LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

Izdava~: Op{tina Ba~ka Topola Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina, Bruno Jurak Emilijan Mohora Aleksandar Mladenovi} Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar Goran Seni} Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani}, Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})
[tampa: Colorgrafx, Beograd Tira`: 1000 ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana © 2005 REC Srbija i Crna Gora Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru
Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida)

2

LEAP BA^KA TOPOLA

SADR@AJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17 2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA

3

3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35 3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54 5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56 5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66 6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4

LEAP BA^KA TOPOLA

AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . O iskorenjivanju ambrozije . . . . Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . .77 LEAP BA^KA TOPOLA 5 . .4. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1.6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 6. . .67 6. . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .3. .68 6. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . .4.2. . . . .72 7. . . . .3. . . . . . za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine . . . . . . . . . . . . . Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . .5. . . .2. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . .2.1. . . . .1. . . . .76 7. . . .2.4. . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 7. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . .70 6. . .3. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . . .67 6. . .67 6. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . .3. . . . . . . . . . . . . .69 6. . . . . . . . . O vetroza{titnim pojasevima. . . . . . . . . . . . . . . . . .4. .4. . . . . . . .1. . AKCIONI PLAN . . . . . . . . Vetroza{titni pojasevi. . . . . . . . . . . .5. . . .72 7. . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . . . . . .68 6. . . .69 6. . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . ZAKLJU^CI . .70 7. . . Po{umljenost op{tine . . . .5. . Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . . .3. . . . O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 6. . . . . . . . . . . . . . .3. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . . . . . . .

6 LEAP BA^KA TOPOLA .

u obradu i analizu. preradu i skladi{tenje otpada. Me|utim. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlastima u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav dokument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice. koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. u cilju pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana. da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr{avale. Nadam se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj.PREDGOVOR Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacionog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje podataka. a posebnu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA). Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta. za odr`avanje i obnavljanje zelenih povr{ina. Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje. Babi Atila Predsednik op{tine Ba~ka Topola LEAP BA^KA TOPOLA 7 . za pre~i{}avanje otpadnih voda. odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje strategije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine. procenu stanja. utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno upravljanje ovim resursima. potrebna je procena stanja. Lokalni ekolo{ki akcioni plan predstavlja viziju na{e zajednice. koja je finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC). u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. za sakupljanje.

fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod GUP – Generalni urbanisti~ki plan DUP – Detaljni urbanisti~ki plan PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode EU – Evropska unija BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika HPK – Hemijska potro{nja kiseonika AMB – Aerobne mezofilne bakterije JP – Javno preduze}e KP – Komunalno preduze}e GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft EAR USAID DAI GVE GVI O2 CO2 CO NOx IHTM Cd Pb Mn Ni Zn Al Cu Sb As für Technische Zusammenarbeit GmbH) – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction) – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International Development) – Development Alternatives Inc. – Grani~ne vrednosti emisija – Grani~ne vrednosti imisija – Kiseonik – Ugljen-dioksid – Ugljen-monoksid – Azot-oksidi – Institut za hemiju.LISTA SKRA]ENICA LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan A-C – azbest-cement DN – Nominalni dijametar MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management ) DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive) LV – grani~ne vrednosti (Limit Values) HFR – hemijsko . tehnologiju i metalurgiju – Kadmijum – Olovo – Mangan – Nikal – Cink – Aluminijum – Bakar – Antimon – Astat 8 LEAP BA^KA TOPOLA .

1. ¤ Nevladine organizacije. u~e{}e javnosti vezano za izgradnju civilog dru{tva i op{ti proces demokratizacije i decentralizacije. Osnovni ciljevi ove metodologije su: ¤ Da pomogne i olak{a javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti `ivotne sredine i potreba lokalne zajednice. poklonjena je velika pa`nja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta. USA) i Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent Anreja. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za dr`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE) od strane Instituta za odr`ive zajednice (Montpelier. Ova metodologija je potvr|ena u skoro svim dr`avama CIE i u potpunosti prilago|ena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija i Crna Gora. METODOLOGIJA Put izrade ekolo{kog ekcionog plana ponekad se smatra va`nijim od samog plana jer ovaj proces mobili{e i anga`uje lokalno stanovni{tvo. identifikacije prioriteta. ¤ Nau~na i akademska zajednica. ¤ Lokalni mediji. Na taj na~in. ¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine. identifikuje prioritetne probleme iz oblasti `ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo re{avanje u odre|enom vremenskom periodu.1. Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: ¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti. tokom obrazovanja tela koja su bila zadu`ena da upravljaju LEAP procesom. a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosada{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa u SCG. To je u~injeno uspostavljanjem redovne komunikacije izme|u svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao {to su: ¤ Lokalna vlast i donosioci odluka. ¤ Javna komunalna preduze}a. Ma|arska). razvijanja tehni~kih izve{taja itd. ¤ Zainteresovani pojedinci.). kako bi bili uklju~eni u ovaj LEAP dokument. grupa i pojedinaca. ¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. razvija ose}aj vlasni{tva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih klju~nih interesnih grupa. ¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be. 1. ¤ Radionicama i seminarima ~iji su ciljevi bili da: LEAP BA^KA TOPOLA 9 . Vermont. Ovaj proces se tako|e odnosio na odr`ivi razvoj. ¤ Privreda i industrija. oli~en u dokumentu koji se naziva lokalni ekolo{ki akcioni plan / program (LEAP). doprinosi pove}anju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa dono{enja odluka u oblasti `ivotne sredine. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana Uklju~ivanju velikog broja zainteresovanih strana. ¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja~a lokalno stanovni{tvo da se efikasno i odr`ivo odnose prema problemima u oblasti `ivotne sredine. ¤ Finansijske institucije. Takav proces.

10 LEAP BA^KA TOPOLA . a na osnovu ugovora o saradnji sa op{tinama u kojima je projekat „ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji u re{avanju problema `ivotne sredine“ implementiran. REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja u lokalnim skup{tinama. koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti. Uloga lokalne samouprave kao veze izme|u razli~itih interesnih grupa i autoriteta koji obezbe|uje generalnu podr{ku bila je klju~na za uspe{an po~etak i odvijanje procesa.2. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima Polaze}i od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji. ¤ Koordinaciono telo – imenovano od strane gradona~elnika. ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih stru~njaka.¤ . te stepena uklju~enosti civilnog sektora u procese odlu~ivanja. defini{u raspolo`ive opcije kao i prednosti i nedostatke razli~itih mogu}nosti za sve zainteresovane strane. jer je preno{enje znanja tako|e od velike va`nosti za uspe{nost projekta. koje je svako doma}instvo u op{tini dobilo po{tom i gra|ani su direktno u~estvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suo~ava. drugi od strane lokalne samouprave. ¤ Ekspertski tim – profesionalci anga`ovani za sastavljanje zavr{nih tehni~kih izve{taja i akcionih planova prema izabranim prioritetima Direktnim popunjavanjem anketnih listi}a. a prema prepoznatim prioritetima. bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe anga`uju odre|ena sredstva. ko- 1. {to je pomoglo da se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova tima. Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama / organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na slede}i na~in: ¤ LEAP koordinatori – jedan je postavljen od strane REC-a. biznis sektora i stru~nih slu`bi. u op{tinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija. 1. Za komunikaciju izme|u LEAP tima i gra|ana. ¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih zainteresovanih strana. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta. ¤ Radna grupa – predstavnici institucija. ¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu mi{ljenja. formalno i prakti~no. pre svega u formi vremena i raspolo`ivosti. ¤ Da potvrde opredeljenja svih relevantnih ~inioca u procesu. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva. postoje}e saradnje i koordinacije izme|u lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama. ¤ Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima.3. Stru~njaci anga`ovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci.Ozna~i pravce i ciljeve reforme. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odre|ivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa.

Koordinacija na ovom nivou obezbe|ena je internom komunikacijom izme|u centrale REC-a i nacionalnih kancelarija. ¤ Regionalni nivo: REC kao regionalna organizacija koja se sastoji od centrale u Sent Andreji i 16 nacionalnih kancelarija. obezbe|uje funkcionalnu mre`u anga`ovanih ~lanova tima i zainteresovanih stru~njaka uklju~enih u procese izrade LEAP-a. Najva`nije faze izrade dokumenta uklju~ivale su intezivno anga`ovanje medija. Regionalna saradnja U cilju primene najnovijih pozitivnih iskustava iz zemalja u okru`enju. godine) i Bosni i Hercegovini (Bjela{nica. Tako|e. 2005. Kikinda i Ba~ka Topola) prisustvovali su regionalnim sastancima u Albaniji (Dra~ 2004. izabrani predstavnici op{tina u kojima je razvijan LEAP dokument (Be~ej. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori obezbe|uje pristup informacijama o LEAP procesu u SCG i zna~ajno doprinosi njihovom preno{enju.ja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima.4. sli~ne projekte i koji se implementiraju u regionu zapadnog Balkana. LEAP proces u lokalnoj zajednici osna`en je prisustvom ~lanova LEAP tima regionalnim konferencijama posve}enim lokalnom razvoju i problemima u oblasti `ivotne sredine. godine). Ovo je postignuto intenzivnom komunikacijom kancelarija REC-a u dr`avama koje su tako|e uklju~ene u LEAP BA^KA TOPOLA 11 . koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih ~lanova lokalne zajednice. kao i nizom regionalnih doga|aja koji su organizovani iz sedi{ta REC-a. U tom cilju. a naro~ito: ¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbije i Crne Gore je bila glavni resursni centar za LEAP procese u dr`avi i poseduje zna~ajnu bazu podataka o bitnim zainteresovanim stranama. Koordinacija ovih procesa je vr{ena na nacionalnom i regionalnom nivou. 1.

Republika Srbija. Kroz nju prolaze me|unarodni put E – 75 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Budimpe{ta – Subotica – Beograd. a nema neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom. Op{tina Ba~ka Topola i danas ima veoma povoljan saobra}ajno – geografski polo`aj. u sredi{njem delu Ba~ke.1.77 % teritorije Vojvodine.46 % teritorije Ba~ke i 2.2. na jugu sa op{tinom Mali I|o{.). na severoistoku sa op{tinom Senta. na jugoistoku sa op{tinom Be~ej. ali i u pravcu sever – jug. Teritorija op{tine grani~i se sa sedam vojvo|anskih op{tina – na severu sa op{tinom Subotica.179 stanovnika. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Tu se ukr{taju i asfaltni putevi regionalnog zna~aja Senta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj u povezivanju dvadeset dva naselja op{tine s dru{tvenim i administrativnim centrom – gradom Ba~kom Topolom (Slika 2. Slika 2. op{tina Ba~ka Topola ima 38. na jugozapadu sa op{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor. OP[TI USLOVI Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini.1. Teritorija op{tine zauzima povr{inu od 596 km2. na istoku sa op{tinom Ada. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj 12 LEAP BA^KA TOPOLA . Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov „kopneni“ karakter – udaljen je od Dunava i Tise. Iz centralnog polo`aja ovog prostora izme|u Tise i Dunava proizlazi da je ba~kotopolski prostor oduvek bio tranzitna teritorija u pravcu istok – zapad. {to ~ini 6. Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan oblik sa du`om osom pravca severozapad-jugoistok.

5 oC mese~no). 2.2 oC).84 %. Za op{tinu Ba~ka Topola je posebno zna~ajna pojava eolske erozije. kre}u}i se preko Vojvodine. 2. Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa je slabija. koje se vrlo brzo zamenjuje hladnim i sne`nim vremenom.1. ubrzavaju prevremeno zrenje i prinosi se znatno umanjuju. ki{no i kratkotrajno toplo vreme. Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta uti~u i lesni pokriva~. Tokom letnjih dana u op{tini se javljaju i vrlo visoke temperature {to nepovoljno deluje na ve}i broj biljaka.1.1. Na osno- LEAP BA^KA TOPOLA 13 . Klima Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem. sun~evih pega. a sa zapada i severozapada cirkuli{u vazdu{ne mase sa Atlanskog okeana. a zimi brzo rashladi. S obzirom da se op{tina Ba~ka Topola nalazi na raskrsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizije i Centralne Evrope koje donose kontinentalne i polarne odlike. Od jula do septembra temperatura je dosta ujedna~ena (prose~no 20. Pored toga. donose obla~no. Slabljenjem i nestajanjem anticiklona formiraju se cikloni koji. Razlika izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca je 23. Tada i slabi vetrovi zahvataju gornje pra{inaste delove zemlji{ta.1. a u prole}e. a posebno u suvo rano prole}e. Me|utim. Od septembra temperatura vazduha opada sve do januara. a najmanji za vreme zimske kratkodnevice (28o 18’). Sun~evi zraci imaju najve}i upadni ugao za vreme letnje dugodnevice (68o 42’). Usled toga je leti jaka insolacija.5 oC).2. Temperatura vazduha Najni`a zimska temperatura javlja se u januaru (. s obzirom da donosi osobine oblasti iz koje poti~e. naru{ava se i vodni bilans biljke.1. U periodu nalivanja zrna p{enice visoke temperature. U julu i avgustu je vreme dosta stabilno i suvo. kao modifikator. a po~etkom zime jaka radijacija.7 oC. prodorom ciklonalnih strujanja iz Skageraka krajem prole}a i po~etkom leta javlja se vla`no vreme i obilnije ki{e.1. koje su izuzetno zna~ajne za vegetaciju. pra}ene suvim vazduhom. Vetrovi Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola stepen kontinentalnosti ima vrednost 0. ~ernozem i oskudna vegetacija. cirkulacije sa juga i jugozapada donose vazdu{ne mase sredozemnog i suptropskog podru~ja. za vreme velike vla`nosti zemlji{ta. kada su vrlo izra`ena dnevna kolebanja temperature vazduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te usitnjeno i pripremljeno za setvu. Analizom godi{njeg toka kretanja temperature vazduha mo`e se zaklju~iti da temperatura vazduha od februara do jula postepeno raste (u proseku 3. Pozitivan uticaj se ogleda u tome {to opra{uje anemofilne biljke. ali i znatno stabilnija. Na osnovu podataka srednjih mese~nih temperatura vazduha po godinama utvr|eno je da je najtopliji mesec u op{tini Ba~ka topola juli (21. Anticiklonalna stanja tokom zime su vrlo promenljiva. uti~e na proces obrazovanja rose.1. Visoke letnje temperature nanose {tete i vo}u – promene se javljaju na plodovima i li{}u u obliku tzv. vetar pove}ava isparavanje.2. a potro{nja ugljenih hidrata je ve}a od njihove sinteze. Kontinentalnost se izra`ava oscilacijom temperature vazduha. Uticaj vetra na privredu mo`e biti pozitivan i negativan. Leti se gornja povr{ina lako i brzo zagreje. Vetar ima veliki uticaj na formiranje klime. Negativan uticaj vetra se ogleda u tome {to zimi nanosi {tete ozimim usevima.2. Pri visokim temperaturama pove}ava se proces desimilacije.6 oC). Ona je izrazita u su{nim periodima. PRIRODNI ^INIOCI 2.1.

sa kolebanjem od 35 do 80 vedrih dana u pojedinim godinama. tj. Ju`ni delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}eni su slabijom eolskom erozijom . Na tre}em mestu su vetrovi iz pravca jugozapada.5 %). To su ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti`u prose~nu brzinu i preko 4m/s. januaru (70 %).1.4. Relativna vla`nost vazduha Slika 2. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka sa u~estalo{}u od 205.5.8 ‰). koji duvaju u zimskoj polovini godine. Broj tmurnih dana je mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje (Slika 2. a najmanja u avgustu (3. odnosno akumuliranog nanosa. julu i oktobru (4. Prose~na godi{nja obla~nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56 %.2.1. Godi{nji tok relativne vla`nosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godi{njem toku temperatura vazduha – tokom zimskog dela godine vla`nost je ve}a.6 %).35 m3/km2/god. koji duvaju naj~e{}e u letnjem delu godine.1. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti relativna vla`nost se u proseku kre}e od 71 % do 88 %.). junu (71. 2. Najve}a obla~nost je u decembru (78 %). septembru (43 %). Ru`a vetrova 2. Najvi{e vedrih dana ima u avgustu (oko 12) a najmanje u novembru i decembru (po 1 u mesecu. Najve}a relativna vla`nost je u decembru (88 %) i januaru (86. produktivnog.5%) i maju (71. Ostali vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini Ba~ka Topola (Slika 2. kolebanja temperature.3.).3 %. Obla~nost Obla~nost je zna~ajan klimatski element koji uti~e na intenzitet sun~evog zra~enja. a tokom letnjeg 2.3. koli~inu primljene toplote. dela godine ona je manja.5 ‰).4. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti obla~nost se kre}e izme|u 38 i 78 %. Najve}u prose~nu vrednost visine padavina imaju jul – 74 mm i jun – 66 mm (Slika 2.).1.8 %). Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severozapada (210. Srednja mese~na obla~nost U op{tini Ba~ka Topola prose~na godi{nja vrednost relativne vla`nosti vazduha iznosi 78. Padavine Prose~na vrednost godi{nje visine padavina za op{tinu Ba~ka Topola iznosi 592 mm. Ovi vetrovi duvaju u toploj polovini godine.1. Raspored padavina po godi- 14 LEAP BA^KA TOPOLA . Na ~etvrtom mestu su severoisto~ni vetrovi (u~estalost 85.7%). u proseku). visinu padavina i dr. sa u~estalo{}u 164 ‰.9 ‰.2. Najsuvlji su mart (31 mm) i oktobar (32 mm). a najmanja u julu (71 %). prose~no 60 dana godi{nje.vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska erozija u severnom delu Ba~ke iznosi 1325 m3/km2/god. Broj vedrih dana je dosta mali.1. Slika 2.3. i novembru (68 %).

Veliki do i Duboka dolina.2. Bre`uljci i interkotlinske depresije su posebno dobro izra`eni izme|u Baj{e i Ba~ke Topole. U sastav mezozojskih tvorevina ulaze prete`no raznovrsni pe{~ari. infiltracijom vode iz Zobnati~kog jezera i priticanjem vode iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela. Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m. najmanje padavina se izlu~i tokom prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili 22%). 2. Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni. ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na dubini 600 m. kori{}enje ovih voda za potrebe poljoprivrede (navodnjavanje) prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora. One su predstavljene glinama. Paleozojski slojevi su {kriljave metamorfne stene koje zahvataju {iri prostor severne. ~ija se debljina od Dunava prema severu postepeno pove}ava. Najve}e prostranstvo zauzimaju u stenama sa intergranularnom porozno{}u. koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu.4. magmatske stene i veoma stari paleozojski slojevi.1. na teritoriji op{tiine Ba~ka Topola. kre~njaci i dr. [kriljci su drobljivi i raspadnuti. Tortonske tvorevine su otkrivene kod Baj{e i Tomislavca. Me|utim.3. Prema jugozapadnoj Ba~koj. Geologija i geomorfologija Na osnovu dosada{njih geolo{kih istra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je da ispod kvartarnih naslaga postoje vrlo velike naslage tercijara. srednje i zapadne Ba~ke.1.{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i najvi{e padavina (190 mm ili 32 %).1. a ve}ina njih tokom letnjeg dela godine presu{i. Freatska izdan se hrani infiltracijom atmosferskih padavina. Podzemne vode Freatske vode sa~injavaju vodu koja le`i u poroznom zemlji{tu do prvog vododr`ljivog sloja. Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola: Krivaja. Podlogu tercijarnim naslagama ~ine mezozojske formacije. siroma{na je vodom. U pro{losti je freatska izdan bila najva`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke. laporima i sitnozrnim pe{~arima. Na osnovu dosada{njih istra`ivanja podzemnih voda utrvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i industrije. LEAP BA^KA TOPOLA 15 . Hidrologija Slika 2. Povr{inske vode su tako|e oskudne.3. glinci. otkriveni su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubini od 700 m i Tomislavca na dubini od 1300 m. laporci. 2. Postoji mali broj povr{inskih tokova koji su siroma{ni vodom. Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti- Op{tina Ba~ka Topola. [iroka dolina. tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%. Koli~ine padavina tokom godine 2. konglomerati.1. kao i ~itava severna Ba~ka.

i to od 1951.5 metara.50 metara. Duboke doline. rejonski pogon Senta. godine. Termomineralne vode. Sada{nji termalni izvor otkriven je 1976.Voda se zahvatala pomo}u kopanih bunara. pove}an sadr`aj nitrata i nitrita. Pojava termomineralne vode u op{tini Ba~ka Topola uslovljena je slo`enim geolo{kim sastavom terena i postojanjem raseda. herbicidi i drugi agrohemijski preparati). Ova voda mo`e da se koristi za kupanje. Arte{ke vode su uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog bakteriolo{kog kvaliteta. pesticidi. ve} se uvek nalaze na dubini od 3 do 10. Njihov broj je varijabilan i retko se javljaju na istom mestu. Duboka dolina i ^ik) koje imaju pravac severozapad-jugoistok. Velika dolina. proti~u}i zapadnom ivicom Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov}enca i Feketi}a. Povr{inske vode Krivaja je. Halava~ je utvrdio da voda ima termomineralne karakteristike. zavisno od konfiguracije terena. godine G.1. Oscilacije nivoa podzemnih voda se osmatraju putem mre`e kopanih bunara – registruje ih preduze}e Hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. jer pored male dubine postoji veliki broj zaga|iva~a koje stvara ~ovek (septi~ke jame. Najve}i deo svoje doline Krivaja je usekla u ba~ku lesnu zaravan. Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj ravni Krivaje za vreme visokog vodostaja i du`eg ki{nog perioda u prole}e. godine. Pored toga. Od Baj{e skre}e prema istoku. ujedna~ene i sa visinskom razlikom minimuma i maksimuma od oko 1. re~nom kilometru. Krivaja od svog nastanka do Ba~ke Topole te~e prema jugu. Nastaje od sedam manjih vodotoka. U ovu grupu izvora spadaju izvori Velike doline. severno od Turije. jugozapadno od Subotice. Oni se mogu podeliti u dve grupe. a od Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj pravac zadr`ava do Baj{e. Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu barskih i peskovitih facija. a manji u ba~ku lesnu terasu. Krivaja prima s desne strane ~etiri ve}e pritoke ([iroka dolina.2. Od Srbobrana se meandriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal na 25. godine u „Venusu“ koji se nalazi u sklopu sportsko-rekreacionog centra u Ba~koj Topoli. a ~esto tokom godine odre|eni broj njih i presu{i. ali i kao dopunsko sredstvo pri le~enju nekih hroni~nih reumatskih oboljenja. Izda{nost im je vrlo slaba.3. najve}i povr{inski vodotok u Ba~koj. Me|utim. 2. Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na pustari Pavlovac. Mine- ralna voda iz ovog izvora pripada kategoriji ja~e mineralizovanih natrijum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfidnih homeotermi. Postojanje termomineralne vode u Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. Prvo bu{enje arte{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj Topoli 1892. U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma mali broj izvora. prirodni tok 16 LEAP BA^KA TOPOLA . na kontaktne izvore i pi{tevine. Iz do sada registrovanih podataka o nivou podzemnih voda mo`e se izvesti zaklju~ak da podzemne vode ne samo da ne ugro`avaju zemlji{te. a zatim ka jugoistoku i taj pravac zadr`ava sve do Srbobrana. Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj gvo`|a. Oscilacije nivoa podzemnih voda su blage. Arte{ke vode predstavljaju poseban tip izdani koji se nalazi izme|u dva nepropusna sloja pod velikim hidrostati~kim pritiskom. veliku tvrdo}u. posle Dunava i Tise. [iroke doline i njihovih pritoka. Du`ina Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi 65 kilometara. ove vode su podlo`ne bakteriolo{kom zaga|enju. veku – prilikom bu{enja prvog arte{kog bunara 1892. Freatske vode su neujedna~enog kvaliteta i ~esto se u jednom naselju javljaju sasvim neo~ekivani parametri.

jarebice i prepelice. alge. zlatica.6. Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976. 2.1. u najni`em delu doline Krivaje.2 km. Pored Zobnati~kog. U zavisnosti od toga. vegetacija. livadska crnica karbonatna. Jezero je formirano podizanjem zemljane brane u du`ini od 296 metara i visine 7 metara. Stara Moravica i Sveti}evo. grge~. 2.Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki produ`en prema severu do dr`avne granice. tvorova. na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje i akumulaciona jezera kod naselja Panonija. bakterije i drugo rastinje. ^ernozem i livadska crnica u strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%. du`ina 5. {evar (Typha latifolie). liske. Godi{nje se mo`e koristiti 2.5. bele ribe. `aba. a najve}a {irina 700 metara. zmija i {koljki.800.000 m³ i izvr{iti navodnjavanje 500 ha. Zemlji{te. Od riba se sre}u {aran.500. 2.4. freatskom vodom i atmosferskim padavinama. Ukupna zapremina jezera je 4.). Prokopavanje je izvr{eno radi odvodnjavanja bara iz predela Zlatni kraj i Tavankut. kara{. LEAP BA^KA TOPOLA 17 . godine.000 m³ vode.7. Od `ivotinja ima najvi{e bizamskih pacova. Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga. `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne tvorevine. Jezero se hrani vodom iz gornjeg toka Krivaje. ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|arskoj iznosi 121 kilometar. ~ernozem i livadska crnica.7. a najvi{e se sre}u divlje plovke. vodeni troskot (Polygonum amphybium).6. Slike 2. ronci. zajednica rogoza i trske (ScirpoPhragmitetum). Zobnati~ko jezero leti 2. zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama. fazani.. plavun (Nymphoides orbikulata). smu|..5. U op{tini Ba~ka Topola se mo`e izdvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~ernozem karbonatni. beli lokvanj (Nymhae alba). Ukupna povr{ina jezera je 250 ha. Od dr`avne granice prokopan je manji kanal do jezera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du`ini od 8 kilometara. Prema tome. izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|eva (Slike 2. Pti~iji svet je raznovrstan. gu{tera. diluvijalno-aluvijalni nanosi karbonatni i beskarbonatni i ritska crnica peskovita karbonatna i beskarbonatna. `uti lokvanj (Nuphar luteum). {tuka i druge. 2...

Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~ka trava. livadska detelina. zajednice voda i mo~varne zajednice. na ograni~enim povr{inama. U njima dominira jedna ili nekoliko U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice. 18 LEAP BA^KA TOPOLA . ^ik i pritoke pru`aju uslove {arolikom svetu vodenih biljaka.8. beli lokvanj.{to zna~i da skoro celu teritoriju op{tine ~ini zemlji{te prirodno pogodno za poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2. Istovremeno nastali su novi ekolo{ki uslovi {to je dovelo do nestajanja nekih starih i pojave novih `ivotinjskih vrsta. [umska vegetacija. ritska crnica karbonatna) Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini Ba~ka Topola.pa{nja~ke biljne zajednice. vinogradi). divlje tre{nje i divlje kru{ke. 3. `uti lokvanj. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. so~ivica. Vegetacija voda. Ispod njih nalaze se glog. Pod {umskom vegetacijom nalazi se najmanji deo op{tine. znatno izmenio u poslednja tri veka.4. zuba~a.1. Mo~varne zajednice. a druge se ukorenjuju na dnu. livadska `alfija. vodeni ora{ac. vo}e. Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`nice.). Zato se pojedine zajednice ovde naj~e{}e javljaju fragmentarno. 2. livadska crnica karbonatna. u dolini Krivaje i ^ika i manjim neobra|enim povr{inama. povr}e. `abnjak i krasuljak. {umske zajednice. vodeni troskot i mo~varni ljuti}. nadovezuju}i se na vegetaciju voda javljaju se zajednice rogoza i trske. Bli`e obalama. mle~ika. plavun. Livadsko – pa{nja~ke zajednice. 4. Pravih {uma i nema . mo~varnim i barskim terenima. Neke od njih slobodno plivaju. Ove promene su naro~ito evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo to preoravanja prirodne stepe i pojave ve}eg broja biljnih kultura. divlja loza i poljski brest. 2. Krivaja. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti livadsko . ivansko cve}e. ~ernozem karbonati. S obzirom na prostrane povr{ine oranica. kanala. ~ernozem sa znacima oglinjavanja u lesu.8. kao i u ~itavoj Panonskoj niziji. svib. Slika 2.jedino se pored vodotoka javljaju zajednice topole i vrbe. Biljni svet livade i pa{njaci zauzimaju relativno mala prostranstva. Biljni svet livada i pa{njaka je raznolik kako po zajednicama tako i floristi~ki. Prirodna vegetacija se zadr`ala na ograni~enim povr{inama pored puteva.1. industrijsko bilje.

doma}a muva i pauk krsta{. Od sitnih sisara najbrojniji su ku}ni pacov. rogoz. 1930. Od ukupnog broja stanovnika 16. tvor.3. riboglavi gnjurac. divlja guska.9.342 radnika. Rusini – 0. pupavac. detli}. godine). Etni~ka struktura stanovni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%. gradu Ba~koj Topoli.200 a u vanprivredi 1. povr{ine 3937 ha (taj status je park dobio 1975. poljska jarebica. mrestnja~e i so~ivica.66 ha (od 1974.542 radnika. siva vrana. moljac krzna. godine) i Park na poljoprivrednom dobru Kri- 2. godine) i Zobnatica (1976. i slede}e ptice: kukavica. godine). crni kos. bela ~aplja. 2. U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija.2. i velika senica. op{tina je imala 38. seoska lasta.2. ovaj objekat ve} godinama nije u funkciji (Slika 2. @ivotinjski svet vaja. siva ~aplja. ptica i insekata.154 `ivi u op{tinskom centru. Kao dominantne vrste javljaju se trska. NASELJA I URBANIZAM Na podru~ju op{tine danas ima 23 naselja. koja su nastala u poslednjih 230 godina. Broj radno sposobnog stanovni{tva je 24.433 `ene. sivi gu{ter i belou{ka. niska sita. crna liska. barska kokica. @ivotinjski svet je u pro{losti bio znatno bogatiji. zec. ostali – 8.328.8%. Od gmizavaca na teritoriju op{tine `ive barska kornja~a. te spomenici prirode – Park u Ba~koj Topoli. LEAP BA^KA TOPOLA 19 . ~vorak. kobac. Crnogorci – 1. rusi mrav. STANOVNI[TVO Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Srbi – 30%. prepelica. divlja patka. sladika. od ~ega 12. Po statisti~kim podacima iz 2003. velika kr`a.obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih biljaka.4. mnoge `ivotinjske vrste su nestale. poljska voluharica. Od insekata se izdvajaju jabu~na pipa. svraka. ku}ni mi{. lisasta guska.4%. gavran.5%. 2. `aba gatalinka i {areni da`devnjak. barski petlovac.3%. Park u Ba~koj Topoli. izme|u ostalih. Za{ti}eni objekti Slika 2. mali gnjurac. p~ela. {arena utva. Sedamdesetih godina pro{log veka je u ovom parku sagra|en rekreaciono – sportski centar s bazenom koji se snabdevao vodom iz toplih izvora.3. }uk. poljska {eva. a od vodozemaca zelena `aba. lisica. krompirova zlatica. dok 22. mi{ar. godine. Izmenom vegetacije. Slovaci – 0. povr{ine 6.025 stanovnika `ivi u 22 naselja u op{tini. lasica krtica i je`. Pored ove divlja~i na podru~ju op{tine `ivi i velik broj sitnih sisara. godine na podru~ju op{tine je bilo zaposleno 7. }ubasti gnjurac. i to u privredi 6. {evar. vivak pozvi`da~. crna vrana. Na `alost. kuna zlatka i ondatra. obi~ni komarac. Pored pernate divlja~i sre}u se. kao i opse`nim melioracionim radovima. gugutka i grlica. a od pernate divlja~i fazan.895 ~ine mu{karci a 11. godine 2.).9.98 ha (od 1976.1. galeb. povr{ine 14.4. U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre prvog svetskog rata otvoreno javno kupatilo s bazenom. hr~ak.179 stanovnika. bela roda.1. prugasti mi{. Trenutno se od dlakave lovne divlja~i u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna.

godine. prostorno je oblikovana pre Prvog svetskog rata kada je 1912. Muzej u Ba~koj Topoli Slika 2. Kon~ara. Grad Ba~ka Topola Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ severne geografske {irine i na 19o 3 9 ’ isto~ne geografske du`ine na nadmorskoj visini od 102 metra. Kova~ko-kolarski muzej u Ba~koj Topoli Sada{nja glavna ulica. 2. godine me|u brojnim naseljima spominje se i Fybaich (sin Baj{e. Ba~ka Topola sa svim razvijenim privrednim centrima Ba~ke: od Subotice je udaljena 32. Ba~ka Topola je asfaltnim putevima povezana Slika 2. a to naselje je istori~ar \ula Duda{ identifikovao sa Topolom.12. upravnik kameralnih dobara u Somboru. Slika 2.1. Tita. U ovom slu~aju to se odnosi na dolinsku stranu Krivaje koja se iznad dolinske ravni izdi`e za nekoliko metara. Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini je 5. Teritorijalno i istorijsko jezgro grada se prostorno poklapaju . 1750. Gra{kalkovi}. gde se sa me|unarodnim putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej i Senta – Sombor.11.10. podno`je brega. O naselju koje se mo`e smatrati prethodnikom sada{nje Topole ne postoje brojni i pouzdani pisani izvori. Od tog vremena se mo`e ra~unati nastanak i `ivot naselja Ba~ka Topola (Slika 2. Ba~ka Topola je va`na raskrsnica drumskog saobra}aja. Na Slikama 2. {to ote`ava svakodnevni kontakt znatnog dela stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. godine formiran deo regionalnog puta Subotica – Vrbas koji vodi kroz naselje.10. U darovnici kralja Matije Korvina iz 1462.8 km. a u Vojvodini 6. Mala Baj{a). Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja od funkcionalnog centra. To je prostor pribli`no izme|u ulica M.). Ulica Mar{ala Tita. Ovo naselje se u poreskom popisu katoli~ke nadbiskupije iz 1543.12. U uli~noj mre`i grada 20 LEAP BA^KA TOPOLA . R. izdao je nare|enje da se topolska pustara naseli.Gustina naselja na teritoriji op{tine je znatno iznad pokrajinskog proseka. prikazana su dva muzeja u Ba~koj Topoli.3.11. i 2. – 1914.2 km. Polo`aj grada je povoljan. Boljai Farka{a i Prvog maja. od Sente i Be~eja 40.to je teren zvani Taban (Toban). od Sombora 45 a od Novog Sada 69 kilometara. godine pojavljuje pod imenom Topola. Re~ je turskog porekla i zna~i breg.

danas dominiraju fragmenti sa planskom ali nepravilnom teksturom. LEAP BA^KA TOPOLA 21 . Ispred ulaza u naselje ovom putu se priklju~uje iz pravca severoistoka put od Kanji`e preko ^antavira. Nastalo je na mestu gde se ukr{taju putevi regionalnog zna~aja (Slika 2. Du` du`e osovine naselja vodi put Baj{a – M. Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju putevi P-108 i P-119 regionalnog zna- Pa~ir je staro naselje. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.14. i 2. Slika 2. Pa~ir Topografski . I|o{ – Be~ej. naselje le`i delom u Velikoj dolini i delom na lesnoj zaravni koja se prostire na obe strane doline.). ~aja. u Ba~koj topoli `ivi 16. U takvim fragmentima uli~ne mre`e gra|evinski blokovi su naj~e{}e pravougaonog oblika.3. 2. Stara Moravica 2.3.2. kao i o maksimalnom po{tovanju reljefnih i hidrografskih datosti i prilago|avanju pravcima saobra}ajnica.318 stambenih jedinica.3. Pravoslavna crkva u Topoli Slika 2. U sredini naselja bajski put se~e pod pravim uglom `upanijski put Senta – B. Naselje topografski le`i u Velikoj dolini i na lesnoj zaravni na nadmorskoj visini od 103 – 112 metara. od Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km. U celini gledano. godine. Topola – Moravica – Krivaja – Sombor. Na Slikama 2. na nadmorskoj visini 101 – 109 metara. Od Ba~ke Topole je Moravica udaljena 15. neujedna~enom teritorijalnom rastu.154 stanovnika u 6.674 stanovnika u 2.15. tlocrt grada govori o sukcesivnom.14. u Staroj Moravici `ivi 5. poti~e jo{ iz XIV veka. prikazani su detalji dve crkve u Ba~koj Topoli. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli Prema popisu stanovni{tva iz 2002. ulice su prave ali se ne seku uvek pod pravim uglom i jako su razli~ite du`ine.13. parcijalnim re{enjima i povremenim urbanisti~kim zahvatima.396 stambenih jedinica. godine.13.

godine. Baj{a se nalazi na sporednom putu. Topola – Tele~ka – Sombor. na prvom mestu je zemljoradnja a zatim dolazi sto~arstvo. Prirodni uslovi za razvoj ove privredne delatnosti su veoma povoljni. Nalazi se na regionalnom putu B. Zanatlijske cehovske organizacije kova~a. uredne. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. kolara.3. Ni`i delovi naselja na dolinskoj ravni imaju nadmorsku visinu 91 – 93 m. Baj{a Slika 2. u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja. U strukturalnom pogledu. Op{ti izgled naselja daje veoma povoljan utisak. Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradiciju. godine.4. prikazana je divlja deponija. Ulaz u Pa~ir U privrednom `ivotu naselja vode}u ulogu ima poljoprivreda. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. od Sombora 50 km. U poslednjim decenijama proizvodnih zanatskih radionica je sve manje. Oko 2/3 aktivnog stanovni{tva zaposleno je u poljoprivredi.932 stanovnika Topografski.2. u Baj{i `ivi 2. Ulice su ~iste. a nema ni dovoljan broj uslu`nih zanata. Geografski polo`aj mesta nije najpovoljniji. godine. a od Vrbasa preko Kule 32 km.5. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978.15. bravara. godine.130 stambenih jedinica. Ku}e su ve}inom panonskog seoskog tipa. Vezu sa svetom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem.16. stolara i drvodelja osnovane su jo{ 1829. Na Slici 2.366 stambenih jedinica. Preko Topole je udaljena od Subotice 37 km. u Pa~iru `ivi 2. 2.3. Divlja deponija u Pa~iru u 1. ju`no od mesta gde se Velika i [iroka dolina spajaju sa glavnom dolinom. a vi{i delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m. trodelne i sa ekonomskim zgradama.16. Krivaja Slika 2. Le`i u dolini Krivaje. udaljena je od op{tinskog 22 LEAP BA^KA TOPOLA .568 stanovnika u 1. Baj{a ima dolinski polo`aj. sa veoma mnogo zelenila. naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole.

Na dolinskim ravnima se obrazovala karbonatna ritska crnica. Topole 13 km. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. na zemlju Nove Pustare u neposrednoj blizini Ba~ke Topole. U saobra}ajno – geografskom pogledu nalazi se na sporednom putu Baj{a – Sivac.10.7. 2. Osnovano je po~etkom dvadesetih godina dvadesetog veka naseljavanjem kolonista. u blizini majura Lelbaha. Do 1961. Mo`e se re}i da su svi uslovi za Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline.5 km a od Ba~kog Sokolca 8 km. ali u blizini magistralne drumske linije. od B. visina se prema istoku smanjuje za 108 m. Ba~ki Sokolac Panonija topografski le`i na desnoj obali Duboke doline na nadmorskoj visini 108 metara. G. Mi}unovo Mi}unovo spada u grupu mla|ih naselja. godine. a od Subotice 45 km (Slika 2.17. 2. 2.3. Jugozapadni delovi atara imaju najve}u nadmorsku visinu. na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored Velike doline. u Srednjem Sala{u `ivi 172 stanovnika u 72 stambene jedinice. u Gornjoj Rogatici `ivi 484 stanovnika u 206 stambenih jedinica. Srba i Crnogoraca. u Panoniji `ivi 794 stanovnika u 289 stambenih jedinica.3. Lesna zaravan na ovom prostoru ima izraziti pad prema Dubokoj dolini – od 113 m na zapadu. Atar naselja se pru`a na lesnoj zaravni.17. Gornja Rogatica Naselje topografski le`i na lesnoj zaravni neposredno uz Duboku dolinu. godine. Panonija poljoprivrednu proizvodnju optimalni.109 m. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. 2. Preko B. 2. dok se visine severoisto~no od naselja kre}u oko 108 . u Krivaji `ivi 979 stanovnika u 329 stambenih jedinica. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.6. Najve}i deo atara pokriva tipski ~ernozem sa humusnim horizontom koji dosti`e debljinu 50 cm. Rogatice 8. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Topole je asfaltnim putem udaljeno 9 km. G. Zemlji{te na teritoriji Panonije je vanredno plodno. severno od u{}a Emu{i~ke doline. godine vodilo se kao deo naselja Baj{a. od St. Sokolca do op{tinskog centra ima 17 km. Saobra}ajno – geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar – od B. Tele~ke 14 a od Sombora 36 km.3. Moravice 6 km. Ulaz u Panoniju LEAP BA^KA TOPOLA 23 .3. godine. Rogatica i Tele~ka.centra 14 km. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje je povezano sa naseljima Panonija.8. Srednji Sala{ Naselje se formiralo po~etkom dvadesetog veka na pustari Duboka. Prirodne osnove privrednog `ivota su dobre. Od Baj{e je udaljena 8. a od Sombora 32 km. Asfaltim putem od Tele~ke je udaljeno 6 km. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.9.). Slika 2. od Krivaje 4. koja je pokrivena dobrim karbonatnim ~ernozemom. 112 – 114 m.3. u Ba~kom Sokolcu `ivi 610 stanovnika u 240 stambenih jedinica. godine.

19.Mi}unovo se nalazi na putu B. Kara|or|evo Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. 2. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. na lesnoj zaravni. u Kara|or|evu `ivi 586 stanovnika u 237 stambenih jedinica. Mali Beograd je drumsko naselje pored me|unarodnog puta. Topola – ^antavir. a od Subotice 30 km. godine. Mali Beograd je kolonisti~ko naselje osnovano 1921.). Zobnatica Slika 2. u Zobnatici `ivi 309 stanovni- 24 LEAP BA^KA TOPOLA . naselje ima i neke specijalne funkcije.18. Tako|e ima dobre saobra}ajne veze i sa susednim naseljima op{tine. 2. Mali Beograd Slika 2. Topola – Senta. Topole svega 6 km.11. 2. pored Kara|or|eva~ke lesne doline na nadmorskoj visini 112 m. godine. Slika 2. godine slu`beno progla{eno naseljem. udaljeno od Topole 2 km. Hotel „Jadran“ u Zobnatici Prema popisu stanovni{tva iz 2002.19.3. Posle gotovo dvesta pedeset godina pustara je priklju~ena B. kao i sa podru~ja seoskih naselja okoline B. Ulaz u Zobnati~ki park Zobnatica je od 1702. godine kada je na zemlji oduzetoj agrarnom reformom naseljena 71 porodica dobrovoljaca iz Like. godine. Od Zobnatice je udaljeno 6.. vodi asfaltni put B. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored doline Krivaje (Slika 2.21.21. 2.. u Mi}unovu `ivi 510 stanovnika u 182 stambene jedinice. do 1948. godine bila sastavni deo suboti~kog atara. Ku}e su pore|ane na obe strane puta u du`ini od oko 1400 metara. godine. Ju`no od naselja. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.20. Kara|or|evo je 1978. 2.13. Topoli.). Zobnatica je jedan od najpoznatijih centara konjarstva i konji~kog sporta u Srbiji (Slike 2.18. od B.20. Topole 12.3. Kar|or|evo je planski osnovano kolonisti~ko naselje za potrebe doseljenog stanovni{tva sa Krbavskog polja. u Malom Beogradu `ivi 533 stanovnika u 192 stambene jedinice. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena od B.12. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog jezera Pored izrazite agrarne funkcije. Doseljavanje stanovni{tva po~elo je 1921. Krupe. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Po tipu. Naselje le`i na zaravni. 2. na oko 1000 metara.3.

Ostala naselja U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i naselja Novo Orahovo (2. szr. godini iznosio 3. U privatnom sektoru je ostvareno 37.46%.89%. u me{ovitom sektoru 34. U Ba~koj Topoli registrovano je 297 preduze}a zaklju~no sa stanjem 31. a u dr`avnom sektoru 0. PP „Zobnatica”.nalnih i lokalnih puteva. PRIVREDA Geografski polo`aj ba~kotopolskog prostora neosporno uti~e na njegov privredni razvoj. Kavilo (233 stanovnika). Tomislavci (691 stanovnik). PIK „Moravica”. Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD „@itko”.49%. Divlja deponija u Zobnatici ka u 60 stambenih jedinica. a neplodno 3.54%. 2. a 8 velika preduze}a.22.68%.7 milijarde dinara. Njego{evo (634 stanovnika).70%. Izdvojenih radnji (str. u stambeno-komunalnim delatnostima 0. prikazana je divlja deponija u Zobnatici. u zanatstvu 0. sur) je preko 400. {to svakako daje podstreka za razvoj. u dru{tvenom sektoru 26. u industriji 30.66%. Pobeda (343 stanovnika).22. PP „Pobeda” i zemljoradni~ke zadruge.76%. Gunaro{ (1.81%. GIK „1.029 stanovnika). AD „Topiko”. 17 srednja. u zadru`nom sektoru 0. Sveti}evo (204 stanovnika). elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i metalnih proizvoda U privredi op{tine zna~ajno mesto zauzima i drvoprera|iva~ka industrija. ko`na i industrija sto~ne hrane. od ~ega je plodno zemlji{te 55. u obrazovanju i kulturi 0. le`i udaljena od vodenih puteva i ne mo`e se koristiti njihovim prednostima.49% od ukupnog dru{tvenog proizvoda.98%.586 ha. Na poljoprivredi kao sirovinskoj osnovi razvijale su se slede}e industrijske grane: prehrambeno-prera|iva~ka. Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola iznosi 58. u trgovini 11. PP „Do`a \er|”. tekstilna.361 ha.2002.34%. maj” je izvodio sve vrste gra|evin- 2.440 stanovnika). u oblasti saobra}aja i veza 3. u gra|evinarstvu 2.3. u ugostiteljstvu i turizmu 0. Ali iz takve situacije sledi da je teritorija op{tine steci{te interregionalnih.4.04%.225 ha. Od ukupnog dru{tvenog proizvoda u oblasti poljoprivrede je ostvareno 47. Ukupan dru{tveni proizvod op{tine je u 2001. metalna galanterija. godine. Na lesnoj zaravni op{tina ima kopneni polo`aj. Na Slici 2. [to se gra|evinarstva ti~e.72%. Slika 2. u oblasti finansijskih i drugih usluga 1. U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su slede}i proizvodni kapaciteti: livnica ~elika. Ba~ka je me|ure~je Dunava i Tise. Bogaro{ (94 stanovnika) i Bagremovo (204 stanovnika).12.14.14%. od kojih su 272 mala. Industrija mesa „Topola”. regio- LEAP BA^KA TOPOLA 25 . industrija reznog alata za drvo.

ukrasnim parkom i hotelom pru`a mogu}nost za turizam. Op{tina Ba~ka Topola je otpo~ela projekat izgradnje fabrike vode koji }e. Pored toga. kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i neza{ti}enost vodozahvata i podzemnih voda. Naselje Panonija sa ure|enom okolinom. ¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i parkovi – probleme predstavljaju: nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriju cele op{tine. neadekvatno re{eno upravljanje postoje}im legalnim deponijama. me|utim. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. kada bude zavr{en. upotreba nekori{}enih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehni~ka ispravnost postoje}ih septi~kih jama. Treba naglasiti da su u procesu tranzicije i smanjenjem obima tr`i{ta mnogi privredni subjekti smanjili kapacitete proizvodnje i istovremeno smanjili i broj zaposlenih radnika. postojanje nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. Poljoprivredno dobro „Zobnatica” raspola`e najstarijom ergelom konja u biv{oj Jugoslaviji. Ba~ka Topola ima dobre uslove za razvoj turizma. neadekvatna ure|enost i mali kapacitet postoje}ih legalnih deponija. u delu grada Ba~ke Topole postoje otvoreni kanalizacioni vodovi. Ohrabruju}e je. nepostojanje selekcije i recikla`e komunalnog otpada. neodvajanje komunalnog od opasnog otpada. sa ukupnim ekolo{kim uslovima za lov i odmor. Zobnati~ko akumulaciono jezero obnovljeno je pro{le godine pomo}u sredstava iz ADF-a i koristi se za izletni~ki turizam. ne- 26 LEAP BA^KA TOPOLA . da sve vi{e o`ivljava proces prerastanja zanatskih radionica u mala preduze}a. zatim mali kapacitet izvori{ta u ovim mestima. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI Glavni ekolo{ki problemi u op{tini Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: ¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme predstavljaju kvalitet i koli~ina vode u svim naseljima i u gradu Ba~koj Topoli.5. ¤ Deponije komunalnog otpada – glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija. konkretnih re{enja za re{avanje problema pija}e vode u selima op{tine jo{ uvek nema. Trenutno te{ko i slabo posluje. nepostojanje pre- ~ista~a u bunarima i nekori{}enje adekvatnih hemijskih sredstava za pre~i{}avanje vode. a naro~ito za razvoj izletni~kog turizma. S druge strane. prevelika blizina postoje}ih deponija naseljenim mestima. nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom.skih. kao i ostala preduze}a u op{tini. kao i nere{eno odno{enje sme}a u pojedinim mesnim zajednicama. koja su u procesu privatizacije. nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mre`a tamo gde vodovodi postoje. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima i izuzetno korisna za ljudski organizam. nepostojanje rezervoara za vodu. gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova iz oblasti visoke gradnje i prate}e radove iz oblasti niskogradnje. 2. „mikrovodne zajednice“). Svake godine se odr`avaju ~uvene Zobnati~ke konji~ke igre. pobolj{ati stanje u pogledu vodosnabdevanja i kvaliteta pija}e vode u gradu Ba~koj Topoli. ¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja ne postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a. Probleme jo{ predstavljaju i neadekvatno re{eno pre~i{}avanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mre`a.

nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. neodr`avanje gradskog parka u Ba~koj Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr{ina i parkova u op{tini. a korita i priobalja reke Krivaje i akumulacionih jezera su zapu{tena i neodr`avana. Panonija i Pa~ir. nere{en imovinsko – pravni status u javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. kao i ra{irenost ambrozije i drugih biljaka alergenata. reci i jezerima – kvalitet vode u reci Krivaji i svim akumulacionim jezerima nije zadovoljavaju}i. Pobeda. ¤ Kvalitet vode u kanalima. LEAP BA^KA TOPOLA 27 .dovoljna po{umljenost op{tine.

oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. kao i komentar za svaku predlo`enu aktivnost.ulaganjem vlastitih sredstava i kroz konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice. U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne sredine te`i{te je na anga`ovanju i mobilisanju javne svesti. koje doti~u iz pograni~nih zemalja. a oko 92% ~ine tzv. »doma}e vode« koje se generi{u na teritoriju Republike. kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva. Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine. Stoga je kao prvi korak neophodno izvr{iti objektivno i sveobuhvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine. procena tro{kova. sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti. pored toga {to su veoma sporo obnovljivi. kao jedan od najakutnijih problema vodoprivrede Republike. rok u kome se planira njeno re{avanje.NEAP. Anketa. nisu neiscrpni. U prilog ove tvrdnje idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao {to su na pr. Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja. koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom isti~u kroz mnoge studije i analize.3. Kad su jednom definisani priori- teti.: Vodoprivredna osnova Srbije. stvaranju vizije budu}eg stanja zajednice i predloga re{avanja najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova.1. na~in njihovog re{avanja. Prostorni plan Srbije. ne mogu predstavljati efikasno sredstvo. Nacionalna strategija upravljanja `ivotnom sredinom Srbije . UVOD I METODOLOGIJA Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih zajednica parcijalni pristupi. koji tretiraju pojedine komunalne odnosno ekolo{ke probleme zasebno. stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in . korisno je sredstvo za utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih problema od strane naj{ire javnosti. Isto tako op{te je poznato. Poznato je tako|e. definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne probleme. Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih ekolo{kih problema mnogih op{tina ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. kroz du`i period vremena. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju se po usvojenoj metodologiji u kojoj su. a koje stanovnici koji naseljavaju odre|enu teritoriju najbolje poznaju. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E 3. finansiranje i rokovi izvr{enja. da raspored raspolo`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini ni po prostoru ni po vreme- 28 LEAP BA^KA TOPOLA . »tranzitne vode«. Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i stvaranja vizije budu}eg stanja zajednice odre|en je izbor prioritetnih ciljeva na osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine lokalne dru{tvene zajednice. Ovu konstataciju potvr|uje i stav stru~njaka. kao i mnoge regionalne i lokalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. Poznata je ~injenica da Srbija nije bogata vodom – svega oko 8% povr{inskih voda predstavljaju tzv. da akviferi podzemnih voda. koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema. sem opisa aktivnosti. Teorijski pristup izrade LEAPa bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema.

nepostojanje sanitarnih zona za{tite izvori{ta. arsena. koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku . Novi Sad . problem »mikrovodnih zajednica« i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima. Kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju za potrebe snabdevanja vodom u Vojvodini tako|e nije zadovoljavaju}i. a ponegde i mangana.2.1.). Nedovoljni kapaciteti izvori{ta. Stoga se u dugoro~nom snabdevanju vodom Vojvodine sem lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje regionalnih izvori{ta. nepostojanje vodovoda i dotrajalost vodovodnih mre`a u nekim mesnim zajednicama. To se prvenstveno odnosi na pove}ane koncentrarcije amonijaka.).poput Studije alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine.2.2.1. Teritorija op{tine Ba~ka Topola Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«. olova. 3. Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaciji sa nedostatkom kondicioniranja vode za pi}e i amortizovanom distributivnom mre`om karateristika je ve}ine sistema vodosnabdevanja Vojvodine (Slika 3. problem nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli predstavljaju najva`nije probleme vodonabdevanja (Slika 3.nu nije povoljan. U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem centralnog vodovodnog sistema na koji su priklju~ene brojne »mikrovod- Slika 3. metana i huminskih materija. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih zajednica su lo{ kvalitet i nedovoljne koli~ine vode. PRIKAZ STANJA 3.internet stranica LEAP BA^KA TOPOLA 29 .1. nepostojanje postrojenja za kondicioniranje vode i rezervoara za vodu u Ba~koj Topoli. gvo`|a.

0 Radi 130 323 15. Ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". Objekti sistema vodosnabdevanja Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz »osnovnog vodonosnog kompleksa« kvartarnih sedimenata.Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola Izvor: J.0 88.0 80. 3. "mikrovodnu zajednicu".0 90.0 Radi 104 323 15. Radi 83 323 10.0m) 3 20012003 1 2001 1 2001 2 2001 1 2003 1 2001 - Tabela 3. godine u proseku 3.2). Prema podacima iz Dugoro~nog progra- Bunari Godina izgradnje Lokacija Status (radi-ne radi) Dubina (m) Zavr{ni pre~nik (mm) Projektovana izda{nost (l/s) Radni nivo vode u bunaru (mnm) Registrovano opadanje nivoa Broj regeneracija bunara Godine regeneracije B1 1994 Izvori{te B2 1997 Izvori{te B3 1990 Izvori{te B4 1994 Izvori{te B5 1995 Izvori{te B6 1995 Izvori{te B7 1999 Izvori{te TRG 1994 Disp.ne zajednice« unutar gradskog jezgra. {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta vode i slabijih pritisaka u udaljenijim ta~kama vodovodne mre`e (Tabela 3.0 75.1).0 Radi 83 323 12.0m (max.0 Radi 130 323 15. opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima.0 U toku 2004. koji se nalazi na dubini od 80 – 130m.0 Radi 86 323 12. a potro{a~i ~ine tzv. Sem institucionalne distributivne mre`e u gradu Slika 3.0 64. P. Pogled na vodozahvat Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola 30 LEAP BA^KA TOPOLA .0 75. 5.2. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. Distribucioni sistem nije u potpunosti razvijen i granatog je tipa. Ba~ka Topola.2.0 – 15. Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem stanovnika naselja sistemima bu{enih bunara.0 Radi 110 323 15.0 75.1. »Komgrad«. evidentno je da je dodatni problem koji postoji u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara. preko razvodne vodovodne mre`e. U funkciji je 7 (sedam) bunara na izvori{tu i 2 (dva) bunara u gradu.0 l/s . Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.1. A FR 1997 Disp.0 84.000 litara i sistemom hlorisanja.1 .0 Radi 102 323 15.0 Radi 87 323 15. tako da se redovito vr{i njihova regeneracija (Tabela 3. 2005 ma razvoja centralni kompleks snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5.0 71. Na osnovu postoje}ih podataka.

Dugoro~an razvoj. maksimalna dnevna oko 4. nedovoljni pre~nici cevovoda (f 63 mm). 2004 30. S obzirom na neizgra|enost nekih klju~nih objekata vodovodnog sistema Ba~ke Topole. P.Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i Izvor: J. Prema podacima J.3. Ba~ka Topola. nemogu}e je u Slika 3. Kod ovog dela mre`e problemi se sastoje u upravljanju.3. prose~na isporu~ena koli~ina vode iznosi oko 2.000 m3/dan. »Komgrad«. kom. nepostojanje rezervoara za dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi).500 110 3./km potro{nja iznosi oko 156 l/stan. kom. Evidentirani problemi u centralnom sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e. kom. a minimalna oko 1. koji se sastoje od procurivanja cevi i ~vornih mesta i nelegalnih priklju~aka.postoji »velika« du`ina neadekvatne mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vodom putem »mikrovodnih zajedniGodina Du`ina javne vod. LEAP BA^KA TOPOLA 31 . Bez postrojenja za kondicioniranje voda. kom. ca«. odr`avanju.P.800 m3/dan.0 Tabela 3. Vodosnabdevanje i kanalisanje. koji je isporu~ilac vode za pi}e. mre`e Broj zatvara~a na mre`i Broj hidranata Broj priklju~aka Broj vodomera Broj kvarova na mre`i Broj kvarova po 1 km Jedinica mere km kom. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje.). Vodovodna mre`a Ba~ke Topole Izvor: Zavod za vodoprivredu. 2005. »Komgrad«. kom. a procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od 45% na osnovu iskustva za vodovode u okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%) i Srbiji. srednjoro~an razvoj i hitne intervencije. imovinskim odnosima. ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr.25 160 3. Subotica.2 . kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada. 2002. nepostojanje postrojenja za pripremu vode za pi}e.600 2./dan (Slika 3.500 m3/dan. Na godi{njem nivou Poseban problem predstavljaju gubici u vodovodu.

S/cm nika ili 57. do mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada mgFe/l stanovnika (Stara Moravica . Prema statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK).1 mg/l (MDK 0. Rezultati jednog karakteristi~nog.99 7. Po naseljima su bu{eni bunari.Ispitivanje kvaliteta vode na mestu .699 st. Slika 3.Mesne zajednice. % saturac Broj stanovnika u nasemgNH3/l ljima je razli~it . Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se parametri kvaliteta vode svesti na Pravilnikom1 propisane vrednosti. preko razvodne vodovodne mre`e. prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i. bunarske pumpe.04.8 365 579 15. Zavod za za{titu zdravlja Subotica.2.3 .3 mg/l). Sada{nje snabdevanje vodom naselja Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema. nisu bili dostupni. novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3. U prethod- Tabela 3. hidrofora i distribucione mre`e. u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine. a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u rasponu od oko 16%2.1 8.074 stanovmik.). za mesnu zajednicu Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka dokumentacija o postoje}em stanju vodosnabdevanja i planovima za rekonstrukciju vodovoda Baj{a. 11. Internet stranica 32 LEAP BA^KA TOPOLA .2 st.vodozahvat /mre`a/ Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e.94 st. prema programu radova opisanom u prethodnom delu ovog izve{taja.4.002 2. u mg/l ovim naseljima `ivelo je mg/l ukupno 22.2005. To bi moglo da se ostvari jednim delom ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode.). Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim St Pt/Co zajednicama Na teritoriji op{tine Ba~NTU ka Topola postoje 23 . Snabdevanje vodom u naseljima re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika. Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od 1. gl. Me|utim.60 manje od 0.27 0. ovim uslovima obezbediti redovnu i kvalitetnu isporuku vode za pi}e. od kojih se svaki sastoji od bu{enog bunara. 1 Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl.1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0. opremani bunarskim pumpama i hidroforima.). Ovi potro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni sistem u naselju Stara Moravica. ili manje od 100 mgNO2/l (Bogaro{ . Prema popisu 2002.58 6.35 mg/l (MDK 0.3.Parametar Rezultat Jedinica mere Boja Miris Mutno}a pH Utro{ak KMNO4 Ostatak isparenja Elektri~na provodljivost Rastvoreni kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati Gvo`|e (ukupno) 5 Bez 0.u budu}nosti. Tako }e na primeru ove mesne zajednice.od samgCl/l mo nekoliko (Obornja~a .7 % ukupnog stanovni{tva op{tine. biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod . na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a.35 3. Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom. god. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 2 Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Vojvodine.5. a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem".96 1.2.

slavina EKO ~esma .7 uzoraka.Mesna zajednica Baj{a . mutno}a. pov. gvo`|a pove}. Kratka 1 . konc. ku}a ul.. pove}.Slika 3.2004. uzorka P/02966 Datum 15. konc.2004 .6. konc. Ba~ka Topola Ev.01. ku}a Mikrovodn i sistem (5) Kratka Mi{ljenje Ne odgovara Ne odgovara Ne odgovara Nalaz prisustvo boje. mezof.) .2004.slavina EKO ~esma . konc. amonijaka.6. br. pov. bakterije.4.2005 . kolif. bakterije. pov.6. konc. pove}. Bunar u Baj{i Izvor: Kancelarija LEAP-a.Ispitivanje vode za pi}e Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica.slavina (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola Ne odgovara Ne odgovara Odgovara P/04625 27.2004. Lokacija ul.9. 2004. gvo`|a aerob. (13) Poljska P/02979 15. gvo`|a.porod. mutno}a. pov.slavina EKO ~esma .2004. amonijaka. mezof. pov.10. amonijaka. P/05048 25. LEAP BA^KA TOPOLA 33 . 27. streptokoke. ku}a ul. god. bakter. ve}i broj aerobnih mezofilnih bakterija neodgovaraju}a pH vrednost P/02967 15. i 2005. EKO ~esma . Krajnja 1 porod.6.2004. pov. neodgovaraju}a pH vrednost Tabela 3.4 . Zaba{ta 35 porod. konc. mutno}a. P/00412 Ne odgovara aerob. (8) Zaba{ta P/02968 15.

To se posebno odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom. pribor koji {tedi vodu (ograni~enje mlaza. Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro.). instalacija novih i osetljivih vodomera.3. 3.: 233 l/st. od ~ega na visokokvalitetne vode otpada 13. kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (npr. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima Osnovni problemi snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno su proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. prema podacima iz GUP-a Beograda 2021. sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr.). iznose 15. kao {to je to ve} u~injeno u nekim od zemalja u okru`enju. Kod ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih.9 x106m3/g.) Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u drugim evropskim zemljama. prisustvo boje i neodgovaraju}e pH vrednosti.: tu{iranje umesto kupanja. U op{tinama sa manje od 25. ispiranje pod pritiskom. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3.2.1. Re{enje ovog problema je u adekvatnom ulaganju u ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode. postoje}i bunari i oprema u njima su dotrajali.dan. uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a.3. Na temelju iskustava unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji. 3. Primera radi. na slavinama. aluvijalne izdani izme|u Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava). smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu. dotrajala je i distributivna mre`a mikrovodnih sistema. redovna naplata utro{ene vode.000 sta- 34 LEAP BA^KA TOPOLA . priklju~enosti na vodovodne sisteme i norme potro{nje za projektovani period do 2021. Ma|arskoj 2 evra. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{}enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{}enja vodnih resursa. koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a.dan u Beogradu u 2003. a vodom ni`eg kvaliteta iz vodotoka. pove}ane mutno}e. Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom naselja i industrije treba da bude iz Osnovnog vodonosnog kompleksa Vojvodine.nom tridesetogodi{njem periodu. ku}ni aparati koji {tede vodu. popravka cevi i armatura koji cure. samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e. Tako|e.3. Prema VOS-u ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom odre|ene na osnovu broja stanovnika.g. Francuskoj 3 evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom metru vode./dan. Razlozi i mogu}nosti za smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za pi}e.5 x106 m3/g. o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vode. Postepeno uvo|enje ekonomske cene vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost javnih komunalnih preduze}a i tako moglo Prose~na specifi~na potro{nja vode za pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i iznosi. termostati i sl. godini. Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e. zaustavljanje tu{a. zatvaranje slavine za vreme pranja i sl. oko 170 l/st. dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za pi}e veoma visoka (npr. novnika potro{nja vode je ispod proseka. potro{nja vode u Nema~koj je oko 125 l/st.

3. olovo. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode usvojeni po na{im standardima nisu uskla|eni i prema{uju dopu{tene vrednosti prema Direktivi o vodi za pi}e. ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na postrojenjima. olovni cevovodi u doma}instvima). Sem toga. neophodan je preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. Pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU. koju je tokom 1997. ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode. Radi toga predlo`eno je. U tom kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e kao i osnovni sanitarni i higijenski uslovi `ivota smatraju se jednim od osnovnih ljudskih prava. Pravilnikom se pred- 3.3. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim standardima definisanim u Direktivi o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). pobolj{anje monitoringa i prihvatanje prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz Direktive. za smanjenje siroma{tva i gladi. neadekvatan materijal cevi u distribucionoj mre`i: A-C. gvo`|e i nitrate. Nacrt Pravilnika treba da predstavlja prvi korak u tom smeru. pocinkovne ili plasti~ne cevi. To se odnosi na: arsen.4. To me|utim mora da bude bazirano na tehni~ko-ekonomskoj studiji. Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode za pi}e sa standardima i uslovima DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra). {to nije slu~aj. i 1998. zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim evropskim zemljama. godine pripremila Evropska agencija za `ivotnu sredinu. treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna dezinfekcija.3. Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Direktiva) su skupi i zahtevni. a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na ljudsko zdravlje. U dokumentu »Procena o `ivotnoj sredini Evrope«. koje je izradilo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine (u vreme izrade dokumenta: Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene su kategorije i osnovne grupe indika- LEAP BA^KA TOPOLA 35 . Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja. ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u celini. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e vi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od slu~aja do slu~aja.da re{i najakutnije probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju novih sistema) u relativno kratkom vremenskom periodu. jer zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti uslove propisane Direktivom. PROCENA PRO[LOG. O~ekivani rezultat bio bi smanjenje stepena zaga|enosti `ivotne sredine.

U prvom srednjoro~nom periodu. ~esto uz »raubovanje« bunara.5.vodosnabdevanja. izgradilo bi se postrojenje za pripremu vode za pi}e. rizi~nim grupama: deci. veoma nepovoljno i da ne mo`e udovoljiti potrebama grada i stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. koji mogu da uti~u na ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve ve}i pritisak na vodne resurse i sve ve}a potencijalna zaga|enja s jedne strane. rezervoar i crpna stanica sa svom prate}om opremom i neophodnim instalacijama. ZAKLJU^CI Na osnovu sagledavanja postoje}eg stanja. Vode Kvantitet voda Kvalitet voda Reke i jezera Povr{inske vode Ribarstvo ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda. Dugoro~ni program se izvr{ava kroz tri srednjoro~na programa razvoja i to od: 2003-2007. ~iji je prvi srednjoro~ni program ve} u toku.5 . koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja. Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu. Osnovni ciljevi Dugoro~nog programa razvoja grada su institucionalno snabdevanja vodom za pi}e 90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100 % privrednih objekata sme{tenih unutar grada. Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po ljudsko zdravlje i zbog toga posebno treba voditi ra~una o tzv.tora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija.900 m. mo`e se zaklju~iti da je stanje komunalne infrastrukture . trudnicama. pa time i na `ivotnu sredinu u celini. Me|utim. dovodi do delimi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. Za kategorije vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 3. ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane. U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve dok se ne dostigne zadovoljavaju}i kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj mre`i. 2008-2012 i 2013-2017 godine. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne sredine i Proceni uticaja na `ivotnu sredinu predstavljaju prvi korak u bo- 3. Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta Tabela 3. U Tabeli 3. Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda BPK5 u vodotocima. dojiljama i starijim bolesnim osobama.Indikatori odr`ivog razvoja Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda. na nivou grada postoji strategija dugoro~nog razvoja definisana kroz usvojen Dugoro~ni program razvoja vodosnabdevanja naselja Ba~ka Topola. Ovo »povla~enje« podzemnih voda u dublje slojeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski svet. Istovremeno zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od 6.5.6 daje se pregled 36 LEAP BA^KA TOPOLA .

centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vodovoda u naseljima. To se mo`e posti}i raznim merama stimulisanja {tednje vode.000 63 Ukupno 30. Me|utim. Dugoro~an razvoj. Prioritetne aktivnosti predlo`ene akcionim planom za naredne 4 godine za oblast Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su slede}e: ¤ formiranje centralnog sistema vodosnabdevanja izgradnjom klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu - LEAP BA^KA TOPOLA 37 . opremljenih za fazi izrade tehni~ke dokumentacije (kao {to su npr.7 . Subotica. dugoro~no re{enje problema vodosnabdevanja ve}ih naseljenih mesta trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na institucionalni. kao {to je na pr.6 .Dugoro~ni program razvoja . Ba~ka Topola.prvenstveno smanjenja gubitaka u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka.000 100 20. Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja. Pre~nici cevovoda (mm) 300 Du`ina (m) 1.du`ina cevovoda po pre~nicima Izvor: J. trebalo bi unapred voditi ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u tehnolo{ki proces pripreme vode za pi}e. Vodosnabdevanje u ostalim naseljima na teritoriji op{tine predstavlja poseban problem i op{te stanje je nepovoljno kako po kvantitetu tako i po kvalitetu vode za pi}e. To }e biti ostvareno dono{enjem novog.7). »Komgrad«. 2005. a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih.500 Tabela 3.500 Tabela 3. Neophodno je da se sprovode mere racionalizacije .500 m 3% uredno i kvalitetno vodosnabdevanje me{tana.Dugoro~ni program razvoja . U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e sa Evropskom direktivom o vodi za pi}e. Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu. Kao jedna od mogu}nosti mo`e da bude izgradnja javnih (EKO) ~esmi.000 250 2. izgra|ena ~esma u naselju Panonija.koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom. uskla|enog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e. P. Za objekte koji se planiraju ili su u 200 150 5. Postrojenja za kondicioniranje vode). sekundarnih i tercijarnih cevovoda (Tabela 3.pregled radova i mera Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje. Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice. 2002. uz istovremeno postepeno uvo|enje ekonomske cene vode.000 2. U Evropi i svetu postoji razvijena svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne potro{nje vode neophodna.000 m3 230 l/s 120 l/s 30. Radovi Bunarski vodozahvati Ure|aj za kondicioniranje Rezervoar Crpna stanica Ostale namene Distribuciona mre`a Istra`ivanje i razvoj Koli~ina / kapacitet 20 komada 120 l/s 3.

¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{enjem novih i regeneracijom postoje}ih atrofiranih bunara u skladu sa usvojenom srednjoro~nom strategijom. ¤ racionalizacija potro{nje u doma}instvima i privredi putem kampanje edukacije i informisanosti stanovni{tva o neophodnosti smanjenja neracionalne potro{nje vode. 38 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ postepeno uvo|enje ekonomske cene vode .trenutna cena vode u Hrvatskoj iznosi oko 1 evro. Ma|arskoj oko 2 evra. ¤ izgradnja javnih ~esmi za manja naseljena mesta. ¤ postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i i isklju~ivanje nelegalnih priklju~aka i njihovo svo|enje na prihvatljiv procenat od oko 20%. ostalih prate}ih objekata i infrastrukture.postrojenja za kondicioniranje vode. crpnih stanica. rezervoara. ¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i izgradnja nove distributivne mre`e prema definisanoj i usvojenoj srednjoro~noj strategiji. Francuskoj oko 3 evra. a u Nema~koj oko 5 evra po kubnom metru vode. ¤ formiranje mesnih vodovoda ili povezivanje sa centralnim vodovodnim sistemom za ve}a naselja.

ve} name}e potrebu izgradnje crpnih stanica. za upotrebljene vode prisutna je evakuacija upotrebljenih voda putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. propisima op{tine Ba~ka Topola koje defini{u upravljanje otpadnim vodama na lokalnom nivou i Okvirnoj direktivi o vodama 2000/60/EC. Atmosferska voda sa urbanog podu~ja Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacionim sistemom za atmosferske vode. Problem koji se i pored prisutne dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na permanentnom pra}enju kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda industrijskih pogona skoncentrisanih u radnim zonama Ba~ke Topole. osnovnom zakonskom instrumentu Evropske Unije (EU) u oblasti upravljanja vodnim resursom. Fond raspolo`ive dokumentacije koja analizira i predla`e tehno . Preostala naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola nisu pokretala proces izrade projektne dokumentacije koja bi definisala problematiku upravljanja otpadnim vodama. 4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola bazirana je na analizi prikupljne raspolo`ive relevantne dokumentacije dostavljene od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a JP „Komgrad“ Ba~ka Topola i drugih organizacija ~iji je zakonski delokrug rada usmeren ka upravljanju otpadnim vodama.1 prikazana je struktura kanalizacione mre`e Ba~ke Topole izgra|ene do 2001. Sakupljena upotrebljena voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im kanalizacionim sistemom za upotrebljene vode bez ikakvog tretmana ispu{ta u reku Krivaju. Na delu urbanog podru~ja Ba~ke Topole koji nije pokriven kanalizacionom mre`om.4.1. Sadr`aj ovih septi~kih jama se prazni cisternama. Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje upotrebljenih voda. PRIKAZ STANJA 4. Naseljeno mesto Ba~ka Topola Sistemi kolektovanja upotrebljenih i atmosferskih voda koja se generi{u na urbanom podru~ju Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj Topoli je do danas izgra|eno oko 12 km kanalizacione mre`e za sakupljanje upotrebljenih voda. od 55 km kanalizacione mre`e predvi|ene Idejnim projektom re{enja kanalizacije upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz 1976.1. a iste upu{taju evakuisanu upotrebljenu vodu tako|e u reku Krivaju. Teorijski pristup analize upravljanja otpadnim vodama op{tine Be~ej bazira se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast upravljanja otpadnim vodama. otvorenim kanalima i na taj na~in odvodi do reke Krivaje.1. U Tabeli 4. Panonija i Krivaja je obiman.ekonomska re{enja upravljanja evakuacijom otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke Topole i naseljenih mesta Stara Moravica. godine. godine. Od dve crpne stanice koje su predvi|ene izra|enom projektnom dokumentaci- LEAP BA^KA TOPOLA 39 .

3. a u Ba~koj Topoli je i nere{eno pitanje daljinskog grejanja. 2002. 2.). 200 250 300 400 500 Ukupno Du`ina (m) 6 678 1005 2473 193 1806 12 155 Tabela 4. Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama sakupljenih upotrebljenih voda u kanalizacionoj mre`i. do danas je izgra|ena jedna crpna stanica (Slika 4.1. god. To je.1.Pre~nik (mm) 1. u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god upotrebljenih voda. Po{to se radi o urbanom podru~ju sa razvijenom sao- nisu vr{ena sistematska merenja kvantiteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda.). god bra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni. Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje.u prvom oticanju atmosferskih voda mogu se o~ekivati zna~ajne koncentracije polutanata i to: olova. me|utim. sumpornog oksida. U okviru kanalizacionog sistema za upotrebljene vode naseljenog mesta Ba~ka Topola.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. mineralnih ulja. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. jom. g. stanje 2001. Podaci o kvalitetu prikupljene atmosferske vode ne postoje. Zavod za vodoprivredu Subotica. podatak koji je posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infra- 40 LEAP BA^KA TOPOLA . Na osnovu podataka dobijenih od stru~nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka Topola. ~a|i i pra{ine. Pretpostavlja se da su koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om mre`om za atomosferske vode vi{estruko manje od koli~ina koje bi trebalo njom evakuisati.5 km mre`e.2. 4. u dosada{njem periodu Slika 4. 5.1 . azotnog oksida. Ispu{tanje sakupljene atmosferske vode vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju (Slika 4. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za atmosferske vode u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno samo oko 2.

god. ugljeni hidrati. U nastavku u Tabeli 4.2.2 predstavljeni su rezultati jedne analize kvaliteta sakupljene otpadne vode uzorkovane 07. koncentraciju tih suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno.5 km stvoreni su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta istih. 4. Svakako. visoke vrednosti BPK5. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole. masti. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode. strukturom. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e „INOMAG-18 oktobar“.12. Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide kiseline i jone te{kih metala. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e prehrambena industrija. Prema tome. stanje 2001. generalno dele se po svom sastavu u dve grupe: Prvu grupu ~ine otpadne vode koje karakteri{u prisutne organske materije. Izgradnjom kanalizacionog sistema za sakupljenje upotrebljenih voda u du`ini od 12. u kanalizacionoj mre`i se mogu javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda potopljenog dela kanalizacionog sistema. a tako|e i generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja. Otpad- LEAP BA^KA TOPOLA 41 .1. belan~evine.2004.2 Industrijske zone Ba~ke Topole ne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli. godine. Industrijski pogoni ju`ne i severne radne zone Ba~ke Topole produkuju zna~ajne koli~ine otpadnih voda i predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca koji direkno uti~e na stanje `ivotne sredine op{tine Ba~ka Topola. Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona. U prethodnih 20 godina nisu vr{ena sistematska merenja kvaliteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda.Slika 4. optere}enje otpadnih voda varira i tokom dana. atmosferske vode. na ispustu iz kanalizacione mre`e upotrebljene vode u reku Krivaju.

8. na 1050C 11. Nitratni azot 15. Fenolni indeks Rezultati predstavljeni u Tabeli 4. jone te{kih Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola metala. Predsnost za vo|enje tehnolo{kog procesa metna studija imala je za cilj prikupre~i{}avanja otpadnih voda. Suvi ostatak na 1050C 12. Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole 1976. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona „INOMAG“-a.03 90. Etarski ekstrakt 21. Studija je dala i industrijskih pogona lociranih u radpredloge za predtretman otpadnih nim zonama Ba~ke Topole nije vr{evoda industrijskih pogona sa dugono. 6. godine. U tabeli 4. 4. cijanide.5-6. 2. Sulfidi 20.27 310 280 154 1030 488 42. Ukupni fosfor 18. Belan~evine 17.na 600 mg/l 542 ju da otpadne vode Tabela 4.052 kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta.4 dat je prikaz rezultata analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode metaloprera|iva~kih pogona Ba~ke Topole 1976.Parametar 1.18 64. godine.2 . 9. 7.2004. Deterd`enti 22.Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo.12 382 2. Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda . godine.4 ukazu23. 5. 3. ro~nim ciljem priklju~enja internih 42 LEAP BA^KA TOPOLA . pljanje podataka o kvalitetu i kvantiNaknadno ispitivanje kvantiteta i tetu otpadnih voda industrijskih pokvaliteta otpadnih voda navedenih gona u Ba~koj Topoli.11.„INOMAG-18 oktotrebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne Krivaju materije. Suspen. U tabeli 4.7 siva na kanalizaciju trunje ml/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0C / 8.3 su prikazani rezultati analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. Amonija~ni azot 14.5 7.34 0. Temperatura vazduha Temperatura vode Boja vode Miris Vidljive materije Talo`ne materije pH vrednost HPK BPK5 Jedinica 0C 0C 30.5-15. u Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadslu~aju priklju~enja interne kanalizanih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanalipogoni radnih zona inicirala je op{tizacionu mre`u predstavljala bi opana Ba~ka Topola 1976.mat. 5.02 0. Natrijum 19.0 14.90 1851 3. Gubitak `ar. Ukupni azot po 16. @areni ostatak 13. 10.

U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema.09 Qm3 / dan. mg/l 0.5 7.5 data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e MZ Stare Moravice. Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u du`ini od oko 7 km.5 Tabela 4. Naseljeno mesto Stara Moravica izgradila je i postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode. Postoji i opasnost od vertikalnog transporta zaga|enja do ni`ih vodonosnih slojeva druge izdani. resursa vode za pi}e. da odstupaju od maksimalno dozvoljenih koncentracija po pojedinim pojedinih elemenatima od propisanih za otpadne vode koje se mogu upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole.4 .4 8 7.12 Ni mg/l 9.4 Susp. INOMAG Okov Mlin Izvor: IGV Subotica. mg/l 819 264 Deter. mg/l 51 85 168 HPK mg/l 111 278 129 BKP5 mg/l 80 248 121 Zn mg/l 114 Cu mg/l 5. Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre planiranog upu{tanja u kanalizacionu mre`u za upotrebljene vode Ba~ke Topole . Atmosferska kanalizacija u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola je izgra|ena jedino u vidu otvorenih zemljanih kanala.T0C "Topola" "Topiko"* Mlin 21 16 7.4 Susp. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“ Izvor: IGV Subotica. Panonija i Krivaja. MZ Stara Moravica sistematskim upravljanjem otpadnim vodama koje se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda.primarnim pre~i{}avanjem. U tabeli 4. 1976 T0C INOMAG 18.8 ES 389 120 16. 4.7 10.2 7.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976. Preostala naseljena mesta evakuaciju otpadnih voda vr{e jedino putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.3 7. ek.3 . LEAP BA^KA TOPOLA 43 . 1976 pH 8.7 Cijanid mg/l 1.5 pH 7. godine Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o kvalitetu industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole je. Izgra|ena je prva faza kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. oktob. 1336 624 ES 47275 10150 Tabela 4.3.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976.009 0.1. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu imaju Stara Moravica. god * 1976. Permanentna produkcija upotrebljenih voda i njihova evakuacija na napred opisan na~in izaziva zaga|enje podzemnih voda prve izdani i lokalno izdizanje nivoa podzemnih voda prve uzdani. mg/l 1015 556 168 HP Kmg/l 2464 1000 129 BKP5 mg/l 940 634 121 Etar.

Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Stara Moravica sastoji se od: ¤ Mehani~ke re{etke. 4. ¤ Aeracionog bazena. 3. ¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja. sastoji se upojnih kanala.6 . ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda prve izdani. TENDENCIJE RAZVOJA Plan dalje izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode Ba~ke Topole. 3. Radi prijema eventualno dodatnih koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole. 4.6.Pre~nik (mm) 1. glavnom kolektoru u ju`nom delu naseljenog mesta Stara Moravica. ¤ Naknadnog talo`nika.Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja evakuacijom upotrebljene vode izgardila kanalizacioni sistem u du`ini od 12 km. Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda i sakupljene upotrebljene vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvo44 1. na desnoj obali reke Krivaje. kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e u zavisnosti od potrebnog pre~nika. 4. prikazan je u Tabeli 4. god. potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice. 200 250 300 400 Ukupno Du`ina (m) 2960 112 2420 1850 7342 di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Krivaju. izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda. ¤ Objekta podu`nog peskolova. 2002.5 . 500 400 300 250 200 Ukupno 1000 3000 3000 3000 15000 25000 Tabela 4. Zavod za vodoprivredu Subotica. 2. Uslo`njavanju situacije viskog nivoa podzemnih voda prve izdani u isto LEAP BA^KA TOPOLA . 2. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione mre`e otpadnih voda.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e Stare Moravice Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica Na kanalizacionoj mre`i za upotrebljene vode. ¤ Silosa za vi{ak mulja. ¤ Polja za su{enje mulja i ¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje.2. 5. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda i putem kanalizacione mre`e za upotrebljene vode. Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih kanala. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Stara Moravica. Pre~nik (mm) Du`ina (m) Tabela 4. Kanalizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi pre~nika 300 mm. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala.

Tako da tendencija razvoja upravljanja evakuacijom upotrebljenih voda industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole treba da bude usmerena ka uspostavljanju primarnog pre~i{}avanja upotrebljenih voda svih pogona. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. za{tite primenjenih konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e. korisne valorizacije produkata pre~i{}avanja. 2. objekata i opreme PPOV-a). 4.1. Konceptualno sva naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola treba da izgrade sisteme za sakupljanje i tretman upotrebljenih voda. Zavod za vodoprivredu Subotica. za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih uslova upravljanja. U Tabeli 4. potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih upotrebljenih voda ukloniti toksi~ne i opasne materije. Predlo`ene varijante tretmana su : ¤ I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem ¤ II varijanta postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene vode [ema 4. Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola.u. mo`e se sanirati jedino izgradnjom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda (PPOV). Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema.7 dat je prikaz planiranih raPre~nik (mm) 1. Naime. Instituta za Gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici.1.vreme doprinose i otpadne vode koje se evakui{u putem upojnih bunara.7 . [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola. godine predlo`ena su dva re{enja. 3. 2002 dova na pro{irenju kanalizacione mre`e za atmosferske vode. Pre~i{}avanje sakupljenih upotrebljenih voda mo`e se re{avati zajedni~ki za nekoliko naselja.Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke Topole Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Nesporan negativan uticaj upu{tanja upotrebljenih i industrijskih voda bez ikakvog tretmana u reku Krivaju. Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih upotrebljenih voda u kanalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke Topole je primarno pre~i{}avanje istih. Du`ina (m) 500 1000 2000 2000 5500 Tabela 4. 1977.a Ba~ka Topola. u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja otpadne vode na budu}em PPOV. prikazana je jedna od predlo`enih varijanti PPOV. Varijanta I LEAP BA^KA TOPOLA 45 . 600 500 400 300 Ukupno U [emi 4.

8 518 264 98.19 0. Kada govorimo o proceni dana{njih.3 209 316 B 14. na {ta je javnost reagovala u prole}e 2003.7 269 515 11.5 930 614 0. IGV Subotica. 4. Nepobitan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{ 1976. 6.Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole Izvor: Studija o otpadnim vodama. mo`e se konstatovati dnevna evakuacija od 7200 m3 upotrebljenih voda. 2. godine.10 1. pri ~emu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Tople A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole.1976 A 5. na 1050C Suvi ostatak na 1050C @areni ostatak 6000C Ukupni azot po Ukupni fosfor Kiseonik Gubitak `ar.8 736 527 0.0 7. Detaljna procena uticaja na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet vode recipijenata na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom na neadekvatan i nesistemati~an monitoring kvaliteta vode recipijenata reke Krivaje i neadekvatnog monitoringa kvaliteta sakupljenih upotrebljenih voda. Temperatura vode pH vrednost HPK BPK5 Suspen.mat. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Analiza uticaja upotrebljenih voda na `ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola mo`e se sagledati kroz: ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet povr{inskih voda i ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda. uslovljen uobi~ajnom praksom evakuacije sakupljenih upotrebljenih voda bez ikakvog tretmana u navedeni recipijent.11 2. Treba nazna~iti da se industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju.9 prikazani su rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976.7 392 369 185 1142 627 0.3. dnevnih koli~ina upotrebljene vode 05.0 7.Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. godine putem slede}eg novinskog ~lanaka: ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E Voda bez `ivota Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na- 46 LEAP BA^KA TOPOLA .32 Tabela 4. U Tabeli 4.9 . 7. 5.02. 10. 8. B .32 0. 0C do danas praksa evakuacije upotrebljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke Topole nije promenila i da navedeno ispitivanje iz tog razloga poseduje visok stepen validnosti.22 A 0.0 8.na 600 0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jed.084 0. Me|utim evidentan je izrazito negativan pritisak na kvalitet vode reke Krivaje.4 8.4. 3. Rezultat takvog na~ina evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema nizvodno od Ba~ke Topole.02. 9. 11.0 46 19 45. godine . str 69. 1976.05 24 23 103 814 545 0.11 0. Parametar 1.1976 B 13.

a jedan od prioritetnih zadataka Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku. Voda u reci je i dalje crna. po re~ima Baj{ana. Industrija mesa „Topola”. samo 2. “ Izvor: M. „Topiko” i „@ibel”. Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere. ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Pevec. na koju su priklju~ena i tri kolektiva. stigao je jo{ 19. ve} samo lagune.da se pomo}u crpke naprave talo`nici. kako bi se zaga|enje bar smanjilo. gde je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije. ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha. Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi. uni{tio biljni i `ivotinjski svet. aprila. nemaju pre~ista~e. maj 2003 Detaljnu procenu uticaja prisutne prakse evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda prve izdani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}e utvrditi. jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD „Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode. Trapari}. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. Me|utim... ZAKLJU^NA RAZMATRANJA Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja otpadne vode na `ivotnu sredinu. gotovo ni{ta se nije promenilo.. Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja . Nepotpuna pokrivenost kanalizacionom mre`om celokupnog gra|evinskog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je {to se oko 600 000 m3 upotrebljenih voda u toku godine evakui{e putem vodopropusnih jama i upojnih bunara u podzemlje.. O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola. Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en . Stevan Preradovi}. koji. koji je. Talas zaga|enja. s obzirom na nepostojanje adekvatanog monitoringa. 4.ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i.. Od tada do danas. kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna po zdravlje. kao {to je analiza vode. . sem identifikacije zaga|iva~a.Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti. Posebno pitanje koje se u isto vreme ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. neprozirna i bez `ivota. Opisana praksa ima direkno degradiraju}i uticaj na kvalitet podzemne vode prve izdani i predstavlja potencijalnu opasnost za ni`e vodonosne slojeve koji predstavljaju resurs vode za pi}e. usporena izgradnja kanalizaciong sistema dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog sistema otpadnih voda.5 km kanalizacionog sistema atmosferskih otpadnih voda i nema izgra|eno po- LEAP BA^KA TOPOLA 47 . Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni.kon mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena. DNEVNIK. Procena je da se ista koli~ina upotrebljenih voda na isti na~in ekalui{e u podzemlje sa teritorije preostalih naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola.4. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom.

a u jednom od njih. pobolj{anja standarda `ivota ljudi. Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje. neophodno je u narednom periodu na teritoriji 19 naseljenih mesta pristupiti slede}im: ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi projektne dokumentacije. Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme za upotrebljene vode. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. Problem evakuacije upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on se danas re{ava individualno putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. Takvo stanje izgra|enosti ovih infrastrukturnih objekata ni izbliza ne udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa uslova `ivota stanovni{tva op{tine Ba~ka Topola. industrijske zone do dela naselja izme|u puteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine sakupljanja komunalnih otpadnih voda Ba~ke Topole). Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja evakuacijom upotrebljenih i atmosferskih voda na teritoriji urbanog podru~ija Ba~ke Topole su: ¤ Izgradnja magistralnog kolektora „Istok“ po~ev od Va{ari{ta. ¤ Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e za upotrebljene vode radi smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojnih bunara Ba~ke Topole. konceptualno sva naselja bi trebala da imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju upotrebljenih voda. ¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih recipijenata. ¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i ¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda.a za naseljeno mesto Panonija. 48 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV. nakon njegove izgradnje.strojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva. Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja industrijskim upotrebljenim vodama su: ¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za prisutne konkretne industrijske procese. ¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za upotrebljene vode i Priklju~enje internih kanalizacionih sistema industrijskih pogona na magistralni kolektor za upotrebljene vode „Istok“ kanalizacionog sistema Ba~ke Topole. za{tite `ivotne sredine. ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta. Stara Moravica. ¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja. u narednom periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticaj na `ivotnu sredinu. je izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje. kao recipijenata industrijske upotrebljene vode pogona radnih zona Ba~ke Topole.

Upravljanje komunalnim otpadom na nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su u skladu sa ovla{}enjima koja donosi Skup{tina op{tine.1. do kona~nog odlaganja. tip i zapreminu kontejnera kao i njihov raspored). ali bez konkretnih predloga o metodologiji i posebno o lokacijama za odlaganje i postrojenjima za tretman. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM 5.. u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog plana (LEAP). upravljanje otpadom je tretirano kroz niz dokumenata. Odluka defini{e da: ¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje ~isto}e u gradu i naseljima op{tine. druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i u postupku propisanom op{tinskom Odlukom. ekonomski razvoj i dalji prosperitet zajednice. Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota stanovni{tva . izdvajanja korisnih komponenti. Regionalni centar za za{titu `ivotne sredine za Centralnu i Isto~nu Evropu. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike. pokrajine i lokalne samouprave.».2. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja. ¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke (odre|uje broj. List» op{tine Ba~ka Topola. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske delatnosti. JP «Komgrad»: 5. to je izgradnja integralnog upravljanja otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine. UVOD Za{tita `ivotne sredine je neophodan element odr`ivog razvoja dru{tvene zajednice. U op{tini Ba~ka Topola. kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju. recikla`e. otpaci ulja. 2004g.javno zdravlje. U op{tini Ba~ka Topola. kvalitet `ivotne sredine.1. ¤ Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla (stajska |ubriva) i identifikovan je otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad. a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti «Komgrad» vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. LEAP BA^KA TOPOLA 49 .. transporta. klani~ni otpad. br 5/97) Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola je osnovni implementacioni dokument kojim se reguli{u pravila upravljanja otpadom u op{tini. Najva`niji od tih dokumenata su: ¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola ) ¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl. nafte i naftnih derivata).2.5. LEAP se izra|uje na osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog ekolo{kog akcionog plana. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. mogu obavljati javno komunalno preduze}e. kao prvog dokumenta koji se bavi stanjem `ivotne sredine.

1. Krivaja. uvo|enje kompostiranja u seoskim i urbanim podru~jima. Panonija. 5. Baj{a. Naime. Gunaro{. razdaljine izme|u naselja nisu velike (udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km). Baj{a-2568. Obornja~a–2. kao i uklanjanje i kona~no re{avanje problema «divljih» smetli{ta. Njego{evo.2. sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih smetli{ta. u op{tini Ba~ka Topola je naseljeno 38245 stanovnika. od toga u: ¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli – 16171 stanovnika ¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo-204. Novo Orahovo-2029. Kavilo.2. Mi}unovo. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola Administrativni centar op{tine je Grad Ba~ka Topola. razme{taj naselja u prostoru je ravnomeran. ¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima za sme}e). Zobnatica. Sveti}evo-205. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola Uop{teno. Ba~ki Sokolac. 5.2. Pobeda-342.3. Prema poslednjem popisu od 2002.1. Mali Beograd. Tomislavci. sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja. Slika 5. Bogaro{. organizovanje sistema prikupljanja. Mali Beograd–524. Obornja~a. Novo Orahovo.590. Pa~ir-2948. Zobnatica309. ¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni ). Sveti}evo. Krivaja-986.¤ priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a. Gornja Rogatica. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom Srednji Sala{. organizovanje separacije i sakupljanje reciklabilnih komponenti. Mi}unovo-516. Kavilo-233. PRIKAZ STANJA 5. Njego{evo-632. racionalizaciju lokacija za kona~no odlaganje i u tom cilju formiranje transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija. Pobeda. 50 LEAP BA^KA TOPOLA . Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja: Pa~ir. Sva naselja su povezana kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom.3. Tomislavci-696. Kara|or|evo. Srednji Sala{-172. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje. Kara|or|evo. Bogaro{. Panonija-798. transporta i postupanja sa otpadom.94. Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. ¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno). {to omogu}uje dobru komunikaciju sa Ba~kom Topolom kao centralnom odrednicom budu}eg sistema upravljanja komunalnim otpadom. Gunaro{-1441. Gornja Rogatica–477. godine. sortiranje i preradu sekundarnih sirovina. Stara Moravica. Stara Moravica-5699. Ba~ki Sokolac-609.3. sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine. Bagremovo. Ba~ka Topola.

1 dat pregled naselja op{tine Ba~ka Topola i procenjene prose~ne koli~ine generisanog otpada u naseljima.Na teritoriji ove op{tine zabele`en i registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata. Karakteristike upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola su: ¤ Sakupljanje otpada u prete`no netipiziranim posudama. JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke.2. kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju druga pitanja od zna~aja za pru`anje i kori{}enje ovih komunalnih usluga. Na slici 5. ve} ga bacaju na «divlja» smetli{ta. te je u Tabeli 5. nalazi se u naselju Baj{a na lokaciji «Vinogradi». 5. a JP komu- U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je klani~na delatnost.3.3. Male privatne klanice ne dostavljaju otpad kafileriji. Otpad iz klanica. ¤ Transport otpada sme}arima i individualnim vozilima. kao i u mesnim zajednicama. veterinarskih stanica i farmi Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta. Konfiskat iz klanica naj~e{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na dalji tretman. kesama. Upravljanjem otpadom u naseljima op{tine se bave mesne zajednice. ¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom otpadu. Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije «@ibel». 5/97). ¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i lokalnim smetli{tima. Jedina jama . list op{tine B. je dat prikaz gradskih smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta (`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima i propisanim procedurama. koja je u funkciji.grobnica stoke. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. ¤ Postojanje velikog broja «divljih» smetli{ta.3.3. tj. Ova delatnost donosi problem klani~nog otpada. ¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke dokumentacije o izgradnji sanitarne deponije niti o sanaciji gradskih i «divljih» smetli{ta. te u skladu sa navedenim treba biti i posebno obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom. kafilerija. U ostalim naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta. kao i uginula stoka iz doma}instava koji se baca na «divlja» smetli{ta. Topola br.3. Najve}i problem u op{tini se odnosi na otpad od klanja stoke u doma}instvima. kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem. Na~in postupanja sa komunalnim ~vrstim otpadom je baziran na Odluci o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. konfiskata. LEAP BA^KA TOPOLA 51 . vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola nalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad".2. 5.1. ¤ Nedostatak separacije i recikla`e otpada. Iz klanica se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi i odla`e na gradsko smetli{te. opasnom i medicinskom otpadu. kako je definisano u upitnicima koji su popunjeni u JK »Komgrad».3.

Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja i odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3 dnevno) poti~e iz doma}instava, uklju~uju}i i otpad iz ustanova i preduze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera. JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i radnici), dok je na samom smetli{tu zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja 251 dan u godini. Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj Topoli, {to predstavlja oko 5.993 doma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora. Tako|e se prikuplja, transportuje i odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neo-

pasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu. Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3, oko 80 komada, koji su razme{teni na javnim povr{inama, u zonama visoke stambene gradnje i u okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3 (neuniformne posude). Kontejneri i posude za otpad su na javnim povr{inama postavljeni u skladu sa Programom za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. Sakupljeni otpad se odvozi na smetli{te koje se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u pravcu prema op{tini Kula.

52

LEAP BA^KA TOPOLA

Op{tina/Naselje Ba~ka Topola Stara Moravica Pa~ir Baj{a Krivaja Gornja Rogatica Panonija Srednji Sala{ Ba~ki Sokolac Mi}unovo-Ba~ka Topola Kara|or|evo Mali Beograd Zobnatica Ostala naselja Novo Orahovo Tomislavci Pobeda Kavilo Sveti}evo Njego{evo Gunaro{ Bogaro{ Bagremovo

Broj stanovnika

Prose~na dnevna koli~ina komunalnog otpada 10 m3/dan 2 t/dan 1.5 m3/dan 5 m3/dan 0.2 t/dan 1 t/dan 0.1 t/dan 0.25 t/dan 0.3 t/dan # 0.1 t/dan # 0.25 t #

Prose~na dnevna koli~ina industrijskog otpada 1.5 m3/dan -

6,000 2,980 2,568 984 500 1,000 200 600 18,000 510 520 70 2,150 680 1,000

633 2,000

# #

-

Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na raspolaganju vozni park koji se sastoji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara. Sortiran opasan otpad iz medicinskih ustanova se ~uva u posebnim kontejnerima u dvori{tu doma zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili pokrajinskom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada

na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987. godine). Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a koli~ina odlo`enog otpada je oko 150.000 m3. Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji kontrola pristupa deponiji. Otpad se na deponiju odla`e bez prethodno pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve} samo povremeno prekrivanje otpada inertnim materijalom. Za ure|enje smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT 105 i kompaktor BOMAG.

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,

LEAP BA^KA TOPOLA

53

Na deponiji su prisutni stalni po`ari, neprijatan miris i razvejavanje otpadaka (Slika 5.3.).

Slika 5.4. Smetli{te Bodrog

Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj Topoli

5.3.4.2. Primena recikla`e

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom i nema nikakvih drugih mera za{tite okoline. I dalje se povremeno i nekontrolisano vr{i odlaganje otpada, {to predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Individualni sakuplja~i vr{e selekciju reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan i nehigijenski na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada). Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje «divljih» smetli{ta na kojima stanovnici donose otpad samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne koristi kao gradsko odlagali{te. Po prestanku kori{}enja, smetli{te nije prekriveno i rekultivisano, tako da ga pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada. Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).

Imaju}i u vidu postulate savremenog upravljanja otpadom, kojim se daje preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredine Uprava za za{titu `ivotne sredine je 26. avgusta 2004. godine opredelilo sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja. Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-

54

LEAP BA^KA TOPOLA

stog otpada u naseljima nije merena i mo`e se samo proceniti, tako|e nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.). Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada se vr{i samostalno na nivou naselja, a obavlja se uglavnom traktorom sa prikolicom starim ili individualnim vozilima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na smetli{tima povr{ina od 1.3 ha. Smetli{ta nemaju nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom. Neka smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA

55

postoji i ~itav niz «divljih» smetli{ta koja su stanovnici sami formirali i o kojima niko ne vodi nikakvu kontrolu. ¤ Izuzetak predstavlja problematika animalnog otpada u Ba~koj Topoli i Staroj Moravici. konfiskate (samo delimi~ni podaci) i sl. na neure|enim smetli{tima. tretmana i kona~nog odlaganja. po{to je re~eno da deo otpada odvozi 56 LEAP BA^KA TOPOLA . improvizovanim posudama. ¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva selekcija sekundarnih sirovina i ako se na|e po neki individualni sakuplja~. ¤ U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola Analize postoje}eg stanja sakupljanja. tako da to komplikuje. odnosno grad Ba~ka Topola odla`u otpad. gde se ovaj otpad prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na «@ibel». ¤ Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi. vrstama i sastavu otpada koji se produkuje u pojedinim naseljima i odla`e na smetli{tima. ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama. Otpad se sakuplja u kontejnerima. Na vi{e mesta.1. transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa komunalnim otpadom: ¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna koli~ina nastalog otpada. kesama. stanovnici sami donose otpad. U op{tini se ne vr{i kompostiranje. `ivotinjski otpad. generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine.4. kao i ugradnju niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od njegovog nastanka. uklju~uju}i i medicinski otpad. ¤ U op{tini ni u jednom naseljenom mestu ne postoji sanitarna deponija. odnosno sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u gradu Ba~ka Topola. koji se obavlja na primitivan i nehigijenski na~in.5. Iz dostavljenih podataka. primetno je nekontrolisano paljenje otpada. gradu Ba~ka Topola i drugim naseljima. ¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad na minimizaciji otpada i na uvo|enju recikla`e. ili mesna zajednica sakuplja u odre|enom vremenskom periodu. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto su potpuno nerealni. ali ne u dovoljnom obimu i dobrog kvaliteta. ¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje nije izvr{ena. ¤ Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice. 5. odvajanja. kao administrativnoj celini.4. onda je to rad van svake kontrole i legaliteta. transporta. a ~esto i onemogu}ava organizaciju sakupljanja sa postoje}im transportnim sredstvima. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola. ali nisu pokrivena sva naselja u op{tini. Netipiziranost posuda ote`ava i smanjuje frekvencu odno{enja otpada. tj. preko sakupljanja. vidljivo je da se vr{i neka manja selekcija. ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njenom segmentu. ¤ U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila namenjenih za sakupljanje i odvoz vozila.

elektronska oprema se ne vr{e. dok se ostali deo skladi{ti u kontejnerima u okviru dvori{ta Doma zdravlja. kese. To pokazuje da planiranje sakupljanja i transporta otpada nije dobro ura|eno. lonci. pa i rasuti otpad). prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za bavljenje recikla`om. ¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem. vre}e. Za ovo odlagali{te u cilju njegovog budu}eg kori{}enja. a o kojima niko ne vodi ra~una. koje se vi{e ne koristi. mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom. 5. ¤ Shvatanje problematike i postoje}e znanje o savremenom upravljanju otpadom. o ~emu govore i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem smanjenja otpada na izvoru nastajanja. ¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka Topola svako naselje ima svoju «deponiju» . sa tehni~ke. tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten „samosnala`enju“ onih koji su za to zadu`eni. te{ko je govoriti.2. otpaci od bojenja. u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. (kante. regulativne. ¤ Mesne zajednice nemaju finansijska sredstva za elementarno upravljanje i odr`avanje lokalnih smetli{ta. ¤ U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-«deponija» ~itav niz «divljih» smetli{ta na koja stanovnici donose sami otpad. akumulatori.4. Evidentan je nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za prikupljanje otpada. ¤ Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog. jer svako naselje brine o svom otpadu. burad. oklopi od bojlera. zatvoreno i nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na koju se «divlje» odla`e otpad.JP «Komgrad». o op{tini kao celini. 5. ali s obzirom da nije prekriveno za- vr{nom prekrivkom. tj. tj. kutije. Stanje vozila za sakupljanje je relativno lo{e.smetli{te. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina. Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko upravljanje otpadom unutar op{tine koje }e se pre svega ogledati u: LEAP BA^KA TOPOLA 57 . ¤ Evidentan je nerazvijen sistem selekcije. ¤ Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima upravljanja otpadom. ¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz gradskog otpad kao {to su otpadna ulja. ¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i. Ne postoje minimalne mere sanacije smetli{ta. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada. kao ni raspored odno{enja. organizacione ili institucionalne strane nije adekvatno problematici.5. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu: ¤ Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada. potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere.

6. voda. zemlji{te) je. ¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u gradu Ba~koj Topoli. s obzirom da se od mera za{tite primenjuje jedino povremeno i retko prekrivanje otpada inertnim materijalom. postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja. 5. pri ~emu mo`e do}i do degradacije i zaga|enja izvora vodotoka. ¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog.6. Nekontrolisana smetli{ta i «divlja» smetli{ta predstavljaju svakodnevni. U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka Topola.¤ Izradi projekta sanacije postoje}e gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja. ¤ [irenju neprijatnog mirisa. Uticaj na `ivotnu sredinu Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola. Nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati. bilo u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom. ispod i oko deponije. ¤ Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja. ¤ Pojavi dima usled paljenja otpada. vazduha i zemlji{ta. regionalne sanitarne deponije na lokaciji u Kanji`i. ¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» smetli{ta u celoj op{tini. sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta otpada svojim sadr`ajima i delatno{}u 58 LEAP BA^KA TOPOLA . neselektiranje opasnog otpada iz komunalnog. ¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te. ¤ Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u okviru svoje delatnosti. glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra. Dugoro~no. U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola. ¤ Nekontrolisanom izdvajanju gasova. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. evidentna i u: ¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne sredine: vode. ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog otpada iz Ba~ke Topola i okolnih naselja. prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove. ¤ Razno{enju otpada od strane `ivotinja. Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima. s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje povr{ina pod otpadom. ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine. predstavlja tako|e svakodnevni rizik po stanovni{tvo. veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva.1. ¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta. medicinskog. ¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog sakupljanja otpada iz svih naselja op{tine i usmeravanju odlaganja na smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno da se koristi. koje se nalazi na dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada. ugro`enost svih segmenata `ivotne sredine (vazduh. s obzirom da nisu primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine. realno je pretpostaviti da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom. ¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i recikla`e ambala`nog otpada.

LEAP BA^KA TOPOLA 59 .7. odnosno otpad se samo sakuplja. integralnog sagledavanja i re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta. a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja. prvenstveno le`i u nepostojanju sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini. Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i uspostavljanja sistema integralnog upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka: A. ¤ Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost. Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj inicijativi.5. Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. ¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu policiju. ¤ Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju «Bodrog». transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. odrediti prioriteti i plan aktivnosti na re{avanju. zatvarati i rekultivisati gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli. {to iziskuje velika finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti u okviru same mesne zajednice. B. ¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odlagali{ta. Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom unutar op{tine: ¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini kojim }e se sagledati sve potrebe u op{tini. {to se vidi iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP «Komgrad» u gradskoj sredini. kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e). ¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva naselja u op{tini. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed- ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim otpadom. i «ukinuti» mesna smetli{ta. ¤ Sanirati. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA U op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki elementi iz ukupnog kompleksnog integralnog upravljanja otpadom. Otpad je permanentan problem i bez pravilnog.

Nere{en imovinsko .1.Lista prioriteta i konkretnih problema Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola vanju brzine i udara vetrova. 60 LEAP BA^KA TOPOLA . kao i upornim i dugotrajnim odr`avanjem. odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju stanja `ivotne sredine na konkretnom podru~ju. UVOD I METODOLOGIJA Zelenilo.pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli. 2. povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta. Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti.. ubla`avanju ekstremnih temperatura. pri izradi izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola primenjen je metod uporedne analize prikupljene dokumentacije i literature. kao prostorni element. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata. 4. ZELENE POVR[INE 6. Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a. umiruju}em dejstvu na psihu ljudi i u omogu}avanju rekreacije. Pobeda. formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira oblast zelenila u op{tini. definisan je niz konkretnih problema kako je prikazano u Tabeli 6. kao i ostalih parkova . istaknute prioritetne oblasti.za{ti}enih prirodnih dobara na teritoriji op{tine (Panonija. smanjenju komunalne buke. PARKOVA. ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli. Krivaja i Zobnatica). kao ~inilac `ivotne sredine. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja. NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA. 3. Uz sve pomenuto treba imati u vidu i to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta. Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih obuhvata. nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine. insekticidnom i baktericidnom dejstvu. njihovim rasporedom i zastupljeno{}u. Tabela 6.6. Panonija i Pa~ir.. kao i nedovoljna po{umljenost op{tine. smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine. Naro~ito treba imati u vidu da se zelenilo.1 . za{titnom dejstvu od prekomerne insolacije. smanjenju visokog nivoa podzemnih i kapilarnih voda. usporaIV 1. razgovora sa ~lanovima radne grupe i obilaska pojedinih lokaliteta. kao veoma va`ne i aktivnosti koje se odnose na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u prioritetnim oblastima. ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. oplemenjavanju i dekoraciji terena. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima.1. pobolj{anju mikroklime.

prvo.2. Vetroza{titni pojasevi Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi terenski radovi i zavr{eni su glavni projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji o{tine Ba~ka Topola. saobra}aja i stanovanja kao i intezivne poljoprivrede i naselja.1. nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta (Slika 6. Vetroza{titni pojasevi.6. pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog projekta. da je 2002. odnosno vrste koje se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz Ba~ke Topole tokom 2001. ali su se tek posle nekoliko godina stekli uslovi za izradu projektne dokumentacije. kao stanje kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka Topola.2. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama. kao kategorija zelenih povr{ina. u cilju promena ovog stanja.1. 6. problem je nedovoljna po{umljenost.2.).1.1. Po{umljenost op{tine Slika 6. sada uglavnom ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja. a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u ataru.1. pa se i sastav i pokrivnost biljkama prete`no nalazi na strani kulturnih biljaka. LEAP BA^KA TOPOLA 61 . ali i kod ovih lokaliteta. zbog specijalnih uslova vizure. ura|en glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. godine po~ete su aktivnosti u pravcu pripreme dokumentacije za podizanje vetroza{titnih pojaseva. obezbe|en je jedan od prvih uslova za izradu glavnih projekata podizanja vetroza{titnih pojaseva. odnosno bez vetroza{titnih pojaseva. Kod nekih kompleksa sti~e se utisak da se radi o velikim kompleksima. godine. da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi i drugo. Registrovano je da se pod {umama i van{umskim zelenilom nalaze neznatane povr{ine. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja Najve}i deo povr{ina atara op{tine Ba~ka Topola je potpuno bez {umske vegetacije i bez za{tite od eolske erozije. PRIKAZ STANJA 6. u isto~nom delu atara. mo`e se konstatovati. godine. 6. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine Ba~ka Topola. Dakle.2.2. Za{titni {umski pojasevi. Pod {umama i van{umskim zelenilom u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0.34% od teritorije op{tine).1. Put za Kara|or|evo Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola 1998.2. 6.3. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru. {to predstavlja nepovoljnost u pogledu za{tite od eolske erozije i smanjenja uticaja vetrova na isparavanje.1. U op{tini Ba~ka Topola.

pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u vezi parka. 6.2. poru~ila izradu novog Projekta hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli.3. Nekada{nji izgled Gradskog parka u Ba~koj Topoli 62 LEAP BA^KA TOPOLA .6.2. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj Topoli Prema sagledanom stanju 1991.2. drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom. Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je 2000. putevi vremenom o{te}eni i zarasli u korov. ali nije usvojen niti realizovan. odr`avanje i za{titu zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u. Zelene povr{ine posebne namene.3. Me|utim. Slika 6. vredna i retka stabla su se uglavnom osu{ila ili propala od bolesti. godine.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra Javne zelene povr{ine na podru~ju naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje. ustanove. puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola. Mesne zajednice u seoskim naseljima mogu ure|ivanje.2. Naime. preduze}a. ali u Slika 6. pa je osnovano zaklju~iti da ne postoji. a park je u celini primio izgled zapu{tenosti (Slika 6. ure|uju i sprovode mere za{tite. Gradski park u Ba~koj Topoli Projekat revitalizacije parka u Ba~koj Topoli je ura|en 1991. S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka. u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija.).). odr`avanje i za{titu Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te. iako su neki problemi stavljeni kao prioritet za tretiranje u okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola. zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju. pravna i fizi~ka lica koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo. stanju parka pre 15 godina i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka (Slika 6. kao investitor. ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to vreme.4. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine poverene su na ure|ivanje. godine. koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka.1.).2. dalja pa`nja je prvenstveno usmerena na Gradski park u Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu (Slika 6. ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji. park je bio potpuno zapu{ten. odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama. godine.

pa su prored i LEAP BA^KA TOPOLA 63 . Tom Odlukom odre|eno je da nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u “Sl. Realizacija ovog projekta trebalo je da po~ne nakon obavljenih pripremnih radova koji podrazumevaju ru{enje svih bespravno podignutih objekata. ura|en je predlog se~e svih suvih. Na osnovu manuala valorizacije koji je obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku. Projekat je ra|en na osnovu snimka postoje}eg stanja zelenila. Na taj na~in su stvoreni planski uslovi za dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. {to govori da se u me|uvremenu u parku nije dogodilo ni{ta u pravcu njegove obnove i revitalizacije. god. naro~ito oko teniskih terena. 2005. godine. divlju gradnju i sl. Topola“ br. podnet je zahtev Zavodu za za{titu prirode Srbije. Kao prvi korak. Nova sadnja je predstavljala sasvim mali obim.osvetljavanje neophodni. odre|eno je da nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene u „Slu`benom listu op{tine B. Tako|e istom Odlukom. Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000. zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene. Tako o~i{}en park predstavljao je osnovu za dendrolo{ki plan rekonstrukcije parka. na osnovu zakona o za{titi `ivotne sredine i da po istom zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima nadle`ne slu`be za{tite. ali ih vi{e nema. godine donela Odluku o odre|ivanju delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene. urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog urbanisti~kog plana Ba~ke Topole. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja. odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku. kao i u drugim delovima parka. Topola” broj 5/2000. godine. 1/2003. godine. godine. Ba{ suprotno. uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka obradio je Zavod za za{titu prirode Srbije na osnovu kojih je i ura|en je projekat rekonstrukcije. Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” broj 47/2003).4. zakr`ljalih i deformisanih stabala. Zapu{teno rastinje u Gradskom Parku osnovi polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991. {irenje korovske vegetacije.listu op{tine B. broj 135/04) utvrdio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom par- Slika 6. mo`e se zaklju~iti da du`i niz godina do danas nije u~injeno gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u parku. U skladu sa tim da je Gradski park u Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno dobro 1974. Zavod je u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Sl. RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su se tu nekada nalazili. jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom. stanje je postalo jos lo{ije kroz dalje propadanje zelenila. Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. i 2003. a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji. glasnik RS".

smu|.). {tuka. ¤ da se od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%.5.ku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje i urbanisti~ko planiranje i ure|enje .2. babu{ka (Slika 6.6. Ostaci prirodne vegetacije pripadaju najugro`enijim tipovima vegetacije panonskog regiona (Slika 6. Poznata je po ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina. divlja patka. Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome se mogu loviti: srnda}. jedno od najbogatijih ribom u Vojvodini. Zobnati~ka {uma danas Na lesnim obroncima doline sa~uvani su ostaci stepske zajednice. Park prirode Zobnatica Slika 6. Zamo~vareni deo doline severno od puta prema Kara|or|evu predsta- 64 LEAP BA^KA TOPOLA .). Fragmenti samoniklih {umaraka i {umski zasadi slu`e kao refugium vrstama poplavnih {uma poljskog jasena na tresetnoj podlozi. kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu. u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel. prepelice. sme{tenih u dolini vodotoka Krivaje. dok je sportskim ribolovcima na raspolaganju jezero povr{ine 250 ha.5. U Zobnatici se nalazi muzej konjarstva koji je kao takav jedinstven u Evropi. Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i ¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka. zec. da u ju`nom delu parka ukloni ukupno 10 suvih stabla.6. Tako|e. Peca se: {aran. tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje smetaju stablima. Slika 6. Na ovim stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim vrstama Srbije. kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra „Park u Ba~koj Topoli“. 6. fazan.2.Ba~ka Topola". Prostor prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku akumulaciju i turisti~ko-rekreativni kompleks Zobnatica. Tako|e je nalo`eno: ¤ da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti ukloni sa cele povr{ine parka. pedolo{kim i hidrogeolo{kim osobinama podru~ja.2. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste. Jezero Zobnatica Park prirode Zobnatica obuhvata ostatke iskonske stepske vegetacije i kompleks vla`nih stani{ta. amur. koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji. Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise. som.

Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje jezera. Staraocu su preneta odre|ena javno pravna ovla{}enja. Postoje brojna o{te}ena stabla. kao i ostale op{tine u Vojvodini. jer je ambrozija dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike. 6. razmno`ene su korovske biljke. plodoreda. Iskorenjivanje ambrozije Op{tina Ba~ka Topola kao. Razre{enje oba ova problema kroz re{avanje imovinskih. Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom o za{titi `ivotne sredine. nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela. {e}erna repa).3. Danas je problem i na povr{inama sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom. me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog dobra Zobnatica. naro~ito u niskim i retkim usevima (soja. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog zna~aja. te on ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. Pored toga. na U naseljima Krivaja. odakle je polako.7. mada LEAP BA^KA TOPOLA 65 .2. Slika 6. koji imaju visoku cenu. Me|utim. stanje na terenu nije u potpunosti zadovoljavaju}e. Mo`e se zaklju~iti. pa je neophodno preduzeti mere na saniranju stanja i podizanja nivoa ure|enosti ovog prostora. Suzbijanje je ote`ano. pobolj{anje vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina Zakon o planiranju i izgradnji daje dobre osnove da se ovo pitanje razre{i. zbog ~ega je i preduzet niz aktivnosti na njenom suzbijanju i iskorenjivanju (Slika 6.4. 6. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra. Pobeda. stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra.2.7. Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. prostornih i organizacionih aspekata upravljanja zelenim povr{inama.). za seoska naselja ne postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. uklju~uju}i i ambroziju. kao i aktima donetim na osnovu ovog Zakona.vlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe. treba da doprinese pobolj{anju stanja zelenila u ovim naseljima. Pre nekoliko godina pro{irio se na ivi~ne delove obradivih povr{ina i na ivicama uz puteve. polomljene grane. ima probleme sa ambrozijom. Panonija i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina. podrast. u skladu sa Zakonom. Ambrozija Pre desetak godina ovaj korov je bio prisutan na zaparlo`enim neobra|enim povr{inama i nije ga bilo u velikoj brojnosti. da je ambrozija prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini. potrebni su i noviji herbicidi. Iz toga razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite.

Moravica. procene tendencija idu u pravcu pristupanja potrebnim istra`ivanjima i pripreme dokumentacije za konkretno delovanje. u slu~ajevima neistra`enih stanja ili nepostojanja dokumentacije. Krivaja i Gornja Rogatica problem ambrozije je mnogo izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama (Slika 6.9. U mesnim zajednicama Mali Beograd. odnosno. postoje takva mesta u gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti. ona se na takvim mestima brzo odoma}ila (Slika 6.). ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Slika 6.9. [irenje ambrozije u Ba~koj Topoli Analiza tendencija i trendova u skoroj budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e proceniti da su stvorene predpostavke za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti. a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama. a da je nema na mestima gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena.8. Me|utim. Slika 6. Da li zbog navedenih ili drugih razloga. [irenje ambrozije oko zobnati~kog jezera 6. Pobeda. poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni herbicidi u cilju suzbijanja ambrozije.svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela.8. niti komunalni organi to rade.). Na 2000 ha..3. Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena sporadi~no. 66 LEAP BA^KA TOPOLA . a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije.

10. a kod drugih naselja.3.2. Neki od pravaca. Krivaja). za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine 6. da }e.1. a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra 6. mogli bi da se odrede na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica (Slika 6.1. 6. kao i povr{ine koje se nalaze u sklopu {uma i {umskog zemlji{ta. a ne postoji ni dokumentacija za njihovo podizanje.3.2.3.10.3. Vetroza{titni pojasevi Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi. Posebnom osnovom gazdovanja {umama trebalo bi da budu obuhva}ene povr{ine koje se vode kao {ume. a koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju.1.6. nizak stepen po{umljenosti op{tine. 6.Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim planiranjem i uz primenu principa sadnje na udarnim mestima kako bi se dobio {to efektniji utisak. Gradski park u Ba~koj Topoli Kako u op{tini gotovo da ne postoje za{titni {umski imisioni pojasevi oko naselja.1. s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja kivati da se za ova naselja pristupi izradi projektne dokumentacije za podizanje ove vrste zelenila.). biti planirane i povr{ine za za{titne {umske pojaseve oko naselja. zahteva. 6. Vetroza{titni pojasevi. prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih planova.1. mo`e se u skoroj budu}nosti o~ekivati preduzimanje aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i podizanje prvih delova ovih pojaseva.3.1.2. kada se sa pojasevima tek po~inje. da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta «Posebna osnova gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola».3. izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija.3. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja LEAP BA^KA TOPOLA 67 . Po{umljenost op{tine Kao i u prethodnom slu~aju. koje su sada pod {umom. mo`e se o~e- Kao {to je ve} ranije napomenuto. postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topo- Slika 6.

Ostale javne zelene povr{ine u naseljima Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola. da nisu ra{}i{}eni imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja. Ukoliko se planski postavljena mre`a pojaseva odr`ava pravilno.2. za koje je konstatovano da postoje. Iskorenjivanje ambrozije U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na novim lokacijama. ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji rad koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije uz poseban naglasak da monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina. Tako|e u najskorije vreme treba o~ekivati inrenzivnu saradnju sa susednim op{tinama na suzbijanju i iskorenjivanju ambrozije.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI 6. 6. da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale.1. prikupljaju}i korpuskularne materije. smanjenje transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina.2. koriste se za{titni pojasevi zelenila zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i absorpcijom. Isto tako. ili na lokacijama koje do sada nisu evidentirane. a ne samo atraktivne lokacije. a naro~ito fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikom sagorevanja uglja i te~nih goriva. posebno od ambrozije koja se u prili~noj meri razmno`ila na obalama Zobnati~kog jezera.3. u najskorije vreme se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od podrasta. Vetroza{titni pojasevi. rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu. U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija. kao {to su smanjenje brzine vetra. suvih stabala i grana i korova. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine S obzirom na predstoje}u turisti~ku sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u turisti~koj ponudi. posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja. u celom kraju }e se osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime. kao i uklanjanje podrasta pajavca sa cele povr{ine parka. s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta.li ura|en 2000. Emisija olova du` visokofrekventnih saobra}ajnica.3. zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva.4. 6. ali da su neure|ene. Dakle postoje realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka.4.2. Park prirode Zobnatica 6. [umski vetroza{tini pojasevi direktno uti~u na stabilizaciju vetra. a samim tim i na ~itav niz efekata. 68 LEAP BA^KA TOPOLA . uklanjanje 50% povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku.3. mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola. godine. uklanjanje `bunastih vrsta.3. Tako|e se o~ekuje da se Projekat rekonstrukcije parka dopuni kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu postoje}eg zelenila. 6.

omogu}ava svakodnevni kontakt sa vegetacijom. blokovsko zelenilo. U sistemu zelenila naselja. najmasovnija i najopasnija vrsta roda ambrozija u Vojvodini je Ambrosia artemisifolia opasna i kao alergijska i kao korovska biljka.4. Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je. ma koliko malo. na zaparlo`enim zemlji{tima. a u poslednje vreme sve vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom. Uzro~nici alergija su biljke ~ija polenova zrna u svom sastavu poseduju jedinjenja koja su izaziva~i alergijskih reakcija. a sa druge strane da pozitivno deluje na korisnike ovih ustanova i zaposlene u njima. Zasadi i barijere usporavaju vetrove i smanjuju preno{enje svetlosti. Ranije se javljala pored puteva. U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko podizanje {umskih kultura. rekreativno zelenilo. Sa jedne strane da obezbedi ti{inu neophodnu za rad. posebno urbanizovanih sredina. travnjaci sa rastresitom zemljom smanjuju preno{enje vibracija na uli~nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena. skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su prethodno nabrojane u pogledu uloge ze- Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama. Ozelenjavanje. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda. gradski parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu. a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica. Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra.2. kako u gornjim. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi Prostorno ure|enje na nivou op{tine i naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina. individualno zelenilo. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju. Kada organizam preosetljive osobe do|e u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se simptomi alergije. 6. pa i dramati~nim kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja). Naj~e{}a. Najopasnija alergena biljka kod nas je ambrozija. prakti~no nema njive bez ambrozije. Uticaj zelenila na osun~anost tako|e je povoljna. tako i u ni`im slojevima zemlji{ta. Veliki broj biljnih vrsta u to vreme stvara ogromne koli~ine polena. Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih ekstrema. a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za urbanu sredinu. koji uz pomo} vetra mo`e da se prenese i do 100 kilometara.4. Danas.3.[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja zemlji{ta. Cveta od jula do oktobra. Blokovsko zelenilo. a klijanje po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje sve do `etve. ali i u te`im oblicima. stvaraju razli~it stepen zasen~enosti. tradicionalno se lociraju u zelenilu. Zeleni za{titni pojas oko kulturno-prosvetnih i zdravstvenih ustanova ima dvojaku funkciju. LEAP BA^KA TOPOLA 69 . Simptomi alergije mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost. rubova parcela. posebno mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi. 6. Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim satima.

Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i ostalih javnih zelenih povr{ina kroz urbanisti~ku i plansku dokumentaciju. B. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina.5. 70 LEAP BA^KA TOPOLA .1. uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra. O iskorenjivanju ambrozije A. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije.2. nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine. grupacija i pojedinih primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina. odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u koje spadaju i javne zelene povr{ine. Administrativne i inspekcijske ak- ¤ Organizovanje predstavnika mesnih zajednica. C. ili kao odeljenje. B. dru{tvenih organizacija. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka sadnica. ZAKLJU^CI 6. O vetroza{titnim pojasevima. ¤ Saradnja. ¤ Osnivanje posebne radne jedinice kao samostalne. tivnosti: ¤ Organizovanje operativnih grupa za brzo i pravovremno delovanje na ugro`enim podru~jima. ¤ Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje. obrazovnih ustanova. priprema terena i sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma. ili sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli. poljoprivrednika. ¤ Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na ugro`enim podru~jima. ¤ Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja. ¤ Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. 6. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama. C. za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine A. me|usobno usagla{enje planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama. preduze}a i preduzetnika.5.3. odnosno zasnivanje baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama.5. polomljenih grana i korovskih biljaka. primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u celoj op{tini. B. suvih stabala.5.6. ¤ Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine Ba~ka Topola. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta.47/03). 6. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma. Glasnik RS br. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima A.

LEAP BA^KA TOPOLA 71 .C. ¤ Priprema i permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za brzo delovanje.

Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otpola.Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola pola. Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata. JKP.) »Komgrad« MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju.7. JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo. JKP kup. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.dozvola »Komgrad« zahvata.1. Lokacija Opis 1 SO Ba~ka To. izgradnju »Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. eksproprijacija i dr. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. lokalnim medijima o NVO neophodnosti racionalne potro{nje vode Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. SO Ba~.Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena pola. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola vodozahvata. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Dobijena dozvola 2 3 Dobijena dozvola Dobijena dozvola 4 5 MZ Stara Moravica Dobijena dozvola 6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 72 LEAP BA^KA TOPOLA . JKP za nove bunare vodozahvata. izgradnju objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata. Smanjenje neracionalne potro{nje stanovni{tva i privrede. Direkcija za izgradnju SO Ba~ka Topola.Sprovo|enje kampanje u ka Topola. AKCIONI PLAN 7. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju. 2 3 LEAP.

Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. 7 MZ Novo Orahovo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 8 MZ Gunaro{ Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Pove}anje kapaciteta izvori{ta Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja grada Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema vodosnabdevanja Aktivnosti na smanjenju gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara Izgradnja celovitog sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% 2 3 4 5 Racionalizacija potro{nje vo.Smanjena potro{nje vode u de u doma}instvima i primre`i sistema vodosnabdevredi vanja Ba~ke Topole za 3% Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija i razvoj i unapre|enje sistema vodosnabdevanja Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode 6 7 MZ Baj{a Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralni sistem vodosnabdevanja Formiranje mesnog vodovoda izgradnjom potpuno novog sistema vodosnabdevanja Izgradnja 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) 8 MZ Stara Moravica 9 MZ Pa~ir LEAP BA^KA TOPOLA 73 . JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.

Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 10 MZ Novo Orahovo Izgradnja 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgradnja 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode Izgra|ena ~esma koja obezbe|uje kvalitetniju isporuku vode 11 MZ Gunaro{ 7. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Op{tina Ba~ka Topola. JP „Komgrad“ Ba~ka Topola Kontrola kvaliteta efluenta Uspostavljen operativni sistema monitoringavoda – vazduh . AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike industrijskih otpadnih voda radnih zona »Sever » i » Jug« Ba~ke Topole Definisanje integralnog pristupa re{avanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br.zemlji{te Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda – vazduh .2.zemlji{te Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ka Topola 74 LEAP BA^KA TOPOLA .Aktivnost br.

SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju MZ Gunaro{. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Ba~ka Topola br.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. list op{.Sl. Direkcija za izgradnju Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju MZ Novo Orahovo. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Pa~ir. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Baj{a. 3/95 Izgradnja sistema „prikladnog pre~i{}avanja„ sakupljenih otpadnih voda naseljenog mesta Panonija Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje 2 3 4 5 MZ Panonija. SO Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 JP „Komgrad“Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e 6 7 8 9 LEAP BA^KA TOPOLA 75 . resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju Industrijaki pogoni radnih zona Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske vode Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja PPOV-a Ba~ka Topola I faza Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji .

Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 So Ba~ka Topola Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola Program zatvaranja lokalnih smetli{ta 2 So Ba~ka Topola. rekultivaciju i zatvaranje smetli{ta u Ba~koj Topoli Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta «Bodrog» Program edukacije i obuke javnosti u upravljanju otpadom 4 SO Ba~ka Topola SO Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola. komunalna inspekcija . NVO 5 6 7 Inspekcija smetli{ta i odlaganja opasnog otpada ^ist grad / kontrola odlaganja otpada 76 LEAP BA^KA TOPOLA . smanjenje broja divljih smetli{ta Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva Dobijene saglasnosti na projekte od strane Ministarstva Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva ^ist grad / pozitivne promene u upravljanju otpadom 3 Saglasnost na projekat sanacije. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z) Aktivnost br. NVO SO Ba~ka Topola.3.7. mesne zajednice. gra|ani SO Ba~ka Topola Usvojen program i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u op{tini Usvojen program i zatvaranje lokalnih smetli{ta. mesne zajednice. mesne zajednice. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Op{tina Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja otpadom Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom Doneta odluka Uvo|enje strate{kog planiranja u oblast upravljanja otpadom Doneta odluka Uvo|enje regionalnog integralnog sistema upravljanja otpadom 2 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br.

smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Rekultivisano smetli{te.Topola Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama Donete odluke i re{enja Donete odluke 3 SO B. nema odlaganja na zatvorenom smetli{tu Nama divljih smetli{ta.4. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola Sanacija gradskog smetli{ta Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama Rekultivacija smetli{ta «Bodrog» ^i{}enje divljih smetli{ta Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima Nabavka transportnog vozila Sanirano smetli{te. za{tita od nastajanja divljih smetli{ta Otpad se sakuplja u celoj op{tini.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Sanirana smetli{ta.Topola SO B.Topola Dono{enje odluka o daDonete odluke ljem suzbijanja ambrozije LEAP BA^KA TOPOLA 77 . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 SO B. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. eliminisanje uticaja otpada od divljih smetli{ta Nema divljih smetli{ta. pro{irenje obuhvata sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta 2 Mesne zajednice 3 SO Ba~ka Topola 4 JKP 5 JKP 6 JKP 7.

mesne zajednice Stru~ne slu`be SO B. gl. Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. Topola. Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije. 1 Lokacija SO B. Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina. Topola Koordinaciono telo Opis Provera stanja zauze}e zemlji{ta namenjenog podizanju arboretuma. Kriterijum / Pokazatelj uspeha Podneti izve{taji 2 Osnovana posebna radna jedinica Osnovana ~uvarska slu`ba 3 4 Potpisani ugovori i sporazumi o na~inu kori{}enja javnih zelenih povr{ina Pro{iren sistem obave{tavanja Organizovane operativne grupe 5 Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br.Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. korova. Topola Stru~ne slu`be SO B. Topola Stru~ne slu`be SO B. Osnivanje posebne radne jedinice (PRJ) za upravljanje javnim zelenim povr{inama Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor kori{}enja javnih zelenih povr{ina. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 2 Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Teritorija cele op{tine Pripremni radovi i podizanje arboretuma.) Ura|en katastar javnih zelenih povr{ina Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. podrasta i sl. Ure|enje javnih zelenih povr{ina Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije Zavr{eno podizanje arboretuma Usvojen plan 3 O~i{}ene javne zelene povr{ine (otpada. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 4 5 78 LEAP BA^KA TOPOLA .

LEAP BA^KA TOPOLA 79 .

. Stevanovi} ^arapina. .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.]. . : ilustr. [et al. . Beograd 502/504(497. ISBN 86-7550-038-6 (RC) 1.SR-ID 126701068 80 LEAP BA^KA TOPOLA .CIP .Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka Topola .Ba~ka Topola COBISS.: Predgovor / Babi Atila. Hristina a) @ivotna sredina .Str 7. [Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu.. 30 cm Tira` 1000. 2005 (Beograd : Colorgrafx).80 str.113) LEAP Ba~ka Topola / [Hristina Stevanovi} ^arapina . .Za{tita . Kancelarija u SCG.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.