P. 1
LEAP-Backa_Topola-final

LEAP-Backa_Topola-final

|Views: 199|Likes:
Published by Milan Kljajic

More info:

Published by: Milan Kljajic on Feb 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/28/2014

pdf

text

original

LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

Izdava~: Op{tina Ba~ka Topola Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina, Bruno Jurak Emilijan Mohora Aleksandar Mladenovi} Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar Goran Seni} Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani}, Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})
[tampa: Colorgrafx, Beograd Tira`: 1000 ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana © 2005 REC Srbija i Crna Gora Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru
Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida)

2

LEAP BA^KA TOPOLA

SADR@AJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17 2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA

3

3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35 3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54 5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56 5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66 6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4

LEAP BA^KA TOPOLA

. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAKLJU^CI . . . . . . .77 LEAP BA^KA TOPOLA 5 . . . . . . . . . . . O iskorenjivanju ambrozije . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . O vetroza{titnim pojasevima. . Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . .70 6. . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . .4. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . . . . . . . . . . za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 7. . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . .70 7. .67 6.3. . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vetroza{titni pojasevi. .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2.3. . . .69 6. . . . . . . . . . . . .72 7. . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . .67 6. . . . . . . . . . . . . .2.68 6. . . . O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine .68 6.4. . . . .2. . . . . . . . . .5. . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . .67 6. . . . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5. . .5. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . . . . .76 7. . .69 6. . . . . .2. .1. .3. . . . .70 6. . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . . . . . . . . . . . . . . . . .72 7. . . . . . . . . . . . . . .68 6.70 6. . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6. .1. . .3. . . . .1. . . . . . . . .1. . . . . . Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . .2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . . . . . . .2. . . . . . . . . . . .2. . .2. . . . . . .68 6. . . . . .4. .

6 LEAP BA^KA TOPOLA .

Me|utim.PREDGOVOR Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacionog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje podataka. Babi Atila Predsednik op{tine Ba~ka Topola LEAP BA^KA TOPOLA 7 . Lokalni ekolo{ki akcioni plan predstavlja viziju na{e zajednice. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlastima u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav dokument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice. a posebnu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA). u cilju pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana. da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr{avale. odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje strategije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine. koja je finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC). potrebna je procena stanja. u obradu i analizu. koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. preradu i skladi{tenje otpada. za sakupljanje. u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. za pre~i{}avanje otpadnih voda. za odr`avanje i obnavljanje zelenih povr{ina. Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje. procenu stanja. Nadam se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj. utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno upravljanje ovim resursima. Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta.

fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod GUP – Generalni urbanisti~ki plan DUP – Detaljni urbanisti~ki plan PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode EU – Evropska unija BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika HPK – Hemijska potro{nja kiseonika AMB – Aerobne mezofilne bakterije JP – Javno preduze}e KP – Komunalno preduze}e GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft EAR USAID DAI GVE GVI O2 CO2 CO NOx IHTM Cd Pb Mn Ni Zn Al Cu Sb As für Technische Zusammenarbeit GmbH) – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction) – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International Development) – Development Alternatives Inc.LISTA SKRA]ENICA LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan A-C – azbest-cement DN – Nominalni dijametar MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management ) DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive) LV – grani~ne vrednosti (Limit Values) HFR – hemijsko . – Grani~ne vrednosti emisija – Grani~ne vrednosti imisija – Kiseonik – Ugljen-dioksid – Ugljen-monoksid – Azot-oksidi – Institut za hemiju. tehnologiju i metalurgiju – Kadmijum – Olovo – Mangan – Nikal – Cink – Aluminijum – Bakar – Antimon – Astat 8 LEAP BA^KA TOPOLA .

doprinosi pove}anju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa dono{enja odluka u oblasti `ivotne sredine. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana Uklju~ivanju velikog broja zainteresovanih strana. razvijanja tehni~kih izve{taja itd. ¤ Radionicama i seminarima ~iji su ciljevi bili da: LEAP BA^KA TOPOLA 9 . METODOLOGIJA Put izrade ekolo{kog ekcionog plana ponekad se smatra va`nijim od samog plana jer ovaj proces mobili{e i anga`uje lokalno stanovni{tvo. ¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be.1. ¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine. ¤ Finansijske institucije. identifikacije prioriteta. Ma|arska). Vermont. grupa i pojedinaca. Na taj na~in. 1. To je u~injeno uspostavljanjem redovne komunikacije izme|u svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao {to su: ¤ Lokalna vlast i donosioci odluka. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za dr`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE) od strane Instituta za odr`ive zajednice (Montpelier. u~e{}e javnosti vezano za izgradnju civilog dru{tva i op{ti proces demokratizacije i decentralizacije. Osnovni ciljevi ove metodologije su: ¤ Da pomogne i olak{a javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti `ivotne sredine i potreba lokalne zajednice.). ¤ Lokalni mediji. ¤ Privreda i industrija. a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosada{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa u SCG. Ovaj proces se tako|e odnosio na odr`ivi razvoj. Ova metodologija je potvr|ena u skoro svim dr`avama CIE i u potpunosti prilago|ena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija i Crna Gora. ¤ Nau~na i akademska zajednica. identifikuje prioritetne probleme iz oblasti `ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo re{avanje u odre|enom vremenskom periodu. USA) i Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent Anreja. razvija ose}aj vlasni{tva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih klju~nih interesnih grupa. kako bi bili uklju~eni u ovaj LEAP dokument. ¤ Zainteresovani pojedinci. tokom obrazovanja tela koja su bila zadu`ena da upravljaju LEAP procesom. ¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja~a lokalno stanovni{tvo da se efikasno i odr`ivo odnose prema problemima u oblasti `ivotne sredine. ¤ Javna komunalna preduze}a. ¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. ¤ Nevladine organizacije. oli~en u dokumentu koji se naziva lokalni ekolo{ki akcioni plan / program (LEAP). Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: ¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti. poklonjena je velika pa`nja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta.1. Takav proces.

Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama / organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou. ko- 1. bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe anga`uju odre|ena sredstva. a prema prepoznatim prioritetima. u op{tinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija. ¤ Koordinaciono telo – imenovano od strane gradona~elnika. formalno i prakti~no. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima Polaze}i od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji. ¤ Ekspertski tim – profesionalci anga`ovani za sastavljanje zavr{nih tehni~kih izve{taja i akcionih planova prema izabranim prioritetima Direktnim popunjavanjem anketnih listi}a. 10 LEAP BA^KA TOPOLA . postoje}e saradnje i koordinacije izme|u lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama. ¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih zainteresovanih strana. Za komunikaciju izme|u LEAP tima i gra|ana. Stru~njaci anga`ovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci. defini{u raspolo`ive opcije kao i prednosti i nedostatke razli~itih mogu}nosti za sve zainteresovane strane. ¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu mi{ljenja. koje je svako doma}instvo u op{tini dobilo po{tom i gra|ani su direktno u~estvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suo~ava.Ozna~i pravce i ciljeve reforme. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na slede}i na~in: ¤ LEAP koordinatori – jedan je postavljen od strane REC-a. {to je pomoglo da se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova tima. a na osnovu ugovora o saradnji sa op{tinama u kojima je projekat „ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji u re{avanju problema `ivotne sredine“ implementiran. te stepena uklju~enosti civilnog sektora u procese odlu~ivanja. ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih stru~njaka. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odre|ivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa. REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja u lokalnim skup{tinama.2.3. ¤ Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima. pre svega u formi vremena i raspolo`ivosti. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva. 1. Uloga lokalne samouprave kao veze izme|u razli~itih interesnih grupa i autoriteta koji obezbe|uje generalnu podr{ku bila je klju~na za uspe{an po~etak i odvijanje procesa. ¤ Da potvrde opredeljenja svih relevantnih ~inioca u procesu. drugi od strane lokalne samouprave. koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti. jer je preno{enje znanja tako|e od velike va`nosti za uspe{nost projekta. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta. biznis sektora i stru~nih slu`bi. ¤ Radna grupa – predstavnici institucija.¤ .

godine) i Bosni i Hercegovini (Bjela{nica. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori obezbe|uje pristup informacijama o LEAP procesu u SCG i zna~ajno doprinosi njihovom preno{enju. sli~ne projekte i koji se implementiraju u regionu zapadnog Balkana. kao i nizom regionalnih doga|aja koji su organizovani iz sedi{ta REC-a. 1. U tom cilju. ¤ Regionalni nivo: REC kao regionalna organizacija koja se sastoji od centrale u Sent Andreji i 16 nacionalnih kancelarija.ja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima. Koordinacija na ovom nivou obezbe|ena je internom komunikacijom izme|u centrale REC-a i nacionalnih kancelarija. Regionalna saradnja U cilju primene najnovijih pozitivnih iskustava iz zemalja u okru`enju. izabrani predstavnici op{tina u kojima je razvijan LEAP dokument (Be~ej. LEAP proces u lokalnoj zajednici osna`en je prisustvom ~lanova LEAP tima regionalnim konferencijama posve}enim lokalnom razvoju i problemima u oblasti `ivotne sredine. Tako|e. obezbe|uje funkcionalnu mre`u anga`ovanih ~lanova tima i zainteresovanih stru~njaka uklju~enih u procese izrade LEAP-a. Ovo je postignuto intenzivnom komunikacijom kancelarija REC-a u dr`avama koje su tako|e uklju~ene u LEAP BA^KA TOPOLA 11 . Kikinda i Ba~ka Topola) prisustvovali su regionalnim sastancima u Albaniji (Dra~ 2004. a naro~ito: ¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbije i Crne Gore je bila glavni resursni centar za LEAP procese u dr`avi i poseduje zna~ajnu bazu podataka o bitnim zainteresovanim stranama. godine). 2005.4. Najva`nije faze izrade dokumenta uklju~ivale su intezivno anga`ovanje medija. koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih ~lanova lokalne zajednice. Koordinacija ovih procesa je vr{ena na nacionalnom i regionalnom nivou.

op{tina Ba~ka Topola ima 38. {to ~ini 6. na istoku sa op{tinom Ada.2. ali i u pravcu sever – jug. a nema neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom. Op{tina Ba~ka Topola i danas ima veoma povoljan saobra}ajno – geografski polo`aj. Slika 2. Teritorija op{tine grani~i se sa sedam vojvo|anskih op{tina – na severu sa op{tinom Subotica. na jugu sa op{tinom Mali I|o{. Kroz nju prolaze me|unarodni put E – 75 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Budimpe{ta – Subotica – Beograd. na jugoistoku sa op{tinom Be~ej. na severoistoku sa op{tinom Senta. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj 12 LEAP BA^KA TOPOLA . Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov „kopneni“ karakter – udaljen je od Dunava i Tise.179 stanovnika.1. Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan oblik sa du`om osom pravca severozapad-jugoistok. OP[TI USLOVI Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini. u sredi{njem delu Ba~ke. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.1. Iz centralnog polo`aja ovog prostora izme|u Tise i Dunava proizlazi da je ba~kotopolski prostor oduvek bio tranzitna teritorija u pravcu istok – zapad. Teritorija op{tine zauzima povr{inu od 596 km2. na jugozapadu sa op{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor.46 % teritorije Ba~ke i 2. Tu se ukr{taju i asfaltni putevi regionalnog zna~aja Senta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj u povezivanju dvadeset dva naselja op{tine s dru{tvenim i administrativnim centrom – gradom Ba~kom Topolom (Slika 2. Republika Srbija.77 % teritorije Vojvodine.). godine.

prodorom ciklonalnih strujanja iz Skageraka krajem prole}a i po~etkom leta javlja se vla`no vreme i obilnije ki{e.1. naru{ava se i vodni bilans biljke.2. Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa je slabija. Vetar ima veliki uticaj na formiranje klime.1. a potro{nja ugljenih hidrata je ve}a od njihove sinteze. koje su izuzetno zna~ajne za vegetaciju. PRIRODNI ^INIOCI 2.2 oC). za vreme velike vla`nosti zemlji{ta. a posebno u suvo rano prole}e. S obzirom da se op{tina Ba~ka Topola nalazi na raskrsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizije i Centralne Evrope koje donose kontinentalne i polarne odlike. Analizom godi{njeg toka kretanja temperature vazduha mo`e se zaklju~iti da temperatura vazduha od februara do jula postepeno raste (u proseku 3. donose obla~no. a zimi brzo rashladi.5 oC mese~no). Usled toga je leti jaka insolacija.1. Razlika izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca je 23. U julu i avgustu je vreme dosta stabilno i suvo. sun~evih pega.2. a najmanji za vreme zimske kratkodnevice (28o 18’). a po~etkom zime jaka radijacija. pra}ene suvim vazduhom. a sa zapada i severozapada cirkuli{u vazdu{ne mase sa Atlanskog okeana. Pozitivan uticaj se ogleda u tome {to opra{uje anemofilne biljke. kre}u}i se preko Vojvodine. ali i znatno stabilnija. 2. kada su vrlo izra`ena dnevna kolebanja temperature vazduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te usitnjeno i pripremljeno za setvu. Pri visokim temperaturama pove}ava se proces desimilacije.1. s obzirom da donosi osobine oblasti iz koje poti~e. U periodu nalivanja zrna p{enice visoke temperature. ~ernozem i oskudna vegetacija. vetar pove}ava isparavanje. Tokom letnjih dana u op{tini se javljaju i vrlo visoke temperature {to nepovoljno deluje na ve}i broj biljaka. uti~e na proces obrazovanja rose.2. a u prole}e. koje se vrlo brzo zamenjuje hladnim i sne`nim vremenom. Slabljenjem i nestajanjem anticiklona formiraju se cikloni koji. Na osnovu podataka srednjih mese~nih temperatura vazduha po godinama utvr|eno je da je najtopliji mesec u op{tini Ba~ka topola juli (21. Tada i slabi vetrovi zahvataju gornje pra{inaste delove zemlji{ta. Vetrovi Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola stepen kontinentalnosti ima vrednost 0. Anticiklonalna stanja tokom zime su vrlo promenljiva.1.84 %. ki{no i kratkotrajno toplo vreme.1. Kontinentalnost se izra`ava oscilacijom temperature vazduha. Na osno- LEAP BA^KA TOPOLA 13 . Sun~evi zraci imaju najve}i upadni ugao za vreme letnje dugodnevice (68o 42’). Pored toga.5 oC).7 oC. Negativan uticaj vetra se ogleda u tome {to zimi nanosi {tete ozimim usevima. ubrzavaju prevremeno zrenje i prinosi se znatno umanjuju.6 oC). Za op{tinu Ba~ka Topola je posebno zna~ajna pojava eolske erozije. Uticaj vetra na privredu mo`e biti pozitivan i negativan. cirkulacije sa juga i jugozapada donose vazdu{ne mase sredozemnog i suptropskog podru~ja. Klima Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem. Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta uti~u i lesni pokriva~. Leti se gornja povr{ina lako i brzo zagreje.1. Me|utim.1. Ona je izrazita u su{nim periodima. 2. Od jula do septembra temperatura je dosta ujedna~ena (prose~no 20. kao modifikator. Visoke letnje temperature nanose {tete i vo}u – promene se javljaju na plodovima i li{}u u obliku tzv. Od septembra temperatura vazduha opada sve do januara. Temperatura vazduha Najni`a zimska temperatura javlja se u januaru (.

sa u~estalo{}u 164 ‰.3 %.2.9 ‰. produktivnog. sa kolebanjem od 35 do 80 vedrih dana u pojedinim godinama.4. julu i oktobru (4. Raspored padavina po godi- 14 LEAP BA^KA TOPOLA .5.).35 m3/km2/god. koji duvaju u zimskoj polovini godine.6 %). Srednja mese~na obla~nost U op{tini Ba~ka Topola prose~na godi{nja vrednost relativne vla`nosti vazduha iznosi 78. januaru (70 %).1. visinu padavina i dr.5 %).3. u proseku). prose~no 60 dana godi{nje. Godi{nji tok relativne vla`nosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godi{njem toku temperatura vazduha – tokom zimskog dela godine vla`nost je ve}a. Na tre}em mestu su vetrovi iz pravca jugozapada. Broj tmurnih dana je mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje (Slika 2. Najsuvlji su mart (31 mm) i oktobar (32 mm).3. tj. a tokom letnjeg 2.7%).8 ‰).3. Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severozapada (210. Ovi vetrovi duvaju u toploj polovini godine. Najve}a obla~nost je u decembru (78 %). Prose~na godi{nja obla~nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56 %. Relativna vla`nost vazduha Slika 2. Najvi{e vedrih dana ima u avgustu (oko 12) a najmanje u novembru i decembru (po 1 u mesecu. septembru (43 %). 2. i novembru (68 %).1. Broj vedrih dana je dosta mali. junu (71. odnosno akumuliranog nanosa. Slika 2.2.5%) i maju (71. Na ~etvrtom mestu su severoisto~ni vetrovi (u~estalost 85.5 ‰). To su ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti`u prose~nu brzinu i preko 4m/s.1.8 %). kolebanja temperature.). Ju`ni delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}eni su slabijom eolskom erozijom . Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti obla~nost se kre}e izme|u 38 i 78 %. Ru`a vetrova 2. Padavine Prose~na vrednost godi{nje visine padavina za op{tinu Ba~ka Topola iznosi 592 mm. Najve}u prose~nu vrednost visine padavina imaju jul – 74 mm i jun – 66 mm (Slika 2. koji duvaju naj~e{}e u letnjem delu godine.4. Obla~nost Obla~nost je zna~ajan klimatski element koji uti~e na intenzitet sun~evog zra~enja. dela godine ona je manja.1. a najmanja u julu (71 %).1. koli~inu primljene toplote.1. a najmanja u avgustu (3.vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska erozija u severnom delu Ba~ke iznosi 1325 m3/km2/god. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka sa u~estalo{}u od 205. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti relativna vla`nost se u proseku kre}e od 71 % do 88 %. Najve}a relativna vla`nost je u decembru (88 %) i januaru (86.). Ostali vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini Ba~ka Topola (Slika 2.

1. Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m. laporima i sitnozrnim pe{~arima. Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni. Koli~ine padavina tokom godine 2. glinci. Paleozojski slojevi su {kriljave metamorfne stene koje zahvataju {iri prostor severne. [kriljci su drobljivi i raspadnuti. Postoji mali broj povr{inskih tokova koji su siroma{ni vodom.4. Geologija i geomorfologija Na osnovu dosada{njih geolo{kih istra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je da ispod kvartarnih naslaga postoje vrlo velike naslage tercijara. kre~njaci i dr.2. Podzemne vode Freatske vode sa~injavaju vodu koja le`i u poroznom zemlji{tu do prvog vododr`ljivog sloja. Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola: Krivaja. Tortonske tvorevine su otkrivene kod Baj{e i Tomislavca. konglomerati. kori{}enje ovih voda za potrebe poljoprivrede (navodnjavanje) prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora.{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i najvi{e padavina (190 mm ili 32 %). ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na dubini 600 m. koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu. najmanje padavina se izlu~i tokom prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili 22%). magmatske stene i veoma stari paleozojski slojevi. ~ija se debljina od Dunava prema severu postepeno pove}ava. LEAP BA^KA TOPOLA 15 . otkriveni su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubini od 700 m i Tomislavca na dubini od 1300 m. 2. U pro{losti je freatska izdan bila najva`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke. na teritoriji op{tiine Ba~ka Topola. Freatska izdan se hrani infiltracijom atmosferskih padavina. U sastav mezozojskih tvorevina ulaze prete`no raznovrsni pe{~ari. laporci.3. Najve}e prostranstvo zauzimaju u stenama sa intergranularnom porozno{}u. Na osnovu dosada{njih istra`ivanja podzemnih voda utrvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i industrije. Prema jugozapadnoj Ba~koj. [iroka dolina. Bre`uljci i interkotlinske depresije su posebno dobro izra`eni izme|u Baj{e i Ba~ke Topole. kao i ~itava severna Ba~ka. Me|utim. Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti- Op{tina Ba~ka Topola. 2. siroma{na je vodom. infiltracijom vode iz Zobnati~kog jezera i priticanjem vode iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela. a ve}ina njih tokom letnjeg dela godine presu{i.3. One su predstavljene glinama. tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%.1. Podlogu tercijarnim naslagama ~ine mezozojske formacije. Hidrologija Slika 2.1. srednje i zapadne Ba~ke. Veliki do i Duboka dolina.1. Povr{inske vode su tako|e oskudne.

50 metara. ove vode su podlo`ne bakteriolo{kom zaga|enju. Od Srbobrana se meandriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal na 25. Iz do sada registrovanih podataka o nivou podzemnih voda mo`e se izvesti zaklju~ak da podzemne vode ne samo da ne ugro`avaju zemlji{te. Ova voda mo`e da se koristi za kupanje. Krivaja od svog nastanka do Ba~ke Topole te~e prema jugu. pove}an sadr`aj nitrata i nitrita. severno od Turije. Oni se mogu podeliti u dve grupe. Pojava termomineralne vode u op{tini Ba~ka Topola uslovljena je slo`enim geolo{kim sastavom terena i postojanjem raseda.5 metara. Oscilacije nivoa podzemnih voda se osmatraju putem mre`e kopanih bunara – registruje ih preduze}e Hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma mali broj izvora. Njihov broj je varijabilan i retko se javljaju na istom mestu. godine u „Venusu“ koji se nalazi u sklopu sportsko-rekreacionog centra u Ba~koj Topoli.1. a od Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj pravac zadr`ava do Baj{e. 2. i to od 1951. Termomineralne vode. Halava~ je utvrdio da voda ima termomineralne karakteristike. zavisno od konfiguracije terena. a ~esto tokom godine odre|eni broj njih i presu{i. Izda{nost im je vrlo slaba. najve}i povr{inski vodotok u Ba~koj. pesticidi. U ovu grupu izvora spadaju izvori Velike doline. Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu barskih i peskovitih facija. Freatske vode su neujedna~enog kvaliteta i ~esto se u jednom naselju javljaju sasvim neo~ekivani parametri. ujedna~ene i sa visinskom razlikom minimuma i maksimuma od oko 1. [iroke doline i njihovih pritoka. ve} se uvek nalaze na dubini od 3 do 10. Pored toga. veliku tvrdo}u. Sada{nji termalni izvor otkriven je 1976. proti~u}i zapadnom ivicom Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov}enca i Feketi}a. veku – prilikom bu{enja prvog arte{kog bunara 1892.Voda se zahvatala pomo}u kopanih bunara. Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na pustari Pavlovac. prirodni tok 16 LEAP BA^KA TOPOLA . Postojanje termomineralne vode u Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. rejonski pogon Senta. Arte{ke vode predstavljaju poseban tip izdani koji se nalazi izme|u dva nepropusna sloja pod velikim hidrostati~kim pritiskom. Prvo bu{enje arte{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj Topoli 1892. Mine- ralna voda iz ovog izvora pripada kategoriji ja~e mineralizovanih natrijum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfidnih homeotermi. jugozapadno od Subotice. Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj gvo`|a. re~nom kilometru. godine G. Najve}i deo svoje doline Krivaja je usekla u ba~ku lesnu zaravan. a zatim ka jugoistoku i taj pravac zadr`ava sve do Srbobrana. a manji u ba~ku lesnu terasu.3. godine. Duboka dolina i ^ik) koje imaju pravac severozapad-jugoistok. Me|utim. Du`ina Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi 65 kilometara. herbicidi i drugi agrohemijski preparati). Velika dolina. Oscilacije nivoa podzemnih voda su blage.2. na kontaktne izvore i pi{tevine. Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj ravni Krivaje za vreme visokog vodostaja i du`eg ki{nog perioda u prole}e. Od Baj{e skre}e prema istoku. Povr{inske vode Krivaja je. jer pored male dubine postoji veliki broj zaga|iva~a koje stvara ~ovek (septi~ke jame. Krivaja prima s desne strane ~etiri ve}e pritoke ([iroka dolina. ali i kao dopunsko sredstvo pri le~enju nekih hroni~nih reumatskih oboljenja. godine. Duboke doline. Arte{ke vode su uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog bakteriolo{kog kvaliteta. posle Dunava i Tise. Nastaje od sedam manjih vodotoka.

ronci. du`ina 5.1. Slike 2.2 km. Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga.7. 2. U zavisnosti od toga. grge~. diluvijalno-aluvijalni nanosi karbonatni i beskarbonatni i ritska crnica peskovita karbonatna i beskarbonatna. ~ernozem i livadska crnica. vodeni troskot (Polygonum amphybium). 2. zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama. Prokopavanje je izvr{eno radi odvodnjavanja bara iz predela Zlatni kraj i Tavankut. ^ernozem i livadska crnica u strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%. Godi{nje se mo`e koristiti 2. tvorova. jarebice i prepelice.. Prema tome. Ukupna zapremina jezera je 4. smu|.. izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|eva (Slike 2.6.Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki produ`en prema severu do dr`avne granice. liske. bakterije i drugo rastinje. 2. Jezero je formirano podizanjem zemljane brane u du`ini od 296 metara i visine 7 metara. Jezero se hrani vodom iz gornjeg toka Krivaje.6. Zobnati~ko jezero leti 2. livadska crnica karbonatna.800. Zemlji{te.5. Pti~iji svet je raznovrstan.. Ukupna povr{ina jezera je 250 ha. a najvi{e se sre}u divlje plovke.000 m³ i izvr{iti navodnjavanje 500 ha.7. bele ribe. `uti lokvanj (Nuphar luteum). `aba. fazani. zajednica rogoza i trske (ScirpoPhragmitetum). Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976.). ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|arskoj iznosi 121 kilometar. Od riba se sre}u {aran. U op{tini Ba~ka Topola se mo`e izdvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~ernozem karbonatni.500. Od `ivotinja ima najvi{e bizamskih pacova. u najni`em delu doline Krivaje.5. godine. alge. vegetacija. freatskom vodom i atmosferskim padavinama. zmija i {koljki. {evar (Typha latifolie). a najve}a {irina 700 metara. beli lokvanj (Nymhae alba)..000 m³ vode. `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne tvorevine. 2. na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje i akumulaciona jezera kod naselja Panonija. {tuka i druge. zlatica. LEAP BA^KA TOPOLA 17 . gu{tera.4. Od dr`avne granice prokopan je manji kanal do jezera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du`ini od 8 kilometara. Pored Zobnati~kog. kara{. Stara Moravica i Sveti}evo. plavun (Nymphoides orbikulata).

Ove promene su naro~ito evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo to preoravanja prirodne stepe i pojave ve}eg broja biljnih kultura. {umske zajednice. vinogradi). ritska crnica karbonatna) Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini Ba~ka Topola. 3. Ispod njih nalaze se glog.8. Livadsko – pa{nja~ke zajednice. a druge se ukorenjuju na dnu. na ograni~enim povr{inama. zuba~a. [umska vegetacija. U njima dominira jedna ili nekoliko U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice.pa{nja~ke biljne zajednice. povr}e. 4. Pravih {uma i nema . Mo~varne zajednice. Neke od njih slobodno plivaju. nadovezuju}i se na vegetaciju voda javljaju se zajednice rogoza i trske.). kao i u ~itavoj Panonskoj niziji. vo}e. livadska `alfija. plavun. ~ernozem sa znacima oglinjavanja u lesu.1. mle~ika. zajednice voda i mo~varne zajednice.4. industrijsko bilje. znatno izmenio u poslednja tri veka. livadska detelina. Prirodna vegetacija se zadr`ala na ograni~enim povr{inama pored puteva. kanala. 18 LEAP BA^KA TOPOLA . ^ik i pritoke pru`aju uslove {arolikom svetu vodenih biljaka. u dolini Krivaje i ^ika i manjim neobra|enim povr{inama. Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`nice. ivansko cve}e. Biljni svet livada i pa{njaka je raznolik kako po zajednicama tako i floristi~ki. `abnjak i krasuljak. Slika 2. Istovremeno nastali su novi ekolo{ki uslovi {to je dovelo do nestajanja nekih starih i pojave novih `ivotinjskih vrsta. `uti lokvanj. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti livadsko . divlje tre{nje i divlje kru{ke. Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~ka trava. 2. Biljni svet livade i pa{njaci zauzimaju relativno mala prostranstva. Vegetacija voda. Krivaja. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. vodeni troskot i mo~varni ljuti}. mo~varnim i barskim terenima. Pod {umskom vegetacijom nalazi se najmanji deo op{tine. divlja loza i poljski brest. Bli`e obalama.8. S obzirom na prostrane povr{ine oranica. ~ernozem karbonati. beli lokvanj. 2. so~ivica. vodeni ora{ac.1.jedino se pored vodotoka javljaju zajednice topole i vrbe. livadska crnica karbonatna. Zato se pojedine zajednice ovde naj~e{}e javljaju fragmentarno. svib.{to zna~i da skoro celu teritoriju op{tine ~ini zemlji{te prirodno pogodno za poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2.

pupavac. }ubasti gnjurac. Slovaci – 0. koja su nastala u poslednjih 230 godina. lisasta guska. Park u Ba~koj Topoli. godine).4. LEAP BA^KA TOPOLA 19 . sivi gu{ter i belou{ka. povr{ine 3937 ha (taj status je park dobio 1975. @ivotinjski svet vaja. te spomenici prirode – Park u Ba~koj Topoli. Sedamdesetih godina pro{log veka je u ovom parku sagra|en rekreaciono – sportski centar s bazenom koji se snabdevao vodom iz toplih izvora. niska sita. obi~ni komarac.98 ha (od 1976. galeb. riboglavi gnjurac. Izmenom vegetacije. Od gmizavaca na teritoriju op{tine `ive barska kornja~a. a od pernate divlja~i fazan. tvor. lasica krtica i je`. Kao dominantne vrste javljaju se trska. @ivotinjski svet je u pro{losti bio znatno bogatiji. i velika senica. {evar. crna liska. velika kr`a. Od insekata se izdvajaju jabu~na pipa.1. crna vrana.). Trenutno se od dlakave lovne divlja~i u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna. crni kos. doma}a muva i pauk krsta{.179 stanovnika. sladika. Za{ti}eni objekti Slika 2. godine) i Park na poljoprivrednom dobru Kri- 2.1. godine na podru~ju op{tine je bilo zaposleno 7. ovaj objekat ve} godinama nije u funkciji (Slika 2. Broj radno sposobnog stanovni{tva je 24. 2.200 a u vanprivredi 1.4. NASELJA I URBANIZAM Na podru~ju op{tine danas ima 23 naselja. ostali – 8. od ~ega 12. divlja guska. mnoge `ivotinjske vrste su nestale.154 `ivi u op{tinskom centru. Rusini – 0. mi{ar. povr{ine 6. bela ~aplja. godine. krompirova zlatica. ku}ni mi{. poljska jarebica.3. 2. detli}. STANOVNI[TVO Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine). kobac.9. Srbi – 30%. svraka. kao i opse`nim melioracionim radovima. moljac krzna. prepelica. gugutka i grlica. izme|u ostalih.5%. godine) i Zobnatica (1976. godine 2.895 ~ine mu{karci a 11.8%.9. Crnogorci – 1. hr~ak.2. gavran. `aba gatalinka i {areni da`devnjak. povr{ine 14. Pored ove divlja~i na podru~ju op{tine `ivi i velik broj sitnih sisara. siva vrana. prugasti mi{.542 radnika. barska kokica.obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih biljaka. 1930.342 radnika. barski petlovac.2. ptica i insekata. U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija.433 `ene. rogoz. bela roda. i slede}e ptice: kukavica. kuna zlatka i ondatra. Od sitnih sisara najbrojniji su ku}ni pacov. op{tina je imala 38. Etni~ka struktura stanovni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%. }uk. zec. poljska {eva. p~ela. i to u privredi 6.3. mali gnjurac. vivak pozvi`da~. Od ukupnog broja stanovnika 16. a od vodozemaca zelena `aba.3%. divlja patka. dok 22. gradu Ba~koj Topoli. {arena utva. ~vorak. Pored pernate divlja~i sre}u se. poljska voluharica. Po statisti~kim podacima iz 2003.4%. Na `alost. seoska lasta.025 stanovnika `ivi u 22 naselja u op{tini. lisica.66 ha (od 1974. mrestnja~e i so~ivica. rusi mrav.328. U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre prvog svetskog rata otvoreno javno kupatilo s bazenom. siva ~aplja.

Kova~ko-kolarski muzej u Ba~koj Topoli Sada{nja glavna ulica.3. – 1914. R. Polo`aj grada je povoljan. {to ote`ava svakodnevni kontakt znatnog dela stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. a u Vojvodini 6. prikazana su dva muzeja u Ba~koj Topoli. To je prostor pribli`no izme|u ulica M. Ulica Mar{ala Tita. U uli~noj mre`i grada 20 LEAP BA^KA TOPOLA .1. Od tog vremena se mo`e ra~unati nastanak i `ivot naselja Ba~ka Topola (Slika 2.). Ovo naselje se u poreskom popisu katoli~ke nadbiskupije iz 1543. godine me|u brojnim naseljima spominje se i Fybaich (sin Baj{e. Mala Baj{a).2 km. Muzej u Ba~koj Topoli Slika 2. prostorno je oblikovana pre Prvog svetskog rata kada je 1912. gde se sa me|unarodnim putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej i Senta – Sombor. od Sente i Be~eja 40.8 km. godine pojavljuje pod imenom Topola. izdao je nare|enje da se topolska pustara naseli. U ovom slu~aju to se odnosi na dolinsku stranu Krivaje koja se iznad dolinske ravni izdi`e za nekoliko metara. a to naselje je istori~ar \ula Duda{ identifikovao sa Topolom.12.11. Gra{kalkovi}. godine formiran deo regionalnog puta Subotica – Vrbas koji vodi kroz naselje. upravnik kameralnih dobara u Somboru.12. Grad Ba~ka Topola Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ severne geografske {irine i na 19o 3 9 ’ isto~ne geografske du`ine na nadmorskoj visini od 102 metra. Na Slikama 2. Boljai Farka{a i Prvog maja. Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja od funkcionalnog centra. Tita. Teritorijalno i istorijsko jezgro grada se prostorno poklapaju . Ba~ka Topola sa svim razvijenim privrednim centrima Ba~ke: od Subotice je udaljena 32. 1750.Gustina naselja na teritoriji op{tine je znatno iznad pokrajinskog proseka.10. od Sombora 45 a od Novog Sada 69 kilometara. podno`je brega. Ba~ka Topola je asfaltnim putevima povezana Slika 2. Kon~ara.11. Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini je 5.10. godine. U darovnici kralja Matije Korvina iz 1462. Re~ je turskog porekla i zna~i breg. i 2. O naselju koje se mo`e smatrati prethodnikom sada{nje Topole ne postoje brojni i pouzdani pisani izvori.to je teren zvani Taban (Toban). Ba~ka Topola je va`na raskrsnica drumskog saobra}aja. Slika 2. 2.

Pravoslavna crkva u Topoli Slika 2. naselje le`i delom u Velikoj dolini i delom na lesnoj zaravni koja se prostire na obe strane doline. prikazani su detalji dve crkve u Ba~koj Topoli. godine. Topola – Moravica – Krivaja – Sombor.15. ulice su prave ali se ne seku uvek pod pravim uglom i jako su razli~ite du`ine.14. i 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Slika 2.3.danas dominiraju fragmenti sa planskom ali nepravilnom teksturom. Du` du`e osovine naselja vodi put Baj{a – M. I|o{ – Be~ej. Od Ba~ke Topole je Moravica udaljena 15. na nadmorskoj visini 101 – 109 metara. poti~e jo{ iz XIV veka.13.2. LEAP BA^KA TOPOLA 21 .154 stanovnika u 6. Nastalo je na mestu gde se ukr{taju putevi regionalnog zna~aja (Slika 2. Stara Moravica 2.3.14. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli Prema popisu stanovni{tva iz 2002.13. Ispred ulaza u naselje ovom putu se priklju~uje iz pravca severoistoka put od Kanji`e preko ^antavira.396 stambenih jedinica.674 stanovnika u 2. u Ba~koj topoli `ivi 16.3. Naselje topografski le`i u Velikoj dolini i na lesnoj zaravni na nadmorskoj visini od 103 – 112 metara.). tlocrt grada govori o sukcesivnom.318 stambenih jedinica. parcijalnim re{enjima i povremenim urbanisti~kim zahvatima. od Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km. Pa~ir Topografski . 2. U takvim fragmentima uli~ne mre`e gra|evinski blokovi su naj~e{}e pravougaonog oblika. Na Slikama 2. u Staroj Moravici `ivi 5. godine. Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju putevi P-108 i P-119 regionalnog zna- Pa~ir je staro naselje. U sredini naselja bajski put se~e pod pravim uglom `upanijski put Senta – B. U celini gledano. kao i o maksimalnom po{tovanju reljefnih i hidrografskih datosti i prilago|avanju pravcima saobra}ajnica. neujedna~enom teritorijalnom rastu. ~aja.

932 stanovnika Topografski. Baj{a se nalazi na sporednom putu. od Sombora 50 km. udaljena je od op{tinskog 22 LEAP BA^KA TOPOLA . Ulaz u Pa~ir U privrednom `ivotu naselja vode}u ulogu ima poljoprivreda. Geografski polo`aj mesta nije najpovoljniji. a vi{i delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m. Op{ti izgled naselja daje veoma povoljan utisak. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978. godine. U poslednjim decenijama proizvodnih zanatskih radionica je sve manje. u Pa~iru `ivi 2.16. ju`no od mesta gde se Velika i [iroka dolina spajaju sa glavnom dolinom. trodelne i sa ekonomskim zgradama.366 stambenih jedinica. kolara. Baj{a ima dolinski polo`aj. Na Slici 2. stolara i drvodelja osnovane su jo{ 1829. 2. Le`i u dolini Krivaje. uredne.130 stambenih jedinica.16. Prirodni uslovi za razvoj ove privredne delatnosti su veoma povoljni. Vezu sa svetom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem. sa veoma mnogo zelenila. Krivaja Slika 2.3. Topola – Tele~ka – Sombor. Ni`i delovi naselja na dolinskoj ravni imaju nadmorsku visinu 91 – 93 m. godine. bravara. Oko 2/3 aktivnog stanovni{tva zaposleno je u poljoprivredi. Zanatlijske cehovske organizacije kova~a. U strukturalnom pogledu. Divlja deponija u Pa~iru u 1. Ku}e su ve}inom panonskog seoskog tipa.568 stanovnika u 1.5. naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole. Ulice su ~iste. prikazana je divlja deponija. Preko Topole je udaljena od Subotice 37 km. godine.3. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. a nema ni dovoljan broj uslu`nih zanata. a od Vrbasa preko Kule 32 km. godine.15.2. u Baj{i `ivi 2. u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja. Nalazi se na regionalnom putu B. Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradiciju.4. na prvom mestu je zemljoradnja a zatim dolazi sto~arstvo. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Baj{a Slika 2.

godine. ali u blizini magistralne drumske linije. koja je pokrivena dobrim karbonatnim ~ernozemom. Sokolca do op{tinskog centra ima 17 km. Saobra}ajno – geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar – od B. od B. Rogatica i Tele~ka.9. Panonija poljoprivrednu proizvodnju optimalni.8. Topole je asfaltnim putem udaljeno 9 km. godine vodilo se kao deo naselja Baj{a.5 km a od Ba~kog Sokolca 8 km. godine.3.17. Prirodne osnove privrednog `ivota su dobre. Zemlji{te na teritoriji Panonije je vanredno plodno. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Gornja Rogatica Naselje topografski le`i na lesnoj zaravni neposredno uz Duboku dolinu. Rogatice 8. Lesna zaravan na ovom prostoru ima izraziti pad prema Dubokoj dolini – od 113 m na zapadu. Topole 13 km. Preko B. Najve}i deo atara pokriva tipski ~ernozem sa humusnim horizontom koji dosti`e debljinu 50 cm. Slika 2. u Gornjoj Rogatici `ivi 484 stanovnika u 206 stambenih jedinica.). Ba~ki Sokolac Panonija topografski le`i na desnoj obali Duboke doline na nadmorskoj visini 108 metara. 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Ulaz u Panoniju LEAP BA^KA TOPOLA 23 . godine.10. Do 1961. Mo`e se re}i da su svi uslovi za Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline. u Ba~kom Sokolcu `ivi 610 stanovnika u 240 stambenih jedinica. visina se prema istoku smanjuje za 108 m. Srba i Crnogoraca. 2. 2. godine. u Srednjem Sala{u `ivi 172 stanovnika u 72 stambene jedinice. Atar naselja se pru`a na lesnoj zaravni. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Osnovano je po~etkom dvadesetih godina dvadesetog veka naseljavanjem kolonista.3.3. 2. Od Baj{e je udaljena 8. G. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje je povezano sa naseljima Panonija. u blizini majura Lelbaha.6. a od Sombora 32 km.17. G. Srednji Sala{ Naselje se formiralo po~etkom dvadesetog veka na pustari Duboka. Tele~ke 14 a od Sombora 36 km. na zemlju Nove Pustare u neposrednoj blizini Ba~ke Topole. a od Subotice 45 km (Slika 2.3.3. u Krivaji `ivi 979 stanovnika u 329 stambenih jedinica. od Krivaje 4. u Panoniji `ivi 794 stanovnika u 289 stambenih jedinica. U saobra}ajno – geografskom pogledu nalazi se na sporednom putu Baj{a – Sivac. dok se visine severoisto~no od naselja kre}u oko 108 . na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice. godine. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored Velike doline. Mi}unovo Mi}unovo spada u grupu mla|ih naselja.7. 2. Asfaltim putem od Tele~ke je udaljeno 6 km. Na dolinskim ravnima se obrazovala karbonatna ritska crnica. severno od u{}a Emu{i~ke doline. od St.centra 14 km.109 m. Jugozapadni delovi atara imaju najve}u nadmorsku visinu. 112 – 114 m. Moravice 6 km. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.

3. od B. Naselje le`i na zaravni. Posle gotovo dvesta pedeset godina pustara je priklju~ena B.12. vodi asfaltni put B. Krupe.3.18.). Mali Beograd je drumsko naselje pored me|unarodnog puta. Kara|or|evo je 1978. godine. naselje ima i neke specijalne funkcije. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.21. pored Kara|or|eva~ke lesne doline na nadmorskoj visini 112 m. u Mi}unovu `ivi 510 stanovnika u 182 stambene jedinice. godine. Zobnatica Slika 2. Mali Beograd je kolonisti~ko naselje osnovano 1921. udaljeno od Topole 2 km. 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine. 2. Mali Beograd Slika 2. a od Subotice 30 km. u Malom Beogradu `ivi 533 stanovnika u 192 stambene jedinice. Kar|or|evo je planski osnovano kolonisti~ko naselje za potrebe doseljenog stanovni{tva sa Krbavskog polja. Topole 12. 2. 2.19.3. godine kada je na zemlji oduzetoj agrarnom reformom naseljena 71 porodica dobrovoljaca iz Like. Kara|or|evo Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. Tako|e ima dobre saobra}ajne veze i sa susednim naseljima op{tine. kao i sa podru~ja seoskih naselja okoline B. godine slu`beno progla{eno naseljem.20.Mi}unovo se nalazi na putu B. do 1948. Topola – ^antavir. Doseljavanje stanovni{tva po~elo je 1921.11.). Ju`no od naselja. 2. Hotel „Jadran“ u Zobnatici Prema popisu stanovni{tva iz 2002.21. Topola – Senta. godine bila sastavni deo suboti~kog atara.13.. u Kara|or|evu `ivi 586 stanovnika u 237 stambenih jedinica.18.. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena od B. Od Zobnatice je udaljeno 6. godine. Zobnatica je jedan od najpoznatijih centara konjarstva i konji~kog sporta u Srbiji (Slike 2. Ulaz u Zobnati~ki park Zobnatica je od 1702. na lesnoj zaravni. Slika 2. Ku}e su pore|ane na obe strane puta u du`ini od oko 1400 metara. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog jezera Pored izrazite agrarne funkcije. na oko 1000 metara. Topole svega 6 km. 2. godine. Po tipu.19. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored doline Krivaje (Slika 2.20. u Zobnatici `ivi 309 stanovni- 24 LEAP BA^KA TOPOLA . Topoli.

U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su slede}i proizvodni kapaciteti: livnica ~elika. Ukupan dru{tveni proizvod op{tine je u 2001.029 stanovnika). ko`na i industrija sto~ne hrane. 2.54%.2002. industrija reznog alata za drvo.361 ha. u zanatstvu 0. u ugostiteljstvu i turizmu 0.70%.12. od kojih su 272 mala. Njego{evo (634 stanovnika). Industrija mesa „Topola”.225 ha. tekstilna.7 milijarde dinara.586 ha. u zadru`nom sektoru 0. u gra|evinarstvu 2. sur) je preko 400.46%. u oblasti finansijskih i drugih usluga 1.66%. u me{ovitom sektoru 34. PP „Pobeda” i zemljoradni~ke zadruge. u oblasti saobra}aja i veza 3. PP „Do`a \er|”.98%. Ali iz takve situacije sledi da je teritorija op{tine steci{te interregionalnih. u dru{tvenom sektoru 26. Ostala naselja U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i naselja Novo Orahovo (2.34%. maj” je izvodio sve vrste gra|evin- 2. PRIVREDA Geografski polo`aj ba~kotopolskog prostora neosporno uti~e na njegov privredni razvoj.68%. szr.81%.89%. Gunaro{ (1. le`i udaljena od vodenih puteva i ne mo`e se koristiti njihovim prednostima. elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i metalnih proizvoda U privredi op{tine zna~ajno mesto zauzima i drvoprera|iva~ka industrija. PIK „Moravica”. PP „Zobnatica”.nalnih i lokalnih puteva. Divlja deponija u Zobnatici ka u 60 stambenih jedinica. Izdvojenih radnji (str. od ~ega je plodno zemlji{te 55.76%.14. Ba~ka je me|ure~je Dunava i Tise. {to svakako daje podstreka za razvoj. Na poljoprivredi kao sirovinskoj osnovi razvijale su se slede}e industrijske grane: prehrambeno-prera|iva~ka. u industriji 30. u obrazovanju i kulturi 0.440 stanovnika). Slika 2.22. Od ukupnog dru{tvenog proizvoda u oblasti poljoprivrede je ostvareno 47. Pobeda (343 stanovnika). Na lesnoj zaravni op{tina ima kopneni polo`aj. AD „Topiko”. Sveti}evo (204 stanovnika). godine.72%. Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola iznosi 58. Tomislavci (691 stanovnik). metalna galanterija. u stambeno-komunalnim delatnostima 0.49% od ukupnog dru{tvenog proizvoda.4.22. [to se gra|evinarstva ti~e. Kavilo (233 stanovnika). prikazana je divlja deponija u Zobnatici.04%. U privatnom sektoru je ostvareno 37. a 8 velika preduze}a. godini iznosio 3. a u dr`avnom sektoru 0.3. U Ba~koj Topoli registrovano je 297 preduze}a zaklju~no sa stanjem 31. a neplodno 3. 17 srednja. GIK „1.14%. Bogaro{ (94 stanovnika) i Bagremovo (204 stanovnika). Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD „@itko”.49%. regio- LEAP BA^KA TOPOLA 25 . u trgovini 11. Na Slici 2.

da sve vi{e o`ivljava proces prerastanja zanatskih radionica u mala preduze}a. 2. nepostojanje pre- ~ista~a u bunarima i nekori{}enje adekvatnih hemijskih sredstava za pre~i{}avanje vode. u delu grada Ba~ke Topole postoje otvoreni kanalizacioni vodovi. kao i ostala preduze}a u op{tini.5. Svake godine se odr`avaju ~uvene Zobnati~ke konji~ke igre. Pored toga. ne- 26 LEAP BA^KA TOPOLA . Probleme jo{ predstavljaju i neadekvatno re{eno pre~i{}avanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mre`a. ¤ Deponije komunalnog otpada – glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija. koja su u procesu privatizacije. nepostojanje rezervoara za vodu. S druge strane. gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova iz oblasti visoke gradnje i prate}e radove iz oblasti niskogradnje. zatim mali kapacitet izvori{ta u ovim mestima. neodvajanje komunalnog od opasnog otpada. upotreba nekori{}enih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehni~ka ispravnost postoje}ih septi~kih jama. Naselje Panonija sa ure|enom okolinom. neadekvatna ure|enost i mali kapacitet postoje}ih legalnih deponija.skih. Ba~ka Topola ima dobre uslove za razvoj turizma. ¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i parkovi – probleme predstavljaju: nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriju cele op{tine. sa ukupnim ekolo{kim uslovima za lov i odmor. kada bude zavr{en. Ohrabruju}e je. nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mre`a tamo gde vodovodi postoje. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI Glavni ekolo{ki problemi u op{tini Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: ¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme predstavljaju kvalitet i koli~ina vode u svim naseljima i u gradu Ba~koj Topoli. kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i neza{ti}enost vodozahvata i podzemnih voda. Zobnati~ko akumulaciono jezero obnovljeno je pro{le godine pomo}u sredstava iz ADF-a i koristi se za izletni~ki turizam. ukrasnim parkom i hotelom pru`a mogu}nost za turizam. a naro~ito za razvoj izletni~kog turizma. nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom. me|utim. postojanje nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. konkretnih re{enja za re{avanje problema pija}e vode u selima op{tine jo{ uvek nema. prevelika blizina postoje}ih deponija naseljenim mestima. neadekvatno re{eno upravljanje postoje}im legalnim deponijama. Op{tina Ba~ka Topola je otpo~ela projekat izgradnje fabrike vode koji }e. Trenutno te{ko i slabo posluje. nepostojanje selekcije i recikla`e komunalnog otpada. ¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja ne postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a. pobolj{ati stanje u pogledu vodosnabdevanja i kvaliteta pija}e vode u gradu Ba~koj Topoli. kao i nere{eno odno{enje sme}a u pojedinim mesnim zajednicama. „mikrovodne zajednice“). Poljoprivredno dobro „Zobnatica” raspola`e najstarijom ergelom konja u biv{oj Jugoslaviji. Treba naglasiti da su u procesu tranzicije i smanjenjem obima tr`i{ta mnogi privredni subjekti smanjili kapacitete proizvodnje i istovremeno smanjili i broj zaposlenih radnika. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima i izuzetno korisna za ljudski organizam. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja.

nere{en imovinsko – pravni status u javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. a korita i priobalja reke Krivaje i akumulacionih jezera su zapu{tena i neodr`avana. Panonija i Pa~ir. Pobeda.dovoljna po{umljenost op{tine. LEAP BA^KA TOPOLA 27 . reci i jezerima – kvalitet vode u reci Krivaji i svim akumulacionim jezerima nije zadovoljavaju}i. ¤ Kvalitet vode u kanalima. kao i ra{irenost ambrozije i drugih biljaka alergenata. neodr`avanje gradskog parka u Ba~koj Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr{ina i parkova u op{tini.

: Vodoprivredna osnova Srbije. koji tretiraju pojedine komunalne odnosno ekolo{ke probleme zasebno.ulaganjem vlastitih sredstava i kroz konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice. da akviferi podzemnih voda. kao i mnoge regionalne i lokalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne probleme. oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine.1.NEAP. Anketa. finansiranje i rokovi izvr{enja. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E 3. koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema. Isto tako op{te je poznato. procena tro{kova. na~in njihovog re{avanja. kao jedan od najakutnijih problema vodoprivrede Republike. »tranzitne vode«. korisno je sredstvo za utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih problema od strane naj{ire javnosti. da raspored raspolo`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini ni po prostoru ni po vreme- 28 LEAP BA^KA TOPOLA . Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja. sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti. ne mogu predstavljati efikasno sredstvo. kroz du`i period vremena. a oko 92% ~ine tzv. sem opisa aktivnosti. a koje stanovnici koji naseljavaju odre|enu teritoriju najbolje poznaju. »doma}e vode« koje se generi{u na teritoriju Republike. Poznata je ~injenica da Srbija nije bogata vodom – svega oko 8% povr{inskih voda predstavljaju tzv. Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i stvaranja vizije budu}eg stanja zajednice odre|en je izbor prioritetnih ciljeva na osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine lokalne dru{tvene zajednice. pored toga {to su veoma sporo obnovljivi. U prilog ove tvrdnje idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao {to su na pr. Poznato je tako|e. Nacionalna strategija upravljanja `ivotnom sredinom Srbije .3. koje doti~u iz pograni~nih zemalja. kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva. Teorijski pristup izrade LEAPa bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema. Stoga je kao prvi korak neophodno izvr{iti objektivno i sveobuhvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine. stvaranju vizije budu}eg stanja zajednice i predloga re{avanja najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova. koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom isti~u kroz mnoge studije i analize. kao i komentar za svaku predlo`enu aktivnost. Ovu konstataciju potvr|uje i stav stru~njaka. Kad su jednom definisani priori- teti. nisu neiscrpni. Prostorni plan Srbije. stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in . U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne sredine te`i{te je na anga`ovanju i mobilisanju javne svesti. rok u kome se planira njeno re{avanje. Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih ekolo{kih problema mnogih op{tina ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju se po usvojenoj metodologiji u kojoj su. UVOD I METODOLOGIJA Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih zajednica parcijalni pristupi.

problem nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli predstavljaju najva`nije probleme vodonabdevanja (Slika 3. PRIKAZ STANJA 3.poput Studije alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine.internet stranica LEAP BA^KA TOPOLA 29 . arsena. U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem centralnog vodovodnog sistema na koji su priklju~ene brojne »mikrovod- Slika 3. a ponegde i mangana. koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku . Teritorija op{tine Ba~ka Topola Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«.nu nije povoljan. metana i huminskih materija. Novi Sad . gvo`|a. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih zajednica su lo{ kvalitet i nedovoljne koli~ine vode.). problem »mikrovodnih zajednica« i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima. Kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju za potrebe snabdevanja vodom u Vojvodini tako|e nije zadovoljavaju}i.1. To se prvenstveno odnosi na pove}ane koncentrarcije amonijaka.). Stoga se u dugoro~nom snabdevanju vodom Vojvodine sem lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje regionalnih izvori{ta.2. nepostojanje postrojenja za kondicioniranje vode i rezervoara za vodu u Ba~koj Topoli. Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaciji sa nedostatkom kondicioniranja vode za pi}e i amortizovanom distributivnom mre`om karateristika je ve}ine sistema vodosnabdevanja Vojvodine (Slika 3. nepostojanje vodovoda i dotrajalost vodovodnih mre`a u nekim mesnim zajednicama. Nedovoljni kapaciteti izvori{ta.1.2.2. olova.1. nepostojanje sanitarnih zona za{tite izvori{ta. 3.

Distribucioni sistem nije u potpunosti razvijen i granatog je tipa. 2005 ma razvoja centralni kompleks snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5.000 litara i sistemom hlorisanja. Pogled na vodozahvat Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola 30 LEAP BA^KA TOPOLA . tako da se redovito vr{i njihova regeneracija (Tabela 3. A FR 1997 Disp. »Komgrad«.0 Radi 110 323 15.2.0 – 15. {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta vode i slabijih pritisaka u udaljenijim ta~kama vodovodne mre`e (Tabela 3.1. Prema podacima iz Dugoro~nog progra- Bunari Godina izgradnje Lokacija Status (radi-ne radi) Dubina (m) Zavr{ni pre~nik (mm) Projektovana izda{nost (l/s) Radni nivo vode u bunaru (mnm) Registrovano opadanje nivoa Broj regeneracija bunara Godine regeneracije B1 1994 Izvori{te B2 1997 Izvori{te B3 1990 Izvori{te B4 1994 Izvori{te B5 1995 Izvori{te B6 1995 Izvori{te B7 1999 Izvori{te TRG 1994 Disp. Na osnovu postoje}ih podataka. 5.0 Radi 130 323 15.0 Radi 87 323 15.0m (max.2.1).0 71.ne zajednice« unutar gradskog jezgra.Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola Izvor: J. U funkciji je 7 (sedam) bunara na izvori{tu i 2 (dva) bunara u gradu. Objekti sistema vodosnabdevanja Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz »osnovnog vodonosnog kompleksa« kvartarnih sedimenata.0 Radi 83 323 12. P.0 U toku 2004. evidentno je da je dodatni problem koji postoji u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara. preko razvodne vodovodne mre`e. koji se nalazi na dubini od 80 – 130m.0 64. godine u proseku 3.0 90.0 84.0 75.0 75.0 75.0 Radi 104 323 15.0 Radi 130 323 15. Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.2). na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a.0 88.0 80. Ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". Sem institucionalne distributivne mre`e u gradu Slika 3.0m) 3 20012003 1 2001 1 2001 2 2001 1 2003 1 2001 - Tabela 3.1. a potro{a~i ~ine tzv. Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem stanovnika naselja sistemima bu{enih bunara.1 . opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima. Ba~ka Topola.0 l/s .0 Radi 102 323 15.0 Radi 86 323 12. Radi 83 323 10. 3. "mikrovodnu zajednicu".

maksimalna dnevna oko 4.postoji »velika« du`ina neadekvatne mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vodom putem »mikrovodnih zajedniGodina Du`ina javne vod.3./dan (Slika 3. nedovoljni pre~nici cevovoda (f 63 mm). Na godi{njem nivou Poseban problem predstavljaju gubici u vodovodu. Subotica. koji je isporu~ilac vode za pi}e. 2005. nepostojanje postrojenja za pripremu vode za pi}e. »Komgrad«. 2002. kom. kom. S obzirom na neizgra|enost nekih klju~nih objekata vodovodnog sistema Ba~ke Topole.). a minimalna oko 1. a procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od 45% na osnovu iskustva za vodovode u okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%) i Srbiji. Vodosnabdevanje i kanalisanje. ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr.500 m3/dan.25 160 3. kom. mre`e Broj zatvara~a na mre`i Broj hidranata Broj priklju~aka Broj vodomera Broj kvarova na mre`i Broj kvarova po 1 km Jedinica mere km kom. ca«.2 . imovinskim odnosima.3.Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i Izvor: J. prose~na isporu~ena koli~ina vode iznosi oko 2. Kod ovog dela mre`e problemi se sastoje u upravljanju. nepostojanje rezervoara za dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi). LEAP BA^KA TOPOLA 31 . Vodovodna mre`a Ba~ke Topole Izvor: Zavod za vodoprivredu. kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada.600 2. srednjoro~an razvoj i hitne intervencije. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje. Ba~ka Topola. Prema podacima J./km potro{nja iznosi oko 156 l/stan. »Komgrad«. P. nemogu}e je u Slika 3. 2004 30.0 Tabela 3. koji se sastoje od procurivanja cevi i ~vornih mesta i nelegalnih priklju~aka. Dugoro~an razvoj.500 110 3. odr`avanju. kom.P.000 m3/dan. Bez postrojenja za kondicioniranje voda.800 m3/dan. Evidentirani problemi u centralnom sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e. kom.

u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine. Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od 1.). Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim St Pt/Co zajednicama Na teritoriji op{tine Ba~NTU ka Topola postoje 23 .1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0.3 .04. Po naseljima su bu{eni bunari. Prema popisu 2002. Snabdevanje vodom u naseljima re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika.2005.). bunarske pumpe.2 st. opremani bunarskim pumpama i hidroforima. biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod .4. Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se parametri kvaliteta vode svesti na Pravilnikom1 propisane vrednosti.5.).Mesne zajednice. novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3. prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i.8 365 579 15.074 stanovmik. U prethod- Tabela 3. To bi moglo da se ostvari jednim delom ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode. S/cm nika ili 57.Ispitivanje kvaliteta vode na mestu . nisu bili dostupni.7 % ukupnog stanovni{tva op{tine. prema programu radova opisanom u prethodnom delu ovog izve{taja. 1 Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl.699 st. god. preko razvodne vodovodne mre`e.60 manje od 0. u mg/l ovim naseljima `ivelo je mg/l ukupno 22.vodozahvat /mre`a/ Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e. Me|utim. od kojih se svaki sastoji od bu{enog bunara.96 1.od samgCl/l mo nekoliko (Obornja~a . a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u rasponu od oko 16%2.Parametar Rezultat Jedinica mere Boja Miris Mutno}a pH Utro{ak KMNO4 Ostatak isparenja Elektri~na provodljivost Rastvoreni kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati Gvo`|e (ukupno) 5 Bez 0. Ovi potro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni sistem u naselju Stara Moravica. Internet stranica 32 LEAP BA^KA TOPOLA . Sada{nje snabdevanje vodom naselja Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema. ili manje od 100 mgNO2/l (Bogaro{ .35 3. Prema statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK).2. % saturac Broj stanovnika u nasemgNH3/l ljima je razli~it . SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 2 Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Vojvodine.3.99 7. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. do mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada mgFe/l stanovnika (Stara Moravica . Rezultati jednog karakteristi~nog. hidrofora i distribucione mre`e.35 mg/l (MDK 0. gl.27 0.58 6.002 2. Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom.2.3 mg/l).1 mg/l (MDK 0. a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". Zavod za za{titu zdravlja Subotica. ovim uslovima obezbediti redovnu i kvalitetnu isporuku vode za pi}e. za mesnu zajednicu Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka dokumentacija o postoje}em stanju vodosnabdevanja i planovima za rekonstrukciju vodovoda Baj{a. Tako }e na primeru ove mesne zajednice.1 8. 11.94 st. Slika 3.u budu}nosti.

pov.10. ku}a ul.6. bakter. Bunar u Baj{i Izvor: Kancelarija LEAP-a. konc. pov. pov. 27. bakterije. ku}a Mikrovodn i sistem (5) Kratka Mi{ljenje Ne odgovara Ne odgovara Ne odgovara Nalaz prisustvo boje. pov.2004.6.slavina EKO ~esma . Krajnja 1 porod.01. streptokoke. mutno}a. mutno}a. P/00412 Ne odgovara aerob. br. (13) Poljska P/02979 15. konc. pove}.slavina EKO ~esma .4. Ba~ka Topola Ev. god. Zaba{ta 35 porod.slavina EKO ~esma .. pov. mezof. amonijaka.2004 .2004.Ispitivanje vode za pi}e Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica.Mesna zajednica Baj{a . konc. (8) Zaba{ta P/02968 15.Slika 3. 2004. Lokacija ul. gvo`|a aerob.4 . amonijaka. mezof. konc. ku}a ul. ve}i broj aerobnih mezofilnih bakterija neodgovaraju}a pH vrednost P/02967 15.porod. bakterije.2004. P/05048 25. konc. EKO ~esma .2005 . neodgovaraju}a pH vrednost Tabela 3. gvo`|a pove}. mutno}a. konc. gvo`|a. uzorka P/02966 Datum 15.9.7 uzoraka. Kratka 1 .2004. pove}.2004. i 2005. amonijaka.) . LEAP BA^KA TOPOLA 33 .slavina (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola Ne odgovara Ne odgovara Odgovara P/04625 27.6.6. pov. kolif.

na slavinama. sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr. Primera radi. instalacija novih i osetljivih vodomera.: 233 l/st.9 x106m3/g. iznose 15.nom tridesetogodi{njem periodu. koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a. Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom naselja i industrije treba da bude iz Osnovnog vodonosnog kompleksa Vojvodine.1. dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za pi}e veoma visoka (npr. Re{enje ovog problema je u adekvatnom ulaganju u ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode. ispiranje pod pritiskom.3.3. samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e. To se posebno odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom. Ma|arskoj 2 evra. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima Osnovni problemi snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno su proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. dotrajala je i distributivna mre`a mikrovodnih sistema. termostati i sl. pribor koji {tedi vodu (ograni~enje mlaza. o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vode. potro{nja vode u Nema~koj je oko 125 l/st.). Francuskoj 3 evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom metru vode. Razlozi i mogu}nosti za smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za pi}e.dan. Postepeno uvo|enje ekonomske cene vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost javnih komunalnih preduze}a i tako moglo Prose~na specifi~na potro{nja vode za pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i iznosi. od ~ega na visokokvalitetne vode otpada 13. pove}ane mutno}e. postoje}i bunari i oprema u njima su dotrajali. kao {to je to ve} u~injeno u nekim od zemalja u okru`enju.5 x106 m3/g. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{}enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{}enja vodnih resursa. priklju~enosti na vodovodne sisteme i norme potro{nje za projektovani period do 2021./dan.). Tako|e. Kod ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih. oko 170 l/st. Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e.) Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u drugim evropskim zemljama. novnika potro{nja vode je ispod proseka. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3. Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro.dan u Beogradu u 2003.3. zaustavljanje tu{a. 3. ku}ni aparati koji {tede vodu. 3.: tu{iranje umesto kupanja. smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu. redovna naplata utro{ene vode.2.g. U op{tinama sa manje od 25. Na temelju iskustava unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji. a vodom ni`eg kvaliteta iz vodotoka. popravka cevi i armatura koji cure.000 sta- 34 LEAP BA^KA TOPOLA . prema podacima iz GUP-a Beograda 2021. zatvaranje slavine za vreme pranja i sl. kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (npr. godini. prisustvo boje i neodgovaraju}e pH vrednosti. Prema VOS-u ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom odre|ene na osnovu broja stanovnika. uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a. aluvijalne izdani izme|u Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava).

a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na ljudsko zdravlje. neadekvatan materijal cevi u distribucionoj mre`i: A-C. za smanjenje siroma{tva i gladi. ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u celini. jer zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti uslove propisane Direktivom. U dokumentu »Procena o `ivotnoj sredini Evrope«. zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim evropskim zemljama.da re{i najakutnije probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju novih sistema) u relativno kratkom vremenskom periodu. Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Direktiva) su skupi i zahtevni. treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna dezinfekcija. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim standardima definisanim u Direktivi o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). pobolj{anje monitoringa i prihvatanje prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz Direktive. Sem toga. pocinkovne ili plasti~ne cevi. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e vi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od slu~aja do slu~aja. Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja. koju je tokom 1997. U tom kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e kao i osnovni sanitarni i higijenski uslovi `ivota smatraju se jednim od osnovnih ljudskih prava. Pravilnikom se pred- 3. gvo`|e i nitrate. To me|utim mora da bude bazirano na tehni~ko-ekonomskoj studiji. PROCENA PRO[LOG. olovni cevovodi u doma}instvima).4. Pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode. SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU. {to nije slu~aj. O~ekivani rezultat bio bi smanjenje stepena zaga|enosti `ivotne sredine. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode usvojeni po na{im standardima nisu uskla|eni i prema{uju dopu{tene vrednosti prema Direktivi o vodi za pi}e.3. koje je izradilo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine (u vreme izrade dokumenta: Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene su kategorije i osnovne grupe indika- LEAP BA^KA TOPOLA 35 . olovo. godine pripremila Evropska agencija za `ivotnu sredinu. Radi toga predlo`eno je. To se odnosi na: arsen. 3. Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode za pi}e sa standardima i uslovima DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra).3. Nacrt Pravilnika treba da predstavlja prvi korak u tom smeru. i 1998. neophodan je preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na postrojenjima.

rizi~nim grupama: deci. Osnovni ciljevi Dugoro~nog programa razvoja grada su institucionalno snabdevanja vodom za pi}e 90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100 % privrednih objekata sme{tenih unutar grada. veoma nepovoljno i da ne mo`e udovoljiti potrebama grada i stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. Me|utim. Ovo »povla~enje« podzemnih voda u dublje slojeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski svet. na nivou grada postoji strategija dugoro~nog razvoja definisana kroz usvojen Dugoro~ni program razvoja vodosnabdevanja naselja Ba~ka Topola. trudnicama. Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta Tabela 3. U Tabeli 3.Indikatori odr`ivog razvoja Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda. rezervoar i crpna stanica sa svom prate}om opremom i neophodnim instalacijama. koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja. izgradilo bi se postrojenje za pripremu vode za pi}e. Dugoro~ni program se izvr{ava kroz tri srednjoro~na programa razvoja i to od: 2003-2007. ~esto uz »raubovanje« bunara. 2008-2012 i 2013-2017 godine. Vode Kvantitet voda Kvalitet voda Reke i jezera Povr{inske vode Ribarstvo ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda. ZAKLJU^CI Na osnovu sagledavanja postoje}eg stanja. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne sredine i Proceni uticaja na `ivotnu sredinu predstavljaju prvi korak u bo- 3.5. Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda BPK5 u vodotocima.6 daje se pregled 36 LEAP BA^KA TOPOLA . ~iji je prvi srednjoro~ni program ve} u toku. Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po ljudsko zdravlje i zbog toga posebno treba voditi ra~una o tzv. mo`e se zaklju~iti da je stanje komunalne infrastrukture .900 m. U prvom srednjoro~nom periodu. Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu. Za kategorije vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 3.vodosnabdevanja. koji mogu da uti~u na ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. pa time i na `ivotnu sredinu u celini.tora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija. U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve ve}i pritisak na vodne resurse i sve ve}a potencijalna zaga|enja s jedne strane. dojiljama i starijim bolesnim osobama. dovodi do delimi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. Istovremeno zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od 6.5 . U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve dok se ne dostigne zadovoljavaju}i kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj mre`i.5. ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane.

000 100 20. Kao jedna od mogu}nosti mo`e da bude izgradnja javnih (EKO) ~esmi.500 Tabela 3. Ba~ka Topola. Neophodno je da se sprovode mere racionalizacije . Za objekte koji se planiraju ili su u 200 150 5. Prioritetne aktivnosti predlo`ene akcionim planom za naredne 4 godine za oblast Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su slede}e: ¤ formiranje centralnog sistema vodosnabdevanja izgradnjom klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu - LEAP BA^KA TOPOLA 37 . 2002. centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vodovoda u naseljima. opremljenih za fazi izrade tehni~ke dokumentacije (kao {to su npr.000 2. kao {to je na pr. 2005.500 m 3% uredno i kvalitetno vodosnabdevanje me{tana. To se mo`e posti}i raznim merama stimulisanja {tednje vode.7). uz istovremeno postepeno uvo|enje ekonomske cene vode. P. dugoro~no re{enje problema vodosnabdevanja ve}ih naseljenih mesta trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na institucionalni. To }e biti ostvareno dono{enjem novog. izgra|ena ~esma u naselju Panonija. Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih.du`ina cevovoda po pre~nicima Izvor: J.6 . Postrojenja za kondicioniranje vode). Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu. U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e sa Evropskom direktivom o vodi za pi}e.Dugoro~ni program razvoja .Dugoro~ni program razvoja . U Evropi i svetu postoji razvijena svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne potro{nje vode neophodna.pregled radova i mera Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje. sekundarnih i tercijarnih cevovoda (Tabela 3. uskla|enog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e.000 63 Ukupno 30. »Komgrad«.prvenstveno smanjenja gubitaka u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka.koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom. Radovi Bunarski vodozahvati Ure|aj za kondicioniranje Rezervoar Crpna stanica Ostale namene Distribuciona mre`a Istra`ivanje i razvoj Koli~ina / kapacitet 20 komada 120 l/s 3.7 . Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja.000 m3 230 l/s 120 l/s 30. trebalo bi unapred voditi ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u tehnolo{ki proces pripreme vode za pi}e. Pre~nici cevovoda (mm) 300 Du`ina (m) 1. Me|utim.500 Tabela 3. a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. Dugoro~an razvoj.000 250 2. Vodosnabdevanje u ostalim naseljima na teritoriji op{tine predstavlja poseban problem i op{te stanje je nepovoljno kako po kvantitetu tako i po kvalitetu vode za pi}e. Subotica. Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice.

¤ racionalizacija potro{nje u doma}instvima i privredi putem kampanje edukacije i informisanosti stanovni{tva o neophodnosti smanjenja neracionalne potro{nje vode. ostalih prate}ih objekata i infrastrukture. Ma|arskoj oko 2 evra.postrojenja za kondicioniranje vode. ¤ izgradnja javnih ~esmi za manja naseljena mesta. a u Nema~koj oko 5 evra po kubnom metru vode. rezervoara. ¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{enjem novih i regeneracijom postoje}ih atrofiranih bunara u skladu sa usvojenom srednjoro~nom strategijom. ¤ postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i i isklju~ivanje nelegalnih priklju~aka i njihovo svo|enje na prihvatljiv procenat od oko 20%. ¤ formiranje mesnih vodovoda ili povezivanje sa centralnim vodovodnim sistemom za ve}a naselja. Francuskoj oko 3 evra.trenutna cena vode u Hrvatskoj iznosi oko 1 evro. ¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i izgradnja nove distributivne mre`e prema definisanoj i usvojenoj srednjoro~noj strategiji. 38 LEAP BA^KA TOPOLA . crpnih stanica. ¤ postepeno uvo|enje ekonomske cene vode .

1 prikazana je struktura kanalizacione mre`e Ba~ke Topole izgra|ene do 2001. Preostala naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola nisu pokretala proces izrade projektne dokumentacije koja bi definisala problematiku upravljanja otpadnim vodama. osnovnom zakonskom instrumentu Evropske Unije (EU) u oblasti upravljanja vodnim resursom.ekonomska re{enja upravljanja evakuacijom otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke Topole i naseljenih mesta Stara Moravica. Od dve crpne stanice koje su predvi|ene izra|enom projektnom dokumentaci- LEAP BA^KA TOPOLA 39 . za upotrebljene vode prisutna je evakuacija upotrebljenih voda putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. PRIKAZ STANJA 4.1. otvorenim kanalima i na taj na~in odvodi do reke Krivaje. Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje upotrebljenih voda. Na delu urbanog podru~ja Ba~ke Topole koji nije pokriven kanalizacionom mre`om. Fond raspolo`ive dokumentacije koja analizira i predla`e tehno . Naseljeno mesto Ba~ka Topola Sistemi kolektovanja upotrebljenih i atmosferskih voda koja se generi{u na urbanom podru~ju Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi. Sakupljena upotrebljena voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im kanalizacionim sistemom za upotrebljene vode bez ikakvog tretmana ispu{ta u reku Krivaju. a iste upu{taju evakuisanu upotrebljenu vodu tako|e u reku Krivaju. U Tabeli 4. Problem koji se i pored prisutne dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na permanentnom pra}enju kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda industrijskih pogona skoncentrisanih u radnim zonama Ba~ke Topole. propisima op{tine Ba~ka Topola koje defini{u upravljanje otpadnim vodama na lokalnom nivou i Okvirnoj direktivi o vodama 2000/60/EC. godine.1.1. Teorijski pristup analize upravljanja otpadnim vodama op{tine Be~ej bazira se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast upravljanja otpadnim vodama. od 55 km kanalizacione mre`e predvi|ene Idejnim projektom re{enja kanalizacije upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz 1976. Sadr`aj ovih septi~kih jama se prazni cisternama. 4. ve} name}e potrebu izgradnje crpnih stanica. Atmosferska voda sa urbanog podu~ja Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacionim sistemom za atmosferske vode.4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola bazirana je na analizi prikupljne raspolo`ive relevantne dokumentacije dostavljene od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a JP „Komgrad“ Ba~ka Topola i drugih organizacija ~iji je zakonski delokrug rada usmeren ka upravljanju otpadnim vodama. Panonija i Krivaja je obiman. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj Topoli je do danas izgra|eno oko 12 km kanalizacione mre`e za sakupljanje upotrebljenih voda. godine.

Podaci o kvalitetu prikupljene atmosferske vode ne postoje. 200 250 300 400 500 Ukupno Du`ina (m) 6 678 1005 2473 193 1806 12 155 Tabela 4.).2.1 . u dosada{njem periodu Slika 4. 2002. Po{to se radi o urbanom podru~ju sa razvijenom sao- nisu vr{ena sistematska merenja kvantiteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda.5 km mre`e.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. Na osnovu podataka dobijenih od stru~nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka Topola. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. g. do danas je izgra|ena jedna crpna stanica (Slika 4.Pre~nik (mm) 1. a u Ba~koj Topoli je i nere{eno pitanje daljinskog grejanja. sumpornog oksida. god. me|utim. U okviru kanalizacionog sistema za upotrebljene vode naseljenog mesta Ba~ka Topola. Ispu{tanje sakupljene atmosferske vode vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju (Slika 4. mineralnih ulja.u prvom oticanju atmosferskih voda mogu se o~ekivati zna~ajne koncentracije polutanata i to: olova. podatak koji je posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infra- 40 LEAP BA^KA TOPOLA . jom. u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god upotrebljenih voda. 3. 2. Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. To je. 5. 4. Zavod za vodoprivredu Subotica. ~a|i i pra{ine. stanje 2001.1. azotnog oksida. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za atmosferske vode u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno samo oko 2.1. god bra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni. Pretpostavlja se da su koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om mre`om za atomosferske vode vi{estruko manje od koli~ina koje bi trebalo njom evakuisati.). Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama sakupljenih upotrebljenih voda u kanalizacionoj mre`i.

atmosferske vode. U prethodnih 20 godina nisu vr{ena sistematska merenja kvaliteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda. Izgradnjom kanalizacionog sistema za sakupljenje upotrebljenih voda u du`ini od 12.2004.2 Industrijske zone Ba~ke Topole ne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli. god.2 predstavljeni su rezultati jedne analize kvaliteta sakupljene otpadne vode uzorkovane 07. ugljeni hidrati. stanje 2001. Otpad- LEAP BA^KA TOPOLA 41 . visoke vrednosti BPK5. koncentraciju tih suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno. u kanalizacionoj mre`i se mogu javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda potopljenog dela kanalizacionog sistema. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole.12. godine. Prema tome. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e prehrambena industrija.Slika 4. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e „INOMAG-18 oktobar“.2. a tako|e i generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja. Industrijski pogoni ju`ne i severne radne zone Ba~ke Topole produkuju zna~ajne koli~ine otpadnih voda i predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca koji direkno uti~e na stanje `ivotne sredine op{tine Ba~ka Topola. belan~evine. U nastavku u Tabeli 4. generalno dele se po svom sastavu u dve grupe: Prvu grupu ~ine otpadne vode koje karakteri{u prisutne organske materije. Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide kiseline i jone te{kih metala. Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona. na ispustu iz kanalizacione mre`e upotrebljene vode u reku Krivaju.5 km stvoreni su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta istih. optere}enje otpadnih voda varira i tokom dana.1. 4. Svakako. strukturom. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode. masti.

2. Sulfidi 20.Parametar 1. Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda . Amonija~ni azot 14. godine. Nitratni azot 15. 8.11. Belan~evine 17.5-15. Fenolni indeks Rezultati predstavljeni u Tabeli 4.Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo.5-6.3 su prikazani rezultati analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. na 1050C 11.90 1851 3.052 kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta. u Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadslu~aju priklju~enja interne kanalizanih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanalipogoni radnih zona inicirala je op{tizacionu mre`u predstavljala bi opana Ba~ka Topola 1976.7 siva na kanalizaciju trunje ml/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0C / 8.4 dat je prikaz rezultata analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode metaloprera|iva~kih pogona Ba~ke Topole 1976. U tabeli 4. 5. Etarski ekstrakt 21. ro~nim ciljem priklju~enja internih 42 LEAP BA^KA TOPOLA . 4. Gubitak `ar. 9. 3.03 90. Ukupni azot po 16. Predsnost za vo|enje tehnolo{kog procesa metna studija imala je za cilj prikupre~i{}avanja otpadnih voda.27 310 280 154 1030 488 42. 5. @areni ostatak 13.12 382 2. Studija je dala i industrijskih pogona lociranih u radpredloge za predtretman otpadnih nim zonama Ba~ke Topole nije vr{evoda industrijskih pogona sa dugono. cijanide. Ukupni fosfor 18.2 . 6.mat.18 64. pljanje podataka o kvalitetu i kvantiNaknadno ispitivanje kvantiteta i tetu otpadnih voda industrijskih pokvaliteta otpadnih voda navedenih gona u Ba~koj Topoli. Suspen. Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole 1976. godine.02 0. Deterd`enti 22. 7. Suvi ostatak na 1050C 12. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona „INOMAG“-a.na 600 mg/l 542 ju da otpadne vode Tabela 4.4 ukazu23. godine.0 14. Natrijum 19.5 7.„INOMAG-18 oktotrebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne Krivaju materije.2004. Temperatura vazduha Temperatura vode Boja vode Miris Vidljive materije Talo`ne materije pH vrednost HPK BPK5 Jedinica 0C 0C 30. jone te{kih Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola metala. U tabeli 4.34 0. 10.

Postoji i opasnost od vertikalnog transporta zaga|enja do ni`ih vodonosnih slojeva druge izdani.4 Susp. Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre planiranog upu{tanja u kanalizacionu mre`u za upotrebljene vode Ba~ke Topole . god * 1976.3.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976.8 ES 389 120 16. 1336 624 ES 47275 10150 Tabela 4. MZ Stara Moravica sistematskim upravljanjem otpadnim vodama koje se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. 1976 pH 8. da odstupaju od maksimalno dozvoljenih koncentracija po pojedinim pojedinih elemenatima od propisanih za otpadne vode koje se mogu upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole. 4.4 Susp. U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema. mg/l 1015 556 168 HP Kmg/l 2464 1000 129 BKP5 mg/l 940 634 121 Etar.5 Tabela 4.primarnim pre~i{}avanjem.5 pH 7.7 Cijanid mg/l 1.09 Qm3 / dan. mg/l 51 85 168 HPK mg/l 111 278 129 BKP5 mg/l 80 248 121 Zn mg/l 114 Cu mg/l 5. mg/l 819 264 Deter.4 .2 7. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“ Izvor: IGV Subotica. godine Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o kvalitetu industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole je. Permanentna produkcija upotrebljenih voda i njihova evakuacija na napred opisan na~in izaziva zaga|enje podzemnih voda prve izdani i lokalno izdizanje nivoa podzemnih voda prve uzdani. INOMAG Okov Mlin Izvor: IGV Subotica. U tabeli 4.7 10.4 8 7. Naseljeno mesto Stara Moravica izgradila je i postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode. oktob. resursa vode za pi}e. Panonija i Krivaja.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976.5 7.12 Ni mg/l 9. Atmosferska kanalizacija u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola je izgra|ena jedino u vidu otvorenih zemljanih kanala. 1976 T0C INOMAG 18.T0C "Topola" "Topiko"* Mlin 21 16 7. Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u du`ini od oko 7 km.5 data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e MZ Stare Moravice. Preostala naseljena mesta evakuaciju otpadnih voda vr{e jedino putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.1.3 . mg/l 0. LEAP BA^KA TOPOLA 43 .009 0. ek. Izgra|ena je prva faza kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu imaju Stara Moravica.3 7.

Prisutna je evakuacija atmosferskih voda i putem kanalizacione mre`e za upotrebljene vode. Uslo`njavanju situacije viskog nivoa podzemnih voda prve izdani u isto LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Naknadnog talo`nika. 3. ¤ Polja za su{enje mulja i ¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje. Pre~nik (mm) Du`ina (m) Tabela 4. na desnoj obali reke Krivaje. Radi prijema eventualno dodatnih koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole.Pre~nik (mm) 1. 500 400 300 250 200 Ukupno 1000 3000 3000 3000 15000 25000 Tabela 4. 4. 4.6 . Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Stara Moravica. 3. TENDENCIJE RAZVOJA Plan dalje izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode Ba~ke Topole.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e Stare Moravice Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica Na kanalizacionoj mre`i za upotrebljene vode. Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih kanala. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala. ¤ Silosa za vi{ak mulja. 200 250 300 400 Ukupno Du`ina (m) 2960 112 2420 1850 7342 di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Krivaju. izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda. god. ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda prve izdani. potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice.6. 2002. ¤ Objekta podu`nog peskolova. 5. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione mre`e otpadnih voda. MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja evakuacijom upotrebljene vode izgardila kanalizacioni sistem u du`ini od 12 km.5 . Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Stara Moravica sastoji se od: ¤ Mehani~ke re{etke. glavnom kolektoru u ju`nom delu naseljenog mesta Stara Moravica. ¤ Aeracionog bazena. sastoji se upojnih kanala. 2.2. 4. prikazan je u Tabeli 4. 2. kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e u zavisnosti od potrebnog pre~nika. Kanalizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi pre~nika 300 mm. ¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja. Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda i sakupljene upotrebljene vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvo44 1. Zavod za vodoprivredu Subotica.Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje.

objekata i opreme PPOV-a). Naime. Varijanta I LEAP BA^KA TOPOLA 45 . korisne valorizacije produkata pre~i{}avanja. 2002 dova na pro{irenju kanalizacione mre`e za atmosferske vode. 1977. 4. Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola. 3. [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola.1. u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja otpadne vode na budu}em PPOV. Tako da tendencija razvoja upravljanja evakuacijom upotrebljenih voda industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole treba da bude usmerena ka uspostavljanju primarnog pre~i{}avanja upotrebljenih voda svih pogona. Instituta za Gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici. za{tite primenjenih konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e. Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema.7 dat je prikaz planiranih raPre~nik (mm) 1. Konceptualno sva naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola treba da izgrade sisteme za sakupljanje i tretman upotrebljenih voda. Predlo`ene varijante tretmana su : ¤ I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem ¤ II varijanta postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene vode [ema 4. Zavod za vodoprivredu Subotica.7 .Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke Topole Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Nesporan negativan uticaj upu{tanja upotrebljenih i industrijskih voda bez ikakvog tretmana u reku Krivaju. Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih upotrebljenih voda u kanalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke Topole je primarno pre~i{}avanje istih. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. 600 500 400 300 Ukupno U [emi 4. 2. Du`ina (m) 500 1000 2000 2000 5500 Tabela 4. potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih upotrebljenih voda ukloniti toksi~ne i opasne materije. U Tabeli 4.1.vreme doprinose i otpadne vode koje se evakui{u putem upojnih bunara. prikazana je jedna od predlo`enih varijanti PPOV. mo`e se sanirati jedino izgradnjom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda (PPOV). godine predlo`ena su dva re{enja. Pre~i{}avanje sakupljenih upotrebljenih voda mo`e se re{avati zajedni~ki za nekoliko naselja.a Ba~ka Topola. za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih uslova upravljanja.u.

na {ta je javnost reagovala u prole}e 2003. B .na 600 0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jed.8 736 527 0. pri ~emu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole.05 24 23 103 814 545 0.11 0.0 7.3.9 prikazani su rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. 7.084 0. 8. 5.02. str 69.7 392 369 185 1142 627 0. godine. 2.0 7.4.32 0.19 0. IGV Subotica. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Analiza uticaja upotrebljenih voda na `ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola mo`e se sagledati kroz: ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet povr{inskih voda i ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda.4 8.mat. 6.11 2. U Tabeli 4.22 A 0.0 46 19 45.0 8. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Tople A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole.3 209 316 B 14.10 1.Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. 0C do danas praksa evakuacije upotrebljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke Topole nije promenila i da navedeno ispitivanje iz tog razloga poseduje visok stepen validnosti. 1976.02. 9.5 930 614 0.1976 B 13. dnevnih koli~ina upotrebljene vode 05. uslovljen uobi~ajnom praksom evakuacije sakupljenih upotrebljenih voda bez ikakvog tretmana u navedeni recipijent.9 .Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole Izvor: Studija o otpadnim vodama. Rezultat takvog na~ina evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema nizvodno od Ba~ke Topole. Parametar 1. Nepobitan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{ 1976. mo`e se konstatovati dnevna evakuacija od 7200 m3 upotrebljenih voda. na 1050C Suvi ostatak na 1050C @areni ostatak 6000C Ukupni azot po Ukupni fosfor Kiseonik Gubitak `ar. godine .8 518 264 98.1976 A 5. Temperatura vode pH vrednost HPK BPK5 Suspen.32 Tabela 4. Detaljna procena uticaja na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet vode recipijenata na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom na neadekvatan i nesistemati~an monitoring kvaliteta vode recipijenata reke Krivaje i neadekvatnog monitoringa kvaliteta sakupljenih upotrebljenih voda. 10. godine putem slede}eg novinskog ~lanaka: ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E Voda bez `ivota Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na- 46 LEAP BA^KA TOPOLA . Me|utim evidentan je izrazito negativan pritisak na kvalitet vode reke Krivaje.7 269 515 11. Kada govorimo o proceni dana{njih. Treba nazna~iti da se industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju. 11. 3. 4.

Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja . Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina.kon mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena. 4. aprila. ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Pevec. koji. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom. nemaju pre~ista~e. s obzirom na nepostojanje adekvatanog monitoringa. Talas zaga|enja. ve} samo lagune. kako bi se zaga|enje bar smanjilo. stigao je jo{ 19. Od tada do danas. po re~ima Baj{ana. koji je.. .. na koju su priklju~ena i tri kolektiva. Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni. a jedan od prioritetnih zadataka Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku. Posebno pitanje koje se u isto vreme ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola. Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en . Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere. kao {to je analiza vode. usporena izgradnja kanalizaciong sistema dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog sistema otpadnih voda. gotovo ni{ta se nije promenilo. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. “ Izvor: M. DNEVNIK. samo 2.ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i. ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha.. jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~.5 km kanalizacionog sistema atmosferskih otpadnih voda i nema izgra|eno po- LEAP BA^KA TOPOLA 47 .. maj 2003 Detaljnu procenu uticaja prisutne prakse evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda prve izdani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}e utvrditi. kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna po zdravlje. Industrija mesa „Topola”. Nepotpuna pokrivenost kanalizacionom mre`om celokupnog gra|evinskog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je {to se oko 600 000 m3 upotrebljenih voda u toku godine evakui{e putem vodopropusnih jama i upojnih bunara u podzemlje. Opisana praksa ima direkno degradiraju}i uticaj na kvalitet podzemne vode prve izdani i predstavlja potencijalnu opasnost za ni`e vodonosne slojeve koji predstavljaju resurs vode za pi}e. Procena je da se ista koli~ina upotrebljenih voda na isti na~in ekalui{e u podzemlje sa teritorije preostalih naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi.. „Topiko” i „@ibel”. neprozirna i bez `ivota. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD „Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja otpadne vode na `ivotnu sredinu. uni{tio biljni i `ivotinjski svet.da se pomo}u crpke naprave talo`nici. Trapari}. Me|utim. Voda u reci je i dalje crna. gde je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije. Stevan Preradovi}. sem identifikacije zaga|iva~a.Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti.

Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu. za{tite `ivotne sredine. nakon njegove izgradnje. neophodno je u narednom periodu na teritoriji 19 naseljenih mesta pristupiti slede}im: ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi projektne dokumentacije.a za naseljeno mesto Panonija. ¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja evakuacijom upotrebljenih i atmosferskih voda na teritoriji urbanog podru~ija Ba~ke Topole su: ¤ Izgradnja magistralnog kolektora „Istok“ po~ev od Va{ari{ta. Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme za upotrebljene vode. ¤ Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e za upotrebljene vode radi smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojnih bunara Ba~ke Topole. u narednom periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticaj na `ivotnu sredinu. Takvo stanje izgra|enosti ovih infrastrukturnih objekata ni izbliza ne udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa uslova `ivota stanovni{tva op{tine Ba~ka Topola.strojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. industrijske zone do dela naselja izme|u puteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine sakupljanja komunalnih otpadnih voda Ba~ke Topole). a u jednom od njih. je izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje. pobolj{anja standarda `ivota ljudi. ¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za upotrebljene vode i Priklju~enje internih kanalizacionih sistema industrijskih pogona na magistralni kolektor za upotrebljene vode „Istok“ kanalizacionog sistema Ba~ke Topole. ¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih recipijenata. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva. ¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. 48 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i ¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda. Stara Moravica. kao recipijenata industrijske upotrebljene vode pogona radnih zona Ba~ke Topole. ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja industrijskim upotrebljenim vodama su: ¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za prisutne konkretne industrijske procese. konceptualno sva naselja bi trebala da imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju upotrebljenih voda. Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje. Problem evakuacije upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on se danas re{ava individualno putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.

ekonomski razvoj i dalji prosperitet zajednice. 2004g. U op{tini Ba~ka Topola. klani~ni otpad. Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota stanovni{tva . INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM 5.. u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog plana (LEAP).. List» op{tine Ba~ka Topola.1. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske delatnosti. br 5/97) Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola je osnovni implementacioni dokument kojim se reguli{u pravila upravljanja otpadom u op{tini. Odluka defini{e da: ¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje ~isto}e u gradu i naseljima op{tine. druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i u postupku propisanom op{tinskom Odlukom. upravljanje otpadom je tretirano kroz niz dokumenata. pokrajine i lokalne samouprave. Najva`niji od tih dokumenata su: ¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola ) ¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl. UVOD Za{tita `ivotne sredine je neophodan element odr`ivog razvoja dru{tvene zajednice.». LEAP BA^KA TOPOLA 49 .2. LEAP se izra|uje na osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog ekolo{kog akcionog plana.5. ¤ Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla (stajska |ubriva) i identifikovan je otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja. recikla`e. a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti «Komgrad» vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. transporta. ¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke (odre|uje broj. nafte i naftnih derivata). kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju. otpaci ulja. kao prvog dokumenta koji se bavi stanjem `ivotne sredine. ali bez konkretnih predloga o metodologiji i posebno o lokacijama za odlaganje i postrojenjima za tretman. do kona~nog odlaganja. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike. izdvajanja korisnih komponenti. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. tip i zapreminu kontejnera kao i njihov raspored). JP «Komgrad»: 5. U op{tini Ba~ka Topola. to je izgradnja integralnog upravljanja otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine.2. mogu obavljati javno komunalno preduze}e. Upravljanje komunalnim otpadom na nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su u skladu sa ovla{}enjima koja donosi Skup{tina op{tine. kvalitet `ivotne sredine. Regionalni centar za za{titu `ivotne sredine za Centralnu i Isto~nu Evropu.1.javno zdravlje.

¤ priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a. Sveti}evo. Sveti}evo-205. Gunaro{-1441.590. Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja: Pa~ir.2.1.2. racionalizaciju lokacija za kona~no odlaganje i u tom cilju formiranje transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija. Bogaro{. Bogaro{. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom Srednji Sala{. godine. Obornja~a. Panonija-798. Prema poslednjem popisu od 2002. Stara Moravica-5699. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola Administrativni centar op{tine je Grad Ba~ka Topola.3. organizovanje sistema prikupljanja. Tomislavci. Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Pobeda. organizovanje separacije i sakupljanje reciklabilnih komponenti. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. Njego{evo-632. Stara Moravica. osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje. sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja. Njego{evo. sortiranje i preradu sekundarnih sirovina. Gornja Rogatica–477. Krivaja-986. Baj{a. Srednji Sala{-172.3. Gornja Rogatica. Kara|or|evo. Ba~ki Sokolac. sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih smetli{ta. od toga u: ¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli – 16171 stanovnika ¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo-204. sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine. 5. Baj{a-2568. Kavilo. Ba~ka Topola. uvo|enje kompostiranja u seoskim i urbanim podru~jima. 5. Mi}unovo. Ba~ki Sokolac-609. razdaljine izme|u naselja nisu velike (udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km). Naime. Bagremovo. Pa~ir-2948. Krivaja. transporta i postupanja sa otpadom.3. PRIKAZ STANJA 5. Mali Beograd–524. Slika 5. Zobnatica. {to omogu}uje dobru komunikaciju sa Ba~kom Topolom kao centralnom odrednicom budu}eg sistema upravljanja komunalnim otpadom. u op{tini Ba~ka Topola je naseljeno 38245 stanovnika. Panonija. kao i uklanjanje i kona~no re{avanje problema «divljih» smetli{ta. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola Uop{teno. Kavilo-233. ¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno). razme{taj naselja u prostoru je ravnomeran. Tomislavci-696. Zobnatica309. Novo Orahovo. Pobeda-342. Mali Beograd.94. ¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima za sme}e). Sva naselja su povezana kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom. Kara|or|evo.1. 50 LEAP BA^KA TOPOLA .2. Gunaro{. ¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni ). Mi}unovo-516. Novo Orahovo-2029. Obornja~a–2.

3.3. U ostalim naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta. 5. ¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom otpadu. a JP komu- U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je klani~na delatnost. Konfiskat iz klanica naj~e{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na dalji tretman. koja je u funkciji. Iz klanica se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi i odla`e na gradsko smetli{te. kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju druga pitanja od zna~aja za pru`anje i kori{}enje ovih komunalnih usluga. ¤ Nedostatak separacije i recikla`e otpada. Topola br. kako je definisano u upitnicima koji su popunjeni u JK »Komgrad». list op{tine B.3. nalazi se u naselju Baj{a na lokaciji «Vinogradi». te je u Tabeli 5. veterinarskih stanica i farmi Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta. Jedina jama . te u skladu sa navedenim treba biti i posebno obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom.2. Karakteristike upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola su: ¤ Sakupljanje otpada u prete`no netipiziranim posudama.grobnica stoke.3.1 dat pregled naselja op{tine Ba~ka Topola i procenjene prose~ne koli~ine generisanog otpada u naseljima. Ova delatnost donosi problem klani~nog otpada.3. Otpad iz klanica. 5.Na teritoriji ove op{tine zabele`en i registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata. Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije «@ibel». ¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i lokalnim smetli{tima. JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. je dat prikaz gradskih smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta (`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima i propisanim procedurama. tj. LEAP BA^KA TOPOLA 51 . kafilerija. kao i uginula stoka iz doma}instava koji se baca na «divlja» smetli{ta. ¤ Transport otpada sme}arima i individualnim vozilima. kesama. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola nalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad". Male privatne klanice ne dostavljaju otpad kafileriji. konfiskata. ¤ Postojanje velikog broja «divljih» smetli{ta. ve} ga bacaju na «divlja» smetli{ta. Na~in postupanja sa komunalnim ~vrstim otpadom je baziran na Odluci o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. Najve}i problem u op{tini se odnosi na otpad od klanja stoke u doma}instvima. kao i u mesnim zajednicama.2. 5/97).3. vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola.1. ¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke dokumentacije o izgradnji sanitarne deponije niti o sanaciji gradskih i «divljih» smetli{ta. Na slici 5. kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. Upravljanjem otpadom u naseljima op{tine se bave mesne zajednice. opasnom i medicinskom otpadu.

Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja i odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3 dnevno) poti~e iz doma}instava, uklju~uju}i i otpad iz ustanova i preduze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera. JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i radnici), dok je na samom smetli{tu zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja 251 dan u godini. Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj Topoli, {to predstavlja oko 5.993 doma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora. Tako|e se prikuplja, transportuje i odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neo-

pasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu. Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3, oko 80 komada, koji su razme{teni na javnim povr{inama, u zonama visoke stambene gradnje i u okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3 (neuniformne posude). Kontejneri i posude za otpad su na javnim povr{inama postavljeni u skladu sa Programom za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. Sakupljeni otpad se odvozi na smetli{te koje se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u pravcu prema op{tini Kula.

52

LEAP BA^KA TOPOLA

Op{tina/Naselje Ba~ka Topola Stara Moravica Pa~ir Baj{a Krivaja Gornja Rogatica Panonija Srednji Sala{ Ba~ki Sokolac Mi}unovo-Ba~ka Topola Kara|or|evo Mali Beograd Zobnatica Ostala naselja Novo Orahovo Tomislavci Pobeda Kavilo Sveti}evo Njego{evo Gunaro{ Bogaro{ Bagremovo

Broj stanovnika

Prose~na dnevna koli~ina komunalnog otpada 10 m3/dan 2 t/dan 1.5 m3/dan 5 m3/dan 0.2 t/dan 1 t/dan 0.1 t/dan 0.25 t/dan 0.3 t/dan # 0.1 t/dan # 0.25 t #

Prose~na dnevna koli~ina industrijskog otpada 1.5 m3/dan -

6,000 2,980 2,568 984 500 1,000 200 600 18,000 510 520 70 2,150 680 1,000

633 2,000

# #

-

Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na raspolaganju vozni park koji se sastoji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara. Sortiran opasan otpad iz medicinskih ustanova se ~uva u posebnim kontejnerima u dvori{tu doma zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili pokrajinskom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada

na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987. godine). Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a koli~ina odlo`enog otpada je oko 150.000 m3. Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji kontrola pristupa deponiji. Otpad se na deponiju odla`e bez prethodno pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve} samo povremeno prekrivanje otpada inertnim materijalom. Za ure|enje smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT 105 i kompaktor BOMAG.

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,

LEAP BA^KA TOPOLA

53

Na deponiji su prisutni stalni po`ari, neprijatan miris i razvejavanje otpadaka (Slika 5.3.).

Slika 5.4. Smetli{te Bodrog

Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj Topoli

5.3.4.2. Primena recikla`e

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom i nema nikakvih drugih mera za{tite okoline. I dalje se povremeno i nekontrolisano vr{i odlaganje otpada, {to predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Individualni sakuplja~i vr{e selekciju reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan i nehigijenski na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada). Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje «divljih» smetli{ta na kojima stanovnici donose otpad samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne koristi kao gradsko odlagali{te. Po prestanku kori{}enja, smetli{te nije prekriveno i rekultivisano, tako da ga pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada. Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).

Imaju}i u vidu postulate savremenog upravljanja otpadom, kojim se daje preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredine Uprava za za{titu `ivotne sredine je 26. avgusta 2004. godine opredelilo sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja. Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-

54

LEAP BA^KA TOPOLA

stog otpada u naseljima nije merena i mo`e se samo proceniti, tako|e nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.). Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada se vr{i samostalno na nivou naselja, a obavlja se uglavnom traktorom sa prikolicom starim ili individualnim vozilima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na smetli{tima povr{ina od 1.3 ha. Smetli{ta nemaju nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom. Neka smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA

55

kesama. vrstama i sastavu otpada koji se produkuje u pojedinim naseljima i odla`e na smetli{tima. `ivotinjski otpad. ¤ U op{tini ni u jednom naseljenom mestu ne postoji sanitarna deponija. onda je to rad van svake kontrole i legaliteta. transporta. ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama. uklju~uju}i i medicinski otpad. odnosno sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u gradu Ba~ka Topola. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto su potpuno nerealni. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola Analize postoje}eg stanja sakupljanja. tretmana i kona~nog odlaganja. a ~esto i onemogu}ava organizaciju sakupljanja sa postoje}im transportnim sredstvima. Na vi{e mesta.4. odnosno grad Ba~ka Topola odla`u otpad. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi. tj. ¤ U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila namenjenih za sakupljanje i odvoz vozila. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od njegovog nastanka. na neure|enim smetli{tima. ¤ Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice.1. ¤ U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama. ali ne u dovoljnom obimu i dobrog kvaliteta. Otpad se sakuplja u kontejnerima.5. kao administrativnoj celini. Netipiziranost posuda ote`ava i smanjuje frekvencu odno{enja otpada. postoji i ~itav niz «divljih» smetli{ta koja su stanovnici sami formirali i o kojima niko ne vodi nikakvu kontrolu. po{to je re~eno da deo otpada odvozi 56 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje nije izvr{ena. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola. koji se obavlja na primitivan i nehigijenski na~in. tako da to komplikuje. U op{tini se ne vr{i kompostiranje. Iz dostavljenih podataka. gradu Ba~ka Topola i drugim naseljima. kao i ugradnju niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. stanovnici sami donose otpad. odvajanja. ¤ Izuzetak predstavlja problematika animalnog otpada u Ba~koj Topoli i Staroj Moravici. generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine. ¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva selekcija sekundarnih sirovina i ako se na|e po neki individualni sakuplja~. transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa komunalnim otpadom: ¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna koli~ina nastalog otpada. primetno je nekontrolisano paljenje otpada. ili mesna zajednica sakuplja u odre|enom vremenskom periodu. vidljivo je da se vr{i neka manja selekcija. ali nisu pokrivena sva naselja u op{tini. preko sakupljanja. ¤ Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja.4. 5. improvizovanim posudama. gde se ovaj otpad prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na «@ibel». konfiskate (samo delimi~ni podaci) i sl. ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njenom segmentu. ¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad na minimizaciji otpada i na uvo|enju recikla`e.

5. vre}e. tj. u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. kao ni raspored odno{enja. te{ko je govoriti. ¤ Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima upravljanja otpadom. organizacione ili institucionalne strane nije adekvatno problematici. tj. Stanje vozila za sakupljanje je relativno lo{e. burad. ¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz gradskog otpad kao {to su otpadna ulja. Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko upravljanje otpadom unutar op{tine koje }e se pre svega ogledati u: LEAP BA^KA TOPOLA 57 . regulativne. oklopi od bojlera. tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten „samosnala`enju“ onih koji su za to zadu`eni. ¤ U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-«deponija» ~itav niz «divljih» smetli{ta na koja stanovnici donose sami otpad. Ne postoje minimalne mere sanacije smetli{ta. Evidentan je nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za prikupljanje otpada. ¤ Shvatanje problematike i postoje}e znanje o savremenom upravljanju otpadom. elektronska oprema se ne vr{e. sa tehni~ke. 5. ali s obzirom da nije prekriveno za- vr{nom prekrivkom. kutije. To pokazuje da planiranje sakupljanja i transporta otpada nije dobro ura|eno. akumulatori. Za ovo odlagali{te u cilju njegovog budu}eg kori{}enja. ¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka Topola svako naselje ima svoju «deponiju» . TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina. ¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i. (kante. mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom. ¤ Mesne zajednice nemaju finansijska sredstva za elementarno upravljanje i odr`avanje lokalnih smetli{ta. prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za bavljenje recikla`om. ¤ Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog. otpaci od bojenja. jer svako naselje brine o svom otpadu. pa i rasuti otpad).smetli{te.JP «Komgrad». ¤ Evidentan je nerazvijen sistem selekcije. o op{tini kao celini. 5. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu: ¤ Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada. o ~emu govore i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem smanjenja otpada na izvoru nastajanja. koje se vi{e ne koristi. dok se ostali deo skladi{ti u kontejnerima u okviru dvori{ta Doma zdravlja. potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. kese. ¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada.4. a o kojima niko ne vodi ra~una.2. ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere. lonci. zatvoreno i nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na koju se «divlje» odla`e otpad.

medicinskog. ¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u gradu Ba~koj Topoli. s obzirom da se od mera za{tite primenjuje jedino povremeno i retko prekrivanje otpada inertnim materijalom. ¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te. ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine. Nekontrolisana smetli{ta i «divlja» smetli{ta predstavljaju svakodnevni. ¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog sakupljanja otpada iz svih naselja op{tine i usmeravanju odlaganja na smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno da se koristi. Uticaj na `ivotnu sredinu Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola. regionalne sanitarne deponije na lokaciji u Kanji`i. U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola. koje se nalazi na dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada. ¤ Razno{enju otpada od strane `ivotinja. veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva. ¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog. ¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i recikla`e ambala`nog otpada. U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka Topola.¤ Izradi projekta sanacije postoje}e gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja. bilo u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom. voda. realno je pretpostaviti da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom. pri ~emu mo`e do}i do degradacije i zaga|enja izvora vodotoka. s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje povr{ina pod otpadom. vazduha i zemlji{ta. ¤ Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja.1.6. ugro`enost svih segmenata `ivotne sredine (vazduh. predstavlja tako|e svakodnevni rizik po stanovni{tvo. ¤ Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u okviru svoje delatnosti. glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra. ¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» smetli{ta u celoj op{tini. Dugoro~no. ¤ [irenju neprijatnog mirisa. prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove. ¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta. evidentna i u: ¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne sredine: vode. ¤ Pojavi dima usled paljenja otpada. ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog otpada iz Ba~ke Topola i okolnih naselja. neselektiranje opasnog otpada iz komunalnog. ispod i oko deponije. sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta otpada svojim sadr`ajima i delatno{}u 58 LEAP BA^KA TOPOLA . 5. napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. s obzirom da nisu primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine. Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima. postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja. zemlji{te) je.6. Nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. ¤ Nekontrolisanom izdvajanju gasova.

a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima.7. Otpad je permanentan problem i bez pravilnog. {to se vidi iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP «Komgrad» u gradskoj sredini. ¤ Sanirati. transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj inicijativi. ¤ Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju «Bodrog».5. i «ukinuti» mesna smetli{ta. ¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu policiju. ¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva naselja u op{tini. ¤ Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost. prvenstveno le`i u nepostojanju sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini. B. integralnog sagledavanja i re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta. LEAP BA^KA TOPOLA 59 . Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i uspostavljanja sistema integralnog upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka: A. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed- ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim otpadom. odnosno otpad se samo sakuplja. ¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odlagali{ta. zatvarati i rekultivisati gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA U op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki elementi iz ukupnog kompleksnog integralnog upravljanja otpadom. {to iziskuje velika finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti u okviru same mesne zajednice. Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. odrediti prioriteti i plan aktivnosti na re{avanju. kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e). Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom unutar op{tine: ¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini kojim }e se sagledati sve potrebe u op{tini.

formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira oblast zelenila u op{tini. pobolj{anju mikroklime. kao ~inilac `ivotne sredine.1. kao i ostalih parkova . nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. Uz sve pomenuto treba imati u vidu i to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta. Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti. njihovim rasporedom i zastupljeno{}u.1 . NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA. Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a. povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta. kao i upornim i dugotrajnim odr`avanjem. smanjenju komunalne buke. UVOD I METODOLOGIJA Zelenilo. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata. 2. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja.pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja.Lista prioriteta i konkretnih problema Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola vanju brzine i udara vetrova. nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine. ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli. smanjenju visokog nivoa podzemnih i kapilarnih voda. Tabela 6.6. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli. Panonija i Pa~ir. umiruju}em dejstvu na psihu ljudi i u omogu}avanju rekreacije. usporaIV 1. 4. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. kao veoma va`ne i aktivnosti koje se odnose na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u prioritetnim oblastima. insekticidnom i baktericidnom dejstvu.. 60 LEAP BA^KA TOPOLA .za{ti}enih prirodnih dobara na teritoriji op{tine (Panonija. definisan je niz konkretnih problema kako je prikazano u Tabeli 6. ubla`avanju ekstremnih temperatura. za{titnom dejstvu od prekomerne insolacije. smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta. istaknute prioritetne oblasti. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine. ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. Pobeda. 3. PARKOVA. oplemenjavanju i dekoraciji terena. Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih obuhvata.1. razgovora sa ~lanovima radne grupe i obilaska pojedinih lokaliteta. pri izradi izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola primenjen je metod uporedne analize prikupljene dokumentacije i literature. Naro~ito treba imati u vidu da se zelenilo. Nere{en imovinsko . kao prostorni element. odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju stanja `ivotne sredine na konkretnom podru~ju. ZELENE POVR[INE 6. kao i nedovoljna po{umljenost op{tine. Krivaja i Zobnatica)..

u cilju promena ovog stanja. u isto~nom delu atara. {to predstavlja nepovoljnost u pogledu za{tite od eolske erozije i smanjenja uticaja vetrova na isparavanje.2. Vetroza{titni pojasevi Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi terenski radovi i zavr{eni su glavni projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji o{tine Ba~ka Topola. saobra}aja i stanovanja kao i intezivne poljoprivrede i naselja. problem je nedovoljna po{umljenost. odnosno bez vetroza{titnih pojaseva. Put za Kara|or|evo Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola 1998.2.1. Vetroza{titni pojasevi. godine.1. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz Ba~ke Topole tokom 2001. godine po~ete su aktivnosti u pravcu pripreme dokumentacije za podizanje vetroza{titnih pojaseva. odnosno vrste koje se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke. godine. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama. sada uglavnom ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja. nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta (Slika 6. Kod nekih kompleksa sti~e se utisak da se radi o velikim kompleksima. prvo. Dakle.34% od teritorije op{tine). 6. LEAP BA^KA TOPOLA 61 .). da je 2002. 6. mo`e se konstatovati.2. U op{tini Ba~ka Topola. PRIKAZ STANJA 6. kao stanje kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka Topola. Registrovano je da se pod {umama i van{umskim zelenilom nalaze neznatane povr{ine.1.2.1. obezbe|en je jedan od prvih uslova za izradu glavnih projekata podizanja vetroza{titnih pojaseva. da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi i drugo.1. zbog specijalnih uslova vizure.1. Pod {umama i van{umskim zelenilom u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0. ali i kod ovih lokaliteta.2.3. ura|en glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. 6. ali su se tek posle nekoliko godina stekli uslovi za izradu projektne dokumentacije.1. pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog projekta.2. Za{titni {umski pojasevi. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja Najve}i deo povr{ina atara op{tine Ba~ka Topola je potpuno bez {umske vegetacije i bez za{tite od eolske erozije. a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u ataru. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine Ba~ka Topola. Po{umljenost op{tine Slika 6. kao kategorija zelenih povr{ina. pa se i sastav i pokrivnost biljkama prete`no nalazi na strani kulturnih biljaka.6.

6.). pa je osnovano zaklju~iti da ne postoji. park je bio potpuno zapu{ten. zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju. godine. Me|utim. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj Topoli Prema sagledanom stanju 1991. Gradski park u Ba~koj Topoli Projekat revitalizacije parka u Ba~koj Topoli je ura|en 1991.6. godine. odr`avanje i za{titu Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te. a park je u celini primio izgled zapu{tenosti (Slika 6. ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to vreme. iako su neki problemi stavljeni kao prioritet za tretiranje u okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola. kao investitor.4.2.3.3. godine. Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je 2000. Slika 6. Naime. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine poverene su na ure|ivanje. ali nije usvojen niti realizovan. odr`avanje i za{titu zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u. pravna i fizi~ka lica koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo.2. preduze}a. ustanove. koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka. S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra Javne zelene povr{ine na podru~ju naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje. poru~ila izradu novog Projekta hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli.2. putevi vremenom o{te}eni i zarasli u korov.).1. ali u Slika 6. puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola. ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji. Mesne zajednice u seoskim naseljima mogu ure|ivanje. stanju parka pre 15 godina i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka (Slika 6. dalja pa`nja je prvenstveno usmerena na Gradski park u Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu (Slika 6. pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u vezi parka.). drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom.2. Zelene povr{ine posebne namene.2. vredna i retka stabla su se uglavnom osu{ila ili propala od bolesti. u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija. odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama. Nekada{nji izgled Gradskog parka u Ba~koj Topoli 62 LEAP BA^KA TOPOLA . ure|uju i sprovode mere za{tite.

Tako|e istom Odlukom. odre|eno je da nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene u „Slu`benom listu op{tine B. kao i u drugim delovima parka. i 2003. Projekat je ra|en na osnovu snimka postoje}eg stanja zelenila. Zavod je u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Sl. broj 135/04) utvrdio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom par- Slika 6. Tom Odlukom odre|eno je da nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u “Sl. ali ih vi{e nema.4. godine. godine. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja. {irenje korovske vegetacije. {to govori da se u me|uvremenu u parku nije dogodilo ni{ta u pravcu njegove obnove i revitalizacije. god. godine. stanje je postalo jos lo{ije kroz dalje propadanje zelenila. Topola“ br. a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji. urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog urbanisti~kog plana Ba~ke Topole. Na taj na~in su stvoreni planski uslovi za dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. Kao prvi korak. jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom. mo`e se zaklju~iti da du`i niz godina do danas nije u~injeno gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u parku. 1/2003. Topola” broj 5/2000. Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000. zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene. Na osnovu manuala valorizacije koji je obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku. uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka obradio je Zavod za za{titu prirode Srbije na osnovu kojih je i ura|en je projekat rekonstrukcije.listu op{tine B. Realizacija ovog projekta trebalo je da po~ne nakon obavljenih pripremnih radova koji podrazumevaju ru{enje svih bespravno podignutih objekata. zakr`ljalih i deformisanih stabala.osvetljavanje neophodni. Nova sadnja je predstavljala sasvim mali obim. divlju gradnju i sl. podnet je zahtev Zavodu za za{titu prirode Srbije. glasnik RS". Tako o~i{}en park predstavljao je osnovu za dendrolo{ki plan rekonstrukcije parka. Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. godine. RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. Ba{ suprotno. 2005. na osnovu zakona o za{titi `ivotne sredine i da po istom zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima nadle`ne slu`be za{tite. pa su prored i LEAP BA^KA TOPOLA 63 . Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” broj 47/2003). Zapu{teno rastinje u Gradskom Parku osnovi polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991. godine donela Odluku o odre|ivanju delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene. naro~ito oko teniskih terena. odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku. U skladu sa tim da je Gradski park u Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno dobro 1974. ura|en je predlog se~e svih suvih. trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su se tu nekada nalazili.

{tuka. Park prirode Zobnatica Slika 6. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome se mogu loviti: srnda}. Poznata je po ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina.). jedno od najbogatijih ribom u Vojvodini. som. Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise. Slika 6. pedolo{kim i hidrogeolo{kim osobinama podru~ja.Ba~ka Topola". da u ju`nom delu parka ukloni ukupno 10 suvih stabla. Tako|e. zec. Fragmenti samoniklih {umaraka i {umski zasadi slu`e kao refugium vrstama poplavnih {uma poljskog jasena na tresetnoj podlozi. babu{ka (Slika 6. Peca se: {aran. sme{tenih u dolini vodotoka Krivaje. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste. divlja patka.2. Zobnati~ka {uma danas Na lesnim obroncima doline sa~uvani su ostaci stepske zajednice. prepelice.6. fazan. koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji.5. kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra „Park u Ba~koj Topoli“. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i ¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka. U Zobnatici se nalazi muzej konjarstva koji je kao takav jedinstven u Evropi. u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel. Na ovim stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim vrstama Srbije. Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem.2. tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje smetaju stablima. dok je sportskim ribolovcima na raspolaganju jezero povr{ine 250 ha.).2. Ostaci prirodne vegetacije pripadaju najugro`enijim tipovima vegetacije panonskog regiona (Slika 6. Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem. Jezero Zobnatica Park prirode Zobnatica obuhvata ostatke iskonske stepske vegetacije i kompleks vla`nih stani{ta.ku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje i urbanisti~ko planiranje i ure|enje . 6. Tako|e je nalo`eno: ¤ da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti ukloni sa cele povr{ine parka.6. Prostor prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku akumulaciju i turisti~ko-rekreativni kompleks Zobnatica. amur. smu|. ¤ da se od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%. Zamo~vareni deo doline severno od puta prema Kara|or|evu predsta- 64 LEAP BA^KA TOPOLA . kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu.5.

Ambrozija Pre desetak godina ovaj korov je bio prisutan na zaparlo`enim neobra|enim povr{inama i nije ga bilo u velikoj brojnosti.4. naro~ito u niskim i retkim usevima (soja. u skladu sa Zakonom. pobolj{anje vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta. da je ambrozija prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini.2. kao i ostale op{tine u Vojvodini. za seoska naselja ne postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. Suzbijanje je ote`ano. Iskorenjivanje ambrozije Op{tina Ba~ka Topola kao. ima probleme sa ambrozijom. na U naseljima Krivaja. odakle je polako. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina Zakon o planiranju i izgradnji daje dobre osnove da se ovo pitanje razre{i. {e}erna repa).3. 6. stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra. potrebni su i noviji herbicidi.2.vlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe. Pored toga. plodoreda. mada LEAP BA^KA TOPOLA 65 .7. te on ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. podrast. Mo`e se zaklju~iti. nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. Iz toga razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite. stanje na terenu nije u potpunosti zadovoljavaju}e. koji imaju visoku cenu. Pre nekoliko godina pro{irio se na ivi~ne delove obradivih povr{ina i na ivicama uz puteve. Postoje brojna o{te}ena stabla. prostornih i organizacionih aspekata upravljanja zelenim povr{inama. Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora. polomljene grane. 6. i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog dobra Zobnatica. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje jezera. Razre{enje oba ova problema kroz re{avanje imovinskih. zbog ~ega je i preduzet niz aktivnosti na njenom suzbijanju i iskorenjivanju (Slika 6. pa je neophodno preduzeti mere na saniranju stanja i podizanja nivoa ure|enosti ovog prostora. razmno`ene su korovske biljke. me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. kao i aktima donetim na osnovu ovog Zakona. Pobeda. ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra. Me|utim.7.). Staraocu su preneta odre|ena javno pravna ovla{}enja. Panonija i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina. treba da doprinese pobolj{anju stanja zelenila u ovim naseljima. Danas je problem i na povr{inama sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom. jer je ambrozija dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike. uklju~uju}i i ambroziju. Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom o za{titi `ivotne sredine. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog zna~aja. Slika 6.

Krivaja i Gornja Rogatica problem ambrozije je mnogo izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama (Slika 6. niti komunalni organi to rade..8.3.9. odnosno. ona se na takvim mestima brzo odoma}ila (Slika 6. poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni herbicidi u cilju suzbijanja ambrozije. Na 2000 ha.8. [irenje ambrozije u Ba~koj Topoli Analiza tendencija i trendova u skoroj budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e proceniti da su stvorene predpostavke za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti. a da je nema na mestima gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena. u slu~ajevima neistra`enih stanja ili nepostojanja dokumentacije. a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama.). Pobeda. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Slika 6. Moravica. a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije. postoje takva mesta u gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti. procene tendencija idu u pravcu pristupanja potrebnim istra`ivanjima i pripreme dokumentacije za konkretno delovanje. Slika 6. Me|utim. Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena sporadi~no.9.svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela.). Da li zbog navedenih ili drugih razloga. U mesnim zajednicama Mali Beograd. 66 LEAP BA^KA TOPOLA . [irenje ambrozije oko zobnati~kog jezera 6.

3. mo`e se u skoroj budu}nosti o~ekivati preduzimanje aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i podizanje prvih delova ovih pojaseva. da }e. Gradski park u Ba~koj Topoli Kako u op{tini gotovo da ne postoje za{titni {umski imisioni pojasevi oko naselja.3.10. Po{umljenost op{tine Kao i u prethodnom slu~aju.1. mo`e se o~e- Kao {to je ve} ranije napomenuto.1. da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta «Posebna osnova gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola».10. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja LEAP BA^KA TOPOLA 67 . postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topo- Slika 6. zahteva. 6. 6.3. Vetroza{titni pojasevi.).1. 6. Vetroza{titni pojasevi Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi. prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih planova. Posebnom osnovom gazdovanja {umama trebalo bi da budu obuhva}ene povr{ine koje se vode kao {ume. Neki od pravaca.2. a ne postoji ni dokumentacija za njihovo podizanje.3.2.3. a koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju. kao i povr{ine koje se nalaze u sklopu {uma i {umskog zemlji{ta. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja kivati da se za ova naselja pristupi izradi projektne dokumentacije za podizanje ove vrste zelenila.2. nizak stepen po{umljenosti op{tine.1. koje su sada pod {umom. mogli bi da se odrede na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica (Slika 6. biti planirane i povr{ine za za{titne {umske pojaseve oko naselja.1. s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola.1. Krivaja). za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine 6. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra 6. kada se sa pojasevima tek po~inje. a kod drugih naselja.6.Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim planiranjem i uz primenu principa sadnje na udarnim mestima kako bi se dobio {to efektniji utisak. izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija.3. a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti.3.

Ostale javne zelene povr{ine u naseljima Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola. prikupljaju}i korpuskularne materije. 6. Vetroza{titni pojasevi. 6. ili na lokacijama koje do sada nisu evidentirane. ali da su neure|ene. kao i uklanjanje podrasta pajavca sa cele povr{ine parka.3. zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva. a samim tim i na ~itav niz efekata. U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija. rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu. Iskorenjivanje ambrozije U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na novim lokacijama. Tako|e u najskorije vreme treba o~ekivati inrenzivnu saradnju sa susednim op{tinama na suzbijanju i iskorenjivanju ambrozije. da nisu ra{}i{}eni imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja. posebno od ambrozije koja se u prili~noj meri razmno`ila na obalama Zobnati~kog jezera.li ura|en 2000.3. koriste se za{titni pojasevi zelenila zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i absorpcijom. s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta. Park prirode Zobnatica 6. 6. uklanjanje `bunastih vrsta. za koje je konstatovano da postoje. u najskorije vreme se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od podrasta.2. Emisija olova du` visokofrekventnih saobra}ajnica. kao {to su smanjenje brzine vetra.2. [umski vetroza{tini pojasevi direktno uti~u na stabilizaciju vetra. smanjenje transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina. posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja. Tako|e se o~ekuje da se Projekat rekonstrukcije parka dopuni kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu postoje}eg zelenila. godine. Dakle postoje realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka. Ukoliko se planski postavljena mre`a pojaseva odr`ava pravilno.1.2.3. da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale. a naro~ito fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikom sagorevanja uglja i te~nih goriva. mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola. a ne samo atraktivne lokacije.3. 68 LEAP BA^KA TOPOLA . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine S obzirom na predstoje}u turisti~ku sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u turisti~koj ponudi. ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji rad koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije uz poseban naglasak da monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina.4. uklanjanje 50% povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku.4. suvih stabala i grana i korova. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI 6. Isto tako. u celom kraju }e se osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime.3.

individualno zelenilo.4. posebno urbanizovanih sredina. posebno mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi. prakti~no nema njive bez ambrozije.4. kako u gornjim.[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja zemlji{ta. skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su prethodno nabrojane u pogledu uloge ze- Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama. Blokovsko zelenilo. najmasovnija i najopasnija vrsta roda ambrozija u Vojvodini je Ambrosia artemisifolia opasna i kao alergijska i kao korovska biljka. Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih ekstrema. tradicionalno se lociraju u zelenilu. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi Prostorno ure|enje na nivou op{tine i naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina. a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za urbanu sredinu. Naj~e{}a. Uzro~nici alergija su biljke ~ija polenova zrna u svom sastavu poseduju jedinjenja koja su izaziva~i alergijskih reakcija. LEAP BA^KA TOPOLA 69 . gradski parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu. blokovsko zelenilo. Cveta od jula do oktobra. 6. a sa druge strane da pozitivno deluje na korisnike ovih ustanova i zaposlene u njima. U sistemu zelenila naselja. a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica. travnjaci sa rastresitom zemljom smanjuju preno{enje vibracija na uli~nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda. Ranije se javljala pored puteva. 6. Veliki broj biljnih vrsta u to vreme stvara ogromne koli~ine polena. ma koliko malo. a klijanje po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje sve do `etve. Najopasnija alergena biljka kod nas je ambrozija. Ozelenjavanje. koji uz pomo} vetra mo`e da se prenese i do 100 kilometara. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju. a u poslednje vreme sve vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom. ali i u te`im oblicima. Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je. Uticaj zelenila na osun~anost tako|e je povoljna. Sa jedne strane da obezbedi ti{inu neophodnu za rad. Zasadi i barijere usporavaju vetrove i smanjuju preno{enje svetlosti.3. Simptomi alergije mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost. Danas. U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko podizanje {umskih kultura. omogu}ava svakodnevni kontakt sa vegetacijom. tako i u ni`im slojevima zemlji{ta. na zaparlo`enim zemlji{tima. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra. Zeleni za{titni pojas oko kulturno-prosvetnih i zdravstvenih ustanova ima dvojaku funkciju. pa i dramati~nim kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja). rekreativno zelenilo. stvaraju razli~it stepen zasen~enosti. Kada organizam preosetljive osobe do|e u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se simptomi alergije.2. rubova parcela. Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim satima. Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor.

¤ Osnivanje posebne radne jedinice kao samostalne. Administrativne i inspekcijske ak- ¤ Organizovanje predstavnika mesnih zajednica.5. C. B.3. tivnosti: ¤ Organizovanje operativnih grupa za brzo i pravovremno delovanje na ugro`enim podru~jima. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije. 6. ¤ Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja. za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine A. primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.47/03). odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u koje spadaju i javne zelene povr{ine.5. odnosno zasnivanje baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama. preduze}a i preduzetnika.5. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta. ili sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli. me|usobno usagla{enje planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama. koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u celoj op{tini. Glasnik RS br. ili kao odeljenje. ZAKLJU^CI 6. ¤ Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje. ¤ Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu.5. ¤ Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na ugro`enim podru~jima. dru{tvenih organizacija. C. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama. 70 LEAP BA^KA TOPOLA . O iskorenjivanju ambrozije A. uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka sadnica. poljoprivrednika. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima A. 6. grupacija i pojedinih primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina.2. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i ostalih javnih zelenih povr{ina kroz urbanisti~ku i plansku dokumentaciju. nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine. polomljenih grana i korovskih biljaka. priprema terena i sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma. ¤ Saradnja. ¤ Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine Ba~ka Topola.1. B.6. suvih stabala. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina. B. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma. O vetroza{titnim pojasevima. obrazovnih ustanova.

¤ Priprema i permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za brzo delovanje.C. LEAP BA^KA TOPOLA 71 .

1. JKP. JKP kup. lokalnim medijima o NVO neophodnosti racionalne potro{nje vode Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br.Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola pola. izgradnju »Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. izgradnju objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. eksproprijacija i dr. Smanjenje neracionalne potro{nje stanovni{tva i privrede. AKCIONI PLAN 7. JKP za nove bunare vodozahvata. Direkcija za izgradnju SO Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata. SO Ba~. Direkcija za izgradnju Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.Sprovo|enje kampanje u ka Topola.7. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Dobijena dozvola 2 3 Dobijena dozvola Dobijena dozvola 4 5 MZ Stara Moravica Dobijena dozvola 6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 72 LEAP BA^KA TOPOLA . Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.) »Komgrad« MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju. Lokacija Opis 1 SO Ba~ka To.Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena pola. JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola vodozahvata.dozvola »Komgrad« zahvata.Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otpola. 2 3 LEAP. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br.

7 MZ Novo Orahovo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 8 MZ Gunaro{ Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Smanjena potro{nje vode u de u doma}instvima i primre`i sistema vodosnabdevredi vanja Ba~ke Topole za 3% Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija i razvoj i unapre|enje sistema vodosnabdevanja Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode 6 7 MZ Baj{a Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralni sistem vodosnabdevanja Formiranje mesnog vodovoda izgradnjom potpuno novog sistema vodosnabdevanja Izgradnja 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) 8 MZ Stara Moravica 9 MZ Pa~ir LEAP BA^KA TOPOLA 73 .Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Pove}anje kapaciteta izvori{ta Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja grada Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema vodosnabdevanja Aktivnosti na smanjenju gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara Izgradnja celovitog sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% 2 3 4 5 Racionalizacija potro{nje vo.

zemlji{te Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ka Topola 74 LEAP BA^KA TOPOLA . Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 10 MZ Novo Orahovo Izgradnja 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgradnja 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode Izgra|ena ~esma koja obezbe|uje kvalitetniju isporuku vode 11 MZ Gunaro{ 7. JP „Komgrad“ Ba~ka Topola Kontrola kvaliteta efluenta Uspostavljen operativni sistema monitoringavoda – vazduh .2.zemlji{te Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda – vazduh .Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike industrijskih otpadnih voda radnih zona »Sever » i » Jug« Ba~ke Topole Definisanje integralnog pristupa re{avanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Op{tina Ba~ka Topola.

resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. SO Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. 3/95 Izgradnja sistema „prikladnog pre~i{}avanja„ sakupljenih otpadnih voda naseljenog mesta Panonija Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje 2 3 4 5 MZ Panonija. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 JP „Komgrad“Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e 6 7 8 9 LEAP BA^KA TOPOLA 75 . Direkcija za izgradnju Industrijaki pogoni radnih zona Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske vode Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja PPOV-a Ba~ka Topola I faza Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji . Direkcija za izgradnju MZ Baj{a.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Gunaro{. Direkcija za izgradnju MZ Pa~ir. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. Direkcija za izgradnju MZ Novo Orahovo. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. Ba~ka Topola br. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola.Sl. list op{.

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z) Aktivnost br. rekultivaciju i zatvaranje smetli{ta u Ba~koj Topoli Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta «Bodrog» Program edukacije i obuke javnosti u upravljanju otpadom 4 SO Ba~ka Topola SO Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola.7. mesne zajednice. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 So Ba~ka Topola Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola Program zatvaranja lokalnih smetli{ta 2 So Ba~ka Topola. NVO SO Ba~ka Topola. mesne zajednice. gra|ani SO Ba~ka Topola Usvojen program i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u op{tini Usvojen program i zatvaranje lokalnih smetli{ta. smanjenje broja divljih smetli{ta Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva Dobijene saglasnosti na projekte od strane Ministarstva Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva ^ist grad / pozitivne promene u upravljanju otpadom 3 Saglasnost na projekat sanacije. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Op{tina Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja otpadom Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom Doneta odluka Uvo|enje strate{kog planiranja u oblast upravljanja otpadom Doneta odluka Uvo|enje regionalnog integralnog sistema upravljanja otpadom 2 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. komunalna inspekcija . NVO 5 6 7 Inspekcija smetli{ta i odlaganja opasnog otpada ^ist grad / kontrola odlaganja otpada 76 LEAP BA^KA TOPOLA . mesne zajednice.3.

4. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Sanirana smetli{ta. AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br.Topola Dono{enje odluka o daDonete odluke ljem suzbijanja ambrozije LEAP BA^KA TOPOLA 77 . smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Rekultivisano smetli{te. eliminisanje uticaja otpada od divljih smetli{ta Nema divljih smetli{ta.Topola SO B. pro{irenje obuhvata sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta 2 Mesne zajednice 3 SO Ba~ka Topola 4 JKP 5 JKP 6 JKP 7. za{tita od nastajanja divljih smetli{ta Otpad se sakuplja u celoj op{tini. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 SO B. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola Sanacija gradskog smetli{ta Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama Rekultivacija smetli{ta «Bodrog» ^i{}enje divljih smetli{ta Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima Nabavka transportnog vozila Sanirano smetli{te. nema odlaganja na zatvorenom smetli{tu Nama divljih smetli{ta.Topola Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama Donete odluke i re{enja Donete odluke 3 SO B.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br.

Topola Stru~ne slu`be SO B. mesne zajednice Stru~ne slu`be SO B. Ure|enje javnih zelenih povr{ina Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije Zavr{eno podizanje arboretuma Usvojen plan 3 O~i{}ene javne zelene povr{ine (otpada. podrasta i sl. Kriterijum / Pokazatelj uspeha Podneti izve{taji 2 Osnovana posebna radna jedinica Osnovana ~uvarska slu`ba 3 4 Potpisani ugovori i sporazumi o na~inu kori{}enja javnih zelenih povr{ina Pro{iren sistem obave{tavanja Organizovane operativne grupe 5 Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije. korova. Osnivanje posebne radne jedinice (PRJ) za upravljanje javnim zelenim povr{inama Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor kori{}enja javnih zelenih povr{ina. Topola Stru~ne slu`be SO B.) Ura|en katastar javnih zelenih povr{ina Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 2 Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Teritorija cele op{tine Pripremni radovi i podizanje arboretuma. gl.Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina. 1 Lokacija SO B. Topola Koordinaciono telo Opis Provera stanja zauze}e zemlji{ta namenjenog podizanju arboretuma. Topola. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 4 5 78 LEAP BA^KA TOPOLA .

LEAP BA^KA TOPOLA 79 .

.Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka Topola .SR-ID 126701068 80 LEAP BA^KA TOPOLA .113) LEAP Ba~ka Topola / [Hristina Stevanovi} ^arapina . [Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu.Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.CIP . Stevanovi} ^arapina..].80 str. . Hristina a) @ivotna sredina . Beograd 502/504(497. Kancelarija u SCG.Ba~ka Topola COBISS.Za{tita . : ilustr. 2005 (Beograd : Colorgrafx).: Predgovor / Babi Atila. . ISBN 86-7550-038-6 (RC) 1.. [et al. .Str 7. 30 cm Tira` 1000.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->