LOKALNI EKOLO[KI

AKCIONI PLAN
BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

 Izdava~:
Op{tina Ba~ka Topola
Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG

Za izdava~a:
Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola
Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i
Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG

Urednik izdanja:
Nikola Ile

Autori:
Hristina Stevanovi} ^arapina,
Bruno Jurak
Emilijan Mohora
Aleksandar Mladenovi}
Radomir Jefti}

Koordinatori:
Gordana Zdjelar
Goran Seni}
Aleksandra Pevec

Koordinaciono telo:
Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,

Radna grupa:
Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester
Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani},
Radovan Te{i}

Ilustracija korica:
Tijana Kne`evi}

Dizajn korica:
Dragan \or|evi}

Prelom:
Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})

[tampa: Colorgrafx, Beograd

Tira`: 1000

ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana

© 2005 REC Srbija i Crna Gora
Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru

Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori
u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni
razvoj (Sida)

2 LEAP BA^KA TOPOLA

 SADR@AJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17
2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19
2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34
3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa
evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje
novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA 3

 3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA
NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35
3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39
4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43
4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46
Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46
4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom
u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51
5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51
5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51
5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56
5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56
5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57
5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57
5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM
^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58
5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60
6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61
6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62
6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66
6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4 LEAP BA^KA TOPOLA

 6.3.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
6.3.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
6.3.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67
6.3.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
6.3.2.3. Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
6.3.3. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
6.4. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . . . . . . . . . . .68
6.4.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja
i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
6.4.2. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
6.4.3. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
6.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
6.5.1. O vetroza{titnim pojasevima, za{titnim imisionim pojasevima
oko naselja i po{umljenosti op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
6.5.2. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . . . . . . . . . .70
6.5.3. O iskorenjivanju ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
7. AKCIONI PLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
7.1. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . .72
7.2. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
7.3. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
7.4. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

LEAP BA^KA TOPOLA 5

6 LEAP BA^KA TOPOLA
PREDGOVOR

Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacio-

nog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje
podataka, u obradu i analizu, u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje
problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. Lokalni ekolo{ki akcioni plan predsta-
vlja viziju na{e zajednice, procenu stanja, odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje stra-
tegije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine, u cilju
pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana.
Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i
postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje, za pre~i{}avanje otpad-
nih voda, za sakupljanje, preradu i skladi{tenje otpada, za odr`avanje i obnavlja-
nje zelenih povr{ina. Me|utim, da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr-
{avale, potrebna je procena stanja, utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno
upravljanje ovim resursima. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlasti-
ma u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i
obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav do-
kument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice.
Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta, a poseb-
nu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA), koja je
finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evro-
pu (REC), koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. Nadam
se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa
i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj.

Babi Atila
Predsednik op{tine Ba~ka Topola

LEAP BA^KA TOPOLA 7

 LISTA SKRA]ENICA

LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan

NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan
A-C – azbest-cement
DN – Nominalni dijametar
MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije
GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice)
VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije
WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive)
RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management )
DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive)
LV – grani~ne vrednosti (Limit Values)
HFR – hemijsko - fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara
FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra
HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara
RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod
GUP – Generalni urbanisti~ki plan
DUP – Detaljni urbanisti~ki plan
PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode
EU – Evropska unija
BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika
HPK – Hemijska potro{nja kiseonika
AMB – Aerobne mezofilne bakterije
JP – Javno preduze}e
KP – Komunalno preduze}e
GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft
für Technische Zusammenarbeit GmbH)
EAR – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Recon-
struction)
USAID – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International
Development)
DAI – Development Alternatives Inc.
GVE – Grani~ne vrednosti emisija
GVI – Grani~ne vrednosti imisija
O2 – Kiseonik
CO2 – Ugljen-dioksid
CO – Ugljen-monoksid
NOx – Azot-oksidi
IHTM – Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Cd – Kadmijum
Pb – Olovo
Mn – Mangan
Ni – Nikal
Zn – Cink
Al – Aluminijum
Cu – Bakar
Sb – Antimon
As – Astat

8 LEAP BA^KA TOPOLA

1. METODOLOGIJA
Put izrade ekolo{kog ekcionog plana
ponekad se smatra va`nijim od sa-
mog plana jer ovaj proces mobili{e i
anga`uje lokalno stanovni{tvo, razvi-
ja ose}aj vlasni{tva nad dokumentom
od strane lokalne zajednice i gradi
konsenzus njenih klju~nih interesnih
grupa. Takav proces, oli~en u doku-
mentu koji se naziva lokalni ekolo{ki
akcioni plan / program (LEAP), iden-
tifikuje prioritetne probleme iz oblasti
`ivotne sredine u lokalnoj zajednici i
daje konkretne akcije za njihovo re{a-
vanje u odre|enom vremenskom pe-
riodu.
Ovaj pristup se zasniva na originalnoj
LEAP metodologiji razvijenoj za dr-
`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE)
od strane Instituta za odr`ive zajedni-
ce (Montpelier, Vermont, USA) i Regi-
onalnog centra za `ivotnu sredinu za
Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent An-
reja, Ma|arska). Ova metodologija je
potvr|ena u skoro svim dr`avama
CIE i u potpunosti prilago|ena uslo-
vima u Srbiji od strane REC-a Srbija i
Crna Gora, a od nedavno upotpunje-
na relevantnim iskustvima i pozitiv-
nim praksama proisteklim iz dosada-
{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa
u SCG.
Osnovni ciljevi ove metodologije su:
¤ Da pomogne i olak{a javnost proce-
sa izbora i prioritizacije problema iz
oblasti `ivotne sredine i potreba lo-
kalne zajednice,
¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja-
~a lokalno stanovni{tvo da se efika-
sno i odr`ivo odnose prema proble-
mima u oblasti `ivotne sredine, ka-
ko bi bili uklju~eni u ovaj LEAP do-
kument,
¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne za-
jednice nad procesom pripreme i
implementacije LEAP-a.
Ovaj proces se tako|e odnosio na odr-
`ivi razvoj, u~e{}e javnosti vezano za
izgradnju civilog dru{tva i op{ti pro-
ces demokratizacije i decentralizacije.
Na taj na~in, doprinosi pove}anju
transparentnosti i efikasnosti kao i
kvalitetu procesa dono{enja odluka u
oblasti `ivotne sredine.
1.1. Uklju~ivanje velikog
broja zainteresovanih
strana
Uklju~ivanju velikog broja zaintereso-
vanih strana, grupa i pojedinaca, po-
klonjena je velika pa`nja u svim faza-
ma procesa (u pripremnoj fazi doku-
menta, tokom obrazovanja tela koja
su bila zadu`ena da upravljaju LEAP
procesom, identifikacije prioriteta,
razvijanja tehni~kih izve{taja itd.).
To je u~injeno uspostavljanjem redov-
ne komunikacije izme|u svih rele-
vantnih interesnih grupa u lokalnoj
zajednici kao {to su:
¤ Lokalna vlast i donosioci odluka,
¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be,
¤ Javna komunalna preduze}a,
¤ Privreda i industrija,
¤ Nau~na i akademska zajednica,
¤ Finansijske institucije,
¤ Lokalni mediji,
¤ Nevladine organizacije,
¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine,
¤ Zainteresovani pojedinci.
Ovakav participatorni pristup je za-
snovan na:
¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih za-
interesovanih strana u sve projektne
aktivnosti;
¤ Radionicama i seminarima ~iji su ci-
ljevi bili da:
LEAP BA^KA TOPOLA 9
 ¤ - Ozna~i pravce i ciljeve reforme, de-
fini{u raspolo`ive opcije kao i pred-
nosti i nedostatke razli~itih mogu}-
nosti za sve zainteresovane strane,
¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u
konstruktivnu razmenu mi{ljenja,
¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih za-
interesovanih strana,
¤ Da potvrde opredeljenja svih rele-
vantnih ~inioca u procesu,
¤ Da prate promene i da se po potrebi
proces prilagodi nastalim okolnosti-
ma.
1.2. Zainteresovane strane i
partnerstvo
Najnovija iskustva ukazuju na potre-
bu za intenzivnom saradnjom sa rele-
vantnim institucijama / organizacija-
ma na nacionalnom i lokalnom nivou.
U cilju dostizanja opisanog nivoa
partnerstva, bilo je neophodno da lo-
kalne institucije i partneri u projektu
u te svrhe anga`uju odre|ena sred-
stva, pre svega u formi vremena i ras-
polo`ivosti. Uloga lokalne samoupra-
ve kao veze izme|u razli~itih intere-
snih grupa i autoriteta koji obezbe|u-
je generalnu podr{ku bila je klju~na
za uspe{an po~etak i odvijanje proce-
sa.
Stru~njaci anga`ovani u procesu ima-
li su dokazano iskustvo u obuci, for-
malno i prakti~no, {to je pomoglo da
se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova
tima, jer je preno{enje znanja tako|e
od velike va`nosti za uspe{nost pro-
jekta. Interaktivni proces rada je bio
jedan od bitnih oblika funkcionisanja
projektnih timova i u skladu sa tim
odre|ivane su teme i ciljevi radionica
i sastanaka radnih grupa.
10 LEAP BA^KA TOPOLA
1.3. Organizacija radnih
timova i komunikacija
sa gra|anima
Polaze}i od strukture lokalne samou-
prave u Republici Srbiji, postoje}e sa-
radnje i koordinacije izme|u lokalne
vlasti i relevantnih institucija u lokal-
nim zajednicama, te stepena uklju~e-
nosti civilnog sektora u procese odlu-
~ivanja, a na osnovu ugovora o sarad-
nji sa op{tinama u kojima je projekat
„ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri
op{tine u Srbiji u re{avanju problema
`ivotne sredine“ implementiran, REC
je pomogao formiranje timova koji su
proces izrade LEAP-a inicirali i dove-
li do usvajanja u lokalnim skup{tina-
ma.
REC je garantovao transparentan po-
stupak izrade LEAP dokumenta, koji
je bio u svakoj svojoj fazi dostupan
potpunom uvidu javnosti, ali isto ta-
ko i kontrolisan od strane kompetent-
nih stru~njaka, a prema prepoznatim
prioritetima.
Timovi koji su na dokumentu radili
struktuirani su na slede}i na~in:
¤ LEAP koordinatori – jedan je posta-
vljen od strane REC-a, drugi od stra-
ne lokalne samouprave,
¤ Koordinaciono telo – imenovano od
strane gradona~elnika,
¤ Radna grupa – predstavnici institu-
cija, biznis sektora i stru~nih slu`bi,
¤ Ekspertski tim – profesionalci anga-
`ovani za sastavljanje zavr{nih teh-
ni~kih izve{taja i akcionih planova
prema izabranim prioritetima
Direktnim popunjavanjem anketnih
listi}a, koje je svako doma}instvo u
op{tini dobilo po{tom i gra|ani su di-
rektno u~estvovali u odabiru priori-
tetnih oblasti i definisanju problema
iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se
lokalna zajednica suo~ava.
Za komunikaciju izme|u LEAP tima i
gra|ana, u op{tinskim prostorijama
funkcionisala je LEAP kancelarija, ko-
ja je svakodnevno bila na raspolaga-
nju zainteresovanim pojedincima.
Najva`nije faze izrade dokumenta
uklju~ivale su intezivno anga`ovanje
medija, koji su nizom tekstova i prilo-
ga pomogli da informacije o bitnim
detaljima vezanim za proces stignu
do svih ~lanova lokalne zajednice.
1.4. Regionalna saradnja
U cilju primene najnovijih pozitivnih
iskustava iz zemalja u okru`enju, LE-
AP proces u lokalnoj zajednici osna-
`en je prisustvom ~lanova LEAP tima
regionalnim konferencijama posve}e-
nim lokalnom razvoju i problemima u
oblasti `ivotne sredine. U tom cilju,
izabrani predstavnici op{tina u koji-
ma je razvijan LEAP dokument (Be-
~ej, Kikinda i Ba~ka Topola) prisu-
stvovali su regionalnim sastancima u
Albaniji (Dra~ 2004. godine) i Bosni i
Hercegovini (Bjela{nica, 2005. godi-
ne). Ovo je postignuto intenzivnom
komunikacijom kancelarija REC-a u
dr`avama koje su tako|e uklju~ene u
sli~ne projekte i koji se implementira-
ju u regionu zapadnog Balkana.
Koordinacija ovih procesa je vr{ena
na nacionalnom i regionalnom nivou,
a naro~ito:
¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Sr-
bije i Crne Gore je bila glavni resurs-
ni centar za LEAP procese u dr`avi i
poseduje zna~ajnu bazu podataka o
bitnim zainteresovanim stranama.
Tako|e, REC kancelarija u Srbiji i
Crnoj Gori obezbe|uje pristup infor-
macijama o LEAP procesu u SCG i
zna~ajno doprinosi njihovom preno-
{enju,
¤ Regionalni nivo: REC kao regional-
na organizacija koja se sastoji od
centrale u Sent Andreji i 16 nacional-
nih kancelarija, obezbe|uje funkcio-
nalnu mre`u anga`ovanih ~lanova
tima i zainteresovanih stru~njaka
uklju~enih u procese izrade LEAP-a.
Koordinacija na ovom nivou obez-
be|ena je internom komunikacijom
izme|u centrale REC-a i nacionalnih
kancelarija, kao i nizom regionalnih
doga|aja koji su organizovani iz se-
di{ta REC-a.
LEAP BA^KA TOPOLA 11
 2. OP[TI USLOVI
Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Voj-
vodini, Republika Srbija, u sredi{njem
delu Ba~ke. Teritorija op{tine grani~i
se sa sedam vojvo|anskih op{tina –
na severu sa op{tinom Subotica, na
severoistoku sa op{tinom Senta, na is-
toku sa op{tinom Ada, na jugoistoku
sa op{tinom Be~ej, na jugu sa op{ti-
nom Mali I|o{, na jugozapadu sa op-
{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom
Sombor.
Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan
oblik sa du`om osom pravca severo-
zapad-jugoistok. Teritorija op{tine za-
uzima povr{inu od 596 km2, {to ~ini
6,46 % teritorije Ba~ke i 2,77 % terito-
rije Vojvodine.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, op{tina Ba~ka Topola ima
38,179 stanovnika.
Karakteristika ba~kotopolskog pro-
stora je njegov „kopneni“ karakter –
Slika 2.1. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj
12 LEAP BA^KA TOPOLA
udaljen je od Dunava i Tise, a nema
neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~-
kim kanalom. Iz centralnog polo`aja
ovog prostora izme|u Tise i Dunava
proizlazi da je ba~kotopolski prostor
oduvek bio tranzitna teritorija u prav-
cu istok – zapad, ali i u pravcu sever
– jug.
Op{tina Ba~ka Topola i danas ima ve-
oma povoljan saobra}ajno – geograf-
ski polo`aj. Kroz nju prolaze me|una-
rodni put E – 75 i me|unarodna `ele-
zni~ka magistrala Budimpe{ta – Su-
botica – Beograd. Tu se ukr{taju i as-
faltni putevi regionalnog zna~aja Sen-
ta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki
broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj
u povezivanju dvadeset dva naselja
op{tine s dru{tvenim i administrativ-
nim centrom – gradom Ba~kom Topo-
lom (Slika 2.1.).
2.1. PRIRODNI ^INIOCI
2.1.1. Klima
Klima op{tine Ba~ka Topola uslovlje-
na je njenim geografskim polo`ajem.
Sun~evi zraci imaju najve}i upadni
ugao za vreme letnje dugodnevice
(68o 42’), a najmanji za vreme zimske
kratkodnevice (28o 18’). S obzirom da
se op{tina Ba~ka Topola nalazi na ras-
krsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizi-
je i Centralne Evrope koje donose
kontinentalne i polarne odlike, cirku-
lacije sa juga i jugozapada donose va-
zdu{ne mase sredozemnog i suptrop-
skog podru~ja, a sa zapada i severoza-
pada cirkuli{u vazdu{ne mase sa
Atlanskog okeana.
Anticiklonalna stanja tokom zime su
vrlo promenljiva. Slabljenjem i nesta-
janjem anticiklona formiraju se ciklo-
ni koji, kre}u}i se preko Vojvodine,
donose obla~no, ki{no i kratkotrajno
toplo vreme, koje se vrlo brzo zame-
njuje hladnim i sne`nim vremenom.
Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa
je slabija, ali i znatno stabilnija. U julu
i avgustu je vreme dosta stabilno i su-
vo. Me|utim, prodorom ciklonalnih
strujanja iz Skageraka krajem prole}a
i po~etkom leta javlja se vla`no vreme
i obilnije ki{e, koje su izuzetno zna~aj-
ne za vegetaciju.
Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta
uti~u i lesni pokriva~, ~ernozem i
oskudna vegetacija. Leti se gornja po-
vr{ina lako i brzo zagreje, a zimi brzo
rashladi. Usled toga je leti jaka insola-
cija, a po~etkom zime jaka radijacija.
2.1.1.1. Temperatura vazduha
Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola
stepen kontinentalnosti ima vrednost
0,84 %. Kontinentalnost se izra`ava
oscilacijom temperature vazduha. Na
osnovu podataka srednjih mese~nih
temperatura vazduha po godinama
utvr|eno je da je najtopliji mesec u
op{tini Ba~ka topola juli (21,2 oC).
Najni`a zimska temperatura javlja se
u januaru (- 2,5 oC). Razlika izme|u
najhladnijeg i najtoplijeg meseca je
23,7 oC. Analizom godi{njeg toka kre-
tanja temperature vazduha mo`e se
zaklju~iti da temperatura vazduha od
februara do jula postepeno raste (u
proseku 3,5 oC mese~no). Od jula do
septembra temperatura je dosta ujed-
na~ena (prose~no 20,6 oC). Od sep-
tembra temperatura vazduha opada
sve do januara.
Tokom letnjih dana u op{tini se javlja-
ju i vrlo visoke temperature {to nepo-
voljno deluje na ve}i broj biljaka. Pri
visokim temperaturama pove}ava se
proces desimilacije. Pored toga, naru-
{ava se i vodni bilans biljke, a potro-
{nja ugljenih hidrata je ve}a od njiho-
ve sinteze. U periodu nalivanja zrna
p{enice visoke temperature, pra}ene
suvim vazduhom, ubrzavaju prevre-
meno zrenje i prinosi se znatno uma-
njuju. Visoke letnje temperature na-
nose {tete i vo}u – promene se javlja-
ju na plodovima i li{}u u obliku tzv.
sun~evih pega.
2.1.1.2. Vetrovi
Vetar ima veliki uticaj na formiranje
klime, kao modifikator, s obzirom da
donosi osobine oblasti iz koje poti~e.
Uticaj vetra na privredu mo`e biti po-
zitivan i negativan. Pozitivan uticaj se
ogleda u tome {to opra{uje anemofil-
ne biljke, uti~e na proces obrazovanja
rose, a u prole}e, za vreme velike vla-
`nosti zemlji{ta, vetar pove}ava ispa-
ravanje. Negativan uticaj vetra se
ogleda u tome {to zimi nanosi {tete
ozimim usevima. Za op{tinu Ba~ka
Topola je posebno zna~ajna pojava
eolske erozije. Ona je izrazita u su-
{nim periodima, a posebno u suvo ra-
no prole}e, kada su vrlo izra`ena
dnevna kolebanja temperature va-
zduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te
usitnjeno i pripremljeno za setvu. Ta-
da i slabi vetrovi zahvataju gornje
pra{inaste delove zemlji{ta. Na osno-
LEAP BA^KA TOPOLA 13
 vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska
erozija u severnom delu Ba~ke iznosi
1325 m3/km2/god. produktivnog, od-
nosno akumuliranog nanosa. Ju`ni
delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}e-
ni su slabijom eolskom erozijom - 35
m3/km2/god.
Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severo-
zapada (210,5 ‰). Ovi vetrovi duvaju
u toploj polovini godine. Na drugom
mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka
sa u~estalo{}u od 205,9 ‰, koji duvaju
u zimskoj polovini godine. To su
ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti-
`u prose~nu brzinu i preko 4m/s. Na
tre}em mestu su vetrovi iz pravca ju-
gozapada, sa u~estalo{}u 164 ‰, koji
duvaju naj~e{}e u letnjem delu godi-
ne. Na ~etvrtom mestu su severoisto~-
ni vetrovi (u~estalost 85,8 ‰). Ostali
vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini
Ba~ka Topola (Slika 2.2.).
Slika 2.2. Ru`a vetrova
2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha
U op{tini Ba~ka Topola prose~na go-
di{nja vrednost relativne vla`nosti
vazduha iznosi 78,3 %. Na osnovu
srednjih mese~nih vrednosti relativna
vla`nost se u proseku kre}e od 71 %
do 88 %. Godi{nji tok relativne vla-
`nosti vazduha je u obrnutom odnosu
prema godi{njem toku temperatura
vazduha – tokom zimskog dela godi-
ne vla`nost je ve}a, a tokom letnjeg
14 LEAP BA^KA TOPOLA
dela godine ona je manja. Najve}a re-
lativna vla`nost je u decembru (88 %)
i januaru (86,6 %), a najmanja u julu
(71 %), junu (71,5%) i maju (71,7%).
2.1.1.4. Obla~nost
Obla~nost je zna~ajan klimatski ele-
ment koji uti~e na intenzitet sun~evog
zra~enja, tj. koli~inu primljene toplo-
te, kolebanja temperature, visinu pa-
davina i dr. Prose~na godi{nja obla~-
nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56
%. Na osnovu srednjih mese~nih
vrednosti obla~nost se kre}e izme|u
38 i 78 %. Najve}a obla~nost je u de-
cembru (78 %), januaru (70 %), i no-
vembru (68 %), a najmanja u avgustu
(3,8 %), septembru (43 %), julu i okto-
bru (4,5 %).
Broj vedrih dana je dosta mali, pro-
se~no 60 dana godi{nje, sa koleba-
njem od 35 do 80 vedrih dana u poje-
dinim godinama. Najvi{e vedrih dana
ima u avgustu (oko 12) a najmanje u
novembru i decembru (po 1 u mese-
cu, u proseku). Broj tmurnih dana je
mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje
(Slika 2.3.).
Slika 2.3. Srednja mese~na obla~nost
2.1.1.5. Padavine
Prose~na vrednost godi{nje visine pa-
davina za op{tinu Ba~ka Topola izno-
si 592 mm. Najve}u prose~nu vred-
nost visine padavina imaju jul – 74
mm i jun – 66 mm (Slika 2.4.). Najsu-
vlji su mart (31 mm) i oktobar (32
mm). Raspored padavina po godi-
{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i
najvi{e padavina (190 mm ili 32 %);
tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%;
najmanje padavina se izlu~i tokom
prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili
22%).
Slika 2.4. Koli~ine padavina tokom godine
2.1.2. Geologija i geomorfologija
Na osnovu dosada{njih geolo{kih is-
tra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je
da ispod kvartarnih naslaga postoje
vrlo velike naslage tercijara, ~ija se de-
bljina od Dunava prema severu poste-
peno pove}ava. Podlogu tercijarnim
naslagama ~ine mezozojske formacije,
magmatske stene i veoma stari paleo-
zojski slojevi.
Paleozojski slojevi su {kriljave meta-
morfne stene koje zahvataju {iri pro-
stor severne, srednje i zapadne Ba~ke.
Prema jugozapadnoj Ba~koj, na terito-
riji op{tiine Ba~ka Topola, otkriveni
su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubi-
ni od 700 m i Tomislavca na dubini od
1300 m. [kriljci su drobljivi i raspad-
nuti.
U sastav mezozojskih tvorevina ulaze
prete`no raznovrsni pe{~ari, glinci,
laporci, konglomerati, kre~njaci i dr.
Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti-
ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na
dubini 600 m.
Tortonske tvorevine su otkrivene kod
Baj{e i Tomislavca. One su predsta-
vljene glinama, laporima i sitnozrnim
pe{~arima.
Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u
celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni,
koja se prostire od Velikog Ba~kog ka-
nala na jugu pa do Suboti~ko-horgo-
{ke pe{~are na severu. Na podru~ju
op{tine Ba~ka Topola nadmorske visi-
ne se kre}u od 102 do 108 m. Na teri-
toriji op{tine postoje ~etiri lesna dola:
Krivaja, [iroka dolina, Veliki do i Du-
boka dolina. Bre`uljci i interkotlinske
depresije su posebno dobro izra`eni
izme|u Baj{e i Ba~ke Topole.
2.1.3. Hidrologija
Op{tina Ba~ka Topola, kao i ~itava se-
verna Ba~ka, siroma{na je vodom. Na
osnovu dosada{njih istra`ivanja pod-
zemnih voda utrvr|eno je da hidroge-
olo{ki kolektori mogu da zadovolje
sada{nje potrebe vodosnabdevanja
stanovni{tva i industrije. Me|utim,
kori{}enje ovih voda za potrebe poljo-
privrede (navodnjavanje) prevazilazi
realne mogu}nosti hidrogeolo{kih ko-
lektora.
Povr{inske vode su tako|e oskudne.
Postoji mali broj povr{inskih tokova
koji su siroma{ni vodom, a ve}ina njih
tokom letnjeg dela godine presu{i.
2.1.3.1. Podzemne vode
Freatske vode sa~injavaju vodu koja
le`i u poroznom zemlji{tu do prvog
vododr`ljivog sloja. Najve}e pro-
stranstvo zauzimaju u stenama sa in-
tergranularnom porozno{}u. Freatska
izdan se hrani infiltracijom atmosfer-
skih padavina, infiltracijom vode iz
Zobnati~kog jezera i priticanjem vode
iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela. U
pro{losti je freatska izdan bila najva-
`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke.
LEAP BA^KA TOPOLA 15
 Voda se zahvatala pomo}u kopanih
bunara.
Freatske vode su neujedna~enog kva-
liteta i ~esto se u jednom naselju ja-
vljaju sasvim neo~ekivani parametri.
Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj
gvo`|a, veliku tvrdo}u, pove}an sa-
dr`aj nitrata i nitrita. Pored toga, ove
vode su podlo`ne bakteriolo{kom za-
ga|enju, jer pored male dubine posto-
ji veliki broj zaga|iva~a koje stvara
~ovek (septi~ke jame, pesticidi, herbi-
cidi i drugi agrohemijski preparati).
U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma
mali broj izvora. Oni se mogu podeli-
ti u dve grupe, na kontaktne izvore i
pi{tevine.
Kontaktni izvori se javljaju na kontak-
tu barskih i peskovitih facija. Izda-
{nost im je vrlo slaba, a ~esto tokom
godine odre|eni broj njih i presu{i. U
ovu grupu izvora spadaju izvori Veli-
ke doline, Duboke doline, [iroke doli-
ne i njihovih pritoka.
Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj rav-
ni Krivaje za vreme visokog vodosta-
ja i du`eg ki{nog perioda u prole}e.
Njihov broj je varijabilan i retko se ja-
vljaju na istom mestu.
Arte{ke vode predstavljaju poseban
tip izdani koji se nalazi izme|u dva
nepropusna sloja pod velikim hidro-
stati~kim pritiskom. Prvo bu{enje ar-
te{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj To-
poli 1892. godine. Arte{ke vode su
uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog
bakteriolo{kog kvaliteta.
Termomineralne vode. Pojava termomi-
neralne vode u op{tini Ba~ka Topola
uslovljena je slo`enim geolo{kim sa-
stavom terena i postojanjem raseda.
Postojanje termomineralne vode u
Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. ve-
ku – prilikom bu{enja prvog arte{kog
bunara 1892. godine G. Halava~ je
utvrdio da voda ima termomineralne
karakteristike. Sada{nji termalni izvor
otkriven je 1976. godine u „Venusu“
koji se nalazi u sklopu sportsko-rekre-
acionog centra u Ba~koj Topoli. Mine-
16 LEAP BA^KA TOPOLA
ralna voda iz ovog izvora pripada ka-
tegoriji ja~e mineralizovanih natri-
jum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfid-
nih homeotermi. Ova voda mo`e da
se koristi za kupanje, ali i kao dopun-
sko sredstvo pri le~enju nekih hroni~-
nih reumatskih oboljenja.
Oscilacije nivoa podzemnih voda se
osmatraju putem mre`e kopanih bu-
nara – registruje ih preduze}e Hidro-
sistem Dunav – Tisa – Dunav, rejon-
ski pogon Senta, i to od 1951. godine.
Iz do sada registrovanih podataka o
nivou podzemnih voda mo`e se izve-
sti zaklju~ak da podzemne vode ne
samo da ne ugro`avaju zemlji{te, ve}
se uvek nalaze na dubini od 3 do
10,50 metara, zavisno od konfiguraci-
je terena. Oscilacije nivoa podzemnih
voda su blage, ujedna~ene i sa visin-
skom razlikom minimuma i maksi-
muma od oko 1,5 metara.
2.1.3.2. Povr{inske vode
Krivaja je, posle Dunava i Tise, najve-
}i povr{inski vodotok u Ba~koj. Naj-
ve}i deo svoje doline Krivaja je usekla
u ba~ku lesnu zaravan, a manji u ba~-
ku lesnu terasu.
Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na
pustari Pavlovac, jugozapadno od Su-
botice. Nastaje od sedam manjih vo-
dotoka. Krivaja od svog nastanka do
Ba~ke Topole te~e prema jugu, a od
Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj
pravac zadr`ava do Baj{e. Od Baj{e
skre}e prema istoku, a zatim ka jugo-
istoku i taj pravac zadr`ava sve do Sr-
bobrana, proti~u}i zapadnom ivicom
Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov-
}enca i Feketi}a. Od Srbobrana se me-
andriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal
na 25. re~nom kilometru, severno od
Turije.
Krivaja prima s desne strane ~etiri ve-
}e pritoke ([iroka dolina, Velika doli-
na, Duboka dolina i ^ik) koje imaju
pravac severozapad-jugoistok. Du`i-
na Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi
65 kilometara. Me|utim, prirodni tok
Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki
produ`en prema severu do dr`avne
granice. Prokopavanje je izvr{eno ra-
di odvodnjavanja bara iz predela
Zlatni kraj i Tavankut. Od dr`avne
granice prokopan je manji kanal do je-
zera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du-
`ini od 8 kilometara. Prema tome,
ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog
toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|ar-
skoj iznosi 121 kilometar.
Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga,
zajednica rogoza i trske (Scirpo-
Phragmitetum), {evar (Typha latifo-
lie), beli lokvanj (Nymhae alba), `uti
lokvanj (Nuphar luteum), plavun
(Nymphoides orbikulata), vodeni tro-
skot (Polygonum amphybium), alge,
bakterije i drugo rastinje. Od riba se
sre}u {aran, kara{, zlatica, bele ribe,
grge~, smu|, {tuka i druge. Od `ivoti-
nja ima najvi{e bizamskih pacova,
tvorova, `aba, gu{tera, zmija i {koljki.
Pti~iji svet je raznovrstan, a najvi{e se
sre}u divlje plovke, liske, ronci, faza-
ni, jarebice i prepelice.
Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976.
godine, u najni`em delu doline Kriva-
je, izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|e-
va (Slike 2.5., 2.6., 2.7.). Jezero je for- Slike 2.5., 2.6., 2.7. Zobnati~ko jezero leti
mirano podizanjem zemljane brane u
du`ini od 296 metara i visine 7 meta- 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija,
ra. Ukupna povr{ina jezera je 250 ha, `ivotinjski svet i za{ti}ene
du`ina 5,2 km, a najve}a {irina 700 prirodne vrednosti i vrste
metara. Ukupna zapremina jezera je
4,800.000 m³ vode. Godi{nje se mo`e Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola
koristiti 2,500.000 m³ i izvr{iti navod- mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne
njavanje 500 ha. Jezero se hrani vo- tvorevine. U zavisnosti od toga, ze-
dom iz gornjeg toka Krivaje, freat- mlji{te se u ovoj op{tini deli na dva
skom vodom i atmosferskim padavi- osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te
nama. na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvi-
jalnim tvorevinama.
Pored Zobnati~kog, na teritoriji op{ti-
ne Ba~ka Topola postoje i akumulaci- U op{tini Ba~ka Topola se mo`e iz-
ona jezera kod naselja Panonija, Stara dvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~erno-
Moravica i Sveti}evo. zem karbonatni, livadska crnica kar-
bonatna, ~ernozem i livadska crnica,
diluvijalno-aluvijalni nanosi karbo-
natni i beskarbonatni i ritska crnica
peskovita karbonatna i beskarbonat-
na. ^ernozem i livadska crnica u
strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%,

LEAP BA^KA TOPOLA 17

 {to zna~i da skoro celu teritoriju op{ti-
ne ~ini zemlji{te prirodno pogodno za
poljoprivrednu proizvodnju (Slika
2.8.).
Slika 2.8. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. ~ernozem karbonati, 2. ~ernozem sa znacima oglinja-
vanja u lesu, 3. livadska crnica karbonatna, 4. ritska crnica karbonatna)
Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini
Ba~ka Topola, kao i u ~itavoj Panon-
skoj niziji, znatno izmenio u posled-
nja tri veka. Ove promene su naro~ito
evidentne kod biljnog sveta gde je do-
{lo to preoravanja prirodne stepe i po-
jave ve}eg broja biljnih kultura. Isto-
vremeno nastali su novi ekolo{ki
uslovi {to je dovelo do nestajanja ne-
kih starih i pojave novih `ivotinjskih
vrsta.
2.1.4.1. Biljni svet
U ba~kotopolskom prostoru preovla-
|uju kulturne biljke (`itarice, indu-
strijsko bilje, povr}e, vo}e, vinogradi).
Prirodna vegetacija se zadr`ala na
ograni~enim povr{inama pored pute-
va, kanala, u dolini Krivaje i ^ika i
manjim neobra|enim povr{inama,
mo~varnim i barskim terenima. U op-
{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti
livadsko - pa{nja~ke biljne zajednice,
{umske zajednice, zajednice voda i
mo~varne zajednice.
18 LEAP BA^KA TOPOLA
Livadsko – pa{nja~ke zajednice. Biljni
svet livada i pa{njaka je raznolik kako
po zajednicama tako i floristi~ki. S ob-
zirom na prostrane povr{ine oranica,
livade i pa{njaci zauzimaju relativno
mala prostranstva. Zato se pojedine
zajednice ovde naj~e{}e javljaju frag-
mentarno, na ograni~enim povr{ina-
ma. Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~-
ka trava, livadska detelina, livadska
`alfija, mle~ika, zuba~a, ivansko cve-
}e, `abnjak i krasuljak.
[umska vegetacija. Pod {umskom ve-
getacijom nalazi se najmanji deo op-
{tine. Pravih {uma i nema - jedino se
pored vodotoka javljaju zajednice to-
pole i vrbe, divlje tre{nje i divlje kru-
{ke. Ispod njih nalaze se glog, svib, di-
vlja loza i poljski brest.
Vegetacija voda. Krivaja, ^ik i pritoke
pru`aju uslove {arolikom svetu vode-
nih biljaka. Neke od njih slobodno
plivaju, a druge se ukorenjuju na dnu.
Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`ni-
ce, beli lokvanj, `uti lokvanj, plavun,
vodeni ora{ac, so~ivica, vodeni tro-
skot i mo~varni ljuti}.
Mo~varne zajednice. Bli`e obalama,
nadovezuju}i se na vegetaciju voda
javljaju se zajednice rogoza i trske. U
njima dominira jedna ili nekoliko
obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih vaja, povr{ine 14,98 ha (od 1976. godi-
biljaka. Kao dominantne vrste javljaju ne).
se trska, rogoz, {evar, sladika, niska U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre pr-
sita, mrestnja~e i so~ivica. vog svetskog rata otvoreno javno ku-
patilo s bazenom. Sedamdesetih godi-
na pro{log veka je u ovom parku sa-
2.1.4.2. @ivotinjski svet
gra|en rekreaciono – sportski centar
@ivotinjski svet je u pro{losti bio znat- s bazenom koji se snabdevao vodom
no bogatiji. Izmenom vegetacije, kao i iz toplih izvora. Na `alost, ovaj obje-
opse`nim melioracionim radovima, kat ve} godinama nije u funkciji (Slika
mnoge `ivotinjske vrste su nestale. 2.9.).
Trenutno se od dlakave lovne divlja~i
u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna,
zec, lisica, kuna zlatka i ondatra, a od
pernate divlja~i fazan, poljska jarebi-
ca, prepelica, divlja patka, velika kr`a,
{arena utva, }ubasti gnjurac, mali
gnjurac, riboglavi gnjurac, divlja gu-
ska, lisasta guska, crna liska, barska
kokica, barski petlovac, vivak pozvi-
`da~, galeb, bela roda, siva ~aplja, be-
la ~aplja, gugutka i grlica.
Pored ove divlja~i na podru~ju op{ti- Slika 2.9. Park u Ba~koj Topoli, 1930. godine
ne `ivi i velik broj sitnih sisara, ptica i
insekata. Od sitnih sisara najbrojniji
su ku}ni pacov, ku}ni mi{, prugasti
mi{, hr~ak, poljska voluharica, tvor, 2.2. STANOVNI[TVO
lasica krtica i je`. Pored pernate di-
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
vlja~i sre}u se, izme|u ostalih, i slede-
godine, op{tina je imala 38.179 sta-
}e ptice: kukavica, }uk, pupavac, de-
novnika. Broj radno sposobnog sta-
tli}, kobac, mi{ar, crni kos, poljska {e-
novni{tva je 24.328, od ~ega 12.895 ~i-
va, ~vorak, gavran, crna vrana, siva
ne mu{karci a 11.433 `ene. Od ukup-
vrana, svraka, seoska lasta, i velika se-
nog broja stanovnika 16.154 `ivi u op-
nica. Od gmizavaca na teritoriju op-
{tinskom centru, gradu Ba~koj Topoli,
{tine `ive barska kornja~a, sivi gu{ter
dok 22.025 stanovnika `ivi u 22 nase-
i belou{ka, a od vodozemaca zelena
lja u op{tini. Etni~ka struktura sta-
`aba, `aba gatalinka i {areni da`dev-
novni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%,
njak. Od insekata se izdvajaju jabu~na
Srbi – 30%, Crnogorci – 1,4%, Rusini
pipa, krompirova zlatica, p~ela, rusi
– 0,8%, Slovaci – 0,5%, ostali – 8,3%.
mrav, moljac krzna, obi~ni komarac,
doma}a muva i pauk krsta{. Po statisti~kim podacima iz 2003. go-
dine na podru~ju op{tine je bilo zapo-
sleno 7.542 radnika, i to u privredi
2.1.4.3. Za{ti}eni objekti 6.200 a u vanprivredi 1.342 radnika.
U op{tini Ba~ka Topola postoje parko-
vi prirode Panonija, povr{ine 3937 ha
(taj status je park dobio 1975. godine)
2.3. NASELJA I URBANIZAM
i Zobnatica (1976. godine), te spome-
nici prirode – Park u Ba~koj Topoli, Na podru~ju op{tine danas ima 23 na-
povr{ine 6,66 ha (od 1974. godine) i selja, koja su nastala u poslednjih 230
Park na poljoprivrednom dobru Kri- godina.

LEAP BA^KA TOPOLA 19

 Gustina naselja na teritoriji op{tine je
znatno iznad pokrajinskog proseka.
Prose~na me|usobna udaljenost nase-
lja u op{tini je 5,2 km, a u Vojvodini
6,8 km.
Za prostorni raspored naselja u odno-
su na op{tinski centar je karakteristi~-
na prili~no velika udaljenost naselja
od funkcionalnog centra, {to ote`ava
svakodnevni kontakt znatnog dela
stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `i-
vi u 22 naselja) sa centrom.
2.3.1. Ba~ka Topola
O naselju koje se mo`e smatrati pret-
hodnikom sada{nje Topole ne postoje
brojni i pouzdani pisani izvori. U da-
rovnici kralja Matije Korvina iz 1462.
godine me|u brojnim naseljima spo-
minje se i Fybaich (sin Baj{e, Mala Baj-
{a), a to naselje je istori~ar \ula Du-
da{ identifikovao sa Topolom. Ovo
naselje se u poreskom popisu katoli~-
ke nadbiskupije iz 1543. godine poja-
vljuje pod imenom Topola. 1750. go-
dine, upravnik kameralnih dobara u
Somboru, Gra{kalkovi}, izdao je nare-
|enje da se topolska pustara naseli.
Od tog vremena se mo`e ra~unati na-
stanak i `ivot naselja Ba~ka Topola
(Slika 2.10.).
Slika 2.10. Grad Ba~ka Topola
Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ se-
verne geografske {irine i na 19o 3 9 ’
isto~ne geografske du`ine na nad-
morskoj visini od 102 metra.
Polo`aj grada je povoljan. Ba~ka To-
pola je asfaltnim putevima povezana
20 LEAP BA^KA TOPOLA
sa svim razvijenim privrednim centri-
ma Ba~ke: od Subotice je udaljena 32,
od Sente i Be~eja 40, od Sombora 45 a
od Novog Sada 69 kilometara. Ba~ka
Topola je va`na raskrsnica drumskog
saobra}aja, gde se sa me|unarodnim
putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej
i Senta – Sombor.
Teritorijalno i istorijsko jezgro grada
se prostorno poklapaju - to je teren
zvani Taban (Toban). Re~ je turskog
porekla i zna~i breg, podno`je brega.
U ovom slu~aju to se odnosi na dolin-
sku stranu Krivaje koja se iznad do-
linske ravni izdi`e za nekoliko meta-
ra. To je prostor pribli`no izme|u uli-
ca M. Tita, R. Kon~ara, Boljai Farka{a
i Prvog maja. Na Slikama 2.11. i 2.12.
prikazana su dva muzeja u Ba~koj To-
poli.
Slika 2.11. Muzej u Ba~koj Topoli
Slika 2.12. Kova~ko-kolarski muzej u
Ba~koj Topoli
Sada{nja glavna ulica, Ulica Mar{ala
Tita, prostorno je oblikovana pre Pr-
vog svetskog rata kada je 1912. –
1914. godine formiran deo regional-
nog puta Subotica – Vrbas koji vodi
kroz naselje. U uli~noj mre`i grada
danas dominiraju fragmenti sa plan-
skom ali nepravilnom teksturom. U
takvim fragmentima uli~ne mre`e
gra|evinski blokovi su naj~e{}e pra-
vougaonog oblika, ulice su prave ali
se ne seku uvek pod pravim uglom i
jako su razli~ite du`ine. U celini gle-
dano, tlocrt grada govori o sukcesiv-
nom, neujedna~enom teritorijalnom
rastu, parcijalnim re{enjima i povre-
menim urbanisti~kim zahvatima, kao
i o maksimalnom po{tovanju reljefnih
i hidrografskih datosti i prilago|ava-
nju pravcima saobra}ajnica. Na Slika-
ma 2.13. i 2.14. prikazani su detalji
dve crkve u Ba~koj Topoli.
Slika 2.13. Pravoslavna crkva u Topoli
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Ba~koj topoli `ivi 16.154 sta-
novnika u 6.318 stambenih jedinica.
2.3.2. Stara Moravica
Topografski , naselje le`i delom u Ve-
likoj dolini i delom na lesnoj zaravni
koja se prostire na obe strane doline,
na nadmorskoj visini 101 – 109 meta-
ra.
Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju
putevi P-108 i P-119 regionalnog zna-
~aja. Du` du`e osovine naselja vodi
put Baj{a – M. I|o{ – Be~ej. U sredini
naselja bajski put se~e pod pravim
uglom `upanijski put Senta – B. To-
pola – Moravica – Krivaja – Sombor.
Ispred ulaza u naselje ovom putu se
priklju~uje iz pravca severoistoka put
od Kanji`e preko ^antavira. Od Ba~ke
Topole je Moravica udaljena 15, od
Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Staroj Moravici `ivi 5.674
stanovnika u 2.396 stambenih jedini-
ca.
Slika 2.14. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli
2.3.3. Pa~ir
Pa~ir je staro naselje, poti~e jo{ iz XIV
veka. Naselje topografski le`i u Veli-
koj dolini i na lesnoj zaravni na nad-
morskoj visini od 103 – 112 metara.
Nastalo je na mestu gde se ukr{taju
putevi regionalnog zna~aja (Slika
2.15.).
LEAP BA^KA TOPOLA 21

Slika 2.15. Ulaz u Pa~ir
U privrednom `ivotu naselja vode}u
ulogu ima poljoprivreda. Oko 2/3 ak-
tivnog stanovni{tva zaposleno je u
poljoprivredi. Prirodni uslovi za raz-
voj ove privredne delatnosti su veo-
ma povoljni. U strukturalnom pogle-
du, na prvom mestu je zemljoradnja a
zatim dolazi sto~arstvo.
Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradici-
ju. Zanatlijske cehovske organizacije
kova~a, bravara, kolara, stolara i dr-
vodelja osnovane su jo{ 1829. godine.
U poslednjim decenijama proizvod-
nih zanatskih radionica je sve manje,
a nema ni dovoljan broj uslu`nih za-
nata.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Pa~iru `ivi 2.932 stanovnika
Slika 2.16. Divlja deponija u Pa~iru
u 1.366 stambenih jedinica. Na Slici
2.16. prikazana je divlja deponija.
22 LEAP BA^KA TOPOLA
2.3.4. Baj{a
Topografski, Baj{a ima dolinski polo-
`aj. Le`i u dolini Krivaje, ju`no od
mesta gde se Velika i [iroka dolina
spajaju sa glavnom dolinom. Ni`i de-
lovi naselja na dolinskoj ravni imaju
nadmorsku visinu 91 – 93 m, a vi{i
delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m.
Geografski polo`aj mesta nije najpo-
voljniji. Vezu sa svetom Baj{a ostvaru-
je autobuskim saobra}ajem, naj~e{}e
posredstvom Ba~ke Topole. Preko To-
pole je udaljena od Subotice 37 km, od
Sombora 50 km, a od Vrbasa preko
Kule 32 km. Baj{a se nalazi na spored-
nom putu, u zavetrini intenzivnog re-
gionalnog i zemaljskog saobra}aja.
Op{ti izgled naselja daje veoma povo-
ljan utisak. Ulice su ~iste, uredne, sa
veoma mnogo zelenila. Ku}e su ve}i-
nom panonskog seoskog tipa, trodel-
ne i sa ekonomskim zgradama.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Baj{i `ivi 2.568 stanovnika u
1.130 stambenih jedinica.
2.3.5. Krivaja
Krivaja se kao samostalno naselje vo-
di od 1978. godine. Nalazi se na regi-
onalnom putu B. Topola – Tele~ka –
Sombor, udaljena je od op{tinskog
centra 14 km, a od Sombora 32 km.
Topografski le`i na lesnoj zaravni po-
red Velike doline.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Krivaji `ivi 979 stanovnika
u 329 stambenih jedinica.
2.3.6. Gornja Rogatica
Naselje topografski le`i na lesnoj za-
ravni neposredno uz Duboku dolinu.
Asfaltim putem od Tele~ke je udalje-
no 6 km, od Krivaje 4,5 km a od Ba~-
kog Sokolca 8 km. Preko B. Sokolca
do op{tinskog centra ima 17 km.
Atar naselja se pru`a na lesnoj zarav-
ni, koja je pokrivena dobrim karbo-
natnim ~ernozemom. Jugozapadni
delovi atara imaju najve}u nadmor-
sku visinu, 112 – 114 m, dok se visine
severoisto~no od naselja kre}u oko
108 - 109 m.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Gornjoj Rogatici `ivi 484
stanovnika u 206 stambenih jedinica.
2.3.7. Panonija
Panonija topografski le`i na desnoj
obali Duboke doline na nadmorskoj
visini 108 metara, severno od u{}a
Emu{i~ke doline. U saobra}ajno – ge-
ografskom pogledu nalazi se na spo-
rednom putu Baj{a – Sivac, ali u blizi-
ni magistralne drumske linije. Od Baj-
{e je udaljena 8, od B. Topole 13 km, a
od Subotice 45 km (Slika 2.17.).
Prirodne osnove privrednog `ivota su
dobre. Mo`e se re}i da su svi uslovi za
Slika 2.17. Ulaz u Panoniju
poljoprivrednu proizvodnju optimal-
ni. Lesna zaravan na ovom prostoru
ima izraziti pad prema Dubokoj doli-
ni – od 113 m na zapadu, visina se
prema istoku smanjuje za 108 m. Ze-
mlji{te na teritoriji Panonije je vanred-
no plodno. Najve}i deo atara pokriva
tipski ~ernozem sa humusnim hori-
zontom koji dosti`e debljinu 50 cm.
Na dolinskim ravnima se obrazovala
karbonatna ritska crnica.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Panoniji `ivi 794 stanovnika
u 289 stambenih jedinica.
2.3.8. Srednji Sala{
Naselje se formiralo po~etkom dvade-
setog veka na pustari Duboka, u blizi-
ni majura Lelbaha. Do 1961. godine
vodilo se kao deo naselja Baj{a, na 6
km udaljenosti ju`no od Gornje Roga-
tice. Zaobilaznim zemljanim putevi-
ma naselje je povezano sa naseljima
Panonija, G. Rogatica i Tele~ka.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Srednjem Sala{u `ivi 172
stanovnika u 72 stambene jedinice.
2.3.9. Ba~ki Sokolac
Topografski naselje le`i na lesnoj za-
ravni pored [iroke doline. Saobra}aj-
no – geografski polo`aj Ba~kog Sokol-
ca je dobar – od B. Topole je asfaltnim
putem udaljeno 9 km, od St. Moravice
6 km, G. Rogatice 8, Tele~ke 14 a od
Sombora 36 km.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Ba~kom Sokolcu `ivi 610
stanovnika u 240 stambenih jedinica.
2.3.10. Mi}unovo
Mi}unovo spada u grupu mla|ih na-
selja. Osnovano je po~etkom dvadese-
tih godina dvadesetog veka naseljava-
njem kolonista, Srba i Crnogoraca, na
zemlju Nove Pustare u neposrednoj
blizini Ba~ke Topole.
LEAP BA^KA TOPOLA
23
 Mi}unovo se nalazi na putu B. Topola
– ^antavir, na lesnoj zaravni, udalje-
no od Topole 2 km. Ju`no od naselja,
na oko 1000 metara, vodi asfaltni put
B. Topola – Senta.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Mi}unovu `ivi 510 stanov-
nika u 182 stambene jedinice.
Geografski polo`aj Zobnatice je veo-
ma povoljan. Nalazi se na magistral-
noj drumskoj saobra}ajnici udaljena
od B. Topole svega 6 km. Tako|e ima
dobre saobra}ajne veze i sa susednim
naseljima op{tine. Topografski le`i na
lesnoj zaravni pored doline Krivaje
(Slika 2.18.).

2.3.11. Kara|or|evo
Kar|or|evo je planski osnovano kolo-
nisti~ko naselje za potrebe doseljenog
stanovni{tva sa Krbavskog polja, kao
i sa podru~ja seoskih naselja okoline
B. Krupe. Doseljavanje stanovni{tva
po~elo je 1921. godine. Kara|or|evo
je 1978. godine slu`beno progla{eno
naseljem. Slika 2.18. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog je-
Naselje le`i na zaravni, pored Kara- zera
|or|eva~ke lesne doline na nadmor- Pored izrazite agrarne funkcije, nase-
skoj visini 112 m. Od Zobnatice je lje ima i neke specijalne funkcije. Zob-
udaljeno 6, od B. Topole 12, a od Su- natica je jedan od najpoznatijih centa-
botice 30 km. ra konjarstva i konji~kog sporta u Sr-
Prema popisu stanovni{tva iz 2002. biji (Slike 2.19., 2.20., 2.21.).
godine, u Kara|or|evu `ivi 586 sta-
novnika u 237 stambenih jedinica.

2.3.12. Mali Beograd

Mali Beograd je kolonisti~ko naselje
osnovano 1921. godine kada je na ze-
mlji oduzetoj agrarnom reformom na-
seljena 71 porodica dobrovoljaca iz
Like.
Po tipu, Mali Beograd je drumsko na- Slika 2.19. Ulaz u Zobnati~ki park
selje pored me|unarodnog puta. Ku-
}e su pore|ane na obe strane puta u
du`ini od oko 1400 metara.
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Malom Beogradu `ivi 533
stanovnika u 192 stambene jedinice.

2.3.13. Zobnatica
Zobnatica je od 1702. do 1948. godine
bila sastavni deo suboti~kog atara.
Posle gotovo dvesta pedeset godina
pustara je priklju~ena B. Topoli.
Slika 2.20. 2.21. Hotel „Jadran“ u Zobnatici
Prema popisu stanovni{tva iz 2002.
godine, u Zobnatici `ivi 309 stanovni-

24 LEAP BA^KA TOPOLA


ka u 60 stambenih jedinica. Na Slici
2.22. prikazana je divlja deponija u
Zobnatici.
Slika 2.22. Divlja deponija u Zobnatici
2.3.14. Ostala naselja
U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i
naselja Novo Orahovo (2.029 stanov-
nika), Tomislavci (691 stanovnik), Po-
beda (343 stanovnika), Kavilo (233
stanovnika), Sveti}evo (204 stanovni-
ka), Njego{evo (634 stanovnika), Gu-
naro{ (1.440 stanovnika), Bogaro{ (94
stanovnika) i Bagremovo (204 stanov-
nika).
2.4. PRIVREDA
Geografski polo`aj ba~kotopolskog
prostora neosporno uti~e na njegov
privredni razvoj. Ba~ka je me|ure~je
Dunava i Tise. Na lesnoj zaravni op-
{tina ima kopneni polo`aj, le`i udalje-
na od vodenih puteva i ne mo`e se
koristiti njihovim prednostima. Ali iz
takve situacije sledi da je teritorija op-
{tine steci{te interregionalnih, regio-
nalnih i lokalnih puteva, {to svakako
daje podstreka za razvoj.
Ukupan dru{tveni proizvod op{tine
je u 2001. godini iznosio 3,7 milijarde
dinara. Od ukupnog dru{tvenog pro-
izvoda u oblasti poljoprivrede je
ostvareno 47,46%, u industriji 30,68%,
u trgovini 11,34%, u oblasti saobra}a-
ja i veza 3,14%, u gra|evinarstvu
2,98%, u oblasti finansijskih i drugih
usluga 1,89%, u ugostiteljstvu i turi-
zmu 0,81%, u stambeno-komunalnim
delatnostima 0,70%, u zanatstvu
0,66%, u obrazovanju i kulturi 0,04%.
U privatnom sektoru je ostvareno
37,54%, u me{ovitom sektoru 34,49%,
u dru{tvenom sektoru 26,76%, u za-
dru`nom sektoru 0,72%, a u dr`av-
nom sektoru 0,49% od ukupnog dru-
{tvenog proizvoda.
Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola
iznosi 58.586 ha, od ~ega je plodno ze-
mlji{te 55.361 ha, a neplodno 3.225 ha.
U Ba~koj Topoli registrovano je 297
preduze}a zaklju~no sa stanjem
31.12.2002. godine, od kojih su 272
mala, 17 srednja, a 8 velika preduze-
}a. Izdvojenih radnji (str, szr, sur) je
preko 400.
Na poljoprivredi kao sirovinskoj
osnovi razvijale su se slede}e indu-
strijske grane: prehrambeno-prera|i-
va~ka, tekstilna, ko`na i industrija
sto~ne hrane. Nosioci poljoprivredne
proizvodnje i prera|iva~ke industrije
u op{tini su: AD „@itko”, Industrija
mesa „Topola”, AD „Topiko”, PIK
„Moravica”, PP „Zobnatica”, PP
„Do`a \er|”, PP „Pobeda” i zemljo-
radni~ke zadruge.
U metaloprera|iva~koj industriji za-
stupljeni su slede}i proizvodni kapa-
citeti: livnica ~elika, industrija reznog
alata za drvo, metalna galanterija,
elektrometalno preduze}e i industrija
lanaca i metalnih proizvoda
U privredi op{tine zna~ajno mesto za-
uzima i drvoprera|iva~ka industrija.
[to se gra|evinarstva ti~e, GIK „1.
maj” je izvodio sve vrste gra|evin-
LEAP BA^KA TOPOLA 25
 skih, gra|evinsko-zanatskih i instala-
terskih radova iz oblasti visoke grad-
nje i prate}e radove iz oblasti nisko-
gradnje. Trenutno te{ko i slabo poslu-
je, kao i ostala preduze}a u op{tini,
koja su u procesu privatizacije. Treba
naglasiti da su u procesu tranzicije i
smanjenjem obima tr`i{ta mnogi pri-
vredni subjekti smanjili kapacitete
proizvodnje i istovremeno smanjili i
broj zaposlenih radnika. Ohrabruju}e
je, me|utim, da sve vi{e o`ivljava
proces prerastanja zanatskih radioni-
ca u mala preduze}a.
Ba~ka Topola ima dobre uslove za
razvoj turizma, a naro~ito za razvoj
izletni~kog turizma. Raspola`e ter-
malnom vodom koja je bogata mine-
ralnim sastojcima i izuzetno korisna
za ljudski organizam. Naselje Panoni-
ja sa ure|enom okolinom, ukrasnim
parkom i hotelom pru`a mogu}nost
za turizam, sa ukupnim ekolo{kim
uslovima za lov i odmor. Poljopri-
vredno dobro „Zobnatica” raspola`e
najstarijom ergelom konja u biv{oj Ju-
goslaviji. Svake godine se odr`avaju
~uvene Zobnati~ke konji~ke igre. Zob-
nati~ko akumulaciono jezero obno-
vljeno je pro{le godine pomo}u sred-
stava iz ADF-a i koristi se za izletni~-
ki turizam.
2.5. GLAVNI EKOLO[KI
PROBLEMI
Glavni ekolo{ki problemi u op{tini
Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5
osnovnih grupa:
¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme
predstavljaju kvalitet i koli~ina vode
u svim naseljima i u gradu Ba~koj
Topoli, zatim mali kapacitet izvori-
{ta u ovim mestima, postojanje nele-
galnih priklju~aka na gradski vodo-
vod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. „mi-
krovodne zajednice“), nepostojanje
vodovoda u nekim naseljima i dotra-
jalost vodovodnih mre`a tamo gde
vodovodi postoje, nepostojanje pre-
26 LEAP BA^KA TOPOLA
~ista~a u bunarima i nekori{}enje
adekvatnih hemijskih sredstava za
pre~i{}avanje vode, nepostojanje re-
zervoara za vodu, kao i nepostojanje
organizovanog sistema za distribu-
ciju vode u selima i neza{ti}enost
vodozahvata i podzemnih voda. Op-
{tina Ba~ka Topola je otpo~ela proje-
kat izgradnje fabrike vode koji }e,
kada bude zavr{en, pobolj{ati stanje
u pogledu vodosnabdevanja i kvali-
teta pija}e vode u gradu Ba~koj To-
poli. S druge strane, konkretnih re-
{enja za re{avanje problema pija}e
vode u selima op{tine jo{ uvek ne-
ma.
¤ Deponije komunalnog otpada – glavni
problemi vezani za komunalni ot-
pad su postojanje divljih deponija,
neadekvatna ure|enost i mali kapa-
citet postoje}ih legalnih deponija,
nekontrolisano spaljivanje otpada
na otvorenom, prevelika blizina po-
stoje}ih deponija naseljenim mesti-
ma, neadekvatno re{eno upravljanje
postoje}im legalnim deponijama,
nepostojanje selekcije i recikla`e ko-
munalnog otpada, neodvajanje ko-
munalnog od opasnog otpada, kao i
nere{eno odno{enje sme}a u pojedi-
nim mesnim zajednicama.
¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu
grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja
ne postoji izgra|ena kanalizaciona
mre`a. Pored toga, u delu grada
Ba~ke Topole postoje otvoreni kana-
lizacioni vodovi. Probleme jo{ pred-
stavljaju i neadekvatno re{eno pre~i-
{}avanje kanalizacionih otpadnih
voda u mestima gde postoji kanali-
zaciona mre`a, upotreba nekori{}e-
nih bunara za odlaganje kanalizacio-
nih otpadnih voda i neadekvatna
tehni~ka ispravnost postoje}ih sep-
ti~kih jama.
¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i
parkovi – probleme predstavljaju:
nepostojanje vetroza{titnih pojaseva
na teritoriju cele op{tine, nepostoja-
nje za{titnih imisionih pojaseva oko
grada Ba~ke Topole i oko naselja, ne-
dovoljna po{umljenost op{tine, neo- ¤ Kvalitet vode u kanalima, reci i jezerima
dr`avanje gradskog parka u Ba~koj – kvalitet vode u reci Krivaji i svim
Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr- akumulacionim jezerima nije zado-
{ina i parkova u op{tini, nepostoja- voljavaju}i, a korita i priobalja reke
nje sistemskog re{enja o odr`avanju Krivaje i akumulacionih jezera su
javnih zelenih povr{ina u selima, ne- zapu{tena i neodr`avana.
re{en imovinsko – pravni status u
javnih zelenih povr{ina u naseljima
Krivaja, Pobeda, Panonija i Pa~ir,
kao i ra{irenost ambrozije i drugih
biljaka alergenata.

LEAP BA^KA TOPOLA 27

 3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E
3.1. UVOD I
METODOLOGIJA
Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu po-
kazala je da u re{avanju lokalnih eko-
lo{kih problema manjih regionalnih
zajednica parcijalni pristupi, koji treti-
raju pojedine komunalne odnosno
ekolo{ke probleme zasebno, ne mogu
predstavljati efikasno sredstvo. Stoga
je kao prvi korak neophodno izvr{iti
objektivno i sveobuhvatno sagledava-
nje stanja `ivotne sredine, koje se za-
sniva na poznavanju ekolo{kih pro-
blema, a koje stanovnici koji naselja-
vaju odre|enu teritoriju najbolje po-
znaju. Teorijski pristup izrade LEAP-
a bazira se na identifikaciji prioritet-
nih ekolo{kih problema, definisanju
postoje}eg stanja za odre|ene priori-
tetne probleme, stvaranju vizije budu-
}eg stanja zajednice i predloga re{ava-
nja najakutnijih problema kroz izradu
akcionih planova. U postupku defini-
sanja najizra`enijih problema `ivotne
sredine te`i{te je na anga`ovanju i
mobilisanju javne svesti. Anketa, ko-
jom treba da budu obuhva}eni svi slo-
jevi dru{tva, korisno je sredstvo za
utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih
problema od strane naj{ire javnosti.
Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i
stvaranja vizije budu}eg stanja zajed-
nice odre|en je izbor prioritetnih ci-
ljeva na osnovu ankete stanovni{tva o
najakutnijim problemima `ivotne sre-
dine lokalne dru{tvene zajednice. Ak-
cioni planovi za prioritetne ciljeve
razra|uju se po usvojenoj metodolo-
giji u kojoj su, sem opisa aktivnosti,
sadr`ani podaci o odgovornoj institu-
ciji za sprovo|enje svake pojedine ak-
tivnosti, rok u kome se planira njeno
re{avanje, procena tro{kova, kao i ko-
mentar za svaku predlo`enu aktiv-
nost. Kad su jednom definisani priori-
28 LEAP BA^KA TOPOLA
teti, na~in njihovog re{avanja, finansi-
ranje i rokovi izvr{enja, stvoreni su
uslovi da lokalna zajednica planski
re{ava najakutnije probleme na najefi-
kasniji na~in - ulaganjem vlastitih
sredstava i kroz konkurisanje za sred-
stva kod republi~ke i me|unarodne
zajednice.
Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su vi-
soko rangirani na listi najurgentnijih
ekolo{kih problema mnogih op{tina
ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvo-
dini. Ovu konstataciju potvr|uje i
stav stru~njaka, koji problem redov-
nog snabdevanja stanovni{tva kvali-
tetnom i higijenski ispravnom vodom
isti~u kroz mnoge studije i analize,
kao jedan od najakutnijih problema
vodoprivrede Republike, kroz du`i
period vremena. U prilog ove tvrdnje
idu i zaklju~ci mnogih strate{kih do-
kumenata upravljanja vodnim resur-
sima kao {to su na pr.: Vodoprivredna
osnova Srbije, Koncepcijsko re{enje
snabdevanja vodom Vojvodine, Pro-
storni plan Srbije, Nacionalna strate-
gija upravljanja `ivotnom sredinom
Srbije - NEAP, kao i mnoge regionalne
i lokalne studije i analize o vodnim re-
sursima povr{inskih i podzemnih vo-
da Vojvodine. Poznata je ~injenica da
Srbija nije bogata vodom – svega oko
8% povr{inskih voda predstavljaju
tzv. »doma}e vode« koje se generi{u
na teritoriju Republike, a oko 92% ~i-
ne tzv. »tranzitne vode«, koje doti~u
iz pograni~nih zemalja. Isto tako op-
{te je poznato, da akviferi podzemnih
voda, pored toga {to su veoma sporo
obnovljivi, nisu neiscrpni. Kako se
naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vo-
dama iz podzemlja, oni predstavljaju
izuzetno va`ne i vredne resurse. Po-
znato je tako|e, da raspored raspolo-
`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u
Vojvodini ni po prostoru ni po vreme-
nu nije povoljan. Stoga se u dugoro~-
nom snabdevanju vodom Vojvodine
sem lokalnih izvori{ta planira i kori-
{~enje regionalnih izvori{ta, koja su
generalno definisana u Vodoprivred-
noj osnovi Srbije i koja bi trebalo da
budu potvr|ena u studijama koje su u
toku - poput Studije alternativnih re-
{enja vodosnabdevanja Vojvodine.
Kvalitet podzemnih voda koje se za-
hvataju za potrebe snabdevanja vo-
dom u Vojvodini tako|e nije zadovo-
ljavaju}i. To se prvenstveno odnosi na
pove}ane koncentrarcije amonijaka,
gvo`|a, a ponegde i mangana, arsena,
olova, metana i huminskih materija.
Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaci-
ji sa nedostatkom kondicioniranja vo-
de za pi}e i amortizovanom distribu-
tivnom mre`om karateristika je ve}i-
ne sistema vodosnabdevanja Vojvodi-
ne (Slika 3.1.).
Slika 3.1. Teritorija op{tine Ba~ka Topola
Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«, Novi Sad - internet stranica
3.2. PRIKAZ STANJA
3.2.1. Prikaz stanja
vodosnabdevanja u Ba~koj
Topoli
Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini me-
snih zajednica su lo{ kvalitet i nedo-
voljne koli~ine vode. Nedovoljni ka-
paciteti izvori{ta, nepostojanje postro-
jenja za kondicioniranje vode i rezer-
voara za vodu u Ba~koj Topoli, pro-
blem »mikrovodnih zajednica« i ne-
postojanje organizovanog sistema za
distribuciju vode u selima, nepostoja-
nje sanitarnih zona za{tite izvori{ta,
nepostojanje vodovoda i dotrajalost
vodovodnih mre`a u nekim mesnim
zajednicama, problem nelegalnih pri-
klju~aka na gradski vodovod u Ba~koj
Topoli predstavljaju najva`nije pro-
bleme vodonabdevanja (Slika 3.2.).
U Ba~koj Topoli institucionalno snab-
devanje vodom zapo~eto je pre tride-
setak godina i od tada se vr{i putem
centralnog vodovodnog sistema na
koji su priklju~ene brojne »mikrovod-
LEAP BA^KA TOPOLA 29
 ne zajednice« unutar gradskog jezgra.
Mikrovodne zajednice su uspostavlje-
ne spontanim samoorganizovanjem
stanovnika naselja sistemima bu{enih
bunara, opremljenih bunarskim pum-
pama i hidroforima, na koje su se pri-
klju~ivale grupe potro{a~a, preko raz-
vodne vodovodne mre`e. Ovaj vid
snabdevanja vodom nazvan je "mi-
krovodni sistem", a potro{a~i ~ine tzv.
"mikrovodnu zajednicu".
3.2.1.1. Objekti sistema
vodosnabdevanja
Zahvatanje podzemnih voda za potre-
be vodosnabdevanja vr{i se iz »osnov-
nog vodonosnog kompleksa« kvartar-
nih sedimenata, koji se nalazi na du-
bini od 80 – 130m. Bunari imaju pro-
jektovanu izda{nost od 10.0 – 15.0 l/s
. U funkciji je 7 (sedam) bunara na iz-
vori{tu i 2 (dva) bunara u gradu. Pre-
ma podacima iz Dugoro~nog progra-

Bunari B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 TRG A FR
Godina izgradnje 1994 1997 1990 1994 1995 1995 1999 1994 1997
Lokacija Izvori{te Izvori{te Izvori{te Izvori{te Izvori{te Izvori{te Izvori{te Disp. Disp.

Status (radi-ne radi) Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi

Dubina (m) 83 104 83 86 87 110 130 102 130

Zavr{ni pre~nik 323 323 323 323 323 323 323 323 323
(mm)
Projektovana 10.0 15.0 12.0 12.0 15.0 15.0 15.0 15.0 15.0
izda{nost (l/s)
Radni nivo vode u 80.0 75.0 64.0 84.0 71.0 88.0 90.0 75.0 75.0
bunaru (mnm)
Registrovano U toku 2004. godine u proseku 3.0m (max. 5.0m)
opadanje nivoa
Broj regeneracija 3 - 1 1 2 1 1 - -
bunara
Godine regeneracije 2001- - 2001 2001 2001 2003 2001 - -
2003
Tabela 3.1 - Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola
Izvor: J. P. »Komgrad«, Ba~ka Topola, 2005

ma razvoja centralni kompleks snab-

Slika 3.2. Pogled na vodozahvat
Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola
deven je sa dva hidrofora kapaciteta
od 2 x 5.000 litara i sistemom hlorisa-
nja. Na osnovu postoje}ih podataka,
evidentno je da je dodatni problem
koji postoji u eksploataciji podzemnih
voda starenje bunara, tako da se redo-
vito vr{i njihova regeneracija (Tabela
3.1).
Distribucioni sistem nije u potpunosti
razvijen i granatog je tipa, {to stvara
probleme kod snabdevanja vodom u
pogledu kvaliteta vode i slabijih priti-
saka u udaljenijim ta~kama vodovod-
ne mre`e (Tabela 3.2). Sem institucio-
nalne distributivne mre`e u gradu

30 LEAP BA^KA TOPOLA

postoji »velika« du`ina neadekvatne
mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vo-
dom putem »mikrovodnih zajedni-
Godina
Du`ina javne vod. mre`e
Broj zatvara~a na mre`i
Broj hidranata
Broj priklju~aka
Broj vodomera
Broj kvarova na mre`i
Broj kvarova po 1 km
Tabela 3.2 - Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i
Izvor: J. P. »Komgrad«, Ba~ka Topola, 2005.
ca«. Kod ovog dela mre`e problemi se
sastoje u upravljanju, odr`avanju,
imovinskim odnosima, ali i u samim
tehni~kim karakteristikama kao {to su
na pr. nedovoljni pre~nici cevovoda (f
63 mm).
Prema podacima J.P. »Komgrad«, koji
je isporu~ilac vode za pi}e, prose~na
isporu~ena koli~ina vode iznosi oko
2.500 m3/dan, maksimalna dnevna
oko 4.000 m3/dan, a minimalna oko
1.800 m3/dan. Na godi{njem nivou
Slika 3.3. Vodovodna mre`a Ba~ke Topole
Izvor: Zavod za vodoprivredu, Subotica, 2002, Vodosnabdevanje i kanalisanje, Dugoro~an razvoj, srednjoro~an raz-
voj i hitne intervencije,
potro{nja iznosi oko 156 l/stan./dan
(Slika 3.3.).
Evidentirani problemi u cen-
Jedinica tralnom sistemu vodosnabde-
2004 vanja su: nedovoljna izgra|e-
mere
nost mre`e, nepostojanje po-
km 30.25
strojenja za pripremu vode za
kom. - pi}e, nepostojanje rezervoara
kom. 160 za dnevno izravnavanje potro-
{nje sa crpnom stanicom za
kom. 3.600
potiskivanje vode u mre`u i
kom. 2.500 neadekvatni pre~nici i materi-
kom. 110 jal cevovoda (pocinkovane i
A-C cevi).
kom./km 3.0
Poseban problem predstavlja-
ju gubici u vodovodu, koji se
sastoje od procurivanja cevi i
~vornih mesta i nelegalnih priklju~a-
ka. Pouzdani podaci o ovim gubicima
za Ba~ku Topolu ne postoje, a proce-
njuje se da mogu dose}i i vi{e od 45%
na osnovu iskustva za vodovode u
okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%)
i Srbiji. S obzirom na neizgra|enost
nekih klju~nih objekata vodovodnog
sistema Ba~ke Topole, kvalitet vode
za pi}e predstavlja ozbiljan problem
ovoga grada. Bez postrojenja za kon-
dicioniranje voda, nemogu}e je u
LEAP BA^KA TOPOLA 31

Parametar
Boja
Miris
Mutno}a
pH
Utro{ak KMNO4
Ostatak isparenja
Elektri~na provodljivost
Rastvoreni kiseonik
Amonijak
Hloridi
Nitriti
Nitrati
Gvo`|e (ukupno)
Tabela 3.3 - Ispitivanje kvaliteta vode na mestu - vodozahvat /mre`a/
Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e, Zavod za za{titu zdravlja Subotica, Snabdevanje vodom u
11.04.2005.
ovim uslovima obezbediti redovnu i
kvalitetnu isporuku vode za pi}e.
Rezultati jednog karakteristi~nog, no-
vijeg ispitivanja kvaliteta vode u di-
stributivnoj mre`i prikazani su u Ta-
beli 3.3.
Dostavljeni uzorak vode za pi}e oce-
njen je kao neodgovaraju}i zbog po-
ve}ane koncentracije amonijaka od
1,1 mg/l (MDK 0,1 mg/l) i koncentra-
cije gvo`|a od 0,35 mg/l (MDK 0,3
mg/l). Tehnolo{kim postupkom kon-
dicioniranja i dezinfekcije mogu se
parametri kvaliteta vode svesti na
1 Pravilnik o higijenskoj Pravilnikom1 propisane vrednosti. To
ispravnosti vode za pi}e bi moglo da se ostvari jednim delom
Sl. gl. SRS 42/98
ve} u toku ove godine izgradnjom po-
(ZZZZ Subotica)
strojenja za kondicioniranje vode,
prema programu radova opisanom u
prethodnom delu ovog izve{taja. Pre-
ma statisti~kim podacima na podru~-
ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-he-
mijska neispravnost uzoraka je 100%
(bar jedan parametar prelazi MDK), a
mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e
2 Sekretarijat za za{titu u rasponu od oko 16%2.
`ivotne sredine i odr`ivi
razvoj Vojvodine,
Internet stranica
32 LEAP BA^KA TOPOLA
Jedinica 3.2.2. Prikaz stanja
Rezultat vodosnabdeva-
mere
nja u mesnim
5 St Pt/Co zajednicama
Bez
Na teritoriji op{tine Ba~-
0.99 NTU ka Topola postoje 23
7,58 - Mesne zajednice. Prema
popisu 2002. god. u
6,8 mg/l
ovim naseljima `ivelo je
365 mg/l ukupno 22.074 stanov-
579 mik. S/cm nika ili 57.7 % ukupnog
stanovni{tva op{tine.
15,96 % saturac Broj stanovnika u nase-
1,1 mgNH3/l ljima je razli~it - od sa-
8,60 mgCl/l mo nekoliko (Obornja~a
- 2 st.), ili manje od 100
manje od 0,002 mgNO2/l (Bogaro{ - 94 st.), do
2,27 mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada
0,35 mgFe/l stanovnika (Stara Mora-
vica - 5.699 st.).
naseljima re{avano je sa-
moorganizovanjem nji-
hovih stanovnika. Po naseljima su bu-
{eni bunari, opremani bunarskim
pumpama i hidroforima, na koje su se
priklju~ivale grupe potro{a~a, preko
razvodne vodovodne mre`e. Ovi po-
tro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni
sistem u naselju Stara Moravica, a
ovaj vid snabdevanja vodom nazvan
je "mikrovodni sistem". Podaci o po-
stoje}em stanju snabdevanja vodom,
u svim mesnim zajednicama na pod-
ru~ju op{tine, nisu bili dostupni. Me-
|utim, za mesnu zajednicu Baj{a na
raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka
dokumentacija o postoje}em stanju
vodosnabdevanja i planovima za re-
konstrukciju vodovoda Baj{a. Tako }e
na primeru ove mesne zajednice, biti
prikazano postoje}e snabdevanje vo-
dom preko mikrovodnih sistema i nji-
hovo prerastanje u mesni vodovod - u
budu}nosti. Slika 3.4. prikazuje tipi-
~an izgled bunara u Baj{i.
Sada{nje snabdevanje vodom naselja
Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih siste-
ma, od kojih se svaki sastoji od bu{e-
nog bunara, bunarske pumpe, hidro-
fora i distribucione mre`e. U prethod-
 Slika 3.4. Bunar u Baj{i
Izvor: Kancelarija LEAP-a, Ba~ka Topola

Ev. br. Mikrovodn

uzorka Datum Lokacija i sistem Mi{ljenje Nalaz
P/02966 15.6.2004. ul. Kratka 1 (5) Kratka Ne prisustvo boje, pove}.
- porod. odgovara mutno}a, pov. konc. amoni-
ku}a jaka, pov. konc. gvo`|a
P/02967 15.6.2004. ul. Zaba{ta (8) Zaba{ta Ne pove}. mutno}a, pov. konc.
35 porod. odgovara amonijaka, pov. konc.
ku}a gvo`|a
P/02968 15.6.2004. ul. Krajnja (13) Poljska Ne aerob. mezof. bakter., kolif.
1 porod. odgovara bakterije, streptokoke,
ku}a pove}. mutno}a, pov. konc.
amonijaka, pov. konc.
gvo`|a.
P/02979 15.6.2004. EKO ~esma (18) Ne ve}i broj aerobnih mezofil-
- slavina Osnovna odgovara nih bakterija
{kola
P/04625 27.9.2004. EKO ~esma (18) Ne neodgovaraju}a pH vred-
- slavina Osnovna odgovara nost
{kola
P/05048 25.10.2004 EKO ~esma (18) Odgovara
. - slavina Osnovna
{kola
P/00412 27.01.2005 EKO ~esma (18) Ne aerob. mezof. bakterije,
. - slavina Osnovna odgovara neodgovaraju}a pH
{kola vrednost
Tabela 3.4 - Mesna zajednica Baj{a - Ispitivanje vode za pi}e
Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica, 2004. i 2005. god.) - 7 uzoraka.

LEAP BA^KA TOPOLA 33

 nom tridesetogodi{njem periodu, po-
stoje}i bunari i oprema u njima su do-
trajali. Tako|e, dotrajala je i distribu-
tivna mre`a mikrovodnih sistema.
Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e,
na slavinama, samo je jedan bio odgo-
varaju}eg kvaliteta vode za pi}e. Kod
ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano
prisustvo bakterija (aerobnih mezofil-
nih, koliformnih i streptokoka fekal-
nog porekla) i pove}anih koncentraci-
ja amonijaka i gvo`|a, pove}ane mut-
no}e, prisustvo boje i neodgovaraju}e
pH vrednosti.
3.3. ANALIZA TENDENCIJA I
TRENDOVA U SKOROJ
BUDU]NOSTI
Dugoro~na strategija vodosnabdeva-
nja bazira se na kori{}enju lokalnih iz-
vori{ta sa povezivanjem na regional-
ne sisteme kori{}enja vodnih resursa.
Prema preporukama VOS-a kratko-
ro~no i dugoro~no perspektivno snab-
devanje visokokvalitetnom vodom
naselja i industrije treba da bude iz
Osnovnog vodonosnog kompleksa
Vojvodine, aluvijalne izdani izme|u
Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Du-
nava), a vodom ni`eg kvaliteta iz vo-
dotoka.
Prema VOS-u ukupne predvi|ene po-
trebe Ba~ke Topole za vodom odre|e-
ne na osnovu broja stanovnika, pri-
klju~enosti na vodovodne sisteme i
norme potro{nje za projektovani pe-
riod do 2021.g. iznose 15.5 x106 m3/g,
od ~ega na visokokvalitetne vode ot-
pada 13.9 x106m3/g.
3.3.1. Smanjenje prose~ne
specifi~ne potro{nje vode
u skladu sa evropskim i
svetskim trendovima
Prose~na specifi~na potro{nja vode za
pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i
iznosi, uklju~uju}i i manje proizvodne
pogone i preduze}a, oko 170 l/st.dan.
U op{tinama sa manje od 25.000 sta-
34 LEAP BA^KA TOPOLA
novnika potro{nja vode je ispod pro-
seka, dok je u velikim gradovima
specifi~na potro{nja vode za pi}e veo-
ma visoka (npr.: 233 l/st.dan u Beo-
gradu u 2003. godini, prema podaci-
ma iz GUP-a Beograda 2021.)
Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u
drugim evropskim zemljama. Prime-
ra radi, potro{nja vode u Nema~koj je
oko 125 l/st./dan. Na temelju iskusta-
va unutar EZ i nekih zemalja u tranzi-
ciji, o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje
vode. Razlozi i mogu}nosti za sma-
njenje prose~ne specifi~ne potro{nje
vode su: pove}anje cene vode za pi}e,
redovna naplata utro{ene vode, po-
pravka cevi i armatura koji cure, sma-
njenje gubitaka u vodovodnom siste-
mu, instalacija novih i osetljivih vodo-
mera, kori{}enje vode na ekonomi~an
na~in (npr.: tu{iranje umesto kupanja,
zatvaranje slavine za vreme pranja i
sl.), pribor koji {tedi vodu (ograni~e-
nje mlaza, ispiranje pod pritiskom,
zaustavljanje tu{a, termostati i sl.),
ku}ni aparati koji {tede vodu, saku-
pljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje
ba{te ili ku}nih biljki i dr.
3.3.2. Problemi finansiranja
vodosnabdevanja
Osnovni problemi snabdevanja vo-
dom za pi}e u Vojvodini direktno su
proiza{li iz dugogodi{njeg neade-
kvatnog finansijskog ulaganja u ovu
oblast. To se posebno odnosi na seo-
ska naselja i njihov zastareli i neade-
kvatni na~in snabdevanja vodom.
Re{enje ovog problema je u adekvat-
nom ulaganju u ovu oblast a za to je
neophodno dosti}i ekonomsku cenu
vode, kao {to je to ve} u~injeno u ne-
kim od zemalja u okru`enju. Trenut-
no cena vode u Hrvatskoj iznosi 1
evro, Ma|arskoj 2 evra, Francuskoj 3
evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom
metru vode. Postepeno uvo|enje eko-
nomske cene vode pove}alo bi profi-
tabilnost i kreditnu sposobnost javnih
komunalnih preduze}a i tako moglo
da re{i najakutnije probleme vodo-
snabdevanja (odr`avanje postoje}ih i
ulaganje u izgradnju novih sistema) u
relativno kratkom vremenskom peri-
odu.
3.3.3. Primena Direktive o vodi
za pi}e (DWD 98/83/EC)
i usvajanje i primenjivanje
novog Pravilnika o
higijenskoj ispravnosti
vode za pi}e
Uslovi Direktive o vodi za pi}e
(DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Di-
rektiva) su skupi i zahtevni. Iz raspo-
lo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina si-
stema vodosnabdevanja u SCG (pa ta-
ko i Vojvodini) ne zadovoljava u pot-
punosti uslove propisane Direktivom,
ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode, ili
zbog neadekvatne tehnologije tretma-
na vode na postrojenjima. Sem toga,
treba da bude uzeto u obzir zaga|enje
vode u distribucionom sistemu (ne-
dovoljna dezinfekcija, neadekvatan
materijal cevi u distribucionoj mre`i:
A-C, pocinkovne ili plasti~ne cevi,
olovni cevovodi u doma}instvima).
Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode
za pi}e sa standardima i uslovima
DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenju-
ju se na milijarde evra). Radi toga
predlo`eno je, pobolj{anje monitorin-
ga i prihvatanje prelaznih (ne tako
zahtevnih) grani~nih vrednosti izve-
denih iz Direktive. To me|utim mora
da bude bazirano na tehni~ko-eko-
nomskoj studiji.
Ministarstvo zdravlja je pokrenulo
akciju postepenog uskla|ivanja stan-
darda vode za pi}e sa evropskim
standardima definisanim u Direktivi
o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). Nacrt
Pravilnika treba da predstavlja prvi
korak u tom smeru. U sada{njem tre-
nutku neki parametri kvaliteta vode
usvojeni po na{im standardima nisu
uskla|eni i prema{uju dopu{tene
vrednosti prema Direktivi o vodi za
pi}e. To se odnosi na: arsen, olovo,
gvo`|e i nitrate. Pravilnikom se pred-
vi|a usvajanje i primenjivanje prela-
znih limitiraju}ih vrednosti za svaki
od ovih parametara od slu~aja do slu-
~aja, a koje bi se odre|ivalo zavisno
od procene uticaja na ljudsko zdra-
vlje.
3.4. PROCENA PRO[LOG,
SADA[NJEG I
BUDU]EG UTICAJA
NA @IVOTNU SREDINU,
ZDRAVLJE LJUDI I
STANDARD @IVOTA
Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi
razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u
celini, za smanjenje siroma{tva i gla-
di, neophodan je preduslov zdravlja
ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslo-
va `ivota. Pravo na `ivot u zdravoj `i-
votnoj sredini podrazumeva i pristup
higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi
za pi}e. U tom kontekstu redovno
snabdevanje kvalitetnom i bezbed-
nom vodom za pi}e kao i osnovni sa-
nitarni i higijenski uslovi `ivota sma-
traju se jednim od osnovnih ljudskih
prava.
U dokumentu »Procena o `ivotnoj
sredini Evrope«, koju je tokom 1997. i
1998. godine pripremila Evropska
agencija za `ivotnu sredinu, zaklju~e-
no je da je `ivotna sredina u na{oj ze-
mlji relativno dobro o~uvana i relativ-
no manje ugro`ena nego u ostalim
evropskim zemljama. O~ekivani re-
zultat bio bi smanjenje stepena zaga-
|enosti `ivotne sredine, {to nije slu-
~aj, jer zbog lo{e ekonomske i finansij-
ske situacije dru{tvena zajednica nije
bila u mogu}nosti da izdvoji neop-
hodna sredstva za ulaganje u za{titu i
unapre|enje `ivotne sredine.
Projektom Formiranje indikatora odr-
`ivog razvoja, koje je izradilo Mini-
starstvo za nauku i za{titu `ivotne
sredine (u vreme izrade dokumenta:
Ministarstvo za za{titu prirodnih bo-
gatstava i `ivotne sredine) odre|ene
su kategorije i osnovne grupe indika-
LEAP BA^KA TOPOLA 35
 tora `ivotne sredine prema metodolo- ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i
giji Ujedinjenih Nacija. Za kategorije i vodne resurse povr{inskih i pod-
vode i reke i jezera indikatori su pre- zemnih voda, koje se koriste za potre-
zentovani u Tabeli 3.5. be vodosnabdevanja.
Vode Kvantitet Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda
voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda
Kvalitet BPK5 u vodotocima,
voda Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slat-
kim vodama
Reke i Povr{inske Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama
jezera vode
Ribarstvo Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta

Tabela 3.5 - Indikatori odr`ivog razvoja

Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine

Neracionalno kori{}enje resursa freat-

skih podzemnih voda, ~esto uz »rau-
bovanje« bunara, dovodi do delimi~-
nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni-
`avanja nivoa ovih voda. Ovo »povla-
~enje« podzemnih voda u dublje slo-
jeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski
svet, pa time i na `ivotnu sredinu u
celini.
Snabdevanje neodgovaraju}im kvali-
tetom vode za pi}e ima posledice po
ljudsko zdravlje i zbog toga posebno
treba voditi ra~una o tzv. rizi~nim
grupama: deci, trudnicama, dojiljama
i starijim bolesnim osobama. Redov-
no i transparentno obave{tavanje sta-
novni{tva o kvarovima u vodovod-
nom sistemu, koji mogu da uti~u na
ljudsko zdravlje treba da bude obez-
be|eno putem javnih sredstava infor-
misanja. U nekim zemljama dr`ava fi-
nansira snabdevanje fla{iranom vo-
dom rizi~ne grupe stanovni{tva sve
dok se ne dostigne zadovoljavaju}i
kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj
mre`i.
U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve
ve}i pritisak na vodne resurse i sve
ve}a potencijalna zaga|enja s jedne
strane, ali i bolja informisanost i edu-
kaciju javnosti s druge strane. Dono-
{enje novog Zakona o za{titi `ivotne
sredine i Proceni uticaja na `ivotnu
sredinu predstavljaju prvi korak u bo-
3.5. ZAKLJU^CI
Na osnovu sagledavanja postoje}eg
stanja, mo`e se zaklju~iti da je stanje
komunalne infrastrukture - vodo-
snabdevanja, veoma nepovoljno i da
ne mo`e udovoljiti potrebama grada i
stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu is-
poru~ene vode. Me|utim, na nivou
grada postoji strategija dugoro~nog
razvoja definisana kroz usvojen Du-
goro~ni program razvoja vodosnab-
devanja naselja Ba~ka Topola, ~iji je
prvi srednjoro~ni program ve} u toku.
Dugoro~ni program se izvr{ava kroz
tri srednjoro~na programa razvoja i to
od: 2003-2007, 2008-2012 i 2013-2017
godine. Osnovni ciljevi Dugoro~nog
programa razvoja grada su institucio-
nalno snabdevanja vodom za pi}e
90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100
% privrednih objekata sme{tenih
unutar grada.
U prvom srednjoro~nom periodu, iz-
gradilo bi se postrojenje za pripremu
vode za pi}e, rezervoar i crpna stani-
ca sa svom prate}om opremom i neo-
phodnim instalacijama. Istovremeno
zapo~elo se sa zamenom dela neade-
kvatne i izgradnjom dela nove distru-
butivne mre`e u ukupnoj du`ini od
6.900 m. U Tabeli 3.6 daje se pregled

36 LEAP BA^KA TOPOLA

koli~ina i kapaciteta svih radova i me- uredno i kvalitetno vodosnabdevanje
ra predvi|enih Dugoro~nim progra- me{tana.
mom. U Evropi i svetu postoji razvijena
Koli~ina / svest da je tendencija smanjenja pro-
Radovi se~ne specifi~ne potro{nje vode neop-
kapacitet
hodna. To se mo`e posti}i raznim me-
Bunarski
20 komada rama stimulisanja {tednje vode, uz
vodozahvati
istovremeno postepeno uvo|enje
Ure|aj za ekonomske cene vode.
120 l/s
kondicioniranje
Racionalno kori{}enje i odr`ivo upra-
Rezervoar 3.000 m3 vljanje vodnim resursima podrazu-
meva anga`ovanje svih delova lokal-
Crpna stanica 230 l/s
ne zajednice. Visokokvalitetne pod-
Ostale namene 120 l/s zemne vode treba da se koriste u naj-
ve}oj mogu}oj meri za potrebe vodo-
Distribuciona mre`a 30.500 m snabdevanja, a da se za navodnjava-
nje i tehni~ku vodu koriste alternativ-
Istra`ivanje i razvoj 3%
ni izvori povr{inskih voda. Neophod-
Tabela 3.6 - Dugoro~ni program razvoja - pre- no je da se sprovode mere racionaliza-
gled radova i mera cije - prvenstveno smanjenja gubitaka
Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje, Dugoro~an u mre`i i eliminisanja nelegalnih pri-
razvoj, Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Za-
vod za vodoprivredu, Subotica, 2002.
klju~aka.
Dugoro~nim programom razvoja U budu}nosti SCG predstoji uskla|i-
predvi|ena je rekonstrukcija dela ne- vanje standarda kvaliteta vode za pi}e
adekvatne i dogradnja vodovodne sa Evropskom direktivom o vodi za
mre`e putem izgradnje novih primar- pi}e. To }e biti ostvareno dono{enjem
nih, sekundarnih i tercijarnih cevovo- novog, uskla|enog Pravilnika o
da (Tabela 3.7). zdravstvenoj ispravnosti vode za pi-
}e. Za objekte koji se planiraju ili su u
Pre~nici cevovoda (mm)
300 250 200 150 100 63 Ukupno
Du`ina (m) 1.000 2.000 2.500 5.000 20.000 - 30.500
Tabela 3.7 - Dugoro~ni program razvoja - du`ina cevovoda po pre~nicima
Izvor: J. P. »Komgrad«, Ba~ka Topola, 2005.
Vodosnabdevanje u ostalim naseljima fazi izrade tehni~ke dokumentacije
na teritoriji op{tine predstavlja pose- (kao {to su npr. Postrojenja za kondi-
ban problem i op{te stanje je nepo- cioniranje vode), trebalo bi unapred
voljno kako po kvantitetu tako i po voditi ra~una o zahtevnim standardi-
kvalitetu vode za pi}e. Kao jedna od ma kvaliteta vode za pi}e EZ i ugradi-
mogu}nosti mo`e da bude izgradnja ti ih u tehnolo{ki proces pripreme vo-
javnih (EKO) ~esmi, kao {to je na pr. de za pi}e.
izgra|ena ~esma u naselju Panonija.
Me|utim, dugoro~no re{enje proble- Prioritetne aktivnosti predlo`ene ak-
ma vodosnabdevanja ve}ih naseljenih cionim planom za naredne 4 godine
mesta trebalo bi da bude u postepe- za oblast Kvalitet i koli~ine vode za
nom povezivanju naselja na instituci- pi}e su slede}e:
onalni, centralni vodovodni sistem ¤ formiranje centralnog sistema vodo-
Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vo- snabdevanja izgradnjom klju~nih
dovoda u naseljima, opremljenih za objekata koji nedostaju u sistemu -

LEAP BA^KA TOPOLA 37

 postrojenja za kondicioniranje vode,
rezervoara, crpnih stanica, ostalih
prate}ih objekata i infrastrukture;
¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i
izgradnja nove distributivne mre`e
prema definisanoj i usvojenoj sred-
njoro~noj strategiji;
¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{e-
njem novih i regeneracijom postoje-
}ih atrofiranih bunara u skladu sa
usvojenom srednjoro~nom strategi-
jom;
¤ postepeno smanjenje gubitaka u di-
stributivnoj mre`i i isklju~ivanje ne-
legalnih priklju~aka i njihovo svo|e-
nje na prihvatljiv procenat od oko
20%;
38 LEAP BA^KA TOPOLA
¤ racionalizacija potro{nje u doma}in-
stvima i privredi putem kampanje
edukacije i informisanosti stanovni-
{tva o neophodnosti smanjenja nera-
cionalne potro{nje vode;
¤ formiranje mesnih vodovoda ili po-
vezivanje sa centralnim vodovod-
nim sistemom za ve}a naselja;
¤ izgradnja javnih ~esmi za manja na-
seljena mesta;
¤ postepeno uvo|enje ekonomske ce-
ne vode - trenutna cena vode u Hr-
vatskoj iznosi oko 1 evro, Ma|arskoj
oko 2 evra, Francuskoj oko 3 evra, a
u Nema~koj oko 5 evra po kubnom
metru vode.
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA
Analiza i prikaz postoje}eg stanja ka-
nalizacionih sistema naseljenih mesta
op{tine Ba~ka Topola bazirana je na
analizi prikupljne raspolo`ive rele-
vantne dokumentacije dostavljene od
strane nadle`nog op{tinskog komu-
nalnog preduze}a JP „Komgrad“
Ba~ka Topola i drugih organizacija ~i-
ji je zakonski delokrug rada usmeren
ka upravljanju otpadnim vodama.
Fond raspolo`ive dokumentacije koja
analizira i predla`e tehno - ekonom-
ska re{enja upravljanja evakuacijom
otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke
Topole i naseljenih mesta Stara Mora-
vica, Panonija i Krivaja je obiman.
Preostala naseljena mesta op{tine
Ba~ka Topola nisu pokretala proces
izrade projektne dokumentacije koja
bi definisala problematiku upravlja-
nja otpadnim vodama. Problem koji
se i pored prisutne dokumentacije od-
mah uo~ava vezan je za nepostojanje
sistematskih aktivnosti na perma-
nentnom pra}enju kvaliteta i kvantite-
ta otpadnih voda industrijskih pogo-
na skoncentrisanih u radnim zonama
Ba~ke Topole.
Teorijski pristup analize upravljanja
otpadnim vodama op{tine Be~ej bazi-
ra se na zakonskom okviru Republike
Srbije koji defini{e oblast upravljanja
otpadnim vodama, propisima op{tine
Ba~ka Topola koje defini{u upravlja-
nje otpadnim vodama na lokalnom
nivou i Okvirnoj direktivi o vodama
2000/60/EC, osnovnom zakonskom
instrumentu Evropske Unije (EU) u
oblasti upravljanja vodnim resursom.
4.1. PRIKAZ STANJA
4.1.1. Naseljeno mesto
Ba~ka Topola
Sistemi kolektovanja upotrebljenih i
atmosferskih voda koja se generi{u na
urbanom podru~ju Ba~ka Topola
funkcioni{u kao zasebni sistemi. Sa-
kupljena upotrebljena voda stambene
zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se
postoje}im kanalizacionim sistemom
za upotrebljene vode bez ikakvog
tretmana ispu{ta u reku Krivaju. At-
mosferska voda sa urbanog podu~ja
Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacio-
nim sistemom za atmosferske vode,
otvorenim kanalima i na taj na~in od-
vodi do reke Krivaje. Na delu urba-
nog podru~ja Ba~ke Topole koji nije
pokriven kanalizacionom mre`om, za
upotrebljene vode prisutna je evakua-
cija upotrebljenih voda putem vodo-
propusnih septi~kih jama i upojnih
bunara. Sadr`aj ovih septi~kih jama
se prazni cisternama, a iste upu{taju
evakuisanu upotrebljenu vodu tako-
|e u reku Krivaju.
Od po~etka izgradnje kanalizacione
mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj
Topoli je do danas izgra|eno oko 12
km kanalizacione mre`e za sakuplja-
nje upotrebljenih voda, od 55 km ka-
nalizacione mre`e predvi|ene Idej-
nim projektom re{enja kanalizacije
upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz
1976. godine. U Tabeli 4.1 prikazana je
struktura kanalizacione mre`e Ba~ke
Topole izgra|ene do 2001. godine.
Konfiguracija terena i du`ina kanali-
zacione mre`e Ba~ke Topole ne omo-
gu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje
upotrebljenih voda, ve} name}e po-
trebu izgradnje crpnih stanica. Od
dve crpne stanice koje su predvi|ene
izra|enom projektnom dokumentaci-
LEAP BA^KA TOPOLA 39
 Pre~nik (mm) Du`ina (m) bra}ajnom infrastrukturom i radnim
zonama gde su koncentrisani idustrij-
1. 200 6 678 ski pogoni, a u Ba~koj Topoli je i nere-
{eno pitanje daljinskog grejanja,u pr-
2. 250 1005
vom oticanju atmosferskih voda mo-
3. 300 2473 gu se o~ekivati zna~ajne koncentraci-
je polutanata i to: olova, mineralnih
4. 400 193 ulja, azotnog oksida, sumpornog ok-
5. 500 1806 sida, ~a|i i pra{ine. Ispu{tanje saku-
pljene atmosferske vode vr{i se preko
Ukupno 12 155 jednog gravitacionog ispusta u reku
Tabela 4.1 - Struktura izgra|ene kanalizacione Krivaju (Slika 4.2.).
mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. g. U okviru kanalizacionog sistema za
Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodo-
upotrebljene vode naseljenog mesta
privredu Subotica, 2002. god
Ba~ka Topola, u dosada{njem periodu

Slika 4.1. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode, stanje 2001. god.

jom, do danas je izgra|ena jedna crp-

na stanica (Slika 4.1.).
Od po~etka izgradnje kanalizacione
mre`e za atmosferske vode u Ba~koj
Topoli do danas je izgra|eno samo
oko 2.5 km mre`e. Pretpostavlja se da
su koli~ine atmosferskih voda koje se
evakui{u postoje}om mre`om za ato-
mosferske vode vi{estruko manje od
koli~ina koje bi trebalo njom evakui-
sati.
Podaci o kvalitetu prikupljene atmos-
ferske vode ne postoje. Po{to se radi o
urbanom podru~ju sa razvijenom sao-
nisu vr{ena sistematska merenja
kvantiteta sakupljenih i evakuisanih
upotrebljenih voda. Rezultati merenja
predstavljaju jedini pouzdan podatak
o koli~inama sakupljenih upotreblje-
nih voda u kanalizacionoj mre`i. Na
osnovu podataka dobijenih od stru~-
nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka To-
pola, u proseku se u poslednjih deset
godina kanalizacionom mre`om sa-
kupi i evakui{e oko 300 000 m3/god
upotrebljenih voda. To je, me|utim,
podatak koji je posredno dobijen iz
podataka o potro{nji vode i pokrive-
nosti grada kanalizacionom infra-

40 LEAP BA^KA TOPOLA

Slika 4.2. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode, stanje 2001. god.
strukturom. Svakako, u kanalizacio-
noj mre`i se mogu javiti i dodatne ko-
li~ine vode koje poti~u od infiltracije
podzemnih voda potopljenog dela ka-
nalizacionog sistema, atmosferske vo-
de, a tako|e i generisane otpadne vo-
de od korisnika koji imaju sopstvene
izvore vodosnabdevanja.
U prethodnih 20 godina nisu vr{ena
sistematska merenja kvaliteta saku-
pljenih i evakuisanih upotrebljenih
voda. Izgradnjom kanalizacionog si-
stema za sakupljenje upotrebljenih
voda u du`ini od 12.5 km stvoreni su
po~etni uslovi za sistematsko pra}e-
nje kvaliteta istih. U nastavku u Tabe-
li 4.2 predstavljeni su rezultati jedne
analize kvaliteta sakupljene otpadne
vode uzorkovane 07.12.2004. godine,
na ispustu iz kanalizacione mre`e
upotrebljene vode u reku Krivaju.
4.1.2 Industrijske zone
Ba~ke Topole
Industrijski pogoni ju`ne i severne
radne zone Ba~ke Topole produkuju
zna~ajne koli~ine otpadnih voda i
predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca
koji direkno uti~e na stanje `ivotne
sredine op{tine Ba~ka Topola. Otpad-
ne vode koje nastaju u industrijskim
pogonima u Ba~koj Topoli, generalno
dele se po svom sastavu u dve grupe:
Prvu grupu ~ine otpadne vode koje
karakteri{u prisutne organske materi-
je, visoke vrednosti BPK5, belan~evi-
ne, masti, ugljeni hidrati. Ovu vrstu
otpadnih voda generi{e prehrambena
industrija,
Drugu grupu otpadnih voda ~ine ot-
padne vode koje sadr`e cijanide kise-
line i jone te{kih metala. Ovu vrstu ot-
padnih voda generi{e „INOMAG-18
oktobar“.
Zbog neravnomernog rada industrij-
skih pogona, optere}enje otpadnih
voda varira i tokom dana. Ispitivanji-
ma kvaliteta otpadnih voda industrij-
skih pogona radnih zona utvr|eno je
da sadr`e i takve supstance ~ije kon-
centracije prevazilaze grani~ne kon-
centracije u vodama koje se smeju
upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke
Topole. Prema tome, koncentraciju tih
suspstanci potrebno je sniziti izgrad-
njom sistema za prethodno pre~i{}a-
vanje otpadnih voda svakog industrij-
skog pogona zasebno.
LEAP BA^KA TOPOLA 41
 Parametar Jedinica 30.11.2004. kanalizacionih siste-
ma pogona na posto-
1. Temperatura vazduha 0C 5.5-6.0 je}i kanalizacioni si-
2. Temperatura vode 0C 14.5-15.7 stem naseljenog me-
sta. U tabeli 4.3 su
3. Boja vode siva prikazani rezultati
4. Miris na kanalizaciju analize kvaliteta i
kvantiteta otpadne
5. Vidljive materije trunje vode prehrambene
6. Talo`ne materije ml/l / industrije uzorkova-
ne 1976. godine.
7. pH vrednost 8.27
Podaci o kvalitetu ot-
8. HPK mg/l 310 padne vode prehram-
bene industrije Ba~ke
9. BPK5 mg/l 280 Topole ukazuju na vi-
10. Suspen.mat. na 1050C mg/l 154 soko organsko opte-
re}enje predmetnih
11. Suvi ostatak na 1050C mg/l 1030 voda . Prilikom anali-
12. @areni ostatak mg/l 488 ze kvaliteta i kvantite-
ta industrijskih ot-
13. Amonija~ni azot mg/l 42.02 padnih voda radnih
14. Nitratni azot mg/l 0.18 zona Ba~ke Topole
1976. godine uzorko-
15. Ukupni azot po mg/l 64.12 vane su i otpadne vo-
16. Belan~evine mg/l 382 de metaloprera|iva~-
kog pogona „INO-
17. Ukupni fosfor mg/l 2.90 MAG“-a. U tabeli 4.4
18. Natrijum mg/l 1851 dat je prikaz rezultata
analize kvaliteta i
19. Sulfidi mg/l 3.03 kvantiteta otpadne
20. Etarski ekstrakt mg/l 90.5 vode metaloprera|i-
va~kih pogona Ba~ke
21. Deterd`enti mg/l 7.34 Topole 1976. godine.
22. Fenolni indeks mg/l 0.052 Rezultati predstavlje-
0C ni u Tabeli 4.4 ukazu-
23. Gubitak `ar.na 600 mg/l 542
ju da otpadne vode
Tabela 4.2 - Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo- „INOMAG-18 okto-
trebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne
Krivaju
Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola
materije, jone te{kih
metala, cijanide, u
Analizu kvantiteta i kvaliteta otpad- slu~aju priklju~enja interne kanaliza-
nih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanali-
pogoni radnih zona inicirala je op{ti- zacionu mre`u predstavljala bi opa-
na Ba~ka Topola 1976. godine. Pred- snost za vo|enje tehnolo{kog procesa
metna studija imala je za cilj priku- pre~i{}avanja otpadnih voda.
pljanje podataka o kvalitetu i kvanti-
Naknadno ispitivanje kvantiteta i
tetu otpadnih voda industrijskih po-
kvaliteta otpadnih voda navedenih
gona u Ba~koj Topoli. Studija je dala i
industrijskih pogona lociranih u rad-
predloge za predtretman otpadnih
nim zonama Ba~ke Topole nije vr{e-
voda industrijskih pogona sa dugo-
no.
ro~nim ciljem priklju~enja internih

42 LEAP BA^KA TOPOLA

 Susp. HP BKP5 Etar. ek. Deter. Qm3 /
T0C pH ES
mg/l Kmg/l mg/l mg/l mg/l dan.

"Topola" 21 7.4 1015 2464 940 819 0.009 1336 47275

"Topiko"* 16 8 556 1000 634 264 0.09 624 10150

Mlin 7.5 7.4 168 129 121

Tabela 4.3 - Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976. god
* 1976. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“
Izvor: IGV Subotica, 1976
Susp. HPK BKP5 Cijanid Ni
T0C pH Zn mg/l Cu mg/l mg/l ES
mg/l mg/l mg/l mg/l

INOMAG 18. oktob. 16.7 8.2 51 111 80 114 5.7 1.12 9.8 389

INOMAG Okov 10.5 7.3 85 278 248 120

Mlin 7.5 7.4 168 129 121

Tabela 4.4 - Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976. godine
Izvor: IGV Subotica, 1976

Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o Permanentna produkcija upotreblje-

kvalitetu industrijskih otpadnih voda
radnih zona Ba~ke Topole je, da od-
stupaju od maksimalno dozvoljenih
koncentracija po pojedinim pojedinih
elemenatima od propisanih za otpad-
ne vode koje se mogu upustiti u ka-
nalizaciju Ba~ke Topole. Prema tome
koncentraciju tih polutanata trebalo
bi smanjiti pre planiranog upu{tanja
u kanalizacionu mre`u za upotreblje-
ne vode Ba~ke Topole - primarnim
pre~i{}avanjem.
4.1.3. Ostala naselja op{tine
Ba~ka Topola
Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka
Topola izgra|enu kanalizacionu in-
frastrukturu imaju Stara Moravica,
Panonija i Krivaja. Naseljeno mesto
Stara Moravica izgradila je i postroje-
nje za pre~i{}avanje otpadne vode.
Preostala naseljena mesta evakuaciju
otpadnih voda vr{e jedino putem vo-
dopropusnih septi~kih jama i upojnih
bunara.
nih voda i njihova evakuacija na na-
pred opisan na~in izaziva zaga|enje
podzemnih voda prve izdani i lokal-
no izdizanje nivoa podzemnih voda
prve uzdani. Postoji i opasnost od
vertikalnog transporta zaga|enja do
ni`ih vodonosnih slojeva druge izda-
ni, resursa vode za pi}e.
Atmosferska kanalizacija u naselje-
nim mestima op{tine Ba~ka Topola je
izgra|ena jedino u vidu otvorenih ze-
mljanih kanala.
U poslednjih deset godina MZ Kriva-
ja je sistematizovala aktivnosti na iz-
gradnji kanalizacionog sistema. Izgra-
|ena je prva faza kanalizacionog si-
stema za upotrebljene vode.
MZ Stara Moravica sistematskim
upravljanjem otpadnim vodama koje
se generi{u na urbanom podru~iju na-
seljenog mesta izgradila je kanalizaci-
oni sistem i postrojenje za pre~i{}ava-
nje otpadnih voda. Izgra|ena kanali-
zaciona mre`a je u du`ini od oko 7
km. U tabeli 4.5 data je izgra|ene
struktura kanalizacione mre`e MZ
Stare Moravice.

LEAP BA^KA TOPOLA 43

 Pre~nik
Du`ina (m)
(mm)
1. 200
2. 250
3. 300
4. 400
Ukupno
Tabela 4.5 - Struktura izgra|ene kanalizacione
mre`e Stare Moravice
Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ
Stara Moravica
Na kanalizacionoj mre`i za upotre-
bljene vode, glavnom kolektoru u ju-
`nom delu naseljenog mesta Stara
Moravica, na desnoj obali reke Kriva-
je, izgra|ena je crpna stanica koja pre-
bacuje otpadnu vodu do postrojenja
za pre~i{}avanje otpadnih voda. Po-
strojenje za pre~i{}avanje otpadnih
voda Stara Moravica sastoji se od:
¤ Mehani~ke re{etke,
¤ Objekta podu`nog peskolova,
¤ Aeracionog bazena,
¤ Naknadnog talo`nika,
¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktiv-
nog mulja,
¤ Silosa za vi{ak mulja,
¤ Polja za su{enje mulja i
¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta
reke Krivaje.
Kanalizaciona mre`a atmosferskih
voda naseljenog mesta Stara Moravi-
ca, sastoji se upojnih kanala. Prisutna
je evakuacija atmosferskih voda pu-
tem kanalizacione mre`e otpadnih
voda.
MZ Panonija je sistematizovanim ak-
tivnostima upravljanja evakuacijom
upotrebljene vode izgardila kanaliza-
cioni sistem u du`ini od 12 km. Kana-
lizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km
cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi
pre~nika 300 mm. Naseljeno mesto ne
poseduje pre~ista~ otpadnih voda i
sakupljene upotrebljene vode posto-
je}im kanalizacionim sistemom odvo-
44 LEAP BA^KA TOPOLA
di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Kriva-
ju.
2960 Kanalizaciona mre`a atmosferskih
voda naseljenog mesta Panonija sasto-
112 ji se od oko 9 km upojnih kanala. Pri-
sutna je evakuacija atmosferskih voda
2420
i putem kanalizacione mre`e za upo-
1850 trebljene vode.
7342
4.2. TENDENCIJE RAZVOJA
Plan dalje izgradnje kanalizacione
mre`e za upotrebljene vode Ba~ke To-
pole, kroz prikaz izgradnje du`ina ka-
nalizacione mre`e u zavisnosti od po-
trebnog pre~nika, prikazan je u Tabeli
4.6.
Pre~nik
Du`ina (m)
(mm)
1. 500 1000
2. 400 3000
3. 300 3000
4. 250 3000
5. 200 15000
Ukupno 25000
Tabela 4.6 - Prikaz planiraninih radova na ka-
nalizacionom sistemu upotrebljenih voda
Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje, Zavod za vodo-
privredu Subotica, 2002. god.
Radi prijema eventualno dodatnih
koli~ina sakupljene komunalne ot-
padne vode nakon pro{irenja kanali-
zacionog sistema i mogu}eg priklju-
~enja otpadnih voda industrijskih po-
gona Ba~ke Topole, potrebna je iz-
gradnja jo{ jedne crpne stanice na
uglu ulica Edvarda Kardelja i Drav-
ske ulice.
Sada{nji na~in sakupljanja atmosfer-
skih voda putem otvorenih upijaju}ih
kanala, ima za posledicu njihovu in-
filtraciju u podzemlje i izdizanje ni-
voa podzemnih voda prve izdani.
Uslo`njavanju situacije viskog nivoa
podzemnih voda prve izdani u isto
vreme doprinose i otpadne vode koje
se evakui{u putem upojnih bunara. U
Tabeli 4.7 dat je prikaz planiranih ra-
Pre~nik
(mm)
Du`ina (m)
1. 600
2. 500
3. 400
4. 300
Ukupno
Tabela 4.7 - Prikaz planiranih radova na kana-
lizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke To-
pole
Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje, Zavod za vo-
doprivredu Subotica, 2002
dova na pro{irenju kanalizacione
mre`e za atmosferske vode.
Nesporan negativan uticaj upu{tanja
upotrebljenih i industrijskih voda bez
ikakvog tretmana u reku Krivaju, mo-
`e se sanirati jedino izgradnjom po-
strojenja za pre~i{}avanje otpadnih
voda (PPOV). Idejnim projektom po-
strojenja za pre~i{}avanje otpadnih
voda Ba~ka Topola, Instituta za Gra-
|evinarstvo SAP Vojvodine u Suboti-
ci, 1977. godine predlo`ena su dva re-
{enja. Predlo`ene varijante tretmana
su :
¤ I varijanta dvostepeni postupak ak-
tivnim muljem
¤ II varijanta postupak sa aktivnim
muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene
vode
[ema 4.1. [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola, Varijanta I
U [emi 4.1. prikazana je jedna od
predlo`enih varijanti PPOV- a Ba~ka
Topola.
Osnovna pretpostavka za prihvat in-
dustrijskih upotrebljenih voda u ka-
nalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke
Topole je primarno pre~i{}avanje
500 istih. Naime, u cilju za{tite postupka
pre~i{}avanja otpadne vode na budu-
1000
}em PPOV- u, korisne valorizacije
2000 produkata pre~i{}avanja, za{tite pri-
menjenih konstruktivnih materijala
2000 sistema kanalisanja (kanalizacione
mre`e, objekata i opreme PPOV-a),
5500 za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja op-
timalnih uslova upravljanja, potrebno
je prethodnim pre~i{}avanjem indu-
strijskih upotrebljenih voda ukloniti
toksi~ne i opasne materije. Tako da
tendencija razvoja upravljanja evaku-
acijom upotrebljenih voda industrij-
skih pogona radnih zona Ba~ke Topo-
le treba da bude usmerena ka uspo-
stavljanju primarnog pre~i{}avanja
upotrebljenih voda svih pogona.
Konceptualno sva naseljena mesta op-
{tine Ba~ka Topola treba da izgrade
sisteme za sakupljanje i tretman upo-
trebljenih voda. Pre~i{}avanje saku-
pljenih upotrebljenih voda mo`e se
re{avati zajedni~ki za nekoliko nase-
lja, saglasno koncepciji koja bude
predvidela tehni~ki i ekonomski naj-
povoljnije re{enje. Iz napred navede-
nog razloga naseljena mesta op{tine
Ba~ka Topola bi u svoje programe raz-
voja u bliskom narednom periodu tre-
balo da predvide izradu projektne do-
kumentacije za izgradnju separatnih
kanalizacionih sistema.
LEAP BA^KA TOPOLA 45
 4.3. PROCENA UTICAJA NA do danas praksa evakuacije upotre-
@IVOTNU SREDINU bljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke
Topole nije promenila i da navedeno
Analiza uticaja upotrebljenih voda na ispitivanje iz tog razloga poseduje vi-
`ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola sok stepen validnosti. U Tabeli 4.9 pri-
mo`e se sagledati kroz: kazani su rezultati analize kvaliteta
¤ Uticaj na~ina evakuacije upotreblje- vode reke Krivaje 1976. godine, pri ~e-
nih voda na kvalitet povr{inskih vo- mu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i
da i nizvodno od Ba~ke Topole.
¤ Uticaj na~ina evakuacije upotreblje- Kada govorimo o proceni dana{njih,
nih voda na kvalitet podzemnih vo- dnevnih koli~ina upotrebljene vode
da.
05.02.1976 11.02.1976
Parametar Jed. A B A B
1. Temperatura vode 0C 5.0 14.0 0.4 13.0
2. pH vrednost 8.0 7.8 8.05 7.7
3. HPK mg/l 46 518 24 392
4. BPK5 mg/l 19 264 23 369
5. Suspen.mat. na 1050C mg/l 45.8 98.5 103 185
6. Suvi ostatak na 1050C mg/l 736 930 814 1142
7. @areni ostatak 6000C mg/l 527 614 545 627
8. Ukupni azot po mg/l 0.084 0.19 0.11 0.32
9. Ukupni fosfor mg/l 0.11 0.22 0.10 0.32
10. Kiseonik mg/l 2.3 1.7
11. Gubitak `ar.na 600 0C mg/l 209 316 269 515
Tabela 4.9 - Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke
Tople
A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole, B - Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole
Izvor: Studija o otpadnim vodama, IGV Subotica, 1976, str 69.

Detaljna procena uticaja na~ina eva- industrijskih pogona radnih zona

kuacije upotrebljenih voda na kvalitet
vode recipijenata na teritoriji op{tine
Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom
na neadekvatan i nesistemati~an mo-
nitoring kvaliteta vode recipijenata
reke Krivaje i neadekvatnog monito-
ringa kvaliteta sakupljenih upotre-
bljenih voda. Me|utim evidentan je
izrazito negativan pritisak na kvalitet
vode reke Krivaje, uslovljen uobi~aj-
nom praksom evakuacije sakupljenih
upotrebljenih voda bez ikakvog tret-
mana u navedeni recipijent. Nepobi-
tan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta
vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{
1976. godine . Treba nazna~iti da se
Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene
evakui{u u reku Krivaju, mo`e se
konstatovati dnevna evakuacija od
7200 m3 upotrebljenih voda. Rezultat
takvog na~ina evakuacije otpadnih
voda je skoro totalna degradacija re~-
nog ekosistema nizvodno od Ba~ke
Topole, na {ta je javnost reagovala u
prole}e 2003. godine putem slede}eg
novinskog ~lanaka:
ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD
BAJ[E
Voda bez `ivota
Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a
kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na-

46 LEAP BA^KA TOPOLA

kon mesec dana od kada je najve}a
ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka
kroz to mesto zaga|ena. Talas zaga-
|enja, koji je, po re~ima Baj{ana, uni-
{tio biljni i `ivotinjski svet, stigao je
jo{ 19. aprila. Od tada do danas, sem
identifikacije zaga|iva~a, gotovo ni-
{ta se nije promenilo. Voda u reci je i
dalje crna, neprozirna i bez `ivota.
Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki inci-
dent je grad Ba~ka Topola sa svojom
kanalizacijom, na koju su priklju~ena
i tri kolektiva, Industrija mesa „Topo-
la”, „Topiko” i „@ibel”, koji, ka`e op-
{tinski inspektor za za{titu `ivotne
sredine Aleksandra Pevec, nemaju
pre~ista~e, ve} samo lagune. O ovom
problemu razgovarano je i na Izvr-
{nom odboru SO Ba~ka Topola, gde je
re~eno da je to dugogodi{nji problem
cele regije. Konstatovao je da bi u nje-
govo za razre{enje morali da se uklju-
~e pokrajinski organi, jer op{tina ne
raspola`e novcem u bud`etu kojim bi
se kupio pre~ista~. IO je podsetio da je
u cilju obezbe|enja para potrebnih za
pre~ista~ otpadnih kanalizacionih vo-
da op{tinska vlada konkurisala za do-
natorska sredstva iz inostranstva kao
i kod Pokrajinskog fonda za razvoj.
Me|utim, Baj{ani ovim obja{njenjem
nisu zadovoljni. Problem zaga|enja
Krivaje je nasle|en - ka`e ~lan lokalne
grupe za razvoj zadu`en za ekologiju
u Baj{i, Stevan Preradovi}. - Stav op-
{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e
krut i ne mo`e nas zadovoljiti, a jedan
od prioritetnih zadataka Ba~ke Topo-
le mora biti re{avanje problema uliva-
nja otpadnih voda bez pre~ista~a u
najve}u ba~ku reku. Postoje jeftinija i
jednostavnija re{enja - da se pomo}u
crpke naprave talo`nici, ali izgleda da
za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em
mestu nema dovoljno sluha. Prerado-
vi} zamera lokalnoj vlasti {to nije
preduzela neke konkretne mere, kao
{to je analiza vode, kako bi `itelji Baj-
{e znali {ta je u njoj i koliko je ona
opasna po zdravlje. Nisu nalo`ili ni
vodoprivrednom preduze}u DTD
„Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog
ogranka reke ve}u koli~inu vode, ka-
ko bi se zaga|enje bar smanjilo...... “
Izvor: M. Trapari}, DNEVNIK, maj 2003
Detaljnu procenu uticaja prisutne
prakse evakuacije upotrebljenih voda
na kvalitet podzemnih voda prve iz-
dani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola
nije mogu}e utvrditi, s obzirom na ne-
postojanje adekvatanog monitoringa.
Nepotpuna pokrivenost kanalizacio-
nom mre`om celokupnog gra|evin-
skog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je
{to se oko 600 000 m3 upotrebljenih
voda u toku godine evakui{e putem
vodopropusnih jama i upojnih bunara
u podzemlje. Procena je da se ista ko-
li~ina upotrebljenih voda na isti na~in
ekalui{e u podzemlje sa teritorije pre-
ostalih naseljenih mesta op{tine Ba~-
ka Topola.
Opisana praksa ima direkno degradi-
raju}i uticaj na kvalitet podzemne vo-
de prve izdani i predstavlja potenci-
jalnu opasnost za ni`e vodonosne slo-
jeve koji predstavljaju resurs vode za
pi}e. Posebno pitanje koje se u isto
vreme ne mo`e zanemariti je postoja-
nje direktne veze primenjenog na~ina
evakuacije otpadnih voda i nivoa za-
{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih
mesta op{tine Ba~ka Topola.
4.4. ZAKLJU^NA
RAZMATRANJA
Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u
proteklom vremenskom periodu svo-
jim rezultatima u upravljanju otpad-
nim vodama pokazalo nedovoljan ste-
pen razumevanja negativnog uticaja
otpadne vode na `ivotnu sredinu.
Uprkos postojanju projektne doku-
mentacije u poslednjih tridesetak go-
dina, usporena izgradnja kanalizaci-
ong sistema dovela je da danas nase-
ljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra-
|eno samo oko 20% kanalizacionog
sistema otpadnih voda, samo 2.5 km
kanalizacionog sistema atmosferskih
otpadnih voda i nema izgra|eno po-
LEAP BA^KA TOPOLA 47
 strojenje za pre~i{}avanje otpadnih
voda. Takvo stanje izgra|enosti ovih
infrastrukturnih objekata ni izbliza ne
udovoljava zahtevima jednog savre-
menog i pouzdanog tehni~kog siste-
mam kao nezaobilaznog elementa
uslova `ivota stanovni{tva op{tine
Ba~ka Topola.
Elementarne preporuke pobolj{anja
upravljanja evakuacijom upotreblje-
nih i atmosferskih voda na teritoriji
urbanog podru~ija Ba~ke Topole su:
¤ Izgradnja magistralnog kolektora
„Istok“ po~ev od Va{ari{ta, indu-
strijske zone do dela naselja izme|u
puteva za ^antavir i Sentu (uz pret-
postavku sakupljanja industrijskih
otpadnih voda i pro{irenja povr{ine
sakupljanja komunalnih otpadnih
voda Ba~ke Topole),
¤ Dalja izgradnja sekundarne kanali-
zacione mre`e za upotrebljene vode
radi smanjenja evakuacije otpadne
vode putem propusnih septi~kih ja-
ma i upojnih bunara Ba~ke Topole,
¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}ava-
nje otpadnih voda i
¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanali-
zacionog sistema atmosferskih vo-
da.
Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka
Topola 19 nema izgra|enu kanalizaci-
onu infrastrukturu. Tri naseljena me-
sta imaju izgra|ene kanalizacione si-
steme za upotrebljene vode, a u jed-
nom od njih, Stara Moravica, je izgra-
|eno postrojenje za pre~i{}avanje.
Problem evakuacije upotrebljenih vo-
da u preostalim naseljenim mestima
veoma je izra`en i on se danas re{ava
individualno putem vodopropusnih
septi~kih jama i upojnih bunara.
Iz razloga za{tite zdravlja stanovni-
{tva, za{tite `ivotne sredine, pobolj{a-
nja standarda `ivota ljudi, neophodno
je u narednom periodu na teritoriji 19
naseljenih mesta pristupiti slede}im:
¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi
projektne dokumentacije,
48 LEAP BA^KA TOPOLA
¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgrad-
nji kanalizacionih sistema naseljenih
mesta, konceptualno sva naselja bi
trebala da imaju sisteme za sakuplja-
nje i evakuaciju upotrebljenih voda,
¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo
bi re{avati na nivou op{tine ili zajed-
ni~ki za nekoliko naselja, saglasno
koncepciji koja bude predvidela teh-
ni~ki i ekonomski najpovoljnije re{e-
nje,
¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvore-
nim kanalima odvesti do najbli`ih
recipijenata,
¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV- a za
naseljeno mesto Panonija.
Na osnovu sagledavanja stepena kva-
liteta reke Krivaje, kao recipijenata in-
dustrijske upotrebljene vode pogona
radnih zona Ba~ke Topole, u nared-
nom periodu se moraju vrlo ozbiljno
razmatrati aktivnosti predmetnih po-
gona i njihov uticaj na `ivotnu sredi-
nu.
Elementarne preporuke pobolj{anja
upravljanja industrijskim upotreblje-
nim vodama su:
¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e
uvo|enju najbolje raspolo`ivih teh-
nika za prisutne konkretne industrij-
ske procese,
¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za
upotrebljene vode i
Priklju~enje internih kanalizacionih
sistema industrijskih pogona na ma-
gistralni kolektor za upotrebljene vo-
de „Istok“ kanalizacionog sistema
Ba~ke Topole, nakon njegove izgrad-
nje.
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM
OTPADOM
5.1. UVOD
Za{tita `ivotne sredine je neophodan
element odr`ivog razvoja dru{tvene
zajednice. Kako je jedan od najzna~aj-
nijih permanentih problema i nastaja-
nje otpada u svim aspektima ljudske
delatnosti, to je izgradnja integralnog
upravljanja otpadom imperativ uspo-
stavljanja zdrave `ivotne sredine. In-
tegralno upravljanje otpadom podra-
zumeva komplementarnu upotrebu
razli~itih postupaka u cilju bezbed-
nog i efektivnog rukovanja komunal-
nim otpadom od momenta sakuplja-
nja, transporta, izdvajanja korisnih
komponenti, recikla`e, do kona~nog
odlaganja. Integralno upravljanje ot-
padom povezuje sve aspekte `ivota
stanovni{tva - javno zdravlje, kvalitet
`ivotne sredine, ekonomski razvoj i
dalji prosperitet zajednice.
U op{tini Ba~ka Topola, u procesu iz-
rade Lokalnog ekolo{kog akcionog
plana (LEAP), kao prvog dokumenta
koji se bavi stanjem `ivotne sredine,
kao prioritetni problemi su prepozna-
ti problemi bazirani na neadekvat-
nom upravljanju. LEAP se izra|uje na
osnovu metodologije koja je preporu-
~ena u Priru~niku za izradu lokalnog
ekolo{kog akcionog plana, Regionalni
centar za za{titu `ivotne sredine za
Centralnu i Isto~nu Evropu, 2004g.
5.2. INTEGRALNO
UPRAVLJANJE
OTPADOM
5.2.1. Pravni okvir upravljanja
komunalnim otpadom
Nadle`nosti u oblasti upravljanja ot-
padom podeljene su izme|u republi-
ke, pokrajine i lokalne samouprave.
Upravljanje komunalnim otpadom na
nivou op{tine je regulisano nizom od-
luka i drugih dokumenata koja su u
skladu sa ovla{}enjima koja donosi
Skup{tina op{tine.
U op{tini Ba~ka Topola, upravljanje
otpadom je tretirano kroz niz doku-
menata, ali bez konkretnih predloga
o metodologiji i posebno o lokacijama
za odlaganje i postrojenjima za tret-
man. Najva`niji od tih dokumenata
su:
¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topo-
la (SO Ba~ka Topola )
¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl.
List» op{tine Ba~ka Topola, br 5/97)
Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu
i naseljima op{tine Ba~ka Topola je
osnovni implementacioni dokument
kojim se reguli{u pravila upravljanja
otpadom u op{tini. Odluka defini{e
da:
¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje
~isto}e u gradu i naseljima op{tine,
mogu obavljati javno komunalno
preduze}e, druga preduze}a odno-
sno preduzetnici ako im se obavlja-
nje ove delatnosti poveri na na~in i u
postupku propisanom op{tinskom
Odlukom...»;
¤ Pod otpadom se podrazumevaju:
otpaci organskog i drugog porekla
(stajska |ubriva) i identifikovan je
otpad koji zahteva posebne postup-
ke (bolni~ki otpad, klani~ni otpad,
otpaci ulja, nafte i naftnih derivata);
¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema
Program za postavljanje kontejnera i
sudova za sme}e i otpatke (odre|uje
broj, tip i zapreminu kontejnera kao
i njihov raspored), a JP komunalno
stambeno gra|evinskih delatnosti
«Komgrad» vr{i sakupljanje i odno-
{enje otpada. JP «Komgrad»:
LEAP BA^KA TOPOLA 49
 ¤ priprema Raspored izno{enja i od-
no{enja sme}a;
¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpa-
da iz doma}instava (najmanje jed-
nom nedeljno);
¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do iz-
no{enja (u kontejnerima i sudovima
za sme}e);
¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudo-
va (Sudovi za ku}no sme}e su jedno-
obrazni ).
5.2.2. Tehni~ki koncept
integralnog upravljanja
otpadom
Uop{teno, sistem upravljanja komu-
nalnim otpadom obuhvata niz aktiv-
nosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i
karakteristika otpada na celoj teritori-
ji op{tine, organizovanje sistema pri-
kupljanja, transporta i postupanja sa
otpadom, organizovanje separacije i
sakupljanje reciklabilnih komponenti,
racionalizaciju lokacija za kona~no
odlaganje i u tom cilju formiranje
transfer stanica i regionalnih sanitar-
nih deponija, osnivanje sabirnih stani-
ca i recikla`nih centara za prikuplja-
nje, sortiranje i preradu sekundarnih
sirovina, uvo|enje kompostiranja u
seoskim i urbanim podru~jima, sana-
ciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih
smetli{ta, kao i uklanjanje i kona~no
re{avanje problema «divljih» smetli-
{ta.
5.3. PRIKAZ STANJA
5.3.1. Prostorni okvir op{tine
Ba~ka Topola
Administrativni centar op{tine je
Grad Ba~ka Topola.
Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja:
Pa~ir, Stara Moravica, Ba~ki Sokolac,
Tomislavci, Kara|or|evo, Mali Beo-
grad, Zobnatica, Mi}unovo, Novo
Orahovo, Kavilo, Sveti}evo, Pobeda,
Gunaro{, Bagremovo, Bogaro{, Nje-
go{evo, Ba~ka Topola, Baj{a, Panonija,
50 LEAP BA^KA TOPOLA
Srednji Sala{, Gornja Rogatica, Kriva-
ja, Obornja~a.
Slika 5.1. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola
Prema poslednjem popisu od 2002.
godine, u op{tini Ba~ka Topola je na-
seljeno 38245 stanovnika, od toga u:
¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli –
16171 stanovnika
¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagre-
movo-204, Baj{a-2568, Ba~ki Soko-
lac-609, Bogaro{- 94, Gornja Rogati-
ca–477, Gunaro{-1441, Zobnatica-
309, Kavilo-233, Kara|or|evo- 590,
Krivaja-986, Mali Beograd–524, Mi-
}unovo-516, Novo Orahovo-2029,
Njego{evo-632, Obornja~a–2, Tomi-
slavci-696, Panonija-798, Pa~ir-2948,
Pobeda-342, Sveti}evo-205, Srednji
Sala{-172, Stara Moravica-5699.
5.3.2. Analiza uslova potrebnih
za upravljanje komunalnim
otpadom u op{tini
Ba~ka Topola
Razme{taj naselja i stanovni{tva u op-
{tini Ba~ka Topola je povoljan za po-
stavljanje integralnog sistema upra-
vljanja komunalnim otpadom, sa sta-
novi{ta mogu}nosti pro{irenja saku-
pljanja komunalnog otpada na sva na-
selja. Naime, razme{taj naselja u pro-
storu je ravnomeran, razdaljine izme-
|u naselja nisu velike (udaljenja od
Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km).
Sva naselja su povezana kvalitetnim
saobra}ajnicama sa asfaltnim zasto-
rom, {to omogu}uje dobru komunika-
ciju sa Ba~kom Topolom kao central-
nom odrednicom budu}eg sistema
upravljanja komunalnim otpadom.
Na teritoriji ove op{tine zabele`en i
registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti-
}enih prirodnih objekata, te u skladu
sa navedenim treba biti i posebno
obazriv pri lociranju objekata u funk-
ciji upravljanja otpadom, kao i posta-
vljanja transportnih tokova koji pove-
zuju objekte u sistem.
5.3.3. Postupanje sa komunalnim
otpadom u op{tini
Ba~ka Topola
5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje
otpada u op{tini Ba~ka Topola
Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselje-
na mesta.
Karakteristike upravljanja otpadom u
op{tini Ba~ka Topola su:
¤ Sakupljanje otpada u prete`no neti-
piziranim posudama, kesama;
¤ Transport otpada sme}arima i indi-
vidualnim vozilima;
¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i
lokalnim smetli{tima;
¤ Postojanje velikog broja «divljih»
smetli{ta;
¤ Nedostatak separacije i recikla`e ot-
pada;
¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom
otpadu, opasnom i medicinskom ot-
padu;
¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke
dokumentacije o izgradnji sanitarne
deponije niti o sanaciji gradskih i
«divljih» smetli{ta.
Na~in postupanja sa komunalnim
~vrstim otpadom je baziran na Odluci
o odr`avanju ~isto}e u gradu i naselji-
ma op{tine Ba~ka Topola (Sl. list op-
{tine B. Topola br. 5/97), kojom se pro-
pisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i
sakupljanja komunalnog ~vrstog ot-
pada u naseljenim mestima na terito-
riji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju
druga pitanja od zna~aja za pru`anje i
kori{}enje ovih komunalnih usluga.
JP Gra|evinsko zemlji{te priprema
Program za postavljanje kontejnera i
sudova za sme}e i otpatke, a JP komu-
nalno stambeno gra|evinskih delat-
nosti "Komgrad", vr{i usluge saku-
pljanja i odno{enja otpada u gradu
Ba~ka Topola. Upravljanjem otpadom
u naseljima op{tine se bave mesne za-
jednice.
Na slici 5.2. je dat prikaz gradskih
smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta
(`uto) na kojima stanovnici odla`u ot-
pad i u gradu Ba~ka Topola i u nase-
ljima op{tine
U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli-
~ina otpada u skladu sa normativima
i propisanim procedurama, te je u Ta-
beli 5.1 dat pregled naselja op{tine
Ba~ka Topola i procenjene prose~ne
koli~ine generisanog otpada u naselji-
ma, kako je definisano u upitnicima
koji su popunjeni u JK »Komgrad»,
kao i u mesnim zajednicama.
5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija,
veterinarskih stanica i farmi
U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je
klani~na delatnost. Ova delatnost do-
nosi problem klani~nog otpada, tj.
konfiskata. Konfiskat iz klanica naj~e-
{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na
dalji tretman. Iz klanica se `ivotinjska
dlaka uglavnom odnosi i odla`e na
gradsko smetli{te.
Najve}i problem u op{tini se odnosi
na otpad od klanja stoke u doma}in-
stvima, kao i uginula stoka iz doma-
}instava koji se baca na «divlja» sme-
tli{ta. Jedina jama - grobnica stoke,
koja je u funkciji, nalazi se u naselju
Baj{a na lokaciji «Vinogradi».
Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara
Moravica imaju re{eno pitanje odla-
ganja otpada `ivotinjskog porekla po-
stojanjem kafilerije «@ibel». U ostalim
naseljenim mestima le{evi i ostali ot-
paci se odla`u na smetli{ta.
Male privatne klanice ne dostavljaju
otpad kafileriji, ve} ga bacaju na «di-
vlja» smetli{ta.
LEAP BA^KA TOPOLA 51
 Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola
5.3.4. Sakupljanje i odlaganje
otpada u gradu
Ba~ka Topola
Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog
otpada koja se svakodnevno sakuplja
i odla`e na smetli{tu (prose~no 130
m3 dnevno) poti~e iz doma}instava,
uklju~uju}i i otpad iz ustanova i pred-
uze}a komercijalnog i nekomercijal-
nog karaktera.
JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja
i odno{enja otpada u gradu Ba~ka To-
pola. U JP "Komgrad" na poslovima
prikupljanja ~vrstog komunalnog ot-
pada zaposleno je 8 radnika (voza~i i
radnici), dok je na samom smetli{tu
zaposlen 1 radnik. Delatnost priku-
pljanja i odlaganja otpada se obavlja
251 dan u godini.
Delatno{}u prikupljanja otpada obu-
hva}ena su sva doma}instva u Ba~koj
Topoli, {to predstavlja oko 5.993 do-
ma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|e-
nog prostora.
Tako|e se prikuplja, transportuje i
odla`e na postoje}em smetli{tu i ot-
pad koji ima karakter inertnog i neo-
52 LEAP BA^KA TOPOLA
pasnog otpada iz industrijskih pogo-
na u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova,
trgovina i ostalih komercijalnih i ne-
komercijalnih objekata u gradu.
Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge
sakupljanja ~vrstog otpada postavlje-
ni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5
m3, oko 80 komada, koji su razme{te-
ni na javnim povr{inama, u zonama
visoke stambene gradnje i u okviru
industrijskih pogona. U ostalim zona-
ma prete`no niske stambene gradnje
malih gustina, otpad se odla`e u kese,
vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad,
kutije i druge improvizovane sudove i
odre|enog dana iznosi ispred ku}a.
Doma}instva uglavnom koriste posu-
de od oko 0,08 m3 (neuniformne po-
sude).
Kontejneri i posude za otpad su na
javnim povr{inama postavljeni u
skladu sa Programom za postavljanje
kontejnera i sudova za sme}e i otpat-
ke. Sakupljeni otpad se odvozi na
smetli{te koje se nalazi na periferiji
grada, zapadno od centra, u pravcu
prema op{tini Kula.
 Prose~na dnevna Prose~na dnevna
Op{tina/Naselje Broj stanovnika koli~ina komu- koli~ina industri-
nalnog otpada jskog otpada
Ba~ka Topola
Stara Moravica 6,000 10 m3/dan 1.5 m3/dan
Pa~ir 2,980 2 t/dan -
Baj{a 2,568 1.5 m3/dan -
Krivaja 984 5 m3/dan -
Gornja Rogatica 500 0.2 t/dan -
Panonija 1,000 1 t/dan -
Srednji Sala{ 200 0.1 t/dan -
Ba~ki Sokolac 600 0.25 t/dan -
Mi}unovo-Ba~ka
18,000 - -
Topola
Kara|or|evo 510 0.3 t/dan -
Mali Beograd 520 # -
Zobnatica 70 0.1 t/dan -
Ostala naselja
Novo Orahovo 2,150 # -
Tomislavci 680 0.25 t -
Pobeda 1,000 # -
Kavilo
Sveti}evo
Njego{evo 633 # -
Gunaro{ 2,000 # -
Bogaro{
Bagremovo
Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj

mesta sakupljanja do mesta odlaga-
nja, komunalnom preduze}u stoji na
raspolaganju vozni park koji se sasto-
ji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara.
Sortiran opasan otpad iz medicinskih
ustanova se ~uva u posebnim kontej-
nerima u dvori{tu doma zdravlja, dok
se ne obezbedi trajno odlaganje ili
tretman na republi~kom ili pokrajin-
skom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada
Odlaganje otpada se vr{i na grad-
skom smetli{tu sme{tenom u depresi-
ji na periferiji, jugozapadno od grada,
deponiji otpad se odla`e oko 20 godi-
na (od 1987. godine).
Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunje-
nost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, ras-
polo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a ko-
li~ina odlo`enog otpada je oko
150.000 m3.
Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji
kontrola pristupa deponiji. Otpad se
na deponiju odla`e bez prethodno
pripremljenog plana i razastire pomo-
}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve}
samo povremeno prekrivanje otpada
inertnim materijalom. Za ure|enje
smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT
105 i kompaktor BOMAG.

LEAP BA^KA TOPOLA 53

 Na deponiji su prisutni stalni po`ari,
neprijatan miris i razvejavanje otpa-
daka (Slika 5.3.).
Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj
Topoli
5.3.4.2. Primena recikla`e
Mada recikla`a nije sistemski posta-
vljena u op{tini, u samom gradu Ba~-
ka Topola, postoje zvani~no registro-
vana preduze}a koja se bave recikla-
`om. Individualni sakuplja~i vr{e se-
lekciju reciklabilnih materijala iz ot-
pada ru~no, na neorganizovan i nehi-
gijenski na~in, pri ~emu se uglavnom
izdvajaju stari papir, metal, akumula-
tori i cigle (iz gra|evinskog otpada).
Poseban problem u gradu Ba~ka To-
pola je postojanje «divljih» smetli{ta
na kojima stanovnici donose otpad
samostalno ve} du`i niz godina, a ko-
ja nisu u nadle`nosti grada niti se o
njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju
kod `elezni~ke pruge –
Bodrog
Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli-
{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne
koristi kao gradsko odlagali{te. Po
prestanku kori{}enja, smetli{te nije
prekriveno i rekultivisano, tako da ga
pojedini stanovnici, naro~ito iz nase-
lja Mi}unovo i dalje koriste za odlaga-
nje otpada. Popunjena povr{ina je oko
3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor
oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada
je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).
54 LEAP BA^KA TOPOLA
Slika 5.4. Smetli{te Bodrog
Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom
i nema nikakvih drugih mera za{tite
okoline. I dalje se povremeno i nekon-
trolisano vr{i odlaganje otpada, {to
predstavlja stalni izvor zaraze i opa-
snosti po zdravlje stanovnika i `ivot-
nu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji
Regionalne sanitarne
deponije
Imaju}i u vidu postulate savremenog
upravljanja otpadom, kojim se daje
preporuka da je za izgradnju sanitar-
ne deponije ekonomski isplativo ima-
ti region od najmanje 200.000 stanov-
nika kao i slede}i Nacionalne strategi-
je za upravljanje otpadom, op{tina
Ba~ka Topola je 26. februara 2004. go-
dine donela Odluku o pristupanju si-
stemu regionalnog upravljanja otpa-
dom. Planirano je da regionalna sani-
tarna deponija bude izgra|ena na te-
ritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje
region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Su-
botica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Ma-
li I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Mini-
starstvo nauke i `ivotne sredine -
Uprava za za{titu `ivotne sredine je
26. avgusta 2004. godine opredelilo
sredstva za sufinansiranje izrade pro-
jektne dokumentacije za ovu regio-
nalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje
otpada u naseljima
Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja.
Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-
stog otpada u naseljima nije merena i
mo`e se samo proceniti, tako|e nema
pouzdanih raspolo`ivih podataka o
njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.).
Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesa-
ma. Sakupljanje i transport otpada se
vr{i samostalno na nivou naselja, a
obavlja se uglavnom traktorom sa pri-
kolicom starim ili individualnim vozi-
lima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na sme- Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici
tli{tima povr{ina od 1.3 ha.
Smetli{ta nemaju nikakve mere teh-
ni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga-
|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine
i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se
tehni~ke mere odlaganja otpada niti
se otpad prekriva inertnim materija-
lom. Neka smetli{te se dva puta godi-
{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu
od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 sta-
novnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA 55

 5.4. OCENA STANJA I
PROCENA TRENDOVA
U SKOROJ
BUDU]NOSTI
Upravljanje komunalnim ~vrstim ot-
padom podrazumeva izgradnju celo-
kupnog sistema tretmana otpada od
njegovog nastanka, preko sakuplja-
nja, odvajanja, transporta, tretmana i
kona~nog odlaganja, kao i ugradnju
niza mera koje su u funkciji za{tite `i-
votne sredine i smanjenja rizika po `i-
votnu sredinu i zdravlje. U ovom kon-
tekstu mora se analizirati i stanje
upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka
Topola, kao administrativnoj celini,
ali i analiti~ki posmatrati stanje u sva-
kom njenom segmentu, gradu Ba~ka
Topola i drugim naseljima.
5.4.1. Ocena stanja u op{tini
Ba~ka Topola
Analize postoje}eg stanja sakupljanja,
transporta i odlaganja otpada u op{ti-
ni Ba~ka Topola pokazuju niz nedo-
stataka i mnogi postupci su u suprot-
nosti sa savremenim shvatanjima i sa-
vremenom praksom u postupanju sa
komunalnim otpadom:
¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna
koli~ina nastalog otpada, odnosno
sakupljanje otpada se samo delimi~-
no sprovodi u gradu Ba~ka Topola,
ali nisu pokrivena sva naselja u op-
{tini. U naseljima se otpad sakuplja
na dobrovoljnoj osnovi, tj. stanovni-
ci sami donose otpad, ili mesna za-
jednica sakuplja u odre|enom vre-
menskom periodu;
¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje
nije izvr{ena. Otpad se sakuplja u
kontejnerima, improvizovanim po-
sudama, kesama, tako da to kompli-
kuje, a ~esto i onemogu}ava organi-
zaciju sakupljanja sa postoje}im
transportnim sredstvima. Netipizi-
ranost posuda ote`ava i smanjuje
frekvencu odno{enja otpada;
56 LEAP BA^KA TOPOLA
¤ U samom gradu Ba~ka Topola po-
stoji nekoliko transportnih vozila
namenjenih za sakupljanje i odvoz
vozila, ali ne u dovoljnom obimu i
dobrog kvaliteta;
¤ U op{tini ni u jednom naseljenom
mestu ne postoji sanitarna deponija,
ve} se otpad odla`e na vrlo proble-
mati~nim lokacijama, na neure|e-
nim smetli{tima, generalno bez po-
trebnih prate}ih objekata i instalaci-
ja kao i bez za{tite segmenata `ivot-
ne sredine;
¤ Pored smetli{ta u naseljima na koji-
ma mesne zajednice, odnosno grad
Ba~ka Topola odla`u otpad, postoji i
~itav niz «divljih» smetli{ta koja su
stanovnici sami formirali i o kojima
niko ne vodi nikakvu kontrolu;
¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad
na minimizaciji otpada i na uvo|e-
nju recikla`e. U op{tini se ne vr{i
kompostiranje. Na vi{e mesta, pri-
metno je nekontrolisano paljenje ot-
pada.
¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva
selekcija sekundarnih sirovina i ako
se na|e po neki individualni saku-
plja~, onda je to rad van svake kon-
trole i legaliteta, koji se obavlja na
primitivan i nehigijenski na~in;
¤ U svim sredinama u op{tini ne po-
stoji nikakva baza podataka o koli~i-
nama, vrstama i sastavu otpada koji
se produkuje u pojedinim naseljima
i odla`e na smetli{tima, uklju~uju}i i
medicinski otpad, `ivotinjski otpad,
konfiskate (samo delimi~ni podaci) i
sl. Dobijeni podaci preko popunje-
nih upitnika su procenjivani i ~esto
su potpuno nerealni;
¤ Izuzetak predstavlja problematika
animalnog otpada u Ba~koj Topoli i
Staroj Moravici, gde se ovaj otpad
prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na
«@ibel»;
¤ Medicinski otpad se stvara u lokal-
nim ambulantama i Domu zdravlja.
Iz dostavljenih podataka, vidljivo je
da se vr{i neka manja selekcija, po-
{to je re~eno da deo otpada odvozi
 JP «Komgrad», dok se ostali deo
skladi{ti u kontejnerima u okviru
dvori{ta Doma zdravlja;
¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr-
{i;
¤ Shvatanje problematike i postoje}e
znanje o savremenom upravljanju
otpadom, sa tehni~ke, regulativne,
organizacione ili institucionalne
strane nije adekvatno problematici,
tako da je proces postupanja sa otpa-
dom prepu{ten „samosnala`enju“
onih koji su za to zadu`eni;
¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka
Topola svako naselje ima svoju «de-
poniju» - smetli{te, te{ko je govoriti,
u kontekstu upravljanja komunal-
nim ~vrstim otpadom, o op{tini kao
celini, jer svako naselje brine o svom
otpadu;
¤ Mesne zajednice nemaju finansijska
sredstva za elementarno upravljanje
i odr`avanje lokalnih smetli{ta.
5.4.2. Ocena stanja u gradu
Ba~ka Topola
Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola
okarakterisana je sli~nim kvalifikaci-
jama kao i za celu op{tinu:
¤ Ne postoji baza podataka o koli~ina-
ma i tipovima otpada;
¤ U Ba~koj Topoli postoji osim grad-
skog smetli{ta-«deponija» ~itav niz
«divljih» smetli{ta na koja stanovni-
ci donose sami otpad, a o kojima ni-
ko ne vodi ra~una. To pokazuje da
planiranje sakupljanja i transporta
otpada nije dobro ura|eno, tj. nije
ura|ena dobro mre`a rasporeda
kontejnera za sakupljanje otpada,
kao ni raspored odno{enja. Eviden-
tan je nedostatak broja kao i tipizira-
nost odgovaraju}ih sudova za priku-
pljanje otpada, (kante, kese, vre}e,
burad, lonci, oklopi od bojlera, kuti-
je, pa i rasuti otpad). Stanje vozila za
sakupljanje je relativno lo{e;
¤ Poseban problem predstavlja i sme-
tli{te Bodrog, koje se vi{e ne koristi,
ali s obzirom da nije prekriveno za-
vr{nom prekrivkom, tj. zatvoreno i
nije rekultivisano biljnim prekriva-
~em i dalje predstavlja lokaciju na
koju se «divlje» odla`e otpad;
¤ Evidentan je nerazvijen sistem se-
lekcije, prikupljanja i daljeg plasira-
nja sekundarnih sirovina (mada po-
stoji niz firmi koje su registrovane za
bavljenje recikla`om, o ~emu govore
i neki postavljeni kontejneri za reci-
kla`u u centru grada) iz ku}nog ot-
pada i apsolutno nerazvijen sistem
smanjenja otpada na izvoru nastaja-
nja;
¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz
gradskog otpad kao {to su otpadna
ulja, otpaci od bojenja, akumulatori,
elektronska oprema se ne vr{e;
¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~-
koj Topoli je klasi~no neure|eno
smetli{te sa nekontrolisanim prila-
zom i nekontrolisanim odlaganjem.
Ne postoje minimalne mere sanacije
smetli{ta. Za ovo odlagali{te u cilju
njegovog budu}eg kori{}enja, po-
trebno je pod hitno uraditi tehni~ku
dokumentaciju kojom bi se ovo sme-
tli{te privelo nameni i obezbedila si-
gurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu
sredinu;
¤ Nedostaje edukacija svih zaintereso-
vanih strana o pravilima i zahtevima
upravljanja otpadom.
5.5. TENDENCIJA I
TRENDOVI U
POSTUPANJU
SA OTPADOM
Analiziraju}i sada{nje stanje u upra-
vljanju otpadom u op{tini Ba~ka To-
pola i razvoj situacije poslednjih godi-
na, ukoliko se ne preduzmu neke ra-
dikalne mere, mogu se o~ekivati veli-
ki problemi usled neadekvatnog po-
stupanja sa otpadom.
Pred op{tinom Ba~ka Topola se posta-
vlja zadatak da organizuje plansko
upravljanje otpadom unutar op{tine
koje }e se pre svega ogledati u:
LEAP BA^KA TOPOLA 57
 ¤ Izradi projekta sanacije postoje}e
gradske deponije u cilju njenog bez-
bednog kori{}enja;
¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog
sakupljanja otpada iz svih naselja
op{tine i usmeravanju odlaganja na
smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mo-
ra sanirati da bi moglo privremeno
da se koristi;
¤ Optimizaciji mre`e posuda za odla-
ganje i frekvence sakupljanja;
¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seo-
skih smetli{ta, postavljanje kontej-
nera za otpad i stroga inspekcijska
kontrola u cilju spre~avanja ponov-
nog nastajanja;
¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u
gradu Ba~koj Topoli;
¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog;
¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i
recikla`e ambala`nog otpada;
¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» sme-
tli{ta u celoj op{tini;
¤ Edukaciji o savremenom upravlja-
nju otpadom odgovornih i drugih
zaposlenih lica u komunalnim pred-
uze}ima koja se bave otpadom u
okviru svoje delatnosti.
Dugoro~no, napredak u pravcu po-
bolj{anja situacije se mo`e o~ekivati,
prvenstveno imaju}i u vidu da je po-
krenut proces izgradnje nove, regio-
nalne sanitarne deponije na lokaciji u
Kanji`i, ~ime }e se re{iti za du`i pe-
riod odlaganje komunalnog ~vrstog
otpada iz Ba~ke Topola i okolnih na-
selja.
5.6. PROCENA UTICAJA
NA^INA POSTUPANJA
SA KOMUNALNIM
^VRSTIM OTPADOM
5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu
Sagledavaju}i postoje}e stanje upra-
vljanja komunalnim otpadom u op{ti-
ni Ba~ka Topola, sakupljanje i tran-
sport otpada kao i stanje smetli{ta ot-
pada svojim sadr`ajima i delatno{}u
58 LEAP BA^KA TOPOLA
ugro`avaju `ivotnu sredinu po ra-
znim aspektima i na razne na~ine.
Odlaganje potpuno neselektiranog ot-
pada na neure|enim smetli{tima, bilo
u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka
Topola predstavlja najgore re{enje po-
stupanja sa otpadom, koje se nalazi na
dnu hijerarhije dozvoljenih opcija od-
laganja otpada.
U slu~aju smetli{ta u naseljima u op-
{tini Ba~ka Topola, ugro`enost svih
segmenata `ivotne sredine (vazduh,
voda, zemlji{te) je, s obzirom da nisu
primenjene osnovne mere za{tite `i-
votne sredine, evidentna i u:
¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne
sredine: vode, vazduha i zemlji{ta;
¤ Razno{enju otpada od strane `ivoti-
nja, glodara i insekata kao i od raz-
no{enja papira i lakih otpadaka pu-
tem vetra;
¤ Nekontrolisanom izdvajanju gaso-
va;
¤ [irenju neprijatnog mirisa;
¤ Pojavi dima usled paljenja otpada;
¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|e-
nih otpadnih voda u zemlji{te, ispod
i oko deponije, pri ~emu mo`e do}i
do degradacije i zaga|enja izvora
vodotoka.
Nekontrolisano odlaganje animalnog
otpada, medicinskog, neselektiranje
opasnog otpada iz komunalnog,
predstavlja tako|e svakodnevni rizik
po stanovni{tvo.
U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka
Topola, s obzirom da se od mera za{ti-
te primenjuje jedino povremeno i ret-
ko prekrivanje otpada inertnim mate-
rijalom, realno je pretpostaviti da se
negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu
sredinu pove}avaju svakim danom, s
obzirom na permanentno pove}anje
koli~ine otpada i pove}anje povr{ina
pod otpadom.
Nekontrolisana smetli{ta i «divlja»
smetli{ta predstavljaju svakodnevni,
veliki rizik po okolinu i zdravlje sta-
novni{tva.
5.7. ZAKLJU^NA
RAZMATRANJA
U op{tini Ba~ka Topola upravljanje
komunalnim otpadom je nezadovo-
ljavaju}e jer se primenjuju samo neki
elementi iz ukupnog kompleksnog
integralnog upravljanja otpadom, od-
nosno otpad se samo sakuplja, tran-
sportuje i odla`e na neure|ena smetli-
{ta. Prisutno je minimalno i neorgani-
zovano izdvajanje reciklabilnih mate-
rijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj
inicijativi, kroz registrovana preduze-
}a ili individualne sakuplja~e).
Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u
oblasti upravljanja komunalnim otpa-
dom, prvenstveno le`i u nepostojanju
sistemskog pristupa u upravljanju ot-
padom u op{tini kao celini, {to se vidi
iz ~injenice da je staranje o otpadu po-
vereno JP «Komgrad» u gradskoj sre-
dini, a mesnim zajednicama kao neza-
visnim celinama u seoskim podru~ji-
ma. Popravljanje stanja u pravcu pri-
mene savremenih sanitarnih i bez-
bednih na~ina postupanja sa otpadom
je jedino mogu}e izgradnjom sanitar-
nih deponija kao jedinog vida bez-
bednog odlaganja, {to iziskuje velika
finansijska sredstva koja se ne mogu
obezbediti u okviru same mesne za-
jednice.
Aktivnosti koje treba preduzeti u op-
{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i
uspostavljanja sistema integralnog
upravljanja otpadom moraju se razvi-
jati u dva paralelna toka:
A. Uspostavljanje integralnog sistema
upravljanja otpadom unutar op{ti-
ne:
¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja
otpadom u celoj op{tini kojim }e se
sagledati sve potrebe u op{tini, od-
rediti prioriteti i plan aktivnosti na
re{avanju;
¤ Sanirati, zatvarati i rekultivisati
gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli;
¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva na-
selja u op{tini, i «ukinuti» mesna
smetli{ta;
¤ Hitno rekultivisati zatvorenu depo-
niju «Bodrog»;
¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odla-
gali{ta;
¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu
policiju;
¤ Uklju~iti privatan sektor u komunal-
nu delatnost;
B. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed-
ni~kog regiona za upravljanje otpa-
dom sa op{tinom Kanji`a
Usmeriti se na realizaciju sporazuma
zainteresovanih op{tina o zajedni~-
kom re{avanju pitanja upravljanja ko-
munalnim otpadom.
Otpad je permanentan problem i bez
pravilnog, integralnog sagledavanja i
re{avanja ovog problema ne mo`e bi-
ti ni razvoja ni prosperiteta.
LEAP BA^KA TOPOLA 59
 6. ZELENE POVR[INE

6.1. UVOD I Uz sve pomenuto treba imati u vidu i

METODOLOGIJA to da se sve prednosti zelenila ostva-
ruju pravilnim izborom vrsta, njiho-
Zelenilo, kao ~inilac `ivotne sredine, vim rasporedom i zastupljeno{}u, kao
ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno i upornim i dugotrajnim odr`ava-
stanje `ivotne sredine na nekom pod- njem.
ru~ju. Naro~ito treba imati u vidu da
Proces izrade lokalnog ekolo{kog pla-
se zelenilo, kao prostorni element, na-
na izme|u ostalih obuhvata, kao veo-
lazi u grupi prostornih elemenata ko-
ma va`ne i aktivnosti koje se odnose
ji doprinose smanjenju zaga|enja `i-
na odre|ivanje prioritetnih oblasti ra-
votne sredine, odnosno podizanje ze-
da i procenu stanja `ivotne sredine u
lenila direktno doprinosi pobolj{anju
prioritetnim oblastima.
stanja `ivotne sredine na konkretnom
podru~ju. Radna grupa je kao jednu od priori-
tetnih oblasti odredila zelene povr{i-
Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj
ne u op{tini i u okviru ove oblasti, de-
zelenila se ogleda u smanjenju aero-
finisan je niz konkretnih problema ka-
zaga|enja, pobolj{anju mikroklime,
ko je prikazano u Tabeli 6.1.
smanjenju komunalne buke, uspora-

IV NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA, PARKOVA...

1. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine, nepostoja-
nje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja,
kao i nedovoljna po{umljenost op{tine.
2. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli, ostalih ze-
lenih povr{ina u Ba~koj Topoli, kao i ostalih parkova - za{ti}enih prirod-
nih dobara na teritoriji op{tine (Panonija, Krivaja i Zobnatica), neposto-
janje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima.
3. Nere{en imovinsko - pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima
Krivaja, Pobeda, Panonija i Pa~ir.
4. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata.

Tabela 6.1 - Lista prioriteta i konkretnih problema

Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola

vanju brzine i udara vetrova, ubla`a- Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodolo-

vanju ekstremnih temperatura, po-
voljnom dejstvu na sastav zemlji{ta,
smanjenju visokog nivoa podzemnih i
kapilarnih voda, za{titnom dejstvu od
prekomerne insolacije, smanjenju kli-
zanja i spre~avanju erozije zemlji{ta,
insekticidnom i baktericidnom dej-
stvu, oplemenjavanju i dekoraciji te-
rena, umiruju}em dejstvu na psihu
ljudi i u omogu}avanju rekreacije.
giju izrade LEAP-a, istaknute priori-
tetne oblasti, formulisane konkretne
probleme i postoje}u (raspolo`ivu i
dostupnu) dokumentaciju koja tretira
oblast zelenila u op{tini, pri izradi iz-
ve{taja o zelenim povr{inama u op{ti-
ni Ba~ka Topola primenjen je metod
uporedne analize prikupljene doku-
mentacije i literature, razgovora sa
~lanovima radne grupe i obilaska po-
jedinih lokaliteta.

60 LEAP BA^KA TOPOLA

6.2. PRIKAZ STANJA
6.2.1. Vetroza{titni pojasevi,
za{titni imisioni pojasevi
oko naselja i po{umljenost
op{tine
Podru~je atara Ba~ke Topole je uglav-
nom pokrivreno poljoprivrednim po-
vr{inama, pa se i sastav i pokrivnost
biljkama prete`no nalazi na strani
kulturnih biljaka, odnosno vrste koje
se naj~e{}e mogu sresti su poljopri-
vredne biljke. Registrovano je da se
pod {umama i van{umskim zelenilom
nalaze neznatane povr{ine.
6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi
Najve}i deo povr{ina atara op{tine
Ba~ka Topola je potpuno bez {umske
vegetacije i bez za{tite od eolske ero-
zije, odnosno bez vetroza{titnih poja-
seva. U op{tini Ba~ka Topola, u isto~-
nom delu atara, nailazi se i na 20 kilo-
metara puta bez ijednog drveta (Slika
6.1.).
Slika 6.1. Put za Kara|or|evo
Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola
1998. godine po~ete su aktivnosti u
pravcu pripreme dokumentacije za
podizanje vetroza{titnih pojaseva, ali
su se tek posle nekoliko godina stekli
uslovi za izradu projektne dokumen-
tacije. Planskom dokumentacijom ko-
ju je izradio Zavod za urbanizam iz
Ba~ke Topole tokom 2001. godine,
obezbe|en je jedan od prvih uslova za
izradu glavnih projekata podizanja
vetroza{titnih pojaseva.
Naredne godine je u~injen i prvi ko-
rak u realizaciji plana: izvr{eni su svi
terenski radovi i zavr{eni su glavni
projekti za podizanje mre`e vetroza-
{titnih {umskih pojaseva na teritoriji
o{tine Ba~ka Topola. Podelom na Ka-
tastarske op{tine u okviru op{tine
Ba~ka Topola, pojednostavljena je iz-
rada dokumentacije do nivoa glavnog
projekta. Dakle, kao stanje kada su u
pitanju vetroza{titni pojasevi u op{ti-
ni Ba~ka Topola, mo`e se konstatova-
ti, prvo, da na tritoriji op{tine ne po-
stoje vetroza{titni pojasevi i drugo, da
je 2002. godine, u cilju promena ovog
stanja, ura|en glavni projekat za po-
dizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva
na teritoriji op{tine Ba~ka Topola.
6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko
naselja
Za{titni {umski pojasevi, kao katego-
rija zelenih povr{ina, sada uglavnom
ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i
potrebno je da se formiraju na mesti-
ma dodira industrije i stanovanja, sa-
obra}aja i stanovanja kao i intezivne
poljoprivrede i naselja.
6.2.1.3. Po{umljenost op{tine
Pod {umama i van{umskim zelenilom
u op{tini Ba~ka Topola nalazi se ne-
znatan deo povr{ina (0,34% od terito-
rije op{tine), a i ove neznatne povr{i-
ne nisu ravnomerno raspore|ene u
ataru, {to predstavlja nepovoljnost u
pogledu za{tite od eolske erozije i
smanjenja uticaja vetrova na isparava-
nje. Kompleksi ve}ih povr{ina zeleni-
la sa {umskim vrstama su vrlo nerav-
nomerno raspore|eni u ataru. Kod
nekih kompleksa sti~e se utisak da se
radi o velikim kompleksima, zbog
specijalnih uslova vizure, ali i kod
ovih lokaliteta, problem je nedovoljna
po{umljenost.
LEAP BA^KA TOPOLA 61
 6.2.2. Javne zelene povr{ine i da ne postoji, ili nije bila dostupna de-
za{ti}ena prirodna dobra taljna dokumentacija o ostalim zele-
nim povr{inama u Ba~koj Topoli i o
Javne zelene povr{ine na podru~ju
za{ti}enim prirodnim dobrima (par-
naseljenog mesta Ba~ka Topola pove-
kovima) u Panoniji i Krivaji.
rene su na ure|ivanje, odr`avanje i
za{titu Javnom preduze}u za gra|e-
vinsko zemlji{te, puteve i izgradnju
objekata zajedni~ke komunalne po- 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli
tro{nje Ba~ka Topola. Javne zelene po- Projekat revitalizacije parka u Ba~koj
vr{ine u seoskim naseljima op{tine Topoli je ura|en 1991. godine, ali nije
poverene su na ure|ivanje, odr`ava- usvojen niti realizovan. Me|utim,
nje i za{titu mesnim zajednicama. Me- ovaj projekat sadr`i podatke o istori-
sne zajednice u seoskim naseljima jatu parka i o zate~enom stanju u to
mogu ure|ivanje, odr`avanje i za{titu vreme, pa je poslu`io kao dobra osno-
zelenih povr{ina poveriti javnom ko- va za sagledavanje razvoja situacije u
munalnom preduze}u, drugom pred- vezi parka, stanju parka pre 15 godina
uze}u ili preduzetniku i svoje me|u- i tada{njim stavovima o na~inu revi-
sobne odnose regulisati ugovorom. talizacije parka (Slika 6.3.).
Zelene povr{ine posebne
namene, zelenilo u predba-
{tama i zelenilo u zajedni~-
kim dvori{tima odr`avaju,
ure|uju i sprovode mere
za{tite, preduze}a, ustano-
ve, pravna i fizi~ka lica ko-
ji su nosioci prava kori{}e-
nja na zemlji{tu na kome
se nalazi to zelenilo.
S obzirom na dostupnost
dokumentacije i podataka,
dalja pa`nja je prvenstveno
usmerena na Gradski park
u Ba~koj Topoli i na park
prirode Zobnaticu (Slika
6.2.). Naime, iako su neki
problemi stavljeni kao pri-
oritet za tretiranje u okviru LEAP-a Slika 6.3. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj
op{tine Ba~ka Topola, u toku pripre- Topoli
me nisu obezbe|eni podaci i doku- Prema sagledanom stanju 1991. godi-
mentacija, pa je osnovano zaklju~iti ne, park je bio potpuno zapu{ten,
vredna i retka stabla su se uglavnom
osu{ila ili propala od bolesti, putevi
vremenom o{te}eni i zarasli u korov, a
park je u celini primio izgled zapu{te-
nosti (Slika 6.4.).
Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je
2000. godine, kao investitor, poru~ila
izradu novog Projekta hortikulturnog
ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~-
koj Topoli, koji na ne{to druga~iji na-
Slika 6.2. Nekada{nji izgled Gradskog parka u
Ba~koj Topoli
~in tretira pitanje obnove parka, ali u

62 LEAP BA^KA TOPOLA


Slika 6.4. Zapu{teno rastinje u Gradskom
Parku
osnovi polazi od sli~nog stanja u par-
ku koje je konstatovano 1991. godine,
{to govori da se u me|uvremenu u
parku nije dogodilo ni{ta u pravcu
njegove obnove i revitalizacije. Ba{
suprotno, stanje je postalo jos lo{ije
kroz dalje propadanje zelenila, {irenje
korovske vegetacije, divlju gradnju i
sl.
U skladu sa tim da je Gradski park u
Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno
dobro 1974. god. na osnovu zakona o
za{titi `ivotne sredine i da po istom
zakonu sve intervencije u parku mo-
gu da se izvode samo po uslovima
nadle`ne slu`be za{tite, uslove za iz-
radu projekta rekonstrukcije parka
obradio je Zavod za za{titu prirode
Srbije na osnovu kojih je i ura|en je
projekat rekonstrukcije.
Projekat je ra|en na osnovu snimka
postoje}eg stanja zelenila, urbanisti~-
ko-tehni~kih uslova iz Generalnog ur-
banisti~kog plana Ba~ke Topole, za-
tim ve} pomenutih uslova za{tite i po-
stoje}e namene, odnosno svih posto-
je}ih sadr`aja i namena u parku.
Na osnovu manuala valorizacije koji
je obuhvatio zdravstveno stanje i
estetski izgled svakog stabla u parku,
ura|en je predlog se~e svih suvih, za-
kr`ljalih i deformisanih stabala. Tako
o~i{}en park predstavljao je osnovu
za dendrolo{ki plan rekonstrukcije
parka.
Nova sadnja je predstavljala sasvim
mali obim, jer je park ina~e bogat vi-
sokom vegetacijom, pa su prored i
osvetljavanje neophodni. Pored sad-
nje visokog drve}a predvi|ena je sad-
nja {iblja, trajnica i ru`a kao novih ele-
menata parka koji su se tu nekada
nalazili, ali ih vi{e nema.
Realizacija ovog projekta trebalo je da
po~ne nakon obavljenih pripremnih
radova koji podrazumevaju ru{enje
svih bespravno podignutih objekata,
naro~ito oko teniskih terena, kao i u
drugim delovima parka.
Po dono{enju novog Zakona o plani-
ranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik
Republike Srbije” broj 47/2003), Skup-
{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. go-
dine donela Odluku o odre|ivanju
delova urbanisti~kih planova na teri-
toriji op{tine Ba~ka Topola koji se od-
nose na zajedni~ke namene, a koji ni-
su u suprotnosti sa odredbama zako-
na o planiranju i izgradnji. Tom Odlu-
kom odre|eno je da nije u suprotnosti
sa Zakonom o planiranju i izgradnji
Urbanisti~ki projekat gradskog parka
u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u
“Sl.listu op{tine B. Topola” broj
5/2000.
Tako|e istom Odlukom, odre|eno je
da nisu u suprotnosti sa Zakonom o
planiranju i izgradnji Izmene urbani-
sti~kog projekta dela gradskog parka
u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene
u „Slu`benom listu op{tine B. Topo-
la“ br. 1/2003. Na taj na~in su stvoreni
planski uslovi za dalju realizaciju pro-
jekta rekonstrukcije Gradskog parka
iz 2000. godine.
Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000.
i 2003. godine, mo`e se zaklju~iti da
du`i niz godina do danas nije u~inje-
no gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja
stanja u parku.
Kao prvi korak, 2005. godine, podnet
je zahtev Zavodu za za{titu prirode
Srbije, RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja
sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topo-
li. Zavod je u skladu sa Zakonom o
za{titi `ivotne sredine ("Sl. glasnik
RS", broj 135/04) utvrdio uslove za sa-
nitarnu se~u stabala u gradskom par-
LEAP BA^KA TOPOLA 63
 ku tako {to je odobrio "Javnom pred-
uze}u za gra|evinsko zemlji{te pute-
ve i izgradnju objekata zajedni~ke ko-
munalne potro{nje i urbanisti~ko pla-
niranje i ure|enje - Ba~ka Topola", kao
upravlja~u za{ti}enog prirodnog do-
bra „Park u Ba~koj Topoli“, da u ju-
`nom delu parka ukloni ukupno 10
suvih stabla.
Tako|e je nalo`eno:
Slika 6.5. Jezero Zobnatica
¤ da se podrast pajavca (Acer negun-
do) u potpunosti ukloni sa cele po- Park prirode Zobnatica obuhvata
vr{ine parka; ostatke iskonske stepske vegetacije i
¤ da se od ukupne povr{ine pod zo- kompleks vla`nih stani{ta, sme{tenih
vom ukloni 50%, tako da preostali u dolini vodotoka Krivaje. Prostor
deo ~ine guste grupacije (od oko jed- prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku
nog ara) razbacane po parku tamo akumulaciju i turisti~ko-rekreativni
gde najmanje smetaju stablima; kompleks Zobnatica. Najva`nije pri-
¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta rodne karakteristike prirodnih stani-
obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini {ta su odre|ene geografskim polo`a-
parka autohtone vrste; jem, pedolo{kim i hidrogeolo{kim
osobinama podru~ja. Ostaci prirodne
¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta
vegetacije pripadaju najugro`enijim
obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini
tipovima vegetacije panonskog regio-
parka pre`ivele jedinke ukrasnih vr-
na (Slika 6.6.). Dolina vodotoka Kriva-
sta i
je je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki ko-
¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni ridor izme|u unutra{njosti lesnog
Projekat rekonstrukcije parka, kako platoa i doline Tise.
bi se obezbedile odgovaraju}e vrste
zelenila za zamenu.

6.2.2.2. Park prirode Zobnatica

Zobnatica se po svim karakteristika-
ma mo`e nazvati jedinstvenim kom-
binovanim izleti{tem. Poznata je po
ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih ko-
nja koja je stara preko 200 godina. U
Zobnatici se nalazi muzej konjarstva
koji je kao takav jedinstven u Evropi.
Tako|e, u komplesku se nalazi i do-
bro opremljen hotel. Zobnatica pose-
duje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome
se mogu loviti: srnda}, fazan, zec, di-
vlja patka, prepelice, dok je sportskim
ribolovcima na raspolaganju jezero
povr{ine 250 ha, jedno od najbogatijih
ribom u Vojvodini. Peca se: {aran, {tu-
ka, amur, som, smu|, babu{ka (Slika
6.5.).
Slika 6.6. Zobnati~ka {uma danas
Na lesnim obroncima doline sa~uvani
su ostaci stepske zajednice. Na ovim
stani{tima su prisutne floristi~ke ret-
kosti koje pripadaju najugrio`enijim
vrstama Srbije. Fragmenti samoniklih
{umaraka i {umski zasadi slu`e kao
refugium vrstama poplavnih {uma
poljskog jasena na tresetnoj podlozi,
koje su ve}inom uni{tene u na{oj ze-
mlji. Zamo~vareni deo doline severno
od puta prema Kara|or|evu predsta-

64 LEAP BA^KA TOPOLA

vlja mesto okupljanja i boravka broj-
nih pti~jih vrsta u toku prole}ne i let-
nje seobe. Ve}i broj vrsta predstavni-
ka ornito i herpetofaune ovog vla-
`nog kompleksa je od me|unarodnog
zna~aja.
Na ve}em delu podru~ja postoji po-
treba za otklanjanjem negativnih an-
tropogenih faktora. Iz toga razloga je
neophodno sprovoditi mere aktivne
za{tite, me|u kojima su od prioritet-
nog zna~aja tradicionalni vidovi kori-
{}enja prirodnih resursa. Revitalizaci-
ja degradiranih stani{ta (izmuljivanje
jezera, pobolj{anje vodnog re`ima
svih vla`nih stani{ta, stvaranje za{tit-
ne zone) nije samo cilj razvoja i una-
pre|enja prirodnog dobra, nego i
preduslov za opstanak prirodnih
vrednosti podru~ja.
Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika
(imaoca) i korisnika za{ti}enog pri-
rodnog dobra regulisani su Zakonom
o za{titi `ivotne sredine, kao i aktima
donetim na osnovu ovog Zakona. Sta-
raocu su preneta odre|ena javno
pravna ovla{}enja, te on ima pravo
aktivne legitimacije u pogledu ostva-
rivanja re`ima za{tite i pokretanja kri-
vi~nih i prekr{ajnih postupaka. Stara-
oc za povereno dobro donosi progra-
me i druga akta sa uslovima i merama
za{tite i razvoja ovog dobra, u skladu
sa Zakonom. Me|utim, i pored insti-
tuconalno dobro organizovane za{tite
prirodnog dobra Zobnatica, stanje na
terenu nije u potpunosti zadovoljava-
ju}e.
Postoje brojna o{te}ena stabla, polo-
mljene grane, podrast, razmno`ene su
korovske biljke, uklju~uju}i i ambro-
ziju, pa je neophodno preduzeti mere
na saniranju stanja i podizanja nivoa
ure|enosti ovog prostora.
6.2.3. Imovinsko-pravni status
javnih zelenih povr{ina
U naseljima Krivaja, Pobeda, Panonija
i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni
status javnih zelenih povr{ina, mada
Zakon o planiranju i izgradnji daje
dobre osnove da se ovo pitanje razre-
{i. Pored toga, za seoska naselja ne
postoje sistemska re{enja za odr`ava-
nje javnih zelenih povr{ina tako da se
ova ~injenica odra`ava i na stanje ze-
lenila u ovim naseljima. Razre{enje
oba ova problema kroz re{avanje imo-
vinskih, prostornih i organizacionih
aspekata upravljanja zelenim povr{i-
nama, treba da doprinese pobolj{anju
stanja zelenila u ovim naseljima.
6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije
Op{tina Ba~ka Topola kao, kao i osta-
le op{tine u Vojvodini, ima probleme
sa ambrozijom, zbog ~ega je i predu-
zet niz aktivnosti na njenom suzbija-
nju i iskorenjivanju (Slika 6.7.).
Slika 6.7. Ambrozija
Pre desetak godina ovaj korov je bio
prisutan na zaparlo`enim neobra|e-
nim povr{inama i nije ga bilo u velikoj
brojnosti. Pre nekoliko godina pro{i-
rio se na ivi~ne delove obradivih po-
vr{ina i na ivicama uz puteve, odakle
je polako, ali sigurno u{ao u unutra-
{njost parcela. Danas je problem i na
povr{inama sa dobrom i intenzivnom
agrotehnikom, naro~ito u niskim i ret-
kim usevima (soja, {e}erna repa). Su-
zbijanje je ote`ano, jer je ambrozija
dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje
pored dobre agrotehnike, plodoreda,
potrebni su i noviji herbicidi, koji
imaju visoku cenu.
Mo`e se zaklju~iti, da je ambrozija
prisutna na svim neobra|enim i zako-
rovljenim povr{inama u op{tini, na
LEAP BA^KA TOPOLA 65
 svim ivi~nim delovima poljoprivred-
nih parcela, a u 50% parcela je prisut-
na i na samim parcelama. Na 2000 ha.
poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tve-
nom sektoru kori{}eni su dodatni her-
bicidi u cilju suzbijanja ambrozije. U
mesnim zajednicama Mali Beograd,
Moravica, Pobeda, Krivaja i Gornja
Rogatica problem ambrozije je mnogo
izra`eniji nego u ostalim mesnim za-
jednicama (Slika 6.8.).
Na teritoriji grada mo`e se konstato-
vati da je ambrozija rasprostranjena
sporadi~no, a da je nema na mestima
gde je trava ispred ku}a redovno ko-
{ena. Me|utim, postoje takva mesta u
gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili
vlasnik nije u mogu}nosti da kosi tra-
vu zbog bolesti ili starosti., niti komu-
nalni organi to rade. Da li zbog nave-
denih ili drugih razloga, a zbog fron-
talnog na~ina {irenja ambrozije, ona
se na takvim mestima brzo odoma}ila
(Slika 6.9.).

Slika 6.8. [irenje ambrozije oko zobnati~kog

jezera
6.3. ANALIZA TENDENCIJA
I TRENDOVA U SKOROJ
BUDU]NOSTI
Slika 6.9. [irenje ambrozije u Ba~koj Topoli

Analiza tendencija i
trendova u skoroj bu-
du}nosti je izvr{ena na
bazi postojanja doku-
mentacije kada je mogu-
}e proceniti da su stvo-
rene predpostavke za
preduzimanje odre|e-
nih konkretnih i prakti~-
nih aktivnosti, odnosno,
u slu~ajevima neistra`e-
nih stanja ili nepostoja-
nja dokumentacije, pro-
cene tendencija idu u
pravcu pristupanja po-
trebnim istra`ivanjima i
pripreme dokumentaci-
je za konkretno delova-
nje.

66 LEAP BA^KA TOPOLA

6.3.1. Vetroza{titni pojasevi,
za{titni imisioni pojasevi
oko naselja i po{umljenost
op{tine
6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi
Kada su u pitanju vetroza{titni poja-
sevi, s obzirom da postoji glavni pro-
jekat za podizanje mre`e vetroza{tit-
nih {umskih pojaseva na teritoriji op-
{tine Ba~ka Topola, mo`e se u skoroj
budu}nosti o~ekivati preduzimanje
aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i
podizanje prvih delova ovih pojase-
va.Problem dinamike podizanja ve-
troza{titnih pojaseva se re{ava dugo-
ro~nim planiranjem i uz primenu
principa sadnje na udarnim mestima
kako bi se dobio {to efektniji utisak.
Neki od pravaca, kada se sa pojasevi-
ma tek po~inje, mogli bi da se odrede
na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica
(Slika 6.10.).
6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko
naselja
Kako u op{tini gotovo da ne postoje
za{titni {umski imisioni pojasevi oko
naselja, a ne postoji ni dokumentacija
za njihovo podizanje, izuzev u urba-
nisti~kim planovima za jedan broj na-
selja (Panonija, Krivaja), mo`e se o~e-
Slika 6.10. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja
kivati da se za ova naselja pristupi iz-
radi projektne dokumentacije za po-
dizanje ove vrste zelenila, a kod dru-
gih naselja, da }e, prilikom izrade no-
vih ili revizije starih urbanisti~kih
planova, biti planirane i povr{ine za
za{titne {umske pojaseve oko naselja.
6.3.1.3. Po{umljenost op{tine
Kao i u prethodnom slu~aju, nizak
stepen po{umljenosti op{tine, zahte-
va, a to se mo`e o~ekivati u skoroj bu-
du}nosti, da }e biti pristupljeno pri-
premi dokumenta «Posebna osnova
gazdovanja {umama na podru~ju op-
{tine Ba~ka Topola». Posebnom osno-
vom gazdovanja {umama trebalo bi
da budu obuhva}ene povr{ine koje se
vode kao {ume, koje su sada pod {u-
mom, kao i povr{ine koje se nalaze u
sklopu {uma i {umskog zemlji{ta, a
koje se ne koriste za poljoprivrednu
proizvodnju.
6.3.2. Javne zelene povr{ine i
za{ti}ena prirodna dobra
6.3.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli
Kao {to je ve} ranije napomenuto, po-
stoji projekat hortikulturnog ozelenja-
vanja Gradskog parka u Ba~koj Topo-
LEAP BA^KA TOPOLA 67
 li ura|en 2000. godine. Dakle postoje
realne pretpostavke da se u skoroj bu-
du}nosti mo`e pristupiti realizaciji
ovog projekta bar u delu koji se odno-
si na uklanjanje suvih stabala iz par-
ka, kao i uklanjanje podrasta pajavca
sa cele povr{ine parka, uklanjanje
50% povr{ine obrasle zovom tako da
preostali deo ~ine guste grupacije (od
oko jednog ara) razbacane po parku,
uklanjanje `bunastih vrsta, s tim da se
sa~uvaju na celoj povr{ini parka au-
tohtone vrste i pre`ivele jedinke ukra-
snih vrsta. Tako|e se o~ekuje da se
Projekat rekonstrukcije parka dopuni
kako bi se obezbedile odgovaraju}e
vrste zelenila za zamenu postoje}eg
zelenila.
6.3.2.2. Park prirode Zobnatica
S obzirom na predstoje}u turisti~ku
sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u
turisti~koj ponudi, u najskorije vreme
se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}e-
nje i sanacija {umskih podru~ja od
podrasta, suvih stabala i grana i koro-
va, posebno od ambrozije koja se u
prili~noj meri razmno`ila na obalama
Zobnati~kog jezera.
6.3.2.3. Ostale javne zelene povr{ine
u naseljima
Za ostale javne zelene povr{ine u na-
seljima op{tine Ba~ka Topola, za koje
je konstatovano da postoje, ali da su
neure|ene, da ne postoji dokumenta-
cija po kojoj bi se ove povr{ine ure|i-
vale i odr`avale, da nisu ra{}i{}eni
imovinsko-pravni odnosi na ovim lo-
kacijama i da ne postoji sistemsko re-
{enje njihovog ure|ivanja i odr`ava-
nja, mo`e se o~ekivati da se u nared-
nom periodu pokrenu procesi za raz-
re{enje ovih pitanja kako bi i ove po-
vr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u
sistemu i mre`i zelenih povr{ine op-
{tine Ba~ka Topola.
68 LEAP BA^KA TOPOLA
6.3.3. Iskorenjivanje ambrozije
U narednom periodu mo`e se o~eki-
vati dalje pro{irivanje ambrozije na
novim lokacijama, ili na lokacijama
koje do sada nisu evidentirane. Isto
tako, ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji
rad koordinacionog tela za suzbijanje
ambrozije uz poseban naglasak da
monitoringom treba da bude pokrive-
na cela op{tina, a ne samo atraktivne
lokacije. Tako|e u najskorije vreme
treba o~ekivati inrenzivnu saradnju
sa susednim op{tinama na suzbijanju
i iskorenjivanju ambrozije.
6.4. PROCENA UTICAJA NA
@IVOTNU SREDINU I
ZDRAVLJE LJUDI
6.4.1. Vetroza{titni pojasevi, za{tit-
ni imisioni pojasevi oko na-
selja i po{umljenost op{tine
[umski vetroza{tini pojasevi direktno
uti~u na stabilizaciju vetra, a samim
tim i na ~itav niz efekata. Ukoliko se
planski postavljena mre`a pojaseva
odr`ava pravilno, u celom kraju }e se
osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom ni-
zu elemenata mikroklime, kao {to su
smanjenje brzine vetra, smanjenje
transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove-
}anje intenziteta vlage tla od padavi-
na, rose i zadr`avanja vlage u zemlji-
{tu.
U zonama sanitarne za{tite gde je po-
ve}ana emisija zaga|uju}ih materija,
koriste se za{titni pojasevi zelenila
zbog osobina biljaka da mogu smanji-
ti koli~inu zaga|uju}ih materija talo-
`enjem i absorpcijom, prikupljaju}i
korpuskularne materije, a naro~ito
fiksiraju}i kancerogene smolaste ma-
terije nastale prilikom sagorevanja
uglja i te~nih goriva. Emisija olova
du` visokofrekventnih saobra}ajnica,
posebno onih koje prolaze kroz rural-
na podru~ja, zahteva podizanje za{tit-
nih zelenih pojaseva.
[umska vegetacija je najefikasniji bilj-
ni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eol-
sku eroziju i {titi stani{ta i susedne
povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja
zemlji{ta. U~estali nepovoljni klimat-
ski uticaji doveli su do znatnog nedo-
statka voda, kako u gornjim, tako i u
ni`im slojevima zemlji{ta. U cilju po-
bolj{anja stanja neophodno je plansko
podizanje {umskih kultura.
6.4.2. Javne zelene povr{ine i
za{tita `ivotne sredine
Prostorno ure|enje na nivou op{tine i
naselja treba da obuhvati pa`ljivo pla-
niranje zelenih povr{ina. Ozelenjava-
nje, individualno zelenilo, blokovsko
zelenilo, rekreativno zelenilo, gradski
parkovi i ostale forme zelenila u nase-
ljima imaju vi{estruku ulogu, a u sve-
mu tome i estetska komponenta je ve-
oma zna~ajna za urbanu sredinu.
Zasadi i barijere usporavaju vetrove i
smanjuju preno{enje svetlosti, trav-
njaci sa rastresitom zemljom smanjuju
preno{enje vibracija na uli~nim pod-
logama mnogo vi{e od betona ili ka-
mena. Uticaj zelenila na osun~anost
tako|e je povoljna. Stabla sa razli~i-
tom gustinom krune zadr`avaju sun-
~anu radijaciju i smanjuju}i je, stvara-
ju razli~it stepen zasen~enosti. Jedan
od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je
smanjenje vazdu{nih toplotnih eks-
trema. Blokovsko zelenilo, ma koliko
malo, omogu}ava svakodnevni kon-
takt sa vegetacijom. tradicionalno se
lociraju u zelenilu. Zeleni za{titni po-
jas oko kulturno-prosvetnih i zdrav-
stvenih ustanova ima dvojaku funkci-
ju. Sa jedne strane da obezbedi ti{inu
neophodnu za rad, a sa druge strane
da pozitivno deluje na korisnike ovih
ustanova i zaposlene u njima. U siste-
mu zelenila naselja, posebno mesto
zauzima uli~no zelenilo (drvoredi,
skverovi) koje ispunjava sve zahteve i
ima sve karakteristike koje su pret-
hodno nabrojane u pogledu uloge ze-
lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja
u naselju.
Na osnovu svega re~enog mo`e se za-
klju~iti da zelenilo svojim pozitivnim
uticajima predstavlja dragocen ekolo-
{ki faktor, posebno urbanizovanih
sredina.
6.4.3. Uticaj ambrozije na zdravlje
ljudi
Dolazak prole}a za mnoge zna~i po-
~etak tegoba s polenskim alergijama.
Veliki broj biljnih vrsta u to vreme
stvara ogromne koli~ine polena, koji
uz pomo} vetra mo`e da se prenese i
do 100 kilometara. Uzro~nici alergija
su biljke ~ija polenova zrna u svom
sastavu poseduju jedinjenja koja su
izaziva~i alergijskih reakcija.
Kada organizam preosetljive osobe
do|e u kontakt sa alergenom u roku
od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se
simptomi alergije. Simptomi alergije
mogu biti ispoljeni u blagom obliku
kada ne remete radnu sposobnost, ali
i u te`im oblicima, pa i dramati~nim
kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu-
{enja).
Najopasnija alergena biljka kod nas je
ambrozija. Ranije se javljala pored pu-
teva, rubova parcela, na zaparlo`enim
zemlji{tima, a u poslednje vreme sve
vi{e se javlja na povr{inama sa inten-
zivnom agrotehnikom. Danas, prak-
ti~no nema njive bez ambrozije.
Naj~e{}a, najmasovnija i najopasnija
vrsta roda ambrozija u Vojvodini je
Ambrosia artemisifolia opasna i kao
alergijska i kao korovska biljka. Cveta
od jula do oktobra, a klijanje po~inje
kada se zemlji{te ugreje i traje sve do
`etve. Na neuzoranim zemlji{tima
ambrozija klija i krajem septembra.
Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim sa-
tima, a vla`nost vazduha spre~ava
otvaranje polenovih kesica.
LEAP BA^KA TOPOLA 69
 6.5. ZAKLJU^CI
6.5.1. O vetroza{titnim
pojasevima, za{titnim
imisionim pojasevima oko
naselja i po{umljenosti
op{tine
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:
¤ Razre{enje imovinsko-pravnog sta-
tusa zemlji{ta za podizanje arbore-
tuma na ~etiri planirane lokacije.
B. Administrativne i inspekcijske ak-
tivnosti:
¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta pla-
niranog za podizanje arboretuma.
C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:
¤ Nabavka sadnica, priprema terena i
sa|enje sadnica na pozicijama pred-
vi|enim za podizanje arboretuma;
¤ Priprema plana podizanja vetroza-
{titnih pojaseva za narednu godinu.
6.5.2. O javnim zelenim
povr{inama i za{ti}enim
prirodnim dobrima
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:
¤ Razre{enje imovinsko-pravnog sta-
tusa za{ti}enih prirodnih dobara i
ostalih javnih zelenih povr{ina kroz
urbanisti~ku i plansku dokumenta-
ciju, primenjuju}i Zakon o planira-
nju i izgradnji (Sl. Glasnik RS
br.47/03), odnosno izvr{iti precizno
definisanje zemlji{ta javne namene u
koje spadaju i javne zelene povr{ine;
¤ Osnivanje posebne radne jedinice
kao samostalne, ili kao odeljenje, ili
sektor u okviru sada{nje organizaci-
je u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze jav-
ne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli,
koja bi se bavila isklju~ivo upravlja-
njem javnim zelenim povr{inama u
celoj op{tini.
B. Administrativne i inspekcijske ak-
tivnosti:
¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nad-
zor i kontrolu kori{}enja javnih zele-
nih povr{ina;
70 LEAP BA^KA TOPOLA
¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji-
{no-knji`nih korisnika pojedinih
javnih zelenih povr{ina sa jasno pre-
ciziranim pravima i obavezama.
C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:
¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka pri-
rode Zobnatica od podrasta, suvih
stabala, polomljenih grana i korov-
skih biljaka;
¤ Ustanovljavanje katastra javnih zele-
nih povr{ina na teritoriji cele op{tine
Ba~ka Topola, odnosno zasnivanje
baze podataka o svim javnim zele-
nim povr{inama, uklju~uju}i za{ti-
}ena prirodna dobra;
¤ Detaljno snimanje (manual valoriza-
cije) podru~ja, grupacija i pojedinih
primeraka vrednog zelenila u okvi-
ru javnih zelenih povr{ina.
6.5.3. O iskorenjivanju ambrozije
A. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti:
¤ Organizovanje predstavnika mesnih
zajednica, obrazovnih ustanova,
preduze}a i preduzetnika, poljopri-
vrednika, dru{tvenih organizacija,
nevladinog sektora i drugih dru-
{tvenih faktora u op{tini sa ciljem
a`urnog prikupljanja podataka o ra-
{irenosti ambrozije na teritoriji op-
{tine;
¤ Saradnja, me|usobno usagla{enje
planova delovanja i razmena infor-
macija sa susednim op{tinama.
B. Administrativne i inspekcijske ak-
tivnosti:
¤ Organizovanje operativnih grupa za
brzo i pravovremno delovanje na
ugro`enim podru~jima;
¤ Edukativne aktivnosti na upoznava-
nju stanovni{tava sa podacima o
ambroziji i merama za njeno suzbija-
nje i iskorenjivanje;
¤ Kontrola izvr{enja zadataka opera-
tivne grupe za brzo delovanje i kon-
trola ponovne pojave ambrozije na
ugro`enim podru~jima.
C. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti:
¤ Nabavka opreme (kosilica i motor-
nih ~ista~a) za operativnu grupu za
brzo delovanje;
¤ Priprema i permanentno a`uriranje
katastra rasprostranjenosti ambrozi-
je u op{tini.

LEAP BA^KA TOPOLA 71

 7. AKCIONI PLAN
7.1. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE
ZA PI]E
Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z)
nost br.
Aktiv-

Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha

1 SO Ba~ka To- Izrada odluka o zonama
pola, Direkcija sanitarne za{tite izvori-
za izgradnju {ta za 4 nova bunarska
vodozahvata
2 SO Ba~ka To- Dono{enje odluke o zo-
pola, Direkcija nama sanitarne za{tite
za izgradnju izvori{ta za 4 nova bu-
narska vodozahvata
3 LEAP, SO Ba~- Sprovo|enje kampanje u
ka Topola, JKP, lokalnim medijima o
NVO neophodnosti racionalne
potro{nje vode
Izra|ena odluka o zonama
sanitarne za{tite izvori{ta
za 4 nova bunarska vodo-
zahvata.
Usvojena odluka o zonama
sanitarne za{tite izvori{ta
za 4 nova bunarska vodo-
zahvata.
Smanjenje neracionalne po-
tro{nje stanovni{tva i pri-
vrede.

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

Kriterijum /
nost br.
Aktiv-

Pokazatelj
Lokacija Opis uspeha
1 SO Ba~ka To- Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena
pola, JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo- dozvola
»Komgrad« zahvata, izgradnju objekata vodovodnog si-
stema i delove distributivne mre`e
2 SO Ba~ka To- Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola Dobijena
pola, JKP za nove bunare vodozahvata, izgradnju dozvola
»Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove di-
stributivne mre`e

3 SO Ba~ka To- Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (ot- Dobijena

pola, JKP kup, eksproprijacija i dr.) dozvola
»Komgrad«
4 MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju, Dobijena
gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola dozvola
za nove bunare vodozahvata, objekte vodo-
vodnog sistema i distributivnu mre`u

5 MZ Stara Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju, Dobijena

Moravica gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola dozvola
vodozahvata, objekte vodovodnog sistema i
distributivnu mre`u

6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena

upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola
vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi)

72 LEAP BA^KA TOPOLA

 Kriterijum /
nost br.
Aktiv-

Pokazatelj
Lokacija Opis uspeha
7 MZ Novo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena
Orahovo upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola
vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi)
Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i
Dobijena
8 MZ Gunaro{ upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem
dozvola
vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi)

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)

Aktivnost

Kriterijum / Pokazatelj
br.

Lokacija Opis uspeha

1 Ba~ka Topo- Pove}anje kapaciteta izvori- Izgra|eni novi bunari i re-
la, JKP {ta generacija postoje}ih atro-
»Komgrad« firanih bunara
2 Ba~ka Topo- Izgradnja klju~nih objekata Izgradnja celovitog sistema
la, JKP koji nedostaju u sistemu vo- vodosnabdevanja Ba~ke
»Komgrad« dosnabdevanja grada Topole
3 Ba~ka Topo- Rekonstrukcija i dogradnja Izgra|ena distributivna
la, JKP distributivne mre`e sistema mre`a prema dugoro~nom
»Komgrad« vodosnabdevanja planu razvoja

4 Ba~ka Topo- Aktivnosti na smanjenju gu- Smanjeni gubici u distribu-

la, JKP bitaka u distributivnoj mre- tivnoj mre`i sistema vodo-
»Komgrad« `i sistema vodosnabdevanja snabdevanja Ba~ke Topole
na 25%

5 Ba~ka Topo- Racionalizacija potro{nje vo- Smanjena potro{nje vode u

la, JKP de u doma}instvima i pri- mre`i sistema vodosnabde-
»Komgrad« vredi vanja Ba~ke Topole za 3%
6 Ba~ka Topo- Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija
la, JKP i razvoj i unapre|enje si-
»Komgrad« stema vodosnabdevanja

Formiranje mesnog vodovo- Formiran mesni vodovod

da povezivanjem mikrovod- koji redovno isporu~uje hi-
7 MZ Baj{a
nih zajednica u centralni si- gijenski ispravnu vodu za
stem vodosnabdevanja pi}e

Formiranje mesnog vodovo- Formiran mesni vodovod

MZ Stara da izgradnjom potpuno no- koji redovno isporu~uje hi-
8
Moravica vog sistema vodosnabdeva- gijenski ispravnu vodu za
nja pi}e

Izgradnja 3 javne ~esme sa

Izgra|ene ~esme koje obez-
pre~i{}avanjem vode iz vo-
9 MZ Pa~ir be|uju kvalitetniju isporu-
dovodne mre`e (EKO ~e-
ku vode
sme)

LEAP BA^KA TOPOLA 73

 nost br.
Aktiv-
Kriterijum / Pokazatelj
Lokacija Opis uspeha
Izgradnja 2 javne ~esme sa
Izgra|ene ~esme koje obez-
MZ Novo pre~i{}avanjem vode iz vo-
10 be|uju kvalitetniju isporu-
Orahovo dovodne mre`e (EKO ~e-
ku vode
sme)
Izgradnja 1 javne ~esme sa
Izgra|ena ~esma koja
pre~i{}avanjem vode iz vo-
11 MZ Gunaro{ obezbe|uje kvalitetniju is-
dovodne mre`e (EKO ~e-
poruku vode
sme)

7.2. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE

Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z)
nost br.
Aktiv-

Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha

1 Radne zone Dono{enje Op{tinskog
„Sever“ i plana re{avanja proble-
„Jug“ Ba~ka matike industrijskih ot-
Topola – indu- padnih voda radnih zo-
strijski pogoni na »Sever » i » Jug« Ba~-
ke Topole
Definisanje integralnog
pristupa re{avanja proble-
ma otpadnih voda indu-
strijskih pogona Ba~ke To-
pole

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

nost br.
Aktiv-

Kriterijum/Pokazatelj uspe-
Lokacija Opis ha
1 Radne zone „Se- Kontrola kvaliteta Uspostavljen operativni
ver“ i „Jug“ Ba~ka efluenta sistema monitoringavo-
Topola – industrij- da – vazduh - zemlji{te
ski pogoni
2 Op{tina Ba~ka To- Kontrola ispu{tanja Uspostavljen operativni
pola, JP „Kom- komunalnih otpadnih sistema monitoringa vo-
grad“ Ba~ka Topola voda u kanalizacioni da – vazduh - zemlji{te
sistem Ba~ka Topola

74 LEAP BA^KA TOPOLA

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)
Aktivnost

Kriterijum / Pokazatelj
br.

Lokacija Opis uspeha

1 JP „Kom- Izrada tehni~ke dokumenta- Pro{irenje pokriveno-
grad“Ba~ka To- cije i izgradnja kanalizacio- sti sistema kolektova-
pola, Direkcija nog sistema otpadnih voda nja otpadnih voda
za izgradnju Ba~ke Topole
2 JP „Kom- Izrada tehni~ke dokumenta- Pro{irenje pokriveno-
grad“Ba~ka To- cije i izgradnja kanalizacio- sti sistema kolektova-
pola, Direkcija nog sistema atmosferske vo- nja atmosfeskih voda
za izgradnju de Ba~ke Topole
3 JP „Kom- Izrada tehni~ke dokumenta- Zaustavljanje degrada-
grad“Ba~ka To- cije i izgradnja PPOV-a Ba~ka cije kvaliteta vode reke
pola, Direkcija Topola I faza Krivaje
za izgradnju
4 Industrijaki po- Primarno pre~i{}avanje indu- Zaustavljanje degrada-
goni radnih zo- strijskih otpadnih voda do cije kvaliteta vode reke
na Ba~ke Topole kvaliteta propisanog Odlu- Krivaje
kom o Javnoj kanalizaciji - Sl.
list op{. Ba~ka Topola br. 3/95
5 MZ Panonija, Izgradnja sistema „priklad- Zaustavljanje degrada-
SO Ba~ka Topo- nog pre~i{}avanja„ sakuplje- cije kvaliteta vode reke
la, Direkcija za nih otpadnih voda naseljenog Krivaje
izgradnju mesta Panonija
6 MZ Baj{a, SO Izrada projekata i po~etak iz- Spre~avanje zaga|enja
Ba~ka Topola, gradnje I faze kanalizacionog podzemnih voda, re-
Direkcija za iz- sistema komunalnih otpad- sursa vode za pi}e
gradnju nih voda
MZ Gunaro{, Izrada projekata i po~etak iz-
Spre~avanje zaga|enja
SO Ba~ka Topo- gradnje I faze kanalizacionog
7 podzemnih voda, re-
la, Direkcija za sistema komunalnih otpad-
sursa vode za pi}e
izgradnju nih voda
MZ Novo Ora- Izrada projekata i po~etak iz-
Spre~avanje zaga|enja
hovo, SO Ba~ka gradnje I faze kanalizacionog
8 podzemnih voda, re-
Topola, Direkci- sistema komunalnih otpad-
sursa vode za pi}e
ja za izgradnju nih voda
MZ Pa~ir, SO Izrada projekata i po~etak iz-
Spre~avanje zaga|enja
Ba~ka Topola, gradnje I faze kanalizacionog
9 podzemnih voda, re-
Direkcija za iz- sistema komunalnih otpad-
sursa vode za pi}e
gradnju nih voda

LEAP BA^KA TOPOLA 75

 7.3. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD
Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z)

nost br.
Aktiv-
Lokacija Opis
1 Op{tina Dono{enje odluke o izra-
Ba~ka Topola di i usvajanju Plana upra-
vljanja otpadom
2 Op{tina Dono{enje odluke o ovla-
Ba~ka Topola {}ivanju lica za akcije oko
uspostavljanja regiona za
upravljanje otpadom
Kriterijum/Pokazatelj uspeha
Doneta odluka Uvo|enje
strate{kog planiranja u
oblast upravljanja otpadom
Doneta odluka Uvo|enje re-
gionalnog integralnog siste-
ma upravljanja otpadom

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

Aktivnost

Kriterijum / Pokazatelj
br.

Lokacija Opis uspeha

1 So Ba~ka Program upravljanja ko- Usvojen program i uspo-
Topola munalnim otpadom u op- stavljanje integralnog siste-
{tini Ba~ka Topola ma upravljanja otpadom u
op{tini
2 So Ba~ka Program zatvaranja lokal- Usvojen program i zatvara-
Topola, me- nih smetli{ta nje lokalnih smetli{ta, sma-
sne zajednice, njenje broja divljih smetli-
gra|ani {ta
3 SO Ba~ka Saglasnost na projekat sa- Dobijena saglasnost na
Topola nacije, rekultivaciju i za- projekat od strane Ministar-
tvaranje smetli{ta u Ba~koj stva
Topoli
4 SO Ba~ka Saglasnost za sanaciju lo- Dobijene saglasnosti na
Topola kalnih smetli{ta projekte od strane Ministar-
stva
5 SO Ba~ka Saglasnost na projekat re- Dobijena saglasnost na
Topola kultivacije smetli{ta «Bo- projekat od strane Ministar-
drog» stva
6 Op{tina Ba~- Program edukacije i obuke ^ist grad / pozitivne pro-
ka Topola, javnosti u upravljanju ot- mene u upravljanju otpa-
mesne zajed- padom dom
nice, NVO
SO Ba~ka To-
pola, komu-
nalna inspek- Inspekcija smetli{ta i odla- ^ist grad / kontrola odlaga-
7
cija , mesne ganja opasnog otpada nja otpada
zajednice,
NVO

76 LEAP BA^KA TOPOLA

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)
Aktivnost
br.
Lokacija
1 SO Ba~ka Topola
2 Mesne zajednice
3 SO Ba~ka Topola
4 JKP
5 JKP
6 JKP
7.4. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA
Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z)
nost br.
Aktiv-
Lokacija
1 SO B.Topola
2 SO B.Topola
3 SO B.Topola
Kriterijum / Pokazatelj
Opis uspeha
Sanacija gradskog sme- Sanirano smetli{te, smanje-
tli{ta nje negativnih uticaja sme-
tli{ta na `ivotnu sredinu
Sanacija smetli{ta u Sanirana smetli{ta, smanje-
mesnim zajednicama nje negativnih uticaja sme-
tli{ta na `ivotnu sredinu
Rekultivacija smetli{ta Rekultivisano smetli{te,
«Bodrog» nema odlaganja na zatvore-
nom smetli{tu
^i{}enje divljih smetli- Nama divljih smetli{ta, eli-
{ta minisanje uticaja otpada od
divljih smetli{ta
Postavljanje kontejnera Nema divljih smetli{ta,
na zatvorenim smetli- za{tita od nastajanja divljih
{tima smetli{ta
Nabavka transportnog Otpad se sakuplja u celoj
vozila op{tini, pro{irenje obuhva-
ta sakupljanja i smanjenje
broja smetli{ta
Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha
Priprema za podizanje Donete odluke i re{enja
vetroza{titnih pojaseva
Uvo|enje sistema upra- Donete odluke
vljanja javnim zelenim
povr{inama
Dono{enje odluka o da- Donete odluke
ljem suzbijanja ambrozije
LEAP BA^KA TOPOLA 77
 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

Aktivnost
Kriterijum / Pokazatelj

br.
Lokacija Opis
1 SO B. Topola, Provera stanja zauze}e ze-
mesne zajednice mlji{ta namenjenog podiza-
nju arboretuma.
2 Stru~ne slu`be SO Osnivanje posebne radne je-
B. Topola dinice (PRJ) za upravljanje
javnim zelenim povr{inama
3 Stru~ne slu`be SO Osnivanje ~uvarske slu`be za
B. Topola nadzor kori{}enja javnih ze-
lenih povr{ina.
4 Stru~ne slu`be SO Uspostavljanje saradnje kori-
B. Topola snika javnih zelenih povr{i-
na.
5 Koordinaciono telo Organizovanje daljeg rada na
suzbijanju ambrozije.
uspeha
Podneti izve{taji
Osnovana posebna radna jedi-
nica
Osnovana ~uvarska slu`ba
Potpisani ugovori i sporazumi
o na~inu kori{}enja javnih ze-
lenih povr{ina
Pro{iren sistem obave{tavanja
Organizovane operativne gru-
pe

Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T)

Aktivnost

Kriterijum / Pokazatelj
br.

Lokacija Opis uspeha

1 Posebna radna Pripremni radovi i podi- Zavr{eno podizanje arbo-
jedinica (PRJ) zanje arboretuma. retuma

2 Posebna radna Priprema plana podiza- Usvojen plan

jedinica (PRJ) nja vetroza{titnih pojase-
va za narednu godinu.
3 Posebna radna Ure|enje javnih zelenih
jedinica (PRJ) povr{ina
4 Posebna radna Utvr|ivanje stanja javnih
jedinica (PRJ) zelenih povr{ina
5 Teritorija cele Suzbijanje i iskorenjiva-
op{tine nje ambrozije
O~i{}ene javne zelene po-
vr{ine (otpada, korova,
podrasta i sl.)
Ura|en katastar javnih ze-
lenih povr{ina
Pravilnik o higijenskoj is-
pravnosti vode za pi}e Sl.
gl. SRS 42/98 (ZZZZ Su-
botica)

78 LEAP BA^KA TOPOLA

LEAP BA^KA TOPOLA 79
 CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

502/504(497.113)

LEAP Ba~ka Topola / [Hristina

Stevanovi} ^arapina ... [et al.]. - Ba~ka
Topola : Op{tina Ba~ka Topola ;
[Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu
sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu,
Kancelarija u SCG, 2005 (Beograd :
Colorgrafx). - 80 str. : ilustr. ; 30 cm

Tira` 1000. - Str 7.: Predgovor / Babi

Atila.

ISBN 86-7550-038-6 (RC)

1. Stevanovi} ^arapina, Hristina
a) @ivotna sredina - Za{tita - Ba~ka
Topola
COBISS.SR-ID 126701068

80 LEAP BA^KA TOPOLA