LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

Izdava~: Op{tina Ba~ka Topola Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina, Bruno Jurak Emilijan Mohora Aleksandar Mladenovi} Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar Goran Seni} Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani}, Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})
[tampa: Colorgrafx, Beograd Tira`: 1000 ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana © 2005 REC Srbija i Crna Gora Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru
Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida)

2

LEAP BA^KA TOPOLA

SADR@AJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17 2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA

3

3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35 3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54 5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56 5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66 6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4

LEAP BA^KA TOPOLA

. . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . .6. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3. . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . .67 6. .67 6. . .67 6. . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . .77 LEAP BA^KA TOPOLA 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . Park prirode Zobnatica . .2. . . . . .69 6.1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 6. .1. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . .72 7. . . .3.2. . . . . .70 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . .4. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . O iskorenjivanju ambrozije . za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine . . . . .74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vetroza{titni pojasevi. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . . .4. . . . . . . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . AKCIONI PLAN . . . . . Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . .69 6. . . . . . . . . .3. . . . . . . . O vetroza{titnim pojasevima. . . .1. . . . . . . . . . . . . .5. . .68 6. . . . . . .70 6. .1. . . . . .72 7. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD .70 6. . . .2. . . Po{umljenost op{tine . . . . . . Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . Iskorenjivanje ambrozije . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . .68 6. .3. . . . ZAKLJU^CI .4. . . . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . .3. . . . . . . . .76 7. . . . . . Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . .3. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . .5. . . . . . . . . .

6 LEAP BA^KA TOPOLA .

Lokalni ekolo{ki akcioni plan predstavlja viziju na{e zajednice. Nadam se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj. koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. a posebnu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA). procenu stanja. Babi Atila Predsednik op{tine Ba~ka Topola LEAP BA^KA TOPOLA 7 . potrebna je procena stanja. koja je finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC). za pre~i{}avanje otpadnih voda. Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta. za odr`avanje i obnavljanje zelenih povr{ina. u obradu i analizu. da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr{avale. Me|utim. u cilju pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana. u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje strategije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlastima u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav dokument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice.PREDGOVOR Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacionog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje podataka. za sakupljanje. Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje. utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno upravljanje ovim resursima. preradu i skladi{tenje otpada.

LISTA SKRA]ENICA LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan A-C – azbest-cement DN – Nominalni dijametar MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management ) DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive) LV – grani~ne vrednosti (Limit Values) HFR – hemijsko . tehnologiju i metalurgiju – Kadmijum – Olovo – Mangan – Nikal – Cink – Aluminijum – Bakar – Antimon – Astat 8 LEAP BA^KA TOPOLA . – Grani~ne vrednosti emisija – Grani~ne vrednosti imisija – Kiseonik – Ugljen-dioksid – Ugljen-monoksid – Azot-oksidi – Institut za hemiju.fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod GUP – Generalni urbanisti~ki plan DUP – Detaljni urbanisti~ki plan PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode EU – Evropska unija BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika HPK – Hemijska potro{nja kiseonika AMB – Aerobne mezofilne bakterije JP – Javno preduze}e KP – Komunalno preduze}e GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft EAR USAID DAI GVE GVI O2 CO2 CO NOx IHTM Cd Pb Mn Ni Zn Al Cu Sb As für Technische Zusammenarbeit GmbH) – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction) – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International Development) – Development Alternatives Inc.

Na taj na~in. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za dr`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE) od strane Instituta za odr`ive zajednice (Montpelier. ¤ Radionicama i seminarima ~iji su ciljevi bili da: LEAP BA^KA TOPOLA 9 . ¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja~a lokalno stanovni{tvo da se efikasno i odr`ivo odnose prema problemima u oblasti `ivotne sredine. ¤ Javna komunalna preduze}a. razvija ose}aj vlasni{tva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih klju~nih interesnih grupa. 1. Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: ¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti. identifikacije prioriteta.). ¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. To je u~injeno uspostavljanjem redovne komunikacije izme|u svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao {to su: ¤ Lokalna vlast i donosioci odluka. Ova metodologija je potvr|ena u skoro svim dr`avama CIE i u potpunosti prilago|ena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija i Crna Gora. doprinosi pove}anju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa dono{enja odluka u oblasti `ivotne sredine. Ma|arska). ¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine. Takav proces. ¤ Nevladine organizacije. razvijanja tehni~kih izve{taja itd. oli~en u dokumentu koji se naziva lokalni ekolo{ki akcioni plan / program (LEAP). Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana Uklju~ivanju velikog broja zainteresovanih strana. Osnovni ciljevi ove metodologije su: ¤ Da pomogne i olak{a javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti `ivotne sredine i potreba lokalne zajednice. METODOLOGIJA Put izrade ekolo{kog ekcionog plana ponekad se smatra va`nijim od samog plana jer ovaj proces mobili{e i anga`uje lokalno stanovni{tvo. Vermont. u~e{}e javnosti vezano za izgradnju civilog dru{tva i op{ti proces demokratizacije i decentralizacije. poklonjena je velika pa`nja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta. ¤ Privreda i industrija.1. identifikuje prioritetne probleme iz oblasti `ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo re{avanje u odre|enom vremenskom periodu. ¤ Finansijske institucije.1. ¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be. USA) i Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent Anreja. ¤ Lokalni mediji. a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosada{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa u SCG. ¤ Zainteresovani pojedinci. kako bi bili uklju~eni u ovaj LEAP dokument. Ovaj proces se tako|e odnosio na odr`ivi razvoj. ¤ Nau~na i akademska zajednica. tokom obrazovanja tela koja su bila zadu`ena da upravljaju LEAP procesom. grupa i pojedinaca.

u op{tinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija. a prema prepoznatim prioritetima. bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe anga`uju odre|ena sredstva. jer je preno{enje znanja tako|e od velike va`nosti za uspe{nost projekta. formalno i prakti~no. ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih stru~njaka.2. drugi od strane lokalne samouprave. ¤ Da potvrde opredeljenja svih relevantnih ~inioca u procesu.Ozna~i pravce i ciljeve reforme. postoje}e saradnje i koordinacije izme|u lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama. defini{u raspolo`ive opcije kao i prednosti i nedostatke razli~itih mogu}nosti za sve zainteresovane strane. ko- 1.¤ . ¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih zainteresovanih strana. koje je svako doma}instvo u op{tini dobilo po{tom i gra|ani su direktno u~estvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suo~ava. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima Polaze}i od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji. ¤ Radna grupa – predstavnici institucija. ¤ Ekspertski tim – profesionalci anga`ovani za sastavljanje zavr{nih tehni~kih izve{taja i akcionih planova prema izabranim prioritetima Direktnim popunjavanjem anketnih listi}a. biznis sektora i stru~nih slu`bi. Stru~njaci anga`ovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci. te stepena uklju~enosti civilnog sektora u procese odlu~ivanja. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odre|ivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa. Za komunikaciju izme|u LEAP tima i gra|ana. ¤ Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta.3. 1. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na slede}i na~in: ¤ LEAP koordinatori – jedan je postavljen od strane REC-a. a na osnovu ugovora o saradnji sa op{tinama u kojima je projekat „ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji u re{avanju problema `ivotne sredine“ implementiran. Uloga lokalne samouprave kao veze izme|u razli~itih interesnih grupa i autoriteta koji obezbe|uje generalnu podr{ku bila je klju~na za uspe{an po~etak i odvijanje procesa. {to je pomoglo da se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova tima. Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama / organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou. 10 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu mi{ljenja. koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva. pre svega u formi vremena i raspolo`ivosti. ¤ Koordinaciono telo – imenovano od strane gradona~elnika. REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja u lokalnim skup{tinama.

Tako|e. Ovo je postignuto intenzivnom komunikacijom kancelarija REC-a u dr`avama koje su tako|e uklju~ene u LEAP BA^KA TOPOLA 11 . 1. godine) i Bosni i Hercegovini (Bjela{nica.ja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima. izabrani predstavnici op{tina u kojima je razvijan LEAP dokument (Be~ej. koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih ~lanova lokalne zajednice. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori obezbe|uje pristup informacijama o LEAP procesu u SCG i zna~ajno doprinosi njihovom preno{enju. U tom cilju. obezbe|uje funkcionalnu mre`u anga`ovanih ~lanova tima i zainteresovanih stru~njaka uklju~enih u procese izrade LEAP-a. Kikinda i Ba~ka Topola) prisustvovali su regionalnim sastancima u Albaniji (Dra~ 2004. Regionalna saradnja U cilju primene najnovijih pozitivnih iskustava iz zemalja u okru`enju.4. LEAP proces u lokalnoj zajednici osna`en je prisustvom ~lanova LEAP tima regionalnim konferencijama posve}enim lokalnom razvoju i problemima u oblasti `ivotne sredine. Koordinacija na ovom nivou obezbe|ena je internom komunikacijom izme|u centrale REC-a i nacionalnih kancelarija. 2005. a naro~ito: ¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbije i Crne Gore je bila glavni resursni centar za LEAP procese u dr`avi i poseduje zna~ajnu bazu podataka o bitnim zainteresovanim stranama. sli~ne projekte i koji se implementiraju u regionu zapadnog Balkana. godine). Koordinacija ovih procesa je vr{ena na nacionalnom i regionalnom nivou. Najva`nije faze izrade dokumenta uklju~ivale su intezivno anga`ovanje medija. ¤ Regionalni nivo: REC kao regionalna organizacija koja se sastoji od centrale u Sent Andreji i 16 nacionalnih kancelarija. kao i nizom regionalnih doga|aja koji su organizovani iz sedi{ta REC-a.

na severoistoku sa op{tinom Senta. Republika Srbija. OP[TI USLOVI Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini. Teritorija op{tine grani~i se sa sedam vojvo|anskih op{tina – na severu sa op{tinom Subotica. {to ~ini 6.1. Teritorija op{tine zauzima povr{inu od 596 km2. ali i u pravcu sever – jug. Kroz nju prolaze me|unarodni put E – 75 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Budimpe{ta – Subotica – Beograd.77 % teritorije Vojvodine. na jugozapadu sa op{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor. u sredi{njem delu Ba~ke.2. Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov „kopneni“ karakter – udaljen je od Dunava i Tise. Op{tina Ba~ka Topola i danas ima veoma povoljan saobra}ajno – geografski polo`aj.1. Slika 2. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj 12 LEAP BA^KA TOPOLA .46 % teritorije Ba~ke i 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. na istoku sa op{tinom Ada. op{tina Ba~ka Topola ima 38. a nema neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom.). na jugu sa op{tinom Mali I|o{. Tu se ukr{taju i asfaltni putevi regionalnog zna~aja Senta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj u povezivanju dvadeset dva naselja op{tine s dru{tvenim i administrativnim centrom – gradom Ba~kom Topolom (Slika 2. Iz centralnog polo`aja ovog prostora izme|u Tise i Dunava proizlazi da je ba~kotopolski prostor oduvek bio tranzitna teritorija u pravcu istok – zapad. Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan oblik sa du`om osom pravca severozapad-jugoistok.179 stanovnika. godine. na jugoistoku sa op{tinom Be~ej.

uti~e na proces obrazovanja rose. vetar pove}ava isparavanje. Na osno- LEAP BA^KA TOPOLA 13 .7 oC.1. Visoke letnje temperature nanose {tete i vo}u – promene se javljaju na plodovima i li{}u u obliku tzv. U periodu nalivanja zrna p{enice visoke temperature. Usled toga je leti jaka insolacija. Leti se gornja povr{ina lako i brzo zagreje. Pored toga. cirkulacije sa juga i jugozapada donose vazdu{ne mase sredozemnog i suptropskog podru~ja.1.5 oC mese~no). 2.1.1.2 oC). sun~evih pega. Od jula do septembra temperatura je dosta ujedna~ena (prose~no 20.2. Tokom letnjih dana u op{tini se javljaju i vrlo visoke temperature {to nepovoljno deluje na ve}i broj biljaka. 2. a po~etkom zime jaka radijacija.1. s obzirom da donosi osobine oblasti iz koje poti~e. ali i znatno stabilnija.1. U julu i avgustu je vreme dosta stabilno i suvo. ~ernozem i oskudna vegetacija. PRIRODNI ^INIOCI 2. a zimi brzo rashladi. ki{no i kratkotrajno toplo vreme. Uticaj vetra na privredu mo`e biti pozitivan i negativan. a posebno u suvo rano prole}e.2. koje se vrlo brzo zamenjuje hladnim i sne`nim vremenom. Razlika izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca je 23. Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta uti~u i lesni pokriva~. Sun~evi zraci imaju najve}i upadni ugao za vreme letnje dugodnevice (68o 42’). a najmanji za vreme zimske kratkodnevice (28o 18’). Vetrovi Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola stepen kontinentalnosti ima vrednost 0. Klima Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem. Analizom godi{njeg toka kretanja temperature vazduha mo`e se zaklju~iti da temperatura vazduha od februara do jula postepeno raste (u proseku 3. S obzirom da se op{tina Ba~ka Topola nalazi na raskrsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizije i Centralne Evrope koje donose kontinentalne i polarne odlike. kada su vrlo izra`ena dnevna kolebanja temperature vazduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te usitnjeno i pripremljeno za setvu. Ona je izrazita u su{nim periodima. Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa je slabija.5 oC). prodorom ciklonalnih strujanja iz Skageraka krajem prole}a i po~etkom leta javlja se vla`no vreme i obilnije ki{e. a u prole}e.84 %. Od septembra temperatura vazduha opada sve do januara. a sa zapada i severozapada cirkuli{u vazdu{ne mase sa Atlanskog okeana. naru{ava se i vodni bilans biljke. Kontinentalnost se izra`ava oscilacijom temperature vazduha. Na osnovu podataka srednjih mese~nih temperatura vazduha po godinama utvr|eno je da je najtopliji mesec u op{tini Ba~ka topola juli (21. Anticiklonalna stanja tokom zime su vrlo promenljiva. ubrzavaju prevremeno zrenje i prinosi se znatno umanjuju. pra}ene suvim vazduhom. Pri visokim temperaturama pove}ava se proces desimilacije. Me|utim.6 oC). za vreme velike vla`nosti zemlji{ta. Temperatura vazduha Najni`a zimska temperatura javlja se u januaru (.1. a potro{nja ugljenih hidrata je ve}a od njihove sinteze. koje su izuzetno zna~ajne za vegetaciju. kao modifikator.1. Tada i slabi vetrovi zahvataju gornje pra{inaste delove zemlji{ta. Slabljenjem i nestajanjem anticiklona formiraju se cikloni koji. Za op{tinu Ba~ka Topola je posebno zna~ajna pojava eolske erozije. kre}u}i se preko Vojvodine. Pozitivan uticaj se ogleda u tome {to opra{uje anemofilne biljke. Negativan uticaj vetra se ogleda u tome {to zimi nanosi {tete ozimim usevima.2. donose obla~no. Vetar ima veliki uticaj na formiranje klime.

tj. Najve}a obla~nost je u decembru (78 %). Najve}u prose~nu vrednost visine padavina imaju jul – 74 mm i jun – 66 mm (Slika 2. odnosno akumuliranog nanosa.vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska erozija u severnom delu Ba~ke iznosi 1325 m3/km2/god.).3 %. a najmanja u julu (71 %). a tokom letnjeg 2.2. septembru (43 %). Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti obla~nost se kre}e izme|u 38 i 78 %. koli~inu primljene toplote. januaru (70 %). Najvi{e vedrih dana ima u avgustu (oko 12) a najmanje u novembru i decembru (po 1 u mesecu. Prose~na godi{nja obla~nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56 %. sa u~estalo{}u 164 ‰. Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severozapada (210. sa kolebanjem od 35 do 80 vedrih dana u pojedinim godinama. Srednja mese~na obla~nost U op{tini Ba~ka Topola prose~na godi{nja vrednost relativne vla`nosti vazduha iznosi 78. Obla~nost Obla~nost je zna~ajan klimatski element koji uti~e na intenzitet sun~evog zra~enja. u proseku). koji duvaju naj~e{}e u letnjem delu godine. Ovi vetrovi duvaju u toploj polovini godine.5. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka sa u~estalo{}u od 205. Na tre}em mestu su vetrovi iz pravca jugozapada. a najmanja u avgustu (3.5 ‰).8 %). Ru`a vetrova 2. Ju`ni delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}eni su slabijom eolskom erozijom .3. julu i oktobru (4.4.). visinu padavina i dr. junu (71. prose~no 60 dana godi{nje. To su ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti`u prose~nu brzinu i preko 4m/s.8 ‰).1. Padavine Prose~na vrednost godi{nje visine padavina za op{tinu Ba~ka Topola iznosi 592 mm. Ostali vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini Ba~ka Topola (Slika 2. Raspored padavina po godi- 14 LEAP BA^KA TOPOLA . Na ~etvrtom mestu su severoisto~ni vetrovi (u~estalost 85.3. Slika 2. Broj tmurnih dana je mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje (Slika 2.4.1.1. dela godine ona je manja. Relativna vla`nost vazduha Slika 2.1. kolebanja temperature. Najve}a relativna vla`nost je u decembru (88 %) i januaru (86. Godi{nji tok relativne vla`nosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godi{njem toku temperatura vazduha – tokom zimskog dela godine vla`nost je ve}a. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti relativna vla`nost se u proseku kre}e od 71 % do 88 %. produktivnog.3.2.1. i novembru (68 %). koji duvaju u zimskoj polovini godine.6 %).9 ‰.1. Broj vedrih dana je dosta mali.).5%) i maju (71. Najsuvlji su mart (31 mm) i oktobar (32 mm).35 m3/km2/god. 2.7%).5 %).

~ija se debljina od Dunava prema severu postepeno pove}ava. na teritoriji op{tiine Ba~ka Topola. Podlogu tercijarnim naslagama ~ine mezozojske formacije. a ve}ina njih tokom letnjeg dela godine presu{i.3. One su predstavljene glinama. infiltracijom vode iz Zobnati~kog jezera i priticanjem vode iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela. laporima i sitnozrnim pe{~arima. Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m.{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i najvi{e padavina (190 mm ili 32 %). 2. Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti- Op{tina Ba~ka Topola. Freatska izdan se hrani infiltracijom atmosferskih padavina. Povr{inske vode su tako|e oskudne. najmanje padavina se izlu~i tokom prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili 22%). otkriveni su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubini od 700 m i Tomislavca na dubini od 1300 m.1. magmatske stene i veoma stari paleozojski slojevi. Hidrologija Slika 2. konglomerati. LEAP BA^KA TOPOLA 15 . koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu.4.1. tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%.1. kao i ~itava severna Ba~ka. 2. Na osnovu dosada{njih istra`ivanja podzemnih voda utrvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i industrije. Geologija i geomorfologija Na osnovu dosada{njih geolo{kih istra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je da ispod kvartarnih naslaga postoje vrlo velike naslage tercijara. Postoji mali broj povr{inskih tokova koji su siroma{ni vodom. Veliki do i Duboka dolina. Bre`uljci i interkotlinske depresije su posebno dobro izra`eni izme|u Baj{e i Ba~ke Topole. U sastav mezozojskih tvorevina ulaze prete`no raznovrsni pe{~ari. laporci.1. Me|utim. Koli~ine padavina tokom godine 2. Tortonske tvorevine su otkrivene kod Baj{e i Tomislavca. ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na dubini 600 m. srednje i zapadne Ba~ke. Najve}e prostranstvo zauzimaju u stenama sa intergranularnom porozno{}u. U pro{losti je freatska izdan bila najva`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke. siroma{na je vodom. Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola: Krivaja. Paleozojski slojevi su {kriljave metamorfne stene koje zahvataju {iri prostor severne. glinci. [kriljci su drobljivi i raspadnuti.2. Podzemne vode Freatske vode sa~injavaju vodu koja le`i u poroznom zemlji{tu do prvog vododr`ljivog sloja. kori{}enje ovih voda za potrebe poljoprivrede (navodnjavanje) prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora.3. Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni. Prema jugozapadnoj Ba~koj. [iroka dolina. kre~njaci i dr.

Velika dolina. U ovu grupu izvora spadaju izvori Velike doline. Krivaja prima s desne strane ~etiri ve}e pritoke ([iroka dolina. Ova voda mo`e da se koristi za kupanje. Arte{ke vode su uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog bakteriolo{kog kvaliteta.Voda se zahvatala pomo}u kopanih bunara. a ~esto tokom godine odre|eni broj njih i presu{i. rejonski pogon Senta. Prvo bu{enje arte{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj Topoli 1892. Postojanje termomineralne vode u Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. ove vode su podlo`ne bakteriolo{kom zaga|enju. veku – prilikom bu{enja prvog arte{kog bunara 1892. Oscilacije nivoa podzemnih voda se osmatraju putem mre`e kopanih bunara – registruje ih preduze}e Hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. proti~u}i zapadnom ivicom Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov}enca i Feketi}a. [iroke doline i njihovih pritoka. posle Dunava i Tise. prirodni tok 16 LEAP BA^KA TOPOLA . ujedna~ene i sa visinskom razlikom minimuma i maksimuma od oko 1. Oni se mogu podeliti u dve grupe. Od Baj{e skre}e prema istoku. Halava~ je utvrdio da voda ima termomineralne karakteristike. Pored toga. Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj ravni Krivaje za vreme visokog vodostaja i du`eg ki{nog perioda u prole}e.3. a zatim ka jugoistoku i taj pravac zadr`ava sve do Srbobrana. na kontaktne izvore i pi{tevine. Mine- ralna voda iz ovog izvora pripada kategoriji ja~e mineralizovanih natrijum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfidnih homeotermi. Njihov broj je varijabilan i retko se javljaju na istom mestu. Izda{nost im je vrlo slaba.50 metara. Sada{nji termalni izvor otkriven je 1976. godine G. Me|utim. Iz do sada registrovanih podataka o nivou podzemnih voda mo`e se izvesti zaklju~ak da podzemne vode ne samo da ne ugro`avaju zemlji{te. Termomineralne vode. Freatske vode su neujedna~enog kvaliteta i ~esto se u jednom naselju javljaju sasvim neo~ekivani parametri. jer pored male dubine postoji veliki broj zaga|iva~a koje stvara ~ovek (septi~ke jame. pesticidi. 2. Oscilacije nivoa podzemnih voda su blage. Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na pustari Pavlovac. Nastaje od sedam manjih vodotoka. Duboka dolina i ^ik) koje imaju pravac severozapad-jugoistok. zavisno od konfiguracije terena. severno od Turije. Duboke doline. Arte{ke vode predstavljaju poseban tip izdani koji se nalazi izme|u dva nepropusna sloja pod velikim hidrostati~kim pritiskom. Krivaja od svog nastanka do Ba~ke Topole te~e prema jugu. jugozapadno od Subotice.1.2. Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj gvo`|a. Najve}i deo svoje doline Krivaja je usekla u ba~ku lesnu zaravan. a manji u ba~ku lesnu terasu. Du`ina Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi 65 kilometara. re~nom kilometru. godine. godine. veliku tvrdo}u. Pojava termomineralne vode u op{tini Ba~ka Topola uslovljena je slo`enim geolo{kim sastavom terena i postojanjem raseda. pove}an sadr`aj nitrata i nitrita. godine u „Venusu“ koji se nalazi u sklopu sportsko-rekreacionog centra u Ba~koj Topoli. najve}i povr{inski vodotok u Ba~koj. U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma mali broj izvora. Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu barskih i peskovitih facija. Povr{inske vode Krivaja je. Od Srbobrana se meandriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal na 25. i to od 1951. ali i kao dopunsko sredstvo pri le~enju nekih hroni~nih reumatskih oboljenja. ve} se uvek nalaze na dubini od 3 do 10. a od Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj pravac zadr`ava do Baj{e. herbicidi i drugi agrohemijski preparati).5 metara.

a najvi{e se sre}u divlje plovke. {evar (Typha latifolie). grge~. Zobnati~ko jezero leti 2. na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje i akumulaciona jezera kod naselja Panonija. beli lokvanj (Nymhae alba). Prokopavanje je izvr{eno radi odvodnjavanja bara iz predela Zlatni kraj i Tavankut. gu{tera. du`ina 5. zajednica rogoza i trske (ScirpoPhragmitetum). {tuka i druge.6.. Od `ivotinja ima najvi{e bizamskih pacova.2 km. LEAP BA^KA TOPOLA 17 .5.. godine. kara{.7. jarebice i prepelice. diluvijalno-aluvijalni nanosi karbonatni i beskarbonatni i ritska crnica peskovita karbonatna i beskarbonatna. ~ernozem i livadska crnica. ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|arskoj iznosi 121 kilometar. 2. plavun (Nymphoides orbikulata). Prema tome. Jezero se hrani vodom iz gornjeg toka Krivaje. ronci. U op{tini Ba~ka Topola se mo`e izdvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~ernozem karbonatni. a najve}a {irina 700 metara.000 m³ vode. Ukupna povr{ina jezera je 250 ha. Slike 2. 2. alge.000 m³ i izvr{iti navodnjavanje 500 ha. liske.. Zemlji{te. bakterije i drugo rastinje. u najni`em delu doline Krivaje. U zavisnosti od toga. `uti lokvanj (Nuphar luteum). Ukupna zapremina jezera je 4.. fazani. bele ribe. livadska crnica karbonatna. `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne tvorevine. 2. Od dr`avne granice prokopan je manji kanal do jezera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du`ini od 8 kilometara. Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga. ^ernozem i livadska crnica u strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%. vegetacija. Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976. Pti~iji svet je raznovrstan.Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki produ`en prema severu do dr`avne granice.5. tvorova. freatskom vodom i atmosferskim padavinama.4.6. izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|eva (Slike 2. Pored Zobnati~kog.1. vodeni troskot (Polygonum amphybium). Jezero je formirano podizanjem zemljane brane u du`ini od 296 metara i visine 7 metara. zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama.800. Stara Moravica i Sveti}evo.7. Godi{nje se mo`e koristiti 2. Od riba se sre}u {aran.). smu|. zmija i {koljki. `aba. 2. zlatica.500.

beli lokvanj. `uti lokvanj. 18 LEAP BA^KA TOPOLA . vinogradi).jedino se pored vodotoka javljaju zajednice topole i vrbe. Prirodna vegetacija se zadr`ala na ograni~enim povr{inama pored puteva. Vegetacija voda. svib. Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~ka trava. Pravih {uma i nema .{to zna~i da skoro celu teritoriju op{tine ~ini zemlji{te prirodno pogodno za poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2. zajednice voda i mo~varne zajednice. `abnjak i krasuljak. Biljni svet livade i pa{njaci zauzimaju relativno mala prostranstva. Neke od njih slobodno plivaju. vodeni ora{ac. U njima dominira jedna ili nekoliko U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice. divlje tre{nje i divlje kru{ke. Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`nice. ~ernozem sa znacima oglinjavanja u lesu. vodeni troskot i mo~varni ljuti}. divlja loza i poljski brest. Bli`e obalama. a druge se ukorenjuju na dnu. 2. livadska `alfija.1. Livadsko – pa{nja~ke zajednice.8. so~ivica. livadska detelina. ~ernozem karbonati. Biljni svet livada i pa{njaka je raznolik kako po zajednicama tako i floristi~ki. Slika 2.8. kanala. Krivaja. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti livadsko . Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. na ograni~enim povr{inama. {umske zajednice. vo}e.1. Mo~varne zajednice. livadska crnica karbonatna. [umska vegetacija. u dolini Krivaje i ^ika i manjim neobra|enim povr{inama.4. nadovezuju}i se na vegetaciju voda javljaju se zajednice rogoza i trske. mle~ika. znatno izmenio u poslednja tri veka. plavun. 4. ivansko cve}e. 3. Ispod njih nalaze se glog. industrijsko bilje. Pod {umskom vegetacijom nalazi se najmanji deo op{tine. kao i u ~itavoj Panonskoj niziji.). Istovremeno nastali su novi ekolo{ki uslovi {to je dovelo do nestajanja nekih starih i pojave novih `ivotinjskih vrsta. ritska crnica karbonatna) Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini Ba~ka Topola. 2. zuba~a. mo~varnim i barskim terenima. povr}e.pa{nja~ke biljne zajednice. S obzirom na prostrane povr{ine oranica. Ove promene su naro~ito evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo to preoravanja prirodne stepe i pojave ve}eg broja biljnih kultura. ^ik i pritoke pru`aju uslove {arolikom svetu vodenih biljaka. Zato se pojedine zajednice ovde naj~e{}e javljaju fragmentarno.

{evar.2. godine.3. godine) i Zobnatica (1976. ostali – 8. p~ela. Izmenom vegetacije. divlja patka. NASELJA I URBANIZAM Na podru~ju op{tine danas ima 23 naselja. rogoz. i to u privredi 6. Broj radno sposobnog stanovni{tva je 24. prepelica. vivak pozvi`da~. bela ~aplja.3%.4. @ivotinjski svet vaja. dok 22. godine) i Park na poljoprivrednom dobru Kri- 2. mi{ar. povr{ine 6.154 `ivi u op{tinskom centru. gugutka i grlica. godine). mrestnja~e i so~ivica. poljska jarebica. Po statisti~kim podacima iz 2003. mnoge `ivotinjske vrste su nestale.4. Sedamdesetih godina pro{log veka je u ovom parku sagra|en rekreaciono – sportski centar s bazenom koji se snabdevao vodom iz toplih izvora. a od pernate divlja~i fazan.8%. lisica. siva vrana. barski petlovac. zec.179 stanovnika. godine 2. seoska lasta. krompirova zlatica. ovaj objekat ve} godinama nije u funkciji (Slika 2.2. crni kos. poljska {eva.5%.66 ha (od 1974. lisasta guska. svraka. tvor.1. divlja guska. bela roda. kuna zlatka i ondatra. Pored ove divlja~i na podru~ju op{tine `ivi i velik broj sitnih sisara. Crnogorci – 1. moljac krzna. @ivotinjski svet je u pro{losti bio znatno bogatiji. te spomenici prirode – Park u Ba~koj Topoli.328. siva ~aplja. niska sita.542 radnika. op{tina je imala 38. hr~ak. 1930. U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija.895 ~ine mu{karci a 11. rusi mrav. ~vorak. povr{ine 14. izme|u ostalih. a od vodozemaca zelena `aba. Pored pernate divlja~i sre}u se. pupavac. koja su nastala u poslednjih 230 godina. `aba gatalinka i {areni da`devnjak. Od insekata se izdvajaju jabu~na pipa. mali gnjurac. STANOVNI[TVO Prema popisu stanovni{tva iz 2002. prugasti mi{.obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih biljaka. poljska voluharica. detli}. sivi gu{ter i belou{ka.9. {arena utva. }ubasti gnjurac. Park u Ba~koj Topoli. kao i opse`nim melioracionim radovima. kobac. Trenutno se od dlakave lovne divlja~i u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna.433 `ene. obi~ni komarac. 2. i velika senica. barska kokica. crna liska.1. Kao dominantne vrste javljaju se trska. Rusini – 0.4%. lasica krtica i je`. gavran. Od sitnih sisara najbrojniji su ku}ni pacov. Etni~ka struktura stanovni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%. LEAP BA^KA TOPOLA 19 . galeb.3. }uk.98 ha (od 1976. Od gmizavaca na teritoriju op{tine `ive barska kornja~a. velika kr`a. godine na podru~ju op{tine je bilo zaposleno 7.342 radnika. Od ukupnog broja stanovnika 16. U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre prvog svetskog rata otvoreno javno kupatilo s bazenom. od ~ega 12.200 a u vanprivredi 1. Za{ti}eni objekti Slika 2. doma}a muva i pauk krsta{. ku}ni mi{. Na `alost.9. Srbi – 30%. gradu Ba~koj Topoli. crna vrana. povr{ine 3937 ha (taj status je park dobio 1975. sladika. i slede}e ptice: kukavica. godine). ptica i insekata. 2.). riboglavi gnjurac.025 stanovnika `ivi u 22 naselja u op{tini. Slovaci – 0.

1750. 2. Boljai Farka{a i Prvog maja. Ba~ka Topola je va`na raskrsnica drumskog saobra}aja.11. Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja od funkcionalnog centra. Ba~ka Topola je asfaltnim putevima povezana Slika 2. – 1914. Mala Baj{a).2 km. Ba~ka Topola sa svim razvijenim privrednim centrima Ba~ke: od Subotice je udaljena 32.10.8 km. Re~ je turskog porekla i zna~i breg. Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini je 5.12. Teritorijalno i istorijsko jezgro grada se prostorno poklapaju . godine formiran deo regionalnog puta Subotica – Vrbas koji vodi kroz naselje. Kova~ko-kolarski muzej u Ba~koj Topoli Sada{nja glavna ulica. U ovom slu~aju to se odnosi na dolinsku stranu Krivaje koja se iznad dolinske ravni izdi`e za nekoliko metara. prostorno je oblikovana pre Prvog svetskog rata kada je 1912.11. Kon~ara.3. Gra{kalkovi}. To je prostor pribli`no izme|u ulica M. Ovo naselje se u poreskom popisu katoli~ke nadbiskupije iz 1543.1. a to naselje je istori~ar \ula Duda{ identifikovao sa Topolom. upravnik kameralnih dobara u Somboru. U uli~noj mre`i grada 20 LEAP BA^KA TOPOLA . Muzej u Ba~koj Topoli Slika 2. godine pojavljuje pod imenom Topola. prikazana su dva muzeja u Ba~koj Topoli. i 2.to je teren zvani Taban (Toban). od Sombora 45 a od Novog Sada 69 kilometara.10. Na Slikama 2. gde se sa me|unarodnim putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej i Senta – Sombor. godine me|u brojnim naseljima spominje se i Fybaich (sin Baj{e. O naselju koje se mo`e smatrati prethodnikom sada{nje Topole ne postoje brojni i pouzdani pisani izvori. godine. Grad Ba~ka Topola Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ severne geografske {irine i na 19o 3 9 ’ isto~ne geografske du`ine na nadmorskoj visini od 102 metra. R. a u Vojvodini 6. {to ote`ava svakodnevni kontakt znatnog dela stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. Polo`aj grada je povoljan. izdao je nare|enje da se topolska pustara naseli. Slika 2. od Sente i Be~eja 40.).Gustina naselja na teritoriji op{tine je znatno iznad pokrajinskog proseka. Tita. podno`je brega. Ulica Mar{ala Tita. U darovnici kralja Matije Korvina iz 1462.12. Od tog vremena se mo`e ra~unati nastanak i `ivot naselja Ba~ka Topola (Slika 2.

14. kao i o maksimalnom po{tovanju reljefnih i hidrografskih datosti i prilago|avanju pravcima saobra}ajnica.3. ulice su prave ali se ne seku uvek pod pravim uglom i jako su razli~ite du`ine.15.2. u Staroj Moravici `ivi 5. Nastalo je na mestu gde se ukr{taju putevi regionalnog zna~aja (Slika 2. na nadmorskoj visini 101 – 109 metara. prikazani su detalji dve crkve u Ba~koj Topoli. U celini gledano. godine. poti~e jo{ iz XIV veka. od Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km.14.318 stambenih jedinica. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Od Ba~ke Topole je Moravica udaljena 15. Du` du`e osovine naselja vodi put Baj{a – M. ~aja. Slika 2. godine. Stara Moravica 2.396 stambenih jedinica. neujedna~enom teritorijalnom rastu. Pravoslavna crkva u Topoli Slika 2. Topola – Moravica – Krivaja – Sombor. naselje le`i delom u Velikoj dolini i delom na lesnoj zaravni koja se prostire na obe strane doline. Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju putevi P-108 i P-119 regionalnog zna- Pa~ir je staro naselje. LEAP BA^KA TOPOLA 21 . Prema popisu stanovni{tva iz 2002.674 stanovnika u 2.3. tlocrt grada govori o sukcesivnom.danas dominiraju fragmenti sa planskom ali nepravilnom teksturom. Naselje topografski le`i u Velikoj dolini i na lesnoj zaravni na nadmorskoj visini od 103 – 112 metara. U takvim fragmentima uli~ne mre`e gra|evinski blokovi su naj~e{}e pravougaonog oblika.). Ispred ulaza u naselje ovom putu se priklju~uje iz pravca severoistoka put od Kanji`e preko ^antavira. U sredini naselja bajski put se~e pod pravim uglom `upanijski put Senta – B. u Ba~koj topoli `ivi 16. Pa~ir Topografski . 2.154 stanovnika u 6.3. Na Slikama 2. parcijalnim re{enjima i povremenim urbanisti~kim zahvatima.13. I|o{ – Be~ej.13. i 2.

Le`i u dolini Krivaje.4.16. U poslednjim decenijama proizvodnih zanatskih radionica je sve manje. Krivaja Slika 2. godine.932 stanovnika Topografski.130 stambenih jedinica. Divlja deponija u Pa~iru u 1. godine. kolara. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Ulice su ~iste. a vi{i delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m. Nalazi se na regionalnom putu B. od Sombora 50 km.366 stambenih jedinica. Op{ti izgled naselja daje veoma povoljan utisak. na prvom mestu je zemljoradnja a zatim dolazi sto~arstvo. Baj{a ima dolinski polo`aj. trodelne i sa ekonomskim zgradama. udaljena je od op{tinskog 22 LEAP BA^KA TOPOLA . ju`no od mesta gde se Velika i [iroka dolina spajaju sa glavnom dolinom. U strukturalnom pogledu.3. u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja. Baj{a Slika 2. Ulaz u Pa~ir U privrednom `ivotu naselja vode}u ulogu ima poljoprivreda. stolara i drvodelja osnovane su jo{ 1829. Na Slici 2. Ni`i delovi naselja na dolinskoj ravni imaju nadmorsku visinu 91 – 93 m. godine.5. sa veoma mnogo zelenila. Zanatlijske cehovske organizacije kova~a. godine. Vezu sa svetom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem. Prirodni uslovi za razvoj ove privredne delatnosti su veoma povoljni. prikazana je divlja deponija. Oko 2/3 aktivnog stanovni{tva zaposleno je u poljoprivredi.2. Preko Topole je udaljena od Subotice 37 km.16. Baj{a se nalazi na sporednom putu. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.15. u Pa~iru `ivi 2.568 stanovnika u 1. Ku}e su ve}inom panonskog seoskog tipa. a od Vrbasa preko Kule 32 km. a nema ni dovoljan broj uslu`nih zanata. 2. Topola – Tele~ka – Sombor. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978. Geografski polo`aj mesta nije najpovoljniji. Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradiciju. naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole. uredne. u Baj{i `ivi 2. bravara.3.

Topole je asfaltnim putem udaljeno 9 km. u Srednjem Sala{u `ivi 172 stanovnika u 72 stambene jedinice.17. Osnovano je po~etkom dvadesetih godina dvadesetog veka naseljavanjem kolonista. Jugozapadni delovi atara imaju najve}u nadmorsku visinu.10. 112 – 114 m. u Krivaji `ivi 979 stanovnika u 329 stambenih jedinica. Srednji Sala{ Naselje se formiralo po~etkom dvadesetog veka na pustari Duboka.). od Krivaje 4. u Ba~kom Sokolcu `ivi 610 stanovnika u 240 stambenih jedinica. a od Subotice 45 km (Slika 2. Ba~ki Sokolac Panonija topografski le`i na desnoj obali Duboke doline na nadmorskoj visini 108 metara. godine.3. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine.109 m. Lesna zaravan na ovom prostoru ima izraziti pad prema Dubokoj dolini – od 113 m na zapadu. Tele~ke 14 a od Sombora 36 km. 2. ali u blizini magistralne drumske linije.7. 2. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored Velike doline. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. G. godine vodilo se kao deo naselja Baj{a.3.centra 14 km. dok se visine severoisto~no od naselja kre}u oko 108 . Moravice 6 km.5 km a od Ba~kog Sokolca 8 km. G. Srba i Crnogoraca. na zemlju Nove Pustare u neposrednoj blizini Ba~ke Topole.3. od St. Rogatice 8. 2. Na dolinskim ravnima se obrazovala karbonatna ritska crnica. Do 1961. Od Baj{e je udaljena 8. koja je pokrivena dobrim karbonatnim ~ernozemom. Najve}i deo atara pokriva tipski ~ernozem sa humusnim horizontom koji dosti`e debljinu 50 cm.6.8. Mi}unovo Mi}unovo spada u grupu mla|ih naselja. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Preko B.9. Topole 13 km. od B. a od Sombora 32 km. severno od u{}a Emu{i~ke doline. godine. Gornja Rogatica Naselje topografski le`i na lesnoj zaravni neposredno uz Duboku dolinu. Mo`e se re}i da su svi uslovi za Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline. u Panoniji `ivi 794 stanovnika u 289 stambenih jedinica. Sokolca do op{tinskog centra ima 17 km.3.17. 2. Atar naselja se pru`a na lesnoj zaravni. Panonija poljoprivrednu proizvodnju optimalni. Zemlji{te na teritoriji Panonije je vanredno plodno. Slika 2. u Gornjoj Rogatici `ivi 484 stanovnika u 206 stambenih jedinica. Asfaltim putem od Tele~ke je udaljeno 6 km. 2. godine. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje je povezano sa naseljima Panonija. Prirodne osnove privrednog `ivota su dobre.3. godine. Saobra}ajno – geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar – od B. u blizini majura Lelbaha. visina se prema istoku smanjuje za 108 m. Rogatica i Tele~ka. Ulaz u Panoniju LEAP BA^KA TOPOLA 23 . U saobra}ajno – geografskom pogledu nalazi se na sporednom putu Baj{a – Sivac. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice.

Kara|or|evo Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. u Mi}unovu `ivi 510 stanovnika u 182 stambene jedinice. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.19. Zobnatica je jedan od najpoznatijih centara konjarstva i konji~kog sporta u Srbiji (Slike 2. 2.3.3.21. Doseljavanje stanovni{tva po~elo je 1921. pored Kara|or|eva~ke lesne doline na nadmorskoj visini 112 m. a od Subotice 30 km.Mi}unovo se nalazi na putu B. Zobnatica Slika 2. Topola – ^antavir. Od Zobnatice je udaljeno 6. u Malom Beogradu `ivi 533 stanovnika u 192 stambene jedinice. Posle gotovo dvesta pedeset godina pustara je priklju~ena B. godine slu`beno progla{eno naseljem. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored doline Krivaje (Slika 2. Hotel „Jadran“ u Zobnatici Prema popisu stanovni{tva iz 2002. na oko 1000 metara. godine. naselje ima i neke specijalne funkcije. godine bila sastavni deo suboti~kog atara. u Zobnatici `ivi 309 stanovni- 24 LEAP BA^KA TOPOLA . godine kada je na zemlji oduzetoj agrarnom reformom naseljena 71 porodica dobrovoljaca iz Like.18. od B. u Kara|or|evu `ivi 586 stanovnika u 237 stambenih jedinica. na lesnoj zaravni.12.3.13. Slika 2. godine. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Mali Beograd je kolonisti~ko naselje osnovano 1921. Topole 12.. Kara|or|evo je 1978. Mali Beograd je drumsko naselje pored me|unarodnog puta. Topole svega 6 km. Tako|e ima dobre saobra}ajne veze i sa susednim naseljima op{tine. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog jezera Pored izrazite agrarne funkcije. Krupe. 2. Naselje le`i na zaravni. Po tipu. Kar|or|evo je planski osnovano kolonisti~ko naselje za potrebe doseljenog stanovni{tva sa Krbavskog polja. 2.20.). kao i sa podru~ja seoskih naselja okoline B.19. Ju`no od naselja.. 2. Ku}e su pore|ane na obe strane puta u du`ini od oko 1400 metara.21. vodi asfaltni put B. Mali Beograd Slika 2. godine. godine.20. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena od B. 2. do 1948. Ulaz u Zobnati~ki park Zobnatica je od 1702. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Topoli. udaljeno od Topole 2 km. 2.).11.18. Topola – Senta.

49% od ukupnog dru{tvenog proizvoda.3. u trgovini 11. U privatnom sektoru je ostvareno 37.66%. PIK „Moravica”.49%.70%. a u dr`avnom sektoru 0. Na lesnoj zaravni op{tina ima kopneni polo`aj. [to se gra|evinarstva ti~e. Izdvojenih radnji (str. u oblasti saobra}aja i veza 3.89%. u me{ovitom sektoru 34.029 stanovnika). {to svakako daje podstreka za razvoj. godini iznosio 3.586 ha.225 ha. u ugostiteljstvu i turizmu 0.12. u industriji 30.440 stanovnika). u gra|evinarstvu 2. tekstilna.361 ha. elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i metalnih proizvoda U privredi op{tine zna~ajno mesto zauzima i drvoprera|iva~ka industrija. ko`na i industrija sto~ne hrane. Sveti}evo (204 stanovnika).68%.14%.04%.81%. regio- LEAP BA^KA TOPOLA 25 . Divlja deponija u Zobnatici ka u 60 stambenih jedinica.46%. u zanatstvu 0. godine. Gunaro{ (1. od kojih su 272 mala.76%. maj” je izvodio sve vrste gra|evin- 2. Industrija mesa „Topola”.nalnih i lokalnih puteva. Od ukupnog dru{tvenog proizvoda u oblasti poljoprivrede je ostvareno 47. u stambeno-komunalnim delatnostima 0.98%. PP „Pobeda” i zemljoradni~ke zadruge. Tomislavci (691 stanovnik). le`i udaljena od vodenih puteva i ne mo`e se koristiti njihovim prednostima. Slika 2. industrija reznog alata za drvo. Ukupan dru{tveni proizvod op{tine je u 2001. GIK „1. 2. prikazana je divlja deponija u Zobnatici. a 8 velika preduze}a. szr. Na Slici 2. u oblasti finansijskih i drugih usluga 1. u dru{tvenom sektoru 26. U Ba~koj Topoli registrovano je 297 preduze}a zaklju~no sa stanjem 31.7 milijarde dinara. Na poljoprivredi kao sirovinskoj osnovi razvijale su se slede}e industrijske grane: prehrambeno-prera|iva~ka. Ba~ka je me|ure~je Dunava i Tise. u obrazovanju i kulturi 0. Ali iz takve situacije sledi da je teritorija op{tine steci{te interregionalnih. Bogaro{ (94 stanovnika) i Bagremovo (204 stanovnika).2002. PP „Do`a \er|”. Ostala naselja U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i naselja Novo Orahovo (2. a neplodno 3. Pobeda (343 stanovnika). Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD „@itko”. Njego{evo (634 stanovnika).22.14. Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola iznosi 58. u zadru`nom sektoru 0.22.4. metalna galanterija. 17 srednja.34%.54%.72%. Kavilo (233 stanovnika). PP „Zobnatica”. sur) je preko 400. od ~ega je plodno zemlji{te 55. U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su slede}i proizvodni kapaciteti: livnica ~elika. PRIVREDA Geografski polo`aj ba~kotopolskog prostora neosporno uti~e na njegov privredni razvoj. AD „Topiko”.

nepostojanje rezervoara za vodu. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima i izuzetno korisna za ljudski organizam. u delu grada Ba~ke Topole postoje otvoreni kanalizacioni vodovi. neadekvatna ure|enost i mali kapacitet postoje}ih legalnih deponija. Probleme jo{ predstavljaju i neadekvatno re{eno pre~i{}avanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mre`a.skih. gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova iz oblasti visoke gradnje i prate}e radove iz oblasti niskogradnje. nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mre`a tamo gde vodovodi postoje. postojanje nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. ¤ Deponije komunalnog otpada – glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija. neodvajanje komunalnog od opasnog otpada. da sve vi{e o`ivljava proces prerastanja zanatskih radionica u mala preduze}a. Poljoprivredno dobro „Zobnatica” raspola`e najstarijom ergelom konja u biv{oj Jugoslaviji.5. sa ukupnim ekolo{kim uslovima za lov i odmor. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI Glavni ekolo{ki problemi u op{tini Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: ¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme predstavljaju kvalitet i koli~ina vode u svim naseljima i u gradu Ba~koj Topoli. Pored toga. Zobnati~ko akumulaciono jezero obnovljeno je pro{le godine pomo}u sredstava iz ADF-a i koristi se za izletni~ki turizam. kao i nere{eno odno{enje sme}a u pojedinim mesnim zajednicama. konkretnih re{enja za re{avanje problema pija}e vode u selima op{tine jo{ uvek nema. upotreba nekori{}enih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehni~ka ispravnost postoje}ih septi~kih jama. me|utim. Naselje Panonija sa ure|enom okolinom. koja su u procesu privatizacije. kao i ostala preduze}a u op{tini. prevelika blizina postoje}ih deponija naseljenim mestima. 2. ukrasnim parkom i hotelom pru`a mogu}nost za turizam. pobolj{ati stanje u pogledu vodosnabdevanja i kvaliteta pija}e vode u gradu Ba~koj Topoli. ¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja ne postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a. S druge strane. Ba~ka Topola ima dobre uslove za razvoj turizma. kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i neza{ti}enost vodozahvata i podzemnih voda. „mikrovodne zajednice“). nepostojanje pre- ~ista~a u bunarima i nekori{}enje adekvatnih hemijskih sredstava za pre~i{}avanje vode. Treba naglasiti da su u procesu tranzicije i smanjenjem obima tr`i{ta mnogi privredni subjekti smanjili kapacitete proizvodnje i istovremeno smanjili i broj zaposlenih radnika. Trenutno te{ko i slabo posluje. Svake godine se odr`avaju ~uvene Zobnati~ke konji~ke igre. nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom. Ohrabruju}e je. nepostojanje selekcije i recikla`e komunalnog otpada. ¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i parkovi – probleme predstavljaju: nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriju cele op{tine. zatim mali kapacitet izvori{ta u ovim mestima. Op{tina Ba~ka Topola je otpo~ela projekat izgradnje fabrike vode koji }e. ne- 26 LEAP BA^KA TOPOLA . neadekvatno re{eno upravljanje postoje}im legalnim deponijama. a naro~ito za razvoj izletni~kog turizma. kada bude zavr{en.

¤ Kvalitet vode u kanalima. kao i ra{irenost ambrozije i drugih biljaka alergenata. neodr`avanje gradskog parka u Ba~koj Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr{ina i parkova u op{tini. nere{en imovinsko – pravni status u javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. reci i jezerima – kvalitet vode u reci Krivaji i svim akumulacionim jezerima nije zadovoljavaju}i.dovoljna po{umljenost op{tine. LEAP BA^KA TOPOLA 27 . a korita i priobalja reke Krivaje i akumulacionih jezera su zapu{tena i neodr`avana. Panonija i Pa~ir. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. Pobeda.

finansiranje i rokovi izvr{enja. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E 3. sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti. nisu neiscrpni. definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne probleme. Prostorni plan Srbije. a oko 92% ~ine tzv. oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih ekolo{kih problema mnogih op{tina ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. Anketa. Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja. U prilog ove tvrdnje idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao {to su na pr.3. koji tretiraju pojedine komunalne odnosno ekolo{ke probleme zasebno. a koje stanovnici koji naseljavaju odre|enu teritoriju najbolje poznaju. na~in njihovog re{avanja. kao i mnoge regionalne i lokalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. Kad su jednom definisani priori- teti. stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in . Stoga je kao prvi korak neophodno izvr{iti objektivno i sveobuhvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine. rok u kome se planira njeno re{avanje. Poznata je ~injenica da Srbija nije bogata vodom – svega oko 8% povr{inskih voda predstavljaju tzv.ulaganjem vlastitih sredstava i kroz konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice. kroz du`i period vremena.1. Isto tako op{te je poznato. koje doti~u iz pograni~nih zemalja. kao i komentar za svaku predlo`enu aktivnost. Nacionalna strategija upravljanja `ivotnom sredinom Srbije . UVOD I METODOLOGIJA Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih zajednica parcijalni pristupi. da raspored raspolo`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini ni po prostoru ni po vreme- 28 LEAP BA^KA TOPOLA . kao jedan od najakutnijih problema vodoprivrede Republike.NEAP. koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom isti~u kroz mnoge studije i analize. »doma}e vode« koje se generi{u na teritoriju Republike. kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva. pored toga {to su veoma sporo obnovljivi. procena tro{kova. Ovu konstataciju potvr|uje i stav stru~njaka.: Vodoprivredna osnova Srbije. ne mogu predstavljati efikasno sredstvo. koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema. sem opisa aktivnosti. stvaranju vizije budu}eg stanja zajednice i predloga re{avanja najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova. Poznato je tako|e. Teorijski pristup izrade LEAPa bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema. da akviferi podzemnih voda. korisno je sredstvo za utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih problema od strane naj{ire javnosti. Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i stvaranja vizije budu}eg stanja zajednice odre|en je izbor prioritetnih ciljeva na osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine lokalne dru{tvene zajednice. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju se po usvojenoj metodologiji u kojoj su. U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne sredine te`i{te je na anga`ovanju i mobilisanju javne svesti. Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine. »tranzitne vode«.

olova. Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaciji sa nedostatkom kondicioniranja vode za pi}e i amortizovanom distributivnom mre`om karateristika je ve}ine sistema vodosnabdevanja Vojvodine (Slika 3. metana i huminskih materija.2. nepostojanje postrojenja za kondicioniranje vode i rezervoara za vodu u Ba~koj Topoli. Novi Sad . problem »mikrovodnih zajednica« i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima. Stoga se u dugoro~nom snabdevanju vodom Vojvodine sem lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje regionalnih izvori{ta.). nepostojanje sanitarnih zona za{tite izvori{ta. problem nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli predstavljaju najva`nije probleme vodonabdevanja (Slika 3.). nepostojanje vodovoda i dotrajalost vodovodnih mre`a u nekim mesnim zajednicama.nu nije povoljan. U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem centralnog vodovodnog sistema na koji su priklju~ene brojne »mikrovod- Slika 3.1.2. 3. gvo`|a.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih zajednica su lo{ kvalitet i nedovoljne koli~ine vode. Kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju za potrebe snabdevanja vodom u Vojvodini tako|e nije zadovoljavaju}i.1. Nedovoljni kapaciteti izvori{ta. arsena. koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku . PRIKAZ STANJA 3. To se prvenstveno odnosi na pove}ane koncentrarcije amonijaka.1.poput Studije alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine. Teritorija op{tine Ba~ka Topola Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«. a ponegde i mangana.internet stranica LEAP BA^KA TOPOLA 29 .

Prema podacima iz Dugoro~nog progra- Bunari Godina izgradnje Lokacija Status (radi-ne radi) Dubina (m) Zavr{ni pre~nik (mm) Projektovana izda{nost (l/s) Radni nivo vode u bunaru (mnm) Registrovano opadanje nivoa Broj regeneracija bunara Godine regeneracije B1 1994 Izvori{te B2 1997 Izvori{te B3 1990 Izvori{te B4 1994 Izvori{te B5 1995 Izvori{te B6 1995 Izvori{te B7 1999 Izvori{te TRG 1994 Disp. godine u proseku 3.0m (max.0 – 15. Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem stanovnika naselja sistemima bu{enih bunara.0 71.000 litara i sistemom hlorisanja.0 75. U funkciji je 7 (sedam) bunara na izvori{tu i 2 (dva) bunara u gradu. Distribucioni sistem nije u potpunosti razvijen i granatog je tipa. P.0 Radi 87 323 15.0 Radi 83 323 12. Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.0 64. Ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem".0 90.1. tako da se redovito vr{i njihova regeneracija (Tabela 3. Sem institucionalne distributivne mre`e u gradu Slika 3. A FR 1997 Disp.0 Radi 102 323 15.1 .0 U toku 2004. opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima.0 Radi 130 323 15.0 88.1.0 80.Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola Izvor: J. preko razvodne vodovodne mre`e.0 Radi 104 323 15.ne zajednice« unutar gradskog jezgra. Pogled na vodozahvat Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola 30 LEAP BA^KA TOPOLA .2. Ba~ka Topola.0 Radi 130 323 15. a potro{a~i ~ine tzv. 5. »Komgrad«.0 75. Radi 83 323 10. "mikrovodnu zajednicu". evidentno je da je dodatni problem koji postoji u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara. Objekti sistema vodosnabdevanja Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz »osnovnog vodonosnog kompleksa« kvartarnih sedimenata.2.0 l/s . Na osnovu postoje}ih podataka. {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta vode i slabijih pritisaka u udaljenijim ta~kama vodovodne mre`e (Tabela 3.0m) 3 20012003 1 2001 1 2001 2 2001 1 2003 1 2001 - Tabela 3. 2005 ma razvoja centralni kompleks snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5. koji se nalazi na dubini od 80 – 130m.2). na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. 3.0 Radi 86 323 12.0 75.1).0 84.0 Radi 110 323 15.

prose~na isporu~ena koli~ina vode iznosi oko 2.3.600 2. Subotica. imovinskim odnosima. 2004 30./dan (Slika 3. nedovoljni pre~nici cevovoda (f 63 mm). srednjoro~an razvoj i hitne intervencije. Bez postrojenja za kondicioniranje voda. koji je isporu~ilac vode za pi}e. kom. nepostojanje rezervoara za dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi).2 . »Komgrad«. mre`e Broj zatvara~a na mre`i Broj hidranata Broj priklju~aka Broj vodomera Broj kvarova na mre`i Broj kvarova po 1 km Jedinica mere km kom. a minimalna oko 1. kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada. maksimalna dnevna oko 4. Evidentirani problemi u centralnom sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e. 2005.500 110 3. ca«.3.Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i Izvor: J. a procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od 45% na osnovu iskustva za vodovode u okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%) i Srbiji.). odr`avanju. P. S obzirom na neizgra|enost nekih klju~nih objekata vodovodnog sistema Ba~ke Topole. kom. Dugoro~an razvoj. kom.postoji »velika« du`ina neadekvatne mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vodom putem »mikrovodnih zajedniGodina Du`ina javne vod. 2002./km potro{nja iznosi oko 156 l/stan. koji se sastoje od procurivanja cevi i ~vornih mesta i nelegalnih priklju~aka.800 m3/dan. nemogu}e je u Slika 3.000 m3/dan. kom. Vodosnabdevanje i kanalisanje. nepostojanje postrojenja za pripremu vode za pi}e. Prema podacima J. kom. Kod ovog dela mre`e problemi se sastoje u upravljanju. Na godi{njem nivou Poseban problem predstavljaju gubici u vodovodu. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje. Ba~ka Topola. Vodovodna mre`a Ba~ke Topole Izvor: Zavod za vodoprivredu.P.25 160 3. »Komgrad«. LEAP BA^KA TOPOLA 31 .500 m3/dan. ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr.0 Tabela 3.

99 7.vodozahvat /mre`a/ Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e. To bi moglo da se ostvari jednim delom ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode.35 mg/l (MDK 0. % saturac Broj stanovnika u nasemgNH3/l ljima je razli~it .60 manje od 0. 1 Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. Zavod za za{titu zdravlja Subotica.699 st.4.od samgCl/l mo nekoliko (Obornja~a . opremani bunarskim pumpama i hidroforima. Prema statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK).3. nisu bili dostupni. Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom.04.).27 0. bunarske pumpe.35 3.002 2. Po naseljima su bu{eni bunari. preko razvodne vodovodne mre`e.8 365 579 15. a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem".074 stanovmik. Slika 3.). Sada{nje snabdevanje vodom naselja Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema. u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine. prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i. Internet stranica 32 LEAP BA^KA TOPOLA . na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3.2005.2. S/cm nika ili 57. Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se parametri kvaliteta vode svesti na Pravilnikom1 propisane vrednosti. U prethod- Tabela 3.2 st. ovim uslovima obezbediti redovnu i kvalitetnu isporuku vode za pi}e. biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod . u mg/l ovim naseljima `ivelo je mg/l ukupno 22. a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u rasponu od oko 16%2.Parametar Rezultat Jedinica mere Boja Miris Mutno}a pH Utro{ak KMNO4 Ostatak isparenja Elektri~na provodljivost Rastvoreni kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati Gvo`|e (ukupno) 5 Bez 0.). ili manje od 100 mgNO2/l (Bogaro{ . Tako }e na primeru ove mesne zajednice.Mesne zajednice. 11. za mesnu zajednicu Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka dokumentacija o postoje}em stanju vodosnabdevanja i planovima za rekonstrukciju vodovoda Baj{a.5. hidrofora i distribucione mre`e. gl.1 mg/l (MDK 0. Ovi potro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni sistem u naselju Stara Moravica.58 6.u budu}nosti. prema programu radova opisanom u prethodnom delu ovog izve{taja.7 % ukupnog stanovni{tva op{tine. do mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada mgFe/l stanovnika (Stara Moravica . SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 2 Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Vojvodine.1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0.94 st. Rezultati jednog karakteristi~nog.3 . god.Ispitivanje kvaliteta vode na mestu .3 mg/l).1 8. Prema popisu 2002. Snabdevanje vodom u naseljima re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika. Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od 1.2. Me|utim. od kojih se svaki sastoji od bu{enog bunara. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim St Pt/Co zajednicama Na teritoriji op{tine Ba~NTU ka Topola postoje 23 .96 1.

4.slavina EKO ~esma . mezof.7 uzoraka.10. LEAP BA^KA TOPOLA 33 .6.Mesna zajednica Baj{a .9. ku}a Mikrovodn i sistem (5) Kratka Mi{ljenje Ne odgovara Ne odgovara Ne odgovara Nalaz prisustvo boje.slavina (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola Ne odgovara Ne odgovara Odgovara P/04625 27. Krajnja 1 porod. konc. (8) Zaba{ta P/02968 15. Zaba{ta 35 porod.slavina EKO ~esma . kolif. gvo`|a. P/05048 25.Ispitivanje vode za pi}e Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica. konc. EKO ~esma .) . pov. 2004.01. bakterije.4 .2004. bakterije. pove}.2005 . ku}a ul. konc. mutno}a.6. bakter. ku}a ul. pove}. amonijaka. gvo`|a aerob. konc. mutno}a. konc. pov. br. P/00412 Ne odgovara aerob. gvo`|a pove}. mutno}a. neodgovaraju}a pH vrednost Tabela 3. mezof. Bunar u Baj{i Izvor: Kancelarija LEAP-a.2004.porod. god.2004. Lokacija ul. amonijaka.2004 . amonijaka. pov. Ba~ka Topola Ev.2004. ve}i broj aerobnih mezofilnih bakterija neodgovaraju}a pH vrednost P/02967 15..2004. (13) Poljska P/02979 15.6. uzorka P/02966 Datum 15. i 2005. pov.slavina EKO ~esma . konc.6.Slika 3. pov. streptokoke. pov. 27. Kratka 1 .

3. termostati i sl. To se posebno odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom.). od ~ega na visokokvalitetne vode otpada 13. Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e. popravka cevi i armatura koji cure. Razlozi i mogu}nosti za smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za pi}e. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{}enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{}enja vodnih resursa. dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za pi}e veoma visoka (npr. Kod ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih. koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a.dan u Beogradu u 2003. Prema VOS-u ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom odre|ene na osnovu broja stanovnika. na slavinama. Postepeno uvo|enje ekonomske cene vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost javnih komunalnih preduze}a i tako moglo Prose~na specifi~na potro{nja vode za pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i iznosi. ku}ni aparati koji {tede vodu.: tu{iranje umesto kupanja.5 x106 m3/g. iznose 15. instalacija novih i osetljivih vodomera. novnika potro{nja vode je ispod proseka. 3. Primera radi. U op{tinama sa manje od 25. Na temelju iskustava unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji.: 233 l/st. prema podacima iz GUP-a Beograda 2021. kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (npr.3. 3.) Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u drugim evropskim zemljama. pove}ane mutno}e. Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom naselja i industrije treba da bude iz Osnovnog vodonosnog kompleksa Vojvodine. Francuskoj 3 evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom metru vode. uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a. ispiranje pod pritiskom. Tako|e.dan.). Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro. kao {to je to ve} u~injeno u nekim od zemalja u okru`enju. priklju~enosti na vodovodne sisteme i norme potro{nje za projektovani period do 2021. potro{nja vode u Nema~koj je oko 125 l/st. smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu.1. samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e.000 sta- 34 LEAP BA^KA TOPOLA . Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima Osnovni problemi snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno su proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. dotrajala je i distributivna mre`a mikrovodnih sistema. prisustvo boje i neodgovaraju}e pH vrednosti. Re{enje ovog problema je u adekvatnom ulaganju u ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode.g./dan. a vodom ni`eg kvaliteta iz vodotoka.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3. oko 170 l/st.9 x106m3/g. Ma|arskoj 2 evra.3. redovna naplata utro{ene vode. o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vode. godini. sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr. postoje}i bunari i oprema u njima su dotrajali.nom tridesetogodi{njem periodu. zaustavljanje tu{a. pribor koji {tedi vodu (ograni~enje mlaza. zatvaranje slavine za vreme pranja i sl. aluvijalne izdani izme|u Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava).

Pravilnikom se pred- 3. 3.3. pobolj{anje monitoringa i prihvatanje prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz Direktive. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim standardima definisanim u Direktivi o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). pocinkovne ili plasti~ne cevi. {to nije slu~aj. neadekvatan materijal cevi u distribucionoj mre`i: A-C. jer zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine. ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode. PROCENA PRO[LOG. Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Direktiva) su skupi i zahtevni. Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode za pi}e sa standardima i uslovima DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra). za smanjenje siroma{tva i gladi. Pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. To me|utim mora da bude bazirano na tehni~ko-ekonomskoj studiji. SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU. zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim evropskim zemljama. U tom kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e kao i osnovni sanitarni i higijenski uslovi `ivota smatraju se jednim od osnovnih ljudskih prava. Radi toga predlo`eno je.4. ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u celini. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti uslove propisane Direktivom. koju je tokom 1997. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode usvojeni po na{im standardima nisu uskla|eni i prema{uju dopu{tene vrednosti prema Direktivi o vodi za pi}e. i 1998. treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna dezinfekcija. Nacrt Pravilnika treba da predstavlja prvi korak u tom smeru.da re{i najakutnije probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju novih sistema) u relativno kratkom vremenskom periodu. a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na ljudsko zdravlje.3. ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na postrojenjima. O~ekivani rezultat bio bi smanjenje stepena zaga|enosti `ivotne sredine. koje je izradilo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine (u vreme izrade dokumenta: Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene su kategorije i osnovne grupe indika- LEAP BA^KA TOPOLA 35 . Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja. neophodan je preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. olovni cevovodi u doma}instvima). olovo. To se odnosi na: arsen. gvo`|e i nitrate. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e vi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od slu~aja do slu~aja. godine pripremila Evropska agencija za `ivotnu sredinu. U dokumentu »Procena o `ivotnoj sredini Evrope«. Sem toga.

U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve dok se ne dostigne zadovoljavaju}i kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj mre`i. Vode Kvantitet voda Kvalitet voda Reke i jezera Povr{inske vode Ribarstvo ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda. Dugoro~ni program se izvr{ava kroz tri srednjoro~na programa razvoja i to od: 2003-2007. ~esto uz »raubovanje« bunara.5 . rizi~nim grupama: deci. U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve ve}i pritisak na vodne resurse i sve ve}a potencijalna zaga|enja s jedne strane. ZAKLJU^CI Na osnovu sagledavanja postoje}eg stanja. U prvom srednjoro~nom periodu. dovodi do delimi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. Istovremeno zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od 6. Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu. ~iji je prvi srednjoro~ni program ve} u toku. koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja. Me|utim. trudnicama. Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda BPK5 u vodotocima. izgradilo bi se postrojenje za pripremu vode za pi}e.5.tora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija. koji mogu da uti~u na ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. rezervoar i crpna stanica sa svom prate}om opremom i neophodnim instalacijama. Za kategorije vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 3. veoma nepovoljno i da ne mo`e udovoljiti potrebama grada i stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. dojiljama i starijim bolesnim osobama. Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po ljudsko zdravlje i zbog toga posebno treba voditi ra~una o tzv. mo`e se zaklju~iti da je stanje komunalne infrastrukture .5. Osnovni ciljevi Dugoro~nog programa razvoja grada su institucionalno snabdevanja vodom za pi}e 90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100 % privrednih objekata sme{tenih unutar grada. ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane.Indikatori odr`ivog razvoja Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda.vodosnabdevanja. U Tabeli 3. pa time i na `ivotnu sredinu u celini.6 daje se pregled 36 LEAP BA^KA TOPOLA .900 m. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne sredine i Proceni uticaja na `ivotnu sredinu predstavljaju prvi korak u bo- 3. Ovo »povla~enje« podzemnih voda u dublje slojeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski svet. 2008-2012 i 2013-2017 godine. na nivou grada postoji strategija dugoro~nog razvoja definisana kroz usvojen Dugoro~ni program razvoja vodosnabdevanja naselja Ba~ka Topola. Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta Tabela 3.

500 Tabela 3. Prioritetne aktivnosti predlo`ene akcionim planom za naredne 4 godine za oblast Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su slede}e: ¤ formiranje centralnog sistema vodosnabdevanja izgradnjom klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu - LEAP BA^KA TOPOLA 37 . Dugoro~an razvoj. Kao jedna od mogu}nosti mo`e da bude izgradnja javnih (EKO) ~esmi. centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vodovoda u naseljima. izgra|ena ~esma u naselju Panonija. Ba~ka Topola.pregled radova i mera Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje. trebalo bi unapred voditi ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u tehnolo{ki proces pripreme vode za pi}e.000 63 Ukupno 30. Vodosnabdevanje u ostalim naseljima na teritoriji op{tine predstavlja poseban problem i op{te stanje je nepovoljno kako po kvantitetu tako i po kvalitetu vode za pi}e.500 m 3% uredno i kvalitetno vodosnabdevanje me{tana. kao {to je na pr. sekundarnih i tercijarnih cevovoda (Tabela 3. opremljenih za fazi izrade tehni~ke dokumentacije (kao {to su npr.koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom. 2002.000 2.000 250 2. To se mo`e posti}i raznim merama stimulisanja {tednje vode. Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu. Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice. a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. uz istovremeno postepeno uvo|enje ekonomske cene vode.500 Tabela 3.Dugoro~ni program razvoja . Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja. dugoro~no re{enje problema vodosnabdevanja ve}ih naseljenih mesta trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na institucionalni. »Komgrad«.7 .7). Subotica.du`ina cevovoda po pre~nicima Izvor: J. Za objekte koji se planiraju ili su u 200 150 5. Neophodno je da se sprovode mere racionalizacije . P.Dugoro~ni program razvoja . To }e biti ostvareno dono{enjem novog. Postrojenja za kondicioniranje vode). U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e sa Evropskom direktivom o vodi za pi}e.000 100 20. 2005.prvenstveno smanjenja gubitaka u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka. U Evropi i svetu postoji razvijena svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne potro{nje vode neophodna.000 m3 230 l/s 120 l/s 30. Pre~nici cevovoda (mm) 300 Du`ina (m) 1.6 . Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih. Me|utim. Radovi Bunarski vodozahvati Ure|aj za kondicioniranje Rezervoar Crpna stanica Ostale namene Distribuciona mre`a Istra`ivanje i razvoj Koli~ina / kapacitet 20 komada 120 l/s 3. uskla|enog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e.

¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i izgradnja nove distributivne mre`e prema definisanoj i usvojenoj srednjoro~noj strategiji. Ma|arskoj oko 2 evra. ¤ racionalizacija potro{nje u doma}instvima i privredi putem kampanje edukacije i informisanosti stanovni{tva o neophodnosti smanjenja neracionalne potro{nje vode. ¤ postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i i isklju~ivanje nelegalnih priklju~aka i njihovo svo|enje na prihvatljiv procenat od oko 20%. Francuskoj oko 3 evra. ¤ formiranje mesnih vodovoda ili povezivanje sa centralnim vodovodnim sistemom za ve}a naselja. crpnih stanica. rezervoara. ¤ izgradnja javnih ~esmi za manja naseljena mesta. 38 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ postepeno uvo|enje ekonomske cene vode . ostalih prate}ih objekata i infrastrukture. ¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{enjem novih i regeneracijom postoje}ih atrofiranih bunara u skladu sa usvojenom srednjoro~nom strategijom.postrojenja za kondicioniranje vode.trenutna cena vode u Hrvatskoj iznosi oko 1 evro. a u Nema~koj oko 5 evra po kubnom metru vode.

Problem koji se i pored prisutne dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na permanentnom pra}enju kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda industrijskih pogona skoncentrisanih u radnim zonama Ba~ke Topole. Preostala naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola nisu pokretala proces izrade projektne dokumentacije koja bi definisala problematiku upravljanja otpadnim vodama. Atmosferska voda sa urbanog podu~ja Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacionim sistemom za atmosferske vode.1. od 55 km kanalizacione mre`e predvi|ene Idejnim projektom re{enja kanalizacije upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz 1976. godine. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola bazirana je na analizi prikupljne raspolo`ive relevantne dokumentacije dostavljene od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a JP „Komgrad“ Ba~ka Topola i drugih organizacija ~iji je zakonski delokrug rada usmeren ka upravljanju otpadnim vodama. Naseljeno mesto Ba~ka Topola Sistemi kolektovanja upotrebljenih i atmosferskih voda koja se generi{u na urbanom podru~ju Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi.4.1. propisima op{tine Ba~ka Topola koje defini{u upravljanje otpadnim vodama na lokalnom nivou i Okvirnoj direktivi o vodama 2000/60/EC. ve} name}e potrebu izgradnje crpnih stanica. Teorijski pristup analize upravljanja otpadnim vodama op{tine Be~ej bazira se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast upravljanja otpadnim vodama. Sadr`aj ovih septi~kih jama se prazni cisternama. otvorenim kanalima i na taj na~in odvodi do reke Krivaje. PRIKAZ STANJA 4. osnovnom zakonskom instrumentu Evropske Unije (EU) u oblasti upravljanja vodnim resursom. a iste upu{taju evakuisanu upotrebljenu vodu tako|e u reku Krivaju. U Tabeli 4. Panonija i Krivaja je obiman. Na delu urbanog podru~ja Ba~ke Topole koji nije pokriven kanalizacionom mre`om. godine. za upotrebljene vode prisutna je evakuacija upotrebljenih voda putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.1. Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje upotrebljenih voda. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj Topoli je do danas izgra|eno oko 12 km kanalizacione mre`e za sakupljanje upotrebljenih voda. 4. Od dve crpne stanice koje su predvi|ene izra|enom projektnom dokumentaci- LEAP BA^KA TOPOLA 39 . Fond raspolo`ive dokumentacije koja analizira i predla`e tehno .1 prikazana je struktura kanalizacione mre`e Ba~ke Topole izgra|ene do 2001. Sakupljena upotrebljena voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im kanalizacionim sistemom za upotrebljene vode bez ikakvog tretmana ispu{ta u reku Krivaju.ekonomska re{enja upravljanja evakuacijom otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke Topole i naseljenih mesta Stara Moravica.

mineralnih ulja. do danas je izgra|ena jedna crpna stanica (Slika 4. god bra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni. Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. azotnog oksida. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za atmosferske vode u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno samo oko 2.1.). stanje 2001. sumpornog oksida. a u Ba~koj Topoli je i nere{eno pitanje daljinskog grejanja. Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama sakupljenih upotrebljenih voda u kanalizacionoj mre`i. u dosada{njem periodu Slika 4. To je. 3. Podaci o kvalitetu prikupljene atmosferske vode ne postoje. ~a|i i pra{ine. 5.5 km mre`e. god. me|utim. 2002.1.u prvom oticanju atmosferskih voda mogu se o~ekivati zna~ajne koncentracije polutanata i to: olova.). Po{to se radi o urbanom podru~ju sa razvijenom sao- nisu vr{ena sistematska merenja kvantiteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda. g.Pre~nik (mm) 1. u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god upotrebljenih voda.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. jom. Pretpostavlja se da su koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om mre`om za atomosferske vode vi{estruko manje od koli~ina koje bi trebalo njom evakuisati. podatak koji je posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infra- 40 LEAP BA^KA TOPOLA . 4. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. Na osnovu podataka dobijenih od stru~nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka Topola. 2. Zavod za vodoprivredu Subotica. 200 250 300 400 500 Ukupno Du`ina (m) 6 678 1005 2473 193 1806 12 155 Tabela 4. Ispu{tanje sakupljene atmosferske vode vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju (Slika 4.1 .2. U okviru kanalizacionog sistema za upotrebljene vode naseljenog mesta Ba~ka Topola.

masti. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e prehrambena industrija. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole. stanje 2001. atmosferske vode. optere}enje otpadnih voda varira i tokom dana.2 predstavljeni su rezultati jedne analize kvaliteta sakupljene otpadne vode uzorkovane 07. u kanalizacionoj mre`i se mogu javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda potopljenog dela kanalizacionog sistema.5 km stvoreni su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta istih. Otpad- LEAP BA^KA TOPOLA 41 . 4. na ispustu iz kanalizacione mre`e upotrebljene vode u reku Krivaju.12. a tako|e i generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja.1. Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona. Svakako. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e „INOMAG-18 oktobar“. godine.2004. Prema tome. belan~evine. Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide kiseline i jone te{kih metala. U nastavku u Tabeli 4. generalno dele se po svom sastavu u dve grupe: Prvu grupu ~ine otpadne vode koje karakteri{u prisutne organske materije.2 Industrijske zone Ba~ke Topole ne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli.2. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode. visoke vrednosti BPK5. strukturom. Izgradnjom kanalizacionog sistema za sakupljenje upotrebljenih voda u du`ini od 12.Slika 4. ugljeni hidrati. Industrijski pogoni ju`ne i severne radne zone Ba~ke Topole produkuju zna~ajne koli~ine otpadnih voda i predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca koji direkno uti~e na stanje `ivotne sredine op{tine Ba~ka Topola. koncentraciju tih suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno. U prethodnih 20 godina nisu vr{ena sistematska merenja kvaliteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda. god.

12 382 2.4 dat je prikaz rezultata analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode metaloprera|iva~kih pogona Ba~ke Topole 1976. 10. pljanje podataka o kvalitetu i kvantiNaknadno ispitivanje kvantiteta i tetu otpadnih voda industrijskih pokvaliteta otpadnih voda navedenih gona u Ba~koj Topoli. Etarski ekstrakt 21.na 600 mg/l 542 ju da otpadne vode Tabela 4. 5. 2. Nitratni azot 15.02 0. Natrijum 19. Suvi ostatak na 1050C 12.27 310 280 154 1030 488 42.5-15. Fenolni indeks Rezultati predstavljeni u Tabeli 4.90 1851 3. 7.34 0. cijanide.mat. 4. @areni ostatak 13. jone te{kih Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola metala. Sulfidi 20.3 su prikazani rezultati analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. godine. Ukupni fosfor 18. 8.„INOMAG-18 oktotrebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne Krivaju materije. Ukupni azot po 16. ro~nim ciljem priklju~enja internih 42 LEAP BA^KA TOPOLA . Predsnost za vo|enje tehnolo{kog procesa metna studija imala je za cilj prikupre~i{}avanja otpadnih voda. Amonija~ni azot 14.03 90. na 1050C 11.0 14.18 64. U tabeli 4. godine. 3.2 .Parametar 1. Deterd`enti 22. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona „INOMAG“-a. Gubitak `ar. 9.11. u Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadslu~aju priklju~enja interne kanalizanih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanalipogoni radnih zona inicirala je op{tizacionu mre`u predstavljala bi opana Ba~ka Topola 1976.7 siva na kanalizaciju trunje ml/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0C / 8. U tabeli 4. 6.2004.052 kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta.Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo. Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda . Belan~evine 17. 5.4 ukazu23. Temperatura vazduha Temperatura vode Boja vode Miris Vidljive materije Talo`ne materije pH vrednost HPK BPK5 Jedinica 0C 0C 30.5 7.5-6. Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole 1976. Studija je dala i industrijskih pogona lociranih u radpredloge za predtretman otpadnih nim zonama Ba~ke Topole nije vr{evoda industrijskih pogona sa dugono. Suspen. godine.

mg/l 1015 556 168 HP Kmg/l 2464 1000 129 BKP5 mg/l 940 634 121 Etar. 1976 pH 8. Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u du`ini od oko 7 km. MZ Stara Moravica sistematskim upravljanjem otpadnim vodama koje se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu imaju Stara Moravica. Atmosferska kanalizacija u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola je izgra|ena jedino u vidu otvorenih zemljanih kanala. god * 1976.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976. Panonija i Krivaja.5 Tabela 4. Postoji i opasnost od vertikalnog transporta zaga|enja do ni`ih vodonosnih slojeva druge izdani. oktob.3 .12 Ni mg/l 9. godine Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o kvalitetu industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole je.09 Qm3 / dan. U tabeli 4. Naseljeno mesto Stara Moravica izgradila je i postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode. 1976 T0C INOMAG 18.T0C "Topola" "Topiko"* Mlin 21 16 7.2 7.5 pH 7. U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema.5 data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e MZ Stare Moravice. Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre planiranog upu{tanja u kanalizacionu mre`u za upotrebljene vode Ba~ke Topole . 1336 624 ES 47275 10150 Tabela 4.3. Preostala naseljena mesta evakuaciju otpadnih voda vr{e jedino putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. Izgra|ena je prva faza kanalizacionog sistema za upotrebljene vode.7 10. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“ Izvor: IGV Subotica.4 Susp. da odstupaju od maksimalno dozvoljenih koncentracija po pojedinim pojedinih elemenatima od propisanih za otpadne vode koje se mogu upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole. resursa vode za pi}e. Permanentna produkcija upotrebljenih voda i njihova evakuacija na napred opisan na~in izaziva zaga|enje podzemnih voda prve izdani i lokalno izdizanje nivoa podzemnih voda prve uzdani.5 7.7 Cijanid mg/l 1. LEAP BA^KA TOPOLA 43 .primarnim pre~i{}avanjem. mg/l 51 85 168 HPK mg/l 111 278 129 BKP5 mg/l 80 248 121 Zn mg/l 114 Cu mg/l 5.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976.4 8 7.3 7.009 0. INOMAG Okov Mlin Izvor: IGV Subotica.4 .8 ES 389 120 16. mg/l 0. 4. ek. mg/l 819 264 Deter.1.4 Susp.

6. MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja evakuacijom upotrebljene vode izgardila kanalizacioni sistem u du`ini od 12 km. 3. Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda i sakupljene upotrebljene vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvo44 1. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Stara Moravica.2. 5. ¤ Polja za su{enje mulja i ¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje. ¤ Aeracionog bazena. Uslo`njavanju situacije viskog nivoa podzemnih voda prve izdani u isto LEAP BA^KA TOPOLA . TENDENCIJE RAZVOJA Plan dalje izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode Ba~ke Topole. ¤ Objekta podu`nog peskolova. Radi prijema eventualno dodatnih koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole. prikazan je u Tabeli 4. glavnom kolektoru u ju`nom delu naseljenog mesta Stara Moravica. ¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja.6 . kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e u zavisnosti od potrebnog pre~nika. 4. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda i putem kanalizacione mre`e za upotrebljene vode. 2. 200 250 300 400 Ukupno Du`ina (m) 2960 112 2420 1850 7342 di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Krivaju. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione mre`e otpadnih voda. ¤ Silosa za vi{ak mulja. 4. 2.Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. god. Kanalizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi pre~nika 300 mm. 500 400 300 250 200 Ukupno 1000 3000 3000 3000 15000 25000 Tabela 4. sastoji se upojnih kanala. ¤ Naknadnog talo`nika. 3. 2002. na desnoj obali reke Krivaje. Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Stara Moravica sastoji se od: ¤ Mehani~ke re{etke. ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda prve izdani.Pre~nik (mm) 1. 4.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e Stare Moravice Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica Na kanalizacionoj mre`i za upotrebljene vode.5 . Zavod za vodoprivredu Subotica. Pre~nik (mm) Du`ina (m) Tabela 4. izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda. Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih kanala. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala. potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice.

Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih upotrebljenih voda u kanalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke Topole je primarno pre~i{}avanje istih.Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke Topole Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Pre~i{}avanje sakupljenih upotrebljenih voda mo`e se re{avati zajedni~ki za nekoliko naselja. 2002 dova na pro{irenju kanalizacione mre`e za atmosferske vode. 4. Tako da tendencija razvoja upravljanja evakuacijom upotrebljenih voda industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole treba da bude usmerena ka uspostavljanju primarnog pre~i{}avanja upotrebljenih voda svih pogona. godine predlo`ena su dva re{enja. Predlo`ene varijante tretmana su : ¤ I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem ¤ II varijanta postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene vode [ema 4. Nesporan negativan uticaj upu{tanja upotrebljenih i industrijskih voda bez ikakvog tretmana u reku Krivaju.7 dat je prikaz planiranih raPre~nik (mm) 1.a Ba~ka Topola. Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema. u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja otpadne vode na budu}em PPOV.7 . 3. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. 1977. prikazana je jedna od predlo`enih varijanti PPOV. Konceptualno sva naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola treba da izgrade sisteme za sakupljanje i tretman upotrebljenih voda. Du`ina (m) 500 1000 2000 2000 5500 Tabela 4.u. [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola. 2. korisne valorizacije produkata pre~i{}avanja. objekata i opreme PPOV-a). za{tite primenjenih konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e. Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola. Instituta za Gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici. Zavod za vodoprivredu Subotica. za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih uslova upravljanja. mo`e se sanirati jedino izgradnjom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda (PPOV). potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih upotrebljenih voda ukloniti toksi~ne i opasne materije.1.vreme doprinose i otpadne vode koje se evakui{u putem upojnih bunara. Naime. Varijanta I LEAP BA^KA TOPOLA 45 .1. U Tabeli 4. 600 500 400 300 Ukupno U [emi 4.

1976 A 5.19 0. U Tabeli 4. Rezultat takvog na~ina evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema nizvodno od Ba~ke Topole.0 46 19 45. Kada govorimo o proceni dana{njih. 4.084 0. 5.Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole Izvor: Studija o otpadnim vodama. Treba nazna~iti da se industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju. 1976. B .4 8. godine .na 600 0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jed.02. godine. Me|utim evidentan je izrazito negativan pritisak na kvalitet vode reke Krivaje.4. Parametar 1.22 A 0. Detaljna procena uticaja na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet vode recipijenata na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom na neadekvatan i nesistemati~an monitoring kvaliteta vode recipijenata reke Krivaje i neadekvatnog monitoringa kvaliteta sakupljenih upotrebljenih voda. Nepobitan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{ 1976.9 .02. 6.mat.5 930 614 0. 8. pri ~emu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole. Temperatura vode pH vrednost HPK BPK5 Suspen. 2. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Analiza uticaja upotrebljenih voda na `ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola mo`e se sagledati kroz: ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet povr{inskih voda i ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda.8 736 527 0. 7. 10. na {ta je javnost reagovala u prole}e 2003.7 269 515 11.3. 11. IGV Subotica. godine putem slede}eg novinskog ~lanaka: ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E Voda bez `ivota Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na- 46 LEAP BA^KA TOPOLA . 9.9 prikazani su rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976.32 Tabela 4. str 69.0 7. 3.8 518 264 98.Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976.7 392 369 185 1142 627 0. mo`e se konstatovati dnevna evakuacija od 7200 m3 upotrebljenih voda. dnevnih koli~ina upotrebljene vode 05. 0C do danas praksa evakuacije upotrebljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke Topole nije promenila i da navedeno ispitivanje iz tog razloga poseduje visok stepen validnosti. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Tople A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole. uslovljen uobi~ajnom praksom evakuacije sakupljenih upotrebljenih voda bez ikakvog tretmana u navedeni recipijent.05 24 23 103 814 545 0.11 2.32 0.0 8. na 1050C Suvi ostatak na 1050C @areni ostatak 6000C Ukupni azot po Ukupni fosfor Kiseonik Gubitak `ar.10 1.3 209 316 B 14.11 0.0 7.1976 B 13.

s obzirom na nepostojanje adekvatanog monitoringa. uni{tio biljni i `ivotinjski svet. Trapari}. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom. kako bi se zaga|enje bar smanjilo. Nepotpuna pokrivenost kanalizacionom mre`om celokupnog gra|evinskog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je {to se oko 600 000 m3 upotrebljenih voda u toku godine evakui{e putem vodopropusnih jama i upojnih bunara u podzemlje. koji. Industrija mesa „Topola”. maj 2003 Detaljnu procenu uticaja prisutne prakse evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda prve izdani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}e utvrditi.. usporena izgradnja kanalizaciong sistema dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog sistema otpadnih voda. DNEVNIK. gotovo ni{ta se nije promenilo. nemaju pre~ista~e.4. ve} samo lagune.Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja otpadne vode na `ivotnu sredinu. “ Izvor: M. neprozirna i bez `ivota. stigao je jo{ 19. Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja .. Me|utim. kao {to je analiza vode. Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni. a jedan od prioritetnih zadataka Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku..da se pomo}u crpke naprave talo`nici.5 km kanalizacionog sistema atmosferskih otpadnih voda i nema izgra|eno po- LEAP BA^KA TOPOLA 47 . Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi.kon mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena. Opisana praksa ima direkno degradiraju}i uticaj na kvalitet podzemne vode prve izdani i predstavlja potencijalnu opasnost za ni`e vodonosne slojeve koji predstavljaju resurs vode za pi}e. Talas zaga|enja. Voda u reci je i dalje crna. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. gde je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije. kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna po zdravlje. Procena je da se ista koli~ina upotrebljenih voda na isti na~in ekalui{e u podzemlje sa teritorije preostalih naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. . koji je. jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD „Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode. „Topiko” i „@ibel”. Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere.. sem identifikacije zaga|iva~a. Od tada do danas. O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola. samo 2. Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en . 4.. po re~ima Baj{ana. Posebno pitanje koje se u isto vreme ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Pevec. ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha.ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i. aprila. Stevan Preradovi}. na koju su priklju~ena i tri kolektiva.

Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme za upotrebljene vode. ¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja evakuacijom upotrebljenih i atmosferskih voda na teritoriji urbanog podru~ija Ba~ke Topole su: ¤ Izgradnja magistralnog kolektora „Istok“ po~ev od Va{ari{ta. nakon njegove izgradnje.a za naseljeno mesto Panonija. ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta. ¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za upotrebljene vode i Priklju~enje internih kanalizacionih sistema industrijskih pogona na magistralni kolektor za upotrebljene vode „Istok“ kanalizacionog sistema Ba~ke Topole. za{tite `ivotne sredine. Stara Moravica. Problem evakuacije upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on se danas re{ava individualno putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. neophodno je u narednom periodu na teritoriji 19 naseljenih mesta pristupiti slede}im: ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi projektne dokumentacije. pobolj{anja standarda `ivota ljudi. a u jednom od njih. Takvo stanje izgra|enosti ovih infrastrukturnih objekata ni izbliza ne udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa uslova `ivota stanovni{tva op{tine Ba~ka Topola. kao recipijenata industrijske upotrebljene vode pogona radnih zona Ba~ke Topole. industrijske zone do dela naselja izme|u puteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine sakupljanja komunalnih otpadnih voda Ba~ke Topole). Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja industrijskim upotrebljenim vodama su: ¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za prisutne konkretne industrijske procese. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. je izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje. konceptualno sva naselja bi trebala da imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju upotrebljenih voda. Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu. ¤ Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e za upotrebljene vode radi smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojnih bunara Ba~ke Topole. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva. ¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih recipijenata. ¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i ¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda.strojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. 48 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja. Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje. u narednom periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticaj na `ivotnu sredinu.

mogu obavljati javno komunalno preduze}e.. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike. ¤ Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla (stajska |ubriva) i identifikovan je otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad. pokrajine i lokalne samouprave. ekonomski razvoj i dalji prosperitet zajednice. Regionalni centar za za{titu `ivotne sredine za Centralnu i Isto~nu Evropu. upravljanje otpadom je tretirano kroz niz dokumenata.5. U op{tini Ba~ka Topola. LEAP se izra|uje na osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog ekolo{kog akcionog plana. kao prvog dokumenta koji se bavi stanjem `ivotne sredine. U op{tini Ba~ka Topola. klani~ni otpad. tip i zapreminu kontejnera kao i njihov raspored). UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. izdvajanja korisnih komponenti. nafte i naftnih derivata).javno zdravlje. kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju. a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti «Komgrad» vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM 5. ali bez konkretnih predloga o metodologiji i posebno o lokacijama za odlaganje i postrojenjima za tretman. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja.2. druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i u postupku propisanom op{tinskom Odlukom. JP «Komgrad»: 5. Upravljanje komunalnim otpadom na nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su u skladu sa ovla{}enjima koja donosi Skup{tina op{tine. otpaci ulja. kvalitet `ivotne sredine. u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog plana (LEAP).1. do kona~nog odlaganja. ¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke (odre|uje broj. UVOD Za{tita `ivotne sredine je neophodan element odr`ivog razvoja dru{tvene zajednice. recikla`e..». Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota stanovni{tva . LEAP BA^KA TOPOLA 49 . to je izgradnja integralnog upravljanja otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine. br 5/97) Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola je osnovni implementacioni dokument kojim se reguli{u pravila upravljanja otpadom u op{tini. Najva`niji od tih dokumenata su: ¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola ) ¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl.2. List» op{tine Ba~ka Topola. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske delatnosti. transporta. Odluka defini{e da: ¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje ~isto}e u gradu i naseljima op{tine.1. 2004g.

Baj{a-2568.94. sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine. Kavilo-233. Sveti}evo. sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja. organizovanje sistema prikupljanja. razdaljine izme|u naselja nisu velike (udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km). Sveti}evo-205. Novo Orahovo-2029. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. od toga u: ¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli – 16171 stanovnika ¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo-204. Slika 5. Naime. Ba~ki Sokolac. Panonija. Krivaja-986.2. {to omogu}uje dobru komunikaciju sa Ba~kom Topolom kao centralnom odrednicom budu}eg sistema upravljanja komunalnim otpadom.1. ¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima za sme}e). Sva naselja su povezana kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom. Njego{evo-632. Bogaro{. Prema poslednjem popisu od 2002.1.2.590.3. sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih smetli{ta. Gunaro{-1441. Njego{evo. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom Srednji Sala{. Stara Moravica. 5. Zobnatica. osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje. ¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno). ¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni ). Pa~ir-2948. Mali Beograd. Obornja~a–2. Ba~ka Topola. razme{taj naselja u prostoru je ravnomeran. Kara|or|evo. Bogaro{. uvo|enje kompostiranja u seoskim i urbanim podru~jima. Kara|or|evo. godine.3. Gornja Rogatica. Obornja~a. Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja: Pa~ir. Mi}unovo. organizovanje separacije i sakupljanje reciklabilnih komponenti. Pobeda-342.¤ priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a. Ba~ki Sokolac-609. Stara Moravica-5699. racionalizaciju lokacija za kona~no odlaganje i u tom cilju formiranje transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija. PRIKAZ STANJA 5. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola Administrativni centar op{tine je Grad Ba~ka Topola. Baj{a.2. Mali Beograd–524. Tomislavci. u op{tini Ba~ka Topola je naseljeno 38245 stanovnika. Gornja Rogatica–477. Kavilo. Panonija-798. 50 LEAP BA^KA TOPOLA . kao i uklanjanje i kona~no re{avanje problema «divljih» smetli{ta. Mi}unovo-516. Krivaja. Zobnatica309. transporta i postupanja sa otpadom. Pobeda. 5. Srednji Sala{-172. Bagremovo. Tomislavci-696. Gunaro{.3. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola Uop{teno. sortiranje i preradu sekundarnih sirovina. Novo Orahovo. Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom.

grobnica stoke.1 dat pregled naselja op{tine Ba~ka Topola i procenjene prose~ne koli~ine generisanog otpada u naseljima.1. ¤ Transport otpada sme}arima i individualnim vozilima. kesama. Ova delatnost donosi problem klani~nog otpada. Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije «@ibel». koja je u funkciji.3. LEAP BA^KA TOPOLA 51 . vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U ostalim naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta. list op{tine B. ve} ga bacaju na «divlja» smetli{ta. opasnom i medicinskom otpadu. Konfiskat iz klanica naj~e{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na dalji tretman.2.3. 5. a JP komu- U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je klani~na delatnost. Na slici 5. tj. Topola br. Otpad iz klanica.3.Na teritoriji ove op{tine zabele`en i registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata. ¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom otpadu. ¤ Nedostatak separacije i recikla`e otpada. ¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke dokumentacije o izgradnji sanitarne deponije niti o sanaciji gradskih i «divljih» smetli{ta. konfiskata. Jedina jama . Karakteristike upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola su: ¤ Sakupljanje otpada u prete`no netipiziranim posudama. Upravljanjem otpadom u naseljima op{tine se bave mesne zajednice.3. te je u Tabeli 5. kao i u mesnim zajednicama. ¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i lokalnim smetli{tima. kao i uginula stoka iz doma}instava koji se baca na «divlja» smetli{ta. je dat prikaz gradskih smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta (`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima i propisanim procedurama. ¤ Postojanje velikog broja «divljih» smetli{ta. 5/97). Male privatne klanice ne dostavljaju otpad kafileriji. kafilerija. te u skladu sa navedenim treba biti i posebno obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom. Iz klanica se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi i odla`e na gradsko smetli{te. nalazi se u naselju Baj{a na lokaciji «Vinogradi».3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. 5.2. Najve}i problem u op{tini se odnosi na otpad od klanja stoke u doma}instvima. kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju druga pitanja od zna~aja za pru`anje i kori{}enje ovih komunalnih usluga. JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola nalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad". veterinarskih stanica i farmi Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta. Na~in postupanja sa komunalnim ~vrstim otpadom je baziran na Odluci o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. kako je definisano u upitnicima koji su popunjeni u JK »Komgrad».3.

Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja i odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3 dnevno) poti~e iz doma}instava, uklju~uju}i i otpad iz ustanova i preduze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera. JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i radnici), dok je na samom smetli{tu zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja 251 dan u godini. Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj Topoli, {to predstavlja oko 5.993 doma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora. Tako|e se prikuplja, transportuje i odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neo-

pasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu. Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3, oko 80 komada, koji su razme{teni na javnim povr{inama, u zonama visoke stambene gradnje i u okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3 (neuniformne posude). Kontejneri i posude za otpad su na javnim povr{inama postavljeni u skladu sa Programom za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. Sakupljeni otpad se odvozi na smetli{te koje se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u pravcu prema op{tini Kula.

52

LEAP BA^KA TOPOLA

Op{tina/Naselje Ba~ka Topola Stara Moravica Pa~ir Baj{a Krivaja Gornja Rogatica Panonija Srednji Sala{ Ba~ki Sokolac Mi}unovo-Ba~ka Topola Kara|or|evo Mali Beograd Zobnatica Ostala naselja Novo Orahovo Tomislavci Pobeda Kavilo Sveti}evo Njego{evo Gunaro{ Bogaro{ Bagremovo

Broj stanovnika

Prose~na dnevna koli~ina komunalnog otpada 10 m3/dan 2 t/dan 1.5 m3/dan 5 m3/dan 0.2 t/dan 1 t/dan 0.1 t/dan 0.25 t/dan 0.3 t/dan # 0.1 t/dan # 0.25 t #

Prose~na dnevna koli~ina industrijskog otpada 1.5 m3/dan -

6,000 2,980 2,568 984 500 1,000 200 600 18,000 510 520 70 2,150 680 1,000

633 2,000

# #

-

Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na raspolaganju vozni park koji se sastoji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara. Sortiran opasan otpad iz medicinskih ustanova se ~uva u posebnim kontejnerima u dvori{tu doma zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili pokrajinskom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada

na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987. godine). Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a koli~ina odlo`enog otpada je oko 150.000 m3. Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji kontrola pristupa deponiji. Otpad se na deponiju odla`e bez prethodno pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve} samo povremeno prekrivanje otpada inertnim materijalom. Za ure|enje smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT 105 i kompaktor BOMAG.

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,

LEAP BA^KA TOPOLA

53

Na deponiji su prisutni stalni po`ari, neprijatan miris i razvejavanje otpadaka (Slika 5.3.).

Slika 5.4. Smetli{te Bodrog

Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj Topoli

5.3.4.2. Primena recikla`e

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom i nema nikakvih drugih mera za{tite okoline. I dalje se povremeno i nekontrolisano vr{i odlaganje otpada, {to predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Individualni sakuplja~i vr{e selekciju reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan i nehigijenski na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada). Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje «divljih» smetli{ta na kojima stanovnici donose otpad samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne koristi kao gradsko odlagali{te. Po prestanku kori{}enja, smetli{te nije prekriveno i rekultivisano, tako da ga pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada. Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).

Imaju}i u vidu postulate savremenog upravljanja otpadom, kojim se daje preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredine Uprava za za{titu `ivotne sredine je 26. avgusta 2004. godine opredelilo sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja. Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-

54

LEAP BA^KA TOPOLA

stog otpada u naseljima nije merena i mo`e se samo proceniti, tako|e nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.). Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada se vr{i samostalno na nivou naselja, a obavlja se uglavnom traktorom sa prikolicom starim ili individualnim vozilima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na smetli{tima povr{ina od 1.3 ha. Smetli{ta nemaju nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom. Neka smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA

55

po{to je re~eno da deo otpada odvozi 56 LEAP BA^KA TOPOLA . Iz dostavljenih podataka. improvizovanim posudama. tretmana i kona~nog odlaganja. ¤ U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama. Netipiziranost posuda ote`ava i smanjuje frekvencu odno{enja otpada. ¤ Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja. U op{tini se ne vr{i kompostiranje.4. kesama. stanovnici sami donose otpad. gradu Ba~ka Topola i drugim naseljima. ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama. vidljivo je da se vr{i neka manja selekcija. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od njegovog nastanka. ¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva selekcija sekundarnih sirovina i ako se na|e po neki individualni sakuplja~. ali nisu pokrivena sva naselja u op{tini. koji se obavlja na primitivan i nehigijenski na~in. preko sakupljanja. ili mesna zajednica sakuplja u odre|enom vremenskom periodu. uklju~uju}i i medicinski otpad.5. kao i ugradnju niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. a ~esto i onemogu}ava organizaciju sakupljanja sa postoje}im transportnim sredstvima. postoji i ~itav niz «divljih» smetli{ta koja su stanovnici sami formirali i o kojima niko ne vodi nikakvu kontrolu. odnosno grad Ba~ka Topola odla`u otpad. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi. ¤ Izuzetak predstavlja problematika animalnog otpada u Ba~koj Topoli i Staroj Moravici. vrstama i sastavu otpada koji se produkuje u pojedinim naseljima i odla`e na smetli{tima. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola. transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa komunalnim otpadom: ¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna koli~ina nastalog otpada. tako da to komplikuje. ¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje nije izvr{ena. `ivotinjski otpad. konfiskate (samo delimi~ni podaci) i sl. ali ne u dovoljnom obimu i dobrog kvaliteta. tj. Otpad se sakuplja u kontejnerima. gde se ovaj otpad prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na «@ibel». kao administrativnoj celini. ¤ U op{tini ni u jednom naseljenom mestu ne postoji sanitarna deponija. onda je to rad van svake kontrole i legaliteta. Na vi{e mesta. ¤ U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila namenjenih za sakupljanje i odvoz vozila. primetno je nekontrolisano paljenje otpada. generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine. ¤ Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola Analize postoje}eg stanja sakupljanja. 5. odvajanja.4. ¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad na minimizaciji otpada i na uvo|enju recikla`e. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto su potpuno nerealni. transporta. ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njenom segmentu.1. odnosno sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u gradu Ba~ka Topola. na neure|enim smetli{tima.

mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom. Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko upravljanje otpadom unutar op{tine koje }e se pre svega ogledati u: LEAP BA^KA TOPOLA 57 . (kante. Za ovo odlagali{te u cilju njegovog budu}eg kori{}enja. vre}e. ali s obzirom da nije prekriveno za- vr{nom prekrivkom. To pokazuje da planiranje sakupljanja i transporta otpada nije dobro ura|eno. organizacione ili institucionalne strane nije adekvatno problematici. o op{tini kao celini. dok se ostali deo skladi{ti u kontejnerima u okviru dvori{ta Doma zdravlja. elektronska oprema se ne vr{e. 5. Stanje vozila za sakupljanje je relativno lo{e. otpaci od bojenja. ¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz gradskog otpad kao {to su otpadna ulja. ¤ Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima upravljanja otpadom. ¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i. ¤ Evidentan je nerazvijen sistem selekcije. jer svako naselje brine o svom otpadu. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina. ¤ Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog. prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za bavljenje recikla`om. akumulatori.4. tj. regulativne.smetli{te. ¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem. ¤ U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-«deponija» ~itav niz «divljih» smetli{ta na koja stanovnici donose sami otpad. Ne postoje minimalne mere sanacije smetli{ta. a o kojima niko ne vodi ra~una.JP «Komgrad». Evidentan je nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za prikupljanje otpada. o ~emu govore i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem smanjenja otpada na izvoru nastajanja. kutije. koje se vi{e ne koristi.5. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada. te{ko je govoriti. ¤ Shvatanje problematike i postoje}e znanje o savremenom upravljanju otpadom. ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere.2. sa tehni~ke. tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten „samosnala`enju“ onih koji su za to zadu`eni. tj. burad. pa i rasuti otpad). zatvoreno i nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na koju se «divlje» odla`e otpad. potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. ¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka Topola svako naselje ima svoju «deponiju» . lonci. 5. kese. ¤ Mesne zajednice nemaju finansijska sredstva za elementarno upravljanje i odr`avanje lokalnih smetli{ta. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu: ¤ Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada. kao ni raspored odno{enja. u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. oklopi od bojlera.

¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog. Nekontrolisana smetli{ta i «divlja» smetli{ta predstavljaju svakodnevni. ¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta. U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5.1. glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra.6.6. zemlji{te) je. Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima. s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje povr{ina pod otpadom. ¤ Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u okviru svoje delatnosti. pri ~emu mo`e do}i do degradacije i zaga|enja izvora vodotoka. ¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» smetli{ta u celoj op{tini. veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva. ¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i recikla`e ambala`nog otpada. ¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog sakupljanja otpada iz svih naselja op{tine i usmeravanju odlaganja na smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno da se koristi. 5. Uticaj na `ivotnu sredinu Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola. ¤ Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja. ispod i oko deponije. ¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u gradu Ba~koj Topoli. prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove. neselektiranje opasnog otpada iz komunalnog. ¤ Nekontrolisanom izdvajanju gasova. evidentna i u: ¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne sredine: vode. postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja. ¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te. voda. ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog otpada iz Ba~ke Topola i okolnih naselja. ugro`enost svih segmenata `ivotne sredine (vazduh. medicinskog. U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka Topola. sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta otpada svojim sadr`ajima i delatno{}u 58 LEAP BA^KA TOPOLA . predstavlja tako|e svakodnevni rizik po stanovni{tvo. koje se nalazi na dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada. realno je pretpostaviti da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom. ¤ Pojavi dima usled paljenja otpada. ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine. ¤ [irenju neprijatnog mirisa. Nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. s obzirom da nisu primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine. regionalne sanitarne deponije na lokaciji u Kanji`i. s obzirom da se od mera za{tite primenjuje jedino povremeno i retko prekrivanje otpada inertnim materijalom. napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati. vazduha i zemlji{ta. bilo u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom.¤ Izradi projekta sanacije postoje}e gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja. Dugoro~no. ¤ Razno{enju otpada od strane `ivotinja.

Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj inicijativi. transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. Otpad je permanentan problem i bez pravilnog. prvenstveno le`i u nepostojanju sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini. ¤ Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost. B. ¤ Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju «Bodrog». Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i uspostavljanja sistema integralnog upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka: A. integralnog sagledavanja i re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta. odrediti prioriteti i plan aktivnosti na re{avanju. {to iziskuje velika finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti u okviru same mesne zajednice. Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom unutar op{tine: ¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini kojim }e se sagledati sve potrebe u op{tini. odnosno otpad se samo sakuplja. ¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu policiju.5. {to se vidi iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP «Komgrad» u gradskoj sredini. kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e). ZAKLJU^NA RAZMATRANJA U op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki elementi iz ukupnog kompleksnog integralnog upravljanja otpadom. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed- ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim otpadom. ¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odlagali{ta. Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. ¤ Sanirati. i «ukinuti» mesna smetli{ta. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja. zatvarati i rekultivisati gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli. a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima. ¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva naselja u op{tini. LEAP BA^KA TOPOLA 59 .7.

povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. 60 LEAP BA^KA TOPOLA . smanjenju komunalne buke. definisan je niz konkretnih problema kako je prikazano u Tabeli 6. Panonija i Pa~ir.1..Lista prioriteta i konkretnih problema Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola vanju brzine i udara vetrova. 4. kao i nedovoljna po{umljenost op{tine. PARKOVA. Uz sve pomenuto treba imati u vidu i to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta. NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA. Krivaja i Zobnatica).pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. Pobeda. umiruju}em dejstvu na psihu ljudi i u omogu}avanju rekreacije. kao i ostalih parkova . Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a.1 . istaknute prioritetne oblasti. njihovim rasporedom i zastupljeno{}u. Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih obuhvata. pobolj{anju mikroklime. Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti. ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli. 3. razgovora sa ~lanovima radne grupe i obilaska pojedinih lokaliteta. UVOD I METODOLOGIJA Zelenilo. ZELENE POVR[INE 6. oplemenjavanju i dekoraciji terena.za{ti}enih prirodnih dobara na teritoriji op{tine (Panonija. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata. formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira oblast zelenila u op{tini. 2. usporaIV 1. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja. pri izradi izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola primenjen je metod uporedne analize prikupljene dokumentacije i literature. za{titnom dejstvu od prekomerne insolacije. nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine.1. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine. Naro~ito treba imati u vidu da se zelenilo. kao i upornim i dugotrajnim odr`avanjem. ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta.6. Nere{en imovinsko . insekticidnom i baktericidnom dejstvu. kao ~inilac `ivotne sredine.. ubla`avanju ekstremnih temperatura. smanjenju visokog nivoa podzemnih i kapilarnih voda. kao veoma va`ne i aktivnosti koje se odnose na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u prioritetnim oblastima. Tabela 6. kao prostorni element. odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju stanja `ivotne sredine na konkretnom podru~ju.

6. Put za Kara|or|evo Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola 1998. odnosno vrste koje se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke.). ura|en glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. pa se i sastav i pokrivnost biljkama prete`no nalazi na strani kulturnih biljaka. godine. saobra}aja i stanovanja kao i intezivne poljoprivrede i naselja. nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta (Slika 6. 6. Pod {umama i van{umskim zelenilom u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0. da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi i drugo. {to predstavlja nepovoljnost u pogledu za{tite od eolske erozije i smanjenja uticaja vetrova na isparavanje.1. LEAP BA^KA TOPOLA 61 . Po{umljenost op{tine Slika 6.1. godine po~ete su aktivnosti u pravcu pripreme dokumentacije za podizanje vetroza{titnih pojaseva.1.34% od teritorije op{tine).2. Dakle. da je 2002. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja Najve}i deo povr{ina atara op{tine Ba~ka Topola je potpuno bez {umske vegetacije i bez za{tite od eolske erozije. Vetroza{titni pojasevi Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi terenski radovi i zavr{eni su glavni projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji o{tine Ba~ka Topola. ali i kod ovih lokaliteta. mo`e se konstatovati. kao kategorija zelenih povr{ina.2. 6.2. PRIKAZ STANJA 6. odnosno bez vetroza{titnih pojaseva. u isto~nom delu atara. problem je nedovoljna po{umljenost. Registrovano je da se pod {umama i van{umskim zelenilom nalaze neznatane povr{ine. u cilju promena ovog stanja. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz Ba~ke Topole tokom 2001. Kod nekih kompleksa sti~e se utisak da se radi o velikim kompleksima. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine Ba~ka Topola.2. kao stanje kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka Topola. 6. Za{titni {umski pojasevi.1.1. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama. ali su se tek posle nekoliko godina stekli uslovi za izradu projektne dokumentacije. Vetroza{titni pojasevi. zbog specijalnih uslova vizure.3. godine. a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u ataru.2.1. prvo. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru.1. sada uglavnom ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja. U op{tini Ba~ka Topola. pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog projekta.2. obezbe|en je jedan od prvih uslova za izradu glavnih projekata podizanja vetroza{titnih pojaseva.

). godine. godine. ustanove. dalja pa`nja je prvenstveno usmerena na Gradski park u Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu (Slika 6. pa je osnovano zaklju~iti da ne postoji. puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola. Slika 6. pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u vezi parka.3. godine. drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra Javne zelene povr{ine na podru~ju naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje.1.2. ali u Slika 6.2. odr`avanje i za{titu zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u. odr`avanje i za{titu Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te. ali nije usvojen niti realizovan. pravna i fizi~ka lica koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo. u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija. park je bio potpuno zapu{ten. 6.). ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji.2. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj Topoli Prema sagledanom stanju 1991. S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka. stanju parka pre 15 godina i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka (Slika 6. Nekada{nji izgled Gradskog parka u Ba~koj Topoli 62 LEAP BA^KA TOPOLA . poru~ila izradu novog Projekta hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli. vredna i retka stabla su se uglavnom osu{ila ili propala od bolesti. Gradski park u Ba~koj Topoli Projekat revitalizacije parka u Ba~koj Topoli je ura|en 1991. kao investitor.). a park je u celini primio izgled zapu{tenosti (Slika 6.2.4. zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju. Zelene povr{ine posebne namene. ure|uju i sprovode mere za{tite. Naime. putevi vremenom o{te}eni i zarasli u korov. Me|utim. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine poverene su na ure|ivanje. Mesne zajednice u seoskim naseljima mogu ure|ivanje. iako su neki problemi stavljeni kao prioritet za tretiranje u okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola.3. preduze}a. ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to vreme. Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je 2000. koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka.2.6. odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama.2.

odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku. 1/2003. Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000. stanje je postalo jos lo{ije kroz dalje propadanje zelenila. glasnik RS". Nova sadnja je predstavljala sasvim mali obim. Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” broj 47/2003). godine. Topola” broj 5/2000. Projekat je ra|en na osnovu snimka postoje}eg stanja zelenila. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja. {irenje korovske vegetacije. Kao prvi korak. odre|eno je da nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene u „Slu`benom listu op{tine B. godine donela Odluku o odre|ivanju delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene. RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. i 2003. uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka obradio je Zavod za za{titu prirode Srbije na osnovu kojih je i ura|en je projekat rekonstrukcije. zakr`ljalih i deformisanih stabala. na osnovu zakona o za{titi `ivotne sredine i da po istom zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima nadle`ne slu`be za{tite. Na taj na~in su stvoreni planski uslovi za dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. divlju gradnju i sl. jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom. mo`e se zaklju~iti da du`i niz godina do danas nije u~injeno gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u parku. Topola“ br. trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su se tu nekada nalazili.listu op{tine B. ura|en je predlog se~e svih suvih. kao i u drugim delovima parka. ali ih vi{e nema. Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog urbanisti~kog plana Ba~ke Topole. Tako o~i{}en park predstavljao je osnovu za dendrolo{ki plan rekonstrukcije parka. broj 135/04) utvrdio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom par- Slika 6. Tako|e istom Odlukom. Ba{ suprotno. god. godine. a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji. Zapu{teno rastinje u Gradskom Parku osnovi polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991.osvetljavanje neophodni. podnet je zahtev Zavodu za za{titu prirode Srbije. U skladu sa tim da je Gradski park u Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno dobro 1974. Tom Odlukom odre|eno je da nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u “Sl. zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene.4. Na osnovu manuala valorizacije koji je obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku. 2005. {to govori da se u me|uvremenu u parku nije dogodilo ni{ta u pravcu njegove obnove i revitalizacije. pa su prored i LEAP BA^KA TOPOLA 63 . Realizacija ovog projekta trebalo je da po~ne nakon obavljenih pripremnih radova koji podrazumevaju ru{enje svih bespravno podignutih objekata. naro~ito oko teniskih terena. godine. Zavod je u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Sl. godine.

¤ da se od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%. tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje smetaju stablima. jedno od najbogatijih ribom u Vojvodini. koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji. kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra „Park u Ba~koj Topoli“. prepelice. pedolo{kim i hidrogeolo{kim osobinama podru~ja.5. Peca se: {aran. u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel. zec. kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu. Poznata je po ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina. Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem.Ba~ka Topola".6. divlja patka. Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise. sme{tenih u dolini vodotoka Krivaje. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i ¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka. dok je sportskim ribolovcima na raspolaganju jezero povr{ine 250 ha.). fazan.2. Prostor prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku akumulaciju i turisti~ko-rekreativni kompleks Zobnatica. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome se mogu loviti: srnda}. Park prirode Zobnatica Slika 6. Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem.). babu{ka (Slika 6. 6. smu|. Slika 6. {tuka. Na ovim stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim vrstama Srbije. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste. Tako|e. amur.5.6. Jezero Zobnatica Park prirode Zobnatica obuhvata ostatke iskonske stepske vegetacije i kompleks vla`nih stani{ta. Ostaci prirodne vegetacije pripadaju najugro`enijim tipovima vegetacije panonskog regiona (Slika 6. da u ju`nom delu parka ukloni ukupno 10 suvih stabla. Tako|e je nalo`eno: ¤ da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti ukloni sa cele povr{ine parka.2. Zobnati~ka {uma danas Na lesnim obroncima doline sa~uvani su ostaci stepske zajednice. Fragmenti samoniklih {umaraka i {umski zasadi slu`e kao refugium vrstama poplavnih {uma poljskog jasena na tresetnoj podlozi. Zamo~vareni deo doline severno od puta prema Kara|or|evu predsta- 64 LEAP BA^KA TOPOLA . U Zobnatici se nalazi muzej konjarstva koji je kao takav jedinstven u Evropi.2.ku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje i urbanisti~ko planiranje i ure|enje . som.

nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. razmno`ene su korovske biljke. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra. {e}erna repa). naro~ito u niskim i retkim usevima (soja. uklju~uju}i i ambroziju. stanje na terenu nije u potpunosti zadovoljavaju}e.2. te on ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. 6. plodoreda. Mo`e se zaklju~iti. prostornih i organizacionih aspekata upravljanja zelenim povr{inama. zbog ~ega je i preduzet niz aktivnosti na njenom suzbijanju i iskorenjivanju (Slika 6. Postoje brojna o{te}ena stabla. u skladu sa Zakonom. na U naseljima Krivaja. stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra. Iskorenjivanje ambrozije Op{tina Ba~ka Topola kao. koji imaju visoku cenu.4. treba da doprinese pobolj{anju stanja zelenila u ovim naseljima.3. Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. Staraocu su preneta odre|ena javno pravna ovla{}enja. Suzbijanje je ote`ano. potrebni su i noviji herbicidi. Slika 6. kao i ostale op{tine u Vojvodini.7. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina Zakon o planiranju i izgradnji daje dobre osnove da se ovo pitanje razre{i. podrast. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje jezera. da je ambrozija prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini. mada LEAP BA^KA TOPOLA 65 . polomljene grane. Me|utim. Ambrozija Pre desetak godina ovaj korov je bio prisutan na zaparlo`enim neobra|enim povr{inama i nije ga bilo u velikoj brojnosti. Panonija i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina. Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom o za{titi `ivotne sredine. jer je ambrozija dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike. pobolj{anje vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta.). pa je neophodno preduzeti mere na saniranju stanja i podizanja nivoa ure|enosti ovog prostora. kao i aktima donetim na osnovu ovog Zakona. Razre{enje oba ova problema kroz re{avanje imovinskih. Iz toga razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite. Pobeda. i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog dobra Zobnatica. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog zna~aja. odakle je polako.2. za seoska naselja ne postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. ima probleme sa ambrozijom. me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. Pored toga. ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela.vlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe.7. Danas je problem i na povr{inama sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom. Pre nekoliko godina pro{irio se na ivi~ne delove obradivih povr{ina i na ivicama uz puteve. 6.

).3. odnosno. Pobeda. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Slika 6. a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama. niti komunalni organi to rade. Da li zbog navedenih ili drugih razloga. Me|utim. Slika 6..9. Na 2000 ha.9. a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije.8.8. [irenje ambrozije oko zobnati~kog jezera 6. postoje takva mesta u gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti.svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela. ona se na takvim mestima brzo odoma}ila (Slika 6. poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni herbicidi u cilju suzbijanja ambrozije. [irenje ambrozije u Ba~koj Topoli Analiza tendencija i trendova u skoroj budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e proceniti da su stvorene predpostavke za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti. Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena sporadi~no. u slu~ajevima neistra`enih stanja ili nepostojanja dokumentacije. U mesnim zajednicama Mali Beograd. a da je nema na mestima gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena. Krivaja i Gornja Rogatica problem ambrozije je mnogo izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama (Slika 6. procene tendencija idu u pravcu pristupanja potrebnim istra`ivanjima i pripreme dokumentacije za konkretno delovanje. Moravica. 66 LEAP BA^KA TOPOLA .).

Krivaja). a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti. biti planirane i povr{ine za za{titne {umske pojaseve oko naselja. mogli bi da se odrede na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica (Slika 6. a kod drugih naselja. Vetroza{titni pojasevi. postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topo- Slika 6.3. s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. mo`e se u skoroj budu}nosti o~ekivati preduzimanje aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i podizanje prvih delova ovih pojaseva. mo`e se o~e- Kao {to je ve} ranije napomenuto. prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih planova.3. kada se sa pojasevima tek po~inje. 6. da }e. da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta «Posebna osnova gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola». za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine 6. koje su sada pod {umom. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja LEAP BA^KA TOPOLA 67 . a koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju.2. zahteva. kao i povr{ine koje se nalaze u sklopu {uma i {umskog zemlji{ta. nizak stepen po{umljenosti op{tine.3. Po{umljenost op{tine Kao i u prethodnom slu~aju.1. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra 6. a ne postoji ni dokumentacija za njihovo podizanje.10.1. Vetroza{titni pojasevi Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi.1.3.2. Gradski park u Ba~koj Topoli Kako u op{tini gotovo da ne postoje za{titni {umski imisioni pojasevi oko naselja. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja kivati da se za ova naselja pristupi izradi projektne dokumentacije za podizanje ove vrste zelenila.Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim planiranjem i uz primenu principa sadnje na udarnim mestima kako bi se dobio {to efektniji utisak.3.). Posebnom osnovom gazdovanja {umama trebalo bi da budu obuhva}ene povr{ine koje se vode kao {ume. izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija.1.1. 6.1.2.10.3. 6.6. Neki od pravaca.3.

koriste se za{titni pojasevi zelenila zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i absorpcijom. uklanjanje `bunastih vrsta.2. ili na lokacijama koje do sada nisu evidentirane. smanjenje transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine S obzirom na predstoje}u turisti~ku sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u turisti~koj ponudi. 68 LEAP BA^KA TOPOLA . posebno od ambrozije koja se u prili~noj meri razmno`ila na obalama Zobnati~kog jezera. rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu. 6.3. Tako|e se o~ekuje da se Projekat rekonstrukcije parka dopuni kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu postoje}eg zelenila. kao i uklanjanje podrasta pajavca sa cele povr{ine parka.3.3.2. mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola.3. godine. Ukoliko se planski postavljena mre`a pojaseva odr`ava pravilno. 6. s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta. posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja.li ura|en 2000. ali da su neure|ene. prikupljaju}i korpuskularne materije. Isto tako. Emisija olova du` visokofrekventnih saobra}ajnica. za koje je konstatovano da postoje. U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija. zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva. Ostale javne zelene povr{ine u naseljima Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola. uklanjanje 50% povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku. u celom kraju }e se osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime.4. Vetroza{titni pojasevi. ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji rad koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije uz poseban naglasak da monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina. Dakle postoje realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka. u najskorije vreme se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od podrasta. 6. Iskorenjivanje ambrozije U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na novim lokacijama. da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale.4. suvih stabala i grana i korova. [umski vetroza{tini pojasevi direktno uti~u na stabilizaciju vetra. a ne samo atraktivne lokacije. a samim tim i na ~itav niz efekata. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI 6. da nisu ra{}i{}eni imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja.1.2. a naro~ito fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikom sagorevanja uglja i te~nih goriva. Tako|e u najskorije vreme treba o~ekivati inrenzivnu saradnju sa susednim op{tinama na suzbijanju i iskorenjivanju ambrozije. Park prirode Zobnatica 6. kao {to su smanjenje brzine vetra.3.

individualno zelenilo. 6. tako i u ni`im slojevima zemlji{ta. Blokovsko zelenilo.3. a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za urbanu sredinu. U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko podizanje {umskih kultura. a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica. posebno mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi. Sa jedne strane da obezbedi ti{inu neophodnu za rad. Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je. ali i u te`im oblicima. a sa druge strane da pozitivno deluje na korisnike ovih ustanova i zaposlene u njima. posebno urbanizovanih sredina. na zaparlo`enim zemlji{tima. travnjaci sa rastresitom zemljom smanjuju preno{enje vibracija na uli~nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena. Uzro~nici alergija su biljke ~ija polenova zrna u svom sastavu poseduju jedinjenja koja su izaziva~i alergijskih reakcija. tradicionalno se lociraju u zelenilu. prakti~no nema njive bez ambrozije. U sistemu zelenila naselja. stvaraju razli~it stepen zasen~enosti. Ozelenjavanje. rekreativno zelenilo. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda. Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor. blokovsko zelenilo. kako u gornjim. Ranije se javljala pored puteva. Simptomi alergije mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost. gradski parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu. 6. LEAP BA^KA TOPOLA 69 . Naj~e{}a. a klijanje po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje sve do `etve. omogu}ava svakodnevni kontakt sa vegetacijom.4. skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su prethodno nabrojane u pogledu uloge ze- Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama.2. Veliki broj biljnih vrsta u to vreme stvara ogromne koli~ine polena. Uticaj zelenila na osun~anost tako|e je povoljna. Zeleni za{titni pojas oko kulturno-prosvetnih i zdravstvenih ustanova ima dvojaku funkciju. koji uz pomo} vetra mo`e da se prenese i do 100 kilometara.[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja zemlji{ta. Kada organizam preosetljive osobe do|e u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se simptomi alergije. najmasovnija i najopasnija vrsta roda ambrozija u Vojvodini je Ambrosia artemisifolia opasna i kao alergijska i kao korovska biljka. Danas. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra. rubova parcela. pa i dramati~nim kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja).4. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju. ma koliko malo. Cveta od jula do oktobra. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi Prostorno ure|enje na nivou op{tine i naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina. Najopasnija alergena biljka kod nas je ambrozija. a u poslednje vreme sve vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom. Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim satima. Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih ekstrema. Zasadi i barijere usporavaju vetrove i smanjuju preno{enje svetlosti.

polomljenih grana i korovskih biljaka. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije. ili kao odeljenje.5. C. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina. odnosno zasnivanje baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama. me|usobno usagla{enje planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama. B. 6. dru{tvenih organizacija. O iskorenjivanju ambrozije A. obrazovnih ustanova. ¤ Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine Ba~ka Topola. 70 LEAP BA^KA TOPOLA . poljoprivrednika.2. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma. tivnosti: ¤ Organizovanje operativnih grupa za brzo i pravovremno delovanje na ugro`enim podru~jima.5. suvih stabala.5. uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra. O vetroza{titnim pojasevima. ¤ Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na ugro`enim podru~jima. B. 6. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka sadnica.1. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama. priprema terena i sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma. ¤ Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. Administrativne i inspekcijske ak- ¤ Organizovanje predstavnika mesnih zajednica. ZAKLJU^CI 6.47/03). Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i ostalih javnih zelenih povr{ina kroz urbanisti~ku i plansku dokumentaciju.5. C. Glasnik RS br. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima A. primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine A. ¤ Saradnja. ili sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli. B. ¤ Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja. ¤ Osnivanje posebne radne jedinice kao samostalne. odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u koje spadaju i javne zelene povr{ine. grupacija i pojedinih primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina. koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u celoj op{tini.6. preduze}a i preduzetnika. ¤ Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje. nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine.3.

¤ Priprema i permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini. LEAP BA^KA TOPOLA 71 . Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za brzo delovanje.C.

JKP. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju.dozvola »Komgrad« zahvata. izgradnju »Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. JKP za nove bunare vodozahvata. izgradnju objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. 2 3 LEAP. Direkcija za izgradnju Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola.) »Komgrad« MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju. JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo. lokalnim medijima o NVO neophodnosti racionalne potro{nje vode Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. AKCIONI PLAN 7.Sprovo|enje kampanje u ka Topola.1.7. Lokacija Opis 1 SO Ba~ka To. eksproprijacija i dr. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Dobijena dozvola 2 3 Dobijena dozvola Dobijena dozvola 4 5 MZ Stara Moravica Dobijena dozvola 6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 72 LEAP BA^KA TOPOLA . Direkcija za izgradnju SO Ba~ka Topola. JKP kup. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata.Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otpola. SO Ba~. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola vodozahvata.Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola pola. Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena pola. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. Smanjenje neracionalne potro{nje stanovni{tva i privrede.

JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Smanjena potro{nje vode u de u doma}instvima i primre`i sistema vodosnabdevredi vanja Ba~ke Topole za 3% Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija i razvoj i unapre|enje sistema vodosnabdevanja Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode 6 7 MZ Baj{a Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralni sistem vodosnabdevanja Formiranje mesnog vodovoda izgradnjom potpuno novog sistema vodosnabdevanja Izgradnja 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) 8 MZ Stara Moravica 9 MZ Pa~ir LEAP BA^KA TOPOLA 73 . JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. 7 MZ Novo Orahovo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 8 MZ Gunaro{ Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. JKP »Komgrad« Pove}anje kapaciteta izvori{ta Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja grada Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema vodosnabdevanja Aktivnosti na smanjenju gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara Izgradnja celovitog sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% 2 3 4 5 Racionalizacija potro{nje vo. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.

2. JP „Komgrad“ Ba~ka Topola Kontrola kvaliteta efluenta Uspostavljen operativni sistema monitoringavoda – vazduh .Aktivnost br.zemlji{te Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda – vazduh . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Op{tina Ba~ka Topola. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 10 MZ Novo Orahovo Izgradnja 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgradnja 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode Izgra|ena ~esma koja obezbe|uje kvalitetniju isporuku vode 11 MZ Gunaro{ 7.zemlji{te Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ka Topola 74 LEAP BA^KA TOPOLA . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike industrijskih otpadnih voda radnih zona »Sever » i » Jug« Ba~ke Topole Definisanje integralnog pristupa re{avanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br.

Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 JP „Komgrad“Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Novo Orahovo. Direkcija za izgradnju MZ Gunaro{. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Baj{a. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e 6 7 8 9 LEAP BA^KA TOPOLA 75 . 3/95 Izgradnja sistema „prikladnog pre~i{}avanja„ sakupljenih otpadnih voda naseljenog mesta Panonija Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje 2 3 4 5 MZ Panonija. Direkcija za izgradnju Industrijaki pogoni radnih zona Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske vode Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja PPOV-a Ba~ka Topola I faza Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji . list op{.Sl. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Pa~ir. Direkcija za izgradnju Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Ba~ka Topola br.

smanjenje broja divljih smetli{ta Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva Dobijene saglasnosti na projekte od strane Ministarstva Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva ^ist grad / pozitivne promene u upravljanju otpadom 3 Saglasnost na projekat sanacije. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z) Aktivnost br. mesne zajednice.7.3. mesne zajednice. rekultivaciju i zatvaranje smetli{ta u Ba~koj Topoli Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta «Bodrog» Program edukacije i obuke javnosti u upravljanju otpadom 4 SO Ba~ka Topola SO Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola. komunalna inspekcija . gra|ani SO Ba~ka Topola Usvojen program i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u op{tini Usvojen program i zatvaranje lokalnih smetli{ta. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 So Ba~ka Topola Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola Program zatvaranja lokalnih smetli{ta 2 So Ba~ka Topola. NVO 5 6 7 Inspekcija smetli{ta i odlaganja opasnog otpada ^ist grad / kontrola odlaganja otpada 76 LEAP BA^KA TOPOLA . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Op{tina Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja otpadom Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom Doneta odluka Uvo|enje strate{kog planiranja u oblast upravljanja otpadom Doneta odluka Uvo|enje regionalnog integralnog sistema upravljanja otpadom 2 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. mesne zajednice. NVO SO Ba~ka Topola.

pro{irenje obuhvata sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta 2 Mesne zajednice 3 SO Ba~ka Topola 4 JKP 5 JKP 6 JKP 7.Topola Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama Donete odluke i re{enja Donete odluke 3 SO B. nema odlaganja na zatvorenom smetli{tu Nama divljih smetli{ta. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Rekultivisano smetli{te. za{tita od nastajanja divljih smetli{ta Otpad se sakuplja u celoj op{tini. eliminisanje uticaja otpada od divljih smetli{ta Nema divljih smetli{ta. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 SO B. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola Sanacija gradskog smetli{ta Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama Rekultivacija smetli{ta «Bodrog» ^i{}enje divljih smetli{ta Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima Nabavka transportnog vozila Sanirano smetli{te.Topola SO B.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br.Topola Dono{enje odluka o daDonete odluke ljem suzbijanja ambrozije LEAP BA^KA TOPOLA 77 .4. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Sanirana smetli{ta.

korova. Ure|enje javnih zelenih povr{ina Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije Zavr{eno podizanje arboretuma Usvojen plan 3 O~i{}ene javne zelene povr{ine (otpada. Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina. Topola Stru~ne slu`be SO B. Topola Stru~ne slu`be SO B. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 4 5 78 LEAP BA^KA TOPOLA . Topola Koordinaciono telo Opis Provera stanja zauze}e zemlji{ta namenjenog podizanju arboretuma. Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. 1 Lokacija SO B. Kriterijum / Pokazatelj uspeha Podneti izve{taji 2 Osnovana posebna radna jedinica Osnovana ~uvarska slu`ba 3 4 Potpisani ugovori i sporazumi o na~inu kori{}enja javnih zelenih povr{ina Pro{iren sistem obave{tavanja Organizovane operativne grupe 5 Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. gl. Topola. Osnivanje posebne radne jedinice (PRJ) za upravljanje javnim zelenim povr{inama Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor kori{}enja javnih zelenih povr{ina.Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. mesne zajednice Stru~ne slu`be SO B. Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije. podrasta i sl.) Ura|en katastar javnih zelenih povr{ina Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 2 Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Teritorija cele op{tine Pripremni radovi i podizanje arboretuma.

LEAP BA^KA TOPOLA 79 .

2005 (Beograd : Colorgrafx). [et al.113) LEAP Ba~ka Topola / [Hristina Stevanovi} ^arapina . : ilustr.SR-ID 126701068 80 LEAP BA^KA TOPOLA .Str 7..].CIP . ISBN 86-7550-038-6 (RC) 1.: Predgovor / Babi Atila.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka Topola .Ba~ka Topola COBISS.80 str. Kancelarija u SCG.Za{tita . Hristina a) @ivotna sredina . Stevanovi} ^arapina. . [Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu. . . . 30 cm Tira` 1000.. Beograd 502/504(497.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful

Master Your Semester with Scribd & The New York Times

Special offer: Get 4 months of Scribd and The New York Times for just $1.87 per week!

Master Your Semester with a Special Offer from Scribd & The New York Times