P. 1
Istorija arh

Istorija arh

|Views: 900|Likes:
Published by Marija Tonkovic

More info:

Published by: Marija Tonkovic on Feb 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2015

pdf

text

original

KARL FRIDRIH SINKEL Sinkel je prvi put posetio Italiju 1803-1805.

U svojim beleskama iz tog perioda on je dosta mesta posvetio materijalima i konstrukciji. Bio je dosta kritican prema onome sto je video. Za vreme tog njegovog putovanja dosao je na ideju o pisanju arhitektonskog udzbenika i do kraja zivota ce se vracati na tu temu. Sinkel je imao pet faza za udzbenik. I Faza Sinkel raz vija teoriju funkcionalizma zasnovanu na materijalima, rasporedu prostorija i konstrukciji. II Faza Fihteova filozofija bile su intelektualno zaledje ove nacionalromanticne faze njegovog rada. Njegova nacionalromanticna vizija srednjeg veka zasnovana na ovoj filozofiji nacija i drzava narocito je jasna u planiranom delu o crkvenim gradjevinama. Tu arhitekturu on posmatra kao sredstvo za prenose nje ideja, sa religioznom dimenzijom izvedenom iz prirode, smatra da je arhitektura stvaralacka delatnost koja je produzena ruka prirode . On antiku poistovecuje sa materijom, a gotiku sa duhom. Antika svojim visokim umecem postize efekat preko fizicke mase, dok gotika preko duha dostize velike efekte sa malo fizicke mase. Gotika odbacuje besmislenu velicanstvenost, sve u njoj proistice iz jedne jedine ideje, pa zato neizbezno ima kvalitet ozbiljnosti, dostojanstva, inspiracije … Ovakvo peskompromisno tumacenje gotike jos vise odvaja Sinkela od klasicizma. III Faza U ovoj fazi on odbacuje romanticne pobune i okrece se od gotike ka klasicizmu. Odbacivanje gotike on objasnjava funkcionalisticki i klasicisticki. Po njemu gotika sadrzi neke elemente (siljati luk) koji imaju izuzetne prakticne kvalitete, ali to ga ne cini lepim, moze se upotrebiti u korisne svrhe pa se prema tome moze upotrebiti za masine ili slicno. Zadatak arhitekture je da nesto prakticno korisno i funkcionalno pretvori u nesto lepo. Svi osnovni elementi moraju ostati vidljivi, cim su osnovni elementi konstrukcije sakriveni citav sled misli je izgubljen. Ukras je samo dopuna. IV Faza Prosiruje klasicizam iz prethodne faze uzimajuci ga u sirem smislu i trazeci sintezu izmedju grcke i srednjevekovne arhitekture – “evropsku arhitekturu” koja bi bila produzetak grcke arhitekture. Zauzeo je stanoviste da se umetnost srednjeg veka moze prilagoditi savremenoj nameni prociscavanjem u grckom duhu. Pitanja konstrukcija i materijala postala su od kapitalnog znacaja i dominiraju njegovim konceptom. Smatra da grediti u grckom stilu znaci graditi ispravno. U arhitekturi se stil dostize samo ako konstrukcija celokupne gradjevine 1) preuzima svoje vidljive karakteristike na najprakticniji i najlepsi nacin samo od jednog materijala ili 2) preuzima svoje vidljive karakteristike od razlicitih materijala – kamena , drveta, gvozdja opeke – od svakog na samo njegov karakteristican nacin. Vise ne veruje u nezamenljivost simetrije. V Faza Napusta tehnoloske probleme koji su ga zaokupljali i prihvata uticaj istorijskih i umetnickih poetskih ciljeva na arhitekturu. Koncept o arhitekturi razvijen iz neposredne, trivijalne namene i konstrukcije daje rezultate koji su bili kruti, bezivotni, potpuno liseni slobode, kome su nedostajale dve vitalne komponente – istorijska i poetska. U ovome se moze videti neka vrsta povratka u romantizam. A ujedno ovakvim misljenjem Sinkel izrazava sumnju da ce projektom udzbenika ikad uspeti da prenese svoje znanje i iskustvo na buduce generacije, posto ispada da se trivijalni koncepti svode na rad tehnickih zanatlija dok sustina arhitekture lezi u emocijama. Karakter njegovih sacuvanih rukopisa je takav da odrazava njegove neprekidno promenljive teorijske stavove. Grcko-neoklasicne gradjevine su njegovi najznacajniji radovi. Elementi slikovitosti su uvek bili prisutni kod Sinkela, ali su posle 1926. godine postali njegova glavna preokupacija. LEO FON KLENC Daje prednost zvanicnoj arhitektonskoj politici koju je postavila drzava kako bi se ukorenio opsti koncept ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi. On smatra da je arhitektura umetnost oblikovanja i kombinovanja neutralnih materijala za potrebe ljudskog drustva i njegovih ciljeva, i to na nacin da metod obezbedi najvisi moguci stepen solidnosti i trajnosti sa najmanjim mogucim utroskom materijala i snaga. On lepotu definise kao kvalitet u najvisem smislu te reci koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene gradjevine u kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije, a najpotpuniju i njasavrseniju kombinaciju statike, materijala i konstrukcije on nalazi u umetnosti Grka. Njegove najznacajnije gradjevine bile su zasnovane na antickoj i grckoj tradiciji. Ludwigstrasse – znacajan doprinos gradskom urbanizmu. Trebala je da da gradu italianizovanu atmosferu. Siroka, prava avenija proteze se od centra grada presecajuci mnoge poprecne ulice, otvarajuci se povremeno levo i desno u trg ili prostore ispred zgrada. Ulica se zasniva na publikacijama o italijanskoj renesansnoj arhitekturi, koja je uspesno realizovana na papiru, ali vrlo slabo na terenu. Ovo je jedan od primera o udaljenosti izmedju istorijskih modela i njihove istoricisticke obnove. Ali i pored toga ovo delo je jedno od najkvalitetnijih urbanistickih ostvarenja evropskog urbanizma tog vremena. GOTFRID ZEMPER Po Zemperu arhitektura je odgovor na potrebu ali ona organski moze da se razvija samo u slobodi. On vidi vezu izmedju arhitekture drustvenog i istorijskog ustrojstva. Arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u ljudskom drustvu, pa su zato grcki spomenici odraz visokih duhovnih zakona drzavnog organizma. Smatra da materijali treba da govore sami za sebe, da se iskazuju otvoreno u bilo kom obliku i u onakvim okolnostima kakve iskustvo i znanje nalazu kao najpogodnije za njih (opeka neka bude opeka, drvo drvo …) Govori o polihromiji i pokusava da dokaze da je ona oduvek postojala u arhitekturi od antike do rane renesanse, i da je u stvari monohromija novina. On polihromiju objasnjava kao odgovor na prirodno okruzenje i njegovu posledicu i za njega ona postaje sinonim demokratske vlasti. Odbacuje funkcionalizam. Protivi se tome da je struktura sustina arhitekture, misli da predmet – materiju treba birati i tretirati prema zakonima koji ce uciniti oblik i izraz kreacije zavisnim od ideje a ne od predmeta – materije. Arhitekturu gleda kao izraz izuzetno slozenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih sila.

1

On nabraja cetiri osnovna elementa iz kojih se arhitektura razvila: ognjiste, krov, zidovi i zemljani radovi. Zemper korene umetnosti i arhitekture uvek prati do primenjenih umetnosti. Tako on o zidu govori kao o elementu koji se razvio kao pregrada od tkanine, etimoloski je izvedena od reci ogrtac, odeca, tako da i njegova polihromija (za koju se Zemper zalaze) vuce poreklo bas iz tog koncepta odece koja pokriva i najraniju arhitekturu. Po njemu umetnicko delo zavisi od promenljivih faktora, a to su: materijali, regionalni, etnoloski, klimatski, verski i politicki uslovi i licni uticaji. Kombinacijom ovih faktora dobijaju se karakteristike stila. Materijalima posvecuje posebnu paznju, ali ipak istice potrebu da se uoce granice koje namece ideja koja cini sustinu objekta. Govori o cetiri osnovna materijala iz kojih proizilaze cetiri osnovne tehnike, iz kojih kasnije proizilaze cetiri osnovna elementa arhitekture. Materijal: glina, drvo, tekstil, kamen. Tehnika: keramika, tesarstvo, tkanje, zidanje. Osnovni elementi arhitekture: ognjiste, krov, ograda, temelji (zemljani radovi). Zemper ne smatra metal primarnim materijalom jer su ova cetiri tipa postojala pre otkrica metala. Eksperimentisanje gotikom u gvozdju smatra potpunim promasajem, ali odobrava jednostavne vidljive gvozdene krovne nosace za zeleznicke stanice i druge hale koji svedoce o svojoj usluznoj prirodi. ARHITEKTURA 19. VEKA Istoricizam se nastavlja kao osnovni stilski izraz i dostize vrhunac obnavljanjem svih poznatih arhitektonskih razdoblja. Nova naucna otkrica bacila su novu svetlost na istorijske stilove i ucinila ih neodoljivim modelima za arhitekte, s druge strane tehnologija je donela gvozdje, celik, staklo i obilje drugih industrijskih materijala, kao i nove projektantske i gradjevinske tehnike. Medjutim,oblici istoricizma su se razvili za predindustrijske arhitektonske tehnike i otuda imali odbojan stav prema novoj tehnologiji. Takodje se ni nove potrebe industrijskog drustva 19. veka nisu slagale sa vrstama gradjevina i stilovima istoricizma. Novi materijali i metodi gradjevina tezili su do tada nepoznatoj ekonomicnosti i lakoci sto je bilo u suprotnosti sa gradjanskom sklonoscu prema teskim, ukrasenim, tradicionalnim stilovima. Uslovi zivota i umetnosti u 19. veku bili su novi i sasvim razliciti od onih iz predindustrijskog doba i razorili su onu duboku vezu izmedju sadasnjosti i proslosti koja je uvek postojal, sto su arhitekti vise znali o proslosti osecanja o njoj su progresivno slabila. Takva osecanja se prepoznaju u svim radovima iz tog perioda, arhitekte su morale da grade na nacin koji ih nije preterano zanimao i koji je bio u suprotnosti od njihovih licnih i novih estetskih osecaja. To se prepoznaje u mehanickoj hladnoj primeni stilskih redova, u njihovim nespretnim oblicima, proporciji i razmerama i u preteranoj transformaciji gotskog stila. Ova arhitektura ce i pored svega, u tom dobu promena i slozenosti, biti briljantna. Nece imati rafiniranu harmonicnu lepotu proslosti, ali ce zato biti ovozemaljska i spektakularna, a to ce biti postignuto u obliku istoricizma i eklektizma. Karakteristican je defile stilova koji su proizilazili jedan za drugim. Postavljalo se pitanje kojim stilom treba graditi. Razvija se misljenje da je nemoguce odbaciti sve arhitektonske detalje proslosti i da su svi veliki arhitektonski stilovi razvili iz detalja ranijih stilova. Ovakva zastarela odbrana istoricizma bila je velika prepreka radikalnoj arhitektonskoj originalnsti. Ako se nista novo ne stvara (osim na pocetku) i sve se razvija iz neceg drugog, spontano generisanje oblika i likova u arhitekturi je nemoguce. Ova doktrina evolucije u arhitekturi kojoj je osporavana kreativnost, negirala je prema tome slobodu imaginacije stvaraocu 19. veka i osudila ga na stvaranje zive umetnosti od delova mrtve proslosti. Pored ovog klaustrofobicne strane, ovakvo misljenje je imalo i pozitivnu stranu. Ono je podrazumevalo da stilovi nisu fiksirani vec razvojno pokretljivi i fluidni, sto je bilo mocno novo sredstvo za rad u granicama proslosti, a pre svega moglo je da se prilagodi novim okolnostima u kojima se arhitektura nasla. Viseslojni eklekticizam razlicitih istorijskih stilova i ispravni tehnoloski oblici predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika arhitekture 19. veka. EKLEKTICIZAM I TEHNOLOGIJA Bruklinski most – Njujork Dobar primer eklekticizma materijala i konstrukcije kao i istorijskih stilova, ima egipatsko-gotske zidane pilone u kombinaciji sa dvostrukim sistemom lancanice od celicnih kablova. Sastoji se od kolovoza obesenog o kablove koji vise sa pilona. Da bi izdrzali veliku tezinu projektovana su dva sistema vesanja. Uobicajeni vertikalni kablovi koji vise sa glavnih nosecih parabolicnih kablova i kablovi razvuceni direktno od vrhova pilona do tacaka na kolovozu rasporedjenih u preciznim razmacima i tako cine konstrukcione jedinice trougaonog oblika koje je Rembling nazvao resetkastim nosacima. Granitni piloni se uzdizu gotovo 80 metara iznad vode, deluju veoma gotski. To su stubaste konstrukcije sa veznim zidovima ali su tako projektovani da izgledaju kao visoki puni zidovi sa prosecenim lukovima. Arhitektura 19. veka bice zapamcena po izuzetnim konstrukcijama visoke tehnologije, ali to je ipak i period obnavlajnja divljenja naucnika prema tradicionalnim stilovima. Konvencionalne monumentalne gradjevine iz tog perioda se mogu podeliti na tri stilske struje: internacionalni neoklasicizam, rad Skole lepih umetnosti i viktorijanska gotika. Neoklasicizam je u 18. veku bio geografski ogranicen na male grupe licnosti koje su radile uglavnom u Londonu, parizu i rimu, u 19. veku ovaj ograniceni pokret postao je internacionalna struja koja se sirila celim svetom. Internacionalni neoklasicizam: Sinkel i Leo fon Klence (Nemacka), Robrt Kokerel i Carls Beri (Engleska), Tomas Dzeferson i Letrob (SAD) Viktorijanska gotika: Pjudzin i Carls Beri (ranoviktorijanska gotika), Dzon Raskin i Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika) Novi materijali su doneli radikalnu promenu arhitekturi 19. veka. Od pocetka arhitektonske istorije uvek su koriscene iste osnovne supstance. Materijale je neposredno davala priroda i korisceni su u prirodnom ili gotovo prirodnom stanju. Bilo je potrebno seci ih, oblikovati i susiti da bi se dobio funkcionalni gradjevinski materijal (drvo, kameni blok, glinena opeka). Gvozdje, najznacajniji materijal za konstrukcije, bilo je dostupno u ogranicenim kolicinama i bilo je neujednacenog kvaliteta, lako je rdjalo pod uticajem vremenskih uslova, pa se zato ograniceno koristilo. Industrijska revolucija je sve to izmenila. Rani 19. vek je koristio gvozdje gde god se to moglo zamisliti, gradjevine

2

uradjene od ovog materijala su se toliko mnozile tokom ovog perioda da se 19. vek cesto naziva dobom livenog gvozdja. 1850. godine pocela je masovna upotreba betona (recimo pariska kanalizacija). Krajem 19. veka pojavio se nov materijal ferobeton koji je sjedinio dva najznacajnija materijala tog vremena i tako premostio njihove nedostatke – gvozdje i beton. Na ovaj nacin gvozdje je bilo zasticeno od rdje i vatre, a betonu je bila nadoknadjena cvrstoca na zatezanje. Do 19. veka staticke karakteristike materijala bile su poznate samo iskustveno. Tek je u kasnom 18. veku pretpostavka bila zamenjena znanjem i projekat konstrukcije je prvi put bio postavljen na naucne osnove. Nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova stvorili su predstavnici nove profesije – gradjevinski inzenjeri. Nova struka se brzo razvijala i strucna pitanja konstrukcija vise nisu bila u nadleznosti arhitekata, gde su oduvek pripadala. Ranije se vecina velikih arhitekata bavila konstrukcijom kao integralnim delom projekta. Medjutim sredinom i u kasnom 19. veku najspektakularniji napredak u izgradnji doneli su oni koji su dovoljno poznavali novu nauku da bi je kreativno upotrebili – profesionalni gradjevinski inzenjeri (Rebling, Ajfel, Dzeni …). Tipicnim inzenjerima nedostajala je obuka u vizuelnim tradicijama arhitekture pa su grubo zanemarivali zahteve razmera, proporcija i detalja i potrebu za prilagodjavanjem sirove konstrukcije senzibilitetu coveka, pa su cesto inzenjerski radovi sokirali i izbezumljivali savremene posmatrace. Novi metodi zavisili su ne samo od novih ljudi vec i od kvaliteta novih materijala. Materijale iz predindustrijskog perioda su samo vadjeni iz zemlje, oblikovani u komade i slagani u oblike. Novi materijali su potpuno drugaciji, svaki materijal je uniformnog i utvrdjenog kvaliteta, (kod klasicnih materijala to je bila retkost), sto je bitno za inzenjerske proracune. Novi materijali imaju vecu cvrstocu na zatezanje sto je dozvoljavalo znatno tanje komponente konstrukcije i znatno vece strukturne celine. Stariji materijali su oblikovani secenjem u manje komade, oblici novih materijala su nastajali od tecne mase koja je izlivana i kalupljena u neogranicen broj oblika. Konacna razlika izmedju starih i novih materijala je u vizuelnom kvalitetu povrsine – tu su stari materijali u prednosti. Nema vizuelno mrtvijeg materijala od gvozdja, beton nije nista bolji, dosadan u poredjenju sa klasicnim materijalima. Sistem oblikovanja izveden iz grcke arhitekture, koji je bio osnova celokupne zapadne arhitekture, obezvredjen je novim matrijalima. Stari arhitektonski sistem, zasnovan da artikulise teret i nosace tereta, vise nije imao znacaja u novoj integralnoj ravnotezi jedinstvenih delova. Obezvredjivanje istorijskih oblika pocivalo je na ideji da oblik i konstrukcija treba da prate ono sto diktira priroda upotrbljenog materijala. Jaz izmedju starih i novih materijala i nacina gradnje je bio suvise veliki da bi se brzo premostio. OBLICI ARHITEKTURE VISOKE TEHNOLOGIJE 1. 2. Zamena starog za novo – iskusenje da se trdicionalni oblici ponove u livenom gvozdju je bilo neodoljivo, ne samo sto su mogle da se izradjuju celovite konstrukcije vec se mogla razviti masovna proizvodnja. Remecenje trdicionalnih oblika da bi se iskoristila cvrstoca materijala – konstruktivni elementi manjih dimenzija prihvataju isto opterecenje. Kritikovan je ovakav pristup jer su gradjevine, cija se vrednost zasnivala na vestoj primeni konstruktivnog sistema, gubile na znacaju (gotske katedrale, koje su ostavljale utisak dematerijalizacije zahvaljajuci vestoj upotrebi kamena u komplikovanim konstrukcijskim sistemima, sada kada se za njihovu izgradnju koristi gvozdje, potpuno su izgubile na znacaju) Stvaranje novih oblika – slozena kategorija. Konstrukcije su se mogle pojaviti ili kao cisto inzenjerski oblici (samosvojna formalisticka otkrica) ili kao eklekticke kombinacije sa istorijskim stilovima, kada je nova konstrukcija bila potpuno skrivena od pogleda, potpuno vidljiva ili su nova konstrukcija i tradicionalni objekat cinili jedinstvenu celinu kod koje je postojala vidljiva unutrasnja konstrukcija, potpuno ili delimicno sacinjena od gvozdja (npr. Anri Labrust – bibliteka Sv. Zenevjeve). ZELEZNICKE STANICE Zeleznicka stanica je podrazumevala sve znacajne faktore konstrukcija moderne tehnologije: funkcionalno planiranje za mase putnika, sve vidove istorijskih stilova i vrste eklekticizma i sve napetosti i sukobe koji prate takve sukobe. Bio je to nov tip gradjevine bez i jednog prethodnika u proslosti. Inzenjerima je poveravan posao projektovanja nadstresnice za vozove, putnicka zgrada je bila u nadleznosti arhitekata i obicno je bila poslednja na listi prioriteta, posle sina i nadstresnica za vozove.. Putnicka zgrada je radjena u obliku kapije ili kule sa satom. Kapija – simbol dogadjaj prelaska sa jednog mesta na drugo; kula – simbol centralizovanosti i moci, vodila poreklo od kula zvonara koje su objavljivale znacajne dogadjaje u gradskom zivotu kao i protok vremena (sada u odnosu na dolazak i odlazak vozova). Velika centralna stanica – Njujork Toskansko-dorski omotac, odlikuje se velicinom i dostojanstvom, istaknuta kula sa satom iznad procelja i trijada prostranih lukova ispod. Stanica ima dva nivoa pruga (prigradske i medjugradske linije), poluoblicasti svod, monumentalni prolaz i skup usluga za putnike nadohvat ruke. Sve je ovo izuzetno dobro povezano sistemom rampi, stepenistima, trotoarima i sistemom podzamne zeleznice. FABRIKE, TRZNICE, ROBNE KUCE Liveno gvozdje koje je bilo izuzetno pozeljno za unutrasnju strukturu, nudilo je gradjevinarima oko 1950. godine jednako neodoljivo resenje za potrebe komercijalnih fasada. Ideja je bila da se unutrasnji skelet gvozdene konstrukcije projektuje direktno na fasadu u obliku ispravne istoricisticke artikulacije livenog gvozdja. U ovom slucaju iskoriscene su obe prednosti gvozdja: mogucnost da se izlije u najrazlicitije oblike i njegova cvrstoca koja je omogucavala smanjenje dimenzija konstruktivnih elemenata i samim tim minimalno ometanje postavljanje prozora. Najraniji primeri koriscenja gvozdja na fasadama su bili vrlo jednostavni, koriscene su samo grede (ostavljalo utisak iznenadjujuce elegancije), da bi vremenom prerasle u razigrane fasade cesto u maniru renesanse sa kombinacijom lukova i ravnih greda, ali cesto i sa islamskim motivima i sa najrazlicitijim eklekticnim kombinacijama.

3.

3

Ziriranje je obavljeno u dve faze. estetskom dozivljaju arhitekture. a tehniku crtanja na takmicenjima i u ateljeima majstora arhitekture. Na dnu piramide mogao je da bude svako – Francuz ili stranac starosti od 15 do 30 godina ko se prijavio da polaze prijemni ispit. oni se okupljaju i precrtavaju svoje skice. Skica uradjena za 24h znacila je proveru studentove inteligencije u analiziranju programa i jasnog postavljanja cilja pri definisanju opsteg resenja. upravnu ili reprezentativn zgradu. Razloga je bilo. a nista nije bolje simbolizovalo moderni svet od zeleznicke stanice. veka. Njegovo osnovno sredstvo bilo je inskripcija. Postojale su dve faze rada. Ova nadstresnica je skrivala jos jedan simbol a to je putovanje kroz carstvo maste. Studenti su otprilike znali temu konkursa godinu dana u napred. Ziri za Veliku nagradu je birao projekat koji je smatrao najboljim i projekat je bio izbiran zbog njegove kompozicije ili osnove. Zenevjeve – Pariz Dvospratna konstrukcija na dosta izduzenom placu izgleda varljivo jednostavno.otvoren. i to posto prodje kroz niz iscrpljujucih takmicenja. U drugoj fazi je ucestvovalo svih pet sekcija Akademije. zatim raspravlja o jakim islabim stranama svakog projkta i na kraju se glasa. Posto su finalisti izabrani. a zatim po povratku iz Italije sigurnu karijeru u Francuskoj. struktura studiranja u Skoli (bilo je potrebno 12-15 godina da se zavrsi) bila je piramidalna. Prostorna organizacija i oblikovanje gradjevine bili su zasnovani na dva osnovna principa:1) semi stilskog reda zgrade i 2) kretanju ljudi kroz zgradu tj. gornji . Pobornik odredjenih estetskih tradicija i ideala. Svakom studentu j zatim bila dodeljena zasebna loza u koju je samo on mogao da udje tokom narednih cetiri meseca rada. tako da su pri ziriranju projekti bili prvo podeljeni u grupe po tipu. drzala se odredjenog metoda za odabiranje i promovisanje talenata i imala jasno postavljene ciljeve: uspostaviti opste arhitektonske ideale proucavanjem pet stilskih redova cije se vrhunsko otelotvorenje nalazi u rimskim i renesansnim gradjevinama i njihovoj ugradnji u francuski klasicizam 17. Mnogi clanovi Akademije su vodili ateljee i njihovi studenti su bili najmnogobrojiniji medju ucesnicima konkursa za Veliku nagradu. Posto su uputstva u vezi sa lokacijom i sadrzajem bila vrlo oskudna. ova upoznatost sa mestom gradnje bila je studentima od velike pomoci. Problem je bio da se razaznaju znacajni elementi. pa joj je Labrust odmah dao izgled knjige. Objekat je znacajan ne zbog toga sto je upotrebljeno gvozdje. kada je osnovana Kraljevska akademija za arhitekturu koja je prosla kroz vise transformacija da bi na kraju 1819. postojalo je i siroko polje otvoreno individualnom izboru i varijacijama. a originali se stavljaju pod kljuc sve do dana ziriranja da bi se na kraju mogla ustanoviti da li je bilo sustinskih izmena u kompoziciji. Za pobedu je bila potrebna apsolutna vecina. ima male prozore sa ostrim simsom. konstrukcijska sema unutrasnjosti je u osnovi srednjevekovna (prostor sa dva broda i sa laganim svodom nad centralnom kicmom vitkih stubova slican je gotskoj trpezariji). gvozdeni lukovi i gvozdeni materijal predstavlja moderno doba. ili kompleks u jednom od velikih gradova. ECOLE DES BEAUX-ARTS Ova skola je bila najmocnija kulturna ustanova koja je ikada postojala za obuku izuzetno umesnih arhitekata. da se donese odluka o organizacijonoj semi. Za vreme prvog dela konkursa studenti su imali pravo da se setaju i da razmenjuju ideje sa drugim studentima. Prisustvo strucnjaka iz razlicitih oblasti mozda i nije bilo tako dobro resenje. na gradjevini je ugravirano 810 imena pisaca cije su se knjige nalazile unutra. Prvo se pristupa uporedjivanju konacnih verzija i skica radi provere doslednosti. ovo se direktno suprotstavlja jednovekovnoj kritici modernista. Arhitektura citaonice ima posebno znacenje. timpanona i trijumfalnih kapija. Ceste su bile optuzbe na racun pristrasnosti i nepotizma. Nije prosto gvozdje simboliziralo modernizam nego gvozdje u obliku zeleznicke nadstresnice. posto su ovako oblikovani svodovi bili ekskluzivni za stanice u to doba. U okvirima nepisanih pravila Skole. Grad je najcesce bio Pariz. Osnovna ideja je bila da se zgrada odmah prepozna kao biblioteka. Student je mogao da razgovara sa kim hoce o svom radu. Za razliku od vecine ustanova u koje se upisivao odredjen broj studenata i odredjen broj diplomirao. tajno. ali ka vrhu piramida se suzavala do elitizma. koja je smatrala da je sustina ove skole bila u iscrtavanju stubova i pilastera. Mada se obicno pridrzavalo odgovarajucih pravila i navika u formiranju kompozicije. Program za Veliku nagradu je bio neposredno vezan za tekuca zbivanja i podrazumevao je neku veliku vladinu. Svi su poticali iz slicnih sredina i formirali su elitnu grupu. teme koje su usle u uzi izbor na konkursu. a onda je bila izabrana najbolja verzija varijante koja najvise obecava u svakoj grupi. jer je samo jedna osoba godisnje mogla da osvoji toliko znacajnu nagradu – Nagradu Rima.. vec zbog nacina na koji je upotrebljeno. Na taj nacin pobednik sebi obezbedjuje zavrsetak skolovanja u Italiji. Bilo je predloga o prosirivanju zirija licnostima koji nisu clanovi Akademije. Potice iz 1617. Donji deo – zatvoren. Za talentovane ucenike jedini pravi uspeh bilo je osvajanje Rimske nagrade. Njihovo nepoznavanje materije dovelo je do toga da su vrlo cesto morali da se oslanjaju na misljenja arhitekata koji su 4 . Najsugestivniji termin bio je marshe zgrade – predstavljao je imaginarni dozivljaj prolaska kroz plan objekta ocima uma i u krajnjem slucaju covekov unutrasnji dozivljaj zgrade. ali je to pravo svaki od njih koristio za razgovor sa svojim profesorom. Student je u ucionicama skole sticao znanje iz teorije. Ucesnici na konkursu za Veliku nagradu su bili krem kremova. medjutim to nikako nije moglo znacajno uticati na njihove projekte. Ovo je bio jedan nacin za prikazivanje zgrade kao biblioteke. drugi je nastao posredstvom arhitektonske aluzije. godine. obicno je moglo za ma koji zadat program da se bira izmedju dve ili najvise tri organizacione seme. Arkada spoljasnjeg zida predstavlja antiku.Biblioteka Sv. a zatim da se elementi komponuju u odgovarajucu formu. Projekti za veliku nagradu bili su simbol akademske posvecenosti ove skole klasicnom stilu i njegovom izrazavanju kroz crtez. godine konacno postala Ecole des Beaux Arts (za slikarstvo. sto je ujedno i bio lajt motiv za ovo delo. Studenti su sve crteze morali da urade u lozi. sleece godine su imale najvise sanse da budu izabrane i nikako nisu mogle da ostanu tajna jer je uspeh na konkursu bio uspeh kako za studente tako i za njihove profesore. vajarstvo i arhitekturu). U prvoj fazi ucestvovali su samo clanovi arhitektonske sekcije i zvanicnici Akademije.

Pariska opera(1861-1875) – Sarl Garnije Grandiozna realizacije ideala Skole. On projektuje tri paralelne sudnice. 1824. jer je njegov osnovni cilj da sluzi potrebama klijenta. Ova dva dela su manje-vise uravnotezena. Upisao se u skolu sa 16 godina. godine i posle pet godina u Italiji otpoceo je karijeru nastave. sledio je stope starijeg brata. Nedostatak prostora i potreba za projektovanjem celog kompleksa Palate pravde predstavljali su izrazite probleme kroz celu prvu polovinu veka. U skoli je student ucio kako da tumaci program koji su napisali clanovi Akademije koji su u tom slucaju predstavljali klijente. Pobednik konkursa bio je Anri Labrus. nalazi se u okviru Palate pravde. polovine sirine poduznog. skola je bila poligon za drzavnu sluzbu u oblasti arhitekture. Senzualna prekomernost i neobuzdana plasticnost. Izbor je bio vezan za tekuca zbivanja. posto je program trebalo pripremiti unapred profesori su sigurno pricali o temama pa cak i isprobavali program. Nad sredisnjem ukrstanju je krstasto nadsvedeni hol. Najupecatljivijei deo njegovog projekta je urbanisticka postavka. pet puta je bio finalista. godine. 5 . ali nikada nije osvojio Veliku nagradu. Ecole des Beaux Arts je bila najznacajnija skola u 19. celina je uravnotezena. sadrzi dve manje sudnice (pod pravim uglom u odnosu na glavnu). Sudnica sa kraljevim prestolom trebalo je ocigledno da bude glavna. on je slika u ogledalu glavne sudnice i zajedno formiraju i zajedno formiraju poduzni krak grckog krsta preklopljenog preko kvadrata. Linije na crtezu su graduirane debljine. Unapredjen je u prvi razred u roku od 10 meseci. Njen polozaj je bio superioran. Kao rezultat dobija se gotovo dvostruko simetricna osnova. Program je trazio resenje za kombinovanje tri sudnice sa cetvrtim elementom. U prvom razredu je nastavio sa izuzetnim radom. Luj Lepre – Jedan od najstarijih u grupi. Atrijum je praznina otvoren na oba kraja koja deli zgradu na prednju i zadnju polovinu. a i na Akademiji. Koristi se tom prednosti i osvaja odlicne rezultate na konkursima drugog razreda. Atrijum je protumacio kao zaokruzen uvodni prostor. Zanimljivo je i to sto je takav program iziskivao i jasnije definisanje samog zadatka na takmicenju. tako da je verovatno da ni ova tema nije bila bas potpuno nova. a to je oznacavanje stilskog reda u skicama toliko jasno da se njegov karakter ne moze promeniti u razradi. a svaka ima svoj vestibil i ulaz spolja. Posle Italije vratio se u Pariz i otvorio atelje koji ce postati jedan od najznacajnijih ateljea toga doba.koristili svoj uticaj da podupru svoje favorite. veku zato sto je pruzala profesionalno obrazovanje koje je bilo u vezi sa savremenom praksom. Najvisa odgovornost arhitekte je bila prema klijentima i prema programu. Neobicna tema zbog svoje specijalizovane funkcije i zbog velike udaljenosti od svakodnevnog iskustva studenta arhitekture. pisanja. sto znaci da bi njegov kvalitet trebao da prepozna svako sa odgovarajucim obrazovanjem i pravim ukusom. tako sto ulazni hol (donji deo) odgovara glavnoj sudnici (gornji deo). a u prvi razred je unapredjen za manje od godinu dana. 1824. Ovakvo dvostepeno ziriranje jeste opravdano samo u tom smislu sto se od projekta za Veliku nagradu ocekivalo da pokaze puno razumevanje principa klasicne umetnosti. dok su dva dvorista u donjem delu slika dvorista u gornjem delu. na prvi pogled. pa je zato vrlo brzo (posle nepunih 10 meseci) prebacen u prvi razred. zauzimala je polozaj sa koga se lako pristupalo sa gotovo svakog znacajnog mesta u Parizu. Nagradu je osvojio 1826. GODINA Program je bio Kasacioni sud. Sest puta je konkurisao za Veliku nagradu. siri nego sto je dubok. ali to se ove 1824. a pobednici na konkursu su bili predodredjeni da zauzmu najvise polozaje. Njegova skica je bila najapsraktnija i najmanje definisana od svih osam. Medjutim. Neparan broj glavnih prostora znacio je da ce jedan od tih prostora biti veci od drugih i da ce biti postavljen na centralnoj osi kompleksa. Veliku nagradu je osvojio iz cetvrtog pokusaja. Atrijum je staklom pokriveno dvoriste u cijem sredistu figura Pravde sedi na visokom postolju. lagana i elegantna skica sa vazdusastim kvalitetom koji odgovara otvorenosti projekta. Leon Vodoaje – Bio je sin sekretara skole. Pozadina zgrade otvara se na polukruzni prostor okruzen koncentricnim drvoredima i oivicen portikom. Projekti su mu nacelno sasvim dobri ali nikada nisu briljantni. drugi je bio Luj Lepre i treci Leon Vodoaje. najvisi sud u francuskom sudstvu. Cetiri ugla izmedju krsta zatvorena su u dvorista. Opera je bila blistava centralna tacka novog Pariza koji je nastao zajednickim snagama barona Osmana i Napoleona III. Lepre je prepoznao aluziju u programu koja se odnosila na vitruvijevsku razliku izmedju atrijuma i peristila i ispravno je interpretirao atrijum kao uvodno dvoriste koji opsluzuje ceo komleks a ne samo sudnice. On je bio i jedini koji je prilozio situaciju. a postavljen u nizem delu osnove. koji je nazvan holom ili natkrivenim atrijumom. Zenevjev). odaje svoju namenu i pri tom upotrebiti sva potrebna stilska sredstva. Akademija je smatrala da je izbor stilskog reda od kljucnog znacaja u razlikovanju lika Kasacionog suda od Palate pravde pa je u takmicenje unet i novi momenat povodom toga. godine bas desilo. Ujedno. da li atrijum treba da bude najveci prostor ili jednake velicine kao najveca sudnica ili mozda manji …?) Bilo je neobicno da program konkursa bude usvojen pri prvom predlogu. (najznacajniji objekat – Biblioteka Sv. dok bi joj preostale dve bile podredjene. a pri tome je njegovo umece da cita izmedju redova bilo od posebnog znacaja (da li sudnice treba da budu vezane za atrijum ili ne. Bilo je potrebno izgraditi operu koja odmah. Dva krila su isturena da obuhvate duboko preddvoriste koje sluzi kao pozadina za centralnu fontanu. Verovatno je najvaznija odluka studenta ovde bila kako tumaciti atrijum. Poprecni krak. jednak je po velicini glavnoj sudnici a pri tom ne dominira. jednostavan i koherentan oblik. Svi elementi su jasno artikulisani. projektovanja koja ga je uznela u vrhove arhitektonske struke. Kao student je zapazen po vestini u projektovanju slozenih okruzenja kao konteksta svojih zgrada. Postavljen poduzno na glavnoj osi on oznacava svecani pristup sudnicama. Na postavljeni program Lepre je odgovorio skicom koja je bila skoro dvoosno simetricna. Anri Labrust – Od pocetka je bio zainteresovan i nadaren za umetnost.

mesto za ritual.Veoma dugo opera je smatrana pompeznom. takodje misli da se na osnovu tih uticaja u njegovoj glavi zacela ideja zakona koji je sledio u svojim delima. posebno nevidljive scene i konstrukcija pozornice. Pesaci mogu da vide isturena polja sa prozorima poredjana u gustom nizu. veka. cije nam konture odrazavaju sam njen entitet. koji je nastao nesto kasnije. Salivenov mentor je govorio o sintezi klasicnih i srednjevekovnih teorija. Ovo je oznacilo dosad ne vidjenu lakocu izgradnje. jer je grad naglo postao trgovacki i zeleznickotransportni centar severnoamerickog kontinenta koji je otprilike tada poceo da pruza mogucnosti za eksploataciju. Njen oblik podseca na katedralu. godine i u kojem je stradao najveci deo starog dela grada sa trosnim kucama. a to je da oblik sledi funkciju. a za enterijeriste dosad nevidjenu fleksibilnost pregradjivanja. Ova zgrada je oznacila pocetak niza inovacija koje su Dzeni i ostali vodeci cikaski graditelji uveli u narednoj deceniji. ali su ovde sveci i motivi iz predanja zamenjeni bistama kompozitora (muzickim svecima) i personifikacijama i alegorijama koreografije. samo ovog puta od postojanih materijala. dok je Saliven koristio samo apstraktnu kompozicionu semu fasade. Ne postoji uocljiva razlika izmedju ugla i sredista zgrade. Ovakav nacin gradnje doneo je izazov u projektovanju fasada. koju je on smatrao podjednako bitnom za arhitekturu. doduse ovde uradjenu samo na gornjim spratovima. Niko sem njega nije bio svestan da je Cikago kao i Egipat upravo mesto gde se reka uliva u vecu vodenu povrsinu i da to mesto prvobitno i nije bilo nista drugo do mocvara Vilijam Le Beron Dzeni – Zgrada osiguravajuceg zavoda predstavlja prvu zgradu sa zid-zavesa konstrukcijom. sada je intelektualna klima koja je preovladala u Skoli bila usmerena na traganje za novim aritektonskim konceptima. a sto je najzad dovelo do konstrukcije koju nazivamo oblakoderima: kompletno termoizolovana celicna konstrukcija. To je jos jedno sredstvo kojim se postize stabilnost zgrade. niti izmedju prostornih modula koje ovi elementi cine. Cuveni zleb na uglovima zgrade neprimetno pocinje na trecem spratu. Tu aktivnost prvenstveno su podstakli eksplozivni demografski i ekonomski rast. izmedju unutrasnjosti i spoljasnjosti je novina koju je Cikaska skola unela u arhitekturu. Ova nova gradjevinska aktivnost predstavlja vise od ponovne izgradnje tih kuca. dva umetnicka stila koja su se do tada smatrala nespojivim. U ovom periodu (1874. Ornament na ovoj zgradi nije toliko zanemaren koliko je sadrzan u samim zidovima zgrade. Projekti za oba ova objekta su uradjena po ugledu na Ricardsovu robnu kucu Marsal Fild u romanskom stilu. razmetljivom. Kako je cena zemljista vrtoglavo porasla. koji se upravo razvijao. godine kada je Saliven stigaou Pariz) Skola vise nije predstavljala kolevku klasicnih ideja. pa je i njen stil potpuno primeren takvoj operi koja je shvatana kao totalno pozoriste u kome su i posetioci ucestvovali kao i glumci u slozenom socijal-kulturnom dogadjaju koji se odvijao pod njenim krovom. Saliven je i sam potvrdio da su boravak u Skoli i brojna predavanja koja je slusao ostvarila veliki uticaj na njegov umetnicki razvoj. u kome su i gledaoci bili glumci.Za razliku od fasada od livenog gvozdja koje su oponasale tradicionalnu gradnju. Rutova zamisao o primeni ovakve nijansirane opeke je razumljiva obzirom na njegovu preokupiranost bojom u arhitekturi. a polihromija gradjevine je samo doprinosila njenom svecanom izgledu (kao ruz za usne svecanom izgledu dama). takodje se govorilo i o tome kako razvoj umetnickih oblika moze da se shvati i kao prilagodjavanje postojecim uzrocima. tj. medjutim pozornica je ogromna. ili cak izmedju vertikalnih i horizontalnih elemenata. koja provejava u njegovim esejima i verovanjima da je boja sudbinski predodredjena da sama po sebi postane umetnicki oblik. lirske poezije … Gradjevina je izuzetno velika obzirom da je po velicini auditorijum nepretenciozan (2158 sedista). sto je integralni deo procesa evolucije. kao sto je to bio slucaj na pocetku 19. zalazeci sve dublje i dublje kako se ide ka vrhu. LUJ SALIVEN Znacaj Skole lepih umetnosti na Salivena je nezanemarljiv. sto docarava analogiju sa poljem nanizanih stabljiki papirusa. Zgrada Mounadnok – Zgrada je trebalo da bude postepeno nijansirana. unutrasnjim ojacanjem protiv vetra i celom fasadom od zid-zavesa. CIKASKA SKOLA Cikago oko 1885. dok je Saliven govorio protiv bilo kakve podredjenosti ornamenta i predlaze jedan novi tip medjuzavisnosti izmedu ornamenta i konstrukcije od celicnog skeleta. Saliven je Dzona Ruta smatrao za sebi ravnog suparnika. Predlog je odbijen. umetnost nije apstraktna igra maste vec predstavlja vernu kopiju rase. godine dozivljava veliku gradjevinsku ekspanziju posle katastrofalnog pozara koji ga je zadesio 1871. sa zakivcima. penjanje pod budnim pogledom posmatrace sa cetiri niza balkona koji prstenasto obuhvataju stepeniste. eksplozija prostora u velikom stepenisnom holu. Zgrada Fer Stor . Uspostavljanje odnosa izmedju konstruktivnog sklopa i fasade. Ovo suparnistvo je ocigledno kada se pogledaju zgrade Rukeri (Rut i Bernam)) i Auditorijum (Saliven i Adler). posle mnogih posmatranja prirodnih procesa. vulgarnom (tek su novije kritike 19. Ono sto se racunalo kao izuzetan teatralni efekat je draz kretanja i vizuelni efekat kretanja kroz prostore pristupnih prolaza sa niskim plafonima. Ovakve finese se ne mogu shvatiti odmah na prvi pogled. pokrivena je skulpturama kao srednjevekovne katedrale. prizemlja i vrha. maksimalno koriscenje svake gradjevinske parcele na relativno skucenom prostoru centra grada. Njegovi elementi su izgradjeni od greda I-profila prakticno istovetnog oblika. vremena… U to doba pojavila se i knjiga sa floralnim motivima koja je zainteresovala Salivena i iz kojih je prekopirao nekoliko crteza koji pokazuju njegovo naucno razumevanje cvetnih oblika kombinovanih na slobodan nacin. 6 . Za Garnijea je ova opera bila nesto vise od pozorista. drustvene sredine. veka promenile misljenje o ovom objektu). Rut svoj projekat objasnjava tako sto smatra da dekoracija uvek treba da ima podredjenu ulogu u projektu i bio je spreman da se sluzi istorijskim stilovima dok ne bude izmisljen neki americki stil. susret celog pariskog drustva na stepenistu. Dzenijev celicni kostur je potpuno otkriven. Medjutim ocigledne razlike postoje i posledica su toga to je Rut koristio oblikovni recnik romanike. sve se to stapalo u treperavu drustvenu dramu. bio je imperativ.

a sa druge. nije postedeo ni svoje sledbenike pa je kao posledica toga ostao bez podrske svojih prijatelja iz Saveza arhitekata Amerike. Njene virtuozne plesne piruete pod treperavom svetlocu u boji predstavljale su neverovatnu inspiraciju za umetnike Art Nouveau-a iz koje su proizasla brojna umetnicka dela. koja je predstavljala njegovo prvo zrelo delo. Najraniji projekti u ovom stilu poticu iz Engleske. Medjutim posle izgradnje kuce Tasel. Fasada kuce je manje upadljiva od njene unutrasnjosti. medjutim ne moze se poreci da su njegove dekoracije predstavljale reakciju na tehnicke i konstruktivne inovacije koje je uveo Adler. ali njihova skoro istovremena pojava ukazuje uzajamni znacaj ove dve pojave (bioskop . godine. Linije bilo da se slobodno protezu u prostoru. Ova dva elementa se zajedno razvijaju u pravcu jedinstvenog i individualnog projektantskog koncepta tako sto inteziviraju jedno drugo. bio je istrajniji nego ikada u svojim nastoajnjima da njegove vizije dobiju tacno onakav oblik kakav je zahtevao. U podnozjustepenica slobodno se uzdize celicni stub iz kojeg se pri vrhu graciozno sire celicne trake nalik na grane. Orjentalni narocito japanski uticaj je imao znacajnu ulogu u sazrevanju ove mode. Uprkos novom tipu konstrukcije njihove zgrade deluju jos uvek kockasto (tipicno za Ricardsona). Saliven smatra da oblik prati funkciju. kao i da pravi razliku izmedju oblika i funkcije. Iako je Salivenovo obrazovanje bilo zasnovano na principima Ecole des Beaux Arts. okruzuju i sjedinjuju otvore u grupe koje su karakteristicne za njihove funkcije. Medjutim. cije je radove Orta predano izucavao. Oni koji su mogli da prenesu velicanstvenot raspolozenja ili pokreta. Pretpostavlja da se to desilo pod uticajem radova Viole le Dika koji je koristio kombinaciju gvozdja sa zidnim elementima. od velikog znacaja za buduci razvoj arhitekture. Ne mogu se utvrditi sigurni dokazi o neposrednoj vezi izmedju filma i Art nouveau-a. ili posredno kao teznja za vecom profinjenoscu (brutalnost tehnicizma treba sakriti iza neceg sto bi se moglo nazvati umetnoscu). a u kojoj je primenio engleske tapete izmedju vidljivih metalnih konstruktivnih elemenata. godine (arhitektadekorater Mekmurdo). da bi mu na kraju donela javno postovanje i materijalnu dobit kakvu nije doziveo ni jedan inovator iz njegove generacije. on nista u zivotu nije napadao tako silovito kao sto je to cinio kada je u pitanju stil koji je zagovarala ta skola. Saliven cesto pise o prepoznatljivim karakteristikama gradjevina koje pricaju svoju pricu onome cije oci nisu “ostecene”. Na gornjim 7 . americki establisment i eklekticizam. 1895. onda je to sigurno ocaranost pokretom. Uprkos teskocama koje su ga pratile na poslu i u privatnom zivotu (u periodu od ovog dogadjaja pa nadalje znatno smanjenje broja i velicine projekata)Saliven nije odstupao. to su bile tapete i sare za tekstil koje su sadrzale ove karakteristicne polunaturalisticke oblike i datiraju sa pocetka 1880. Art Nouveau . kao istaknuti i proslavljeni arhitekta. Oartova karijera se nastavila i kada je Art Nouveau bio vec zaboravljen. U to vreme Salivenove fasade su bile uveliko poznate i smatrane su zaastitnim znakom.nekoliko godina ranije). nezgrapno i glomazno. Medjutim linearne krivulje unutrasnjih konstruktivnih elemenata su plasticno izrazene. i na njima se ne moze naslutiti tanak celicni skelet ispod fasadne opne. Garant – Bufalo Dekoracije izgledaju kao da su istetovirane na povrsini zida. Pokretne slike i stilska animacija su na ovaj ili onaj nacin nastale kao rezultat industrijskog doba – neposredno kao jedan od njegovih pronalazaka. Kratka epizoda u istoriji umetnosti. VIKTOR ORTA Postavlja se pitanje kako jje Orta dosao na ideju da osnuje Art Nouveau u Briselu. koji sa jedne strane. Takvu slavu mu nisu doneli radovi iz Art nouveau-a vec ovi kasniji potpuno beznacajni radovi. Njegova arhitektura izmice svakoj kategorizaciji jer nije kopija nekog postojeceg stila vec je to jedinstvena kreaciaj. Taj brzo shvata da ne treba da ceni stvar po izgledu. naglasavaju konturu zgrade. ostale. tj. nalik na lozu koja puzi sa stabljike. spoljni izgled je izraz unutrasnje osobenosti. veka donele su dve novine: bioskop i art nouveau. Smatra da bez emocija nema nicega.1895. Ornament bi trebalo da se pojavljuje ne kao nesto sto prima duh konstrukcije. preplicu se i razdvajaju. tako da odlazak Adlera nije imao negativnih uticaja na Salivenov dalji rad. zakljuceno je da je Orta verovatno poznavao Engleske dekorativne proizvode koji su preteca Art nouveau-a i koji su mu posluzili kao inspiracija. ART NOUVEAU Devedesete godine 19. Sva ta dela predstavljaju pokusaj da se na povrsini ili u prostoru fiksira nesto sto je u sustini neopipljivo. Otkrice ove fundamentalne energije smatra svojim najvecim licnim dostignucem i logicnim proizvodom svog razvoja. sluzi se principom fiziognomicne interpretacije objekta. on nikada ne moze da zameni umetnicki oblik. Oblik koji je davao svojim zgradama je spoljasnji izraz ove energije. kao da oblici klize i odskacu. izmedju unutrasnjosti i spoljasnjosti. Kuca Tasel – Nema velikih novuna. trajala nesto vise od jedne decenije. kao da se naginju napred duz citavog sredisnjeg prozorskog prostora. oponasanje i akademsku arhitekturu kojom dominiraju istorijski oblici. da bi se obrazovale u nosace ispod izvijenih vidljivih greda. godine Adler se povukao iz firme. nema rezultata. Na vrhuncu uspesne karijere. Saliven nastoji da pronadje oblikovno resenje koje ce odgovarati ovakvim visokim zgradama i smatra da iako je osnovni i logicki oblik zgrade. 1900. ma kako ogoljen delovao. a koncept funkcije obuhvata i fizicke i simbolicke elemente. godine pojavila se igracica Lua Fuler u Parizu. Dekorisanje fasade je preplitanje nekoliko dekorativnih okvira. Saliven je objavio niz polemika u kojima je napadao arhitektonsko obrazovanje. Najveca inovacija se ogleda u svesnom izlaganju pogledu metalnih konstrukcija i u karakteristicnim dekoracijama narocito u stepenisnom holu. spoljasnjost se projektuje kao fiziognomicni izraz unutrasnjosti.SARADNJA S ADLEROM Salivenov doprinos je obicno nailazio na odusevljene reakcije u tada objavljenim clancima. bilo da su iscrtane na zidu ili umetnute u ravan poda. postavili su standarde ovog novog stila. tanje i manje trake koje su od konstruktivnog znacaja cipkasto se preplicu i obrazuju stepenisnu ogradu. Ukoliko imaju zajednicki faktor nastanka. sve do jedne obrazuju biljne motive. to ima veze sa jos necim. vec kao nesto sto izrazava taj duh. Zajednicka crta svim ovim umetnicima jeste da njhova dela deluju kao da su u pokretu. pa se vec pocelo govoriti o stilu a la saliven.

Za njega ni jedan oblik rada nije bio tako male vrednosti da ga ne bi prihvatio. ali kasnije je sve nadoknadio zahvaljujuci dobroj potraznji keramike koja je nastala posto je kuca zavrsena. Na taj necin je cesto pravio izmene. prilicno nalik na zid zavese. CARLS RENI MEKINTOS Posle briljantnog pocetnog uspeha Mekintos je ubrzo pao u zaborav i posle 1908. Tokom 80-ih godina projektovao je jos nekoliko kuca slicnog istocnjackog karaktera iako su sve medju sobom bile razlicite. Iste godine ucestvuje na svetskoj izlozbi u Parizu gde ga zapaza Guelj i odmah potom njegova slava pocinje da raste velikom brzinom. razumeli ga i podrzavali u najvelicanstvenijim projektima. Trudio se da naruciocu kad god je to moguce. Gaudi je gradio bez radnih crteza. godine umro od povreda zadobijenih u saobracajnoj nesreci. Zavrsava fakultet u Barseloni. Cesto je govorio o svetlosti. i prekinuo je zasvodjeni olovni krov gde god je bila potrebna svetlost. Velika dvorana za sastanke. izradi celovito okruzenje (izradjivao je i namestaj). Barselona je bila cuvena po obilju ukrasa od kovanog gvozdja. upotrebio je kamen da naglasi tezista sile u uglovima – sve u skladu sa gotskom tradicijom. Siroka fasada je mnogo plasticnije izvedena nego kod kuce Tasel. zanimao ga je ugao nagiba prirodne svetlosti. raskosnog izgleda i tople zemljane boje. Najveci broj njegovih dela nalazio se u novim predgradjima ili obliznjim gradicima koji su se pripajali rastucem velikom gradu. Bitno je bilo da sala bude akosticna. Gaudijeva najranija dela (ukljucujuci studentske radove) razlikuju se po stilu u. Veliki uzor su mu bili Grci kojima se sasvim nekriticki odusevljavao. Gaudi je posedovao neobicnu odanost graditeljskom zanatu koja je bila pomesana sa sa njegovim sve vecim predavanjem religiji sto ce ga konacno na vrhuncu karijere. Na nekima se odmah vidi da voli da kontrastira materijale. jer je u to vreme Glazgov predstavljao isuvise ogranicenu finansijsku osnovu za njegov rad. da bi 1926. Gaudi je imao izuzetnu srecu sa pokroviteljima. Upotreba lomljenog kamena. narocito na njegovim ulicnim svetiljkama. godine u mestu Reus u Kataloniji. krovna resetka sa ispunom. postojala su ogranicenja u vezi sa visinom i u vezi sa prostorom na kome je bilo zabranjeno graditi. mastovite upotrebe materijala i jedinstvenog osecanja za ukrasavanje. ANTONIO GAUDI Snaga Gaudia kao arhitekte lezi u obilju novih oblika koje je smislio. Ako postoji neka veza sa nekim umetnickim stilom u oblikovanju ove zgrade onda bi to bio islamski stil. Za vreme studiranja morao je da radi. boja i svetlost i shvaticemo zasto je danasnja arhitektura toliko zaokupljena srazmerno malim brojem njegovih dela. Mekintoseva slava je bila veca u Evropi nego u Britaniji. projekat je kontrolisao pomocu jedne plocice od 15cm kojom se sluzio kao modulom (Visens je proizvodio keramicke plocice) i neposredno govorio radnicima sta da rade. zidovi se izvijaju napred na prvom i drugom spratu da bi obuhvatili dva visoka bocna erkera koji su podeljeni metalnim kolonetama i poprecnim gredama. Dodajmo ovome i njegovu umesnost u savladavanju onih neuhvatljivih cinilaca u arhitekturi kao sto su prostor. Skolu je zavrsio u istom mestu. Rodjen je 1852. Gaudi je srecom privukao paznju izvesnog broja dobrostojecih katalonskih porodica srednje klase i novih plemica koji su delili njegovu sklonost ka raskosnoj arhitekturi. vertikalni potporni elementi nisu izuvijani ali su mnogi horizontalni blago zaluceni Naglasavao je gvozdene komponente u odnosu na delove od opeke. Veci deo spoljasnjeg zida sastojao se od vidljivog celicnog kostura sa ispunom od zidova. obelezava potpuni prekid sa klasicnim i racionalnim oblikovanjem i otvara prostor individualnom nadahnucu. vidi se da je vec tada bio vrhunski strucnjak. a uspon je doprinosio i boljem sagledavanju bine. Medjutim. godine nije gotovo nista uradio. Gde god je mogao radio je zidove od glacanog mermera i raskosnih intarzija. npr puno zidno platno i kovano gvozdje. Vec je tu otkrivena njegova sklonost ka crtanju i arhitekturi. Karijeru je poceo kada je Barselona probila stare gradske okvire i groznicavo pocela da se siri slicno drugim evropskim metropolama. trpanca. kovanog gvozdja. postignut je uspeh. ti oblici su u sustini rezultat neuobicajenih konstrukcionih izuma. godine ne obelezava samo njegov licni pocetak. Narodni dom – Nepravilna parcela. a kod narucioca sa skromnijim mogucnostima. Od samog pocetka. povezanog sa jarko obojenim keramickim plocicama. Potice iz skromne porodice. Vinsens je bio skoro unisten finansijski. Njegov rad se vremenski poklapa sa vrhuncem pokreta renesanse Katalonije. Palata Solve – Orta je dizajnirao i namestaj za ovaj objekat. uvek omalovazavajuci gotiku kao nedovoljno razvijenu i industrijsku arhitekturu. Raznolikost i izrazajnost ovih oblika kao vajarskih dela same po sebi bi obelezile Gaudija kao znacajnog modernog umetnika. Njegov glavni mecena je bio Eusebio Guelj cije ime je skoro neodvojivo od Gaudijevog dela. na cijem vrhu se nalazi vidljiva gvozdena greda. laka konstrukcija. Poslednjih godina ziveo je isposnickim zivotom. pa se kada je diplomirao vec znalo za njega. vec predstavlja pocetak jedne nove tradicije u katalonskoj arhitekturi. 8 . oblikovanja namestaja. od kojih su mnoga i zaboravljena. navesti da napusti sve svetovne poslove i sasvim se preda zavrsavanju velike nove crkve u Barseloni – Sgrada Familia. visebojnost bi postigao upotrebom jeftinih keramickih plocica i opekom. rusio cele zidove. Mada Ortaov rad u metalu podseca na biljke on je ipak sasvim apstraktan. Ova briznost nad svakim detaljem objasnjava nam njegov izvanredan doprinos u ozivljavanju zanata u Kataloniji u to vreme. vitraza. Oko konstruktivnog okvira prostor je zatvoren samo staklom ili veoma tankim panelima koje su pridrzavali metalni ramovi. To se delimicno moze pripisati i spoljasnjim okolnostima. a na gaudijevim ranim nacrtima. Plafon je bio ravan ali je pod imao nagli uspon pri dnu dvorane da bi se izbeglo odbijanje zvuka. 14m dvorane se nalazilo iznad dvorista i bilo je poduprto ogromnim resetkastim nosacima sa zategama. Slobodno se kretao izmedju keramike. od ozivljavanja srednjevekovlja do prilicno obilatog eklekticizma koji je verovatno naucio u skoli.spratovima svetlost koja prodire kroz ove siroke erker prozore izdeljena je samo obim celicnim prozorskim stupcimakolonetama. Gvozdena ograda na balkonima je posebno bogato i karakteristicno uradjena. tako da je mogla da primi velike kolicine svetlosti sto je do tada bilo karakteristcno samo za izlozbene zgrade. Kuca za Manuela Visensa (kuca Visens) koju je Gaudi zapoceo 1878. ciji je arhitekta bio skoro 30 godina.

Park Guelj – oko 1900. pocinje se sa izgradnjom. hiroviti pejzaz dimnjaka. neogotika je pretvorena u jedan do tada nevidjen stil. Biskup je odusevljen planovima. vidikovac na krovu gradjevine. rad u gvozdju na gornjim balkonima podseca na morske alge.e ali posle biskupove smrti Gaudiju oduzimaju posao i poveravaju ga lokalnim zidarima koji nisu razumeli njegove svodove. detalji su razradjeni na gvozdenim vitlima. Iz tog razloga neki najuzbudljiviji delovi Crve nikada nisu sagradjeni. godine Gaudi pocinje da radi na urbanistickom projektu ovog parka. od svog omiljenog uzora Viole le Dika on preuzima razlistale pinakle i rascvetale krstove kojima se zavrsavaju i mnoge njegove svetovne gradjevine. organski skeletni izgled donjeg dela. svaki u drugu boju. kvadratnih i sestougaonih elemenata. Osim akustike i osvetljenja Gaudija je zanimala i boja. donacijama. Palata Guelj – Originalni oblici i krajnje moderno shvacen prostor. Teska masa kule koja lebdi na tankim stubovima postace Gaudijev omiljeni motiv. uvek prisutni krst izrasta iz svega ovoga kao neki neobican cvet. veliki ulazni parabolicni lukovi vode u predvorje. sagradjena na otacima palate koja je pripadala gotskom razdoblju. Kuca Kalvet – fasada prilicno konvencionalna. podsecaju na morsku povrsinu. Finka Guelj . ali su samo tri kuce sagradjene. kao da su od susene opeke. Iznad tog prostora nalazi se veliko otvoreno grcko pozoriste. Crkva Sagrada Familia – Gaudijev saradnik je rukovodio izgradnjom ove crkve. medjutim vremenom ozivljavanje gotike Gaudi ce ostaviti daleko za sobom. Inertni kamen ozivljen je aplikacijama od kovanog gvozdja. Ovo je bila najstroza i najjednostavnija zgrada koja je izvedena bas onako kao je i nacrtana. Kuca Batlo – Sjajne plocice na fasadi prelivaju se u duginim bojama. nada . glavni sprat je od mrke opeke povezane trakama plocica sa veselim. cvetnim motivima. U svoje doba svrstavana je u kasni barok. olaksani sa stuko povrsinamau koje su utisnuti jednostavni plocasti kalupi. Biskupska palata u Astrogi (kod Leona) – Nastala je na osnovu opsezne prepiske Gaudija i biskupa koji je narucio palatu. na vrhu kuce. Ova zgrada je bila projektovana po uzoru na venecijansku gotiku i bila je prva od rezidencija koje je sagradio i koje bi sve zajedno mogle da se podvedu pod ozivlajvanje gotike. ali kada je Gaudi preuzeo rukovodstvo. Gaudi je zeleo da park bude neobican i razigran a sa druge strane da stvori arhitekturu koja se nece suprotstavljati Prirodi vec ce je dopunjavati. Lavirint stepenista. Izgradnja je trebalo da bude finansirana iskljucivo od dobrotvornih prihoda tj. Gaudi dolazi da nadgleda radov. Srednjevekovni element je u to doba za Gaudija predstavljao arhaizam ali ipak je sacuvan iz postovanja prema tradiciji. Posle smrti Don Eusebija. Ova znjegova zgrada najvise odaje utisak poslovnog objekta. imanje je pripalo gradu i grad ga odrzava kao veoma unosan gradski park. a potom dzinovski krst.El Capricho postavljena na osnovu od rusticno izradjenog kamena razlicitih tonova.. Istureni venac (zasnovan na modulu plocice). uobicajeni glavni naglasak u Gaudijevim delima. milosrdje – plavo. Portali su trebali je trebalo da budu bojeni . od kojih se spoljni naginju ka unutra da bi primili poprecni potisak tereta. Crkvaje pocela da se gradi u neogotickom stilu. Njegova uobicajena raskos vidi se samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana. citava serija dimnjaka i jedna cilindricna kula sve to povezano sarama koje podsecaju na obrnuto V. pokrovitelju radnicke klase i 3) iskupljenju grehova materijalistickog doba. otvori na njima su morali da se zatvore iz akustickih razloga u njima treba da se postave izduzena zilindricna zvona. godine sve vise bavio mehanikom arhitekture i geometrijom koja je u njenoj osnovi i najvise je primenjuje na Crkvu Sagrada Familija i kapeli u koloniji Guelj. Kroz preostali deo parka izgradjeno je nekoliko kilometara vijadukta koje velikim delom nose stubovi od grubog kamena gradeci galerije. Guelj je nameravao da na tom mestu stvori jedno ogledno dobro po ugledu na engleske vrtove. tako da su usledila urusavanja. Prekrio je brda nizovima galerija i vijaduktima koji su pratili neravnomernosti terena. kako bi simbolizovali odredjeno znacenje: vera . Crkva je bila posvecena 1) Svetoj porodici kao uzoru vrlina porodicnog zivota. tako da je odmah dobio nov posao od grupe tekstilnih trgovaca da za njih podigne zgradu u Leonu. Osnovni elementi parka su glavni ulaz sa dve neobicne kucice i sa ulaznim stepenistem koje prolazi pored dve fontane(koje predstavljaju zmiju i ogromnog gustera) do hola ciji se zasvodjeni krov drzi na 100 ogromnih arhaicnih dorskih stubova. u biljnim motivima vlasnikovog izbocenog prozora i na sicusnim listastim ukrasima izmedju balkona od gvozdja. krovni venac poplocan nizom keramickih plocica. medjutim kada se on povukao Gaudi je bio predlozen da ga zameni. Moralo je tako da bude zato sto Gaudi nije mogao da napusti radove napalati Guelj. Rad na kulama je tekao sporo.zuto. Ovde on napusta rad sa plocicama i zidove radi meko.zeleno. Nekoliko projekata na imanju porodice Guelj. Na ovom projektu je radio od 1900-1914. Na najvisoj tacki trebalo je da bude kapela. I Gaudijev prvi projekat bio je u velikoj meri neogoticki. To je bilo veliko imanje na obroncima jednog golog brda iznad Barselone. Na taj nacin i preko knjiga o toj oblasti Gaudi je saznao puno o obicajima i predelima tog kraja da bi na kraju izgradio kucu koja takvim uslovima potpuno odgovara. Casa de los Botines – Prethodni posao mu je doneo veliki ugled. Sadasnje zdanje ima vrlo malo zajednickog sa onim sto je Gaudi potpisao. Napredovanje radova na crkvi bilo je ometeno brojnim projektima kojima se gaudi bavio u to doba (kasnih 80-ih i 90-ih). Nekoliko kupola je pokriveno mozaikom od lomljenih keramickih plocica. Ova gradjevina kao da je najkonzervativnija od svih njegovih dela. Gaudi se posle 1900. opstem morskom utisku 9 . Bell Esguard – poslednji neogotski projekat. Medjutim da bi oziveo rad u opeci Gaudi na najtananiji nacin u malter koji razdvaja opeke unosi majusne delove keramickih plocica kontrasnih boja. 2) Svetom Josifu. smireni hromatski karakter zidova od lomljenog kamena je najprivlacnija odlika ove kuce. cvrsta kocka kamene fasade. Osnova ove zgrade predstavlja seriju medjusobno povezanih pravougaonih. mozaik od lomljenih plocica. ozivljena na pojedinim mestima fluidnim rokoko i Art nouveau detaljima.ostale su samo stale i nadzornikova kuca izmedju kojih se nalazi kapija sa zmajevima napravljena od duhovito spojenog kovanog gvozdja. Istoj vrsti romanticnosti se moze pripisati iobliku zgrade koji podseca na zamak. Modernisimo (spanski Art nouveau) na kuci Kalvet predstavlja sasvim samostalnu lokalnu varijantu. Obezbedjeno je oko 60 parcela. godine.

koju je avangarda posle I sv. Viole le Dik – vera u konstrukcijski racionalizam i osecaj da spoljasnja masa mora da bude odraz unutrasnjeg rasporeda prostora. mreze kvadrata i ravnokrakih trouglova odredjivale su osnove i fasade njegovih zgrada i spratova. plan svakog sprata je izuzetno slozen i svi se medjusobno razlikuju. tmurne je boje. velike zatvorene zidne povrsine). odustajanje od svakog ornamenta kao i od stilskih elemenata proslosti. Privlacila ga je silina romanskih zgrada (njegovi polukruzni luci. Odbacio je istoricizam. te nova naselja moraju biti izuzetno privlacna i prijatna kako bi se na taj nacin rasio problem iseljavanja stanovnistva iz centara grada u neka prirodnija okruzenja. Iako je gradjevina u osnovi jednostavna. rata smatrala pozeljnom i plodonosnom. Iako su noseci zidovi od opeke u njegovim gradjevinama bili glatki i savrseno izvedeni. Tezio je za monumentalnoscu i definitivno odbacio dematerijalizaciju arhitekture. Gotfrid Zemper i Viole le Dik su imali veliki uticaj na Berlahea. koji trba da bude organizovan logicno ali ne obavezno simetricno. beskompromisna logika u primeni materijala. 10 . Stambeni blokovi primoravaju arhitektu da razmislja o velikim celinama i potezima. godine gradi i osniva skolu primenjenih umetnosti u Vajmaru. Gradnja je pocela 1908. HENDRIK PETRUS BERLAHE Najznacajniji pionir moderne arhitekture u Holandiji i svoju ogromnu energiju je posvetio stvaranju novog stila koji je obelezen neposrednoscu. Takvo vidjenje stvari u to doba nije naislo na dobar prijem ali kasnije je to postalo potpuno jasno i stav je u potpunosti prihvacen. godine Berlahe ugradjuje istorijski aspekt urbanizma u sopstvenu teoriju. cvrsto je bio zatvoren cvrstim masam. Na osnovu takvih postavki Berlahe je sacinio svoj prvi plan juznog Amsterdama. prepun neobicnih otvora za ventilaciju. baroknom planu. U modernom planiranju grada odnos izmedju izgradjenog i slobodnog prostora mora da bude obrnut. Zid oblepljen malterom za njega je bila lazna stvar. posebno u relativnoj rastresitosti masa i neumoljivoj geometriji oblika gradjevina. Na osnovu ovih metoda razvili su se novi oblici koje je nemacka industrija odmah prihvatila. Posmatrati javni prostor kao arhitektonski problem podrazumeva da fasada svake zgrade treba da je tako projektovana da moze da ukljuci elemente koji su deo projekta ulica i trgova. a Gaudi je izgubio svako interesovanje za ceo projekati ostavio je svojim pomocnicima da stvar zavrse. po ulaznim dvoristima slicnim morskim spiljama. odrekao se oblepljivanja zidova cak i u unutrasnjim prostorima nekih privatnih vila. Ranije su slobodni prostori (trgovi. mesecev predeo. i jedino je kripta zavrsena. Njegova arhitektura je uglavno arhitektura zida. Od samog problema planiranja njega je jos vise zanimala uloga arhitekture u planiranju. To su pre svega bili bogati ljudi koje je bilo potrebno zadrzati u gradu i nastave da placaju porez. Karakteristicna obelezja: vracanje na racionalno shvatanje koje svuda dokazuje proces proizvodnje. a ne izdvojenim projektima ulica i trgova. Covek ne treba da se ogranici na dodeljenu parcelu vec da razmislja o tome kako ce celina da izgleda. a to se moze zakljuciti po njenim balkonima slicnim morskim algama. Mediteranska je. Ova kapela je bila prava laboratorija za sva ta strukturna i geometrijska razmisljanja. interesovanje za primenjene umetnosti (namestaj – arhitektura u malom) i pravu opsednutost stilom. oni ofdaju utisak tezine koja je suprotna modernom ukusu. ANRI VAN DE VELDE Vesnik funkcionalne estetike ciste forme. a ono sto ostaje izvan njih postaje trg ili ulica. Tokom prvih 10 godina Gaudi se bavio samo teorijskimproracunima. Zemper – duboko postovanje prema prirodi materijala. buduci da je istovremeno i trgovacki grad i umetnicki centar. narocito u Nemackoj. Njegovi ornamentalni motivi su bili matematicke stilizacije biljnih i geometrijskih oblika. Doduse. Javila se potreba za planom za razvoj Amsterdama. godine doslo do rusenja verskih spomenika. Tokom poslednjih godina zivota. koji je imao za cilj da zastiti urbani karakter kao celinu. dimnjaka. koja je mozda za nas danas najzanimljivije njegovo delo. Berlahe se vratio zidu od opeke kao oblikovnom elementu u stvaranju arhitektonskog prostora. cak su i cetvrtasti otvori ostali neizmenjeni. mozda je to bio uticaj Ricardsona koji je verovatno uticao na Berlagea na njegovom putovanju u Ameriku. geometrijskim poretkom i smirenoscu. a prostor koji je on tako slavio.doprinosi predvorje i centralno dvoriste koji su poplocani belim i svetloplavim opekama. Istovremeno uocljiv je Rajtov uticaj. po unutrasnjim tavanicama koje lice na saru talasa na pesku. U novoosnovanoj skoli nalazi idealno mesto da iskaze svoj pedagoski dar. Smatra da je arhitektura pre svega prostorna umetnost i da treba projektovati iz sredista objekta prema njegovoj spoljasnjosti. Posle 1904. Govori o urbanom karakteru u kome je arhitektonska usitnjenost postala neprimerena. ulice) stvarali zatvoren i izrazajan motiv. 1906-1914. Kuca Mila – podseca na rukom stvorenu planinu. pokazuje naklonost ka geometrijskom tj. BERLAHE I KULTURA PLANIRANJA GRADA Smatra da planiranje grada treba da se bavi urbanim karakterom kao celinom. Amsterdam mora ocuvati svoj kulturni izraz. Kada je posle ustanka u Barseloni 1909. Uveo je novi sistem nastave koji ce da podstice spontano osecanje i snagu studentske invencije izbegavajuci upotrebu modela iz proslosti i proucavanje istorijskih stilova. Ponos ove zgrade je njen krov. vlasnik je odustao od kipa plaseci se da ce neko pomisliti od kuce da je samostan. fasada je dobijena tako sto je Gaudi samo preoblikovao fasadu kuce Kalvet. Kapela u koloniji Guelj – Gaudi se sve vise bavi mehanikom arhitekturei geometrijom koja je u njenoj osnovi. a danas su gradjevinske parcele rasporedjene kao pravilni oblici koji su dovoljni sami sebi. Zgrada je trebala da bude samo postolje za dzinovski kip Bogorodice Milosnice. a porodicne kuce sa njihovim pojedinacnim fasadama treba eliminisati. Proporcijski sistem je bio sredstvo kojim je postizao red koji je po njemu bio jedan od prvih cinilaca svakog stila. Izvrsio je odlucan uticaj na razvoj arhitekture i primenjene umetnosti.

Od sest linija koje je Vagner predvideo izgradjeno je cetiri. A kada ove zgrade pogledamo vidimo da se odlikuju izuzetnom raznolikoscu stilova. godine biva zaokupljen mogucnostima apstraktnog oblika u dizajnu. jer se u predjasnjim stilovima ovi cisti i jasni elementi nikada nisu pojavljivali. godine on je bio jedan od najuspesnijih ucesnika na konkursu raspisanom za izradu generalne regulacije Beca. zbog toga sto je sada urbanizam mnogo drugaciji. Prema zahtevima konkursa bilo je potrebno izgraditi jednu veliku saobracajnicu Ringstrasse koja je trebalo da nikne na mestu postojecih bedema. klasicno osecanje za volumen i proporcije – smatra se zastitnim znakom njegovih arhitektonskih koncepcija.Takodje je smatrao da Amsterdam ne moze vise da se siri u koncentricnim krugovima. pa je Vagner dobar deo svoje energije posvetio resavanju ovih problema. Zavrsene su dve od cetiri brane. njegovim planom je narocito istaknuto pitanje saobracajnih tokova unutar grada. Promenila su se razmisljanja ljudi. Prvi radovi su mu pod uticajem gotike. Njegovo delo prozima kontinuitet klasicnog duha. zeleznica je trebalo da se pruza duz kanala. medjutim oni se pojavljuju u prigusenom obliku na 11 . Razvio je stil prefinjene linearne forme koji je oznacio pocetak udaljavanja od napadnih zavojitih oblika koji su karakterisali pocetak njegovog stvaralastva (npr. medjutim u Becu je ovo mozda bas najizrazenije. on je ucestvovao u dva najuglednija i najslozenija projekta tog doba a to je Izgradnja sistema becke zeleznice i izgradnja pristanisnih postrojenja i brana na dunavskom kanalu. bio je kruna grada i njegov oblik najavljuje simbolicki centar. Sinkelov duh je bio jos uvek prisutan u toku perioda koji je vagner proveo kao student u Kraljevskoj arhitektonskoj skoli u Berlinu. 1893. ali ovaj uticaj je bio prolazan. a to je osnova na kojoj se zasnivao njegov dalji rad. Napori koje je ulozio u pronalazenju resenja za aktuelne probleme u Becu uticali su pored ostalog i na njegovo naimenovanje za umetnickog savetnika pri beckoj komisiji za saobracaj. Oko 1901. nacin zivota. U ovakvim uslovima to bi doprinelo monotonosti grada. u borbi protiv istoricizma. (Sinkel – sjedinio klasican duh i romantican duh u dostojanstvenim kompozicijama. to je neprimereno. te su zato brane morale biti osmisljene i isprojektovane tako da se delovi puta zastite od plavljenja. U Becu su se javili problemi vezani za saobracaji komunikacije kao posledica naglog rasta i prosperiteta. trgovima i avenijama oivicenim drvoredima u jedno slikovito mesto. Na osnovu samog izgleda mora se zakljuciti cemu zgrada sluzi i ko i kako zivi u njoj. Karakterisu ga kratki blokovi i uzane ulice. Otelotvorenje klasicnog duha – Vila Vagner sa svojim neskrivenim aluzijama na Paladija. savremenim potrebama. Arhitekte a pre svega njegovi ucitelji poceli su da slede novog duhovnog predvodnika Gotfrida Zempera. nadvoznjaka i otvorenih tunelskih konstrukcija. vrhunac – Kula za vencanje zajedno sa ostalim izlozbenim paviljonima u Darmstatu. Olbrih – U stalnoj potrazi za jedinstvenim nacinom izrazavanja. sve se nalazi pod maskom i da je to postalo prilicno neprimereno obzirom da je zivot postao suvise ozbiljan za tako nesto. drvece. kao i izgradnja nove polukruzne ulice iza Ringa. Medjutim ova veza nie bila najsrecnija u svakom pogledu. Mreza gradske zeleznice obuhvatala je 40 stanica i 80km pruge. da bi ih danasnji ljudi smatrali prihvatljivim. I na kraju on dozivljava trce arhitektonsko doba – doba koje je on sam stvorio: razvoj arhitekture udruzen sa inzenjerskim duhom i problemima velikog grada. Ceo kompleks ima piramidalan oblik . Ziveo je kroz tri velike epohe arhitektonskog stvaralastva. OTO VAGNER Vagneru se odaje priznanje kao celnom coveku u reakciji protiv istoricizma. pored njihove glavne uloge koja je bila da se Dunav ucini plovnim bez obzira na njegov vodostaj. veka. Lose primljen. naglasen je znacaj dugackih pravih ulica koje ce moci da prihvate porast saobracaja i predlozeno je preuredjivanje izvesnih delova starog grada. Radni ljudi ne mogu ziveti u stilu u kome su ziveli princevi i plemstvo. a ne kao ranije kada su u pitanju bili siroki kanali i veliki blokovi. godine Berlahe javnosti predstavlja plan. Vagner je kreo njegovim stopama na jedan individualan i nezavisan nacin. godine priblizava se stilu svog ucitelja Vagnera. Bec). Duh koji je uneo Zemper dominira drugom polovinom 19. Ovakav izgled grada nailazio je i na kritike. Trebao bi da lici na lavirint gustog rastinja cija se boja menja po godisnjim dobima.Grad narucuje od Berlahea plan i 1904. Moderni oblici moraju da odgovaraju novim materijalima. Medjutim za ovaj zivopisan utisak koji danasnji becki Ring ostavlja zasluzne su i zgrade koje ga okruzuju isto onoliko koliko i slikoviti elementi (parkovi. Posebno se bavio problemom regulisanja Dunavskog kanala. mesavina podzemnih deonica. pa stoga i arhitektura mora da se menja. karakterise ih jasnoca vizije (Vagner je sam poneo sam odgovornost za ovaj projekat i njegovo izvodjenje) i logickog koriscenja tehnoloskih mogucnosti. Oto Vagner je jedan od celnih ljudi koji se zalazu za takva nastojanja. beku. kada je istoricisticka epoha bila na svom vrhuncu. Fersterov plan je isao jos dalje. Zahvaljujuci toj ulozi koju je dobio . Zeleznica je delo kombinacije arhitekture i inzenjerstva. Postojala je veza izmedju ove dve seme. Na konkurs za izradu projekta za Bec najbolji odgovor je dao Ludvig Ferster. nailazimo na veliki broj objekata koji su imitacija istorijskih stilova. Herman Bar smatra da dok setamo Ulicom Ring sve je preruseno. on je pretvorio ovu novu ulicu sa njenim parkovim.. narocito kvadrat i upotreba crne i bele boje kao dominantne. Tek krajem 1857. Kao i kod vecine njegovih kasnijih dela klasicni elementi opstaju u velikom broju i narocito su neumesni kada se suprotstavljaju istancanim tehnoloskim inovacijama. a ujedno i da izrazava tu svrhu a ne da je skriva iza nekih pozajmljenih oblika.) Neposredno po povratku u Bec on je osetio da je doslo vreme promena. godine je car Franja Josif svojim memorandumom dao ovlascenje da se ruse bedemi i utvrdjenja koja su nikla na severnoj i zapadnoj strani grada. Hofman – Nasledio je Olbriha kao vodeci arhitekta secesije. Projekat za zeleznicu ispoljava uticaj i Jugend stila. koncentricne sa njim kako bi se formirao kompletan krug radi potpunog zaobilazenja centra Beca. spomenici …) predvidjeni Fersterovim planom. Tokom poslednjih deset godina zivota stvorio je dela izuzetne originalnosti. On je relativno kasno dostigao zrelost u arhitektonskoj koncepciji. Zgrada mora da sluzi svrsi kojoj je namenjena. 1903. BEC U svakom evropskom gradu u kome je je bio sproveden program prostorne reorganizacije u 19. radnja Apolon.

ADOLF LOS Odmah po zavrsetku studija je otisao na putovanje u Ameriku. Da bi definisao modernu arhitekturu. tako da ni jedan kvart ne bude monolitnog karaktera. prihvatanje drustveno-ekonomskih i tehnoloskih sila koje na odlucujuci nacin uticu na arhitektonsko delo u vreme njegovog stvaranja. vec predstavlja besmisleni argument koji je smisljen da bi se oskrnavile prave ulice. U drugoj polovini 19. ciste. kojima stizemo do odredista u najkracem mogucem roku. njegova trajnost se skracuje zbog toga sto je on podlegao modi. a njihov diskretan izgled i stroga pravilnost odrazavali su Losovu odgovornost i zelju da ljude okruzi mirnom jasnocom. Zbog toga je on ovom problemu pristupao sa etickog. Zakljucuje da bi materijali trebalo da budu obradjeni na takav nacin da se iskljuci mogucnost nerazlikovanja materijala za oblaganje od svoje obloge. tj. Cesto je putovao. Vagner je mogao da se raduje sve vecem uspehu svojih ucenika i sve vecem medjunarodnom ugledu koji je sticala Specijalna skola arhitekturekoju je on vodio na Akademiji. On pravi razliku izmedju uredjenja postojecih delova grada i planiranja buduceg sirenja grada. Najpoznatije delo “Ornament i zlocin”. Predavanja neformalnog i antiakademskog karaktera. Njegove zgrade su postovale oblik grada. 1912. gledajuci iza sebe. 12 . koristio i posebno naglasavao pojam realnosti. a gradske vlasti su cak na izvesno vreme zaustavile gradnju. prepoznatljivo individualni stil (Joze Plecnik …). on se zalaze za socijalnu i ekonomsku mesavinu stanovnistva. Protivnik prakse maskiranja materijala i imitiranja anticke dekorativne prakse. a ne da im nametne autoritet napadnog genija. sto je neposredno omogucavalo dozivljavanje “nadmoci klasicne antike”. Podjednako neopravdana i sa umetnickog stanovista za osudu jesu namerno nepravilna resenja rasporeda ulica i trgova u nastojanju da se stvori zivopisan i slikovit utisak. Prema losu nacin na koji ljudi zidaju kuce odrazava etos nekog naroda. van duha svog doba. Los je podelio proslost na dva nejednaka i suprotstavljena perioda: period od klasicne antike pa sve do prve polovine 19. Medjutim pored Olbriha i Hofmana. utoliko ima manje ornamenata). razlog su sukobi sa lokalnim urbanistickim sluzbama. Ne insistira na potiskivanju svih arhitektonskih ornamenata. Prema njegovom misljenju funkcionalnim predmetima nije bilo potrebno nikakvo ukrasavanje. Iako mu kasniji projekti nisu doneli mnogo zadovoljstva. koje se ispoljava namernim krivudanjem staza. istoriju arhitekture je shvatao i razumevao samo posmatranjem na licu mesta. zapravo. te je verovao da ce u Americi otkriti realizam i slobodu. koju je odobravao i primenjivao. 3)Gradske vlasti bi kupovale i prodavale nekretnine. 2) Porez na imovinu. podlozni su modi pa samim tim i ornamentu (sto je predmet nepromenljiv. a ne sa estetskog gledista. Protivnik je svih stilova. Prihvatanje realnosti u arhitekturi je. znaci ogranicava potiskivanje ornamenta na funkcionalne predmente. Vagner je realizam posmatrao kao glavni atribut savremenog zivota. Ispoljavao je pravu strast prema obradi materijala. Vagner je jedan od pionira moderne arhitekture zato sto je prihvatio. veka arhitekti su kao i stanovnici odlucili da zive bez kulture.. Za razliku od arhitektonskog pristupa koji odbacuje trenutne uslove i zastupa modele iz proslosti ili kroz interpretaciju specificnih stilskih epoha. koja po njihovom misljenjuzbog zbog svoje jednostavnosti i ruznoce (koja iz te jednostavnosti proizilazi) narusava izgled tog mesta. zemlju u kojoj je sve mogucno. divne i impozantne vizure. gusila ga je ogranicena i konzervativna atmosfera koja je vladala u Austrougarskoj. Looshaus (1909-1911) – ogoljene fasade su izazvale diskusije i nesuglasice medju njegovim savremenicima. Nije bio zaveden ni industrijom ni tehnologijom jer je obe smatrao fatalnim za istorijski evolutivni razvoj covecanstva. Kulturna evolucija je ekvivalentna uklanjanju ornamenata sa svih proizvoda u svakodnevnoj upotrebi. svake godine su se zavrsavala dugackim putovanjem u Grcku ili Italiju. dok su fasade ostajale zapanjujuce jednostavne. Pri podeli grada na kvartove. Daje modele predloga za finansiranje sirenja gradova: 1) Kontrola javnih komunalnih sistema. veka pa sve do svog doba. Kada neki funkcionalni objekat pretrpi ornamentalnu digresiju. tu i tamo markirane ponekim monumentalnim zdanjem. i da je umetnost ta koja tokom izvrsavanja ovog zadatka mora potvrditi sve sto je stvoreno.. veka i na period od druge polovine 19. utapajuci se u vec postojece urbano tkivo. Bunio se protiv Art nouveau. iskosenjem uglova i izmestanjem vizura.nekim od njegovih kasnijih zgrada. prakticne ulice. Branio je pokusaje traganja za novim izrazima. Ulepsavanje pod kojim se podrazumevaju planirane slucajnosti (karakteristicne za teoriju iznenadjenja iz poznog romanticnog perioda). a Englezima zbog diskretnosti. koji su predstavlajli dva najistaknutija clana Vagnerove skole. voleo je prirodu i svet koji je smatrao da trba da ostane onakav kakav je prvobitno stvoren. u proslost. Funkcionalni objekti kao sto su tkanine ili tepisi. parkovi itd su ustvari po Vagneru najlepsi. Osnovne postavke su da se kod bilo kog urbanog resenja najvazniji faktor pazljivo ispunjavanje namene. Kuce su mu bile poznate po tradicionalnom i ogoljenom izgledu. za Losa je ta kombinacija simbolizovala duh koji podstice progrs u ljudskomdrustvu. ravni i volumeni tih kuca podsecali su na geometriju koju su arhitekti oduvek koristili. realnost je bila pojava koju je trebalo interpretirati Grosstadt – najvazniji tekst koji se odnosio na urbanizam. na odgovarajuci nacin dimenzionisanim trgovima. kuce projektuje na osnovu njihovog funkcionalnog enterijera. Najpoznatiji je po svojim individualnim kucama. kod jednog broja ostalih studenata veoma brzo se razvio nezavisan. Vagnerova povezanost sa secesijom poklopila se sa pojavom prvih suprotnih misljenja u javnosti – osporavanje Vagnerovog dela. Prave. Smatra da grad cine ulice i trgovi odredjeni oblicima i praznim prostorima urbanog tkiva. Divio se Amerikancima zbog jihove jednostavnosti. a to je sprecilo realizaciju nekih od njegovih najambicioznijih projekata. U njemu se Vagner ogranicava na bavljenje iskljucivo glavnim urbanim centrom. naravno da ne poredi “suvisnu” ornamentiku svojstvenu secesiji sa klasicnim ornamentom. a dobit od toga bi koristile kao fond za buduce sirenje grada. Ostvario je samo polovinu objekata. a program koji je za nju predlozio je bio izrazito obojen klasicizmom. slicno bilo kojim urbanim uslovima koji su nastali sami po sebi. i nije zeleo da se zadrzava na bilo kom odredjenom gradu. cija je trajnost ogranicena. ne obogacuje gradski prostor. godine na insistiranje Vagnerovih (otisao u penziju) ucenika Los je osnovao svoju skolu. Bio je zaveden americkim mitom o prakticnosti i vrednom radu kojim se sve postize.

npr. sa romanicnim prizvukom. projektima za palatu prijateljstva u Istanbulu i za festivalsko pozoriste u Salcburgu Pelcig postaje pionirom ekspresionizma u arhitekturi. Zahvaljujuci nemackom Werkbund-u osnovanom 1907 i radova arhitekata Berensa. izraz jednog novog shvatanja drzave. Verkbund stavlja sebi u zadatak da vrsi selekciju medju najboljim radovima sto ih ostvare umetnost. Ova institucija ne utice samo na nemacku industriju nego i na inostranu. na kraju je dovelo do novog pristupa zasnovanog na tipovima. oplemenjivanje proizvodnog rada putem koordinacije umetnosti. Veruje u snagu savremene tehnologije koja moze da doprinese drustvenom oslobadjenju. propagande i stvaranja jedinstvenih stavova o svim problemima koji se ticu njegove delatnosti. ODNOS INTELEKTUALCA I METROPOLE Odvojenost pojedinca od metropole. umetnost ranog hriscanstva odnosno toskanska romanika. veka metropola je poprimila svoje glavne crte koje su proizasle iz novog masovnog drustva kod kojeg unutrasnje iskustvo. Od dalekoseznog znacaja bilo je osnivanje nemackog Werkbunda 1907. Narocita vrednost je pridavana kvalitetu zanatskih radova i materijala. izmedju intelektualca i metropole 13 . Dramskim pozoristem u Berlinu. da koordinira postojece napore za poboljsanje kvaliteta rada. edukaciju vrse i drugi arhitekti njegove generacije. cime je omogucena saradnja svih potrebnih snaga. Ali. Razilazenje je islo cak do toga da je dat predlog o rascepu unutar Werkbunda. a ujedno gaji strah da upravo one sile koje bi trebalo da uzdignu coveka mogu isto tako da ga ucine izgubljenim u totalnom otudjenju. kao atase nemackog poslanstva i studirao je savremenu englesku arhitekturu. Clanovi Verkbunda nisu samo arhitekte vec i predstavnici velikih industrijskih preduzeca. sto dokazuje krematorijum u Hagenu. jedno vreme. Odricanje od arhitektonskog izraza koji je bio karakteristican za njega u ranim projektima. To je bilo doba kada su se brojni poznati arhitekti i dizajneri zaposlili u nemackoj industriji. Nacionalizam je znacio privremeni kraj plodnog rada Werkbunda. Veruje u arhitektonski asketizam koji koji mora u potpunosti da bude na usluzi industriji. rata. Kada se vratio u Nemacku. VALTER GROPIJUS Berensov ucenik. postaju monumentalni simboli strogo organizovanog rada. Matezijus je predlozio da se uvede standardizacija proizvoda. Werkbund se nije zalagao za neki odredjeni umetnicki jezik. Cilj udruzenja je integracija razlicitih stremljenja u umetnosti. godine je naglasena vaznost estetskog kvaliteta proizvoda. Istakao se svojim objektima na izlozbi u Darmstatu. na kraju. umetnik treba uvek da je individualist i nikada se ne moze prikloniti normama i pravilima. clanovi Werkbunda su prihvatili masine i smatrali su ih kao vise razvijen alat i kao takvu treba je podvrgnuti ciljevima umetnickog zanatstva. industrija. a pitanje je da li su estetski aspekti bili zastupljeni u dovoljnoj meri. rata organizovan je drugi Werkbund (prvo zasedanje 1947. 1908. Za razliku od Morisove grupe. vec se borio za princip reformisanja odnosa izmedju umetnika i industrije na osnovu koga ce se kvalitet i kvantitet dopunjavati. Zgrada nemacke ambasade u Petrogradu iz 1911/12. Ideja potice od engleskog reformatorskog pokreta pod vodjstvom Wilijama Morisa koji su stavili sebi u zadatak obnovu umetnickog zanatstvai doprineli podizanju standarda u izgradnji stambenih zgrada. Berens tezi da u arhitekturi sjedini tehniku konstrukciju i umetnost. kao obozavalac engleske kuce i primenjene umetnosti (u stilu Morisa). Ciljevi Werkbunda bili su da se najsposobniji pobornici umetnosti i zanatstva. Posle drugog sv. Ovim su sva razmimoilazenja nutar Werkbunda dostigla vrhunac. medjutim toj ideji se usprotivio Van de Velde koji nije mogao da spoji normiranje i umetnicki rad. a ne na jedinstvenosti. 1911. putem vaspitanja. svrstava se u reprezentativni klasicizam. polukrug. godine napusta svaku slicnost sa ekspresionizmaom i secesijom i okrece se stilu koga odlikuje cistota. Njegovo delovanje je vodilo ka osnivanju Werkbunda. povezivanje umetnosti i industrije daju arhitekturi jednu sasvim novu dimenziju. Ali na Berensovim delima ocitavaju se i drugi istorijski uzori. ne deluje samo Berens. 1907 realizuje krematorijum u Hagenu i iste godine angazuje ga Emil Ratenau za savetnika odeljenja za dizajn firme AEG u Berlinu. Karijeru je zapoceo kao slikar ekspresionista u okviru minhenskog secesionistickog pokreta. Tezi sintezi umetnosti i rada. Berensa interesuje redukcija na osnovne geometrijske forme: kocku. Pelciga i Gropijusa. zahteva se novo oblikovanje masina i stvara. narocito se bavio stambenim i industrijskim zgradama. Ipak postojala je jedna zajednicka crta koja je povezivala istrazivanje oblikaa kod vecine arhitekata koji su pripadali Werkbundu. ostvarenim jos pre a zatim posle I sv. Gradjevinski objekti za firmu AEG. god). trgovacku kucu u Voclavu. Ne samo da je Van de Velde odbio ovaj predlog (definisanja tipova i standardizacija) nego je predlog naisao na slab prijem i kod ostalih clanova ciji je cilj bio da se obezbedi kvalitet na zanatskoj osnovi. licna istorija i sve ono subjektivno vise nije bilo vazno. industrije i zanatstva. Hans Pelcig gradi 1911. velika tvornica turbina iz 1909. a to je vracanje oblika njihovim elementarnim principima. industrije i trgovine ujedine i svim sredstvima obezbede zadovoljavajuci nivo privredne proizvodnje. Vec sredinom 19. PITER BERENS Najfascinantnija licnost Werkbund pokreta je Piter Berens. Herman Matezijus je boravio u Engleskoj. purizam je bio ocigledan. baza za novu. zanatstvo i aktivne zanatske snage. industriji i zanatstvu. Ova njegova teznja krunisana je zamasnim industrijskim gradjevinama za EAEG u Berlinu i one nadaleko prevazilaze njegovu epohu. ocenjenu sada sa jednog sasvim novog aspekta.WERKBUND Osnovan oktobra 1907. njihovoj prvobitnoj cistoti. i to u jednom vrlo snaznom individualnom stilu. poceo je da se zalaze za poboljsanje nemacke situacije. Osnovna uloga intelektualca u masinskom dobu je bila dovedena u pitanje. racionalnu arhitekturu. godine. kupu. da okuplja ljude sposobne i voljne da pruze kvalitetan rad. te se time nadovezuje na Sinkelovu klasicisticku tradiciju.

kao primena kose perspektive koja ima ulogu samo utoliko sto povecava dinamicku prirodu zgrada. sve bi stalo i grad ne bi postojao. izvitoperenost zenskih ili zivotinjskih oblika. na crtezima se nalaze mostovi i elektricne centrale koje se izdvajaju po broju i detaljima. Svesniji od drugih pisaca i umetnika. On nudi novu vrstu velegrada. energija svakom delu grada obezbedjuje neophodnu zivotnu snagu i odredjuje njegovo postojanje. da se oslobodi strucnog okruzenja. To je i period poru dzbina pretezno iz srednje klase. ovi uticaji se vide u obradi ukrasa u enterijerima (vila iz 1909. pa tako je potrebno promeniti i novi ideal lepote. osnovnog pokretaca. pesnik. Bio je sasvim svestan da njegove ideje ne mogu biti ostvarene jer su prepune inovativnog potencijala. vec arhitektura grada. Svako zajednicko stanovanje smatra se zivotom u zajednici. Gradski prizor – nadahnice za Sant’Eliju: s jedne strane on tu uranja u stvarnost koja ga okruzuje. orjentalne ukrase upotrebljava da bi uvecao ukupno hipnoticko dejstvo i bajkovitu atmosferu. dok se u drustvu pojedinac oseca kao da je na otudjenom tlu. Osim masinskih hala. da bi naglasio fantasticne. stepenistima. osnova i preseka objekata. i to nam pomaze da shvatimo znacenje dobrog dela antiurbanih razmisljanja koja su se krila iza savremene arhitekture koja se bavila predgradjima u Americi i vrtnim gradovima u Evropi. za koji u to vreme gotovo niko izvan Pariza nije znao. cine je cvrste slikovite mase bez vulgarnih ukrasa. a el. stalni naglasak na sve siroj primeni el. Najraniji sacuvani crtezi su crtezi sa strogom akademskom i istorijskom atmosferom. on tu zrtvuje ravnotezu izmedju slike i funkcije i povremeno 14 . Novi grad. izbor boja – zelena sa zlatnim detaljima). Verovatno je iz toga proistekao i Novi grad. Na zgradama je izuzetno pazljivo iscrtao spoljasnje konstrukcije koje sadrze liftove. putevi. a koji su posledica industijalizacije i razvoja saobracaja – problem ulica i stambenih kuca. Ogroman kontrast izmedju starogi novog je u tome sto postoji sada a nije postojalo onda. lucnim ulazima oivicenim stubovima i kupolama. Zapanjujuce ideje su prikazane u Novom gradu. rezultat originalan. Bio je kratkog veka ali je imao dugorocan znacaj. centrala. bez nje. U zajednici sa jedinkama svoje vrste. on se oredeljuje za gradsko jezgro namenjeno brojnom stanovnistvu. Na njegovim crtezima nazire se uticaj stila Art Nouveau. Sant’Elija ce raskrstiti sa vrtnim gradom. hramovi. bucno je odbijo svaku tradiciju i dugogodisnje vrednosti i institucije. nezavisna inventivnost i originalni pristup sasvim je suprotan uobicajenoj arhitektonskoj praksi. zeleo je da umetnost unisti proslost i posveti se velicanju ushicenja koje pruzaju brzina i mehanicka energija. bez traga uticaja Art Nuoveau. liftovi. za gusto naseljeni velegrad. Kao mlad on smislja gradjevina koje nikada nece biti podignute. FUTURIZAM Italijanski pokret. Vila Elizi jedini njegov projekat koji nije ostao samo na papiru. pokrece javni prevoz na sinama. Insistira na detalju. El. Kada ucestvuje na konkursima ili radi za rduge arhitekte. liftovi … Sant’Elijina oblast nije bila planiranje gradova. a sa druge . Sant’Elija prezire parafraze proslih stilova. pojedinac se od rodjenja oseca povezan i u dobru i u zlu. on koristi boju koja unosi bajkovite nagovestaje. projektovanog bez i jednog osvrta na istoriju samo u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim izumima gradjevinara. postrojenja ne pokusavaju da se uklope u postojeci scenario. nije pristajao na kompromise. Radi se o stvaranju futuristicke kuce na osnovu jednog zdravog plana. kucu treba sagraditi uz pomoc svih naucnih i tehnickoh sredstava. na pedimentu fasade nalazi se freska koja ukazuje na veliki uticaj Gustava Klimta. Njegov prvi cilj u tim ranim radovima je je bio da stvori vlastiti operativni registar. do krajnjih granica zadovoljiti svaku potrebu savremenog zivota.pojavio se jaz. piramide. na monumentalni utisak se oslanja i u slucaju el. ali ga je narocito zanimao Milano i problemi sa kojima se suocava. Pazljivo je pratio tadasnju Ameriku. okrece se masti. Mostovi zadovoljavaju njegovu potrebu da stvara veze medju razlicitim delovima urbanog sistema. ulice kojima su zgrade povezane i saobracajnice za brzi saobracaj sa raskrsnicama na vise nivoa.. potpornim konstrukcijama. s ciljem da se zadovolje potrebe velikog broja stanovnika u doba brzog saobracaja. Njegova el. period jeftine gradnje prikrivene ispod ukrasa i dekorativnih elemenata modernog stila. prostorna ogranicenja prevazidjena visokim zgradama. njegovi projekti prate aktuelni eklektizam i stil Art Nouveu. i ind. kao sto su ulice kanali i medjuprostori predvidjeni za tranzit. Futurizam je bio pokret koji je ideju stavljao ispred stila i na taj nacin doveo u pitanje ne samo tradicionalne vrednosti nego i i estetske ciljeve velikog dela avangardne umetnosti. treba odbaciti sve staro i tradicionalno. zbog nedostatka strucnih znanja oblici instrumenata i opreme ponekad su sasvim netacni. Najbitniji je odnos delova i celine. centrala je stozer gradskog preporoda. i obilja malih porodicnih kuca. ali nikada se potpuno ne udaljava od stvarnosti. dzamije izmesani sa izuvijanim zenskim klimtovskim figurama. stanice. hangara za avione. kao i svaku drugu zgradu. ulicne svetiljke. mekota ukrasa. aerodromi. potpuno ga zanemaruje ili smesta zgrade na sasvim prazne prostore. posledica takvog pristupa je odsustvo tehnickih detalja. Pokret je izmislio Filipo Tomazo Marineti. zeleznickih stanica. i intelektualac je otkrio da za njegovu sopstvenu licnost vise ne postoji mesto u omasovljenoj metropoli kojom dominiraju tehnicke sposobnosti ciji je cilj bezgranicno umnozavanje. Njegov uticaj se oseca i na drugim fasadama (elegantne vijugave linije. Kada je radio sam imao je nepogresiv osecaj za novinu. Mada je njegova arhitektura industrijalizovana. Imao je samo tehnicko obrazovanje. U to doba elektricnu energiju i industrijska postrojenja smatraju gradskim odlikama koje treba ukrasiti istorijski bitnim osobinama. energije. sto se takodje vidi iz tekstova u kojima govori o odbacivanju vertikalnih i horizontalnih linija i staticnih i glomaznih formi. Bio je neposredno nadahnut zaobljenim tornjevima. Umetnici (italijani) upoznati sa kubizmom tezili su da svoja dela usklade sa sa onim sto su naucili o ovom pravcu. sto je podstaklo izvesnu monumentalnost. uslovi su se promenili. Njihova uloga zavisi od predpostavljenog rasta saobracaja. najradikalniji. vizionarske detalje. s posebnim naglaskom na komunikacijama: zel. ANTONIO SANT’ELIJA Preko Antonija Sant’Elije arhitektura je stupila u sfere futurizma. Uveren je da elektricne centrale imaju izuzetan znacaj u industrijskoj civilizaciji.) U periodu 1909-1910 nastaju prilicno usiljeni planovi pod uticajem Vagnerove skole. Takvi odnosi i simpatije prema duhu susedstva zbrisala je bezlicnost metropole.

preterano naglasava funkciju. a ceni ono sto je lako i prakticno. Njegovo delo remodelacija kuce dr Fare. транспарентност. a ipak zadrzao integrisanost gradjevine u tradicionalno gradsko tkivo. njen vertikalni zamah. чешки архитекти су желели да је пренесу на новонасталу ситуацију. Све ове технике су изражавале њихов принципеијелни циљ: приказати не само оно што се може видети. него. Ulica je porinuta nekoliko spratova pod zemlju. Kubizam je zahvatio sve vrste umetnosti. bilo je samo povremenih kontakaa sa futuristickim pokretom. СИМУЛАЦИЈА ИСТОВРЕМЕНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ РАЗЛИЧИТИХ АСПЕКАТА ЈЕДНОГ ОБЈЕКТА. inventivnost je zamenjena strucnim radoma nmogo skromnijih razmera. од којих су Georges Braque и Pablo Picasso одиграли одлучујућу улогу. Tvrdi da ce kuce trajati krace od nas jer su osnovne odlike futuristicke aritekture kratak zivotni vek zgrada i prolaznost. Ceska kubisticka arhitektura i primenjena umetnost izbile su na povrsinu kao mocna estetska pojava. Пројекат за ''Villa Cubiste'' скулптора Raymond Duchamp-Villona (1912. Imao je potrebu za konkretnim delima. ceski zastupnici kubizma su sa vise zara naglasavali. vec je prilikom projektovanja fasada proucavao primenu organskih i prirodnih oblika. Кубистички покрет је настао у Паризу између 1905. Vlastislav Hofman. Futuristicka konotacija se avila tek posto su planovi za Grad bili zavrseni. veka. Sant’Elija se bori protiv mesavine elemenata razlicitih stilova. године паралелним развојем појединаца. укључујући и афричку уметност) била је сликање тродимензионалног простора без прибегавања илузионистичким перспективним методама. Главни протагонисти кубистичке архитектуре били су Josef Čapek. sve do istinskih napora da se uhvati korak sa temeljnim idejama i namerama francuskog kubizma. KUBIZAM Кубизам је покрет. Cesi su s francuskim umetnicima delili njihov pojam dinamicnosti forme. У сваком случају ова релативно кратка епизода створила је бизарну архитектонску скулптуру често сличну по духу савременом експресионизму. у евопском сликарству који је развио ''нов начин гледања'' а који је Пол Сезан већ увео на почетку века. оно што ми знамо о датом објекту. smatra da prirodni hromatsk efekat zameni zameni dekoraciju. дошли су у Чешку. Poginuo je u ratu. и то углавном из Француске: експресионизам. Severna arhitektura krece se od svakodnevne profane gradjevine do natprirodne lepote. Prema Janakovom misljenju. Razlike izmedju ceskog i francuskog kubizma: ceski kubizam je prevazisao granice kubizma kao galerijske umetnosti i prosirio ih na arhitekturu i dizajn. Ситуација није била знатно другачија у случају Прашке. U ovom slucaju ne treba suvise povezivati Sant’Elijin rad sa futuristickim pokretom. која се није одражавала нити на основе нити на тип грађевине. нарочито сликарству. Кубистичко сликарство је одликовала шема обликовних линија и драматични контраст светла и сенке. a jedan element postavljen je na drugi saglasno prirodnom zakonu gravitacije. Nova arhitektura mora biti zasnovana na snazi materijala i upotrebi armiranog betona i gvozdja. Jedan od najistaknutijih teoreticara ceskog kubizma je Pavel Janak. razvijali i promovisali vaznu teoretsku podlogu koja je podrzavala njihove umetnicke poduhvate. u poredjenju sa francuskim. Мање брза и тренутна истрага примене кубистичких принципа на архитектуру је резервисана за вође модерног покрета. века. graditeljski elementi arhitrava i stuba zadrzavaju svoj karakter. На крају прве деценије 20. sredstvo pomocu koga se unutrasnja sadrzina vidi spolja. са њиховим радовима основна искуства кубизма – асиметрија. U poslednjem razdoblju njegove velike karijere ne nelazi se nista o daljem radu na Novom gradu. preterano naglasavanje ove veze je veoma opteretilo vecinu tumacenja ceskog pokreta. slozene su veze izmedju ceske kubisticke arhitekture i njenih izvora u Francuskoj. 15 . anticke i severne. koristi do maksimuma oblikovne potencijale trouglastog zabata. (цртежи њихових формалних инспирација различитих извора. Nacinio je raliku izmedju dve porodice evropske arhitekture – juzne. U svojim studijama nije se samo ogranicavao na kubisticko uoblicavanje povrsina. Josef Gočár. ustanovljenje noog uzora lepote koji je protiv teskog staticnog i monumentalnog. velica kose i elipticne linije jer su dinamicne. Josef Chochol. Директна примена кубизма на архитектуру је остала проблематична. или су у најбољем случају скулпуларна обрада фасаде. u jima se nalazi emotivna snaga hiljadu puta veca nego u vertikalnim i vodoravnim linijama. Међу најважнијим карактеристикама кубистичког формалног покрета били су: КОМПОЗИЦИЈА САСТАЉЕНА ОД СЛИКА ЈЕДНОСТАВНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ СТРУКТУРА. СКУЛПТУРАЛНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ ОБЈЕКАТА У ЊИХОВОЈ ПРОСТОРНОЈ ЦЕЛОСТИ. Срж њихових експеримената. a narocito primenjenu i dekorativnu umetnost. naglasio je ekspresivnu silu njene ugaone pozicije. U projektovanju zgrada obuzdavao je svoje ambicije i uprosti je njihov strukturalni sklop na osnovne geometrijske elemente. Сећајући се интеграције примењених уметности и архитектуре током периода Арт Nouvоа. где је репрезентација објеката сведена на композиције састављене од елементарних форми. нaстао почетком 20. пробоји запремина и истовременост перцепције – су била прилагођена архитектури на обуватнији начин и представљају једну независну дисциплину. века нови трендови у уметности. hriscanske – od kojih su obe uticale na evoluciju ceske arhitekture. Cesi su u kubistickom pokretu videli mogucnost da istaknu najprogresivnije aspekte umetnosti i misljenja 20. povezana sa mehanickim pesackim prolzima i brzim pokretnim trotoarima koji omogucavaju neophodan tranzit. око магазина Uměleký Měsičník (Umetnicki mesecnik) koji je ubrzo postao platforma praskog kubizma. Pavel Janák и Otokar Novotny. Arhitekta treba da se usresredi na velike zgrade za veliki broj ljudi i siroku primenu zelenila. У КОЈОЈ НИ ЈЕДАН АСПЕКТ ИМА ПРИОРИТЕТ . изнад свега. У КОЈИМА СУ ОДВОЈЕНЕ КОМПОНЕНТЕ ПОВРШИ И СМЕШТЕНЕ ИЛИ ЈЕДНА ПОРЕД ДРУГЕ ИЛИ ПРОБИЈАЈУ ЈЕДНА ДРУГУ СА ТРАНСПАРЕНТНИМ ЕФЕКТИМА. Чак и у њиховом раду кубистички елементи су ограничени на орнамент. односно Чешке кубистичке групе која се окупила после 1911. zastupa razumno i naucno koriscenje materijala. и 1910. juznu karakterise prirodan nacin gradnje. фовизам. Govori o tome da treba shvatiti fasadu ne kao konstrukciju. do savladavanja materije duhom i apstrakcijom. Od prvobitnih imitacija i bukvalnog kalemljenja kubistickog stila na autenticni plasticni izraz. а потом кубизам. vec kao parafrazu onoga sto se nalazi iza. u dekoraciji se drzao secesionistickog jezika.) није била ништа друго до конвенционална неокласична кућа са примењеном кубистичком декорацијом.

amorfni oblici srecu se uz grube. Chocholове зграде су биле главни уметнички радови светског значаја. број 19/569. vec u mnogome zavisi i od zajednickih principa i namera. Ekspresionisticka sklonost ka staklu i kristalu deluje kao nejasan motiv. Jedan od osnovnih razloga zasto ikonografija stakla nije ranije istrazivana jeste skupocenost stakla u predindustrijskoj eri i zbog njegove osobine da se ne moze koristiti kao konstruktivni materijal. са финим кубистичким детаљима. НКЛАНОВА. Iako je posle rata bilo mlo posla za arhitekte zbog katastrofalne ekonomske situacije. артикулисаним дијагоналама и радијалним линијама. по плану Josefа Gočárа четвороспратница са два мансардна спрата.10-14 У УЛ. 42. Ekspresionizam je najpre bio Nemacki fenomen. nije bilo nikakvih ogranicavajucih principa. Армиранобетонска структура је омогућила отварање фасаде у потпуности великим прозорима. godine neki projekti monumentalnih gradjevina su tek zavrseni a arhitektonsko oblikovanje vec se kretalo u drugom pravcu. Koriscenje stakla i kristala nastavili su se i posle 1920. оне су интуитивно предвиделе преломљене површине армирано-бетонских шел система који су се појавили 50 година касније. до 1921. ispod takvih namerno dezorjentisucih i novih oblika krije se produzetak istorije simbolike stakla i kristala. године. са баштом и оградом такође урађеним у кубистичком стилу. која је била завана КУЋА ЦРНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ. садржи ситне кубистичке детаље који су мање-више употребљени само за декорацију фасаде. Његово ауторство за стуб није потврђено и можда га је направио Emil Králíček. nego i u krivinama. On skepticno procenjuje evoluciju pokreta. nazubljene povrsine. чешки архитекти су се суочили са изазовом кубистичког сликарства стварањем необичних фасада са системом изломљених површина. da su izvedeni. Njihov stil nije lako okarakterisati. 49. Ekspresionizam se karakterise specificnim simbolinim slikama. Овај Гочарев рад. бр. Реализоване у опеци. ne pravi razliku izmedju nosenog elementa i onog sto je noseno. на многим плановима. ГРУПУ ОД ТРИ ПОВЕЗАНЕ КУЋЕ НА НАСИПУ RAŠÍNOVO. Najveci deo ekspresionistickih projekata nastao je posle Prvog svetskog rata kao delo grupe arhitekata koji su pripadali krugu oko Bruna Tauta. u projektima se obicno ignorise osnovni ortogonalni sistem. године и КУБИСТИЧКИ СТУБ СА ФЕЊЕРОМ на Jungmann скверу 1913. архитекте Josefa Hohola. U mnogm projektima se ponavlja motiv transparentnosti i fleksibilnosti. стварајући оштре границе између осветљених и површина у сенци. Код ових објеката ломљење површина и динамична игра светла и сенке иду још даље. Takvi projekti. У УЛ. Учествујући у новом послератном покрету у чешкој архитектури. na kome se zasniva najveci deo zapadne arhitekture. godine iscezavaju mocni vizionarski projekti staklene arhitekture. у Вишеграду. БР.Vratio se fasadi od opeke. Ekspresionisticka arhitektura je poznata po odsustvu bilo kakvih ogranicenja i po svojoj oslobodjenosti od tradicionalnih normi. Као резултат овога развила се чешка грана кубистичке архитектуре. ove arhitekte su bile euforicne zbog mogucnosti za eksperimentisanjem koje se pojavilo u novom rezimu. бр. smatra da pokret ne uzima u obzir zakone gravitacije. Osoba koja je napravila prelaz ka ekspresionimu bila je Piter Berens sa svojim zgradama za firmu AEG u Berlinu. као и генералним кубистичким концептом. саграђена је 1911-12. до 1913. Ekspresionisticki projekti kao da nemaju karakteristicno konzistenten oblikovni jezik. На првом спрату се налазио кафе ког су често посећивали уметници. meki. Negde oko 1920. br. Упркос великој разноврсности и интелектуалне софистицираности својих цртежа Vlastimil Hofman је. sto je njegovim studijama i projektima dalo novi dinamicki element. LIBUŠIN. treperavi i iluzionisticki svet odraza. Кућа ''ДИЈАМАНТ'' на углу улица Spálen и Lazarská бр. На углу улице Celetná и трга Ovocný (Воћни трг) на месту старе куће Granovský витезова. Ipak definisanje stila se ne moze svesti samo na osnovne karakteristicne oblike. Hofman je pokusao da u kubisticku arhitekturu unese psiholoski i kineticki momenat. формално софистициран тип кубистичке архитектуре представља ГРУПА КУЋА. bila je sada zavrsena. Они укључују: УГАОНУ СТАМБЕНУ ЗГРАДУ. Најрадикалнији примери кубистичке архитектуре су створени од 1911. а виши спратови су садржали канцеларије са слободно и произвољно подељеним простором. stvorili bi bogat. za legende i veliki broj arapskih mitova u kojima u kojima se nalaze opisi fantasticnih staklenih gradjevina. ali su takvi slucajevi postali mnogo redji i upotrbu ekspresionisticke forme ostavili bez njihovog metaforicnog znacaja. ELIŠKY KRÁSNOHORSKÉ реализоване од 1919. хармонију јаких боја на фасади од малтера и обојене дрвене и металне опреме.Уморни од онога што су видели као монотонију модернистичког рационализма у пројектовању. 38/90. vezuju se za srednjevekovnu i islamsku arhitekturu.82 коју је пројектовао Emil Králíček а изградио Matěj Blecha 1912. 1923-1924. HANS PELCIG (1869-1936) 16 . zemlja je bila na ivici gradjanskog rata. ekspresionizam je uveo nepredmetni pristup u arhitekturu. Era kubizma. Pokrenutost materije je razmatrao ne samo kubistickim oblicima. posebno arhitekture Indije. pogotovo zato sto su napustene tradicionalne norme. супротно намерно безбојној кубистичкој архитектури. нарочито треба нaгласити ВИЛУ У УЛ. године. zasnovan na proucavanju ne samo arhitektonskog nasledja Evrope vec i istocnjackih tradicija. EKSPRESIONIZAM U delima najboljih predstavnika stila mogu se prepoznati najrazlicitiji pogledi i uticaji.71. njegovo znacenje mozemo shvatiti samo istorijskim ispitivanjem ovih simbola. где је оштар угао уличних линија рефлектован једноставним клинасто обликованим фронталним површима и смело пројектованим венцем. добро је смештен у историјско окружење и изазвао је много симпатија према новом покрету међу грађанима Прага. prvi stil bez i jednog pravila. нарочито сликaри и вајари. а пројектовао их је Otakar Novotný. успео једино да изведе улазне павиљоне и зидове ГРОБЉА У МЕСТУ ĎÁBLICE 1912. liseni svog prvobitnog znacaja ekspresionisticki oblici jos uvek uticu na savremenu arhitekturu. на жалост. za njih je zajednicka simbolicna upotreba stakla ili kristala kao gradjevinskog materijala.47. a opsta sklonost ka apstrakciji nije dopustala formiranje novih pravila. kojи је такође пројектовао суседну кућу и ADAM'S PHARMACY на Wenceslas скверу. Доста касније. куће су предствљале. doba pokusaja da duh savlada materiju.

BRUNO TAUT Kao prenosilac ideja Taut je bio kljucna licnost u arhitekturi posleratnog perioda. Pozoriste je nastalo rekonstrukcijom stare cirkuske zgrade. iz te ideje razvila se i Kuca prijateljstva u Instanbulu. Pesnik Paul Sejrbart je znacajno uticao na Tautovom radu. Strast prema gradjevini u obliku kule se vremenom dosta razvila. Imao je skeptican odnos prema gradu. Tipicno svojstvo ovog enterijera je da su zidovi i tavanica stopljeni u kontinualni oblik. a nama sada pruza fascinantan uvid u pitanja i teme koji su okupirali umetnike i intelektualce u Nemackoj tokom jednog perioda savremene evropske istorije. U nadi da ce poboljsati svoju finansijsku situaciju Taut je istovremeno radio na velikom broju razlicitih publicistickih projekata. Vizuelni podsticaji koji su ga inspirisali u to vreme bile su indijska i gotska arhitektura. Vrtni grad – komad posumljene zemlje nazvan Hohenhagen. Njegova zainteresovanost za drustvene dogadjaje postala je najdosledniji element njegovog misljenja. Njegovi projekti ne izgledaju kao vestacke strukture. u umetnickom smislu je bilo daleko mocnijih licnosti od Tauta. Taut je podneo plan za rezidnciju i jedan grandiozan projekat koji je podjednako zaokupljao mastu klijenata i arhitekata. arhitekte su ga imitirale. Citava cudesna formacija stalaktita sasvima jasno se spusta sa tavanice nadole. gledalac je ovde sebe dozivljavao odvojeno od svakodnevnog zivota u gradu. imali su ucinak rasprsivanja zvuka. Pelcig je uvodio novine i koristio ga u kombinaciji sa starim. Tokom svog zivota Taut je nastavio da zastupa ono sto je zapravo bila mitologija stakla. Prepisku su vodili cetrnaestorica arhitekata obavezanih na tajnost. U glavnom predvorju usamljeni stub rascvetavao se u snopove zlebastih zidnih ukrasa koji klize preko tavanice i zidova sve do samog poda. lebdecih resorana . godine Taut je zapoceo prepisku sa svojim kolegama. skracujuci vreme eha. svoje zurnalisticke aktivnosti on smatra zamenom za arhitektonske poslove koje nije uspevao da dobije. Svaki stepenik kao i sami zidovi bili su od stakla. Za njega buduci gradovi treba da imaju centar opasan zidinama . Znacajno je i to sto je ovde jedinstvo glumaca i publike bila vidljiva. dijamantskih zamkova. Indirektno osvetljenje predvorja (zeleno). pronasao je inspiraciju u lokalnoj tradiciji (Kuca prijateljstva ima korene u Vavilonskim visecim vrtovima). mora biti napravljena od stakla. koncipirana kao gigantska. U spoljnjem izgledu zgrade naglasena je vertikalnost upotrebom visokih pilastera koji se zavrsavaju kruznim lukovima. mada ne tako snazno. narocito na gotskim gradjevinama). Poseduje umece pronalazenja zajednickih imenitelja umetnickih i utilitarnih zahteva. na zadnjem delu gradjevine bio je pridodat deo sa stepenastim krovom (estetski najslabija tacka ). Gigantsi amfiteatar omogucavao je ono sto druga pozorista nisu uspevala da postave. u kojoj indirektno osvetljenje kao da pruza toplinu.. Ostavljao je veliki utisak na mlade. 1919. bila su sracunata da opcine gomilu. Stakleni paviljon u Kelnu – centarlizovana osnova. Posle rata narocito aktuelna postala je teznja da se sto vise ljudi privuce u pozoriste. Nemacki i holandski umetnici ekspresionisti su radije pribegavali tradicionalnim umetnostima i vestinama nego modernoj tehnologiji. Paviljon nemacke celicne industrije – na izlozbi gradjevinarstva. Taut je smatrao da svaka zgrada koja nije namenjena pojedincu vec je nastala po nalogu kolektivnog tela. radio je na svojoj teoriji obrazovanja. oblik mu je bio vazan. na ovaj nacin Pelcigova gradjevina predstavlja visoko dostignuce u razvoju. vise nego da zadovolje ukus elite. vec kao produzeci prirode. Nakon sumornih teskobnih proporcija predvorja dolazi sloboda prostora amfiteatra (bledo zuta boja). Ova prepiska je predstavljala izuzetno znacajan vid razmene ideja u arhitekturi tog doba. koji su na taj nacin cinili grupu Kristalnog lanca. na samom vrhu gradjevine je sagradjen otvoreni celicni ram koji obuhvata kupolu od pozlacenog zinka koja krunise zgradu. svetlu i visoku. sacuvavsi tako utisak neprobojnosti fasade. razmisljao je o gradnji citavih planina. Druga centralna tema ekspresionizma je bila tema kule i pinakla (siljak. Bila je zadrzana struktura stare zgrade (pre cirkusa bila je to petobrodna trznica) Pelcigova oblikovna resenja. kapitalisticko spekulisanje zemljistem je bio jedan od razloga za napustanje starih gradova.. kupola dvostruko zastakljena.zatvorena zajednica cija su velicina i karakter bili odredjeni jednom za svagda. argumenti uprilog staklu). slobodnostojeca stepenasta forma. izmedju ovih izbocenih traka zida bili su udenuti prozori svedeni na dimenzije pskarnice. stalaktiti u berlinskom Schauspielhaus pored umetnickog karaktera imali su dokazali su i svoje akusticke vrednosti. Zajednicko za kulu i pecinu jeste fizicki pritisak na posmatraca.Umetnost mu je bila na prvom mestu. predstavlja pecinu . a sto je napustanjem strogo izdiferenciranog rasporeda sedista i smanjenjem cena ulaznica postalo moguce unutar ogromnog kapaciteta pozorsta. a reflektujucim staklom spolja. ERIH MENDELSON I ARHITEKTURA DINAMIZMA 17 . ali mnoge teme koje su pokretale njegove kolege bile su preuzete od njega. Pelcigov motiv pecine postao je lajtmotiv tog perioda. rombicna mreza kupole u obliku ananasa sastoji se od armirano-betonskih rebara. od kojih je svaki uzi od prethodnog. Radio je na vise projekata u isto vreme. projektovao je sve od prostranih gradjevina do malih uredjaja. vise je naglasavao moc stakla da otvori prostore i da ih ogranici. projektovana je da stoji na vrhu brda i nastavila bi konturu brda. sa mocnim gotovo grubim efektima. skolu su cinili paviljoni poredjani u krug ko sirokog travnjaka. postavio je jedan na drugi cetiri oktogonalna oblika. ali odgovor na pitanje kako bi ovaj problem bio resen u novoosnovanim gradovima nije dao. Taut je bio jedan od najvatrenijih zagovornika njegovog dela i zajedno sa svojim kolegama je zaista koristio motive iz Sejrbartovih dela i vizija za svoje crteze (kule od safira. hilade ljudi koje nisu ranije bile u pozoristu bilo je privuceno pozoristem Schauspielhaus. trodimenzionalna staklena struktura izrasla je iz betonske osnove i cetnaestostranog tambura. docaravajuci nestvarno. Centaralizovane osnove prizemlja bile su uobicajen nzcin organizovanja osnova u nemackim paviljonima. pozornica i auditorijum obrazuju jedinstvo. iznutra obojenim prizmama.

glatke. izgradjen od arm. igra volumena kod njih treba da oznaci plasticnost celine. kao kristal. stavise cinjenica da se opeka oze oblikovati rucno omogucava da joj se daju 18 . 1930. Iako su sredstva kojima se sluze ove dve skole razlicita. delovala je od 1915. citavo okruzenje treba da se pretvori u umetnost. teorija se ucvrstila izmedu dva pola dinamike i funkcije. aktivan period njegovog zivota. njihov cilj je bio isti: unapredjenje drustva pomocu umetnosti. Gradjevine pokreta De Stajl obicno predstavljaju jednostavne pravougaone blokove od opeke ili betona koji obicno na sebi nemaju nikakvu dekoraciju. za koje je smatrao da nuzno moraju proizvesti arhitekturu koja se potpuno razlikuje od svega do tada poznatog. visokoorganizovan kompleks zgrada od kojih svaka ima simetricnu osnovu. U sprovodjenju ekspresionistickih principa bio je prinudjen da popusti pred teskocama koje je susreo prilikom gradnje Ajnstajnove kule. Ne samo gradjevine nego i tekstovi arhitekata ove dve skole govore o njihovim razlikama. Postoji opasnost prenaglasavanja uticaja ekspresionizma na Mendelsonov rad i potcenjivanja kasnijih holandskih i americkih uticaja. Iako su izdizali staklo i koristili ga na svojim zgradama. Bioskop Univerzum – ovaj bioskop je pokazao na najbolji nacin njegove kvalitete kao arhitekte od svih gradjevina nastalih u ovom najkreativnijem periodu Mendelsonovog zivota. osnova je u celini aksijalna. do 1930. osim mozda grckih. osnovna organizacija je bila odredjena potrebama. kao skoljka. oko sahta se uvija stepeniste koje vodi do opservatorije. izuzev sto su povremeno obojeni. De stajl – oblikovanje okruzenja moguce je samo uz potpunu saradnju umetnika i arhitekata. stav De Stajla. dvojstvo emocionalnog i funkcionalnog. nisu uzimali u obzir ni otpornost materijala ni gravitaciju. Oko ovih strucnih prostorija Mendelson nije imao veliku slobodu. Veliki broj arhitekata Amsterdamske skole zapocinjao je proces projektovanja pravljanjem trodimenzionalne skice u glini ili gipsu. koja nije dovoljno izrazena u spoljasnjim oblicima gradjevine. godine emigrira u Ameriku. neformalna grupa arhitekata i dizajnera okupljenih oko casopisa Wendingen. Fabrika sesira – jedno od njegovih najlepsih dostignuca. Ogroman izazov je za maladog arhitektu bilo pretociti vizionarske crteze u projektnu dokumentaciju. godine izlozio je svoju teoriju arhitekture. betona i opeke. prvo u Amsterdamu a zatim i izvan. sazeta gradjevina. Same skice bile su pravi umetnicki crtezi – ekspresionisticki crtezi. umesto toga davali su prednost opeci zbog njenih prirodnih oblika. krivolinijske fasade koja formira ugao. robne kuce su dobile znacajno mesto u prioritetima izgradnje. U svom jezgru gradjevina sadrzi vertikalni saht i upravno na njega je postavljena podzemna laboratorija. holandski nacin upotrebe opeke naglasen je naizmenicim izvlacenjem i uvlacenjem redova opeke. a vajarske mogucnosti koje pruza prvenstveno su zaokupljale njegovo interesovanje. Mendelson je bio angazovan na projektovanju ovakvih zgrada u velikim gradovima Nemacke. cije su osnovne karakteristike teznja da se naglasi originalnost i duhovnost umetnika. cijim se plasticnim karakteristikama narocito divio. Armirani beton je bio pravi materijal za Mendelsona. kao i ekonomskim uslovima. 1924. godine. Pokusavao je da uz pomoc moderne tehnologije simbolicki prikaze namenu gradjevine preko njenih spoljasnjih oblika. veliki sed krov. smatrali su da je arhitektura superiorna delatnost i da je zato u poziciji da upravlja svim ostalim umetnostima. Skice kao i njegove teorijske ideje tezile su ka prepoznavanju elasticnih kvaliteta novih materijala. Prvo je planirao da podigne opservatoriju u kombinaciji opeke i betona. motiv dugih horizontalnih traka prozora je bila najupadljivija karakteristika projekta. Istovremeno je trebalo da sluzi i kao spomenik i kao laboratorija. Kada su gradjevinski radovi u Nemackoj posle I sv. koje su predstavljale jedini umetnicki obradjen enterijer. 1933. Sada je nameravao da je izgradi kompletno od betona. Osudjivao je upotrebu istorijskih uzora. I koreni Amsterdamske skole i koreni De Stajla mogu se pronaci u holandskoj varijanti pokreta Art Nouveau. skulpturalni ornament i koloristicko diferenciranje razlicitih materijala. ovo iskustvo izgleda da ga je nateralo da prihvati konvencionalne pravolinijske oblike. koji su zajedno sa tehnickim problemima projekta potkopali njegovu nadu da izgradi opservatoriju potpuno od betona. celika i betona. iako su saradjivali sa vajarima i zanatlijama. dodatno je sve to bilo otezano teskocama sa nadleznim vlastima. nedovoljno cvrsto organizovano udruzenje arhitekata i slikara koji su koristili casopis De Stajl za promovisanje apstraktne umetnosti kao moguce osnove za jedno ssasvim novo oblikovanje sredine. rata ponovo pokrenuti 1924. U vreme neposredno po izgradnji dobila je mnogo prezrivih komentara. Gradjevine Amsterdamske skole su sagradjene od rucno pravljene opeke i otkrivaju znatne plasticne kvalitete u svojim oblicima. i mogu biti usmerena ka podzemnoj laboratoriji. u sahtu se nalazie ogledala koja se mogu podesiti tako da hvataju svetlost Sunca. godine je zgrada otvorena. ali njegov rad u Americi a kasnije u Izraelu nikada nije dostigao snagu njegovih ranijih dela. cineci odnos izmedju duhovnog i stvarnog. Tokom ovog perioda u Holandiji se istakla jos jedan pokret De Stajl. sto je stav Amsterdamske skole. projekat ima funkcionalnu jasnocu i u osnovi i u prostornoj organizaciji.. godine. AMSTERDAMSKA SKOLA Amsterdamska skola. Kula predstavlja vrhunac Mendelsonovog ekspresionizma. Amsterdamska skola – ova saradnja nije narocito znacajna. Slobodu je imao samo u organizaciji pomocnih prostorija. Ajnsajnova kula – zapoceta kao jednostavna opservatorija. Meseca . Amsterdamska skola i De stajl su razvili po jednu od ovih karakteristika. kao i racionalisticki metodi koji su doprinosili univerzalnoj vrednosti oblika. a njegovo delo u vreme kada je formirao svoj izraz pocetkom dvadesetih godina izgleda oslobodjeno od bilo kakvog stilskog prizvuka. gde se mogu vrsiti ispitivanja.. ili svaki licni izraz treba potisnuti da bi se postigla univerzalna vrednost. verovali s da citava zgrada treba da postane skulptorsko delo i da izgleda kao da je organski izrasla. Sustinska tacka neslaganja ticala se pitanja da li gradjevina treba da otelotvoruje i nekako oznacava licni izraz arhitekte. ali i pored toga kula je postala jedna od najpoznatijih zgrada tog vremena. za njih ono nikada nije postalo preovladjujuci gradjevinski materijal. cista. Stvorio im je imidz moderne robne kuce. izgradjena je od kombinacije opeke i betona. Njegovo delo se ne da lako klasifikovati.Mendelson se nije direktno pozivao ni na kakve istorijske uzore.

do tada ni Van Dezburg ni Mondrijan nisu sebe ogranicili na osnovnu skalu boja). neminovno biti srecnije. umesto toga preporodio je tradiciju. Mondrijan odstupa od svojih ranijih intelektualnih pogleda i u svoj rad ukljucuje seriju kompozicija koje se sastoje od lebdecih pravougaonih bojenih ravni. te neke De Klerkove gradjevine takodje asociraju na more i nauticki svet. ali ih je uvek svodio na razmere coveka. Estetski i programski razvoj De Stajla moze se razloziti na tri faze: I faza: Ritveld je taj koji pod uticajem Van Dezburga i posredno Mondrijana prvi u celini razvija arhitektonsku estetiku pokreta. istovetna zanatska tehnika koja se primenjuje u brodogradnji primenjuje se i u gradnji stambenih zgrada. koristeci sve sto je ona mogla da ponudi a sto je bilo od koristi za njegov u napred postavljen cilj. U svakom slucaju bila je to u osnovi nedovoljno povezana grupa. Upotreba betona za jednu stambenu kucu je u to vreme bilo neekonomicno. stoga su arhitekte Amsterdamske skole bili prinudjeni da upotrebljavaju standardizovane oblike i nove tehnologije i da tako umanje troskove izgradnje. II faza: Susret Lisickog i Dezburga imalo je uticaja na razvoj De Stajla. podvlacenja pojedinih povrsi i td. tako da je kuca izgradjena od opeke koja je omalterisana u belo i sivo. imajuci u vidu nacionalnu svest.sasvim izuzetne i specificne forme. Ovo potvrdjuju i mnogobrojni simboli koji se smenjuju na zidovima a koji cine kolektivno nasledje proslosti. to je vazilo i za sve ostale prirodne materijale. Borio se protiv narastajuce tendencije napustanja predstave ”idealnog grada”. arhitektura ikada biti ostvarena. U svojim delima naglasava ulogu zanatlije. ni teorijska dela koja bi mogla da postanu vodeca za zreli stil pokreta. godine izgradnja stambenih blokova pripala je privatnom sektoru koji nije bio zainteresovan za troskove individualizovanih ekspresivnih oblika. gotovo ocrtavajuci na svojim zgradama slozene dogadjaje koji su se odigrali tokom istorije. modelovanja materije i detalja. Smatra da arhitektura ima preimucstvo nad pravilima koja upravljaju obrazovanjem gradske strukture. malo je verovatno da ce dobra. Ostali clanovi jesu doprineli razvoju pokreta ali su relativno sporedne licnosti. ovde je neoplasticni stil do kraja iskristalisan. Nemajuci intelektualnu i tehnolosku podrsku. na kojima su korisceni samo izbaceni prozori i ritmicke kompozicije okvira da izraze prilicno ogranicen utisak zivosti. Ritveld stvara crveno-plavu stolicu. suverena. Moze se oznaciti kao rad tri coveka: Slikara Pita Mondrijana i Tea Van Dezburga i arhitekte Herita Ritvelda. u prethodnim vekovima holandsko zanatstvo je nalazilo svoj izraz u brodogradnji. kombinacija koja ce sa pridodatom sivom i belom postati osnovna skala boja pokreta (prvi je ustanovio neoplasticnu skalu boja. do 1931. pod tim uslovom bi arhitekta bio u stanju da ispolji svoju licnu ingenioznost u interesu poboljsanja drustva. jasnog razdvajanja i povezivanja. opeku je pretpostavio betonu. znakovima i predlozima kojima bi bilo moguce zaustaviti ovo nestajanje identiteta. Kuca Sreder-Sreder – nastala je kao zajednicki napor Ritvelda i gospodje Sreder. MISEL DE KLERK Bio je prvenstveno graditelj. Nikada nije koristio nove tehnologije. da bi postigla skulpturalnu formu je jos vise cenila beton kao jos pogodniji materijal. na svojstven nacin koristi elemente dekoracije i siroko rasprostranjene oblike koji se pojavljuju tokom istorijskog rasta grada. rata. sa smislom za fragment. prvo je povezano sa matematickom filozofijom neoplatonicara koja govori o kosmickoj nadmocnosti ortogonalnosti i o tri osnovne boje – zuta. Velicao je ciste likvne predstave. njegovi oblici su spoj nauke i umetnosti. Autonomna. postojanosti materijala i uvodjenju skulpturalnih elemenata. retko se bavio arhitektonskim fantazijama. nema ni traga misticizmu. Nije pisao. izlaze slobodno na zidne povrsine svojih objekata. oslobodjena ogranicenja koja sa sobom nose puni noseci zidovi. prvi – ocekivanje da ce vreme posle prvog sv. vaznost konstrukcije je za njega apsolutna i nesumnjiva. Bio je majstor oblikovanja. Van Dezburg dobija poziv da dodje u Bauhaus. dinamican asimetricni raspored jasno izrazenih elemenata. pa su zbog toga fasade blokova sve vise projektovane kao ravne povrsine. dinamicna arhitektura otvorene skeletne konstrukcije. na zalost gradjevinska tehnologija u to vreme ipak nije bila dovoljno usavrsena da bi se betom zaista mogao koristiti na takavnacin. unosio je duh maste u racionalni proces arhitektonskog stvaranja. prostorno rasprskavanje i udaljavanje svih unutrasnjih uglova. poziv je prihvatio i zadobio veliki broj pristalica medju studentima. DE STAJL Neoplasticni pokret koji je trajao jedva 14 godina. Radna soba dr Hartoga – svaki komad namestaja ukljucujuci i svetleca tela je potpuno elementarizovan. Na raspolaganju im vise nisu bili materijali neophodni za izgrdnju voluminoznih oblika iz proslih godina. besprekorna povrsina je iskljucivala upotrebu opeke. koje. otvorena i lako promenljiva prostorna organizacija kuce. od 1917. Nije odbacio prethodnu kulturu. koji je izazvao onoliku patnju. Svoju arhitekturu opterecuje nagomilanim simbolima. pusti je da arhitektura govori umesto njega. plava i crvena. odbacio je ideologiju u korist kompozicije. drugi – nostalgicni pogled u nazad na srednji vek kao model buducnosti. koristi osnovne boje povezane u celinu pomocu crnog linijskog okvira. koriscenje osnovnih boja za postizanje delotvornog naglasavanja. 19 . tako da postignuti efekat navodi na viziju beskrajnih nizova horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. bio je veran tradicionalnim nacinima grdnje koje je postepeno doveo do krajnjih granica mogucnosti. u toj metafori brodogradnje De Klerk ujedno vidi i nacin da se obnovi blago proslosti. jer je ona suvise nijansirano i nedefinisano delovala u boji. sto je stvaralo utisak da je izgradjena od armiranog betona. Predvidjanja idealnog drustva buducnosti imala su dva oblika. Pokret je nastao kao jedinstveni spoj dva srodne nacina razmisljanja. ali samo uz sustinski preduslov da je drustvo vec dostiglo stepen razvoja na kome licna genijalnost arhitekte moze da procveta i sazri. Njegova masta je upravljena ka prostoru. drugo sa delima Berlahea i Frenk Lojd Rajta koji istice horizontalnost. VAN DER MAJ Do dobre arhitekture se moze doci samo ako se uspostavi ravnoteza izmedju pojedinca i drustva. jer iako su odigrale vaznu ulogu nisu proizvela ni istinska ostvarenja. 1923.

I dalje je bilo mnogo napada na rad Bauhausa. bio je odlucan u tome da ne sme biti nikakvog kopiranja niti imitacije. Iako je rad u radionicama postao pravo dopunjavanje zanata i umetnosti. sto mu je omogucilo da projektuje gradjevine za izlozbu u Kelnu. svetlosti i vazduha. Dramatican prekid odnosa Van Dezburga i Mondrijana zbog Dezburgovog uvodjenja dijagonale. zidovi bez ukrasa. spojene na nivou prvog sprata. 20 . 1913-1914. Kafe je proglasen fantasticnim estetskim dostignucem. Gropijus je neko vreme pokazivao veliki entuzijazam za primenu stakla. a mesta onih koji nisu to ucinili popunjena su diplomcima. sastoji se od kuca u nizu i izvesnog broja visokih stambenih zgrada. Jednostavni geometrijski oblici zgrade. trazio je od studenata da svko pronadje svoj sopstveni izraz. tako da izmedju njih bude dovoljno otvorenog zelenog prostora. ucinice ovu zgradu najznacajnijim delom moderne arhitekture. Vecina profesora je pratila Gropijusa u Desau. Cafe L'Aubette poslednje istinski znacajno delo neoplasticne arhitekture. Ova podeljenost je postignuta time sto je su delovi postavljeni sa jedne i sa druge strane ulice. Najznacajnija porudzbina u tom periodu je bilo preoblikovanje fasade zgrade Fagusa. Ova poziv je ukljucivao i ponudu da Gropijus projektuje zgradu za novu skolu i kuce za profesore. izmedju prozora postavljena su ogledala u kojima se reflektovala tavanica i ostala tri zida. Kuce za profesore smestene su u sumovit deo. to se nije desilo. godine. on je poceo da koristi zakrivljene povrsine prilikom redizajniranja sedista i naslona svojih stolica. zamisao nikada nije bila zavrsena. Medjutimni Mis nije mogao da izdrzi proganjanje i posle premestanja skole u Berlin on je ipak bio prinudjen da je zatvori 1933. izmedju gradova. ne pokusava da zatvori razlicitofunkcionalne prostorne celije u jednu zatvorenu kocku.Nova arhitektura je antikubicna. strogo utilitarne. Studentima i nastavnicima koji su u Bauhaus dosli da se bave arhitekturom to odlaganje je padalo tesko. Tada je dobio poziv da predaje u Engleskoj a zatim i da se preseli tamo. Ritveldova arhitektura takodje ima slican razvoj. raster ulica uglavnom odredjen. Naselje Terten – veliko stambeno naselje za smestaj porodica sa malim primanjima. posto mu nagrade kooje je dobijao na konkursima (druge nagrade kojih je bilo najvise) nisu donosile odgovarajucu materijalnu kompenzaciju. od zgrade se ocekivalo da sadrzi i Tehnicku skolu cija bi se nezavisnost ogledala i u izgledu kompleksa. ulazi u skole su se nasli okrenuti licem u lice. ali isto tako i otvara prostor. godine prikljucuje se Nemackom Werkbundu. Na ovaj nacin kuca dobija plutajucu dimenziju III faza: Osipanje pokreta. godine organizovana je izlozba radova studenata i profesora. Gropijus je dao ostavku. posle samo 20 meseci zapoceo je svoju arhitektonsku praksu. ali je zato donela mnogo novih prijatelja. osvajao nagrade. Planina za stanovanje – utopijsko razmisljanje. zatvara prostor i stiti ga od vremenskih uticaja. godine odlazi u penziju. u cijoj zizi su bile drustvene vrednosti i koji je insistirao na racionalnim nacinima gradjenja. na Harvard. koji je nastao ujedinjenjem skole za primenjenu umetnost i skole za likovnu umetnost. raster odredjen konstrukcijom celicnog rama. situacija nije bila dobra. VALTER GROPIJUS Radio je u Berensovom ateljeu kao njegov zamenik. velikih visina i piramidalnih preseka s mnogo nivoa i namenjene su stanovanju porodica najrazlicitijih velicina i struktura. Gropijus se nadao da ce izlozba uticati da Bauhaus dobije finansijsku podrsku za razvoj. 1923. Bilo je potrebno rekonstruisati jedno krilo zgrade iz 13. nema upotrebe osnovnih boja. za porodicno stanovanje u visokim zgradama postavljenim na velikim rastojanjima. verujuci da u tome lezi resenje problema. Kuca za vozaca kamiona bez obzira na jako izrazenu asimetriju i skeletnu konstrukciju. nizao je znacajne projekte. takvog koji bi kombinovao umetnicke sposobnosti sa zanatskom vestinom. pa su zato Gropijus i drugi profesori odusevljeno prihvatili poziv 1925. 1919. veliki stakleni zidovi. godine preselio u SAD. Total Teatar – nije podignuta zgrada u onom obliku u kome ju je Gropijus projektovao. godine Gropijus postaje upravnik Bauhausa. najznacajniji elementi su velike staklene povrsine i primena zid-zavese. Prihvatio je. na terasama su zasadjene biljke koje stvaraju utisak zelene planine. Pan-Am Airlines – zgrada je izazvala kritike zbog svoje velicine i pored Gropijusovih saveta da da se volumen zgrade smanji tako sto bi se odsekla sva cetiri ugla i tako ujedno obezbedio i utisak kontinuiteta. Bilo je tesko oziveti taj prostor koristeci boju. I dalje su do njega dopirali glasovi o Bauhausu. U Bauhausu Grpijus je tragao za sveobuhvatnoscu i integracijom svih umetnickih i zanatskih vestina. Zalaze se za stvaranje velikih naselja smestenih u prirodi. ovo odvajanje prirodno je vodilo koriscenju lamerilanog drveta. Da bi se odgovorilo na prituzbe o slabim rezultatima Bauhausa u pocetnim godinama rada i da bi se skola prikazala u javnosti. time je stekao veliki ugled u struci. godine iz Desaua da se Bauhaus tamo preseli. jednostavnog oblika. ona radije centrifugalno izbacuje funkcionalne prostorne celije iz sredista te kocke. malobrojni cvrsti zidovi. Mondrijanovo istupanje iz grupe. Ovom odlukom postavljen je princip funkcionalnog razdvajanja gradjevine na autonomne celine i to ce posti princip po kome ce nastati citav kompleks Bauhausa. ne samo zato sto su one udobnije. Zgrada zato ne deluje kao homogeni blok. te on predlaze Mis van de Rao za novog upravnika. gradjevine iz daleka izgledaju kao ogromne planine. veka a zadrzati originalnu fasadu. tamo je doneo stav novog pokreta u arhitekturi. i otisao u Berlin. nije bilo ni jedne ne prekinute povrsine. Neki studenti su imali prilike da rade u Gropijusovom privatnom birou. U Berlinu je bio okupiran svojom privatnom praksom. Takodje se i Ritveldov rad lagano odvajao od elementarizma. U novootvoreni biro porudzbine su sporo stizale. nije bilo arhitektonskih predmeta jer je Gropijus verovao da kompletna obuka u radionicama mora da prethodi arhitektonskom programu. vec kao grupa nezavisnih gradjevina. U to vreme Gropijus je pokusavao da dobije posao preko vladinih organizacija. da bi se konacno 1937. Zgrada Bauhausa – Parcela na periferiji grada. Rezultat je bio gradjevina koja je bila dosta ispred svog vremena. Da bi to postigao morao je da razvije sasvim poseban program rada i da obuci posebnu vrstu nastavnika. 1952. kuca je daleko od toga da je antikubicna. Vajmar je bila ultrakonzervativna sredina i izbegavala je nove ideje. Projekat plesno-bioskopske sale – obojene reljefne pravougaone povrsine koje su u odnosu na ortogonalne elemente postavljene pod uglom od 45 stepeni. vec i zato sto su primerenije strukturalnim naprezanjima. sastoji se od zemaljske materije. Dezburg potpuno kontrolisao ceo projekat. najcistiji gradjevinski materijal.

vec je trazio da masinu potcini stvaralackoj aktivnosti dizajnera. smatrao je da vreme za osnivanje redovnog odseka za arhitekturu jos nije doslo. teorijske studije i jedna porodicna kuca koju je Bauhaus sagradio i opremio i koja je dobila pozitivna kritike. bitnost intelekta. one o kooperativnom i konstruktivnom dobu reda. Gropijus je zahtevao da umetnik i arhitekta mora isto tako da bude i zanatlijakako bi mogao da ima iskustvo sa najrazlicitijim materijalima. prikazani su projekti pojedinih radionica. 1927. a 1933. Prvi konkretan posao bio je saradnja na projektima koje je Gropijus vec prihvatio. godine je zatvoren. 21 . Iako je zatvorena. oni misle i na estetsku funkciju. godine u Vajmaru. Estetski ideali: lepota funkcionalnosti. Nastavni plan ove skole imao je dva paralelna kursa: nauku o proizvodnji i nauku o oblicima. studenti su vrsili sve veci pritisak Bauhaus je medju svoje ciljeve uvrsti i razvoj proizvoda u sopstvenim radionicama. a to je bila izgradnja naselja Teren. naglasavanje ekonomskog aspekta bilo je rizicno. Sada su cvrsto postavljena nacela Bauhausa: obrazovanje u oblikovanju. vec su i dalje delovali u celom svetu. u prvim godinama ucenike su poducavala dva nastavnika u svakoj struci. jedan umetnik i jedan zanatlija. pa je i to doprinelo njegovom povlacenju. od kojih su mnogikasnije postali cuveni u svojoj struci. koji je trajao kratko i samo je Le Korbizijeovom arhitekturom zadobio siroki medjunarodni znacaj. To je bila sestospratna zgrada za ateljee. 1923. Jasnoca i objektivnost bili su u sredistu puristicke teme.Ambasada SAD-a u Atini – posvetio je posebnu paznju tradicionalnoj arhitekturi u okruzenju . narocito u graditeljstvu. Pri preseljenju Bauhausa promenjen je nastavni program. godine osnovan je odsek za arhitekturu. Bauhaus se seli u Berlin. 1932. a takodje je smatrao da je on mozda meta napada na Bauhaus. BAUHAUS Skolu je osnovao Valter Gropijus 1919. bio prinudjen da zatvori skolu. 1925. Gropijus nije bio protiv upetrbe masina pri izradi predmeta lepih oblika. njena ucenja i njeni metodi nikako nisu bili zamrli. nikad nov. U svakom slucaju. Polazna tacka je ljudsko telo koje u samom sebi otkriva sklad za kojim covek traga. Gropijus je okupio odlicne nastavnike. U Desauu skola je dobila mogucnost da izgradi zagradu za skolu i stanove za nastavnike. Njegov naslednik Hans Majer (sef odseka za arhitekturu) se nije dugo zadrzao na mestu upravnika. PURIZAM Purizam kao pokret u umetnosti nastao je posle kubizma.000 porodica u Berlinu. Tako da je Gropijus 1924. Svaka nova masina zamenjivala je staru i bila bi zamenjena novom. Gropijus je smatrao da je to preuranjeno. Umetnost je s druge strane davala odgovor. To se ocitavalo i u odnosima unutar organizacije. prihodom od prodaje proizvoda koje ce radionice proizvoditi zeleo je da se oslobodi ogranicenja koja je nametao nedovoljan budzet. student je morao pri radu da bude potpuno upoznat sa materijalom i da uocava sve njegove osobenosti u poredjenju sa drugim vrstama materijala. Ovo ujedinjenje je vazno zbog toga sto je na taj nacin skola vec unapred postavila svoj glavni cilj – jedinstvo umetnosti i zanatstva. na istu tu potrebu. Purizam je tezio da od kubizma izvede prave zakljucke. cime bi se obezbedila sira ekonomska baza koja ce instituciji donositi prihod. vrednost preciznosti. Dok je predacanja na osnovnom kursu i u radionicama finansirala drzava. uvek nov. Gropijus je tezio ostvarivanju finansijske nezavisnosti Bauhausa. ali u ulozi podrske a ne u vodecoj ulozi: pruzala je odgovor. umetnost nije korisna ali je potrebna. kao sintezu skole primenjene i skole likovne unetnosti. na Gropijusov predlog upravnik postao Mis Van de Roe. nije bilo vise dvostruke nastave sa jednim zanatlijom i jednim majsorom za izucavanje oblika. Plan kombinovanja obrazovne institucije i komercijalnog preduzeca posluzilo je kao dobar izgovor da se Bauhausu oduzme mogucnost daljeg opstanka. Pod politickim pritiskom. Johanes Iten je vodio pripremni kurs (on je najvecim delom bio odgovoran za izbor studenata) i nastavu o materijalu. Nastava je pocinjala sa pripremnim kursom u trajanju od 6 meseci na kome su radjene vezbe sa materijalima koje su bile u vezi sa nastavom o oblicima. godina a zatim se povukao da bi mogao slobodnije da se posveti svom licnom radu. sada je uveden majstor koji je bio dobar poznavalac obeju struka. Masina je bila znacajna za purizam. na stalnu ljudsku potrebu za redom. Mnoge umetnicke skole u Americi i Evropi su preuzele metode Bauhausa. Nema umetnickog dela koje moze biti zamenjeno drugim. Obrazovanje u Bauhausu nije bilo usmereno na umetnicko zanatstvo. nebitnost individua. zgrada je klasicna po svojim proporcijama i kamenu od koga je izgradjena Gropiusstadt – stambeno naselje za 50. Medjutim i pored uspeha izlozbe Bauhaus je naisao na zestoku kritiku konzervativaca jer je ceo ovaj poduhvat smatran kao socijalisticki zato sto je bio osnovan pod socijalistickim rezimom. njegova najveca porudzbina po povratku u Nemacku. godine morala je da se odrzi izlozba Bauhausa. novina je bila moguca jer su nekadasnji ucenici postali i sami majstori. svi dodatni eksperimenti morali su biti finansirani iz privatnih priloga ili rezultata prakticnih istrazivanja preduzetih na rizik Bauhausa. Bio je to veoma ambiciozan pokret. Vrednost autonomne umetnosti je dovedena u pitanje. tvorci purizma su Amede Ozenfan i Sarl-Eduar Zanere. vec za izvodjenje modela za industrijsku masovnu proizvodnju. tehnici i zanatu na svim podrucjima stvaralacke delatnosti. narocito zato sto su mnogi nastavnici i ucenici ove skole otisli u razne umetnicke skole i institute sirom Evrope i Amerike. posto su manje unosne radionice neizbezno gubile na znacaju u odnosu na radionice koje ”zaradjuju”. jer za njih je medju osnovnim potrebama covekovim i potreba za umetnoscu. Gropijusov privatni atelje je odrzavao stalni kontakt sa Bauhausom i angazovao radionice za rad na problemima oblikovanja enterijera. da bi 1930. takodje je i industrijska proizvodnja uneta u nastavni plan. Gropijus je vodio Bauhaus u Desauu do 1928. Bauhus u Vajmaru nije imao odsek za arhitekturu. pod funkcijom Ozanfan i Zanere podrazumevaju vise od korisnosti. godine skola je premestena je u Desau. a imala je i 28 stambenih ateljea za studente.

Johanes Dajuker i Bernard Bejfut – prvi projekti u maniru Rajta.Puristi razradjuju gramatiku i sintaksu osecanja kao osnov umetnosti. celicni prozori. a dnebne sobe treba da imaju juznu ili zapadnu orjentaciju i da gledaju na zelene povrsine. umesto igralista. a od njih bi svaka omogucila direktan pristup pesackim stazama koje vode do individualnih kuca. nema vise potrebe za smestanjem stambenih cetvrti koncentricno oko gradskog centra. ravne omalterisane povrsine. Le Korbizije je u vise prilika pisao kako su njegovi likovni eksperimenti predstavljali anticipaciju. svoj tipican stan je unapredio time sto je uveo odvojeno kupatilo u standardni gornji sprat. Nemacka Oto Hesler – pionir izgradnje stambenih zgrada u nizu. usredsredjuju se na konstantne faktore.. postojeci kontinuitet ulice bio je narusen poslovnim blokom koji je bio izdignut na stubove celom duzinom. obdanista . gole elektricne sijalice. u prizemlju se nalaze samo bazen za plivanje i gimnasticka dvorana. NOVA OBJEKTIVNOST Holandija Mart Stam – holandski arhitekta. metalne ograde. sastoji se od dnevne sobe sa trpezarijom. do nivoa gde ima sunca i vazduha. i naselje Terten iz 1928. Zaostalost forme zadrzavala je celokupan razvoj arhitekture kao umetnosti. sto je ujedno vodilo ka formulaciji prostornih standarda ”egzistencijalnog minimuma”. prostorije za drustveni zivot. Njegov racionalizam bio je ublazen osecajem za tradiciju. kompozicija i estetska celovitost . Revolucija u nacinu prevoza dozvoljava prosirenje granica opstine. asimetricna. Njegova naselja su imala zajednicke prostorije: perionicu rublja. posvetio je paznju kreiranj zatvorenih urbanih prostora. potrudio se da se gradi sto se brze moze. zastakljene povrsine sa mehanizmom za otvaranje. Enterijer – hladan. preostala povrsina. godine koja se posvetila projektovanju drustveno znacajnih zgrada u skladu sa naucnim principima. g. koja otkriva zinteresovanost grupe za precizne proracune i drustveni znacaj koji bi se iskazali u tehnici gradnje u lakim konstruktivnim sistemima. Pod Majerovom upravom u Frankfurtu je izgradjeno vise od 90% stambene izgradnje u ovom periodu. sportska igralista.arhitektonska forma se pokazala kao najslabija karika u lancu. sto je kasnije preuzeo Ernst Maj kao model za svoje prve objekte sazidane u Frankfurtu. koliko god je to moguce. stanovanje u Frankfurtu je bio veoma ozbiljan problem. odbojnost prema masivnoj arhitekturi. bila bi ostavljena za javni saobracaj i parkiranje vozila. jedna glavna ulica je opsluzivala niz pristupnih ulica. RUSKI EKSPERIMENT U ARHITEKTURI Dva zahteva u umetnosti su postala kljucna: potreba za novim izrazajnim sredstvima i zahtev za novom estetskom pojavnoscu i konceptom. predstavljao je Stamovu teznju za razbijanjem postojece ulicne matrice i na jasan nacin pretstavlja njegovu viziju otvorenog grada. kuca u Alsmeru.000 stanovnika) okupljenih oko sire centralne zone grada sa kojom bi bili povezani brzim putevima i javnim gradskim saobracajem. Od svih aspekata projektantskog procesa . osnovu plana cinila je zamisao da veci deo stanovnika treba da zivi unutar niza decentralizovanih satelitskih gradova (10. a nove forme i kompozicioni postupci koji bi ih zamenili bili su jos u nastajanju. Puristi su strogi kreatori pravila. Ovi kvaliteti se mogu primetiti i na fasadama. za rekreaciju sece bila su predvidjena dva otvorene prostora (visece platforme) i sve ravne krovne povrsine. zamenio je tradicionalnu kuhinju radnom kuhinjom – radikalan pomak u stambenoj izgradnji. u jednom zatvorenom prostoru. Ernst Maj – postavljen za glavnog arhitektu Frankfurta 1925. 1918. g. ako ne i direktan izvor njegove arhitekture. Njegovo najcistije delo Nove objektivnosti je Totalni teatar. projektovali Petersschule. oznacila je stil Nove objektivnosti. Hesler je razvio osnovni tip stana: stan na tri sprata. takav uspeh je posledica insistiranja na ekonomicnosti i efikasnosti i u projektovanju i u izgradnji. Njih dvojica rade i projekat za Ligu naroda koji se takodje karakterise podizanjem objekta na stubove da bi se dobio prostor za parkiranje. savrsen i najprirodniji oblik stanovanja jeste slobodnostojeca kuca – mir i privatnost. Ozanfan i Zanere odbacuju cistu apstrakciju zbog nedostatka strasti. tlo je bilo rezervisano za parking i pesake.konstruktivni i funkcionalni aspekt. posldica toga bila je da su objekti delovali neprofesionalno. Formu liniju i boju smatraju elementima jezika koja se ne menja od kulture do kulture jer je zasnovan na nepromenljivim optickim reakcijama.. Sto se tice ulicnog uredjenja. Valter Gropijus – Njegov kompleks Bauhausa u Desauu iz 1926. godine. predstavljaju dve etape u njgovom postepenom prihvatanju principa Nove objektivnosti. Projektovao je cetvrt Rotkin u Amsterdamu. prema modelu tradicionalnog pruskog sela kraj vode. Planirao je da ovi satelitski gradovi zadovolje sve svakodnevne potrebe svojih stanovnika omogucavajuci istovremeno prirodan odnos rada i rekreacije. male kuhinje toaleta i od tri do sest spavacih soba. isto kao sto odbacuju fotografski realizam zbog nedostatka strukture. kada je Ernst Maj imenovan za glavnog arhitektu. uprkos jakoj tradiciji zivota u zgradama. g. Ove reforme stanovanja zalazu se za malu kucu sa vrtom kao zamenu za stanovanje u stanovima velikih stambenih zgarada za izdavanje. pazljivo izvedene vodovodne i elektricne instalacije – tipican enterijer Nove objektivnosti. Odbacivanje eklekticizma i stilizacije dovelo je do napustanja tradicionalnih arhitektonskih oblika.000-20. zapoceo je nezapamcenu izgradnju radnickih naselje. radio sa El Lisickim. koja bi se mogla koristiti za decje igraliste. uvedeno je funkcionalno razvrstavanje saobracajnica. grupa je propagirala svoje ideje u istoimenom casopisu. Sama skola je izdignuta izna tla. 22 . strog. Svajcarska Majer i Vitver – clanovi grupe ABC. osnovali su grupu ABC 1925. biblioteke. opsti ton sovjetskoj arhitekturi dalo je intenzivno traganje za novim formama. latentni idealizam izrazavao se u Dajukerovoj sklonosti prema simetricnoj organizaciji prostora. provokativan ali tesko isplatljiv projekat. Stil novog stanovanja je bio moderan. tako da mu se prilazili liftovima ili zicarama. nije bio opterecen namestajem. koristio je ravne krovove i polihromnu fasadu. Govori o tome da razmak izmedju nizova zgrada treba da bude barem onoliko kolika je njihova dvostruka visina.

tamo gde je Ladovski naglasavao objektivna geometrijska svojstva prostora i forme. organizator i lider. njen vodja u pitanjima umetnosti. Racionalisti su formi prilazili sa pozicija objektivnih zakona percepcije. Nova grupa racionalista je smatrala da je dotadasnji odnos prema umetnosti preterano rigidan i da. a konstruktivisti preko funkcionalnih i konstruktivnih aspekata arhitektonskog projektovanja. znatno je doprineo razvoji njegovih teoretskih postavki i formulisanju racionalisticke doktrine. bez obzira da li su ih stvorile ljudske ruke ili priroda.. Ovaj projekat brace Vesnin isticao se od drugih svojim istinski modernim izgledom. konstruktivisti su smatrali da su to luksuzni predmeti koji su zahtevali nepotreban rad. Njihov fundamentalni princip bio je odbacivanje umetnickog nacina misljenja i ukrasavanja. on je uvek naglasavao ulogu koju u arhitekturi ima prostor i da forma u velikoj meri utice na posmatraca u zavisnosti od materijala koji je primenjen. vec treba da stvara nesto novo. koji su podigli nivo gradjevinskog standarda. prihvacene su kao novi stilski trend. Konstruktivizam koji se u to vreme uoblicavao kao pokret. Ladovski je bio ideolog asnove. iako su prihvatali do tadasnje opste principe. Racionalna estetika i racionalna arhitektura predstavljale su pre svega primenu naucno ustanovljenih objektivnih kriterijuma na pitanja umetnickog i arhitektonskog projektovanja. To su bili problemi koji su zaokupljali sledbenike dva glavna inovativna usmerenja sovjetske arhitekture 20-ih godina: racionalista i konstruktivista. . govori o idejama na kojima se zasniva rani konstruktivizam: umetnik ne treba da prikazuje ili interpretira postojece objekte. Verovao je da izgled gradjevine ne treba da bude odredjen samo funkcijom. VLADIMIR KRINSKI Jedan od vodje racionalizma. inzenjerska tehnologija je u tom periodu postigla velike uspehe. vodio je ka opstem asketskom pristupu stvaralackom procesu.Dva problema u vezi sa arhitektonskom formom izazvale su posebne teskoce: odnos forme prema zakonima individualne percepcije i njen odnos prema novim funkcionalnim postulatima. Bilo sta umetnik napravi to mora da sadrzi izrazeni konstruktivni karakter i da ne predstavlja bilo kakve predmete iz postojeceg sveta.Racionalizam NIKOLAJ LADOVSKI Nikolaj Ladovski je postao priznati lider u racionalistickoj estetici. svaki objekat treba da ima saznajni karakter. medjutim. U raspravama o nacinima formulisanja novog izgleda gradjevina. . negoje smatrao da arhitekta treba da podstakne mastu posmatraca povezivanjem lako citljivih oblika. ALEKSANDAR VESNIN Lider konstruktivizma. bio je u direktnoj opoziciji racionalizmu sto se tice pristupa oblikovanju forme. suprotno tome. El Lisicki je ucinio mnogo na sirenju ideja Asnove u sovjetskom savezu i u inostranstvu. jednostavne i ostre forme koje su im bez ikakve dekoracije izgledale strogo korisne. Za Ladovskog je bilo od sustinskog znacaja da pri projektovanju postoji naucna studija bpsiholoskih i fizioloskih principa koju upravljaju individualnom spoznajom arhitektonske forme. Traganje za novim arhitektonskim konceptom veoma ga je interesovalo. oblik i konstrukcija. Poziva da se ucestvuje u stvaranju objekata za nove drustvene potrebe. Ladovski – teoreticar i duboko racionalan mislilac. postigao je zrelost nekoliko godina posle racionalizma. On i Ladovski su se medjusobno dobro dopunjavali. osnovni oblicikoji treba da upravljaju oblikovanjem forme jesu prostor. da se izdaju publikacije . nije pozivao na upotrebu jednostavnih geometrijskih kompozicija. karakter objekta treba da bude odredjen brzim tempom modernog zivota. dok je Konstantin Meljnikov postao jedan od najuticajnijih clanova medju arhitektama. nova struja je naglasavala njihove umetnicke odlike.Konstruktivizam Konstruktivizam. razvoj te dve grupe vremenom je poceo da ide razlicitim pravcima. Odbacivanje umetnosti i tilitaristicki stav prema oblikovanju. Iako konstruktivisti nisu nisu predvideli takav ishod. u kasnijoj fazi usresredili su se na njihov funkcionalni kvalitet. rascep Asnove je bio konacan kada su je Ladovski i njegovi sledbenici napustili i osnovali novu organizaciju Udruzenje arhitekata urbanista ARU. teorija treba biti nadogradjena povratkom umetnosti. drugo najvaznije usmerenje sovjetske arhitekture 20-ih godina. teoreticari organizator tog pravca razvoja. matematicki preciznim ritmom. jasnom i 23 . izgled podrazumeva i stvaranje slikovne predstave. U vezi sa tim koristi je najnovije gradjevinske materijale i pridavao je veliku vaznost primeni objektivnih zakona u komponovanju arhitektonske forme. prostora i boje. ASNOVA Racionalisti su osnovali organizaciju pod nazivom Udruzenje novih arhitekata (Asnova). dali su prednost traganju za novom arhitektonskom estetikom i tipovima onih javnih i stambenih objekata koji su naglasavali velike i sjajne promene u sovjetskom drustvu. na taj nacin su podstakli koriscenje novih materijala i konstruktivnih elemenata. On. Krinski – imao neobicno emotivan prilaz arhitekturi. zadatak Asnove je bio da se stvori prostor za novu arhitekturu i da se ustanovi centar za stvaralacka istrazivanja. Arhitektonski konstruktivizam se mogao prvi put shvatiti kao nezavisni kreativni pokret na konkursu za Palatu rada u Moskvi 1923. primenjenim materijalima i njihovim osobinama. U ranoj fazi konstruktivisti su naglasavali uglavnom konstruktivnu efikasnost novih arhitektonskih oblika. Nova arhitektura bila bi obelezena koriscenjem prostih i punih oblika bez dekoracije i zato je isticao potrebu razvijanja postupaka pomocu koga bi se odlike svakog upotrebljenog geometrijskog tela istakle arhitektonskim sredstvima. Njihovom udruzenju Osa pridruzio se i jedan broj clanova Asnove. svih oblika umetnosti proslosti pa cak i umetnosti kao takve. Uporedjujuci umetnicke predmete sa predmetima za svakodenvnu upotrbu. predlozeno je da se u rad Asnove ukljuce nove arhitekte da se organizuju sekcije za razlicite oblasti arhitekture. Dve grupacije su se razvile unutar Asnove..

MOJSEJ GINZBURG Uticao na dalji razvoj doktrine konstruktivizma. Konstruktivizam se ogleda samo u fasadama njegovih objekata (velike staklene povrsine). bilo je prvo i trijumfalno predstavljanje sovjetske arhitekture na svedskoj sceni. sugerisuci tako da se spomenik nastavlja i ispod povrsine svoje vidljive osnove. Njegov Sovjetski paviljon na Medjunarodnoj izlozbi u Parizu 1925. Ovaj paviljon se izdvajao medju ostalima svojim modernim izgledom. Lako i slobodno je kombinovao ultramoderne konstruktivisticke forme. Osa je osnovana 1925. Principi prostorne organizacije u zgradama koje je projrktovao veoma su uticali na dalji rad sovjetskih arhitekata. nije mogao da ostavi fasadu neobradjenu. smelim koriscenjem boja. Bio je jedan od prvih koji su pocetkom 20-ih shvatili teznju savremenog arhitektonskog oblikovanja ka pojednostavljivanju forme. VLADIMIR TATLJIN Spomenik trecoj internacionali – zakovitlana. ovim resenjem otvoren je put ka kreativnom izrazavanju za mnoge arhitekte. uprkos razlicitim ulogama koje su imale u razlicitim fazama stila. staklenih povrsina i metalne armature Zgrada berze Arkos – znacajna zbog izuzetno modernog izgleda. auditorijum. povezuje kontrasne oblike npr. cak ni kada je u pitanju ultramoderna zgrada. ubedljivo modeluje svoje fasade. Leonidov je bio vodja konstruktivista. uzdrzavanje u organizaciji prostora bili su istinska novost tokom dvadesetih godina. Zgrada casopisa Lenjingradska pravda – jedno od umetnicki najpotpunijih dela 20. Upotreba prostih geometrijskih tela. uvodjenje novina je smatrao bitnim za arhitektonsko delo. KONSTANTIN MELJNIKOV Izuzetan majstor ekspresivne arhitektonske forme i jedan od najinventivnijih arhitekata 20. do 1930. predstavljao je prekretnicu u istrazivanju mnogih arhitekata. konstruktivizam je smatrao pre trendom spoljne obrade nego funkcionalnim metodom. Obrada velikog auditoeijuma je bila narocito znacajna. Taj ekstremni minimalizam. oslobodjenih dekorativnih elemenata. jednostavnom geometrijskom formom. zastakljenom drvenom konstrukcijom i neobicnim spoljnim stepenistem koje je dijagonalno seklo zgradu pravougaone osnove.racionalnom organizacijom prostora i odvaznim koriscenjem najnovijih konstruktivnih elemenata i materijala. veka. predstavlja spiralno 24 . suprotstavljanje zastakljenih i punih zidnih masa i postavljanje pravougaonih elemenata nasuprot kruznim. verovao je da je primena nauke i tehnologije stvar novih i racionalnih postupaka u projektovanju arhitektonskih dela preuzetih iz inzenjerske gradjevinske prakse. dve identicne spirale krecu iz tacaka na obimu kruga. odlicna obrada unutrasnjeg prostora. nije manje ekspresivna od sloenih kompozicija. sa Vesninom kao predsedavajucim. Nije bio istinski konstruktivista. medjutim svaka od spirala je srezana tako da je ovakvo geometrijsko resenje spreceno. navise i napred. konstrukciju i dekoraciju nije smatrao uzajamno nespojivim. staklene povrsine i velike zidne povrsine bez otvora. vaznost je pridavao funkcionlnom pristupu i najracionalnijoj mogucoj organizaciji osnove. spomenik podseca na teleskop. donja polovina sfere je bila zastakljena dok je u donjoj bio auditorijum. na razvoj u njegovoj zreloj fazi razvoja. ako sto su geometrijski precizno odredjivanje oblika. glavna briga mu je bila da ostvari odgovarajuci ekspresivni oblik gradjevine. Naglasava uticaj arhitekture na rast proizvodnih resursa i na napredovanje u industriji i tehnologiji. sastojao se od ogromne sfere koja je na otvorenoj metalnoj konstrukciji podignuta iznad nivoa zemlje. svaki od projekata pokazuje izvesnu dozu plasticnosti. Oslobodio se mnogih konvencija i pomogao da se ukloni psiholoska prepreka u prihvatanju novih oblika. OSA Dva projekta brace Vesnin se moraju izdvojiti zbog uticaja koji su imali na razvoj konstruktivizma. buduci da su koncentricne teze ka tacki koja se nalazi vertikalno iznad centra kruzne osnove. Tokom 20-ih godina odnos racionalizma i konstruktivizma doveo je do osnivanja skole industrijske arhitekture. zamisljen je kao da izbija iz same zemlje. spirale deluju kao da prodiru u tlo. IVAN LEONIDOV U periodu od 1928. koristio je konstruktivisticke metode u traganju za umetnickim izrazom. veka. ILIJA GOLOSOV Nikada rad nije zasnivao na jednom stilu. obelezavajuci tako spoljne granice objekta. stroga kompozicija sa jasno istaknutim armirano-betonskim skeletom i zastakljenjem. Lenjinov institut – kompleks velikih gradjevina na Lenjinovim brdima: biblioteka. cvrsta forma. na gradjevinama je kombinovana konstruktivna i funkcionalna efikasnostuz primenu novih arhitektonskih postupaka. ulaze u osnovu ispod modela i to bez prekidanja. nagovestava nestabilnost a ipak cvrsto ostaje u ravnotezi. pazljivo izvedene proporcije. odlika – jasno naglasen strukturalni okvir i preovladavanje staklenih povrsina. naucno-istrazivacki institut. kombinacija armirano betonskog skeletnog sistema. kao forma koja se uspinje. ciji su predstavnici znatno doprineli ne samo tehnologiji i inzenjerstvu vec i razvoju umetnickih koncepcija.

Oвy мешавину најбоље илуструје икона америчког Арт Декоа – Chrysler Building. Mallet-Stevens у Паризу (1926-7. medjutim vremenom se nailazi i na neke slabosti. 1926. posledica je bio jedan veoma sistematican ali i vrlo apstraktan dokument Atinska povelja. unutrasnja dvorista cesto postavljena u visem nivou. Хаг. У другим деловима Европе.). drustveni centar Povelja nije uzela u obzir. godine i obelezava pocetak akademske faze u modernoj arhitekturi. aрх. definisana je stroga funkcionalna zonska podela planova sa zelenim pjasom izmedju razlicitih funkcionalnih oblasti i jedan jedini tip stambenih zgrada. на крају.paragrafi povelje sadrze odredbe o odnosima u gradovima. postajalo je sve jasnije da funkcionalni grad CIAM-a bio shvacen i planiran bez poznavanja specificnih funkcija jednog grada. kao slobodan prostor koji treba gradjane da privuce spontanoscu.). CIAM Osnovan 1928. a istovremeno i predloge za poboljsanje situacije. CIAM X: moto ”Habitat”. ART DECO Позајмио назив из изложбе "Exposition Internationale der arts décoratifs art industriels modernes" одржане у Паризу 1925. Vremenom su odredbe CIAM-a priznate u celom svetu kao ucenje naprednog uredjenja gradova. КРAМЕР 1924-5. Бремен. Арт Деко је негде у средини између авангарде и традиције. која иде јасно испред Арт Декоа као експресија буржоаске моде за авангардом у радикалној природи њене машинске метафоре. ОРНАМЕНАТА АРТ НУВОА (SULLIVAN). арх. футуризма. и. Nagnutost kule predstavlja korak unapred. clanovi su izlozili svoje projekte. stroge konture. CIAM I: razlog za osnivanje je bio da se razliciti elementi arhitekture dovedu u sklad i da se njena prava svrha ucini pristupacnom. pet glavnih grupa odredaba obuhvatale su:stanovanje. CIAM II: ciljevi – utvrditi probleme u arhitekturi. Као синтеза различитих стилизација. али се веома брзо шири и постаје интернационална мода у дизајну. u tadasnjim politickim uslovima to je oznacavalo veru u napredak komunizma. zato je sledeci zadatak CIAM-a bio da se jasno postave tipicne urbane funkcije. njegovo delo je protest protiv svega sto modernizam sadrzi kao neprirodnost. Posleratna epoha se moze definisati kao crvena zbog intenzivnih boja opeke koje Alto u ovom periodu rado primenjuje. одлучно незанимљив у PATOUT-ој кући у Avenue Jean-Baptiste Clément у Boulogne-sur-Seine (1929. rekreaciju. prosiriti ovu ideju u svim podrucjima savremenog zivota. odgovarali na pitanja i publikovali zakljucke. Тамо је Арт Деко био између француске Ecole des Beaux-Arts и модерних конструктивних техника. као и ЗАВЕШТАЊЕМ Ф. У почетку је то био само феномен Француске. kao dalju funkcionalno uslovljenu zonu. У француској архитектури Арт Деко се појавио у најразноврснијим видовима: − − − − псеудо-пуризам у MALLET-STEVENS-ОВОМ стамбеном комплексу у ул. Комбиновани су утицаји ГОТИКЕ НЕБОДЕРА (CASS GILBERT). rezultat ovog kongresa je bio vazan referat – stan za minimum egzistencije. Арт Деко је био интегрисан у постојећу архитектонску традицију. луксузан и искрено орнаменталан у PIERRW PATOUT-овом Pаvillion du Collectionneur на изложби у Паризу 1925. ne povinuje se konvencijama ni sadasnjosti ni proslosti.”oslobadjanje”. Altovo delo fascinira bogatstvom stalno neocekivanih resenja. odnosno gradjenje visokih obkekata u predelima sa velikom gustinom stanovanja. 25 . стилски изданак кубистичке мисли која се приметно ослања на Корбизјеов формални вокабулар. РАЈТА. имућнан.). obradjivali su funkcije koje su mogle biti primenjene i na seosko podrucje (rekreacija. ТРАДИЦИОНАЛИЗМА (ELIEL SAARINEN) и ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ СТИЛА.) где је артикулација извршена чистим кубистичким формама. WILLIAM VAN ALEN. експресионизма и осталих покрета. ALVAR ALTO Njegova najranija ostvarena dela poticu iz doba studija. arhitektura stoga mora biti oslobodjena sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelihformula – cime se ubuduce arhitekturi nametnula umesto starih nova formula. АМСТЕРДАМСКУ ШКОЛУ У ХОЛАНДИЈИ (Bijenkorf department store. године. intenzivan rad za glavni grad. rata traje bela epoha u njegovom delu.) Стилистички процват Арт Декоа се такође десио у САД-у. идеалистичко-технлошки у CHAREAU-овој и BIJVOET-овој Maison de Verre у Паризу (1928-32. istaknuti predstavnik organskog gradjenja (arhitektura koja je po obliku i po karakteru slicna prirodnom organizmu). rad. као на пр.Л. priznato je da je povelja bila nepotpuna. апсорбујући импулсе од кубизма. nanovo formulisati ideju moderne arhitekture. Cesto koristi drvo kao gradjevinski materijal. saobracaj i istorijsko nasledje. do pocetka IIsv. од скелета до облоге. shvata na koji nacin moze biti sprovedena tradicija bez nostalgije sa odredjenim respektom. klasican i skroman materijal iz Finske. Ubrzo se video promasaj CIAM-a VIII. или са ЕКСПРЕСИОНИЗМОМ У НЕМАЧКОЈ (Paula Modersohn-Becker House у Böttchergasse. budno pratiti resavanja arhitektonskih problema. govore o tome da centar grada treba gledati jednostavno. декорацији ентеријера и архитектури. aрx. tehnicizam i improvizaciju. stanovanje). New York (1928-30). где пирамидално обликовање масе доминира над структуралном експресијом. где је сценографска архитектура високо декоративних фасада остварена кроз употребу полихромије и орнаментацију (модернистичку и историцистичку). CIAM VIII:tema je bila gradski centar. BERNHARD HOETGER. CIAM III: bavio se problemima pribavljanja zemljista CIAM IV: tema ”funkcionalan grad”.

НЕГО И ПРОДОРЕ ЦЕВИ.). Када је схваћен брутализам комлекса какав је Park Hill. Поред тога. корени се могу тачно одредити са одређеном прецизношћу у времену и простору. организационог и материјалног концепта који би био. Инсистирање на примарности датих и неопходних фактора у концепту зраде подстакла је SIR JOHN SUMMERSONA да упореди веровања бруталиста са ригризмом Карла Лодолиа и других теоретичара италијанског илуминизма касног 18. са методима радиклних функционалних анализа развијених у Енглеској које је радио Nuffeld Trust. да буде изражен. musique concrète је напустило учтиве фикције које подразумевају производњу звукова вештачким музичким инструментима. али упркос чињеници да је представљао израз осећања већег дела западног друштва. изражена симетрија школе у Hunstanton-у и скривена симетрија Yale Art Gallery напуштају се ради немилосрдне искрености у изражавању функционалних простора и њихових међусобних веза. односно све оно што су претходни модерни сликари одбацили у различитим временским периодима. а употреба сировог АБ (shutter-patterned. века. Yale University Art Gallery. У школи у Hunstantonu. БИЛА ИСКЉУЧИВО МИСОВСКА. Овај покрет карактеришу развоји толико разноврсни. Ниједно није имало видљив утицај на бруталисте. више убедљив него сâм Мисов рад. raspao se zato sto se clanovi utemeljivaci nisu branili od akademskih tendencija. Основу је чинило расположење фрустрације до ког је делимично дошло због тешкоћа грађења. art brut Dubuffeta и Unité d'Habitation у Марсељу. нарочито у Британији после другог светског рата. а. млађи архитекти су осетили традицију у раду ових великана. како су тврдили Смитсонови.) LOUISA KAHNA је. Сада брутализам некомпромсног излагања материјала се удружује са брутализмом форме. мада је одбацило веома мало оног што је било напуштено од стране ранијих модрних 26 . на неки начин. Comm (1951-3. као што је неформално сликање Jackson Pollocka и неформално планирање Корбизјеова Chapel у Ronchamp-у. арх. Са свим својим агресивним тоном и безкомпромисним ставовима. Иако је Гидион погрешио у својој етимологији ("Brute+Alison"). Стилске карактеристике рада поменутих старијих су биле познате као "НОВИ ХУМАНИЗАМ" политичке левице. Чак је и прилагодљива правоугаона геометрија рационализма била бачена у страну ради начина композиције базираној на топографији терена и топологији унутрашње циркулације – ово се веома јасно може видети у смештању и планирању Park Hilla. архитекти JACK LYNN и IVOR SMITH. СМИТСОНОВИ нису ИСТАКЛИ САМО ЧЕЛИК И ОПЕКУ ТОЛИКО ИСКРЕНО ТАКО ДА ПЕМАШУЈУ ОДСТУПАЊЕ ПРИХВАТЉИВО ЗА МИСА. или било који покушај да се направе бруталисти изван – say – Juan O'Gorman or Paolo Soleri (?????): брутализам подразумева неку врсту покушаја испољавања моралних потреба које су у модерну архитектуру уградили пионири 19. VITTORIANO VIGANÒ. ради снимања "стварних звукова". имао је прво у идентификацији Смитсонових као извора израза – или је Алисон Смитсон или њихов пријатељ Гај Оди (који је Питера Смитсона називао "Брутус") био први који је употребио фразу "Нови брутализам". КАО И ОСТАЛЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ. Без сумње траг енглеског пуританизма оправдава ову иницијалну селекцију једноставног. потпуно искрено. пажњу су привукли одрађеним карактеристикама архтектуре коју су Смитсонови и њихов круг поштовали или пројектовали. Стилски. постало је јасно да је неодговарајућа примена овог термина на помодну сентименталну архитектуру какву представља Леонардо Ричи. њихову интелектуалну јасноћу. Најпоучнија поређења на ову тему су са активним сликарством (actiionpainting) и musique concrète. платна. ова зграда указује на везу брутализма са традицијама архитектуре. На овом пољу. Norfolk (149-54. иако делови објката на први поглед. Строгост оваквог дизајна је била толико упечатљива да је привукла пажњу широм света. Све време основни циљ брутализма је било проналажење структуралног. века. и као "НОВИ ЕКСПРЕСИОНИЗАМ" деснице. и јасним и масивним формама инжињерских структура са почетка 19. првој правој бруталистичкој грађевини. Од ових. али оба су служила као примери слика сачињених изван врсте неопходних фундаменталних услова за бруталисте.Rezultat 30-0 godisnje internacionalne aktivnosti CIAM-a nije bio stvaralacki. U svakom slucaju CIAM je bio u odredjenim periodima glavna organizacija preko koje su se ideje moderne arhitekture i urbanizma sirile po svetu i zbog toga je znacajan. Instituto Marchiodi Spagliardi свесно понавља идеје из периода l'architettura razionalista (рационалне архитектуре) који омогућава стварање слике која је потпуно експресивна због крутих реформативних неопходности које чине основу концепта зграде. У креирању овакве коначне слике предвиђају се и друге пластичне уметности. у рано лето 1954. елегантног структуралног система. У исто време. поред Милана (1958-59. типичан пример италијанског бруталистичког објекта је Instituto Marchiodi Spagliardi y Baggio. као и изван концепције данашњих зграда. Actiion-painting је напустило и последње остатке формалне композиције али је и даље прихваало такве "изношене" традиције као што је употреба уљаних боја. NOVI BRUTALIZAM Нови брутализам је дао јасну форму расположењу које је било широко распрострањено међу млађим архитектама током педесетих. а делимично због гађења на самозадовољство компромисних старијих који су и даље градили због доброг положаја у "естаблишменту". брутализам не представља радикални одељак традиционалног концепта архитектуре – ни у ком случају се не може поредити са технолошким екстремизмом Buckminster Fullera или. Sheffield. не као естетика. просторног. у форми која би била јединствена и запамтљива слика. тако да су убрзо уследила поређења са делима широм света. затим.). Оригинални пуритански ектремизам англеских бруталиста се рапидно интегрисао са интернационалним покретом различитих основа и само слабо упоредивим циљевима. зато што је Kahn био подједнако окупиран сировом природом материјала и бавио се испољавањем инсталација. У ПОЧЕТКУ. Али. АРХИТЕКТУРА ПРОИСТЕКЛА ИЗ НАВЕДЕНИХ УЗОРА ЈЕ. Фраза "Нови брутализам" је замишљен као пародија на оба претходно наведена. "неопходан" у метафизичком смислу одређеног објекта. који је био примењен супротно апсолутном хорору разних варки и скривања. него за узор меtода или стандарда за поређење – овако дивљење бруталиста покрива теме толико различите као што су дизјнирање САД аутомобила или светилиште Исе у Јапану. New Haven. искрену презентацију структуре и материјала. века. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ. чак. shutter=оплата) или отривеног челичног рада је било само последица ове намере. архитектуру која се налази изнад и испред стилова и моде – међу радовима из прошлости дивили су се јасноћи и фомалности Паладија. Међутим. делују мање екстремно од радова нео-либерационих сентименталиста. херојској размери англо-барокних архитеката Vanbrugha и Hawksmoora. За стандард су поставили безкомпромисну немилосрдност МИСА и КОРБИЗЈЕА. према општој пракси модерне архитектуре.

Кан – иако је кретао од естетике великана немачког рационализма – презентује одважну и вешту храпавост! Обукао је архитектуру "beinahe nichts" (готово ништа) у једну експресивну и масивну монументалност. који је. HOWЕ И СТОНОРОВ стварају често помињано Caever Court Housing насеље Coatesville. ХИЈЕРАРХИЈСКА.жудњу за историјом. за Midtown City Center Forum у Филаделфији који се надовезује на његовњ ранији пројекат за рационални град. у Њујорку. Три лабораторијска блока. Texas (1966-72. NY: петоугаоне просторије израстају из крстолике основе. Кан је водећа личност вежне транзиције архитектонске културе. евоцирају традиционалне претходнике. у сарадњи са ДАГЛАСОМ ОРОМ. за градски торањ Municipal Building у Филаделфији. у првом реду. који наставља сарадњу са Каном до 1948. којима су додате две куле зграде за биологију (1961-4. принциијелно произашле из модела римске антике. отворио је свој биро 1937. који је био инпирисан Корбизјеовим Ville Radieuse и у ком je технолошко-геометријска еуфорија употребљена да открије тешку. 1957-60. Слично томе. преко новог брутализма. је. одбацујући измишљене површине ради "стварности" челика и АБ и концепта формане композиције као неопходности за уметност архитектуре. лабораторијске блокове. док су први потпуно затворени други су континуирано застакљени.Д. Агресвни торњеви су аксијално организовани у односу на. укључујући и Yale University. историјску монументалност. Као и Индијски институт за менаџмент у Ахмедабаду у Индији (1962-7. футуристички и средњевековни елементи су овде измешани у један неависни поетски језик архитектуре. и Yale Center за британску уметност у New Haven. једним од пионира модернизма у САД-у. скицирао (American Consulate in Luanda. МОНУМЕНТАЛИЗАЦИЈА СЕКУНДАРНИХ ЕЛЕМЕНАТА. у Филаделфији. Формални језик потврђује апстрахован историцизам. NY. У време када је већина америчких авандгардниг архитеката. им се придружује ОСКАР СТОНОРОВ. Током касних 40-их Кан пада под утицај Фредерик Кислера и нарочито Бакминстера Фулера. се удружио са GEORGE HOWOM. једноставни. а грађење од 1973-6. такође аксијално компоноване. за њега. Између 1941 И 1943.композитора. LUJ KAN Рођен је 1901. И. Канје предавао на разним институтима. "услужни" мезанини испод сваког лабораторијског нивоа (где су смештене и носеће структуре и техничке/механичке инсталације) обезбеђују потпуно слободну и функционалну организацију радних простора као и у Richards Medical Research Building. предлагала елегантну техничку перфекцију коју је представљао Мис. РАЈЕ). MIT и универзитет у Пенсилванији. у сарадњи са ANNE TYNG. 1941. ТИПИЧНА ЗА НОВИ БРУТАЛИЗАМ. КОНАЧНО. и 1957. Фулеровог ватреног присталице. ПРЕДСТАВА УСВОЈЕНА ИЗ РАЈТОВЕ ЗГРАДЕ ЛАРКИН. После рада у различитим професионалним бироима (међу којима и код академски оријентисаног арх. у Естонији.).) Трећи свет је коначно омогућио Кану да оствари своје идеје урбаног планирања и архитектонских мишљења у великим размерама: планирање центра владе Decca је почело 1962. КОЈА СЕ МАНИФЕСТУЈЕ ДЕЛИМИЧНО АПСТРАКТНИМ ИЗРАЗИМА И ДЕЛИМИЧНО (НАРОЧИТО У ПОЗНИМ РАДОВИМА) ЕКСПЛИЦИТНО. ЧЕСТО ДРАМАТИЧНО ТРЕТИРАНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПРОСТОРА "СЛУЖЕНОГ" И ПРОСТОРА "СЛУГЕ". Paul Creta) и неколико дужих посета Европи. (1969-74. Међу његове касније битне радове у САД-у спадају Kimbell Art Museum у Fort Worth-у. Био је члан Групе 10. у сарадњи са PRESTON M. Студирао је на универзитету у Пенсилванији у Филаделфији од 1920 до 1924. као и његови изведени објекти утичу на архитекте наредних генерација у најодлучујућем смислу. Канови пројекти. Подржавани понекад одлучном тајном и метафизички прожетом архитектонском филозофијом. најекстремнију манифестацију. Ungersa. видљива рамовска конструкција. од које су настали пост-модернизам и рационална архитектура. купатило је амблем класичне једноставности и рационалне јачине.. после Канове смрти. иако их Howе напушта 1943. изгледа. уа сарадњи СА Б. свака је покривена зарубљеним пирамидама. зграде које личе на замак приказују бројне геометријски декоративне типове. у траговима екстремне вере у просперитет и раст. Фулеров утицај је посебно јак у разним пројектима базираним на геодезијским принципимакоје Кан ради између 1952.. У контексту оживљавања академизма педесетих. године у духу традиције француске Ecole des Beaux-Arts. саграђена 1959-67. стварајући готово најбитније објекте новог брутализма. ДОШИЈЕМ И А. Током 1951-3. али. Овакви експерименти утопијских мегаструктура довели су до пројекта 1946-7. Принцип "кућа у кући" је моћно демонстриран у главној згради скупштине: носећи зидови од опеке. глатка фасада од опека и плафони од АБ тетраедра су били рани показатељи Канове заинетресованости за основе и архетипове архитктуре. 1959. Код ове зграде Кан је дао нагласак на основним елемантима његовог будућег архитектонског развоја: ЊЕГОВА НАКЛОНОСТ ЕЛЕМЕНТАРНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ФОРМАМА И КОМПОЗИЦИЈАМА. чисти и призматични геометријски волумени. Conn.М. Angola). у којој су распуштени Интернационални стил послератног периода. потпуно слободни и неоптерећени. непроменљиво практиковали и теоретизирали у оквиру основних традиција архитектуре.Тако су лабораторијски простори. правоугаоне основе. су спојена повезујућим елементима у отворен блок. Калифорнија. саграђеним 1959-65. Ипак. осим срдењег елемента. ПОВРАТАК ПРОШЛОСТИ. 1942. ПРЕТЕРАНО ИСТИЦАНЊЕ ФУНКЦИЈЕ И КОНСТРУКЦИЈЕ НАГИЊЕ КА ФОРМАЛИСТИЧКОЈ АУТОНОМИЈИ. у које су смештени АБ елементи са засеченим кружним и лучним елементима. није случајно да су његови најуспешнији радови баш религиозне или 27 . а који касније постаје главна тема рада О. Додатно смишљен Erdman Hall Dormitores за Bryn Mawr College у Bryn Mawr-y саграђен је 1960-5. Канова наклоњеност строгој привржености типологији Beaux-Arts примила је пун израз у купатилу за Центар Јеврејске заједнице у Трентону. заиста митски чин. Оно што је било изражавано – ипак не потпуно – у New Haven-у и Трентону синтетизовано је и усавршено у Alfred Newton Richards Medical Research Building универзитета у Пенсилванији у Филаделфији. бруталисти су. и "служе" их додати торњеви у којима се налазе степенице и вентилациони системи. У лабораторијским зградама Jonas Salk Institute у La Jolla. УЧЕШЋЕ ДУАЛИЗМА "ТИШИНЕ И СВЕТЛА" НЕ ОСЛОБОЂЕНА МИТСКИХ КОНОТАЦИЈА. GERNE и сарадницима). духовни. која се наставља кроз цео његов рад и утиче на даље генерације млађих архитеката. Његово екзактно трагање за архитектонском формом. била је једнако уздржан и елегантно контролисан комплекс. У (неизграђеном) пријемном центру Кан је по први пут развио принцип "кућа у кући" који је раније. уметничка галерија Yale-у је била и више од тога: јак геометријски план. Унитаристичка цркава у Рочестеру. а умро 1974. тежио да попуни са монументалном свечаношћу – дубоко америчку . КАН. Рацоналистички. на острву Ösel. у нови формализам. године. Ра.В. je урадио продужетак уметничке галерије Yale у New Haven-у.

Al. a brzo se i demontira.. kratkovecni elementi ispune). мање више. Arata Isozaki – Grozdovi u vazduhu. eksperimentise • Galerija u Štutgartu. tako da se elementi mogu dodavati ili demontirati u zavisnosti od funkcionalnih potreba. Kikutake. 1980. izuzetno precizan u izradi detalja. • Muzej primenjene umetnosti. и као такав. KASNI MODERNIZAM razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u mnogo kompleksnijem vidu. Aldo van Ajk Arhigram – P Kuk. J Fridmen Metabolizam – Kurokava.. • Smith House. ograda). Frankfurt. komponovan od komunikaciono-instalacionih vertikala izmedju kojih su kao mostovi okaceni kancelarijski spratovi. Džejms Stirling. • Daglass House. New Canaan. emajl. Kenco Tange – Gradska vecnica. brodske ograde. koji odaju kvalitet. a da se ne poremeti ono sto je izgradjeno. • Kule Penzoil.. kombinuje staklo sa livenim gvozdjem. u modularnu konstrukciju su ubacene razlicite kapsyle. Majerova prva publikovana kuca.) Filip Džonson • staklena kuća. Projekat za Tokijski zaliv. prostorna mreza nacinjena od povijenih cevi koje na krajevima imaju flanse. cigla je koriscena jedino za dimnjak. рационална или хуманистичка. Stirling Tim 10 – Bakema.симболичке природе. rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala nerđajući čelik. kritikovan da stalno prekraja svoje arhitektonske principe. zgrada je propracena tekstualnim objasnjenjem. tradicije. koji se konzolno kace na fiksne nosace – jezgra. projekat predvidja razlicite stupnjeve rasta i izdeljen je na cikluse i podcikluse. као што су Алдо Роси. У својој најширој дефиницији овај термин може описивати један светски став који одбацује сва истинољyбља запада: религиозна. bazirani na krugu i kvadratu. 1979-84 • Ateneum. Стално критикован као полемичан или непрецизан. New Harmony. Kenzo Tange. High-tech arhitektura Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija. potpuno providna kuca. R Heron. које је истовремено производило отпор и давало импулс. »Novi talas« – Isozaki.. planovi su geometrizovani. arhitektonska publicistika je postala sastavni deo objekta. METABOLIZAM Preuzimaju mnoge ideje i vizije iz drugih izvora i sistematski ih usavrsavali. menjanja i propadanja je osnovna ideja japanskih metabolista. али је. Џејмс Стирлинг и Марио Бота. a prazni prostori pruzaju mogucnost kasnijih prosirenja. drvena konstrukcija sa celicnim podupiracima. постмодернизам . mehanicki uredjaji instalacije i komunikacioni sistemi konstrukcija se u kratkom roku montira na gradilistu. Yamanashi Press centar. uvek vidljiva mreza na fasadam njegovih objekata. smestena je u prirodnom posumljenom okruzenju sa kojim belina kuce cini kontrast. upotrebom obogaćenog arh rečnika već krajem 50-ih i početkom 60-ih dolazi do uporednog toka ova dva donekle i suprotstavljena pravca savremene arh kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna obeležja sledeće: geometrijski sklopovi naglašena svetlost pa i belina prostorna dinamika funkcija – i dalje naglašena dramatična artikulacija konstrukcija. 28 . kako bi moderan pokret mogao da prati sve aluzije. нарочито оних из класичне традиције. dinamicnost zidnih povrsina. to naglasavanje rasta. najveca slicnost sa brodom ( dimnjaci. Кан је предвидео један од главних проблема седамдесетих и осамдесетих и тако припремио пут за веома различите личности. Овакав став у архитектури није постао општи. постоји као главна тема у многим областима уметничког изражавања. Креативним учећшем прошлости. током средине седамдесетих нашироко ушао у употребу да опише еклектички тил који користи елементе разних периода. London POST MODERNA Пост-модерна је термин који се користи у разним дисциплинама као опис стила или теоретског гледишта супротног модернизму или као његова замена. Vuds. 1949 – Misovsko delo. ovde jasno dolazi do izrazaja metabolicko razlikovanje nejednakih ritmova promene (dugovecna konstrukcija. 1977-83 Proširenje Tate Galery. mesavina radikalno novog i starog tj. urbani sistem. tako da se svakoh pet godina mogu dodavati novi segmenti. Indiana. unutrasnja rampa odaje slicnost sa Le Korbizijeovom Vilom Savua. moderni materijali i tehnika i tehnologija svih vrsta i dalje se obilato koriste (kao i u modernoj) već ranih 60-ih godina niz alternativ arh pravaca: Novi brutalizam – A&P Smitson. Kiso Kurokava – Expo 70. tako da njihova ostvarenja cesto postaju superiorna u odnosu na te prvobitne zamisli. 1975 – uticaj Misa-Sigram Richard Meier Njegovu arhitekturu karakterisu beli emajlirani paneli. konstrukcija se sastoji samo od jedne modularne jedinice koja se ponavlja vise puta. obrazuju ga mnogobrojni montazno-demontazni elementi.

1971-73 • Trubeck&Wislocki Houses. fontane. као реѕзултат. stub. modernisticke crno-bele pruge. арх. nasleđu. telo i kapitel. vezan za slbo izrazen antropomorfizam (glava i noge). odgovara na potrebe korisnika. Поунда. У првом смислу. tezi originalnosti. polihromiju i pet redova. nerdjajuci celik. Pensilvanija. ova neiskljuciva arhitektura prihvatai neon. мислећи на ѕападну хуманистичку традицију.. kapitel0. cudan oblik prozora – krug prosecen kod stepenista samo tamo gde je i potrebno. на Стравинског. komunikacioni prostor iskosen. И заиста.) NY. on mesa istoriju. да су форма и изглед зграде условљене и да логички произилазе из програма објекта. smatra da su struktura i dekoracija odvojeni entiteti. Michael Graves. Stanley Tigerman (1980.често иронично.). 1977 • Adam zgrada. koristi humor kao integralni deo arhitekture. Anti-Cruelty Society. mit i kreativnost • Piazza d' Italia. пикаса и Лорбизјеа. напр. 1983 Robert Venturi. secene polu-oblike. 1959 • Zgrada sedišta Udruženja medicinskih sestara za kućnu negu. • Brant House. пре свега. vec da ima uticaja na sva cula. природе материјала и конструкција. 1982. арх. • Kuća Crooks. Portland. су поново преиспитивани и. protiv istoricizma je. века. напори за дефинисањем модернизма су почели да нарастају управо у моменту када је велики број људи осећао да модернизам припада историјској прошлости. koristi istorijske forme i naglasava koriscenje boje. unutrasnjost slozena. Chicago. smatra da arhitektura ne treba samo vizuelno da utice na posmatraca. Аустријски путнички биро у Бечу. Nju Orleans. Kalifornija. архитеката Johnson и Burgee. Hans Hollein (1978. Oregon. slabo izrazen klasican oblik (bazis. reiterpretiranje. Konektikat. ranih 70-ih godina nastaje usled promenjenih političkih. 1980-82. Oregon. kucni broj visok 1. Masačusets. Public Services Building (1980-2. Long Bič Ajlend. Charles Moore (1975-80. Неколико писаца новијег доба праве разлику између "модернизма" у најширем смислу. често одбацивани. Морални императиви модернима. duha mesta zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika moderne arh toga vremena: dogmatizam funkcionalistički formalizam radikalizam u oslanjanju na teh sredstva napuštanje ciljeva ''herojske moderne'' masovna proizvodnja sterilnih modela odsustvo smisla za kontekst i nasleđe neke od ključnih postavki post-moderne: slobodniji odnos prema funkciji istorijske reference – ne istoricizam prisustvo klasicizma – bez kanoničnih oblika. • Projekat kuće na plaži. • zgrada »Humana«. Елиота. Česnat Hil. ekonomskih i kulturnih procesa Jezik PostModerne arh. Све чешће се током раних осамдесетих термин "пост-модерна" користи много дубље да опише фундаменталну промену претпоставки о архитектури и друштву. socijalnih.. 1957. Piazza d'Italia. konteksta. развијену на западу и у неколико америчких држава. objekat podeljen na bazis. Kentaki. 1976 • Kulturni centar. arhitektura po meri coveka. пост'модерна би била реакција на научну. и "модерну" мислећи на специфичне идеале и циљеве раног 20. 1970 Charles Moore. istovremena prisutnost više različitih izvora i uzora populistički pristur – popularnost. Portland. Ѕиста. 1960 • Stambena kuća. svez nacin. humana. Česnat Hil. New Orleans. културу човека. пастелне боје и претерана величина главних носача Грејвсовог рада ду најчешће ознаке "пост-модерног" стила. pitanja kontinuiteta. opštenje sa svima kojima je arh upućena - Majkl Grejvs. dekoracija treba da odrazava kulturu u kojoj postoji.). arhitektura treba da se bazira na zeljama klijenta i karakteristike podrucja. 1976-79.1962 • Guild House. Filadelfija. 1966-69. I izdanje '77 slobodniji način izražavanja. 29 . и. potpuno nezavisna od unutrasnjeg prostora. koristi elemente na jedan zaokrenut. Pensilvanija. • Javna biblioteka.). Aldo van Ajk. eklekticizam. 1960-63 • Lieb House.Dženks. Често коришћени као примери су: зграда АТ&Т (1978-83. различити стамбени пројекти Robertа Sternа. postmoderni klasicizam. voli kompleksnosti i protivrecnosti u arhitekturi.5m. Принципијелни проблем у коришћењу овог термина у овом другом смислу произилази из чињенице да он не решава (одбцује) амбиције које увек настају под идејом самог "модернизма".fasada simetricna. • Kuća Pirson. delimično uz prisustvo nekih novina pluralistički pristup – uključivanje a ne iskuljučivanje. relativno jednostavna. dvostruko kodiranje – delimično moderan. izgleda kao da njegova dela slave pastis i kic. bogatiji jezik otvorenost prema istoriji.). koristi italijanske elemente. uzori kontekst – regionalnost umesto internacionalnosti semiotika – značenje arh forme simbolizam – arh kao simbol komunikacija – jezik slikovan. prevedenih u novi postmoderni klasicizam. рационалну. Nort Pen.

Pei.nerđajući čelik. vec se trudi da je (namerno) preuvelica. izlozena konstrukcija i mehanicka oprema obojena u francusko plavo i crveno. Al. • Poslovna kula. • Habitat. Ipswich. 1979-83 Aldo Rosi. forma ne sledi funkciju. • Retti Candle Shop. berlin. 1975 • Petronas Twin Towers. 1977. rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala . USA Cesar Peli. 1991-97 Moshe Safdie. celijska sema objekata. ''hram biznisa'' zajedno Centar Žorž Pompidu.. Frankfurt. simetrija. on ne samo da personifikuje tradiciju. originalan koncept. 1974-80 • Blok Abraxas. unutrasnjost avionski hangar poduprt gigantskim nosacima. Menhengladbah '83 I. 1977-80 • Royal Mint Skver. London. staklo i celik. • Pacific Design Center. 1971-75 • Zgrada Renoa.) karakteristična za kasnu modernu predstavnici ove veoma savremene linije su: Hans Hollein. Montreal • Krov stadiona za OI Minhen. koristi od materijala kamen. 1984 Rob i Leon Krier • Bela kuća. Gropijusov ucenik. najvaznija ostvarenja su mu satorske zgrade. Teksas. Marne la Vallee. arhitektura je stvar elite. zanimaju ga i konstruktivni sistemi. 1974 SLICK-TECH ARHITEKTURA Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija. 1965 • Juvelirska radnja. 1966. njegova arhitektura je kombinacija tehnoloskih formi i onoga sto je neophodno za podmirivanje potreba i konfora korisnika.• Dečji dom. ispituje prirodne (bioloske) strukture i skoljke • EXPO ' 60 Hamburg. Amsterdam. Pariz • Muzej rokenrola. promena sara poplocanog poda. Pariz. Engleska. gradi prefinjene gradjevine od stakla. 1972 Ungers • Muzej arhitekture. Klivlend. ostar geometrijski dizajn. 1986 • 30 . diferencijacija postoji i u samom objektu na prostorije za spavanje – sprat. Sv Izložba Montreal. Bobur. i prostorije za dnevni boravak – prizemlje. projektuje visece krovove i vazduhom napunjene konstrukcije. arhitektura nije zadovoljavanje potreba mediokriteta. bazira se na iznenadjenju. bavi se ujedno i socijalnim i ekoloskim problemima. 1975-77. 1971 • Teatro del Mondo. Masačusets. . 1973 • Projekat groblja u Modeni. diferencijacija spoljnjeg i unutrasnjeg sveta vrlo je suptilno naznacena. posvecuje paznju detaljima. emajl. odbacuje klasicnu proslost. iako stavlja naglasak na tehnologiju. 1974 • Muzej moderne umetn. geometrijski oblici se ponavljaju. Trst. beskompromisno istrazivanje tehnoloskih inovacija i formi. kretanje postaje primarni sdrzaj zgrade. LA. zalaze se za autonomiju arhitekture u okviru date kulture. smatra da je arhitektura baz cilja. velica tehnologiju i estetiku buducnosti. smatra da se arhitektura moze razvijati samo ako ima podlogu u trenutnoj tradiciji konstruktivnih sistema.šatori • Nemački paviljon Sv izložbi 1967.M. 1968-73 • Staklena piramida u Luvru. Beč. • Willis Faber & Dumas. redukcija oblika na osnovne forme. konstrukcija tako nasilno ogoljena. Ricardo Bofill • Les Arcades du Lac. raskosna arhitektura. Malaysia. beton. mesto je uslovljeno laganim i postepenim odvijanjem jednog osmisljenog dogadjaja. jedva naznaceno isdizanje stepenika. 1963-73 • Gradska skupština. ideja je dokazano skupa i teska za izvodjenje. • Stambeni blok u Milanu. London. 1979 Otto Frei. Beč. Norman Foster.. naglasava znacaj modularnih mera i prefabrikovanog nacina gradnje. najznacajniji vid izrazavanja za njega je preko omotaca objekta. • Muzej u Hjustonu. • Lloyd's. • Izložbeni paviljon u Arnheimu. fokus na tradicionalnim oblicima i objektima. koristi zid zavese i ramovsku konstrukciju. 1967 HIGH-TECH ARHITEKTURA Renzo Piano. 1982-83 • Banka u Hong-Kongu. ne smatra da arhitektura treba ostati izolovana u odnosu na komercijalne sile (stilove). 1981 Richard Rogers.

Japan. 2. mirisi. 1927 • Dymaxion World • Geodezijska kupola nad Menhetnom. 1972 • Fridrihštat. uzima u obzir i uslove na terenu i program. 3.. Hag • Centar za umetnost i tehnoloske komunikacije. zvuci.• Šangajska banka. 1985 • Aerodrom. lokalni građevinski materijali. 1964 • Piter Kuk . Lil KRITIČKI REGIONALIZAM nije stil već kritička kategorija sa izvesnim zajedničkim odlikama stavovi i principi: kritički odnos prema modernizaciji uklapanje objekta u fizičke granice mesta. 1957 1. NY Arhigram • Jona Fridmen . • Sidnejska opera. Konektikat. 1982-84 • Fish Restaurant. kraj Berlinskog zida. Rodčenko. • »Anti-kuća«. 1964 • Ron Heron .»Hodajući grad«. 6. 1983 Peter Eisenman. Karlsrue • Projekat za veliku biblioteku • EUROLILLE – kongresna i izlozbena hala. strukturalni integritet i skulpturalna harmonija. 1982 Daniel Libeskind • City Edge Competision. 1981 • California Aerospace Museum. njegovi objekti su vise funkcionalne skulpture nego zgrade. postizuci tako odlicne rezultate. izumeo je geodezijsku kupolu. čulna spoznaja a ne racionalna 1988 – promocija dekonstrukcije u arh Čumi i Ajzenman se pozivaju na Deridu Metodi – primena 4 osnovna principa: sudarajući uglovi u horizontalnom planu sudarajući uglovi u vetikalnom planu sudarajući geometrijski sistemi »slučajni metodi« Frank O' Gehry. 1969 • Zgrada za zabave. razvoj lokalnih kultura Danska – Jorn Utzon. sem vizuelnog naglašava se i taktilno. svetlo. Hong-Kong. 1984 • Kancelarije.»Plug-in City« »Utikački grad« ’65 • Piter Kuk – Kula za Montrealsku izložbu. Norvič Bakminster Fuller. Calif. Engleska. vlažnost. Berlin. ‘67 • »Instant grad« . 1987 Rem Koolhas • Nacionalni plesni teatar.. 1969 DEKONSTRUKTIVIZAM 1.. maksimalna korisnost. 3. nepojmljive stvari su i najvažnije. klima. 2. razbija se kulturni model satelita potčinjenih velikim centrima. kombinuje smislene zakrivljene forme sa kompleksnim dekonstruktivnim masama. Pariz. Berlin. 1985 Bernard Tscumi • Park la Vilette. Merilend Zaha Hadid • The Peak Club. 1983 • Poslovna zgrada. novih tehnika i tehnologija 7. • Dymaxion House. 1986 • Centar za vizuelne umetnosti. 4. izbegavanje slobodnostojećih objekata tektonsko – oblikovno ispred scenografskog regionalizam – naglašavanje specifikuma postojećeg prostora – topografija. ideja je da stvori kontekstualno ne povezanu arhitekturu • Frank House. Santa Monika. 1978-79 • Low School. strujanja vazduha. osećajno – tolpta.. minimum materijala. braća Vesnin konstruktivizam preteča dekonstruktivizma svako delo u sebi sadrži dekonstrukciju razvio ju je franc filozof Žak Derida 60-ih ideje se prenose i na teoriju arhitekture odbacuje se nauka. korišćenje savremene prakse. LA. Meljnikov. reinterpretacija elemenata reionalnog bez kič pristupa. 5.Arhigram. 1961 • Denis Krompton »Kompjuterski grad«. Australija. preteče El Lisicki. 31 .»Spacijalni grad«. Monte Carlo. 4. LA.

Barselona. industrijalizovane stambene zgrade stoje u kontrastu sa prirodom. naglasava zanatstvo i geometrijski red. Carloni • Zgrada kantonalne biblioteke. 1970-75 Portugalija – Alvar Siza Vieira • Bazen u Quinta de Conceicao. 1938 • Vrtna izložba Kifissia. Venecija. 1976 Katalonija – Coderach (Koderah) • Stambeni blok ISM-a. 1957 Antonakakis. Sitges. Barselona. 1947 • Spomenik Satelite City Towers. Atina. geometrijska jednostavnost. njegova dela postuju topografske uslove i regionalne karakteristike. 1928. 1973-76 • Zgrada stamb udruženja u Portu. Cirih. • Kuća Koshino. Japan – Tadao Ando. Atina. Lugano.Železnička stanica. neobradjene betonske povrsine. 1964 • Kompleks Xanadu. 1956 Ricardo Bofill • Calle Nicaragua. laki metalni ramovi sa stuko obradom kako bi se stvorila lak. apartmani. 32 . 1981 Italija – Mario Botta. '40 Tami Grčka – Aris Konstantinidis • Kuća Eleusis. Palm Springs. California. 1961-63 Švajcarska – Atelje 5 – Sartoris. Calpe.Centro Direzionale. Dimitris i Susana • Stanovi u ulici Benaki. protivno japanskoj tradiciji projektuje zzatvorene prostore umesto otvorene. 1974 Meksiko – Luis Barragan • Kuća sa ateljeom. • kuća u Riva san Vitale 1972-73 • projekat . 1956-66 Pikionis • Park na brdu Filopapus. koristi armirani beton Lovell House. 1973-77 • Ekspozitura banke Pinto. 1957 SAD (Kalifornija) – Neutra.• crkva u Kopenhagenu. koristi beton i staklo koji odrazavaju moderan progres u Japanu i svetu. 1940 • Niz jeftinih stambenih šema i hotela za nacionalnu turističku organizaciju Xenia. Šindler. bestezinski izgled. 1978 Carlo Scarpa • Umetnička galerija. 1975 • • Kaufmann Desert House. 1946. 1951 • Casa Catasus. Osaka. at Los Angeles. 1958-65 • Kuća Beires. Peruđa. • Predlog . dramaticne ravne povrsine. California. Tami. 1967 • Kompleks Walden 7.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->