SEMINARSKI RAD

IZ
METODIKE NASTAVE
MATEMATIKE 2
TEMA:
JEDINICE MERE
Profesor ZORAN LUČIĆ
autor: TANASKOVIĆ BOŽIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1
1 Metarski sistem
Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica dužine,
i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnošci i delovi jedinica su medju
sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem
je po zakonu obavezan u Francuskoj i u većini zemalja. Nije obavezan samo
u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Državama, u Kanadi, u Australiji i u nekim
drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a
i u drugim zemljama) nisu bile tačno utvrdjene; one su se menjale od jedne
provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se
tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a
računi koje je trebalo obaviti s odgovarajućim brojevima bili su složeni.

Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se

izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je
decimalan.

Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupština Francuske je

odobrila projekt ujednačavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade
neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su
sačinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranž (Lagrange), Lavoaz-
ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odlučila je da uzme jedinicu dužine kao osnovu
novog sistema, pri čemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo dužine
Zemljinog podnevka.

30. marta 1791. Narodna skupština je te zaključke usvojila i od Akademije

je tražila da izvrši merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Pošto
je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje dužine Zemljinog pod-
nevka moraju produžiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detal-
jan izveštaj u kome je, pre svega, predložila da se utvrdi privremeni metar čija
je dužina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille).
Taj predlog je Konvent usvojio, pri čemu je odgovarajući zakon posatao obavezan
tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodična nomenklatura, takva kakva
danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. žerminala
godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois).

Dužinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili De-

lambr (Delambre) i Mešen (Méchain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa
(Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao što je poznato, morala
biti izabrana i izmerena s najvećom brižljivošću. U stvarnosti, podnevak je
elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane,
odredene su geografske širine ta dva grada. Kako je geografska širina jednog
mesta ugao koji čini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geograf-
skih širina daje ugao koji čine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa
se iz toga može izvesti ukupna dužina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona
20522960 hvata.

Najzad, 18. žerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje

metra i proglasio usvajanje četrdesetomilionitog dela dužine pariskog podnevka
za jedinicu dužine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona

2
bila data na čuvanje Arhivi Republike;jedna je bila poluga od platine čija je
dužina na 0o C bila zakonski metar, druga, cilindar od platine čija je masa bila
zakonska jedinica mase (kilogram).
Korišćenje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. 4. jula
1837. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Fran-
cusku počev od 1. januara 1840. Od 1862. Biro geografskih dužina je predložio
da se osnuje ustanova specijalno posvećena svemu što se odnosi na geodezijske
operacije, a, 1867., ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu speci-
jalne i stalne ustanove za strogo proučavanje metarskih etalona i geodezijskih
propisa”, 1870., zatim 1872., Medunarodna komisija metra koja se sastala u
Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset četiri država, preporučila
je osnivanje Medunarodnog biroa težina i mera, kojem bi bilo dato u zadatak
da proizvodi i čuva medunarodne prototipove mera. 1. marta 1875. u Parizu
se sastala Diplomatska konferencija metra, na njoj je bilo zastupljeno dvade-
set država. Tu se na definitivan način utvrdila konvencija koja je trebala da
potvrdi rad Medunarodnog biroa težina i mera, i usvojena je ponuda francuske
vlade, koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjiko-
vac Bretej, koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). Smeštaj
je završen krajem 1878. Zadatak čuvanja, uporadivanja i proveravanja etalona
fizičkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou,
kojeg zajednički izdržavaju četrdeset država (1965. godine).

U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. 11. 1873. s tim da se

mogu primenjivati od 1. 12. 1875. a da se obavezno svuda mogu primenjivati
od 1. 1. 1880.

Predstavnici vlada država vezanih kovencijom metra periodično se sastaju u

Parizu na Generalnoj konferenciji težina i mera, da bi zajadno odlučili o:
1. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od država;
2. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiču etalona
fizičkih mera koje se odnose na dužine, na mase , na temperaturu, na
elektricitet, na fotometriju, na jonizujuća zračenja (x zraci, radionukleidi,
neutroni) a i fizičkih konstanata koje se koriste u nauci o merama;
3. Definicjama jedinica fizike za koje se traži medunarodna saglasnost medu
vladama.
Francusko zakonodavstvo. Zakon od 11. jula 1903. zamenio je fran-
cuske etalone metra i kilograma iz 1799. novim prototipovima utvdenim pod
rukovodstvom Medunarodnog biroa težine i mera.
Nov zakon od 2. aprila 1919. doneo je veliko proširenje jedinica metarskog
sistema definišući jedinice vremena, svetlosne jačine i električnog otpora, zatim,
dekretom od 26. jula 1919., utvrdene su sekundarne jedinice površine, zaprem-
ine, ugla, mase, gustine, vremena, sile, energije, snage, itd. To ozakonjenje je
izmenjeno 1948. zakonom od 14. januara i dekretom od 28. februara. Naizad,
dekret od 3. maja 1961., izmenjen dekretom od 5. januara 1966., propisuje
jedinice mera shodno odlukama X(1954.), XI(1960.) i XII(1964.). Generalne
konferencije težine i mera; taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde, koje
je usvojila XI Generalna konferencija, i propisuje upotrebu medunarodnog sis-
tema jedinica, koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata električna

3
jedinice i više drugih.

2 Medunarodni sistem jedinica SI

Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI, velikim slovima i bez tačaka, u
svim jezicima), zakonit u Francuskoj, je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica
usvojenih 1960. na XI Generalnoj konferenciji težine i mera.
Osnovne jedinice su:
• metar, jedinica dužine;
• kilogram, jedinica mase;
• sekunda, jedinica vremena;

• amper, jedinica jačine električne struje;

• kelvin, jedinica termodinamičke temperature;
• kandela, jedinica svetlosne jačine;

Umnošci:
činilac kojim se množi jedinica prefiks oznaka
1012 tj. 1000000000000 tera T
109 tj. 1000000000 giga G
106 tj. 1000000 mega M
103 tj. 1000 kilo k
102 tj. 100 hekto h
101 tj. 10 deka da

Delovi:
činilac kojim se množi jedinica prefiks oznaka
10−1 tj. 0, 1 deci d
10−2 tj. 0, 01 centi c
10−3 tj. 0, 001 mili m
10−6 tj. 0, 000001 mikro µ
10−9 tj. 0, 000000001 nano n
10−12 tj. 0, 000000000001 piko p
10−15 tj. 0, 000000000000001 femto f
10−18 tj. 0, 000000000000000001 ato(atto) a
Imena unožaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem pre-
fiksa; svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku; koja se stavlja ispred oznake
jedinice.
Primer. jedan megavat (1 MW) je milion vati. Upotrebu delova femto
(10−15 ) i ato (10−18 ) preporučio je Medunarodni komitet težina i mera posle
dekreta od 3. maja 1961.

Napuštena je upotreba sledećih prefiksa:

4
105 hektokilo;
104 miria;

10−4 decimili;
10−5 centimili;

5
 Imena jedinica. Ime jedinice, čak i kada se obrazuje od imena nekog
naučnika, gramatički je zajednička imenica,; njeno prvo slovo je malo slovo i
ima množinu.

Oznake. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog naučnika počinje

uvek velikim slovom; u suprotnom slučaju, počinje malim slovom. Iza te oznake
nikada nema tačke; ona je ista i u množini. Kad oznaka umnoška ili dela je-
dinice ima izložilac, on se ne odnosi samo na deo oznake koja označava jedinicu,
nego na celinu oznake. Na primer, dam2 znači (dam)2 , površinu kvadrata čija je
stranica jedan dekametar, tj. 100 kvadratnih metara; dam2 ne označava da(m)2 ,
čemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara; 1dam2 = 100m2 ; 1dm3 = 0, 001m3 .

Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10, pošavši od

1012 ,primenjuje se pravilo, koje se zove pravilo (N), izraženo obrascem

106N = (N ) ilion
koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. maja 1961.), a koje se
isto tako koristi u Engleskoj, Nemačkoj, Danskoj, kao i u većini zemalja Južne
Amerike. Tako da postoje ekvivalenti:
106 milion;
1012 bilion;
1018 trilion;
1024 kvatrilion;
1030 kvintilion;
1036 sekstilion;
itd.

6
3 Geometrijske jedinice
DUŽINA. Jedinica dužine ja metar (oznaka: m). Metar je dužina jednaka
1650763, 73 talasnih dužina, u vakuumu, zračenja koja odgovara prelazu izmedu
nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. maja 1961., koja
je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije težina i mera, od oktobra
1960., koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu
od platine i iridijuma koji se čuva u Medunarodnom birou težine i mera od 1889).

Druge jedinice dužine . Postoje mnogobrojne druge jedinice dužine.

1. Ongstrem (angström, oznaka: Å, koji jednak 0, 1 nanometar, tj. 10−10 m,
je jedinica koja se često upotrebljava za merenje optičkih talasnih dužina;
trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. Kao etalon ongstrema dugo je
služila talasna dužina talasnog zračenja prirodnog kadmijuma u normalno
vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438, 4696Å.
2. Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra,
mikrometru, tj. 10−6 m.
3. Milja (morska), čija je upotreba odobrena samo u navigaciji, pomorskoj
ili vazdušnoj, odgovara srednjem udaljenju dveju tačeka Zemljine površi
koje imaju istu geografsku dužinu a čije se geografske širine razlikuju za
jedan lučni minut. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m.
4. Astronoska jedinica dužine ja poluprečnik kružne putanje koju bi opisi-
vala oko Sunca zamišljena tačkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu per-
tubaciju a koja bi imala isti period obilaženja kao Zemlja. Njena vrednost,
jednaka 149, 6gm, tj. 1, 496 · 108 kilometara, je bliska srednjem rastojanju
Zemlje od Sunca.
5. svetlosna godina ( oznaka: a.l.) je put koji svetlost prede u vakuumu za
jednu godinu. Ona je jednaka 9461 terametra, tj. 9, 461 · 1012 kilometara.
6. Parsek je rastojanje zvezde čija bi godišnja paralaksa bila jedna lučna
sekunda; godišnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska je-
dinica sa rastojanja te zvezde. Parsek je jednak 30800 terametra, tj.
3, 08 · 1013 km.
Površina. Jedinica površine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). Kvadratni
metar je površina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra.

Druge jedinice površine. Postoje druge jedinice površine.

1. Za izračunavanje površine zemljišta upotrebljvaju se i sledeće jedinice:
hektar (ozn. : ha)= 1hm2 = 10000m2 ;
ar (ozn. : a)= 1dam2 = 100m2 ;
centiar (ozn. ca)= 1m2 ;
2. U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu čestica ko-
risti se barn, koji je jednak 10−24 cm2 , tj. 10−28 m2 ili 100 kvadratnih
femtometara.

7
ZAPREMINA. Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). Kubni
metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra.

Druge jedinice zapremine. Postoje druge jedinice zapremine.

1. Litar (oznaka: l), ime koje je u počecima metarskog sistema dato kubnom
decimetru. Od 1901. do 1964. litar je bio zvanično definisan, u preciznoj
nauci o merama, kao zapremina koja zauzima 1 kilogram čiste vode pri
svojoj najvećoj gustini (4o C), pod normalnim atmosferskim pritiskom;
postojala je relacija 1l = 1, 000028dm3 . XII Generalna konferencija težina
i mera je od oktobra 1964. odbacila tu definiciju iz 1901., izjavljujući
da se reč litar može koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i
preporučujući da se ime litar ne koristi za izražavanje rezultata merenja
zapremine velike tačnosti. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra
je od tada ograničena na praktičnu i trgovačku nauku o merama.
2. Ster (oznaka: st), jedinica mere ogrevnog drveta, je količina drva koja se
može naslagati u obliku cepanica dužina 1m u ram oblika kocke ivice od
1m.

RAVAN UGAO. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). Radijan je

ugao koji, imajući teme u središtu nekog kruga, zahvata, na liniji tog kruga, luk
dužine jednake dužini poluprečnika kruga.

Druge jedinice ravnog ugla. Upotrebljavaju se i sledeće jedinice ravnog

ugla:
1. obrt (oznaka: o), koji je jednak 2 · π radijana;
π
2. grad (oznaka: gr), koji je jenak 200 radijana;
π
3. stepen (onaka: o ), koji je jednak 180 radijana;
π
4. minuta (oznaka: ’), koja je jednaka 10800 radijana;
π
5. sekunda (oznaka: ”), koja je jednaka 648000 radijana;
2π
6. časovni ugao ( u astronomiji i navigaciji), koji je jednak 24 radijana, tj.
15 stepeni.
PROSTORNI UGAO. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr).
Steradijan je prostorni ugao koji, imajući teme u središtu sfere, odseca, na površi
te sfere, površinu jednaku povšini kvadrata čija je stranica jednaka poluprečniku
sfere.

8
4 JEDINICE MASE
MASA. Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). Kilogram je masa pro-
totipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija težina i
mera održana u Parizu 1889., i koja je data na čuvanje u letnjikovac u Bretej u
Sevru. Taj prototip ima oblik cilindra čija je visina (39 mm) jednaka prečniku.
Kopija br. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku; ona se čuva u Na-
cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata.

Iako je kilogram osnovna jedinica, imena i oznake njegovih umožaka i delova

se brzo obrazuju od reči gram ( primer: miligram [ mg ], a ne mikrokilogram).

Primedba. Ne treba mešati masu i težinu. Masa nekog tela je vezana za

količinu materije koja čini to telo; u običnim okolnostima ona je ne promenljiva;
može se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode
nuklearni centri. Težina nekog tela je sila teže kojoj je ono podvrgnuto; ona
se menja od jedne do druge tačke površi Zemljine lopte; jednaka je nuli na
veštačkom satelitu kada motori ne rade.

Druge jedinice mase. Upotrebljavaju se i sledeće jedinice mase:

1. Tona (oznaka: t), koja je jednaka 1000 kilograma;
2. Kvintal (oznaka: q), koji je jednak 100 kilograma;
3. Metrički karat, koji je jednak 0, 2g
ZAPREMINSKA MASA. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom
kg
metru (oznaka: m 3 ). Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela čija

je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. Na temperaturi od 4o C i na

kg
normalnom atmosferskom pritisku, zapreminska masa vode je 99, 972 m 3 ; 1000

kg vode zauzima zapreminu od 1, 000028m3

GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). Ne postoji jedinica gustine, s

obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera, izražena decimal-
nim brojem, zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela, u
uslovima koji moraju biti posebno označeni za oba tela. Obično je za čvrsta
tela i tečnosti referentno telo voda, a za gasove vazduh.

Zabranjeno je izražavati gustinu tela drugčije osim decimalnim brojem defin-

isnim gore.

KOCETRACIJA I TITAR. Jedinica koncetracije odredenog tela, u nekoj

kg
smeši, je kilogram po metru kubnom (oznaka: m 3 ) to je koncentracija homogene

smeše koja sadrži 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog

metra.

Titar, u datom telu homogene smeše je razmera, izražena decimalnim bro-

jem, mere jedne odredene veličine koja se odnosi na to telo i mere te iste veličine
koja se odnosi na celinu smeše.

9
 Uz reč titar mora biti nekakav kvalifikativ, kao što je težina ili
zapreminski; u odsustvu kvalifikativa pod rečju titar treba podrazumevati
težinski titar.

Od dekreta 5. januara 1966. nije više odobrena upotreba alkoholometarskog

titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL).

5 JEDINICE VREMENA
Sa početkom bavljenja zemljoradnjom čovek je morao da vodi računa o
godišnjim dobima. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim raz-
macima. Prvim civilizacijama je bilo poznato da se noću sazvežda menjaju
prema godišnjim dobima. Znali su da prate godišnja doba teko što su raspoz-
nali koje se zvezde posle Sunčevog zalaska pojavljuju na nebu. Vavilonci su još
pre 4000 godina utvrdili dužinu godine na 365 dana.

Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane, nedelje, mesece
i godine. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i re-
dovnoj pojavi Sunca i Meseca. Dan je prosečno vreme koje odgovara jednoj
rotaciji Zemlje oko njene ose. Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji
Zemlje oko Sunca i zove se sezonska, tropska ili solarna godina. Solarna godina
ima 365 dana 5 časova 48 minuta i 45, 5 sekundi. Stari narodi su računali mesec
kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide
oko Zemlje ( 29, 5 dana) Ovo vreme, zvano lunarni mesec, rezultira u lunarnu
godinu od 354 dana, koja je više od 11 dana kraća od solarne godine.

Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i

hrišćanske tradicije koja zahteva da se čovek svaki sedmi dan odmara.

VREME. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). Sekunda je trajanje od

9192631770 perioda zračenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa
osnovnog stanja atoma celzijuma 133.

Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije težine i

mera od oktobra 1967.

Druge jedinice vremena. Upotrebljavaju se i sledeće jedinice vremena:

1. minuta (oznaka: mn), koja je jednaka 60s;
2. čas (oznaka: h), koji je jednak 60mn, tj. 3600s;
3. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h, tj. 86400s.
FREKVENCIJA. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). Herc je frekven-
cija periodične pojave čiji je period 1 sekunda. U telekomunikacijama, herc se
ponekad zove cikl u sekundi.

Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave,

1
koliko god se vraćali u prošlost. Još nedavno, sekunda je bila 86400 deo trajanja
srednjeg Sunčevog dana. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje

10
oko njene polarne ose; kalendar i astronomski časovnici su bili doterivani po tom
kretanju, za koje se pretpostavljalo da je savršeno jednoliko.

Tek oko 1926. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti

perioda obrtanja Zemlje, koja ponekad dostiže 10−7 relativne vrednosti u nekim
godinama. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija:
1. progresivnog usporavanja, koje produžuje trajanje dana za 0, 00164 sekundi
na vek, i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetičke energije Zemljine
lopte zbog plima i oseka;
2. sezonskih varijacija;
3. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka.
To je razlog što su medunarodna astronomska unija, a zatim XI Generalna kon-
ferencija težina i mera (1960.), usvojile novu definiciju zasnovanu ne više na
trajanju dana, nego na trajanju tropske godine.

Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prolećne ravnodnevnice, pri

čemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. Tra-
janje tropske godine sporo opada, za pola sekunde na vek. Efemericko vreme je
skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. u računima
nebeske mehanike, skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se
podrazumeva sa gornjom definicijom.

U meduvremenu su fizičari pronašli atomske etalone frekvencije. Izvesne

atomske ili molekularne rezonacije, koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim
radioelektričnim talasima, mogu se pojačati i registrovati elektronskim pos-
tupcima. Njihova se frekvencija može reprodukovati s tačnošću bolju od 10−11 .
1964. Medunarodni komitet težina i mera je preporučio korišćenje atomskog
etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma
celzijusa 133 s vrednošću 9192631770 herca. Taj etalon je sada u osnovi definicije
sekunde. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske
pojave.

Atomski etalon frekvencije ne može zameniti časovnike, ali on dopušta da

se obezbedi da njihov hod ostane tačan. Danas najtačniji nisu opservatori-
jski časovnici s klatnom, nego kvarcni časovnici. Sopstvene vibracije podesno
isečenog kristala kvarca u vezi su sa periodičnom pojavom, iste frekvencije,
električnih punjenja na njegovim stranama; te veoma malo prigušene vibracije
koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije električnog kola. Umnožavanjem
frekvencija proizvode se električni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji služe
za pokretanje kazaljki časovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno
merenje vremena. Ti kvarcni časovnici mogu godinama raditi bez greške, ali
njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom
kontrolom časovnika jedne grupe, ili još bolje, povremenim poredenjem s atom-
skim etalonom frevencije.

11
6 MEHANIČKE JEDINICE
BRZINA. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m s ). Metar u skundi
je brzina pokretne tačke koja, krećući se jednoliko, prede rastojanje od 1 metra
u 1 sekundi. Koristi se, isto tako, samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj navi-
gaciji, čvor. Čvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na čas.

1852 m
1čvor = 3600 s .

UBRZANJE. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: sm2 .

Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne tačke, koja se kreće jednako
promenljivo, čija se brzina menja, u 1 sekundi, za 1 metar u sekundi.

Koristi se i gal. Gal je ubrzanje pokretne tačke, koja se kreće jednako

promenljivim kretanjem, čija se brzina menja, u 1 sekundi, za 1 centimetar
u sekundi.

Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu, ili ubrzanje koje potiče od
teže, koja se menja od jedne do druge tačke površi Zemljine kugle, označava se
oznakom g; Njegova vrednost je oko 9, 81 sm2 . Lako se, pomoću gravimetra, meri
razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. Poznavanje
tačne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo
poznato svuda.

Od 1906. odnosimo se na apsolutnu ( tj. u funkciji metra i sekunde) meru

koju su našli Kinen ( Künnen ) i Furtvengler ( Furtwängler ) u Potsdamu
kod Berlina. Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se
podstamski sistem. Novija i tačnija merenja ukazuju da je taj sistem
pogrešan za višak 14 milionitih. Svaka greška u vrednosti g se ogleda tačnost
merenja sile, pritiska, snage, energije, jačine elektične struje, i temperature fik-
siranih tačaka ključanja. Zato je Medunarodni komitet težine i mera 1968.
odlučio da, zbog potrebe nauke o merama, vrednost ubrzanja g podstamskog
sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 .

Dogovorena vrednost 9, 80665 sm2 se zove normalo ubrzanje koje potiče od teže.

SILA. Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Njutn je sila koja telu koje ima
masu od 1 kilograma saopštava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu.

Druge jedinice sile. Kao jedinice sile koriste se i:

1. din (oznaka: dyn), koji je jednak 10−5 njutna;
2. sten (oznaka: sn), koji je jednak 1000 njutna.
Da bi se neka sila tačno izmerila, ona se uravnoteži sa silom teže koja dejstvuje
na poznatu masu. Ako je g ubrzanje koje potiče od teže na mestu eksperimenta,
a m masa, sila je proizvod mg. Pod normalnim ubrzanjem koje potiče od teže,
masa od 1 kilograma trpi silu teže od 9, 80655 njutna, koja se zove kilogramsila,
kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp).

12
 ENERGIJA ILI RAD. Jedinica energija ili rada je džul (oznaka: J). Džul
je rad koji izvrši sila od 1 njutna čija se napadna tačka pomeri za 1 metar u
pravcu sile.

Druge jedinice energije ili rada. Koriste se i:

1. erg, koji nema oznake i koji je jednak 10−7 džula;
2. vatčas ( oznaka: Wh), koji je jednak 3600 džula;

3. elektronvolt (oznaka: eV), jedinica energije koja se obično koristi u nuk-

learnoj fizici, koja je energija koju stiče elektron ubrzan pod potencijalnom
razlikom od 1 volta. On je jednak 1, 602 · 10−19 džula.
KOLIČINA TOPLOTE. Jedinica količine toplote je džul, jedinica en-
ergije definisana gore.

Druge jedinice količine toplote. Koriste se i:

1. Kalorija (oznaka: cal), koja je količina toplote potrebna da se temper-
atura jednog grama nekog tela čija je specifična toplota jednaka specifičnoj
toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pri-
tiskom ( 1001325 paskala). Ona je jednaka 4, 1855 džula ( ta vrednost
od 4, 1855 džula je eksperimentalna vrednost, koja proizlazi iz najnovijih
odredivanja);
2. termija (oznaka: th), koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4, 1855·106
džula;
3. frigor (oznaka: fg), koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za
izračunavanje odvedenih količina toplote. Frigor je jednak negativnoj kilo-
kaloriji ima vrednost −4, 1855 · 103 džula.
SNAGA(EFEKT). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). Vat je snaga od 1
džula u sekundi.

NAPON I PRITISAK. Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom

N
metru (oznaka: m 2 ), koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). Paskal je

napon koji, dejstvujući na ravnu površ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu

površinu ukupnom silom od 1 njutna.

Napon koji dejstvuje na neki element površi je količnik sile koja na njega de-
jstvuje i površine tog elementa. To je vektor usmeren kao i sila. Taj vektor može
biti kos; ako je normalan zove se pritisak ; ako je tangentan zove se smicanje.
Pojam napona naročito se pojavljuje u izračunavanju otpornosti materijala.

Druge jedinice napona i pritiska koriste se i:

1. bar, koji nema oznake koji je jednak hektopiezu, desetnom umnošku je-
dinice sistema M.T.S ( metar-tona-sekunda ). On je jednak 105 paskala.
dyn
2. bari (oznaka: cm2 ), koji je jednak 0, 1 paskala.

13
DINAMIČKA VISKOZNOST. Jedinica dinamičke viskoznosti je poazej
(oznaka: Pl). Poazej je dinamička viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i
jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni, ravne površi, krute, neograničene, izaziva
otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne površi s fluidom koji se
nalazi u stacionarnom relativnom tečenju, kada je gradijent brzine fluida, na
krutu površ i na metar normalnog udaljenja od te površi, 1 metar u sekundi.

Dinamička viskoznost se zove i viskoznost. Upotrebljava se i poaz ( oznaka:

Po), koji je jednak 0, 1 poazeja.

KINEMATIČKA VISKOZNOST Jedinica kinematičke viskoznosti je

kinematička viskoznost fluida čija je dinamička viskoznost 1 poazej, a zapreminska
masa 1 kilogram po kubnom metru. Ta jedinica, koja nije dobila, ima oznaku
m2 −4
s . Koristi se i stoks (oznaka: St), koji je jednak 10 gore definisane jedinice.

7 ELEKTRIČNE JEDINICE
JAČINA ELEKTRIČNE STRUJE. Jedinica jačine elekrične struje je
amper (oznaka: A). Amper je jačina konstantne električne struje koja održava na
dva paralelna provodnika koji su pravolinijski, beskonačne dužine, zanemarljivih
kružnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra, jadan od dru-
gog, proizvodi, medu tim provodnicima, silu od 2 · 10−7 njutna po metru dužine.

Amper se odreduje pomoću strujne vage (kotonove vage). Kalem, od provodljive

žice izmerenog geometrijskog oblika, obešen je na jedan tas te vage; drugi kalem
je utvden odozdo; kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog
dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnotežuje na dru-
gom tasu; ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiče od teže. Iz te se sile
izvodi vrednost jačine struje u amperima.

ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI

NAPON). Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je
volt (oznaka: V). Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju tačaka
provodljive žice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera, kada je snaga
rasuta izmedu tih dveju tačaka jednaka 1 vatu.

1
Volt je praktično jednak 1,086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog el-
ementa (neuključenog i zasićenog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi
od 20o C.

Tačno odredivanje volta se obavlja polazeći od ampera i oma. Selektivni

Vestonovi elementi, proverene stabilnosti, služe da se, u labaratorijumima za
etalonizaciju, održi vrednost volta; vrednosti koje im se pripisuju, posle revizije
koju je 1968. predložio Medunarodni biro težina i mera, tačne su i uskladene u
svetu do na 1 milioniti.

ELEKTRIČNI OTPOR. Jedinica elektičnog otpora je om (oznaka: Ω).

Om je električni otpor koji postoji izmedu dveju tačaka provodljive žice kad kon-
stantna potencijalna razlika od 1 volta, koja postoji izmedu tih dveju tačaka,

14
proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera, pri čemu u tom provod-
niku nema nikakve elektromotorne sile.

Om se tačno odreduje poredenjem impendancije, pri poznatoj frekvenciji,

s induktancijom izračunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama,ili s
električnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se može računati Lampar-
Tompsonovom metodom. Za održavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju
služe kalemi od otpuštenog manganina (legura bakra, mangana i nikla) selek-
cionisani i provereni stabilnosti.

KOLIČINA ELEKTICITETA. Jedinica količine elektriciteta je kulon

(oznaka: C). Kulon je količina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od
jednog ampera.

Koristi se i amperčas (oznaka: Ah), koji je jednak 3600 kulona.

ELEKTRIČNI KAPACITET. Jedinica električnog kapaciteta je farad

(oznaka: F). Farad je kapacitet električnog kondenzatora izmedu čijih ploča
se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen količinom elek-
triciteta jednakoj 1 kulonu.

ELEKTRIČNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). Jedinica elek-

trične induktacije je henri (oznaka: H). Henri je električna induktivnost zatvorenog
kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se električna
struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi.

MAGNETNI FLUKS. Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb).

Veber je magnetni fluks koji, kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka, a
koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom
1 sekunde, proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta.

MAGNETNA INDUKCIJA. Jedinica magnetne indukcije je tesla (oz-

naka: T). Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na
površinu od 1 kvadratnog metra,daje kroz tu površinu ukupan magnetni fluks
od jednog vebera.

8 TOPLOTNE JEDINICE
TEMPERATURA. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). Kelvin je
1
273,16termodinamičke temperature trojne tačke vode.

U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala, koja se dobija oduzi-

manjem 273, 15 od temperatura izraženim u kelvinima; a jedinica je Celzijusov
stepen (oznaka: o C), koji je jednak kelvinu.

KOLIČINA TOPLOTE. Vidi Mehaničke jedinice.

15
9 OPTIČKE JEDINICE
SVETLOSNA JAČINA. Jedinica svetlosne jačine je kandela (oznaka:
cd). Kandela je svetlosna jačina, u odredenom pravcu, otvora upravnog na taj
1
pravac, čija je površina 60 kvadratnog centimetra, a koji zrači kao i integralni
radijator (crno telo) na temperaturi očvršćavanja platine.

Kandela se čuva u laboratorijama za etalonizaciju pomoću lampi sa selek-

tivnom zažarenošću, čija se svetlosna jačina meri poredenjem s crnim telom na
temperaturi tačke očvršćavanja platine.

Medunarodni komitet težine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih

svetlosnih efikasnosti monohromatskih zračenja za srednje oko prilagodeno na
svetlost; u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih
jačina, ili ma kojih drugih fotometrijskih veličina, lampi ili zračenja koja imaju
različite boje ili spektralni sastav.

SVETLOSNI FLUKS. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm).

Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izrači homogeni tačkasti
izvor postavljen u teme tog prostornog ugla, a koji ima svetlosnu jačinu od
jedne kandele.

OSVETLJENOST. Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). Luks je os-

vetljenost površi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena
na kvadratni metar.

Koristi se i fot (oznaka: ph), koji je jednak 104 luksa.

LUMINACIJA. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (oz-

cd
naka: m 2 ). Kandela na kvadratni metar je luminacija, u odredenom pravcu,

izvora čija je svetlosna jačina, u tom istom pravcu, na kvadratni metar površi
ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac, jedna kandela.

Luminacija se ranije zvala sjajnost.

JAČINA (VERGENCIJA) OPTIČKIH SISTEMA. Jedinica jačine

optičkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). Dioptrija je jačina optičkog sistema
čija je žižna daljina 1 metar u sredini čiji je indeks prelamanja 1.

Jačina optičkog sistema se ranije zvala moć.

Jačina optičkih sistema se izražava u dioptrijama recipročnom vrednošću

njihovih žižnih daljina datih u metrima. Pozitivna jačina optičkih sistema se
zove konvergencija , negativna jačina optičkog sistema se zove divergencija.

16
10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI
RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. Aktivnost neke količine radioak-
tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj količini za
jednu sekundu. Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na mi-
nus jedan (s−1 ).

Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti čija je vrednost 3, 7 ·

1010 s−1 .

Masa radijuma čija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1

gramu.
KOLIČINA x ILI y ZRAČENJA. Jedinica količine X ili y zračenja je rend-
gen (oznaka: R). Rendgen je količina x ili y zračenja takva da čestična emisija
koja joj je združena proizvodi u 0, 001293 grama vazduha jone koji nose količinu
1
elektriciteta, jednog ili drugog zraka, jednaku 3·10 9 kulona.

Tu veličinu specijalisti označavaju ispravnijim imenom  ekspozicija ,

umesto količina zračenja, a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon
C
na kilogram (oznaka: kg ). Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je
−4 C
1R = 2.58 · 10 kg .

17
11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JE-
DINICAMA
(Sl. list SCG, br. 10/2006)

Član 1

Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i

Crnoj Gori i način njihove upotrebe.
Član 2
Zakonske merne jedinice, u smislu ove uredbe, koje se moraju upotrebljavati za
izražavanje veličina, su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je
odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 3
Zakonske merne jedinice iz člana 2. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi
merila, obavljanju merenja i pokazivanju veličina izraženih u mernim jedini-
cama, za privredu, zdravlje, javnu bezbednost ili atministrativne svrhe.

Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u

oblasti vazdušnog, pomorskog, rečnog i železničkog saobraćaja, a koje su različite
od onih čija je primena obavezna na osnovu uredbe, ako je upotreba takvih
jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju
Srbiju i Crnu Goru.
Član 4
Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima značenje još jednog ili više pokazi-
vanja veličine, izražene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ .

Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. decembra

2009. godine.

Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u

propisanim metrološkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne
jedinice.

Pokazivanje izraženo u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora

biti dominantno. Pokazivanja izražena mernim jedinicama koje nisu navedene
u prilogu 1, moraju se izraziti karakterima koji nisu veći od onih za odgovarajće
pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. ove uredbe.
Član 5
Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za:
1. proizvode i opremu koji se već nalazi na tržištu, odnosno u upotrebi do
dana stupanja na snagu ove uredbe;
2. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili
zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz tačke 1.4 ovog stava.

18
Merne jedinice iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na pokazivače na meril-
ima, odnosno pokazivanje merila mora biti isključivo u zakonskim jedinicama.

Član 6

Način pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31,
JUS ISO 1000

Član 7

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u službenom glasniku

SCG.

(∗ prim.aut. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mer-

mom jedinicama su već opisane prethodno)

19
12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA
Glavna pokretačka snaga razvoja matematike u najranijem periodu,ali i
vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa), bile su praktične
potrebe merenja zemlje i astronomije, što je bilo izuzetno važno u agrarnim
društvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. Mnogi
termini koje danas koristimo potiču od tih praktičnih potreba. Na primer
geometrija znači merenje zemlje na grčkom od reči Γη (ge)- zemlja i µτ ριν
(metrein)- meriti.

Mnoge stare mere za dužinu proistekle su sasvim prirodno od različitih de-

lova ljudskog tela. Na primer, u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica
za dužinu koristio se kubit- rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. Naravno,
ova jedinica je varirala od čoveka do čoveka, kao što je slučaj i sa merama stopa,
ruka, šaka, prst (širina prsa), jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispružene
ruke).

Da bi se dobila jednoznačna mera, jard je u Engleskoj standardizovan kao

rastojanje od vrha nosa do kraja ispružene ruke kralja Henrija I. Sama reč jard,
na engleskom yard, potiče od anglo-saksonske reči yerde koja znači štap, a danas
se često koristi u značenju štap dugačak jedan jard (91, 4cm).

Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno

tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina).
Odatle je dobijena reč uncaa takode i engleska reč inč. 1324. godine kralj Ed-
vard II standardizovao je inč ka dužinu tri ječmena zrna, okrugla i suva položena
uzduž.

Reč milja potiče od latinskog mille passuum, što je značilo hiljadu duplih
koraka. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inča, a rimska
milja je bila pet hiljada stopa. Medutim, milja se znatno razlikovala od zemlje
do zemlje. Slično je sa jedinicom liga, koja se takode vrlo razlikuje u različitim
delovima sveta.

Čvor

Čvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. Ne spada medu priznate SI jedinice

mere, ali se koristi paralelno sa njima. Koristi se širom sveta za označavanje
brzine plovila i letelica.
Definicija. Čvor - jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova, koja
predstavlja morsku milju na čas: 1852m m km
3600s = 0, 514 s (1, 85 h ). Ovo se zasniva na
medunarodmo priznatoj dužini nautičke milje, usvojene od strane Sjedinjenih
Američkih Država 1954. godine (koje su pre toga koristile US nautičku milju
od 1852, 249 metara), Velike Britanije 1970. godine (koja je prethodno koristila
UK ili admiralsku nautičku milju od 1853, 184metra) i drugih država. Ovo je
definicija koja se koristi najviše , ako ne i u svim, okolnostima. Čvor se ponekad
meša sa nautičkom miljom, što je pogrešno.

20
 HVAT

Hvat je starinska mera za dužinu i iznosi 1, 896484 metar, zaokružuje se na

1, 8965 metara.
Kvadratni hvat je prema tome 3, 596712 kvadratnih metara.

VEĆE JEDINICE:
• kvadratna stopa = 0, 999 kvadratnih metara
• kvadratni hvat = 3, 59 kvadratnih metara
• motika = 200 kvadratnih hvati=719, 34245 kvadratnih metara

• dunum =1000 kvadratnih metara

• ralica=2500 kvadratnih metara
• plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara
• jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754, 7396 kvadratnih metara
• lanac=10 motika=7193, 4245 kvadratnih metara
MANJE JEDINICE:
• hvat =6 stopa = 18 šaka= 72 palca
• stopa=3 šake = 12 palaca = 0, 31608 metara
• šaka=4 palca = 0, 10536 metara
• palac=0, 026364 metara
• crta=2159 mm

ARŠIN

Aršin je mera za dužinu. Iznosi 68 centimetara. Aršin se koristio u Srbiji do os-

amdesetih godina devetnaestog veka. Kada je su vlasti nametnule metričke mere
došlo je do protesta. I danas u rečenici imati različite aršine... se podrazumeva
različito vrednovanje iste stvari.

21
 LITERATURA:

-Opšta enciklopedija Larousse-Matematika

-Vremeplov kroz matematiku- Boris Čekrlija

-Matematički simboli i termini- dr Ljiljana Petković

-Službeni list SCG, br 10/2006- Uredba o zakonskim mernim je-

dinicama

-http://sr.wikipedia.org

22