SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE ˇ ´ Profesor ZORAN LUCIC ´ ˇ autor: TANASKOVIC BOZIDAR

datum: 28. maj 2008. godine

1

1

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica duˇine, z i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umnoˇci i delovi jedinica su medju s sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve´ini zemalja. Nije obavezan samo c u Velikoj Britaniji’ u Sjedinjenim Drˇavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim z drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile taˇno utvrdjene; one su se menjale od jedne c provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo definisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a raˇuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju´im brojevima bili su sloˇeni. c c z Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skupˇtina Francuske je s odobrila projekt ujednaˇavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade c neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su saˇinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagranˇ (Lagrange), Lavoazc z ije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odluˇila je da uzme jedinicu duˇine kao osnovu c z novog sistema, pri ˇemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo duˇine c z Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skupˇtina je te zakljuˇke usvojila i od Akademije s c je traˇila da izvrˇi merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Poˇto z s s je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje duˇine Zemljinog podz nevka moraju produˇiti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detalz jan izveˇtaj u kome je, pre svega, predloˇila da se utvrdi privremeni metar ˇija s z c je duˇina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). z Taj predlog je Konvent usvojio, pri ˇemu je odgovaraju´i zakon posatao obavezan c c tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodiˇna nomenklatura, takva kakva c danas postoji, kao i definicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. ˇerminala z godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Duˇinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Dez lambr (Delambre) i Meˇen (M´chain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa s e (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao ˇto je poznato, morala s biti izabrana i izmerena s najve´om briˇljivoˇ´u. U stvarnosti, podnevak je c z sc elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske ˇirine ta dva grada. Kako je geografska ˇirina jednog s s mesta ugao koji ˇini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografc skih ˇirina daje ugao koji ˇine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa s c se iz toga moˇe izvesti ukupna duˇina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona z z 20522960 hvata. Najzad, 18. ˇerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje z metra i proglasio usvajanje ˇetrdesetomilionitog dela duˇine pariskog podnevka c z za jedinicu duˇine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona z 2

Zadatak ˇuvanja. koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektriˇna c 3 . snage. preporuˇila c z c z je osnivanje Medunarodnog biroa teˇina i mera.. kojem bi bilo dato u zadatak da proizvodi i ˇuva medunarodne prototipove mera. na mase . a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1. z Nov zakon od 2.. Od 1862. propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954. c kojeg zajedniˇki izdrˇavaju ˇetrdeset drˇava (1965. c z c z U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. Naizad. jula sc 1837. Definicjama jedinica fizike za koje se traˇi medunarodna saglasnost medu z vladama.). utvrdene su sekundarne jedinice povrˇine. zaprems ine. 1873. Koriˇ´enje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. Zakon od 11. na temperaturu. sile. energije. ugla. 1875. januara i dekretom od 28. svetlosne jaˇine i elektriˇnog otpora. i usvojena je ponuda francuske vlade. aprila 1919. zatim 1872. c c neutroni) a i fiziˇkih konstanata koje se koriste u nauci o merama. da bi zajadno odluˇili o: z c 1.. koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud).jedna je bila poluga od platine ˇija je c c duˇina na 0o C bila zakonski metar. jula 1919. Tu se na definitivan naˇin utvrdila konvencija koja je trebala da z c z potvrdi rad Medunarodnog biroa teˇina i mera. na c z elektricitet. januara 1966. 4.). druga. na jonizuju´a zraˇenja (x zraci. Generalne konferencije teˇine i mera. izmenjen dekretom od 5. c 3. Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset ˇetiri drˇava. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku poˇev od 1. mase. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada tiˇu etalona c fiziˇkih mera koje se odnose na duˇine. 1880. doneo je veliko proˇirenje jedinica metarskog s sistema definiˇu´i jedinice vremena. u Parizu c se sastala Diplomatska konferencija metra. Smeˇtaj s je zavrˇen krajem 1878. cilindar od platine ˇija je masa bila z c zakonska jedinica mase (kilogram). Predstavnici vlada drˇava vezanih kovencijom metra periodiˇno se sastaju u z c Parizu na Generalnoj konferenciji teˇina i mera. jula 1903. 12. gustine. taj dekret uvodi nove definicije metra i sekunde. godine).. marta 1875. s tim da se mogu primenjivati od 1. zatim. uporadivanja i proveravanja etalona s c fiziˇkih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou. dekret od 3. na fotometriju. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. koje z je usvojila XI Generalna konferencija. 1870. i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica. 1867. februara. 11.bila data na ˇuvanje Arhivi Republike.. vremena. 1. zakonom od 14. ponovo je insistirao na ”korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prouˇavanje metarskih etalona i geodezijskih c propisa”. radionukleidi. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od drˇava. januara 1840. 1. s c c c dekretom od 26. itd. na njoj je bilo zastupljeno dvadeset drˇava.. Biro geografskih duˇina je predloˇio c z z da se osnuje ustanova specijalno posve´ena svemu ˇto se odnosi na geodezijske c s operacije. a.) i XII(1964. Francusko zakonodavstvo. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa teˇine i mera. z 2. maja 1961. XI(1960. koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej.

Napuˇtena je upotreba slede´ih prefiksa: s c 4 . u c svim jezicima). jedinica mase. 1 10−2 tj. 000001 10−9 tj. s 2 Medunarodni sistem jedinica SI Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI. na XI Generalnoj konferenciji teˇine i mera. jedan megavat (1 MW) je milion vati. jedinica svetlosne jaˇine. 0. jedinica jaˇine elektriˇne struje. c Umnoˇci: s ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 1012 tj. c c • kelvin. 0. 1000000000 106 tj. z Osnovne jedinice su: • metar. svaki od tih prefiksa ima jednu oznaku. c • kandela.jedinice i viˇe drugih. 0. zakonit u Francuskoj. 000000000000000001 prefiks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m µ n p f a Imena unoˇaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem prez fiksa. • amper. 000000000000001 10−18 tj. 01 10−3 tj. 1000000000000 109 tj. 1000 102 tj. z • kilogram. Primer. 0. jedinica duˇine. 0. 001 10−6 tj. jedinica vremena. 10 prefiks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da Delovi: ˇinilac kojim se mnoˇi jedinica c z 10−1 tj. 000000001 10−12 tj. maja 1961. 0. koja se stavlja ispred oznake jedinice. je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. 1000000 103 tj. • sekunda. velikim slovima i bez taˇaka. 100 101 tj. jedinica termodinamiˇke temperature. 0. Upotrebu delova femto (10−15 ) i ato (10−18 ) preporuˇio je Medunarodni komitet teˇina i mera posle c z dekreta od 3. 000000000001 10−15 tj. 0.

104 miria. 5 .105 hektokilo. 10−4 decimili. 10−5 centimili.

ˇak i kada se obrazuje od imena nekog c nauˇnika. povrˇinu kvadrata ˇija je c s c stranica jedan dekametar. dam2 ne oznaˇava da(m)2 . dam2 znaˇi (dam)2 . 1018 trilion. kao i u ve´ini zemalja Juˇne c c z Amerike. maja 1961. 1dam2 = 100m2 . Danskoj. ona je ista i u mnoˇini. 1dm3 = 0. njeno prvo slovo je malo slovo i c c c ima mnoˇinu. Nemaˇkoj. on se ne odnosi samo na deo oznake koja oznaˇava jedinicu. u suprotnom sluˇaju. poˇinje malim slovom.Imena jedinica. itd. 6 . Kad oznaka umnoˇka ili dela jec z s dinice ima izloˇilac. Na primer. 1036 sekstilion. gramatiˇki je zajedniˇka imenica. Iza te oznake c c nikada nema taˇke. 100 kvadratnih metara. 1030 kvintilion.. izraˇeno obrascem z 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. c ˇemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara. 001m3 . z c nego na celinu oznake. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion.). c Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10. poˇavˇi od s s 1012 . 1024 kvatrilion. 1012 bilion. Ime jedinice. koje se zove pravilo (N). a koje se isto tako koristi u Engleskoj. tj. z Oznake. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nauˇnika poˇinje c c uvek velikim slovom.primenjuje se pravilo.

Parsek je rastojanje zvezde ˇija bi godiˇnja paralaksa bila jedna luˇna c s c sekunda. Astronoska jedinica duˇine ja polupreˇnik kruˇne putanje koju bi opisiz c z vala oko Sunca zamiˇljena taˇkasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pers c tubaciju a koja bi imala isti period obilaˇenja kao Zemlja. pomorskoj c ili vazduˇnoj. koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije teˇina i mera. 08 · 1013 km. centiar (ozn. o A je jedinica koja se ˇesto upotrebljava za merenje optiˇkih talasnih duˇina. 4696˚. z z 1. tj. 3. 9. c 4. Mikron (oznaka: µm ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra. 73 talasnih duˇina. tj.l. 5. c z Druge jedinice duˇine . mikrometru. od oktobra z 1960.. koji je jednak 10−24 cm2 . Ona je jednaka 9461 terametra. je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. zraˇenja koja odgovara prelazu izmedu z c nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( definicija dekreta od 3. svetlosna godina ( oznaka: a. Postoje druge jedinice povrˇine. Jedinica duˇine ja metar (oznaka: m). ca)= 1m2 . 496 · 108 kilometara. odgovara srednjem udaljenju dveju taˇeka Zemljine povrˇi s c s koje imaju istu geografsku duˇinu a ˇije se geografske ˇirine razlikuju za z c s jedan luˇni minut. tj. tj. Povrˇina.3 Geometrijske jedinice ˇ DUZINA. Metar je duˇina jednaka z z 1650763. 10−6 m. ar (ozn. godiˇnja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jes dinica sa rastojanja te zvezde. : ha)= 1hm2 = 10000m2 . Postoje mnogobrojne druge jedinice duˇine. 6. u vakuumu. koja je zamenila raniju definiciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se ˇuva u Medunarodnom birou teˇine i mera od 1889). Ongstrem (angstr¨m. tj. 461 · 1012 kilometara. z jednaka 149. maja 1961. 1. 2. koji jednak 0. 3. Jedinica povrˇine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). 1 nanometar. Kao etalon ongstrema dugo je sluˇila talasna duˇina talasnog zraˇenja prirodnog kadmijuma u normalno z z c A vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438. U nuklearno fizici za meru efikasnog preseka sudara izmedu ˇestica koc risti se barn. 2. ˇija je upotreba odobrena samo u navigaciji. s Druge jedinice povrˇine. 7 . 10−28 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. Milja (morska). c c z trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. Parsek je jednak 30800 terametra.) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. : a)= 1dam2 = 100m2 .. tj. oznaka: ˚. Kvadratni s s metar je povrˇina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra. Za izraˇunavanje povrˇine zemljiˇta upotrebljvaju se i slede´e jedinice: c s s c hektar (ozn. 10−10 m. 6gm. s s 1. Njena vrednost. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m.

do 1964. jedinica mere ogrevnog drveta. Litar (oznaka: l). ime koje je u poˇecima metarskog sistema dato kubnom c decimetru. imaju´i teme u srediˇtu nekog kruga. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). koji je jednak 2 · π radijana. c postojala je relacija 1l = 1. Postoje druge jedinice zapremine. pod normalnim atmosferskim pritiskom. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra c je od tada ograniˇena na praktiˇnu i trgovaˇku nauku o merama. koji je jednak π 180 4. RAVAN UGAO. stepen (onaka: o ). obrt (oznaka: o). Steradijan je prostorni ugao koji. odseca. povrˇinu jednaku povˇini kvadrata ˇija je stranica jednaka polupreˇniku s s c c sfere. litar je bio zvaniˇno definisan. kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ˇiste vode pri c svojoj najve´oj gustini (4o C). Upotrebljavaju se i slede´e jedinice ravnog c ugla: 1. Radijan je ugao koji. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). u preciznoj c nauci o merama. 8 . 2π 24 5. 2. XII Generalna konferencija teˇina z i mera je od oktobra 1964. minuta (oznaka: ’). Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). luk c s duˇine jednake duˇini polupreˇnika kruga. 000028dm3 . PROSTORNI UGAO. je koliˇina drva koja se c moˇe naslagati u obliku cepanica duˇina 1m u ram oblika kocke ivice od z z 1m. radijana. 1. odbacila tu definiciju iz 1901.. tj. radijana. koji je jednak c 15 stepeni. grad (oznaka: gr). radijana. Od 1901. Druge jedinice zapremine. zahvata. c c c 2. koji je jenak π 200 radijana. Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. na povrˇi c s s te sfere. koja je jednaka radijana. ˇasovni ugao ( u astronomiji i navigaciji). koja je jednaka π 648000 6. izjavljuju´i c da se reˇ litar moˇe koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i c z preporuˇuju´i da se ime litar ne koristi za izraˇavanje rezultata merenja c c z zapremine velike taˇnosti.ZAPREMINA. z z c Druge jedinice ravnog ugla. imaju´i teme u srediˇtu sfere. π 10800 3. Ster (oznaka: st). sekunda (oznaka: ”). na liniji tog kruga.

Jedinica koncetracije odredenog tela. zapreminska masa vode je 99. s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera. u uslovima koji moraju biti posebno oznaˇeni za oba tela. i koja je data na ˇuvanje u letnjikovac u Bretej u z c Sevru. 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1. Titar. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku. Ne treba meˇati masu i teˇinu. Teˇina nekog tela je sila teˇe kojoj je ono podvrgnuto. c Primedba. ona z z se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine lopte. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku. mere jedne odredene veliˇine koja se odnosi na to telo i mere te iste veliˇine c c koja se odnosi na celinu smeˇe. jednaka je nuli na c s veˇtaˇkom satelitu kada motori ne rade. izraˇena decimalz nim brojem. Obiˇno je za ˇvrsta c c c tela i teˇnosti referentno telo voda. Tona (oznaka: t). 3. Metriˇki karat. 2. Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija teˇina i z mera odrˇana u Parizu 1889. 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). a ne mikrokilogram). Kvintal (oznaka: q). 2g c ZAPREMINSKA MASA. c c Kopija br. 972 m3 . KOCETRACIJA I TITAR. u obiˇnim okolnostima ona je ne promenljiva. izraˇena decimalnim bros z jem. c c c moˇe se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode z nuklearni centri. Masa nekog tela je vezana za s z koliˇinu materije koja ˇini to telo. imena i oznake njegovih umoˇaka i delova z se brzo obrazuju od reˇi gram ( primer: miligram [ mg ]. u nekoj kg smeˇi. ona se ˇuva u Nac cionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. Ne postoji jedinica gustine. Taj prototip ima oblik cilindra ˇija je visina (39 mm) jednaka preˇniku. koja je jednaka 1000 kilograma. koji je jednak 0. c Zabranjeno je izraˇavati gustinu tela drugˇije osim decimalnim brojem definz c isnim gore. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice mase: c 1. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg c metru (oznaka: m3 ). u datom telu homogene smeˇe je razmera. s c Druge jedinice mase. je kilogram po metru kubnom (oznaka: m3 ) to je koncentracija homogene s smeˇe koja sadrˇi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog s z metra. a za gasove vazduh. Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela ˇija je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. s 9 . zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela.4 JEDINICE MASE MASA. koji je jednak 100 kilograma. Iako je kilogram osnovna jedinica..

Solarna godina ima 365 dana 5 ˇasova 48 minuta i 45. Ta definicija je definicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije teˇine i z mera od oktobra 1967. Druge jedinice vremena. Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no´u sazveˇda menjaju c z prema godiˇnjim dobima. ˇas (oznaka: h). mesece i godine. tropska ili solarna godina. 5 dana) Ovo vreme. Znali su da prate godiˇnja doba teko ˇto su raspozs s s nali koje se zvezde posle Sunˇevog zalaska pojavljuju na nebu. Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave. tj. Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zraˇenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa c osnovnog stanja atoma celzijuma 133. 3600s. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje c 10 . s c Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hriˇ´anske tradicije koja zahteva da se ˇovek svaki sedmi dan odmara. 1 koliko god se vra´ali u proˇlost. Joˇ nedavno. minuta (oznaka: mn). koja je jednaka 60s. kao ˇto je teˇina ili c s z zapreminski . rezultira u lunarnu godinu od 354 dana.Uz reˇ titar mora biti nekakav kvalifikativ. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. herc se c c ponekad zove cikl u sekundi . sekunda je bila 86400 deo trajanja c s s srednjeg Sunˇevog dana. U telekomunikacijama. zvano lunarni mesec. Dan je proseˇno vreme koje odgovara jednoj c rotaciji Zemlje oko njene ose. 5 sekundi. z Od dekreta 5. sc c VREME. koji je jednak 60mn. koja je viˇe od 11 dana kra´a od solarne godine. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). c 3. u odsustvu kvalifikativa pod reˇju titar treba podrazumevati c teˇinski titar . 5 JEDINICE VREMENA Sa poˇetkom bavljenja zemljoradnjom ˇovek je morao da vodi raˇuna o c c c godiˇnjim dobima. tj. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h. Upotrebljavaju se i slede´e jedinice vremena: c 1. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razs macima. Stari narodi su raˇunali mesec c c kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29. nedelje. FREKVENCIJA. z Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). nije viˇe odobrena upotreba alkoholometarskog s titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL). 2. Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska. 86400s. januara 1966. Vavilonci su joˇ c s pre 4000 godina utvrdili duˇinu godine na 365 dana. Herc je frekvencija periodiˇne pojave ˇiji je period 1 sekunda.

skala u kome je definicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom definicijom.). ali on dopuˇta da z c s se obezbedi da njihov hod ostane taˇan. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. progresivnog usporavanja. i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kinetiˇke energije Zemljine c lopte zbog plima i oseka. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje. Taj etalon je sada u osnovi definicije sc sekunde. koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektriˇnim talasima. a zatim XI Generalna kons ferencija teˇina i mera (1960. koje produˇuje trajanje dana za 0. Umnoˇavanjem c z frekvencija proizvode se elektriˇni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji sluˇe c z za pokretanje kazaljki ˇasovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno c merenje vremena. U meduvremenu su fiziˇari pronaˇli atomske etalone frekvencije. iste frekvencije. ali c s njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom ˇasovnika jedne grupe. 00164 sekundi z na vek. Njihova se frekvencija moˇe reprodukovati s taˇnoˇ´u bolju od 10−11 . za koje se pretpostavljalo da je savrˇeno jednoliko. nego na trajanju tropske godine. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. nego kvarcni ˇasovnici. c c elektriˇnih punjenja na njegovim stranama. Sopstvene vibracije podesno c c iseˇenog kristala kvarca u vezi su sa periodiˇnom pojavom. sezonskih varijacija. usvojile novu definiciju zasnovanu ne viˇe na z s trajanju dana. Izvesne c s atomske ili molekularne rezonacije. Danas najtaˇniji nisu opservatoric c jski ˇasovnici s klatnom. z c sc 1964. u raˇunima c nebeske mehanike. 11 . mogu se pojaˇati i registrovati elektronskim posc c tupcima. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka.oko njene polarne ose. te veoma malo priguˇene vibracije c s koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektriˇnog kola. Medunarodni komitet teˇina i mera je preporuˇio koriˇ´enje atomskog z c sc etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vrednoˇ´u 9192631770 herca. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. c Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole´ne ravnodnevnice. Trac janje tropske godine sporo opada. 3. za pola sekunde na vek. Atomski etalon frekvencije ne moˇe zameniti ˇasovnike. pri ˇemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. ili joˇ bolje. kalendar i astronomski ˇasovnici su bili doterivani po tom c kretanju. 2. s Tek oko 1926. povremenim poredenjem s atomc s skim etalonom frevencije. koja ponekad dostiˇe 10−7 relativne vrednosti u nekim z godinama. To je razlog ˇto su medunarodna astronomska unija. Ti kvarcni ˇasovnici mogu godinama raditi bez greˇke.

Metar u skundi s je brzina pokretne taˇke koja. ˇvor. koja se kre´e jednako c c promenljivim kretanjem. vrednost ubrzanja g podstamskog c sistema treba ispraviti za −14 · 10−6 . m Dogovorena vrednost 9. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s2 . za 1 centimetar c u sekundi. u 1 sekundi. Od 1906. 2. Kao jedinice sile koriste se i: 1. din (oznaka: dyn). 80665 s2 se zove normalo ubrzanje koje potiˇe od teˇe. jaˇine elektiˇne struje. za 1 metar u sekundi. c c 1ˇvor = c 1852 m 3600 s . Ako je g ubrzanje koje potiˇe od teˇe na mestu eksperimenta. Novija i taˇnija merenja ukazuju da je taj sistem c pogreˇan za viˇak 14 milionitih. snage. 80655 njutna. 81 s2 . u 1 sekundi. i temperature fikc c siranih taˇaka kljuˇanja. ˇija se brzina menja. ona se uravnoteˇi sa silom teˇe koja dejstvuje c z z na poznatu masu. kre´u´i se jednoliko. Da bi se neka sila taˇno izmerila. isto tako. z kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp). koja se kre´e jednako c c promenljivo. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu. koji je jednak 1000 njutna. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na ˇas. zbog potrebe nauke o merama. Poznavanje taˇne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo c poznato svuda. koji je jednak 10−5 njutna. c z masa od 1 kilograma trpi silu teˇe od 9. koja se zove kilogramsila. Lako se. ili ubrzanje koje potiˇe od c teˇe. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m ).6 ˇ MEHANICKE JEDINICE BRZINA. oznaˇava se z c s c m c oznakom g. pritiska. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne taˇke. c Koristi se i gal. Pod normalnim ubrzanjem koje potiˇe od teˇe. Svaka greˇka u vrednosti g se ogleda taˇnost s s s c merenja sile. s Druge jedinice sile. Gal je ubrzanje pokretne taˇke. odnosimo se na apsolutnu ( tj. Koristi se. meri razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. Zato je Medunarodni komitet teˇine i mera 1968. energije. ˇija se brzina menja. pomo´u gravimetra. m UBRZANJE. c c z odluˇio da. 12 . Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . Njegova vrednost je oko 9. c z a m masa. sten (oznaka: sn). Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saopˇtava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj naviˇ gaciji. c z SILA. sila je proizvod mg. prede rastojanje od 1 metra c c c u 1 sekundi. koja se menja od jedne do druge taˇke povrˇi Zemljine kugle. u funkciji metra i sekunde) meru koju su naˇli Kinen ( K¨nnen ) i Furtvengler ( Furtw¨ngler ) u Potsdamu s u a kod Berlina.

bar. koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izraˇunavanje odvedenih koliˇina toplote. Koriste se i: c 1. ako je normalan zove se pritisak . s Napon koji dejstvuje na neki element povrˇi je koliˇnik sile koja na njega des c jstvuje i povrˇine tog elementa. Dˇul z z je rad koji izvrˇi sila od 1 njutna ˇija se napadna taˇka pomeri za 1 metar u s c c pravcu sile. Vat je snaga od 1 dˇula u sekundi. frigor (oznaka: fg). Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m2 ). koja proizlazi iz najnovijih z odredivanja). Jedinica energija ili rada je dˇul (oznaka: J). erg. 13 . 602 · 10−19 dˇula. koji je jednak 0. 1855 dˇula ( ta vrednost z od 4. termija (oznaka: th). c c Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. koji nema oznake i koji je jednak 10−7 dˇula. jedinica energije koja se obiˇno koristi u nukc learnoj fizici. Paskal je napon koji. To je vektor usmeren kao i sila. koja je koliˇina toplote potrebna da se temperc atura jednog grama nekog tela ˇija je specifiˇna toplota jednaka specifiˇnoj c c c toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala). Pojam napona naroˇito se pojavljuje u izraˇunavanju otpornosti materijala. Ona je jednaka 4. On je jednak 105 paskala. c z 3. 2. desetnom umnoˇku jes dinice sistema M.T. Frigor je jednak negativnoj kiloc c kaloriji ima vrednost −4. koja je energija koju stiˇe elektron ubrzan pod potencijalnom c razlikom od 1 volta. z SNAGA(EFEKT).ENERGIJA ILI RAD. 1 paskala. Druge jedinice energije ili rada. koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). z 2. dejstvuju´i na ravnu povrˇ od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu c s povrˇinu ukupnom silom od 1 njutna. koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4. Druge jedinice koliˇine toplote. Koriste se i: 1. koji nema oznake koji je jednak hektopiezu. Taj vektor moˇe s z biti kos. bari (oznaka: dyn cm2 ). jedinica enc z ergije definisana gore. z ˇ KOLICINA TOPLOTE. koji je jednak 3600 dˇula. ako je tangentan zove se smicanje. 2. 1855 dˇula je eksperimentalna vrednost. elektronvolt (oznaka: eV). On je jednak 1. Jedinica koliˇine toplote je dˇul. Kalorija (oznaka: cal). z 3.S ( metar-tona-sekunda ). z NAPON I PRITISAK. vatˇas ( oznaka: Wh). 1855 · 103 dˇula. 1855·106 dˇula.

proizvodi. Jedinica elektiˇnog otpora je om (oznaka: Ω).ˇ DINAMICKA VISKOZNOST. Ta jedinica.086 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elc ementa (neukljuˇenog i zasi´enog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi c c od 20o C. c ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). Jedinica jaˇine elekriˇne struje je c c amper (oznaka: A). proverene stabilnosti. Taˇno odredivanje volta se obavlja polaze´i od ampera i oma. kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnoteˇuje na druz gom tasu. drugi kalem z s je utvden odozdo. jadan od druz z gog. ˇ KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinematiˇke viskoznosti je c kinematiˇka viskoznost fluida ˇija je dinamiˇka viskoznost 1 poazej. Koristi se i stoks (oznaka: St). a zapreminska c c c masa 1 kilogram po kubnom metru. Amper je jaˇina konstantne elektriˇne struje koja odrˇava na c c z dva paralelna provodnika koji su pravolinijski. silu od 2 · 10−7 njutna po metru duˇine. taˇne su i uskladene u z z c svetu do na 1 milioniti. ima oznaku m2 −4 gore definisane jedinice. Jedinica dinamiˇke viskoznosti je poazej c (oznaka: Pl). neograniˇene. s . vrednosti koje im se pripisuju. na c krutu povrˇ i na metar normalnog udaljenja od te povrˇi. koji je jednak 0. koja postoji izmedu tih dveju taˇaka. izaziva s c otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povrˇi s fluidom koji se s nalazi u stacionarnom relativnom teˇenju. krute. od provodljive c ˇice izmerenog geometrijskog oblika. obeˇen je na jedan tas te vage. predloˇio Medunarodni biro teˇina i mera. odrˇi vrednost volta. zanemarljivih c z kruˇnih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra. ˇ ELEKTRICNI OTPOR. c c z Om je elektriˇni otpor koji postoji izmedu dveju taˇaka provodljive ˇice kad konc stantna potencijalna razlika od 1 volta. Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju taˇaka c provodljive ˇice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera. Iz te se sile c z izvodi vrednost jaˇine struje u amperima. koji je jednak 10 7 ˇ ELEKTRICNE JEDINICE ˇ ˇ JACINA ELEKTRICNE STRUJE. kada je snaga z rasuta izmedu tih dveju taˇaka jednaka 1 vatu. beskonaˇne duˇine. sluˇe da se. Selektivni c c Vestonovi elementi. koja nije dobila. posle revizije z koju je 1968. c 1 Volt je praktiˇno jednak 1. medu tim provodnicima. 1 metar u sekundi. s s Dinamiˇka viskoznost se zove i viskoznost. u labaratorijumima za z etalonizaciju. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: c Po). ravne povrˇi. c 14 . ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje potiˇe od teˇe. Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). kada je gradijent brzine fluida. Kalem. Poazej je dinamiˇka viskoznost fluida u kojem pravolinijsko i c jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni. Amper se odreduje pomo´u strujne vage (kotonove vage). 1 poazeja.

proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta. koji je jednak 3600 kulona. Jedinica elektriˇnog kapaciteta je farad c c c (oznaka: F). pri poznatoj frekvenciji. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka. a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde. 15 od temperatura izraˇenim u kelvinima. c ˇ ELEKTRICNI KAPACITET. Za odrˇavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju z sluˇe kalemi od otpuˇtenog manganina (legura bakra. Vidi Mehaniˇke jedinice. Jedinica magnetnog fluksa je veber (oznaka: Wb). Jedinica koliˇine elektriciteta je kulon c (oznaka: C). Henri je elektriˇna induktivnost zatvorenog c c kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektriˇna c struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi. koji je jednak kelvinu. 8 1 273. Kelvin je termodinamiˇke temperature trojne taˇke vode. Om se taˇno odreduje poredenjem impendancije. Farad je kapacitet elektriˇnog kondenzatora izmedu ˇijih ploˇa c se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koliˇinom elekc triciteta jednakoj 1 kulonu. ˇ KOLICINA TOPLOTE. ˇ ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA).16 TOPLOTNE JEDINICE TEMPERATURA. c 15 . c c U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala. Koristi se i amperˇas (oznaka: Ah). Veber je magnetni fluks koji. Kulon je koliˇina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od c jednog ampera. Jedinica elektriˇne induktacije je henri (oznaka: H). Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). c s induktancijom izraˇunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama. pri ˇemu u tom provodc niku nema nikakve elektromotorne sile. MAGNETNA INDUKCIJA. MAGNETNI FLUKS. a jedinica je Celzijusov z stepen (oznaka: o C).proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera. koja se dobija oduzimanjem 273. Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povrˇinu od 1 kvadratnog metra. mangana i nikla) selekz s cionisani i provereni stabilnosti.daje kroz tu povrˇinu ukupan magnetni fluks s s od jednog vebera.ili s c elektriˇnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se moˇe raˇunati Lamparc z c Tompsonovom metodom. ˇ KOLICINA ELEKTICITETA.

a koji ima svetlosnu jaˇinu od c jedne kandele.9 ˇ OPTICKE JEDINICE ˇ SVETLOSNA JACINA. izvora ˇija je svetlosna jaˇina. LUMINACIJA. ˇija se svetlosna jaˇina meri poredenjem s crnim telom na z sc c c temperaturi taˇke oˇvrˇ´avanja platine. jedna kandela. c sc Kandela se ˇuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo´u lampi sa selekc c tivnom zaˇarenoˇ´u. Pozitivna jaˇina optiˇkih sistema se zz c c zove konvergencija . negativna jaˇina optiˇkog sistema se zove divergencija. otvora upravnog na taj c 1 pravac. Jedinica svetlosnog fluksa je lumen (oznaka: lm). Jedinica svetlosne jaˇine je kandela (oznaka: c cd). Luks je osvetljenost povrˇi koja dobija homogeno rasporeden svetlosni fluks od 1 lumena s na kvadratni metar. lampi ili zraˇenja koja imaju c c c razliˇite boje ili spektralni sastav. Kandela na kvadratni metar je luminacija. c c sc Medunarodni komitet teˇine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih z svetlosnih efikasnosti monohromatskih zraˇenja za srednje oko prilagodeno na c svetlost. c SVETLOSNI FLUKS. Koristi se i fot (oznaka: ph). Jedinica jaˇine c optiˇkog sistema je dioptrija (oznaka: δ). u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih jaˇina. Lumen je svetlosni fluks koji u jednom steradijumu izraˇi homogeni taˇkasti c c izvor postavljen u teme tog prostornog ugla. c c c Jaˇina optiˇkih sistema se izraˇava u dioptrijama reciproˇnom vrednoˇ´u c c z c sc njihovih ˇiˇnih daljina datih u metrima. ili ma kojih drugih fotometrijskih veliˇina. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m2 ). Luminacija se ranije zvala sjajnost. Kandela je svetlosna jaˇina. na kvadratni metar povrˇi c c s ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac. Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). OSVETLJENOST. ˇija je povrˇina 60 kvadratnog centimetra. a koji zraˇi kao i integralni c s c radijator (crno telo) na temperaturi oˇvrˇ´avanja platine. u tom istom pravcu. Dioptrija je jaˇina optiˇkog sistema c c c ˇija je ˇiˇna daljina 1 metar u sredini ˇiji je indeks prelamanja 1. c c 16 . u odredenom pravcu. ˇ ˇ JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. c zz c Jaˇina optiˇkog sistema se ranije zvala mo´. u odredenom pravcu. koji je jednak 104 luksa.

jednog ili drugog zraka. Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s−1 ). Tu veliˇinu specijalisti oznaˇavaju ispravnijim imenom c c ekspozicija .10 JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je −4 C 1R = 2. Aktivnost neke koliˇine radioakc tivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koliˇini za c jednu sekundu. Rendgen je koliˇina x ili y zraˇenja takva da ˇestiˇna emisija c c c c koja joj je zdruˇena proizvodi u 0. 001293 grama vazduha jone koji nose koliˇinu z c 1 elektriciteta. Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti ˇija je vrednost 3. jednaku 3·109 kulona. a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon c c C na kilogram (oznaka: kg ). ˇ ˇ KOLICINA x ILI y ZRACENJA. 17 . Masa radijuma ˇija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 c gramu.58 · 10 kg . umesto koliˇina zraˇenja. Jedinica koliˇine X ili y zraˇenja je rendc c gen (oznaka: R). 7 · c 1010 s−1 .

ˇ Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. c z Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. list SCG. u smislu ove uredbe. ako je upotreba takvih c jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. izraˇene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1∗ . a koje su razliˇite s c z c c c od onih ˇija je primena obavezna na osnovu uredbe. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazduˇnog. zdravlje. Pokazivanja izraˇena mernim jedinicama koje nisu navedene z u prilogu 1. proizvode i opremu koji se ve´ nalazi na trˇiˇtu. decembra 2009. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metroloˇkim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne s jedinice. za privredu.4 ovog stava. br. 2. Pokazivanje izraˇeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora z biti dominantno. su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1∗ koji je z c odˇtampan uz ovu uredbu i ˇini njen sastavni deo. reˇnog i ˇelezniˇkog saobra´aja. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi c merila. koje se moraju upotrebljavati za izraˇavanje veliˇina. obavljanju merenja i pokazivanju veliˇina izraˇenih u mernim jedinic z cama. pomorskog. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz taˇke 1. c ˇ Clan 2 Zakonske merne jedinice.11 UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA (Sl. s c ˇ Clan 3 Zakonske merne jedinice iz ˇlana 2. c 18 . moraju se izraziti karakterima koji nisu ve´i od onih za odgovaraj´e c c pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. ove uredbe. odnosno u upotrebi do c zs dana stupanja na snagu ove uredbe. javnu bezbednost ili atministrativne svrhe. godine. 10/2006) ˇ Clan 1 Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i naˇin njihove upotrebe. ˇ Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima znaˇenje joˇ jednog ili viˇe pokazic s s vanja veliˇine.

ovog ˇlana ne primenjuje se na pokazivaˇe na merilc c ima.aut. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve´ opisane prethodno) c 19 . odnosno pokazivanje merila mora biti iskljuˇivo u zakonskim jedinicama.Merne jedinice iz stava 1. (∗ prim. c ˇ Clan 6 Naˇin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31. c JUS ISO 1000 ˇ Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u sluˇbenom glasniku z SCG.

potiˇe od anglo-saksonske reˇi yerde koja znaˇi ˇtap. jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene s s z ruke). godine (koje su pre toga koristile US nautiˇku milju c z c od 1852. Cvor se ponekad s meˇa sa nautiˇkom miljom. usvojene od strane Sjedinjenih z c Ameriˇkih Drˇava 1954. c c Odatle je dobijena reˇ uncaa takode i engleska reˇ inˇ. okrugla i suva poloˇena c z c z uzduˇ. u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za duˇinu koristio se kubit. Cvor . Sama reˇ jard. ˇto je znaˇilo hiljadu duplih c c s c koraka. koja se takode vrlo razlikuje u razliˇitim c c delovima sveta. ˇaka. Ovo se zasniva na c 3600s s h medunarodmo priznatoj duˇini nautiˇke milje. 1324. Koristi se ˇirom sveta za oznaˇavanje s c brzine plovila i letelica. Sliˇno je sa jedinicom liga. Naravno. Velike Britanije 1970. 85 km ). prst (ˇirina prsa). Mnogi s termini koje danas koristimo potiˇu od tih praktiˇnih potreba. z ova jedinica je varirala od ˇoveka do ˇoveka.rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. koja predstavlja morsku milju na ˇas: 1852m = 0. Ovo je c z ˇ definicija koja se koristi najviˇe . a danas c c c s se ˇesto koristi u znaˇenju ˇtap dugaˇak jedan jard (91. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nautiˇku milju od 1853. c c s c ruka. Mnoge stare mere za duˇinu proistekle su sasvim prirodno od razliˇitih dez c lova ljudskog tela. c c s c Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). s c s s 20 . z Reˇ milja potiˇe od latinskog mille passuum. Ne spada medu priznate SI jedinice mere. jard je u Engleskoj standardizovan kao c rastojanje od vrha nosa do kraja ispruˇene ruke kralja Henrija I. Medutim.zemlja i µ τ ριν c c c (metrein).12 NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA Glavna pokretaˇka snaga razvoja matematike u najranijem periodu. Na primer.ali i c vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa). ako ne i u svim. Na primer c c geometrija znaˇi merenje zemlje na grˇkom od reˇi Γη (ge). godine kralj Edc vard II standardizovao je inˇ ka duˇinu tri jeˇmena zrna. ˇ Definicija. ˇ Cvor ˇ Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. 4cm). 514 m (1. z c na engleskom yard. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset inˇa. 184metra) i drugih drˇava. milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje. ali se koristi paralelno sa njima. 249 metara).meriti. kao ˇto je sluˇaj i sa merama stopa.jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova. Da bi se dobila jednoznaˇna mera. ˇto je pogreˇno. ˇto je bilo izuzetno vaˇno u agrarnim s z druˇtvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. a rimska c milja je bila pet hiljada stopa. bile su praktiˇne c potrebe merenja zemlje i astronomije. okolnostima.

999 kvadratnih metara • kvadratni hvat = 3. 7396 kvadratnih metara • lanac=10 motika=7193. ´ VECE JEDINICE: • kvadratna stopa = 0. 59 kvadratnih metara • motika = 200 kvadratnih hvati=719. Kada je su vlasti nametnule metriˇke mere c doˇlo je do protesta. I danas u reˇenici imati razliˇite arˇine.. 026364 metara • crta=2159 mm ˇ ARSIN Arˇin je mera za duˇinu.. 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: • hvat =6 stopa = 18 ˇaka= 72 palca s • stopa=3 ˇake = 12 palaca = 0. Kvadratni hvat je prema tome 3. se podrazumeva s c c s razliˇito vrednovanje iste stvari. 10536 metara s • palac=0. Arˇin se koristio u Srbiji do oss z s amdesetih godina devetnaestog veka. 31608 metara s • ˇaka=4 palca = 0.HVAT Hvat je starinska mera za duˇinu i iznosi 1. zaokruˇuje se na z z 1. 896484 metar. 596712 kvadratnih metara. c 21 . Iznosi 68 centimetara. 8965 metara. 34245 kvadratnih metara • dunum =1000 kvadratnih metara • ralica=2500 kvadratnih metara • plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara • jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754.

dr Ljiljana Petkovi´ c c -Sluˇbeni list SCG.Boris Cekrlija -Matematiˇki simboli i termini.org 22 .LITERATURA: -Opˇta enciklopedija Larousse-Matematika s ˇ -Vremeplov kroz matematiku. br 10/2006.Uredba o zakonskim mernim jez dinicama -http://sr.wikipedia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful