SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE ˇ ´ Profesor ZORAN LUCIC ´ ˇ autor: TANASKOVIC BOZIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1

1

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica duˇine, z i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnoˇci i delovi jedinica su medju s sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve´ini zemalja. Nije obavezan samo c u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Drˇavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim z drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile taˇno utvrdjene; one su se menjale od jedne c provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a raˇuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju´im brojevima bili su sloˇeni. c c z Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupˇtina Francuske je s odobrila projekt ujednaˇavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade c neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su saˇinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranˇ (Lagrange), Lavoazc z ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odluˇila je da uzme jedinicu duˇine kao osnovu c z novog sistema, pri ˇemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo duˇine c z Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skupˇtina je te zakljuˇke usvojila i od Akademije s c je traˇila da izvrˇi merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Poˇto z s s je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje duˇine Zemljinog podz nevka moraju produˇiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detalz jan izveˇtaj u kome je, pre svega, predloˇila da se utvrdi privremeni metar ˇija s z c je duˇina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). z Taj predlog je Konvent usvojio, pri ˇemu je odgovaraju´i zakon posatao obavezan c c tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodiˇna nomenklatura, takva kakva c danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. ˇerminala z godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Duˇinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Dez lambr (Delambre) i Meˇen (M´chain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa s e (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao ˇto je poznato, morala s biti izabrana i izmerena s najve´om briˇljivoˇ´u. U stvarnosti, podnevak je c z sc elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske ˇirine ta dva grada. Kako je geografska ˇirina jednog s s mesta ugao koji ˇini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografc skih ˇirina daje ugao koji ˇine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa s c se iz toga moˇe izvesti ukupna duˇina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona z z 20522960 hvata. Najzad, 18. ˇerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje z metra i proglasio usvajanje ˇetrdesetomilionitog dela duˇine pariskog podnevka c z za jedinicu duˇine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona z 2

1870. c c neutroni) a i fiziˇkih konstanata koje se koriste u nauci o merama. Biro geografskih duˇina je predloˇio c z z da se osnuje ustanova specijalno posve´ena svemu ˇto se odnosi na geodezijske c s operacije. na c z elektricitet. Naizad. snage. sile. aprila 1919. XI(1960. 11. jula sc 1837. i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica. i usvojena je ponuda francuske vlade. z 2. radionukleidi. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku poˇev od 1. 1867. marta 1875. itd. zakonom od 14. januara 1840. uporadivanja i proveravanja etalona s c fiziˇkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou.). s c c c dekretom od 26. februara. 1880. na mase . u Parizu c se sastala Diplomatska konferencija metra. 1873.. koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). svetlosne jaˇine i elektriˇnog otpora. na temperaturu. Definicjama jedinica fizike za koje se traˇi medunarodna saglasnost medu z vladama. druga. Koriˇ´enje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. Francusko zakonodavstvo.. cilindar od platine ˇija je masa bila z c zakonska jedinica mase (kilogram). Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset ˇetiri drˇava. 4. januara i dekretom od 28. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. zaprems ine. koje z je usvojila XI Generalna konferencija.) i XII(1964. godine). januara 1966. utvrdene su sekundarne jedinice povrˇine. izmenjen dekretom od 5. maja 1961. na njoj je bilo zastupljeno dvadeset drˇava. doneo je veliko proˇirenje jedinica metarskog s sistema definiˇu´i jedinice vremena. Generalne konferencije teˇine i mera. na fotometriju.. 1875. 1.bila data na ˇuvanje Arhivi Republike. jula 1903.. vremena. c kojeg zajedniˇki izdrˇavaju ˇetrdeset drˇava (1965. c z c z U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. Predstavnici vlada drˇava vezanih kovencijom metra periodiˇno se sastaju u z c Parizu na Generalnoj konferenciji teˇina i mera. jula 1919. gustine.. Zadatak ˇuvanja. koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektriˇna c 3 . ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prouˇavanje metarskih etalona i geodezijskih c propisa”. s tim da se mogu primenjivati od 1. taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiˇu etalona c fiziˇkih mera koje se odnose na duˇine. kojem bi bilo dato u zadatak da proizvodi i ˇuva medunarodne prototipove mera. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa teˇine i mera. Tu se na definitivan naˇin utvrdila konvencija koja je trebala da z c z potvrdi rad Medunarodnog biroa teˇina i mera. 12. energije. z Nov zakon od 2. zatim. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. 1. preporuˇila c z c z je osnivanje Medunarodnog biroa teˇina i mera. ugla.jedna je bila poluga od platine ˇija je c c duˇina na 0o C bila zakonski metar. zatim 1872. dekret od 3. koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej. na jonizuju´a zraˇenja (x zraci. a. Zakon od 11. Od 1862. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od drˇava. mase..). da bi zajadno odluˇili o: z c 1. Smeˇtaj s je zavrˇen krajem 1878. a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1. propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954. c 3.

jedan megavat (1 MW) je milion vati. 01 10−3 tj. 0. 0. 000000000001 10−15 tj. velikim slovima i bez taˇaka. 0. svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku. 000000000000001 10−18 tj. 100 101 tj. 0. maja 1961. 1000000000000 109 tj.jedinice i viˇe drugih. na XI Generalnoj konferenciji teˇine i mera. Napuˇtena je upotreba slede´ih prefiksa: s c 4 . jedinica mase. 0. je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. 1000 102 tj. 1 10−2 tj. 000001 10−9 tj. Upotrebu delova femto (10−15 ) i ato (10−18 ) preporuˇio je Medunarodni komitet teˇina i mera posle c z dekreta od 3. Primer. • sekunda. z Osnovne jedinice su: • metar. z • kilogram. 1000000000 106 tj. s 2 Medunarodni sistem jedinica SI Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI. 001 10−6 tj. 0. 0. jedinica vremena. koja se stavlja ispred oznake jedinice. 10 prefiks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da Delovi: ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 10−1 tj. jedinica duˇine. 000000001 10−12 tj. jedinica svetlosne jaˇine. c c • kelvin. 0. 1000000 103 tj. c Umnoˇci: s ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 1012 tj. jedinica termodinamiˇke temperature. • amper. u c svim jezicima). zakonit u Francuskoj. 000000000000000001 prefiks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m µ n p f a Imena unoˇaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem prez fiksa. jedinica jaˇine elektriˇne struje. c • kandela.

104 miria. 10−5 centimili.105 hektokilo. 5 . 10−4 decimili.

6 . Danskoj. njeno prvo slovo je malo slovo i c c c ima mnoˇinu.. dam2 ne oznaˇava da(m)2 . 1024 kvatrilion. 1036 sekstilion. povrˇinu kvadrata ˇija je c s c stranica jedan dekametar.). 1dam2 = 100m2 . poˇinje malim slovom. izraˇeno obrascem z 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3.Imena jedinica. 1012 bilion. c Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10. kao i u ve´ini zemalja Juˇne c c z Amerike. z c nego na celinu oznake. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nauˇnika poˇinje c c uvek velikim slovom. 1dm3 = 0. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion. dam2 znaˇi (dam)2 . a koje se isto tako koristi u Engleskoj. gramatiˇki je zajedniˇka imenica. Na primer. u suprotnom sluˇaju. Nemaˇkoj. tj. Ime jedinice. Iza te oznake c c nikada nema taˇke. ona je ista i u mnoˇini. 001m3 . z Oznake. Kad oznaka umnoˇka ili dela jec z s dinice ima izloˇilac. maja 1961. 1018 trilion. ˇak i kada se obrazuje od imena nekog c nauˇnika. itd. 100 kvadratnih metara. 1030 kvintilion.primenjuje se pravilo. poˇavˇi od s s 1012 . c ˇemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara. on se ne odnosi samo na deo oznake koja oznaˇava jedinicu. koje se zove pravilo (N).

tj. tj. 3. tj.. maja 1961. ˇija je upotreba odobrena samo u navigaciji. tj. Kao etalon ongstrema dugo je sluˇila talasna duˇina talasnog zraˇenja prirodnog kadmijuma u normalno z z c A vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438. 08 · 1013 km. Parsek je rastojanje zvezde ˇija bi godiˇnja paralaksa bila jedna luˇna c s c sekunda. Njena vrednost. mikrometru. : a)= 1dam2 = 100m2 . odgovara srednjem udaljenju dveju taˇeka Zemljine povrˇi s c s koje imaju istu geografsku duˇinu a ˇije se geografske ˇirine razlikuju za z c s jedan luˇni minut. z jednaka 149. tj. oznaka: ˚. c c z trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar.. Postoje druge jedinice povrˇine. koji jednak 0. Ona je jednaka 9461 terametra. : ha)= 1hm2 = 10000m2 . U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu ˇestica koc risti se barn. 6. s Druge jedinice povrˇine. Milja (morska). pomorskoj c ili vazduˇnoj. c 4. 496 · 108 kilometara. 10−6 m. 7 . zraˇenja koja odgovara prelazu izmedu z c nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se ˇuva u Medunarodnom birou teˇine i mera od 1889). 6gm. Jedinica duˇine ja metar (oznaka: m). 9. 10−28 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije teˇina i mera. c z Druge jedinice duˇine . Astronoska jedinica duˇine ja polupreˇnik kruˇne putanje koju bi opisiz c z vala oko Sunca zamiˇljena taˇkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pers c tubaciju a koja bi imala isti period obilaˇenja kao Zemlja. z z 1. Parsek je jednak 30800 terametra. centiar (ozn. 1. 5. Za izraˇunavanje povrˇine zemljiˇta upotrebljvaju se i slede´e jedinice: c s s c hektar (ozn. ar (ozn. je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. s s 1. Povrˇina. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m.3 Geometrijske jedinice ˇ DUZINA. Metar je duˇina jednaka z z 1650763. Kvadratni s s metar je povrˇina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra. svetlosna godina ( oznaka: a. 1 nanometar. od oktobra z 1960. 10−10 m. godiˇnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jes dinica sa rastojanja te zvezde. 2. koji je jednak 10−24 cm2 . Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra. Jedinica povrˇine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). 4696˚.) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. 73 talasnih duˇina. tj. 2. ca)= 1m2 . 461 · 1012 kilometara. u vakuumu.l. o A je jedinica koja se ˇesto upotrebljava za merenje optiˇkih talasnih duˇina. Ongstrem (angstr¨m. Postoje mnogobrojne druge jedinice duˇine. 3.

π 10800 3. stepen (onaka: o ). PROSTORNI UGAO. pod normalnim atmosferskim pritiskom. 2π 24 5. radijana. koja je jednaka π 648000 6. 000028dm3 . grad (oznaka: gr). minuta (oznaka: ’). obrt (oznaka: o). koja je jednaka radijana. Radijan je ugao koji. Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). koji je jednak 2 · π radijana. zahvata. c postojala je relacija 1l = 1. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice ravnog c ugla: 1. odbacila tu definiciju iz 1901. ˇasovni ugao ( u astronomiji i navigaciji). luk c s duˇine jednake duˇini polupreˇnika kruga. Postoje druge jedinice zapremine. tj. Od 1901. u preciznoj c nauci o merama. ime koje je u poˇecima metarskog sistema dato kubnom c decimetru. jedinica mere ogrevnog drveta. Ster (oznaka: st). koji je jenak π 200 radijana. imaju´i teme u srediˇtu sfere. z z c Druge jedinice ravnog ugla.. koji je jednak c 15 stepeni. 1. koji je jednak π 180 4. c c c 2. radijana. Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. povrˇinu jednaku povˇini kvadrata ˇija je stranica jednaka polupreˇniku s s c c sfere. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). na povrˇi c s s te sfere. 8 . radijana. 2. XII Generalna konferencija teˇina z i mera je od oktobra 1964. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ˇiste vode pri c svojoj najve´oj gustini (4o C). Druge jedinice zapremine. Steradijan je prostorni ugao koji. odseca. imaju´i teme u srediˇtu nekog kruga. do 1964. je koliˇina drva koja se c moˇe naslagati u obliku cepanica duˇina 1m u ram oblika kocke ivice od z z 1m. litar je bio zvaniˇno definisan. izjavljuju´i c da se reˇ litar moˇe koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i c z preporuˇuju´i da se ime litar ne koristi za izraˇavanje rezultata merenja c c z zapremine velike taˇnosti.ZAPREMINA. sekunda (oznaka: ”). na liniji tog kruga. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra c je od tada ograniˇena na praktiˇnu i trgovaˇku nauku o merama. Litar (oznaka: l). RAVAN UGAO.

2. 3. Obiˇno je za ˇvrsta c c c tela i teˇnosti referentno telo voda. s c Druge jedinice mase. c Zabranjeno je izraˇavati gustinu tela drugˇije osim decimalnim brojem definz c isnim gore.. a za gasove vazduh. Taj prototip ima oblik cilindra ˇija je visina (39 mm) jednaka preˇniku. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku. 2g c ZAPREMINSKA MASA. Tona (oznaka: t). Titar. c Primedba. s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera. u uslovima koji moraju biti posebno oznaˇeni za oba tela. Ne postoji jedinica gustine. zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela. 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1. 972 m3 . 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). Iako je kilogram osnovna jedinica. Metriˇki karat. KOCETRACIJA I TITAR. ona z z se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine lopte. ona se ˇuva u Nac cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. zapreminska masa vode je 99. i koja je data na ˇuvanje u letnjikovac u Bretej u z c Sevru. koja je jednaka 1000 kilograma. u datom telu homogene smeˇe je razmera. u obiˇnim okolnostima ona je ne promenljiva. koji je jednak 100 kilograma. je kilogram po metru kubnom (oznaka: m3 ) to je koncentracija homogene s smeˇe koja sadrˇi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog s z metra. izraˇena decimalnim bros z jem. izraˇena decimalz nim brojem. s 9 . Kvintal (oznaka: q). Jedinica koncetracije odredenog tela. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg c metru (oznaka: m3 ). Teˇina nekog tela je sila teˇe kojoj je ono podvrgnuto. Ne treba meˇati masu i teˇinu. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice mase: c 1. c c c moˇe se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode z nuklearni centri. mere jedne odredene veliˇine koja se odnosi na to telo i mere te iste veliˇine c c koja se odnosi na celinu smeˇe. u nekoj kg smeˇi. c c Kopija br. Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija teˇina i z mera odrˇana u Parizu 1889.4 JEDINICE MASE MASA. Masa nekog tela je vezana za s z koliˇinu materije koja ˇini to telo. koji je jednak 0. jednaka je nuli na c s veˇtaˇkom satelitu kada motori ne rade. imena i oznake njegovih umoˇaka i delova z se brzo obrazuju od reˇi gram ( primer: miligram [ mg ]. a ne mikrokilogram). Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela ˇija je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku. Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg).

mesece i godine. januara 1966. ˇas (oznaka: h). zvano lunarni mesec. minuta (oznaka: mn). Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no´u sazveˇda menjaju c z prema godiˇnjim dobima. sc c VREME. koji je jednak 60mn. FREKVENCIJA. u odsustvu kvalifikativa pod reˇju titar treba podrazumevati c teˇinski titar . 86400s. s c Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hriˇ´anske tradicije koja zahteva da se ˇovek svaki sedmi dan odmara. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razs macima. 5 JEDINICE VREMENA Sa poˇetkom bavljenja zemljoradnjom ˇovek je morao da vodi raˇuna o c c c godiˇnjim dobima. Solarna godina ima 365 dana 5 ˇasova 48 minuta i 45. Vavilonci su joˇ c s pre 4000 godina utvrdili duˇinu godine na 365 dana.Uz reˇ titar mora biti nekakav kvalifikativ. Stari narodi su raˇunali mesec c c kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29. herc se c c ponekad zove cikl u sekundi . koja je viˇe od 11 dana kra´a od solarne godine. Druge jedinice vremena. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h. tj. sekunda je bila 86400 deo trajanja c s s srednjeg Sunˇevog dana. Dan je proseˇno vreme koje odgovara jednoj c rotaciji Zemlje oko njene ose. Znali su da prate godiˇnja doba teko ˇto su raspozs s s nali koje se zvezde posle Sunˇevog zalaska pojavljuju na nebu. 1 koliko god se vra´ali u proˇlost. rezultira u lunarnu godinu od 354 dana. kao ˇto je teˇina ili c s z zapreminski . tj. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije teˇine i z mera od oktobra 1967. Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska. U telekomunikacijama. 5 dana) Ovo vreme. tropska ili solarna godina. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice vremena: c 1. nije viˇe odobrena upotreba alkoholometarskog s titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL). Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zraˇenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa c osnovnog stanja atoma celzijuma 133. 2. z Od dekreta 5. Herc je frekvencija periodiˇne pojave ˇiji je period 1 sekunda. c 3. Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave. 3600s. koja je jednaka 60s. nedelje. 5 sekundi. z Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane. Joˇ nedavno. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje c 10 .

s Tek oko 1926. 2. Atomski etalon frekvencije ne moˇe zameniti ˇasovnike. mogu se pojaˇati i registrovati elektronskim posc c tupcima. Medunarodni komitet teˇina i mera je preporuˇio koriˇ´enje atomskog z c sc etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vrednoˇ´u 9192631770 herca. Ti kvarcni ˇasovnici mogu godinama raditi bez greˇke.oko njene polarne ose. te veoma malo priguˇene vibracije c s koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektriˇnog kola. 00164 sekundi z na vek. c Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole´ne ravnodnevnice. nego na trajanju tropske godine. ali on dopuˇta da z c s se obezbedi da njihov hod ostane taˇan. i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetiˇke energije Zemljine c lopte zbog plima i oseka. za koje se pretpostavljalo da je savrˇeno jednoliko. a zatim XI Generalna kons ferencija teˇina i mera (1960.). skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom definicijom. U meduvremenu su fiziˇari pronaˇli atomske etalone frekvencije. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. koja ponekad dostiˇe 10−7 relativne vrednosti u nekim z godinama. nego kvarcni ˇasovnici. Umnoˇavanjem c z frekvencija proizvode se elektriˇni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji sluˇe c z za pokretanje kazaljki ˇasovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno c merenje vremena. usvojile novu definiciju zasnovanu ne viˇe na z s trajanju dana. koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektriˇnim talasima. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. Njihova se frekvencija moˇe reprodukovati s taˇnoˇ´u bolju od 10−11 . iste frekvencije. 11 . Trac janje tropske godine sporo opada. To je razlog ˇto su medunarodna astronomska unija. progresivnog usporavanja. koje produˇuje trajanje dana za 0. c c elektriˇnih punjenja na njegovim stranama. Sopstvene vibracije podesno c c iseˇenog kristala kvarca u vezi su sa periodiˇnom pojavom. pri ˇemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. za pola sekunde na vek. Danas najtaˇniji nisu opservatoric c jski ˇasovnici s klatnom. z c sc 1964. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka. ali c s njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom ˇasovnika jedne grupe. Taj etalon je sada u osnovi definicije sc sekunde. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. povremenim poredenjem s atomc s skim etalonom frevencije. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje. 3. Izvesne c s atomske ili molekularne rezonacije. sezonskih varijacija. u raˇunima c nebeske mehanike. kalendar i astronomski ˇasovnici su bili doterivani po tom c kretanju. ili joˇ bolje.

zbog potrebe nauke o merama. c z a m masa. Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Lako se. 80655 njutna. 12 . Poznavanje taˇne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo c poznato svuda. u 1 sekundi. kre´u´i se jednoliko. sila je proizvod mg. meri razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. ona se uravnoteˇi sa silom teˇe koja dejstvuje c z z na poznatu masu. pomo´u gravimetra. oznaˇava se z c s c m c oznakom g. 81 s2 . Od 1906. energije. 2. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne taˇke. c c z odluˇio da. z kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp). snage. Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . koji je jednak 1000 njutna. Metar u skundi s je brzina pokretne taˇke koja. m UBRZANJE. s Druge jedinice sile. i temperature fikc c siranih taˇaka kljuˇanja. koja se zove kilogramsila. Koristi se. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s2 . jaˇine elektiˇne struje. c z SILA. u 1 sekundi. za 1 centimetar c u sekundi. Pod normalnim ubrzanjem koje potiˇe od teˇe. ˇija se brzina menja. koja se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine kugle. c c 1ˇvor = c 1852 m 3600 s . ˇvor. koja se kre´e jednako c c promenljivo. ˇija se brzina menja. u funkciji metra i sekunde) meru koju su naˇli Kinen ( K¨nnen ) i Furtvengler ( Furtw¨ngler ) u Potsdamu s u a kod Berlina. za 1 metar u sekundi. Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saopˇtava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. Novija i taˇnija merenja ukazuju da je taj sistem c pogreˇan za viˇak 14 milionitih. Gal je ubrzanje pokretne taˇke. din (oznaka: dyn). odnosimo se na apsolutnu ( tj. samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj naviˇ gaciji. prede rastojanje od 1 metra c c c u 1 sekundi. c z masa od 1 kilograma trpi silu teˇe od 9. Kao jedinice sile koriste se i: 1. sten (oznaka: sn). vrednost ubrzanja g podstamskog c sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 . Da bi se neka sila taˇno izmerila.6 ˇ MEHANICKE JEDINICE BRZINA. Zato je Medunarodni komitet teˇine i mera 1968. koja se kre´e jednako c c promenljivim kretanjem. Ako je g ubrzanje koje potiˇe od teˇe na mestu eksperimenta. m Dogovorena vrednost 9. Njegova vrednost je oko 9. pritiska. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na ˇas. 80665 s2 se zove normalo ubrzanje koje potiˇe od teˇe. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m ). ili ubrzanje koje potiˇe od c teˇe. koji je jednak 10−5 njutna. Svaka greˇka u vrednosti g se ogleda taˇnost s s s c merenja sile. c Koristi se i gal. isto tako. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu.

Frigor je jednak negativnoj kiloc c kaloriji ima vrednost −4. jedinica enc z ergije definisana gore. koji je jednak 3600 dˇula. 1 paskala. z ˇ KOLICINA TOPLOTE. frigor (oznaka: fg). Paskal je napon koji. koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4. koja je koliˇina toplote potrebna da se temperc atura jednog grama nekog tela ˇija je specifiˇna toplota jednaka specifiˇnoj c c c toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala). Vat je snaga od 1 dˇula u sekundi. z NAPON I PRITISAK. Druge jedinice koliˇine toplote. Dˇul z z je rad koji izvrˇi sila od 1 njutna ˇija se napadna taˇka pomeri za 1 metar u s c c pravcu sile. 1855 · 103 dˇula. z SNAGA(EFEKT).ENERGIJA ILI RAD. Koriste se i: c 1. erg. c z 3. Kalorija (oznaka: cal). Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m2 ). bari (oznaka: dyn cm2 ). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). desetnom umnoˇku jes dinice sistema M. 1855·106 dˇula. ako je normalan zove se pritisak . elektronvolt (oznaka: eV).T. koja je energija koju stiˇe elektron ubrzan pod potencijalnom c razlikom od 1 volta. Taj vektor moˇe s z biti kos. 2. koji nema oznake koji je jednak hektopiezu. termija (oznaka: th). vatˇas ( oznaka: Wh). On je jednak 105 paskala. s Napon koji dejstvuje na neki element povrˇi je koliˇnik sile koja na njega des c jstvuje i povrˇine tog elementa. koji je jednak 0. bar. Jedinica koliˇine toplote je dˇul. 2. Pojam napona naroˇito se pojavljuje u izraˇunavanju otpornosti materijala. z 2. dejstvuju´i na ravnu povrˇ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu c s povrˇinu ukupnom silom od 1 njutna. Druge jedinice energije ili rada. z 3. jedinica energije koja se obiˇno koristi u nukc learnoj fizici. On je jednak 1. Koriste se i: 1. koji nema oznake i koji je jednak 10−7 dˇula.S ( metar-tona-sekunda ). 1855 dˇula ( ta vrednost z od 4. koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izraˇunavanje odvedenih koliˇina toplote. 602 · 10−19 dˇula. 1855 dˇula je eksperimentalna vrednost. c c Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. Ona je jednaka 4. 13 . ako je tangentan zove se smicanje. Jedinica energija ili rada je dˇul (oznaka: J). To je vektor usmeren kao i sila. koja proizlazi iz najnovijih z odredivanja).

od provodljive c ˇice izmerenog geometrijskog oblika. kada je snaga z rasuta izmedu tih dveju taˇaka jednaka 1 vatu. Koristi se i stoks (oznaka: St). jadan od druz z gog. ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiˇe od teˇe. ˇ KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinematiˇke viskoznosti je c kinematiˇka viskoznost fluida ˇija je dinamiˇka viskoznost 1 poazej. obeˇen je na jedan tas te vage. koji je jednak 10 7 ˇ ELEKTRICNE JEDINICE ˇ ˇ JACINA ELEKTRICNE STRUJE. 1 poazeja. s . Jedinica elektiˇnog otpora je om (oznaka: Ω). Amper je jaˇina konstantne elektriˇne struje koja odrˇava na c c z dva paralelna provodnika koji su pravolinijski. silu od 2 · 10−7 njutna po metru duˇine.ˇ DINAMICKA VISKOZNOST. medu tim provodnicima. zanemarljivih c z kruˇnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra. Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju taˇaka c provodljive ˇice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera.086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elc ementa (neukljuˇenog i zasi´enog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi c c od 20o C. sluˇe da se. odrˇi vrednost volta. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: c Po). krute. a zapreminska c c c masa 1 kilogram po kubnom metru. neograniˇene. ravne povrˇi. Jedinica dinamiˇke viskoznosti je poazej c (oznaka: Pl). posle revizije z koju je 1968. beskonaˇne duˇine. u labaratorijumima za z etalonizaciju. Iz te se sile c z izvodi vrednost jaˇine struje u amperima. Kalem. koja nije dobila. c 1 Volt je praktiˇno jednak 1. kada je gradijent brzine fluida. taˇne su i uskladene u z z c svetu do na 1 milioniti. ima oznaku m2 −4 gore definisane jedinice. koja postoji izmedu tih dveju taˇaka. drugi kalem z s je utvden odozdo. kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnoteˇuje na druz gom tasu. na c krutu povrˇ i na metar normalnog udaljenja od te povrˇi. proizvodi. 1 metar u sekundi. Ta jedinica. izaziva s c otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povrˇi s fluidom koji se s nalazi u stacionarnom relativnom teˇenju. vrednosti koje im se pripisuju. c ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). c 14 . Amper se odreduje pomo´u strujne vage (kotonove vage). Jedinica jaˇine elekriˇne struje je c c amper (oznaka: A). c c z Om je elektriˇni otpor koji postoji izmedu dveju taˇaka provodljive ˇice kad konc stantna potencijalna razlika od 1 volta. Poazej je dinamiˇka viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i c jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni. ˇ ELEKTRICNI OTPOR. Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). Selektivni c c Vestonovi elementi. predloˇio Medunarodni biro teˇina i mera. s s Dinamiˇka viskoznost se zove i viskoznost. proverene stabilnosti. Taˇno odredivanje volta se obavlja polaze´i od ampera i oma. koji je jednak 0.

Kelvin je termodinamiˇke temperature trojne taˇke vode. a jedinica je Celzijusov z stepen (oznaka: o C). koji je jednak 3600 kulona.proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera. c 15 . MAGNETNI FLUKS. ˇ KOLICINA ELEKTICITETA. koja se dobija oduzimanjem 273. kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka. Om se taˇno odreduje poredenjem impendancije. koji je jednak kelvinu. Jedinica elektriˇnog kapaciteta je farad c c c (oznaka: F). pri ˇemu u tom provodc niku nema nikakve elektromotorne sile. ˇ KOLICINA TOPLOTE. proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta.16 TOPLOTNE JEDINICE TEMPERATURA. Kulon je koliˇina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od c jednog ampera. c c U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala. Vidi Mehaniˇke jedinice. a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde. Jedinica elektriˇne induktacije je henri (oznaka: H). Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb). Jedinica koliˇine elektriciteta je kulon c (oznaka: C). ˇ ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). c s induktancijom izraˇunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama. c ˇ ELEKTRICNI KAPACITET. Koristi se i amperˇas (oznaka: Ah). Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). Veber je magnetni fluks koji. 8 1 273. Farad je kapacitet elektriˇnog kondenzatora izmedu ˇijih ploˇa c se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koliˇinom elekc triciteta jednakoj 1 kulonu. MAGNETNA INDUKCIJA. pri poznatoj frekvenciji. Henri je elektriˇna induktivnost zatvorenog c c kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektriˇna c struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi.ili s c elektriˇnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se moˇe raˇunati Lamparc z c Tompsonovom metodom. mangana i nikla) selekz s cionisani i provereni stabilnosti.daje kroz tu povrˇinu ukupan magnetni fluks s s od jednog vebera. Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povrˇinu od 1 kvadratnog metra. Za odrˇavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju z sluˇe kalemi od otpuˇtenog manganina (legura bakra. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). 15 od temperatura izraˇenim u kelvinima.

a koji ima svetlosnu jaˇinu od c jedne kandele. c sc Kandela se ˇuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo´u lampi sa selekc c tivnom zaˇarenoˇ´u. u odredenom pravcu. a koji zraˇi kao i integralni c s c radijator (crno telo) na temperaturi oˇvrˇ´avanja platine. izvora ˇija je svetlosna jaˇina. OSVETLJENOST. ˇija je povrˇina 60 kvadratnog centimetra. Kandela je svetlosna jaˇina. Jedinica svetlosne jaˇine je kandela (oznaka: c cd). u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih jaˇina. otvora upravnog na taj c 1 pravac. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m2 ). Kandela na kvadratni metar je luminacija. c SVETLOSNI FLUKS. ˇija se svetlosna jaˇina meri poredenjem s crnim telom na z sc c c temperaturi taˇke oˇvrˇ´avanja platine. Pozitivna jaˇina optiˇkih sistema se zz c c zove konvergencija . Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). c c sc Medunarodni komitet teˇine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih z svetlosnih efikasnosti monohromatskih zraˇenja za srednje oko prilagodeno na c svetlost. lampi ili zraˇenja koja imaju c c c razliˇite boje ili spektralni sastav. Luks je osvetljenost povrˇi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena s na kvadratni metar. c c 16 . Luminacija se ranije zvala sjajnost. Jedinica jaˇine c optiˇkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). na kvadratni metar povrˇi c c s ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac. Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izraˇi homogeni taˇkasti c c izvor postavljen u teme tog prostornog ugla. LUMINACIJA. negativna jaˇina optiˇkog sistema se zove divergencija. Koristi se i fot (oznaka: ph).9 ˇ OPTICKE JEDINICE ˇ SVETLOSNA JACINA. Dioptrija je jaˇina optiˇkog sistema c c c ˇija je ˇiˇna daljina 1 metar u sredini ˇiji je indeks prelamanja 1. u odredenom pravcu. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm). ili ma kojih drugih fotometrijskih veliˇina. u tom istom pravcu. jedna kandela. ˇ ˇ JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. koji je jednak 104 luksa. c c c Jaˇina optiˇkih sistema se izraˇava u dioptrijama reciproˇnom vrednoˇ´u c c z c sc njihovih ˇiˇnih daljina datih u metrima. c zz c Jaˇina optiˇkog sistema se ranije zvala mo´.

Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s−1 ). jednog ili drugog zraka. Jedinica koliˇine X ili y zraˇenja je rendc c gen (oznaka: R). 17 . 7 · c 1010 s−1 . 001293 grama vazduha jone koji nose koliˇinu z c 1 elektriciteta. umesto koliˇina zraˇenja. a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon c c C na kilogram (oznaka: kg ). Tu veliˇinu specijalisti oznaˇavaju ispravnijim imenom c c ekspozicija . jednaku 3·109 kulona. Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je −4 C 1R = 2.10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. Rendgen je koliˇina x ili y zraˇenja takva da ˇestiˇna emisija c c c c koja joj je zdruˇena proizvodi u 0. Aktivnost neke koliˇine radioakc tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koliˇini za c jednu sekundu. Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti ˇija je vrednost 3. ˇ ˇ KOLICINA x ILI y ZRACENJA. Masa radijuma ˇija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 c gramu.58 · 10 kg .

u smislu ove uredbe. Pokazivanja izraˇena mernim jedinicama koje nisu navedene z u prilogu 1.4 ovog stava. c 18 . javnu bezbednost ili atministrativne svrhe. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz taˇke 1. koje se moraju upotrebljavati za izraˇavanje veliˇina. proizvode i opremu koji se ve´ nalazi na trˇiˇtu. decembra 2009. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazduˇnog. obavljanju merenja i pokazivanju veliˇina izraˇenih u mernim jedinic z cama. ako je upotreba takvih c jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. odnosno u upotrebi do c zs dana stupanja na snagu ove uredbe. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metroloˇkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne s jedinice. 2. 10/2006) ˇ Clan 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i naˇin njihove upotrebe. pomorskog. moraju se izraziti karakterima koji nisu ve´i od onih za odgovaraj´e c c pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. a koje su razliˇite s c z c c c od onih ˇija je primena obavezna na osnovu uredbe. su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je z c odˇtampan uz ovu uredbu i ˇini njen sastavni deo. zdravlje.11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA (Sl. c z Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. list SCG. ove uredbe. ˇ Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima znaˇenje joˇ jednog ili viˇe pokazic s s vanja veliˇine. godine. za privredu. c ˇ Clan 2 Zakonske merne jedinice. br. Pokazivanje izraˇeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora z biti dominantno. reˇnog i ˇelezniˇkog saobra´aja. ˇ Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. s c ˇ Clan 3 Zakonske merne jedinice iz ˇlana 2. izraˇene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ . ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi c merila.

(∗ prim. ovog ˇlana ne primenjuje se na pokazivaˇe na merilc c ima.Merne jedinice iz stava 1. c JUS ISO 1000 ˇ Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u sluˇbenom glasniku z SCG. c ˇ Clan 6 Naˇin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31.aut. odnosno pokazivanje merila mora biti iskljuˇivo u zakonskim jedinicama. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve´ opisane prethodno) c 19 .

ˇto je znaˇilo hiljadu duplih c c s c koraka. z ova jedinica je varirala od ˇoveka do ˇoveka. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nautiˇku milju od 1853. ˇ Cvor ˇ Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine.rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. ˇ Definicija. 1324. ako ne i u svim. a rimska c milja je bila pet hiljada stopa. Na primer c c geometrija znaˇi merenje zemlje na grˇkom od reˇi Γη (ge). jard je u Engleskoj standardizovan kao c rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene ruke kralja Henrija I. Medutim. Velike Britanije 1970. 184metra) i drugih drˇava. Na primer. u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duˇinu koristio se kubit.zemlja i µ τ ριν c c c (metrein).12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA Glavna pokretaˇka snaga razvoja matematike u najranijem periodu. z Reˇ milja potiˇe od latinskog mille passuum. kao ˇto je sluˇaj i sa merama stopa. koja se takode vrlo razlikuje u razliˇitim c c delovima sveta. ˇto je pogreˇno. ˇaka. okolnostima.ali i c vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa). milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje. c c s c ruka. Ne spada medu priznate SI jedinice mere. a danas c c c s se ˇesto koristi u znaˇenju ˇtap dugaˇak jedan jard (91. Mnoge stare mere za duˇinu proistekle su sasvim prirodno od razliˇitih dez c lova ljudskog tela. godine kralj Edc vard II standardizovao je inˇ ka duˇinu tri jeˇmena zrna. Cvor se ponekad s meˇa sa nautiˇkom miljom. z c na engleskom yard. 514 m (1. Koristi se ˇirom sveta za oznaˇavanje s c brzine plovila i letelica. 4cm). godine (koje su pre toga koristile US nautiˇku milju c z c od 1852.meriti. c c Odatle je dobijena reˇ uncaa takode i engleska reˇ inˇ. usvojene od strane Sjedinjenih z c Ameriˇkih Drˇava 1954. jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene s s z ruke). 249 metara). 85 km ). koja predstavlja morsku milju na ˇas: 1852m = 0. ali se koristi paralelno sa njima. bile su praktiˇne c potrebe merenja zemlje i astronomije. okrugla i suva poloˇena c z c z uzduˇ. potiˇe od anglo-saksonske reˇi yerde koja znaˇi ˇtap. Sama reˇ jard. prst (ˇirina prsa). Ovo se zasniva na c 3600s s h medunarodmo priznatoj duˇini nautiˇke milje. Naravno. Sliˇno je sa jedinicom liga. Mnogi s termini koje danas koristimo potiˇu od tih praktiˇnih potreba.jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova. ˇto je bilo izuzetno vaˇno u agrarnim s z druˇtvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. Da bi se dobila jednoznaˇna mera. s c s s 20 . Ovo je c z ˇ definicija koja se koristi najviˇe . c c s c Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). Cvor . Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inˇa.

31608 metara s • ˇaka=4 palca = 0. 59 kvadratnih metara • motika = 200 kvadratnih hvati=719. Arˇin se koristio u Srbiji do oss z s amdesetih godina devetnaestog veka. 026364 metara • crta=2159 mm ˇ ARSIN Arˇin je mera za duˇinu. Iznosi 68 centimetara. Kvadratni hvat je prema tome 3. 34245 kvadratnih metara • dunum =1000 kvadratnih metara • ralica=2500 kvadratnih metara • plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara • jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754. zaokruˇuje se na z z 1. 7396 kvadratnih metara • lanac=10 motika=7193. 999 kvadratnih metara • kvadratni hvat = 3. 596712 kvadratnih metara. 8965 metara. I danas u reˇenici imati razliˇite arˇine. c 21 .. 10536 metara s • palac=0. 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: • hvat =6 stopa = 18 ˇaka= 72 palca s • stopa=3 ˇake = 12 palaca = 0.. ´ VECE JEDINICE: • kvadratna stopa = 0. Kada je su vlasti nametnule metriˇke mere c doˇlo je do protesta. se podrazumeva s c c s razliˇito vrednovanje iste stvari.HVAT Hvat je starinska mera za duˇinu i iznosi 1. 896484 metar.

LITERATURA: -Opˇta enciklopedija Larousse-Matematika s ˇ -Vremeplov kroz matematiku.Boris Cekrlija -Matematiˇki simboli i termini.org 22 .dr Ljiljana Petkovi´ c c -Sluˇbeni list SCG. br 10/2006.Uredba o zakonskim mernim jez dinicama -http://sr.wikipedia.