P. 1
Merne jedinice

Merne jedinice

|Views: 1,908|Likes:
Published by Zoran Radosavljevic

More info:

Published by: Zoran Radosavljevic on Feb 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/29/2013

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE ˇ ´ Profesor ZORAN LUCIC ´ ˇ autor: TANASKOVIC BOZIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1

1

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica duˇine, z i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnoˇci i delovi jedinica su medju s sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve´ini zemalja. Nije obavezan samo c u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Drˇavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim z drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile taˇno utvrdjene; one su se menjale od jedne c provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a raˇuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju´im brojevima bili su sloˇeni. c c z Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupˇtina Francuske je s odobrila projekt ujednaˇavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade c neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su saˇinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranˇ (Lagrange), Lavoazc z ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odluˇila je da uzme jedinicu duˇine kao osnovu c z novog sistema, pri ˇemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo duˇine c z Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skupˇtina je te zakljuˇke usvojila i od Akademije s c je traˇila da izvrˇi merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Poˇto z s s je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje duˇine Zemljinog podz nevka moraju produˇiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detalz jan izveˇtaj u kome je, pre svega, predloˇila da se utvrdi privremeni metar ˇija s z c je duˇina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). z Taj predlog je Konvent usvojio, pri ˇemu je odgovaraju´i zakon posatao obavezan c c tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodiˇna nomenklatura, takva kakva c danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. ˇerminala z godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Duˇinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Dez lambr (Delambre) i Meˇen (M´chain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa s e (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao ˇto je poznato, morala s biti izabrana i izmerena s najve´om briˇljivoˇ´u. U stvarnosti, podnevak je c z sc elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske ˇirine ta dva grada. Kako je geografska ˇirina jednog s s mesta ugao koji ˇini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografc skih ˇirina daje ugao koji ˇine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa s c se iz toga moˇe izvesti ukupna duˇina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona z z 20522960 hvata. Najzad, 18. ˇerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje z metra i proglasio usvajanje ˇetrdesetomilionitog dela duˇine pariskog podnevka c z za jedinicu duˇine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona z 2

c c neutroni) a i fiziˇkih konstanata koje se koriste u nauci o merama. koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). preporuˇila c z c z je osnivanje Medunarodnog biroa teˇina i mera. na mase . Tu se na definitivan naˇin utvrdila konvencija koja je trebala da z c z potvrdi rad Medunarodnog biroa teˇina i mera. Generalne konferencije teˇine i mera. Francusko zakonodavstvo. radionukleidi. zaprems ine. izmenjen dekretom od 5. jula 1903. dekret od 3. Zadatak ˇuvanja. 12. uporadivanja i proveravanja etalona s c fiziˇkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou. marta 1875. 1867. 1873.) i XII(1964. Naizad.). 1. svetlosne jaˇine i elektriˇnog otpora. januara 1966.bila data na ˇuvanje Arhivi Republike. februara. i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica. itd.jedna je bila poluga od platine ˇija je c c duˇina na 0o C bila zakonski metar. aprila 1919. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiˇu etalona c fiziˇkih mera koje se odnose na duˇine. godine). na njoj je bilo zastupljeno dvadeset drˇava. s tim da se mogu primenjivati od 1. jula 1919. koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektriˇna c 3 . energije.. na c z elektricitet. mase. Od 1862. maja 1961. Koriˇ´enje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. januara i dekretom od 28. snage. taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde. kojem bi bilo dato u zadatak da proizvodi i ˇuva medunarodne prototipove mera. gustine.. zatim. a. 1880. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od drˇava. da bi zajadno odluˇili o: z c 1.. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. utvrdene su sekundarne jedinice povrˇine. Biro geografskih duˇina je predloˇio c z z da se osnuje ustanova specijalno posve´ena svemu ˇto se odnosi na geodezijske c s operacije. Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset ˇetiri drˇava. 1870. propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. na temperaturu. na fotometriju. i usvojena je ponuda francuske vlade. 11. ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prouˇavanje metarskih etalona i geodezijskih c propisa”. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku poˇev od 1. s c c c dekretom od 26. z Nov zakon od 2. c z c z U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. XI(1960. vremena. Predstavnici vlada drˇava vezanih kovencijom metra periodiˇno se sastaju u z c Parizu na Generalnoj konferenciji teˇina i mera. u Parizu c se sastala Diplomatska konferencija metra. Smeˇtaj s je zavrˇen krajem 1878.. Definicjama jedinica fizike za koje se traˇi medunarodna saglasnost medu z vladama. 4. z 2.. druga. koje z je usvojila XI Generalna konferencija. sile. ugla. jula sc 1837. 1. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa teˇine i mera. c kojeg zajedniˇki izdrˇavaju ˇetrdeset drˇava (1965.). zakonom od 14.. doneo je veliko proˇirenje jedinica metarskog s sistema definiˇu´i jedinice vremena. koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej. Zakon od 11. zatim 1872. na jonizuju´a zraˇenja (x zraci. januara 1840. c 3. cilindar od platine ˇija je masa bila z c zakonska jedinica mase (kilogram). 1875. a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1.

0. 1000 102 tj. 000000001 10−12 tj. Upotrebu delova femto (10−15 ) i ato (10−18 ) preporuˇio je Medunarodni komitet teˇina i mera posle c z dekreta od 3. velikim slovima i bez taˇaka. 0. z Osnovne jedinice su: • metar. koja se stavlja ispred oznake jedinice. maja 1961. c c • kelvin. • sekunda. svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku. jedinica duˇine. c • kandela.jedinice i viˇe drugih. jedinica vremena. 1000000000 106 tj. 1 10−2 tj. Napuˇtena je upotreba slede´ih prefiksa: s c 4 . u c svim jezicima). 000000000000000001 prefiks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m µ n p f a Imena unoˇaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem prez fiksa. 10 prefiks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da Delovi: ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 10−1 tj. 000000000000001 10−18 tj. 01 10−3 tj. 0. jedinica termodinamiˇke temperature. 1000000000000 109 tj. jedinica mase. 0. z • kilogram. na XI Generalnoj konferenciji teˇine i mera. 0. c Umnoˇci: s ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 1012 tj. 100 101 tj. 000001 10−9 tj. • amper. 0. 1000000 103 tj. jedinica jaˇine elektriˇne struje. 000000000001 10−15 tj. je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. 0. 0. jedinica svetlosne jaˇine. Primer. zakonit u Francuskoj. s 2 Medunarodni sistem jedinica SI Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI. 001 10−6 tj. jedan megavat (1 MW) je milion vati.

10−4 decimili. 5 . 104 miria.105 hektokilo. 10−5 centimili.

poˇinje malim slovom. 1dm3 = 0. z c nego na celinu oznake. kao i u ve´ini zemalja Juˇne c c z Amerike. itd. 1018 trilion. 1dam2 = 100m2 . njeno prvo slovo je malo slovo i c c c ima mnoˇinu. 6 . dam2 znaˇi (dam)2 . koje se zove pravilo (N). 001m3 . Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nauˇnika poˇinje c c uvek velikim slovom. Ime jedinice. 1030 kvintilion. 1036 sekstilion. poˇavˇi od s s 1012 .). Nemaˇkoj. povrˇinu kvadrata ˇija je c s c stranica jedan dekametar.Imena jedinica. dam2 ne oznaˇava da(m)2 . gramatiˇki je zajedniˇka imenica. a koje se isto tako koristi u Engleskoj. ˇak i kada se obrazuje od imena nekog c nauˇnika. u suprotnom sluˇaju. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion. Kad oznaka umnoˇka ili dela jec z s dinice ima izloˇilac. 100 kvadratnih metara. Danskoj. z Oznake. c ˇemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara. on se ne odnosi samo na deo oznake koja oznaˇava jedinicu. ona je ista i u mnoˇini. c Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10. Iza te oznake c c nikada nema taˇke. izraˇeno obrascem z 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. maja 1961. tj.. 1024 kvatrilion. 1012 bilion. Na primer.primenjuje se pravilo.

godiˇnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jes dinica sa rastojanja te zvezde. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m. Jedinica povrˇine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu ˇestica koc risti se barn.l. Milja (morska). koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se ˇuva u Medunarodnom birou teˇine i mera od 1889). Parsek je rastojanje zvezde ˇija bi godiˇnja paralaksa bila jedna luˇna c s c sekunda. 10−10 m. z jednaka 149. Za izraˇunavanje povrˇine zemljiˇta upotrebljvaju se i slede´e jedinice: c s s c hektar (ozn. 2. z z 1. o A je jedinica koja se ˇesto upotrebljava za merenje optiˇkih talasnih duˇina. mikrometru. : a)= 1dam2 = 100m2 . c c z trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. 10−6 m..) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. Kao etalon ongstrema dugo je sluˇila talasna duˇina talasnog zraˇenja prirodnog kadmijuma u normalno z z c A vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438. tj. tj. c z Druge jedinice duˇine . ˇija je upotreba odobrena samo u navigaciji. 08 · 1013 km. s Druge jedinice povrˇine. s s 1. svetlosna godina ( oznaka: a. koji je jednak 10−24 cm2 . 461 · 1012 kilometara. Parsek je jednak 30800 terametra. tj. 10−28 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. oznaka: ˚.. 4696˚. tj. 1. Jedinica duˇine ja metar (oznaka: m). 73 talasnih duˇina. 5. 3. 2. Njena vrednost. Povrˇina. 496 · 108 kilometara. Astronoska jedinica duˇine ja polupreˇnik kruˇne putanje koju bi opisiz c z vala oko Sunca zamiˇljena taˇkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pers c tubaciju a koja bi imala isti period obilaˇenja kao Zemlja. Kvadratni s s metar je povrˇina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra. 7 . Ona je jednaka 9461 terametra. ca)= 1m2 . tj. maja 1961. 1 nanometar. ar (ozn. 6gm. tj. : ha)= 1hm2 = 10000m2 . u vakuumu. Postoje mnogobrojne druge jedinice duˇine. Metar je duˇina jednaka z z 1650763. 3.3 Geometrijske jedinice ˇ DUZINA. koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije teˇina i mera. zraˇenja koja odgovara prelazu izmedu z c nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. 9. koji jednak 0. Ongstrem (angstr¨m. centiar (ozn. 6. je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. Postoje druge jedinice povrˇine. odgovara srednjem udaljenju dveju taˇeka Zemljine povrˇi s c s koje imaju istu geografsku duˇinu a ˇije se geografske ˇirine razlikuju za z c s jedan luˇni minut. c 4. Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra. pomorskoj c ili vazduˇnoj. od oktobra z 1960.

radijana. Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra c je od tada ograniˇena na praktiˇnu i trgovaˇku nauku o merama. 1.ZAPREMINA. pod normalnim atmosferskim pritiskom.. imaju´i teme u srediˇtu nekog kruga. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice ravnog c ugla: 1. ime koje je u poˇecima metarskog sistema dato kubnom c decimetru. jedinica mere ogrevnog drveta. Ster (oznaka: st). odseca. u preciznoj c nauci o merama. 2π 24 5. stepen (onaka: o ). Druge jedinice zapremine. koji je jednak 2 · π radijana. obrt (oznaka: o). koja je jednaka radijana. koji je jednak π 180 4. z z c Druge jedinice ravnog ugla. na liniji tog kruga. PROSTORNI UGAO. 000028dm3 . koja je jednaka π 648000 6. Od 1901. c c c 2. litar je bio zvaniˇno definisan. do 1964. c postojala je relacija 1l = 1. Radijan je ugao koji. RAVAN UGAO. koji je jednak c 15 stepeni. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). 2. je koliˇina drva koja se c moˇe naslagati u obliku cepanica duˇina 1m u ram oblika kocke ivice od z z 1m. 8 . grad (oznaka: gr). tj. π 10800 3. Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). izjavljuju´i c da se reˇ litar moˇe koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i c z preporuˇuju´i da se ime litar ne koristi za izraˇavanje rezultata merenja c c z zapremine velike taˇnosti. imaju´i teme u srediˇtu sfere. na povrˇi c s s te sfere. kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ˇiste vode pri c svojoj najve´oj gustini (4o C). Steradijan je prostorni ugao koji. sekunda (oznaka: ”). minuta (oznaka: ’). Litar (oznaka: l). koji je jenak π 200 radijana. XII Generalna konferencija teˇina z i mera je od oktobra 1964. povrˇinu jednaku povˇini kvadrata ˇija je stranica jednaka polupreˇniku s s c c sfere. radijana. luk c s duˇine jednake duˇini polupreˇnika kruga. odbacila tu definiciju iz 1901. zahvata. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). ˇasovni ugao ( u astronomiji i navigaciji). Postoje druge jedinice zapremine. radijana.

izraˇena decimalz nim brojem. Obiˇno je za ˇvrsta c c c tela i teˇnosti referentno telo voda. c c Kopija br. 2g c ZAPREMINSKA MASA. imena i oznake njegovih umoˇaka i delova z se brzo obrazuju od reˇi gram ( primer: miligram [ mg ]. koji je jednak 0. Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela ˇija je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. s 9 . Ne treba meˇati masu i teˇinu. koji je jednak 100 kilograma. 2. Taj prototip ima oblik cilindra ˇija je visina (39 mm) jednaka preˇniku. ona z z se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine lopte. Metriˇki karat. u nekoj kg smeˇi. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku. c Zabranjeno je izraˇavati gustinu tela drugˇije osim decimalnim brojem definz c isnim gore. Jedinica koncetracije odredenog tela. s c Druge jedinice mase. Titar. c Primedba. a za gasove vazduh. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku. Ne postoji jedinica gustine. 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). izraˇena decimalnim bros z jem. zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela. 972 m3 . Kvintal (oznaka: q). Upotrebljavaju se i slede´e jedinice mase: c 1. Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). zapreminska masa vode je 99. Masa nekog tela je vezana za s z koliˇinu materije koja ˇini to telo. KOCETRACIJA I TITAR. 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1. s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera. i koja je data na ˇuvanje u letnjikovac u Bretej u z c Sevru. c c c moˇe se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode z nuklearni centri. mere jedne odredene veliˇine koja se odnosi na to telo i mere te iste veliˇine c c koja se odnosi na celinu smeˇe. ona se ˇuva u Nac cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. a ne mikrokilogram).4 JEDINICE MASE MASA. u uslovima koji moraju biti posebno oznaˇeni za oba tela. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg c metru (oznaka: m3 ). u obiˇnim okolnostima ona je ne promenljiva. Iako je kilogram osnovna jedinica. u datom telu homogene smeˇe je razmera. koja je jednaka 1000 kilograma. Teˇina nekog tela je sila teˇe kojoj je ono podvrgnuto. Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija teˇina i z mera odrˇana u Parizu 1889.. je kilogram po metru kubnom (oznaka: m3 ) to je koncentracija homogene s smeˇe koja sadrˇi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog s z metra. Tona (oznaka: t). jednaka je nuli na c s veˇtaˇkom satelitu kada motori ne rade. 3.

2. 5 dana) Ovo vreme. 5 sekundi. januara 1966. z Od dekreta 5. tj. Stari narodi su raˇunali mesec c c kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29. Joˇ nedavno. tj. Herc je frekvencija periodiˇne pojave ˇiji je period 1 sekunda. Dan je proseˇno vreme koje odgovara jednoj c rotaciji Zemlje oko njene ose. sc c VREME. 3600s. rezultira u lunarnu godinu od 354 dana. FREKVENCIJA. koji je jednak 60mn. Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no´u sazveˇda menjaju c z prema godiˇnjim dobima. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). 86400s.Uz reˇ titar mora biti nekakav kvalifikativ. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razs macima. minuta (oznaka: mn). koja je jednaka 60s. U telekomunikacijama. kao ˇto je teˇina ili c s z zapreminski . 5 JEDINICE VREMENA Sa poˇetkom bavljenja zemljoradnjom ˇovek je morao da vodi raˇuna o c c c godiˇnjim dobima. Znali su da prate godiˇnja doba teko ˇto su raspozs s s nali koje se zvezde posle Sunˇevog zalaska pojavljuju na nebu. Druge jedinice vremena. nije viˇe odobrena upotreba alkoholometarskog s titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL). c 3. sekunda je bila 86400 deo trajanja c s s srednjeg Sunˇevog dana. ˇas (oznaka: h). herc se c c ponekad zove cikl u sekundi . Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska. zvano lunarni mesec. z Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). u odsustvu kvalifikativa pod reˇju titar treba podrazumevati c teˇinski titar . nedelje. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje c 10 . Solarna godina ima 365 dana 5 ˇasova 48 minuta i 45. Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. 1 koliko god se vra´ali u proˇlost. s c Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hriˇ´anske tradicije koja zahteva da se ˇovek svaki sedmi dan odmara. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice vremena: c 1. tropska ili solarna godina. mesece i godine. Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije teˇine i z mera od oktobra 1967. Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zraˇenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa c osnovnog stanja atoma celzijuma 133. koja je viˇe od 11 dana kra´a od solarne godine. Vavilonci su joˇ c s pre 4000 godina utvrdili duˇinu godine na 365 dana.

Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. ali on dopuˇta da z c s se obezbedi da njihov hod ostane taˇan. s Tek oko 1926. c Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole´ne ravnodnevnice. usvojile novu definiciju zasnovanu ne viˇe na z s trajanju dana. Njihova se frekvencija moˇe reprodukovati s taˇnoˇ´u bolju od 10−11 . 3. nego na trajanju tropske godine. Trac janje tropske godine sporo opada. ili joˇ bolje. ali c s njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom ˇasovnika jedne grupe. iste frekvencije. povremenim poredenjem s atomc s skim etalonom frevencije. mogu se pojaˇati i registrovati elektronskim posc c tupcima. 00164 sekundi z na vek. za koje se pretpostavljalo da je savrˇeno jednoliko. To je razlog ˇto su medunarodna astronomska unija.). Izvesne c s atomske ili molekularne rezonacije. Sopstvene vibracije podesno c c iseˇenog kristala kvarca u vezi su sa periodiˇnom pojavom. 2. nego kvarcni ˇasovnici. i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetiˇke energije Zemljine c lopte zbog plima i oseka. Atomski etalon frekvencije ne moˇe zameniti ˇasovnike. kalendar i astronomski ˇasovnici su bili doterivani po tom c kretanju. Danas najtaˇniji nisu opservatoric c jski ˇasovnici s klatnom. Medunarodni komitet teˇina i mera je preporuˇio koriˇ´enje atomskog z c sc etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vrednoˇ´u 9192631770 herca. a zatim XI Generalna kons ferencija teˇina i mera (1960. Ti kvarcni ˇasovnici mogu godinama raditi bez greˇke. z c sc 1964. u raˇunima c nebeske mehanike. za pola sekunde na vek. skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom definicijom. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. te veoma malo priguˇene vibracije c s koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektriˇnog kola. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka.oko njene polarne ose. sezonskih varijacija. koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektriˇnim talasima. progresivnog usporavanja. Taj etalon je sada u osnovi definicije sc sekunde. koja ponekad dostiˇe 10−7 relativne vrednosti u nekim z godinama. c c elektriˇnih punjenja na njegovim stranama. koje produˇuje trajanje dana za 0. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. Umnoˇavanjem c z frekvencija proizvode se elektriˇni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji sluˇe c z za pokretanje kazaljki ˇasovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno c merenje vremena. U meduvremenu su fiziˇari pronaˇli atomske etalone frekvencije. 11 . pri ˇemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje.

meri razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. m UBRZANJE. 81 s2 . u 1 sekundi. koji je jednak 10−5 njutna. Novija i taˇnija merenja ukazuju da je taj sistem c pogreˇan za viˇak 14 milionitih. kre´u´i se jednoliko. i temperature fikc c siranih taˇaka kljuˇanja. za 1 centimetar c u sekundi. Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saopˇtava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj naviˇ gaciji. pomo´u gravimetra. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu. zbog potrebe nauke o merama. koji je jednak 1000 njutna. prede rastojanje od 1 metra c c c u 1 sekundi. za 1 metar u sekundi. 80655 njutna. 80665 s2 se zove normalo ubrzanje koje potiˇe od teˇe. isto tako. c z a m masa. Metar u skundi s je brzina pokretne taˇke koja. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na ˇas. koja se zove kilogramsila. vrednost ubrzanja g podstamskog c sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 . Pod normalnim ubrzanjem koje potiˇe od teˇe. 2. Koristi se. c Koristi se i gal. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m ). pritiska. Od 1906. m Dogovorena vrednost 9. ona se uravnoteˇi sa silom teˇe koja dejstvuje c z z na poznatu masu. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne taˇke. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s2 . ˇvor. u funkciji metra i sekunde) meru koju su naˇli Kinen ( K¨nnen ) i Furtvengler ( Furtw¨ngler ) u Potsdamu s u a kod Berlina. koja se kre´e jednako c c promenljivim kretanjem. sten (oznaka: sn). Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Kao jedinice sile koriste se i: 1. jaˇine elektiˇne struje. Da bi se neka sila taˇno izmerila. energije. c c 1ˇvor = c 1852 m 3600 s . 12 . Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . Gal je ubrzanje pokretne taˇke. z kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp). sila je proizvod mg. Lako se. c z masa od 1 kilograma trpi silu teˇe od 9. ˇija se brzina menja. u 1 sekundi. koja se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine kugle. din (oznaka: dyn). ili ubrzanje koje potiˇe od c teˇe. s Druge jedinice sile. Poznavanje taˇne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo c poznato svuda. ˇija se brzina menja. oznaˇava se z c s c m c oznakom g.6 ˇ MEHANICKE JEDINICE BRZINA. snage. Ako je g ubrzanje koje potiˇe od teˇe na mestu eksperimenta. Svaka greˇka u vrednosti g se ogleda taˇnost s s s c merenja sile. Zato je Medunarodni komitet teˇine i mera 1968. c c z odluˇio da. odnosimo se na apsolutnu ( tj. Njegova vrednost je oko 9. koja se kre´e jednako c c promenljivo. c z SILA.

frigor (oznaka: fg). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). On je jednak 1. koja je koliˇina toplote potrebna da se temperc atura jednog grama nekog tela ˇija je specifiˇna toplota jednaka specifiˇnoj c c c toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala). koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4. Dˇul z z je rad koji izvrˇi sila od 1 njutna ˇija se napadna taˇka pomeri za 1 metar u s c c pravcu sile. z SNAGA(EFEKT). bar. desetnom umnoˇku jes dinice sistema M. elektronvolt (oznaka: eV). koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izraˇunavanje odvedenih koliˇina toplote. s Napon koji dejstvuje na neki element povrˇi je koliˇnik sile koja na njega des c jstvuje i povrˇine tog elementa. Kalorija (oznaka: cal). 2. z ˇ KOLICINA TOPLOTE.ENERGIJA ILI RAD. koja je energija koju stiˇe elektron ubrzan pod potencijalnom c razlikom od 1 volta. koji je jednak 0. ako je tangentan zove se smicanje. Ona je jednaka 4. z 3. Pojam napona naroˇito se pojavljuje u izraˇunavanju otpornosti materijala. koji nema oznake i koji je jednak 10−7 dˇula. koji nema oznake koji je jednak hektopiezu. c c Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. Koriste se i: c 1. dejstvuju´i na ravnu povrˇ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu c s povrˇinu ukupnom silom od 1 njutna. Druge jedinice energije ili rada.S ( metar-tona-sekunda ).T. vatˇas ( oznaka: Wh). To je vektor usmeren kao i sila. 1855 dˇula ( ta vrednost z od 4. koja proizlazi iz najnovijih z odredivanja). ako je normalan zove se pritisak . 1855 · 103 dˇula. bari (oznaka: dyn cm2 ). Vat je snaga od 1 dˇula u sekundi. 602 · 10−19 dˇula. Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m2 ). Paskal je napon koji. 2. z 2. Jedinica koliˇine toplote je dˇul. c z 3. jedinica energije koja se obiˇno koristi u nukc learnoj fizici. termija (oznaka: th). On je jednak 105 paskala. koji je jednak 3600 dˇula. 1855·106 dˇula. erg. koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). Druge jedinice koliˇine toplote. Jedinica energija ili rada je dˇul (oznaka: J). Taj vektor moˇe s z biti kos. Frigor je jednak negativnoj kiloc c kaloriji ima vrednost −4. jedinica enc z ergije definisana gore. 13 . Koriste se i: 1. 1855 dˇula je eksperimentalna vrednost. z NAPON I PRITISAK. 1 paskala.

1 poazeja. vrednosti koje im se pripisuju. koja postoji izmedu tih dveju taˇaka. Iz te se sile c z izvodi vrednost jaˇine struje u amperima. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: c Po). s . Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). Amper se odreduje pomo´u strujne vage (kotonove vage). 1 metar u sekundi. u labaratorijumima za z etalonizaciju. koji je jednak 10 7 ˇ ELEKTRICNE JEDINICE ˇ ˇ JACINA ELEKTRICNE STRUJE. Poazej je dinamiˇka viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i c jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni. silu od 2 · 10−7 njutna po metru duˇine. jadan od druz z gog. medu tim provodnicima. ˇ KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinematiˇke viskoznosti je c kinematiˇka viskoznost fluida ˇija je dinamiˇka viskoznost 1 poazej. Taˇno odredivanje volta se obavlja polaze´i od ampera i oma. sluˇe da se. Amper je jaˇina konstantne elektriˇne struje koja odrˇava na c c z dva paralelna provodnika koji su pravolinijski. ima oznaku m2 −4 gore definisane jedinice. izaziva s c otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povrˇi s fluidom koji se s nalazi u stacionarnom relativnom teˇenju. Selektivni c c Vestonovi elementi. proizvodi. Ta jedinica. koja nije dobila. kada je snaga z rasuta izmedu tih dveju taˇaka jednaka 1 vatu. ravne povrˇi. c c z Om je elektriˇni otpor koji postoji izmedu dveju taˇaka provodljive ˇice kad konc stantna potencijalna razlika od 1 volta. zanemarljivih c z kruˇnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra. Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju taˇaka c provodljive ˇice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera. a zapreminska c c c masa 1 kilogram po kubnom metru. na c krutu povrˇ i na metar normalnog udaljenja od te povrˇi. posle revizije z koju je 1968. ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiˇe od teˇe.ˇ DINAMICKA VISKOZNOST. kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnoteˇuje na druz gom tasu. obeˇen je na jedan tas te vage. proverene stabilnosti. drugi kalem z s je utvden odozdo. beskonaˇne duˇine. Kalem. predloˇio Medunarodni biro teˇina i mera. ˇ ELEKTRICNI OTPOR. taˇne su i uskladene u z z c svetu do na 1 milioniti. c 14 . kada je gradijent brzine fluida. odrˇi vrednost volta. Jedinica dinamiˇke viskoznosti je poazej c (oznaka: Pl). krute.086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elc ementa (neukljuˇenog i zasi´enog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi c c od 20o C. koji je jednak 0. s s Dinamiˇka viskoznost se zove i viskoznost. Jedinica jaˇine elekriˇne struje je c c amper (oznaka: A). od provodljive c ˇice izmerenog geometrijskog oblika. neograniˇene. c 1 Volt je praktiˇno jednak 1. c ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). Koristi se i stoks (oznaka: St). Jedinica elektiˇnog otpora je om (oznaka: Ω).

Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povrˇinu od 1 kvadratnog metra. Jedinica elektriˇnog kapaciteta je farad c c c (oznaka: F). MAGNETNI FLUKS. koji je jednak kelvinu. Farad je kapacitet elektriˇnog kondenzatora izmedu ˇijih ploˇa c se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koliˇinom elekc triciteta jednakoj 1 kulonu. pri ˇemu u tom provodc niku nema nikakve elektromotorne sile. a jedinica je Celzijusov z stepen (oznaka: o C). a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde.proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera. Jedinica elektriˇne induktacije je henri (oznaka: H).16 TOPLOTNE JEDINICE TEMPERATURA. Veber je magnetni fluks koji. c 15 . ˇ ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). Kulon je koliˇina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od c jednog ampera. pri poznatoj frekvenciji. Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). c ˇ ELEKTRICNI KAPACITET. koji je jednak 3600 kulona. koja se dobija oduzimanjem 273. Henri je elektriˇna induktivnost zatvorenog c c kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektriˇna c struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi. c s induktancijom izraˇunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama. Kelvin je termodinamiˇke temperature trojne taˇke vode. Jedinica koliˇine elektriciteta je kulon c (oznaka: C).daje kroz tu povrˇinu ukupan magnetni fluks s s od jednog vebera. ˇ KOLICINA ELEKTICITETA. ˇ KOLICINA TOPLOTE. proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta. kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka.ili s c elektriˇnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se moˇe raˇunati Lamparc z c Tompsonovom metodom. 8 1 273. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). Om se taˇno odreduje poredenjem impendancije. c c U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala. Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb). Koristi se i amperˇas (oznaka: Ah). 15 od temperatura izraˇenim u kelvinima. Vidi Mehaniˇke jedinice. MAGNETNA INDUKCIJA. mangana i nikla) selekz s cionisani i provereni stabilnosti. Za odrˇavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju z sluˇe kalemi od otpuˇtenog manganina (legura bakra.

Koristi se i fot (oznaka: ph). Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm). ˇ ˇ JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. c sc Kandela se ˇuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo´u lampi sa selekc c tivnom zaˇarenoˇ´u. negativna jaˇina optiˇkog sistema se zove divergencija. Jedinica svetlosne jaˇine je kandela (oznaka: c cd). u odredenom pravcu. u odredenom pravcu.9 ˇ OPTICKE JEDINICE ˇ SVETLOSNA JACINA. lampi ili zraˇenja koja imaju c c c razliˇite boje ili spektralni sastav. Dioptrija je jaˇina optiˇkog sistema c c c ˇija je ˇiˇna daljina 1 metar u sredini ˇiji je indeks prelamanja 1. OSVETLJENOST. jedna kandela. Luminacija se ranije zvala sjajnost. ili ma kojih drugih fotometrijskih veliˇina. ˇija se svetlosna jaˇina meri poredenjem s crnim telom na z sc c c temperaturi taˇke oˇvrˇ´avanja platine. c c sc Medunarodni komitet teˇine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih z svetlosnih efikasnosti monohromatskih zraˇenja za srednje oko prilagodeno na c svetlost. c zz c Jaˇina optiˇkog sistema se ranije zvala mo´. Jedinica jaˇine c optiˇkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). Kandela na kvadratni metar je luminacija. a koji ima svetlosnu jaˇinu od c jedne kandele. otvora upravnog na taj c 1 pravac. Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). koji je jednak 104 luksa. u tom istom pravcu. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m2 ). Luks je osvetljenost povrˇi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena s na kvadratni metar. LUMINACIJA. c c c Jaˇina optiˇkih sistema se izraˇava u dioptrijama reciproˇnom vrednoˇ´u c c z c sc njihovih ˇiˇnih daljina datih u metrima. a koji zraˇi kao i integralni c s c radijator (crno telo) na temperaturi oˇvrˇ´avanja platine. ˇija je povrˇina 60 kvadratnog centimetra. u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih jaˇina. c SVETLOSNI FLUKS. Pozitivna jaˇina optiˇkih sistema se zz c c zove konvergencija . Kandela je svetlosna jaˇina. izvora ˇija je svetlosna jaˇina. Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izraˇi homogeni taˇkasti c c izvor postavljen u teme tog prostornog ugla. na kvadratni metar povrˇi c c s ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac. c c 16 .

Aktivnost neke koliˇine radioakc tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koliˇini za c jednu sekundu. Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti ˇija je vrednost 3. a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon c c C na kilogram (oznaka: kg ). jednaku 3·109 kulona.58 · 10 kg . Masa radijuma ˇija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 c gramu. umesto koliˇina zraˇenja. 7 · c 1010 s−1 . Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s−1 ). 17 .10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. ˇ ˇ KOLICINA x ILI y ZRACENJA. jednog ili drugog zraka. Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je −4 C 1R = 2. Jedinica koliˇine X ili y zraˇenja je rendc c gen (oznaka: R). 001293 grama vazduha jone koji nose koliˇinu z c 1 elektriciteta. Rendgen je koliˇina x ili y zraˇenja takva da ˇestiˇna emisija c c c c koja joj je zdruˇena proizvodi u 0. Tu veliˇinu specijalisti oznaˇavaju ispravnijim imenom c c ekspozicija .

izraˇene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ . ove uredbe. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metroloˇkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne s jedinice. moraju se izraziti karakterima koji nisu ve´i od onih za odgovaraj´e c c pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. obavljanju merenja i pokazivanju veliˇina izraˇenih u mernim jedinic z cama. koje se moraju upotrebljavati za izraˇavanje veliˇina.4 ovog stava. Pokazivanja izraˇena mernim jedinicama koje nisu navedene z u prilogu 1. proizvode i opremu koji se ve´ nalazi na trˇiˇtu. 2. javnu bezbednost ili atministrativne svrhe. list SCG. c z Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. 10/2006) ˇ Clan 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i naˇin njihove upotrebe.11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA (Sl. a koje su razliˇite s c z c c c od onih ˇija je primena obavezna na osnovu uredbe. ˇ Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. ˇ Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima znaˇenje joˇ jednog ili viˇe pokazic s s vanja veliˇine. reˇnog i ˇelezniˇkog saobra´aja. u smislu ove uredbe. decembra 2009. odnosno u upotrebi do c zs dana stupanja na snagu ove uredbe. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz taˇke 1. su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je z c odˇtampan uz ovu uredbu i ˇini njen sastavni deo. Pokazivanje izraˇeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora z biti dominantno. godine. s c ˇ Clan 3 Zakonske merne jedinice iz ˇlana 2. za privredu. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi c merila. c 18 . ako je upotreba takvih c jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. c ˇ Clan 2 Zakonske merne jedinice. br. zdravlje. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazduˇnog. pomorskog.

odnosno pokazivanje merila mora biti iskljuˇivo u zakonskim jedinicama.Merne jedinice iz stava 1. c ˇ Clan 6 Naˇin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve´ opisane prethodno) c 19 . (∗ prim.aut. ovog ˇlana ne primenjuje se na pokazivaˇe na merilc c ima. c JUS ISO 1000 ˇ Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u sluˇbenom glasniku z SCG.

ˇ Cvor ˇ Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. Sliˇno je sa jedinicom liga. z Reˇ milja potiˇe od latinskog mille passuum. godine kralj Edc vard II standardizovao je inˇ ka duˇinu tri jeˇmena zrna. Ne spada medu priznate SI jedinice mere. Mnoge stare mere za duˇinu proistekle su sasvim prirodno od razliˇitih dez c lova ljudskog tela. jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene s s z ruke).zemlja i µ τ ριν c c c (metrein). potiˇe od anglo-saksonske reˇi yerde koja znaˇi ˇtap. jard je u Engleskoj standardizovan kao c rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene ruke kralja Henrija I. Koristi se ˇirom sveta za oznaˇavanje s c brzine plovila i letelica. milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje.12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA Glavna pokretaˇka snaga razvoja matematike u najranijem periodu. 4cm). z ova jedinica je varirala od ˇoveka do ˇoveka.meriti. ali se koristi paralelno sa njima. 1324. Mnogi s termini koje danas koristimo potiˇu od tih praktiˇnih potreba. prst (ˇirina prsa).ali i c vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa). Medutim. okrugla i suva poloˇena c z c z uzduˇ. okolnostima. Cvor se ponekad s meˇa sa nautiˇkom miljom. u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duˇinu koristio se kubit. c c Odatle je dobijena reˇ uncaa takode i engleska reˇ inˇ. Ovo je c z ˇ definicija koja se koristi najviˇe .jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova. ˇ Definicija. ˇto je bilo izuzetno vaˇno u agrarnim s z druˇtvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nautiˇku milju od 1853. Cvor . koja se takode vrlo razlikuje u razliˇitim c c delovima sveta. koja predstavlja morsku milju na ˇas: 1852m = 0.rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. z c na engleskom yard. c c s c ruka. ako ne i u svim. Na primer. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inˇa. Da bi se dobila jednoznaˇna mera. ˇto je znaˇilo hiljadu duplih c c s c koraka. s c s s 20 . Ovo se zasniva na c 3600s s h medunarodmo priznatoj duˇini nautiˇke milje. 514 m (1. Naravno. kao ˇto je sluˇaj i sa merama stopa. ˇto je pogreˇno. 184metra) i drugih drˇava. a rimska c milja je bila pet hiljada stopa. Velike Britanije 1970. godine (koje su pre toga koristile US nautiˇku milju c z c od 1852. Sama reˇ jard. ˇaka. bile su praktiˇne c potrebe merenja zemlje i astronomije. a danas c c c s se ˇesto koristi u znaˇenju ˇtap dugaˇak jedan jard (91. c c s c Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). usvojene od strane Sjedinjenih z c Ameriˇkih Drˇava 1954. Na primer c c geometrija znaˇi merenje zemlje na grˇkom od reˇi Γη (ge). 249 metara). 85 km ).

026364 metara • crta=2159 mm ˇ ARSIN Arˇin je mera za duˇinu. Kada je su vlasti nametnule metriˇke mere c doˇlo je do protesta. 31608 metara s • ˇaka=4 palca = 0. 59 kvadratnih metara • motika = 200 kvadratnih hvati=719. zaokruˇuje se na z z 1. Iznosi 68 centimetara. I danas u reˇenici imati razliˇite arˇine. 999 kvadratnih metara • kvadratni hvat = 3. 34245 kvadratnih metara • dunum =1000 kvadratnih metara • ralica=2500 kvadratnih metara • plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara • jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754. 8965 metara. 10536 metara s • palac=0. ´ VECE JEDINICE: • kvadratna stopa = 0. 7396 kvadratnih metara • lanac=10 motika=7193. 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: • hvat =6 stopa = 18 ˇaka= 72 palca s • stopa=3 ˇake = 12 palaca = 0. c 21 . se podrazumeva s c c s razliˇito vrednovanje iste stvari. 896484 metar.HVAT Hvat je starinska mera za duˇinu i iznosi 1.. Arˇin se koristio u Srbiji do oss z s amdesetih godina devetnaestog veka. 596712 kvadratnih metara. Kvadratni hvat je prema tome 3..

org 22 .wikipedia.dr Ljiljana Petkovi´ c c -Sluˇbeni list SCG.Boris Cekrlija -Matematiˇki simboli i termini.Uredba o zakonskim mernim jez dinicama -http://sr.LITERATURA: -Opˇta enciklopedija Larousse-Matematika s ˇ -Vremeplov kroz matematiku. br 10/2006.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->