`avanje i obnavljanje zelenih povr{ina. potrebna je procena stanja. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlastima u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav dokument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice. procenu stanja. za pre~i{}avanje otpadnih voda. Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje. Babi Atila Predsednik op{tine Ba~ka Topola LEAP BA^KA TOPOLA 7 . utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno upravljanje ovim resursima. u obradu i analizu. da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr{avale. u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. preradu i skladi{tenje otpada. a posebnu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA). za sakupljanje. Nadam se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj. koja je finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC).PREDGOVOR Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacionog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje podataka.

tehnologiju i metalurgiju – Kadmijum – Olovo – Mangan – Nikal – Cink – Aluminijum – Bakar – Antimon – Astat 8 LEAP BA^KA TOPOLA .LISTA SKRA]ENICA LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan A-C – azbest-cement DN – Nominalni dijametar MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management ) DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive) LV – grani~ne vrednosti (Limit Values) HFR – hemijsko .fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod GUP – Generalni urbanisti~ki plan DUP – Detaljni urbanisti~ki plan PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode EU – Evropska unija BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika HPK – Hemijska potro{nja kiseonika AMB – Aerobne mezofilne bakterije JP – Javno preduze}e KP – Komunalno preduze}e GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft EAR USAID DAI GVE GVI O2 CO2 CO NOx IHTM Cd Pb Mn Ni Zn Al Cu Sb As für Technische Zusammenarbeit GmbH) – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction) – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International Development) – Development Alternatives Inc. – Grani~ne vrednosti emisija – Grani~ne vrednosti imisija – Kiseonik – Ugljen-dioksid – Ugljen-monoksid – Azot-oksidi – Institut za hemiju.

Ovaj proces se tako|e odnosio na odr`ivi razvoj. a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosada{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa u SCG.1. razvija ose}aj vlasni{tva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih klju~nih interesnih grupa. ¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine. Na taj na~in. ¤ Zainteresovani pojedinci. identifikacije prioriteta. identifikuje prioritetne probleme iz oblasti `ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo re{avanje u odre|enom vremenskom periodu. 1. razvijanja tehni~kih izve{taja itd. Takav proces. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana Uklju~ivanju velikog broja zainteresovanih strana. Osnovni ciljevi ove metodologije su: ¤ Da pomogne i olak{a javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti `ivotne sredine i potreba lokalne zajednice.1. USA) i Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent Anreja. u~e{}e javnosti vezano za izgradnju civilog dru{tva i op{ti proces demokratizacije i decentralizacije. To je u~injeno uspostavljanjem redovne komunikacije izme|u svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao {to su: ¤ Lokalna vlast i donosioci odluka. grupa i pojedinaca. ¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja~a lokalno stanovni{tvo da se efikasno i odr`ivo odnose prema problemima u oblasti `ivotne sredine. Ova metodologija je potvr|ena u skoro svim dr`avama CIE i u potpunosti prilago|ena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija i Crna Gora. doprinosi pove}anju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa dono{enja odluka u oblasti `ivotne sredine. kako bi bili uklju~eni u ovaj LEAP dokument.). ¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be. oli~en u dokumentu koji se naziva lokalni ekolo{ki akcioni plan / program (LEAP). ¤ Finansijske institucije. ¤ Javna komunalna preduze}a. Ma|arska). tokom obrazovanja tela koja su bila zadu`ena da upravljaju LEAP procesom. poklonjena je velika pa`nja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta. ¤ Nevladine organizacije. ¤ Radionicama i seminarima ~iji su ciljevi bili da: LEAP BA^KA TOPOLA 9 . METODOLOGIJA Put izrade ekolo{kog ekcionog plana ponekad se smatra va`nijim od samog plana jer ovaj proces mobili{e i anga`uje lokalno stanovni{tvo. ¤ Nau~na i akademska zajednica. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za dr`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE) od strane Instituta za odr`ive zajednice (Montpelier. Vermont. ¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. ¤ Lokalni mediji. Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: ¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti. ¤ Privreda i industrija.

ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih stru~njaka. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta. ¤ Da potvrde opredeljenja svih relevantnih ~inioca u procesu. a na osnovu ugovora o saradnji sa op{tinama u kojima je projekat „ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji u re{avanju problema `ivotne sredine“ implementiran. ko- 1. formalno i prakti~no. pre svega u formi vremena i raspolo`ivosti.2. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima Polaze}i od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji. 10 LEAP BA^KA TOPOLA . drugi od strane lokalne samouprave. biznis sektora i stru~nih slu`bi.3. a prema prepoznatim prioritetima. ¤ Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima. koje je svako doma}instvo u op{tini dobilo po{tom i gra|ani su direktno u~estvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suo~ava. ¤ Radna grupa – predstavnici institucija. Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama / organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou.¤ . bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe anga`uju odre|ena sredstva. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na slede}i na~in: ¤ LEAP koordinatori – jedan je postavljen od strane REC-a. Uloga lokalne samouprave kao veze izme|u razli~itih interesnih grupa i autoriteta koji obezbe|uje generalnu podr{ku bila je klju~na za uspe{an po~etak i odvijanje procesa. koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti. ¤ Ekspertski tim – profesionalci anga`ovani za sastavljanje zavr{nih tehni~kih izve{taja i akcionih planova prema izabranim prioritetima Direktnim popunjavanjem anketnih listi}a. ¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu mi{ljenja. Stru~njaci anga`ovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci. REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja u lokalnim skup{tinama. ¤ Koordinaciono telo – imenovano od strane gradona~elnika. postoje}e saradnje i koordinacije izme|u lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama. u op{tinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija. defini{u raspolo`ive opcije kao i prednosti i nedostatke razli~itih mogu}nosti za sve zainteresovane strane. {to je pomoglo da se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova tima.Ozna~i pravce i ciljeve reforme. te stepena uklju~enosti civilnog sektora u procese odlu~ivanja. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odre|ivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa. Za komunikaciju izme|u LEAP tima i gra|ana. ¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih zainteresovanih strana. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva. 1. jer je preno{enje znanja tako|e od velike va`nosti za uspe{nost projekta.

Kikinda i Ba~ka Topola) prisustvovali su regionalnim sastancima u Albaniji (Dra~ 2004. Ovo je postignuto intenzivnom komunikacijom kancelarija REC-a u dr`avama koje su tako|e uklju~ene u LEAP BA^KA TOPOLA 11 . U tom cilju. Najva`nije faze izrade dokumenta uklju~ivale su intezivno anga`ovanje medija. Regionalna saradnja U cilju primene najnovijih pozitivnih iskustava iz zemalja u okru`enju.4. sli~ne projekte i koji se implementiraju u regionu zapadnog Balkana. Koordinacija ovih procesa je vr{ena na nacionalnom i regionalnom nivou. LEAP proces u lokalnoj zajednici osna`en je prisustvom ~lanova LEAP tima regionalnim konferencijama posve}enim lokalnom razvoju i problemima u oblasti `ivotne sredine. izabrani predstavnici op{tina u kojima je razvijan LEAP dokument (Be~ej. a naro~ito: ¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbije i Crne Gore je bila glavni resursni centar za LEAP procese u dr`avi i poseduje zna~ajnu bazu podataka o bitnim zainteresovanim stranama. Koordinacija na ovom nivou obezbe|ena je internom komunikacijom izme|u centrale REC-a i nacionalnih kancelarija. koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih ~lanova lokalne zajednice. obezbe|uje funkcionalnu mre`u anga`ovanih ~lanova tima i zainteresovanih stru~njaka uklju~enih u procese izrade LEAP-a. kao i nizom regionalnih doga|aja koji su organizovani iz sedi{ta REC-a. godine).ja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori obezbe|uje pristup informacijama o LEAP procesu u SCG i zna~ajno doprinosi njihovom preno{enju. 1. Tako|e. godine) i Bosni i Hercegovini (Bjela{nica. 2005. ¤ Regionalni nivo: REC kao regionalna organizacija koja se sastoji od centrale u Sent Andreji i 16 nacionalnih kancelarija.

na jugu sa op{tinom Mali I|o{. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Kroz nju prolaze me|unarodni put E – 75 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Budimpe{ta – Subotica – Beograd. na istoku sa op{tinom Ada.77 % teritorije Vojvodine.1. Slika 2. Op{tina Ba~ka Topola i danas ima veoma povoljan saobra}ajno – geografski polo`aj.). a nema neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom. Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan oblik sa du`om osom pravca severozapad-jugoistok. na jugozapadu sa op{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor. {to ~ini 6. Teritorija op{tine zauzima povr{inu od 596 km2. Iz centralnog polo`aja ovog prostora izme|u Tise i Dunava proizlazi da je ba~kotopolski prostor oduvek bio tranzitna teritorija u pravcu istok – zapad. Tu se ukr{taju i asfaltni putevi regionalnog zna~aja Senta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj u povezivanju dvadeset dva naselja op{tine s dru{tvenim i administrativnim centrom – gradom Ba~kom Topolom (Slika 2. OP[TI USLOVI Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini. na severoistoku sa op{tinom Senta. Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov „kopneni“ karakter – udaljen je od Dunava i Tise. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj 12 LEAP BA^KA TOPOLA . Teritorija op{tine grani~i se sa sedam vojvo|anskih op{tina – na severu sa op{tinom Subotica.1.179 stanovnika. Republika Srbija. op{tina Ba~ka Topola ima 38. godine.2.46 % teritorije Ba~ke i 2. na jugoistoku sa op{tinom Be~ej. u sredi{njem delu Ba~ke. ali i u pravcu sever – jug.

Analizom godi{njeg toka kretanja temperature vazduha mo`e se zaklju~iti da temperatura vazduha od februara do jula postepeno raste (u proseku 3. Uticaj vetra na privredu mo`e biti pozitivan i negativan. Na osno- LEAP BA^KA TOPOLA 13 . Usled toga je leti jaka insolacija. 2. PRIRODNI ^INIOCI 2. ~ernozem i oskudna vegetacija.1. U periodu nalivanja zrna p{enice visoke temperature. Razlika izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca je 23. Tokom letnjih dana u op{tini se javljaju i vrlo visoke temperature {to nepovoljno deluje na ve}i broj biljaka. U julu i avgustu je vreme dosta stabilno i suvo. a najmanji za vreme zimske kratkodnevice (28o 18’). a posebno u suvo rano prole}e. koje su izuzetno zna~ajne za vegetaciju. pra}ene suvim vazduhom. Visoke letnje temperature nanose {tete i vo}u – promene se javljaju na plodovima i li{}u u obliku tzv. a po~etkom zime jaka radijacija. Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa je slabija. Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta uti~u i lesni pokriva~. Me|utim.7 oC. ubrzavaju prevremeno zrenje i prinosi se znatno umanjuju.2 oC).5 oC mese~no).6 oC). Na osnovu podataka srednjih mese~nih temperatura vazduha po godinama utvr|eno je da je najtopliji mesec u op{tini Ba~ka topola juli (21. Od septembra temperatura vazduha opada sve do januara. ali i znatno stabilnija.1. Tada i slabi vetrovi zahvataju gornje pra{inaste delove zemlji{ta. a u prole}e. kre}u}i se preko Vojvodine. cirkulacije sa juga i jugozapada donose vazdu{ne mase sredozemnog i suptropskog podru~ja. Klima Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem. Vetar ima veliki uticaj na formiranje klime. Ona je izrazita u su{nim periodima.1.1.2. kada su vrlo izra`ena dnevna kolebanja temperature vazduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te usitnjeno i pripremljeno za setvu.1. Pri visokim temperaturama pove}ava se proces desimilacije. a sa zapada i severozapada cirkuli{u vazdu{ne mase sa Atlanskog okeana. prodorom ciklonalnih strujanja iz Skageraka krajem prole}a i po~etkom leta javlja se vla`no vreme i obilnije ki{e. Leti se gornja povr{ina lako i brzo zagreje. Kontinentalnost se izra`ava oscilacijom temperature vazduha. s obzirom da donosi osobine oblasti iz koje poti~e. kao modifikator.1. donose obla~no. Slabljenjem i nestajanjem anticiklona formiraju se cikloni koji.2.1. Vetrovi Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola stepen kontinentalnosti ima vrednost 0. za vreme velike vla`nosti zemlji{ta. Temperatura vazduha Najni`a zimska temperatura javlja se u januaru (. a zimi brzo rashladi. 2. Pored toga. Anticiklonalna stanja tokom zime su vrlo promenljiva. Negativan uticaj vetra se ogleda u tome {to zimi nanosi {tete ozimim usevima. uti~e na proces obrazovanja rose. naru{ava se i vodni bilans biljke. S obzirom da se op{tina Ba~ka Topola nalazi na raskrsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizije i Centralne Evrope koje donose kontinentalne i polarne odlike. Od jula do septembra temperatura je dosta ujedna~ena (prose~no 20. sun~evih pega. Sun~evi zraci imaju najve}i upadni ugao za vreme letnje dugodnevice (68o 42’). vetar pove}ava isparavanje. a potro{nja ugljenih hidrata je ve}a od njihove sinteze. ki{no i kratkotrajno toplo vreme. Za op{tinu Ba~ka Topola je posebno zna~ajna pojava eolske erozije.2. koje se vrlo brzo zamenjuje hladnim i sne`nim vremenom.5 oC).84 %. Pozitivan uticaj se ogleda u tome {to opra{uje anemofilne biljke.1.

vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska erozija u severnom delu Ba~ke iznosi 1325 m3/km2/god. Najve}a obla~nost je u decembru (78 %).1. Obla~nost Obla~nost je zna~ajan klimatski element koji uti~e na intenzitet sun~evog zra~enja.5 %). i novembru (68 %). koli~inu primljene toplote. tj. Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severozapada (210. 2. Relativna vla`nost vazduha Slika 2. Prose~na godi{nja obla~nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56 %. To su ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti`u prose~nu brzinu i preko 4m/s. julu i oktobru (4. Srednja mese~na obla~nost U op{tini Ba~ka Topola prose~na godi{nja vrednost relativne vla`nosti vazduha iznosi 78. odnosno akumuliranog nanosa. prose~no 60 dana godi{nje.5.2. Najvi{e vedrih dana ima u avgustu (oko 12) a najmanje u novembru i decembru (po 1 u mesecu.1.9 ‰. Ju`ni delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}eni su slabijom eolskom erozijom . sa u~estalo{}u 164 ‰.1. Ru`a vetrova 2.6 %). Ovi vetrovi duvaju u toploj polovini godine.4. sa kolebanjem od 35 do 80 vedrih dana u pojedinim godinama. a najmanja u avgustu (3.3 %.5%) i maju (71. septembru (43 %).1.3. a tokom letnjeg 2.7%). Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti relativna vla`nost se u proseku kre}e od 71 % do 88 %. Najsuvlji su mart (31 mm) i oktobar (32 mm).3. produktivnog. Na tre}em mestu su vetrovi iz pravca jugozapada.8 ‰). a najmanja u julu (71 %). Na drugom mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka sa u~estalo{}u od 205. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti obla~nost se kre}e izme|u 38 i 78 %. visinu padavina i dr.4. Najve}u prose~nu vrednost visine padavina imaju jul – 74 mm i jun – 66 mm (Slika 2. kolebanja temperature. Raspored padavina po godi- 14 LEAP BA^KA TOPOLA . Najve}a relativna vla`nost je u decembru (88 %) i januaru (86.).1.5 ‰). Slika 2. koji duvaju naj~e{}e u letnjem delu godine. Ostali vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini Ba~ka Topola (Slika 2.8 %). dela godine ona je manja.).2. Broj vedrih dana je dosta mali.35 m3/km2/god. Godi{nji tok relativne vla`nosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godi{njem toku temperatura vazduha – tokom zimskog dela godine vla`nost je ve}a.). junu (71. Broj tmurnih dana je mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje (Slika 2. koji duvaju u zimskoj polovini godine. u proseku). Padavine Prose~na vrednost godi{nje visine padavina za op{tinu Ba~ka Topola iznosi 592 mm. Na ~etvrtom mestu su severoisto~ni vetrovi (u~estalost 85.1. januaru (70 %).3.

{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i najvi{e padavina (190 mm ili 32 %). Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola: Krivaja. Najve}e prostranstvo zauzimaju u stenama sa intergranularnom porozno{}u.1. laporima i sitnozrnim pe{~arima. Povr{inske vode su tako|e oskudne. najmanje padavina se izlu~i tokom prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili 22%). ~ija se debljina od Dunava prema severu postepeno pove}ava. One su predstavljene glinama. Bre`uljci i interkotlinske depresije su posebno dobro izra`eni izme|u Baj{e i Ba~ke Topole. [iroka dolina. Tortonske tvorevine su otkrivene kod Baj{e i Tomislavca. konglomerati. Postoji mali broj povr{inskih tokova koji su siroma{ni vodom. srednje i zapadne Ba~ke. Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti- Op{tina Ba~ka Topola. koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu. 2. kori{}enje ovih voda za potrebe poljoprivrede (navodnjavanje) prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora.3.4. glinci. 2. Me|utim. ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na dubini 600 m. U pro{losti je freatska izdan bila najva`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke. [kriljci su drobljivi i raspadnuti. Podlogu tercijarnim naslagama ~ine mezozojske formacije. Veliki do i Duboka dolina. laporci. Paleozojski slojevi su {kriljave metamorfne stene koje zahvataju {iri prostor severne. Na osnovu dosada{njih istra`ivanja podzemnih voda utrvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i industrije.1. Prema jugozapadnoj Ba~koj. Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni. otkriveni su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubini od 700 m i Tomislavca na dubini od 1300 m. Hidrologija Slika 2.3. kao i ~itava severna Ba~ka. Freatska izdan se hrani infiltracijom atmosferskih padavina. Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m. siroma{na je vodom. magmatske stene i veoma stari paleozojski slojevi. Podzemne vode Freatske vode sa~injavaju vodu koja le`i u poroznom zemlji{tu do prvog vododr`ljivog sloja. Koli~ine padavina tokom godine 2. LEAP BA^KA TOPOLA 15 .1.2. infiltracijom vode iz Zobnati~kog jezera i priticanjem vode iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela.1. a ve}ina njih tokom letnjeg dela godine presu{i. U sastav mezozojskih tvorevina ulaze prete`no raznovrsni pe{~ari. Geologija i geomorfologija Na osnovu dosada{njih geolo{kih istra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je da ispod kvartarnih naslaga postoje vrlo velike naslage tercijara. kre~njaci i dr. na teritoriji op{tiine Ba~ka Topola. tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%.

ove vode su podlo`ne bakteriolo{kom zaga|enju. i to od 1951. Izda{nost im je vrlo slaba. prirodni tok 16 LEAP BA^KA TOPOLA . Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj gvo`|a. Pored toga. a manji u ba~ku lesnu terasu. veku – prilikom bu{enja prvog arte{kog bunara 1892. godine. a zatim ka jugoistoku i taj pravac zadr`ava sve do Srbobrana. U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma mali broj izvora. Krivaja od svog nastanka do Ba~ke Topole te~e prema jugu. pove}an sadr`aj nitrata i nitrita. Oscilacije nivoa podzemnih voda se osmatraju putem mre`e kopanih bunara – registruje ih preduze}e Hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. Postojanje termomineralne vode u Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. Freatske vode su neujedna~enog kvaliteta i ~esto se u jednom naselju javljaju sasvim neo~ekivani parametri.5 metara. godine u „Venusu“ koji se nalazi u sklopu sportsko-rekreacionog centra u Ba~koj Topoli. posle Dunava i Tise. Od Baj{e skre}e prema istoku. Arte{ke vode predstavljaju poseban tip izdani koji se nalazi izme|u dva nepropusna sloja pod velikim hidrostati~kim pritiskom. proti~u}i zapadnom ivicom Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov}enca i Feketi}a. Prvo bu{enje arte{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj Topoli 1892. Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj ravni Krivaje za vreme visokog vodostaja i du`eg ki{nog perioda u prole}e. 2. Mine- ralna voda iz ovog izvora pripada kategoriji ja~e mineralizovanih natrijum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfidnih homeotermi. severno od Turije. Halava~ je utvrdio da voda ima termomineralne karakteristike. ujedna~ene i sa visinskom razlikom minimuma i maksimuma od oko 1. ve} se uvek nalaze na dubini od 3 do 10. [iroke doline i njihovih pritoka.3. najve}i povr{inski vodotok u Ba~koj. zavisno od konfiguracije terena. Du`ina Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi 65 kilometara. Najve}i deo svoje doline Krivaja je usekla u ba~ku lesnu zaravan. Sada{nji termalni izvor otkriven je 1976. rejonski pogon Senta. Pojava termomineralne vode u op{tini Ba~ka Topola uslovljena je slo`enim geolo{kim sastavom terena i postojanjem raseda. herbicidi i drugi agrohemijski preparati). Termomineralne vode. Krivaja prima s desne strane ~etiri ve}e pritoke ([iroka dolina. Duboka dolina i ^ik) koje imaju pravac severozapad-jugoistok. Njihov broj je varijabilan i retko se javljaju na istom mestu. U ovu grupu izvora spadaju izvori Velike doline. godine.Voda se zahvatala pomo}u kopanih bunara. Od Srbobrana se meandriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal na 25. Iz do sada registrovanih podataka o nivou podzemnih voda mo`e se izvesti zaklju~ak da podzemne vode ne samo da ne ugro`avaju zemlji{te. Nastaje od sedam manjih vodotoka. Duboke doline. na kontaktne izvore i pi{tevine. Oni se mogu podeliti u dve grupe. Ova voda mo`e da se koristi za kupanje. godine G. Velika dolina. re~nom kilometru.2. Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na pustari Pavlovac. jer pored male dubine postoji veliki broj zaga|iva~a koje stvara ~ovek (septi~ke jame. Me|utim. ali i kao dopunsko sredstvo pri le~enju nekih hroni~nih reumatskih oboljenja. Arte{ke vode su uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog bakteriolo{kog kvaliteta.1. pesticidi. Oscilacije nivoa podzemnih voda su blage. veliku tvrdo}u. a ~esto tokom godine odre|eni broj njih i presu{i. Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu barskih i peskovitih facija. Povr{inske vode Krivaja je. jugozapadno od Subotice. a od Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj pravac zadr`ava do Baj{e.50 metara.

zajednica rogoza i trske (ScirpoPhragmitetum).. kara{. Od riba se sre}u {aran. liske. gu{tera. 2. ~ernozem i livadska crnica. bele ribe. Zemlji{te..6. zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama. 2. `aba. zlatica. `uti lokvanj (Nuphar luteum). livadska crnica karbonatna. U zavisnosti od toga.5. vegetacija. Pored Zobnati~kog. a najve}a {irina 700 metara.7. Od dr`avne granice prokopan je manji kanal do jezera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du`ini od 8 kilometara. tvorova.7. Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976. ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|arskoj iznosi 121 kilometar. beli lokvanj (Nymhae alba)..000 m³ i izvr{iti navodnjavanje 500 ha. Slike 2.1.6.. Prema tome. smu|.800. `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne tvorevine. jarebice i prepelice. Zobnati~ko jezero leti 2. grge~. Stara Moravica i Sveti}evo. Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga. Jezero je formirano podizanjem zemljane brane u du`ini od 296 metara i visine 7 metara. Ukupna zapremina jezera je 4. u najni`em delu doline Krivaje.4. 2. U op{tini Ba~ka Topola se mo`e izdvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~ernozem karbonatni. izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|eva (Slike 2. vodeni troskot (Polygonum amphybium). alge. du`ina 5. fazani. {evar (Typha latifolie). bakterije i drugo rastinje.5. Od `ivotinja ima najvi{e bizamskih pacova. diluvijalno-aluvijalni nanosi karbonatni i beskarbonatni i ritska crnica peskovita karbonatna i beskarbonatna. zmija i {koljki.Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki produ`en prema severu do dr`avne granice.500. Ukupna povr{ina jezera je 250 ha. plavun (Nymphoides orbikulata). Pti~iji svet je raznovrstan. ronci. Godi{nje se mo`e koristiti 2. a najvi{e se sre}u divlje plovke.). 2. Jezero se hrani vodom iz gornjeg toka Krivaje. freatskom vodom i atmosferskim padavinama. LEAP BA^KA TOPOLA 17 .2 km. na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje i akumulaciona jezera kod naselja Panonija. Prokopavanje je izvr{eno radi odvodnjavanja bara iz predela Zlatni kraj i Tavankut. ^ernozem i livadska crnica u strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%.000 m³ vode. {tuka i druge. godine.

Prirodna vegetacija se zadr`ala na ograni~enim povr{inama pored puteva. na ograni~enim povr{inama. `uti lokvanj. Slika 2. vo}e.8. divlje tre{nje i divlje kru{ke. Zato se pojedine zajednice ovde naj~e{}e javljaju fragmentarno. livadska `alfija. 3. Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`nice. zajednice voda i mo~varne zajednice. Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~ka trava. kanala.1.). divlja loza i poljski brest. nadovezuju}i se na vegetaciju voda javljaju se zajednice rogoza i trske. so~ivica. 2.8. {umske zajednice.{to zna~i da skoro celu teritoriju op{tine ~ini zemlji{te prirodno pogodno za poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2. mle~ika. beli lokvanj. industrijsko bilje. vodeni troskot i mo~varni ljuti}. Krivaja. U njima dominira jedna ili nekoliko U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice. Istovremeno nastali su novi ekolo{ki uslovi {to je dovelo do nestajanja nekih starih i pojave novih `ivotinjskih vrsta.4. 2. Biljni svet livada i pa{njaka je raznolik kako po zajednicama tako i floristi~ki. a druge se ukorenjuju na dnu. ivansko cve}e. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. Bli`e obalama.jedino se pored vodotoka javljaju zajednice topole i vrbe. livadska detelina. [umska vegetacija. mo~varnim i barskim terenima. Vegetacija voda. ~ernozem karbonati. 4. Ispod njih nalaze se glog. livadska crnica karbonatna. plavun. 18 LEAP BA^KA TOPOLA . vodeni ora{ac. u dolini Krivaje i ^ika i manjim neobra|enim povr{inama. znatno izmenio u poslednja tri veka. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti livadsko . Biljni svet livade i pa{njaci zauzimaju relativno mala prostranstva. Mo~varne zajednice. ^ik i pritoke pru`aju uslove {arolikom svetu vodenih biljaka. `abnjak i krasuljak. povr}e. svib. Pravih {uma i nema .1. zuba~a. kao i u ~itavoj Panonskoj niziji. ritska crnica karbonatna) Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini Ba~ka Topola. vinogradi).pa{nja~ke biljne zajednice. Livadsko – pa{nja~ke zajednice. Pod {umskom vegetacijom nalazi se najmanji deo op{tine. Neke od njih slobodno plivaju. S obzirom na prostrane povr{ine oranica. Ove promene su naro~ito evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo to preoravanja prirodne stepe i pojave ve}eg broja biljnih kultura. ~ernozem sa znacima oglinjavanja u lesu.

Kao dominantne vrste javljaju se trska. gavran. povr{ine 6.3%.179 stanovnika. STANOVNI[TVO Prema popisu stanovni{tva iz 2002. divlja patka. }ubasti gnjurac.98 ha (od 1976. gugutka i grlica. Po statisti~kim podacima iz 2003. Od insekata se izdvajaju jabu~na pipa. Crnogorci – 1.2. Broj radno sposobnog stanovni{tva je 24.9.66 ha (od 1974. 2.895 ~ine mu{karci a 11. riboglavi gnjurac. Trenutno se od dlakave lovne divlja~i u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna. moljac krzna. ovaj objekat ve} godinama nije u funkciji (Slika 2. lisica.200 a u vanprivredi 1. poljska {eva. godine).025 stanovnika `ivi u 22 naselja u op{tini. Od ukupnog broja stanovnika 16. lisasta guska. ku}ni mi{. bela roda. 2. ~vorak. koja su nastala u poslednjih 230 godina. lasica krtica i je`. poljska jarebica. mi{ar. U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre prvog svetskog rata otvoreno javno kupatilo s bazenom. NASELJA I URBANIZAM Na podru~ju op{tine danas ima 23 naselja. vivak pozvi`da~. crna vrana. }uk. povr{ine 14. krompirova zlatica. obi~ni komarac. U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija. Rusini – 0. kao i opse`nim melioracionim radovima. Izmenom vegetacije. ostali – 8. mrestnja~e i so~ivica.2. i to u privredi 6.). @ivotinjski svet je u pro{losti bio znatno bogatiji. velika kr`a. tvor. @ivotinjski svet vaja.8%. mnoge `ivotinjske vrste su nestale. od ~ega 12.1.433 `ene.9. mali gnjurac. barska kokica.328. Od gmizavaca na teritoriju op{tine `ive barska kornja~a. a od pernate divlja~i fazan. izme|u ostalih. hr~ak.obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih biljaka. op{tina je imala 38.4.3. dok 22. `aba gatalinka i {areni da`devnjak. Pored ove divlja~i na podru~ju op{tine `ivi i velik broj sitnih sisara. Na `alost. zec. siva ~aplja. Pored pernate divlja~i sre}u se. rogoz.542 radnika. te spomenici prirode – Park u Ba~koj Topoli.1. sivi gu{ter i belou{ka. p~ela.3. i slede}e ptice: kukavica. prugasti mi{. LEAP BA^KA TOPOLA 19 . Etni~ka struktura stanovni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%.4. Srbi – 30%. {arena utva. godine. galeb. ptica i insekata. pupavac. svraka. Slovaci – 0. sladika. godine) i Park na poljoprivrednom dobru Kri- 2. Sedamdesetih godina pro{log veka je u ovom parku sagra|en rekreaciono – sportski centar s bazenom koji se snabdevao vodom iz toplih izvora.5%. niska sita. divlja guska. i velika senica. godine). doma}a muva i pauk krsta{. rusi mrav. kobac. barski petlovac. godine) i Zobnatica (1976. povr{ine 3937 ha (taj status je park dobio 1975. detli}. gradu Ba~koj Topoli. {evar. Za{ti}eni objekti Slika 2. prepelica. Od sitnih sisara najbrojniji su ku}ni pacov.4%. godine 2.342 radnika. kuna zlatka i ondatra. siva vrana. Park u Ba~koj Topoli. bela ~aplja. 1930. crni kos. crna liska. seoska lasta. poljska voluharica. godine na podru~ju op{tine je bilo zaposleno 7. a od vodozemaca zelena `aba.154 `ivi u op{tinskom centru.

Teritorijalno i istorijsko jezgro grada se prostorno poklapaju . Slika 2. Polo`aj grada je povoljan. prostorno je oblikovana pre Prvog svetskog rata kada je 1912. Gra{kalkovi}. R. – 1914. Ovo naselje se u poreskom popisu katoli~ke nadbiskupije iz 1543. a to naselje je istori~ar \ula Duda{ identifikovao sa Topolom. godine me|u brojnim naseljima spominje se i Fybaich (sin Baj{e. O naselju koje se mo`e smatrati prethodnikom sada{nje Topole ne postoje brojni i pouzdani pisani izvori.1. Boljai Farka{a i Prvog maja. gde se sa me|unarodnim putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej i Senta – Sombor.). Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini je 5. upravnik kameralnih dobara u Somboru. Kova~ko-kolarski muzej u Ba~koj Topoli Sada{nja glavna ulica.Gustina naselja na teritoriji op{tine je znatno iznad pokrajinskog proseka. prikazana su dva muzeja u Ba~koj Topoli.11.3. To je prostor pribli`no izme|u ulica M. Mala Baj{a). Ulica Mar{ala Tita.to je teren zvani Taban (Toban).10. U darovnici kralja Matije Korvina iz 1462. U ovom slu~aju to se odnosi na dolinsku stranu Krivaje koja se iznad dolinske ravni izdi`e za nekoliko metara. Ba~ka Topola je asfaltnim putevima povezana Slika 2. Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja od funkcionalnog centra. godine pojavljuje pod imenom Topola. Re~ je turskog porekla i zna~i breg. godine. izdao je nare|enje da se topolska pustara naseli. U uli~noj mre`i grada 20 LEAP BA^KA TOPOLA . od Sombora 45 a od Novog Sada 69 kilometara. Ba~ka Topola sa svim razvijenim privrednim centrima Ba~ke: od Subotice je udaljena 32. Grad Ba~ka Topola Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ severne geografske {irine i na 19o 3 9 ’ isto~ne geografske du`ine na nadmorskoj visini od 102 metra. 2.12. Kon~ara.2 km. godine formiran deo regionalnog puta Subotica – Vrbas koji vodi kroz naselje. Ba~ka Topola je va`na raskrsnica drumskog saobra}aja.12. i 2. Tita.11. od Sente i Be~eja 40. Od tog vremena se mo`e ra~unati nastanak i `ivot naselja Ba~ka Topola (Slika 2. Muzej u Ba~koj Topoli Slika 2. Na Slikama 2. {to ote`ava svakodnevni kontakt znatnog dela stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. a u Vojvodini 6.10.8 km. 1750. podno`je brega.

3. u Ba~koj topoli `ivi 16. parcijalnim re{enjima i povremenim urbanisti~kim zahvatima.318 stambenih jedinica.14. godine. Pravoslavna crkva u Topoli Slika 2.15. I|o{ – Be~ej. U celini gledano.396 stambenih jedinica. naselje le`i delom u Velikoj dolini i delom na lesnoj zaravni koja se prostire na obe strane doline. Pa~ir Topografski . Od Ba~ke Topole je Moravica udaljena 15. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. tlocrt grada govori o sukcesivnom. prikazani su detalji dve crkve u Ba~koj Topoli.13.13. ~aja.154 stanovnika u 6.14. Slika 2. kao i o maksimalnom po{tovanju reljefnih i hidrografskih datosti i prilago|avanju pravcima saobra}ajnica.3.2.danas dominiraju fragmenti sa planskom ali nepravilnom teksturom. Nastalo je na mestu gde se ukr{taju putevi regionalnog zna~aja (Slika 2. u Staroj Moravici `ivi 5. Du` du`e osovine naselja vodi put Baj{a – M. LEAP BA^KA TOPOLA 21 . 2. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Naselje topografski le`i u Velikoj dolini i na lesnoj zaravni na nadmorskoj visini od 103 – 112 metara. godine. od Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km. neujedna~enom teritorijalnom rastu. Stara Moravica 2. Na Slikama 2.674 stanovnika u 2. i 2. Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju putevi P-108 i P-119 regionalnog zna- Pa~ir je staro naselje. na nadmorskoj visini 101 – 109 metara.). Topola – Moravica – Krivaja – Sombor. ulice su prave ali se ne seku uvek pod pravim uglom i jako su razli~ite du`ine. Ispred ulaza u naselje ovom putu se priklju~uje iz pravca severoistoka put od Kanji`e preko ^antavira. poti~e jo{ iz XIV veka.3. U takvim fragmentima uli~ne mre`e gra|evinski blokovi su naj~e{}e pravougaonog oblika. U sredini naselja bajski put se~e pod pravim uglom `upanijski put Senta – B.

uredne. Geografski polo`aj mesta nije najpovoljniji. u Pa~iru `ivi 2. bravara. kolara. Prirodni uslovi za razvoj ove privredne delatnosti su veoma povoljni.3.16. 2. Topola – Tele~ka – Sombor.16. U poslednjim decenijama proizvodnih zanatskih radionica je sve manje. naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole. udaljena je od op{tinskog 22 LEAP BA^KA TOPOLA . Baj{a se nalazi na sporednom putu.932 stanovnika Topografski. u Baj{i `ivi 2.3. Na Slici 2. sa veoma mnogo zelenila. Le`i u dolini Krivaje.15. Baj{a Slika 2. Ulice su ~iste. Ku}e su ve}inom panonskog seoskog tipa. Vezu sa svetom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem. a od Vrbasa preko Kule 32 km. Nalazi se na regionalnom putu B. godine. Op{ti izgled naselja daje veoma povoljan utisak. Oko 2/3 aktivnog stanovni{tva zaposleno je u poljoprivredi. U strukturalnom pogledu.4. od Sombora 50 km. Ulaz u Pa~ir U privrednom `ivotu naselja vode}u ulogu ima poljoprivreda.130 stambenih jedinica. Ni`i delovi naselja na dolinskoj ravni imaju nadmorsku visinu 91 – 93 m. Divlja deponija u Pa~iru u 1. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. a nema ni dovoljan broj uslu`nih zanata. godine. stolara i drvodelja osnovane su jo{ 1829. Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradiciju. ju`no od mesta gde se Velika i [iroka dolina spajaju sa glavnom dolinom. na prvom mestu je zemljoradnja a zatim dolazi sto~arstvo. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978. Baj{a ima dolinski polo`aj. godine.2. a vi{i delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m. Krivaja Slika 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. prikazana je divlja deponija.5. Preko Topole je udaljena od Subotice 37 km. Zanatlijske cehovske organizacije kova~a. trodelne i sa ekonomskim zgradama. godine.568 stanovnika u 1.366 stambenih jedinica. u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja.

Prema popisu stanovni{tva iz 2002.3.17. od Krivaje 4. Mi}unovo Mi}unovo spada u grupu mla|ih naselja. Osnovano je po~etkom dvadesetih godina dvadesetog veka naseljavanjem kolonista. 2. severno od u{}a Emu{i~ke doline. a od Subotice 45 km (Slika 2. na zemlju Nove Pustare u neposrednoj blizini Ba~ke Topole.8.). U saobra}ajno – geografskom pogledu nalazi se na sporednom putu Baj{a – Sivac.3. Asfaltim putem od Tele~ke je udaljeno 6 km. koja je pokrivena dobrim karbonatnim ~ernozemom. od St.17. Gornja Rogatica Naselje topografski le`i na lesnoj zaravni neposredno uz Duboku dolinu. godine. u Panoniji `ivi 794 stanovnika u 289 stambenih jedinica.3. 112 – 114 m. na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice.10. Saobra}ajno – geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar – od B.centra 14 km. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Topole 13 km. u Gornjoj Rogatici `ivi 484 stanovnika u 206 stambenih jedinica.3. G. dok se visine severoisto~no od naselja kre}u oko 108 . Topole je asfaltnim putem udaljeno 9 km. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje je povezano sa naseljima Panonija. Do 1961. Tele~ke 14 a od Sombora 36 km.9. Mo`e se re}i da su svi uslovi za Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline. Srednji Sala{ Naselje se formiralo po~etkom dvadesetog veka na pustari Duboka. u Ba~kom Sokolcu `ivi 610 stanovnika u 240 stambenih jedinica.5 km a od Ba~kog Sokolca 8 km.7. Panonija poljoprivrednu proizvodnju optimalni. Atar naselja se pru`a na lesnoj zaravni. u Krivaji `ivi 979 stanovnika u 329 stambenih jedinica. visina se prema istoku smanjuje za 108 m. godine. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored Velike doline. ali u blizini magistralne drumske linije. Srba i Crnogoraca. godine vodilo se kao deo naselja Baj{a. G. Rogatice 8. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. a od Sombora 32 km. Zemlji{te na teritoriji Panonije je vanredno plodno. Ulaz u Panoniju LEAP BA^KA TOPOLA 23 . 2. Prirodne osnove privrednog `ivota su dobre. Preko B. Rogatica i Tele~ka.6. godine.3. Ba~ki Sokolac Panonija topografski le`i na desnoj obali Duboke doline na nadmorskoj visini 108 metara. u Srednjem Sala{u `ivi 172 stanovnika u 72 stambene jedinice. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. od B. Od Baj{e je udaljena 8. Lesna zaravan na ovom prostoru ima izraziti pad prema Dubokoj dolini – od 113 m na zapadu. Jugozapadni delovi atara imaju najve}u nadmorsku visinu. Sokolca do op{tinskog centra ima 17 km. godine.109 m. 2. Najve}i deo atara pokriva tipski ~ernozem sa humusnim horizontom koji dosti`e debljinu 50 cm. Moravice 6 km. Na dolinskim ravnima se obrazovala karbonatna ritska crnica. godine. Slika 2. u blizini majura Lelbaha. 2.

Mali Beograd Slika 2. Topola – Senta. do 1948. 2.3.21. u Malom Beogradu `ivi 533 stanovnika u 192 stambene jedinice.20. Krupe. pored Kara|or|eva~ke lesne doline na nadmorskoj visini 112 m. Ulaz u Zobnati~ki park Zobnatica je od 1702. kao i sa podru~ja seoskih naselja okoline B.). godine slu`beno progla{eno naseljem. Kara|or|evo Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. Kar|or|evo je planski osnovano kolonisti~ko naselje za potrebe doseljenog stanovni{tva sa Krbavskog polja. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.13. godine kada je na zemlji oduzetoj agrarnom reformom naseljena 71 porodica dobrovoljaca iz Like.18.20. Topole svega 6 km. 2. godine. 2. Mali Beograd je drumsko naselje pored me|unarodnog puta. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog jezera Pored izrazite agrarne funkcije. u Mi}unovu `ivi 510 stanovnika u 182 stambene jedinice. a od Subotice 30 km. Naselje le`i na zaravni. Ku}e su pore|ane na obe strane puta u du`ini od oko 1400 metara. Tako|e ima dobre saobra}ajne veze i sa susednim naseljima op{tine.). godine. Mali Beograd je kolonisti~ko naselje osnovano 1921.12.18. Zobnatica Slika 2. 2. Posle gotovo dvesta pedeset godina pustara je priklju~ena B. Hotel „Jadran“ u Zobnatici Prema popisu stanovni{tva iz 2002.21. Topoli. od B.3. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Doseljavanje stanovni{tva po~elo je 1921. 2. Topole 12. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored doline Krivaje (Slika 2. Kara|or|evo je 1978. godine. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. naselje ima i neke specijalne funkcije. u Kara|or|evu `ivi 586 stanovnika u 237 stambenih jedinica.. Od Zobnatice je udaljeno 6. Ju`no od naselja. 2. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena od B. godine bila sastavni deo suboti~kog atara. godine. na lesnoj zaravni.. udaljeno od Topole 2 km.19. u Zobnatici `ivi 309 stanovni- 24 LEAP BA^KA TOPOLA . Po tipu.19.Mi}unovo se nalazi na putu B. na oko 1000 metara. Zobnatica je jedan od najpoznatijih centara konjarstva i konji~kog sporta u Srbiji (Slike 2.11. Topola – ^antavir. Slika 2.3. vodi asfaltni put B.

Od ukupnog dru{tvenog proizvoda u oblasti poljoprivrede je ostvareno 47.nalnih i lokalnih puteva. Izdvojenih radnji (str.22.49% od ukupnog dru{tvenog proizvoda. godine.2002. a u dr`avnom sektoru 0.04%. sur) je preko 400.68%. a neplodno 3. GIK „1. PP „Zobnatica”.66%. Na Slici 2. PP „Do`a \er|”. PIK „Moravica”. prikazana je divlja deponija u Zobnatici. u zanatstvu 0.70%. Ukupan dru{tveni proizvod op{tine je u 2001. Bogaro{ (94 stanovnika) i Bagremovo (204 stanovnika).440 stanovnika). szr. Tomislavci (691 stanovnik). metalna galanterija. le`i udaljena od vodenih puteva i ne mo`e se koristiti njihovim prednostima.7 milijarde dinara. a 8 velika preduze}a. Na lesnoj zaravni op{tina ima kopneni polo`aj.225 ha. 17 srednja. U Ba~koj Topoli registrovano je 297 preduze}a zaklju~no sa stanjem 31. u zadru`nom sektoru 0. od kojih su 272 mala. U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su slede}i proizvodni kapaciteti: livnica ~elika.72%.34%.586 ha.89%. Njego{evo (634 stanovnika). u oblasti finansijskih i drugih usluga 1. Ostala naselja U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i naselja Novo Orahovo (2. AD „Topiko”. u ugostiteljstvu i turizmu 0. {to svakako daje podstreka za razvoj. Ba~ka je me|ure~je Dunava i Tise.98%. industrija reznog alata za drvo. Industrija mesa „Topola”.49%. 2. PP „Pobeda” i zemljoradni~ke zadruge. Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD „@itko”. u industriji 30. Slika 2. Kavilo (233 stanovnika).54%. Pobeda (343 stanovnika).029 stanovnika). od ~ega je plodno zemlji{te 55.81%.14%. u gra|evinarstvu 2. U privatnom sektoru je ostvareno 37. Sveti}evo (204 stanovnika). u obrazovanju i kulturi 0.3. regio- LEAP BA^KA TOPOLA 25 . u trgovini 11. u oblasti saobra}aja i veza 3. godini iznosio 3. Ali iz takve situacije sledi da je teritorija op{tine steci{te interregionalnih. Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola iznosi 58.361 ha. elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i metalnih proizvoda U privredi op{tine zna~ajno mesto zauzima i drvoprera|iva~ka industrija. PRIVREDA Geografski polo`aj ba~kotopolskog prostora neosporno uti~e na njegov privredni razvoj. ko`na i industrija sto~ne hrane. Divlja deponija u Zobnatici ka u 60 stambenih jedinica.46%.76%.4. [to se gra|evinarstva ti~e.12. tekstilna.22. Gunaro{ (1. Na poljoprivredi kao sirovinskoj osnovi razvijale su se slede}e industrijske grane: prehrambeno-prera|iva~ka. u me{ovitom sektoru 34. u dru{tvenom sektoru 26. maj” je izvodio sve vrste gra|evin- 2.14. u stambeno-komunalnim delatnostima 0.

Treba naglasiti da su u procesu tranzicije i smanjenjem obima tr`i{ta mnogi privredni subjekti smanjili kapacitete proizvodnje i istovremeno smanjili i broj zaposlenih radnika. 2. Op{tina Ba~ka Topola je otpo~ela projekat izgradnje fabrike vode koji }e. neodvajanje komunalnog od opasnog otpada. upotreba nekori{}enih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehni~ka ispravnost postoje}ih septi~kih jama. a naro~ito za razvoj izletni~kog turizma. konkretnih re{enja za re{avanje problema pija}e vode u selima op{tine jo{ uvek nema. ¤ Deponije komunalnog otpada – glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija. Zobnati~ko akumulaciono jezero obnovljeno je pro{le godine pomo}u sredstava iz ADF-a i koristi se za izletni~ki turizam. kao i ostala preduze}a u op{tini. kada bude zavr{en. Ohrabruju}e je. Naselje Panonija sa ure|enom okolinom. ¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja ne postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a. ukrasnim parkom i hotelom pru`a mogu}nost za turizam. nepostojanje pre- ~ista~a u bunarima i nekori{}enje adekvatnih hemijskih sredstava za pre~i{}avanje vode. koja su u procesu privatizacije. nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom. me|utim. Probleme jo{ predstavljaju i neadekvatno re{eno pre~i{}avanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mre`a. Pored toga. sa ukupnim ekolo{kim uslovima za lov i odmor.skih. gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova iz oblasti visoke gradnje i prate}e radove iz oblasti niskogradnje. Trenutno te{ko i slabo posluje. nepostojanje selekcije i recikla`e komunalnog otpada. prevelika blizina postoje}ih deponija naseljenim mestima. nepostojanje rezervoara za vodu. da sve vi{e o`ivljava proces prerastanja zanatskih radionica u mala preduze}a. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI Glavni ekolo{ki problemi u op{tini Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: ¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme predstavljaju kvalitet i koli~ina vode u svim naseljima i u gradu Ba~koj Topoli. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mre`a tamo gde vodovodi postoje. postojanje nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. Ba~ka Topola ima dobre uslove za razvoj turizma. u delu grada Ba~ke Topole postoje otvoreni kanalizacioni vodovi.5. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima i izuzetno korisna za ljudski organizam. „mikrovodne zajednice“). neadekvatno re{eno upravljanje postoje}im legalnim deponijama. zatim mali kapacitet izvori{ta u ovim mestima. neadekvatna ure|enost i mali kapacitet postoje}ih legalnih deponija. ¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i parkovi – probleme predstavljaju: nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriju cele op{tine. ne- 26 LEAP BA^KA TOPOLA . Poljoprivredno dobro „Zobnatica” raspola`e najstarijom ergelom konja u biv{oj Jugoslaviji. S druge strane. kao i nere{eno odno{enje sme}a u pojedinim mesnim zajednicama. kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i neza{ti}enost vodozahvata i podzemnih voda. pobolj{ati stanje u pogledu vodosnabdevanja i kvaliteta pija}e vode u gradu Ba~koj Topoli. Svake godine se odr`avaju ~uvene Zobnati~ke konji~ke igre.

¤ Kvalitet vode u kanalima. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. Pobeda. LEAP BA^KA TOPOLA 27 . kao i ra{irenost ambrozije i drugih biljaka alergenata. a korita i priobalja reke Krivaje i akumulacionih jezera su zapu{tena i neodr`avana. Panonija i Pa~ir. nere{en imovinsko – pravni status u javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja.dovoljna po{umljenost op{tine. reci i jezerima – kvalitet vode u reci Krivaji i svim akumulacionim jezerima nije zadovoljavaju}i. neodr`avanje gradskog parka u Ba~koj Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr{ina i parkova u op{tini.

UVOD I METODOLOGIJA Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih zajednica parcijalni pristupi. korisno je sredstvo za utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih problema od strane naj{ire javnosti. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E 3. oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. a koje stanovnici koji naseljavaju odre|enu teritoriju najbolje poznaju.1.3. U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne sredine te`i{te je na anga`ovanju i mobilisanju javne svesti. kao i mnoge regionalne i lokalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine. Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih ekolo{kih problema mnogih op{tina ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja. kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva. procena tro{kova.NEAP. kroz du`i period vremena. kao jedan od najakutnijih problema vodoprivrede Republike. finansiranje i rokovi izvr{enja. koje doti~u iz pograni~nih zemalja. sem opisa aktivnosti. koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom isti~u kroz mnoge studije i analize. Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i stvaranja vizije budu}eg stanja zajednice odre|en je izbor prioritetnih ciljeva na osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine lokalne dru{tvene zajednice. ne mogu predstavljati efikasno sredstvo. nisu neiscrpni. »tranzitne vode«. stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in . »doma}e vode« koje se generi{u na teritoriju Republike.: Vodoprivredna osnova Srbije. Ovu konstataciju potvr|uje i stav stru~njaka.ulaganjem vlastitih sredstava i kroz konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice. sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti. U prilog ove tvrdnje idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao {to su na pr. koji tretiraju pojedine komunalne odnosno ekolo{ke probleme zasebno. stvaranju vizije budu}eg stanja zajednice i predloga re{avanja najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova. pored toga {to su veoma sporo obnovljivi. koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema. Teorijski pristup izrade LEAPa bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema. Stoga je kao prvi korak neophodno izvr{iti objektivno i sveobuhvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine. Isto tako op{te je poznato. Kad su jednom definisani priori- teti. kao i komentar za svaku predlo`enu aktivnost. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju se po usvojenoj metodologiji u kojoj su. Prostorni plan Srbije. da akviferi podzemnih voda. Nacionalna strategija upravljanja `ivotnom sredinom Srbije . na~in njihovog re{avanja. a oko 92% ~ine tzv. Poznata je ~injenica da Srbija nije bogata vodom – svega oko 8% povr{inskih voda predstavljaju tzv. definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne probleme. da raspored raspolo`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini ni po prostoru ni po vreme- 28 LEAP BA^KA TOPOLA . Poznato je tako|e. Anketa. rok u kome se planira njeno re{avanje.

olova. gvo`|a. nepostojanje postrojenja za kondicioniranje vode i rezervoara za vodu u Ba~koj Topoli. nepostojanje vodovoda i dotrajalost vodovodnih mre`a u nekim mesnim zajednicama. To se prvenstveno odnosi na pove}ane koncentrarcije amonijaka.poput Studije alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine.1.1.2.2. koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku .).2. problem »mikrovodnih zajednica« i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima. Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaciji sa nedostatkom kondicioniranja vode za pi}e i amortizovanom distributivnom mre`om karateristika je ve}ine sistema vodosnabdevanja Vojvodine (Slika 3. nepostojanje sanitarnih zona za{tite izvori{ta.nu nije povoljan. PRIKAZ STANJA 3.). Kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju za potrebe snabdevanja vodom u Vojvodini tako|e nije zadovoljavaju}i. Novi Sad . a ponegde i mangana. metana i huminskih materija. Stoga se u dugoro~nom snabdevanju vodom Vojvodine sem lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje regionalnih izvori{ta. Nedovoljni kapaciteti izvori{ta. arsena. problem nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli predstavljaju najva`nije probleme vodonabdevanja (Slika 3.internet stranica LEAP BA^KA TOPOLA 29 .1. Teritorija op{tine Ba~ka Topola Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih zajednica su lo{ kvalitet i nedovoljne koli~ine vode. 3. U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem centralnog vodovodnog sistema na koji su priklju~ene brojne »mikrovod- Slika 3.

opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima.0m) 3 20012003 1 2001 1 2001 2 2001 1 2003 1 2001 - Tabela 3.000 litara i sistemom hlorisanja.0 Radi 130 323 15. preko razvodne vodovodne mre`e. P.0 Radi 110 323 15.0 88. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. 5. {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta vode i slabijih pritisaka u udaljenijim ta~kama vodovodne mre`e (Tabela 3. Ba~ka Topola.0 Radi 102 323 15.1 .ne zajednice« unutar gradskog jezgra.0 75. Na osnovu postoje}ih podataka.0 71. Radi 83 323 10.0 – 15. Distribucioni sistem nije u potpunosti razvijen i granatog je tipa. godine u proseku 3. evidentno je da je dodatni problem koji postoji u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara.0 75. U funkciji je 7 (sedam) bunara na izvori{tu i 2 (dva) bunara u gradu.0 Radi 87 323 15. »Komgrad«. Prema podacima iz Dugoro~nog progra- Bunari Godina izgradnje Lokacija Status (radi-ne radi) Dubina (m) Zavr{ni pre~nik (mm) Projektovana izda{nost (l/s) Radni nivo vode u bunaru (mnm) Registrovano opadanje nivoa Broj regeneracija bunara Godine regeneracije B1 1994 Izvori{te B2 1997 Izvori{te B3 1990 Izvori{te B4 1994 Izvori{te B5 1995 Izvori{te B6 1995 Izvori{te B7 1999 Izvori{te TRG 1994 Disp. koji se nalazi na dubini od 80 – 130m. 2005 ma razvoja centralni kompleks snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5. a potro{a~i ~ine tzv.0 75.1.Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola Izvor: J.2. Ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". Objekti sistema vodosnabdevanja Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz »osnovnog vodonosnog kompleksa« kvartarnih sedimenata.2. Sem institucionalne distributivne mre`e u gradu Slika 3.2).0 84. A FR 1997 Disp.0 l/s .0 80. "mikrovodnu zajednicu".0 Radi 130 323 15.0 Radi 83 323 12.0m (max.0 U toku 2004.1.1).0 Radi 104 323 15. Pogled na vodozahvat Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola 30 LEAP BA^KA TOPOLA . 3.0 90. tako da se redovito vr{i njihova regeneracija (Tabela 3.0 64. Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.0 Radi 86 323 12. Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem stanovnika naselja sistemima bu{enih bunara.

). kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada. kom. 2005. ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr. srednjoro~an razvoj i hitne intervencije.500 m3/dan. Evidentirani problemi u centralnom sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e. »Komgrad«. koji se sastoje od procurivanja cevi i ~vornih mesta i nelegalnih priklju~aka. Kod ovog dela mre`e problemi se sastoje u upravljanju.500 110 3.P.800 m3/dan. Bez postrojenja za kondicioniranje voda.600 2. mre`e Broj zatvara~a na mre`i Broj hidranata Broj priklju~aka Broj vodomera Broj kvarova na mre`i Broj kvarova po 1 km Jedinica mere km kom. nedovoljni pre~nici cevovoda (f 63 mm). 2002. nemogu}e je u Slika 3./km potro{nja iznosi oko 156 l/stan. koji je isporu~ilac vode za pi}e. 2004 30./dan (Slika 3.2 .Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i Izvor: J. kom. Dugoro~an razvoj.25 160 3.000 m3/dan. Vodovodna mre`a Ba~ke Topole Izvor: Zavod za vodoprivredu. kom. a procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od 45% na osnovu iskustva za vodovode u okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%) i Srbiji. Ba~ka Topola. a minimalna oko 1. nepostojanje rezervoara za dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi). S obzirom na neizgra|enost nekih klju~nih objekata vodovodnog sistema Ba~ke Topole. Vodosnabdevanje i kanalisanje. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje. Subotica. »Komgrad«.3. nepostojanje postrojenja za pripremu vode za pi}e.postoji »velika« du`ina neadekvatne mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vodom putem »mikrovodnih zajedniGodina Du`ina javne vod. odr`avanju. imovinskim odnosima. prose~na isporu~ena koli~ina vode iznosi oko 2. maksimalna dnevna oko 4.0 Tabela 3. Prema podacima J. LEAP BA^KA TOPOLA 31 . kom.3. ca«. kom. Na godi{njem nivou Poseban problem predstavljaju gubici u vodovodu. P.

2 st. do mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada mgFe/l stanovnika (Stara Moravica . opremani bunarskim pumpama i hidroforima.).7 % ukupnog stanovni{tva op{tine.2.002 2.Mesne zajednice. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a.3 . Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom. prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i.Parametar Rezultat Jedinica mere Boja Miris Mutno}a pH Utro{ak KMNO4 Ostatak isparenja Elektri~na provodljivost Rastvoreni kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati Gvo`|e (ukupno) 5 Bez 0. S/cm nika ili 57.35 mg/l (MDK 0.60 manje od 0. Ovi potro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni sistem u naselju Stara Moravica.).8 365 579 15. Slika 3. biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod . Prema popisu 2002. Internet stranica 32 LEAP BA^KA TOPOLA . od kojih se svaki sastoji od bu{enog bunara.). preko razvodne vodovodne mre`e. gl.99 7.04. % saturac Broj stanovnika u nasemgNH3/l ljima je razli~it .vodozahvat /mre`a/ Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e. nisu bili dostupni. 1 Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3. ovim uslovima obezbediti redovnu i kvalitetnu isporuku vode za pi}e. prema programu radova opisanom u prethodnom delu ovog izve{taja. To bi moglo da se ostvari jednim delom ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode. Zavod za za{titu zdravlja Subotica.35 3. Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od 1. bunarske pumpe.2005.94 st.5.2.3.Ispitivanje kvaliteta vode na mestu . god. Sada{nje snabdevanje vodom naselja Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 2 Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Vojvodine.1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0. Tako }e na primeru ove mesne zajednice. Prema statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK).699 st. u mg/l ovim naseljima `ivelo je mg/l ukupno 22. Po naseljima su bu{eni bunari. Rezultati jednog karakteristi~nog. a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u rasponu od oko 16%2. Me|utim.1 8. za mesnu zajednicu Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka dokumentacija o postoje}em stanju vodosnabdevanja i planovima za rekonstrukciju vodovoda Baj{a. hidrofora i distribucione mre`e. Snabdevanje vodom u naseljima re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika. Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se parametri kvaliteta vode svesti na Pravilnikom1 propisane vrednosti.u budu}nosti. a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine.27 0.96 1. ili manje od 100 mgNO2/l (Bogaro{ . 11. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim St Pt/Co zajednicama Na teritoriji op{tine Ba~NTU ka Topola postoje 23 .4.3 mg/l).074 stanovmik.58 6.1 mg/l (MDK 0.od samgCl/l mo nekoliko (Obornja~a . U prethod- Tabela 3.

6. mezof.) . ku}a ul. mutno}a.2005 . pove}. Ba~ka Topola Ev.01. mutno}a. bakter. konc.10.2004. pov. gvo`|a pove}. god.7 uzoraka.slavina EKO ~esma . 27. P/05048 25. Krajnja 1 porod. amonijaka. uzorka P/02966 Datum 15.6. Kratka 1 . P/00412 Ne odgovara aerob. pov.2004.9. pov.slavina EKO ~esma . ku}a ul. i 2005. streptokoke. EKO ~esma .porod. br.2004. mutno}a.6. ku}a Mikrovodn i sistem (5) Kratka Mi{ljenje Ne odgovara Ne odgovara Ne odgovara Nalaz prisustvo boje. mezof.2004 . amonijaka.slavina (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola Ne odgovara Ne odgovara Odgovara P/04625 27. bakterije. gvo`|a aerob. pov. konc. Bunar u Baj{i Izvor: Kancelarija LEAP-a. amonijaka. LEAP BA^KA TOPOLA 33 . konc.4.4 . konc.Slika 3. 2004. bakterije. Lokacija ul. (8) Zaba{ta P/02968 15.2004. (13) Poljska P/02979 15. gvo`|a.2004.6.Ispitivanje vode za pi}e Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica. pov. Zaba{ta 35 porod. konc. ve}i broj aerobnih mezofilnih bakterija neodgovaraju}a pH vrednost P/02967 15. kolif..Mesna zajednica Baj{a .slavina EKO ~esma . pov. pove}. konc. neodgovaraju}a pH vrednost Tabela 3.

na slavinama. 3. kao {to je to ve} u~injeno u nekim od zemalja u okru`enju.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{}enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{}enja vodnih resursa.: tu{iranje umesto kupanja. prisustvo boje i neodgovaraju}e pH vrednosti. o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vode. godini.2.).dan u Beogradu u 2003. samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e. termostati i sl. instalacija novih i osetljivih vodomera. Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro. popravka cevi i armatura koji cure. kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (npr. Postepeno uvo|enje ekonomske cene vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost javnih komunalnih preduze}a i tako moglo Prose~na specifi~na potro{nja vode za pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i iznosi. sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr. dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za pi}e veoma visoka (npr. To se posebno odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom. redovna naplata utro{ene vode. Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom naselja i industrije treba da bude iz Osnovnog vodonosnog kompleksa Vojvodine. Razlozi i mogu}nosti za smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za pi}e.3. Re{enje ovog problema je u adekvatnom ulaganju u ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode. priklju~enosti na vodovodne sisteme i norme potro{nje za projektovani period do 2021. iznose 15.nom tridesetogodi{njem periodu. potro{nja vode u Nema~koj je oko 125 l/st. Prema VOS-u ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom odre|ene na osnovu broja stanovnika.3. 3.) Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u drugim evropskim zemljama.dan. ku}ni aparati koji {tede vodu. Ma|arskoj 2 evra. prema podacima iz GUP-a Beograda 2021. postoje}i bunari i oprema u njima su dotrajali. pove}ane mutno}e. aluvijalne izdani izme|u Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava). Tako|e. Kod ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih. smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu.9 x106m3/g.1. zaustavljanje tu{a. zatvaranje slavine za vreme pranja i sl.). oko 170 l/st. uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a. Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e./dan.g. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3. Primera radi. Francuskoj 3 evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom metru vode. U op{tinama sa manje od 25.000 sta- 34 LEAP BA^KA TOPOLA . koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima Osnovni problemi snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno su proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. pribor koji {tedi vodu (ograni~enje mlaza. a vodom ni`eg kvaliteta iz vodotoka. Na temelju iskustava unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji. novnika potro{nja vode je ispod proseka. dotrajala je i distributivna mre`a mikrovodnih sistema. od ~ega na visokokvalitetne vode otpada 13.5 x106 m3/g.: 233 l/st. ispiranje pod pritiskom.

koju je tokom 1997. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti uslove propisane Direktivom. neophodan je preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. neadekvatan materijal cevi u distribucionoj mre`i: A-C. Pravilnikom se pred- 3. Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Direktiva) su skupi i zahtevni. Radi toga predlo`eno je. koje je izradilo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine (u vreme izrade dokumenta: Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene su kategorije i osnovne grupe indika- LEAP BA^KA TOPOLA 35 . Sem toga. U tom kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e kao i osnovni sanitarni i higijenski uslovi `ivota smatraju se jednim od osnovnih ljudskih prava. ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u celini. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode usvojeni po na{im standardima nisu uskla|eni i prema{uju dopu{tene vrednosti prema Direktivi o vodi za pi}e. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim standardima definisanim u Direktivi o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). pobolj{anje monitoringa i prihvatanje prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz Direktive. gvo`|e i nitrate. treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna dezinfekcija. pocinkovne ili plasti~ne cevi. Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode za pi}e sa standardima i uslovima DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra). ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e vi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od slu~aja do slu~aja. U dokumentu »Procena o `ivotnoj sredini Evrope«. SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU.3. za smanjenje siroma{tva i gladi. ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na postrojenjima. i 1998. PROCENA PRO[LOG. Pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. olovni cevovodi u doma}instvima). To me|utim mora da bude bazirano na tehni~ko-ekonomskoj studiji. 3.3. zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim evropskim zemljama. {to nije slu~aj. a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na ljudsko zdravlje. Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja. Nacrt Pravilnika treba da predstavlja prvi korak u tom smeru.da re{i najakutnije probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju novih sistema) u relativno kratkom vremenskom periodu. To se odnosi na: arsen.4. O~ekivani rezultat bio bi smanjenje stepena zaga|enosti `ivotne sredine. olovo. godine pripremila Evropska agencija za `ivotnu sredinu. jer zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine.

U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve dok se ne dostigne zadovoljavaju}i kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj mre`i. U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve ve}i pritisak na vodne resurse i sve ve}a potencijalna zaga|enja s jedne strane.6 daje se pregled 36 LEAP BA^KA TOPOLA . Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu. Dugoro~ni program se izvr{ava kroz tri srednjoro~na programa razvoja i to od: 2003-2007. izgradilo bi se postrojenje za pripremu vode za pi}e. ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane. Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po ljudsko zdravlje i zbog toga posebno treba voditi ra~una o tzv. Me|utim.5 . dovodi do delimi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. ZAKLJU^CI Na osnovu sagledavanja postoje}eg stanja. veoma nepovoljno i da ne mo`e udovoljiti potrebama grada i stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. ~iji je prvi srednjoro~ni program ve} u toku. Ovo »povla~enje« podzemnih voda u dublje slojeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski svet. rizi~nim grupama: deci. trudnicama.5. Istovremeno zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od 6. Vode Kvantitet voda Kvalitet voda Reke i jezera Povr{inske vode Ribarstvo ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda.tora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija. pa time i na `ivotnu sredinu u celini. na nivou grada postoji strategija dugoro~nog razvoja definisana kroz usvojen Dugoro~ni program razvoja vodosnabdevanja naselja Ba~ka Topola. ~esto uz »raubovanje« bunara. Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta Tabela 3. U Tabeli 3. mo`e se zaklju~iti da je stanje komunalne infrastrukture . koji mogu da uti~u na ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. 2008-2012 i 2013-2017 godine. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne sredine i Proceni uticaja na `ivotnu sredinu predstavljaju prvi korak u bo- 3. Osnovni ciljevi Dugoro~nog programa razvoja grada su institucionalno snabdevanja vodom za pi}e 90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100 % privrednih objekata sme{tenih unutar grada. U prvom srednjoro~nom periodu. Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda BPK5 u vodotocima.900 m. rezervoar i crpna stanica sa svom prate}om opremom i neophodnim instalacijama. koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja.5.vodosnabdevanja.Indikatori odr`ivog razvoja Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda. dojiljama i starijim bolesnim osobama. Za kategorije vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 3.

a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. Dugoro~an razvoj. Postrojenja za kondicioniranje vode). 2002. U Evropi i svetu postoji razvijena svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne potro{nje vode neophodna. Ba~ka Topola.Dugoro~ni program razvoja . izgra|ena ~esma u naselju Panonija. To se mo`e posti}i raznim merama stimulisanja {tednje vode. centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vodovoda u naseljima.000 m3 230 l/s 120 l/s 30. Za objekte koji se planiraju ili su u 200 150 5. 2005. Vodosnabdevanje u ostalim naseljima na teritoriji op{tine predstavlja poseban problem i op{te stanje je nepovoljno kako po kvantitetu tako i po kvalitetu vode za pi}e.koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom. Radovi Bunarski vodozahvati Ure|aj za kondicioniranje Rezervoar Crpna stanica Ostale namene Distribuciona mre`a Istra`ivanje i razvoj Koli~ina / kapacitet 20 komada 120 l/s 3. dugoro~no re{enje problema vodosnabdevanja ve}ih naseljenih mesta trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na institucionalni.000 2. P. U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e sa Evropskom direktivom o vodi za pi}e.000 100 20.du`ina cevovoda po pre~nicima Izvor: J.7 .prvenstveno smanjenja gubitaka u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka. Neophodno je da se sprovode mere racionalizacije .6 .500 Tabela 3. Prioritetne aktivnosti predlo`ene akcionim planom za naredne 4 godine za oblast Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su slede}e: ¤ formiranje centralnog sistema vodosnabdevanja izgradnjom klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu - LEAP BA^KA TOPOLA 37 . Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice. »Komgrad«.pregled radova i mera Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje. uskla|enog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e. trebalo bi unapred voditi ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u tehnolo{ki proces pripreme vode za pi}e. opremljenih za fazi izrade tehni~ke dokumentacije (kao {to su npr. uz istovremeno postepeno uvo|enje ekonomske cene vode.7). kao {to je na pr. To }e biti ostvareno dono{enjem novog. Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu. Me|utim. Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih. Subotica. Pre~nici cevovoda (mm) 300 Du`ina (m) 1.000 63 Ukupno 30.500 Tabela 3.Dugoro~ni program razvoja .000 250 2.500 m 3% uredno i kvalitetno vodosnabdevanje me{tana. Kao jedna od mogu}nosti mo`e da bude izgradnja javnih (EKO) ~esmi. Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja. sekundarnih i tercijarnih cevovoda (Tabela 3.

rezervoara. Francuskoj oko 3 evra. ¤ postepeno uvo|enje ekonomske cene vode . ¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i izgradnja nove distributivne mre`e prema definisanoj i usvojenoj srednjoro~noj strategiji. Ma|arskoj oko 2 evra.postrojenja za kondicioniranje vode. ¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{enjem novih i regeneracijom postoje}ih atrofiranih bunara u skladu sa usvojenom srednjoro~nom strategijom. ¤ formiranje mesnih vodovoda ili povezivanje sa centralnim vodovodnim sistemom za ve}a naselja. ¤ racionalizacija potro{nje u doma}instvima i privredi putem kampanje edukacije i informisanosti stanovni{tva o neophodnosti smanjenja neracionalne potro{nje vode. ¤ postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i i isklju~ivanje nelegalnih priklju~aka i njihovo svo|enje na prihvatljiv procenat od oko 20%.trenutna cena vode u Hrvatskoj iznosi oko 1 evro. a u Nema~koj oko 5 evra po kubnom metru vode. 38 LEAP BA^KA TOPOLA . crpnih stanica. ostalih prate}ih objekata i infrastrukture. ¤ izgradnja javnih ~esmi za manja naseljena mesta.

Teorijski pristup analize upravljanja otpadnim vodama op{tine Be~ej bazira se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast upravljanja otpadnim vodama.4. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj Topoli je do danas izgra|eno oko 12 km kanalizacione mre`e za sakupljanje upotrebljenih voda. a iste upu{taju evakuisanu upotrebljenu vodu tako|e u reku Krivaju. propisima op{tine Ba~ka Topola koje defini{u upravljanje otpadnim vodama na lokalnom nivou i Okvirnoj direktivi o vodama 2000/60/EC.ekonomska re{enja upravljanja evakuacijom otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke Topole i naseljenih mesta Stara Moravica.1 prikazana je struktura kanalizacione mre`e Ba~ke Topole izgra|ene do 2001.1. Fond raspolo`ive dokumentacije koja analizira i predla`e tehno . Naseljeno mesto Ba~ka Topola Sistemi kolektovanja upotrebljenih i atmosferskih voda koja se generi{u na urbanom podru~ju Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi. osnovnom zakonskom instrumentu Evropske Unije (EU) u oblasti upravljanja vodnim resursom. Od dve crpne stanice koje su predvi|ene izra|enom projektnom dokumentaci- LEAP BA^KA TOPOLA 39 . otvorenim kanalima i na taj na~in odvodi do reke Krivaje. Sadr`aj ovih septi~kih jama se prazni cisternama. Preostala naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola nisu pokretala proces izrade projektne dokumentacije koja bi definisala problematiku upravljanja otpadnim vodama. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola bazirana je na analizi prikupljne raspolo`ive relevantne dokumentacije dostavljene od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a JP „Komgrad“ Ba~ka Topola i drugih organizacija ~iji je zakonski delokrug rada usmeren ka upravljanju otpadnim vodama. 4. Problem koji se i pored prisutne dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na permanentnom pra}enju kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda industrijskih pogona skoncentrisanih u radnim zonama Ba~ke Topole. ve} name}e potrebu izgradnje crpnih stanica. PRIKAZ STANJA 4. Atmosferska voda sa urbanog podu~ja Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacionim sistemom za atmosferske vode. Panonija i Krivaja je obiman. godine.1. U Tabeli 4. Na delu urbanog podru~ja Ba~ke Topole koji nije pokriven kanalizacionom mre`om. Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje upotrebljenih voda. za upotrebljene vode prisutna je evakuacija upotrebljenih voda putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. od 55 km kanalizacione mre`e predvi|ene Idejnim projektom re{enja kanalizacije upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz 1976. Sakupljena upotrebljena voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im kanalizacionim sistemom za upotrebljene vode bez ikakvog tretmana ispu{ta u reku Krivaju.1. godine.

200 250 300 400 500 Ukupno Du`ina (m) 6 678 1005 2473 193 1806 12 155 Tabela 4. 2. 4. do danas je izgra|ena jedna crpna stanica (Slika 4. Pretpostavlja se da su koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om mre`om za atomosferske vode vi{estruko manje od koli~ina koje bi trebalo njom evakuisati. Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. god.). To je. ~a|i i pra{ine.1 . Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. stanje 2001. azotnog oksida. u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god upotrebljenih voda. 3. Ispu{tanje sakupljene atmosferske vode vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju (Slika 4. Na osnovu podataka dobijenih od stru~nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka Topola. god bra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni. u dosada{njem periodu Slika 4.1. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za atmosferske vode u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno samo oko 2.). podatak koji je posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infra- 40 LEAP BA^KA TOPOLA .Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001.5 km mre`e. mineralnih ulja. 2002. jom. Zavod za vodoprivredu Subotica.u prvom oticanju atmosferskih voda mogu se o~ekivati zna~ajne koncentracije polutanata i to: olova. Podaci o kvalitetu prikupljene atmosferske vode ne postoje.2.Pre~nik (mm) 1. g. sumpornog oksida. 5. a u Ba~koj Topoli je i nere{eno pitanje daljinskog grejanja. U okviru kanalizacionog sistema za upotrebljene vode naseljenog mesta Ba~ka Topola.1. Po{to se radi o urbanom podru~ju sa razvijenom sao- nisu vr{ena sistematska merenja kvantiteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda. Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama sakupljenih upotrebljenih voda u kanalizacionoj mre`i. me|utim.

Svakako.2 Industrijske zone Ba~ke Topole ne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli. strukturom. optere}enje otpadnih voda varira i tokom dana. generalno dele se po svom sastavu u dve grupe: Prvu grupu ~ine otpadne vode koje karakteri{u prisutne organske materije. Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona.2. Otpad- LEAP BA^KA TOPOLA 41 . masti. Prema tome. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e prehrambena industrija. 4.2 predstavljeni su rezultati jedne analize kvaliteta sakupljene otpadne vode uzorkovane 07. belan~evine. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode. ugljeni hidrati. a tako|e i generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja. Izgradnjom kanalizacionog sistema za sakupljenje upotrebljenih voda u du`ini od 12.5 km stvoreni su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta istih. god.2004. godine. na ispustu iz kanalizacione mre`e upotrebljene vode u reku Krivaju. koncentraciju tih suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e „INOMAG-18 oktobar“. atmosferske vode. stanje 2001.12. Industrijski pogoni ju`ne i severne radne zone Ba~ke Topole produkuju zna~ajne koli~ine otpadnih voda i predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca koji direkno uti~e na stanje `ivotne sredine op{tine Ba~ka Topola. u kanalizacionoj mre`i se mogu javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda potopljenog dela kanalizacionog sistema. Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide kiseline i jone te{kih metala. U prethodnih 20 godina nisu vr{ena sistematska merenja kvaliteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda. visoke vrednosti BPK5. U nastavku u Tabeli 4.1.Slika 4.

Studija je dala i industrijskih pogona lociranih u radpredloge za predtretman otpadnih nim zonama Ba~ke Topole nije vr{evoda industrijskih pogona sa dugono. 10. Natrijum 19.4 dat je prikaz rezultata analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode metaloprera|iva~kih pogona Ba~ke Topole 1976. 3. Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda . Nitratni azot 15. 5.11. Predsnost za vo|enje tehnolo{kog procesa metna studija imala je za cilj prikupre~i{}avanja otpadnih voda.90 1851 3. 6. Ukupni azot po 16.2004.3 su prikazani rezultati analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. godine.052 kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta.2 . Etarski ekstrakt 21. U tabeli 4.Parametar 1.Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo. Temperatura vazduha Temperatura vode Boja vode Miris Vidljive materije Talo`ne materije pH vrednost HPK BPK5 Jedinica 0C 0C 30. Suspen. pljanje podataka o kvalitetu i kvantiNaknadno ispitivanje kvantiteta i tetu otpadnih voda industrijskih pokvaliteta otpadnih voda navedenih gona u Ba~koj Topoli. Suvi ostatak na 1050C 12. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona „INOMAG“-a. u Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadslu~aju priklju~enja interne kanalizanih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanalipogoni radnih zona inicirala je op{tizacionu mre`u predstavljala bi opana Ba~ka Topola 1976. cijanide. 8. jone te{kih Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola metala. 5.7 siva na kanalizaciju trunje ml/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0C / 8. Fenolni indeks Rezultati predstavljeni u Tabeli 4.„INOMAG-18 oktotrebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne Krivaju materije.0 14. U tabeli 4. Sulfidi 20.5-6.5-15. Amonija~ni azot 14. Belan~evine 17. Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole 1976.03 90. 7. godine.na 600 mg/l 542 ju da otpadne vode Tabela 4.18 64. na 1050C 11.34 0. 9. ro~nim ciljem priklju~enja internih 42 LEAP BA^KA TOPOLA .mat. godine.12 382 2.5 7. Gubitak `ar. 2. @areni ostatak 13.27 310 280 154 1030 488 42.4 ukazu23.02 0. 4. Deterd`enti 22. Ukupni fosfor 18.

4 . Preostala naseljena mesta evakuaciju otpadnih voda vr{e jedino putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. Atmosferska kanalizacija u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola je izgra|ena jedino u vidu otvorenih zemljanih kanala.3.5 7.T0C "Topola" "Topiko"* Mlin 21 16 7.12 Ni mg/l 9. LEAP BA^KA TOPOLA 43 . godine Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o kvalitetu industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole je.5 Tabela 4.4 8 7. 1976 pH 8.4 Susp. Postoji i opasnost od vertikalnog transporta zaga|enja do ni`ih vodonosnih slojeva druge izdani.5 pH 7. god * 1976. INOMAG Okov Mlin Izvor: IGV Subotica. oktob.primarnim pre~i{}avanjem. Permanentna produkcija upotrebljenih voda i njihova evakuacija na napred opisan na~in izaziva zaga|enje podzemnih voda prve izdani i lokalno izdizanje nivoa podzemnih voda prve uzdani.3 7. da odstupaju od maksimalno dozvoljenih koncentracija po pojedinim pojedinih elemenatima od propisanih za otpadne vode koje se mogu upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole. Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre planiranog upu{tanja u kanalizacionu mre`u za upotrebljene vode Ba~ke Topole . Panonija i Krivaja. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu imaju Stara Moravica.5 data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e MZ Stare Moravice.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976.8 ES 389 120 16. U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“ Izvor: IGV Subotica.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976. 1976 T0C INOMAG 18. mg/l 819 264 Deter. MZ Stara Moravica sistematskim upravljanjem otpadnim vodama koje se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. resursa vode za pi}e.2 7. 4. mg/l 0. Naseljeno mesto Stara Moravica izgradila je i postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode.7 Cijanid mg/l 1. U tabeli 4.009 0. mg/l 51 85 168 HPK mg/l 111 278 129 BKP5 mg/l 80 248 121 Zn mg/l 114 Cu mg/l 5. Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u du`ini od oko 7 km.7 10.09 Qm3 / dan. ek.3 . mg/l 1015 556 168 HP Kmg/l 2464 1000 129 BKP5 mg/l 940 634 121 Etar. Izgra|ena je prva faza kanalizacionog sistema za upotrebljene vode.4 Susp.1. 1336 624 ES 47275 10150 Tabela 4.

2. 2002. prikazan je u Tabeli 4. MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja evakuacijom upotrebljene vode izgardila kanalizacioni sistem u du`ini od 12 km. Zavod za vodoprivredu Subotica. ¤ Naknadnog talo`nika. glavnom kolektoru u ju`nom delu naseljenog mesta Stara Moravica. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala. Kanalizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi pre~nika 300 mm.2. 5. god. 200 250 300 400 Ukupno Du`ina (m) 2960 112 2420 1850 7342 di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Krivaju. ¤ Aeracionog bazena. izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda. ¤ Silosa za vi{ak mulja. 3. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione mre`e otpadnih voda.Pre~nik (mm) 1. potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice.5 . 4.6. ¤ Objekta podu`nog peskolova. Radi prijema eventualno dodatnih koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole. ¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja. na desnoj obali reke Krivaje.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e Stare Moravice Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica Na kanalizacionoj mre`i za upotrebljene vode. 3. 500 400 300 250 200 Ukupno 1000 3000 3000 3000 15000 25000 Tabela 4. 2. 4.6 . Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Stara Moravica. Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih kanala.Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Pre~nik (mm) Du`ina (m) Tabela 4. Uslo`njavanju situacije viskog nivoa podzemnih voda prve izdani u isto LEAP BA^KA TOPOLA . Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda i sakupljene upotrebljene vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvo44 1. ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda prve izdani. sastoji se upojnih kanala. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda i putem kanalizacione mre`e za upotrebljene vode. ¤ Polja za su{enje mulja i ¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje. kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e u zavisnosti od potrebnog pre~nika. 4. Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Stara Moravica sastoji se od: ¤ Mehani~ke re{etke. TENDENCIJE RAZVOJA Plan dalje izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode Ba~ke Topole.

Predlo`ene varijante tretmana su : ¤ I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem ¤ II varijanta postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene vode [ema 4. za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih uslova upravljanja. potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih upotrebljenih voda ukloniti toksi~ne i opasne materije. Nesporan negativan uticaj upu{tanja upotrebljenih i industrijskih voda bez ikakvog tretmana u reku Krivaju. mo`e se sanirati jedino izgradnjom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda (PPOV). 3.a Ba~ka Topola.7 . Instituta za Gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici. Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih upotrebljenih voda u kanalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke Topole je primarno pre~i{}avanje istih.7 dat je prikaz planiranih raPre~nik (mm) 1. u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja otpadne vode na budu}em PPOV. 2002 dova na pro{irenju kanalizacione mre`e za atmosferske vode. godine predlo`ena su dva re{enja. Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola.1. 2. Zavod za vodoprivredu Subotica. U Tabeli 4.u. Naime. 1977. Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema. Pre~i{}avanje sakupljenih upotrebljenih voda mo`e se re{avati zajedni~ki za nekoliko naselja. prikazana je jedna od predlo`enih varijanti PPOV. [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola. korisne valorizacije produkata pre~i{}avanja. Varijanta I LEAP BA^KA TOPOLA 45 . 600 500 400 300 Ukupno U [emi 4. 4. za{tite primenjenih konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e. Tako da tendencija razvoja upravljanja evakuacijom upotrebljenih voda industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole treba da bude usmerena ka uspostavljanju primarnog pre~i{}avanja upotrebljenih voda svih pogona. Konceptualno sva naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola treba da izgrade sisteme za sakupljanje i tretman upotrebljenih voda. Du`ina (m) 500 1000 2000 2000 5500 Tabela 4.1. objekata i opreme PPOV-a). saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje.vreme doprinose i otpadne vode koje se evakui{u putem upojnih bunara.Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke Topole Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje.

4.7 392 369 185 1142 627 0.4 8. na 1050C Suvi ostatak na 1050C @areni ostatak 6000C Ukupni azot po Ukupni fosfor Kiseonik Gubitak `ar.3 209 316 B 14. 5.9 . 3. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Tople A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole.11 2.11 0.19 0. pri ~emu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole. godine putem slede}eg novinskog ~lanaka: ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E Voda bez `ivota Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na- 46 LEAP BA^KA TOPOLA .1976 A 5. 11. 8. uslovljen uobi~ajnom praksom evakuacije sakupljenih upotrebljenih voda bez ikakvog tretmana u navedeni recipijent.22 A 0.0 46 19 45. na {ta je javnost reagovala u prole}e 2003. 10.4.05 24 23 103 814 545 0. Rezultat takvog na~ina evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema nizvodno od Ba~ke Topole.32 Tabela 4.02.8 736 527 0.10 1.na 600 0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jed.1976 B 13. 7. Me|utim evidentan je izrazito negativan pritisak na kvalitet vode reke Krivaje.0 7. Parametar 1.02. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Analiza uticaja upotrebljenih voda na `ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola mo`e se sagledati kroz: ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet povr{inskih voda i ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda. Detaljna procena uticaja na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet vode recipijenata na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom na neadekvatan i nesistemati~an monitoring kvaliteta vode recipijenata reke Krivaje i neadekvatnog monitoringa kvaliteta sakupljenih upotrebljenih voda.0 7.5 930 614 0. Temperatura vode pH vrednost HPK BPK5 Suspen.32 0. Treba nazna~iti da se industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju. IGV Subotica.3. str 69. 2. Kada govorimo o proceni dana{njih. U Tabeli 4. mo`e se konstatovati dnevna evakuacija od 7200 m3 upotrebljenih voda. B . dnevnih koli~ina upotrebljene vode 05.8 518 264 98. godine.9 prikazani su rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. 6.7 269 515 11.Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976.mat.084 0. godine .Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole Izvor: Studija o otpadnim vodama. Nepobitan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{ 1976. 9. 0C do danas praksa evakuacije upotrebljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke Topole nije promenila i da navedeno ispitivanje iz tog razloga poseduje visok stepen validnosti.0 8. 1976.

usporena izgradnja kanalizaciong sistema dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog sistema otpadnih voda. Od tada do danas. Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja . 4. “ Izvor: M. po re~ima Baj{ana. DNEVNIK. Talas zaga|enja. maj 2003 Detaljnu procenu uticaja prisutne prakse evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda prve izdani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}e utvrditi.Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti. koji. na koju su priklju~ena i tri kolektiva.. O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola. „Topiko” i „@ibel”.da se pomo}u crpke naprave talo`nici. Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina. ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Pevec. a jedan od prioritetnih zadataka Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku. gde je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije.. neprozirna i bez `ivota. nemaju pre~ista~e.4. kako bi se zaga|enje bar smanjilo. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom. Stevan Preradovi}.. Procena je da se ista koli~ina upotrebljenih voda na isti na~in ekalui{e u podzemlje sa teritorije preostalih naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. Voda u reci je i dalje crna. ve} samo lagune. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD „Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode.kon mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. . koji je. s obzirom na nepostojanje adekvatanog monitoringa. Industrija mesa „Topola”. Nepotpuna pokrivenost kanalizacionom mre`om celokupnog gra|evinskog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je {to se oko 600 000 m3 upotrebljenih voda u toku godine evakui{e putem vodopropusnih jama i upojnih bunara u podzemlje. aprila. Trapari}. Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere. kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna po zdravlje. sem identifikacije zaga|iva~a. samo 2. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja otpadne vode na `ivotnu sredinu. jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~. Opisana praksa ima direkno degradiraju}i uticaj na kvalitet podzemne vode prve izdani i predstavlja potencijalnu opasnost za ni`e vodonosne slojeve koji predstavljaju resurs vode za pi}e.ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i..5 km kanalizacionog sistema atmosferskih otpadnih voda i nema izgra|eno po- LEAP BA^KA TOPOLA 47 . uni{tio biljni i `ivotinjski svet. kao {to je analiza vode. Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en . Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi. Me|utim. ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha. stigao je jo{ 19.. Posebno pitanje koje se u isto vreme ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. gotovo ni{ta se nije promenilo.

¤ Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e za upotrebljene vode radi smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojnih bunara Ba~ke Topole. je izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje. ¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i ¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda. 48 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta. a u jednom od njih.strojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. pobolj{anja standarda `ivota ljudi. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. ¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV. ¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za upotrebljene vode i Priklju~enje internih kanalizacionih sistema industrijskih pogona na magistralni kolektor za upotrebljene vode „Istok“ kanalizacionog sistema Ba~ke Topole. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja evakuacijom upotrebljenih i atmosferskih voda na teritoriji urbanog podru~ija Ba~ke Topole su: ¤ Izgradnja magistralnog kolektora „Istok“ po~ev od Va{ari{ta. ¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja. Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu. industrijske zone do dela naselja izme|u puteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine sakupljanja komunalnih otpadnih voda Ba~ke Topole). ¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih recipijenata. Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje. Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme za upotrebljene vode. Takvo stanje izgra|enosti ovih infrastrukturnih objekata ni izbliza ne udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa uslova `ivota stanovni{tva op{tine Ba~ka Topola.a za naseljeno mesto Panonija. Stara Moravica. nakon njegove izgradnje. neophodno je u narednom periodu na teritoriji 19 naseljenih mesta pristupiti slede}im: ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi projektne dokumentacije. kao recipijenata industrijske upotrebljene vode pogona radnih zona Ba~ke Topole. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja industrijskim upotrebljenim vodama su: ¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za prisutne konkretne industrijske procese. konceptualno sva naselja bi trebala da imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju upotrebljenih voda. za{tite `ivotne sredine. Problem evakuacije upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on se danas re{ava individualno putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. u narednom periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticaj na `ivotnu sredinu. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva.

1. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja. tip i zapreminu kontejnera kao i njihov raspored). nafte i naftnih derivata).». ekonomski razvoj i dalji prosperitet zajednice. upravljanje otpadom je tretirano kroz niz dokumenata..1. ¤ Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla (stajska |ubriva) i identifikovan je otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad. JP «Komgrad»: 5. do kona~nog odlaganja. 2004g.2. LEAP se izra|uje na osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog ekolo{kog akcionog plana. LEAP BA^KA TOPOLA 49 . UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. pokrajine i lokalne samouprave. klani~ni otpad. kvalitet `ivotne sredine. List» op{tine Ba~ka Topola. druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i u postupku propisanom op{tinskom Odlukom. mogu obavljati javno komunalno preduze}e. kao prvog dokumenta koji se bavi stanjem `ivotne sredine. otpaci ulja. Regionalni centar za za{titu `ivotne sredine za Centralnu i Isto~nu Evropu. U op{tini Ba~ka Topola. UVOD Za{tita `ivotne sredine je neophodan element odr`ivog razvoja dru{tvene zajednice.5. transporta. u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog plana (LEAP). ali bez konkretnih predloga o metodologiji i posebno o lokacijama za odlaganje i postrojenjima za tretman. Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota stanovni{tva . Odluka defini{e da: ¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje ~isto}e u gradu i naseljima op{tine. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske delatnosti.2. izdvajanja korisnih komponenti. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM 5. kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju. Najva`niji od tih dokumenata su: ¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola ) ¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl. br 5/97) Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola je osnovni implementacioni dokument kojim se reguli{u pravila upravljanja otpadom u op{tini. ¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke (odre|uje broj. to je izgradnja integralnog upravljanja otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine. recikla`e. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike. a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti «Komgrad» vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. U op{tini Ba~ka Topola.javno zdravlje.. Upravljanje komunalnim otpadom na nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su u skladu sa ovla{}enjima koja donosi Skup{tina op{tine.

Mali Beograd. Kara|or|evo. Krivaja-986. Gornja Rogatica. transporta i postupanja sa otpadom.3. Mi}unovo. sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine. PRIKAZ STANJA 5. 5.590. Baj{a.3. godine. sortiranje i preradu sekundarnih sirovina. ¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni ).94. Novo Orahovo. Prema poslednjem popisu od 2002. Tomislavci. racionalizaciju lokacija za kona~no odlaganje i u tom cilju formiranje transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija. Sva naselja su povezana kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom.2. Pa~ir-2948. Bogaro{. Krivaja. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom Srednji Sala{. uvo|enje kompostiranja u seoskim i urbanim podru~jima. Sveti}evo-205. Pobeda-342. {to omogu}uje dobru komunikaciju sa Ba~kom Topolom kao centralnom odrednicom budu}eg sistema upravljanja komunalnim otpadom. Obornja~a. Gunaro{. Obornja~a–2. Srednji Sala{-172. Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom.2.¤ priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a. razdaljine izme|u naselja nisu velike (udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km). Kavilo. Zobnatica.1. sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja. Stara Moravica. Slika 5. ¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima za sme}e).2. Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja: Pa~ir.3. Sveti}evo. Ba~ki Sokolac. Zobnatica309. Pobeda. od toga u: ¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli – 16171 stanovnika ¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo-204. Panonija. organizovanje sistema prikupljanja. Mali Beograd–524. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola Uop{teno. Njego{evo. 50 LEAP BA^KA TOPOLA . osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje. Naime. Mi}unovo-516. 5. Panonija-798. Gornja Rogatica–477. ¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno). Stara Moravica-5699. razme{taj naselja u prostoru je ravnomeran. organizovanje separacije i sakupljanje reciklabilnih komponenti.1. Kavilo-233. Tomislavci-696. Ba~ki Sokolac-609. u op{tini Ba~ka Topola je naseljeno 38245 stanovnika. Baj{a-2568. kao i uklanjanje i kona~no re{avanje problema «divljih» smetli{ta. Gunaro{-1441. Bogaro{. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. Ba~ka Topola. sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih smetli{ta. Novo Orahovo-2029. Njego{evo-632. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola Administrativni centar op{tine je Grad Ba~ka Topola. Kara|or|evo. Bagremovo.

kao i uginula stoka iz doma}instava koji se baca na «divlja» smetli{ta. Iz klanica se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi i odla`e na gradsko smetli{te. Najve}i problem u op{tini se odnosi na otpad od klanja stoke u doma}instvima. nalazi se u naselju Baj{a na lokaciji «Vinogradi».grobnica stoke. Karakteristike upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola su: ¤ Sakupljanje otpada u prete`no netipiziranim posudama.2. Na slici 5. 5/97). Na~in postupanja sa komunalnim ~vrstim otpadom je baziran na Odluci o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. 5. kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem. list op{tine B. Upravljanjem otpadom u naseljima op{tine se bave mesne zajednice.2. kesama. ¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke dokumentacije o izgradnji sanitarne deponije niti o sanaciji gradskih i «divljih» smetli{ta. kafilerija.Na teritoriji ove op{tine zabele`en i registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata. vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. tj. Topola br. U ostalim naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta.3. Konfiskat iz klanica naj~e{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na dalji tretman. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. ¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom otpadu.3. ¤ Nedostatak separacije i recikla`e otpada. ¤ Postojanje velikog broja «divljih» smetli{ta. 5. a JP komu- U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je klani~na delatnost.3. te u skladu sa navedenim treba biti i posebno obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom. te je u Tabeli 5. je dat prikaz gradskih smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta (`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima i propisanim procedurama.1. Otpad iz klanica. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola nalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad". opasnom i medicinskom otpadu. ¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i lokalnim smetli{tima.3. Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije «@ibel». JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju druga pitanja od zna~aja za pru`anje i kori{}enje ovih komunalnih usluga. veterinarskih stanica i farmi Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta. Ova delatnost donosi problem klani~nog otpada. ¤ Transport otpada sme}arima i individualnim vozilima. kao i u mesnim zajednicama. LEAP BA^KA TOPOLA 51 . Jedina jama . ve} ga bacaju na «divlja» smetli{ta. Male privatne klanice ne dostavljaju otpad kafileriji. kako je definisano u upitnicima koji su popunjeni u JK »Komgrad».3. koja je u funkciji.3. konfiskata.1 dat pregled naselja op{tine Ba~ka Topola i procenjene prose~ne koli~ine generisanog otpada u naseljima.

Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja i odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3 dnevno) poti~e iz doma}instava, uklju~uju}i i otpad iz ustanova i preduze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera. JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i radnici), dok je na samom smetli{tu zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja 251 dan u godini. Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj Topoli, {to predstavlja oko 5.993 doma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora. Tako|e se prikuplja, transportuje i odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neo-

pasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu. Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3, oko 80 komada, koji su razme{teni na javnim povr{inama, u zonama visoke stambene gradnje i u okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3 (neuniformne posude). Kontejneri i posude za otpad su na javnim povr{inama postavljeni u skladu sa Programom za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. Sakupljeni otpad se odvozi na smetli{te koje se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u pravcu prema op{tini Kula.

52

LEAP BA^KA TOPOLA

Op{tina/Naselje Ba~ka Topola Stara Moravica Pa~ir Baj{a Krivaja Gornja Rogatica Panonija Srednji Sala{ Ba~ki Sokolac Mi}unovo-Ba~ka Topola Kara|or|evo Mali Beograd Zobnatica Ostala naselja Novo Orahovo Tomislavci Pobeda Kavilo Sveti}evo Njego{evo Gunaro{ Bogaro{ Bagremovo

Broj stanovnika

Prose~na dnevna koli~ina komunalnog otpada 10 m3/dan 2 t/dan 1.5 m3/dan 5 m3/dan 0.2 t/dan 1 t/dan 0.1 t/dan 0.25 t/dan 0.3 t/dan # 0.1 t/dan # 0.25 t #

Prose~na dnevna koli~ina industrijskog otpada 1.5 m3/dan -

6,000 2,980 2,568 984 500 1,000 200 600 18,000 510 520 70 2,150 680 1,000

633 2,000

# #

-

Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na raspolaganju vozni park koji se sastoji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara. Sortiran opasan otpad iz medicinskih ustanova se ~uva u posebnim kontejnerima u dvori{tu doma zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili pokrajinskom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada

na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987. godine). Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a koli~ina odlo`enog otpada je oko 150.000 m3. Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji kontrola pristupa deponiji. Otpad se na deponiju odla`e bez prethodno pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve} samo povremeno prekrivanje otpada inertnim materijalom. Za ure|enje smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT 105 i kompaktor BOMAG.

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,

LEAP BA^KA TOPOLA

53

Na deponiji su prisutni stalni po`ari, neprijatan miris i razvejavanje otpadaka (Slika 5.3.).

Slika 5.4. Smetli{te Bodrog

Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj Topoli

5.3.4.2. Primena recikla`e

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom i nema nikakvih drugih mera za{tite okoline. I dalje se povremeno i nekontrolisano vr{i odlaganje otpada, {to predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Individualni sakuplja~i vr{e selekciju reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan i nehigijenski na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada). Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje «divljih» smetli{ta na kojima stanovnici donose otpad samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne koristi kao gradsko odlagali{te. Po prestanku kori{}enja, smetli{te nije prekriveno i rekultivisano, tako da ga pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada. Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).

Imaju}i u vidu postulate savremenog upravljanja otpadom, kojim se daje preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredine Uprava za za{titu `ivotne sredine je 26. avgusta 2004. godine opredelilo sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja. Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-

54

LEAP BA^KA TOPOLA

stog otpada u naseljima nije merena i mo`e se samo proceniti, tako|e nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.). Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada se vr{i samostalno na nivou naselja, a obavlja se uglavnom traktorom sa prikolicom starim ili individualnim vozilima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na smetli{tima povr{ina od 1.3 ha. Smetli{ta nemaju nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom. Neka smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA

55

kesama. koji se obavlja na primitivan i nehigijenski na~in. preko sakupljanja. Iz dostavljenih podataka. ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama. tj. ili mesna zajednica sakuplja u odre|enom vremenskom periodu. odnosno grad Ba~ka Topola odla`u otpad. odnosno sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u gradu Ba~ka Topola.1. onda je to rad van svake kontrole i legaliteta. ¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva selekcija sekundarnih sirovina i ako se na|e po neki individualni sakuplja~. ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njenom segmentu.4. ¤ Izuzetak predstavlja problematika animalnog otpada u Ba~koj Topoli i Staroj Moravici. `ivotinjski otpad. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola. kao administrativnoj celini. Otpad se sakuplja u kontejnerima. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto su potpuno nerealni. kao i ugradnju niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. 5. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi. Netipiziranost posuda ote`ava i smanjuje frekvencu odno{enja otpada. gde se ovaj otpad prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na «@ibel». tretmana i kona~nog odlaganja. transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa komunalnim otpadom: ¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna koli~ina nastalog otpada. Na vi{e mesta. U op{tini se ne vr{i kompostiranje. ¤ U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila namenjenih za sakupljanje i odvoz vozila. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od njegovog nastanka. ¤ U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama. improvizovanim posudama.5. ¤ Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice. ali nisu pokrivena sva naselja u op{tini. primetno je nekontrolisano paljenje otpada. ¤ U op{tini ni u jednom naseljenom mestu ne postoji sanitarna deponija. transporta. odvajanja. gradu Ba~ka Topola i drugim naseljima. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola Analize postoje}eg stanja sakupljanja. ¤ Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja. vrstama i sastavu otpada koji se produkuje u pojedinim naseljima i odla`e na smetli{tima. a ~esto i onemogu}ava organizaciju sakupljanja sa postoje}im transportnim sredstvima. ¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje nije izvr{ena. stanovnici sami donose otpad. na neure|enim smetli{tima. konfiskate (samo delimi~ni podaci) i sl. po{to je re~eno da deo otpada odvozi 56 LEAP BA^KA TOPOLA . ali ne u dovoljnom obimu i dobrog kvaliteta. generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine.4. vidljivo je da se vr{i neka manja selekcija. postoji i ~itav niz «divljih» smetli{ta koja su stanovnici sami formirali i o kojima niko ne vodi nikakvu kontrolu. ¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad na minimizaciji otpada i na uvo|enju recikla`e. uklju~uju}i i medicinski otpad. tako da to komplikuje.

o ~emu govore i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem smanjenja otpada na izvoru nastajanja. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada. a o kojima niko ne vodi ra~una. sa tehni~ke. ¤ Mesne zajednice nemaju finansijska sredstva za elementarno upravljanje i odr`avanje lokalnih smetli{ta. kao ni raspored odno{enja. elektronska oprema se ne vr{e. koje se vi{e ne koristi. 5. kese. lonci. vre}e.4. burad.smetli{te. tj. kutije.JP «Komgrad». ¤ Shvatanje problematike i postoje}e znanje o savremenom upravljanju otpadom. te{ko je govoriti. oklopi od bojlera. organizacione ili institucionalne strane nije adekvatno problematici. tj. ¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i. Stanje vozila za sakupljanje je relativno lo{e. jer svako naselje brine o svom otpadu. u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za bavljenje recikla`om. ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere. 5. Ne postoje minimalne mere sanacije smetli{ta. ¤ U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-«deponija» ~itav niz «divljih» smetli{ta na koja stanovnici donose sami otpad. ¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz gradskog otpad kao {to su otpadna ulja. (kante. mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom. zatvoreno i nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na koju se «divlje» odla`e otpad. regulativne. potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. o op{tini kao celini. tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten „samosnala`enju“ onih koji su za to zadu`eni. pa i rasuti otpad). ¤ Evidentan je nerazvijen sistem selekcije. ¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem. Evidentan je nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za prikupljanje otpada.2. dok se ostali deo skladi{ti u kontejnerima u okviru dvori{ta Doma zdravlja. ¤ Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima upravljanja otpadom. To pokazuje da planiranje sakupljanja i transporta otpada nije dobro ura|eno. ¤ Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu: ¤ Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina. otpaci od bojenja. ¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka Topola svako naselje ima svoju «deponiju» . Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko upravljanje otpadom unutar op{tine koje }e se pre svega ogledati u: LEAP BA^KA TOPOLA 57 .5. Za ovo odlagali{te u cilju njegovog budu}eg kori{}enja. akumulatori. ali s obzirom da nije prekriveno za- vr{nom prekrivkom.

evidentna i u: ¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne sredine: vode. ¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te. ¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» smetli{ta u celoj op{tini. ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog otpada iz Ba~ke Topola i okolnih naselja. s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje povr{ina pod otpadom. Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima. ispod i oko deponije. 5. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. neselektiranje opasnog otpada iz komunalnog. koje se nalazi na dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada. regionalne sanitarne deponije na lokaciji u Kanji`i. Dugoro~no.6. s obzirom da nisu primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine. ¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog. ¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta. voda. ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine. glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra. U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka Topola. ¤ Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja. ¤ Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u okviru svoje delatnosti. ¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i recikla`e ambala`nog otpada. ugro`enost svih segmenata `ivotne sredine (vazduh.1. sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta otpada svojim sadr`ajima i delatno{}u 58 LEAP BA^KA TOPOLA . zemlji{te) je. Nekontrolisana smetli{ta i «divlja» smetli{ta predstavljaju svakodnevni. s obzirom da se od mera za{tite primenjuje jedino povremeno i retko prekrivanje otpada inertnim materijalom. ¤ Razno{enju otpada od strane `ivotinja. ¤ Nekontrolisanom izdvajanju gasova. Nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. pri ~emu mo`e do}i do degradacije i zaga|enja izvora vodotoka. vazduha i zemlji{ta. bilo u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom. realno je pretpostaviti da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom. Uticaj na `ivotnu sredinu Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola. prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove. medicinskog. veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva.¤ Izradi projekta sanacije postoje}e gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja. ¤ Pojavi dima usled paljenja otpada. U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola. ¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog sakupljanja otpada iz svih naselja op{tine i usmeravanju odlaganja na smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno da se koristi. napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati.6. ¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u gradu Ba~koj Topoli. ¤ [irenju neprijatnog mirisa. predstavlja tako|e svakodnevni rizik po stanovni{tvo. postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja.

LEAP BA^KA TOPOLA 59 . odnosno otpad se samo sakuplja.5. zatvarati i rekultivisati gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed- ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim otpadom. a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima. B. Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj inicijativi. transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. i «ukinuti» mesna smetli{ta. prvenstveno le`i u nepostojanju sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini.7. kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e). ¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odlagali{ta. {to se vidi iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP «Komgrad» u gradskoj sredini. ¤ Sanirati. Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i uspostavljanja sistema integralnog upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka: A. ¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva naselja u op{tini. Otpad je permanentan problem i bez pravilnog. odrediti prioriteti i plan aktivnosti na re{avanju. ¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu policiju. Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom unutar op{tine: ¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini kojim }e se sagledati sve potrebe u op{tini. Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. integralnog sagledavanja i re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta. ¤ Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja. ¤ Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju «Bodrog». ZAKLJU^NA RAZMATRANJA U op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki elementi iz ukupnog kompleksnog integralnog upravljanja otpadom. {to iziskuje velika finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti u okviru same mesne zajednice.

Krivaja i Zobnatica). kao i upornim i dugotrajnim odr`avanjem. smanjenju komunalne buke. ubla`avanju ekstremnih temperatura. kao i ostalih parkova .1. 2. 3.za{ti}enih prirodnih dobara na teritoriji op{tine (Panonija. Naro~ito treba imati u vidu da se zelenilo. smanjenju visokog nivoa podzemnih i kapilarnih voda. povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta. usporaIV 1. insekticidnom i baktericidnom dejstvu. nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata. Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih obuhvata. NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA. umiruju}em dejstvu na psihu ljudi i u omogu}avanju rekreacije. njihovim rasporedom i zastupljeno{}u. 60 LEAP BA^KA TOPOLA . odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju stanja `ivotne sredine na konkretnom podru~ju. Nere{en imovinsko .pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira oblast zelenila u op{tini. kao ~inilac `ivotne sredine. kao prostorni element. Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a. Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti.1 . ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli. Pobeda.1.Lista prioriteta i konkretnih problema Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola vanju brzine i udara vetrova. pobolj{anju mikroklime. ZELENE POVR[INE 6. kao i nedovoljna po{umljenost op{tine. Panonija i Pa~ir. kao veoma va`ne i aktivnosti koje se odnose na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u prioritetnim oblastima. Tabela 6. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. za{titnom dejstvu od prekomerne insolacije. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja. definisan je niz konkretnih problema kako je prikazano u Tabeli 6. PARKOVA. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. Uz sve pomenuto treba imati u vidu i to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta... razgovora sa ~lanovima radne grupe i obilaska pojedinih lokaliteta. pri izradi izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola primenjen je metod uporedne analize prikupljene dokumentacije i literature. smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta. istaknute prioritetne oblasti. 4.6. UVOD I METODOLOGIJA Zelenilo. oplemenjavanju i dekoraciji terena. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli.

za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama. sada uglavnom ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja. godine po~ete su aktivnosti u pravcu pripreme dokumentacije za podizanje vetroza{titnih pojaseva. da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi i drugo. nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta (Slika 6.2. problem je nedovoljna po{umljenost. pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog projekta. pa se i sastav i pokrivnost biljkama prete`no nalazi na strani kulturnih biljaka.2. odnosno vrste koje se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke. prvo.2. LEAP BA^KA TOPOLA 61 .2. mo`e se konstatovati. Po{umljenost op{tine Slika 6. u cilju promena ovog stanja. Dakle. ali su se tek posle nekoliko godina stekli uslovi za izradu projektne dokumentacije.1.6. 6.34% od teritorije op{tine). Registrovano je da se pod {umama i van{umskim zelenilom nalaze neznatane povr{ine. Kod nekih kompleksa sti~e se utisak da se radi o velikim kompleksima. 6. ura|en glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. kao stanje kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka Topola. u isto~nom delu atara. godine. saobra}aja i stanovanja kao i intezivne poljoprivrede i naselja. Vetroza{titni pojasevi. godine. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine Ba~ka Topola.1. obezbe|en je jedan od prvih uslova za izradu glavnih projekata podizanja vetroza{titnih pojaseva. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz Ba~ke Topole tokom 2001. 6. Vetroza{titni pojasevi Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi terenski radovi i zavr{eni su glavni projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji o{tine Ba~ka Topola. ali i kod ovih lokaliteta. {to predstavlja nepovoljnost u pogledu za{tite od eolske erozije i smanjenja uticaja vetrova na isparavanje. Pod {umama i van{umskim zelenilom u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0. kao kategorija zelenih povr{ina. zbog specijalnih uslova vizure.1. U op{tini Ba~ka Topola. odnosno bez vetroza{titnih pojaseva.1.2. Put za Kara|or|evo Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola 1998. Za{titni {umski pojasevi. PRIKAZ STANJA 6. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru.1.).2. da je 2002.3. a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u ataru. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja Najve}i deo povr{ina atara op{tine Ba~ka Topola je potpuno bez {umske vegetacije i bez za{tite od eolske erozije.1.1.

3. Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je 2000. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra Javne zelene povr{ine na podru~ju naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje. preduze}a.2. iako su neki problemi stavljeni kao prioritet za tretiranje u okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola. ure|uju i sprovode mere za{tite. pravna i fizi~ka lica koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo.). ali nije usvojen niti realizovan. Naime. puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola. putevi vremenom o{te}eni i zarasli u korov.4. ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to vreme. koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka. Nekada{nji izgled Gradskog parka u Ba~koj Topoli 62 LEAP BA^KA TOPOLA . odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama. pa je osnovano zaklju~iti da ne postoji. ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji. Mesne zajednice u seoskim naseljima mogu ure|ivanje.2. ali u Slika 6.3. Gradski park u Ba~koj Topoli Projekat revitalizacije parka u Ba~koj Topoli je ura|en 1991. godine. 6. vredna i retka stabla su se uglavnom osu{ila ili propala od bolesti.2.2.). godine. odr`avanje i za{titu Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te. park je bio potpuno zapu{ten.2. pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u vezi parka. drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom. Zelene povr{ine posebne namene. Slika 6. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj Topoli Prema sagledanom stanju 1991.1. ustanove. dalja pa`nja je prvenstveno usmerena na Gradski park u Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu (Slika 6. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine poverene su na ure|ivanje. a park je u celini primio izgled zapu{tenosti (Slika 6. godine. u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija.2.6.). kao investitor. Me|utim. stanju parka pre 15 godina i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka (Slika 6. zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju. poru~ila izradu novog Projekta hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli. S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka. odr`avanje i za{titu zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u.

zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene. kao i u drugim delovima parka. Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” broj 47/2003). broj 135/04) utvrdio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom par- Slika 6. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja. Na osnovu manuala valorizacije koji je obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku. {to govori da se u me|uvremenu u parku nije dogodilo ni{ta u pravcu njegove obnove i revitalizacije. uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka obradio je Zavod za za{titu prirode Srbije na osnovu kojih je i ura|en je projekat rekonstrukcije. i 2003. naro~ito oko teniskih terena. urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog urbanisti~kog plana Ba~ke Topole. odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku.osvetljavanje neophodni. 1/2003. Tako o~i{}en park predstavljao je osnovu za dendrolo{ki plan rekonstrukcije parka. a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji. godine. stanje je postalo jos lo{ije kroz dalje propadanje zelenila. Nova sadnja je predstavljala sasvim mali obim. Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003.listu op{tine B. godine. Kao prvi korak. Na taj na~in su stvoreni planski uslovi za dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. odre|eno je da nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene u „Slu`benom listu op{tine B. Zapu{teno rastinje u Gradskom Parku osnovi polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991. {irenje korovske vegetacije. mo`e se zaklju~iti da du`i niz godina do danas nije u~injeno gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u parku. glasnik RS". RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. na osnovu zakona o za{titi `ivotne sredine i da po istom zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima nadle`ne slu`be za{tite. podnet je zahtev Zavodu za za{titu prirode Srbije. Tako|e istom Odlukom. zakr`ljalih i deformisanih stabala.4. Zavod je u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Sl. god. ura|en je predlog se~e svih suvih. jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom. Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000. trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su se tu nekada nalazili. Tom Odlukom odre|eno je da nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u “Sl. Topola” broj 5/2000. pa su prored i LEAP BA^KA TOPOLA 63 . Projekat je ra|en na osnovu snimka postoje}eg stanja zelenila. godine. 2005. divlju gradnju i sl. U skladu sa tim da je Gradski park u Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno dobro 1974. godine. ali ih vi{e nema. godine donela Odluku o odre|ivanju delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene. Realizacija ovog projekta trebalo je da po~ne nakon obavljenih pripremnih radova koji podrazumevaju ru{enje svih bespravno podignutih objekata. Topola“ br. Ba{ suprotno.

Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem. Poznata je po ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina. Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise. Slika 6. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste. koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji. kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra „Park u Ba~koj Topoli“. prepelice.ku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje i urbanisti~ko planiranje i ure|enje . Tako|e je nalo`eno: ¤ da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti ukloni sa cele povr{ine parka. Tako|e.).2. tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje smetaju stablima. Na ovim stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim vrstama Srbije. jedno od najbogatijih ribom u Vojvodini. Park prirode Zobnatica Slika 6. Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem.6. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i ¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka. u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel.). zec. Zobnati~ka {uma danas Na lesnim obroncima doline sa~uvani su ostaci stepske zajednice. U Zobnatici se nalazi muzej konjarstva koji je kao takav jedinstven u Evropi.2. Fragmenti samoniklih {umaraka i {umski zasadi slu`e kao refugium vrstama poplavnih {uma poljskog jasena na tresetnoj podlozi. ¤ da se od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%. pedolo{kim i hidrogeolo{kim osobinama podru~ja. sme{tenih u dolini vodotoka Krivaje. kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu.5. Zamo~vareni deo doline severno od puta prema Kara|or|evu predsta- 64 LEAP BA^KA TOPOLA . som. fazan. amur.5. 6. smu|.Ba~ka Topola".6. Jezero Zobnatica Park prirode Zobnatica obuhvata ostatke iskonske stepske vegetacije i kompleks vla`nih stani{ta. {tuka. dok je sportskim ribolovcima na raspolaganju jezero povr{ine 250 ha. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome se mogu loviti: srnda}. divlja patka.2. Prostor prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku akumulaciju i turisti~ko-rekreativni kompleks Zobnatica. babu{ka (Slika 6. da u ju`nom delu parka ukloni ukupno 10 suvih stabla. Ostaci prirodne vegetacije pripadaju najugro`enijim tipovima vegetacije panonskog regiona (Slika 6. Peca se: {aran.

3. koji imaju visoku cenu. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje jezera. u skladu sa Zakonom. na U naseljima Krivaja. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog zna~aja. odakle je polako. plodoreda. 6. prostornih i organizacionih aspekata upravljanja zelenim povr{inama.7. za seoska naselja ne postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. Pobeda. Me|utim. uklju~uju}i i ambroziju. Pre nekoliko godina pro{irio se na ivi~ne delove obradivih povr{ina i na ivicama uz puteve. Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom o za{titi `ivotne sredine. pa je neophodno preduzeti mere na saniranju stanja i podizanja nivoa ure|enosti ovog prostora. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra. potrebni su i noviji herbicidi. stanje na terenu nije u potpunosti zadovoljavaju}e. Panonija i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina. Pored toga. Suzbijanje je ote`ano. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina Zakon o planiranju i izgradnji daje dobre osnove da se ovo pitanje razre{i. te on ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. kao i aktima donetim na osnovu ovog Zakona. kao i ostale op{tine u Vojvodini. {e}erna repa).7. podrast.vlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe. da je ambrozija prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini. razmno`ene su korovske biljke. stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra. Ambrozija Pre desetak godina ovaj korov je bio prisutan na zaparlo`enim neobra|enim povr{inama i nije ga bilo u velikoj brojnosti.2. 6. Staraocu su preneta odre|ena javno pravna ovla{}enja. Iskorenjivanje ambrozije Op{tina Ba~ka Topola kao.).2. treba da doprinese pobolj{anju stanja zelenila u ovim naseljima. polomljene grane. Postoje brojna o{te}ena stabla. Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. Mo`e se zaklju~iti. ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela. i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog dobra Zobnatica. naro~ito u niskim i retkim usevima (soja.4. Razre{enje oba ova problema kroz re{avanje imovinskih. ima probleme sa ambrozijom. Slika 6. Danas je problem i na povr{inama sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom. zbog ~ega je i preduzet niz aktivnosti na njenom suzbijanju i iskorenjivanju (Slika 6. pobolj{anje vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta. me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. jer je ambrozija dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike. Iz toga razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite. mada LEAP BA^KA TOPOLA 65 .

[irenje ambrozije u Ba~koj Topoli Analiza tendencija i trendova u skoroj budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e proceniti da su stvorene predpostavke za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti.8.. procene tendencija idu u pravcu pristupanja potrebnim istra`ivanjima i pripreme dokumentacije za konkretno delovanje. Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena sporadi~no.svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela. a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama. a da je nema na mestima gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena.). 66 LEAP BA^KA TOPOLA .). niti komunalni organi to rade. odnosno. Krivaja i Gornja Rogatica problem ambrozije je mnogo izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama (Slika 6. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Slika 6. Slika 6.3. u slu~ajevima neistra`enih stanja ili nepostojanja dokumentacije. postoje takva mesta u gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti.8. poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni herbicidi u cilju suzbijanja ambrozije. Moravica. Me|utim. a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije. ona se na takvim mestima brzo odoma}ila (Slika 6. Pobeda. Da li zbog navedenih ili drugih razloga. [irenje ambrozije oko zobnati~kog jezera 6. U mesnim zajednicama Mali Beograd.9. Na 2000 ha.9.

3. a ne postoji ni dokumentacija za njihovo podizanje.1. da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta «Posebna osnova gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola». Gradski park u Ba~koj Topoli Kako u op{tini gotovo da ne postoje za{titni {umski imisioni pojasevi oko naselja. 6. izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija.2.).2. prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih planova. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine 6. zahteva. mo`e se u skoroj budu}nosti o~ekivati preduzimanje aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i podizanje prvih delova ovih pojaseva. Vetroza{titni pojasevi.3. Po{umljenost op{tine Kao i u prethodnom slu~aju.1. kada se sa pojasevima tek po~inje. Posebnom osnovom gazdovanja {umama trebalo bi da budu obuhva}ene povr{ine koje se vode kao {ume.6.3. a kod drugih naselja. Vetroza{titni pojasevi Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi. 6. Neki od pravaca. a koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju.2. postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topo- Slika 6. mo`e se o~e- Kao {to je ve} ranije napomenuto.10. da }e. kao i povr{ine koje se nalaze u sklopu {uma i {umskog zemlji{ta.1.3.1.1.1. s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. 6. mogli bi da se odrede na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica (Slika 6. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja LEAP BA^KA TOPOLA 67 .10.Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim planiranjem i uz primenu principa sadnje na udarnim mestima kako bi se dobio {to efektniji utisak. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra 6.3. biti planirane i povr{ine za za{titne {umske pojaseve oko naselja.3. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja kivati da se za ova naselja pristupi izradi projektne dokumentacije za podizanje ove vrste zelenila. Krivaja). a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti. koje su sada pod {umom. nizak stepen po{umljenosti op{tine.3.

3. prikupljaju}i korpuskularne materije.3. U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija. kao {to su smanjenje brzine vetra. a samim tim i na ~itav niz efekata. ili na lokacijama koje do sada nisu evidentirane. Tako|e u najskorije vreme treba o~ekivati inrenzivnu saradnju sa susednim op{tinama na suzbijanju i iskorenjivanju ambrozije. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine S obzirom na predstoje}u turisti~ku sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u turisti~koj ponudi.1. ali da su neure|ene. suvih stabala i grana i korova.3. a ne samo atraktivne lokacije. kao i uklanjanje podrasta pajavca sa cele povr{ine parka. a naro~ito fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikom sagorevanja uglja i te~nih goriva. Tako|e se o~ekuje da se Projekat rekonstrukcije parka dopuni kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu postoje}eg zelenila. 6. Isto tako. da nisu ra{}i{}eni imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja. 68 LEAP BA^KA TOPOLA . zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva.2. Emisija olova du` visokofrekventnih saobra}ajnica. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI 6. posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja. mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola. posebno od ambrozije koja se u prili~noj meri razmno`ila na obalama Zobnati~kog jezera. koriste se za{titni pojasevi zelenila zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i absorpcijom. da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale. Ukoliko se planski postavljena mre`a pojaseva odr`ava pravilno. godine.li ura|en 2000. Park prirode Zobnatica 6. 6.2.4. rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu. s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta. Ostale javne zelene povr{ine u naseljima Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola. Dakle postoje realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka. smanjenje transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina. ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji rad koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije uz poseban naglasak da monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina.4. u najskorije vreme se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od podrasta. u celom kraju }e se osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime. 6.3.2. uklanjanje `bunastih vrsta. uklanjanje 50% povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku. Iskorenjivanje ambrozije U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na novim lokacijama. za koje je konstatovano da postoje. [umski vetroza{tini pojasevi direktno uti~u na stabilizaciju vetra. Vetroza{titni pojasevi.3.

Uzro~nici alergija su biljke ~ija polenova zrna u svom sastavu poseduju jedinjenja koja su izaziva~i alergijskih reakcija. Najopasnija alergena biljka kod nas je ambrozija. pa i dramati~nim kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja). U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko podizanje {umskih kultura. travnjaci sa rastresitom zemljom smanjuju preno{enje vibracija na uli~nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena.4. posebno urbanizovanih sredina. tradicionalno se lociraju u zelenilu. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi Prostorno ure|enje na nivou op{tine i naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina.4. Danas. rekreativno zelenilo. na zaparlo`enim zemlji{tima. blokovsko zelenilo. Blokovsko zelenilo. omogu}ava svakodnevni kontakt sa vegetacijom. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju. individualno zelenilo. prakti~no nema njive bez ambrozije. Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih ekstrema. posebno mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi.2. Uticaj zelenila na osun~anost tako|e je povoljna. a sa druge strane da pozitivno deluje na korisnike ovih ustanova i zaposlene u njima. ali i u te`im oblicima. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra. Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor. U sistemu zelenila naselja. a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za urbanu sredinu. koji uz pomo} vetra mo`e da se prenese i do 100 kilometara. Cveta od jula do oktobra. Naj~e{}a. Zeleni za{titni pojas oko kulturno-prosvetnih i zdravstvenih ustanova ima dvojaku funkciju.[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja zemlji{ta. 6. stvaraju razli~it stepen zasen~enosti. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda. 6. Kada organizam preosetljive osobe do|e u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se simptomi alergije. Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim satima. gradski parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu. skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su prethodno nabrojane u pogledu uloge ze- Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama. najmasovnija i najopasnija vrsta roda ambrozija u Vojvodini je Ambrosia artemisifolia opasna i kao alergijska i kao korovska biljka. a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica. Zasadi i barijere usporavaju vetrove i smanjuju preno{enje svetlosti. Veliki broj biljnih vrsta u to vreme stvara ogromne koli~ine polena. LEAP BA^KA TOPOLA 69 . Sa jedne strane da obezbedi ti{inu neophodnu za rad. tako i u ni`im slojevima zemlji{ta.3. a klijanje po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje sve do `etve. Ozelenjavanje. ma koliko malo. Simptomi alergije mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost. Ranije se javljala pored puteva. Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je. kako u gornjim. rubova parcela. a u poslednje vreme sve vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom.

¤ Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine Ba~ka Topola. O iskorenjivanju ambrozije A.1. ili kao odeljenje. primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. ¤ Osnivanje posebne radne jedinice kao samostalne.5. poljoprivrednika. ¤ Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja.5. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina. dru{tvenih organizacija. uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra. Glasnik RS br.47/03). 6. grupacija i pojedinih primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina. koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u celoj op{tini.5.3.5. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama. preduze}a i preduzetnika. ¤ Saradnja. Administrativne i inspekcijske ak- ¤ Organizovanje predstavnika mesnih zajednica. O vetroza{titnim pojasevima. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima A. C. priprema terena i sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma. suvih stabala. C. obrazovnih ustanova. za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine A. odnosno zasnivanje baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama. ili sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka sadnica.2. 70 LEAP BA^KA TOPOLA . odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u koje spadaju i javne zelene povr{ine. nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine. polomljenih grana i korovskih biljaka. tivnosti: ¤ Organizovanje operativnih grupa za brzo i pravovremno delovanje na ugro`enim podru~jima. ZAKLJU^CI 6. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma. B. me|usobno usagla{enje planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama. ¤ Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta. ¤ Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i ostalih javnih zelenih povr{ina kroz urbanisti~ku i plansku dokumentaciju. ¤ Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na ugro`enim podru~jima.6. B. B. 6. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije.

C. LEAP BA^KA TOPOLA 71 . ¤ Priprema i permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za brzo delovanje.

JKP za nove bunare vodozahvata. 2 3 LEAP. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola.7. JKP. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju.) »Komgrad« MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju.Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otpola. JKP kup.Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola pola. Lokacija Opis 1 SO Ba~ka To. lokalnim medijima o NVO neophodnosti racionalne potro{nje vode Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br.1. Direkcija za izgradnju Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata. AKCIONI PLAN 7. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Dobijena dozvola 2 3 Dobijena dozvola Dobijena dozvola 4 5 MZ Stara Moravica Dobijena dozvola 6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 72 LEAP BA^KA TOPOLA . gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata. SO Ba~. izgradnju objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To.dozvola »Komgrad« zahvata.Sprovo|enje kampanje u ka Topola.Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena pola. eksproprijacija i dr. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola vodozahvata. Smanjenje neracionalne potro{nje stanovni{tva i privrede. Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata. Direkcija za izgradnju SO Ba~ka Topola. JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. izgradnju »Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To.

JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. 7 MZ Novo Orahovo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 8 MZ Gunaro{ Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Pove}anje kapaciteta izvori{ta Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja grada Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema vodosnabdevanja Aktivnosti na smanjenju gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara Izgradnja celovitog sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% 2 3 4 5 Racionalizacija potro{nje vo.Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Smanjena potro{nje vode u de u doma}instvima i primre`i sistema vodosnabdevredi vanja Ba~ke Topole za 3% Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija i razvoj i unapre|enje sistema vodosnabdevanja Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode 6 7 MZ Baj{a Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralni sistem vodosnabdevanja Formiranje mesnog vodovoda izgradnjom potpuno novog sistema vodosnabdevanja Izgradnja 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) 8 MZ Stara Moravica 9 MZ Pa~ir LEAP BA^KA TOPOLA 73 .

Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike industrijskih otpadnih voda radnih zona »Sever » i » Jug« Ba~ke Topole Definisanje integralnog pristupa re{avanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. JP „Komgrad“ Ba~ka Topola Kontrola kvaliteta efluenta Uspostavljen operativni sistema monitoringavoda – vazduh .zemlji{te Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ka Topola 74 LEAP BA^KA TOPOLA . AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br.2.zemlji{te Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda – vazduh . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Op{tina Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 10 MZ Novo Orahovo Izgradnja 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgradnja 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode Izgra|ena ~esma koja obezbe|uje kvalitetniju isporuku vode 11 MZ Gunaro{ 7.Aktivnost br.

3/95 Izgradnja sistema „prikladnog pre~i{}avanja„ sakupljenih otpadnih voda naseljenog mesta Panonija Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje 2 3 4 5 MZ Panonija. SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju Industrijaki pogoni radnih zona Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske vode Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja PPOV-a Ba~ka Topola I faza Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji . Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 JP „Komgrad“Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Gunaro{. SO Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. Direkcija za izgradnju MZ Pa~ir. list op{. Ba~ka Topola br. SO Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola.Sl. Direkcija za izgradnju Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju MZ Baj{a. resursa vode za pi}e 6 7 8 9 LEAP BA^KA TOPOLA 75 . Direkcija za izgradnju MZ Novo Orahovo.

rekultivaciju i zatvaranje smetli{ta u Ba~koj Topoli Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta «Bodrog» Program edukacije i obuke javnosti u upravljanju otpadom 4 SO Ba~ka Topola SO Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola. mesne zajednice. NVO SO Ba~ka Topola. NVO 5 6 7 Inspekcija smetli{ta i odlaganja opasnog otpada ^ist grad / kontrola odlaganja otpada 76 LEAP BA^KA TOPOLA .7. smanjenje broja divljih smetli{ta Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva Dobijene saglasnosti na projekte od strane Ministarstva Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva ^ist grad / pozitivne promene u upravljanju otpadom 3 Saglasnost na projekat sanacije.3. mesne zajednice. gra|ani SO Ba~ka Topola Usvojen program i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u op{tini Usvojen program i zatvaranje lokalnih smetli{ta. komunalna inspekcija . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Op{tina Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja otpadom Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom Doneta odluka Uvo|enje strate{kog planiranja u oblast upravljanja otpadom Doneta odluka Uvo|enje regionalnog integralnog sistema upravljanja otpadom 2 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 So Ba~ka Topola Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola Program zatvaranja lokalnih smetli{ta 2 So Ba~ka Topola. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z) Aktivnost br. mesne zajednice.

smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Sanirana smetli{ta.Topola Dono{enje odluka o daDonete odluke ljem suzbijanja ambrozije LEAP BA^KA TOPOLA 77 . pro{irenje obuhvata sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta 2 Mesne zajednice 3 SO Ba~ka Topola 4 JKP 5 JKP 6 JKP 7. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 SO B. eliminisanje uticaja otpada od divljih smetli{ta Nema divljih smetli{ta.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Rekultivisano smetli{te. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola Sanacija gradskog smetli{ta Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama Rekultivacija smetli{ta «Bodrog» ^i{}enje divljih smetli{ta Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima Nabavka transportnog vozila Sanirano smetli{te.Topola SO B. za{tita od nastajanja divljih smetli{ta Otpad se sakuplja u celoj op{tini.Topola Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama Donete odluke i re{enja Donete odluke 3 SO B. nema odlaganja na zatvorenom smetli{tu Nama divljih smetli{ta.4. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br.

Topola. Ure|enje javnih zelenih povr{ina Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije Zavr{eno podizanje arboretuma Usvojen plan 3 O~i{}ene javne zelene povr{ine (otpada.) Ura|en katastar javnih zelenih povr{ina Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. Topola Stru~ne slu`be SO B. Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina.Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. Topola Stru~ne slu`be SO B. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 2 Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Teritorija cele op{tine Pripremni radovi i podizanje arboretuma. Osnivanje posebne radne jedinice (PRJ) za upravljanje javnim zelenim povr{inama Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor kori{}enja javnih zelenih povr{ina. Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. podrasta i sl. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 4 5 78 LEAP BA^KA TOPOLA . korova. Kriterijum / Pokazatelj uspeha Podneti izve{taji 2 Osnovana posebna radna jedinica Osnovana ~uvarska slu`ba 3 4 Potpisani ugovori i sporazumi o na~inu kori{}enja javnih zelenih povr{ina Pro{iren sistem obave{tavanja Organizovane operativne grupe 5 Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. gl. 1 Lokacija SO B. Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije. Topola Koordinaciono telo Opis Provera stanja zauze}e zemlji{ta namenjenog podizanju arboretuma. mesne zajednice Stru~ne slu`be SO B.

LEAP BA^KA TOPOLA 79 .

Str 7. Stevanovi} ^arapina. Kancelarija u SCG.Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka Topola .Za{tita .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. [Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu..SR-ID 126701068 80 LEAP BA^KA TOPOLA . .]. 2005 (Beograd : Colorgrafx).: Predgovor / Babi Atila.CIP . ISBN 86-7550-038-6 (RC) 1. 30 cm Tira` 1000. Beograd 502/504(497. . .80 str.113) LEAP Ba~ka Topola / [Hristina Stevanovi} ^arapina . Hristina a) @ivotna sredina . [et al.Ba~ka Topola COBISS. .. : ilustr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful