SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE ˇ ´ Profesor ZORAN LUCIC ´ ˇ autor: TANASKOVIC BOZIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1

1

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica duˇine, z i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnoˇci i delovi jedinica su medju s sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve´ini zemalja. Nije obavezan samo c u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Drˇavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim z drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile taˇno utvrdjene; one su se menjale od jedne c provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a raˇuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju´im brojevima bili su sloˇeni. c c z Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupˇtina Francuske je s odobrila projekt ujednaˇavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade c neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su saˇinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranˇ (Lagrange), Lavoazc z ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odluˇila je da uzme jedinicu duˇine kao osnovu c z novog sistema, pri ˇemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo duˇine c z Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skupˇtina je te zakljuˇke usvojila i od Akademije s c je traˇila da izvrˇi merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Poˇto z s s je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje duˇine Zemljinog podz nevka moraju produˇiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detalz jan izveˇtaj u kome je, pre svega, predloˇila da se utvrdi privremeni metar ˇija s z c je duˇina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). z Taj predlog je Konvent usvojio, pri ˇemu je odgovaraju´i zakon posatao obavezan c c tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodiˇna nomenklatura, takva kakva c danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. ˇerminala z godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Duˇinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Dez lambr (Delambre) i Meˇen (M´chain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa s e (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao ˇto je poznato, morala s biti izabrana i izmerena s najve´om briˇljivoˇ´u. U stvarnosti, podnevak je c z sc elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske ˇirine ta dva grada. Kako je geografska ˇirina jednog s s mesta ugao koji ˇini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografc skih ˇirina daje ugao koji ˇine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa s c se iz toga moˇe izvesti ukupna duˇina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona z z 20522960 hvata. Najzad, 18. ˇerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje z metra i proglasio usvajanje ˇetrdesetomilionitog dela duˇine pariskog podnevka c z za jedinicu duˇine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona z 2

januara 1840. godine). Zakon od 11.. a. c 3. zatim 1872. sile. a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1. Koriˇ´enje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. na jonizuju´a zraˇenja (x zraci. uporadivanja i proveravanja etalona s c fiziˇkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou. da bi zajadno odluˇili o: z c 1. na mase . jula sc 1837.). c kojeg zajedniˇki izdrˇavaju ˇetrdeset drˇava (1965.). 1880. na c z elektricitet. i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica. ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prouˇavanje metarskih etalona i geodezijskih c propisa”.. na temperaturu. kojem bi bilo dato u zadatak da proizvodi i ˇuva medunarodne prototipove mera. zatim. izmenjen dekretom od 5. Naizad. preporuˇila c z c z je osnivanje Medunarodnog biroa teˇina i mera. jula 1919. 12. na fotometriju.jedna je bila poluga od platine ˇija je c c duˇina na 0o C bila zakonski metar. ugla. Predstavnici vlada drˇava vezanih kovencijom metra periodiˇno se sastaju u z c Parizu na Generalnoj konferenciji teˇina i mera. zaprems ine. 11. s tim da se mogu primenjivati od 1. koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa teˇine i mera. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. snage. 4. Biro geografskih duˇina je predloˇio c z z da se osnuje ustanova specijalno posve´ena svemu ˇto se odnosi na geodezijske c s operacije. februara. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. Definicjama jedinica fizike za koje se traˇi medunarodna saglasnost medu z vladama. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiˇu etalona c fiziˇkih mera koje se odnose na duˇine. Zadatak ˇuvanja. jula 1903. Tu se na definitivan naˇin utvrdila konvencija koja je trebala da z c z potvrdi rad Medunarodnog biroa teˇina i mera. Generalne konferencije teˇine i mera.. Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset ˇetiri drˇava. vremena.) i XII(1964. 1870. koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektriˇna c 3 . 1. s c c c dekretom od 26. u Parizu c se sastala Diplomatska konferencija metra. januara i dekretom od 28. druga. Francusko zakonodavstvo. Smeˇtaj s je zavrˇen krajem 1878. doneo je veliko proˇirenje jedinica metarskog s sistema definiˇu´i jedinice vremena. zakonom od 14. 1867. gustine. z Nov zakon od 2. dekret od 3. koje z je usvojila XI Generalna konferencija. i usvojena je ponuda francuske vlade. 1875.. itd. utvrdene su sekundarne jedinice povrˇine.. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku poˇev od 1. januara 1966. XI(1960. radionukleidi. aprila 1919. maja 1961. svetlosne jaˇine i elektriˇnog otpora. energije. mase. taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde.. koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). Od 1862. z 2. 1873. cilindar od platine ˇija je masa bila z c zakonska jedinica mase (kilogram). 1. c c neutroni) a i fiziˇkih konstanata koje se koriste u nauci o merama. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od drˇava.bila data na ˇuvanje Arhivi Republike. c z c z U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. na njoj je bilo zastupljeno dvadeset drˇava. propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954. marta 1875.

je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. jedinica mase. jedinica termodinamiˇke temperature. 0. Upotrebu delova femto (10−15 ) i ato (10−18 ) preporuˇio je Medunarodni komitet teˇina i mera posle c z dekreta od 3. 000001 10−9 tj. • sekunda. jedan megavat (1 MW) je milion vati. 1000 102 tj. 0. jedinica duˇine.jedinice i viˇe drugih. koja se stavlja ispred oznake jedinice. c c • kelvin. 001 10−6 tj. 000000000000001 10−18 tj. 0. u c svim jezicima). Primer. z Osnovne jedinice su: • metar. jedinica jaˇine elektriˇne struje. 01 10−3 tj. 1000000 103 tj. Napuˇtena je upotreba slede´ih prefiksa: s c 4 . jedinica vremena. • amper. 10 prefiks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da Delovi: ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 10−1 tj. velikim slovima i bez taˇaka. svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku. c Umnoˇci: s ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 1012 tj. 0. zakonit u Francuskoj. jedinica svetlosne jaˇine. maja 1961. c • kandela. 0. s 2 Medunarodni sistem jedinica SI Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI. 000000000001 10−15 tj. 1000000000 106 tj. 000000000000000001 prefiks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m µ n p f a Imena unoˇaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem prez fiksa. 0. na XI Generalnoj konferenciji teˇine i mera. z • kilogram. 000000001 10−12 tj. 0. 1000000000000 109 tj. 1 10−2 tj. 100 101 tj. 0.

105 hektokilo. 5 . 10−5 centimili. 10−4 decimili. 104 miria.

maja 1961. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nauˇnika poˇinje c c uvek velikim slovom. 100 kvadratnih metara. ona je ista i u mnoˇini. poˇavˇi od s s 1012 . kao i u ve´ini zemalja Juˇne c c z Amerike. njeno prvo slovo je malo slovo i c c c ima mnoˇinu. 001m3 . poˇinje malim slovom. 1dm3 = 0. on se ne odnosi samo na deo oznake koja oznaˇava jedinicu. izraˇeno obrascem z 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. Danskoj. Ime jedinice. z Oznake.. 1018 trilion. a koje se isto tako koristi u Engleskoj. povrˇinu kvadrata ˇija je c s c stranica jedan dekametar. gramatiˇki je zajedniˇka imenica. Iza te oznake c c nikada nema taˇke.Imena jedinica. Nemaˇkoj. c ˇemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara.). c Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10. itd. Kad oznaka umnoˇka ili dela jec z s dinice ima izloˇilac. 1036 sekstilion. Na primer.primenjuje se pravilo. u suprotnom sluˇaju. 6 . koje se zove pravilo (N). 1030 kvintilion. tj. 1012 bilion. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion. 1024 kvatrilion. dam2 znaˇi (dam)2 . ˇak i kada se obrazuje od imena nekog c nauˇnika. z c nego na celinu oznake. 1dam2 = 100m2 . dam2 ne oznaˇava da(m)2 .

Povrˇina. koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se ˇuva u Medunarodnom birou teˇine i mera od 1889). : a)= 1dam2 = 100m2 . u vakuumu. s Druge jedinice povrˇine. 08 · 1013 km. Kvadratni s s metar je povrˇina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra.) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. Jedinica povrˇine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). Astronoska jedinica duˇine ja polupreˇnik kruˇne putanje koju bi opisiz c z vala oko Sunca zamiˇljena taˇkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pers c tubaciju a koja bi imala isti period obilaˇenja kao Zemlja. 73 talasnih duˇina. c 4. 9. : ha)= 1hm2 = 10000m2 . ca)= 1m2 . tj. 6.l.. 2. c c z trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra. tj. tj. 3. 4696˚. 2. odgovara srednjem udaljenju dveju taˇeka Zemljine povrˇi s c s koje imaju istu geografsku duˇinu a ˇije se geografske ˇirine razlikuju za z c s jedan luˇni minut. ˇija je upotreba odobrena samo u navigaciji. Postoje druge jedinice povrˇine. 3. pomorskoj c ili vazduˇnoj. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m. 6gm. Metar je duˇina jednaka z z 1650763. zraˇenja koja odgovara prelazu izmedu z c nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. oznaka: ˚. 461 · 1012 kilometara. o A je jedinica koja se ˇesto upotrebljava za merenje optiˇkih talasnih duˇina. 496 · 108 kilometara. Parsek je rastojanje zvezde ˇija bi godiˇnja paralaksa bila jedna luˇna c s c sekunda. Jedinica duˇine ja metar (oznaka: m). mikrometru. z jednaka 149. s s 1. tj. Njena vrednost. Ongstrem (angstr¨m. 5. Kao etalon ongstrema dugo je sluˇila talasna duˇina talasnog zraˇenja prirodnog kadmijuma u normalno z z c A vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438. Milja (morska). tj. 1. U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu ˇestica koc risti se barn. 7 . Postoje mnogobrojne druge jedinice duˇine. ar (ozn. 1 nanometar. 10−10 m. godiˇnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jes dinica sa rastojanja te zvezde. c z Druge jedinice duˇine . centiar (ozn. Ona je jednaka 9461 terametra. koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije teˇina i mera. koji je jednak 10−24 cm2 . svetlosna godina ( oznaka: a. z z 1.3 Geometrijske jedinice ˇ DUZINA. 10−28 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. Parsek je jednak 30800 terametra. Za izraˇunavanje povrˇine zemljiˇta upotrebljvaju se i slede´e jedinice: c s s c hektar (ozn.. koji jednak 0. maja 1961. od oktobra z 1960. 10−6 m. tj.

ˇasovni ugao ( u astronomiji i navigaciji). ime koje je u poˇecima metarskog sistema dato kubnom c decimetru. izjavljuju´i c da se reˇ litar moˇe koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i c z preporuˇuju´i da se ime litar ne koristi za izraˇavanje rezultata merenja c c z zapremine velike taˇnosti. radijana. 2π 24 5. koja je jednaka radijana. pod normalnim atmosferskim pritiskom. povrˇinu jednaku povˇini kvadrata ˇija je stranica jednaka polupreˇniku s s c c sfere. koji je jednak 2 · π radijana. koja je jednaka π 648000 6. imaju´i teme u srediˇtu sfere. na povrˇi c s s te sfere. c c c 2. 8 . Upotrebljavaju se i slede´e jedinice ravnog c ugla: 1. do 1964.ZAPREMINA. Druge jedinice zapremine. Radijan je ugao koji. tj. je koliˇina drva koja se c moˇe naslagati u obliku cepanica duˇina 1m u ram oblika kocke ivice od z z 1m. zahvata. z z c Druge jedinice ravnog ugla. π 10800 3. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). Steradijan je prostorni ugao koji. minuta (oznaka: ’). Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ).. c postojala je relacija 1l = 1. radijana. radijana. kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ˇiste vode pri c svojoj najve´oj gustini (4o C). Litar (oznaka: l). Od 1901. litar je bio zvaniˇno definisan. 1. odbacila tu definiciju iz 1901. imaju´i teme u srediˇtu nekog kruga. koji je jednak π 180 4. 000028dm3 . Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra c je od tada ograniˇena na praktiˇnu i trgovaˇku nauku o merama. Postoje druge jedinice zapremine. jedinica mere ogrevnog drveta. PROSTORNI UGAO. Ster (oznaka: st). koji je jednak c 15 stepeni. 2. RAVAN UGAO. luk c s duˇine jednake duˇini polupreˇnika kruga. XII Generalna konferencija teˇina z i mera je od oktobra 1964. sekunda (oznaka: ”). koji je jenak π 200 radijana. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). obrt (oznaka: o). u preciznoj c nauci o merama. Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. grad (oznaka: gr). odseca. stepen (onaka: o ). na liniji tog kruga.

Ne treba meˇati masu i teˇinu. Jedinica koncetracije odredenog tela. c c Kopija br. c Zabranjeno je izraˇavati gustinu tela drugˇije osim decimalnim brojem definz c isnim gore. i koja je data na ˇuvanje u letnjikovac u Bretej u z c Sevru. ona se ˇuva u Nac cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela ˇija je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). 972 m3 . 2. Teˇina nekog tela je sila teˇe kojoj je ono podvrgnuto. 2g c ZAPREMINSKA MASA. Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija teˇina i z mera odrˇana u Parizu 1889. Kvintal (oznaka: q). Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). je kilogram po metru kubnom (oznaka: m3 ) to je koncentracija homogene s smeˇe koja sadrˇi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog s z metra. u nekoj kg smeˇi. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku. zapreminska masa vode je 99. Titar. s 9 . izraˇena decimalz nim brojem. Ne postoji jedinica gustine. ona z z se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine lopte. s c Druge jedinice mase. Tona (oznaka: t). koja je jednaka 1000 kilograma. imena i oznake njegovih umoˇaka i delova z se brzo obrazuju od reˇi gram ( primer: miligram [ mg ]. KOCETRACIJA I TITAR. Masa nekog tela je vezana za s z koliˇinu materije koja ˇini to telo. Obiˇno je za ˇvrsta c c c tela i teˇnosti referentno telo voda. Iako je kilogram osnovna jedinica. Metriˇki karat. u obiˇnim okolnostima ona je ne promenljiva. u datom telu homogene smeˇe je razmera. u uslovima koji moraju biti posebno oznaˇeni za oba tela.. 3. c c c moˇe se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode z nuklearni centri. mere jedne odredene veliˇine koja se odnosi na to telo i mere te iste veliˇine c c koja se odnosi na celinu smeˇe. jednaka je nuli na c s veˇtaˇkom satelitu kada motori ne rade. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice mase: c 1. zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela. koji je jednak 100 kilograma.4 JEDINICE MASE MASA. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg c metru (oznaka: m3 ). c Primedba. a za gasove vazduh. koji je jednak 0. s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku. izraˇena decimalnim bros z jem. 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1. Taj prototip ima oblik cilindra ˇija je visina (39 mm) jednaka preˇniku. a ne mikrokilogram).

koja je viˇe od 11 dana kra´a od solarne godine. tj. 2. tj. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice vremena: c 1.Uz reˇ titar mora biti nekakav kvalifikativ. Joˇ nedavno. nedelje. zvano lunarni mesec. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. tropska ili solarna godina. 86400s. koja je jednaka 60s. 5 sekundi. 5 dana) Ovo vreme. rezultira u lunarnu godinu od 354 dana. mesece i godine. 3600s. Solarna godina ima 365 dana 5 ˇasova 48 minuta i 45. u odsustvu kvalifikativa pod reˇju titar treba podrazumevati c teˇinski titar . 5 JEDINICE VREMENA Sa poˇetkom bavljenja zemljoradnjom ˇovek je morao da vodi raˇuna o c c c godiˇnjim dobima. Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave. herc se c c ponekad zove cikl u sekundi . Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no´u sazveˇda menjaju c z prema godiˇnjim dobima. 1 koliko god se vra´ali u proˇlost. Vavilonci su joˇ c s pre 4000 godina utvrdili duˇinu godine na 365 dana. Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije teˇine i z mera od oktobra 1967. Znali su da prate godiˇnja doba teko ˇto su raspozs s s nali koje se zvezde posle Sunˇevog zalaska pojavljuju na nebu. ˇas (oznaka: h). Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zraˇenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa c osnovnog stanja atoma celzijuma 133. nije viˇe odobrena upotreba alkoholometarskog s titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL). z Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane. FREKVENCIJA. Druge jedinice vremena. koji je jednak 60mn. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razs macima. kao ˇto je teˇina ili c s z zapreminski . Herc je frekvencija periodiˇne pojave ˇiji je period 1 sekunda. sekunda je bila 86400 deo trajanja c s s srednjeg Sunˇevog dana. minuta (oznaka: mn). U telekomunikacijama. z Od dekreta 5. c 3. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h. sc c VREME. s c Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hriˇ´anske tradicije koja zahteva da se ˇovek svaki sedmi dan odmara. Dan je proseˇno vreme koje odgovara jednoj c rotaciji Zemlje oko njene ose. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). Stari narodi su raˇunali mesec c c kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29. Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). januara 1966. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje c 10 .

za koje se pretpostavljalo da je savrˇeno jednoliko. a zatim XI Generalna kons ferencija teˇina i mera (1960. iste frekvencije. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. 11 . Izvesne c s atomske ili molekularne rezonacije. 00164 sekundi z na vek. To je razlog ˇto su medunarodna astronomska unija. Ti kvarcni ˇasovnici mogu godinama raditi bez greˇke. 2.). usvojile novu definiciju zasnovanu ne viˇe na z s trajanju dana. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. pri ˇemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. U meduvremenu su fiziˇari pronaˇli atomske etalone frekvencije. povremenim poredenjem s atomc s skim etalonom frevencije. koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektriˇnim talasima. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka. te veoma malo priguˇene vibracije c s koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektriˇnog kola. 3. nego kvarcni ˇasovnici. Danas najtaˇniji nisu opservatoric c jski ˇasovnici s klatnom. Njihova se frekvencija moˇe reprodukovati s taˇnoˇ´u bolju od 10−11 . za pola sekunde na vek. c Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole´ne ravnodnevnice. Trac janje tropske godine sporo opada. Medunarodni komitet teˇina i mera je preporuˇio koriˇ´enje atomskog z c sc etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vrednoˇ´u 9192631770 herca. koje produˇuje trajanje dana za 0. nego na trajanju tropske godine. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. c c elektriˇnih punjenja na njegovim stranama. ali c s njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom ˇasovnika jedne grupe. progresivnog usporavanja. s Tek oko 1926. sezonskih varijacija. i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetiˇke energije Zemljine c lopte zbog plima i oseka. Taj etalon je sada u osnovi definicije sc sekunde. kalendar i astronomski ˇasovnici su bili doterivani po tom c kretanju. Umnoˇavanjem c z frekvencija proizvode se elektriˇni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji sluˇe c z za pokretanje kazaljki ˇasovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno c merenje vremena. koja ponekad dostiˇe 10−7 relativne vrednosti u nekim z godinama.oko njene polarne ose. skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom definicijom. Atomski etalon frekvencije ne moˇe zameniti ˇasovnike. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje. mogu se pojaˇati i registrovati elektronskim posc c tupcima. ili joˇ bolje. u raˇunima c nebeske mehanike. z c sc 1964. Sopstvene vibracije podesno c c iseˇenog kristala kvarca u vezi su sa periodiˇnom pojavom. ali on dopuˇta da z c s se obezbedi da njihov hod ostane taˇan.

ili ubrzanje koje potiˇe od c teˇe. odnosimo se na apsolutnu ( tj. s Druge jedinice sile. prede rastojanje od 1 metra c c c u 1 sekundi. ˇija se brzina menja. Od 1906. isto tako. za 1 metar u sekundi. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne taˇke. pomo´u gravimetra. Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Koristi se. jaˇine elektiˇne struje. sila je proizvod mg. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na ˇas. Njegova vrednost je oko 9. Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saopˇtava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. koja se zove kilogramsila. Da bi se neka sila taˇno izmerila. koji je jednak 10−5 njutna. 12 . 80665 s2 se zove normalo ubrzanje koje potiˇe od teˇe. Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . sten (oznaka: sn). c z SILA. Lako se. c z a m masa. koja se kre´e jednako c c promenljivim kretanjem. Novija i taˇnija merenja ukazuju da je taj sistem c pogreˇan za viˇak 14 milionitih. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s2 . Gal je ubrzanje pokretne taˇke. u 1 sekundi. koji je jednak 1000 njutna. 80655 njutna. samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj naviˇ gaciji. u 1 sekundi. 81 s2 . koja se kre´e jednako c c promenljivo. c c 1ˇvor = c 1852 m 3600 s . Zato je Medunarodni komitet teˇine i mera 1968. m UBRZANJE. z kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp). snage. 2. kre´u´i se jednoliko. zbog potrebe nauke o merama. ˇija se brzina menja. ˇvor. koja se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine kugle. Poznavanje taˇne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo c poznato svuda. Svaka greˇka u vrednosti g se ogleda taˇnost s s s c merenja sile. c c z odluˇio da. energije. din (oznaka: dyn). Kao jedinice sile koriste se i: 1. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m ). vrednost ubrzanja g podstamskog c sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 . pritiska. Pod normalnim ubrzanjem koje potiˇe od teˇe. c Koristi se i gal. Metar u skundi s je brzina pokretne taˇke koja. za 1 centimetar c u sekundi.6 ˇ MEHANICKE JEDINICE BRZINA. oznaˇava se z c s c m c oznakom g. m Dogovorena vrednost 9. meri razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. c z masa od 1 kilograma trpi silu teˇe od 9. Ako je g ubrzanje koje potiˇe od teˇe na mestu eksperimenta. u funkciji metra i sekunde) meru koju su naˇli Kinen ( K¨nnen ) i Furtvengler ( Furtw¨ngler ) u Potsdamu s u a kod Berlina. i temperature fikc c siranih taˇaka kljuˇanja. ona se uravnoteˇi sa silom teˇe koja dejstvuje c z z na poznatu masu.

Koriste se i: 1. vatˇas ( oznaka: Wh). c c Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. koji je jednak 3600 dˇula. Paskal je napon koji. koja je energija koju stiˇe elektron ubrzan pod potencijalnom c razlikom od 1 volta. Kalorija (oznaka: cal). Vat je snaga od 1 dˇula u sekundi. desetnom umnoˇku jes dinice sistema M.ENERGIJA ILI RAD. z ˇ KOLICINA TOPLOTE.S ( metar-tona-sekunda ). Pojam napona naroˇito se pojavljuje u izraˇunavanju otpornosti materijala. 1855 dˇula ( ta vrednost z od 4. 1855 dˇula je eksperimentalna vrednost. Ona je jednaka 4. koji nema oznake i koji je jednak 10−7 dˇula. Taj vektor moˇe s z biti kos. z NAPON I PRITISAK. 1855·106 dˇula. Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m2 ). 2. dejstvuju´i na ravnu povrˇ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu c s povrˇinu ukupnom silom od 1 njutna. Druge jedinice energije ili rada. To je vektor usmeren kao i sila. Dˇul z z je rad koji izvrˇi sila od 1 njutna ˇija se napadna taˇka pomeri za 1 metar u s c c pravcu sile. koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izraˇunavanje odvedenih koliˇina toplote. Frigor je jednak negativnoj kiloc c kaloriji ima vrednost −4. c z 3. 13 . On je jednak 105 paskala. koja proizlazi iz najnovijih z odredivanja). Jedinica energija ili rada je dˇul (oznaka: J). 1855 · 103 dˇula. bar. ako je normalan zove se pritisak . termija (oznaka: th). z 3. koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4. jedinica energije koja se obiˇno koristi u nukc learnoj fizici. koji nema oznake koji je jednak hektopiezu. elektronvolt (oznaka: eV). Jedinica koliˇine toplote je dˇul. frigor (oznaka: fg). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). z SNAGA(EFEKT). ako je tangentan zove se smicanje. bari (oznaka: dyn cm2 ). s Napon koji dejstvuje na neki element povrˇi je koliˇnik sile koja na njega des c jstvuje i povrˇine tog elementa. koji je jednak 0. 602 · 10−19 dˇula. 1 paskala. 2. koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). erg. On je jednak 1. Koriste se i: c 1. jedinica enc z ergije definisana gore.T. Druge jedinice koliˇine toplote. z 2. koja je koliˇina toplote potrebna da se temperc atura jednog grama nekog tela ˇija je specifiˇna toplota jednaka specifiˇnoj c c c toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala).

sluˇe da se. silu od 2 · 10−7 njutna po metru duˇine. beskonaˇne duˇine. neograniˇene. s . predloˇio Medunarodni biro teˇina i mera. medu tim provodnicima. Amper se odreduje pomo´u strujne vage (kotonove vage). jadan od druz z gog. proizvodi. ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiˇe od teˇe. a zapreminska c c c masa 1 kilogram po kubnom metru. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: c Po). c c z Om je elektriˇni otpor koji postoji izmedu dveju taˇaka provodljive ˇice kad konc stantna potencijalna razlika od 1 volta. krute. obeˇen je na jedan tas te vage. ima oznaku m2 −4 gore definisane jedinice. koji je jednak 0. Taˇno odredivanje volta se obavlja polaze´i od ampera i oma. Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju taˇaka c provodljive ˇice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera. u labaratorijumima za z etalonizaciju. Iz te se sile c z izvodi vrednost jaˇine struje u amperima. s s Dinamiˇka viskoznost se zove i viskoznost. Ta jedinica. koja nije dobila. odrˇi vrednost volta. proverene stabilnosti. vrednosti koje im se pripisuju. c 14 . posle revizije z koju je 1968. Jedinica dinamiˇke viskoznosti je poazej c (oznaka: Pl). na c krutu povrˇ i na metar normalnog udaljenja od te povrˇi.ˇ DINAMICKA VISKOZNOST. 1 metar u sekundi. zanemarljivih c z kruˇnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra. kada je gradijent brzine fluida. drugi kalem z s je utvden odozdo. 1 poazeja. ravne povrˇi. Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). Koristi se i stoks (oznaka: St). izaziva s c otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povrˇi s fluidom koji se s nalazi u stacionarnom relativnom teˇenju.086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elc ementa (neukljuˇenog i zasi´enog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi c c od 20o C. ˇ ELEKTRICNI OTPOR. koji je jednak 10 7 ˇ ELEKTRICNE JEDINICE ˇ ˇ JACINA ELEKTRICNE STRUJE. kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnoteˇuje na druz gom tasu. Poazej je dinamiˇka viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i c jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni. Kalem. ˇ KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinematiˇke viskoznosti je c kinematiˇka viskoznost fluida ˇija je dinamiˇka viskoznost 1 poazej. kada je snaga z rasuta izmedu tih dveju taˇaka jednaka 1 vatu. Jedinica jaˇine elekriˇne struje je c c amper (oznaka: A). taˇne su i uskladene u z z c svetu do na 1 milioniti. c 1 Volt je praktiˇno jednak 1. c ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). od provodljive c ˇice izmerenog geometrijskog oblika. Jedinica elektiˇnog otpora je om (oznaka: Ω). Amper je jaˇina konstantne elektriˇne struje koja odrˇava na c c z dva paralelna provodnika koji su pravolinijski. Selektivni c c Vestonovi elementi. koja postoji izmedu tih dveju taˇaka.

15 od temperatura izraˇenim u kelvinima. c s induktancijom izraˇunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama. kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka. Koristi se i amperˇas (oznaka: Ah).daje kroz tu povrˇinu ukupan magnetni fluks s s od jednog vebera. MAGNETNI FLUKS. pri poznatoj frekvenciji. Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb). mangana i nikla) selekz s cionisani i provereni stabilnosti. koji je jednak kelvinu. ˇ KOLICINA ELEKTICITETA. a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde. c 15 . koji je jednak 3600 kulona. c c U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala. a jedinica je Celzijusov z stepen (oznaka: o C). ˇ KOLICINA TOPLOTE. pri ˇemu u tom provodc niku nema nikakve elektromotorne sile. Veber je magnetni fluks koji. Jedinica elektriˇnog kapaciteta je farad c c c (oznaka: F). Om se taˇno odreduje poredenjem impendancije.proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). koja se dobija oduzimanjem 273.16 TOPLOTNE JEDINICE TEMPERATURA. Za odrˇavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju z sluˇe kalemi od otpuˇtenog manganina (legura bakra. Farad je kapacitet elektriˇnog kondenzatora izmedu ˇijih ploˇa c se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koliˇinom elekc triciteta jednakoj 1 kulonu. Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). MAGNETNA INDUKCIJA.ili s c elektriˇnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se moˇe raˇunati Lamparc z c Tompsonovom metodom. Jedinica koliˇine elektriciteta je kulon c (oznaka: C). Vidi Mehaniˇke jedinice. ˇ ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). Henri je elektriˇna induktivnost zatvorenog c c kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektriˇna c struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi. Jedinica elektriˇne induktacije je henri (oznaka: H). proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta. c ˇ ELEKTRICNI KAPACITET. 8 1 273. Kulon je koliˇina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od c jednog ampera. Kelvin je termodinamiˇke temperature trojne taˇke vode. Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povrˇinu od 1 kvadratnog metra.

ˇija se svetlosna jaˇina meri poredenjem s crnim telom na z sc c c temperaturi taˇke oˇvrˇ´avanja platine. u odredenom pravcu. a koji ima svetlosnu jaˇinu od c jedne kandele. u tom istom pravcu. na kvadratni metar povrˇi c c s ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac. c SVETLOSNI FLUKS. Kandela na kvadratni metar je luminacija. koji je jednak 104 luksa. izvora ˇija je svetlosna jaˇina. ili ma kojih drugih fotometrijskih veliˇina. ˇija je povrˇina 60 kvadratnog centimetra. c c 16 . u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih jaˇina. c sc Kandela se ˇuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo´u lampi sa selekc c tivnom zaˇarenoˇ´u. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm). Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izraˇi homogeni taˇkasti c c izvor postavljen u teme tog prostornog ugla. Jedinica jaˇine c optiˇkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). LUMINACIJA. OSVETLJENOST. Kandela je svetlosna jaˇina. ˇ ˇ JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). Luks je osvetljenost povrˇi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena s na kvadratni metar. negativna jaˇina optiˇkog sistema se zove divergencija. otvora upravnog na taj c 1 pravac. jedna kandela. Koristi se i fot (oznaka: ph). Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m2 ). a koji zraˇi kao i integralni c s c radijator (crno telo) na temperaturi oˇvrˇ´avanja platine. Luminacija se ranije zvala sjajnost. Jedinica svetlosne jaˇine je kandela (oznaka: c cd).9 ˇ OPTICKE JEDINICE ˇ SVETLOSNA JACINA. lampi ili zraˇenja koja imaju c c c razliˇite boje ili spektralni sastav. c c sc Medunarodni komitet teˇine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih z svetlosnih efikasnosti monohromatskih zraˇenja za srednje oko prilagodeno na c svetlost. c c c Jaˇina optiˇkih sistema se izraˇava u dioptrijama reciproˇnom vrednoˇ´u c c z c sc njihovih ˇiˇnih daljina datih u metrima. Pozitivna jaˇina optiˇkih sistema se zz c c zove konvergencija . u odredenom pravcu. Dioptrija je jaˇina optiˇkog sistema c c c ˇija je ˇiˇna daljina 1 metar u sredini ˇiji je indeks prelamanja 1. c zz c Jaˇina optiˇkog sistema se ranije zvala mo´.

ˇ ˇ KOLICINA x ILI y ZRACENJA. 001293 grama vazduha jone koji nose koliˇinu z c 1 elektriciteta. Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je −4 C 1R = 2. Masa radijuma ˇija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 c gramu. Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s−1 ). Tu veliˇinu specijalisti oznaˇavaju ispravnijim imenom c c ekspozicija . Rendgen je koliˇina x ili y zraˇenja takva da ˇestiˇna emisija c c c c koja joj je zdruˇena proizvodi u 0. jednaku 3·109 kulona.10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon c c C na kilogram (oznaka: kg ). Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti ˇija je vrednost 3. Aktivnost neke koliˇine radioakc tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koliˇini za c jednu sekundu. umesto koliˇina zraˇenja.58 · 10 kg . 17 . jednog ili drugog zraka. 7 · c 1010 s−1 . Jedinica koliˇine X ili y zraˇenja je rendc c gen (oznaka: R).

komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz taˇke 1. c 18 . 10/2006) ˇ Clan 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i naˇin njihove upotrebe. ˇ Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. obavljanju merenja i pokazivanju veliˇina izraˇenih u mernim jedinic z cama. za privredu. moraju se izraziti karakterima koji nisu ve´i od onih za odgovaraj´e c c pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. javnu bezbednost ili atministrativne svrhe. decembra 2009. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi c merila. br. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metroloˇkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne s jedinice. zdravlje.11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA (Sl. pomorskog. c z Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazduˇnog. u smislu ove uredbe. 2. list SCG. ove uredbe. godine. c ˇ Clan 2 Zakonske merne jedinice. ˇ Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima znaˇenje joˇ jednog ili viˇe pokazic s s vanja veliˇine. s c ˇ Clan 3 Zakonske merne jedinice iz ˇlana 2. Pokazivanje izraˇeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora z biti dominantno. proizvode i opremu koji se ve´ nalazi na trˇiˇtu. odnosno u upotrebi do c zs dana stupanja na snagu ove uredbe.4 ovog stava. ako je upotreba takvih c jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je z c odˇtampan uz ovu uredbu i ˇini njen sastavni deo. a koje su razliˇite s c z c c c od onih ˇija je primena obavezna na osnovu uredbe. Pokazivanja izraˇena mernim jedinicama koje nisu navedene z u prilogu 1. koje se moraju upotrebljavati za izraˇavanje veliˇina. reˇnog i ˇelezniˇkog saobra´aja. izraˇene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ .

(∗ prim. c ˇ Clan 6 Naˇin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31. c JUS ISO 1000 ˇ Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u sluˇbenom glasniku z SCG.aut. ovog ˇlana ne primenjuje se na pokazivaˇe na merilc c ima. odnosno pokazivanje merila mora biti iskljuˇivo u zakonskim jedinicama.Merne jedinice iz stava 1. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve´ opisane prethodno) c 19 .

ako ne i u svim. Velike Britanije 1970. jard je u Engleskoj standardizovan kao c rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene ruke kralja Henrija I. ˇto je pogreˇno. c c s c ruka. c c s c Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). ali se koristi paralelno sa njima. koja predstavlja morsku milju na ˇas: 1852m = 0. ˇto je bilo izuzetno vaˇno u agrarnim s z druˇtvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. Na primer c c geometrija znaˇi merenje zemlje na grˇkom od reˇi Γη (ge). jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene s s z ruke). Ne spada medu priznate SI jedinice mere. u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duˇinu koristio se kubit. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inˇa.zemlja i µ τ ριν c c c (metrein). ˇaka. z ova jedinica je varirala od ˇoveka do ˇoveka. okrugla i suva poloˇena c z c z uzduˇ. bile su praktiˇne c potrebe merenja zemlje i astronomije. ˇ Cvor ˇ Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. ˇto je znaˇilo hiljadu duplih c c s c koraka. z c na engleskom yard. Mnogi s termini koje danas koristimo potiˇu od tih praktiˇnih potreba. a danas c c c s se ˇesto koristi u znaˇenju ˇtap dugaˇak jedan jard (91. prst (ˇirina prsa). usvojene od strane Sjedinjenih z c Ameriˇkih Drˇava 1954.12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA Glavna pokretaˇka snaga razvoja matematike u najranijem periodu. 1324. a rimska c milja je bila pet hiljada stopa. Naravno. godine kralj Edc vard II standardizovao je inˇ ka duˇinu tri jeˇmena zrna. godine (koje su pre toga koristile US nautiˇku milju c z c od 1852. Koristi se ˇirom sveta za oznaˇavanje s c brzine plovila i letelica. potiˇe od anglo-saksonske reˇi yerde koja znaˇi ˇtap.rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. okolnostima. 514 m (1. Cvor . milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje.meriti. ˇ Definicija. Na primer. kao ˇto je sluˇaj i sa merama stopa.jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nautiˇku milju od 1853. Da bi se dobila jednoznaˇna mera. Sama reˇ jard. Sliˇno je sa jedinicom liga. z Reˇ milja potiˇe od latinskog mille passuum. Ovo je c z ˇ definicija koja se koristi najviˇe .ali i c vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa). 85 km ). s c s s 20 . Medutim. c c Odatle je dobijena reˇ uncaa takode i engleska reˇ inˇ. Ovo se zasniva na c 3600s s h medunarodmo priznatoj duˇini nautiˇke milje. Mnoge stare mere za duˇinu proistekle su sasvim prirodno od razliˇitih dez c lova ljudskog tela. 184metra) i drugih drˇava. 249 metara). 4cm). Cvor se ponekad s meˇa sa nautiˇkom miljom. koja se takode vrlo razlikuje u razliˇitim c c delovima sveta.

c 21 . Arˇin se koristio u Srbiji do oss z s amdesetih godina devetnaestog veka. 999 kvadratnih metara • kvadratni hvat = 3. 7396 kvadratnih metara • lanac=10 motika=7193. 31608 metara s • ˇaka=4 palca = 0. 596712 kvadratnih metara. se podrazumeva s c c s razliˇito vrednovanje iste stvari. Iznosi 68 centimetara. 8965 metara. 59 kvadratnih metara • motika = 200 kvadratnih hvati=719. zaokruˇuje se na z z 1. 026364 metara • crta=2159 mm ˇ ARSIN Arˇin je mera za duˇinu. 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: • hvat =6 stopa = 18 ˇaka= 72 palca s • stopa=3 ˇake = 12 palaca = 0.. I danas u reˇenici imati razliˇite arˇine. Kada je su vlasti nametnule metriˇke mere c doˇlo je do protesta. 34245 kvadratnih metara • dunum =1000 kvadratnih metara • ralica=2500 kvadratnih metara • plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara • jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754. Kvadratni hvat je prema tome 3..HVAT Hvat je starinska mera za duˇinu i iznosi 1. 896484 metar. 10536 metara s • palac=0. ´ VECE JEDINICE: • kvadratna stopa = 0.

wikipedia.Uredba o zakonskim mernim jez dinicama -http://sr.dr Ljiljana Petkovi´ c c -Sluˇbeni list SCG.LITERATURA: -Opˇta enciklopedija Larousse-Matematika s ˇ -Vremeplov kroz matematiku. br 10/2006.org 22 .Boris Cekrlija -Matematiˇki simboli i termini.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful