P. 1
MENADŽMENT_I_MARKETING_SPORTSKIH_DOGAĐAJA_-_SEMINARSKI_-OK

MENADŽMENT_I_MARKETING_SPORTSKIH_DOGAĐAJA_-_SEMINARSKI_-OK

|Views: 1,513|Likes:
Published by sasaboskovic

More info:

Published by: sasaboskovic on Feb 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/27/2013

pdf

text

original

Fakultet za menadžment Valjevo

SEMINARSKI RAD
Predmet: MENADŽMENT U SPORTU

Tema: Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

Profesor: Tomislav Obradović Studenti: Kata Milašinović F 367/09 Goran Pilja 149/09 Goran Jovišić 231/09 Jelena Jelača F 233/09 Biljana Jelača F 236/09 Marija Borisenko F 237/09 Dragoljub Ratarac F 238/09 Saša Bošković F 343/09 Dejan Ilić F 247/09 Milan Zorić 251/09 Zorica Vučinić F4080/10

MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

Decembar 2010.

SADRŽAJ :
1. UVOD ............................................................................................................... 3 .................................................................... 5

2. PREDMET, CILJ I METOD RADA

3. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA ......................................................... 7 3.1 pojam sportskog događaja ............................................................................... 8 3.2 nastanak i razvoj ........................................................................................ 11 4. SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA ....................... 18 4.1. bitni elementi neophodni za održavanje publici atraktivnog sportsk. događaja . 18 4.2. osnovne funkcije menadžmenta sportskih događaja: ...................................19 4.3. funkcije koje obavljaju sportski menadžeri ili specijalizovane agencije ..............21 5. MARKETING SPORTSKOG DOGAĐAJA ...................................................... 21 5.1.uloga sportskih dogadjaja u razvoju turizma .............................................22 5.2. aspekti sportskog marketinga ...................................................................23 5.3. područja delovanja marketing menadžera ........................................................24 6. STRUKTURA SPORTSKE PONUDE ........................................................25 6.1. nivoi sportske ponude – struktura sportske ponude ..................................25 7. KVALITET PROGRAMA .............................................................................28 7.1. kvalitet programa sportskog događaja .......................................................28 7.2. SPORTSERV model ....................................................................................... 29 8. PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .......................................................30 8. 1. planiranje sportskog događaja ..................................................................32 8.2. faze procesa planiranja sportskog događaja .............................................34 8.2.1. Istraživanje sportskog tržišta ..................................................................34 8.2.2. Određivanje misije sportskog događaja .......................................................35 8.2.3. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga ..................................35 8.2.4. Analiza konkurencije .............................................................................36 8.2.5. Definisanje ciljeva sportskog događaja ........................................................37 8.2.6. Plan akcija ...................................................................................................38 8.2.7. Ocena plana sportskog događaja ...................................................................38 9. ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .............................................39 9.1 sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ............ 40 9.1.1. Mere koje preduzimaju nadležni državni organi ............................................. 42 2

MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

9.1.2. Kaznene odredbe

........................................................................................ 43

9.2. mrežna organizacija velikog sportskog događaja ............................................. 43 10. OBEZBEĐENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA ............................................. 44 10.1 Pravilnik o bezbednosti i sigurnost na fudbalsim utakmicama ....................... 45 10.2. plan imere obezbeđenja sportskog događaja ............................................. 53 10.3 bezbednosne procene ............................................................................. 54 10.4 mere fizičkog obezbeđenja ............................................................................. 54 10.5 mere dubinskog obezbeđenja .................................................................. 55 10.6 upotreba jedinica policije u slučaju kriznih situacija .................................. 55 10.7 snage za intervenciju ...................................................................................... 55 10.8 dokumentovanje, operativno i protivdiverziono obezbeđenje ..................... . 55 10.9 saobraćajno obezbeđenje ..............................................................................56 10.10 rukovođenje i komandovanje .................................................................. 56 10.11 plan veze ...................................................................................................57 11. PRIMERI .................................................................................................. 57 11.1 Uspeh Engleske .........................................................................................57 11.2. Primer sprovodjenja odredbi pravilnika o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama ,koji se tiču ne sportskog ponašanja navijača na sportskim manifestacijama ...................................................................................................57 11.3 Iskustva FK „Crvena Zvezda“ ...................................................................59 12. ZAKLJUČAK ................................................................................................... 61

13. LITERATURA ................................................................................................... 65

3

projekat ili atrakcija privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.. Neposrednom zbivanju događaja (utakmice. izložbe. Za menadzment je bitno naglasiti da važan sportski događaj podstiče uspavane potencijale. festivala. namenjen prikupljanju finansijskih fondova. raspone kontrole i zasebne jedinice.. Sportski događaji nameću menadžerima težnju da unaprede programe i sopstvene izvođačke karakteristike. uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Sportski događaji okupljaju vrhunske takmičare i izvođače. može da obuhvati sport. Pa tako u vezi toga se pojavljuje veći broj stilova i metoda menadžmenta.MENADžMENT U SPORTU . Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja. Svaki važan sportski događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od vrste događaja i od postavljenih ciljeva. festival. nacionalnog. regionalnog ili lokalnog karaktera. izradom dijagrama toka aktivnosti. Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i marketing resursa bilo kog sportskog društva . Svi sportski događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje.. može da bude takmičarski. umetnost. Struktura mora da obuhvati najširu lepezu poslova i zadataka u vezi sa događajem. kalendara. pokreće poslovne inicijative . Suština sportskog događaja i njegovog organizovanja 4 . Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imidža sportske organizacije . daje šansu menadžerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika . otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta . preciznost.. UVOD Sportski događaj može da bude bilo koji događaj.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 1. zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Oni zahtevaju koordinatora. organizatora takmičenja ili bilo kog sportiste i trenera . To znači da menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomoć mrežnog planiranja. rokove i brzo odlučivanje. timove ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. kluba . pozorište. meta i datum. Organizovanje događaja obuhvata planiranje.Takav događaj može da bude međunarodnog.) mora da prethodi detaljno planiranje. On zahteva odgovarajući personal.

u kojoj se ostvaruje cilj vezan za sportski rezultat. Takmičenje određuje pobednika i pobeđenoga. Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i aktivnost na kome se u odnosu na protivnika određuje mera sopstvene vrednosti. trenera .u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno utiču na sportsko i etičko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma . - - Karakteristike sportskog događaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrđivanja koncepcije određenog takmičenja i njegovih ciljeva.MENADžMENT U SPORTU . Ekonomsko-marketinška karakteristika . u kome učestvuju svi koji su bliski na bilo koji način sportu : od kompletne organizacione strukture subjekta događaja . do sportista . koji će u isto vreme dati odgovor kojim putevima može i treba da ide komercijalizacija dogadaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja profita Edukativna karakteristika . Neizvesnost sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje sportskom takmičenju neophodnu draž i smisao ostvarenja sportske misije i duha u njemu. Na odluku o koncepciji sportskog događaja. Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika.u kojoj organizatori događaja traže mogućnosti i načine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima. menadžera . na osnovu akcentiranja jedne od pomenute tri karakteristike . 5 . Takođe .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja predstavlja vrlo složen kompleks različitih dejstava. Razmotrićemo osnovne karakteristike sportskog događaja : Sportsko-takmičarska karakteristika . sredstva masovnog informisanja . bespogovorno utiču unutrašnje strukture sporta: organizatori takmičenja i njegovi učesnici. neposrednih gledalaca i širokog sportskog auditorijuma. sponzora . On predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista. uključujući efikasnost menadžmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije. ne može se zaobići snažan uticaj iz spoljašnjeg okruženja industrije sporta: iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja. u zavisnosti od različitog akcentovanja jedne od karakteristika događaja. već i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopšte. koje su prisutne u praksi organizovanja događaja.

a ne od kontrole resursa. dolaze vrednosti i aktivnosti. na najbolji način. Predmet rada je liderstvo u funkciji unapređenja sporta. U prvi plan. neophodne za identifikaciju. Aktuelno stanje ukazuje na niz ograničavajućiih faktora u razvoju sporta i sportskih organizacija. koja obuhvata sve procese . kao što su: liderstvo. inovativnost. vođenja i ocenjivanja delatnosti u okviru organizacije čiji je osnovni 6 . kao jednog od menadžersko-radnih funkcija ekonomije i finansija sportske organizacije . u okvirima međunarodne konkurencije. visoki standardi. Menadžment u sportu je pojam interdisciplinarnog karaktera. za mnoge slabosti sporta u celini odgovoran je ukupan sistemski ambijent. pa sportska delatnost u našem društvu nema. On se ogleda u veličini sportske industrije i naporima pojedinih zemalja da. zadovoljenja interesa sportskih organizacija i njihovih konzumenata. koji povezuje proizvodnju i potrošnju .cenralizovane i neefikasne organizacione strukture . znanju. oni su ti koji nalaze granicu između potreba. Ono što je doprinelo brzom razvoju proizvoda sportske industrije je porast kompetencija sportskog menadžmenta unutar pojedinih sportskih disciplina i sportske industrije. 2. potrebno je posmatrati marketing kao ekonomsko-radnu funkciju . neophodno je znati da je marketing ekonomski proces . Verovanje koje podržava uspešan ekonomski rast u sportu. a posebno neefikasan sportski menadžment. etika.neodgovarajući ljudski resursi (po obimu.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Radi boljeg razumevanja složenijih pojmova i širih značenja marketinga u sportu. jeste prihvatanje da prosperitet u sportskoj industriji zavisi od produktivnosti. ulaganja u stručna usavršavanja. dakle. i to : . jer lideri bi trebali da.MENADžMENT U SPORTU . postignu najbolji mogući plasman. Sportski menadžment kod nas nije naročito razvijen. fleksibilnosti. organizovanja. tehnologiju i slično. naklonosti ovoj ili onoj sportskoj grani ili nečeg trećeg. transformišu sport u celini.anahronizam zakonskih rešenja . još uvek. a podrazumeva procese planiranja. PREDMET METOD I CILJ RADA Sportska industrija u savremenim uslovima privređivanja zauzela je veoma veliki značaj. kvalitetu. mesto koje joj pripada. kompetentnosti i drugo). U prvom redu . anticipaciju i zadovoljenje potreba na tržištu.

uloga i značaj liderstva u sportskom sistemu. U menadžmentu se ciljevi ostvaruju kroz rešavanje problema i kontrolu. kako bi se dokazalo da samo 7 . Zahvaljujući ličnoj energiji i ubedljivosti Ajakoka je zadobio podršku distributera. ili Kako objasniti pojam liderstva? Postoji jaz između teorija upravljanja u udžbenicima i praksi u savremenim uslovima poslovanja. Lidersvo je složena menadžerska aktivnost uticaja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. nekadašnji čudotvorac u kompaniji Ford motor company i Litton industries. Roj Eš. Nakon tri godine upravni odbor je otpustio Eša. koliko u sposobnosti upravljanja koju on poseduje. Iz njih proizilaze pitanja: „Zašto je jedan rukovodilac uspešan. koja je bila u krizi. Cilj rada je da se. a kompanija je morala da pristupi stečajnom postupku. ne toliko u intelektualnim i stručnim sposobnostima pojedinca. tamo gde drugi propada? Zašto toliko mnogo kvalifikovanih pojedinaca ne postižu zadovoljavajuće rezultate u novim poslovnim situacijama?“ Stručnjaci smatraju da se odgovori nalaze. već puki administrator.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja cilj omogućavanje realizovanja sportskih ili rekreativnih aktivnosti. neke dovode do uspeha. odabran je da udahne novu snagu kompaniji Adresograf – Multigraf. na temelju savremenih trendova u sportskom okruženju. Menadžer je širi pojam od pojma lider. utvrdi mesto. Menadžer bez vizije nije lider. U toku jedne decenije dolazi do iznenađujuće velikog broja promena u upravama velikih firmi. Nekoliko primera iz SAD ilustruje tu nepredvidivost. Chrysler je ubrzo postao jedini američki proizvođač automobila koji se mogao pohvaliti povećanom prodajom. naročito poslednjih godina. ali ipak solventna.MENADžMENT U SPORTU . Posledice su nepredvidive. Lista ovakvih primera je beskrajna kako u malim. Istinsku vrednost za menadžera imaju samo informacije koje predstavljaju kombinaciju između iskustva stvarnih životnih situacija i rezultata istraživanja. Lija Ajakoku. U liderstvu se ostvarivanjem vizije postiže preko motivisanja i inspirisanja podređenih. a neke do katastrofe. Zbog svog izuzetnog značaja liderstvo je postalo predmet intenzivnog proučavanja. finansijskih krugova i radnika kompanije. tako i u velikim kompanijama. proizvoda usluga. ranijeg predsednika kompanije Ford motor Company Ford je otpustio a kompanija Chrysler Corporation ga je angažovala da je spasi od propasti koja je pretila.

vladanje. . marketing sportskog događaja. kako bi postavljanje i realizacija događaja odgovarali definisanim ciljevima i očekivanim rezultatima događaja. Predmet rada je liderstvo u funkciji unapređenja sporta. Funkcija menadžmenta događaja u širem smislu obuhvataju: odlučivanje. organizovanje sportskog takmičenja. oni su ti koji nalaze granicu između potreba. zadovoljenja interesa sportskih organizacija i njihovih konzumenata.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja harizmatični ljudi sa određenim.organizovanje. registacija učesnika. jer lideri bi trebali da.MENADžMENT U SPORTU . Funkcije i proces menadžmenta događaja: (planiranje.sportskog objekta. planiranje. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA Funkcije menadžmenta događaja proizilaze iz kontinuiranih aktivnosti koje izvršavaju menadžeri događaja.upravljanje angažovanim posrednicima.prateći proizvodi i usluge. . upravljanje rizikomodržavanja sportskog događaja i osiguranje. koji proširuju ponudu i prihode određenog sportskog događaja. 3. upravljanje. komunikacije. organizovanje. ostvarivanje ciljeva. Specifičnosti menadžmenta sportskog dogadjaja Održavanje atraktivnog sportskog događaja zahteva sledeće bitne elemente: . transformišu sport u celini.upravljanje i kontrola. organizovanje. Osnovne funkcije u menadžmentu sportskih događaja su: finansiranje sportskog događaja. vidljivim. . odnosno aktivnih učesnikasportskog događaja koji se takmiče za ostvarnje sportskog rezultata.vreme predviđenog za održavanje programa određenog sportskog događaja. regulisanje. koordinacija). odnosno uređenog mesta na kojem se održava sportsko taklmičenje. A u užem smislu funkcija savremenog menadžmenta obuhvata četiri funkcije: planiranje. 8 . kontrolisanje. posebnim sposobnostima mogu uspešno da vode jednu sportsku organizaciju i rade na unapređenju sporta u celini. Složena struktura funkcija menadžmenta događaja zahteva od menadžera događaja dobro poznavnje svake pojedinačno. rukovođenje.sportske opreme.sportske publike. motivacija. . -sportista. na najbolji način. motivisanje i sprovođenje upravljanja ljudskimresursima i informaciona podrška menadžmentu događaja.kontrola) i ( informacije.

reprezentacije) Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i marketing resursa bilo kog sportskog društva. zabava. sportskog događaja. Predstavlja široki društveni fenomen savremene civilizacije. a većina ukazuje da se pod sportskim događajem podrazumevaju različite aktivnosti organizatora. sponzora. koje su usmerene na ponudu programa. sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata. Publika sportskih događaja je slojevita po pitanju izvršilaca sportskih događaja ( sportista. medija. 9 . U literaturi postoje različita pojmovna određenja sportskog događaja. menadžera. Za menadžment sportskih događaja značajno je da postoje sledeće karakteristike: 1. od franšize. 2. sredstva masovnog informisanja. odnosnoigre izvršilaca sportskog događaja određenoj sportskoj publici. odnosno društvene potrebe posetilaca.1 POJAM SPORTSKOG DOGAĐAJA U srpskom jeziku pod sportom se podrazumeva igra. 4. trenera. Sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predviđanje mogućih posledica 3.praktikuje sportske organizacije u cilju procene uspešnosti pojedinih sportskih događaja. istraživanje sportskog tržišta. finansijsko planiranje sportskog događaja – postaje sve značajnija funkcija sportskih menadžera i specijalizovanih agencija. Učesnici u sportu su motivisani a ponašanje podređuju ostvarivanju cilja. Sportski događaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja U menadžmentu sportskih događaja realizuju se i specifičnefunkcije: 1. organizatora takmičenja ili bilo kog sportiste i trenera. neposrednih gledalaca i širokog sportskog auditorijuma.MENADžMENT U SPORTU . klubova. Struktuiranost i organizovanost sportskih aktivnosti koje se realizuju prema preciznim i opšte prihvaćenim pravilima 2. Suština sportskog događaja i njegovog organizovanja predstavlja vrlo složen kompleks različitih dejstava. pa do ustupanja licence. naročito u planiranju i organizovanju događaja u profesionalnom sportu. u kome učestvuju svi koji su bliski na bilo koji način sportu: od kompletne organizacione strukture subjekta događaja. do sportista. razonoda. razvijanje grassroots programa-učesnicima osnovnih nivoa sportskog takmičenja. 3. zastupanje klijenta koje se odnosi na– zastupanje njihovih interesa prilikom sklapanja ugovora vezanih za različite oblike sportske imovine. kluba. 3.

bespogovorno utiču unutrašnje strukture sporta: organizatori takmičenja i njegovi učesnici. Na odluku o koncepciji sportskog događaja. odnosno igre izvršilaca sportskog događaja određenoj sportskoj publici. 10 . Sportski događaji predstavljaju široki društveni fenomen savremene civilizacije. u zavisnosti od različitog akcentovanja jedne od karakteristika događaja. koje su usmerene na ponudu programa. Takmičenje određuje pobednika i pobeđenoga. na osnovu akcentiranja jedne od pomenute četiri karakteristike. sportski događaji obuhvataju i rekreaciju.MENADžMENT U SPORTU . Razmotrićemo osnovne karakteristike sportskog događaja: • Sportsko-takmičarska karakteristika . Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika. Karakteristike sportskog događaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrđivanja koncepcije određenog takmičenja i njegovih ciljeva. koje su prisutne u praksi organizovanja događaja.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i aktivnost na kome se u odnosu na protivnika određuje mera sopstvene vrednosti.u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno utiču na sportsko i etičko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.u kojoj se ostvaruje cilj veezan za sportski rezultat. U ovom slučaju. ne može se zaobići snažan uticaj iz spoljašnjeg okruženja industrije sporta: iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja. Pod sportskim događajem podrazumevaju se različite aktivnosti organizatora. Sportski događaj predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista. Sportski događaji se mogu posmatrati i u širem kontekstu. zabavu sa drugačijim pristupom organizovanja. Takođe. koji će u isto vreme dati odgovor kojim putevima može i treba da ide komercijalizacija dogadaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja profita. već i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopšte. U našem jeziku pod sportom se podrazumeva igra. Reč sport vuče poreklo od latinske reči „di sportare“ koja je potom preuzeta u druge evropske jezike.u kojoj organizatori događaja traže mogućnosti i načine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima. • Ekonomsko-marketinška karakteristika . Neizvesnost sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje sportskom takmičenju neophodnu draž i smisao ostvarenja sportske misije i duha u njemu. uključujući efikasnost menadžmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije. gde se izražava njihov netakmičarski karakter. • Edukativna karakteristika . zabava. sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata. relaksaciju. razonoda.

Publika sportskih događaja je slojevita po pitanju afirmacije njihovog programa. Događaji zahtevaju određene stilove i metode menadžmenta. festival. • učesnici u sportu su motivisani a ponašanje podređuju ostvarivanju cilja. Organizovanje događaja obuhvata planiranje.. ali i za izvršioce.Takav događaj može da bude međunarodnog. Događaji nameću menadžerima da unaprede programe i sopstvene izvođačke karakteristike. Podstiče uspavane potencijale. jer oni mogu da budu u većoj ili manjoj meri vezani za program sportskog događaja. otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta. Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imidža sportske organizacije. regionalnog ili lokalnog karaktera. namenjen prikupljanju finansijskih fondova. umetnost. uspostavljanje organizacione 11 . zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Svaki događaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. nacionalnog. koje se organizuju prema preciznim i opšte prihvaćenim pravilima • sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predviđanje mogućih posledica. projekat ili atrakcija privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. daje šansu menadžerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika. može da bude takmičarski. Sportski događaj može da bude bilo koji događaj. Događaji okupljaju vrhunske takmičare i izvođače. Oni zahtevaju koordinatora. To znači da menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.MENADžMENT U SPORTU . preciznost . može da obuhvati sport. Sportski događaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne. odnosno sportiste. pozorište. Posetiovi sportskih događaja ne predstavljaju homogenu grupu ljudi. Za menadžment sportskog objekta važan događaj ima prelomni značaj. rokove i brzo odlučivanje. odnosno društvene potrebe posetilaca.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Za menadžment sportskih događaja značajno je da postoje sledeće karakteristike sporta: • struktuiranost i organizovanost aktivnosti. odnosno identifikacije sa izvršiocima ili dominacije u odnosu na drugu grupu. pokreće poslovne inicijative.. klubove ili reprezentacije.

timove ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. Neposrednom zbivanju događaja (utakmice. godine p.) mora da prethodi detaljno planiranje. Sa napretkom u organizovanju društvenog života. Početak organizovanja sportskih događaja datira iz antičkog perioda.. tako da se u danasnje vreme drzave pojavljuju kao pokrovitelji. Prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog kvaliteta bio je gospodin Dimetrio Vikelis. Dinamičan razvoj sportskih događaja ne bi bio moguć bez velikih ulaganja u sportsku infrastrukturu. sportski događaji postaju sve ucestaliji. godine u Atini. U vreme Rimskog carstva. a cesto i kao suorganizatori. Sportski događaji su ubrzo postali integralni deo drustvenog zivota velikog broja naroda i drzava. sporski duh antičke Grčke zamenjen je borbama u arenama. jer se radilo o petoboju. kalendara.e. koji dovodi do sve veće spremnosti država na velika ulaganja u poboljšanje i razvoj sportske infrastructure. 3. Obnavljanjem Olimpijskih igara. na kojem je doneta odluka o formiranju Međunarodnog Olimpijskog Komiteta. sa veoma razuđenim programom.. primećuje se razvoj sportskih događaja u današnjem smislu reči. odnosno domacini popularnih sportskih takmicenja. meta i datuma. festivala. u kojima su se umesto sportista gladijatori borili na život i smrt. u formi nacionalnih i međunarodnih takmicenja. raspone kontrole i zasebne jedinice.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Svaki događaj zahteva odgovarajući personal.2 NASTANAK I RAZVOJ Sportski događaji poznati su još od početaka ljudske civilizacije. godinu. Sve je izraženiji nacionalni i državni rivalitetna savremenim sportskim događajima. Razvoj savremenog sporta se vezuje za 1884. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja. 12 .MENADžMENT U SPORTU . Prve Olimpijske igre održane su davne 776. Rimsko društvo nije razvijalo sportski duh. dakle u zemlji porekla. izložbe. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomoć mrežnog planiranja. u antičkoj Grčkoj. odnosno Grckoj. na lokalnom. razlikovale su se od današnjeg oblika Olimpijada. a prve savremene Olimpijske igre odrzane su 1896. Naravno. izradom dijagrama toka aktivnosti. nacionalnom i međunarodnom nivou. namerama i pravilima odrzavanja. Svaki važan događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od vrste događaja i od postavljenih ciljeva. Slava je vila najveća nagrada i glavni motiv učestvovanja. odnosno za odrzavanje Međunarodnog kongresa u Sorboni u Parizu. Struktura mora da obuhvati najširu lepezu poslova i zadataka u vezi sa događajem.n.

Osnivanje Saveta za sport  Strategija sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama S te ija tra g so p rta u S - U Strategiji sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama promoviše slogan: 13 .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja STRATEGIJA razvoja sporta u Republici Srbiji. u periodu od 2009-2013 "_Službeni list RS". 110/2008 _ 2.prenaseljeni gradovi i mladi fizički neaktivni .revitalizacija objekata .MENADžMENT U SPORTU . Urbani prostori u Strategiji : .ulaganje u vrhunski sport .sport za sve .sportski objekti u lošem stanju .Strateški cilj .12.2008.

.efikasnosti . Neki pojedinci nikad ne bivaju aktivno uključeni u sport.opredeljenju pojedinca da učestvuje u nekom sportu. doslednosti. zašto su jedni sportisti uspešniji od drugih kad je postignuta izjednačenost u njihovoj tehničko-taktičkoj i fizičkoj pripremljenosti. Motivacija u sportu Uloga motivacije u odnosu na bavljenje sportom određeno je osnovnim obeležjima procesa motivacije. pa i obaveza. Motivacija u sportu ima odlučujuću ulogu u : . 14 .uspešnosti. i pored mnoštva drugih mogućnosti.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja POS U Strategiji se zalaže za rekonstrukciju postojećih objekata i otvorenih sportskih terena u skladu sa prethodno pripremljenim planovima i programima rekonstrukcije i izgradnja objekata sa medjunarodnim standardima. dok drugi izaberu. Obično se izdvajaju pojedinci izrazito motivisani za bavljenje nekim sportom. U takvim situacijama pobeđuju oni čije su psihološke osobenosti.istrajnosti u nekom od sportskih aktivnosti.MENADžMENT U SPORTU . . da im neki sport bude sadrzaj slobodnog vremena. istrajnostii odgovornosti. U sportskoj aktivnosti ispoljavaju se voljno moralne komponente koje su izražene u osobinama stalnosti. a naročito motivacijske priklednije za postizanje vrhunskih rezultata.

Da bi to mogli moraju da razumeju ljudske interese i motive. Kad se desi nešto što remeti planirani tok akcije.Mnogi sportisti poseduju izvanredne fizičke sposobnosti. Ukoliko zaposleni veruju da šef zna šta je najbolje za ekipu i njih. vođa će brzo dati svima nova zaduženja. otuda menadžeri moraju efikasno da komuniciraju.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Značaj motivacije za sportsku aktivnost i postizanje uspeha najbolj se vidi na primeru R. visok nivo sportskih veština. sebičnost i surovost. izdavanja naredbi. Vođa koji je zavistan od autoriteta radnog mesta ili statusa. Sposobne vođe znaju da sagledaju uzajamni odnos ljudi i njihovog okruženja. Vođa mora da sagleda vezu između: -želja radnika -smera aktivnosti za koju oseća da je najpodesnija za pojedinca i za ekipu Oni moraju biti u stanju da svojim potčinjenima ubedljivo prikažu odnos između onoga što je u najvećem interesu za potčinjenog da uradi i toga kakav krajnji rezultat ili nagrada može proisteći ako se naređenje ili uputstvo izvrši na pravi način. Da bi se to postiglo moraju imati znanja i veštine u motivisanju. kao što su: hrabrost. Oni su u stanju da osete kooji su ciljevi značajni onima koji su im potčinjeni i da im ukazu na koji način če efikasno ostvariti svoje ciljeve. rešavanja konflikata. iako imaju program za ostvarivanje svojih ciljeva. Ne samo da će prihvatiti autoritet koji ide uz rukovodeći položaj. okrenuće se njemu da im daje uputstva i da ih vodi. Tada vođa postaje oličenje zajedničkog cilja. već će instiktivno očekivati da im taj čovek bude vođa. Banistera koji opisuje svoje doživljavanje atletske trke:trka je za mene uvek bila više mentalni. kontrole i slično. tako da ponovo učestvuju u ostvarivanju zajedničkog cilja. odbijajući da prihvatepostojanje negativnih osobina kao što su: pohlepa. To je izuzetno bitno u kolektivnim sportovima. ali njihova motivacija nije takva da ih vodi do najviših uspeha[Singer 1972. više vrši prisilu nego što upravlja.MENADžMENT U SPORTU . kontinuiranog treninga. Vođe imaju dar za unošenje reda u haotične situacije. mogućnosti upravljanja timovima. komuniciranja. Uspešne vođe nisu samo ciljno orjentisane. Većina ljudi pripisuje vođama poželjne osobine. Oni sagledavaju odnose među ljudima i mere koje će biti efikasne i u stanju su da nametanjem ili ubeđivanjem uspostavljaju i održavaju odnose koji im odgovaraju. nego fizički problem. integritet i saosećajnost. Liderstvo se zasniva na sposobnosti ubeđivanja. 15 .Oni nalaze načina da razliku među pojedincima svedu na minimum i da njihovu energiju usmere na ostvarenje zajedničkih ciljeva.] Zato ne mogu biti lideri oni koji ne znaju sa ljudima. slušanja.

Potčinjeni žele da znaju da li će biti u stanju da uspešno izvrše zadatak. ono teži stvaranju sopstvene moći. Sredina će uticati na bavljenje 16 . Potčinjeni žele unapred da znaju šta mogu očekivati ako izvrše određeni zadatak. 3. Razvijenost ovog motiva i njegovo zadovoljenje kroz sport. konstruktivno kritikuje i interesuje se za socijalni položaj zaposlenih. 2. te da je siguran da taj posao mogu uspešno obaviti ako se potrude. Fizička kultura je najbolji dokaz o postojanju potrebe za fizičkom aktivnošću. Veslački trener Ten Ajk sa Pensilvanija Univerziteta. 2.vođa stavlja do znanja potčinjenima da je nagrada pravilno odmerena prema obavljenom poslu. intenzitet vežbanja. način doživljavanja uspeha-neuspeha. To je ono što jednog sportistu uvek tera napred. I zato u velikoj meri zavisi od inicijative vođe i njegove sposobnosti da se oslobodi zavisnosti od grupe i njene kreativnosti i sposobnosti da jasno sagleda nove pravce. Nigde kao u sportu ne dolazi više do izražaja pokretačka želja za za ostvarenjem onoga što većina ljudi nije u stanju da uradi. da se ni iz čega stvori nešto. Liderstvo retko proističe jedino iz moći.nagrada koja odgovara uloženom trudu da se zadatak uspešno izvrši. S obzirom na odlike pojedinih oblika fizičke kulture u njoj najvažniju ulogu imaju socijalni i personalni motivi. najčešće se navode motiv za fizičkom aktivnošću ili kretanjem. Istrajnost je odlika koja je u direktnoj vezi sa energetskim kapacitetom svakog pojedinca. zavisi od većeg broja faktora kao što su: dobar život. kao i znanje i sposobnosti potčinjenih.uverenje da će uloženi trud zaista dovesti do uspešnog izvršenja zadatka. Kao opšti motivi. a time i zajednički svim ljudima. To isto važi i za mnoge poslovne situacije koje traze upornost i istrajnost.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Da bi oni koji su mu potčinjeni počeli da prihvataju naredbe i uputstva potrebno je da budu ispunjena tri uslova 1. Vođa im stavlja do znanja da je dobro procenio šta traži da se uradi. Tu moć pojedinac stiče tako što radi prave stvari.MENADžMENT U SPORTU . iako je urođen. Liderstvo bukvalno znači ići ispred drugih. za samoaktualizacijom i afilijativni motiv. Osnovne dve karakteristike uspešnog vođe su: 1. daje jasna uputstva i prilagođava ih onima kojima su namenjeni.sposobnost da sagleda šta je potrebno uraditi.sposobnost da utiče na druge da to uspešno urade. Moć stiče menadžer koji shvata šta potčinjeni i saradnici od njega očekuju i tako se ponaša.ono što zahteva od potčinjenih da urade mora na pozitivan način biti u vezi sa nekom vrstom nagrade za uspešno izvršen zadatak. sredina u kojoj osoba živi. govorio je svojim veslačima da pobeđuju oni članovi posade koji su u stanju da održe ritam samo za jedan zaveslaj više od protivnika. organizuje rad na pravi način.

Spoljašnji izvori motivacije kao što su nagrade. da se druže i steknu prijatelje. mogu značajno da doprinesu sportskom napredovanju i uspehu.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja sportom a od jačine ovog motiva zavisi izbor tipa aktivnosti i način izvođenja neke aktivnosti. Osobine potrebne za postizanje vrhunskih sportskih rezultata borbenost. Agresivno ponašanje koje je u okvirima prihvaćenih društvenih normi. Vrednost ovog motiva u sportu je u činjenici da sport uspeva da omogući zadovoljenje ove potrebe kroz stalno javljanje novih. Ponašanje u sportu znači da. hrabrost. Tad govorimo o motivu dominacije. već stalnu težnju za ekspanzijom i obogaćivanjem života novim indikatorima uspešnosti. Istraživanja su pokazala da sportisti od malih nogu preferiraju sportsku aktivnost. Motiv za samopotvrđivanjem se manifestuje u težnji pojedinca da ga sredina priznaje. Fizička kultura svojom raznovrsnošću. ako se koriste prikladno. Ona se u nekim društvima razvija i postaje trajna dispoziciona karakteristika pojedinca. Sa motivom postignuća i takmičenja je povezan i motiv agresivnosti. Afilijativni motiv može biti zadovoljen u sportu kroz prijateljstva i druženja i prisne odnose u timu u kojem je združenost pretpostavka postizanja grupnih i individualnih ciljeva. Položaj u društvu je važna komponenta samopotvrđivanja. Mnogi psiholozi motiv samoaktualizacije smatraju jedinim višim motivom kod čoveka. kao društvena aktivnost pruža mogućnosti da se na različite načine zadovolji motiv za druženjem. Često se pominje motiv za samopotvrđivanjem i ličnom afirmacijom. značajan pokretač može da bude agresivna tendencija. značajno vrednuje i prihvata. dominacija i preduzimljivost postaju poželjne i za društvo. Jedna komponenta ovog motiva može se kod sportista pojaviti u vidu potrebe da se kroz pobedu ovlada nad protivnikom. odlučnost. Unutrašnja motivacija je dominantan pokretač za kontinuirano bavljenje fizičkom vežbanjem. kad sportista želi da bude prvi među najboljima i samim tim obezbeđuje status i tada postoji motiv za prestižom. pa se pretpostavlja da je urođen. On ne iskazuje deficit. Do zadovoljenja afilijativnih tendencija moze doći kroz druženje sa članovima drugih ekipa.MENADžMENT U SPORTU . Ovaj motiv je vrlo snažan i javlja se kod svih ljudi. Ovaj motiv treba razlikovati od agresivnog ponašanja koje se manifestuje u vidu destruktivnog rušilačkog ponašanja. pa čak i direktnih protivnika. a služi za postizanje ciljeva. Afilijativni motiv ili težnja za druženjem dolazi do posebnog izražaja u sportu. u cilju pobeđivanja prepreke koja stoji na putu do cilja. jer kroz nju zadovoljavaju afilijativni motiv. Sportista ima motiv za razvoj i učenje sportskih veština kao i potrebe da u nečemu proveri svoje potencijale. da se doživi nadmoć i ima kontrola nad drugima. Razvijanje unutrašnje motivacije je važan pedagoško-psihološki zadatak svih koji rade sa sportistima. Treba koristiti sva sredstva kojima se povećava 17 . naziva se instrumentalna agresivnost. viših motiva.

Omogućiti sportistima da sami daju sugestije u odvijanju vežbanja. dovode do samovrednovanja i isticanja uloge svakog člana tima. podstiče unutrašnju motivaciju. menjanjem pozicija u timu dolazi do interesovanja. Ovo je posebno značajno za mlade koji su u drugom planu. bilo da je ona formalna ili neformalna. Ove promene stimulišu unutrašnju motivaciju i sprečavaju da dođe do dosade. Npr. Vođa pojedinac koji ima poseban položaj i ulogu što mu daje mogućnost da ima veći uticaj u grupi od ostalih članova. Verbalna priznanja o doprinosu pojedinaca u uspehu tima. nego i njihovo prikazivanje i izvođenje. Na prikladan način isticati ulogu svakog sportiste. izbor vođe u sportu predstavlja najvažniji korak ka uspehu. povećanja zadovoljstva treningom. većeg ulaganja napora i stvaranja svesti o zahtevima koji se postavljaju pred druge članove ekipe. Korišćenje nagrade. Određivanje realnih ciljeva prema sposobnostima i uslovima takmičenja. Ovo omogućava povećanje težnje za ispoljavanjem i usavršavanjem lične efikasnosti. Osoba koja praktično pomaže i doprinosi uspešnijem 18 . Nemaju svi sportisti sposobnost da budu vrhunski u izvođenju sportskih veština. Sportistima treba dozvoliti preuzimanje više odgovornosti u pogledu donošenja odluka i poštovanja pravila. koje značajno determiniše personalne odnose u grupi. Npr. zabava. zato je potrebno uspostaviti takav odnos sposobnosti i zahteva da zahtev uvek bude izazov. To doprinosi osećaju samouverenosti. pre meča na sastanku tražiti da sportisti sami odrede način i postupke za postizanje uspeha. taj uticaj je usmeren na ostvarivanje zajedničkih ciljeva. Najčešće se preporučuju sledeće strategije za podsticanje unutrašnje motivacije: Vajnberg ističe da takmičarska situacija treba da bude postavljena tako da sportista doživljava uspeh[ ne mora pobedu] koji će povećati njegovo osećanje kompetencije. Na taj način će se povećati odgovornost za posledice vežbanja i takmičenja. a ako su manje javlja se anksioznost. Zbog svoje kompleksnosti i specifičnih zahteva koji se pred njega postavljaju. pa čak da neko od njih vodi izvođenje nekih vežbi. Unutrašnja potreba čoveka za radoznalošću i kognitivnim situacijama zahteva se da treninzi budu raznovrsni i da njihov sadržaj često varira.MENADžMENT U SPORTU . Ako su sposobnosti veće od zahteva javlja se dosada. njegov lični doprinos uspehu ekipe. Treba menjati. uživanje i kompetencija koji proizilaze iz fizičke kulture i takmičenja kao njegovog bitnog obeležja. Uvek kad postoji određena grupa govorimo o vođstvu. ne samo korišćenje veština. verbalne ili neverbalne. To omogućava veće razumevanje taktičkih varijanti trenera.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja zadovoljstvo.

upravljaju i kontrolišu sportske događaje. SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA Sportski događaji postali su značajna karakteristika savremenih društava. Globalni rast i razvoj sportske industrije doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju.Svaka sportska ekipa ne samo da ima potrebu da ima vođu.. BITNI ELEMENTI NEOPHODNI ZA ODRŽAVANJE PUBLICI ATRAKTIVNOG SPORTSKOG DOGAĐAJA -SPORTSKOG OBJEKTA. Da bi neko bio uspešan vođa. što omogućuje dalji dinamičan razvoj sportske industrije. Ciljevi i želje vođe moraju biti identični sa ciljevima grupe. kao i otvaranju novih radnih mesta. organizuju. a ne kao nametnutog člana. Ima sve uslove za organizaciju velikog događaja. jer ostvaruje visoke godišnje stope rasta Sportski događaji beleže znatno povećanje posećenosti i medijske pokrivenosti.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja funkcionisanju grupe doživljava se kao vođa . Izdvajanje sportske industrije. odnosno uređenog mesta na kojem se održava sportsko takmičenje. „Beogradska arena" 19 . U Anglosaksonskom smislu sport je specifična industrija. dovelo je i do potreba razvijanja menadžment pristupa održavanju sportskih događaja.1. Osnovna uloga vođe je da doprinese i poboljša uslove da grupa dođe do cilja.MENADžMENT U SPORTU . kao sve značajnijeg segmenta ekonomskih i poslovnih aktivnosti. koji mogu da planiraju. 4. i to kao svog. već je to nužno u procesu razvoja grupe. Potrebno je posedovanje i drugih kriterijuma iz sfere opštih ljudskih kvaliteta i osobina ličnosti od kojih zavisi kako će se vođa ponašati.. Razvoj teorije sportskog menadžmenta doprinosi profilisanju sportskih menadžera u kvalifikovane stručnjake. Sportski radnici treba da budu obrazovani i osposobljeni u primeni veština i funkcija menadžmenta na sportske događaje. ekipa mora da ga prihvati onakvog kakav jeste. 4.

Funkcije i proces menadžmenta događaja: (planiranje. registracija učesnika. Problem zatvaranja finansijske konstrukcije sportsog događaja otežava činjenica da je teško potpuno precizno predvideti ukupne prihode. OSNOVNE FUNKCIJE MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA: Funkcije menadžmenta događaja proizilaze iz kontinuiranih aktivnosti koje izvršavaju menadžeri događaja. organizovanje. upravljanje angažovanim posrednicima. njihova 20 . -SPORTSKE OPREME. -PRATEĆI PROIZVODI i USLUGE. rukovođenje. motivacija. -SPORTSKE PUBLIKE. motivisanje i sprovođenje upravljanja ljudskim resursima i informaciona podrška menadžmentu događaja. Složena struktura funkcija menadžmenta događaja zahteva od menadžera događaja dobro poznavnje svake pojedinačno. kontrolisanje. kako bi postavljanje i realizacija događaja odgovarali definisanim ciljevima i očekivanim rezultatima događaja. koordinacija). marketing sportskog događaja. -SPORTISTA. upravljanje rizikom održavanja sportskog događaja i osiguranje.kontrola) i ( informacije.komunikacije.upravljanje i kontrola.organizovanje. Finansiranje je od izuzetnog značaja u organizovanju sportskih događaja. A u užem smislu funkcija savremenog menadžmenta obuhvata četiri funkcije: planiranje. odnosno aktivnih učesnika sportskog događaja koji se takmiče za ostvarivanje sportskog rezultata.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja -VREMENA PREDVIĐENOG ZA ODRŽAVANJE PROGRAMA određenog sportskog događaja. organizovanje sportskog takmičenja. budući da se oni u najvećoj meri oslanjaju na izvorne prihode. vladanje. regulisanje. Osnovne Funkcije Menadžmenta Sportskih Događaja: finansiranje sportskog događaja. jer se nezna tačan broj posetilaca. planiranje.2. koji proširuju ponudu i prihode određenog sportskog događaja. ostvarivanje ciljeva. upravljanje. koja je neophodna za aktivno učestvovanje sportista u toku održavanja sportskog događaja. organizovanje. Funkcija menadžmenta događaja u širem smislu obuhvataju: odlučivanje.MENADžMENT U SPORTU . 4. koja predstavlja tražnju za sportskim proizvodom u profesionalnom sportu.

Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja potošnja na sportskom događaju. Upravljanje rizikom održavanja sportskog događaja i osiguranje predstavljaju drugu funkciju menađmenta sportskog događaja. Organizovanjem se obuhvataju aktivnosti koje predhode sportskom događaju. Događaji čije postavljanje i organizovanje traje duži period. broja i strukture neophodnih posrednika. odnosi više meseci ili godina. sportskih radnika i publike svela na minimum. realizaciju promocije. programiranje aktivnosti održavanja sportskog događaja. Upravljanje angažovanim posrednicima značajno je za postavljanje i izvršenje sportskog događaja. kao i aktivnosti nakon održavanja. Uspešni organizatori sportskih događaja praktikuju upotrebu programa aktivnosti. Organizatori koriste različite metode u registraciji učesnika. kojima se detaljno opisuje redosled. odnosno takmičara. Veličina događaja u pravilu određuje i potrebu za angažovanjem posrednika. U današnje vreme ova funkcija je posebno fokusirana na fizičko obezbeđenje učesnika. Efikasna registracija ostavlja snažan prvi utisak na učesnike i značajno određuje profesionalni karakter sportskog događaja. Upravljanje rizicima održavanja sportskog događaja ogleda se u primeni adekvatnih metoda procene različitih opasnosti koje opterećuju održavanje sportskog događaja. Registracija učesnika predstavlja značajnu fukciju menadžmenta sportskog događaja. Ono što je u finansiranju sportskog događaja poznato. zatim aktivnosti u toku održavanja. Afirmisani i uspešni organizatori sportskig događaja preuzimaju sve neophodne radnje kako bi se mogućnost povređivanja sportista. komunikaciju sa zainteresovanim medijima i sponzorima. jer se njenom implementacijom ostvarije kontakt između osoblja zaduženog za organizovanje sportskog događaja i i učesnika. odnosi se na planiranje svih pratećih troškova održavanja ovakvog događaja. Realizacija ove funkcije odnosi se na sagledavanje potreba. kao i potrebno informisanje i osposobljavanje. planiranje i obezbeđivanje neophodnih resursa i sportske opreme. Funkcijom organizovanja sportskog takmičenja angažuje se osoblje u korišćenju neophodnih resursa za postavljanje određenog sportskog događaja.MENADžMENT U SPORTU . Pod marketingom sportskog događaja podrazumevaju se sve aktivnosti oblikovane za zadovoljavanje potreba i želja sportskih potrošača u procesu sportske razmene. Specifičnost ovog marketinga određena je osobenošću potreba koje se 21 . Najsloženije aktivnosti organizacije su one koje predhode . sa ciljem smanjenja potrebnog vremena i napora sportistima u zadovoljavanju formalnih uslova učestvovanja. njihovo upoznavanje sa programom. delegiranje odgovornosti i dr. jer su organizatori često primorani da angažuju različite posrednike za obavljanje aktivnosti u kojima nisu kvalifikovani. jer se one odnose na prostorno planiranje i obezbeđenje sportskog događaja. interesovanje potencijalnih sponzora i medija. uključuje i angažovanje većeg broja posrednika. izvršioci i odgovornosti u realizaciji postavljanja i izvršenja sportskog događaja.

MENADžMENT U SPORTU . 4. namenjenih učesnicima osnovnih nivoa sportskog takmičenja.3. MARKETING SPORTSKOG DOGAĐAJA Marketing sportskog događaja ili marketing u sportu pretstavlja koncepcijsko zaokruživanje primene teorije i prakse marketinga na specifično područje sportskih događaja. Ovi programi stimulišu dugoročno povećanje sportskih proizvoda. sportskog događaja. razvoj i upravljanje sportskim događajima. postaje sve značajnija funkcija sportskih menadžera i specijalizovanih agencija. Zatim. Početsci sportskog marketinga vezuju se za Staru Grčku i Rim. odnosno gladijatorskih borbi. Sportski događaji i TV prenosi su ostvarili naizmeničan uticaj na međusoban razvoj. odnosno praćenjem događaja. Razvijanje grassroots programa. 2. koje se odnosi na zastupanje njihovih interesa prilikom sklapanja ugovora vezanih za različite oblike sportske imovine. FUNKCIJE KOJE OBAVLJAJU SPORTSKI MENADŽERI ILI SPECIJALIZOVANE AGENCIJE 1. medija. u kojima su poznati slučajevi sponzorisanja sportskih takmičenja. 5. s obzirom da lokalni sportski događaji imaju ograničene mogućnosti kratkoročnog ostvarenja prihoda. Rezultati istraživanja sportskog tržišta se koriste i u realizaciji korporativnog sponzorstva u sportu. Pod sportskim marketingom podrazumevaju se sve aktivnosti oblikovane za zadovoljene potreba i želja sportskih potrošača u procesu sportske razmene. Razvoj novih sportskih događaja posebno je dobio na značaju sa povećanjem medijskog interesovanja i pojavom sportskih TV kanala. od franšize. Povećanje medijske praćenosti sportskih događaja dovelo je do pojave korporativnog sponzorstva u sportu. Istraživanje sportskog tržišta. Finansijsko planiranje sportskog događaja. pa do ustupanja licence. koje praktikuju spotrske organizacije u cilju procene uspešnosti pojedinih spotrskih događaja. 4.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja zadovoljavaju učešćem. Pronalaženje i privlačenje korporativnih sponzora postalo je značajna aktivnost specijalizovanih agencija. Marketing funcija je ne neizostavna funkcija menađmenta sportskog događaja. U savremenom smislu. Zastupanje klijenata. za početak primene sportskog marketinga može se uzeti 22 . 3.

sportisti. beleži sve veći rast i ostvaruje ogromne prihode. kao i profesionalizaciju sporta. zastupaju klijente. kao zabava. Ove agencije su biznisi koji funkcionišu na koristima sprotskog vlasništva. planiraju finansije i dr. Dinamičan razvoj marketinga nastao je pojavom radija i televizije. obuku i razvoj ljudskih resursa. ugostiteljstvo. Satisfakcija potrošača je model uspeha za sportske marketare. a ono može biti osoba. ULOGA SPORTSKIH DOGAĐAJA U RAZVOJU TURIZMA Marketing sportskih dogadjaja Organizacija velikih sportskih događaja i turizam Bezbednost sportskih događaja i objekata (Izvod iz knjige Subotić.) da svoje značajne prihode ostvaruju u komplementarnoj aktivnosti sa sportskim aktivnostima. registraciji. Uglavnom sve agencije izvršavaju niz aktivnosti. kada su kompanije Spiers i Pond finansijski potpomogle aktivnosti . godien. vrše razna usluživanja klijentima. koja je otvorila put njegovom daljem razvoju i koncepcijskom uobličavanju. strana 191-194) Sportski događaj. oficijalna lica u sportu i dr. 5. tim ili mesto. Sprtski menadžment i marketing agencije se mogu podeliti na „ful-service“ agencije. po svojoj definiciji predstavlja vremenski i prostorno ograničena dešavanja. Ključne funkcije menadžmenta događaja se ogledaju u finansiranju i budžetiranju.elburn kriket kluba. Principi menadžmenta u sportu i rekreaciji. kompanija.. Dakle sport. agencijskog poslovanja i dr. Karakteristika sportskih događaja je da obuhvata veliki broj potrošača. upravljanju volonterima i marketingu događaja. Masovni mediji omogućili su nastanak masovnog tržišta sportskih događaja. specijalizovane agencije. Servisirajući sportske kolektive. D. velike su mogućnosti turističke privrede (hotelijerstvo. događaj. Promocija je prva aktivnost sportskog marketinga. marketingom i finansijama. sportskim događajima. U tom kontekstu. „in-haus“ agencije. Centar za istraživanje. navijače. organizovanju takmičenja. sportsku publiku.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja sponzorisanje "Turn Australije" iz 18 61. sportski klubovi i organizacije. 2005. Aktivnosti sportskog marketinga praktikuju menađeri sportskih događaja. saobraćaj.MENADžMENT U SPORTU . U upravljanju sportskim događajima neophodno je primenjivati sve funkcije modernog menadžmenta da bi se uspešno upravljalo projektom. razvijaju marketing aktivnosti. kroz čiju strukturu dolazi do povezivanja interesnih grupa.1. Beograd. upravljanje rizikom i osiguranju. tj. Sportski menadžment i marketing agencije danas upravljaju mnogim sportskim događajima. proizvode televizijske programe i usluge korporativnog sponzorstva. 23 .

upravljanjem nekom sportskom manifestacijom podrazumeva veliki broj međusobno povezanih događaja koji utiču na ekonomiju.MENADžMENT U SPORTU . 5. preko sadržajne informacije. liga šampiona. svetska fudbalska prvenstva. svetska takmičenja. univerzijade i dr. prevozničkih usluga i druge sadržaje koji mogu da upotpune slobodne aktivnosti turista u destinacijama gde se organizuju sportski događaji (poseta istirijskim i kulturnim znamenjima i dr. na stanovništvo. Činjenica je da je veoma široka uloga sporta u turizmu i ova se saradnja čini logičnim. na grad domaćin. Mega sportski događaji su privlačni za turiste koji troše znatna sredstva u relativno kratkom vremenu iako se ti sportski događaji prenose putem televizije u celom svetu. politiku i ekologiju. Čavlek. Turistička ponuda mora tražiti saradnju sa ostalim sektorima kako bi ojačala svoju poslovnu aktivnost. tehnološke. ASPEKTI SPORTSKOG MARKETINGA dva Specifičnost sportskog tržišta nalaže posmatranje sportskog marketinga sa aspekta: marketing sportskih organizacija marketing poroizvoda i usluga vezanih za sport 24 . psihološke. Kao što ej već naglašeno veza između sporta i turizma se najviše ističe u organizaciji velikih sportskih događaja kao što su olimpijske igre. svetski teniski turniri i druga međunarodna prvenstva. S toga moguće je posmatrati ove aktivnosti i sa osnova raznih uticaja neke sportske priredbe i to u dva pravca: • Uticaj subjekata na organizaciju igara. Turizam i sport – razvojni aspekti. državu kao i na same sportiste i • S aspekta uticaja određene priredbe na kulturne. ugostiteljskih. Iz prethodno iznetog može se uočiti da organizacija sportskog događaja nije jednostavan proces. društvo.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja u domaćim i stranim događajima. to je proces koji podrazumeva koordinaciju niza aktera različitih delatnosti (od trgovine. Zagreb. strana 119-132) Sport delujući sam za sebe ne može postići značajne efekte kao što se to može učiniti u saradnji sa turizmom ili obrnuto. mnogi ljudi putuju da bi bili učesnici tog spektakla. evropska.) (Izvod iz knjige Bartoluci.2. M. do smeštaja i sl. Naprotiv.) daju veoma dobre mogućnosti za realizaciju turističkih aranžmana (paket aranžmana) uz uključenje hotelskih. političke. olimpijske igre.). Školska knjiga. N. ekološke. većih ili manjih razmera (nacionalna prvenstva. 2007. turističke i ekonomske uticaje. i saradnici.

Realizaciju ODNOSA SA JAVNOŠĆU. nemaju dovoljno sredstava za realizaciju ekonomske propagande. 4. koja je posebno značajna ukoliko organizatori sport. Marketing proizvoda i usluga vezanih za sport Marketing sportskih događaja je deo sportskog marketinga. obuću. Obezbeđenje KORPORATIVNOG SPONZORSTVA sportskog događaja. usluge obezbeđenja. posluženja. Marketing sportskih događaja se odnosi na ponudu koja nije potpuno predvidiva. koji obuhvata i marketing za sport vezanih proizvoda i usluga.MENADžMENT U SPORTU . marketing usluge.efikasna PRODAJA ULAZNICA posetiocima sportskih događaja. 2. 5. 6. Obezbeđivanje TELEVIZIJSKOG PRENOSA PROGRAMA sportskih događaja. zaštitni znak ili maskota. na kojima je istaknut naziv događaja. edukativne usluge.3.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Marketing sportskih organizacija se u suštini odnosi na marketing sportskih događaja. PODRUČJA DELOVANJA MARKETING MENADŽERA Uspešno organizovanje sportskih događaja zahteva detaljno planiranje njihovih marketing programa.. 7. Specifičnosti marketinga sportskog događaja ogledaju se u originalnim karakteristikama sportske ponude i neizvesnosti sportskog rezultata. Usluge vezane za sport uključuju usluge održavanja sportskih objekata. EKONOMSKU PROPAGANDU sportskog događaja. Pružanje UGOSTITELJSKIH USLUGA 5. jer se time povećava kredibilitet organizatora i privlače se novi sponzori. dog . Navedeni proizvodi odnose se na sportsku opremu. Marketing menadžeri sportskih događeja svoje aktivnosti usmeravaju na osam osnovnih područja: 1. sportskog 25 . za posetioce sportskih događaja. zdravstvene ugostiteljske. logo organizatora. koje predstavlja značajne izvore finansiranja mnogih sportskih događaja. što onemogućava potpunu kontrolu menadžera spotrskih događaja u oblikovanju sportske ponude. Prodaju LICENCIRANIH PROIZVODA. spotrske suvenire i rekvizite. usluge stručne pomoći. odeću. 3.

Deo sportske publike. odnosno sportskog proizvoda. koji predstavljaju navijači i članovi sportskih događaja zadovoljavaju potrebe za pripadnošću. Koje potrebe sportske publike zadovoljavaju sportisti pojedinci. koji označava sve što može biti ponuđeno na tržištu. U razmatranju strukture sportske ponude.MENADžMENT U SPORTU . Široka sportska publika dolazi na sportske terene i objekte u cilju zadovoljenja potrebe za razonodom. Sportski 26 . odnosno profesionalne potrebe. odnosno sportski proizvod može se. kao prvi nivo sportske ponude. 4. NIVOI PONUDE SPORTSKE PONUDE – STRUKTURA SPORTSKE Sportska ponuda. sportski događaj. koji dolazi do izražaja prilikom organizovanja neprofitnih sportskih događaja.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 8.1. sportski rezultat. odnosno sportske zvezde. imidž sportskih klubova ili sportista. STRUKTURA SPORTSKE PONUDE Sportski događaj je deo sportske ponude. FANDRAJZING. drugi nivo. koje publici pruzaju nezaboravne utiske sportske igre. 6. kojeg karakterisu brzina. 2. prema hijerarhiji vrednosti za posetioce. sportski doživljaj. Kojim metodama trebaju da se koriste menadžeri sportskih događaja u zadovoljavanju identifikovanih potreba sportske publike? Postoji razlika u zadovoljavanju potreba ljudi koji prate održavanje sportskih događaja. menadžeri sportskih događaja trebaju da poznaju odgovore na tri osnovna pitanja: 1. To je i osnovni razlog zbog kojeg sportske organizacije nastoje da imaju ovakve pojedince u svojim timovima. Sportski dozivljaj oznacava privlacan stil sportskog nadmetanja. peti nivo. Ponuda se naziva i sportskim proizvodom. četvrti nivo. klubovi ili sportske organizacije? 3. spretnost. 5. a razlikuje se od sponzorstva. 6. Predstavnici medija koji prate održavanje sportskih događaja zadovoljavaju egzistencijalne. 3. vestina. treći nivo. odnosno potrošačima sportskih događaja? 2. harmonija i sl.sportski brend. Šta mogu sportske organizacije. jer ne omogućava donatoru ostvarivanje promotivnih efekata. kako bi se zadovoljile određene želje ili potrebe potrošača. klubovi ili sportisti pojedinci da ponude sportskoj publici. dekomponovati na pet osnovnih nivoa: 1. fizicka snaga. Najaktraktivnije sportske dozivljaje priređuju vrhunski profesionalci.

Pracenje sportskog događaja. Imidz sportskih klubova ili sportista pojedinaca jeste cetvrti nivo sportske ponude. bilo u fizickom ili informacionom okruzenju. ali je isto tako zainteresovana za ostvarivanje sto boljeg sportskog rezultata svojih sportskih miljenika. bilo da se radi o klubovima ili sportskim pojedincima. Sportski rezultat predstavlja. Kao sto je vec istaknuto. imidz predstavlja pozitivnu sliku u svesti posetilaca sportskog događaja o klubovima ili sportistima pojedincima. Moze se reci. sportski rezultat predstavlja nivo sportske ponude. Drugacije receno. cime se pojacava intenzitet direktnog uzivanja u sportskom dozivljaju. Emotivnost i uzbuđenost sportske publike u velikoj meri se vezuje za ostvarivanje ocekivanog ili prizeljkivanog sportskog rezultata. koji kreiraju neposredni izvrsioci sportskog programa. dozivljavanjem pobede ili poraza. kojim se zainteresovanost publike prevodi u pripadnost. U uzem smislu. omogucuje zadovoljenje potreba publike za sportskim dozivljajem. prosirenje sportske ponude u odnosu na zabavu. Osim neposrednog pracenja sportske igre. odnosno identifikaciju sa klubovima ili sportistima pojedincima.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja dozivljaj je osnovni nivo sportske ponude. atraktivnost ili zanimljivost. jer je najveci deo publike sportskih događaja zainteresovan upravo za određeni ishod sportskog rezultata. jer se na taj nacin zadovoljava ostvarivanje potreba za uspehom i samopotvrđivanjem. za cije je odrzavanje neophodno istovremeno postojanje izvrsioca. 27 . da sportski rezultat predstavlja kljucni nivo sportske ponude. publike i vremena odrzavanja sportskog događaja. dakle. mesta. odnosno neuspeha. koji ukljucuje jedan ili vise aspekata zabave. Sportski rezultat.MENADžMENT U SPORTU . Sportski događaj je drugi nivo sportske ponude. sportski događaj oznacava svako takmicenje koje se odvija prema nekom sportskom programu. Sportski rezultat je treci nivo sportske ponude. publika koja prisustvuje sportskom događaju u prilici je da kupuje i proizvode. odnosno sportisti i treneri. Posmatrano iz ugla sportskog marketinga. odnosno usluge vezane za sport. koji se takmice na tom sportskom događaju. sa elementima uspeha. Sportska publika pracenjem sportskog događaja zadovoljava potrebu za sportskim dozivljajem. predstavlja prosirivanje osnovnog sportskog dozivljaja. a odnosi se na osnovnu ponudu u hijerarhiji vrednosti za potrosace sportskog događaja. sportski dozivljaj odgovara srzi ili bitnoj koristi sportske ponude.

izgrađivanje i odrzavanje obostrano korisnih odnosa sa medijima. U svakom slucaju.Brend. Americko udruzenje za marketing definise brend kao ime. Vrednost sportskog brenda predstavlja dodatnu vrednost koja se integrise u koncept sportske ponude. dakle. odnosno izvesnost sportske traznje. imidz obuhvata i sliku posetilaca sportskih događaja o sportskoj ponudi. sponzorima. simbol ili dizajn. vrednost 28 . emocijama koje sportski brend izaziva. zatim isticanjem u javnosti sportskog imena. Marketing komuniciranje orijentisano na izgrađivanje imidza podrazumeva prenosenje promotivnih poruka u neposrednoj i posrednoj komunikaciji. logoa. Uloga sportskog brenda je da u sportskoj javnosti istice kreatora određene sportske ponude. pojam. Razlike između brenda i ostalih konkurentskih proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju iste potrebe mogu da budu funkcionalne. ali i prihvatanje sportskih organizacija kao "dobrih građana" u okruzenju određenog sportskog događaja. predstavlja proizvod ili uslugu sa dodatnim dimenzijama. zastitnog znaka. a sportskoj publici da organizatorima sportskih događaja Sportski brend ukazuje i na određeni kvalitet sportske igre. Izgrađen pozitivan imidz u sportskoj javnosti omogucuje organizatorima sportskih događaja privlacenje veceg broja posetilaca. ali i van njih u vidu ostvarivanja vizuelnog indetiteta.Imidz se izgrađuje marketing komuniciranjem sportskih organizacija sa postojecom i potencijalnom sportskom publikom. kluba ili sportista pojedinaca od strane sirokog sportskog auditorijuma. simbola i maskote određenog sportskog događaja. U izgrađivanju imidza sportskih klubova ili sportskih pojedinaca. na osnovu cega se identifikuju proizvodi ili usluge jednog prodavca ili grupe prodavaca i diferenciranju u odnosu na konkurente. ponasanju publike prema sportskom brendu. odnosno poziciji sportskih klubova ili sportista pojedinaca na određenom segmentu sportskog trzista. Kada se radi o sportskom brendu. i ujedno poslednji nivo sportske ponude. ili kao kombinaciju navedenog. Imidz spada u psiholoske karakteristike dozivljavanja sportskog događaja. Lojalnost publike sportskom brendu omogucuje organizatorima sportskih događaja predvidvljivost. Sportski brend je peti. Ispoljavanje vrednosti sportskog brenda moze da bude u razmisljanju publike o sportskom brendu. sto dovodi do zadovoljenja posetilaca i ponavljanja posecivanja i pracenja brendiranih sportskih događaja. i sl. tada se navedene razlike vise odnose na simbolicke. dolazi i do izrazaja ponasanje sportista na sportskim terenima i borilistima.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja U sirem smislu. emotivne ili neopipljive razlike.MENADžMENT U SPORTU . znak. racionalne ili opipljive. kompanijama promoterima. na osnovu kojih se izdvajaju od ostalih proizvoda ili usluga dizajniranih za zadovoljenje iste potrebe.

što se dalje manifestuje u ostvarivanju odgovarajućeg učešća na tržištu sportskih događaja. U pitanju su pamtljivost. Lojalnost podiže predviđenost i izvesnost tražnje za sportskim događajima. igrom. KVALITET PROGRAMA Opipljive dimenzije imaju značajan uticaj na kvalitet programa sportskog događaja. korišćenje neodgovarajućih materijalnih resursa postavljanja i izvršenja sportskog događaja. znacenje. Kvalitet programa nije lako definisati. 7.1. dopadljivost. Zadovoljstvo publike ostvaruje se pruženom zabavom. dovede do slabe percepcije kvaliteta.a koja im obezbeđuje ostvarivanje psiholoske i materijalne koristi. udobnost za publiku. Organizatori trebaju da imaju jasan odnos prema strukturi vrednosti sportskog programa. Kvalitet sportskog programa direktno je povezan sa satisfakcijom publike. prilagodljivost i zastita. takođe. a zanemaruju i tržišnu usmerenst održavanja sportskog događaja. 29 . koji organizatori nude sportskoj publici. slabije afirmisani organizatori kvalitet podređuju kvantitetu. uzbuđenjima i nezaboravnim sportskim doživljajima.MENADžMENT U SPORTU . koja dovodi do lojalnosti publike prema organizatoru. Postoji sest kriterijuma na osnovu kojih se vrsi izbor elemenata sportskog brenda. dok preostala tri kriterijuma predstavljaju odbrambene elemente vezane za razlicite mogucnosti i ogranicenja. i dr. Veoma često. kao i nepripremljenost izvršioca. Osim toga. U menadžmentu sportskih događaja uočavaju se tipični razlozi neodgovarajućeg kvaliteta sportskog događaja. 7. Visok kvalitet programa postiže se optimalnim kombinovanjem svih pet osnovnih dimenzija. jer uključuju adekvatnost sportskog objektaodređenom programu. U najširem smislu. kvalitet podrazumeva podudaranje sa specifikacijama. raspoloživu prostornu infrastrukturu. U literaturi se više govori o kvaliteetu usluga koje se pružaju sportskim potrošačima. KVALITET PROGRAMA SPORTSKOG DOGAĐAJA Koncept sportske ponude dugoročno je održiv ukoliko se bazira na kvalitetu sportskog programa. što znači da organizatori trebaju da imaju precizne specifikacije vezane za njihove programe. Visok kvalitet sportskog događaja omogućuje ostvarivanje satisfakcije posetilaca. Prva tri kriterijuma se direktno odrazavaju na izgrađivanje sportskog brenda.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja sportskog brenda jeste neopipljiva vrednost sa kojom raspolazu organizatori sportskih događaja. ali same po sebi ne dovode do satisfakcije publike. prenosivost.

Opipljive dimenzije imaju značajan uticaj na kvalitet programa sportskog događaja.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Kvalitet se definiše i kao sposobnost određenog proizvoda za upotrebu. takođe. kada doživljeni kvalitet odgovara očekivanom kvalitetu programa. a zanemaruju i tržišnu usmerenst održavanja sportskog događaja. U menadžmentu sportskih događaja uočavaju se tipični razlozi neodgovarajućeg kvaliteta sportskog događaja. od strane sportske publike. tj. jer uključuju adekvatnost sportskog objektaodređenom programu. Primenom ovog modela postižu se dobri rezultati u merenju percepcije kvaliteta usluge u profesionalnom sportu. Oni imaju pozitivnu percepciju kvaliteta njihovog programa. takmičenjem i sportskim doživljajima. 2. korišćenje neodgovarajućih materijalnih resursa postavljanja i izvršenja sportskog događaja. dovede do slabe percepcije kvaliteta. Satisfakcija posetilaca programom se ostvaruje. igrom. što znači da proizvod treba da zadovolji identifikovane potrebe potrošača. može se koristiti SPORTSERV model. Pouzdanost u izvršenju sportskog događaja. Osim toga. udobnost za publiku. uzbuđenjima i nezaboravnim sportskim doživljajima. 4. SPORTSERV model U ocenjivanju percepcije posetilaca programa određenog sportskog događaja.2.Pristup mestu održavanja sportskog događaja. slabije afirmisani organizatori kvalitet podređuju kvantitetu. Visok kvalitet programa postiže se optimalnim kombinovanjem svih pet osnovnih dimenzija. Ovaj model ima pet osnovnih dimenzija: 1. raspoloživu prostornu infrastrukturu. 30 . 5. kao i nepripremljenost izvršioca. ukoliko se percipirani kvalitet podudari sa očekivanim. 3. ali same po sebi ne dovode do satisfakcije publike. Visok kvalitet sportskog događaja omogućuje ostvarivanje satisfakcije posetilaca. sportska publika. Ocenu kvaliteta programa donose posetioci. Zadovoljstvo publike ostvaruje se pruženom zabavom. Lojalnost podiže predviđenost i izvesnost tražnje za sportskim događajima. i dr. Sigurnost takmičara i publike na sportskom događaj. Osetljivost u pružanju neophodnih usluga u toku održavanja sportskog događaja. što se dalje manifestuje u ostvarivanju odgovarajućeg učešća na tržištu sportskih događaja. Program treba da zadovolji realne potrebe publike za zabavom. Veoma često. 7.MENADžMENT U SPORTU . Opipljivost materijalnih resursa sportskog događaja. koja dovodi do lojalnosti publike prema organizatoru.

MENADžMENT U SPORTU .predviđanje -predviđanjem se nastoji predvideti buduća dešavanja i pojave u postavljanju i realizaciji događaja. projekt i budžet. 4. odličivanja. i to sa dovoljnom tačnošću i preciznošću. PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA Planiranje je osnovna funkcija menadžmenta događaja. ograničavanje izbora planskih aktivnosti. kao i izbora specifičnih sredstava kojima će se definisani ciljevi ostvariti.) Osnovne razlike između strategijskog i operativnog planiranja se odnose na: vremenski rok planiranja. prepoznavanje alternativnih rešenja problema postavljanja i izvršenja događaja. 2. postupci. identifikovanje problema u postavljanju i izvršenju događaja.ostvareni uticaj.operativno planiranje (Planovi za jednokratnu upotrebu>jesu program. donošenje odluka. implementacija odluka 3. odnosno suština upravljanja događajima.predviđanje. 5.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 8. 2.praćenje ekonomskih i socijalnih trendova povezanih sa postavljanjem i izvršenjem događaja. strategijsko planiranje i operativno planiranje. Planiranje se ispoljava kroz:. odlučivanje. Pre nego što se pristupi organizaciji.predstavlja proces definisanja ciljeva organizacije koja se bavi osmišljavanjem ciljeva ponude događaja . prepoznavanje uzorka i činjenica. 3. neophodno ga je planirati. procedure i pravila. Permanentni planovi>najpoznatiji oblici su polike.predstavlja rad na pripremi odluka. . 1. kako bi se definisala svrha odnosno misija događaja. .strategijsko planiranje.anticipiranje dešavanja vezanih za postavljanje i izvršenje događaja. 6. koji je kod strategijskog bitno duži. koje će omogućiti da se da se aktivnosti menadžmenta događaja usmere u optimalnom pravcu.predviđanjem se dolazi do planskih pretpostavki na bazi procena alternativa. upravljanju i kontroli događaja. koji kod 31 . Postoje dve vrste planiranih pretpostavki: .koje obuhvata: 1.predstavlja donošenje konkretnih odluka . 4.

strategiju rasta.kombinovanu strategiju događaja.je preporučljiva u situacijam kada postoji stabilna punuda događaja. Rezultat procesa planiranja sportskog događaja jeste detaljan plan aktivnosti. Planovi treba da sadrže sledeće elemente: . a tražnja za njima raste.donošenje odluka .je opravdana kada dolazi do značajnih nepovoljnih promena u faktorima okruženja događaja. kao i mogućnosti i opasnosti datog okruženja događaja.kojom se inkorporiraju pozitivni elementi i prednosti navedenihgeneričkih strategija događaja na originalan način.strategiju konsolidacije ili stabilnosti. kao i izvršioci. koji je u strategijskom planiranju uži. Strategijski izbor se odnosi na: .je pogodna situacija kada se nastoji ostvariti povećanje u odnosu na sopstvene prethodno postavljene i izvršene događaje. Planom se predviđa i delegiranje odgovornosti menadžera na saradnike i izvršioce. kao i ciljeve koji se trebaju ostvariti. Planiranje se odnosi na identifikovanje aktivnosti koje će se preduzeti.Analizu situacije (SWOT analizu) . vremenski raspored izvršenja pojedinih aktivnosti. dok SWOT analiza podrazumeva identifikovanje snaga i slabosti organizacije koja se bave osmišljavanjem i ponudom događaja. načine njihove realizacije. PEST i SWOT analiza koja se nalazi u okviru Strategiskog planiranja PEST analiza se odnosi na politiške.Definisane ciljeve sportskog događaja . Planiranjem sportskog događaja određuju se aktivnosti koje je neophodno preduzeti u postavljanju i izvršenju ovakvog događaja. -strategiju smanjenja.Kreiranje strategije menadžmenta sportskog događaja 32 . sociološke i tehnološke faktore okruženja.Pregled neophodnih aktivnosti postavljanja i izvršenja sportskog događaja . . planovi su povezani sa izborom adekvatne strategije menadžmenta. ambijantalne.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja strategijskog ne mora uvek da bude primetan. Najčešće se susreću četiri alternativne strategije između kojih se opredeljuju menadžeri događaja. što se odražava na modifikovanje postavljanja i izvršenjadogađaja. Planiranjem sportskog događaja obuhvataju se i neophodni resursi za njegovo postavljanje.MENADžMENT U SPORTU . Generalno posmatrano.obimaktivnosti planiranja. .

mogu li problemi da se reše?. Praksa menadžmenta pokazuje.Budžetiranje sportskog događaja . Menadžeri sportskog događaja zajedno sa angažovanim planerima učestvuju u kreiranju adekvatne strategije menadžmenta sportskog događaja. povratne informacije i modifikovanje za buduće događaj Formulacija politike zahteva diskutovanje ideje i davanje odgovora na osnovna pitanja: zašto se događaj predlaže?. kako će događaj biti izveden?. planeri 33 . To znači da menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. sopstvenih mogućnosti. uključujući pripremanje. Utvrđivanje ciljeva 4. Vrednovanje. Studija izvodljivosti obuhvata pitanja i razmatranja: šta čine neophodna sredstva?. ostvarili i ekonomski ciljevi profesionalno upravljanog sportskog događaja. koje ovu strategiju diferencijaju o odnosu na konkurentske. Budžetiranje/ finansijski plan 6. da se ne mogu svi kreirani planovi sportskih događaja ujedno i realizovati 8. PLANIRANJE I ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije načelnika jedinica 5. Detaljno planiranje 9.Merenje efekata sportskog događaja U planiranju sportskog događaja organizatori polaze od sopstvenog iskustva. potreba. Štabski personal 8. zahteva i očekivanja publike. Stratefija mora da sadrži načine ostvarivanja postavljenih ciljeva. Prezentovanje događaja. Struktura organizacije 7. zatvaranje i pospremanje 10. Studija izvodljivosti i donošenje odluke 3. kada će biti održan?. kako bi se osim sportskih. ko će biti odgovoran za njegovo planiranje i izvođenje?. 1.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja . gde će se zbivati?. Formulacija politike 2. Pristup organizovanju događaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledećih deset etapa planiranja u životnom ciklusu važnog događaja značajno za uspešan menadžment takvih događaja. karakteristika sportskog tržišta . koliki su troškovi?. kao i izvorne konkurentske prednosti. Planiranje treba da bude tržišno orjentisano. prakse afirmisanih konkurenata.1.MENADžMENT U SPORTU . Ako događaj nije ostvariv.

MENADžMENT U SPORTU . posebne rokove i kritične datume u vezi sa etapama planiranja. štampanje. Ako je događaj izvodljiv i ako postoji saglasnost oko projekta. Administrativni troškovi uključuju promociju.). Bez obzira na to da li je događaj besplatan.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja treba da jasno formulišu takvu negativnu ocenu. Direktni metodi obuhvataju naplaćivanja ulaznica. važno je da se donese prva odluka koja daje dovoljno vremena za orijentaciono planiranje i za detaljno planiranje. transportuje. dopunski troškovi osiguranja i pravnih usluga. postere. Nezaobilazni su troškovi transporta. prodavanje. umetnika i sl. kao i opšte administrativne usluge . Treba utvrditi datume. Dopunsko osoblje mora da se angažuje (stručnjaci. da li su objekti besplatni ili je osoblje unapred isplaćeno (od strane sponzora i td. dobrovoljni pomagači i personal u vezi sa događajem). Dohodak može da se ostvari direktnim i indirektnim metodima. troškovi izvođača (sportista. 34 . parkinga. prilozi lokalnih vlasti. imenovanje glavnog odbora (radnog odbora) sportskog događaja. gostoljubivosti.). Često oprema mora da se zakupljuje. ulaznice. U formulaciju ciljeva treba uključiti sva glavna područja i jedinice programa. tombolu i pribavljanje fondova različitih vrsta.PTT. Svaki važan događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od vrste događaja i od postavljenih ciljeva. Zajedno sa odlukom o održavanju sportskog događaja neophodno je preuzeti sledeće korake: oglašavanje odluke o održavanju događaja. menadžer sportskog objekta . vremena trajanja aktivnosti. prihode od programa. barova i ugostiteljstva. kelneri. vodu. donacije. kancelarijski materijal i radni časovi. imenovanje koordinatora kao ključne figure u planiranju i kontroli događaja. Postoje takođe troškovi događaja kao takvog . sponzorstvo.troškovi programa. Pri organizaciji sportskog događaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao merljive mete. Svaki važan događaj mora da obezbedi fmansijsku ravnotežu svojih prihoda i rashoda ili skup finansijskih stopa ugrađenih u ciljeve događaja. finansijske troškove i pripreme.troši novac: za elektricitet. na primer. kupuje. Indirektni metodi uključuju reklamiranje. za tehničke potrebe i održavanje.supervizor organizacije važnog događaja uvek procenjuje stvarne troškove događaja. Sportski objekt u svakom slučaju ima troškove . jasno formulisati prirodu događaja i njegovu namenu. garderobc i od drugih usluga. Mnogi događaji ostvaruju neki dohodak čak i oni koji su nezavisni od potrošača.

a služe za obeležavanje značajnih gradskih datuma. čiji organizatori dolaze iz nekoliko 6. Sportski događaji regionalnog karaktera. proces planiranja može da obuhvati veći ili manji broj aktivnosti. FAZE PROCESA PLANIRANJA SPORTSKOG DOGAĐAJA U zavisnosti od od fizičke veličine i obima sportskog događaja. Razlikujemo osam kategorija sportskih događaja: 1. 3. Sportski događaji državnog nivoa.MENADžMENT U SPORTU . ali ga je nemoguće potpuno isključiti. sa ograničenim finansijskim mogućnostima. Ocenu plana sportskog događaja. 4.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 8. Određivanje misije sportskog događaja. Analiza konkurencije. kod kojih se ističu nacionalni sportski turniri. 4. Sportski događaji u susedstvu. Istraživanjem se rizik smanjuje na prihvatljivu meru. 2. Istraživanje sportskog tržišta Istraživanje sportskog tržišta predstavlja prvu fazu procesa planiranja sportskog događaja. 2. Istraživanje sportskog tržišta. Primena adekvatnog metoda istraživanja sportskog tržišta u velikoj meri olakšava sagledavanje potreba. zahteva i očekivanja određenog segmenta sportskog tržišta.2. Sportski događaji lokalnog karaktera. Sportski događaji nacionalnog karaktera. Po tome se i razlikuju potrebe za istraživanjem tržišta. 35 . koji predstavljaju državna prvenstva različitih vrsta sportova. 5. U ovoj fazi prikupljaju se podaci i informacije o tome da li postoji interes sportske publike i sportskih organizacija za održavanje određenog sportskog događaja. Plan akcije. Sportski događaji šireg značaja. aktivnosti procesa planiranja sportskog događaja obuhvaćene su pojedinim fazama. 3. 8. koji privlače interes nešto većeg ciljnog auditorijuma. koji se održavaju u velikim gradovima.1. Menadžeri treba da budu svesni ciljnog auditorijuma određenog događaja. od kojih se po značaju izdvajaju: 1. Sportski događaji se međusobno razlikuju po fizičkoj veličini i obimu. Definisanje ciljeva sportskog događaja. koje organizuju različita udruženja ili grupe. 7.2. a najčešće nemaju stalan kalendar održavanja. 5. 6. U suštini. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga.

namerama i karakteristikama okruženja. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga označava treću fazu procesa planiranja sportskog događaja.2. čiji programi sadrže sportske. Misija sportskog događaja ogleda se u stvaranju posetilaca. posluženja.2. kako bise organizovao određeni događaj. odnosno zbog čega se održava. Ona se određuje prema programu. 8. sa ciljem promovisanja određenih proizvoda ili usluga. koji se više odnosi na ostvarivanje određenih društvenih uticaja u okruženju sportskog događaja. Posetioci očekuju određeni kvalitet za sport vezanih usluga. koji su njegovi ciljevi i koje segmente sportskog tržišta nastoji da zadovolji. Određivanje misije sportskog događaja Određivanje misije sportskog događaja jeste druga faza u procesu planiranja sportskog događaja. kulturne i zabavne karakteristike. Sportska ponuda se suštinski odnosi na pružanje atraktivnih i publici nezaboravnih sportskih doživljaja. koji se povezuju sa osnovnim dimenzijama. ponuda sportskog događaja uključuje i pružanje različitih usluga vezanih za sport – usluge zabave. ciljni segment sportskog događaja. koji po fizičkoj veličini I obimu odgovaraju mega sportskim događajima. Osnovno pitanje organizovanja nekog događaja jeste određivanje njegove misije. Sportski događaji međunarodnog karaktera. Dimenzije kvaliteta usluga odnose se na pristupačnost. Određivanjem misije definišu se i aktivnosti koje je neophodno preduzeti. 8. Pod misijom sportskog događaja podrazumeva se i njegova fundamentalna vrednost. Adekvatno definisanje misije sportskog događaja stimulativno deluje na na obledinjavanje napora neophodnih u procesu odlučivanja na svim nivoima menađmentasportskog događaja. Sportski događaji promotivnog karaktera. obezbeđenja.3. Bez određivanja misije ne mogu se precizno definisati ciljeve velikih.MENADžMENT U SPORTU . Pored brojnih sportskih doživljaja. udobnog smeštaja. Misijom se obuhvataju neophodni resursi njegovog postavljanja i izvršenja. a naročito mega sportskih događaja. itd. ali i netakmičarskog karaktera.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 7. Ona u suštini oredstavlja opis razloga održavanja određenog sportskog događaja. odnosno svrhe. 36 . Misija sportskog događaja može da bude takmičarskog. 8.2. Tako se stvara identitet sportskog događaja.

na koji načinkomuniciraju sa sportskom publikom. i sl. Budući da je za organizovanje ovakvih događaja neophodna duža. upravljaju i kontrolišu navedene nivoe ponude. obezbeđenje parkinga. zakoje strategije menadžmenta su se opredelili. Menadžeri sportskih događaja treba da planiraju. Za menadžere sportskih događaja je značajno da poznaju koje aktivnosti preduzimaju konkurenti u odabranom okruženju sportskog događaja. Menadžeri sportskog događaja treba da poznaju i aktivnosti konkurenata. kojima se zadovoljavaju potrebeod manjeg značaja – posluženje. Proizvodi i usluge vezani za sport. ali suštinski nisu značajni ta ostvarivanje cilja sportskog događaja 3. prodaja suvenira.Ugovor o koncesiji . kao što su kontinentalna i svetska prvenstva popularnih sportova i Olimpijskih igara. zahteva i očekivanja posetilaca.Ugovorh o zakupu/koncesiji 8. ponuda se može dekomponovati na tri nivoa: 1. U organizovanju mega sportsih događaja. rekvizita. opipljivost i sigurnost.2. organizatori sa posrednicima sklapaju ugovore u sledećim formama: .Ugovor o zakupu . neophodno je koristiti stručne i specijalizovane usluge različitih posrednika. Periferne usluge.MENADžMENT U SPORTU .4. kakva je struktura njihove sportske ponude. koje su u funkciji upotpunjavanja sportskog doživljaja. Analiza konkurencije predstavlja analizu atraktivnosti programa sportskih događaja koje organizuju konkurentske sportske organizacije. Analiza konkurencije Analiza konkurencije predstavlja četvrtu fazu procesa planiranja sportskog događaja. Analizom konkurencije. obuhvataju se brojne aktivnosti.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja pouzdanost. kako bi mogli da im efikasno i efektivno pariraju u postravljanju i izvršenju sportskog događaja. organizuju. Sportski doživljaj. pa čak i višegodišnja priprema. sa ciljem potpunog zadovoljena potreba. budući da se sa njima zajedno takmiče za privlačenje interesa i pažnje isto ciljnog auditorijuma sportske publike. Uvažavanjem hijerarhije potreba posetilaca. koje govore o tržišnoj usmerenosti organizatora konkurentskih sportskih događaja. Naglašene su sledeće aktivnosti vezane za analizu konkurencije: 37 . Kvalitet navedenih usluga podiže konkurentnost sportske ponude. kakve su im snage i slabosti. osnovni razlog posete 2. osetljivost.

zaključivanje ugovora sa sponzorima. atraktivnost i originalnost programa. Generalno posmatrano. Ukoliko definisani ciljevi sportskog događaja udovoljavaju zahtevima SMART pristupa. odnosno satisvakciju posetilaca određenog sportskog događaja. bogatstvo sportskih doživljaja pruženih posetiocima. podudaranje očekivanog i ostvarenog kvaliteta programa. i konačno.Analiza profila. zahteva i očekivanja posetilaca po redosledu važnosti. odnosno sportski ciljevi vezani su za ostvarenje pozitivnog sportskog rezultata. SMART pristup. . U praksi menadžmenta sportskih događaja retke su situacije da organizatori uspevaju zafovoljiti potrebe. ciljevi koji se ostvaruju na ciljnom tržišnom segmentu mogu se razdvojiti u dve osnovne grupe: . realistican i vremenski ogranicen pristup definisanju ciljeva sportskog događaja.Neprofitni. sklapanje ugovora sa donatorima. Pod SMART pristupom podrazumeva se određen. odnosno sportski ciljeni Profitni ciljevi sportskog događaja odnose se na prodaju ulaznica posetiocima. zahteva i očekivanja precizno određenog segmenta sportskog tržišta. dostizan. kao i pružanje perifernih usluga posetiocima određenog sportskog događaja.5.Profitni ciljevi sportskog događaja. prodaju proizvoda i usluga vezanih za sport. U svakom slucaju. Neprofitni. merljiv. budući da se broj aktivnosti konkurenata vremenom mogu povećavati.MENADžMENT U SPORTU .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja . Definisanje ciljeva sportskog događaja Definisanje ciljeva sportskog događaja jeste peta faza procesa planiranja sportskog događaja.Indentifikacija postojećih i potencijalnih organizatora sportskih događaja sa istovrsnim programom u odabranom okruženju . prodaju prava medijskog prenosa programa sportskog događaja. da se jasno ukazuje sta se zeli postici odrzavanjem sportskog događaja 38 . odnosno smanjivati. 8.2. povecava se verovatnoca njihovog efikasnog i efektivnog ostvarivanja. Organizatori ostvaruju ciljeve sportskog događaja u zadovoljavanju potreba. snaga konkurentske ponude .Analiza potencijala posetilaca sportskih događaja Ocena konkurentnosti u organizovanju sportskih događaja određenog programa jedste dinamičan proces. Ograničenost u raspolaganju materijalnim u ljudskim resursima postavljanja i izvršenja sportskog događaja nalaže skaliranje potreva. tj. ciljevi sportskog događaja trebaju da budu precizno definisani. zahteve i očekivanja svih posetilaca sportskog događaja.

Ocena plana sportskog događaja Ocena plana sportskog događaja označava poslednju. motivaciona istraživanja. ocenu plana treba sprovoditi i tokom gore navedenih šest faza procesa planiranja određenog sportskog događaja. Akcionim planom menadžeri obuhvataju aktivnosti čijim se izvršenjem dolazi sledećih odgovora: . kako vi se ostvarili planirani ciljevi? . U praksi.Ciljevi izvršenja sportskog događaja. 8.2. Ocenom plana proverava se racionalnost i realnost ispoljena u toku procesa planiranja. kako bi se ostvarili planirani ciljevi određenog sportskog događaja. koji učestvuju i snose odgovornost u realizaciji planiranih ciljeva. najčešće nakon održavanja sportskog događaja. Ocena plana sportskog događaja omogućuje menadžerima i organizacionim odborima uočavanje faktora i otklanjanje posledica koje bi rezultirale 39 .Gde će se planirane aktivnosti realizovati? . Plan akcije obuhvata i određivanje izvršilaca pojedinih aktivnosti. tj.Ko snosi odgovornost za realizaciju navedenih aktivnosti? do 8. kao i metod usmenog odnosno pismenog ispitivanja mišljenja sportskih eksperata.2. iako u metodološkom smislu. Završna faza procesa planiranja određenog sportskog događaja odnosi se na ocenu ostvarenja planiranih ciljeva.6. a naročito metod ispitivanja. U menadžmentu sportskih događaja razlikuju se i dva osnovna tipa ciljeva održavanja određenog sportskog događaja: . Menadžeri sportskih događaja ocenjuju njihove planove. često se koristi analiza video snimaka. metod posmatraja.7. sedmu fazu procesa planiranja sportskog događaja. koje ukazuju na propuste u pripremi i održavanju određenog sportskog događaja.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja određenog programa.Operativni ili ciljevi postavljanja sportskog događaja . Plan akcija Plan akcija odnosi se na šestu fazu procesa planiranja sportskog događaja. U ovoj fazi procesa planiranja sportskog događaja planiraju se konkretne akcije koje je neophodno preduzeti.MENADžMENT U SPORTU . na kojem ciljnom segmentu sportskih trzista i u kojem vremenskom periodu. Primena metoda marketinga istraživanja može značajno doprineti efikasnosti i efektivnosti ocene plana sportskog događaja.Koje aktivnosti treba preduzeti.

mediji. koji predstavljaju najviši nivo odlučivanja. pripreme. uspostavljanje organizacione strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi.aktivnosti.MENADžMENT U SPORTU . sve se više koriste partnerstvaposlovne mreže i alijanse. Organizovanje postaje složena funkcija u menadžmentu velikih. pravna pitanja. osim menadžera događaja pojavljuju se i organizacioni odbori. 5) Administracija .programi.radne grupe zadužene za: 1) Program i sadržaj . organizacije. Pripreme za održavanje ovakvih događaja mogu da traju i po nekoliko godina.računovodstvo.resursi. oprema. prihodi i rashodi u svim oblastima budućeg događaja. timove ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. 9. odnosno svetska prvenstva popularnih sportova. tako da se njime u suštini bave menadžeri sportskog događaja. dužnosti. koji angažuju neophodan broj saradnika i izvršilaca. a fao pokrovitelji mogu da se pojave društvene i državne institucije. 3) Marketing . Sportski događaji manje fizičke veličine i obima ne zahtevaju dugo vreme pripreme. publicitet. 2) Budžet . 6) Tehnička pitanja . blagajna. U organizovanju ovakvih događaja. zahteva i očekivanja posetilaca određenog sportskog događaja. štampanje. karakterističnu po različitim nivoima odgovornosti i definisanim tokovima informacija. može da se organizuje uz oslonac na sledeću strukturu . odnosno mega sportskih događaja. Organizovanje događaja obuhvata planiranje. Sportski događaj koji uključuje grupe učesnika iz neke lokalne zajednice. kao što su Olimpijske igre i kontinentalna. Ovakav pristup organizovanju ističe kooperativnost učesnika koji teže ostvarivanju zajedničkih ciljeva.ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA Organizovanje lokalnih i regionalnih sportskih događaja ustaljenog ili povremenog kalendara održavanja ne predstavlja poseban probleme. kao ni formalnu organizacionu strukturu. odnosno komiteti. u njihovom organizovanju učestvuje veliki broj izvršilaca i angažovanih posrednika.upoznavanje.ugovori. zajedničko ulaganje i upravljanje resursima neophodnih u postavljanju i izvršenju velikih. 40 . Umesto klasičnih formalnih organizacionih struktura. raspone kontrole i zasebne jedinice. kao i definisanje zajedničkih ciljeva u čijem ostvarivanju učestvuje veći broj poslovnih subjekata. odnosno mega sportskih događaja. 4) Personal i kadrovi .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja nezadovoljenjem potreba. Organizaciona struktura obuhvata lance komandovanja. Struktura mora da obuhvati najširu lepezu poslova i zadataka u vezi sa događajem. odnosno vlade zemalja domaćina.

klub.rutinsko i specijalno zabavljanje itd. zadaci i datumi.). u R Srbiji donet je novi z a k o n o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. ili vršenje određenih poslova u organizovanju sportske priredbe. sportske organizacije klubovi dužni su da: 1) podstiču organizovanje i dobro ponašanje svojih navijača i njihovih klubova. jesu sportska takmičenja i sportske manifestacije. odgovornosti. Sportske priredbe. povezanim koordinisanom mrežom upravljanja. ko je za šta odgovoran. izdavanje biltena i dr. 9. sportsko društvo. garderoba. Važno je da se utanače određene j jasne uloge. prva pomoć. sportski savezi. Zakonom su utvrđene mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 7) Usluge . u saradnji sa Ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove. jeste sportski savez. a shodno situaciji vezanoj za probčlem sa navijačima. 41 . odnosno koje je preuzelo organizovanje određene sportske priredbe. Za svako područje treba da se formira posebna radna grupa i rukovodilac sektora koji preuzima odgovornost i veze sa glavnim koordinatorom.1 SPREČAVANJU NASILJA I NEDOLIČNOG PONAŠANJA NA SPORTSKIM PRIREDBAMA Po ugledu na moderne Evropske zemlje koje se bave organizovanjem sportskih događaja visokog rizika.parking. mformacije. Svako ko je uključen u oganizaciju događaja mora da zna kome odgovara. Organizator sportske priredbe. sportska organizacija . kao i obaveze organizatora i ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju tih mera. Organizator sportske priredbe.MENADžMENT U SPORTU . ko sa kim radi i šta je čija funkcija u organizaciji. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo. drugo pravno ili fizičko lice koje se stalno ili povremeno bavi organizacijom sportskih priredbi. sportska društva. Na organizovanje sportskih priredbi shodno se primenjuju i propisi o okupljanju građana. dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe i da preduzme mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca. 8) Ugostiteljstvo i druženje . U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca. Područje odgovornosti i zadaci koji treba da se izvrše treba da se svrstaju i kontrolišu u zasebnim jedinicama. u smislu ovog zakona. 2) ostvaruju odgovarajuće informisanje svojih navijača (sastanci sa navijačima. u smislu ovog zakona.

propisima donetim na osnovu zakona i sportskim pravilima.MENADžMENT U SPORTU . Organizator je dužan da za vreme sportske priredbe obezbedi prisustvo odgovarajuće službe medicinske pomoći. a po potrebi preduzme mere da obezbedi i prisustvo drugih nadležnih organa i organizacija. Na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice se po pravilu ne mogu prodavati u sportskom objektu na kome se sportska priredba održava ili u njegovoj neposrednoj blizini. 4) urede sportskim pravilima iz svoje nadležnosti koje se sportske priredbe smatraju visoko rizičnim i koje mere su organizatori sportskih priredbi i drugi učesnici dužni da preduzmu.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog odlaska na sportske priredbe na kojima su te sportske organizacije . na sportskim priredbama visokog rizika. Organizator sportske priredbe je dužan da obrazuje odgovarajuću redarsku službu. inspekcijske i komunalne službe i dr.klubovi i njihovi navijači gostujući. kao i da ostvari saradnju. 2) odgovarajuće ograde za sprečavanje ulaska gledalaca na sportski teren. 5) preduzmu druge mere i aktivnosti.). javnih službi i javnih preduzeća (vatrogasne jedinice. 42 . 3) odgovarajuće ograde za razdvajanje protivničkih grupa navijača. Organizator je dužan da ostvari saradnju sa Ministarstvom. u skladu sa zakonom i drugim propisima. u skladu sa zakonom. već samo na posebnim prodajnim mestima. ili da angažuje pravno lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi. Organizator je dužan da obezbedi da se sportska priredba povećanog rizika održi u sportskom objektu koji ima: 1) odgovarajuće ograde ispred sportskog objekta za usmeravanje i razdvajanje protivničkih grupa navijača. radi sprovođenja mera i naloga koji se odnose na održavanje javnog reda i mira.

9. 12) odgovarajuće osvetljenje ukoliko se sportska priredba održava u večernjim časovima. odnosno odlaska iz sportskog objekta. 6) odgovarajući prostor za ovlašćeno lice Ministarstva. a naročito da: 1) naloži grupama gostujućih navijača kretanje određenim pravcem prilikom dolaska. kao i za vreme njenog održavanja. 3) zabrani ulazak na sportsku priredbu. Zabranjena je prodaja alkoholnih pića na prilazima. odnosno udalji sa sportskog objekta lice iz čijeg se ponašanja može zaključiti da je sklono nasilničkom i nedoličnom ponašanju.1. kao i obezbeđeno neprekidno napajanje električnom energijom. 7) tehničku opremu za praćenje i snimanje ponašanja gledalaca na sportskom objektu. 2) naloži organizatoru sportske priredbe otklanjanje uočenih nedostataka sportskog objekta ili propusta u organizaciji.MENADžMENT U SPORTU . Ministarstvo pred sportsku priredbu povećanog rizika najmanje 24 časa pre njenog početka vrši pregled sportskog objekta na kome će se sportska priredba održati i ostvaruje uvid u organizacione pripreme. 5) odgovarajuća sedišta koja se ne mogu odvaliti samo korišćenjem fizičke snage. u neposrednoj blizini i u sportskom objektu tri časa pre i po završetku sportske priredbe povećanog rizika. 11) sistem javnog razglasa.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 4) odgovarajući broj jasno i vidljivo obeleženih ulaza i izlaza prema svim delovima gledališta. 9) odgovarajući broj muških i ženskih mokrih čvorova u svim delovima gledališta. 8) prostoriju za pružanje hitne medicinske pomoći. 43 .1. nadležno za održavanje javnog reda i mira na sportskoj priredbi sa kojeg ima jasan pregled sportskog terena i gledališta. 10) prostor za bezbedan smeštaj prevoznih sredstava gostujućih ekipa. Mere koje preduzimaju nadležni državni organi Ministarstvo prilikom održavanja sportskih priredaba povećanog rizika može da naloži preduzimanje svih potrebnih mera za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca.

Za prekršaje predviđene su novčane kazne od od 200.000 do 20. kazniće se zatvorom od jedne godine do pet godina. kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine. Pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 9. MREŽNA DOGAĐAJA ORGANIZACIJA VELIKOG SPORTSKOG Praksa menadžmenta velikih spotskih događaja pokazuje prednost mrežne organizacije. sportski savez. Odgovornom licu kome je izrečena kazna za prekršaj može se izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove.000 do 400.MENADžMENT U SPORTU . sa ciljem realizacije različitih poslovnih funkcija. za prekršaj. kojim se povezuju delovi i celine pojedinih kompanija. Kolovođa grupe koja izvrši krivično delo. 9. Za prekršaj fizičko lice koje je organizator sportske priredbe kazniće se novčanom kaznom od 10.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana. sportsko društvo. kao i savremenog i fleksibilnog organizacionoh rešenja. 44 .2. Preduzetniku kome je izrečena kazna za prekršaj može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti. organizacija u oblasti sporta ili klub ili drugo pravno. na osnovu ugovorom utvrđenih odnosa.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana. fizički napadne na učesnike sportske priredbe. pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne.1.000 dinara. Kaznene odredbe Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi : Ko u nameri da izazove nasilje uđe na sportski teren ili ulaskom u sportski teren izazove nasilje. Za prekršaj iz preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 100.2. unese u sportski objekat ili baca na sportski teren ili među gledaoce predmete. Za prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 dinara kojima će se kazniti.000 do 20. zapaljive ili škodljive supstance koji mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili učestvuje u fizičkom obračunu na sportskoj priredbi.000 do 200. kazniće se zatvorom od tri meseca do jedne godine. Ko u grupi izvrši krivično delo.

One uključuju veliki broj unutrašnjih i međusobnih kontakata i odnosa umreženih organizacija. odnosno obezbeđenje stadiona i dvorana. Najvredniji resursi su nevidljivog karaktera. OBEZBEĐENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA ( R Srbija) Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova moraju se stalno osposobljavati za efikasno izvršavanje i složenijih bezbednosnih poslova i zadataka u koje spada i obezbeđenje sportskih priredbi. Ovakvi odnosi omogućavaju razmenu znanja i iskustva neophodnih u efikasnom i efektivnom reagovanju na promene u okruženju.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Prednost mrežne organizacije proizilazi iz prilagodljivosti brzim promenama u okruženju sportskih događaja. 10. kao i resursi uspostavljenih i izgrađenih odnosa. a to su pojedinačne i zajedničke kompetencije. 45 . Najbolji primer obezbeđenja sportskog događaja može se propratiti kroz primer obezbeđenja na fudbalskim utakmicama. Mrežne organizacije su karakteristične po efikasnom protoku informacija neophodnih u organizovanju velikih sporstkih događaja.MENADžMENT U SPORTU .

pre. na bilo koji način. razdor i netrpeljivost gledalaca .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 10. godine doneo je pravilniko bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama.1. na sednici održanoj 06. 46 . verska ili bilo koja druga osećanjam odnosno kojima sene izaziva mržnja. Na stadionu i u neposrednoj blizini stadiona zabranjene su sve političke manifestacije. Na fudbalske stadione gledaoci mogu unositi samo obeležja kojima se ne vređaju nacionalna. Ovim pravilnikom utvrđuje se sadržaj i oblici bezbednosti svih subjekata koji učestvuju u organizovanju i sprovođenju fudbalskih takmičenja od opštinskih fudbalskih saveza do fudbalskog saveza Srbije na način kojim se garantuje potpuna bezbednost i sigurnost svih učesnika na fudbalskim utakmicama. za vreme i posle utakmice. rasna. u svim stepenima takmičenja i u skladu sa odgovarajućim propisima • Saradnju fudbalske organizacije sa svim subjektima sistema bezbednost. PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI FUDBALSKIM UTAKMICAMA I SIGURNOSTI NA Na osnovu člana 49.06. broj 2/2007) Odbor za hitna pitanja FS Srbije. tokom i posle svake utakmice u određenom takmičenju. Bezbednost u fudbalskoj organizaciji ostvaruje se kroz: • Jedinstveno postupanje u primeni bezbedonosnih mera i aktivnosti na području FSS. Statuta Fudbalskog saveza Srbije (Službeni list FSS “Fudbal”. Pravilnik navodi organizacione mere koje imaju za cilj da osiguraju bezbednost i sigurnost na stadionu i oko njega. pre.MENADžMENT U SPORTU .2007. Strogo se zabranjuje promocija ili oglašavanje.publike. a naročito sa nadležnim organom unutrašnjih poslova (u daljem tekstu MUP) inspekcijama i drugim organima i organizacijama koji su zaduženi za ostvarivanje bezbedonosnih zadataka • organizovano preduzimanje preventivnih mera i aktivnosti kojima se efikasno sprečava ugrožavanje života ljudi i imovine. bilo kakvih političkih poruka i sve druge političke aktivnosti na stadionu ili u neposrednoj blizini stadiona.

u smislu ovog Pravilnika. fizički integritet ili imovinu. opreme. • 47 . 7 • neovlašćeni ulazak na fudbalski teren. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. smatra se naročito: 1 • fizički napad na učesnike fudbalske utakmice. koji garantuju bezbednost svim učesnicima takmičenja i gledaocima koji prisustvuju utakmicama. a naročito propisa fudbalske organizacije kojima se konkretnije utvrđuju obaveze i način organizovanja takmičenja i fudbalskih utakmica. klubovi su dužni da: • podstiču organizovanje i sportsko ponašanje klubova svojih navijača. radi pružanja pomoći organizatorima sportskih priredbi u održavanju reda. 10 • unošenje u stadion. 6 • izazivanje nereda prilikom dolaska. U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca. • ostvaruju saradnju sa klubovima svojih navijača i iniciraju određivanje redara iz njihovih redova. izdavanje biltena i dr. 2 • fizički obračun između učesnika na fudbalskoj utakmici. 5 • oštećenje stadiona. 8 • neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze stadiona na kome se igra fudbalska utakmica.MENADžMENT U SPORTU . 4 • izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika fudbalske utakmice ili ometa njen tok. propisima donetim na osnovu zakona i propisima FS Srbije.).Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja doslednu primenu zakona i drugih propisa kojima se uređuju bezbedonosna pitanja. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se organizuje fudbalska utakmica. • preduzmu druge mere i aktivnosti u skladu sa zakonom. odnosno odlaska sa stadiona ili na stadionu. 3 • bacanje na teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. • koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom odlaska na sportske priredbe na kojima su ti klubovi i njihovi navijači gostujući. • ostvaruju odgovarajuće informisanje svojih navijača (sastanci sa navijačima. 9 • unošenje u stadion i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. remećenje toka fudbalske utakmice ili ugrožavanje bezbednosti učesnika utakmice ili trećih lica.

smatraju se utakmica normalnog rizika. kao i sve utakmice svih stepena takmičenja razvrstavaju se na: 1 • utakmice visokog rizika. odnosno zbog nekih drugih sličnih razloga. Fudbalski savezi. 6 • sve utakmice koje privlače pažnju velikog broja stranih državljana. utakmice Kupa. klubovi i drugi subjekti u ostvarivanju bezbednosti. a za utakmice Super i Prve lige. Sve utakmice koje se ne smatraju utakmicama visokog rizika prema kriterijumima iz ovog člana. Garanciju za bezbedno odigravanje (potvrdu o bezbednosti) međunarodnih utakmica visokog rizika potpisuju odgovorna lica gradskog.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 11 • neovlašćeni ulazak u deo gledališta stadiona koji je namenjen protivničkim navijačima. 12 Sve utakmice u takmičenjima FIFA. 5 • sve utakmice za koje se ocenjuje da će broj navijača gostujuće ekipe biti veći od 5% kapaciteta stadiona. preduzimaju posebne mere fizičko-tehničkog obezbeđenja radi čuvanja i 48 .MENADžMENT U SPORTU . 3 • sve utakmice kao takve proglašenje od strane UEFA i FSS na bazi procene ranijih incidenata izazvanih od strane jedne od ekipa ili obe ekipe. UEFA. tj. Super i Prve lige. 7 • sve utakmice između klubova čiji je rivalitet poznat od ranije. i 9 • sve utakmice "baraža" za ulazak u viši stepen takmičenja. 8 • sve utakmice koje ukazuju na objektivnu opasnost od nacionalnističkih ekscesa i negativnih ponašanja većih grupa gledalaca (stanje pogoršanih međunacionalnih odnosa i slično). kao i sve utakmice kvalifikacionog i finalnog dela Evropskog i Svetskog prvenstva. ako postoje indicije da bi mogli izazvati nerede i ugroziti bezbednost na utakmici. 4 • sve finalne utakmice Kupa Srbije. odnosno ukoliko njihovih navijača postoje antagonizmi i netrpeljivost. utakmice "baraža" potvrdu o bezbednosti potpisuju odgovorna lica . opštinskog organa MUP i generalni sekretar FSS.opštinskog organa MUP i inokosni organ kluba. i • utakmice normalnog rizika Utakmice visokog rizika smatraju se sledeće utakmice: 1 2 • sve utakmice međuklubskih takmičenja UEFA.

sprečavanja i otkrivanja svih pojava i ponašanja koja mogu ugroziti bezbednost ljudi i imovine. moraju preduzeti sve što je neophodno da bi obezbedili red i bezbednost unutar i oko stadiona. 8 • marketing službu. kao i bolnicu koja će biti spremna da eventualno.domaćin dužan je da u organizaciju utakmice uključi sve subjekte bezbednosti. i preduzemu druge mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje vršenje poslova koji su predmet ovog Pravilnika.domaćin kao organizator utakmice uključiće u organizaciju sistema bezbednosti i predstavnike gostujućeg kluba i njegovih navijača. klubovima ili nekim drugim organizacijama. ili kada se radi o utakmici visokog rizika. Organizatori utakmice. a naročito: 1 • organe MUP-a 2 • redarsku službu 3 • sanitetsku službu sa dovoljnim brojem sanitetskih vozila. za vreme i posle utakmice. Klub – domaćin kao organizator utakmice mora da osnuje grupu za vezu. kao i druge subjekte. koja će se sastati na adekvatnom mestu na stadionu u slučaju ozbiljnog hitnog 49 . 9 • vođe ili predstavnike navijača domaćeg kluba Klub .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja obezbeđenja objekata i druge imovine. primi veći broj povređenih. Klub .domaćin kao organizator utakmice. 7 • komunalne i druge službe. kao i vatrogasaca za intervenciju. kada oceni da je to neophodno ili to zahteva komesar za bezbednost kluba. dužan je da predvidi i sprovede sve bezbedonosne mere i aktivnosti za bezbedno odigravanje utakmice i jedini je prema organizatoru takmičenja odgovoran za bezbedno odigravanje utakmice. 5 • informativnu službu i službu veze sa razglasnim uređajima koji obezbeđuju dobru čujnost u i oko stadiona. bez obzira da li je reč o savezima.MENADžMENT U SPORTU . pre. Za sprovođenje mera iz mogu se koristiti usluge posebnih organizacija koje su registrovane za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite. sanitetskog osoblja. uređaja i sredstava za pružanje prve pomoći. Svaka javna utakmica mora biti prijavljena nadležnom organu unutrašnjih poslova u skladu sa zakonom koji reguliše ovu materiju. 4 • vatrogasnu službu sa dovoljnim brojem vatrogasnih kola i drugih sredstava. Klub . 6 • službu elektrodistribucije. ili kada to zahteva specijalni kontrolor za bezbednost utakmice.

MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

slučaja, a posle ugovorenog kratkog kodiranog znaka koji će biti emitovan preko razglasa na stadionu Grupu za vezu čine: šef policijskih snaga na stadionu, specijalni kontrolor za bezbednost, komesari za bezbednost domaćeg i gostujućeg tima, direktor stadiona i delegat utakmice. Komesar za bezbednost kluba - domaćina dužan je da u saradnji sa ostalim subjektima bezbednosti iz člana 11. ovog Pravilnika, koji neposredno učestvuju u organizaciji utakmice, izrade detaljan plan preventivnog delovanja kluba - domaćina, s tim, da drugi učesnici izrade svoje posebne planove preventivnog delovanja u skladu sa svojim zadacima na dotičnoj utakmici. Komesar za bezbednost kluba obavezan je da sastavi, u saradnji sa policijskim organima, dosije svih problematičnih osoba-navijača, koju dostavlja drugim policijskim vlastima, kao i organizatoru utakmice. U slučaju narušavanja javnog reda i mira ili drugih ekscesa na utakmici, koji se ne mogu sprečiti ili otkloniti predviđenim merama i aktivnostima, delegat utakmice dužan je da samoinicijativno ili na predlog specijalnog kontrolora za bezbednost ili komesara za bezbednost kluba ili sudije zahtevati da se gledaoci upozore putem razglasa da ne vrše bilo kakve radnje i postupke koji ugrožavaju bezbednost, odnosno normalan tok odigravanja utakmice. Ukoliko i pored upozorenja gledaoci i dalje nastave da ugrožavaju bezbednost, odnosno normalan tok odigravanja utakmice, sudija će od delegata zahteva da se ponovo upozore gledaoci ili će u težim slučajevima privremeno prekinuti utakmicu, a od delegata i komesara za bezbednost domaćeg kluba zatražiti pražnjenje dela gledališta ili celog stadiona, tako da se utakmica nastavi bez prisustva publike. Službena lica u slučaju narušavanja javnog reda i mira nastojaće da se utakmica odigra, ukoliko je to moguće do kraja, a organi bezbednosti i organizator utakmice dužni su da im pruže svu neophodnu pomoć. U smislu ovog Pravilnika težim slučajevima ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, smatraju se: 1 • prodor gledalaca u teren i fizički napad na igrače ili službena lica, 2 • masovna tuča igrača dva tima, 50

MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

3

• masovna tuča između navijača klubova koji igraju utakmicu, • neredi koje karakteriše bezobzirno bacanje u teren za igru i atletsku stazu pirotehničkih i drugih sredstava čije je unošenje na stadion zabranjeno, a posebno bacanje sredstava kojima se mogu ugroziti životi gledalaca i imovina (eksplozivna i druga sredstva podobna za povrede gledalaca), 1 • masovno i kontinuirano izazivanje nacionalne, rasne, verske ili međustranačke mržnje 2 koja može dovesti do fizičkih sukoba na utakmici. Komisija za bezbednost i stadione FSS je kolektivni organ Izvršnog odbora FSS i obavlja sledeće poslove i zadatke: • utvrđuje jedinstven način primene i doslednog sprovođenja propisa FIFA, UEFA i FSS, kao i odgovarajućih zakona povodom stvaranja uslova za mirno i bezbedno odvijanje fudbalskih takmičenja na području FSS, bez obzira o kom stepenu takmičenja se radi, • utvrđuje preventivne mere kojima se sprečava pojava nasilja i nedoličnog ponašanja na fudbalskim utakmicama od strane gledalaca, kao i mere protiv službenih lica, ukoliko nisu preduzeli sve neophodne radnje da do incidenata ne dođe, • daje smernice i pruža svu stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i sigurnosti svim fudbalskim savezima, odnosno komisijama za bezbednost pokrajinskih i nižih teritorijalnih saveza, u sprovođenju utvrđenih mera kojima se stvaraju uslovi za mirno i bezbedno odvijanje fudbalskih takmičenja na području FSS, • kroz stalnu saradnju sa fudbalskim klubovima svih stepena takmičenja, savezima, asocijacijama klubova, nadležnim državnim organima, radi na organizaciji i unapređenju sistema bezbednosti na fudbalskim takmičenjima unutar same fudbalske organizacije, • vrši pregled stadiona jedanput godišnje, po potrebi i više puta radi utvrđivanja stanja stadiona i igrališta nakon čega daje svoje mišljenje Komesaru za bezbednost FSS na osnovu kojeg Komesar za bezbednost FSS izdaje sertifikat u skladu sa odredbama Pravilnika o licenciranju fudbalskih klubova bilo za učešće u međunarodnim takmičenjima ili za domaće prvenstvo, • organizuje savetovanje za komesare za bezbednost svih klubova na celoj teritoriji FSS po utvrđenom programu, a obavezno pre početka takmičarske godine, 51

1

2

3

4

5

6 7

MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja

8

9

• na kraju svake takmičarske godine, a po potrebi i češće podnosi izveštaj o bezbedonosnom stanju na fudbalskim utakmicama na celoj teritoriji FSS sa predlogom mera, • koordinira rad Komesara za bezbednost Zajednice fudbalskih klubova Super lige, Udruženja fudbalskih klubova Prve lige i Komesara za bezbednost.

Za realizaciju zadataka i poslova bezbednosti i sigurnosti imenuje se Komesar za bezbednost FSS koji se u saradnji sa Komisijom za bezbednost i stadione stara o realizaciji zadataka i poslova bezbednosti i sigurnosti navedenih u ovom Pravilniku, Pravilniku o licenciranju klubova FSS, odgovarajućih zakona i drugih propisa FSS. U pokrajinskim, regionalnim i nižim savezima, imenuju se komesari za bezbednost, čiji su zadaci i poslovi utvrđeni odgovarajućim propisima nadležnog saveza u skladu sa propisima viših saveza i FSS. U klubovima na nivou svih stepena takmičenja imenuju se komesari za bezbednost koji su dužni da organizuju i sprovode bezbedonosne mere i aktivnosti u cilju kompletne zaštite svih učesnika utakmice, klubova i njihovih objekata, a posebno bezbedno odigravanje fudbalskih utakmica. Za utakmice visokog rizika određuju se specijalni kontrolori za bezbednost FSS koje određuje Komesar za bezbednost FSS. Specijalni kontrolori za bezbednost dužni da u roku od 48 sati, po odigranoj utakmici dostave detaljan izveštaj Komesaru za bezbednost FSS. Specijalni kontrolor za bezbednost ima dužnost da vrši koordinaciju između organizatora utakmice, policije, delegata i da daje instrukcije u slučaju narušavanja bezbednosti učesnika utakmice. Na predlog Komisije za bezbednost Komesar za bezbednost FSS utvrđuje listu specijalnih kontrolora za bezbednost FSS iz redova komesara za bezbednost fudbalskih klubova Super i Prve lige, članova Komisije za bezbednost FSS, komesara za bezbednost udruženih saveza i drugih stručnih lica koji su članovi fudbalske organizacije. Bezbednost i sigurnost od ključnog značaja za fudbal - preporuke UEFE

52

Oni su takođe informisani. o ključnim ulogama zvaničnika UEFA na utakmicama i o UEFA propisima i zahtevima ključnim za bezbednost i sigurnost. Kolektivni napor "Ja pozivam sve vas . službenici bezbednosti iz klubova koji učestvuju ove sezone u UEFA Ligi šampiona i grupnoj fazi UEFA Lige Evrope. bezbedani servis . i za svakoga koji su uključeni. zaključio je gospodin Tejlor. Godišnjem sastanku su prisustvovali i predstavnici Evropske policije i vladinih agencija. oficiri za bezbednost UEFA i nacionalnih fudbalskih saveza.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja UEFA je istakao da je sigurnost i bezbednost svima na evropskom fudbalskim utakmicama od ključnog značaja za budućnost igre. možemo biti sigurni da fudbal može da se igra u prijateljskoj atmosferi u kojoj je igra i ivek u centru pažnje“.poruka je stavljena na sigurnost i bezbednost. policije i vlasti. uključujući i borbu protiv rasizma. između ostalog. za igrače. "Samo na taj način.MENADžMENT U SPORTU . organizatora meča. Pozivamo sve ključne evropske vladine i policijske agencije da postanete naš saveznik u kolektivnom naporu da ponudi siguran. Amsterdam sastanak . na sastanku u Amsterdamu sa evropskim stručnjacima za bezbednost.policajce. Generalni sekretar UEFA je naglasio da bez bezbednosti nema fudbala. Smernice pri rasističkom ponašanju gledalaca suobustavljanje utakmice ili napuštanje od strane sudije. Učesnici razmenjuju opšte i specifične informacije o međunarodnoj saradnji policije i saradnji između klubova. Ključ je efikasno partnerstvo između stadiona. klubove i nacionalne saveze".orijentisan na bezbednost okruženja za ljubitelje fudbala širom Evrope ". Svaka evropska utakmica je važna. "Moramo da osiguramo da naša igra bude sigurna i bezbedna za navijače. Nacionalne fudbalske informativne punktove. UEFA je uvela radikalne mere u interesu fudbala uoči nove sezone. 53 . i Nacionalni fudbalski informacioni punktovi.

na teren udju i nepozvane osobe – kao sto se moze videti na fotografiji iz Italije: 10. 54 . PLAN I MERE OBEZBEĐENJA SPORTSKOG DOGAĐAJA Pri organizaciji svake sportske manifestacije potrebno je da nadležne institucije izrade plan obezbeđenja koji u potpunosti mora biti sa važećim zakonom. Taj plan mora da sadrži sve adekvatne podatke koji su neophodni za nesmetano i bezbedno održavanje navedenog događaja.MENADžMENT U SPORTU .2. Kao što smo već naveli organizator sportske manifestacije je dužan da sačini plan obezbeđenja i isti dostavi MUP-u R Srbije.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Nekada se dogodi da bez obzira na sve preduzete mere sigurnosti i bezbednosti na fudbalskim utakmicama . Ukoliko je održavanje sportske manifestacije odobreno od strane MUP R Srbije odgovorno lice sačinjava plan obezbeđenja iste. MUP R Srbije je nadležan i u obavezi da odobri ili zabrani održavanje sportske manifestacije.

• Otkrivanje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih lica za kojim se traga i njihovo privođenje nadležnom organu. Takođe se analizira i nacionalnost stanovništva koje živi u neposrednoj blizini objekta. BEZBEDNOSNE PROCENE Bezbednosna procena sportske manifestacije podrazumeva korišćenje svih zvaničnih i operativnih podataka kojima MUP raspolaže. za vreme održavanja i neposredno po zvršenoj fudbalskoj utakmici. MERE FIZIČKOG OBEZBEĐENJA Plan mora da sadrži broj materijalnih i tehničkih sredstava koja će biti na raspolaganju.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Cilj i zadaci obezbeđenja sportske manifestacije su sledeći: • Bezbednosna zaštita života. Zatim se analizira položaj objekta u odnosu na okruženje. njihovom ponašanju kao i očekivanom broju navijača na sportskom događaju. i ličnog integriteta lica. što podrazumeva da se uzmu u obzir svi okolni objekti koji mogu da predstavljaju metu napada navedenih navijača. • Sprečavanje. pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima. • Izvršenje drugih zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktima • Održavanje stabilnog javnog reda pre početka. • Bezbednosna zaštita imovine. tj. • Održavanje javnog reda.3.4. Da li oni mogu biti od značaja za bezbednost manifestacije. kontrola. ukoliko je to po planu predviđeno. kao i podrška vladivini prava. 10. 55 . • Neometano odvijanje svih planiranih aktivnosti povodom odigravanja fudbalske utakmice. prava. pružanje pomoći u slučaju opasnosti i pružanje druge bezbednosne pomoći onima kojim je nepohodna.To podrazumeva podatke o broju domaćih i gostujućih navijača. To podrazumeva broj policijskih službenika. • Uspostavljanje narušenog javnog reda.MENADžMENT U SPORTU . vozila. 10. MUP R Srbije je zadužen i za bezbednosnu proveru svih lica koja vrše obezbeđenje događaja jer se iz prakse pokazalo da su upravo ta lica učestvovala u raznim neredima i da su ona odgovorna za unošenje pirotehničkih sredstava u objekte. otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela. • Regulisanje. sredstava veze kao upotrebu službenih pasa. prekršaja i drugih delikata kao i drugi vidovi borbe protiv kriminala. sloboda.

MERE DUBINSKOG OBEZBEĐENJA Dubinsko obezbeđenje podrazumeva raspored policijskih službenika na teritoriji koju pokrivaju kao i konkretne zadatke za svakog ponaosob od njih. kao i eventualnu intervenciju policijskih službenika. 10.5. 56 .MENADžMENT U SPORTU . Snage za intervenciju angažuju se u slučaju narušenog javnog reda. SNAGE ZA INTERVENCIJU Jedinica policije u slučaju kriznih situacija tj.6.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 10. da vrše snimanje kamerama. Interventna jedinica 10. gde sastav jedinica koji se nalazi na stadionu nije u mogućnosti da uspostavi narušen javni red. kako navijača na dolaznim pravcima i pravcima razilaska tako i na samom objektu. To podrazumeva da pored predviđenog broja rukovodilac obezbeđenja u svakom trenutku mora znati koliko ljudi ima na raspolaganju u slučaju kriznih situacija. DOKUMENTOVANJE.8.7. OPERATIVNO PROTIVDIVERZIONO OBEZBEĐENJE I Operativno obezbeđenje sprovode policijski službenici čiji je zadatak da: 1. UPOTREBA JEDINICA POLICIJE U SLUČAJU KRIZNIH SITUACIJA Plan mora da sadrži i broj policijskih službenika koji je predviđen u slučaju kriznih situacija. 10.

9. tj. lice koje koje je nadležno za dosledno sproveođenja plana. 3.MENADžMENT U SPORTU . da prate kretanje i ponašanje navijača. Saobraćajna policija 10. u dogovoru i uz pomoć interventnih snaga policije vrše dovođenje i dr. SAOBRAĆAJNO OBEZBEĐENJE Saobraćajno obezbeđenje sprovode pol. službenici saobraćajne policije koji obezbeđuju sve putne pravce koji će biti korišćeni za vreme održavanja manifestacije. Takođe. RUKOVOĐENJE I KOMANDOVANJE Svaki plan obezbeđenja mora imati rukovodioca obezbeđenja tj.10. legitimišu i privode sva lica koja su narušila javni red. uočavaju i prate lica koja su interesantana i narušavaju javni red.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 2. preduzimaju i druge potrebne mere obezbeđenja i o svim bitnim događajima od interesa za bezbedno odigravanje utakmice izveštavaju rukovodioca operativnog obezbeđenja. ko koga izveštava. 57 . 10. zaustavljaju. ili kod sebe poseduju predmete pogodne za narušavanje javnog reda i izazivanje nereda. mora postojati jasna hijerarhija u komandovanju.

Najpre. tetra stanice) zavisi od potrebe. koja je uspela da svoje navijače.MENADžMENT U SPORTU . oktobra 2010. objavljen u dnevnom listu "Alo!" u broju 968 od srede. upotrebiće se onoliki broj koliki je potreban za nesmetano i bezbedno održavanje sportske manifestacije. dan po odigravanju utakmice devetog kola između Spartak Zlatibor vode i Rada u Subotici. 11. «pripitomi» praktično preko noći – Zakonom koji se svaki navijački iskorak na terenu kažnjava sa tri godine zatvora (tako da je na engleskiom utakmicama sve veći broj žena i dece. a stadioni i sportske hale prepustile istinskim navijačima i pravim ljubiteljima sporta. 3.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 10. PRIMERI 11. godine.2. PRIMER SPROVOĐENJA ODREDBI PRAVILNIKA O BEZBEDNOSTI I SIGURNOSTI NA FUDBALSKIM UTAKMICAMA. tj. kako bi se i naše grupe huligana dovele u red. novembra 2010. koji su godinama bili noćna mora policije širom sveta. koji mogu mirno da posmatraju utakmicu) ukazuje na potrebu doslednog sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. te zbog toga nadležni u Zajednici klubova Super lige žele da javnost upoznaju sa istinom. PLAN VEZE Broj sredstava veze (motorole. niko od članova Zajednice nije pretio na bilo koji način čelnicima FK Rad ili pripadnicima navijačke grupe ovog Kluba. ispoljena dostavljanjem Upozorenja sa obaveštenjem na adresu FK Rad 25. KOJI SE TIČU NESPORTSKOG PONAŠANJA NAVIJAČA NA SPORTSKIM MANIFESTACIJAMA Saopštenje Zajednice klubova Jelen Super lige Reagujući na tekst "Ko Tadića vređa neka čuva leđa!". Zajednica fudbalskih klubova Super lige Srbije izdaje sledeće SAOPŠTENJE ZA JAVNOST U pomenutom tekstu objavljen je niz netačnih i nepotpunih činjenica. je u skladu sa 58 . a na kojoj je zabeleženo nesportsko navijanje od strane gostujućih navijača.1 USPEH ENGLESKE Uspeh Engleske. 11. Reakcija komesara za takmičenje Super lige Branislava Delića.11.

Sa posebnom pažnjom pristupiće se neposrednoj zaštiti aktera derbija. 59 . član 74 pomenutog pravnog akta ukazuje i na odgovornost za ponašanje gledalaca.MENADžMENT U SPORTU . a Stav 4 kaže da neprimereno ponašanje. U Članu 13 Disciplinskog kodeksa propisana je mera upozorenja u slučaju neke greške i povezano je s pretnjom kazne u slučaju novog prekršaja. službenih lica i svih ostalih učesnika derbija. Zajednica Jelen Super lige i Fudbalski Savez Srbije upućuju APEL JAVNOSTI Svesni smo povećanog rizika koji ovaj duel večitih rivala nosi sa sobom u odnosu na sve dosadašnje utakmice Upravo zbog skorašnjih dešavanja dobili smo uverenja od državnih organa da su spremni da učine sve u okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja da preduprede nerede i kršenje zakona. Zatim. Povodom predstojećeg 139. Naši rukovodioci su iskusni i kvalifikovani stručnjaci. razlog za takav potez komesar Delić je pronašao i u činjenicama definisanim Članom 2 Pravilnika o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama. godine rukovodi najjačim fudbalskim takmičenjem u našoj zemlji.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Pravilnikom o takmičenju i predstavlja uobičajen i u svemu očekivan potez. između ostalog. Na kraju. Delić je. "večitog derbija" Fudbalski klub Crvena zvezda. Fudbalski klub Partizan. Takođe. upozorio rukovodstvo FK Rad na iskazano ponašanje navijača i apelovao da preduzmu potrebne mere da se takve scene ne ponove. uz saradnju MUP-a i FK Partizan na adekvatan način organizuju utakmicu uz potpunu bezbednost i u skladu sa propisima. Delić je reagovao po dobijanju zvaničnog izveštaja s pomenute utakmice od strane delegata Nikole Kudusa. predstavlja i "izgovaranje uvredljivih reči". za vreme i posle utakmice. pre svega. Zajednica Super lige kao organizator takmičenja i FK Crvena zvezda kao organizator utakmice spremni su da. a koji definiše kazne za nesportsko ponašanje. Komesar za takmičenje se u pomenutom dopisu pozvao na član 68 Disciplinskog pravilnika. kao što je to bilo i u prošlosti. adekvatnom propisu najviše svetske fudbalske instance. Zajednica klubova Super lige od 1974. uporište za ovakav stav pronađen je i u Disciplinskom kodeksu FIFA. pre. koji odlično poznaju sve propise. Učinićemo sve da preventivnim delovanjem i primenom potrebnih mera sačuvamo samo fudbalsko takmičenje. U njemu je strogo zabranjena promocija ili oglašavanje na bilo koji način bilo kakvih političkih poruka i sve druge političke aktivnosti na stadionu ili u neposrednoj blizini stadiona.

FK CRVENA ZVEZDA Fudbalski klub Crvena zvezda je učinila sve što nalažu Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. bez incidenata i da se otkloni ružna slika stvorena poslednjih dana u javnosti. Prema zakonskim obavezama.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Interes srpskog fudbala i društva u celini je da se meč odigra u sportskoj atmosferi. mogu da proteknu u uzornoj atmosferi i da predstavlja istinski sportski spektakl. Beograd. 21. Zakon o okupljanju građana. uz poštovanje rivala. kao i svim sportskimradnicima. angažovali smo kompaniju koja se bavi pružanjem usluga fizičko – tehničkog obezbeđenja. apel upućujemo sadašnjim i nekadašnjim akterima derbija. a sve u cilju bezbednog odigravanja utakmice. koja ima veliko iskustvo u 60 . kao i Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama Fudbalskog saveza Srbije.MENADžMENT U SPORTU . oktobar 2010 11.3 ISKUSTVA . dokažu da nisu huligani i da najznačajnija utakmica srpskog fudbala. Apeluje se na navijače oba kluba da sportskim i korektnim navijanjem. bez bilo kakvih incidenata i upotrebe zabranjenih navijačkih sredstava. Takođe. da u zvaničnim izjavama budu umereni i korektni. dešavanja pre i posle nje.

nedoličnog ponašanja i ispada na sportskim objektima. predstavnici Zvezde i OFK-a Beograda. a u organizaciju utakmice bili su uključeni sve relevantni subjekti. što je više od uobičajene prakse koja predviđa da broj angažovanih redara iznosi jedan posto od predviđenje posete (na jučerašnjoj utakmici je bilo 10 774 posetilaca). među kojima i prošlogodišnje Univerzijade.dan pre utakmice. kao i predstavnik medicinske službe i rukovodioci redarske i vatrogasne službe. povređenima pruži brza i adekvatna medicinska pomoć na licu mesta. "Fudbalska organizacija poslednjih godina vodi odlučnu i beskompromisnu borbu protiv svake vrste nasilja. oformljen je Štab bezbednosti koji su činili šef policijskih snaga na stadionu. O svemu navedenom. kao i do sada. Ovakav pristup organizaciji utakmice omogućio je da se.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja vršenju ovih poslova jer je radila obezbeđenje najvećih sportskih skupova u našoj zemlji. Na organizaciji utakmice. Sa predstavnicima MUP-a održali smo dva sastanka na kojima smo dokazali da smo preduzeli sve preventivne mere iz člana 7. kao i neposredno pred sam početak utakmice. FK Crvena zvezda je ostvarila potpunu saradnju sa MUP-om Srbije. Elektrodistribucije i komunalnih službi. FK Crvena zvezda ima pisane dokaze i kompletnu dokumentaciju Fudbalski savez Srbije najoštrije je osudio incident na utakmici polufinala Lav kupa Srbije na kojoj je hicem iz vatrenog oružja teško ranjen 21-godišnji Igor Vrelić. sa specijalno obučenim službenim psima za otkrivanje eksploziva i oružja. Angažovali smo sanitetsko obezbeđenje sa dovoljnim brojem ekipa. i tom prilikom je konstatovano da je sve u redu. navodi FSS i izražava zahvalnost zaposlenim u Urgentnom centru u Beogradu na brzoj reakciji i ukazanoj medicinskoj pomoći. i predstavnici MUP-a nisu imali primedbi na sve što je učinjeno. 61 . Sinoćni incident je jedan od najtežih ispada ikada viđenih na našim stadionima i kao takav ne sme proći nekažnjeno". Redarska služba je po nalogu Kluba. Na obezbeđenju jučerašnje utakmice (sa Partizanom) angažovan je 251 redar. Na tim sastancima su predstavljene sve mere koje je Crvena zvezda preduzela kako bi se osiguralo bezbedno održavanje sportske priredbe i onemogućilo izbijanje nasilja. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima. kada se nesreća već desila. izvršila je pregled tribina stadiona dva puta . kao i da odmah budu prevezeni do nadležne medicinske ustanove. 24 sata pre održavanja utakmice obezbeđivala zaključan stadion kako bi se sprečio neovlašćeni ulazak lica ili unošenje nedozvoljenih predmeta na tribine. Ekipa za protivdiverzionu zaštitu Policijske uprave za grad Beograd. Na kraju.MENADžMENT U SPORTU . delegat utakmice. poput vatrogasne službe.

neophodno je promeniti zakonske propise kojima bi se – ili omogućilo da redari imaju veća ovlašćenja i odgovornost prilikom pretresa gledalaca. treba da preduzmu odlučne. Ustanovljena je i nadležnost pratećih redarskih službi. što rezultate njihovog rada dovodi u pitanje. Razlog za to je što zakonski propisi koji regulišu pregled gledalaca koji ulaze na stadion nisu dovoljno jasni. Uloga policije je da nadzire sprovođenje Zakona. svako u okviru svoje nadležnosti. kao i MUP Srbije zajednički pokrenu inicijativu za izmenu zakonskih propisa kako bi se omogućila potpuna bezbednost posetilaca sportskih priredbi. i pored toga što su i Crvena zvezda.MENADžMENT U SPORTU . što podrazumeva donošenje novog Zakona o fizičko–tehničkom obezbeđenju i obuku redara od strane policije ili da pregled i pretres vrše službena lica. precizirano je vreme i način obezbeđivanja događaja. 62 . već samo njihov pregled“. klubovi. 12. da roditelji kada puste svoju decu na utakmice ne strahuju za njihove živote i da se sport afirmiše u pravom smislu njegovog značenja. Kako se ovakvi slučajevi ne bi ubuduće događali. kao i mogućnost edukacije navijača kroz razgovore sa predstavnicima klubova. Štaviše. da svi građani mogu da dođu na utakmicu bez straha za svoju bezbednost. I pored oštrijih kaznenih odredbi datih u Zakonu. sa posebnim akcentom na utakmice «visokog rizika». Na suzbijanju huliganstva potrebna je punamobiulnost i angažovanje svih društvenih i sportskih subjekata. sportski savezi. postojeći propisi zabranjuju redarima da „prilikom pregleda preuzimaju bilo kakve ingerencije i ovlašćenja izvršne vlasti odnosno MUP-a“. Zakonom je između ostalog jasno određeno ko može biti organizator. i kompanija koja se bavi obezbeđenjem. ZAKLJUČAK Jedan od ciljeva donošenja Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. ponašanje određene grupe navijača se nije bitno promenilo. bio je da se navijački duh vrati na sportske terene. da spreči narušavanje javnog reda i mira i vršenje krivičnih dela i da identifikuje i privodi lica koja se nedolično i nasilnički ponašaju na sportskim susretima. Crvena zvezda smatra da je neophodno da nadležno ministarstvo. koji u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i pravosuđem. Jasno su precizirane i kaznene mere – od novčlanih do zatvorskih kazni. „redari nemaju pravo da vrše pretres gledalaca koji ulaze na stadion. energične i efikasne mere na suzbijanju i onemogućavanju izgreda i drugih oblika narušavanja javnog reda i mira.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Nažalost. Prema postojećim propisima. kao i policija učinili sve na šta su ih zakoni obavezali – dogodila se tragedija.

u periodu od 15. Ministarstvo unutrašnjih poslova u okviru svog delokruga rada formiralo je i osposobilo interventne jedinice policije. Sa tog aspekta. Vraćanje vere u sport i pružanje nade da će se i u našoj zemlji stati na put huliganstvu na sportskim priredbama. dobrom organizacijom i efikasnim i koordiniranim postupanjem. Za policiju Srbije veoma su značajna iskustva u obezbeđivanju 34. vaspitno – obrazovnih ustanova i medija. uočeno je da policija veliku grešku kada obezbeđivanju pojedinih utakmica prilazi rutinski. Zato je potrebno edukovati policiju. ovo prvenstvo je proteklo najboljem mogućem redu. zanemarujući ili potcenjujući sposobnost organizovanih ekstremnih grupa navijača da planiraju i izazoivu incidente. Problem neadekvatnog postupanja policije na utakmicama visokog rizika veoma je dobro apsolviran u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i pronađen je adekvatan odgovor rušilačkim i nasilničkim akcijama huligana. U tom cilju. godine. je nadmudrili. koji su na taj način unapred znali kako će policija postupiti i jednom rečju. mogu da pruže efikasne intervencije pripadnika Žandarmerije i interventnih jedinica policije. izolacijom i efikasnom intervencijom bitno bi se suzbilo huliganstvo na našim stadionima i ulicama. koje je održano u našoj zemlji. sve navedene i druge slabosti. dobro je obučiti. Besprekornom organiztacijom.MENADžMENT U SPORTU . sportskih organizacija i klubova. uz učešće i saradnju ostalih nadležnih državnih orana. do 25. Uprvo. blagovremenim planiranjem i koordiniranim sprovođenjem 63 . kako bi se adekvatnom taktikom postupanja i kvalitetnim procenama blagovremeno predvidelo ponašanje huligana i efikasno reagovalo. od izuzetne važnosti je koordinacija aktivnosti policije i saradnja sa pravosudnim organima u sprovođenju Zakona. bez ijednog ekcesa. Analizirajući pojedinačne postupanja. septembra 2005. Evropskog prvenstva u košarci. u čiji su sastav ušli policijski službenici. Sa stanovišta bezbednosti. huliganstvo na stadionima i ulicama Beograda i širom Srbije biće suzbijeno ili svedeno na podnošljive okvire. opservirane su od strane rukovodećih radnika i starešina policije u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova i preduzimaju se organizovane mere i aktivnosti čiji je cilj da se vrati mir na našim stadionima. To praktično ukazuje da nije u potpunosti izgrađena strategija borbe protiv huligana na sportskim utakmicama i da se za svaku utakmicu ne sačinjava kvalitetna bezbednosna procena i na njojzasnovan plan postupanja.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja Ozbiljnim i dobro organizovanim pripremama za svaku utakmicu visokog rizika. dobro obučeni i opremljeni potrebnim zaštitnim sredstvima za postupanje prilikom narušavanja javnog reda i mira. praćenjem i predupređivanjem namera ekstremnih navijača. sportskim halama i ulicama i stane na put grupama huligana. Kvalitetnim bezbednosnim procenama stepena rizika od nastajanja incidenata.

pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su na visokoprofesionalnan i kvalitetan način izvršili sve postavljene zadatke i pružili punu bezbednost učesnicima ove velike sportske manifestacije i brojnim posetiocima iz zemlje i inostranstva. uz ispunajvanje najstrožijih bezbednosnih kriterijuma koji se u takvim prilikama postavljaju pred zemlju organizatora. Policija Srbije je na nenametljiv način i besprekornim funkcionisanjen podigla na viši nivo ionako visoke i zahtevne bezbednosne kriterijume i uspostavila adekvatan model obezbeđenja – preporučljiv za sve buduće velike sportske i druge manifestacije koje će se održati u našoj zemlji. naša zemlja je u potpunosti opravdala ukazano poverenje međunaodne košarkaške organizacije i dokazala da može besprekorno organizovati i najveća sportska takmičenja. 64 .Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja adekvatnih bezbednosnih mera i aktivnosti. Na taj način.MENADžMENT U SPORTU .

profesor dr Aleksandra Andrejević. 6. Ljubokević i A. Koković. 7. Sociologija sporta Č. Sportski marketing D.Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja 13. 9. Andrejević. Gašović. www. 4. LITERATURA 1. 2. www. www.rs 11. Menadžment događaja Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na sportskim utakmicama Disciplinski pravilnik FSS Zakon o okupljanju građana Zakon o sportu Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama 10.com 65 . 3.MENADžMENT U SPORTU .fss. 8.rs 12.uefa. Menadžment sportskog događaja M.superliga. 5.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->