LOKALNI EKOLO[KI AKCIONI PLAN

BA^KA TOPOLA

Ba~ka Topola, Beograd, 2005.

Izdava~: Op{tina Ba~ka Topola Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarija u SCG Za izdava~a:

Babi Atila, predsednik op{tine Ba~ka Topola Dr Radoje Lau{evi}, direktor Regionalnog Centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, Kancelarije u SCG
Urednik izdanja:

Nikola Ile
Autori:

Hristina Stevanovi} ^arapina, Bruno Jurak Emilijan Mohora Aleksandar Mladenovi} Radomir Jefti}
Koordinatori:

Gordana Zdjelar Goran Seni} Aleksandra Pevec
Koordinaciono telo:

Dane Dozet, Lazar Neri}, Nada Mehakovi}, Iboja Ceravarusic, Peter Sedlar, Husar Atila,
Radna grupa:

Radmila Kolbas, Parabak Ljubinka, Tibor Kovac, Milan Zagorac, Ziga Norbert, Ester Tutorov, Djerdj Kis, Jelena Bo{kovi}, Milan Vukeli}, Sandor Tot isasegi, Goran Pani}, Radovan Te{i}
Ilustracija korica:

Tijana Kne`evi}
Dizajn korica:

Dragan \or|evi}
Prelom:

Studio "^avka" (Neboj{a ^ovi})
[tampa: Colorgrafx, Beograd Tira`: 1000 ISBN: 86-7550-038-6

Sva prava zadr`ana © 2005 REC Srbija i Crna Gora Zabranjena je prodaja i reprodukcija izdanja bez dozvole izdava~a.

Sve REC publikacije se {tampaju na recikliranom papiru
Publikacija izdata u okvoru projekta "Pomo} lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji i Cronj Gori u re{avanju problema `ivotne sredine", uz finansijsku podr{ku [vedske agencije za medjunarodni razvoj (Sida)

2

LEAP BA^KA TOPOLA

SADR@AJ PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 LISTA SKRA]ENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1. METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.1. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Zainteresovane strane i partnerstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.4. Regionalna saradnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. OP[TI USLOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.1. PRIRODNI ^INIOCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1. Klima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.1. Temperatura vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.2. Vetrovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2.1.1.3. Relativna vla`nost vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.4. Obla~nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.1.5. Padavine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1.2. Geologija i geomorfologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3. Hidrologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.1. Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.1.3.2. Povr{inske vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1.4. Zemlji{te, vegetacija, `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste . . 17 2.1.4.1. Biljni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.2. @ivotinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.1.4.3. Za{ti}eni objekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.2. STANOVNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3. NASELJA I URBANIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 2.3.1. Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3.2. Stara Moravica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.3. Pa~ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3.4. Baj{a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.5. Krivaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3.6. Gornja Rogatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.7. Panonija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.8. Srednji Sala{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.9. Ba~ki Sokolac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.10. Mi}unovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.3.11. Kara|or|evo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.12. Mali Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.13. Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.3.14. Ostala naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.4. PRIVREDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.5. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.2.1.1. Objekti sistema vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.2.2. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim zajednicama . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.1. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.2. Problemi finansiranja vodosnabdevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.3.3. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD /83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

LEAP BA^KA TOPOLA

3

3.4. PROCENA PRO[LOG, SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU, ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA . . . . . . . . . . . . . . 35 3.5. ZAKLJU^CI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
4. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4.1. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 4.1.2 Industrijske zone Ba~ke Topole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 4.1.3. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 4.2. TENDENCIJE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 4.3. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Zaga|enje Krivaje kod Baj{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 4.4. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
5. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 5.2.2. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.1. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 5.3.2. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.1. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.3.2. Otpad iz klanica, kafilerija, veterinarskih stanica i farmi . . . . . . . . . . . . . . .51 5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 5.3.4.1. Odlaganje otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 5.3.4.2. Primena recikla`e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog . . . . . . . . . . .54 5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 5.4. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . .56 5.4.1. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 5.4.2. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.5. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 5.6. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.6.1. Uticaj na `ivotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5.7. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
6. ZELENE POVR[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

6.1. UVOD I METODOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 6.2. PRIKAZ STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.1.3. Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 6.2.2. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.1. Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 6.2.2.2. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 6.2.3. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.2.4. Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 6.3. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI . . . . . . . . . . . . . . .66 6.3.1. Vetroza{titni pojasevi, za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.1. Vetroza{titni pojasevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6.3.1.2. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

4

LEAP BA^KA TOPOLA

. . . . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . .1.3. . . . . . .6. .72 7. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O vetroza{titnim pojasevima. . . . . . . . . . .3. . . . .4. . . . . . . .4.3. . .4. . . . . . . . . . . za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E . .70 6. . .2. . . . . . . .3. . . . . . . .5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra . . . . . . . . . . . . . . .3. .74 7. . . . . . . . . . . . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD . . . . . .3. . . . .3. .5. . . . . . . . . . . . . . .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine . .2. . . . .69 6. . . . . . . . . za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine .3. . . . . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostale javne zelene povr{ine u naseljima . AKCIONI PLAN . . . . . . . . .72 7. . . . . . . . . . .3. . . Gradski park u Ba~koj Topoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . .2. . . .77 LEAP BA^KA TOPOLA 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O iskorenjivanju ambrozije . . . . . . . . Iskorenjivanje ambrozije . . . . . . . .2. . . . . Po{umljenost op{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3.5. . . . . . . . . . . . PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI . .2. . . . . .70 6. . . .3. . . . . . . . . . . . . .67 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 6. .69 6. . . . .1. . . . . . . . . .67 6.5. . . . . . . . .76 7. . . . .70 7. . .68 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAKLJU^CI . . . . . . . . O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima . . . Vetroza{titni pojasevi. Park prirode Zobnatica . . . . . . . . . . . .1. . . . . .4. .1. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi . AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE . . . . . . . .68 6. .

6 LEAP BA^KA TOPOLA .

u procenu stanja i u iznala`enje predloga za re{enje problema iz oblasti za{tite `ivotne sredine. a posebnu zahvalnost dugujemo [vedskoj agenciji za me|unarodni razvoj (SIDA). za odr`avanje i obnavljanje zelenih povr{ina. za sakupljanje. utvr|ivanje problema i predlozi za pravilno upravljanje ovim resursima. odre|ivanje prioriteta i utvr|ivanje strategije za otklanjanje najva`nijih problema u oblasti za{tite `ivotne sredine. Babi Atila Predsednik op{tine Ba~ka Topola LEAP BA^KA TOPOLA 7 . u cilju pobolj{anja uslova `ivota na{ih gra|ana. Nadam se da }e ovaj dokument pomo}i na{oj zajednici da pobolj{a za{titu svojih resursa i postavi nove osnove za ravnomerni razvoj. Ekolo{ki akcioni plan pru`a pomo} lokalnim vlastima u re{avanju problema koji se javljaju u ispunjavanju komunalnih obaveza i obavezuje ih na spre~avanje zaga|enja i za{titu prirodnih resursa i kao takav dokument od izuzetnog je zna~aja za razvoj na{e zajednice.PREDGOVOR Dokument koji se nalazi pred Vama rezultat je jednogodi{njeg rada koordinacionog tela sastavljenog od na{ih stru~njaka i puno truda je ulo`eno u prikupljanje podataka. koja je finansirala i Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC). koji je stru~no nadzirao i koordinisao izradu ovog dokumenta. Zahvaljujemo se svima koji su dali svoj doprinos izradi ovog dokumenta. za pre~i{}avanje otpadnih voda. Lokalni ekolo{ki akcioni plan predstavlja viziju na{e zajednice. da bi se ove komunalne obaveze kvalitetno izvr{avale. potrebna je procena stanja. preradu i skladi{tenje otpada. procenu stanja. Lokalna samouprava obezbe|uje zadovoljavanje komunalnih potreba gra|ana i postoji odgovornost lokalnih vlasti za vodosnabdevanje. u obradu i analizu. Me|utim.

– Grani~ne vrednosti emisija – Grani~ne vrednosti imisija – Kiseonik – Ugljen-dioksid – Ugljen-monoksid – Azot-oksidi – Institut za hemiju.LISTA SKRA]ENICA LEAP – Lokalni ekolo{ki akcioni plan NEAP – Nacionalni ekolo{ki akcioni plan A-C – azbest-cement DN – Nominalni dijametar MDK – maksimalno dozvoljene koncentracije GAP – dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) VOS – Vodoprivredna Osnova Srbije WFD – Okvirna direktiva o vodama (Water Framework Directive) RBM – Upravljanje na osnovu slivova (River Basin Management ) DWD 98/83/EC – Evropska direktiva o vodi za pi}e (Drinking Water Directive) LV – grani~ne vrednosti (Limit Values) HFR – hemijsko . tehnologiju i metalurgiju – Kadmijum – Olovo – Mangan – Nikal – Cink – Aluminijum – Bakar – Antimon – Astat 8 LEAP BA^KA TOPOLA .fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara FUF – fizi~ka regeneracija atrofiranih bunara i ugradnja filtra HT – hemijski tretman posle izgradnje bunara RHMZ – Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod GUP – Generalni urbanisti~ki plan DUP – Detaljni urbanisti~ki plan PPOV – Postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode EU – Evropska unija BPK5 – Petodnevna biolo{ka potro{nja kiseonika HPK – Hemijska potro{nja kiseonika AMB – Aerobne mezofilne bakterije JP – Javno preduze}e KP – Komunalno preduze}e GTZ – Nema~ka agencija za tehni~ku saradnju (Die Deutsche Gesellschaft EAR USAID DAI GVE GVI O2 CO2 CO NOx IHTM Cd Pb Mn Ni Zn Al Cu Sb As für Technische Zusammenarbeit GmbH) – Evropska agencija za rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction) – Agencija SAD za me|unarodni razvoj (US Agency for International Development) – Development Alternatives Inc.

razvijanja tehni~kih izve{taja itd. doprinosi pove}anju transparentnosti i efikasnosti kao i kvalitetu procesa dono{enja odluka u oblasti `ivotne sredine. ¤ Da podr`i izgradnju kapaciteta i oja~a lokalno stanovni{tvo da se efikasno i odr`ivo odnose prema problemima u oblasti `ivotne sredine. Ovaj pristup se zasniva na originalnoj LEAP metodologiji razvijenoj za dr`ave Centralne i Isto~ne Evrope (CIE) od strane Instituta za odr`ive zajednice (Montpelier. oli~en u dokumentu koji se naziva lokalni ekolo{ki akcioni plan / program (LEAP). identifikacije prioriteta. Ovaj proces se tako|e odnosio na odr`ivi razvoj.1. 1. u~e{}e javnosti vezano za izgradnju civilog dru{tva i op{ti proces demokratizacije i decentralizacije. Ma|arska). Na taj na~in.1. Takav proces. Osnovni ciljevi ove metodologije su: ¤ Da pomogne i olak{a javnost procesa izbora i prioritizacije problema iz oblasti `ivotne sredine i potreba lokalne zajednice. ¤ Finansijske institucije. tokom obrazovanja tela koja su bila zadu`ena da upravljaju LEAP procesom. ¤ Privreda i industrija. razvija ose}aj vlasni{tva nad dokumentom od strane lokalne zajednice i gradi konsenzus njenih klju~nih interesnih grupa. Ova metodologija je potvr|ena u skoro svim dr`avama CIE i u potpunosti prilago|ena uslovima u Srbiji od strane REC-a Srbija i Crna Gora. ¤ Da uspostavi vlasni{tvo lokalne zajednice nad procesom pripreme i implementacije LEAP-a. ¤ Lokalni mediji. ¤ Nau~na i akademska zajednica. ¤ Stru~njaci za oblast `ivotne sredine. kako bi bili uklju~eni u ovaj LEAP dokument. a od nedavno upotpunjena relevantnim iskustvima i pozitivnim praksama proisteklim iz dosada{njih uspe{no vo|enih LEAP procesa u SCG. grupa i pojedinaca. ¤ Zainteresovani pojedinci. poklonjena je velika pa`nja u svim fazama procesa (u pripremnoj fazi dokumenta. ¤ Nevladine organizacije. ¤ Radionicama i seminarima ~iji su ciljevi bili da: LEAP BA^KA TOPOLA 9 . Ovakav participatorni pristup je zasnovan na: ¤ Aktivnom uklju~ivanju lokalnih zainteresovanih strana u sve projektne aktivnosti. USA) i Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (Sent Anreja. METODOLOGIJA Put izrade ekolo{kog ekcionog plana ponekad se smatra va`nijim od samog plana jer ovaj proces mobili{e i anga`uje lokalno stanovni{tvo. Uklju~ivanje velikog broja zainteresovanih strana Uklju~ivanju velikog broja zainteresovanih strana.). ¤ Stru~ne i inspekcijske slu`be. To je u~injeno uspostavljanjem redovne komunikacije izme|u svih relevantnih interesnih grupa u lokalnoj zajednici kao {to su: ¤ Lokalna vlast i donosioci odluka. ¤ Javna komunalna preduze}a. Vermont. identifikuje prioritetne probleme iz oblasti `ivotne sredine u lokalnoj zajednici i daje konkretne akcije za njihovo re{avanje u odre|enom vremenskom periodu.

koji je bio u svakoj svojoj fazi dostupan potpunom uvidu javnosti. ¤ Ekspertski tim – profesionalci anga`ovani za sastavljanje zavr{nih tehni~kih izve{taja i akcionih planova prema izabranim prioritetima Direktnim popunjavanjem anketnih listi}a. REC je garantovao transparentan postupak izrade LEAP dokumenta. {to je pomoglo da se izgrade ~vrste veze izme|u ~lanova tima. a na osnovu ugovora o saradnji sa op{tinama u kojima je projekat „ Pomo}i lokalnim zajednicama u tri op{tine u Srbiji u re{avanju problema `ivotne sredine“ implementiran. formalno i prakti~no. Uloga lokalne samouprave kao veze izme|u razli~itih interesnih grupa i autoriteta koji obezbe|uje generalnu podr{ku bila je klju~na za uspe{an po~etak i odvijanje procesa. biznis sektora i stru~nih slu`bi. ali isto tako i kontrolisan od strane kompetentnih stru~njaka. ¤ Da prate promene i da se po potrebi proces prilagodi nastalim okolnostima. defini{u raspolo`ive opcije kao i prednosti i nedostatke razli~itih mogu}nosti za sve zainteresovane strane. U cilju dostizanja opisanog nivoa partnerstva.¤ . 10 LEAP BA^KA TOPOLA . bilo je neophodno da lokalne institucije i partneri u projektu u te svrhe anga`uju odre|ena sredstva. jer je preno{enje znanja tako|e od velike va`nosti za uspe{nost projekta. ko- 1. 1. ¤ Da uzme u obzir uloge razli~itih zainteresovanih strana. koje je svako doma}instvo u op{tini dobilo po{tom i gra|ani su direktno u~estvovali u odabiru prioritetnih oblasti i definisanju problema iz oblasti `ivotne sredine sa kojima se lokalna zajednica suo~ava. a prema prepoznatim prioritetima. Zainteresovane strane i partnerstvo Najnovija iskustva ukazuju na potrebu za intenzivnom saradnjom sa relevantnim institucijama / organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou. Interaktivni proces rada je bio jedan od bitnih oblika funkcionisanja projektnih timova i u skladu sa tim odre|ivane su teme i ciljevi radionica i sastanaka radnih grupa. postoje}e saradnje i koordinacije izme|u lokalne vlasti i relevantnih institucija u lokalnim zajednicama. Za komunikaciju izme|u LEAP tima i gra|ana. Timovi koji su na dokumentu radili struktuirani su na slede}i na~in: ¤ LEAP koordinatori – jedan je postavljen od strane REC-a. te stepena uklju~enosti civilnog sektora u procese odlu~ivanja. drugi od strane lokalne samouprave. Organizacija radnih timova i komunikacija sa gra|anima Polaze}i od strukture lokalne samouprave u Republici Srbiji. REC je pomogao formiranje timova koji su proces izrade LEAP-a inicirali i doveli do usvajanja u lokalnim skup{tinama. u op{tinskim prostorijama funkcionisala je LEAP kancelarija. ¤ Radna grupa – predstavnici institucija. ¤ Koordinaciono telo – imenovano od strane gradona~elnika. Stru~njaci anga`ovani u procesu imali su dokazano iskustvo u obuci. ¤ Da potvrde opredeljenja svih relevantnih ~inioca u procesu. pre svega u formi vremena i raspolo`ivosti. ¤ Uklju~i sve zainteresovane strane u konstruktivnu razmenu mi{ljenja.Ozna~i pravce i ciljeve reforme.2.3.

Kikinda i Ba~ka Topola) prisustvovali su regionalnim sastancima u Albaniji (Dra~ 2004. Koordinacija ovih procesa je vr{ena na nacionalnom i regionalnom nivou. obezbe|uje funkcionalnu mre`u anga`ovanih ~lanova tima i zainteresovanih stru~njaka uklju~enih u procese izrade LEAP-a. kao i nizom regionalnih doga|aja koji su organizovani iz sedi{ta REC-a. godine). 2005. Tako|e. U tom cilju. Ovo je postignuto intenzivnom komunikacijom kancelarija REC-a u dr`avama koje su tako|e uklju~ene u LEAP BA^KA TOPOLA 11 . a naro~ito: ¤ Nacionalni nivo: REC kancelarija Srbije i Crne Gore je bila glavni resursni centar za LEAP procese u dr`avi i poseduje zna~ajnu bazu podataka o bitnim zainteresovanim stranama. Regionalna saradnja U cilju primene najnovijih pozitivnih iskustava iz zemalja u okru`enju. izabrani predstavnici op{tina u kojima je razvijan LEAP dokument (Be~ej. LEAP proces u lokalnoj zajednici osna`en je prisustvom ~lanova LEAP tima regionalnim konferencijama posve}enim lokalnom razvoju i problemima u oblasti `ivotne sredine.ja je svakodnevno bila na raspolaganju zainteresovanim pojedincima. sli~ne projekte i koji se implementiraju u regionu zapadnog Balkana. Najva`nije faze izrade dokumenta uklju~ivale su intezivno anga`ovanje medija. ¤ Regionalni nivo: REC kao regionalna organizacija koja se sastoji od centrale u Sent Andreji i 16 nacionalnih kancelarija. godine) i Bosni i Hercegovini (Bjela{nica. Koordinacija na ovom nivou obezbe|ena je internom komunikacijom izme|u centrale REC-a i nacionalnih kancelarija. koji su nizom tekstova i priloga pomogli da informacije o bitnim detaljima vezanim za proces stignu do svih ~lanova lokalne zajednice. 1.4. REC kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori obezbe|uje pristup informacijama o LEAP procesu u SCG i zna~ajno doprinosi njihovom preno{enju.

Op{tina Ba~ka Topola ima nepravilan oblik sa du`om osom pravca severozapad-jugoistok.179 stanovnika. u sredi{njem delu Ba~ke. na istoku sa op{tinom Ada. na jugoistoku sa op{tinom Be~ej. godine. op{tina Ba~ka Topola ima 38. OP[TI USLOVI Op{tina Ba~ka Topola nalazi se u Vojvodini. na severoistoku sa op{tinom Senta.).2. Op{tina Ba~ka Topola i danas ima veoma povoljan saobra}ajno – geografski polo`aj. Slika 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Karakteristika ba~kotopolskog prostora je njegov „kopneni“ karakter – udaljen je od Dunava i Tise. ali i u pravcu sever – jug. Polo`aj op{tine Ba~ka Topola u Ba~koj 12 LEAP BA^KA TOPOLA . na jugozapadu sa op{tinom Kula i na zapadu sa op{tinom Sombor. Republika Srbija.1. Kroz nju prolaze me|unarodni put E – 75 i me|unarodna `elezni~ka magistrala Budimpe{ta – Subotica – Beograd. Teritorija op{tine grani~i se sa sedam vojvo|anskih op{tina – na severu sa op{tinom Subotica. a nema neposrednu vezu ni sa Velikim Ba~kim kanalom. Iz centralnog polo`aja ovog prostora izme|u Tise i Dunava proizlazi da je ba~kotopolski prostor oduvek bio tranzitna teritorija u pravcu istok – zapad. Tu se ukr{taju i asfaltni putevi regionalnog zna~aja Senta – Sombor i Be~ej – Bajmok i veliki broj lokalnih puteva koji imaju zna~aj u povezivanju dvadeset dva naselja op{tine s dru{tvenim i administrativnim centrom – gradom Ba~kom Topolom (Slika 2. Teritorija op{tine zauzima povr{inu od 596 km2.77 % teritorije Vojvodine. {to ~ini 6.46 % teritorije Ba~ke i 2. na jugu sa op{tinom Mali I|o{.1.

s obzirom da donosi osobine oblasti iz koje poti~e. a posebno u suvo rano prole}e. U periodu nalivanja zrna p{enice visoke temperature. ali i znatno stabilnija. a po~etkom zime jaka radijacija.2 oC). Tokom letnjih dana u op{tini se javljaju i vrlo visoke temperature {to nepovoljno deluje na ve}i broj biljaka. a sa zapada i severozapada cirkuli{u vazdu{ne mase sa Atlanskog okeana. Ona je izrazita u su{nim periodima. Leti se gornja povr{ina lako i brzo zagreje.1. Tada i slabi vetrovi zahvataju gornje pra{inaste delove zemlji{ta.1. a u prole}e. Za op{tinu Ba~ka Topola je posebno zna~ajna pojava eolske erozije.5 oC mese~no). 2. Pozitivan uticaj se ogleda u tome {to opra{uje anemofilne biljke.1. koje se vrlo brzo zamenjuje hladnim i sne`nim vremenom.1. naru{ava se i vodni bilans biljke. Vetar ima veliki uticaj na formiranje klime. Usled toga je leti jaka insolacija. Tokom leta vazdu{na cirkulacija masa je slabija. Na osno- LEAP BA^KA TOPOLA 13 .1. za vreme velike vla`nosti zemlji{ta. ubrzavaju prevremeno zrenje i prinosi se znatno umanjuju. vetar pove}ava isparavanje. Temperatura vazduha Najni`a zimska temperatura javlja se u januaru (. prodorom ciklonalnih strujanja iz Skageraka krajem prole}a i po~etkom leta javlja se vla`no vreme i obilnije ki{e.5 oC). kao modifikator. koje su izuzetno zna~ajne za vegetaciju. Na osnovu podataka srednjih mese~nih temperatura vazduha po godinama utvr|eno je da je najtopliji mesec u op{tini Ba~ka topola juli (21. Me|utim. Negativan uticaj vetra se ogleda u tome {to zimi nanosi {tete ozimim usevima. PRIRODNI ^INIOCI 2.2. U julu i avgustu je vreme dosta stabilno i suvo. sun~evih pega. donose obla~no. cirkulacije sa juga i jugozapada donose vazdu{ne mase sredozemnog i suptropskog podru~ja. ~ernozem i oskudna vegetacija. S obzirom da se op{tina Ba~ka Topola nalazi na raskrsnici vazdu{nih masa iz Ruske nizije i Centralne Evrope koje donose kontinentalne i polarne odlike. Od septembra temperatura vazduha opada sve do januara. kada su vrlo izra`ena dnevna kolebanja temperature vazduha i zemlji{ta i kada je zemlji{te usitnjeno i pripremljeno za setvu.2.84 %. Klima Klima op{tine Ba~ka Topola uslovljena je njenim geografskim polo`ajem. Na klimu op{tine Ba~ka Topola dosta uti~u i lesni pokriva~.1. Visoke letnje temperature nanose {tete i vo}u – promene se javljaju na plodovima i li{}u u obliku tzv. Pri visokim temperaturama pove}ava se proces desimilacije.6 oC). a zimi brzo rashladi.1. kre}u}i se preko Vojvodine. ki{no i kratkotrajno toplo vreme. Analizom godi{njeg toka kretanja temperature vazduha mo`e se zaklju~iti da temperatura vazduha od februara do jula postepeno raste (u proseku 3. pra}ene suvim vazduhom. Razlika izme|u najhladnijeg i najtoplijeg meseca je 23. a najmanji za vreme zimske kratkodnevice (28o 18’).7 oC.2. Kontinentalnost se izra`ava oscilacijom temperature vazduha. uti~e na proces obrazovanja rose.1. 2. Pored toga. Vetrovi Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola stepen kontinentalnosti ima vrednost 0. Anticiklonalna stanja tokom zime su vrlo promenljiva. Slabljenjem i nestajanjem anticiklona formiraju se cikloni koji. Uticaj vetra na privredu mo`e biti pozitivan i negativan. Od jula do septembra temperatura je dosta ujedna~ena (prose~no 20. Sun~evi zraci imaju najve}i upadni ugao za vreme letnje dugodnevice (68o 42’). a potro{nja ugljenih hidrata je ve}a od njihove sinteze.

4. Padavine Prose~na vrednost godi{nje visine padavina za op{tinu Ba~ka Topola iznosi 592 mm.1.4. Obla~nost Obla~nost je zna~ajan klimatski element koji uti~e na intenzitet sun~evog zra~enja.5. 2. i novembru (68 %).1.3.6 %). prose~no 60 dana godi{nje.5%) i maju (71. Srednja mese~na obla~nost U op{tini Ba~ka Topola prose~na godi{nja vrednost relativne vla`nosti vazduha iznosi 78. a najmanja u julu (71 %).2. Ovi vetrovi duvaju u toploj polovini godine. odnosno akumuliranog nanosa. Broj vedrih dana je dosta mali.5 %). a najmanja u avgustu (3. Ru`a vetrova 2.3. Broj tmurnih dana je mnogo ve}i – oko 115 dana godi{nje (Slika 2. koji duvaju u zimskoj polovini godine. sa kolebanjem od 35 do 80 vedrih dana u pojedinim godinama.). Slika 2. Na ~etvrtom mestu su severoisto~ni vetrovi (u~estalost 85.35 m3/km2/god.7%).1.8 ‰).3.1. u proseku). Najve}a relativna vla`nost je u decembru (88 %) i januaru (86. Najsuvlji su mart (31 mm) i oktobar (32 mm). Najve}a obla~nost je u decembru (78 %). septembru (43 %). Relativna vla`nost vazduha Slika 2. produktivnog. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti obla~nost se kre}e izme|u 38 i 78 %. tj. Naj~e{}i vetrovi su iz pravca severozapada (210. junu (71. visinu padavina i dr. Na osnovu srednjih mese~nih vrednosti relativna vla`nost se u proseku kre}e od 71 % do 88 %. To su ujedno i najsna`niji vetrovi koji dosti`u prose~nu brzinu i preko 4m/s. Na tre}em mestu su vetrovi iz pravca jugozapada. Najve}u prose~nu vrednost visine padavina imaju jul – 74 mm i jun – 66 mm (Slika 2.2. koji duvaju naj~e{}e u letnjem delu godine.1. Ju`ni delovi op{tine Ba~ka Topola zahva}eni su slabijom eolskom erozijom . Prose~na godi{nja obla~nost u op{tini Ba~ka Topola iznosi 56 %. sa u~estalo{}u 164 ‰.).). Najvi{e vedrih dana ima u avgustu (oko 12) a najmanje u novembru i decembru (po 1 u mesecu. Raspored padavina po godi- 14 LEAP BA^KA TOPOLA .8 %).1. dela godine ona je manja. julu i oktobru (4.9 ‰. Godi{nji tok relativne vla`nosti vazduha je u obrnutom odnosu prema godi{njem toku temperatura vazduha – tokom zimskog dela godine vla`nost je ve}a. januaru (70 %). Ostali vetrovi nemaju ve}i zna~aj u op{tini Ba~ka Topola (Slika 2.5 ‰). kolebanja temperature.3 %.vu istra`ivanja je utvr|eno da eolska erozija u severnom delu Ba~ke iznosi 1325 m3/km2/god. koli~inu primljene toplote. Na drugom mestu su vetrovi iz pravca jugoistoka sa u~estalo{}u od 205. a tokom letnjeg 2.

Podzemne vode Freatske vode sa~injavaju vodu koja le`i u poroznom zemlji{tu do prvog vododr`ljivog sloja. ni Ba~ka Topola na lokalitetu Baj{a na dubini 600 m. Na teritoriji op{tine postoje ~etiri lesna dola: Krivaja. Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola nadmorske visine se kre}u od 102 do 108 m.1. Postoji mali broj povr{inskih tokova koji su siroma{ni vodom. Me|utim. Najve}e prostranstvo zauzimaju u stenama sa intergranularnom porozno{}u.4. Freatska izdan se hrani infiltracijom atmosferskih padavina. Hidrologija Slika 2. konglomerati. Geologija i geomorfologija Na osnovu dosada{njih geolo{kih istra`ivanja Vojvodine ustanovljeno je da ispod kvartarnih naslaga postoje vrlo velike naslage tercijara. One su predstavljene glinama. Povr{inske vode su tako|e oskudne. Podlogu tercijarnim naslagama ~ine mezozojske formacije. Tortonske tvorevine su otkrivene kod Baj{e i Tomislavca. [iroka dolina. Veliki do i Duboka dolina. najmanje padavina se izlu~i tokom prole}a i jeseni (ukupno 130 mm ili 22%). koja se prostire od Velikog Ba~kog kanala na jugu pa do Suboti~ko-horgo{ke pe{~are na severu. glinci. siroma{na je vodom. na teritoriji op{tiine Ba~ka Topola. otkriveni su gnajsevi kod Ba~ke Topole na dubini od 700 m i Tomislavca na dubini od 1300 m.3. srednje i zapadne Ba~ke.2. magmatske stene i veoma stari paleozojski slojevi. infiltracijom vode iz Zobnati~kog jezera i priticanjem vode iz vi{ih lesnih i pe{~anih predela. tokom zime izlu~i se 142 mm ili 24%.{njim dobima je slede}i: leti se izlu~i najvi{e padavina (190 mm ili 32 %). Sedimenti trijasa otkriveni su u op{ti- Op{tina Ba~ka Topola. laporima i sitnozrnim pe{~arima. Prema jugozapadnoj Ba~koj. laporci.1. Na osnovu dosada{njih istra`ivanja podzemnih voda utrvr|eno je da hidrogeolo{ki kolektori mogu da zadovolje sada{nje potrebe vodosnabdevanja stanovni{tva i industrije. Koli~ine padavina tokom godine 2. kori{}enje ovih voda za potrebe poljoprivrede (navodnjavanje) prevazilazi realne mogu}nosti hidrogeolo{kih kolektora. LEAP BA^KA TOPOLA 15 . a ve}ina njih tokom letnjeg dela godine presu{i. 2. Paleozojski slojevi su {kriljave metamorfne stene koje zahvataju {iri prostor severne. U sastav mezozojskih tvorevina ulaze prete`no raznovrsni pe{~ari. kao i ~itava severna Ba~ka. ~ija se debljina od Dunava prema severu postepeno pove}ava.3.1.1. [kriljci su drobljivi i raspadnuti. U pro{losti je freatska izdan bila najva`niji snabdeva~ vodom ljudi i stoke. Teritorija op{tine Ba~ka Topola se u celini nalazi na Ba~koj lesnoj zaravni. 2. kre~njaci i dr. Bre`uljci i interkotlinske depresije su posebno dobro izra`eni izme|u Baj{e i Ba~ke Topole.

na kontaktne izvore i pi{tevine. ve} se uvek nalaze na dubini od 3 do 10. posle Dunava i Tise. Halava~ je utvrdio da voda ima termomineralne karakteristike. najve}i povr{inski vodotok u Ba~koj. Duboke doline. Ova voda mo`e da se koristi za kupanje. veliku tvrdo}u. Oscilacije nivoa podzemnih voda se osmatraju putem mre`e kopanih bunara – registruje ih preduze}e Hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. godine. proti~u}i zapadnom ivicom Malog I|o{a i isto~nom ivicom Lov}enca i Feketi}a. godine G. zavisno od konfiguracije terena.1. pove}an sadr`aj nitrata i nitrita. Freatske vode su neujedna~enog kvaliteta i ~esto se u jednom naselju javljaju sasvim neo~ekivani parametri. herbicidi i drugi agrohemijski preparati). pesticidi.Voda se zahvatala pomo}u kopanih bunara. veku – prilikom bu{enja prvog arte{kog bunara 1892. re~nom kilometru. Krivaja prima s desne strane ~etiri ve}e pritoke ([iroka dolina. ujedna~ene i sa visinskom razlikom minimuma i maksimuma od oko 1. Postojanje termomineralne vode u Ba~koj Topoli utvr|eno je jo{ u 19. Oscilacije nivoa podzemnih voda su blage.5 metara. rejonski pogon Senta. Povr{inske vode Krivaja je. severno od Turije. Arte{ke vode predstavljaju poseban tip izdani koji se nalazi izme|u dva nepropusna sloja pod velikim hidrostati~kim pritiskom. U ovu grupu izvora spadaju izvori Velike doline. Arte{ke vode su uglavnom lo{eg hemijskog i dobrog bakteriolo{kog kvaliteta. Sada{nji termalni izvor otkriven je 1976. i to od 1951. [iroke doline i njihovih pritoka. Vode naj~e{}e imaju povi{en sadr`aj gvo`|a. U op{tini Ba~ka Topola postoji veoma mali broj izvora. Pored toga. ove vode su podlo`ne bakteriolo{kom zaga|enju. Iz do sada registrovanih podataka o nivou podzemnih voda mo`e se izvesti zaklju~ak da podzemne vode ne samo da ne ugro`avaju zemlji{te. Termomineralne vode. Prirodni po~etak Krivaje nalazi se na pustari Pavlovac. Izda{nost im je vrlo slaba. Prvo bu{enje arte{kog bunara izvr{eno je u Ba~koj Topoli 1892. Kontaktni izvori se javljaju na kontaktu barskih i peskovitih facija. Du`ina Krivaje od izvori{ta do u{}a iznosi 65 kilometara. Velika dolina. godine. a zatim ka jugoistoku i taj pravac zadr`ava sve do Srbobrana. a ~esto tokom godine odre|eni broj njih i presu{i. godine u „Venusu“ koji se nalazi u sklopu sportsko-rekreacionog centra u Ba~koj Topoli. Nastaje od sedam manjih vodotoka.3. a od Ba~ke Topole skre}e na zapad i taj pravac zadr`ava do Baj{e. Krivaja od svog nastanka do Ba~ke Topole te~e prema jugu. jer pored male dubine postoji veliki broj zaga|iva~a koje stvara ~ovek (septi~ke jame. jugozapadno od Subotice.50 metara. ali i kao dopunsko sredstvo pri le~enju nekih hroni~nih reumatskih oboljenja. Njihov broj je varijabilan i retko se javljaju na istom mestu. a manji u ba~ku lesnu terasu. Pi{tevine se javljaju u aluvijalnoj ravni Krivaje za vreme visokog vodostaja i du`eg ki{nog perioda u prole}e. Me|utim. Najve}i deo svoje doline Krivaja je usekla u ba~ku lesnu zaravan. 2. Od Baj{e skre}e prema istoku. Duboka dolina i ^ik) koje imaju pravac severozapad-jugoistok. Pojava termomineralne vode u op{tini Ba~ka Topola uslovljena je slo`enim geolo{kim sastavom terena i postojanjem raseda. prirodni tok 16 LEAP BA^KA TOPOLA . Od Srbobrana se meandriraju}i uliva u Veliki Ba~ki kanal na 25. Mine- ralna voda iz ovog izvora pripada kategoriji ja~e mineralizovanih natrijum-hidrokarbonatnih jodnih i sulfidnih homeotermi. Oni se mogu podeliti u dve grupe.2.

izme|u Ba~ke Topole i Kara|or|eva (Slike 2. vegetacija. Od dr`avne granice prokopan je manji kanal do jezera kod Kunbaje u Ma|arskoj u du`ini od 8 kilometara. 2.5. plavun (Nymphoides orbikulata). alge. Stara Moravica i Sveti}evo. 2. 2. gu{tera. tvorova. ^ernozem i livadska crnica u strukturi zemlji{ta u~estvuju sa 93%. {evar (Typha latifolie).Krivaje je za 48 kilometara ve{ta~ki produ`en prema severu do dr`avne granice. 2. Od riba se sre}u {aran.6. Jezero se hrani vodom iz gornjeg toka Krivaje. Zemlji{te. Prokopavanje je izvr{eno radi odvodnjavanja bara iz predela Zlatni kraj i Tavankut. grge~.000 m³ i izvr{iti navodnjavanje 500 ha.500. Ukupna zapremina jezera je 4. Slike 2.. Biljni svet Krivaje sa~injavaju drezga. LEAP BA^KA TOPOLA 17 . zajednica rogoza i trske (ScirpoPhragmitetum). zemlji{te se u ovoj op{tini deli na dva osnovna podtipa: inicijalno zemlji{te na lesu i inicijalno zemlji{te na aluvijalnim tvorevinama.. Ukupna povr{ina jezera je 250 ha. livadska crnica karbonatna.). U zavisnosti od toga. bele ribe. ronci. Prema tome.2 km. U op{tini Ba~ka Topola se mo`e izdvojiti pet razli~itih zemlji{ta: ~ernozem karbonatni. beli lokvanj (Nymhae alba). Godi{nje se mo`e koristiti 2.800. na teritoriji op{tine Ba~ka Topola postoje i akumulaciona jezera kod naselja Panonija.. a najve}a {irina 700 metara.5. ukupna du`ina prirodnog i ve{ta~kog toka Krivaje u na{oj zemlji i Ma|arskoj iznosi 121 kilometar. u najni`em delu doline Krivaje. `ivotinjski svet i za{ti}ene prirodne vrednosti i vrste Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola mati~ni supstrat ~ine les i aluvijalne tvorevine.4. zmija i {koljki.. freatskom vodom i atmosferskim padavinama. kara{. a najvi{e se sre}u divlje plovke. diluvijalno-aluvijalni nanosi karbonatni i beskarbonatni i ritska crnica peskovita karbonatna i beskarbonatna. godine. Jezero je formirano podizanjem zemljane brane u du`ini od 296 metara i visine 7 metara. zlatica. `uti lokvanj (Nuphar luteum). `aba. Od `ivotinja ima najvi{e bizamskih pacova. liske.6.7. Pti~iji svet je raznovrstan. bakterije i drugo rastinje. du`ina 5.1. {tuka i druge. Pored Zobnati~kog. Zobnati~ko jezero leti 2. jarebice i prepelice. vodeni troskot (Polygonum amphybium). fazani. Zobnati~ko jezero je izgra|eno 1976.000 m³ vode. ~ernozem i livadska crnica. smu|.7.

^ik i pritoke pru`aju uslove {arolikom svetu vodenih biljaka. Vegetacija voda. ~ernozem sa znacima oglinjavanja u lesu.4. Biljni svet livade i pa{njaci zauzimaju relativno mala prostranstva. U op{tini Ba~ka Topola se mogu izdvojiti livadsko . zajednice voda i mo~varne zajednice. 3.{to zna~i da skoro celu teritoriju op{tine ~ini zemlji{te prirodno pogodno za poljoprivrednu proizvodnju (Slika 2. Pedolo{ka karta op{tine Ba~ka Topola (1. Slika 2. divlja loza i poljski brest.1. vodeni ora{ac. divlje tre{nje i divlje kru{ke. `uti lokvanj. plavun. a druge se ukorenjuju na dnu. nadovezuju}i se na vegetaciju voda javljaju se zajednice rogoza i trske. Kao ~e{}e vrste sre}u se alge poro`nice. 18 LEAP BA^KA TOPOLA . Neke od njih slobodno plivaju. vinogradi). Krivaja. Livadsko – pa{nja~ke zajednice. kao i u ~itavoj Panonskoj niziji. [umska vegetacija. livadska crnica karbonatna. Zato se pojedine zajednice ovde naj~e{}e javljaju fragmentarno.pa{nja~ke biljne zajednice. {umske zajednice.).8.8. Pravih {uma i nema . zuba~a. Ove promene su naro~ito evidentne kod biljnog sveta gde je do{lo to preoravanja prirodne stepe i pojave ve}eg broja biljnih kultura. S obzirom na prostrane povr{ine oranica. `abnjak i krasuljak.jedino se pored vodotoka javljaju zajednice topole i vrbe. Od va`nijih vrsta sre}u se hajdu~ka trava. livadska `alfija. Prirodna vegetacija se zadr`ala na ograni~enim povr{inama pored puteva. ~ernozem karbonati.1. Biljni svet livada i pa{njaka je raznolik kako po zajednicama tako i floristi~ki. mle~ika. so~ivica. beli lokvanj. U njima dominira jedna ili nekoliko U ba~kotopolskom prostoru preovla|uju kulturne biljke (`itarice. vodeni troskot i mo~varni ljuti}. povr}e. vo}e. Pod {umskom vegetacijom nalazi se najmanji deo op{tine. livadska detelina. Bli`e obalama. znatno izmenio u poslednja tri veka. 2. mo~varnim i barskim terenima. 4. industrijsko bilje. svib. ritska crnica karbonatna) Biljni i `ivotinjski svet se u op{tini Ba~ka Topola. Mo~varne zajednice. Ispod njih nalaze se glog. u dolini Krivaje i ^ika i manjim neobra|enim povr{inama. 2. na ograni~enim povr{inama. kanala. Istovremeno nastali su novi ekolo{ki uslovi {to je dovelo do nestajanja nekih starih i pojave novih `ivotinjskih vrsta. ivansko cve}e.

{evar. divlja guska.154 `ivi u op{tinskom centru. moljac krzna. krompirova zlatica. kuna zlatka i ondatra. pupavac. ~vorak. @ivotinjski svet je u pro{losti bio znatno bogatiji. gugutka i grlica. prugasti mi{. a od pernate divlja~i fazan.025 stanovnika `ivi u 22 naselja u op{tini. detli}.). mrestnja~e i so~ivica. 2. rusi mrav. doma}a muva i pauk krsta{. povr{ine 3937 ha (taj status je park dobio 1975. gradu Ba~koj Topoli. p~ela.342 radnika. Od sitnih sisara najbrojniji su ku}ni pacov. Od ukupnog broja stanovnika 16. te spomenici prirode – Park u Ba~koj Topoli.433 `ene. ostali – 8. Park u Ba~koj Topoli. U Parku u Ba~koj Topoli je jo{ pre prvog svetskog rata otvoreno javno kupatilo s bazenom. mali gnjurac.66 ha (od 1974. lisasta guska. Trenutno se od dlakave lovne divlja~i u op{tini Ba~ka Topola sre}u srna. koja su nastala u poslednjih 230 godina.3%.2. lisica. STANOVNI[TVO Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Od gmizavaca na teritoriju op{tine `ive barska kornja~a. siva vrana. gavran. Od insekata se izdvajaju jabu~na pipa. poljska jarebica. mnoge `ivotinjske vrste su nestale. ptica i insekata. 1930. kobac.9. hr~ak. Za{ti}eni objekti Slika 2. bela roda. godine. obi~ni komarac. velika kr`a. zec. poljska voluharica. LEAP BA^KA TOPOLA 19 . Pored ove divlja~i na podru~ju op{tine `ivi i velik broj sitnih sisara. Etni~ka struktura stanovni{tva je slede}a: Ma|ari – 59%. godine) i Park na poljoprivrednom dobru Kri- 2. izme|u ostalih.328.1. Srbi – 30%. Na `alost. crni kos. op{tina je imala 38. poljska {eva.895 ~ine mu{karci a 11. rogoz. svraka. Po statisti~kim podacima iz 2003. i slede}e ptice: kukavica.98 ha (od 1976.2.5%. kao i opse`nim melioracionim radovima. Rusini – 0. godine na podru~ju op{tine je bilo zaposleno 7. ovaj objekat ve} godinama nije u funkciji (Slika 2. {arena utva. ku}ni mi{. Izmenom vegetacije. od ~ega 12. barski petlovac. povr{ine 6.9. U op{tini Ba~ka Topola postoje parkovi prirode Panonija. povr{ine 14. lasica krtica i je`. Slovaci – 0.3. vivak pozvi`da~. siva ~aplja. godine). crna liska. Pored pernate divlja~i sre}u se. galeb. riboglavi gnjurac. a od vodozemaca zelena `aba. sivi gu{ter i belou{ka. bela ~aplja.4. sladika. seoska lasta. barska kokica.4.1. @ivotinjski svet vaja. dok 22. Kao dominantne vrste javljaju se trska.obi~no visokih vi{egodi{njih zeljastih biljaka.4%. i to u privredi 6. }uk.179 stanovnika. Broj radno sposobnog stanovni{tva je 24.542 radnika. 2. niska sita. prepelica. Sedamdesetih godina pro{log veka je u ovom parku sagra|en rekreaciono – sportski centar s bazenom koji se snabdevao vodom iz toplih izvora. `aba gatalinka i {areni da`devnjak. NASELJA I URBANIZAM Na podru~ju op{tine danas ima 23 naselja. divlja patka.3. i velika senica. }ubasti gnjurac. Crnogorci – 1. godine 2.200 a u vanprivredi 1. godine) i Zobnatica (1976. mi{ar. tvor.8%. crna vrana. godine).

prikazana su dva muzeja u Ba~koj Topoli. Gra{kalkovi}. R. O naselju koje se mo`e smatrati prethodnikom sada{nje Topole ne postoje brojni i pouzdani pisani izvori. godine pojavljuje pod imenom Topola.Gustina naselja na teritoriji op{tine je znatno iznad pokrajinskog proseka. Teritorijalno i istorijsko jezgro grada se prostorno poklapaju . Boljai Farka{a i Prvog maja. {to ote`ava svakodnevni kontakt znatnog dela stanovni{tva (oko 60 % stanovnika `ivi u 22 naselja) sa centrom. Ba~ka Topola sa svim razvijenim privrednim centrima Ba~ke: od Subotice je udaljena 32. podno`je brega.11.2 km. izdao je nare|enje da se topolska pustara naseli. prostorno je oblikovana pre Prvog svetskog rata kada je 1912. 1750. Kova~ko-kolarski muzej u Ba~koj Topoli Sada{nja glavna ulica. Muzej u Ba~koj Topoli Slika 2. Ovo naselje se u poreskom popisu katoli~ke nadbiskupije iz 1543.to je teren zvani Taban (Toban). Tita. a u Vojvodini 6. Ulica Mar{ala Tita. – 1914. upravnik kameralnih dobara u Somboru. godine me|u brojnim naseljima spominje se i Fybaich (sin Baj{e. Ba~ka Topola je asfaltnim putevima povezana Slika 2.3. Kon~ara.12. Na Slikama 2.1. Polo`aj grada je povoljan.).12. Mala Baj{a). od Sombora 45 a od Novog Sada 69 kilometara.10. Slika 2. U ovom slu~aju to se odnosi na dolinsku stranu Krivaje koja se iznad dolinske ravni izdi`e za nekoliko metara. od Sente i Be~eja 40. U darovnici kralja Matije Korvina iz 1462. Grad Ba~ka Topola Ba~ka Topola se nalazi na 45o i 49’ severne geografske {irine i na 19o 3 9 ’ isto~ne geografske du`ine na nadmorskoj visini od 102 metra. 2. Prose~na me|usobna udaljenost naselja u op{tini je 5.11. Od tog vremena se mo`e ra~unati nastanak i `ivot naselja Ba~ka Topola (Slika 2. U uli~noj mre`i grada 20 LEAP BA^KA TOPOLA . gde se sa me|unarodnim putem ukr{taju potevi Bajmok – Be~ej i Senta – Sombor. Ba~ka Topola je va`na raskrsnica drumskog saobra}aja.8 km. godine formiran deo regionalnog puta Subotica – Vrbas koji vodi kroz naselje. i 2. Za prostorni raspored naselja u odnosu na op{tinski centar je karakteristi~na prili~no velika udaljenost naselja od funkcionalnog centra. a to naselje je istori~ar \ula Duda{ identifikovao sa Topolom. Re~ je turskog porekla i zna~i breg.10. To je prostor pribli`no izme|u ulica M. godine.

14. godine. poti~e jo{ iz XIV veka. u Staroj Moravici `ivi 5. Na Slikama 2. godine.). Ispred ulaza u naselje ovom putu se priklju~uje iz pravca severoistoka put od Kanji`e preko ^antavira.15. Naselje le`i na mestu gde se ukr{taju putevi P-108 i P-119 regionalnog zna- Pa~ir je staro naselje. ulice su prave ali se ne seku uvek pod pravim uglom i jako su razli~ite du`ine. kao i o maksimalnom po{tovanju reljefnih i hidrografskih datosti i prilago|avanju pravcima saobra}ajnica. Topola – Moravica – Krivaja – Sombor. u Ba~koj topoli `ivi 16. Stara Moravica 2. parcijalnim re{enjima i povremenim urbanisti~kim zahvatima. Naselje topografski le`i u Velikoj dolini i na lesnoj zaravni na nadmorskoj visini od 103 – 112 metara.2. od Pa~ira 4 a od Bajmoka 13 km.154 stanovnika u 6.danas dominiraju fragmenti sa planskom ali nepravilnom teksturom. Pa~ir Topografski . Prema popisu stanovni{tva iz 2002.13. U celini gledano. prikazani su detalji dve crkve u Ba~koj Topoli. naselje le`i delom u Velikoj dolini i delom na lesnoj zaravni koja se prostire na obe strane doline. i 2.13. LEAP BA^KA TOPOLA 21 . Od Ba~ke Topole je Moravica udaljena 15. U takvim fragmentima uli~ne mre`e gra|evinski blokovi su naj~e{}e pravougaonog oblika.14. I|o{ – Be~ej. 2. ~aja. Katoli~ka crkva u Ba~koj Topoli Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Slika 2. Pravoslavna crkva u Topoli Slika 2. U sredini naselja bajski put se~e pod pravim uglom `upanijski put Senta – B.3.3.396 stambenih jedinica.674 stanovnika u 2. neujedna~enom teritorijalnom rastu. Du` du`e osovine naselja vodi put Baj{a – M. Nastalo je na mestu gde se ukr{taju putevi regionalnog zna~aja (Slika 2. na nadmorskoj visini 101 – 109 metara. tlocrt grada govori o sukcesivnom.318 stambenih jedinica.3.

stolara i drvodelja osnovane su jo{ 1829.15. trodelne i sa ekonomskim zgradama. u zavetrini intenzivnog regionalnog i zemaljskog saobra}aja. Ni`i delovi naselja na dolinskoj ravni imaju nadmorsku visinu 91 – 93 m. Op{ti izgled naselja daje veoma povoljan utisak. na prvom mestu je zemljoradnja a zatim dolazi sto~arstvo. uredne. Ulaz u Pa~ir U privrednom `ivotu naselja vode}u ulogu ima poljoprivreda. Nalazi se na regionalnom putu B.3. Zanatlijske cehovske organizacije kova~a. 2. Le`i u dolini Krivaje. kolara. Topola – Tele~ka – Sombor. bravara. naj~e{}e posredstvom Ba~ke Topole. a od Vrbasa preko Kule 32 km. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.932 stanovnika Topografski. a nema ni dovoljan broj uslu`nih zanata. u Pa~iru `ivi 2. Zanatstvo u Pa~iru ima dugu tradiciju.366 stambenih jedinica. Baj{a se nalazi na sporednom putu. prikazana je divlja deponija. Ku}e su ve}inom panonskog seoskog tipa.3.130 stambenih jedinica. godine. Preko Topole je udaljena od Subotice 37 km. udaljena je od op{tinskog 22 LEAP BA^KA TOPOLA . Ulice su ~iste. Prirodni uslovi za razvoj ove privredne delatnosti su veoma povoljni. U strukturalnom pogledu. od Sombora 50 km. Vezu sa svetom Baj{a ostvaruje autobuskim saobra}ajem. U poslednjim decenijama proizvodnih zanatskih radionica je sve manje. Na Slici 2. Geografski polo`aj mesta nije najpovoljniji. Krivaja se kao samostalno naselje vodi od 1978.16. godine.4. ju`no od mesta gde se Velika i [iroka dolina spajaju sa glavnom dolinom. Divlja deponija u Pa~iru u 1.16.568 stanovnika u 1. Baj{a Slika 2.5. Krivaja Slika 2. godine. u Baj{i `ivi 2. Baj{a ima dolinski polo`aj.2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine. a vi{i delovi na lesnoj zaravni 104 – 106 m. sa veoma mnogo zelenila. Oko 2/3 aktivnog stanovni{tva zaposleno je u poljoprivredi.

Prirodne osnove privrednog `ivota su dobre. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Tele~ke 14 a od Sombora 36 km. ali u blizini magistralne drumske linije. Rogatica i Tele~ka. Asfaltim putem od Tele~ke je udaljeno 6 km. a od Sombora 32 km. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored Velike doline. Osnovano je po~etkom dvadesetih godina dvadesetog veka naseljavanjem kolonista. dok se visine severoisto~no od naselja kre}u oko 108 . u Gornjoj Rogatici `ivi 484 stanovnika u 206 stambenih jedinica. Topole 13 km. Mo`e se re}i da su svi uslovi za Topografski naselje le`i na lesnoj zaravni pored [iroke doline. u blizini majura Lelbaha.3. G. 2. Topole je asfaltnim putem udaljeno 9 km. a od Subotice 45 km (Slika 2. Saobra}ajno – geografski polo`aj Ba~kog Sokolca je dobar – od B. u Ba~kom Sokolcu `ivi 610 stanovnika u 240 stambenih jedinica. od B.5 km a od Ba~kog Sokolca 8 km. Srba i Crnogoraca. godine. u Krivaji `ivi 979 stanovnika u 329 stambenih jedinica. Zemlji{te na teritoriji Panonije je vanredno plodno. godine. na zemlju Nove Pustare u neposrednoj blizini Ba~ke Topole. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. u Panoniji `ivi 794 stanovnika u 289 stambenih jedinica. 2.17.3. Mi}unovo Mi}unovo spada u grupu mla|ih naselja. Atar naselja se pru`a na lesnoj zaravni. Slika 2. Rogatice 8. Zaobilaznim zemljanim putevima naselje je povezano sa naseljima Panonija. 2. Na dolinskim ravnima se obrazovala karbonatna ritska crnica. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.3. Najve}i deo atara pokriva tipski ~ernozem sa humusnim horizontom koji dosti`e debljinu 50 cm. Ba~ki Sokolac Panonija topografski le`i na desnoj obali Duboke doline na nadmorskoj visini 108 metara. G.centra 14 km.3. od Krivaje 4.10. Lesna zaravan na ovom prostoru ima izraziti pad prema Dubokoj dolini – od 113 m na zapadu. godine. godine.).8. U saobra}ajno – geografskom pogledu nalazi se na sporednom putu Baj{a – Sivac. Do 1961. od St. Jugozapadni delovi atara imaju najve}u nadmorsku visinu. koja je pokrivena dobrim karbonatnim ~ernozemom. Sokolca do op{tinskog centra ima 17 km. severno od u{}a Emu{i~ke doline. Ulaz u Panoniju LEAP BA^KA TOPOLA 23 . godine vodilo se kao deo naselja Baj{a.109 m.6.7.3. 2.9. Moravice 6 km. Gornja Rogatica Naselje topografski le`i na lesnoj zaravni neposredno uz Duboku dolinu. Preko B. Od Baj{e je udaljena 8. 112 – 114 m. visina se prema istoku smanjuje za 108 m. Prema popisu stanovni{tva iz 2002.17. u Srednjem Sala{u `ivi 172 stanovnika u 72 stambene jedinice. Panonija poljoprivrednu proizvodnju optimalni. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. 2. na 6 km udaljenosti ju`no od Gornje Rogatice. Srednji Sala{ Naselje se formiralo po~etkom dvadesetog veka na pustari Duboka. godine.

udaljeno od Topole 2 km. Kara|or|evo je 1978.). Posle gotovo dvesta pedeset godina pustara je priklju~ena B. Hotel „Jadran“ u Zobnatici Prema popisu stanovni{tva iz 2002. godine. Vetrenja~a na obali Zobnati~kog jezera Pored izrazite agrarne funkcije. Topola – ^antavir. Ku}e su pore|ane na obe strane puta u du`ini od oko 1400 metara. Kar|or|evo je planski osnovano kolonisti~ko naselje za potrebe doseljenog stanovni{tva sa Krbavskog polja. naselje ima i neke specijalne funkcije.3.3.18. 2. Zobnatica Slika 2.). Kara|or|evo Geografski polo`aj Zobnatice je veoma povoljan. u Mi}unovu `ivi 510 stanovnika u 182 stambene jedinice. Topola – Senta. 2.11. godine kada je na zemlji oduzetoj agrarnom reformom naseljena 71 porodica dobrovoljaca iz Like. Zobnatica je jedan od najpoznatijih centara konjarstva i konji~kog sporta u Srbiji (Slike 2. 2. do 1948. vodi asfaltni put B. Ju`no od naselja. 2. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. u Kara|or|evu `ivi 586 stanovnika u 237 stambenih jedinica.21. godine. godine. Doseljavanje stanovni{tva po~elo je 1921. Topole 12.3. Slika 2. 2. na lesnoj zaravni. kao i sa podru~ja seoskih naselja okoline B. u Malom Beogradu `ivi 533 stanovnika u 192 stambene jedinice.18. Od Zobnatice je udaljeno 6.19. od B. pored Kara|or|eva~ke lesne doline na nadmorskoj visini 112 m. godine.. godine.20.19. godine slu`beno progla{eno naseljem.12. Mali Beograd je drumsko naselje pored me|unarodnog puta. u Zobnatici `ivi 309 stanovni- 24 LEAP BA^KA TOPOLA . Topoli. Topole svega 6 km. Ulaz u Zobnati~ki park Zobnatica je od 1702.20. Prema popisu stanovni{tva iz 2002. Mali Beograd je kolonisti~ko naselje osnovano 1921. Naselje le`i na zaravni. na oko 1000 metara. a od Subotice 30 km.Mi}unovo se nalazi na putu B. Tako|e ima dobre saobra}ajne veze i sa susednim naseljima op{tine. Nalazi se na magistralnoj drumskoj saobra}ajnici udaljena od B. Prema popisu stanovni{tva iz 2002..13. 2. godine bila sastavni deo suboti~kog atara.21. Topografski le`i na lesnoj zaravni pored doline Krivaje (Slika 2. Po tipu. Krupe. Mali Beograd Slika 2.

70%.12. u stambeno-komunalnim delatnostima 0. Industrija mesa „Topola”. Na lesnoj zaravni op{tina ima kopneni polo`aj. u oblasti finansijskih i drugih usluga 1. u ugostiteljstvu i turizmu 0. AD „Topiko”. le`i udaljena od vodenih puteva i ne mo`e se koristiti njihovim prednostima. GIK „1. a 8 velika preduze}a. Tomislavci (691 stanovnik).68%. u oblasti saobra}aja i veza 3. u obrazovanju i kulturi 0. u zanatstvu 0. u me{ovitom sektoru 34.49% od ukupnog dru{tvenog proizvoda. godine.4. 2. Sveti}evo (204 stanovnika). sur) je preko 400. szr. Na Slici 2. Njego{evo (634 stanovnika).34%. Gunaro{ (1. Zemlji{ni fond u op{tini Ba~ka Topola iznosi 58. {to svakako daje podstreka za razvoj.3.22.66%.361 ha. Kavilo (233 stanovnika). 17 srednja.89%.54%. elektrometalno preduze}e i industrija lanaca i metalnih proizvoda U privredi op{tine zna~ajno mesto zauzima i drvoprera|iva~ka industrija. Pobeda (343 stanovnika). PP „Zobnatica”. Nosioci poljoprivredne proizvodnje i prera|iva~ke industrije u op{tini su: AD „@itko”. metalna galanterija. u industriji 30.225 ha.81%.440 stanovnika). Ukupan dru{tveni proizvod op{tine je u 2001. industrija reznog alata za drvo.2002.7 milijarde dinara. U metaloprera|iva~koj industriji zastupljeni su slede}i proizvodni kapaciteti: livnica ~elika. Ali iz takve situacije sledi da je teritorija op{tine steci{te interregionalnih.04%.98%. od kojih su 272 mala. Slika 2. u zadru`nom sektoru 0. u dru{tvenom sektoru 26.14%. PP „Do`a \er|”. prikazana je divlja deponija u Zobnatici. Na poljoprivredi kao sirovinskoj osnovi razvijale su se slede}e industrijske grane: prehrambeno-prera|iva~ka. tekstilna. [to se gra|evinarstva ti~e.76%. maj” je izvodio sve vrste gra|evin- 2.72%. Ba~ka je me|ure~je Dunava i Tise. Izdvojenih radnji (str. godini iznosio 3. u trgovini 11.nalnih i lokalnih puteva. Od ukupnog dru{tvenog proizvoda u oblasti poljoprivrede je ostvareno 47. regio- LEAP BA^KA TOPOLA 25 .49%. od ~ega je plodno zemlji{te 55.586 ha. U Ba~koj Topoli registrovano je 297 preduze}a zaklju~no sa stanjem 31.029 stanovnika). Divlja deponija u Zobnatici ka u 60 stambenih jedinica. u gra|evinarstvu 2. Bogaro{ (94 stanovnika) i Bagremovo (204 stanovnika). PIK „Moravica”. ko`na i industrija sto~ne hrane. a neplodno 3.14.46%. PP „Pobeda” i zemljoradni~ke zadruge. a u dr`avnom sektoru 0. PRIVREDA Geografski polo`aj ba~kotopolskog prostora neosporno uti~e na njegov privredni razvoj. U privatnom sektoru je ostvareno 37. Ostala naselja U Op{tini Ba~ka Topola nalaze se jo{ i naselja Novo Orahovo (2.22.

nepostojanje selekcije i recikla`e komunalnog otpada. Ohrabruju}e je. Svake godine se odr`avaju ~uvene Zobnati~ke konji~ke igre. ¤ Neodr`avane javne zelene povr{ine i parkovi – probleme predstavljaju: nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriju cele op{tine. kada bude zavr{en. neadekvatno re{eno upravljanje postoje}im legalnim deponijama. GLAVNI EKOLO[KI PROBLEMI Glavni ekolo{ki problemi u op{tini Ba~ka Topola se mogu podeliti u 5 osnovnih grupa: ¤ Kvalitet vode za pi}e – probleme predstavljaju kvalitet i koli~ina vode u svim naseljima i u gradu Ba~koj Topoli. sa ukupnim ekolo{kim uslovima za lov i odmor.5. kao i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima i neza{ti}enost vodozahvata i podzemnih voda. Op{tina Ba~ka Topola je otpo~ela projekat izgradnje fabrike vode koji }e. Zobnati~ko akumulaciono jezero obnovljeno je pro{le godine pomo}u sredstava iz ADF-a i koristi se za izletni~ki turizam. koja su u procesu privatizacije. Poljoprivredno dobro „Zobnatica” raspola`e najstarijom ergelom konja u biv{oj Jugoslaviji. kao i ostala preduze}a u op{tini. Probleme jo{ predstavljaju i neadekvatno re{eno pre~i{}avanje kanalizacionih otpadnih voda u mestima gde postoji kanalizaciona mre`a. Trenutno te{ko i slabo posluje. ¤ Deponije komunalnog otpada – glavni problemi vezani za komunalni otpad su postojanje divljih deponija. prevelika blizina postoje}ih deponija naseljenim mestima.skih. pobolj{ati stanje u pogledu vodosnabdevanja i kvaliteta pija}e vode u gradu Ba~koj Topoli. nekontrolisano spaljivanje otpada na otvorenom. nepostojanje pre- ~ista~a u bunarima i nekori{}enje adekvatnih hemijskih sredstava za pre~i{}avanje vode. me|utim. ne- 26 LEAP BA^KA TOPOLA . kao i nere{eno odno{enje sme}a u pojedinim mesnim zajednicama. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. neodvajanje komunalnog od opasnog otpada. Pored toga. 2. nepostojanje vodovoda u nekim naseljima i dotrajalost vodovodnih mre`a tamo gde vodovodi postoje. „mikrovodne zajednice“). u delu grada Ba~ke Topole postoje otvoreni kanalizacioni vodovi. Ba~ka Topola ima dobre uslove za razvoj turizma. ¤ Kanalizacione otpadne vode – u delu grada Ba~ka Topola i u ve}ini naselja ne postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a. Naselje Panonija sa ure|enom okolinom. ukrasnim parkom i hotelom pru`a mogu}nost za turizam. a naro~ito za razvoj izletni~kog turizma. upotreba nekori{}enih bunara za odlaganje kanalizacionih otpadnih voda i neadekvatna tehni~ka ispravnost postoje}ih septi~kih jama. postojanje nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u gradu Ba~koj Topoli (tzv. S druge strane. neadekvatna ure|enost i mali kapacitet postoje}ih legalnih deponija. konkretnih re{enja za re{avanje problema pija}e vode u selima op{tine jo{ uvek nema. Raspola`e termalnom vodom koja je bogata mineralnim sastojcima i izuzetno korisna za ljudski organizam. nepostojanje rezervoara za vodu. gra|evinsko-zanatskih i instalaterskih radova iz oblasti visoke gradnje i prate}e radove iz oblasti niskogradnje. zatim mali kapacitet izvori{ta u ovim mestima. Treba naglasiti da su u procesu tranzicije i smanjenjem obima tr`i{ta mnogi privredni subjekti smanjili kapacitete proizvodnje i istovremeno smanjili i broj zaposlenih radnika. da sve vi{e o`ivljava proces prerastanja zanatskih radionica u mala preduze}a.

reci i jezerima – kvalitet vode u reci Krivaji i svim akumulacionim jezerima nije zadovoljavaju}i. nere{en imovinsko – pravni status u javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. ¤ Kvalitet vode u kanalima. neodr`avanje gradskog parka u Ba~koj Topoli i ve}ine ostalih zelenih povr{ina i parkova u op{tini. kao i ra{irenost ambrozije i drugih biljaka alergenata.dovoljna po{umljenost op{tine. Pobeda. LEAP BA^KA TOPOLA 27 . Panonija i Pa~ir. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. a korita i priobalja reke Krivaje i akumulacionih jezera su zapu{tena i neodr`avana.

da raspored raspolo`ivih vodnih resursa niti u Srbiji niti u Vojvodini ni po prostoru ni po vreme- 28 LEAP BA^KA TOPOLA . Anketa. Nakon utvr|ivanja postoje}eg stanja i stvaranja vizije budu}eg stanja zajednice odre|en je izbor prioritetnih ciljeva na osnovu ankete stanovni{tva o najakutnijim problemima `ivotne sredine lokalne dru{tvene zajednice. ne mogu predstavljati efikasno sredstvo. da akviferi podzemnih voda. pored toga {to su veoma sporo obnovljivi. sem opisa aktivnosti. Kad su jednom definisani priori- teti. kao i mnoge regionalne i lokalne studije i analize o vodnim resursima povr{inskih i podzemnih voda Vojvodine. U prilog ove tvrdnje idu i zaklju~ci mnogih strate{kih dokumenata upravljanja vodnim resursima kao {to su na pr. nisu neiscrpni. Stoga je kao prvi korak neophodno izvr{iti objektivno i sveobuhvatno sagledavanje stanja `ivotne sredine. kroz du`i period vremena. sadr`ani podaci o odgovornoj instituciji za sprovo|enje svake pojedine aktivnosti.: Vodoprivredna osnova Srbije. Poznata je ~injenica da Srbija nije bogata vodom – svega oko 8% povr{inskih voda predstavljaju tzv. U postupku definisanja najizra`enijih problema `ivotne sredine te`i{te je na anga`ovanju i mobilisanju javne svesti. na~in njihovog re{avanja. koje se zasniva na poznavanju ekolo{kih problema. »doma}e vode« koje se generi{u na teritoriju Republike. kao i komentar za svaku predlo`enu aktivnost.NEAP. finansiranje i rokovi izvr{enja. kojom treba da budu obuhva}eni svi slojevi dru{tva. korisno je sredstvo za utvr|ivanje poznavanja ekolo{kih problema od strane naj{ire javnosti. definisanju postoje}eg stanja za odre|ene prioritetne probleme. Kako se naj~e{}e radi o visoko kvalitetnim vodama iz podzemlja. a oko 92% ~ine tzv. koje doti~u iz pograni~nih zemalja. oni predstavljaju izuzetno va`ne i vredne resurse. Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su visoko rangirani na listi najurgentnijih ekolo{kih problema mnogih op{tina ne samo ovog LEAP-a u Srbiji i Vojvodini. Prostorni plan Srbije. procena tro{kova. koji tretiraju pojedine komunalne odnosno ekolo{ke probleme zasebno. rok u kome se planira njeno re{avanje. stvoreni su uslovi da lokalna zajednica planski re{ava najakutnije probleme na najefikasniji na~in .1. Poznato je tako|e. Akcioni planovi za prioritetne ciljeve razra|uju se po usvojenoj metodologiji u kojoj su. a koje stanovnici koji naseljavaju odre|enu teritoriju najbolje poznaju. KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E 3. Nacionalna strategija upravljanja `ivotnom sredinom Srbije . Teorijski pristup izrade LEAPa bazira se na identifikaciji prioritetnih ekolo{kih problema. stvaranju vizije budu}eg stanja zajednice i predloga re{avanja najakutnijih problema kroz izradu akcionih planova. Isto tako op{te je poznato. koji problem redovnog snabdevanja stanovni{tva kvalitetnom i higijenski ispravnom vodom isti~u kroz mnoge studije i analize. UVOD I METODOLOGIJA Ekolo{ka praksa u Evropi i svetu pokazala je da u re{avanju lokalnih ekolo{kih problema manjih regionalnih zajednica parcijalni pristupi. Ovu konstataciju potvr|uje i stav stru~njaka.3. Koncepcijsko re{enje snabdevanja vodom Vojvodine. »tranzitne vode«. kao jedan od najakutnijih problema vodoprivrede Republike.ulaganjem vlastitih sredstava i kroz konkurisanje za sredstva kod republi~ke i me|unarodne zajednice.

PRIKAZ STANJA 3. arsena. Nedovoljni kapaciteti izvori{ta. nepostojanje postrojenja za kondicioniranje vode i rezervoara za vodu u Ba~koj Topoli.nu nije povoljan. Stoga se u dugoro~nom snabdevanju vodom Vojvodine sem lokalnih izvori{ta planira i kori{~enje regionalnih izvori{ta.).1. U Ba~koj Topoli institucionalno snabdevanje vodom zapo~eto je pre tridesetak godina i od tada se vr{i putem centralnog vodovodnog sistema na koji su priklju~ene brojne »mikrovod- Slika 3. Teritorija op{tine Ba~ka Topola Izvor: Javno vodoprivredno preduze}e »Vode Vojvodine«. 3. problem nelegalnih priklju~aka na gradski vodovod u Ba~koj Topoli predstavljaju najva`nije probleme vodonabdevanja (Slika 3. Novi Sad .2.1. nepostojanje vodovoda i dotrajalost vodovodnih mre`a u nekim mesnim zajednicama. Kvalitet podzemnih voda koje se zahvataju za potrebe snabdevanja vodom u Vojvodini tako|e nije zadovoljavaju}i. koja su generalno definisana u Vodoprivrednoj osnovi Srbije i koja bi trebalo da budu potvr|ena u studijama koje su u toku .1. Prikaz stanja vodosnabdevanja u Ba~koj Topoli Problemi u Ba~koj Topoli i ve}ini mesnih zajednica su lo{ kvalitet i nedovoljne koli~ine vode.2.). metana i huminskih materija. gvo`|a.internet stranica LEAP BA^KA TOPOLA 29 . olova.poput Studije alternativnih re{enja vodosnabdevanja Vojvodine. a ponegde i mangana.2. To se prvenstveno odnosi na pove}ane koncentrarcije amonijaka. nepostojanje sanitarnih zona za{tite izvori{ta. Lo{ kvalitet sirove vode u kombinaciji sa nedostatkom kondicioniranja vode za pi}e i amortizovanom distributivnom mre`om karateristika je ve}ine sistema vodosnabdevanja Vojvodine (Slika 3. problem »mikrovodnih zajednica« i nepostojanje organizovanog sistema za distribuciju vode u selima.

0 75.0 Radi 102 323 15. Objekti sistema vodosnabdevanja Zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja vr{i se iz »osnovnog vodonosnog kompleksa« kvartarnih sedimenata.0m (max.000 litara i sistemom hlorisanja. A FR 1997 Disp.0 Radi 86 323 12.Bunari na teritoriji grada Ba~ka Topola Izvor: J.0 75.0 – 15. 2005 ma razvoja centralni kompleks snabdeven je sa dva hidrofora kapaciteta od 2 x 5.0 Radi 110 323 15.1. Prema podacima iz Dugoro~nog progra- Bunari Godina izgradnje Lokacija Status (radi-ne radi) Dubina (m) Zavr{ni pre~nik (mm) Projektovana izda{nost (l/s) Radni nivo vode u bunaru (mnm) Registrovano opadanje nivoa Broj regeneracija bunara Godine regeneracije B1 1994 Izvori{te B2 1997 Izvori{te B3 1990 Izvori{te B4 1994 Izvori{te B5 1995 Izvori{te B6 1995 Izvori{te B7 1999 Izvori{te TRG 1994 Disp. evidentno je da je dodatni problem koji postoji u eksploataciji podzemnih voda starenje bunara.2. preko razvodne vodovodne mre`e.0 75. P.1).0 64.ne zajednice« unutar gradskog jezgra. godine u proseku 3. {to stvara probleme kod snabdevanja vodom u pogledu kvaliteta vode i slabijih pritisaka u udaljenijim ta~kama vodovodne mre`e (Tabela 3.0 88. Bunari imaju projektovanu izda{nost od 10.0m) 3 20012003 1 2001 1 2001 2 2001 1 2003 1 2001 - Tabela 3.0 84. 3. U funkciji je 7 (sedam) bunara na izvori{tu i 2 (dva) bunara u gradu. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. Na osnovu postoje}ih podataka. opremljenih bunarskim pumpama i hidroforima.0 71. Radi 83 323 10.0 U toku 2004. Mikrovodne zajednice su uspostavljene spontanim samoorganizovanjem stanovnika naselja sistemima bu{enih bunara.2.0 Radi 83 323 12. koji se nalazi na dubini od 80 – 130m.0 90.2).0 Radi 87 323 15. »Komgrad«.0 Radi 130 323 15.0 80.0 Radi 104 323 15. Ba~ka Topola. "mikrovodnu zajednicu". 5.0 Radi 130 323 15. a potro{a~i ~ine tzv. Distribucioni sistem nije u potpunosti razvijen i granatog je tipa. tako da se redovito vr{i njihova regeneracija (Tabela 3.1 .1. Sem institucionalne distributivne mre`e u gradu Slika 3. Ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". Pogled na vodozahvat Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola 30 LEAP BA^KA TOPOLA .0 l/s .

odr`avanju. Prema podacima J. 2004 30. srednjoro~an razvoj i hitne intervencije. nemogu}e je u Slika 3. 2005. Ba~ka Topola.P.000 m3/dan. maksimalna dnevna oko 4. Subotica. Vodovodna mre`a Ba~ke Topole Izvor: Zavod za vodoprivredu.postoji »velika« du`ina neadekvatne mre`e jo{ iz perioda snabdevanja vodom putem »mikrovodnih zajedniGodina Du`ina javne vod. LEAP BA^KA TOPOLA 31 . nedovoljni pre~nici cevovoda (f 63 mm). kom.25 160 3. koji se sastoje od procurivanja cevi i ~vornih mesta i nelegalnih priklju~aka.600 2.800 m3/dan.500 110 3.3. imovinskim odnosima. »Komgrad«. »Komgrad«. Vodosnabdevanje i kanalisanje. Evidentirani problemi u centralnom sistemu vodosnabdevanja su: nedovoljna izgra|enost mre`e. kom./dan (Slika 3.500 m3/dan. koji je isporu~ilac vode za pi}e. S obzirom na neizgra|enost nekih klju~nih objekata vodovodnog sistema Ba~ke Topole. Bez postrojenja za kondicioniranje voda.0 Tabela 3. ali i u samim tehni~kim karakteristikama kao {to su na pr. P. a procenjuje se da mogu dose}i i vi{e od 45% na osnovu iskustva za vodovode u okolnim gradovima (Be~ej – oko 45%) i Srbiji. Kod ovog dela mre`e problemi se sastoje u upravljanju. nepostojanje postrojenja za pripremu vode za pi}e. 2002.3. ca«. kom.).Osnovni podaci o vodovodnoj mre`i Izvor: J. kom. kvalitet vode za pi}e predstavlja ozbiljan problem ovoga grada. Pouzdani podaci o ovim gubicima za Ba~ku Topolu ne postoje.2 . Na godi{njem nivou Poseban problem predstavljaju gubici u vodovodu. prose~na isporu~ena koli~ina vode iznosi oko 2./km potro{nja iznosi oko 156 l/stan. Dugoro~an razvoj. kom. nepostojanje rezervoara za dnevno izravnavanje potro{nje sa crpnom stanicom za potiskivanje vode u mre`u i neadekvatni pre~nici i materijal cevovoda (pocinkovane i A-C cevi). a minimalna oko 1. mre`e Broj zatvara~a na mre`i Broj hidranata Broj priklju~aka Broj vodomera Broj kvarova na mre`i Broj kvarova po 1 km Jedinica mere km kom.

58 6.). hidrofora i distribucione mre`e. S/cm nika ili 57.Ispitivanje kvaliteta vode na mestu . Po naseljima su bu{eni bunari. do mgNO3/l onih sa nekoliko hiljada mgFe/l stanovnika (Stara Moravica . bunarske pumpe.u budu}nosti. 1 Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl. Podaci o postoje}em stanju snabdevanja vodom.Mesne zajednice.). Ovi potro{a~i ~inili su jedinstveni vodovodni sistem u naselju Stara Moravica.od samgCl/l mo nekoliko (Obornja~a . Zavod za za{titu zdravlja Subotica.699 st.074 stanovmik. na koje su se priklju~ivale grupe potro{a~a. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 2 Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Vojvodine.35 mg/l (MDK 0. Tako }e na primeru ove mesne zajednice. Rezultati jednog karakteristi~nog. preko razvodne vodovodne mre`e. od kojih se svaki sastoji od bu{enog bunara. To bi moglo da se ostvari jednim delom ve} u toku ove godine izgradnjom postrojenja za kondicioniranje vode.94 st.04. Prema popisu 2002.Parametar Rezultat Jedinica mere Boja Miris Mutno}a pH Utro{ak KMNO4 Ostatak isparenja Elektri~na provodljivost Rastvoreni kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati Gvo`|e (ukupno) 5 Bez 0. biti prikazano postoje}e snabdevanje vodom preko mikrovodnih sistema i njihovo prerastanje u mesni vodovod .vodozahvat /mre`a/ Izvor: Izve{taj o ispitivanju vode za pi}e.2 st. a ovaj vid snabdevanja vodom nazvan je "mikrovodni sistem". 11. ili manje od 100 mgNO2/l (Bogaro{ .35 3. prikazuje tipi~an izgled bunara u Baj{i.002 2. nisu bili dostupni.1 mg/l) i koncentracije gvo`|a od 0.8 365 579 15. Prema statisti~kim podacima na podru~ju regiona Severne Ba~ke fizi~ko-hemijska neispravnost uzoraka je 100% (bar jedan parametar prelazi MDK). u svim mesnim zajednicama na podru~ju op{tine.3 . gl. Prikaz stanja vodosnabdevanja u mesnim St Pt/Co zajednicama Na teritoriji op{tine Ba~NTU ka Topola postoje 23 .2005.96 1. prema programu radova opisanom u prethodnom delu ovog izve{taja.99 7.3.2. Tehnolo{kim postupkom kondicioniranja i dezinfekcije mogu se parametri kvaliteta vode svesti na Pravilnikom1 propisane vrednosti. Slika 3. Me|utim. % saturac Broj stanovnika u nasemgNH3/l ljima je razli~it . Sada{nje snabdevanje vodom naselja Baj{a vr{i se sa 19 mikrovodnih sistema. u mg/l ovim naseljima `ivelo je mg/l ukupno 22. novijeg ispitivanja kvaliteta vode u distributivnoj mre`i prikazani su u Tabeli 3.5. U prethod- Tabela 3. za mesnu zajednicu Baj{a na raspolaganju je bila zna~ajna tehni~ka dokumentacija o postoje}em stanju vodosnabdevanja i planovima za rekonstrukciju vodovoda Baj{a.3 mg/l).4.7 % ukupnog stanovni{tva op{tine. Dostavljeni uzorak vode za pi}e ocenjen je kao neodgovaraju}i zbog pove}ane koncentracije amonijaka od 1.60 manje od 0.1 mg/l (MDK 0.1 8. a mikrobiolo{ka neispravnost se kre}e u rasponu od oko 16%2. opremani bunarskim pumpama i hidroforima. ovim uslovima obezbediti redovnu i kvalitetnu isporuku vode za pi}e.27 0. god.). Snabdevanje vodom u naseljima re{avano je samoorganizovanjem njihovih stanovnika. Internet stranica 32 LEAP BA^KA TOPOLA .2.

2004.2004. bakterije.Mesna zajednica Baj{a .) . neodgovaraju}a pH vrednost Tabela 3.4 . Lokacija ul. ku}a ul. gvo`|a. konc.Slika 3. pov. pov. gvo`|a aerob. mutno}a. mezof.6. amonijaka. ku}a Mikrovodn i sistem (5) Kratka Mi{ljenje Ne odgovara Ne odgovara Ne odgovara Nalaz prisustvo boje. ve}i broj aerobnih mezofilnih bakterija neodgovaraju}a pH vrednost P/02967 15.2004 . mutno}a. Bunar u Baj{i Izvor: Kancelarija LEAP-a.slavina EKO ~esma .6.. (13) Poljska P/02979 15. pove}.porod. kolif. i 2005. Kratka 1 . god. streptokoke. mutno}a.9. (8) Zaba{ta P/02968 15.6. konc. pov.4. Krajnja 1 porod. P/00412 Ne odgovara aerob. konc. LEAP BA^KA TOPOLA 33 .slavina EKO ~esma . 27. Zaba{ta 35 porod. pov.slavina EKO ~esma . konc. pov. br.2004. Ba~ka Topola Ev.2005 .7 uzoraka. EKO ~esma .2004. amonijaka. bakter. gvo`|a pove}. mezof.6.Ispitivanje vode za pi}e Izvor: Izve{taji o ispitivanju vode za pi}e (Zavod za za{titu zdravlja-Subotica.slavina (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola (18) Osnovna {kola Ne odgovara Ne odgovara Odgovara P/04625 27. 2004.10. P/05048 25. ku}a ul. uzorka P/02966 Datum 15.01. konc. konc. bakterije. amonijaka.2004. pove}. pov.

Postepeno uvo|enje ekonomske cene vode pove}alo bi profitabilnost i kreditnu sposobnost javnih komunalnih preduze}a i tako moglo Prose~na specifi~na potro{nja vode za pi}e u doma}instvu u Srbiji je visoka i iznosi. Trenutno cena vode u Hrvatskoj iznosi 1 evro. Prema preporukama VOS-a kratkoro~no i dugoro~no perspektivno snabdevanje visokokvalitetnom vodom naselja i industrije treba da bude iz Osnovnog vodonosnog kompleksa Vojvodine. postoje}i bunari i oprema u njima su dotrajali. Francuskoj 3 evra a u Nema~koj 5 evra po kubnom metru vode. dotrajala je i distributivna mre`a mikrovodnih sistema. termostati i sl. zaustavljanje tu{a. pove}ane mutno}e.) Potro{nja vode u Srbiji je ve}a nego u drugim evropskim zemljama.5 x106 m3/g. uklju~uju}i i manje proizvodne pogone i preduze}a. popravka cevi i armatura koji cure. a vodom ni`eg kvaliteta iz vodotoka. prema podacima iz GUP-a Beograda 2021. kao {to je to ve} u~injeno u nekim od zemalja u okru`enju. Smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode u skladu sa evropskim i svetskim trendovima Osnovni problemi snabdevanja vodom za pi}e u Vojvodini direktno su proiza{li iz dugogodi{njeg neadekvatnog finansijskog ulaganja u ovu oblast. 3. Re{enje ovog problema je u adekvatnom ulaganju u ovu oblast a za to je neophodno dosti}i ekonomsku cenu vode.3. smanjenje gubitaka u vodovodnom sistemu./dan.: tu{iranje umesto kupanja. Od 7 uzoraka vode uzetih iz mre`e.). ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Dugoro~na strategija vodosnabdevanja bazira se na kori{}enju lokalnih izvori{ta sa povezivanjem na regionalne sisteme kori{}enja vodnih resursa. zatvaranje slavine za vreme pranja i sl. potro{nja vode u Nema~koj je oko 125 l/st. iznose 15.nom tridesetogodi{njem periodu.9 x106m3/g. redovna naplata utro{ene vode. 3. To se posebno odnosi na seoska naselja i njihov zastareli i neadekvatni na~in snabdevanja vodom. dok je u velikim gradovima specifi~na potro{nja vode za pi}e veoma visoka (npr. ku}ni aparati koji {tede vodu.000 sta- 34 LEAP BA^KA TOPOLA .dan u Beogradu u 2003. oko 170 l/st.3. ispiranje pod pritiskom. pribor koji {tedi vodu (ograni~enje mlaza. Primera radi.2. Kod ostalih uzoraka utvr|eno je pove}ano prisustvo bakterija (aerobnih mezofilnih.3. Na temelju iskustava unutar EZ i nekih zemalja u tranziciji. Ma|arskoj 2 evra. prisustvo boje i neodgovaraju}e pH vrednosti. Razlozi i mogu}nosti za smanjenje prose~ne specifi~ne potro{nje vode su: pove}anje cene vode za pi}e. samo je jedan bio odgovaraju}eg kvaliteta vode za pi}e. koliformnih i streptokoka fekalnog porekla) i pove}anih koncentracija amonijaka i gvo`|a. kori{}enje vode na ekonomi~an na~in (npr.1. o~ekuje se ubudu}e pad potro{nje vode. aluvijalne izdani izme|u Bezdana i Bogojeva (re~ne vode Dunava). Tako|e. priklju~enosti na vodovodne sisteme i norme potro{nje za projektovani period do 2021.). Prema VOS-u ukupne predvi|ene potrebe Ba~ke Topole za vodom odre|ene na osnovu broja stanovnika. instalacija novih i osetljivih vodomera.dan.g. novnika potro{nja vode je ispod proseka. od ~ega na visokokvalitetne vode otpada 13. na slavinama.: 233 l/st. godini. Problemi finansiranja vodosnabdevanja 3. U op{tinama sa manje od 25. sakupljanje i kori{}enje ki{nice za zalivanje ba{te ili ku}nih biljki i dr.

ZDRAVLJE LJUDI I STANDARD @IVOTA Voda je izuzetno zna~ajna za odr`ivi razvoj i za o~uvanje `ivotne sredine u celini. Primena Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC) i usvajanje i primenjivanje novog Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e vi|a usvajanje i primenjivanje prelaznih limitiraju}ih vrednosti za svaki od ovih parametara od slu~aja do slu~aja. U sada{njem trenutku neki parametri kvaliteta vode usvojeni po na{im standardima nisu uskla|eni i prema{uju dopu{tene vrednosti prema Direktivi o vodi za pi}e. Uslovi Direktive o vodi za pi}e (DWD 98/83/ EC – u daljem tekstu Direktiva) su skupi i zahtevni. Sem toga. ili zbog neadekvatne tehnologije tretmana vode na postrojenjima. Iz raspolo`ivih izve{taja se vidi da ve}ina sistema vodosnabdevanja u SCG (pa tako i Vojvodini) ne zadovoljava u potpunosti uslove propisane Direktivom. Tro{kovi uskla|ivanja kvaliteta vode za pi}e sa standardima i uslovima DWD 98/83/EC su zna~ajni (procenjuju se na milijarde evra). godine pripremila Evropska agencija za `ivotnu sredinu. Pravo na `ivot u zdravoj `ivotnoj sredini podrazumeva i pristup higijenski ispravnoj i kvalitetnoj vodi za pi}e. Ministarstvo zdravlja je pokrenulo akciju postepenog uskla|ivanja standarda vode za pi}e sa evropskim standardima definisanim u Direktivi o vodi za pi}e (DWD 98/83/EC). neadekvatan materijal cevi u distribucionoj mre`i: A-C. a koje bi se odre|ivalo zavisno od procene uticaja na ljudsko zdravlje. koju je tokom 1997. PROCENA PRO[LOG. To se odnosi na: arsen.3. koje je izradilo Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine (u vreme izrade dokumenta: Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine) odre|ene su kategorije i osnovne grupe indika- LEAP BA^KA TOPOLA 35 . Projektom Formiranje indikatora odr`ivog razvoja. O~ekivani rezultat bio bi smanjenje stepena zaga|enosti `ivotne sredine. olovni cevovodi u doma}instvima). Radi toga predlo`eno je.4. i 1998. pocinkovne ili plasti~ne cevi. Nacrt Pravilnika treba da predstavlja prvi korak u tom smeru. U tom kontekstu redovno snabdevanje kvalitetnom i bezbednom vodom za pi}e kao i osnovni sanitarni i higijenski uslovi `ivota smatraju se jednim od osnovnih ljudskih prava.da re{i najakutnije probleme vodosnabdevanja (odr`avanje postoje}ih i ulaganje u izgradnju novih sistema) u relativno kratkom vremenskom periodu. jer zbog lo{e ekonomske i finansijske situacije dru{tvena zajednica nije bila u mogu}nosti da izdvoji neophodna sredstva za ulaganje u za{titu i unapre|enje `ivotne sredine. U dokumentu »Procena o `ivotnoj sredini Evrope«. gvo`|e i nitrate. za smanjenje siroma{tva i gladi. To me|utim mora da bude bazirano na tehni~ko-ekonomskoj studiji.3. pobolj{anje monitoringa i prihvatanje prelaznih (ne tako zahtevnih) grani~nih vrednosti izvedenih iz Direktive. SADA[NJEG I BUDU]EG UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU. zaklju~eno je da je `ivotna sredina u na{oj zemlji relativno dobro o~uvana i relativno manje ugro`ena nego u ostalim evropskim zemljama. {to nije slu~aj. treba da bude uzeto u obzir zaga|enje vode u distribucionom sistemu (nedovoljna dezinfekcija. olovo. 3. ili zbog lo{eg kvaliteta sirove vode. neophodan je preduslov zdravlja ljudi i obezbe|ivanja kvalitetnih uslova `ivota. Pravilnikom se pred- 3.

koji mogu da uti~u na ljudsko zdravlje treba da bude obezbe|eno putem javnih sredstava informisanja. Snabdevanje neodgovaraju}im kvalitetom vode za pi}e ima posledice po ljudsko zdravlje i zbog toga posebno treba voditi ra~una o tzv. U Tabeli 3. U prvom srednjoro~nom periodu. Dono{enje novog Zakona o za{titi `ivotne sredine i Proceni uticaja na `ivotnu sredinu predstavljaju prvi korak u bo- 3.5. trudnicama. ~iji je prvi srednjoro~ni program ve} u toku.tora `ivotne sredine prema metodologiji Ujedinjenih Nacija.5.900 m.vodosnabdevanja. dojiljama i starijim bolesnim osobama. rizi~nim grupama: deci. Me|utim. Godi{nje povla~enje podzemnih i povr{inskih voda kao procenat od ukupne dostupne koli~ine voda BPK5 u vodotocima. Redovno i transparentno obave{tavanje stanovni{tva o kvarovima u vodovodnom sistemu. Vode Kvantitet voda Kvalitet voda Reke i jezera Povr{inske vode Ribarstvo ljoj za{titi `ivotne sredine uklju~uju}i i vodne resurse povr{inskih i podzemnih voda.6 daje se pregled 36 LEAP BA^KA TOPOLA . mo`e se zaklju~iti da je stanje komunalne infrastrukture . Osnovni ciljevi Dugoro~nog programa razvoja grada su institucionalno snabdevanja vodom za pi}e 90% stanovni{tva Ba~ke Topole i 100 % privrednih objekata sme{tenih unutar grada. veoma nepovoljno i da ne mo`e udovoljiti potrebama grada i stanovni{tva po koli~ini i kvalitetu isporu~ene vode. ~esto uz »raubovanje« bunara.Indikatori odr`ivog razvoja Izvor: Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne sredine Neracionalno kori{}enje resursa freatskih podzemnih voda. dovodi do delimi~nog iscrpljivanja ovog akvifera i sni`avanja nivoa ovih voda. Istovremeno zapo~elo se sa zamenom dela neadekvatne i izgradnjom dela nove distrubutivne mre`e u ukupnoj du`ini od 6. Koncentracija fekalnih koliformnih bakterija u slatkim vodama Koncentracija azota i fosfora u povr{inskim vodama Godi{nji ulov glavnih ribljih vrsta Tabela 3. pa time i na `ivotnu sredinu u celini. Dugoro~ni program se izvr{ava kroz tri srednjoro~na programa razvoja i to od: 2003-2007. Ovo »povla~enje« podzemnih voda u dublje slojeve ima uticaja na biljni i `ivotinjski svet. U budu}nosti se mo`e o~ekivati sve ve}i pritisak na vodne resurse i sve ve}a potencijalna zaga|enja s jedne strane. koje se koriste za potrebe vodosnabdevanja. ali i bolja informisanost i edukaciju javnosti s druge strane. izgradilo bi se postrojenje za pripremu vode za pi}e. Za kategorije vode i reke i jezera indikatori su prezentovani u Tabeli 3. U nekim zemljama dr`ava finansira snabdevanje fla{iranom vodom rizi~ne grupe stanovni{tva sve dok se ne dostigne zadovoljavaju}i kvalitet vode za pi}e u vodovodnoj mre`i. ZAKLJU^CI Na osnovu sagledavanja postoje}eg stanja.5 . 2008-2012 i 2013-2017 godine. na nivou grada postoji strategija dugoro~nog razvoja definisana kroz usvojen Dugoro~ni program razvoja vodosnabdevanja naselja Ba~ka Topola. rezervoar i crpna stanica sa svom prate}om opremom i neophodnim instalacijama.

Dugoro~ni program razvoja . izgra|ena ~esma u naselju Panonija.du`ina cevovoda po pre~nicima Izvor: J. Me|utim.000 2. Neophodno je da se sprovode mere racionalizacije . Dugoro~an razvoj. U Evropi i svetu postoji razvijena svest da je tendencija smanjenja prose~ne specifi~ne potro{nje vode neophodna. uz istovremeno postepeno uvo|enje ekonomske cene vode. Srednjoro~an razvoj i Hitne intervencije Zavod za vodoprivredu. To }e biti ostvareno dono{enjem novog. Pre~nici cevovoda (mm) 300 Du`ina (m) 1.500 Tabela 3. Vodosnabdevanje u ostalim naseljima na teritoriji op{tine predstavlja poseban problem i op{te stanje je nepovoljno kako po kvantitetu tako i po kvalitetu vode za pi}e.500 Tabela 3.koli~ina i kapaciteta svih radova i mera predvi|enih Dugoro~nim programom. kao {to je na pr. opremljenih za fazi izrade tehni~ke dokumentacije (kao {to su npr. P. Prioritetne aktivnosti predlo`ene akcionim planom za naredne 4 godine za oblast Kvalitet i koli~ine vode za pi}e su slede}e: ¤ formiranje centralnog sistema vodosnabdevanja izgradnjom klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu - LEAP BA^KA TOPOLA 37 .pregled radova i mera Izvor: Vodosnabdevanje i Kanalisanje. U budu}nosti SCG predstoji uskla|ivanje standarda kvaliteta vode za pi}e sa Evropskom direktivom o vodi za pi}e.500 m 3% uredno i kvalitetno vodosnabdevanje me{tana. 2005.7 . Za objekte koji se planiraju ili su u 200 150 5. sekundarnih i tercijarnih cevovoda (Tabela 3. Subotica.000 250 2.000 63 Ukupno 30.000 100 20. »Komgrad«.7). Racionalno kori{}enje i odr`ivo upravljanje vodnim resursima podrazumeva anga`ovanje svih delova lokalne zajednice. Ba~ka Topola. To se mo`e posti}i raznim merama stimulisanja {tednje vode. centralni vodovodni sistem Ba~ke Topole ili izgradnja mesnih vodovoda u naseljima. a da se za navodnjavanje i tehni~ku vodu koriste alternativni izvori povr{inskih voda. trebalo bi unapred voditi ra~una o zahtevnim standardima kvaliteta vode za pi}e EZ i ugraditi ih u tehnolo{ki proces pripreme vode za pi}e. Radovi Bunarski vodozahvati Ure|aj za kondicioniranje Rezervoar Crpna stanica Ostale namene Distribuciona mre`a Istra`ivanje i razvoj Koli~ina / kapacitet 20 komada 120 l/s 3.6 .prvenstveno smanjenja gubitaka u mre`i i eliminisanja nelegalnih priklju~aka.Dugoro~ni program razvoja . Postrojenja za kondicioniranje vode). 2002. uskla|enog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi}e. Visokokvalitetne podzemne vode treba da se koriste u najve}oj mogu}oj meri za potrebe vodosnabdevanja. Kao jedna od mogu}nosti mo`e da bude izgradnja javnih (EKO) ~esmi. Dugoro~nim programom razvoja predvi|ena je rekonstrukcija dela neadekvatne i dogradnja vodovodne mre`e putem izgradnje novih primarnih. dugoro~no re{enje problema vodosnabdevanja ve}ih naseljenih mesta trebalo bi da bude u postepenom povezivanju naselja na institucionalni.000 m3 230 l/s 120 l/s 30.

crpnih stanica. ¤ pove}anje kapaciteta izvori{ta bu{enjem novih i regeneracijom postoje}ih atrofiranih bunara u skladu sa usvojenom srednjoro~nom strategijom. ¤ formiranje mesnih vodovoda ili povezivanje sa centralnim vodovodnim sistemom za ve}a naselja. a u Nema~koj oko 5 evra po kubnom metru vode. ostalih prate}ih objekata i infrastrukture.trenutna cena vode u Hrvatskoj iznosi oko 1 evro.postrojenja za kondicioniranje vode. 38 LEAP BA^KA TOPOLA . ¤ rekonstrukcija dela neadekvatne i izgradnja nove distributivne mre`e prema definisanoj i usvojenoj srednjoro~noj strategiji. rezervoara. Ma|arskoj oko 2 evra. ¤ postepeno uvo|enje ekonomske cene vode . ¤ postepeno smanjenje gubitaka u distributivnoj mre`i i isklju~ivanje nelegalnih priklju~aka i njihovo svo|enje na prihvatljiv procenat od oko 20%. Francuskoj oko 3 evra. ¤ racionalizacija potro{nje u doma}instvima i privredi putem kampanje edukacije i informisanosti stanovni{tva o neophodnosti smanjenja neracionalne potro{nje vode. ¤ izgradnja javnih ~esmi za manja naseljena mesta.

4. Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode u Ba~koj Topoli je do danas izgra|eno oko 12 km kanalizacione mre`e za sakupljanje upotrebljenih voda. otvorenim kanalima i na taj na~in odvodi do reke Krivaje. Konfiguracija terena i du`ina kanalizacione mre`e Ba~ke Topole ne omogu}ava ~isto gravitaciono sakupljanje upotrebljenih voda. osnovnom zakonskom instrumentu Evropske Unije (EU) u oblasti upravljanja vodnim resursom.4. ve} name}e potrebu izgradnje crpnih stanica.1. Naseljeno mesto Ba~ka Topola Sistemi kolektovanja upotrebljenih i atmosferskih voda koja se generi{u na urbanom podru~ju Ba~ka Topola funkcioni{u kao zasebni sistemi. Problem koji se i pored prisutne dokumentacije odmah uo~ava vezan je za nepostojanje sistematskih aktivnosti na permanentnom pra}enju kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda industrijskih pogona skoncentrisanih u radnim zonama Ba~ke Topole. U Tabeli 4. godine.1. a iste upu{taju evakuisanu upotrebljenu vodu tako|e u reku Krivaju.ekonomska re{enja upravljanja evakuacijom otpadnih voda na teritoritoriji Ba~ke Topole i naseljenih mesta Stara Moravica. Panonija i Krivaja je obiman. godine. UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Analiza i prikaz postoje}eg stanja kanalizacionih sistema naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola bazirana je na analizi prikupljne raspolo`ive relevantne dokumentacije dostavljene od strane nadle`nog op{tinskog komunalnog preduze}a JP „Komgrad“ Ba~ka Topola i drugih organizacija ~iji je zakonski delokrug rada usmeren ka upravljanju otpadnim vodama. Od dve crpne stanice koje su predvi|ene izra|enom projektnom dokumentaci- LEAP BA^KA TOPOLA 39 . za upotrebljene vode prisutna je evakuacija upotrebljenih voda putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.1. Fond raspolo`ive dokumentacije koja analizira i predla`e tehno . propisima op{tine Ba~ka Topola koje defini{u upravljanje otpadnim vodama na lokalnom nivou i Okvirnoj direktivi o vodama 2000/60/EC.1 prikazana je struktura kanalizacione mre`e Ba~ke Topole izgra|ene do 2001. PRIKAZ STANJA 4. Teorijski pristup analize upravljanja otpadnim vodama op{tine Be~ej bazira se na zakonskom okviru Republike Srbije koji defini{e oblast upravljanja otpadnim vodama. Atmosferska voda sa urbanog podu~ja Ba~ke Topole se sakuplja kanalizacionim sistemom za atmosferske vode. Preostala naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola nisu pokretala proces izrade projektne dokumentacije koja bi definisala problematiku upravljanja otpadnim vodama. od 55 km kanalizacione mre`e predvi|ene Idejnim projektom re{enja kanalizacije upotrebljenih voda Ba~ke Topole iz 1976. Na delu urbanog podru~ja Ba~ke Topole koji nije pokriven kanalizacionom mre`om. Sadr`aj ovih septi~kih jama se prazni cisternama. Sakupljena upotrebljena voda stambene zone naseljenog mesta Ba~ka Topla se postoje}im kanalizacionim sistemom za upotrebljene vode bez ikakvog tretmana ispu{ta u reku Krivaju.

Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za upotrebljene vode. u dosada{njem periodu Slika 4. do danas je izgra|ena jedna crpna stanica (Slika 4. god bra}ajnom infrastrukturom i radnim zonama gde su koncentrisani idustrijski pogoni. Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Podaci o kvalitetu prikupljene atmosferske vode ne postoje. stanje 2001. To je.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e otpadnih voda Ba~ke Topole do 2001. podatak koji je posredno dobijen iz podataka o potro{nji vode i pokrivenosti grada kanalizacionom infra- 40 LEAP BA^KA TOPOLA . Od po~etka izgradnje kanalizacione mre`e za atmosferske vode u Ba~koj Topoli do danas je izgra|eno samo oko 2. u proseku se u poslednjih deset godina kanalizacionom mre`om sakupi i evakui{e oko 300 000 m3/god upotrebljenih voda. 2. 5. 3. a u Ba~koj Topoli je i nere{eno pitanje daljinskog grejanja. Ispu{tanje sakupljene atmosferske vode vr{i se preko jednog gravitacionog ispusta u reku Krivaju (Slika 4. 200 250 300 400 500 Ukupno Du`ina (m) 6 678 1005 2473 193 1806 12 155 Tabela 4. Pretpostavlja se da su koli~ine atmosferskih voda koje se evakui{u postoje}om mre`om za atomosferske vode vi{estruko manje od koli~ina koje bi trebalo njom evakuisati.). 2002. ~a|i i pra{ine.Pre~nik (mm) 1. U okviru kanalizacionog sistema za upotrebljene vode naseljenog mesta Ba~ka Topola. Rezultati merenja predstavljaju jedini pouzdan podatak o koli~inama sakupljenih upotrebljenih voda u kanalizacionoj mre`i. g.1 .5 km mre`e. Zavod za vodoprivredu Subotica. 4. mineralnih ulja.1. jom. Na osnovu podataka dobijenih od stru~nih slu`bi JP „Komgrad“ Ba~ka Topola.1. sumpornog oksida. azotnog oksida.). me|utim. god. Po{to se radi o urbanom podru~ju sa razvijenom sao- nisu vr{ena sistematska merenja kvantiteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda.u prvom oticanju atmosferskih voda mogu se o~ekivati zna~ajne koncentracije polutanata i to: olova.2.

4. Svakako. Zbog neravnomernog rada industrijskih pogona. strukturom.1. a tako|e i generisane otpadne vode od korisnika koji imaju sopstvene izvore vodosnabdevanja. Otpad- LEAP BA^KA TOPOLA 41 . Ovu vrstu otpadnih voda generi{e prehrambena industrija. Prema tome. visoke vrednosti BPK5. u kanalizacionoj mre`i se mogu javiti i dodatne koli~ine vode koje poti~u od infiltracije podzemnih voda potopljenog dela kanalizacionog sistema. masti. U nastavku u Tabeli 4. koncentraciju tih suspstanci potrebno je sniziti izgradnjom sistema za prethodno pre~i{}avanje otpadnih voda svakog industrijskog pogona zasebno. belan~evine. godine. generalno dele se po svom sastavu u dve grupe: Prvu grupu ~ine otpadne vode koje karakteri{u prisutne organske materije. U prethodnih 20 godina nisu vr{ena sistematska merenja kvaliteta sakupljenih i evakuisanih upotrebljenih voda.12.5 km stvoreni su po~etni uslovi za sistematsko pra}enje kvaliteta istih. god. Drugu grupu otpadnih voda ~ine otpadne vode koje sadr`e cijanide kiseline i jone te{kih metala. Ovu vrstu otpadnih voda generi{e „INOMAG-18 oktobar“.2 Industrijske zone Ba~ke Topole ne vode koje nastaju u industrijskim pogonima u Ba~koj Topoli.2. optere}enje otpadnih voda varira i tokom dana. ugljeni hidrati.Slika 4.2 predstavljeni su rezultati jedne analize kvaliteta sakupljene otpadne vode uzorkovane 07. atmosferske vode. Industrijski pogoni ju`ne i severne radne zone Ba~ke Topole produkuju zna~ajne koli~ine otpadnih voda i predstavljaju jedan od bitnih ~inilaca koji direkno uti~e na stanje `ivotne sredine op{tine Ba~ka Topola.2004. Pregledna situacija postoje}eg kanalizacionog sistema za atmosferske vode. Izgradnjom kanalizacionog sistema za sakupljenje upotrebljenih voda u du`ini od 12. stanje 2001. na ispustu iz kanalizacione mre`e upotrebljene vode u reku Krivaju. Ispitivanjima kvaliteta otpadnih voda industrijskih pogona radnih zona utvr|eno je da sadr`e i takve supstance ~ije koncentracije prevazilaze grani~ne koncentracije u vodama koje se smeju upu{tati u kanalizacioni sistem Ba~ke Topole.

34 0. 3. Sulfidi 20.2 .Parametar 1. U tabeli 4. Deterd`enti 22. jone te{kih Izvor: JP „Komgrad“ Ba~ka Topola metala. 9.2004. U tabeli 4.27 310 280 154 1030 488 42. Suvi ostatak na 1050C 12. 5. na 1050C 11.„INOMAG-18 oktotrebljene vode uzetog na izlivu kanalizacionog sistema u reku bra“ sadr`e toksi~ne Krivaju materije.90 1851 3. cijanide.5-6. Ukupni fosfor 18.na 600 mg/l 542 ju da otpadne vode Tabela 4. Podaci o kvalitetu otpadne vode prehrambene industrije Ba~ke Topole ukazuju na visoko organsko optere}enje predmetnih voda . godine. Ukupni azot po 16.03 90. pljanje podataka o kvalitetu i kvantiNaknadno ispitivanje kvantiteta i tetu otpadnih voda industrijskih pokvaliteta otpadnih voda navedenih gona u Ba~koj Topoli.4 dat je prikaz rezultata analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode metaloprera|iva~kih pogona Ba~ke Topole 1976. Etarski ekstrakt 21. Belan~evine 17. 7.5 7. godine. Amonija~ni azot 14.0 14. Studija je dala i industrijskih pogona lociranih u radpredloge za predtretman otpadnih nim zonama Ba~ke Topole nije vr{evoda industrijskih pogona sa dugono. ro~nim ciljem priklju~enja internih 42 LEAP BA^KA TOPOLA . Temperatura vazduha Temperatura vode Boja vode Miris Vidljive materije Talo`ne materije pH vrednost HPK BPK5 Jedinica 0C 0C 30. 10.12 382 2. 5. 6. godine uzorkovane su i otpadne vode metaloprera|iva~kog pogona „INOMAG“-a. godine.052 kanalizacionih sistema pogona na postoje}i kanalizacioni sistem naseljenog mesta.5-15. @areni ostatak 13.02 0.mat. Fenolni indeks Rezultati predstavljeni u Tabeli 4. Natrijum 19. Predsnost za vo|enje tehnolo{kog procesa metna studija imala je za cilj prikupre~i{}avanja otpadnih voda.11. Gubitak `ar. 4.7 siva na kanalizaciju trunje ml/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0C / 8.4 ukazu23.18 64. Nitratni azot 15.3 su prikazani rezultati analize kvaliteta i kvantiteta otpadne vode prehrambene industrije uzorkovane 1976. 2. Prilikom analize kvaliteta i kvantiteta industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole 1976. u Analizu kvantiteta i kvaliteta otpadslu~aju priklju~enja interne kanalizanih voda koju generi{u industrijski cije preduze}a na komunalnu kanalipogoni radnih zona inicirala je op{tizacionu mre`u predstavljala bi opana Ba~ka Topola 1976. 8. Suspen.Izve{taj o ispitivanju dvo~asovnog kompozitnog uzorka upo.

Postoji i opasnost od vertikalnog transporta zaga|enja do ni`ih vodonosnih slojeva druge izdani.5 7.4 Susp. U tabeli 4.7 10. Preostala naseljena mesta evakuaciju otpadnih voda vr{e jedino putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara. oktob.4 .1. godine Op{ti zaklju~ak koji se mo`e izvesti o kvalitetu industrijskih otpadnih voda radnih zona Ba~ke Topole je.primarnim pre~i{}avanjem. resursa vode za pi}e.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda prehrambene industrije Ba~ke Topole 1976. U poslednjih deset godina MZ Krivaja je sistematizovala aktivnosti na izgradnji kanalizacionog sistema. ek.5 pH 7. INOMAG Okov Mlin Izvor: IGV Subotica.Kvalitet i kvantitet otpadnih voda metaloprera|iva~ke industrije Ba~ke Topole 1976.009 0.4 8 7. 1976 pH 8. mg/l 51 85 168 HPK mg/l 111 278 129 BKP5 mg/l 80 248 121 Zn mg/l 114 Cu mg/l 5. mg/l 1015 556 168 HP Kmg/l 2464 1000 129 BKP5 mg/l 940 634 121 Etar.3 .09 Qm3 / dan. Izgra|ena je prva faza kanalizacionog sistema za upotrebljene vode.5 Tabela 4. godine industriski pogon se nazivao „ @ivinostok“ Izvor: IGV Subotica.T0C "Topola" "Topiko"* Mlin 21 16 7.4 Susp. mg/l 819 264 Deter.12 Ni mg/l 9.3 7. LEAP BA^KA TOPOLA 43 . god * 1976. Atmosferska kanalizacija u naseljenim mestima op{tine Ba~ka Topola je izgra|ena jedino u vidu otvorenih zemljanih kanala. 1976 T0C INOMAG 18. Permanentna produkcija upotrebljenih voda i njihova evakuacija na napred opisan na~in izaziva zaga|enje podzemnih voda prve izdani i lokalno izdizanje nivoa podzemnih voda prve uzdani. da odstupaju od maksimalno dozvoljenih koncentracija po pojedinim pojedinih elemenatima od propisanih za otpadne vode koje se mogu upustiti u kanalizaciju Ba~ke Topole.7 Cijanid mg/l 1.5 data je izgra|ene struktura kanalizacione mre`e MZ Stare Moravice. Ostala naselja op{tine Ba~ka Topola Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu imaju Stara Moravica.2 7. Naseljeno mesto Stara Moravica izgradila je i postrojenje za pre~i{}avanje otpadne vode. Prema tome koncentraciju tih polutanata trebalo bi smanjiti pre planiranog upu{tanja u kanalizacionu mre`u za upotrebljene vode Ba~ke Topole . MZ Stara Moravica sistematskim upravljanjem otpadnim vodama koje se generi{u na urbanom podru~iju naseljenog mesta izgradila je kanalizacioni sistem i postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda.8 ES 389 120 16. mg/l 0. 4.3. Panonija i Krivaja. Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u du`ini od oko 7 km. 1336 624 ES 47275 10150 Tabela 4.

¤ Aeracionog bazena. ¤ Objekta podu`nog peskolova. 200 250 300 400 Ukupno Du`ina (m) 2960 112 2420 1850 7342 di i nepre~i{}ene upu{ta u reku Krivaju. Kanalizaciona mre`a sastoji se od oko 3 km cevi pre~nika 500 mm i oko 7 km cevi pre~nika 300 mm. ¤ Naknadnog talo`nika. MZ Panonija je sistematizovanim aktivnostima upravljanja evakuacijom upotrebljene vode izgardila kanalizacioni sistem u du`ini od 12 km. 4. potrebna je izgradnja jo{ jedne crpne stanice na uglu ulica Edvarda Kardelja i Dravske ulice. na desnoj obali reke Krivaje. 4. Sada{nji na~in sakupljanja atmosferskih voda putem otvorenih upijaju}ih kanala.Pre~nik (mm) 1. 2. 3. Postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Stara Moravica sastoji se od: ¤ Mehani~ke re{etke. izgra|ena je crpna stanica koja prebacuje otpadnu vodu do postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda. 4. Prisutna je evakuacija atmosferskih voda putem kanalizacione mre`e otpadnih voda. Radi prijema eventualno dodatnih koli~ina sakupljene komunalne otpadne vode nakon pro{irenja kanalizacionog sistema i mogu}eg priklju~enja otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole. sastoji se upojnih kanala. ¤ Crpne stanice za recirkulaciju aktivnog mulja. prikazan je u Tabeli 4.6 . Prisutna je evakuacija atmosferskih voda i putem kanalizacione mre`e za upotrebljene vode. ¤ Silosa za vi{ak mulja. Pre~nik (mm) Du`ina (m) Tabela 4. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Panonija sastoji se od oko 9 km upojnih kanala. Zavod za vodoprivredu Subotica.Struktura izgra|ene kanalizacione mre`e Stare Moravice Izvor: Glavni projekat kanalizacije otpadnih voda MZ Stara Moravica Na kanalizacionoj mre`i za upotrebljene vode.5 . 2002.Prikaz planiraninih radova na kanalizacionom sistemu upotrebljenih voda Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje. Kanalizaciona mre`a atmosferskih voda naseljenog mesta Stara Moravica. Naseljeno mesto ne poseduje pre~ista~ otpadnih voda i sakupljene upotrebljene vode postoje}im kanalizacionim sistemom odvo44 1. 5. 500 400 300 250 200 Ukupno 1000 3000 3000 3000 15000 25000 Tabela 4. TENDENCIJE RAZVOJA Plan dalje izgradnje kanalizacione mre`e za upotrebljene vode Ba~ke Topole. glavnom kolektoru u ju`nom delu naseljenog mesta Stara Moravica.2. ima za posledicu njihovu infiltraciju u podzemlje i izdizanje nivoa podzemnih voda prve izdani. 3. god. ¤ Polja za su{enje mulja i ¤ Odvodnog cevovoda do recipijenta reke Krivaje. kroz prikaz izgradnje du`ina kanalizacione mre`e u zavisnosti od potrebnog pre~nika. 2. Uslo`njavanju situacije viskog nivoa podzemnih voda prve izdani u isto LEAP BA^KA TOPOLA .6.

U Tabeli 4.1. korisne valorizacije produkata pre~i{}avanja.7 dat je prikaz planiranih raPre~nik (mm) 1. potrebno je prethodnim pre~i{}avanjem industrijskih upotrebljenih voda ukloniti toksi~ne i opasne materije. [ema postrojenja za pre~i{}avanje otpadne vode Ba~ka Topola.vreme doprinose i otpadne vode koje se evakui{u putem upojnih bunara. Konceptualno sva naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola treba da izgrade sisteme za sakupljanje i tretman upotrebljenih voda. Pre~i{}avanje sakupljenih upotrebljenih voda mo`e se re{avati zajedni~ki za nekoliko naselja. Tako da tendencija razvoja upravljanja evakuacijom upotrebljenih voda industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole treba da bude usmerena ka uspostavljanju primarnog pre~i{}avanja upotrebljenih voda svih pogona. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. 1977. mo`e se sanirati jedino izgradnjom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda (PPOV). 3. godine predlo`ena su dva re{enja. Du`ina (m) 500 1000 2000 2000 5500 Tabela 4. 2002 dova na pro{irenju kanalizacione mre`e za atmosferske vode. u cilju za{tite postupka pre~i{}avanja otpadne vode na budu}em PPOV. objekata i opreme PPOV-a). prikazana je jedna od predlo`enih varijanti PPOV.7 . za{tite zaposlenih i obezbe|ivanja optimalnih uslova upravljanja. 2. Naime. Predlo`ene varijante tretmana su : ¤ I varijanta dvostepeni postupak aktivnim muljem ¤ II varijanta postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom pre~i{}ene vode [ema 4.a Ba~ka Topola. 600 500 400 300 Ukupno U [emi 4. za{tite primenjenih konstruktivnih materijala sistema kanalisanja (kanalizacione mre`e. Idejnim projektom postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda Ba~ka Topola. 4.Prikaz planiranih radova na kanalizacionom sistemu atmosferskih voda Ba~ke Topole Izvor: Vodosnabdevanje i kanalisanje.u. Instituta za Gra|evinarstvo SAP Vojvodine u Subotici. Nesporan negativan uticaj upu{tanja upotrebljenih i industrijskih voda bez ikakvog tretmana u reku Krivaju. Varijanta I LEAP BA^KA TOPOLA 45 . Iz napred navedenog razloga naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola bi u svoje programe razvoja u bliskom narednom periodu trebalo da predvide izradu projektne dokumentacije za izgradnju separatnih kanalizacionih sistema. Osnovna pretpostavka za prihvat industrijskih upotrebljenih voda u kanalizaciju upotrebljenih voda Ba~ke Topole je primarno pre~i{}avanje istih.1. Zavod za vodoprivredu Subotica.

11 0.7 392 369 185 1142 627 0. 8.9 . 11.32 Tabela 4.084 0.0 7. 9. 4.4. godine.Rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. IGV Subotica. na {ta je javnost reagovala u prole}e 2003. 10. Temperatura vode pH vrednost HPK BPK5 Suspen. dnevnih koli~ina upotrebljene vode 05.9 prikazani su rezultati analize kvaliteta vode reke Krivaje 1976. 7.8 518 264 98. Kada govorimo o proceni dana{njih. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Analiza uticaja upotrebljenih voda na `ivotnu sredinu op{tine Ba~ka Topola mo`e se sagledati kroz: ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet povr{inskih voda i ¤ Uticaj na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda.02. Nepobitan dokaz za to je ispitivanje kvaliteta vode reke Krivaje koje je izvr{eno jo{ 1976. godine uzvodno i nizvodno od Ba~ke Tople A – Krivaja uzvodno od Ba~ke Topole. 2.10 1.5 930 614 0. 6. uslovljen uobi~ajnom praksom evakuacije sakupljenih upotrebljenih voda bez ikakvog tretmana u navedeni recipijent. str 69. 1976.na 600 0C mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l Jed.19 0.1976 A 5. na 1050C Suvi ostatak na 1050C @areni ostatak 6000C Ukupni azot po Ukupni fosfor Kiseonik Gubitak `ar.32 0.1976 B 13. Rezultat takvog na~ina evakuacije otpadnih voda je skoro totalna degradacija re~nog ekosistema nizvodno od Ba~ke Topole.11 2. Detaljna procena uticaja na~ina evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet vode recipijenata na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}a s obzirom na neadekvatan i nesistemati~an monitoring kvaliteta vode recipijenata reke Krivaje i neadekvatnog monitoringa kvaliteta sakupljenih upotrebljenih voda. Treba nazna~iti da se industrijskih pogona radnih zona Ba~ke Topole koje se nepre~i{}ene evakui{u u reku Krivaju. 3.7 269 515 11. 5. Parametar 1.8 736 527 0.0 46 19 45.3.3 209 316 B 14.4 8.Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole Izvor: Studija o otpadnim vodama. 0C do danas praksa evakuacije upotrebljenih voda urbanog podru~ija Ba~ke Topole nije promenila i da navedeno ispitivanje iz tog razloga poseduje visok stepen validnosti.22 A 0. godine .mat.0 8. mo`e se konstatovati dnevna evakuacija od 7200 m3 upotrebljenih voda. godine putem slede}eg novinskog ~lanaka: ZAGA\ENJE KRIVAJE KOD BAJ[E Voda bez `ivota Nezadovoljstvo me{tana naselja Baj{a kraj Ba~ke Topole ne sti{ava se ni na- 46 LEAP BA^KA TOPOLA . pri ~emu je uzorkovanje vr{eno uzvodno i nizvodno od Ba~ke Topole. Me|utim evidentan je izrazito negativan pritisak na kvalitet vode reke Krivaje.05 24 23 103 814 545 0.02. U Tabeli 4. B .0 7.

na koju su priklju~ena i tri kolektiva. Industrija mesa „Topola”. O ovom problemu razgovarano je i na Izvr{nom odboru SO Ba~ka Topola.. ali izgleda da za ovu ekolo{ku katastrofu u na{em mestu nema dovoljno sluha. Nisu nalo`ili ni vodoprivrednom preduze}u DTD „Krivaja” da ispusti iz zobnati~kog ogranka reke ve}u koli~inu vode.5 km kanalizacionog sistema atmosferskih otpadnih voda i nema izgra|eno po- LEAP BA^KA TOPOLA 47 . Baj{ani ovim obja{njenjem nisu zadovoljni. kako bi `itelji Baj{e znali {ta je u njoj i koliko je ona opasna po zdravlje.. “ Izvor: M. neprozirna i bez `ivota. Uprkos postojanju projektne dokumentacije u poslednjih tridesetak godina. Posebno pitanje koje se u isto vreme ne mo`e zanemariti je postojanje direktne veze primenjenog na~ina evakuacije otpadnih voda i nivoa za{tite zdravlja stanovni{tva naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. Voda u reci je i dalje crna. kao {to je analiza vode. gotovo ni{ta se nije promenilo. Opisana praksa ima direkno degradiraju}i uticaj na kvalitet podzemne vode prve izdani i predstavlja potencijalnu opasnost za ni`e vodonosne slojeve koji predstavljaju resurs vode za pi}e. Konstatovao je da bi u njegovo za razre{enje morali da se uklju~e pokrajinski organi. Trapari}. ka`e op{tinski inspektor za za{titu `ivotne sredine Aleksandra Pevec. s obzirom na nepostojanje adekvatanog monitoringa. Nepotpuna pokrivenost kanalizacionom mre`om celokupnog gra|evinskog zemlji{ta Ba~ke Topole razlog je {to se oko 600 000 m3 upotrebljenih voda u toku godine evakui{e putem vodopropusnih jama i upojnih bunara u podzemlje.. Problem zaga|enja Krivaje je nasle|en . sem identifikacije zaga|iva~a. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA Naseljeno mesto Ba~ka Topola je u proteklom vremenskom periodu svojim rezultatima u upravljanju otpadnim vodama pokazalo nedovoljan stepen razumevanja negativnog uticaja otpadne vode na `ivotnu sredinu.kon mesec dana od kada je najve}a ba~ka reka Krivaja u delu vodotoka kroz to mesto zaga|ena.Stav op{tine po pitanju zaga|enja je suvi{e krut i ne mo`e nas zadovoljiti. Me|utim. gde je re~eno da je to dugogodi{nji problem cele regije.ka`e ~lan lokalne grupe za razvoj zadu`en za ekologiju u Baj{i.. maj 2003 Detaljnu procenu uticaja prisutne prakse evakuacije upotrebljenih voda na kvalitet podzemnih voda prve izdani na teritoriji op{tine Ba~ka Topola nije mogu}e utvrditi. aprila. a jedan od prioritetnih zadataka Ba~ke Topole mora biti re{avanje problema ulivanja otpadnih voda bez pre~ista~a u najve}u ba~ku reku. usporena izgradnja kanalizaciong sistema dovela je da danas naseljeno mesto Ba~ka Topola ima izgra|eno samo oko 20% kanalizacionog sistema otpadnih voda.4. IO je podsetio da je u cilju obezbe|enja para potrebnih za pre~ista~ otpadnih kanalizacionih voda op{tinska vlada konkurisala za donatorska sredstva iz inostranstva kao i kod Pokrajinskog fonda za razvoj. po re~ima Baj{ana. ve} samo lagune. nemaju pre~ista~e. koji je. „Topiko” i „@ibel”. Postoje jeftinija i jednostavnija re{enja . Od tada do danas. kako bi se zaga|enje bar smanjilo. samo 2. Preradovi} zamera lokalnoj vlasti {to nije preduzela neke konkretne mere. jer op{tina ne raspola`e novcem u bud`etu kojim bi se kupio pre~ista~. 4. koji.da se pomo}u crpke naprave talo`nici.. uni{tio biljni i `ivotinjski svet. Najve}i krivac za ovaj ekolo{ki incident je grad Ba~ka Topola sa svojom kanalizacijom. DNEVNIK. Procena je da se ista koli~ina upotrebljenih voda na isti na~in ekalui{e u podzemlje sa teritorije preostalih naseljenih mesta op{tine Ba~ka Topola. . stigao je jo{ 19. Stevan Preradovi}. Talas zaga|enja.

¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izgradnji kanalizacionih sistema naseljenih mesta. Problem evakuacije upotrebljenih voda u preostalim naseljenim mestima veoma je izra`en i on se danas re{ava individualno putem vodopropusnih septi~kih jama i upojnih bunara.a za naseljeno mesto Panonija. kao recipijenata industrijske upotrebljene vode pogona radnih zona Ba~ke Topole. Od 22 naseljena mesta op{tine Ba~ka Topola 19 nema izgra|enu kanalizacionu infrastrukturu. Iz razloga za{tite zdravlja stanovni{tva. ¤ Pre~i{}avanje otpadnih voda trebalo bi re{avati na nivou op{tine ili zajedni~ki za nekoliko naselja. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja evakuacijom upotrebljenih i atmosferskih voda na teritoriji urbanog podru~ija Ba~ke Topole su: ¤ Izgradnja magistralnog kolektora „Istok“ po~ev od Va{ari{ta. Elementarne preporuke pobolj{anja upravljanja industrijskim upotrebljenim vodama su: ¤ Svi industrijski pogoni treba da te`e uvo|enju najbolje raspolo`ivih tehnika za prisutne konkretne industrijske procese. za{tite `ivotne sredine. ¤ Dalja izgradnja sekundarne kanalizacione mre`e za upotrebljene vode radi smanjenja evakuacije otpadne vode putem propusnih septi~kih jama i upojnih bunara Ba~ke Topole. Tri naseljena mesta imaju izgra|ene kanalizacione sisteme za upotrebljene vode. ¤ Atmosfeske vode trebalo bi otvorenim kanalima odvesti do najbli`ih recipijenata. a u jednom od njih. je izgra|eno postrojenje za pre~i{}avanje. 48 LEAP BA^KA TOPOLA . Takvo stanje izgra|enosti ovih infrastrukturnih objekata ni izbliza ne udovoljava zahtevima jednog savremenog i pouzdanog tehni~kog sistemam kao nezaobilaznog elementa uslova `ivota stanovni{tva op{tine Ba~ka Topola. saglasno koncepciji koja bude predvidela tehni~ki i ekonomski najpovoljnije re{enje. nakon njegove izgradnje.strojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. ¤ Izgradnja postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda i ¤ Dalja intenzivnija izgradnja kanalizacionog sistema atmosferskih voda. Stara Moravica. industrijske zone do dela naselja izme|u puteva za ^antavir i Sentu (uz pretpostavku sakupljanja industrijskih otpadnih voda i pro{irenja povr{ine sakupljanja komunalnih otpadnih voda Ba~ke Topole). pobolj{anja standarda `ivota ljudi. ¤ Zapo~eti sa izradnjom PPOV. neophodno je u narednom periodu na teritoriji 19 naseljenih mesta pristupiti slede}im: ¤ Zapo~eti sa aktivnostima na izradi projektne dokumentacije. konceptualno sva naselja bi trebala da imaju sisteme za sakupljanje i evakuaciju upotrebljenih voda. ¤ Izgradnja primarnih pre~ista~a za upotrebljene vode i Priklju~enje internih kanalizacionih sistema industrijskih pogona na magistralni kolektor za upotrebljene vode „Istok“ kanalizacionog sistema Ba~ke Topole. u narednom periodu se moraju vrlo ozbiljno razmatrati aktivnosti predmetnih pogona i njihov uticaj na `ivotnu sredinu. Na osnovu sagledavanja stepena kvaliteta reke Krivaje.

pokrajine i lokalne samouprave. mogu obavljati javno komunalno preduze}e. ¤ JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke (odre|uje broj. kao prvog dokumenta koji se bavi stanjem `ivotne sredine. LEAP BA^KA TOPOLA 49 . a JP komunalno stambeno gra|evinskih delatnosti «Komgrad» vr{i sakupljanje i odno{enje otpada. recikla`e.2. U op{tini Ba~ka Topola.».2. Kako je jedan od najzna~ajnijih permanentih problema i nastajanje otpada u svim aspektima ljudske delatnosti. do kona~nog odlaganja. 2004g. Integralno upravljanje otpadom povezuje sve aspekte `ivota stanovni{tva .. ali bez konkretnih predloga o metodologiji i posebno o lokacijama za odlaganje i postrojenjima za tretman. Najva`niji od tih dokumenata su: ¤ Generalni plan Op{tine Ba~ka Topola (SO Ba~ka Topola ) ¤ Odluka o odr`avanju ~isto}e («Sl. JP «Komgrad»: 5. Integralno upravljanje otpadom podrazumeva komplementarnu upotrebu razli~itih postupaka u cilju bezbednog i efektivnog rukovanja komunalnim otpadom od momenta sakupljanja. to je izgradnja integralnog upravljanja otpadom imperativ uspostavljanja zdrave `ivotne sredine.javno zdravlje. ¤ Pod otpadom se podrazumevaju: otpaci organskog i drugog porekla (stajska |ubriva) i identifikovan je otpad koji zahteva posebne postupke (bolni~ki otpad.1. Pravni okvir upravljanja komunalnim otpadom Nadle`nosti u oblasti upravljanja otpadom podeljene su izme|u republike. u procesu izrade Lokalnog ekolo{kog akcionog plana (LEAP).. U op{tini Ba~ka Topola. tip i zapreminu kontejnera kao i njihov raspored). Regionalni centar za za{titu `ivotne sredine za Centralnu i Isto~nu Evropu. br 5/97) Odluka o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola je osnovni implementacioni dokument kojim se reguli{u pravila upravljanja otpadom u op{tini. List» op{tine Ba~ka Topola.1. INTEGRALNO UPRAVLJANJE OTPADOM 5. Upravljanje komunalnim otpadom na nivou op{tine je regulisano nizom odluka i drugih dokumenata koja su u skladu sa ovla{}enjima koja donosi Skup{tina op{tine. druga preduze}a odnosno preduzetnici ako im se obavljanje ove delatnosti poveri na na~in i u postupku propisanom op{tinskom Odlukom. kvalitet `ivotne sredine. ekonomski razvoj i dalji prosperitet zajednice. Odluka defini{e da: ¤ «Komunalnu delatnost – odr`avanje ~isto}e u gradu i naseljima op{tine. transporta.5. klani~ni otpad. nafte i naftnih derivata). UVOD Za{tita `ivotne sredine je neophodan element odr`ivog razvoja dru{tvene zajednice. UPRAVLJANJE KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. otpaci ulja. upravljanje otpadom je tretirano kroz niz dokumenata. izdvajanja korisnih komponenti. LEAP se izra|uje na osnovu metodologije koja je preporu~ena u Priru~niku za izradu lokalnog ekolo{kog akcionog plana. kao prioritetni problemi su prepoznati problemi bazirani na neadekvatnom upravljanju.

94. Ba~kotopolska op{tina ima 23 naselja: Pa~ir. Naime. Bagremovo. u op{tini Ba~ka Topola je naseljeno 38245 stanovnika. Kara|or|evo. ¤ odre|uje frekvencu odno{enja otpada iz doma}instava (najmanje jednom nedeljno). Razme{taj naselja i stanovni{tva u op{tini Ba~ka Topola je povoljan za postavljanje integralnog sistema upravljanja komunalnim otpadom. Prostorni okvir op{tine Ba~ka Topola Administrativni centar op{tine je Grad Ba~ka Topola. Novo Orahovo-2029. racionalizaciju lokacija za kona~no odlaganje i u tom cilju formiranje transfer stanica i regionalnih sanitarnih deponija. Bogaro{. Mali Beograd–524. organizovanje sistema prikupljanja. Njego{evo. Analiza uslova potrebnih za upravljanje komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. Njego{evo-632. osnivanje sabirnih stanica i recikla`nih centara za prikupljanje. sa stanovi{ta mogu}nosti pro{irenja sakupljanja komunalnog otpada na sva naselja.3. Zobnatica309.3.3.1. Tomislavci-696. Sva naselja su povezana kvalitetnim saobra}ajnicama sa asfaltnim zastorom. sanaciju i rekultivaciju postoje}ih gradskih smetli{ta.¤ priprema Raspored izno{enja i odno{enja sme}a. Pobeda. Mi}unovo-516. Novo Orahovo. Zobnatica. Krivaja. ¤ odre|uje na~in dr`anja sme}a do izno{enja (u kontejnerima i sudovima za sme}e). Slika 5. Tomislavci. organizovanje separacije i sakupljanje reciklabilnih komponenti. Krivaja-986. razdaljine izme|u naselja nisu velike (udaljenja od Ba~ke Topole su izme|u 2 i 20 km). Gornja Rogatica–477. Stara Moravica. Kara|or|evo. 5. Obornja~a–2. godine. Gornja Rogatica. Kavilo. od toga u: ¤ gradskom naselju Ba~koj Topoli – 16171 stanovnika ¤ ostalim naseljima 22074 i to: Bagremovo-204. Mi}unovo. kao i uklanjanje i kona~no re{avanje problema «divljih» smetli{ta. Ba~ki Sokolac. 50 LEAP BA^KA TOPOLA . Ba~ki Sokolac-609. transporta i postupanja sa otpadom.2. Sveti}evo-205. uvo|enje kompostiranja u seoskim i urbanim podru~jima. Pobeda-342. Tehni~ki koncept integralnog upravljanja otpadom Srednji Sala{. Mali Beograd. Ba~ka Topola. PRIKAZ STANJA 5.1. Panonija. Baj{a-2568. sistem upravljanja komunalnim otpadom obuhvata niz aktivnosti kao {to su utvr|ivanje koli~ina i karakteristika otpada na celoj teritoriji op{tine. Prema poslednjem popisu od 2002.2. ¤ defini{e obavezu tipiziranosti sudova (Sudovi za ku}no sme}e su jednoobrazni ). Srednji Sala{-172. 5. sortiranje i preradu sekundarnih sirovina. Stara Moravica-5699. Gunaro{-1441.2. [iri polo`aj op{tine Ba~ka Topola Uop{teno. razme{taj naselja u prostoru je ravnomeran. Obornja~a. Panonija-798. Sveti}evo. Kavilo-233. Gunaro{. Bogaro{.590. Baj{a. {to omogu}uje dobru komunikaciju sa Ba~kom Topolom kao centralnom odrednicom budu}eg sistema upravljanja komunalnim otpadom. Pa~ir-2948.

kafilerija. Konfiskat iz klanica naj~e{}e se isporu~uje kafileriji «@ibel» na dalji tretman. Otpad iz klanica. kesama. je dat prikaz gradskih smetli{ta (zeleno) i «divljih» smetli{ta (`uto) na kojima stanovnici odla`u otpad i u gradu Ba~ka Topola i u naseljima op{tine U op{tini se nije izvr{ilo merenje koli~ina otpada u skladu sa normativima i propisanim procedurama. ¤ Nepostojanju bilo kakve tehni~ke dokumentacije o izgradnji sanitarne deponije niti o sanaciji gradskih i «divljih» smetli{ta.1. te u skladu sa navedenim treba biti i posebno obazriv pri lociranju objekata u funkciji upravljanja otpadom. list op{tine B. Na~in postupanja sa komunalnim ~vrstim otpadom je baziran na Odluci o odr`avanju ~isto}e u gradu i naseljima op{tine Ba~ka Topola (Sl. U ostalim naseljenim mestima le{evi i ostali otpaci se odla`u na smetli{ta.3.3. 5/97). ¤ Postojanje velikog broja «divljih» smetli{ta. opasnom i medicinskom otpadu. konfiskata. te je u Tabeli 5. ve} ga bacaju na «divlja» smetli{ta.Na teritoriji ove op{tine zabele`en i registrovan ve}i broj zna~ajnih za{ti}enih prirodnih objekata. tj. Upravljanjem otpadom u naseljima op{tine se bave mesne zajednice.2. a JP komu- U op{tini Ba~ka Topola zastupljena je klani~na delatnost. 5.3. JP Gra|evinsko zemlji{te priprema Program za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke.3. Ova delatnost donosi problem klani~nog otpada. ¤ Transport otpada sme}arima i individualnim vozilima.3.grobnica stoke. Topola br. nalazi se u naselju Baj{a na lokaciji «Vinogradi». koja je u funkciji. vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. kojom se propisuju uslovi za odr`avanje ~isto}e i sakupljanja komunalnog ~vrstog otpada u naseljenim mestima na teritoriji op{tine Ba~ka Topola i ure|uju druga pitanja od zna~aja za pru`anje i kori{}enje ovih komunalnih usluga. kao i u mesnim zajednicama. kao i uginula stoka iz doma}instava koji se baca na «divlja» smetli{ta. Male privatne klanice ne dostavljaju otpad kafileriji. Najve}i problem u op{tini se odnosi na otpad od klanja stoke u doma}instvima. Karakteristike upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola su: ¤ Sakupljanje otpada u prete`no netipiziranim posudama. kako je definisano u upitnicima koji su popunjeni u JK »Komgrad». veterinarskih stanica i farmi Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naseljena mesta.3. Postupanje sa komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola 5. Jedina jama .1 dat pregled naselja op{tine Ba~ka Topola i procenjene prose~ne koli~ine generisanog otpada u naseljima.2. ¤ Nedostatak separacije i recikla`e otpada. kao i postavljanja transportnih tokova koji povezuju objekte u sistem. Iz klanica se `ivotinjska dlaka uglavnom odnosi i odla`e na gradsko smetli{te. Na slici 5. LEAP BA^KA TOPOLA 51 . ¤ Nedostatak staranja o `ivotinjskom otpadu. 5. Sakupljanje i odlaganje otpada u op{tini Ba~ka Topola nalno stambeno gra|evinskih delatnosti "Komgrad". Naseljena mesta Ba~ka Topola i Stara Moravica imaju re{eno pitanje odlaganja otpada `ivotinjskog porekla postojanjem kafilerije «@ibel». ¤ Odlaganje otpada na «gradskim» i lokalnim smetli{tima.

Slika 5.2. Pregled smetli{ta i «divljih» smetli{ta u naseljima op{tine Ba~ka Topola

5.3.4. Sakupljanje i odlaganje otpada u gradu Ba~ka Topola

Najve}a koli~ina komunalnog ~vrstog otpada koja se svakodnevno sakuplja i odla`e na smetli{tu (prose~no 130 m3 dnevno) poti~e iz doma}instava, uklju~uju}i i otpad iz ustanova i preduze}a komercijalnog i nekomercijalnog karaktera. JP "Komgrad", vr{i usluge sakupljanja i odno{enja otpada u gradu Ba~ka Topola. U JP "Komgrad" na poslovima prikupljanja ~vrstog komunalnog otpada zaposleno je 8 radnika (voza~i i radnici), dok je na samom smetli{tu zaposlen 1 radnik. Delatnost prikupljanja i odlaganja otpada se obavlja 251 dan u godini. Delatno{}u prikupljanja otpada obuhva}ena su sva doma}instva u Ba~koj Topoli, {to predstavlja oko 5.993 doma}instava sa 447.796,76 m2 izgra|enog prostora. Tako|e se prikuplja, transportuje i odla`e na postoje}em smetli{tu i otpad koji ima karakter inertnog i neo-

pasnog otpada iz industrijskih pogona u Ba~koj Topoli, kao i iz ustanova, trgovina i ostalih komercijalnih i nekomercijalnih objekata u gradu. Na teritoriji na kojoj se pru`aju usluge sakupljanja ~vrstog otpada postavljeni su ~eli~ni kontejneri zapremine 5 m3, oko 80 komada, koji su razme{teni na javnim povr{inama, u zonama visoke stambene gradnje i u okviru industrijskih pogona. U ostalim zonama prete`no niske stambene gradnje malih gustina, otpad se odla`e u kese, vre}e (plasti~ne, najlon), kante, burad, kutije i druge improvizovane sudove i odre|enog dana iznosi ispred ku}a. Doma}instva uglavnom koriste posude od oko 0,08 m3 (neuniformne posude). Kontejneri i posude za otpad su na javnim povr{inama postavljeni u skladu sa Programom za postavljanje kontejnera i sudova za sme}e i otpatke. Sakupljeni otpad se odvozi na smetli{te koje se nalazi na periferiji grada, zapadno od centra, u pravcu prema op{tini Kula.

52

LEAP BA^KA TOPOLA

Op{tina/Naselje Ba~ka Topola Stara Moravica Pa~ir Baj{a Krivaja Gornja Rogatica Panonija Srednji Sala{ Ba~ki Sokolac Mi}unovo-Ba~ka Topola Kara|or|evo Mali Beograd Zobnatica Ostala naselja Novo Orahovo Tomislavci Pobeda Kavilo Sveti}evo Njego{evo Gunaro{ Bogaro{ Bagremovo

Broj stanovnika

Prose~na dnevna koli~ina komunalnog otpada 10 m3/dan 2 t/dan 1.5 m3/dan 5 m3/dan 0.2 t/dan 1 t/dan 0.1 t/dan 0.25 t/dan 0.3 t/dan # 0.1 t/dan # 0.25 t #

Prose~na dnevna koli~ina industrijskog otpada 1.5 m3/dan -

6,000 2,980 2,568 984 500 1,000 200 600 18,000 510 520 70 2,150 680 1,000

633 2,000

# #

-

Tabela 5.1 - Pregled naselja op{tine Ba~ka Topola

Za transport prikupljenog otpada od mesta sakupljanja do mesta odlaganja, komunalnom preduze}u stoji na raspolaganju vozni park koji se sastoji od 2 podiza~a i 2 autosme}ara. Sortiran opasan otpad iz medicinskih ustanova se ~uva u posebnim kontejnerima u dvori{tu doma zdravlja, dok se ne obezbedi trajno odlaganje ili tretman na republi~kom ili pokrajinskom nivou
5.3.4.1. Odlaganje otpada

na pravcu puta prema Kuli. Na ovoj deponiji otpad se odla`e oko 20 godina (od 1987. godine). Povr{ina deponije je 7,9 ha. Popunjenost deponije je 57% tj. oko 4,5 ha, raspolo`iv prostor je jo{ oko 3,5 ha, a koli~ina odlo`enog otpada je oko 150.000 m3. Smetli{te nije ogra|eno i ne postoji kontrola pristupa deponiji. Otpad se na deponiju odla`e bez prethodno pripremljenog plana i razastire pomo}u buldo`era. Ne vr{i se redovno, ve} samo povremeno prekrivanje otpada inertnim materijalom. Za ure|enje smetli{ta koristi se 1 buldo`er BNT 105 i kompaktor BOMAG.

Odlaganje otpada se vr{i na gradskom smetli{tu sme{tenom u depresiji na periferiji, jugozapadno od grada,

LEAP BA^KA TOPOLA

53

Na deponiji su prisutni stalni po`ari, neprijatan miris i razvejavanje otpadaka (Slika 5.3.).

Slika 5.4. Smetli{te Bodrog

Slika 5.3. Detalji sa gradske deponije u Ba~koj Topoli

5.3.4.2. Primena recikla`e

Smetli{te je ogra|eno `ivom ogradom i nema nikakvih drugih mera za{tite okoline. I dalje se povremeno i nekontrolisano vr{i odlaganje otpada, {to predstavlja stalni izvor zaraze i opasnosti po zdravlje stanovnika i `ivotnu sredinu.
5.3.5. Aktivnosti na izgradnji Regionalne sanitarne deponije

Mada recikla`a nije sistemski postavljena u op{tini, u samom gradu Ba~ka Topola, postoje zvani~no registrovana preduze}a koja se bave recikla`om. Individualni sakuplja~i vr{e selekciju reciklabilnih materijala iz otpada ru~no, na neorganizovan i nehigijenski na~in, pri ~emu se uglavnom izdvajaju stari papir, metal, akumulatori i cigle (iz gra|evinskog otpada). Poseban problem u gradu Ba~ka Topola je postojanje «divljih» smetli{ta na kojima stanovnici donose otpad samostalno ve} du`i niz godina, a koja nisu u nadle`nosti grada niti se o njima stara Javno preduze}e.
5.3.4.3. „Divlje» smetli{te u naselju kod `elezni~ke pruge – Bodrog

Lokacija smetli{ta je u naselju. Smetli{te se koristilo 40 godina, ali se vi{e ne koristi kao gradsko odlagali{te. Po prestanku kori{}enja, smetli{te nije prekriveno i rekultivisano, tako da ga pojedini stanovnici, naro~ito iz naselja Mi}unovo i dalje koriste za odlaganje otpada. Popunjena povr{ina je oko 3,5 ha, a raspolo`iv nezauzet prostor oko 0,7ha. Koli~ina odlo`enog otpada je oko 17.500 m3 (Slika 5.4.).

Imaju}i u vidu postulate savremenog upravljanja otpadom, kojim se daje preporuka da je za izgradnju sanitarne deponije ekonomski isplativo imati region od najmanje 200.000 stanovnika kao i slede}i Nacionalne strategije za upravljanje otpadom, op{tina Ba~ka Topola je 26. februara 2004. godine donela Odluku o pristupanju sistemu regionalnog upravljanja otpadom. Planirano je da regionalna sanitarna deponija bude izgra|ena na teritoriji op{tine Kanji`a, a da opslu`uje region koga ~ine op{tine: Kanji`a, Subotica, Ba~ka Topola, Senta, Ada, Mali I|o{, ^oka i Novi Kne`evac. Ministarstvo nauke i `ivotne sredine Uprava za za{titu `ivotne sredine je 26. avgusta 2004. godine opredelilo sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije za ovu regionalnu sanitarnu deponiju.
5.3.6. Sakupljanje i odlaganje otpada u naseljima

Op{tina Ba~ka Topola ima 23 naselja. Prose~na koli~ina komunalnog ~vr-

54

LEAP BA^KA TOPOLA

stog otpada u naseljima nije merena i mo`e se samo proceniti, tako|e nema pouzdanih raspolo`ivih podataka o njegovom sastavu (Slike 5.5-5.9.). Stanovni{tvo otpad sakuplja u kesama. Sakupljanje i transport otpada se vr{i samostalno na nivou naselja, a obavlja se uglavnom traktorom sa prikolicom starim ili individualnim vozilima.
Slika 5.7. Smetli{te u Krivaji

Slika 5.5. Smetli{te u Staroj Moravici

Otpad se odla`e vi{e godina na smetli{tima povr{ina od 1.3 ha. Smetli{ta nemaju nikakve mere tehni~ke za{tite i kao takva izaziva zaga|enje vodotoka, pojavu dima, pra{ine i neprijatnih mirisa. Ne primenjuju se tehni~ke mere odlaganja otpada niti se otpad prekriva inertnim materijalom. Neka smetli{te se dva puta godi{nje ure|uje utovariva~em.

Slika 5.8. Smetli{te u Gornjoj Rogatici

Slika 5.9. Smetli{te u Kara|or|evu

Naselje Zobnatica zauzima povr{inu od oko 4 ha na kome `ivi oko 70 stanovnika (Slika 5.10).

Slika 5.6. Smetli{te u Pa~iru

Slika 5.10. Smetli{te u Zobnatici

LEAP BA^KA TOPOLA

55

ili mesna zajednica sakuplja u odre|enom vremenskom periodu. 5. koji se obavlja na primitivan i nehigijenski na~in. stanovnici sami donose otpad. Otpad se sakuplja u kontejnerima. kao administrativnoj celini. gradu Ba~ka Topola i drugim naseljima. Na vi{e mesta. ali ne u dovoljnom obimu i dobrog kvaliteta. na neure|enim smetli{tima. generalno bez potrebnih prate}ih objekata i instalacija kao i bez za{tite segmenata `ivotne sredine. vrstama i sastavu otpada koji se produkuje u pojedinim naseljima i odla`e na smetli{tima. ve} se otpad odla`e na vrlo problemati~nim lokacijama. `ivotinjski otpad. a ~esto i onemogu}ava organizaciju sakupljanja sa postoje}im transportnim sredstvima. postoji i ~itav niz «divljih» smetli{ta koja su stanovnici sami formirali i o kojima niko ne vodi nikakvu kontrolu. ¤ U op{tini ni u jednom naseljenom mestu ne postoji sanitarna deponija.5. Netipiziranost posuda ote`ava i smanjuje frekvencu odno{enja otpada.4. ¤ Na smetli{tima ne postoji nikakva selekcija sekundarnih sirovina i ako se na|e po neki individualni sakuplja~. uklju~uju}i i medicinski otpad. Iz dostavljenih podataka. ¤ Pored smetli{ta u naseljima na kojima mesne zajednice. U naseljima se otpad sakuplja na dobrovoljnoj osnovi. U ovom kontekstu mora se analizirati i stanje upravljanja otpadom u op{tini Ba~ka Topola. ¤ U op{tini se ne vr{i organizovan rad na minimizaciji otpada i na uvo|enju recikla`e. tretmana i kona~nog odlaganja. improvizovanim posudama.1. odnosno sakupljanje otpada se samo delimi~no sprovodi u gradu Ba~ka Topola. vidljivo je da se vr{i neka manja selekcija. transporta i odlaganja otpada u op{tini Ba~ka Topola pokazuju niz nedostataka i mnogi postupci su u suprotnosti sa savremenim shvatanjima i savremenom praksom u postupanju sa komunalnim otpadom: ¤ U op{tini se ne sakuplja celokupna koli~ina nastalog otpada. ¤ U samom gradu Ba~ka Topola postoji nekoliko transportnih vozila namenjenih za sakupljanje i odvoz vozila.4. gde se ovaj otpad prera|uje u fabrici ko{tanog bra{na «@ibel». tj. U op{tini se ne vr{i kompostiranje. kao i ugradnju niza mera koje su u funkciji za{tite `ivotne sredine i smanjenja rizika po `ivotnu sredinu i zdravlje. Ocena stanja u op{tini Ba~ka Topola Analize postoje}eg stanja sakupljanja. odvajanja. onda je to rad van svake kontrole i legaliteta. tako da to komplikuje. odnosno grad Ba~ka Topola odla`u otpad. kesama. OCENA STANJA I PROCENA TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Upravljanje komunalnim ~vrstim otpadom podrazumeva izgradnju celokupnog sistema tretmana otpada od njegovog nastanka. preko sakupljanja. ¤ Tipiziranost opreme za sakupljanje nije izvr{ena. ali i analiti~ki posmatrati stanje u svakom njenom segmentu. konfiskate (samo delimi~ni podaci) i sl. ¤ U svim sredinama u op{tini ne postoji nikakva baza podataka o koli~inama. po{to je re~eno da deo otpada odvozi 56 LEAP BA^KA TOPOLA . ali nisu pokrivena sva naselja u op{tini. transporta. ¤ Izuzetak predstavlja problematika animalnog otpada u Ba~koj Topoli i Staroj Moravici. primetno je nekontrolisano paljenje otpada. Dobijeni podaci preko popunjenih upitnika su procenjivani i ~esto su potpuno nerealni. ¤ Medicinski otpad se stvara u lokalnim ambulantama i Domu zdravlja.

zatvoreno i nije rekultivisano biljnim prekriva~em i dalje predstavlja lokaciju na koju se «divlje» odla`e otpad. ¤ U Ba~koj Topoli postoji osim gradskog smetli{ta-«deponija» ~itav niz «divljih» smetli{ta na koja stanovnici donose sami otpad.4. kese. ¤ Odlagali{te gradskog otpada u Ba~koj Topoli je klasi~no neure|eno smetli{te sa nekontrolisanim prilazom i nekontrolisanim odlaganjem. o ~emu govore i neki postavljeni kontejneri za recikla`u u centru grada) iz ku}nog otpada i apsolutno nerazvijen sistem smanjenja otpada na izvoru nastajanja. tj. Pred op{tinom Ba~ka Topola se postavlja zadatak da organizuje plansko upravljanje otpadom unutar op{tine koje }e se pre svega ogledati u: LEAP BA^KA TOPOLA 57 . ¤ Izdvajanje opasnih komponenti iz gradskog otpad kao {to su otpadna ulja.smetli{te. ¤ Poseban problem predstavlja i smetli{te Bodrog. Evidentan je nedostatak broja kao i tipiziranost odgovaraju}ih sudova za prikupljanje otpada. otpaci od bojenja. dok se ostali deo skladi{ti u kontejnerima u okviru dvori{ta Doma zdravlja. ¤ Izdvajanje opasnog otpada se ne vr{i. prikupljanja i daljeg plasiranja sekundarnih sirovina (mada postoji niz firmi koje su registrovane za bavljenje recikla`om. u kontekstu upravljanja komunalnim ~vrstim otpadom. ¤ Nedostaje edukacija svih zainteresovanih strana o pravilima i zahtevima upravljanja otpadom. kao ni raspored odno{enja. nije ura|ena dobro mre`a rasporeda kontejnera za sakupljanje otpada. kutije. ali s obzirom da nije prekriveno za- vr{nom prekrivkom. tako da je proces postupanja sa otpadom prepu{ten „samosnala`enju“ onih koji su za to zadu`eni.5. Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola Ocena stanja u gradu Ba~ka Topola okarakterisana je sli~nim kvalifikacijama kao i za celu op{tinu: ¤ Ne postoji baza podataka o koli~inama i tipovima otpada. potrebno je pod hitno uraditi tehni~ku dokumentaciju kojom bi se ovo smetli{te privelo nameni i obezbedila sigurnost po zdravlje ljudi i `ivotnu sredinu. Stanje vozila za sakupljanje je relativno lo{e.JP «Komgrad».2. a o kojima niko ne vodi ra~una. mogu se o~ekivati veliki problemi usled neadekvatnog postupanja sa otpadom. akumulatori. regulativne. o op{tini kao celini. sa tehni~ke. koje se vi{e ne koristi. vre}e. TENDENCIJA I TRENDOVI U POSTUPANJU SA OTPADOM Analiziraju}i sada{nje stanje u upravljanju otpadom u op{tini Ba~ka Topola i razvoj situacije poslednjih godina. To pokazuje da planiranje sakupljanja i transporta otpada nije dobro ura|eno. ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere. 5. te{ko je govoriti. ¤ Shvatanje problematike i postoje}e znanje o savremenom upravljanju otpadom. Ne postoje minimalne mere sanacije smetli{ta. lonci. ¤ U okolnostima kada u op{tini Ba~ka Topola svako naselje ima svoju «deponiju» . Za ovo odlagali{te u cilju njegovog budu}eg kori{}enja. pa i rasuti otpad). tj. ¤ Evidentan je nerazvijen sistem selekcije. ¤ Mesne zajednice nemaju finansijska sredstva za elementarno upravljanje i odr`avanje lokalnih smetli{ta. (kante. elektronska oprema se ne vr{e. burad. organizacione ili institucionalne strane nije adekvatno problematici. oklopi od bojlera. 5. jer svako naselje brine o svom otpadu.

5. evidentna i u: ¤ Zaga|enju svih segmenata `ivotne sredine: vode. s obzirom da se od mera za{tite primenjuje jedino povremeno i retko prekrivanje otpada inertnim materijalom.6. medicinskog. ¤ Uvo|enju ku}nog kompostiranje i recikla`e ambala`nog otpada. realno je pretpostaviti da se negativni uticaji smetli{ta na `ivotnu sredinu pove}avaju svakim danom. ¤ [irenju neprijatnog mirisa. ¤ Razno{enju otpada od strane `ivotinja. voda. pri ~emu mo`e do}i do degradacije i zaga|enja izvora vodotoka. U slu~aju smetli{ta u naseljima u op{tini Ba~ka Topola. Nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. ispod i oko deponije. ¤ Rekultivaciji smetli{ta Bodrog. s obzirom da nisu primenjene osnovne mere za{tite `ivotne sredine. Uticaj na `ivotnu sredinu Sagledavaju}i postoje}e stanje upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola. Odlaganje potpuno neselektiranog otpada na neure|enim smetli{tima. neselektiranje opasnog otpada iz komunalnog. s obzirom na permanentno pove}anje koli~ine otpada i pove}anje povr{ina pod otpadom. ugro`avaju `ivotnu sredinu po raznim aspektima i na razne na~ine. bilo u gradu ili u naseljima op{tine Ba~ka Topola predstavlja najgore re{enje postupanja sa otpadom. veliki rizik po okolinu i zdravlje stanovni{tva. ¤ ^i{}enju i zatvaranju «divljih» smetli{ta u celoj op{tini. glodara i insekata kao i od razno{enja papira i lakih otpadaka putem vetra. Dugoro~no. vazduha i zemlji{ta.1. postavljanje kontejnera za otpad i stroga inspekcijska kontrola u cilju spre~avanja ponovnog nastajanja. ¤ Saniranju i zatvaranju lokalnih seoskih smetli{ta. ~ime }e se re{iti za du`i period odlaganje komunalnog ~vrstog otpada iz Ba~ke Topola i okolnih naselja. ¤ Pojavi dima usled paljenja otpada. ¤ Saniranju i zatvaranju 4 smetli{ta u gradu Ba~koj Topoli. ugro`enost svih segmenata `ivotne sredine (vazduh. ¤ Pro{irenju obuhvata organizovanog sakupljanja otpada iz svih naselja op{tine i usmeravanju odlaganja na smetli{te u Ba~koj Topoli koje se mora sanirati da bi moglo privremeno da se koristi. ¤ Nekontrolisanom izdvajanju gasova. PROCENA UTICAJA NA^INA POSTUPANJA SA KOMUNALNIM ^VRSTIM OTPADOM 5. ¤ Edukaciji o savremenom upravljanju otpadom odgovornih i drugih zaposlenih lica u komunalnim preduze}ima koja se bave otpadom u okviru svoje delatnosti. koje se nalazi na dnu hijerarhije dozvoljenih opcija odlaganja otpada. Nekontrolisana smetli{ta i «divlja» smetli{ta predstavljaju svakodnevni. predstavlja tako|e svakodnevni rizik po stanovni{tvo. U sada{njim uslovima u op{tini Ba~ka Topola.6. prvenstveno imaju}i u vidu da je pokrenut proces izgradnje nove. sakupljanje i transport otpada kao i stanje smetli{ta otpada svojim sadr`ajima i delatno{}u 58 LEAP BA^KA TOPOLA . zemlji{te) je. ¤ Optimizaciji mre`e posuda za odlaganje i frekvence sakupljanja. ¤ Nekontrolisanoj infiltraciji zaga|enih otpadnih voda u zemlji{te. napredak u pravcu pobolj{anja situacije se mo`e o~ekivati.¤ Izradi projekta sanacije postoje}e gradske deponije u cilju njenog bezbednog kori{}enja. regionalne sanitarne deponije na lokaciji u Kanji`i.

odnosno otpad se samo sakuplja. Popravljanje stanja u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih na~ina postupanja sa otpadom je jedino mogu}e izgradnjom sanitarnih deponija kao jedinog vida bezbednog odlaganja. B. ¤ Pro{iriti obim sakupljanja na sva naselja u op{tini. integralnog sagledavanja i re{avanja ovog problema ne mo`e biti ni razvoja ni prosperiteta.5. Aktivno u~e{}e u formiranju zajed- ni~kog regiona za upravljanje otpadom sa op{tinom Kanji`a Usmeriti se na realizaciju sporazuma zainteresovanih op{tina o zajedni~kom re{avanju pitanja upravljanja komunalnim otpadom. ¤ Sanirati. a mesnim zajednicama kao nezavisnim celinama u seoskim podru~jima. {to iziskuje velika finansijska sredstva koja se ne mogu obezbediti u okviru same mesne zajednice. ¤ Hitno rekultivisati zatvorenu deponiju «Bodrog». transportuje i odla`e na neure|ena smetli{ta. Prisutno je minimalno i neorganizovano izdvajanje reciklabilnih materijala iz otpada (isklju~ivo u privatnoj inicijativi. ZAKLJU^NA RAZMATRANJA U op{tini Ba~ka Topola upravljanje komunalnim otpadom je nezadovoljavaju}e jer se primenjuju samo neki elementi iz ukupnog kompleksnog integralnog upravljanja otpadom.7. zatvarati i rekultivisati gradsko odlagali{te u Ba~koj Topoli. prvenstveno le`i u nepostojanju sistemskog pristupa u upravljanju otpadom u op{tini kao celini. odrediti prioriteti i plan aktivnosti na re{avanju. Uzrok nezadovoljavaju}eg stanja u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. i «ukinuti» mesna smetli{ta. Otpad je permanentan problem i bez pravilnog. ¤ Uklju~iti privatan sektor u komunalnu delatnost. {to se vidi iz ~injenice da je staranje o otpadu povereno JP «Komgrad» u gradskoj sredini. Aktivnosti koje treba preduzeti u op{tini Ba~ka Topola u cilju izgradnje i uspostavljanja sistema integralnog upravljanja otpadom moraju se razvijati u dva paralelna toka: A. ¤ O~istiti i rekultivisati «divlja» odlagali{ta. LEAP BA^KA TOPOLA 59 . Uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom unutar op{tine: ¤ Prioritetno izraditi plan upravljanja otpadom u celoj op{tini kojim }e se sagledati sve potrebe u op{tini. ¤ Uvesti kontrolu kroz komunalnu policiju. kroz registrovana preduze}a ili individualne sakuplja~e).

NEODR@AVANJE JAVNIH ZELENIH POVR[INA. kao ~inilac `ivotne sredine. kao prostorni element. smanjenju klizanja i spre~avanju erozije zemlji{ta. istaknute prioritetne oblasti. Radna grupa je kao jednu od prioritetnih oblasti odredila zelene povr{ine u op{tini i u okviru ove oblasti. ZELENE POVR[INE 6. njihovim rasporedom i zastupljeno{}u. 3.1. insekticidnom i baktericidnom dejstvu. povoljnom dejstvu na sastav zemlji{ta. 60 LEAP BA^KA TOPOLA . Uz sve pomenuto treba imati u vidu i to da se sve prednosti zelenila ostvaruju pravilnim izborom vrsta. ubla`avanju ekstremnih temperatura.. oplemenjavanju i dekoraciji terena..6. Iskorenjivanje ambrozije i drugih biljaka alergenata. Proces izrade lokalnog ekolo{kog plana izme|u ostalih obuhvata. 4. kao veoma va`ne i aktivnosti koje se odnose na odre|ivanje prioritetnih oblasti rada i procenu stanja `ivotne sredine u prioritetnim oblastima. ima veliki zna~aj i uticaj na ukupno stanje `ivotne sredine na nekom podru~ju. za{titnom dejstvu od prekomerne insolacije. razgovora sa ~lanovima radne grupe i obilaska pojedinih lokaliteta. Nere{en imovinsko . kao i nedovoljna po{umljenost op{tine. umiruju}em dejstvu na psihu ljudi i u omogu}avanju rekreacije. Naro~ito treba imati u vidu da se zelenilo. kao i upornim i dugotrajnim odr`avanjem. Nepostojanje vetroza{titnih pojaseva na teritoriji cele op{tine. nepostojanje za{titnih imisionih pojaseva oko grada Ba~ke Topole i oko naselja. smanjenju komunalne buke.pravni status javnih zelenih povr{ina u naseljima Krivaja. ostalih zelenih povr{ina u Ba~koj Topoli. nalazi u grupi prostornih elemenata koji doprinose smanjenju zaga|enja `ivotne sredine. 2. Krivaja i Zobnatica).za{ti}enih prirodnih dobara na teritoriji op{tine (Panonija. Pobeda.1. PARKOVA. Uzimaju}i u obzir ciljeve i metodologiju izrade LEAP-a. Ekolo{ki (sanitarno-higijenski) zna~aj zelenila se ogleda u smanjenju aerozaga|enja. UVOD I METODOLOGIJA Zelenilo. pobolj{anju mikroklime.Lista prioriteta i konkretnih problema Izvor: LEAP kancelarija Ba~ka Topola vanju brzine i udara vetrova. usporaIV 1.1 . odnosno podizanje zelenila direktno doprinosi pobolj{anju stanja `ivotne sredine na konkretnom podru~ju. formulisane konkretne probleme i postoje}u (raspolo`ivu i dostupnu) dokumentaciju koja tretira oblast zelenila u op{tini. Tabela 6. Panonija i Pa~ir. nepostojanje sistemskog re{enja o odr`avanju javnih zelenih povr{ina u selima. Neodr`avanje i uni{tavanje gradskog parka u Ba~koj Topoli. kao i ostalih parkova . definisan je niz konkretnih problema kako je prikazano u Tabeli 6. smanjenju visokog nivoa podzemnih i kapilarnih voda. pri izradi izve{taja o zelenim povr{inama u op{tini Ba~ka Topola primenjen je metod uporedne analize prikupljene dokumentacije i literature.

2.). saobra}aja i stanovanja kao i intezivne poljoprivrede i naselja. kao stanje kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi u op{tini Ba~ka Topola.6.2. LEAP BA^KA TOPOLA 61 .2. pa se i sastav i pokrivnost biljkama prete`no nalazi na strani kulturnih biljaka. a i ove neznatne povr{ine nisu ravnomerno raspore|ene u ataru. prvo.3. godine. 6. Za{titni {umski pojasevi. odnosno bez vetroza{titnih pojaseva. u cilju promena ovog stanja. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja Najve}i deo povr{ina atara op{tine Ba~ka Topola je potpuno bez {umske vegetacije i bez za{tite od eolske erozije. Put za Kara|or|evo Na podru~ju op{tine Ba~ka Topola 1998. Podelom na Katastarske op{tine u okviru op{tine Ba~ka Topola. Kompleksi ve}ih povr{ina zelenila sa {umskim vrstama su vrlo neravnomerno raspore|eni u ataru. mo`e se konstatovati. ali su se tek posle nekoliko godina stekli uslovi za izradu projektne dokumentacije.1. godine. nailazi se i na 20 kilometara puta bez ijednog drveta (Slika 6.34% od teritorije op{tine). Dakle.1. 6.1.2. PRIKAZ STANJA 6.1. Kod nekih kompleksa sti~e se utisak da se radi o velikim kompleksima.2. problem je nedovoljna po{umljenost. kao kategorija zelenih povr{ina. Po{umljenost op{tine Slika 6. zbog specijalnih uslova vizure. ali i kod ovih lokaliteta.2. {to predstavlja nepovoljnost u pogledu za{tite od eolske erozije i smanjenja uticaja vetrova na isparavanje. ura|en glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola. Vetroza{titni pojasevi Naredne godine je u~injen i prvi korak u realizaciji plana: izvr{eni su svi terenski radovi i zavr{eni su glavni projekti za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji o{tine Ba~ka Topola.1. 6.1. Pod {umama i van{umskim zelenilom u op{tini Ba~ka Topola nalazi se neznatan deo povr{ina (0. u isto~nom delu atara. odnosno vrste koje se naj~e{}e mogu sresti su poljoprivredne biljke. sada uglavnom ne postoje u op{tini Ba~ka Topola i potrebno je da se formiraju na mestima dodira industrije i stanovanja. U op{tini Ba~ka Topola. da je 2002. pojednostavljena je izrada dokumentacije do nivoa glavnog projekta. obezbe|en je jedan od prvih uslova za izradu glavnih projekata podizanja vetroza{titnih pojaseva. Registrovano je da se pod {umama i van{umskim zelenilom nalaze neznatane povr{ine. Planskom dokumentacijom koju je izradio Zavod za urbanizam iz Ba~ke Topole tokom 2001. da na tritoriji op{tine ne postoje vetroza{titni pojasevi i drugo.1. Vetroza{titni pojasevi. godine po~ete su aktivnosti u pravcu pripreme dokumentacije za podizanje vetroza{titnih pojaseva. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine Podru~je atara Ba~ke Topole je uglavnom pokrivreno poljoprivrednim povr{inama.

Nekada{nji izgled Gradskog parka u Ba~koj Topoli 62 LEAP BA^KA TOPOLA . godine. iako su neki problemi stavljeni kao prioritet za tretiranje u okviru LEAP-a op{tine Ba~ka Topola. u toku pripreme nisu obezbe|eni podaci i dokumentacija.2. ure|uju i sprovode mere za{tite. Skup{tina op{tina Ba~ka Topola je 2000. Me|utim. godine. Mesne zajednice u seoskim naseljima mogu ure|ivanje. Zelene povr{ine posebne namene. park je bio potpuno zapu{ten. ustanove. ovaj projekat sadr`i podatke o istorijatu parka i o zate~enom stanju u to vreme. putevi vremenom o{te}eni i zarasli u korov. S obzirom na dostupnost dokumentacije i podataka. pravna i fizi~ka lica koji su nosioci prava kori{}enja na zemlji{tu na kome se nalazi to zelenilo.4.2. puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje Ba~ka Topola.2. godine.2.2. ali u Slika 6. odr`avanje i za{titu zelenih povr{ina poveriti javnom komunalnom preduze}u. koji na ne{to druga~iji na~in tretira pitanje obnove parka. kao investitor. Pozicija Gradskog parka u Ba~koj Topoli Prema sagledanom stanju 1991.2. stanju parka pre 15 godina i tada{njim stavovima o na~inu revitalizacije parka (Slika 6. poru~ila izradu novog Projekta hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topoli. Gradski park u Ba~koj Topoli Projekat revitalizacije parka u Ba~koj Topoli je ura|en 1991. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra Javne zelene povr{ine na podru~ju naseljenog mesta Ba~ka Topola poverene su na ure|ivanje.). 6. a park je u celini primio izgled zapu{tenosti (Slika 6. Javne zelene povr{ine u seoskim naseljima op{tine poverene su na ure|ivanje.6. pa je poslu`io kao dobra osnova za sagledavanje razvoja situacije u vezi parka. ili nije bila dostupna detaljna dokumentacija o ostalim zelenim povr{inama u Ba~koj Topoli i o za{ti}enim prirodnim dobrima (parkovima) u Panoniji i Krivaji. preduze}a. ali nije usvojen niti realizovan.3. pa je osnovano zaklju~iti da ne postoji. Naime. dalja pa`nja je prvenstveno usmerena na Gradski park u Ba~koj Topoli i na park prirode Zobnaticu (Slika 6. Slika 6. odr`avanje i za{titu Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te. drugom preduze}u ili preduzetniku i svoje me|usobne odnose regulisati ugovorom. vredna i retka stabla su se uglavnom osu{ila ili propala od bolesti.3.).).1. zelenilo u predba{tama i zelenilo u zajedni~kim dvori{tima odr`avaju. odr`avanje i za{titu mesnim zajednicama.

i 2003. Pored sadnje visokog drve}a predvi|ena je sadnja {iblja. broj 135/04) utvrdio uslove za sanitarnu se~u stabala u gradskom par- Slika 6. godine. U skladu sa tim da je Gradski park u Ba~koj Topoli za{ti}en kao prirodno dobro 1974.listu op{tine B. zakr`ljalih i deformisanih stabala. Tom Odlukom odre|eno je da nije u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Urbanisti~ki projekat gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojen i objavljen u “Sl. Topola“ br. Realizacija ovog projekta trebalo je da po~ne nakon obavljenih pripremnih radova koji podrazumevaju ru{enje svih bespravno podignutih objekata.osvetljavanje neophodni. god. Tako o~i{}en park predstavljao je osnovu za dendrolo{ki plan rekonstrukcije parka. Prate}i i najnovija dokumenta iz 2000. zatim ve} pomenutih uslova za{tite i postoje}e namene. na osnovu zakona o za{titi `ivotne sredine i da po istom zakonu sve intervencije u parku mogu da se izvode samo po uslovima nadle`ne slu`be za{tite. godine. Ba{ suprotno. stanje je postalo jos lo{ije kroz dalje propadanje zelenila. odre|eno je da nisu u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji Izmene urbanisti~kog projekta dela gradskog parka u Ba~koj Topoli usvojene i objavljene u „Slu`benom listu op{tine B. Projekat je ra|en na osnovu snimka postoje}eg stanja zelenila. ura|en je predlog se~e svih suvih. Po dono{enju novog Zakona o planiranju i izgradnji (“Slu`beni glasnik Republike Srbije” broj 47/2003). Zavod je u skladu sa Zakonom o za{titi `ivotne sredine ("Sl. Nova sadnja je predstavljala sasvim mali obim. a koji nisu u suprotnosti sa odredbama zakona o planiranju i izgradnji. odnosno svih postoje}ih sadr`aja i namena u parku. ali ih vi{e nema. godine. jer je park ina~e bogat visokom vegetacijom. 2005. urbanisti~ko-tehni~kih uslova iz Generalnog urbanisti~kog plana Ba~ke Topole. trajnica i ru`a kao novih elemenata parka koji su se tu nekada nalazili. Topola” broj 5/2000. RJ Novi Sad za dozvolu vr{enja sanitarne se~e u parku u Ba~koj Topoli. {to govori da se u me|uvremenu u parku nije dogodilo ni{ta u pravcu njegove obnove i revitalizacije. Na osnovu manuala valorizacije koji je obuhvatio zdravstveno stanje i estetski izgled svakog stabla u parku. uslove za izradu projekta rekonstrukcije parka obradio je Zavod za za{titu prirode Srbije na osnovu kojih je i ura|en je projekat rekonstrukcije. mo`e se zaklju~iti da du`i niz godina do danas nije u~injeno gotovo ni{ta u pravcu pobolj{anja stanja u parku.4. divlju gradnju i sl. {irenje korovske vegetacije. podnet je zahtev Zavodu za za{titu prirode Srbije. Tako|e istom Odlukom. Skup{tina op{tine Ba~ka Topola je 2003. godine donela Odluku o odre|ivanju delova urbanisti~kih planova na teritoriji op{tine Ba~ka Topola koji se odnose na zajedni~ke namene. Na taj na~in su stvoreni planski uslovi za dalju realizaciju projekta rekonstrukcije Gradskog parka iz 2000. glasnik RS". kao i u drugim delovima parka. pa su prored i LEAP BA^KA TOPOLA 63 . 1/2003. Kao prvi korak. naro~ito oko teniskih terena. godine. Zapu{teno rastinje u Gradskom Parku osnovi polazi od sli~nog stanja u parku koje je konstatovano 1991.

{tuka. pedolo{kim i hidrogeolo{kim osobinama podru~ja. da u ju`nom delu parka ukloni ukupno 10 suvih stabla. tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku tamo gde najmanje smetaju stablima. som. prepelice. Jezero Zobnatica Park prirode Zobnatica obuhvata ostatke iskonske stepske vegetacije i kompleks vla`nih stani{ta.2.). babu{ka (Slika 6. ¤ da se od ukupne povr{ine pod zovom ukloni 50%.Ba~ka Topola". Fragmenti samoniklih {umaraka i {umski zasadi slu`e kao refugium vrstama poplavnih {uma poljskog jasena na tresetnoj podlozi.6. kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta i ¤ da se obavezuje upravlja~ da dopuni Projekat rekonstrukcije parka.).6. Peca se: {aran. zec. Zobnati~ka {uma danas Na lesnim obroncima doline sa~uvani su ostaci stepske zajednice. Poznata je po ergeli sa tradicijom uzgoja rasnih konja koja je stara preko 200 godina. Tako|e. kao upravlja~u za{ti}enog prirodnog dobra „Park u Ba~koj Topoli“.5. fazan. sme{tenih u dolini vodotoka Krivaje. u komplesku se nalazi i dobro opremljen hotel. koje su ve}inom uni{tene u na{oj zemlji. ¤ da se pri uklanjanju `bunastih vrsta obavezno sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste. Ostaci prirodne vegetacije pripadaju najugro`enijim tipovima vegetacije panonskog regiona (Slika 6. 6. amur. smu|.2. Slika 6. Zamo~vareni deo doline severno od puta prema Kara|or|evu predsta- 64 LEAP BA^KA TOPOLA . Dolina vodotoka Krivaje je prirodni hidrolo{ki i ekolo{ki koridor izme|u unutra{njosti lesnog platoa i doline Tise. Zobnatica se po svim karakteristikama mo`e nazvati jedinstvenim kombinovanim izleti{tem. jedno od najbogatijih ribom u Vojvodini. Park prirode Zobnatica Slika 6. U Zobnatici se nalazi muzej konjarstva koji je kao takav jedinstven u Evropi. Najva`nije prirodne karakteristike prirodnih stani{ta su odre|ene geografskim polo`ajem. Tako|e je nalo`eno: ¤ da se podrast pajavca (Acer negundo) u potpunosti ukloni sa cele povr{ine parka. dok je sportskim ribolovcima na raspolaganju jezero povr{ine 250 ha. Zobnatica poseduje lovi{te povr{ine 2537 ha u kome se mogu loviti: srnda}.ku tako {to je odobrio "Javnom preduze}u za gra|evinsko zemlji{te puteve i izgradnju objekata zajedni~ke komunalne potro{nje i urbanisti~ko planiranje i ure|enje . Prostor prirodnog dobra obuhvata i ve{ta~ku akumulaciju i turisti~ko-rekreativni kompleks Zobnatica. divlja patka. Na ovim stani{tima su prisutne floristi~ke retkosti koje pripadaju najugrio`enijim vrstama Srbije.5.2.

Me|usobne obaveze i odnosi vlasnika (imaoca) i korisnika za{ti}enog prirodnog dobra regulisani su Zakonom o za{titi `ivotne sredine. za seoska naselja ne postoje sistemska re{enja za odr`avanje javnih zelenih povr{ina tako da se ova ~injenica odra`ava i na stanje zelenila u ovim naseljima. odakle je polako. uklju~uju}i i ambroziju. plodoreda. ima probleme sa ambrozijom. Revitalizacija degradiranih stani{ta (izmuljivanje jezera. i pored instituconalno dobro organizovane za{tite prirodnog dobra Zobnatica. Mo`e se zaklju~iti. naro~ito u niskim i retkim usevima (soja. razmno`ene su korovske biljke. Panonija i Pa~ir nije re{en imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina. ali sigurno u{ao u unutra{njost parcela. Imovinsko-pravni status javnih zelenih povr{ina Zakon o planiranju i izgradnji daje dobre osnove da se ovo pitanje razre{i.). Ambrozija Pre desetak godina ovaj korov je bio prisutan na zaparlo`enim neobra|enim povr{inama i nije ga bilo u velikoj brojnosti. zbog ~ega je i preduzet niz aktivnosti na njenom suzbijanju i iskorenjivanju (Slika 6. Pobeda. Postoje brojna o{te}ena stabla. Slika 6. prostornih i organizacionih aspekata upravljanja zelenim povr{inama. pa je neophodno preduzeti mere na saniranju stanja i podizanja nivoa ure|enosti ovog prostora. Pre nekoliko godina pro{irio se na ivi~ne delove obradivih povr{ina i na ivicama uz puteve.4. Razre{enje oba ova problema kroz re{avanje imovinskih. Staraocu su preneta odre|ena javno pravna ovla{}enja. kao i ostale op{tine u Vojvodini. Staraoc za povereno dobro donosi programe i druga akta sa uslovima i merama za{tite i razvoja ovog dobra. {e}erna repa). me|u kojima su od prioritetnog zna~aja tradicionalni vidovi kori{}enja prirodnih resursa. te on ima pravo aktivne legitimacije u pogledu ostvarivanja re`ima za{tite i pokretanja krivi~nih i prekr{ajnih postupaka. Danas je problem i na povr{inama sa dobrom i intenzivnom agrotehnikom. u skladu sa Zakonom.7. Pored toga. polomljene grane.2. Iskorenjivanje ambrozije Op{tina Ba~ka Topola kao. koji imaju visoku cenu. mada LEAP BA^KA TOPOLA 65 . 6.2. jer je ambrozija dosta tvrd korov i za njeno suzbijanje pored dobre agrotehnike. stvaranje za{titne zone) nije samo cilj razvoja i unapre|enja prirodnog dobra. na U naseljima Krivaja. pobolj{anje vodnog re`ima svih vla`nih stani{ta. podrast. nego i preduslov za opstanak prirodnih vrednosti podru~ja. Na ve}em delu podru~ja postoji potreba za otklanjanjem negativnih antropogenih faktora.vlja mesto okupljanja i boravka brojnih pti~jih vrsta u toku prole}ne i letnje seobe. da je ambrozija prisutna na svim neobra|enim i zakorovljenim povr{inama u op{tini. Suzbijanje je ote`ano. Me|utim. Iz toga razloga je neophodno sprovoditi mere aktivne za{tite. Ve}i broj vrsta predstavnika ornito i herpetofaune ovog vla`nog kompleksa je od me|unarodnog zna~aja.7. potrebni su i noviji herbicidi. stanje na terenu nije u potpunosti zadovoljavaju}e. treba da doprinese pobolj{anju stanja zelenila u ovim naseljima.3. kao i aktima donetim na osnovu ovog Zakona. 6.

U mesnim zajednicama Mali Beograd. postoje takva mesta u gradu koja „nikome“ ne pripadaju ili vlasnik nije u mogu}nosti da kosi travu zbog bolesti ili starosti. Da li zbog navedenih ili drugih razloga. u slu~ajevima neistra`enih stanja ili nepostojanja dokumentacije. Na teritoriji grada mo`e se konstatovati da je ambrozija rasprostranjena sporadi~no. a u 50% parcela je prisutna i na samim parcelama. niti komunalni organi to rade. Pobeda. Slika 6. [irenje ambrozije oko zobnati~kog jezera 6. Me|utim.svim ivi~nim delovima poljoprivrednih parcela.8.).8. a da je nema na mestima gde je trava ispred ku}a redovno ko{ena. Na 2000 ha.9.). [irenje ambrozije u Ba~koj Topoli Analiza tendencija i trendova u skoroj budu}nosti je izvr{ena na bazi postojanja dokumentacije kada je mogu}e proceniti da su stvorene predpostavke za preduzimanje odre|enih konkretnih i prakti~nih aktivnosti. 66 LEAP BA^KA TOPOLA .3. Moravica. Krivaja i Gornja Rogatica problem ambrozije je mnogo izra`eniji nego u ostalim mesnim zajednicama (Slika 6. a zbog frontalnog na~ina {irenja ambrozije. ona se na takvim mestima brzo odoma}ila (Slika 6.. procene tendencija idu u pravcu pristupanja potrebnim istra`ivanjima i pripreme dokumentacije za konkretno delovanje. poljoprivrednog zemlji{ta u dru{tvenom sektoru kori{}eni su dodatni herbicidi u cilju suzbijanja ambrozije.9. ANALIZA TENDENCIJA I TRENDOVA U SKOROJ BUDU]NOSTI Slika 6. odnosno.

koje su sada pod {umom. mo`e se u skoroj budu}nosti o~ekivati preduzimanje aktivnosti na odre|ivanju prioriteta i podizanje prvih delova ovih pojaseva.2. izuzev u urbanisti~kim planovima za jedan broj naselja (Panonija. da }e. nizak stepen po{umljenosti op{tine. Uticaj vetroza{titnog pojasa na mikroklimu za{ti}enog podru~ja LEAP BA^KA TOPOLA 67 .2. mogli bi da se odrede na osnovu postoje}ih koli~ina sadnica (Slika 6. Krivaja). prilikom izrade novih ili revizije starih urbanisti~kih planova. zahteva.1.1.1. Za{titni imisioni pojasevi oko naselja kivati da se za ova naselja pristupi izradi projektne dokumentacije za podizanje ove vrste zelenila. da }e biti pristupljeno pripremi dokumenta «Posebna osnova gazdovanja {umama na podru~ju op{tine Ba~ka Topola». a ne postoji ni dokumentacija za njihovo podizanje. s obzirom da postoji glavni projekat za podizanje mre`e vetroza{titnih {umskih pojaseva na teritoriji op{tine Ba~ka Topola.3.).10.10. Po{umljenost op{tine Kao i u prethodnom slu~aju.1. a to se mo`e o~ekivati u skoroj budu}nosti. postoji projekat hortikulturnog ozelenjavanja Gradskog parka u Ba~koj Topo- Slika 6. 6. mo`e se o~e- Kao {to je ve} ranije napomenuto.1.3.6. kada se sa pojasevima tek po~inje.1. Vetroza{titni pojasevi.3. Gradski park u Ba~koj Topoli Kako u op{tini gotovo da ne postoje za{titni {umski imisioni pojasevi oko naselja. Neki od pravaca. Javne zelene povr{ine i za{ti}ena prirodna dobra 6. a koje se ne koriste za poljoprivrednu proizvodnju. 6. Vetroza{titni pojasevi Kada su u pitanju vetroza{titni pojasevi. kao i povr{ine koje se nalaze u sklopu {uma i {umskog zemlji{ta. a kod drugih naselja.2.3.3.Problem dinamike podizanja vetroza{titnih pojaseva se re{ava dugoro~nim planiranjem i uz primenu principa sadnje na udarnim mestima kako bi se dobio {to efektniji utisak. 6.3. Posebnom osnovom gazdovanja {umama trebalo bi da budu obuhva}ene povr{ine koje se vode kao {ume.3. biti planirane i povr{ine za za{titne {umske pojaseve oko naselja. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine 6.

Dakle postoje realne pretpostavke da se u skoroj budu}nosti mo`e pristupiti realizaciji ovog projekta bar u delu koji se odnosi na uklanjanje suvih stabala iz parka. u celom kraju }e se osetiti dejstvo pojaseva na ~itavom nizu elemenata mikroklime. godine. mo`e se o~ekivati da se u narednom periodu pokrenu procesi za razre{enje ovih pitanja kako bi i ove povr{ine zauzele odgovaraju}e mesto u sistemu i mre`i zelenih povr{ine op{tine Ba~ka Topola. prikupljaju}i korpuskularne materije.4. Park prirode Zobnatica 6. Tako|e se o~ekuje da se Projekat rekonstrukcije parka dopuni kako bi se obezbedile odgovaraju}e vrste zelenila za zamenu postoje}eg zelenila. 68 LEAP BA^KA TOPOLA . Emisija olova du` visokofrekventnih saobra}ajnica. kao {to su smanjenje brzine vetra. s tim da se sa~uvaju na celoj povr{ini parka autohtone vrste i pre`ivele jedinke ukrasnih vrsta.2. posebno od ambrozije koja se u prili~noj meri razmno`ila na obalama Zobnati~kog jezera. da ne postoji dokumentacija po kojoj bi se ove povr{ine ure|ivale i odr`avale. kao i uklanjanje podrasta pajavca sa cele povr{ine parka. uklanjanje `bunastih vrsta.2. Vetroza{titni pojasevi. PROCENA UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI 6. posebno onih koje prolaze kroz ruralna podru~ja. suvih stabala i grana i korova. 6. [umski vetroza{tini pojasevi direktno uti~u na stabilizaciju vetra.li ura|en 2000. 6. smanjenje transpiracije vlage iz zemlji{ta i pove}anje intenziteta vlage tla od padavina. Tako|e u najskorije vreme treba o~ekivati inrenzivnu saradnju sa susednim op{tinama na suzbijanju i iskorenjivanju ambrozije.2. Iskorenjivanje ambrozije U narednom periodu mo`e se o~ekivati dalje pro{irivanje ambrozije na novim lokacijama.1. ili na lokacijama koje do sada nisu evidentirane. Ukoliko se planski postavljena mre`a pojaseva odr`ava pravilno. U zonama sanitarne za{tite gde je pove}ana emisija zaga|uju}ih materija. za{titni imisioni pojasevi oko naselja i po{umljenost op{tine S obzirom na predstoje}u turisti~ku sezonu i zna~aj koji ima ovaj prostor u turisti~koj ponudi. a naro~ito fiksiraju}i kancerogene smolaste materije nastale prilikom sagorevanja uglja i te~nih goriva. za koje je konstatovano da postoje. rose i zadr`avanja vlage u zemlji{tu.3. Isto tako. Ostale javne zelene povr{ine u naseljima Za ostale javne zelene povr{ine u naseljima op{tine Ba~ka Topola.3. a samim tim i na ~itav niz efekata.3. zahteva podizanje za{titnih zelenih pojaseva. koriste se za{titni pojasevi zelenila zbog osobina biljaka da mogu smanjiti koli~inu zaga|uju}ih materija talo`enjem i absorpcijom. uklanjanje 50% povr{ine obrasle zovom tako da preostali deo ~ine guste grupacije (od oko jednog ara) razbacane po parku.3. 6. ovo }e zahtevati jo{ intenzivniji rad koordinacionog tela za suzbijanje ambrozije uz poseban naglasak da monitoringom treba da bude pokrivena cela op{tina.4. da nisu ra{}i{}eni imovinsko-pravni odnosi na ovim lokacijama i da ne postoji sistemsko re{enje njihovog ure|ivanja i odr`avanja. a ne samo atraktivne lokacije. ali da su neure|ene. u najskorije vreme se o~ekuje da }e biti sprovedeno ~i{}enje i sanacija {umskih podru~ja od podrasta.3.

Stabla sa razli~itom gustinom krune zadr`avaju sun~anu radijaciju i smanjuju}i je. gradski parkovi i ostale forme zelenila u naseljima imaju vi{estruku ulogu. ma koliko malo. Ozelenjavanje. Na osnovu svega re~enog mo`e se zaklju~iti da zelenilo svojim pozitivnim uticajima predstavlja dragocen ekolo{ki faktor. stvaraju razli~it stepen zasen~enosti. najmasovnija i najopasnija vrsta roda ambrozija u Vojvodini je Ambrosia artemisifolia opasna i kao alergijska i kao korovska biljka. Blokovsko zelenilo. U~estali nepovoljni klimatski uticaji doveli su do znatnog nedostatka voda. Polen naj~e{}e izbacuje u jutarnjim satima. Zeleni za{titni pojas oko kulturno-prosvetnih i zdravstvenih ustanova ima dvojaku funkciju. travnjaci sa rastresitom zemljom smanjuju preno{enje vibracija na uli~nim podlogama mnogo vi{e od betona ili kamena. kako u gornjim. Uticaj zelenila na osun~anost tako|e je povoljna. posebno urbanizovanih sredina. prakti~no nema njive bez ambrozije. Uzro~nici alergija su biljke ~ija polenova zrna u svom sastavu poseduju jedinjenja koja su izaziva~i alergijskih reakcija. 6. Sa jedne strane da obezbedi ti{inu neophodnu za rad.3.2. ali i u te`im oblicima. LEAP BA^KA TOPOLA 69 . koji uz pomo} vetra mo`e da se prenese i do 100 kilometara. a vla`nost vazduha spre~ava otvaranje polenovih kesica. skverovi) koje ispunjava sve zahteve i ima sve karakteristike koje su prethodno nabrojane u pogledu uloge ze- Dolazak prole}a za mnoge zna~i po~etak tegoba s polenskim alergijama. rekreativno zelenilo. 6. Na neuzoranim zemlji{tima ambrozija klija i krajem septembra. individualno zelenilo. Kada organizam preosetljive osobe do|e u kontakt sa alergenom u roku od nekoliko minuta ili sati ispolji}e se simptomi alergije. tako i u ni`im slojevima zemlji{ta. U cilju pobolj{anja stanja neophodno je plansko podizanje {umskih kultura. Zasadi i barijere usporavaju vetrove i smanjuju preno{enje svetlosti. Uticaj ambrozije na zdravlje ljudi Prostorno ure|enje na nivou op{tine i naselja treba da obuhvati pa`ljivo planiranje zelenih povr{ina. blokovsko zelenilo. omogu}ava svakodnevni kontakt sa vegetacijom. Naj~e{}a. U sistemu zelenila naselja. posebno mesto zauzima uli~no zelenilo (drvoredi. rubova parcela. a u poslednje vreme sve vi{e se javlja na povr{inama sa intenzivnom agrotehnikom. a u svemu tome i estetska komponenta je veoma zna~ajna za urbanu sredinu. Cveta od jula do oktobra. Danas. Simptomi alergije mogu biti ispoljeni u blagom obliku kada ne remete radnu sposobnost. a sa druge strane da pozitivno deluje na korisnike ovih ustanova i zaposlene u njima.4.[umska vegetacija je najefikasniji biljni pokriva~ koji smanjuje vodnu i eolsku eroziju i {titi stani{ta i susedne povr{ine od odno{enja i ispo{}avanja zemlji{ta. a klijanje po~inje kada se zemlji{te ugreje i traje sve do `etve. Ranije se javljala pored puteva. Javne zelene povr{ine i za{tita `ivotne sredine lenila u pobolj{anju ekolo{kog stanja u naselju. tradicionalno se lociraju u zelenilu. na zaparlo`enim zemlji{tima.4. pa i dramati~nim kada ugro`avaju `ivot (u slu~aju gu{enja). Jedan od najzna~ajnijih uticaja vegetacije je smanjenje vazdu{nih toplotnih ekstrema. Najopasnija alergena biljka kod nas je ambrozija. Veliki broj biljnih vrsta u to vreme stvara ogromne koli~ine polena.

preduze}a i preduzetnika. ¤ Ustanovljavanje katastra javnih zelenih povr{ina na teritoriji cele op{tine Ba~ka Topola. ZAKLJU^CI 6.5. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor i kontrolu kori{}enja javnih zelenih povr{ina.5. odnosno izvr{iti precizno definisanje zemlji{ta javne namene u koje spadaju i javne zelene povr{ine. dru{tvenih organizacija. B. tivnosti: ¤ Organizovanje operativnih grupa za brzo i pravovremno delovanje na ugro`enim podru~jima. O javnim zelenim povr{inama i za{ti}enim prirodnim dobrima A. ¤ Detaljno snimanje (manual valorizacije) podru~ja. grupacija i pojedinih primeraka vrednog zelenila u okviru javnih zelenih povr{ina. C. B. nevladinog sektora i drugih dru{tvenih faktora u op{tini sa ciljem a`urnog prikupljanja podataka o ra{irenosti ambrozije na teritoriji op{tine.5. ¤ Osnivanje posebne radne jedinice kao samostalne. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ ^i{}enje Gradskog parka i Parka prirode Zobnatica od podrasta. koja bi se bavila isklju~ivo upravljanjem javnim zelenim povr{inama u celoj op{tini. polomljenih grana i korovskih biljaka. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa zemlji{ta za podizanje arboretuma na ~etiri planirane lokacije. B. Administrativne i inspekcijske ak- tivnosti: ¤ Provera stanja zauze}a zemlji{ta planiranog za podizanje arboretuma. primenjuju}i Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. 70 LEAP BA^KA TOPOLA . O iskorenjivanju ambrozije A. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka sadnica. ¤ Kontrola izvr{enja zadataka operativne grupe za brzo delovanje i kontrola ponovne pojave ambrozije na ugro`enim podru~jima.2. suvih stabala. 6. ili sektor u okviru sada{nje organizacije u ~ijoj bi se nadle`nosti nalaze javne zelene povr{ine u Ba~koj Topoli. ¤ Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. priprema terena i sa|enje sadnica na pozicijama predvi|enim za podizanje arboretuma.1. me|usobno usagla{enje planova delovanja i razmena informacija sa susednim op{tinama. za{titnim imisionim pojasevima oko naselja i po{umljenosti op{tine A. ¤ Saradnja. 6. Glasnik RS br. odnosno zasnivanje baze podataka o svim javnim zelenim povr{inama. Administrativne i inspekcijske ak- ¤ Organizovanje predstavnika mesnih zajednica. ili kao odeljenje. uklju~uju}i za{ti}ena prirodna dobra.47/03). O vetroza{titnim pojasevima. obrazovnih ustanova. C.5.6. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Uspostavljanje saradnje svih zemlji{no-knji`nih korisnika pojedinih javnih zelenih povr{ina sa jasno preciziranim pravima i obavezama. ¤ Edukativne aktivnosti na upoznavanju stanovni{tava sa podacima o ambroziji i merama za njeno suzbijanje i iskorenjivanje. poljoprivrednika.3. Zakonodavno-politi~ke aktivnosti: ¤ Razre{enje imovinsko-pravnog statusa za{ti}enih prirodnih dobara i ostalih javnih zelenih povr{ina kroz urbanisti~ku i plansku dokumentaciju.

C. LEAP BA^KA TOPOLA 71 . ¤ Priprema i permanentno a`uriranje katastra rasprostranjenosti ambrozije u op{tini. Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti: ¤ Nabavka opreme (kosilica i motornih ~ista~a) za operativnu grupu za brzo delovanje.

JKP gra|evinskih dozvola za nove bunare vodo. lokalnim medijima o NVO neophodnosti racionalne potro{nje vode Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. 2 3 LEAP. Smanjenje neracionalne potro{nje stanovni{tva i privrede. Direkcija za izgradnju SO Ba~ka Topola. Lokacija Opis 1 SO Ba~ka To.Postupak za dobijanje upotrebnih dozvola pola.1. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Dobijena dozvola 2 3 Dobijena dozvola Dobijena dozvola 4 5 MZ Stara Moravica Dobijena dozvola 6 MZ Pa~ir Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 72 LEAP BA^KA TOPOLA . Usvojena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.7.Sprovo|enje kampanje u ka Topola. AKCIONI PLAN 7.dozvola »Komgrad« zahvata. JKP. JKP za nove bunare vodozahvata. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola vodozahvata.Re{avanje imovinsko-pravnih odnosa (otpola. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI^INA VODE ZA PI]E Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. JKP kup. Direkcija za izgradnju Izrada odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Dono{enje odluke o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata Izra|ena odluka o zonama sanitarne za{tite izvori{ta za 4 nova bunarska vodozahvata.) »Komgrad« MZ Baj{a Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju. izgradnju »Komgrad« objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola. gra|evinskih dozvola i upotrebnih dozvola za nove bunare vodozahvata. eksproprijacija i dr. SO Ba~. izgradnju objekata vodovodnog sistema i delove distributivne mre`e SO Ba~ka To. objekte vodovodnog sistema i distributivnu mre`u Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju.Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena pola.

7 MZ Novo Orahovo Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) Postupak za dobijanje dozvola za izgradnju i Dobijena upotrebu 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem dozvola vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esmi) 8 MZ Gunaro{ Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Pove}anje kapaciteta izvori{ta Izgradnja klju~nih objekata koji nedostaju u sistemu vodosnabdevanja grada Rekonstrukcija i dogradnja distributivne mre`e sistema vodosnabdevanja Aktivnosti na smanjenju gubitaka u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Izgra|eni novi bunari i regeneracija postoje}ih atrofiranih bunara Izgradnja celovitog sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole Izgra|ena distributivna mre`a prema dugoro~nom planu razvoja Smanjeni gubici u distributivnoj mre`i sistema vodosnabdevanja Ba~ke Topole na 25% 2 3 4 5 Racionalizacija potro{nje vo. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola.Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha Aktivnost br. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. JKP »Komgrad« Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 Ba~ka Topola.Smanjena potro{nje vode u de u doma}instvima i primre`i sistema vodosnabdevredi vanja Ba~ke Topole za 3% Istra`ivanja i razvoj Pra}enje novih tehnologija i razvoj i unapre|enje sistema vodosnabdevanja Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Formiran mesni vodovod koji redovno isporu~uje higijenski ispravnu vodu za pi}e Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode 6 7 MZ Baj{a Formiranje mesnog vodovoda povezivanjem mikrovodnih zajednica u centralni sistem vodosnabdevanja Formiranje mesnog vodovoda izgradnjom potpuno novog sistema vodosnabdevanja Izgradnja 3 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) 8 MZ Stara Moravica 9 MZ Pa~ir LEAP BA^KA TOPOLA 73 .

JP „Komgrad“ Ba~ka Topola Kontrola kvaliteta efluenta Uspostavljen operativni sistema monitoringavoda – vazduh .2.zemlji{te Uspostavljen operativni sistema monitoringa voda – vazduh .Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 10 MZ Novo Orahovo Izgradnja 2 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgradnja 1 javne ~esme sa pre~i{}avanjem vode iz vodovodne mre`e (EKO ~esme) Izgra|ene ~esme koje obezbe|uju kvalitetniju isporuku vode Izgra|ena ~esma koja obezbe|uje kvalitetniju isporuku vode 11 MZ Gunaro{ 7.zemlji{te Kontrola ispu{tanja komunalnih otpadnih voda u kanalizacioni sistem Ba~ka Topola 74 LEAP BA^KA TOPOLA . Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Op{tina Ba~ka Topola. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Radne zone „Sever“ i „Jug“ Ba~ka Topola – industrijski pogoni Dono{enje Op{tinskog plana re{avanja problematike industrijskih otpadnih voda radnih zona »Sever » i » Jug« Ba~ke Topole Definisanje integralnog pristupa re{avanja problema otpadnih voda industrijskih pogona Ba~ke Topole Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br.

resursa vode za pi}e 6 7 8 9 LEAP BA^KA TOPOLA 75 . Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 JP „Komgrad“Ba~ka Topola. Ba~ka Topola br. SO Ba~ka Topola.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. Direkcija za izgradnju MZ Novo Orahovo. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju Industrijaki pogoni radnih zona Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema otpadnih voda Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja kanalizacionog sistema atmosferske vode Ba~ke Topole Izrada tehni~ke dokumentacije i izgradnja PPOV-a Ba~ka Topola I faza Primarno pre~i{}avanje industrijskih otpadnih voda do kvaliteta propisanog Odlukom o Javnoj kanalizaciji . Direkcija za izgradnju MZ Baj{a. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Gunaro{. 3/95 Izgradnja sistema „prikladnog pre~i{}avanja„ sakupljenih otpadnih voda naseljenog mesta Panonija Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Izrada projekata i po~etak izgradnje I faze kanalizacionog sistema komunalnih otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja otpadnih voda Pro{irenje pokrivenosti sistema kolektovanja atmosfeskih voda Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje 2 3 4 5 MZ Panonija. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda. list op{. Direkcija za izgradnju Zaustavljanje degradacije kvaliteta vode reke Krivaje Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda.Sl. SO Ba~ka Topola. Direkcija za izgradnju MZ Pa~ir. Direkcija za izgradnju JP „Komgrad“Ba~ka Topola. SO Ba~ka Topola. resursa vode za pi}e Spre~avanje zaga|enja podzemnih voda.

NVO 5 6 7 Inspekcija smetli{ta i odlaganja opasnog otpada ^ist grad / kontrola odlaganja otpada 76 LEAP BA^KA TOPOLA . mesne zajednice. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 Op{tina Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola Dono{enje odluke o izradi i usvajanju Plana upravljanja otpadom Dono{enje odluke o ovla{}ivanju lica za akcije oko uspostavljanja regiona za upravljanje otpadom Doneta odluka Uvo|enje strate{kog planiranja u oblast upravljanja otpadom Doneta odluka Uvo|enje regionalnog integralnog sistema upravljanja otpadom 2 Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. komunalna inspekcija . mesne zajednice. smanjenje broja divljih smetli{ta Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva Dobijene saglasnosti na projekte od strane Ministarstva Dobijena saglasnost na projekat od strane Ministarstva ^ist grad / pozitivne promene u upravljanju otpadom 3 Saglasnost na projekat sanacije.7. AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI OTPAD Zakonodavno-politi~ke aktivnosti(Z) Aktivnost br.3. gra|ani SO Ba~ka Topola Usvojen program i uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom u op{tini Usvojen program i zatvaranje lokalnih smetli{ta. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 So Ba~ka Topola Program upravljanja komunalnim otpadom u op{tini Ba~ka Topola Program zatvaranja lokalnih smetli{ta 2 So Ba~ka Topola. NVO SO Ba~ka Topola. mesne zajednice. rekultivaciju i zatvaranje smetli{ta u Ba~koj Topoli Saglasnost za sanaciju lokalnih smetli{ta Saglasnost na projekat rekultivacije smetli{ta «Bodrog» Program edukacije i obuke javnosti u upravljanju otpadom 4 SO Ba~ka Topola SO Ba~ka Topola Op{tina Ba~ka Topola.

Topola Priprema za podizanje vetroza{titnih pojaseva Uvo|enje sistema upravljanja javnim zelenim povr{inama Donete odluke i re{enja Donete odluke 3 SO B. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Sanirana smetli{ta.Topola Dono{enje odluka o daDonete odluke ljem suzbijanja ambrozije LEAP BA^KA TOPOLA 77 . AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENIH POVR[INA Zakonodavno-politi~ke aktivnosti (Z) Aktivnost br. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 SO Ba~ka Topola Sanacija gradskog smetli{ta Sanacija smetli{ta u mesnim zajednicama Rekultivacija smetli{ta «Bodrog» ^i{}enje divljih smetli{ta Postavljanje kontejnera na zatvorenim smetli{tima Nabavka transportnog vozila Sanirano smetli{te. pro{irenje obuhvata sakupljanja i smanjenje broja smetli{ta 2 Mesne zajednice 3 SO Ba~ka Topola 4 JKP 5 JKP 6 JKP 7. Lokacija Opis Kriterijum/Pokazatelj uspeha 1 2 SO B. nema odlaganja na zatvorenom smetli{tu Nama divljih smetli{ta.4. za{tita od nastajanja divljih smetli{ta Otpad se sakuplja u celoj op{tini.Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br. eliminisanje uticaja otpada od divljih smetli{ta Nema divljih smetli{ta.Topola SO B. smanjenje negativnih uticaja smetli{ta na `ivotnu sredinu Rekultivisano smetli{te.

podrasta i sl. Topola Stru~ne slu`be SO B. Ure|enje javnih zelenih povr{ina Utvr|ivanje stanja javnih zelenih povr{ina Suzbijanje i iskorenjivanje ambrozije Zavr{eno podizanje arboretuma Usvojen plan 3 O~i{}ene javne zelene povr{ine (otpada. SRS 42/98 (ZZZZ Subotica) 4 5 78 LEAP BA^KA TOPOLA . Topola. Lokacija Opis Kriterijum / Pokazatelj uspeha 1 2 Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Posebna radna jedinica (PRJ) Teritorija cele op{tine Pripremni radovi i podizanje arboretuma. korova. Organizovanje daljeg rada na suzbijanju ambrozije. mesne zajednice Stru~ne slu`be SO B. 1 Lokacija SO B. Priprema plana podizanja vetroza{titnih pojaseva za narednu godinu. Topola Stru~ne slu`be SO B. Uspostavljanje saradnje korisnika javnih zelenih povr{ina. gl. Topola Koordinaciono telo Opis Provera stanja zauze}e zemlji{ta namenjenog podizanju arboretuma. Osnivanje posebne radne jedinice (PRJ) za upravljanje javnim zelenim povr{inama Osnivanje ~uvarske slu`be za nadzor kori{}enja javnih zelenih povr{ina.Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A) Aktivnost br. Kriterijum / Pokazatelj uspeha Podneti izve{taji 2 Osnovana posebna radna jedinica Osnovana ~uvarska slu`ba 3 4 Potpisani ugovori i sporazumi o na~inu kori{}enja javnih zelenih povr{ina Pro{iren sistem obave{tavanja Organizovane operativne grupe 5 Tehni~ko-tehnolo{ke aktivnosti (T) Aktivnost br.) Ura|en katastar javnih zelenih povr{ina Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e Sl.

LEAP BA^KA TOPOLA 79 .

[et al. Hristina a) @ivotna sredina . 30 cm Tira` 1000. Kancelarija u SCG.: Predgovor / Babi Atila. Beograd 502/504(497. : ilustr.CIP .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.].113) LEAP Ba~ka Topola / [Hristina Stevanovi} ^arapina . . Stevanovi} ^arapina. .Str 7.80 str.Ba~ka Topola : Op{tina Ba~ka Topola . ISBN 86-7550-038-6 (RC) 1.SR-ID 126701068 80 LEAP BA^KA TOPOLA .Za{tita .. .Ba~ka Topola COBISS. . 2005 (Beograd : Colorgrafx).. [Beograd]: Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful