Menadžment I Marketing Sportskih Događaja - Seminarski - Ok

Fakultet za menadžment Valjevo
SEMINARSKI RAD
Predmet: MENADŽMENT U SPORTU
Tema: Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja
Profesor:
Tomislav Obradović
Studenti:
Kata Milašinović F 367/09

Goran Pilja 149/09
Goran Jovišić 231/09
Jelena Jelača F 233/09
Biljana Jelača F 236/09
Marija Borisenko F 237/09
Dragoljub Ratarac F 238/09
Saša Bošković F 343/09
Dejan Ilić F 247/09
Milan Zorić 251/09
Zorica Vučinić F4080/10
MENADžMENT U SPORTU - Menadžment i marketing obezbeđenja sportskih događaja
Decembar 2010.
SADRŽAJ :
1. UVOD ............................................................................................................... 3
2. PREDMET, CILJ I METOD RADA .................................................................... 5
3. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA ......................................................... 7

3.1 pojam sportskog događaja ............................................................................... 8
3.2 nastanak i razvoj ........................................................................................ 11
4. SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA ....................... 18

4.1. bitni elementi neophodni za održavanje publici atraktivnog sportsk. događaja . 18
4.2. osnovne funkcije menadžmenta sportskih događaja: ...................................19
4.3. funkcije koje obavljaju sportski menadžeri ili specijalizovane agencije ..............21
5. MARKETING SPORTSKOG DOGAĐAJA ...................................................... 21

5.1.uloga sportskih dogadjaja u razvoju turizma .............................................22
5.2. aspekti sportskog marketinga ...................................................................23
5.3. područja delovanja marketing menadžera ........................................................24
6. STRUKTURA SPORTSKE PONUDE ........................................................25

6.1. nivoi sportske ponude – struktura sportske ponude ..................................25
7. KVALITET PROGRAMA .............................................................................28

7.1. kvalitet programa sportskog događaja .......................................................28
7.2. SPORTSERV model ....................................................................................... 29
8. PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .......................................................30

8. 1. planiranje sportskog događaja ..................................................................32
8.2. faze procesa planiranja sportskog događaja .............................................34
8.2.1. Istraživanje sportskog tržišta ..................................................................34
8.2.2. Određivanje misije sportskog događaja .......................................................35
8.2.3. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga ..................................35
8.2.4. Analiza konkurencije .............................................................................36
8.2.5. Definisanje ciljeva sportskog događaja ........................................................37
8.2.6. Plan akcija ...................................................................................................38
8.2.7. Ocena plana sportskog događaja ...................................................................38
9. ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .............................................39

9.1 sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ............ 40
9.1.1. Mere koje preduzimaju nadležni državni organi ............................................. 42
1
9.1.2. Kaznene odredbe ........................................................................................ 43
9.2. mrežna organizacija velikog sportskog događaja ............................................. 43
10. OBEZBEĐENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA ............................................. 44

10.1 Pravilnik o bezbednosti i sigurnost na fudbalsim utakmicama ....................... 45
10.2. plan imere obezbeđenja sportskog događaja ............................................. 53
10.3 bezbednosne procene ............................................................................. 54
10.4 mere fizičkog obezbeđenja ............................................................................. 54
10.5 mere dubinskog obezbeđenja .................................................................. 55
10.6 upotreba jedinica policije u slučaju kriznih situacija .................................. 55
10.7 snage za intervenciju ...................................................................................... 55
10.8 dokumentovanje, operativno i protivdiverziono obezbeđenje ..................... . 55
10.9 saobraćajno obezbeđenje ..............................................................................56
10.10 rukovođenje i komandovanje .................................................................. 56
10.11 plan veze ...................................................................................................57
11. PRIMERI .................................................................................................. 57

11.1 Uspeh Engleske .........................................................................................57
11.2. Primer sprovodjenja odredbi pravilnika o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim
utakmicama ,koji se tiču ne sportskog ponašanja navijača na sportskim
manifestacijama ...................................................................................................57
11.3 Iskustva FK „Crvena Zvezda“ ...................................................................59
12. ZAKLJUČAK ................................................................................................... 61
13. LITERATURA ................................................................................................... 65
2
1. UVOD
Sportski događaj može da bude bilo koji događaj, projekat ili atrakcija -
privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.Takav
događaj može da bude međunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog
karaktera, može da obuhvati sport, umetnost, pozorište, festival... može da bude
takmičarski, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih
ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi.
Sportski događaji okupljaju vrhunske takmičare i izvođače, otvaraju

perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta programa sportskog objekta . Za
menadzment je bitno naglasiti da važan sportski događaj podstiče uspavane
potencijale, pokreće poslovne inicijative , daje šansu menadžerima sklonim
inovacijama i pruzimanju rizika . Sportski događaji nameću menadžerima težnju da
unaprede programe i sopstvene izvođačke karakteristike. Oni su sredstvo promocije
organizacije i stvaranja povoljnog imidža sportske organizacije . Pa tako u vezi toga
se pojavljuje veći broj stilova i metoda menadžmenta. Oni zahtevaju koordinatora,
preciznost, rokove i brzo odlučivanje.
Svi sportski događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da

menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava
organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.
Organizovanje događaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione

strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Organizaciona
struktura obuhvata lance komandovanja, raspone kontrole i zasebne jedinice, timove
ili radne grupe koje se bave različitim područjima rada. Struktura mora da obuhvati
najširu lepezu poslova i zadataka u vezi sa događajem.
Svaki važan sportski događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan
zavisi od vrste događaja i od postavljenih ciljeva. On zahteva odgovarajući personal.
Neposrednom zbivanju događaja (utakmice, festivala, izložbe...) mora da prethodi
detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomoć mrežnog planiranja,
izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, meta i datum.
Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i

marketing resursa bilo kog sportskog društva , kluba , organizatora takmičenja ili bilo
kog sportiste i trenera . Suština sportskog događaja i njegovog organizovanja
3
predstavlja vrlo složen kompleks različitih dejstava, u kome učestvuju svi koji su bliski
na bilo koji način sportu : od kompletne organizacione strukture subjekta događaja ,
do sportista , trenera , menadžera , sponzora , sredstva masovnog informisanja ,
neposrednih gledalaca i širokog sportskog auditorijuma.
Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i

aktivnost na kome se u odnosu na protivnika određuje mera sopstvene vrednosti. On
predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i priprema sportista, već
i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopšte, uključujući efikasnost
menadžmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske organizacije.
Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su

prisutne u praksi organizovanja događaja. Razmotrićemo osnovne karakteristike
sportskog događaja :
- Sportsko-takmičarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za

sportski rezultat. Takmičenje određuje pobednika i pobeđenoga. Neizvesnost
sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje
sportskom takmičenju neophodnu draž i smisao ostvarenja sportske misije i
duha u njemu.
- Ekonomsko-marketinška karakteristika - u kojoj organizatori događaja traže

mogućnosti i načine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima,
koji će u isto vreme dati odgovor kojim putevima može i treba da ide
komercijalizacija dogadaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja
profita
- Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno

utiču na sportsko i etičko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma .
Karakteristike sportskog događaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrđivanja

koncepcije određenog takmičenja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od različitog
akcentovanja jedne od karakteristika događaja. Na odluku o koncepciji sportskog
događaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenute tri karakteristike ,
bespogovorno utiču unutrašnje strukture sporta: organizatori takmičenja i njegovi
učesnici. Takođe , ne može se zaobići snažan uticaj iz spoljašnjeg okruženja
industrije sporta: iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja.
4
Radi boljeg razumevanja složenijih pojmova i širih značenja marketinga u sportu,

kao jednog od menadžersko-radnih funkcija ekonomije i finansija sportske
organizacije , neophodno je znati da je marketing ekonomski proces , koji povezuje
proizvodnju i potrošnju . U prvom redu , potrebno je posmatrati marketing kao
ekonomsko-radnu funkciju , koja obuhvata sve procese , neophodne za identifikaciju,
anticipaciju i zadovoljenje potreba na tržištu.
2. PREDMET METOD I CILJ RADA
Sportska industrija u savremenim uslovima privređivanja zauzela je veoma

veliki značaj. On se ogleda u veličini sportske industrije i naporima pojedinih zemalja
da, u okvirima međunarodne konkurencije, postignu najbolji mogući plasman. Ono
što je doprinelo brzom razvoju proizvoda sportske industrije je porast kompetencija
sportskog menadžmenta unutar pojedinih sportskih disciplina i sportske industrije.
Verovanje koje podržava uspešan ekonomski rast u sportu, jeste prihvatanje

da prosperitet u sportskoj industriji zavisi od produktivnosti, a ne od kontrole resursa,
naklonosti ovoj ili onoj sportskoj grani ili nečeg trećeg. U prvi plan, dakle, dolaze
vrednosti i aktivnosti, kao što su: liderstvo, inovativnost, visoki standardi, etika,
ulaganja u stručna usavršavanja, tehnologiju i slično.
Aktuelno stanje ukazuje na niz ograničavajućiih faktora u razvoju sporta i

sportskih organizacija, i to :
- anahronizam zakonskih rešenja
- cenralizovane i neefikasne organizacione strukture
- neodgovarajući ljudski resursi (po obimu, kvalitetu, znanju, fleksibilnosti,
kompetentnosti i drugo), a posebno neefikasan sportski menadžment.
Sportski menadžment kod nas nije naročito razvijen, za mnoge slabosti sporta u
celini odgovoran je ukupan sistemski ambijent, pa sportska delatnost u našem
društvu nema, još uvek, mesto koje joj pripada.
Predmet rada je liderstvo u funkciji unapređenja sporta, jer lideri bi trebali da, na
najbolji način, transformišu sport u celini, oni su ti koji nalaze granicu između potreba,
zadovoljenja interesa sportskih organizacija i njihovih konzumenata. Menadžment u
sportu je pojam interdisciplinarnog karaktera, a podrazumeva procese planiranja,
organizovanja, vođenja i ocenjivanja delatnosti u okviru organizacije čiji je osnovni
5
cilj omogućavanje realizovanja sportskih ili rekreativnih aktivnosti, proizvoda ili

usluga.
Kako objasniti pojam liderstva? Postoji jaz između teorija upravljanja u

udžbenicima i praksi u savremenim uslovima poslovanja. Istinsku vrednost za
menadžera imaju samo informacije koje predstavljaju kombinaciju između iskustva
stvarnih životnih situacija i rezultata istraživanja. U toku jedne decenije dolazi do
iznenađujuće velikog broja promena u upravama velikih firmi. Posledice su
nepredvidive, neke dovode do uspeha, a neke do katastrofe. Nekoliko primera iz
SAD ilustruje tu nepredvidivost.
Roj Eš, nekadašnji čudotvorac u kompaniji Ford motor company i Litton industries,
odabran je da udahne novu snagu kompaniji Adresograf – Multigraf, koja je bila u
krizi, ali ipak solventna. Nakon tri godine upravni odbor je otpustio Eša, a kompanija
je morala da pristupi stečajnom postupku.
Lija Ajakoku, ranijeg predsednika kompanije Ford motor Company Ford je

otpustio a kompanija Chrysler Corporation ga je angažovala da je spasi od propasti
koja je pretila. Zahvaljujući ličnoj energiji i ubedljivosti Ajakoka je zadobio podršku
distributera, finansijskih krugova i radnika kompanije. Chrysler je ubrzo postao jedini
američki proizvođač automobila koji se mogao pohvaliti povećanom prodajom.
Lista ovakvih primera je beskrajna kako u malim, tako i u velikim kompanijama. Iz

njih proizilaze pitanja: „Zašto je jedan rukovodilac uspešan, tamo gde drugi propada?
Zašto toliko mnogo kvalifikovanih pojedinaca ne postižu zadovoljavajuće rezultate u
novim poslovnim situacijama?“
Stručnjaci smatraju da se odgovori nalaze, ne toliko u intelektualnim i stručnim

sposobnostima pojedinca, koliko u sposobnosti upravljanja koju on poseduje.
Zbog svog izuzetnog značaja liderstvo je postalo predmet intenzivnog

proučavanja, naročito poslednjih godina. Lidersvo je složena menadžerska aktivnost
uticaja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka.
Menadžer je širi pojam od pojma lider. Menadžer bez vizije nije lider, već puki
administrator. U menadžmentu se ciljevi ostvaruju kroz rešavanje problema i kontrolu.
U liderstvu se ostvarivanjem vizije postiže preko motivisanja i inspirisanja podređenih.
Cilj rada je da se, na temelju savremenih trendova u sportskom okruženju, utvrdi

mesto, uloga i značaj liderstva u sportskom sistemu, kako bi se dokazalo da samo
6
harizmatični ljudi sa određenim, vidljivim, posebnim sposobnostima mogu uspešno

da vode jednu sportsku organizaciju i rade na unapređenju sporta u celini.
Predmet rada je liderstvo u funkciji unapređenja sporta, jer lideri bi trebali da, na
najbolji način, transformišu sport u celini, oni su ti koji nalaze granicu između potreba,
zadovoljenja interesa sportskih organizacija i njihovih konzumenata.
3. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA
Funkcije menadžmenta događaja proizilaze iz kontinuiranih aktivnosti koje

izvršavaju menadžeri događaja.
Funkcija menadžmenta događaja u širem smislu obuhvataju: odlučivanje,
regulisanje, planiranje, kontrolisanje,organizovanje, vladanje, ostvarivanje ciljeva,
rukovođenje, motivisanje i sprovođenje upravljanja ljudskimresursima i informaciona
podrška menadžmentu događaja.
A u užem smislu funkcija savremenog menadžmenta obuhvata četiri funkcije:
planiranje, organizovanje,upravljanje i kontrola.
Funkcije i proces menadžmenta događaja: (planiranje, organizovanje,
upravljanje,kontrola) i ( informacije, komunikacije, motivacija, koordinacija).
Složena struktura funkcija menadžmenta događaja zahteva od menadžera događaja
dobro poznavnje svake pojedinačno, kako bi postavljanje i realizacija događaja
odgovarali definisanim ciljevima i očekivanim rezultatima događaja.
Specifičnosti menadžmenta sportskog dogadjaja

Održavanje atraktivnog sportskog događaja zahteva sledeće bitne elemente:
- sportskog objekta, odnosno uređenog mesta na kojem se održava sportsko
taklmičenje;
- vreme predviđenog za održavanje programa određenog sportskog događaja;
-sportista, odnosno aktivnih učesnikasportskog događaja koji se takmiče za ostvarnje
sportskog rezultata;
- sportske opreme;
- sportske publike;
- prateći proizvodi i usluge, koji proširuju ponudu i prihode određenog sportskog
događaja;
Osnovne funkcije u menadžmentu sportskih događaja su: finansiranje
sportskog događaja; upravljanje rizikomodržavanja sportskog događaja i osiguranje;
organizovanje sportskog takmičenja; registacija učesnika;upravljanje angažovanim
posrednicima; marketing sportskog događaja.
7
U menadžmentu sportskih događaja realizuju se i specifičnefunkcije:

1. zastupanje klijenta koje se odnosi na– zastupanje njihovih interesa prilikom
sklapanja ugovora vezanih za različite oblike sportske imovine, od franšize, sportskog
događaja, medija, pa do ustupanja licence;
2. razvijanje grassroots programa-učesnicima osnovnih nivoa sportskog takmičenja;
3. istraživanje sportskog tržišta- praktikuje sportske organizacije u cilju procene
uspešnosti pojedinih sportskih događaja;
4. finansijsko planiranje sportskog događaja – postaje sve značajnija funkcija
sportskih menadžera i specijalizovanih agencija, naročito u planiranju i organizovanju
događaja u profesionalnom sportu.
3.1 POJAM SPORTSKOG DOGAĐAJA
U srpskom jeziku pod sportom se podrazumeva igra, zabava, razonoda.

Predstavlja široki društveni fenomen savremene civilizacije.
U literaturi postoje različita pojmovna određenja sportskog događaja, a većina
ukazuje da se pod sportskim događajem podrazumevaju različite aktivnosti
organizatora, koje su usmerene na ponudu programa, odnosnoigre izvršilaca
sportskog događaja određenoj sportskoj publici, sa ciljem ostvarivanja sportskog
rezultata.
Za menadžment sportskih događaja značajno je da postoje sledeće
karakteristike:
1. Struktuiranost i organizovanost sportskih aktivnosti koje se realizuju prema
preciznim i opšte prihvaćenim pravilima
2. Sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predviđanje mogućih posledica
3. Učesnici u sportu su motivisani a ponašanje podređuju ostvarivanju cilja.
Sportski događaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne, odnosno
društvene potrebe posetilaca.
Publika sportskih događaja je slojevita po pitanju izvršilaca sportskih događaja
( sportista, klubova, reprezentacije)
Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i

marketing resursa bilo kog sportskog društva, kluba, organizatora takmičenja ili bilo
kog sportiste i trenera. Suština sportskog događaja i njegovog organizovanja
predstavlja vrlo složen kompleks različitih dejstava, u kome učestvuju svi koji su bliski
na bilo koji način sportu: od kompletne organizacione strukture subjekta događaja, do
sportista, trenera, menadžera, sponzora, sredstva masovnog informisanja,
neposrednih gledalaca i širokog sportskog auditorijuma.
8
Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i

aktivnost na kome se u odnosu na protivnika određuje mera sopstvene vrednosti.
Sportski događaj predstavlja ogledalo efikasnosti ne samo sportskog treninga i
priprema sportista, već i drugih funkcija sportske organizacije i sporta uopšte,
uključujući efikasnost menadžmenta i njegove uloge u ostvarivanju ciljeva sportske
organizacije.
Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su
prisutne u praksi organizovanja događaja. Razmotrićemo osnovne karakteristike
sportskog događaja:
 Sportsko-takmičarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj veezan za
sportski rezultat. Takmičenje određuje pobednika i pobeđenoga. Neizvesnost
sportskog ishoda i merenje sopstvenih vrednosti u odnosu na protivnika daje
sportskom takmičenju neophodnu draž i smisao ostvarenja sportske misije i
duha u njemu.
 Ekonomsko-marketinška karakteristika - u kojoj organizatori događaja traže
mogućnosti i načine organizacije sportskog dogadaja sa finansijskim efektima,
koji će u isto vreme dati odgovor kojim putevima može i treba da ide
komercijalizacija dogadaja radi pokrivanja bilansnih rashoda i ostvarivanja
profita.
 Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno
utiču na sportsko i etičko obrazovanje (edukaciju) sportskog auditorijuma.
Karakteristike sportskog događaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrđivanja
koncepcije određenog takmičenja i njegovih ciljeva, u zavisnosti od različitog
akcentovanja jedne od karakteristika događaja. Na odluku o koncepciji sportskog
događaja, na osnovu akcentiranja jedne od pomenute četiri karakteristike,
bespogovorno utiču unutrašnje strukture sporta: organizatori takmičenja i njegovi
učesnici. Takođe, ne može se zaobići snažan uticaj iz spoljašnjeg okruženja
industrije sporta: iz sfere biznisa i sredstava masovnog informisanja.
Reč sport vuče poreklo od latinske reči „di sportare“ koja je potom preuzeta u
druge evropske jezike. U našem jeziku pod sportom se podrazumeva igra, zabava,
razonoda.
Sportski događaji predstavljaju široki društveni fenomen savremene civilizacije.
Pod sportskim događajem podrazumevaju se različite aktivnosti organizatora, koje su
usmerene na ponudu programa, odnosno igre izvršilaca sportskog događaja
određenoj sportskoj publici, sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata.
Sportski događaji se mogu posmatrati i u širem kontekstu, gde se izražava njihov
netakmičarski karakter. U ovom slučaju, sportski događaji obuhvataju i rekreaciju,
relaksaciju, zabavu sa drugačijim pristupom organizovanja.
9
Za menadžment sportskih događaja značajno je da postoje sledeće karakteristike

sporta:
• struktuiranost i organizovanost aktivnosti, koje se organizuju prema preciznim i

opšte prihvaćenim pravilima
• sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predviđanje mogućih posledica,
• učesnici u sportu su motivisani a ponašanje podređuju ostvarivanju cilja.

Sportski događaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne, odnosno
društvene potrebe posetilaca. Posetiovi sportskih događaja ne predstavljaju
homogenu grupu ljudi, jer oni mogu da budu u većoj ili manjoj meri vezani za
program sportskog događaja, ali i za izvršioce, odnosno sportiste, klubove ili
reprezentacije. Publika sportskih događaja je slojevita po pitanju afirmacije njihovog
programa, odnosno identifikacije sa izvršiocima ili dominacije u odnosu na drugu
grupu.
Sportski događaj može da bude bilo koji događaj, projekat ili atrakcija -
privlačno zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu.Takav
događaj može da bude međunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog
karaktera, može da obuhvati sport, umetnost, pozorište, festival... može da bude
takmičarski, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih
ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi.
Za menadžment sportskog objekta važan događaj ima prelomni značaj.
Podstiče uspavane potencijale, pokreće poslovne inicijative, daje šansu
menadžerima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika. Događaji okupljaju vrhunske
takmičare i izvođače, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta
programa sportskog objekta.
Svaki događaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Događaji

nameću menadžerima da unaprede programe i sopstvene izvođačke karakteristike.
Oni su sredstvo promocije organizacije i stvaranja povoljnog imidža sportske
organizacije. Događaji zahtevaju određene stilove i metode menadžmenta. Oni
zahtevaju koordinatora, preciznost , rokove i brzo odlučivanje.
Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da

menadžer sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava
organizatore događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja.
10

Svaki važan događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od
vrste događaja i od postavljenih ciljeva. Svaki događaj zahteva odgovarajući
personal. Neposrednom zbivanju događaja (utakmice, festivala, izložbe...) mora da
prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomoć mrežnog
planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara, meta i datuma.
3.2 NASTANAK I RAZVOJ
Sportski događaji poznati su još od početaka ljudske civilizacije. Sa napretkom

u organizovanju društvenog života, primećuje se razvoj sportskih događaja u
današnjem smislu reči. Početak organizovanja sportskih događaja datira iz antičkog
perioda. Prve Olimpijske igre održane su davne 776. godine p.n.e, u antičkoj Grčkoj.
Naravno, razlikovale su se od današnjeg oblika Olimpijada, jer se radilo o petoboju.
Slava je vila najveća nagrada i glavni motiv učestvovanja.
U vreme Rimskog carstva, sporski duh antičke Grčke zamenjen je borbama u
arenama, u kojima su se umesto sportista gladijatori borili na život i smrt. Rimsko
društvo nije razvijalo sportski duh.
Razvoj savremenog sporta se vezuje za 1884. godinu, odnosno za odrzavanje
Međunarodnog kongresa u Sorboni u Parizu, na kojem je doneta odluka o formiranju
Međunarodnog Olimpijskog Komiteta. Prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog
kvaliteta bio je gospodin Dimetrio Vikelis, a prve savremene Olimpijske igre odrzane
su 1896. godine u Atini, dakle u zemlji porekla, odnosno Grckoj.
Obnavljanjem Olimpijskih igara, sportski događaji postaju sve ucestaliji, u formi
nacionalnih i međunarodnih takmicenja, sa veoma razuđenim programom, namerama
i pravilima odrzavanja. Sportski događaji su ubrzo postali integralni deo drustvenog
zivota velikog broja naroda i drzava, tako da se u danasnje vreme drzave pojavljuju
kao pokrovitelji, a cesto i kao suorganizatori, odnosno domacini popularnih sportskih
takmicenja.
Dinamičan razvoj sportskih događaja ne bi bio moguć bez velikih ulaganja u
sportsku infrastrukturu, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Sve je
izraženiji nacionalni i državni rivalitetna savremenim sportskim događajima, koji
dovodi do sve veće spremnosti država na velika ulaganja u poboljšanje i razvoj
sportske infrastructure.
11
STRATEGIJA razvoja sporta u Republici Srbiji, u periodu od 2009-2013

"_Službeni list RS", 110/2008 _ 2.12.2008.
Urbani prostori u Strategiji :

- prenaseljeni gradovi i mladi fizički neaktivni
- sportski objekti u lošem stanju
- revitalizacija objekata
- ulaganje u vrhunski sport
- Strateški cilj - sport za sve

- Osnivanje Saveta za sport

 Strategija sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama
Strategija sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama
- U Strategiji sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama promoviše slogan:
12
POSTANITE SPORTOCENTRIČNI
U Strategiji se zalaže za rekonstrukciju postojećih objekata i otvorenih sportskih

terena u skladu sa prethodno pripremljenim planovima i programima rekonstrukcije i
izgradnja objekata sa medjunarodnim standardima.
Motivacija u sportu
Uloga motivacije u odnosu na bavljenje sportom određeno je osnovnim

obeležjima procesa motivacije. Motivacija u sportu ima odlučujuću ulogu u :
- opredeljenju pojedinca da učestvuje u nekom sportu. Neki pojedinci nikad ne bivaju
aktivno uključeni u sport, dok drugi izaberu, i pored mnoštva drugih mogućnosti, da
im neki sport bude sadrzaj slobodnog vremena, pa i obaveza.
- istrajnosti u nekom od sportskih aktivnosti. Obično se izdvajaju pojedinci izrazito
motivisani za bavljenje nekim sportom. U sportskoj aktivnosti ispoljavaju se voljno
moralne komponente koje su izražene u osobinama stalnosti, doslednosti, istrajnostii
odgovornosti.
- efikasnosti - uspešnosti; zašto su jedni sportisti uspešniji od drugih kad je postignuta
izjednačenost u njihovoj tehničko-taktičkoj i fizičkoj pripremljenosti. U takvim
situacijama pobeđuju oni čije su psihološke osobenosti, a naročito motivacijske
priklednije za postizanje vrhunskih rezultata.
13
Značaj motivacije za sportsku aktivnost i postizanje uspeha najbolj se vidi na

primeru R. Banistera koji opisuje svoje doživljavanje atletske trke:trka je za mene
uvek bila više mentalni, nego fizički problem.Mnogi sportisti poseduju izvanredne
fizičke sposobnosti, visok nivo sportskih veština, ali njihova motivacija nije takva da ih
vodi do najviših uspeha[Singer 1972.]
Zato ne mogu biti lideri oni koji ne znaju sa ljudima. Da bi se to postiglo moraju
imati znanja i veštine u motivisanju, mogućnosti upravljanja timovima, rešavanja
konflikata, komuniciranja, izdavanja naredbi, slušanja, kontinuiranog treninga,
kontrole i slično.
Većina ljudi pripisuje vođama poželjne osobine, kao što su: hrabrost, integritet
i saosećajnost, odbijajući da prihvatepostojanje negativnih osobina kao što su:
pohlepa, sebičnost i surovost. Uspešne vođe nisu samo ciljno orjentisane, iako imaju
program za ostvarivanje svojih ciljeva. Oni su u stanju da osete kooji su ciljevi
značajni onima koji su im potčinjeni i da im ukazu na koji način če efikasno ostvariti
svoje ciljeve. Tada vođa postaje oličenje zajedničkog cilja.
Vođe imaju dar za unošenje reda u haotične situacije. To je izuzetno bitno u

kolektivnim sportovima. Oni sagledavaju odnose među ljudima i mere koje će biti
efikasne i u stanju su da nametanjem ili ubeđivanjem uspostavljaju i održavaju
odnose koji im odgovaraju. Kad se desi nešto što remeti planirani tok akcije, vođa će
brzo dati svima nova zaduženja, tako da ponovo učestvuju u ostvarivanju
zajedničkog cilja.
Vođa koji je zavistan od autoriteta radnog mesta ili statusa, više vrši prisilu
nego što upravlja. Liderstvo se zasniva na sposobnosti ubeđivanja, otuda menadžeri
moraju efikasno da komuniciraju. Da bi to mogli moraju da razumeju ljudske interese i
motive. Vođa mora da sagleda vezu između:
-želja radnika
-smera aktivnosti za koju oseća da je najpodesnija za pojedinca i za ekipu
Oni moraju biti u stanju da svojim potčinjenima ubedljivo prikažu odnos između
onoga što je u najvećem interesu za potčinjenog da uradi i toga kakav krajnji rezultat
ili nagrada može proisteći ako se naređenje ili uputstvo izvrši na pravi način.
Sposobne vođe znaju da sagledaju uzajamni odnos ljudi i njihovog
okruženja.Oni nalaze načina da razliku među pojedincima svedu na minimum i da
njihovu energiju usmere na ostvarenje zajedničkih ciljeva. Ukoliko zaposleni veruju
da šef zna šta je najbolje za ekipu i njih, okrenuće se njemu da im daje uputstva i da
ih vodi. Ne samo da će prihvatiti autoritet koji ide uz rukovodeći položaj, već će
instiktivno očekivati da im taj čovek bude vođa.
14
Da bi oni koji su mu potčinjeni počeli da prihvataju naredbe i uputstva potrebno

je da budu ispunjena tri uslova
1.ono što zahteva od potčinjenih da urade mora na pozitivan način biti u vezi sa
nekom vrstom nagrade za uspešno izvršen zadatak. Potčinjeni žele unapred da znaju
šta mogu očekivati ako izvrše određeni zadatak.
2.uverenje da će uloženi trud zaista dovesti do uspešnog izvršenja zadatka.
Potčinjeni žele da znaju da li će biti u stanju da uspešno izvrše zadatak. Vođa im
stavlja do znanja da je dobro procenio šta traži da se uradi, kao i znanje i sposobnosti
potčinjenih, te da je siguran da taj posao mogu uspešno obaviti ako se potrude.
3.nagrada koja odgovara uloženom trudu da se zadatak uspešno izvrši- vođa stavlja
do znanja potčinjenima da je nagrada pravilno odmerena prema obavljenom poslu.
Liderstvo retko proističe jedino iz moći, ono teži stvaranju sopstvene moći. Tu
moć pojedinac stiče tako što radi prave stvari, organizuje rad na pravi način, daje
jasna uputstva i prilagođava ih onima kojima su namenjeni, konstruktivno kritikuje i
interesuje se za socijalni položaj zaposlenih. Moć stiče menadžer koji shvata šta
potčinjeni i saradnici od njega očekuju i tako se ponaša. Osnovne dve karakteristike
uspešnog vođe su:
1.sposobnost da sagleda šta je potrebno uraditi,
2.sposobnost da utiče na druge da to uspešno urade.
Istrajnost je odlika koja je u direktnoj vezi sa energetskim kapacitetom svakog
pojedinca. Veslački trener Ten Ajk sa Pensilvanija Univerziteta, govorio je svojim
veslačima da pobeđuju oni članovi posade koji su u stanju da održe ritam samo za
jedan zaveslaj više od protivnika. To isto važi i za mnoge poslovne situacije koje traze
upornost i istrajnost.
Liderstvo bukvalno znači ići ispred drugih. I zato u velikoj meri zavisi od
inicijative vođe i njegove sposobnosti da se oslobodi zavisnosti od grupe i njene
kreativnosti i sposobnosti da jasno sagleda nove pravce. Nigde kao u sportu ne
dolazi više do izražaja pokretačka želja za za ostvarenjem onoga što većina ljudi nije
u stanju da uradi, da se ni iz čega stvori nešto. To je ono što jednog sportistu uvek
tera napred.
S obzirom na odlike pojedinih oblika fizičke kulture u njoj najvažniju ulogu
imaju socijalni i personalni motivi.
Kao opšti motivi, a time i zajednički svim ljudima, najčešće se navode motiv za
fizičkom aktivnošću ili kretanjem, za samoaktualizacijom i afilijativni motiv.
Fizička kultura je najbolji dokaz o postojanju potrebe za fizičkom aktivnošću.
Razvijenost ovog motiva i njegovo zadovoljenje kroz sport, iako je urođen, zavisi od
većeg broja faktora kao što su: dobar život, sredina u kojoj osoba živi, intenzitet
vežbanja, način doživljavanja uspeha-neuspeha. Sredina će uticati na bavljenje
15
sportom a od jačine ovog motiva zavisi izbor tipa aktivnosti i način izvođenja neke
aktivnosti.
Mnogi psiholozi motiv samoaktualizacije smatraju jedinim višim motivom kod
čoveka. On ne iskazuje deficit, već stalnu težnju za ekspanzijom i obogaćivanjem
života novim indikatorima uspešnosti. Vrednost ovog motiva u sportu je u činjenici da
sport uspeva da omogući zadovoljenje ove potrebe kroz stalno javljanje novih, viših
motiva. Sportista ima motiv za razvoj i učenje sportskih veština kao i potrebe da u
nečemu proveri svoje potencijale.
Afilijativni motiv ili težnja za druženjem dolazi do posebnog izražaja u sportu.
Ovaj motiv je vrlo snažan i javlja se kod svih ljudi, pa se pretpostavlja da je urođen.
Fizička kultura svojom raznovrsnošću, kao društvena aktivnost pruža mogućnosti da
se na različite načine zadovolji motiv za druženjem.
Istraživanja su pokazala da sportisti od malih nogu preferiraju sportsku
aktivnost, jer kroz nju zadovoljavaju afilijativni motiv, da se druže i steknu prijatelje.
Afilijativni motiv može biti zadovoljen u sportu kroz prijateljstva i druženja i prisne
odnose u timu u kojem je združenost pretpostavka postizanja grupnih i individualnih
ciljeva. Do zadovoljenja afilijativnih tendencija moze doći kroz druženje sa članovima
drugih ekipa, pa čak i direktnih protivnika.
Često se pominje motiv za samopotvrđivanjem i ličnom afirmacijom. Motiv za
samopotvrđivanjem se manifestuje u težnji pojedinca da ga sredina priznaje,
značajno vrednuje i prihvata. Položaj u društvu je važna komponenta
samopotvrđivanja. Jedna komponenta ovog motiva može se kod sportista pojaviti u
vidu potrebe da se kroz pobedu ovlada nad protivnikom, da se doživi nadmoć i ima
kontrola nad drugima. Tad govorimo o motivu dominacije, kad sportista želi da bude
prvi među najboljima i samim tim obezbeđuje status i tada postoji motiv za prestižom.
Sa motivom postignuća i takmičenja je povezan i motiv agresivnosti. Ovaj
motiv treba razlikovati od agresivnog ponašanja koje se manifestuje u vidu
destruktivnog rušilačkog ponašanja. Ponašanje u sportu znači da, u cilju pobeđivanja
prepreke koja stoji na putu do cilja, značajan pokretač može da bude agresivna
tendencija. Agresivno ponašanje koje je u okvirima prihvaćenih društvenih normi, a
služi za postizanje ciljeva, naziva se instrumentalna agresivnost. Ona se u nekim
društvima razvija i postaje trajna dispoziciona karakteristika pojedinca. Osobine
potrebne za postizanje vrhunskih sportskih rezultata borbenost, hrabrost, odlučnost,
dominacija i preduzimljivost postaju poželjne i za društvo.
Spoljašnji izvori motivacije kao što su nagrade, ako se koriste prikladno, mogu
značajno da doprinesu sportskom napredovanju i uspehu.
Unutrašnja motivacija je dominantan pokretač za kontinuirano bavljenje
fizičkom vežbanjem. Razvijanje unutrašnje motivacije je važan pedagoško-psihološki
zadatak svih koji rade sa sportistima. Treba koristiti sva sredstva kojima se povećava
16
zadovoljstvo, zabava, uživanje i kompetencija koji proizilaze iz fizičke kulture i

takmičenja kao njegovog bitnog obeležja.
Najčešće se preporučuju sledeće strategije za podsticanje unutrašnje
motivacije:
Vajnberg ističe da takmičarska situacija treba da bude postavljena tako da sportista
doživljava uspeh[ ne mora pobedu] koji će povećati njegovo osećanje kompetencije.
Sportistima treba dozvoliti preuzimanje više odgovornosti u pogledu donošenja
odluka i poštovanja pravila. Ovo omogućava povećanje težnje za ispoljavanjem i
usavršavanjem lične efikasnosti. Npr. pre meča na sastanku tražiti da sportisti sami
odrede način i postupke za postizanje uspeha.
Na prikladan način isticati ulogu svakog sportiste, njegov lični doprinos uspehu ekipe.
To doprinosi osećaju samouverenosti.
Određivanje realnih ciljeva prema sposobnostima i uslovima takmičenja.
Nemaju svi sportisti sposobnost da budu vrhunski u izvođenju sportskih veština. Ako
su sposobnosti veće od zahteva javlja se dosada, a ako su manje javlja se
anksioznost, zato je potrebno uspostaviti takav odnos sposobnosti i zahteva da
zahtev uvek bude izazov.
Omogućiti sportistima da sami daju sugestije u odvijanju vežbanja, pa čak da neko od
njih vodi izvođenje nekih vežbi. Na taj način će se povećati odgovornost za posledice
vežbanja i takmičenja.
Unutrašnja potreba čoveka za radoznalošću i kognitivnim situacijama zahteva
se da treninzi budu raznovrsni i da njihov sadržaj često varira. Treba menjati, ne
samo korišćenje veština, nego i njihovo prikazivanje i izvođenje. Ove promene
stimulišu unutrašnju motivaciju i sprečavaju da dođe do dosade. Npr. menjanjem
pozicija u timu dolazi do interesovanja, povećanja zadovoljstva treningom, većeg
ulaganja napora i stvaranja svesti o zahtevima koji se postavljaju pred druge članove
ekipe. To omogućava veće razumevanje taktičkih varijanti trenera.
Korišćenje nagrade, verbalne ili neverbalne, podstiče unutrašnju motivaciju.
Ovo je posebno značajno za mlade koji su u drugom planu. Verbalna priznanja o
doprinosu pojedinaca u uspehu tima, dovode do samovrednovanja i isticanja uloge
svakog člana tima.
Zbog svoje kompleksnosti i specifičnih zahteva koji se pred njega postavljaju,
izbor vođe u sportu predstavlja najvažniji korak ka uspehu. Uvek kad postoji
određena grupa govorimo o vođstvu, koje značajno determiniše personalne odnose u
grupi, bilo da je ona formalna ili neformalna.
Vođa pojedinac koji ima poseban položaj i ulogu što mu daje mogućnost da
ima veći uticaj u grupi od ostalih članova, taj uticaj je usmeren na ostvarivanje
zajedničkih ciljeva. Osoba koja praktično pomaže i doprinosi uspešnijem
17
funkcionisanju grupe doživljava se kao vođa .Svaka sportska ekipa ne samo da ima
potrebu da ima vođu, već je to nužno u procesu razvoja grupe.
Potrebno je posedovanje i drugih kriterijuma iz sfere opštih ljudskih kvaliteta i
osobina ličnosti od kojih zavisi kako će se vođa ponašati. Osnovna uloga vođe je da
doprinese i poboljša uslove da grupa dođe do cilja. Da bi neko bio uspešan vođa,
ekipa mora da ga prihvati onakvog kakav jeste, i to kao svog, a ne kao nametnutog
člana. Ciljevi i želje vođe moraju biti identični sa ciljevima grupe.
4. SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA
Sportski događaji postali su značajna karakteristika savremenih društava. U

Anglosaksonskom smislu sport je specifična industrija, jer ostvaruje visoke godišnje
stope rasta Sportski događaji beleže znatno povećanje posećenosti i medijske
pokrivenosti, što omogućuje dalji dinamičan razvoj sportske industrije.
Globalni rast i razvoj sportske industrije doprinosi ukupnom ekonomskom
razvoju, kao i otvaranju novih radnih mesta. Izdvajanje sportske industrije, kao sve
značajnijeg segmenta ekonomskih i poslovnih aktivnosti, dovelo je i do potreba
razvijanja menadžment pristupa održavanju sportskih događaja. Sportski radnici
treba da budu obrazovani i osposobljeni u primeni veština i funkcija menadžmenta na
sportske događaje. Razvoj teorije sportskog menadžmenta doprinosi profilisanju
sportskih menadžera u kvalifikovane stručnjake, koji mogu da planiraju, organizuju,
upravljaju i kontrolišu sportske događaje.
4.1. BITNI ELEMENTI NEOPHODNI ZA ODRŽAVANJE PUBLICI

ATRAKTIVNOG SPORTSKOG DOGAĐAJA
-SPORTSKOG OBJEKTA, odnosno uređenog mesta na kojem se održava sportsko

takmičenje;
Ima sve uslove za organizaciju velikog događaja... „Beogradska arena"
18
-VREMENA PREDVIĐENOG ZA ODRŽAVANJE PROGRAMA određenog sportskog

događaja;
-SPORTISTA, odnosno aktivnih učesnika sportskog događaja koji se takmiče za
ostvarivanje sportskog rezultata;
-SPORTSKE OPREME, koja je neophodna za aktivno učestvovanje sportista u toku
održavanja sportskog događaja;
-SPORTSKE PUBLIKE, koja predstavlja tražnju za sportskim proizvodom u
profesionalnom sportu;
-PRATEĆI PROIZVODI i USLUGE, koji proširuju ponudu i prihode određenog
sportskog događaja.
4.2. OSNOVNE FUNKCIJE MENADŽMENTA SPORTSKIH

DOGAĐAJA:
Funkcije menadžmenta događaja proizilaze iz kontinuiranih aktivnosti koje

izvršavaju menadžeri događaja.
Funkcija menadžmenta događaja u širem smislu obuhvataju: odlučivanje,
regulisanje, planiranje, kontrolisanje,organizovanje, vladanje, ostvarivanje ciljeva,
rukovođenje, motivisanje i sprovođenje upravljanja ljudskim resursima i informaciona
podrška menadžmentu događaja.
A u užem smislu funkcija savremenog menadžmenta obuhvata četiri funkcije:
planiranje, organizovanje,upravljanje i kontrola.
Funkcije i proces menadžmenta događaja: (planiranje, organizovanje,
upravljanje,kontrola) i ( informacije,komunikacije, motivacija, koordinacija).
Složena struktura funkcija menadžmenta događaja zahteva od menadžera događaja
dobro poznavnje svake pojedinačno, kako bi postavljanje i realizacija događaja
odgovarali definisanim ciljevima i očekivanim rezultatima događaja.
Osnovne Funkcije Menadžmenta Sportskih Događaja:
- finansiranje sportskog događaja;
- upravljanje rizikom održavanja sportskog događaja i osiguranje;
- organizovanje sportskog takmičenja;
- registracija učesnika;
- upravljanje angažovanim posrednicima;
- marketing sportskog događaja.
Finansiranje je od izuzetnog značaja u organizovanju sportskih događaja,
budući da se oni u najvećoj meri oslanjaju na izvorne prihode. Problem zatvaranja
finansijske konstrukcije sportsog događaja otežava činjenica da je teško potpuno
19
precizno predvideti ukupne prihode, jer se nezna tačan broj posetilaca, njihova
potošnja na sportskom događaju, interesovanje potencijalnih sponzora i medija. Ono
što je u finansiranju sportskog događaja poznato, odnosi se na planiranje svih
pratećih troškova održavanja ovakvog događaja.
Upravljanje rizikom održavanja sportskog događaja i osiguranje predstavljaju
drugu funkciju menađmenta sportskog događaja. Afirmisani i uspešni organizatori
sportskig događaja preuzimaju sve neophodne radnje kako bi se mogućnost
povređivanja sportista, sportskih radnika i publike svela na minimum. Upravljanje
rizicima održavanja sportskog događaja ogleda se u primeni adekvatnih metoda
procene različitih opasnosti koje opterećuju održavanje sportskog događaja. U
današnje vreme ova funkcija je posebno fokusirana na fizičko obezbeđenje učesnika.
Funkcijom organizovanja sportskog takmičenja angažuje se osoblje u
korišćenju neophodnih resursa za postavljanje određenog sportskog događaja.
Organizovanjem se obuhvataju aktivnosti koje predhode sportskom događaju, zatim
aktivnosti u toku održavanja, kao i aktivnosti nakon održavanja. Najsloženije
aktivnosti organizacije su one koje predhode , jer se one odnose na prostorno
planiranje i obezbeđenje sportskog događaja, planiranje i obezbeđivanje neophodnih
resursa i sportske opreme, programiranje aktivnosti održavanja sportskog događaja,
komunikaciju sa zainteresovanim medijima i sponzorima, realizaciju promocije,
delegiranje odgovornosti i dr. Uspešni organizatori sportskih događaja praktikuju
upotrebu programa aktivnosti, kojima se detaljno opisuje redosled, izvršioci i
odgovornosti u realizaciji postavljanja i izvršenja sportskog događaja.
Registracija učesnika predstavlja značajnu fukciju menadžmenta sportskog
događaja, jer se njenom implementacijom ostvarije kontakt između osoblja
zaduženog za organizovanje sportskog događaja i i učesnika, odnosno takmičara.
Efikasna registracija ostavlja snažan prvi utisak na učesnike i značajno određuje
profesionalni karakter sportskog događaja. Organizatori koriste različite metode u
registraciji učesnika, sa ciljem smanjenja potrebnog vremena i napora sportistima u
zadovoljavanju formalnih uslova učestvovanja.
Upravljanje angažovanim posrednicima značajno je za postavljanje i izvršenje
sportskog događaja, jer su organizatori često primorani da angažuju različite
posrednike za obavljanje aktivnosti u kojima nisu kvalifikovani. Veličina događaja u
pravilu određuje i potrebu za angažovanjem posrednika. Događaji čije postavljanje i
organizovanje traje duži period, odnosi više meseci ili godina, uključuje i angažovanje
većeg broja posrednika. Realizacija ove funkcije odnosi se na sagledavanje potreba,
broja i strukture neophodnih posrednika, njihovo upoznavanje sa programom, kao i
potrebno informisanje i osposobljavanje.
Pod marketingom sportskog događaja podrazumevaju se sve aktivnosti
oblikovane za zadovoljavanje potreba i želja sportskih potrošača u procesu sportske
20
razmene. Specifičnost ovog marketinga određena je osobenošću potreba koje se

zadovoljavaju učešćem, odnosno praćenjem događaja. Marketing funcija je ne
neizostavna funkcija menađmenta sportskog događaja.
4.3. FUNKCIJE KOJE OBAVLJAJU SPORTSKI MENADŽERI ILI

SPECIJALIZOVANE AGENCIJE
1. Zastupanje klijenata, koje se odnosi na zastupanje njihovih interesa prilikom

sklapanja ugovora vezanih za različite oblike sportske imovine, od franšize, sportskog
događaja, medija, pa do ustupanja licence. Zatim, razvoj i upravljanje sportskim
događajima. Razvoj novih sportskih događaja posebno je dobio na značaju sa
povećanjem medijskog interesovanja i pojavom sportskih TV kanala. Sportski
događaji i TV prenosi su ostvarili naizmeničan uticaj na međusoban razvoj.
Povećanje medijske praćenosti sportskih događaja dovelo je do pojave korporativnog
sponzorstva u sportu. Pronalaženje i privlačenje korporativnih sponzora postalo je
značajna aktivnost specijalizovanih agencija.
2. Razvijanje grassroots programa, namenjenih učesnicima osnovnih nivoa sportskog

takmičenja. Ovi programi stimulišu dugoročno povećanje sportskih proizvoda, s
obzirom da lokalni sportski događaji imaju ograničene mogućnosti kratkoročnog
ostvarenja prihoda.
3. Istraživanje sportskog tržišta, koje praktikuju spotrske organizacije u cilju procene

uspešnosti pojedinih spotrskih događaja. Rezultati istraživanja sportskog tržišta se
koriste i u realizaciji korporativnog sponzorstva u sportu.
4. Finansijsko planiranje sportskog događaja, postaje sve značajnija funkcija

sportskih menadžera i specijalizovanih agencija.
5. MARKETING SPORTSKOG DOGAĐAJA
Marketing sportskog događaja ili marketing u sportu pretstavlja koncepcijsko

zaokruživanje primene teorije i prakse marketinga na specifično područje sportskih
događaja. Pod sportskim marketingom podrazumevaju se sve aktivnosti oblikovane
za zadovoljene potreba i želja sportskih potrošača u procesu sportske razmene.
Početsci sportskog marketinga vezuju se za Staru Grčku i Rim, u kojima su
poznati slučajevi sponzorisanja sportskih takmičenja, odnosno gladijatorskih borbi. U
21
savremenom smislu, za početak primene sportskog marketinga može se uzeti

sponzorisanje "Turn Australije" iz 18 61. godien, kada su kompanije Spiers i Pond
finansijski potpomogle aktivnosti ;elburn kriket kluba. Promocija je prva aktivnost
sportskog marketinga, koja je otvorila put njegovom daljem razvoju i koncepcijskom
uobličavanju.
Dinamičan razvoj marketinga nastao je pojavom radija i televizije. Masovni
mediji omogućili su nastanak masovnog tržišta sportskih događaja, kao i
profesionalizaciju sporta. Aktivnosti sportskog marketinga praktikuju menađeri
sportskih događaja, sportisti, sportski klubovi i organizacije.
5.1. ULOGA SPORTSKIH DOGAĐAJA U RAZVOJU TURIZMA
Marketing sportskih dogadjaja

Organizacija velikih sportskih događaja i turizam
Bezbednost sportskih događaja i objekata
(Izvod iz knjige Subotić, D; Principi menadžmenta u sportu i rekreaciji, Centar za

istraživanje, obuku i razvoj ljudskih resursa, Beograd, 2005., strana 191-194)
Sportski događaj, po svojoj definiciji predstavlja vremenski i prostorno
ograničena dešavanja, kroz čiju strukturu dolazi do povezivanja interesnih grupa. U
upravljanju sportskim događajima neophodno je primenjivati sve funkcije modernog
menadžmenta da bi se uspešno upravljalo projektom, marketingom i finansijama.
Karakteristika sportskih događaja je da obuhvata veliki broj potrošača. Satisfakcija
potrošača je model uspeha za sportske marketare.
Sportski menadžment i marketing agencije danas upravljaju mnogim sportskim
događajima. Ove agencije su biznisi koji funkcionišu na koristima sprotskog
vlasništva, a ono može biti osoba, kompanija, događaj, tim ili mesto. Sprtski
menadžment i marketing agencije se mogu podeliti na „ful-service“ agencije,
specijalizovane agencije, „in-haus“ agencije. Uglavnom sve agencije izvršavaju niz
aktivnosti, proizvode televizijske programe i usluge korporativnog sponzorstva, vrše
razna usluživanja klijentima, zastupaju klijente, razvijaju marketing aktivnosti,
planiraju finansije i dr.
Ključne funkcije menadžmenta događaja se ogledaju u finansiranju i budžetiranju,
upravljanje rizikom i osiguranju, organizovanju takmičenja, registraciji, upravljanju
volonterima i marketingu događaja. Dakle sport, kao zabava, beleži sve veći rast i
ostvaruje ogromne prihode.
U tom kontekstu, velike su mogućnosti turističke privrede (hotelijerstvo, ugostiteljstvo,
saobraćaj, agencijskog poslovanja i dr.) da svoje značajne prihode ostvaruju u
komplementarnoj aktivnosti sa sportskim aktivnostima, tj. sportskim događajima.
22
Servisirajući sportske kolektive, sportsku publiku, navijače, oficijalna lica u sportu i dr.
u domaćim i stranim događajima, većih ili manjih razmera (nacionalna prvenstva,
evropska, svetska takmičenja, olimpijske igre, univerzijade i dr.) daju veoma dobre
mogućnosti za realizaciju turističkih aranžmana (paket aranžmana) uz uključenje
hotelskih, ugostiteljskih, prevozničkih usluga i druge sadržaje koji mogu da upotpune
slobodne aktivnosti turista u destinacijama gde se organizuju sportski događaji
(poseta istirijskim i kulturnim znamenjima i dr.)
(Izvod iz knjige Bartoluci, M; Čavlek, N; i saradnici, Turizam i sport – razvojni aspekti,

Školska knjiga, Zagreb, 2007. strana 119-132)
Sport delujući sam za sebe ne može postići značajne efekte kao što se to
može učiniti u saradnji sa turizmom ili obrnuto. Turistička ponuda mora tražiti
saradnju sa ostalim sektorima kako bi ojačala svoju poslovnu aktivnost. Činjenica je
da je veoma široka uloga sporta u turizmu i ova se saradnja čini logičnim.
Kao što ej već naglašeno veza između sporta i turizma se najviše ističe u organizaciji
velikih sportskih događaja kao što su olimpijske igre, svetska fudbalska prvenstva,
liga šampiona, svetski teniski turniri i druga međunarodna prvenstva.
Mega sportski događaji su privlačni za turiste koji troše znatna sredstva u relativno
kratkom vremenu iako se ti sportski događaji prenose putem televizije u celom svetu,
mnogi ljudi putuju da bi bili učesnici tog spektakla. S toga moguće je posmatrati ove
aktivnosti i sa osnova raznih uticaja neke sportske priredbe i to u dva pravca:
 Uticaj subjekata na organizaciju igara, na grad domaćin, na stanovništvo,
državu kao i na same sportiste i
 S aspekta uticaja određene priredbe na kulturne, političke, ekološke,
psihološke, tehnološke, turističke i ekonomske uticaje.
Iz prethodno iznetog može se uočiti da organizacija sportskog događaja nije
jednostavan proces. Naprotiv, to je proces koji podrazumeva koordinaciju niza aktera
različitih delatnosti (od trgovine, preko sadržajne informacije, do smeštaja i sl.).
upravljanjem nekom sportskom manifestacijom podrazumeva veliki broj međusobno
povezanih događaja koji utiču na ekonomiju, društvo, politiku i ekologiju.
5.2. ASPEKTI SPORTSKOG MARKETINGA

Specifičnost sportskog tržišta nalaže posmatranje sportskog marketinga sa
dva aspekta:
- marketing sportskih organizacija

- marketing poroizvoda i usluga vezanih za sport
23
Marketing sportskih organizacija se u suštini odnosi na marketing sportskih

događaja.
Specifičnosti marketinga sportskog događaja ogledaju se u originalnim

karakteristikama sportske ponude i neizvesnosti sportskog rezultata, što
onemogućava potpunu kontrolu menadžera spotrskih događaja u oblikovanju
sportske ponude. Marketing sportskih događaja se odnosi na ponudu koja nije
potpuno predvidiva.
Marketing proizvoda i usluga vezanih za sport Marketing sportskih događaja

je deo sportskog marketinga, koji obuhvata i marketing za sport vezanih proizvoda i
usluga. Navedeni proizvodi odnose se na sportsku opremu, odeću., obuću, spotrske
suvenire i rekvizite. Usluge vezane za sport uključuju usluge održavanja sportskih
objekata, usluge obezbeđenja, posluženja, zdravstvene ugostiteljske, marketing
usluge, edukativne usluge, usluge stručne pomoći.
5.3. PODRUČJA DELOVANJA MARKETING MENADŽERA
Uspešno organizovanje sportskih događaja zahteva detaljno planiranje njihovih

marketing programa. Marketing menadžeri sportskih događeja svoje aktivnosti
usmeravaju na osam osnovnih područja:
1. Obezbeđenje KORPORATIVNOG SPONZORSTVA sportskog događaja, koje
predstavlja značajne izvore finansiranja mnogih sportskih događaja;
2. EKONOMSKU PROPAGANDU sportskog događaja;
3. Realizaciju ODNOSA SA JAVNOŠĆU, koja je posebno značajna ukoliko

organizatori sport. dog . nemaju dovoljno sredstava za realizaciju ekonomske
propagande;
4. Pružanje UGOSTITELJSKIH USLUGA posetiocima sportskih događaja;
5.efikasna PRODAJA ULAZNICA za posetioce sportskih događaja;
6. Obezbeđivanje TELEVIZIJSKOG PRENOSA PROGRAMA sportskih događaja, jer

se time povećava kredibilitet organizatora i privlače se novi sponzori;
7. Prodaju LICENCIRANIH PROIZVODA, na kojima je istaknut naziv sportskog

događaja, logo organizatora, zaštitni znak ili maskota;
24
8. FANDRAJZING, koji dolazi do izražaja prilikom organizovanja neprofitnih sportskih

događaja, a razlikuje se od sponzorstva, jer ne omogućava donatoru ostvarivanje
promotivnih efekata.
6. STRUKTURA SPORTSKE PONUDE
Sportski događaj je deo sportske ponude. Ponuda se naziva i sportskim

proizvodom, koji označava sve što može biti ponuđeno na tržištu, kako bi se
zadovoljile određene želje ili potrebe potrošača.
U razmatranju strukture sportske ponude, odnosno sportskog proizvoda,
menadžeri sportskih događaja trebaju da poznaju odgovore na tri osnovna pitanja:
1. Šta mogu sportske organizacije, klubovi ili sportisti pojedinci da ponude sportskoj
publici, odnosno potrošačima sportskih događaja?
2. Koje potrebe sportske publike zadovoljavaju sportisti pojedinci, klubovi ili sportske
organizacije?
3. Kojim metodama trebaju da se koriste menadžeri sportskih događaja u
zadovoljavanju identifikovanih potreba sportske publike?
Postoji razlika u zadovoljavanju potreba ljudi koji prate održavanje sportskih
događaja. Široka sportska publika dolazi na sportske terene i objekte u cilju
zadovoljenja potrebe za razonodom. Deo sportske publike, koji predstavljaju navijači i
članovi sportskih događaja zadovoljavaju potrebe za pripadnošću. Predstavnici
medija koji prate održavanje sportskih događaja zadovoljavaju egzistencijalne,
odnosno profesionalne potrebe.
6.1. NIVOI SPORTSKE PONUDE – STRUKTURA SPORTSKE

PONUDE
Sportska ponuda, odnosno sportski proizvod može se, prema hijerarhiji vrednosti za
posetioce, dekomponovati na pet osnovnih nivoa:
1. sportski doživljaj, kao prvi nivo sportske ponude,
2. sportski događaj, drugi nivo,
3. sportski rezultat, treći nivo,
4. imidž sportskih klubova ili sportista, četvrti nivo,
5.sportski brend, peti nivo.
Sportski dozivljaj oznacava privlacan stil sportskog nadmetanja, kojeg
karakterisu brzina, vestina, spretnost, fizicka snaga, harmonija i sl. Najaktraktivnije
sportske dozivljaje priređuju vrhunski profesionalci, odnosno sportske zvezde, koje
publici pruzaju nezaboravne utiske sportske igre. To je i osnovni razlog zbog kojeg
sportske organizacije nastoje da imaju ovakve pojedince u svojim timovima. Sportski
25
dozivljaj je osnovni nivo sportske ponude, koji kreiraju neposredni izvrsioci sportskog
programa, odnosno sportisti i treneri.
Posmatrano iz ugla sportskog marketinga, sportski dozivljaj odgovara srzi ili bitnoj
koristi sportske ponude.
Sportski događaj je drugi nivo sportske ponude, a odnosi se na osnovnu

ponudu u hijerarhiji vrednosti za potrosace sportskog događaja. Kao sto je vec
istaknuto, sportski događaj oznacava svako takmicenje koje se odvija prema nekom
sportskom programu, koji ukljucuje jedan ili vise aspekata zabave, za cije je
odrzavanje neophodno istovremeno postojanje izvrsioca, mesta, publike i vremena
odrzavanja sportskog događaja.
Pracenje sportskog događaja, bilo u fizickom ili informacionom okruzenju,
omogucuje zadovoljenje potreba publike za sportskim dozivljajem. Osim
neposrednog pracenja sportske igre, publika koja prisustvuje sportskom događaju u
prilici je da kupuje i proizvode, odnosno usluge vezane za sport, cime se pojacava
intenzitet direktnog uzivanja u sportskom dozivljaju.
Sportski rezultat je treci nivo sportske ponude. Moze se reci, da sportski rezultat
predstavlja kljucni nivo sportske ponude, jer je najveci deo publike sportskih događaja
zainteresovan upravo za određeni ishod sportskog rezultata. Sportska publika
pracenjem sportskog događaja zadovoljava potrebu za sportskim dozivljajem, ali je
isto tako zainteresovana za ostvarivanje sto boljeg sportskog rezultata svojih
sportskih miljenika, bilo da se radi o klubovima ili sportskim pojedincima, jer se na taj
nacin zadovoljava ostvarivanje potreba za uspehom i samopotvrđivanjem.
Sportski rezultat, sa elementima uspeha, odnosno neuspeha, dozivljavanjem
pobede ili poraza, predstavlja prosirivanje osnovnog sportskog dozivljaja.
Emotivnost i uzbuđenost sportske publike u velikoj meri se vezuje za ostvarivanje
ocekivanog ili prizeljkivanog sportskog rezultata. Drugacije receno, sportski rezultat
predstavlja nivo sportske ponude, kojim se zainteresovanost publike prevodi u
pripadnost, odnosno identifikaciju sa klubovima ili sportistima pojedincima. Sportski
rezultat predstavlja, dakle, prosirenje sportske ponude u odnosu na zabavu,
atraktivnost ili zanimljivost.
Imidz sportskih klubova ili sportista pojedinaca jeste cetvrti nivo sportske
ponude.
U uzem smislu, imidz predstavlja pozitivnu sliku u svesti posetilaca sportskog

događaja o klubovima ili sportistima pojedincima, koji se takmice na tom sportskom
događaju.
26
U sirem smislu, imidz obuhvata i sliku posetilaca sportskih događaja o sportskoj

ponudi, odnosno poziciji sportskih klubova ili sportista pojedinaca na određenom
segmentu sportskog trzista.
Imidz spada u psiholoske karakteristike dozivljavanja sportskog događaja, kluba ili
sportista pojedinaca od strane sirokog sportskog auditorijuma.Imidz se izgrađuje
marketing komuniciranjem sportskih organizacija sa postojecom i potencijalnom
sportskom publikom. Marketing komuniciranje orijentisano na izgrađivanje imidza
podrazumeva prenosenje promotivnih poruka u neposrednoj i posrednoj komunikaciji,
zatim isticanjem u javnosti sportskog imena, logoa, zastitnog znaka, simbola i
maskote određenog sportskog događaja. U izgrađivanju imidza sportskih klubova ili
sportskih pojedinaca, dolazi i do izrazaja ponasanje sportista na sportskim terenima i
borilistima, ali i van njih u vidu ostvarivanja vizuelnog indetiteta.
Izgrađen pozitivan imidz u sportskoj javnosti omogucuje organizatorima sportskih
događaja privlacenje veceg broja posetilaca, izgrađivanje i odrzavanje obostrano
korisnih odnosa sa medijima, kompanijama promoterima, sponzorima, ali i
prihvatanje sportskih organizacija kao "dobrih građana" u okruzenju određenog
Sportski brend je peti, i ujedno poslednji nivo sportske ponude. Americko
udruzenje za marketing definise brend kao ime, pojam, znak, simbol ili dizajn, ili kao
kombinaciju navedenog, na osnovu cega se identifikuju proizvodi ili usluge jednog
prodavca ili grupe prodavaca i diferenciranju u odnosu na konkurente.Brend, dakle,
predstavlja proizvod ili uslugu sa dodatnim dimenzijama, na osnovu kojih se izdvajaju
od ostalih proizvoda ili usluga dizajniranih za zadovoljenje iste potrebe. Razlike
između brenda i ostalih konkurentskih proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju iste
potrebe mogu da budu funkcionalne, racionalne ili opipljive. Kada se radi o sportskom
brendu, tada se navedene razlike vise odnose na simbolicke, emotivne ili neopipljive
razlike.
Uloga sportskog brenda je da u sportskoj javnosti istice kreatora određene

sportske ponude, a sportskoj publici da organizatorima sportskih događaja
Sportski brend ukazuje i na određeni kvalitet sportske igre, sto dovodi do
zadovoljenja posetilaca i ponavljanja posecivanja i pracenja brendiranih sportskih
događaja. Lojalnost publike sportskom brendu omogucuje organizatorima sportskih
događaja predvidvljivost, odnosno izvesnost sportske traznje.
Vrednost sportskog brenda predstavlja dodatnu vrednost koja se integrise u
koncept sportske ponude. Ispoljavanje vrednosti sportskog brenda moze da bude u
razmisljanju publike o sportskom brendu, emocijama koje sportski brend izaziva,
ponasanju publike prema sportskom brendu, i sl. U svakom slucaju, vrednost
27
sportskog brenda jeste neopipljiva vrednost sa kojom raspolazu organizatori

sportskih događaja,a koja im obezbeđuje ostvarivanje psiholoske i materijalne koristi.
Postoji sest kriterijuma na osnovu kojih se vrsi izbor elemenata sportskog
brenda. U pitanju su pamtljivost, znacenje, dopadljivost, prenosivost, prilagodljivost i
zastita. Prva tri kriterijuma se direktno odrazavaju na izgrađivanje sportskog brenda,
dok preostala tri kriterijuma predstavljaju odbrambene elemente vezane za razlicite
mogucnosti i ogranicenja.
7. KVALITET PROGRAMA
Opipljive dimenzije imaju značajan uticaj na kvalitet programa sportskog

događaja, jer uključuju adekvatnost sportskog objektaodređenom programu,
udobnost za publiku, raspoloživu prostornu infrastrukturu, i dr, ali same po sebi ne
dovode do satisfakcije publike. Zadovoljstvo publike ostvaruje se pruženom
zabavom, igrom, uzbuđenjima i nezaboravnim sportskim doživljajima. Visok kvalitet
programa postiže se optimalnim kombinovanjem svih pet osnovnih dimenzija.
U menadžmentu sportskih događaja uočavaju se tipični razlozi
neodgovarajućeg kvaliteta sportskog događaja. Veoma često, slabije afirmisani
organizatori kvalitet podređuju kvantitetu, a zanemaruju i tržišnu usmerenst
održavanja sportskog događaja, Osim toga, korišćenje neodgovarajućih materijalnih
resursa postavljanja i izvršenja sportskog događaja, kao i nepripremljenost izvršioca,
takođe, dovede do slabe percepcije kvaliteta.
Visok kvalitet sportskog događaja omogućuje ostvarivanje satisfakcije
posetilaca, koja dovodi do lojalnosti publike prema organizatoru. Lojalnost podiže
predviđenost i izvesnost tražnje za sportskim događajima, što se dalje manifestuje u
ostvarivanju odgovarajućeg učešća na tržištu sportskih događaja.
7.1. KVALITET PROGRAMA SPORTSKOG DOGAĐAJA
Koncept sportske ponude dugoročno je održiv ukoliko se bazira na kvalitetu

sportskog programa, koji organizatori nude sportskoj publici. Kvalitet programa nije
lako definisati. U literaturi se više govori o kvaliteetu usluga koje se pružaju sportskim
potrošačima.
Kvalitet sportskog programa direktno je povezan sa satisfakcijom publike.
Organizatori trebaju da imaju jasan odnos prema strukturi vrednosti sportskog
programa. U najširem smislu, kvalitet podrazumeva podudaranje sa specifikacijama,
što znači da organizatori trebaju da imaju precizne specifikacije vezane za njihove
programe.
28
Kvalitet se definiše i kao sposobnost određenog proizvoda za upotrebu, što

znači da proizvod treba da zadovolji identifikovane potrebe potrošača. Program treba
da zadovolji realne potrebe publike za zabavom, takmičenjem i sportskim
doživljajima.
Ocenu kvaliteta programa donose posetioci, tj. sportska publika. Oni imaju
pozitivnu percepciju kvaliteta njihovog programa, kada doživljeni kvalitet odgovara
očekivanom kvalitetu programa. Satisfakcija posetilaca programom se ostvaruje,
ukoliko se percipirani kvalitet podudari sa očekivanim.
7.2. SPORTSERV model
U ocenjivanju percepcije posetilaca programa određenog sportskog događaja,

može se koristiti SPORTSERV model. Primenom ovog modela postižu se dobri
rezultati u merenju percepcije kvaliteta usluge u profesionalnom sportu, od strane
sportske publike. Ovaj model ima pet osnovnih dimenzija:
1.Pristup mestu održavanja sportskog događaja,
2. Pouzdanost u izvršenju sportskog događaja,
3. Osetljivost u pružanju neophodnih usluga u toku održavanja sportskog događaja,
4. Opipljivost materijalnih resursa sportskog događaja,
5. Sigurnost takmičara i publike na sportskom događaj.
Opipljive dimenzije imaju značajan uticaj na kvalitet programa sportskog

događaja, jer uključuju adekvatnost sportskog objektaodređenom programu,
udobnost za publiku, raspoloživu prostornu infrastrukturu, i dr, ali same po sebi ne
dovode do satisfakcije publike. Zadovoljstvo publike ostvaruje se pruženom
zabavom, igrom, uzbuđenjima i nezaboravnim sportskim doživljajima. Visok kvalitet
programa postiže se optimalnim kombinovanjem svih pet osnovnih dimenzija.
U menadžmentu sportskih događaja uočavaju se tipični razlozi
neodgovarajućeg kvaliteta sportskog događaja. Veoma često, slabije afirmisani
organizatori kvalitet podređuju kvantitetu, a zanemaruju i tržišnu usmerenst
održavanja sportskog događaja, Osim toga, korišćenje neodgovarajućih materijalnih
resursa postavljanja i izvršenja sportskog događaja, kao i nepripremljenost izvršioca,
takođe, dovede do slabe percepcije kvaliteta.
Visok kvalitet sportskog događaja omogućuje ostvarivanje satisfakcije posetilaca,
koja dovodi do lojalnosti publike prema organizatoru. Lojalnost podiže predviđenost i
izvesnost tražnje za sportskim događajima, što se dalje manifestuje u ostvarivanju
odgovarajućeg učešća na tržištu sportskih događaja.
29
8. PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA
Planiranje je osnovna funkcija menadžmenta događaja, odnosno suština

upravljanja događajima- predstavlja rad na pripremi odluka. Pre nego što se pristupi
organizaciji, upravljanju i kontroli događaja, neophodno ga je planirati, kako bi se
definisala svrha odnosno misija događaja.
Planiranje se ispoljava kroz:- predviđanje, odlučivanje, strategijsko planiranje i

operativno planiranje.
1.predviđanje -predviđanjem se nastoji predvideti buduća dešavanja i pojave

u postavljanju i realizaciji događaja, i to sa dovoljnom tačnošću i preciznošću, koje će
omogućiti da se da se aktivnosti menadžmenta događaja usmere u optimalnom
pravcu.
- predviđanjem se dolazi do planskih pretpostavki na bazi procena alternativa.
Postoje dve vrste planiranih pretpostavki:
- anticipiranje dešavanja vezanih za postavljanje i izvršenje događaja;
- praćenje ekonomskih i socijalnih trendova povezanih sa postavljanjem i izvršenjem
događaja;
2. odličivanja- predstavlja donošenje konkretnih odluka ,koje obuhvata:

1. identifikovanje problema u postavljanju i izvršenju događaja;
2. prepoznavanje uzorka i činjenica;
3. prepoznavanje alternativnih rešenja problema postavljanja i izvršenja događaja;
4. ograničavanje izbora planskih aktivnosti;
5. donošenje odluka;
6. implementacija odluka
3.strategijsko planiranje- predstavlja proces definisanja ciljeva organizacije

koja se bavi osmišljavanjem
ciljeva ponude događaja , kao i izbora specifičnih sredstava kojima će se definisani
ciljevi ostvariti.
4.operativno planiranje (Planovi za jednokratnu upotrebu>jesu program,

projekt i budžet; Permanentni planovi>najpoznatiji oblici su polike, postupci,
procedure i pravila.)
Osnovne razlike između strategijskog i operativnog planiranja se odnose na:

vremenski rok planiranja, koji je kod strategijskog bitno duži;ostvareni uticaj, koji kod
30
strategijskog ne mora uvek da bude primetan;obimaktivnosti planiranja, koji je u

strategijskom planiranju uži;donošenje odluka ;
PEST i SWOT analiza koja se nalazi u okviru Strategiskog planiranja

PEST analiza se odnosi na politiške, ambijantalne, sociološke i tehnološke
faktore okruženja, dok
SWOT analiza podrazumeva identifikovanje snaga i slabosti organizacije koja
se bave osmišljavanjem i
ponudom događaja, kao i mogućnosti i opasnosti datog okruženja događaja.
Najčešće se susreću četiri alternativne strategije između kojih se opredeljuju
menadžeri događaja.
Strategijski izbor se odnosi na:
- strategiju rasta- je pogodna situacija kada se nastoji ostvariti povećanje u
odnosu na sopstvene prethodno
postavljene i izvršene događaje;
- strategiju konsolidacije ili stabilnosti- je preporučljiva u situacijam kada
postoji stabilna punuda događaja, a tražnja za njima raste;
-strategiju smanjenja- je opravdana kada dolazi do značajnih nepovoljnih
promena u faktorima okruženja
događaja;
- kombinovanu strategiju događaja- kojom se inkorporiraju pozitivni elementi
i prednosti navedenihgeneričkih strategija događaja na originalan način, što se
odražava na modifikovanje postavljanja i izvršenjadogađaja.
Planiranjem sportskog događaja određuju se aktivnosti koje je neophodno
preduzeti u postavljanju i izvršenju ovakvog događaja. Planiranje se odnosi na
identifikovanje aktivnosti koje će se preduzeti, vremenski raspored izvršenja pojedinih
aktivnosti, načine njihove realizacije, kao i ciljeve koji se trebaju ostvariti. Planiranjem
sportskog događaja obuhvataju se i neophodni resursi za njegovo postavljanje, kao i
izvršioci.
Rezultat procesa planiranja sportskog događaja jeste detaljan plan aktivnosti.
Planom se predviđa i delegiranje odgovornosti menadžera na saradnike i izvršioce.
Generalno posmatrano, planovi su povezani sa izborom adekvatne strategije
menadžmenta.
Planovi treba da sadrže sledeće elemente:
- Pregled neophodnih aktivnosti postavljanja i izvršenja sportskog događaja

- Definisane ciljeve sportskog događaja
- Analizu situacije (SWOT analizu)
- Kreiranje strategije menadžmenta sportskog događaja
31
- Budžetiranje sportskog događaja

- Merenje efekata sportskog događaja
U planiranju sportskog događaja organizatori polaze od sopstvenog iskustva,
prakse afirmisanih konkurenata, karakteristika sportskog tržišta , sopstvenih
mogućnosti, potreba, zahteva i očekivanja publike. Planiranje treba da bude tržišno
orjentisano, kako bi se osim sportskih, ostvarili i ekonomski ciljevi profesionalno
upravljanog sportskog događaja.
Menadžeri sportskog događaja zajedno sa angažovanim planerima učestvuju
u kreiranju adekvatne strategije menadžmenta sportskog događaja. Stratefija mora
da sadrži načine ostvarivanja postavljenih ciljeva, kao i izvorne konkurentske
prednosti, koje ovu strategiju diferencijaju o odnosu na konkurentske.
Praksa menadžmenta pokazuje, da se ne mogu svi kreirani planovi sportskih
događaja ujedno i realizovati
8.1. PLANIRANJE I ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA
Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da menadžer

sportskog objekta u kojem se događaj organizuje mora da usmerava organizatore
događaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup
organizovanju događaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema
sledećih deset etapa planiranja u životnom ciklusu važnog događaja značajno za
uspešan menadžment takvih događaja.
1. Formulacija politike
2. Studija izvodljivosti i donošenje odluke
3. Utvrđivanje ciljeva
4. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije načelnika jedinica
5. Budžetiranje/ finansijski plan
6. Struktura organizacije
7. Štabski personal
8. Detaljno planiranje
9. Prezentovanje događaja, uključujući pripremanje, zatvaranje i pospremanje
10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za buduće događaj
Formulacija politike zahteva diskutovanje ideje i davanje odgovora na osnovna
pitanja: zašto se događaj predlaže?, kako će događaj biti izveden?, gde će se
zbivati?, ko će biti odgovoran za njegovo planiranje i izvođenje?, kada će biti
održan?.
Studija izvodljivosti obuhvata pitanja i razmatranja: šta čine neophodna sredstva?,
koliki su troškovi?, mogu li problemi da se reše?. Ako događaj nije ostvariv, planeri
32
treba da jasno formulišu takvu negativnu ocenu. Ako je događaj izvodljiv i ako postoji
saglasnost oko projekta, važno je da se donese prva odluka koja daje dovoljno
vremena za orijentaciono planiranje i za detaljno planiranje.
Zajedno sa odlukom o održavanju sportskog događaja neophodno je preuzeti

sledeće korake: oglašavanje odluke o održavanju događaja, jasno formulisati prirodu
događaja i njegovu namenu, imenovanje glavnog odbora (radnog odbora) sportskog
događaja, imenovanje koordinatora kao ključne figure u planiranju i kontroli događaja.
Pri organizaciji sportskog događaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve
kao merljive mete. U formulaciju ciljeva treba uključiti sva glavna područja i jedinice
programa. Treba utvrditi datume, vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i
kritične datume u vezi sa etapama planiranja.
Svaki važan događaj mora da prati finansijski plan s tim što taj plan zavisi od
vrste događaja i od postavljenih ciljeva. Svaki važan događaj mora da obezbedi
fmansijsku ravnotežu svojih prihoda i rashoda ili skup finansijskih stopa ugrađenih u
ciljeve događaja. Bez obzira na to da li je događaj besplatan, da li su objekti besplatni
ili je osoblje unapred isplaćeno (od strane sponzora i td.), menadžer sportskog
objekta - supervizor organizacije važnog događaja uvek procenjuje stvarne
troškove događaja.
Sportski objekt u svakom slučaju ima troškove - troši novac: za elektricitet,

vodu, za tehničke potrebe i održavanje. Nezaobilazni su troškovi transporta. Često
oprema mora da se zakupljuje, kupuje, transportuje. Dopunsko osoblje mora da se
angažuje (stručnjaci, kelneri, dobrovoljni pomagači i personal u vezi sa događajem).
Administrativni troškovi uključuju promociju, štampanje, ulaznice, postere, finansijske
troškove i pripreme, kao i opšte administrativne usluge - PTT, kancelarijski materijal i
radni časovi. Postoje takođe troškovi događaja kao takvog - troškovi programa,
troškovi izvođača (sportista, umetnika i sl.), gostoljubivosti, dopunski troškovi
osiguranja i pravnih usluga.
Mnogi događaji ostvaruju neki dohodak čak i oni koji su nezavisni od
potrošača, na primer, prilozi lokalnih vlasti. Dohodak može da se ostvari direktnim i
indirektnim metodima. Direktni metodi obuhvataju naplaćivanja ulaznica, prihode od
programa, barova i ugostiteljstva, parkinga, garderobc i od drugih usluga. Indirektni
metodi uključuju reklamiranje, donacije, sponzorstvo, prodavanje, tombolu i
pribavljanje fondova različitih vrsta.
33
8.2. FAZE PROCESA PLANIRANJA SPORTSKOG DOGAĐAJA
U zavisnosti od od fizičke veličine i obima sportskog događaja, proces planiranja

može da obuhvati veći ili manji broj aktivnosti. U suštini, aktivnosti procesa planiranja
sportskog događaja obuhvaćene su pojedinim fazama, od kojih se po značaju
izdvajaju:
1. Istraživanje sportskog tržišta,
2. Određivanje misije sportskog događaja,
3. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga,
4. Analiza konkurencije,
5. Definisanje ciljeva sportskog događaja,
6. Plan akcije,
7. Ocenu plana sportskog događaja.
8.2.1. Istraživanje sportskog tržišta
Istraživanje sportskog tržišta predstavlja prvu fazu procesa planiranja

sportskog događaja. U ovoj fazi prikupljaju se podaci i informacije o tome da li postoji
interes sportske publike i sportskih organizacija za održavanje određenog sportskog
događaja.
Menadžeri treba da budu svesni ciljnog auditorijuma određenog događaja.
Primena adekvatnog metoda istraživanja sportskog tržišta u velikoj meri olakšava
sagledavanje potreba, zahteva i očekivanja određenog segmenta sportskog tržišta.
Istraživanjem se rizik smanjuje na prihvatljivu meru, ali ga je nemoguće potpuno
isključiti.
Sportski događaji se međusobno razlikuju po fizičkoj veličini i obimu. Po tome
se i razlikuju potrebe za istraživanjem tržišta. Razlikujemo osam kategorija sportskih
događaja:
1. Sportski događaji u susedstvu, koje organizuju različita udruženja ili grupe, sa
ograničenim finansijskim mogućnostima;
2. Sportski događaji lokalnog karaktera, koji privlače interes nešto većeg
ciljnog auditorijuma, a najčešće nemaju stalan kalendar održavanja;
3. Sportski događaji šireg značaja, koji se održavaju u velikim gradovima, a
služe za obeležavanje značajnih gradskih datuma;
4. Sportski događaji državnog nivoa, koji predstavljaju državna prvenstva
različitih vrsta sportova;
5. Sportski događaji regionalnog karaktera, čiji organizatori dolaze iz nekoliko
6. Sportski događaji nacionalnog karaktera, kod kojih se ističu nacionalni
sportski turniri;
34
7. Sportski događaji međunarodnog karaktera, koji po fizičkoj veličini I obimu

odgovaraju mega sportskim događajima;
8. Sportski događaji promotivnog karaktera, čiji programi sadrže sportske,
kulturne i zabavne karakteristike, sa ciljem promovisanja određenih proizvoda
ili usluga.
8.2.2. Određivanje misije sportskog događaja
Određivanje misije sportskog događaja jeste druga faza u procesu planiranja

sportskog događaja. Osnovno pitanje organizovanja nekog događaja jeste
određivanje njegove misije, odnosno svrhe. Ona se određuje prema programu,
namerama i karakteristikama okruženja.
Misija sportskog događaja može da bude takmičarskog, ali i netakmičarskog
karaktera, koji se više odnosi na ostvarivanje određenih društvenih uticaja u
okruženju sportskog događaja. Određivanjem misije definišu se i aktivnosti koje je
neophodno preduzeti, kako bise organizovao određeni događaj. Ona u suštini
oredstavlja opis razloga održavanja određenog sportskog događaja.
Misijom se obuhvataju neophodni resursi njegovog postavljanja i izvršenja, ciljni
segment sportskog događaja. Tako se stvara identitet sportskog događaja. Misija
sportskog događaja ogleda se u stvaranju posetilaca.
Bez određivanja misije ne mogu se precizno definisati ciljeve velikih, a naročito
mega sportskih događaja. Adekvatno definisanje misije sportskog događaja
stimulativno deluje na na obledinjavanje napora neophodnih u procesu odlučivanja
na svim nivoima menađmentasportskog događaja.
Pod misijom sportskog događaja podrazumeva se i njegova fundamentalna
vrednost, odnosno zbog čega se održava, koji su njegovi ciljevi i koje segmente
sportskog tržišta nastoji da zadovolji.
8.2.3. Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga
Analiza sportske ponude i za sport vezanih usluga označava treću fazu procesa
planiranja sportskog događaja. Sportska ponuda se suštinski odnosi na pružanje
atraktivnih i publici nezaboravnih sportskih doživljaja. Pored brojnih sportskih
doživljaja, ponuda sportskog događaja uključuje i pružanje različitih usluga vezanih
za sport – usluge zabave, udobnog smeštaja, obezbeđenja, posluženja, itd.
Posetioci očekuju određeni kvalitet za sport vezanih usluga, koji se povezuju sa

osnovnim dimenzijama. Dimenzije kvaliteta usluga odnose se na pristupačnost,
35
pouzdanost, osetljivost, opipljivost i sigurnost. Kvalitet navedenih usluga podiže

konkurentnost sportske ponude.
Uvažavanjem hijerarhije potreba posetilaca, ponuda se može dekomponovati na

tri nivoa:
1. Sportski doživljaj, osnovni razlog posete

2. Proizvodi i usluge vezani za sport, koje su u funkciji upotpunjavanja sportskog
doživljaja, ali suštinski nisu značajni ta ostvarivanje cilja sportskog događaja
3. Periferne usluge, kojima se zadovoljavaju potrebeod manjeg značaja – posluženje,
obezbeđenje parkinga, prodaja suvenira, rekvizita, i sl.
Menadžeri sportskih događaja treba da planiraju, organizuju, upravljaju i
kontrolišu navedene nivoe ponude, sa ciljem potpunog zadovoljena potreba, zahteva
i očekivanja posetilaca.
U organizovanju mega sportsih događaja, kao što su kontinentalna i svetska
prvenstva popularnih sportova i Olimpijskih igara, neophodno je koristiti stručne i
specijalizovane usluge različitih posrednika. Budući da je za organizovanje ovakvih
događaja neophodna duža, pa čak i višegodišnja priprema, organizatori sa
posrednicima sklapaju ugovore u sledećim formama:
- Ugovor o zakupu
- Ugovor o koncesiji
- Ugovorh o zakupu/koncesiji
8.2.4. Analiza konkurencije
Analiza konkurencije predstavlja četvrtu fazu procesa planiranja sportskog

događaja. Menadžeri sportskog događaja treba da poznaju i aktivnosti konkurenata,
budući da se sa njima zajedno takmiče za privlačenje interesa i pažnje isto ciljnog
auditorijuma sportske publike. Analiza konkurencije predstavlja analizu atraktivnosti
programa sportskih događaja koje organizuju konkurentske sportske organizacije.
Za menadžere sportskih događaja je značajno da poznaju koje aktivnosti
preduzimaju konkurenti u odabranom okruženju sportskog događaja, kakve su im
snage i slabosti, zakoje strategije menadžmenta su se opredelili, kakva je struktura
njihove sportske ponude, na koji načinkomuniciraju sa sportskom publikom, kako bi
mogli da im efikasno i efektivno pariraju u postravljanju i izvršenju sportskog
događaja.
Analizom konkurencije, obuhvataju se brojne aktivnosti, koje govore o tržišnoj
usmerenosti organizatora konkurentskih sportskih događaja. Naglašene su sledeće
aktivnosti vezane za analizu konkurencije:
36
- Indentifikacija postojećih i potencijalnih organizatora sportskih događaja sa

istovrsnim
programom u odabranom okruženju
- Analiza profila, tj. snaga konkurentske ponude
- Analiza potencijala posetilaca sportskih događaja
Ocena konkurentnosti u organizovanju sportskih događaja određenog
programa jedste dinamičan proces, budući da se broj aktivnosti konkurenata
vremenom mogu povećavati, odnosno smanjivati.
8.2.5. Definisanje ciljeva sportskog događaja
Definisanje ciljeva sportskog događaja jeste peta faza procesa planiranja

sportskog događaja. U praksi menadžmenta sportskih događaja retke su situacije da
organizatori uspevaju zafovoljiti potrebe, zahteve i očekivanja svih posetilaca
sportskog događaja. Ograničenost u raspolaganju materijalnim u ljudskim resursima
postavljanja i izvršenja sportskog događaja nalaže skaliranje potreva, zahteva i
očekivanja posetilaca po redosledu važnosti.
Organizatori ostvaruju ciljeve sportskog događaja u zadovoljavanju potreba,
zahteva i očekivanja precizno određenog segmenta sportskog tržišta. Generalno
posmatrano, ciljevi koji se ostvaruju na ciljnom tržišnom segmentu mogu se razdvojiti
u dve osnovne grupe:
- Profitni ciljevi sportskog događaja,
- Neprofitni, odnosno sportski ciljeni
Profitni ciljevi sportskog događaja odnose se na prodaju ulaznica posetiocima,
prodaju prava medijskog prenosa programa sportskog događaja, zaključivanje
ugovora sa sponzorima, sklapanje ugovora sa donatorima, prodaju proizvoda i
usluga vezanih za sport, kao i pružanje perifernih usluga posetiocima određenog
Neprofitni, odnosno sportski ciljevi vezani su za ostvarenje pozitivnog
sportskog rezultata, bogatstvo sportskih doživljaja pruženih posetiocima, atraktivnost
i originalnost programa, i konačno, podudaranje očekivanog i ostvarenog kvaliteta
programa, odnosno satisvakciju posetilaca određenog sportskog događaja.
SMART pristup. Pod SMART pristupom podrazumeva se određen, merljiv,
dostizan, realistican i vremenski ogranicen pristup definisanju ciljeva sportskog
događaja. Ukoliko definisani ciljevi sportskog događaja udovoljavaju zahtevima
SMART pristupa, povecava se verovatnoca njihovog efikasnog i efektivnog
ostvarivanja. U svakom slucaju, ciljevi sportskog događaja trebaju da budu precizno
definisani, da se jasno ukazuje sta se zeli postici odrzavanjem sportskog događaja
37
određenog programa, na kojem ciljnom segmentu sportskih trzista i u kojem

vremenskom periodu.
U menadžmentu sportskih događaja razlikuju se i dva osnovna tipa ciljeva
održavanja određenog sportskog događaja:
- Operativni ili ciljevi postavljanja sportskog događaja

- Ciljevi izvršenja sportskog događaja.
8.2.6. Plan akcija
Plan akcija odnosi se na šestu fazu procesa planiranja sportskog događaja. U

ovoj fazi procesa planiranja sportskog događaja planiraju se konkretne akcije koje je
neophodno preduzeti, kako bi se ostvarili planirani ciljevi određenog sportskog
događaja. Plan akcije obuhvata i određivanje izvršilaca pojedinih aktivnosti, koji
učestvuju i snose odgovornost u realizaciji planiranih ciljeva.
Akcionim planom menadžeri obuhvataju aktivnosti čijim se izvršenjem dolazi

do sledećih odgovora:
- Koje aktivnosti treba preduzeti, kako vi se ostvarili planirani ciljevi?

- Gde će se planirane aktivnosti realizovati?
- Ko snosi odgovornost za realizaciju navedenih aktivnosti?
8.2.7. Ocena plana sportskog događaja
Ocena plana sportskog događaja označava poslednju, tj. sedmu fazu procesa
planiranja sportskog događaja. Završna faza procesa planiranja određenog sportskog
događaja odnosi se na ocenu ostvarenja planiranih ciljeva. Ocenom plana proverava
se racionalnost i realnost ispoljena u toku procesa planiranja. Menadžeri sportskih
događaja ocenjuju njihove planove, najčešće nakon održavanja sportskog događaja,
iako u metodološkom smislu, ocenu plana treba sprovoditi i tokom gore navedenih
šest faza procesa planiranja određenog sportskog događaja.
Primena metoda marketinga istraživanja može značajno doprineti efikasnosti i
efektivnosti ocene plana sportskog događaja, a naročito metod ispitivanja, metod
posmatraja, motivaciona istraživanja, kao i metod usmenog odnosno pismenog
ispitivanja mišljenja sportskih eksperata. U praksi, često se koristi analiza video
snimaka, koje ukazuju na propuste u pripremi i održavanju
određenog sportskog događaja.
38
Ocena plana sportskog događaja omogućuje menadžerima i organizacionim

odborima uočavanje faktora i otklanjanje posledica koje bi rezultirale
nezadovoljenjem potreba, zahteva i očekivanja posetilaca određenog sportskog
događaja.
9.ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA
Organizovanje lokalnih i regionalnih sportskih događaja ustaljenog ili

povremenog kalendara održavanja ne predstavlja poseban probleme, tako da se
njime u suštini bave menadžeri sportskog događaja, koji angažuju neophodan broj
saradnika i izvršilaca. Sportski događaji manje fizičke veličine i obima ne zahtevaju
dugo vreme pripreme, kao ni formalnu organizacionu strukturu, karakterističnu po
različitim nivoima odgovornosti i definisanim tokovima informacija.
Organizovanje postaje složena funkcija u menadžmentu velikih, odnosno
mega sportskih događaja, kao što su Olimpijske igre i kontinentalna, odnosno
svetska prvenstva popularnih sportova. Pripreme za održavanje ovakvih događaja
mogu da traju i po nekoliko godina, u njihovom organizovanju učestvuje veliki broj
izvršilaca i angažovanih posrednika, a fao pokrovitelji mogu da se pojave društvene i
državne institucije, odnosno vlade zemalja domaćina.
U organizovanju ovakvih događaja, osim menadžera događaja pojavljuju se i
organizacioni odbori, odnosno komiteti, koji predstavljaju najviši nivo odlučivanja.
Umesto klasičnih formalnih organizacionih struktura, sve se više koriste
partnerstvaposlovne mreže i alijanse, zajedničko ulaganje i upravljanje resursima
neophodnih u postavljanju i izvršenju velikih, odnosno mega sportskih događaja, kao
i definisanje zajedničkih ciljeva u čijem ostvarivanju učestvuje veći broj poslovnih
subjekata. Ovakav pristup organizovanju ističe kooperativnost učesnika koji teže
ostvarivanju zajedničkih ciljeva.
Sportski događaj koji uključuje grupe učesnika iz neke lokalne zajednice, može
da se organizuje uz oslonac na sledeću strukturu - radne grupe zadužene za:
1) Program i sadržaj - aktivnosti, organizacije,
2) Budžet - računovodstvo, prihodi i rashodi u svim oblastima budućeg događaja,
3) Marketing - upoznavanje, publicitet, mediji,
4) Personal i kadrovi - ugovori, dužnosti,
39
5) Administracija - programi, štampanje, blagajna, pravna pitanja,

6) Tehnička pitanja - resursi, oprema, pripreme,
7) Usluge - parking, garderoba, mformacije, prva pomoć,
8) Ugostiteljstvo i druženje - rutinsko i specijalno zabavljanje itd.
Za svako područje treba da se formira posebna radna grupa i rukovodilac
sektora koji preuzima odgovornost i veze sa glavnim koordinatorom. Važno je da se
utanače određene j jasne uloge, odgovornosti, zadaci i datumi. Svako ko je uključen
u oganizaciju događaja mora da zna kome odgovara, ko je za šta odgovoran, ko sa
kim radi i šta je čija funkcija u organizaciji.
Područje odgovornosti i zadaci koji treba da se izvrše treba da se svrstaju i
kontrolišu u zasebnim jedinicama, povezanim koordinisanom mrežom upravljanja.
9.1 SPREČAVANJU NASILJA I NEDOLIČNOG PONAŠANJA NA

SPORTSKIM PRIREDBAMA
Po ugledu na moderne Evropske zemlje koje se bave organizovanjem

sportskih događaja visokog rizika, a shodno situaciji vezanoj za probčlem sa
navijačima, u R Srbiji donet je novi z a k o n o sprečavanju nasilja i nedoličnog
ponašanja na sportskim priredbama. Zakonom su utvrđene mere za sprečavanje
nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora i
ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju tih mera. Sportske priredbe, u smislu
ovog zakona, jesu sportska takmičenja i sportske manifestacije. Organizator sportske
priredbe, u smislu ovog zakona, jeste sportski savez, sportsko društvo, sportska
organizacija - klub, drugo pravno ili fizičko lice koje se stalno ili povremeno bavi
organizacijom sportskih priredbi, odnosno koje je preuzelo organizovanje određene
sportske priredbe, ili vršenje određenih poslova u organizovanju sportske priredbe.
Organizator sportske priredbe, u saradnji sa Ministarstvom nadležnim za
unutrašnje poslove, dužan je da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe i da
preduzme mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog
ponašanja gledalaca.
Na organizovanje sportskih priredbi shodno se primenjuju i propisi o okupljanju
građana.
Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo.
U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i nedoličnog

ponašanja gledalaca, sportski savezi, sportska društva, sportske organizacije -
klubovi dužni su da:
1) podstiču organizovanje i dobro ponašanje svojih navijača i njihovih klubova;
40
2) ostvaruju odgovarajuće informisanje svojih navijača (sastanci sa navijačima,

izdavanje biltena i dr.);
3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog
odlaska na sportske priredbe na kojima su te sportske organizacije - klubovi i
njihovi navijači gostujući;
4) urede sportskim pravilima iz svoje nadležnosti koje se sportske priredbe smatraju
visoko rizičnim i koje mere su organizatori sportskih priredbi i drugi učesnici dužni
da preduzmu, u skladu sa zakonom i drugim propisima, na sportskim priredbama
visokog rizika;
5) preduzmu druge mere i aktivnosti, u skladu sa zakonom, propisima donetim na
osnovu zakona i sportskim pravilima.
Organizator sportske priredbe je dužan da obrazuje odgovarajuću redarsku

službu, ili da angažuje pravno lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog
obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi.
Organizator je dužan da ostvari saradnju sa Ministarstvom, radi sprovođenja

mera i naloga koji se odnose na održavanje javnog reda i mira.
Organizator je dužan da za vreme sportske priredbe obezbedi prisustvo
odgovarajuće službe medicinske pomoći, kao i da ostvari saradnju, a po potrebi
preduzme mere da obezbedi i prisustvo drugih nadležnih organa i organizacija, javnih
službi i javnih preduzeća (vatrogasne jedinice, inspekcijske i komunalne službe i dr.).
Na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice se po pravilu

ne mogu prodavati u sportskom objektu na kome se sportska priredba održava ili u
njegovoj neposrednoj blizini, već samo na posebnim prodajnim mestima.
Organizator je dužan da obezbedi da se sportska priredba povećanog rizika održi u

sportskom objektu koji ima:
1) odgovarajuće ograde ispred sportskog objekta za usmeravanje i razdvajanje
protivničkih grupa navijača;
2) odgovarajuće ograde za sprečavanje ulaska gledalaca na sportski teren;
3) odgovarajuće ograde za razdvajanje protivničkih grupa navijača;
41
4) odgovarajući broj jasno i vidljivo obeleženih ulaza i izlaza prema svim

delovima gledališta;
5) odgovarajuća sedišta koja se ne mogu odvaliti samo korišćenjem fizičke
snage;
6) odgovarajući prostor za ovlašćeno lice Ministarstva, nadležno za održavanje
javnog reda i mira na sportskoj priredbi sa kojeg ima jasan pregled sportskog
terena i gledališta;
7) tehničku opremu za praćenje i snimanje ponašanja gledalaca na sportskom
objektu;
8) prostoriju za pružanje hitne medicinske pomoći;
9) odgovarajući broj muških i ženskih mokrih čvorova u svim delovima
gledališta;
10) prostor za bezbedan smeštaj prevoznih sredstava gostujućih ekipa;
11) sistem javnog razglasa;
12) odgovarajuće osvetljenje ukoliko se sportska priredba održava u večernjim
časovima, kao i obezbeđeno neprekidno napajanje električnom energijom.
9.1.1. Mere koje preduzimaju nadležni državni organi
Ministarstvo prilikom održavanja sportskih priredaba povećanog rizika može

da naloži preduzimanje svih potrebnih mera za sprečavanje nasilja i nedoličnog
ponašanja gledalaca, a naročito da:
1) naloži grupama gostujućih navijača kretanje određenim pravcem prilikom
dolaska, odnosno odlaska iz sportskog objekta;
2) naloži organizatoru sportske priredbe otklanjanje uočenih nedostataka
sportskog objekta ili propusta u organizaciji;
3) zabrani ulazak na sportsku priredbu, odnosno udalji sa sportskog objekta lice
iz čijeg se ponašanja može zaključiti da je sklono nasilničkom i nedoličnom
ponašanju.
Ministarstvo pred sportsku priredbu povećanog rizika najmanje 24 časa pre

njenog početka vrši pregled sportskog objekta na kome će se sportska priredba
održati i ostvaruje uvid u organizacione pripreme.
Zabranjena je prodaja alkoholnih pića na prilazima, u neposrednoj blizini i u
sportskom objektu tri časa pre i po završetku sportske priredbe povećanog rizika,
kao i za vreme njenog održavanja.
42
9.1.2. Kaznene odredbe
Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi : Ko u nameri da izazove nasilje

uđe na sportski teren ili ulaskom u sportski teren izazove nasilje, fizički napadne
na učesnike sportske priredbe, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren
ili među gledaoce predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne,
zapaljive ili škodljive supstance koji mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze
zdravlje učesnika sportske priredbe ili učestvuje u fizičkom obračunu na sportskoj
priredbi, kazniće se zatvorom od tri meseca do jedne godine.
Ko u grupi izvrši krivično delo, kazniće se zatvorom od šest meseci do tri
godine.
Kolovođa grupe koja izvrši krivično delo, kazniće se zatvorom od jedne
godine do pet godina.
Za prekršaje predviđene su novčane kazne od od 200.000 do 400.000

dinara kojima će se kazniti, za prekršaj, sportski savez, sportsko društvo,
organizacija u oblasti sporta ili klub ili drugo pravno.
Za prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom
od 10.000 do 20.000 dinara.
Za prekršaj fizičko lice koje je organizator sportske priredbe kazniće se
novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset
dana.
Za prekršaj iz preduzetnik će se kazniti novčanom kaznom od 100.000 do
200.000 dinara ili kaznom zatvora do šezdeset dana.
Pravnom licu kome je izrečena kazna za prekršaj može se uz izrečenu
kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti.
Odgovornom licu kome je izrečena kazna za prekršaj može se izreći i
zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove.
Preduzetniku kome je izrečena kazna za prekršaj može se izreći i zaštitna
mera zabrane vršenja određenih delatnosti.
9.2. MREŽNA ORGANIZACIJA VELIKOG SPORTSKOG

DOGAĐAJA
Praksa menadžmenta velikih spotskih događaja pokazuje prednost

mrežne organizacije, kao i savremenog i fleksibilnog organizacionoh rešenja,
kojim se povezuju delovi i celine pojedinih kompanija, sa ciljem realizacije
različitih poslovnih funkcija, na osnovu ugovorom utvrđenih odnosa.
43
Prednost mrežne organizacije proizilazi iz prilagodljivosti brzim

promenama u okruženju sportskih događaja. Mrežne organizacije su
karakteristične po efikasnom protoku informacija neophodnih u organizovanju
velikih sporstkih događaja. One uključuju veliki broj unutrašnjih i međusobnih
kontakata i odnosa umreženih organizacija. Ovakvi odnosi omogućavaju
razmenu znanja i iskustva neophodnih u efikasnom i efektivnom reagovanju na
promene u okruženju. Najvredniji resursi su nevidljivog karaktera, a to su
pojedinačne i zajedničke kompetencije, kao i resursi uspostavljenih i izgrađenih
odnosa.
10. OBEZBEĐENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA ( R Srbija)
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova moraju se stalno

osposobljavati za efikasno izvršavanje i složenijih bezbednosnih poslova i
zadataka u koje spada i obezbeđenje sportskih priredbi, odnosno obezbeđenje
stadiona i dvorana.
Najbolji primer obezbeđenja sportskog događaja može se propratiti kroz

primer obezbeđenja na fudbalskim utakmicama.
44
10.1. PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI I SIGURNOSTI NA

FUDBALSKIM UTAKMICAMA
Na osnovu člana 49. Statuta Fudbalskog saveza Srbije (Službeni list FSS
“Fudbal”, broj 2/2007) Odbor za hitna pitanja FS Srbije, na sednici održanoj
06.06.2007. godine doneo je pravilniko bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim
utakmicama.
Ovim pravilnikom utvrđuje se sadržaj i oblici bezbednosti svih subjekata

koji učestvuju u organizovanju i sprovođenju fudbalskih takmičenja od opštinskih
fudbalskih saveza do fudbalskog saveza Srbije na način kojim se garantuje
potpuna bezbednost i sigurnost svih učesnika na fudbalskim utakmicama.
Pravilnik navodi organizacione mere koje imaju za cilj da osiguraju
bezbednost i sigurnost na stadionu i oko njega, pre. tokom i posle svake
utakmice u određenom takmičenju.
Na fudbalske stadione gledaoci mogu unositi samo obeležja kojima se ne

vređaju nacionalna, rasna, verska ili bilo koja druga osećanjam odnosno kojima
sene izaziva mržnja, razdor i netrpeljivost gledalaca - publike.
Na stadionu i u neposrednoj blizini stadiona zabranjene su sve političke

manifestacije.
Strogo se zabranjuje promocija ili oglašavanje, na bilo koji način, bilo

kakvih političkih poruka i sve druge političke aktivnosti na stadionu ili u
neposrednoj blizini stadiona, pre, za vreme i posle utakmice.
Bezbednost u fudbalskoj organizaciji ostvaruje se kroz:
 Jedinstveno postupanje u primeni bezbedonosnih mera i aktivnosti na
području FSS, u svim stepenima takmičenja i u skladu sa odgovarajućim
propisima
 Saradnju fudbalske organizacije sa svim subjektima sistema bezbednost,
a naročito sa nadležnim organom unutrašnjih poslova (u daljem tekstu
MUP) inspekcijama i drugim organima i organizacijama koji su zaduženi
za ostvarivanje bezbedonosnih zadataka
 organizovano preduzimanje preventivnih mera i aktivnosti kojima se
efikasno sprečava ugrožavanje života ljudi i imovine,
45
 doslednu primenu zakona i drugih propisa kojima se uređuju

bezbedonosna pitanja, a naročito propisa fudbalske organizacije kojima se
konkretnije utvrđuju obaveze i način organizovanja takmičenja i fudbalskih
utakmica, koji garantuju bezbednost svim učesnicima takmičenja i
gledaocima koji prisustvuju utakmicama.
U cilju preventivnog delovanja i smanjenja rizika izbijanja nasilja i
nedoličnog ponašanja gledalaca, klubovi su dužni da:
 podstiču organizovanje i sportsko ponašanje klubova svojih navijača,
 ostvaruju saradnju sa klubovima svojih navijača i iniciraju određivanje
redara iz njihovih redova, radi pružanja pomoći organizatorima sportskih
priredbi u održavanju reda,
 ostvaruju odgovarajuće informisanje svojih navijača (sastanci sa
navijačima, izdavanje biltena i dr.),
 koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom odlaska na
sportske priredbe na kojima su ti klubovi i njihovi navijači gostujući,
 preduzmu druge mere i aktivnosti u skladu sa zakonom, propisima
donetim na osnovu zakona i propisima FS Srbije.
Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama, u smislu

ovog Pravilnika, smatra se naročito:
1 • fizički napad na učesnike fudbalske utakmice,
2 • fizički obračun između učesnika na fudbalskoj utakmici,
3 • bacanje na teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život,
fizički integritet ili imovinu,
4 • izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba
učesnika,
5 • oštećenje stadiona, opreme, uređaja i instalacija na sportskom objektu na
kome se organizuje fudbalska utakmica,
6 • izazivanje nereda prilikom dolaska, odnosno odlaska sa stadiona ili na
stadionu, remećenje toka fudbalske utakmice ili ugrožavanje bezbednosti
učesnika utakmice ili trećih lica,
7 • neovlašćeni ulazak na fudbalski teren,
8 • neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze stadiona na
kome se igra fudbalska utakmica,
9 • unošenje u stadion i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava,
10 • unošenje u stadion, odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih
predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika
fudbalske utakmice ili ometa njen tok,
46
11 • neovlašćeni ulazak u deo gledališta stadiona koji je namenjen

protivničkim navijačima.
12
Sve utakmice u takmičenjima FIFA, UEFA, Super i Prve lige, kao i sve utakmice
svih
stepena takmičenja razvrstavaju se na:
1 • utakmice visokog rizika, i
• utakmice normalnog rizika
Utakmice visokog rizika smatraju se sledeće utakmice:

1
2 • sve utakmice međuklubskih takmičenja UEFA, kao i sve utakmice
kvalifikacionog i finalnog dela Evropskog i Svetskog prvenstva,
3 • sve utakmice kao takve proglašenje od strane UEFA i FSS na bazi
procene ranijih incidenata izazvanih od strane jedne od ekipa ili obe ekipe,
odnosno zbog nekih drugih sličnih razloga,
4 • sve finalne utakmice Kupa Srbije,
5 • sve utakmice za koje se ocenjuje da će broj navijača gostujuće ekipe biti
veći od 5% kapaciteta stadiona,
6 • sve utakmice koje privlače pažnju velikog broja stranih državljana, tj. ako
postoje indicije da bi mogli izazvati nerede i ugroziti bezbednost na
utakmici,
7 • sve utakmice između klubova čiji je rivalitet poznat od ranije, odnosno
ukoliko njihovih navijača postoje antagonizmi i netrpeljivost,
8 • sve utakmice koje ukazuju na objektivnu opasnost od nacionalnističkih
ekscesa i negativnih ponašanja većih grupa gledalaca (stanje pogoršanih
međunacionalnih odnosa i slično), i
9 • sve utakmice "baraža" za ulazak u viši stepen takmičenja.
Garanciju za bezbedno odigravanje (potvrdu o bezbednosti) međunarodnih

utakmica visokog rizika potpisuju odgovorna lica gradskog, opštinskog organa
MUP i generalni sekretar FSS, a za utakmice Super i Prve lige, utakmice Kupa,
utakmice "baraža" potvrdu o bezbednosti potpisuju odgovorna lica - opštinskog
organa MUP i inokosni organ kluba.
Sve utakmice koje se ne smatraju utakmicama visokog rizika prema kriterijumima
iz ovog člana, smatraju se utakmica normalnog rizika.
Fudbalski savezi, klubovi i drugi subjekti u ostvarivanju bezbednosti,

preduzimaju posebne mere fizičko-tehničkog obezbeđenja radi čuvanja i
47
obezbeđenja objekata i druge imovine, sprečavanja i otkrivanja svih pojava i

ponašanja koja mogu ugroziti bezbednost ljudi i imovine, i preduzemu druge
mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje vršenje poslova koji su predmet ovog
Pravilnika.
Za sprovođenje mera iz mogu se koristiti usluge posebnih organizacija
koje su registrovane za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite.
Svaka javna utakmica mora biti prijavljena nadležnom organu unutrašnjih
poslova u skladu sa zakonom koji reguliše ovu materiju.
Organizatori utakmice, bez obzira da li je reč o savezima, klubovima ili nekim
drugim organizacijama, moraju preduzeti sve što je neophodno da bi obezbedili
red i bezbednost unutar i oko stadiona, pre, za vreme i posle utakmice.
Klub - domaćin kao organizator utakmice, dužan je da predvidi i sprovede
sve bezbedonosne mere i aktivnosti za bezbedno odigravanje utakmice i jedini je
prema organizatoru takmičenja odgovoran za bezbedno odigravanje utakmice.
Klub - domaćin dužan je da u organizaciju utakmice uključi sve subjekte
bezbednosti, a naročito:
1 • organe MUP-a
2 • redarsku službu
3 • sanitetsku službu sa dovoljnim brojem sanitetskih vozila, sanitetskog
osoblja, uređaja i sredstava za pružanje prve pomoći, kao i bolnicu koja će
biti spremna da eventualno, primi veći broj povređenih,
4 • vatrogasnu službu sa dovoljnim brojem vatrogasnih kola i drugih
sredstava, kao i vatrogasaca za intervenciju,
5 • informativnu službu i službu veze sa razglasnim uređajima koji
obezbeđuju dobru čujnost u i oko stadiona,
6 • službu elektrodistribucije,
7 • komunalne i druge službe,
8 • marketing službu,
9 • vođe ili predstavnike navijača domaćeg kluba
Klub - domaćin kao organizator utakmice uključiće u organizaciju sistema

bezbednosti i predstavnike gostujućeg kluba i njegovih navijača, kao i druge
subjekte, kada oceni da je to neophodno ili to zahteva komesar za bezbednost
kluba, ili kada se radi o utakmici visokog rizika, ili kada to zahteva specijalni
kontrolor za bezbednost utakmice.
Klub – domaćin kao organizator utakmice mora da osnuje grupu za vezu,

koja će se sastati na adekvatnom mestu na stadionu u slučaju ozbiljnog hitnog
48
slučaja, a posle ugovorenog kratkog kodiranog znaka koji će biti emitovan preko
razglasa na stadionu
Grupu za vezu čine: šef policijskih snaga na stadionu, specijalni kontrolor

za bezbednost, komesari za bezbednost domaćeg i gostujućeg tima, direktor
stadiona i delegat utakmice.
Komesar za bezbednost kluba - domaćina dužan je da u saradnji sa

ostalim subjektima bezbednosti iz člana 11. ovog Pravilnika, koji neposredno
učestvuju u organizaciji utakmice, izrade detaljan plan preventivnog delovanja
kluba - domaćina, s tim, da drugi učesnici izrade svoje posebne planove
preventivnog delovanja u skladu sa svojim zadacima na dotičnoj utakmici.
Komesar za bezbednost kluba obavezan je da sastavi, u saradnji sa

policijskim organima, dosije svih problematičnih osoba-navijača, koju dostavlja
drugim policijskim vlastima, kao i organizatoru utakmice.
U slučaju narušavanja javnog reda i mira ili drugih ekscesa na utakmici,

koji se ne mogu sprečiti ili otkloniti predviđenim merama i aktivnostima, delegat
utakmice dužan je da samoinicijativno ili na predlog specijalnog kontrolora za
bezbednost ili komesara za bezbednost kluba ili sudije zahtevati da se gledaoci
upozore putem razglasa da ne vrše bilo kakve radnje i postupke koji ugrožavaju
bezbednost, odnosno normalan tok odigravanja utakmice.
Ukoliko i pored upozorenja gledaoci i dalje nastave da ugrožavaju

bezbednost, odnosno normalan tok odigravanja utakmice, sudija će od delegata
zahteva da se ponovo upozore gledaoci ili će u težim slučajevima privremeno
prekinuti utakmicu, a od delegata i komesara za bezbednost domaćeg kluba
zatražiti pražnjenje dela gledališta ili celog stadiona, tako da se utakmica nastavi
bez prisustva publike.
Službena lica u slučaju narušavanja javnog reda i mira nastojaće da se

utakmica odigra, ukoliko je to moguće do kraja, a organi bezbednosti i
organizator utakmice dužni su da im pruže svu neophodnu pomoć.
U smislu ovog Pravilnika težim slučajevima ugrožavanja bezbednosti ljudi

i imovine, smatraju se:
1 • prodor gledalaca u teren i fizički napad na igrače ili službena lica,
2 • masovna tuča igrača dva tima,
49
3 • masovna tuča između navijača klubova koji igraju utakmicu,

• neredi koje karakteriše bezobzirno bacanje u teren za igru i atletsku stazu
pirotehničkih i drugih sredstava čije je unošenje na stadion zabranjeno, a
posebno bacanje sredstava
kojima se mogu ugroziti životi gledalaca i imovina (eksplozivna i druga
sredstva podobna za povrede gledalaca),
1 • masovno i kontinuirano izazivanje nacionalne, rasne, verske ili
međustranačke mržnje
2 koja može dovesti do fizičkih sukoba na utakmici.
Komisija za bezbednost i stadione FSS je kolektivni organ Izvršnog odbora

FSS i obavlja sledeće poslove i zadatke:
1 • utvrđuje jedinstven način primene i doslednog sprovođenja propisa FIFA,
UEFA i FSS, kao i odgovarajućih zakona povodom stvaranja uslova za
mirno i bezbedno odvijanje fudbalskih takmičenja na području FSS, bez
obzira o kom stepenu takmičenja se radi,
2 • utvrđuje preventivne mere kojima se sprečava pojava nasilja i nedoličnog
ponašanja na fudbalskim utakmicama od strane gledalaca, kao i mere
protiv službenih lica, ukoliko nisu preduzeli sve neophodne radnje da do
incidenata ne dođe,
3 • daje smernice i pruža svu stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i
sigurnosti svim fudbalskim savezima, odnosno komisijama za bezbednost
pokrajinskih i nižih teritorijalnih saveza, u sprovođenju utvrđenih mera
kojima se stvaraju uslovi za mirno i bezbedno odvijanje fudbalskih
takmičenja na području FSS,
4 • kroz stalnu saradnju sa fudbalskim klubovima svih stepena takmičenja,
savezima, asocijacijama klubova, nadležnim državnim organima, radi na
organizaciji i unapređenju sistema bezbednosti na fudbalskim takmičenjima
unutar same fudbalske organizacije,
5 • vrši pregled stadiona jedanput godišnje, po potrebi i više puta radi
utvrđivanja stanja stadiona i igrališta nakon čega daje svoje mišljenje
Komesaru za bezbednost FSS na osnovu kojeg Komesar za bezbednost
FSS izdaje sertifikat u skladu sa odredbama Pravilnika o licenciranju
fudbalskih klubova bilo za učešće u međunarodnim takmičenjima ili za
domaće prvenstvo,
6
7 • organizuje savetovanje za komesare za bezbednost svih klubova na celoj
teritoriji FSS po utvrđenom programu, a obavezno pre početka takmičarske
godine,
50
8 • na kraju svake takmičarske godine, a po potrebi i češće podnosi izveštaj

o bezbedonosnom stanju na fudbalskim utakmicama na celoj teritoriji FSS
sa predlogom mera,
9 • koordinira rad Komesara za bezbednost Zajednice fudbalskih klubova
Super lige, Udruženja fudbalskih klubova Prve lige i Komesara za
bezbednost.
Za realizaciju zadataka i poslova bezbednosti i sigurnosti imenuje se

Komesar za bezbednost FSS koji se u saradnji sa Komisijom za bezbednost i
stadione stara o realizaciji zadataka i poslova bezbednosti i sigurnosti navedenih
u ovom Pravilniku, Pravilniku o licenciranju klubova FSS, odgovarajućih zakona i
drugih propisa FSS.
U pokrajinskim, regionalnim i nižim savezima, imenuju se komesari za

bezbednost, čiji su zadaci i poslovi utvrđeni odgovarajućim propisima nadležnog
saveza u skladu sa propisima viših saveza i FSS.
U klubovima na nivou svih stepena takmičenja imenuju se komesari za

bezbednost koji su dužni da organizuju i sprovode bezbedonosne mere i
aktivnosti u cilju kompletne zaštite svih učesnika utakmice, klubova i njihovih
objekata, a posebno bezbedno odigravanje fudbalskih utakmica.
Za utakmice visokog rizika određuju se specijalni kontrolori za bezbednost

FSS koje određuje Komesar za bezbednost FSS. Specijalni kontrolori za
bezbednost dužni da u roku od 48 sati, po odigranoj utakmici dostave detaljan
izveštaj Komesaru za bezbednost FSS.
Specijalni kontrolor za bezbednost ima dužnost da vrši koordinaciju

između organizatora utakmice, policije, delegata i da daje instrukcije u slučaju
narušavanja bezbednosti učesnika utakmice.
Na predlog Komisije za bezbednost Komesar za bezbednost FSS utvrđuje
listu specijalnih kontrolora za bezbednost FSS iz redova komesara za
bezbednost fudbalskih klubova Super i Prve lige, članova Komisije za
bezbednost FSS, komesara za bezbednost udruženih saveza i drugih stručnih
lica koji su članovi fudbalske organizacije.
Bezbednost i sigurnost od ključnog značaja za fudbal - preporuke UEFE
51
UEFA je istakao da je sigurnost i bezbednost svima na evropskom

fudbalskim utakmicama od ključnog značaja za budućnost igre, na sastanku u
Amsterdamu sa evropskim stručnjacima za bezbednost.
Amsterdam sastanak - poruka je stavljena na sigurnost i
bezbednost.
Godišnjem sastanku su prisustvovali i predstavnici Evropske policije i
vladinih agencija, oficiri za bezbednost UEFA i nacionalnih fudbalskih saveza,
službenici bezbednosti iz klubova koji učestvuju ove sezone u UEFA Ligi
šampiona i grupnoj fazi UEFA Lige Evrope, i Nacionalni fudbalski
informacioni punktovi.
Učesnici razmenjuju opšte i specifične informacije o međunarodnoj
saradnji policije i saradnji između klubova. Oni su takođe informisani, između
ostalog, o ključnim ulogama zvaničnika UEFA na utakmicama i o UEFA
propisima i zahtevima ključnim za bezbednost i sigurnost.
UEFA je uvela radikalne mere u interesu fudbala uoči nove sezone,

uključujući i borbu protiv rasizma. Smernice pri rasističkom ponašanju gledalaca
suobustavljanje utakmice ili napuštanje od strane sudije.
Generalni sekretar UEFA je naglasio da bez bezbednosti nema fudbala.
"Moramo da osiguramo da naša igra bude sigurna i bezbedna za navijače, za
igrače, i za svakoga koji su uključeni. Svaka evropska utakmica je važna. Ključ
je efikasno partnerstvo između stadiona, organizatora meča, policije i
vlasti.
Kolektivni napor
"Ja pozivam sve vas - policajce, Nacionalne fudbalske informativne
punktove, klubove i nacionalne saveze". Pozivamo sve ključne evropske vladine
i policijske agencije da postanete naš saveznik u kolektivnom naporu da ponudi
siguran, bezbedani servis - orijentisan na bezbednost okruženja za ljubitelje
fudbala širom Evrope ", zaključio je gospodin Tejlor. "Samo na taj način,
možemo biti sigurni da fudbal može da se igra u prijateljskoj atmosferi u kojoj je
igra i ivek u centru pažnje“.
52
Nekada se dogodi da bez obzira na sve preduzete mere sigurnosti i

bezbednosti na fudbalskim utakmicama , na teren udju i nepozvane osobe – kao
sto se moze videti na fotografiji iz Italije:
10.2. PLAN I MERE OBEZBEĐENJA SPORTSKOG DOGAĐAJA
Pri organizaciji svake sportske manifestacije potrebno je da nadležne

institucije izrade plan obezbeđenja koji u potpunosti mora biti sa važećim
zakonom. Kao što smo već naveli organizator sportske manifestacije je dužan da
sačini plan obezbeđenja i isti dostavi MUP-u R Srbije. MUP R Srbije je nadležan i
u obavezi da odobri ili zabrani održavanje sportske manifestacije. Ukoliko je
održavanje sportske manifestacije odobreno od strane MUP R Srbije odgovorno
lice sačinjava plan obezbeđenja iste. Taj plan mora da sadrži sve adekvatne
podatke koji su neophodni za nesmetano i bezbedno održavanje navedenog
događaja.
Cilj i zadaci obezbeđenja sportske manifestacije su sledeći:
53
 Bezbednosna zaštita života, prava, sloboda, i ličnog integriteta lica, kao i

podrška vladivini prava,
 Bezbednosna zaštita imovine,
 Neometano odvijanje svih planiranih aktivnosti povodom odigravanja
fudbalske utakmice,
 Sprečavanje, otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, prekršaja i drugih
delikata kao i drugi vidovi borbe protiv kriminala,
 Otkrivanje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i prekršaja i drugih lica za
kojim se traga i njihovo privođenje nadležnom organu,
 Održavanje javnog reda, pružanje pomoći u slučaju opasnosti i pružanje
druge bezbednosne pomoći onima kojim je nepohodna,
 Regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na
putevima,
 Izvršenje drugih zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktima
 Održavanje stabilnog javnog reda pre početka, za vreme održavanja i
neposredno po zvršenoj fudbalskoj utakmici,
 Uspostavljanje narušenog javnog reda,
10.3. BEZBEDNOSNE PROCENE
Bezbednosna procena sportske manifestacije podrazumeva korišćenje

svih zvaničnih i operativnih podataka kojima MUP raspolaže.To podrazumeva
podatke o broju domaćih i gostujućih navijača, njihovom ponašanju kao i
očekivanom broju navijača na sportskom događaju. Zatim se analizira položaj
objekta u odnosu na okruženje, što podrazumeva da se uzmu u obzir svi okolni
objekti koji mogu da predstavljaju metu napada navedenih navijača. Takođe se
analizira i nacionalnost stanovništva koje živi u neposrednoj blizini objekta, tj. Da
li oni mogu biti od značaja za bezbednost manifestacije. MUP R Srbije je
zadužen i za bezbednosnu proveru svih lica koja vrše obezbeđenje događaja jer
se iz prakse pokazalo da su upravo ta lica učestvovala u raznim neredima i da su
ona odgovorna za unošenje pirotehničkih sredstava u objekte.
10.4. MERE FIZIČKOG OBEZBEĐENJA

Plan mora da sadrži broj materijalnih i tehničkih sredstava koja će biti na
raspolaganju. To podrazumeva broj policijskih službenika, vozila, sredstava veze
kao upotrebu službenih pasa, ukoliko je to po planu predviđeno.
54
10.5. MERE DUBINSKOG OBEZBEĐENJA
Dubinsko obezbeđenje podrazumeva raspored policijskih službenika na

teritoriji koju pokrivaju kao i konkretne zadatke za svakog ponaosob od njih.
10.6. UPOTREBA JEDINICA POLICIJE U SLUČAJU KRIZNIH

SITUACIJA
Plan mora da sadrži i broj policijskih službenika koji je predviđen u slučaju

kriznih situacija. To podrazumeva da pored predviđenog broja rukovodilac
obezbeđenja u svakom trenutku mora znati koliko ljudi ima na raspolaganju u
slučaju kriznih situacija.
10.7. SNAGE ZA INTERVENCIJU
Jedinica policije u slučaju kriznih situacija tj. Snage za intervenciju

angažuju se u slučaju narušenog javnog reda, gde sastav jedinica koji se nalazi
na stadionu nije u mogućnosti da uspostavi narušen javni red.
Interventna jedinica
10.8. DOKUMENTOVANJE, OPERATIVNO I

PROTIVDIVERZIONO OBEZBEĐENJE
Operativno obezbeđenje sprovode policijski službenici čiji je zadatak da:

1. da vrše snimanje kamerama, kako navijača na dolaznim pravcima i
pravcima razilaska tako i na samom objektu, kao i eventualnu
intervenciju policijskih službenika,
55
2. da prate kretanje i ponašanje navijača, zaustavljaju, legitimišu i privode

sva lica koja su narušila javni red, ili kod sebe poseduju predmete
pogodne za narušavanje javnog reda i izazivanje nereda, preduzimaju
i druge potrebne mere obezbeđenja i o svim bitnim događajima od
interesa za bezbedno odigravanje utakmice izveštavaju rukovodioca
operativnog obezbeđenja,
3. uočavaju i prate lica koja su interesantana i narušavaju javni red, u

dogovoru i uz pomoć interventnih snaga policije vrše dovođenje i dr.
10.9. SAOBRAĆAJNO OBEZBEĐENJE
Saobraćajno obezbeđenje sprovode pol. službenici saobraćajne policije

koji obezbeđuju sve putne pravce koji će biti korišćeni za vreme održavanja
manifestacije.
Saobraćajna policija
10.10. RUKOVOĐENJE I KOMANDOVANJE
Svaki plan obezbeđenja mora imati rukovodioca obezbeđenja tj. lice koje
koje je nadležno za dosledno sproveođenja plana. Takođe, mora postojati jasna
hijerarhija u komandovanju, tj. ko koga izveštava.
10.11. PLAN VEZE
56
Broj sredstava veze (motorole, tetra stanice) zavisi od potrebe, tj.

upotrebiće se onoliki broj koliki je potreban za nesmetano i bezbedno održavanje
sportske manifestacije.
11. PRIMERI
11.1 USPEH ENGLESKE
Uspeh Engleske, koja je uspela da svoje navijače, koji su godinama bili

noćna mora policije širom sveta, «pripitomi» praktično preko noći – Zakonom koji
se svaki navijački iskorak na terenu kažnjava sa tri godine zatvora (tako da je na
engleskiom utakmicama sve veći broj žena i dece, koji mogu mirno da
posmatraju utakmicu) ukazuje na potrebu doslednog sprovođenja Zakona o
sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kako bi se i
naše grupe huligana dovele u red, a stadioni i sportske hale prepustile istinskim
navijačima i pravim ljubiteljima sporta.
11.2. PRIMER SPROVOĐENJA ODREDBI PRAVILNIKA O

BEZBEDNOSTI I SIGURNOSTI NA FUDBALSKIM UTAKMICAMA,
KOJI SE TIČU NESPORTSKOG PONAŠANJA NAVIJAČA NA
SPORTSKIM MANIFESTACIJAMA
Saopštenje Zajednice klubova Jelen Super lige

Reagujući na tekst "Ko Tadića vređa neka čuva leđa!", objavljen u
dnevnom listu "Alo!" u broju 968 od srede, 3. novembra 2010. godine, Zajednica
fudbalskih klubova Super lige Srbije izdaje sledeće
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
U pomenutom tekstu objavljen je niz netačnih i nepotpunih činjenica, te
zbog toga nadležni u Zajednici klubova Super lige žele da javnost upoznaju sa
istinom.
Najpre, niko od članova Zajednice nije pretio na bilo koji način čelnicima
FK Rad ili pripadnicima navijačke grupe ovog Kluba. Reakcija komesara za
takmičenje Super lige Branislava Delića, ispoljena dostavljanjem Upozorenja sa
obaveštenjem na adresu FK Rad 25. oktobra 2010, dan po odigravanju utakmice
devetog kola između Spartak Zlatibor vode i Rada u Subotici, a na kojoj je
zabeleženo nesportsko navijanje od strane gostujućih navijača, je u skladu sa
Pravilnikom o takmičenju i predstavlja uobičajen i u svemu očekivan potez. Delić
57
je reagovao po dobijanju zvaničnog izveštaja s pomenute utakmice od strane

delegata Nikole Kudusa.
Komesar za takmičenje se u pomenutom dopisu pozvao na član 68
Disciplinskog pravilnika, a koji definiše kazne za nesportsko ponašanje. Delić je,
pre svega, upozorio rukovodstvo FK Rad na iskazano ponašanje navijača i
apelovao da preduzmu potrebne mere da se takve scene ne ponove.
Takođe, razlog za takav potez komesar Delić je pronašao i u činjenicama
definisanim Članom 2 Pravilnika o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim
utakmicama. U njemu je strogo zabranjena promocija ili oglašavanje na bilo koji
način bilo kakvih političkih poruka i sve druge političke aktivnosti na stadionu ili u
neposrednoj blizini stadiona, pre, za vreme i posle utakmice.
Na kraju, uporište za ovakav stav pronađen je i u Disciplinskom kodeksu
FIFA, adekvatnom propisu najviše svetske fudbalske instance. U Članu 13
Disciplinskog kodeksa propisana je mera upozorenja u slučaju neke greške i
povezano je s pretnjom kazne u slučaju novog prekršaja. Zatim, član 74
pomenutog pravnog akta ukazuje i na odgovornost za ponašanje gledalaca, a
Stav 4 kaže da neprimereno ponašanje, između ostalog, predstavlja i
"izgovaranje uvredljivih reči".
Zajednica klubova Super lige od 1974. godine rukovodi najjačim
fudbalskim takmičenjem u našoj zemlji. Naši rukovodioci su iskusni i kvalifikovani
stručnjaci, koji odlično poznaju sve propise. Učinićemo sve da preventivnim
delovanjem i primenom potrebnih mera sačuvamo samo fudbalsko takmičenje,
kao što je to bilo i u prošlosti.
Povodom predstojećeg 139. "večitog derbija" Fudbalski klub Crvena
zvezda, Fudbalski klub Partizan, Zajednica Jelen Super lige i Fudbalski Savez
Srbije upućuju

APEL JAVNOSTI
Svesni smo povećanog rizika koji ovaj duel večitih rivala nosi sa sobom u
odnosu na sve dosadašnje utakmice
Upravo zbog skorašnjih dešavanja dobili smo uverenja od državnih
organa da su spremni da učine sve u okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja da
preduprede nerede i kršenje zakona. Sa posebnom pažnjom pristupiće se
neposrednoj zaštiti aktera derbija, službenih lica i svih ostalih učesnika derbija.
Zajednica Super lige kao organizator takmičenja i FK Crvena zvezda kao
organizator utakmice spremni su da, uz saradnju MUP-a i FK Partizan na
adekvatan način organizuju utakmicu uz potpunu bezbednost i u skladu sa
propisima.
58
Interes srpskog fudbala i društva u celini je da se meč odigra u sportskoj

atmosferi, bez incidenata i da se otkloni ružna slika stvorena poslednjih dana u
javnosti.
Apeluje se na navijače oba kluba da sportskim i korektnim navijanjem, bez
bilo kakvih incidenata i upotrebe zabranjenih navijačkih sredstava, dokažu da
nisu huligani i da najznačajnija utakmica srpskog fudbala, dešavanja pre i posle
nje, mogu da proteknu u uzornoj atmosferi i da predstavlja istinski sportski
spektakl.
Takođe, apel upućujemo sadašnjim i nekadašnjim akterima derbija, kao i
svim sportskimradnicima, da u zvaničnim izjavama budu umereni i korektni, uz
poštovanje rivala.
Beograd, 21. oktobar 2010
11.3 ISKUSTVA - FK CRVENA ZVEZDA
59
Fudbalski klub Crvena zvezda je učinila sve što nalažu Zakon o

sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Zakon o
okupljanju građana, kao i Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim
utakmicama Fudbalskog saveza Srbije, a sve u cilju bezbednog odigravanja
utakmice. Prema zakonskim obavezama, angažovali smo kompaniju koja se bavi
pružanjem usluga fizičko – tehničkog obezbeđenja, koja ima veliko iskustvo u
vršenju ovih poslova jer je radila obezbeđenje najvećih sportskih skupova u našoj
zemlji, među kojima i prošlogodišnje Univerzijade.
Na obezbeđenju jučerašnje utakmice (sa Partizanom) angažovan je 251
redar, što je više od uobičajene prakse koja predviđa da broj angažovanih redara
iznosi jedan posto od predviđenje posete (na jučerašnjoj utakmici je bilo 10 774
posetilaca). Na organizaciji utakmice, kao i do sada, FK Crvena zvezda je
ostvarila potpunu saradnju sa MUP-om Srbije. Sa predstavnicima MUP-a održali
smo dva sastanka na kojima smo dokazali da smo preduzeli sve preventivne
mere iz člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na
sportskim terenima. Na tim sastancima su predstavljene sve mere koje je Crvena
zvezda preduzela kako bi se osiguralo bezbedno održavanje sportske priredbe i
onemogućilo izbijanje nasilja, i predstavnici MUP-a nisu imali primedbi na sve što
je učinjeno.
Redarska služba je po nalogu Kluba, 24 sata pre održavanja utakmice
obezbeđivala zaključan stadion kako bi se sprečio neovlašćeni ulazak lica ili
unošenje nedozvoljenih predmeta na tribine. Ekipa za protivdiverzionu zaštitu
Policijske uprave za grad Beograd, sa specijalno obučenim službenim psima za
otkrivanje eksploziva i oružja, izvršila je pregled tribina stadiona dva puta - dan
pre utakmice, kao i neposredno pred sam početak utakmice, i tom prilikom je
60
konstatovano da je sve u redu. Angažovali smo sanitetsko obezbeđenje sa

dovoljnim brojem ekipa, a u organizaciju utakmice bili su uključeni sve relevantni
subjekti, poput vatrogasne službe, Elektrodistribucije i komunalnih službi.
Na kraju, oformljen je Štab bezbednosti koji su činili šef policijskih snaga
na stadionu, delegat utakmice, predstavnici Zvezde i OFK-a Beograda, kao i
predstavnik medicinske službe i rukovodioci redarske i vatrogasne službe.
Ovakav pristup organizaciji utakmice omogućio je da se, kada se nesreća već
desila, povređenima pruži brza i adekvatna medicinska pomoć na licu mesta, kao
i da odmah budu prevezeni do nadležne medicinske ustanove. O svemu
navedenom, FK Crvena zvezda ima pisane dokaze i kompletnu dokumentaciju
Fudbalski savez Srbije najoštrije je osudio incident na utakmici polufinala
Lav kupa Srbije na kojoj je hicem iz vatrenog oružja teško ranjen 21-godišnji Igor
Vrelić.
"Fudbalska organizacija poslednjih godina vodi odlučnu i beskompromisnu
borbu protiv svake vrste nasilja, nedoličnog ponašanja i ispada na sportskim
objektima. Sinoćni incident je jedan od najtežih ispada ikada viđenih na našim
stadionima i kao takav ne sme proći nekažnjeno", navodi FSS i izražava
zahvalnost zaposlenim u Urgentnom centru u Beogradu na brzoj reakciji i
ukazanoj medicinskoj pomoći.
Nažalost, i pored toga što su i Crvena zvezda, i kompanija koja se bavi
obezbeđenjem, kao i policija učinili sve na šta su ih zakoni obavezali – dogodila
se tragedija. Razlog za to je što zakonski propisi koji regulišu pregled gledalaca
koji ulaze na stadion nisu dovoljno jasni. Prema postojećim propisima, „redari
nemaju pravo da vrše pretres gledalaca koji ulaze na stadion, već samo njihov
pregled“.
Štaviše, postojeći propisi zabranjuju redarima da „prilikom pregleda
preuzimaju bilo kakve ingerencije i ovlašćenja izvršne vlasti odnosno MUP-a“, što
rezultate njihovog rada dovodi u pitanje. Kako se ovakvi slučajevi ne bi ubuduće
događali, neophodno je promeniti zakonske propise kojima bi se – ili omogućilo
da redari imaju veća ovlašćenja i odgovornost prilikom pretresa gledalaca, što
podrazumeva donošenje novog Zakona o fizičko–tehničkom obezbeđenju i
obuku redara od strane policije ili da pregled i pretres vrše službena lica. Crvena
zvezda smatra da je neophodno da nadležno ministarstvo, sportski savezi,
klubovi, kao i MUP Srbije zajednički pokrenu inicijativu za izmenu zakonskih
propisa kako bi se omogućila potpuna bezbednost posetilaca sportskih priredbi.
12. ZAKLJUČAK
61
Jedan od ciljeva donošenja Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog

ponašanja na sportskim priredbama, bio je da se navijački duh vrati na sportske
terene, da svi građani mogu da dođu na utakmicu bez straha za svoju
bezbednost, da roditelji kada puste svoju decu na utakmice ne strahuju za
njihove živote i da se sport afirmiše u pravom smislu njegovog značenja.
Zakonom je između ostalog jasno određeno ko može biti organizator,
precizirano je vreme i način obezbeđivanja događaja, sa posebnim akcentom na
utakmice «visokog rizika». Ustanovljena je i nadležnost pratećih redarskih službi,
kao i mogućnost edukacije navijača kroz razgovore sa predstavnicima klubova.
Jasno su precizirane i kaznene mere – od novčlanih do zatvorskih kazni.
Uloga policije je da nadzire sprovođenje Zakona, da spreči narušavanje
javnog reda i mira i vršenje krivičnih dela i da identifikuje i privodi lica koja se
nedolično i nasilnički ponašaju na sportskim susretima.
I pored oštrijih kaznenih odredbi datih u Zakonu, ponašanje određene
grupe navijača se nije bitno promenilo. Na suzbijanju huliganstva potrebna je
punamobiulnost i angažovanje svih društvenih i sportskih subjekata, koji u
saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i pravosuđem, treba da preduzmu
odlučne, energične i efikasne mere na suzbijanju i onemogućavanju izgreda i
drugih oblika narušavanja javnog reda i mira, svako u okviru svoje nadležnosti.
Ozbiljnim i dobro organizovanim pripremama za svaku utakmicu visokog
rizika, praćenjem i predupređivanjem namera ekstremnih navijača, izolacijom i
efikasnom intervencijom bitno bi se suzbilo huliganstvo na našim stadionima i
ulicama. Analizirajući pojedinačne postupanja, uočeno je da policija veliku grešku
kada obezbeđivanju pojedinih utakmica prilazi rutinski, zanemarujući ili
potcenjujući sposobnost organizovanih ekstremnih grupa navijača da planiraju i
izazoivu incidente, koji su na taj način unapred znali kako će policija postupiti i
jednom rečju, je nadmudrili. To praktično ukazuje da nije u potpunosti izgrađena
strategija borbe protiv huligana na sportskim utakmicama i da se za svaku
utakmicu ne sačinjava kvalitetna bezbednosna procena i na njojzasnovan plan
postupanja. Zato je potrebno edukovati policiju, dobro je obučiti, kako bi se
adekvatnom taktikom postupanja i kvalitetnim procenama blagovremeno
predvidelo ponašanje huligana i efikasno reagovalo. Uprvo, sve navedene i
druge slabosti, opservirane su od strane rukovodećih radnika i starešina policije
u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova i preduzimaju se organizovane mere i
aktivnosti čiji je cilj da se vrati mir na našim stadionima, sportskim halama i
ulicama i stane na put grupama huligana.
Problem neadekvatnog postupanja policije na utakmicama visokog rizika
veoma je dobro apsolviran u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i
pronađen je adekvatan odgovor rušilačkim i nasilničkim akcijama huligana.
62
Kvalitetnim bezbednosnim procenama stepena rizika od nastajanja incidenata,

dobrom organizacijom i efikasnim i koordiniranim postupanjem, uz učešće i
saradnju ostalih nadležnih državnih orana, sportskih organizacija i klubova,
vaspitno – obrazovnih ustanova i medija, huliganstvo na stadionima i ulicama
Beograda i širom Srbije biće suzbijeno ili svedeno na podnošljive okvire. Sa tog
aspekta, od izuzetne važnosti je koordinacija aktivnosti policije i saradnja sa
pravosudnim organima u sprovođenju Zakona.
Vraćanje vere u sport i pružanje nade da će se i u našoj zemlji stati na put
huliganstvu na sportskim priredbama, mogu da pruže efikasne intervencije
pripadnika Žandarmerije i interventnih jedinica policije. U tom cilju, Ministarstvo
unutrašnjih poslova u okviru svog delokruga rada formiralo je i osposobilo
interventne jedinice policije, u čiji su sastav ušli policijski službenici, dobro
obučeni i opremljeni potrebnim zaštitnim sredstvima za postupanje prilikom
narušavanja javnog reda i mira.
Za policiju Srbije veoma su značajna iskustva u obezbeđivanju 34.
Evropskog prvenstva u košarci, koje je održano u našoj zemlji, u periodu od 15.
do 25. septembra 2005. godine. Sa stanovišta bezbednosti, ovo prvenstvo je
proteklo najboljem mogućem redu, bez ijednog ekcesa. Besprekornom
organiztacijom, blagovremenim planiranjem i koordiniranim sprovođenjem
adekvatnih bezbednosnih mera i aktivnosti, pripadnici Ministarstva unutrašnjih
poslova su na visokoprofesionalnan i kvalitetan način izvršili sve postavljene
zadatke i pružili punu bezbednost učesnicima ove velike sportske manifestacije i
brojnim posetiocima iz zemlje i inostranstva. Na taj način, naša zemlja je u
potpunosti opravdala ukazano poverenje međunaodne košarkaške organizacije i
dokazala da može besprekorno organizovati i najveća sportska takmičenja, uz
ispunajvanje najstrožijih bezbednosnih kriterijuma koji se u takvim prilikama
postavljaju pred zemlju organizatora. Policija Srbije je na nenametljiv način i
besprekornim funkcionisanjen podigla na viši nivo ionako visoke i zahtevne
bezbednosne kriterijume i uspostavila adekvatan model obezbeđenja –
preporučljiv za sve buduće velike sportske i druge manifestacije koje će se
održati u našoj zemlji.
63
13. LITERATURA
1. profesor dr Aleksandra Andrejević, Menadžment sportskog događaja

2. M. Gašović, Sportski marketing
3. D. Koković, Sociologija sporta
4. Č. Ljubokević i A. Andrejević, Menadžment događaja
5. Pravilnik o bezbednosti i sigurnosti na sportskim utakmicama
6. Disciplinski pravilnik FSS
7. Zakon o okupljanju građana
8. Zakon o sportu
9. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim
priredbama
10. www.fss.rs
11. www.superliga.rs
12. www.uefa.com
64

Menadžment I Marketing Sportskih Događaja - Seminarski - Ok

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Menadžment I Marketing Sportskih Događaja - Seminarski - Ok

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fakultet za menadžment Valjevo

Kata Milašinović F 367/09

2. PREDMET, CILJ I METOD RADA .................................................................... 5

3. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA ......................................................... 7

4. SPECIFIČNOSTI MENADŽMENTA SPORTSKIH DOGAĐAJA ....................... 18

5. MARKETING SPORTSKOG DOGAĐAJA ...................................................... 21

6. STRUKTURA SPORTSKE PONUDE ........................................................25

7. KVALITET PROGRAMA .............................................................................28

8. PLANIRANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .......................................................30

9. ORGANIZOVANJE SPORTSKOG DOGAĐAJA .............................................39

9.1.2. Kaznene odredbe ........................................................................................ 43

9.2. mrežna organizacija velikog sportskog događaja ............................................. 43

10. OBEZBEĐENJE SPORTSKOG DOGAĐAJA ............................................. 44

11. PRIMERI .................................................................................................. 57

12. ZAKLJUČAK ................................................................................................... 61

13. LITERATURA ................................................................................................... 65

Sportski događaji okupljaju vrhunske takmičare i izvođače, otvaraju

Svi sportski događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da

Organizovanje događaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione

Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i

Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i

Sportski događaj takođe možemo posmatrati i kao zbir karakteristika, koje su

- Sportsko-takmičarska karakteristika - u kojoj se ostvaruje cilj vezan za

- Ekonomsko-marketinška karakteristika - u kojoj organizatori događaja traže

- Edukativna karakteristika - u kojoj sportisti i klubovi neposredno i posredno

Karakteristike sportskog događaja mogu se posmatrati i kao elementi utvrđivanja

Radi boljeg razumevanja složenijih pojmova i širih značenja marketinga u sportu,

2. PREDMET METOD I CILJ RADA

Sportska industrija u savremenim uslovima privređivanja zauzela je veoma

Verovanje koje podržava uspešan ekonomski rast u sportu, jeste prihvatanje

Aktuelno stanje ukazuje na niz ograničavajućiih faktora u razvoju sporta i

cilj omogućavanje realizovanja sportskih ili rekreativnih aktivnosti, proizvoda ili

Kako objasniti pojam liderstva? Postoji jaz između teorija upravljanja u

Lija Ajakoku, ranijeg predsednika kompanije Ford motor Company Ford je

Lista ovakvih primera je beskrajna kako u malim, tako i u velikim kompanijama. Iz

Stručnjaci smatraju da se odgovori nalaze, ne toliko u intelektualnim i stručnim

Zbog svog izuzetnog značaja liderstvo je postalo predmet intenzivnog

Cilj rada je da se, na temelju savremenih trendova u sportskom okruženju, utvrdi

harizmatični ljudi sa određenim, vidljivim, posebnim sposobnostima mogu uspešno

3. MENADŽMENT SPORTSKIH DOGAĐAJA

Funkcije menadžmenta događaja proizilaze iz kontinuiranih aktivnosti koje

Specifičnosti menadžmenta sportskog dogadjaja

U menadžmentu sportskih događaja realizuju se i specifičnefunkcije:

3.1 POJAM SPORTSKOG DOGAĐAJA

U srpskom jeziku pod sportom se podrazumeva igra, zabava, razonoda.

Sportski događaj predstavlja jedan od najosnovnijih stubova sportskih ali i

Posmatrana iz ugla teorije sporta sportski događaj predstavlja mesto i

Za menadžment sportskih događaja značajno je da postoje sledeće karakteristike

• struktuiranost i organizovanost aktivnosti, koje se organizuju prema preciznim i

• sportske aktivnosti su usmerene na stalno i svesno predviđanje mogućih posledica,

• učesnici u sportu su motivisani a ponašanje podređuju ostvarivanju cilja.

Svaki događaj ima karakteristike koje ga razlikuju od svih drugih. Događaji

Svi događaji zahtevaju dobro planiranje i organizovanje. To znači da

Organizovanje događaja obuhvata planiranje, uspostavljanje organizacione

strukture i razvijanje radnih odnosa i metoda kojima se dostižu ciljevi. Organizaciona

3.2 NASTANAK I RAZVOJ

Sportski događaji poznati su još od početaka ljudske civilizacije. Sa napretkom

STRATEGIJA razvoja sporta u Republici Srbiji, u periodu od 2009-2013

Urbani prostori u Strategiji :

- Strateški cilj - sport za sve

Strategija sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama

- U Strategiji sporta u Srbiji i sport u urbanim sredinama promoviše slogan:

U Strategiji se zalaže za rekonstrukciju postojećih objekata i otvorenih sportskih