SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE ˇ ´ Profesor ZORAN LUCIC ´ ˇ autor: TANASKOVIC BOZIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1

1

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica duˇine, z i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnoˇci i delovi jedinica su medju s sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve´ini zemalja. Nije obavezan samo c u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Drˇavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim z drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile taˇno utvrdjene; one su se menjale od jedne c provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a raˇuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju´im brojevima bili su sloˇeni. c c z Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupˇtina Francuske je s odobrila projekt ujednaˇavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade c neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su saˇinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranˇ (Lagrange), Lavoazc z ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odluˇila je da uzme jedinicu duˇine kao osnovu c z novog sistema, pri ˇemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo duˇine c z Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skupˇtina je te zakljuˇke usvojila i od Akademije s c je traˇila da izvrˇi merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Poˇto z s s je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje duˇine Zemljinog podz nevka moraju produˇiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detalz jan izveˇtaj u kome je, pre svega, predloˇila da se utvrdi privremeni metar ˇija s z c je duˇina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). z Taj predlog je Konvent usvojio, pri ˇemu je odgovaraju´i zakon posatao obavezan c c tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodiˇna nomenklatura, takva kakva c danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. ˇerminala z godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Duˇinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Dez lambr (Delambre) i Meˇen (M´chain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa s e (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao ˇto je poznato, morala s biti izabrana i izmerena s najve´om briˇljivoˇ´u. U stvarnosti, podnevak je c z sc elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske ˇirine ta dva grada. Kako je geografska ˇirina jednog s s mesta ugao koji ˇini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografc skih ˇirina daje ugao koji ˇine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa s c se iz toga moˇe izvesti ukupna duˇina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona z z 20522960 hvata. Najzad, 18. ˇerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje z metra i proglasio usvajanje ˇetrdesetomilionitog dela duˇine pariskog podnevka c z za jedinicu duˇine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona z 2

maja 1961. Naizad. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. z 2. januara 1840. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa teˇine i mera. dekret od 3. snage. c c neutroni) a i fiziˇkih konstanata koje se koriste u nauci o merama..bila data na ˇuvanje Arhivi Republike. zakonom od 14. s c c c dekretom od 26. preporuˇila c z c z je osnivanje Medunarodnog biroa teˇina i mera. 1. z Nov zakon od 2. zatim. ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prouˇavanje metarskih etalona i geodezijskih c propisa”. sile. zaprems ine. koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektriˇna c 3 . druga. utvrdene su sekundarne jedinice povrˇine..). Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiˇu etalona c fiziˇkih mera koje se odnose na duˇine. a. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od drˇava.). radionukleidi. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. jula 1919. i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica.. 11. Definicjama jedinica fizike za koje se traˇi medunarodna saglasnost medu z vladama. Koriˇ´enje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. Generalne konferencije teˇine i mera. januara i dekretom od 28. c z c z U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954. 4. na c z elektricitet. energije. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku poˇev od 1. jula sc 1837. Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset ˇetiri drˇava. jula 1903. XI(1960. 1870. 1. s tim da se mogu primenjivati od 1. marta 1875.jedna je bila poluga od platine ˇija je c c duˇina na 0o C bila zakonski metar. zatim 1872. izmenjen dekretom od 5. na mase . u Parizu c se sastala Diplomatska konferencija metra. Zakon od 11.) i XII(1964. koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). da bi zajadno odluˇili o: z c 1.. koje z je usvojila XI Generalna konferencija. c kojeg zajedniˇki izdrˇavaju ˇetrdeset drˇava (1965. februara.. itd. gustine. 12. na jonizuju´a zraˇenja (x zraci. a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1. na fotometriju. ugla. Francusko zakonodavstvo. Predstavnici vlada drˇava vezanih kovencijom metra periodiˇno se sastaju u z c Parizu na Generalnoj konferenciji teˇina i mera. i usvojena je ponuda francuske vlade. Biro geografskih duˇina je predloˇio c z z da se osnuje ustanova specijalno posve´ena svemu ˇto se odnosi na geodezijske c s operacije. c 3. cilindar od platine ˇija je masa bila z c zakonska jedinica mase (kilogram). aprila 1919. 1873. na njoj je bilo zastupljeno dvadeset drˇava. godine). 1880. 1875. kojem bi bilo dato u zadatak da proizvodi i ˇuva medunarodne prototipove mera. koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej. vremena. januara 1966. svetlosne jaˇine i elektriˇnog otpora. Od 1862. Smeˇtaj s je zavrˇen krajem 1878. doneo je veliko proˇirenje jedinica metarskog s sistema definiˇu´i jedinice vremena. Zadatak ˇuvanja. taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde. 1867. uporadivanja i proveravanja etalona s c fiziˇkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou. na temperaturu. Tu se na definitivan naˇin utvrdila konvencija koja je trebala da z c z potvrdi rad Medunarodnog biroa teˇina i mera.. mase.

jedan megavat (1 MW) je milion vati. koja se stavlja ispred oznake jedinice. 0. c Umnoˇci: s ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 1012 tj. u c svim jezicima). 1000 102 tj. jedinica duˇine. Upotrebu delova femto (10−15 ) i ato (10−18 ) preporuˇio je Medunarodni komitet teˇina i mera posle c z dekreta od 3. Napuˇtena je upotreba slede´ih prefiksa: s c 4 . na XI Generalnoj konferenciji teˇine i mera. maja 1961. zakonit u Francuskoj. Primer. jedinica vremena. jedinica svetlosne jaˇine. • sekunda. 000000000000001 10−18 tj. 100 101 tj. 0. 0. jedinica mase. 01 10−3 tj. velikim slovima i bez taˇaka. 1 10−2 tj. c • kandela. s 2 Medunarodni sistem jedinica SI Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI. 0. jedinica jaˇine elektriˇne struje. 0. 1000000000 106 tj. 001 10−6 tj. svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku.jedinice i viˇe drugih. 000000000000000001 prefiks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m µ n p f a Imena unoˇaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem prez fiksa. 0. 0. 000000000001 10−15 tj. 000001 10−9 tj. 000000001 10−12 tj. z • kilogram. c c • kelvin. z Osnovne jedinice su: • metar. 1000000000000 109 tj. je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. • amper. 0. 1000000 103 tj. jedinica termodinamiˇke temperature. 10 prefiks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da Delovi: ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 10−1 tj.

10−5 centimili.105 hektokilo. 5 . 104 miria. 10−4 decimili.

maja 1961. Na primer. u suprotnom sluˇaju. kao i u ve´ini zemalja Juˇne c c z Amerike.primenjuje se pravilo. 1012 bilion. 1036 sekstilion. dam2 znaˇi (dam)2 . gramatiˇki je zajedniˇka imenica. Kad oznaka umnoˇka ili dela jec z s dinice ima izloˇilac. 1018 trilion. 001m3 ..Imena jedinica. poˇinje malim slovom. 1dam2 = 100m2 .). c ˇemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara. Nemaˇkoj. 1030 kvintilion. poˇavˇi od s s 1012 . dam2 ne oznaˇava da(m)2 . Ime jedinice. 6 . z c nego na celinu oznake. izraˇeno obrascem z 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. c Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10. Danskoj. njeno prvo slovo je malo slovo i c c c ima mnoˇinu. koje se zove pravilo (N). 1024 kvatrilion. a koje se isto tako koristi u Engleskoj. z Oznake. on se ne odnosi samo na deo oznake koja oznaˇava jedinicu. 1dm3 = 0. Iza te oznake c c nikada nema taˇke. tj. povrˇinu kvadrata ˇija je c s c stranica jedan dekametar. ona je ista i u mnoˇini. 100 kvadratnih metara. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nauˇnika poˇinje c c uvek velikim slovom. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion. itd. ˇak i kada se obrazuje od imena nekog c nauˇnika.

Postoje mnogobrojne druge jedinice duˇine.. ar (ozn. centiar (ozn. 7 . od oktobra z 1960. 10−28 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. : ha)= 1hm2 = 10000m2 .. koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije teˇina i mera. tj. Astronoska jedinica duˇine ja polupreˇnik kruˇne putanje koju bi opisiz c z vala oko Sunca zamiˇljena taˇkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pers c tubaciju a koja bi imala isti period obilaˇenja kao Zemlja. ca)= 1m2 . 4696˚. : a)= 1dam2 = 100m2 . koji jednak 0. Za izraˇunavanje povrˇine zemljiˇta upotrebljvaju se i slede´e jedinice: c s s c hektar (ozn. 73 talasnih duˇina. 9.3 Geometrijske jedinice ˇ DUZINA. 6gm. Milja (morska). oznaka: ˚. 6. Povrˇina. 461 · 1012 kilometara.l. c 4. koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se ˇuva u Medunarodnom birou teˇine i mera od 1889). z z 1. zraˇenja koja odgovara prelazu izmedu z c nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. c z Druge jedinice duˇine . 496 · 108 kilometara. odgovara srednjem udaljenju dveju taˇeka Zemljine povrˇi s c s koje imaju istu geografsku duˇinu a ˇije se geografske ˇirine razlikuju za z c s jedan luˇni minut. godiˇnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jes dinica sa rastojanja te zvezde. Ongstrem (angstr¨m. Parsek je jednak 30800 terametra. Metar je duˇina jednaka z z 1650763. 1. maja 1961. Ona je jednaka 9461 terametra. 1 nanometar. Parsek je rastojanje zvezde ˇija bi godiˇnja paralaksa bila jedna luˇna c s c sekunda. pomorskoj c ili vazduˇnoj. tj. Kvadratni s s metar je povrˇina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra. Jedinica povrˇine je kvadratni metar (oznaka: m2 ).) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. z jednaka 149. 3. u vakuumu. c c z trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. tj. Jedinica duˇine ja metar (oznaka: m). svetlosna godina ( oznaka: a. Njena vrednost. U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu ˇestica koc risti se barn. 08 · 1013 km. 5. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m. 3. Kao etalon ongstrema dugo je sluˇila talasna duˇina talasnog zraˇenja prirodnog kadmijuma u normalno z z c A vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438. koji je jednak 10−24 cm2 . s s 1. 2. tj. 10−6 m. mikrometru. s Druge jedinice povrˇine. 10−10 m. tj. tj. ˇija je upotreba odobrena samo u navigaciji. o A je jedinica koja se ˇesto upotrebljava za merenje optiˇkih talasnih duˇina. Postoje druge jedinice povrˇine. 2. Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra. je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca.

je koliˇina drva koja se c moˇe naslagati u obliku cepanica duˇina 1m u ram oblika kocke ivice od z z 1m. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice ravnog c ugla: 1. Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). 1. 8 . ime koje je u poˇecima metarskog sistema dato kubnom c decimetru. radijana. stepen (onaka: o ). c postojala je relacija 1l = 1. 2. Radijan je ugao koji. koji je jenak π 200 radijana. koji je jednak π 180 4. RAVAN UGAO. kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ˇiste vode pri c svojoj najve´oj gustini (4o C). 000028dm3 . na povrˇi c s s te sfere. Steradijan je prostorni ugao koji. Litar (oznaka: l). Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). jedinica mere ogrevnog drveta. obrt (oznaka: o). koja je jednaka π 648000 6.. u preciznoj c nauci o merama. ˇasovni ugao ( u astronomiji i navigaciji). odbacila tu definiciju iz 1901. Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. koji je jednak c 15 stepeni. Postoje druge jedinice zapremine. koji je jednak 2 · π radijana.ZAPREMINA. radijana. grad (oznaka: gr). Od 1901. c c c 2. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). imaju´i teme u srediˇtu sfere. litar je bio zvaniˇno definisan. π 10800 3. tj. pod normalnim atmosferskim pritiskom. imaju´i teme u srediˇtu nekog kruga. na liniji tog kruga. z z c Druge jedinice ravnog ugla. zahvata. XII Generalna konferencija teˇina z i mera je od oktobra 1964. koja je jednaka radijana. do 1964. radijana. minuta (oznaka: ’). odseca. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra c je od tada ograniˇena na praktiˇnu i trgovaˇku nauku o merama. izjavljuju´i c da se reˇ litar moˇe koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i c z preporuˇuju´i da se ime litar ne koristi za izraˇavanje rezultata merenja c c z zapremine velike taˇnosti. sekunda (oznaka: ”). povrˇinu jednaku povˇini kvadrata ˇija je stranica jednaka polupreˇniku s s c c sfere. 2π 24 5. Druge jedinice zapremine. PROSTORNI UGAO. Ster (oznaka: st). luk c s duˇine jednake duˇini polupreˇnika kruga.

jednaka je nuli na c s veˇtaˇkom satelitu kada motori ne rade. u obiˇnim okolnostima ona je ne promenljiva. Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija teˇina i z mera odrˇana u Parizu 1889. Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela ˇija je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. Titar. Teˇina nekog tela je sila teˇe kojoj je ono podvrgnuto.4 JEDINICE MASE MASA. Kvintal (oznaka: q). s 9 . zapreminska masa vode je 99. Ne treba meˇati masu i teˇinu. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice mase: c 1. c Primedba. s c Druge jedinice mase. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku. c c c moˇe se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode z nuklearni centri. s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera. ona se ˇuva u Nac cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. Iako je kilogram osnovna jedinica. 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). c c Kopija br. i koja je data na ˇuvanje u letnjikovac u Bretej u z c Sevru. zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela. izraˇena decimalnim bros z jem. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg c metru (oznaka: m3 ). u nekoj kg smeˇi. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku. a ne mikrokilogram). Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). 972 m3 . koji je jednak 0. koja je jednaka 1000 kilograma. Jedinica koncetracije odredenog tela. Ne postoji jedinica gustine. u datom telu homogene smeˇe je razmera. koji je jednak 100 kilograma. izraˇena decimalz nim brojem. c Zabranjeno je izraˇavati gustinu tela drugˇije osim decimalnim brojem definz c isnim gore. 2g c ZAPREMINSKA MASA. Taj prototip ima oblik cilindra ˇija je visina (39 mm) jednaka preˇniku. 2. Obiˇno je za ˇvrsta c c c tela i teˇnosti referentno telo voda.. u uslovima koji moraju biti posebno oznaˇeni za oba tela. KOCETRACIJA I TITAR. 3. mere jedne odredene veliˇine koja se odnosi na to telo i mere te iste veliˇine c c koja se odnosi na celinu smeˇe. Metriˇki karat. a za gasove vazduh. je kilogram po metru kubnom (oznaka: m3 ) to je koncentracija homogene s smeˇe koja sadrˇi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog s z metra. Masa nekog tela je vezana za s z koliˇinu materije koja ˇini to telo. imena i oznake njegovih umoˇaka i delova z se brzo obrazuju od reˇi gram ( primer: miligram [ mg ]. 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1. Tona (oznaka: t). ona z z se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine lopte.

rezultira u lunarnu godinu od 354 dana. s c Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hriˇ´anske tradicije koja zahteva da se ˇovek svaki sedmi dan odmara. 5 sekundi. 1 koliko god se vra´ali u proˇlost. minuta (oznaka: mn). Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no´u sazveˇda menjaju c z prema godiˇnjim dobima. 5 dana) Ovo vreme. z Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane. tj. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice vremena: c 1. Znali su da prate godiˇnja doba teko ˇto su raspozs s s nali koje se zvezde posle Sunˇevog zalaska pojavljuju na nebu. kao ˇto je teˇina ili c s z zapreminski . Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave. Vavilonci su joˇ c s pre 4000 godina utvrdili duˇinu godine na 365 dana. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). Herc je frekvencija periodiˇne pojave ˇiji je period 1 sekunda. 2. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zraˇenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa c osnovnog stanja atoma celzijuma 133. Joˇ nedavno. c 3. Solarna godina ima 365 dana 5 ˇasova 48 minuta i 45. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje c 10 . u odsustvu kvalifikativa pod reˇju titar treba podrazumevati c teˇinski titar . U telekomunikacijama. nedelje. 5 JEDINICE VREMENA Sa poˇetkom bavljenja zemljoradnjom ˇovek je morao da vodi raˇuna o c c c godiˇnjim dobima. koja je jednaka 60s. januara 1966. z Od dekreta 5. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h. sc c VREME. nije viˇe odobrena upotreba alkoholometarskog s titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL). Stari narodi su raˇunali mesec c c kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29. koji je jednak 60mn. koja je viˇe od 11 dana kra´a od solarne godine. tropska ili solarna godina. 3600s. Dan je proseˇno vreme koje odgovara jednoj c rotaciji Zemlje oko njene ose. mesece i godine. ˇas (oznaka: h). herc se c c ponekad zove cikl u sekundi . Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska. sekunda je bila 86400 deo trajanja c s s srednjeg Sunˇevog dana. tj. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s).Uz reˇ titar mora biti nekakav kvalifikativ. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razs macima. Druge jedinice vremena. FREKVENCIJA. Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije teˇine i z mera od oktobra 1967. zvano lunarni mesec. 86400s.

U meduvremenu su fiziˇari pronaˇli atomske etalone frekvencije. Danas najtaˇniji nisu opservatoric c jski ˇasovnici s klatnom. Izvesne c s atomske ili molekularne rezonacije. 2. z c sc 1964. To je razlog ˇto su medunarodna astronomska unija. iste frekvencije. ali on dopuˇta da z c s se obezbedi da njihov hod ostane taˇan. mogu se pojaˇati i registrovati elektronskim posc c tupcima. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. za pola sekunde na vek. Njihova se frekvencija moˇe reprodukovati s taˇnoˇ´u bolju od 10−11 . koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektriˇnim talasima. 11 . je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje. ali c s njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom ˇasovnika jedne grupe. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. sezonskih varijacija. usvojile novu definiciju zasnovanu ne viˇe na z s trajanju dana. koja ponekad dostiˇe 10−7 relativne vrednosti u nekim z godinama. 00164 sekundi z na vek. c Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole´ne ravnodnevnice. kalendar i astronomski ˇasovnici su bili doterivani po tom c kretanju. u raˇunima c nebeske mehanike. pri ˇemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. 3. povremenim poredenjem s atomc s skim etalonom frevencije. Taj etalon je sada u osnovi definicije sc sekunde.). a zatim XI Generalna kons ferencija teˇina i mera (1960. s Tek oko 1926. za koje se pretpostavljalo da je savrˇeno jednoliko. c c elektriˇnih punjenja na njegovim stranama. nego na trajanju tropske godine. ili joˇ bolje. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom definicijom. te veoma malo priguˇene vibracije c s koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektriˇnog kola. progresivnog usporavanja.oko njene polarne ose. Trac janje tropske godine sporo opada. nego kvarcni ˇasovnici. koje produˇuje trajanje dana za 0. Umnoˇavanjem c z frekvencija proizvode se elektriˇni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji sluˇe c z za pokretanje kazaljki ˇasovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno c merenje vremena. Atomski etalon frekvencije ne moˇe zameniti ˇasovnike. i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetiˇke energije Zemljine c lopte zbog plima i oseka. Medunarodni komitet teˇina i mera je preporuˇio koriˇ´enje atomskog z c sc etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vrednoˇ´u 9192631770 herca. Sopstvene vibracije podesno c c iseˇenog kristala kvarca u vezi su sa periodiˇnom pojavom. Ti kvarcni ˇasovnici mogu godinama raditi bez greˇke.

Gal je ubrzanje pokretne taˇke. Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saopˇtava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. Svaka greˇka u vrednosti g se ogleda taˇnost s s s c merenja sile. 80655 njutna. i temperature fikc c siranih taˇaka kljuˇanja. c z SILA. Od 1906. 12 . ˇvor. koji je jednak 1000 njutna. Novija i taˇnija merenja ukazuju da je taj sistem c pogreˇan za viˇak 14 milionitih. Metar u skundi s je brzina pokretne taˇke koja. koja se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine kugle. odnosimo se na apsolutnu ( tj. koja se zove kilogramsila. Zato je Medunarodni komitet teˇine i mera 1968. z kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp). Ako je g ubrzanje koje potiˇe od teˇe na mestu eksperimenta. oznaˇava se z c s c m c oznakom g. meri razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. prede rastojanje od 1 metra c c c u 1 sekundi. u 1 sekundi. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne taˇke. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu. s Druge jedinice sile. c z masa od 1 kilograma trpi silu teˇe od 9. c Koristi se i gal. ˇija se brzina menja. m UBRZANJE. m Dogovorena vrednost 9. kre´u´i se jednoliko. vrednost ubrzanja g podstamskog c sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 . Lako se. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m ). ili ubrzanje koje potiˇe od c teˇe. sila je proizvod mg. u funkciji metra i sekunde) meru koju su naˇli Kinen ( K¨nnen ) i Furtvengler ( Furtw¨ngler ) u Potsdamu s u a kod Berlina. za 1 metar u sekundi. Kao jedinice sile koriste se i: 1. sten (oznaka: sn). c c z odluˇio da. 80665 s2 se zove normalo ubrzanje koje potiˇe od teˇe. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s2 . snage. din (oznaka: dyn). pritiska. c c 1ˇvor = c 1852 m 3600 s . c z a m masa. Da bi se neka sila taˇno izmerila. koji je jednak 10−5 njutna.6 ˇ MEHANICKE JEDINICE BRZINA. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na ˇas. samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj naviˇ gaciji. Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Koristi se. Poznavanje taˇne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo c poznato svuda. koja se kre´e jednako c c promenljivo. ona se uravnoteˇi sa silom teˇe koja dejstvuje c z z na poznatu masu. pomo´u gravimetra. 2. jaˇine elektiˇne struje. ˇija se brzina menja. zbog potrebe nauke o merama. u 1 sekundi. Njegova vrednost je oko 9. za 1 centimetar c u sekundi. 81 s2 . energije. koja se kre´e jednako c c promenljivim kretanjem. Pod normalnim ubrzanjem koje potiˇe od teˇe. Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . isto tako.

z SNAGA(EFEKT). On je jednak 1. koji nema oznake i koji je jednak 10−7 dˇula. koji je jednak 3600 dˇula. koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4.S ( metar-tona-sekunda ). 1855 dˇula ( ta vrednost z od 4. 1855·106 dˇula. jedinica energije koja se obiˇno koristi u nukc learnoj fizici. Ona je jednaka 4. z NAPON I PRITISAK. erg. Jedinica koliˇine toplote je dˇul. ako je tangentan zove se smicanje. koja je energija koju stiˇe elektron ubrzan pod potencijalnom c razlikom od 1 volta. 602 · 10−19 dˇula. koji je jednak 0. Jedinica snage ja vat (oznaka: W). elektronvolt (oznaka: eV). On je jednak 105 paskala. Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m2 ). Druge jedinice energije ili rada. s Napon koji dejstvuje na neki element povrˇi je koliˇnik sile koja na njega des c jstvuje i povrˇine tog elementa. ako je normalan zove se pritisak . koji nema oznake koji je jednak hektopiezu. frigor (oznaka: fg). To je vektor usmeren kao i sila. Kalorija (oznaka: cal). Taj vektor moˇe s z biti kos. c z 3. jedinica enc z ergije definisana gore. Vat je snaga od 1 dˇula u sekundi.ENERGIJA ILI RAD. koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izraˇunavanje odvedenih koliˇina toplote. Druge jedinice koliˇine toplote. termija (oznaka: th).T. z 3. 13 . Paskal je napon koji. 2. bar. dejstvuju´i na ravnu povrˇ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu c s povrˇinu ukupnom silom od 1 njutna. z ˇ KOLICINA TOPLOTE. vatˇas ( oznaka: Wh). koja je koliˇina toplote potrebna da se temperc atura jednog grama nekog tela ˇija je specifiˇna toplota jednaka specifiˇnoj c c c toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala). c c Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. 1 paskala. z 2. koja proizlazi iz najnovijih z odredivanja). bari (oznaka: dyn cm2 ). koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). Pojam napona naroˇito se pojavljuje u izraˇunavanju otpornosti materijala. Koriste se i: 1. Frigor je jednak negativnoj kiloc c kaloriji ima vrednost −4. desetnom umnoˇku jes dinice sistema M. Jedinica energija ili rada je dˇul (oznaka: J). 2. 1855 dˇula je eksperimentalna vrednost. Koriste se i: c 1. 1855 · 103 dˇula. Dˇul z z je rad koji izvrˇi sila od 1 njutna ˇija se napadna taˇka pomeri za 1 metar u s c c pravcu sile.

Iz te se sile c z izvodi vrednost jaˇine struje u amperima. izaziva s c otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povrˇi s fluidom koji se s nalazi u stacionarnom relativnom teˇenju. Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju taˇaka c provodljive ˇice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera. koji je jednak 0.086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elc ementa (neukljuˇenog i zasi´enog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi c c od 20o C. ima oznaku m2 −4 gore definisane jedinice. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: c Po). Amper je jaˇina konstantne elektriˇne struje koja odrˇava na c c z dva paralelna provodnika koji su pravolinijski. ˇ KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinematiˇke viskoznosti je c kinematiˇka viskoznost fluida ˇija je dinamiˇka viskoznost 1 poazej. neograniˇene. krute. Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). c 14 . a zapreminska c c c masa 1 kilogram po kubnom metru. drugi kalem z s je utvden odozdo. predloˇio Medunarodni biro teˇina i mera. Taˇno odredivanje volta se obavlja polaze´i od ampera i oma. Jedinica elektiˇnog otpora je om (oznaka: Ω). silu od 2 · 10−7 njutna po metru duˇine. Kalem. c c z Om je elektriˇni otpor koji postoji izmedu dveju taˇaka provodljive ˇice kad konc stantna potencijalna razlika od 1 volta. kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnoteˇuje na druz gom tasu. jadan od druz z gog. od provodljive c ˇice izmerenog geometrijskog oblika. s s Dinamiˇka viskoznost se zove i viskoznost. na c krutu povrˇ i na metar normalnog udaljenja od te povrˇi. medu tim provodnicima. Koristi se i stoks (oznaka: St). kada je snaga z rasuta izmedu tih dveju taˇaka jednaka 1 vatu. odrˇi vrednost volta. sluˇe da se. Selektivni c c Vestonovi elementi. proizvodi. obeˇen je na jedan tas te vage. c ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). koji je jednak 10 7 ˇ ELEKTRICNE JEDINICE ˇ ˇ JACINA ELEKTRICNE STRUJE. Jedinica jaˇine elekriˇne struje je c c amper (oznaka: A). Ta jedinica. Poazej je dinamiˇka viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i c jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni. ˇ ELEKTRICNI OTPOR. Jedinica dinamiˇke viskoznosti je poazej c (oznaka: Pl). koja postoji izmedu tih dveju taˇaka. koja nije dobila. proverene stabilnosti. ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiˇe od teˇe. zanemarljivih c z kruˇnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra. c 1 Volt je praktiˇno jednak 1. u labaratorijumima za z etalonizaciju. ravne povrˇi. kada je gradijent brzine fluida. 1 poazeja. taˇne su i uskladene u z z c svetu do na 1 milioniti.ˇ DINAMICKA VISKOZNOST. posle revizije z koju je 1968. Amper se odreduje pomo´u strujne vage (kotonove vage). 1 metar u sekundi. beskonaˇne duˇine. vrednosti koje im se pripisuju. s .

a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde. Jedinica elektriˇne induktacije je henri (oznaka: H).daje kroz tu povrˇinu ukupan magnetni fluks s s od jednog vebera. ˇ KOLICINA ELEKTICITETA. Kelvin je termodinamiˇke temperature trojne taˇke vode.ili s c elektriˇnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se moˇe raˇunati Lamparc z c Tompsonovom metodom. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). c 15 . Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb). ˇ KOLICINA TOPLOTE. Om se taˇno odreduje poredenjem impendancije. pri ˇemu u tom provodc niku nema nikakve elektromotorne sile. Veber je magnetni fluks koji.proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera. pri poznatoj frekvenciji. MAGNETNI FLUKS. Henri je elektriˇna induktivnost zatvorenog c c kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektriˇna c struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi.16 TOPLOTNE JEDINICE TEMPERATURA. Jedinica koliˇine elektriciteta je kulon c (oznaka: C). koji je jednak 3600 kulona. Kulon je koliˇina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od c jednog ampera. Jedinica elektriˇnog kapaciteta je farad c c c (oznaka: F). ˇ ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). c s induktancijom izraˇunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama. Za odrˇavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju z sluˇe kalemi od otpuˇtenog manganina (legura bakra. proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta. mangana i nikla) selekz s cionisani i provereni stabilnosti. MAGNETNA INDUKCIJA. koja se dobija oduzimanjem 273. 15 od temperatura izraˇenim u kelvinima. Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povrˇinu od 1 kvadratnog metra. Vidi Mehaniˇke jedinice. c ˇ ELEKTRICNI KAPACITET. kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka. Farad je kapacitet elektriˇnog kondenzatora izmedu ˇijih ploˇa c se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koliˇinom elekc triciteta jednakoj 1 kulonu. koji je jednak kelvinu. 8 1 273. c c U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala. Koristi se i amperˇas (oznaka: Ah). a jedinica je Celzijusov z stepen (oznaka: o C).

u odredenom pravcu. izvora ˇija je svetlosna jaˇina. Kandela je svetlosna jaˇina. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm). Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). Luks je osvetljenost povrˇi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena s na kvadratni metar. ˇija se svetlosna jaˇina meri poredenjem s crnim telom na z sc c c temperaturi taˇke oˇvrˇ´avanja platine. c sc Kandela se ˇuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo´u lampi sa selekc c tivnom zaˇarenoˇ´u. LUMINACIJA. negativna jaˇina optiˇkog sistema se zove divergencija. OSVETLJENOST. a koji ima svetlosnu jaˇinu od c jedne kandele. c zz c Jaˇina optiˇkog sistema se ranije zvala mo´. Jedinica jaˇine c optiˇkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). jedna kandela. Koristi se i fot (oznaka: ph). c c 16 . u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih jaˇina. Dioptrija je jaˇina optiˇkog sistema c c c ˇija je ˇiˇna daljina 1 metar u sredini ˇiji je indeks prelamanja 1. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m2 ). na kvadratni metar povrˇi c c s ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac. ili ma kojih drugih fotometrijskih veliˇina. koji je jednak 104 luksa. u tom istom pravcu. a koji zraˇi kao i integralni c s c radijator (crno telo) na temperaturi oˇvrˇ´avanja platine. ˇ ˇ JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izraˇi homogeni taˇkasti c c izvor postavljen u teme tog prostornog ugla. Jedinica svetlosne jaˇine je kandela (oznaka: c cd). u odredenom pravcu.9 ˇ OPTICKE JEDINICE ˇ SVETLOSNA JACINA. Pozitivna jaˇina optiˇkih sistema se zz c c zove konvergencija . ˇija je povrˇina 60 kvadratnog centimetra. Luminacija se ranije zvala sjajnost. c c sc Medunarodni komitet teˇine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih z svetlosnih efikasnosti monohromatskih zraˇenja za srednje oko prilagodeno na c svetlost. c c c Jaˇina optiˇkih sistema se izraˇava u dioptrijama reciproˇnom vrednoˇ´u c c z c sc njihovih ˇiˇnih daljina datih u metrima. lampi ili zraˇenja koja imaju c c c razliˇite boje ili spektralni sastav. Kandela na kvadratni metar je luminacija. otvora upravnog na taj c 1 pravac. c SVETLOSNI FLUKS.

jednaku 3·109 kulona. Rendgen je koliˇina x ili y zraˇenja takva da ˇestiˇna emisija c c c c koja joj je zdruˇena proizvodi u 0. 001293 grama vazduha jone koji nose koliˇinu z c 1 elektriciteta.58 · 10 kg .10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti ˇija je vrednost 3. Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s−1 ). 7 · c 1010 s−1 . Aktivnost neke koliˇine radioakc tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koliˇini za c jednu sekundu. Tu veliˇinu specijalisti oznaˇavaju ispravnijim imenom c c ekspozicija . Masa radijuma ˇija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 c gramu. a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon c c C na kilogram (oznaka: kg ). 17 . umesto koliˇina zraˇenja. Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je −4 C 1R = 2. ˇ ˇ KOLICINA x ILI y ZRACENJA. jednog ili drugog zraka. Jedinica koliˇine X ili y zraˇenja je rendc c gen (oznaka: R).

ove uredbe. godine. c 18 . c ˇ Clan 2 Zakonske merne jedinice. ˇ Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. 10/2006) ˇ Clan 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i naˇin njihove upotrebe. proizvode i opremu koji se ve´ nalazi na trˇiˇtu. br. c z Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. reˇnog i ˇelezniˇkog saobra´aja. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metroloˇkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne s jedinice. s c ˇ Clan 3 Zakonske merne jedinice iz ˇlana 2. ako je upotreba takvih c jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. a koje su razliˇite s c z c c c od onih ˇija je primena obavezna na osnovu uredbe. 2. su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je z c odˇtampan uz ovu uredbu i ˇini njen sastavni deo. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz taˇke 1. pomorskog.4 ovog stava. u smislu ove uredbe. Pokazivanje izraˇeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora z biti dominantno. Pokazivanja izraˇena mernim jedinicama koje nisu navedene z u prilogu 1. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazduˇnog. moraju se izraziti karakterima koji nisu ve´i od onih za odgovaraj´e c c pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. javnu bezbednost ili atministrativne svrhe.11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA (Sl. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi c merila. zdravlje. list SCG. koje se moraju upotrebljavati za izraˇavanje veliˇina. izraˇene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ . za privredu. ˇ Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima znaˇenje joˇ jednog ili viˇe pokazic s s vanja veliˇine. decembra 2009. odnosno u upotrebi do c zs dana stupanja na snagu ove uredbe. obavljanju merenja i pokazivanju veliˇina izraˇenih u mernim jedinic z cama.

aut. c ˇ Clan 6 Naˇin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve´ opisane prethodno) c 19 .Merne jedinice iz stava 1. odnosno pokazivanje merila mora biti iskljuˇivo u zakonskim jedinicama. ovog ˇlana ne primenjuje se na pokazivaˇe na merilc c ima. c JUS ISO 1000 ˇ Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u sluˇbenom glasniku z SCG. (∗ prim.

okrugla i suva poloˇena c z c z uzduˇ. Sama reˇ jard. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inˇa. godine kralj Edc vard II standardizovao je inˇ ka duˇinu tri jeˇmena zrna. 184metra) i drugih drˇava. Ne spada medu priznate SI jedinice mere. 4cm). c c Odatle je dobijena reˇ uncaa takode i engleska reˇ inˇ. z Reˇ milja potiˇe od latinskog mille passuum. z ova jedinica je varirala od ˇoveka do ˇoveka. ˇto je pogreˇno. ˇto je znaˇilo hiljadu duplih c c s c koraka. jard je u Engleskoj standardizovan kao c rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene ruke kralja Henrija I. s c s s 20 . c c s c ruka. koja predstavlja morsku milju na ˇas: 1852m = 0.rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nautiˇku milju od 1853. 85 km ). Na primer. kao ˇto je sluˇaj i sa merama stopa. u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duˇinu koristio se kubit. ˇto je bilo izuzetno vaˇno u agrarnim s z druˇtvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu.ali i c vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa). ako ne i u svim. Naravno. prst (ˇirina prsa). Ovo je c z ˇ definicija koja se koristi najviˇe . a rimska c milja je bila pet hiljada stopa. koja se takode vrlo razlikuje u razliˇitim c c delovima sveta.zemlja i µ τ ριν c c c (metrein). bile su praktiˇne c potrebe merenja zemlje i astronomije. ˇaka. 249 metara). z c na engleskom yard. c c s c Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). Ovo se zasniva na c 3600s s h medunarodmo priznatoj duˇini nautiˇke milje. Mnoge stare mere za duˇinu proistekle su sasvim prirodno od razliˇitih dez c lova ljudskog tela. ali se koristi paralelno sa njima. Cvor se ponekad s meˇa sa nautiˇkom miljom. milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje. Na primer c c geometrija znaˇi merenje zemlje na grˇkom od reˇi Γη (ge). potiˇe od anglo-saksonske reˇi yerde koja znaˇi ˇtap. ˇ Definicija. Medutim. godine (koje su pre toga koristile US nautiˇku milju c z c od 1852. Mnogi s termini koje danas koristimo potiˇu od tih praktiˇnih potreba. okolnostima. ˇ Cvor ˇ Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. usvojene od strane Sjedinjenih z c Ameriˇkih Drˇava 1954. Sliˇno je sa jedinicom liga. Cvor .meriti. Da bi se dobila jednoznaˇna mera. a danas c c c s se ˇesto koristi u znaˇenju ˇtap dugaˇak jedan jard (91. Koristi se ˇirom sveta za oznaˇavanje s c brzine plovila i letelica.12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA Glavna pokretaˇka snaga razvoja matematike u najranijem periodu. 514 m (1. jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene s s z ruke). 1324. Velike Britanije 1970.jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova.

Arˇin se koristio u Srbiji do oss z s amdesetih godina devetnaestog veka. 8965 metara. 34245 kvadratnih metara • dunum =1000 kvadratnih metara • ralica=2500 kvadratnih metara • plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara • jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754. 999 kvadratnih metara • kvadratni hvat = 3. 896484 metar. Kada je su vlasti nametnule metriˇke mere c doˇlo je do protesta. 7396 kvadratnih metara • lanac=10 motika=7193. 59 kvadratnih metara • motika = 200 kvadratnih hvati=719. 31608 metara s • ˇaka=4 palca = 0. 10536 metara s • palac=0. se podrazumeva s c c s razliˇito vrednovanje iste stvari. ´ VECE JEDINICE: • kvadratna stopa = 0. 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: • hvat =6 stopa = 18 ˇaka= 72 palca s • stopa=3 ˇake = 12 palaca = 0... Kvadratni hvat je prema tome 3. 596712 kvadratnih metara. I danas u reˇenici imati razliˇite arˇine. 026364 metara • crta=2159 mm ˇ ARSIN Arˇin je mera za duˇinu. Iznosi 68 centimetara. zaokruˇuje se na z z 1. c 21 .HVAT Hvat je starinska mera za duˇinu i iznosi 1.

br 10/2006.Boris Cekrlija -Matematiˇki simboli i termini.org 22 .Uredba o zakonskim mernim jez dinicama -http://sr.wikipedia.dr Ljiljana Petkovi´ c c -Sluˇbeni list SCG.LITERATURA: -Opˇta enciklopedija Larousse-Matematika s ˇ -Vremeplov kroz matematiku.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful