P. 1
Makrame

Makrame

|Views: 1,428|Likes:
Published by Ivana Vujica
*tehnika čvorićanja*
*tehnika čvorićanja*

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: Ivana Vujica on Feb 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX or read online from Scribd
See more
See less

11/26/2012

ŋŵŋ

SVEUCILISTE U ZAGREBU
TEKSTILNO-TEHNOLOSKI FAKULTET








ZAVRSNI RAD
MAKRAME
IVANA VUJICA









Zagreb, ruian, 2010
ŋŶŋ

SVEUCILISTE U ZAGREBU
TEKSTILNO-TEHNOLOSKI FAKULTET
MODNI DIZAJN







ZAVRSNI RAD
MAKRAME
Jadranka Bacic, red. proI IVANA VUJICA, 7161/TMD









Zagreb, ruian, 2010
ŋŷŋ

TEMEL1NA DOKUMENTACI1SKA KARTICA
O Zavod za Modni dizain
O Broi stranica: 36
O Broi slika: 43
O Broi literaturnih izvora: 3 kniige i Internet pretraziteli
O Broi uradaka: 10
O Clanovi povierenstva: Jadranka Bacic, red. proI. (mentor), Zlatka Mencl-Bais,
red. proI., dr. sc. Maia Andrassy, red. proI., dr. sc. Milan Galovic, red. proI.





















ŋŸŋ

SAZETAK
Kroz rad upoznaiem tehniku makrame, to ie viestina vezania cvorova koiom se dobiva
tekstilna povrsina. Naposlietku i sama izraduiem 10 radova te tehnike te na tai nacin
prezentiram istu viestinu za tudi interes i plasiranie istih prema tekstilnoi i odievnoi
industriii. Istrazuiem razne vrste materiiala, sto pokazuie i siroko polie mogucnosti
upotrebe makramea.
Kliucne riieci su: makrame, cvoricanie, tekstil, dekoraciia






















ŋŹŋ

SADRZA1
1. UVOD 1
2. TEORI1SKI DIO 2
2.1. Poviiest tehnike makrame 2
2.2. Osnovni cvorovi 5
2.3. Pribor i materiiali za makrame 10
2.4. Osnovni makrame radovi 10
2.4.1. Makrame u tekstilu 11
2.4.2. Makrame nakit 11
2.5. Kineski cvorovi 21
3. METODIKA RADA 22
4. EKSPERMENTALNI DIO 23
5. REZULTATI RADA 24
5.1. Makrame od tila 24
5.2. Makrame od vunice 25
5.3. Makrame sova 26
5.4. Makrame od pvc spagi 27
5.5. Makrame od zice 28
5.6. Makrame od pvc uzadi 29
5.7. Makrame od pvc vreca za smece 30
5.8. Makrame od traka za masne 31
5.9. Makrame od biiele zidarske spage 32
5.10. Kruzni makrame 33
6. ZAKL1UCAK 34
7. LITERATURA 35


ŋźŋ

1. UVOD
Tehniku makrame naucih ios u dietinistvu uz oca koii ie izradivao visece korpe za
cviiece kako bi spasio maminu kucnu dekoraciiu od mlade sestre koia ie ucila hodati.
Iako iu kroz skolu dizaina i sama ne primieniivah nesto narocito, niie mi oku promaklo
to da sto vise proizvodnie prelazi u zemlie trecega sviieta, odnosno sve vise nasih
proizvoda ie 'made in china', cesce i vidam makrame dekoraciie oko sebe. Izuzetno
iednostavan i logican nacin spaiania diielova i izrade tkanine, a narocito dekoraciie, bez
uporabe igle i stroieva, a nasem drustvu ipak nepoznat. Tako sam odlucila kroz ovai
zavrsni rad dodatno se obrazovat o samoi tehnici cvoricania , niegovoi izvedbi i
primieni, pa mozda u buducnosti moie kariiere takvo znanie nade svoie plodno tlo.
Moi rad zasniva se na istrazivaniu i uceniu raznih vrsta cvorova, kako onih koii se
katkad koriste i na nasim prostorima, tako reci iz domace literature, tako i onih koie sam
pronasla putem Internet trazilica a tradicionalni su u kineskom drustvu. U samoi izvedbi
eksperimentirala sam i sa raznom vrstom materiiala sto me ie dovelo do sirokog polia
mogucnosti primiene iste tehnike, a predstavit cu ih kroz 10 radova iz podrucia
kreirania tekstila.
Kroz tekstualni dio ovoga rada upoznat cu vas naipriie sa poviiesti tehnike makrame,
obiasniti slikovno i opisati nastanak osnovne vrste cvorova te kako i gdie se oni koriste
danas, a sve iz razloga za cescom primienom i u nasoi tekstilnoi industriii.














ŋŻŋ

2. TEORI1SKI DIO
2.1. Poviiest tehnike makrame
U tehniku makrame ubraiamo nacin cvoricania predmeta, tkanine, odnosno dobivania
geometriiskih uzoraka, bez upotrebe kukica ili igle. Obzirom na oskudnost literature
vezane za poviiest makramea, morala sam se posluziti Internet pretraziteliem te nakon
nekog istrazivania sa vise izvora dobila sam sliedeci poredak:
Ova drevna tehnika datira ios iz trinaestog stolieca iz arapskih zemalia, te i sam naziv
macrame potice od arapske riieci 'migramah' (·~ =~), koia ima vise znacenia a neki od
niih su 'skuta' i 'zastita'. Kasniie se pod tim poimom podrazumiieva znacenie marama,
koprena ili sal za pokrivanie glave, od turske riieci 'makrama'. Smatra se da su cvorovi
bili u uporabi priie bilo koiih drugih metoda koie su se sluzile liieplieniem, sivaniem i
slicno, dakle coviek se naipriie naucio vezivati, te i danas kod nekih vrsta coviekolikih
maimuna mozemo pronaci kako vezuiu cvorove gradeci svoia gniiezda u krosniama
drveca.
1
Smatra se da su stari Kinezi i Japanci prvi primiienili ukrasne oblike cvorova, a
neki primieri su pronadeni i u egipatskim grobnicama stari i 4000 godina. Osim
prakticne i ukrasne namiene, u davnoi proslosti cvorovi su se upotrebliavali i za
komunikaciiu i racunanie, u starim kulturama i civilizaciiama. I danas poneko vezuie
cvor na maramici kada se zeli na nesto podsietiti, obicai potice iz Kine.
Tehnika makrame upotrebliavala se za nastavlianie i nadoknadu prekinutog materiiala
te kao zavrsetak i dekoraciia rubova materiiala, plasteva, kapuliaca, ogrtaca i resa
nairazlicitiiih oblika. Sa Arapskog poluotoka morskim putovima prenesena ie u Europu,
tako sto su ie usvoiili moreplovci kako kao hobi za skracivanie dugih putovania, tako i
kao korisna tehnika ucvrscivania i vezivania mreza i uzadi za razlicite pomorske svrhe,
sto im ie olaksavalo poslove u vidu ulova ribe, osiguravania predmeta za vriieme oluia i
slicno, a sve to bez upotrebe igala i pomocnog pribora, samo koristeniem uzadi i
ribarskog konca koia i iesu naicesci alat na brodovima. Preko niih tehnika se razvila i
preniiela na sve kraieve sviieta, lucke gradove, narocito na dviie razlicite strane, Europa
(Spaniolska) i Kina, koii su ie dalie usavrsavali na svom podruciu i na drugaciii nacin.
Kompletna viestina se razvila i zapocela od tri osnovna cvora: polu-cvor, pliosnati cvor
i dvostruki polu-cvor. Nakon 14. i 15. stolieca, kada ie makrame bio koristen u Italiii i
Francuskoi, gdie su se proizvodile razne uzlane cipke od Iinog konca, da bi u
viktoriianskom razdobliu doseglo potpuni procvat. Ovai period se smatra za zlatno doba
makramea. Kicenie i ukrasavanie domova bilo ie u modi te za to vriieme se izdalo
mnostvo kniiga i savietnika iz toga vremena. Cvoricalo se prakticno sve: stolniaci,
lampe, baldahini, nasloniaci, paravani, sviiecniaci itd.
Bilo kako bilo kroz tu uviiek nedorecenu poviiest, znamo sigurno ono sto nam ie danas
blize. Viestina makrame u punom mahu se vraca 60-ih godina kroz hippie stil, te tako
postaie popularan i moderan medu mladima i starima. Naivise se prikazuie kroz modne

1
Avramovlc vŦţ Avramovlc L!Ŧţ 1aslc SŦţ krsLlc uŦţ !anlcl[evlc MŦť Makrame u vasem domuţ Zavod za
zbrln[avan[e odrasllh űMala pcellcaŰţ kraau[evacţ Srbl[aţ 1981Ŧ SLrŦ1Ŧ
ŋ%ŋ

detalie, remene, trakice za kosu, nakit (popularne Y ogrlice, i unikatne svoierucno
izradene narukvice), ciia vriiednost niie opala ni do danas. Sve to nam govori kako ie
takva tehnika naibolie koristila materiialno siromasniiim drustvima, a bogatim duhom,
koii su u skromnu tehniku uniiele poseban i mocan stil te svima pokazale i dokazale da
dobar izgled ovisi samo o samom tebi. Upravo to pokazuie iednostavnost a opsirnost i
raznolikost iedne viestine, makrame, koia samo na nas ceka da iz nie iskoristimo ono
naibolie. Skupa sa 'peace, love, and tie dye' (hippie), i makrame tehnika nastavila se
upotrebliavati i danas.
Neki od cvorova takoder su postali tradicionalni za neke od pokreta odnosno drustava,
te za niih imaiu posebna duhovna znacenia, a nama naiblizi primier su 3 cvora na
Iranievackom poiasu, od koiih svaki ima drugaciie znacenie, potom isti cvor se koristi i
za omcu za viesanie, od kud mu i naziv mrtvi cvor (sl.1.), keltski i iozeIinski cvorovi,
koii obiliezavaiu viecnost i kruzni, neprekidni sliied dogadaia, a znaci i auru, ako ga
nalazimo na krizu, te mnostvo drugih preplitania i simbolickog cvoricania (sl.2., sl.3.).



ŋ%ŋ


Sl.1. Mrtvi cvor
ŋŵŴŋ





Sl.2. JozeIinski cvor
Sl.3. Keltski cvorovi, cesto ih vidamo u vidu ornamenta i tetovaza
ŋŵŵŋ

2.2. Osnovni cvorovi
Ovisno o makrame uzorku koii radimo, niti ie obicno potrebno naipriie poviesati,
odnosno postaviti na podlogu. Naiiednostavniii ie nacin postavlianie radnih niti na
iednu ili vise niti istog materiiala koia ie u prosieku duza za 20 cm od planirane sirine
uzorka, te se zateze na radnoi povrsini. Nienu zadacu mogu zamiieniti i drveni ili
metalni stapic, palica, drvena, metalna ili plasticna alka, kao i svaka druga cvrsta
podloga. O takvu osnovu se viesaiu radne niti tako da se duzina presaviie na pola i
presaviieni dio postavi ispod osnove i to odozgo na dole. Kroz petliu koia tom prilikom
nastaie provuku se kraievi radne niti i povuku na dole, kako bi se oko osnove stegnula
omca (sl.4.). Na isti nacin se postave i ostale radne niti, svaka blisko iedna drugoi, a
niihov ukupan broi treba da bude paran, osim u iznimnim slucaievima. Prakticno, ali
dosta upotrebliivo pravilo glasi, da niti moraiu biti otprilike osam puta duze od
predmeta koii se cvorica. Ovakva prociena ie tocna kada se cvorica ravnomieran uzorak,
a ovisi o vrsti materiiala i upotrebe razlicitih cvorova.


















Sl.4. Postavlianie niti
ŋŵŶŋ

Gotovo kompletna tehnika cvoricania zasniva se na dva, vrlo iednostavna, osnovna
cvora. To su polu-cvor i pliosnati cvor.
Polu-cvor se radi od dviie niti (sl.5.), te se moze raditi zdesna i sliieva, od koiih ie
uviiek ona suprotna noseca i ona mora biti zategnuta, a nit koiom se pravi cvor ie radna
i ona pravi omcu oko nosece i zateze te tako nastaie cvor. Ako se on ponovi vise puta u
istu stranu, dobit cemo spiralni niz polu-cvorova, a ako naizmienicni u suprotnom.

Sl.5. Niz naizmienicnih polu-cvorova

Ovai niz naizmienicnih polu-cvorova ie vrlo eIektan i cesto ga nalazimo kod mnogih
cvoricanih uzoraka. Moze se raditi od dviie, cetiri ili vise niti parnog broia.
Pljosnati cvor (muski cvor ili dupli mornarski) (sl.6.), ie drugi od osnovnih cvorova.
Zapravo se dobiva od dva polu-cvora, tako da sve dviema vaniskim nitima petlia oko
dviie osnovne, i desnim i liievim istovremeno, sto znaci da nam za niega su potrebne
cetiri niti naimanie. Poblize receno, liieva radna nit se provuce ispod nosecih nit, pa se
postavi preko desne radne niti. Desna radna nit ide sa suprotne strane, preko nosecih i
ispod liieve. Obie se ravnomierno zategnu te tako tvore dio pliosnatog cvora, a drugi dio
se dobiva na obrnut nacin, ti. sa suprotnih strana. Nizaniem dobiiemo niz pliosnatih
cvorova (sl.7.), medutim ukoliko iste radne niti provlacimo stalno u istom smieru
dobiiemo niz spiralnih cvorova (sl.9.). Od spomenutih cvorova postoie i razne variiaciie
i dodatna preplitania, nacin labavlienia i zatezania odredenih niti, kako dobivamo
drugaciii izgled cvora, a time i drugi naziv, odnosno vrstu. Tako postoie ios, pliosnati
niz sa zubicima, kuglica od pliosnatih cvorova, ukrsteni i sl. (sl.8., sl.10.).
ŋŵŷŋ



















Sl.6. Pliosnati cvor Sl.7. Niz pliosnatih cvorova
Sl.9. Spiralni cvor Sl.10. Kombinirani cvor od 8 niti
Sl.8. Ukrsteni pliosnati cvor
ŋŵŸŋ

Jedan od pak naizastuplieniiih postupaka u cvoricaniu su vodoravni, uspravni i
diiagonalni nizovi polu-cvorova. Niihov naziv, odnosno smier, ovisi o polozaiu vodilice
oko koie se petliaiu cvorovi. Kod vodoravnog niza ona se postavlia preko radnih niti i
poiedinacno svakom radnom niti se pravi dvostruki polu-cvor (sl.11.), te tako
nastavliamo niz do kraia. U slucaiu uspravnog niza polu-cvorova (sl.12.), vodilica ie ta
koiom se cvorica, ti. dvostrukim polu-cvorom oko svake radne niti. Zakliucak nam se
namece: radna nit uviiek mora biti okrenuta u smieru u koiem se cvorica, a svaki novi
red cvorica se u suprotnom smieru od prethodnog. Ovako raditi do potrebne duzine
niza. Dijagonalni niz ie u svoioi biti isti kao vodoravni, s tim da se vodilica postavlia
diiagonalno (sl.13.). Napominiem samo da u svim slucaievima vodilica mora biti
zategnuta i postavliena tocno pod uglom koii zelimo dobiti.
Ovim nizovima dvostrukih polu-cvorova mogu se izraditi bezbroine, vrlo liiepe,
ukrasne kombinaciie i motivi (sl.14.). Mogucnosti su neiscrpne, ier se vodilice mogu
izvuci na svakome miestu, odnosno svaka od postavlienih niti moze biti vodilica i svaka
se moze okretati u razlicitim pravcima, a i uviiek mozemo ubaciti novu nit. Naicesci
motivi od ovih polu-cvorova su ukrsteni diiagonalni niz polu-cvorova, oblik romba,
listica i dr (sl.15.).


Sl.11. Vodoravni
dvostruki polu-cvor
Sl.12. Uspravni dvostruki polu-
cvor
Sl.13. Diiagonalni dvostruki
polu-cvor
ŋŵŹŋ






























Sl.14. Kombinaciia vodoravnih i uspravnih nizova
Sl.15. Romb (diiamant) od diiagonalnih nizova
ŋŵźŋ

2.3. Pribor i materiiali za makrame
Makrame ieste tehnika koia se koristi za tvorenie tekstilnih predmeta bez igle i stroieva,
ali i za niega nam ie potreban odredeni pribor. U osnovni materiial ubraiamo: predivo i
pomocni pribor.
Predivo za makrame moze biti od bilo koieg materiiala, a odabir ovisi od namiene
cvoricanog predmeta. Posebnu pazniu obratit cemo na elasticnost i debliinu, a potom i
strukturu. Sposobnost savitliivosti i zadrzavania cvorova (klizavost) ie osnovno
svoistvo, a sve ostalo ovisi od toga kakav smo zamislili konacan ucinak, relieIan, krut,
mekan, izdrzliiv i sl. Neki od naipodesniiih materiiala su: sve pamucne niti, sve vrste
konopa (prirodnih ili sintetickih), razni gaitani, razne vunice, ukrasne trake,
metalizirane nit, kozne trake i dr.
U pomocni pribor ubraiamo: skare, metar te podloga za cvoricanie. Radna podloga
obicno se upotrebliava kod maniih cvoricanih predmeta, sa gustim kombinaciiama
raznih cvorova, odnosno unapriied iscrtanim motivom. Ostale makrame radove mozemo
pricvrscivati za bilo koiu drugu cvrstu povrsinu, koia ce nam omoguciti zatezanie
cvorova bez micania kompletnog rada. Takoder u pomocni pribor ubraiamo i razne
vrste bobaka, gumbi, skoliki, perli, alki (staklene, drvene, metalne i plasticne), ukrasnih
kamencica, i ostalih ukrasa.

2.4. Osnovni makrame radovi
Makrame tehnika uglavnom se upotrebliava u dekorativne svrhe. U tu grupu spadaiu:
cvoricane visece korpe za cviiece (sl.16.) i ostale visece police, tapiseriie (zidni ukrasi)
(sl.17.), podmetaci, pokrivaci, stolniaci, drzaci za nozeve i boce (sl.18.), lampe (sl.20.),
ukrasi i priviesci za kliuceve (sl.19.), i slicno. U odievnoi industriii koristi se naivise za
modne dodatke, kao sto su: torbe, remeni, nakit, detalii na odieci i obuci, i ostali.
Prednosti makrame radova su te sto cvorovi daiu izuzetnu cvrstocu i stabilnost
(naravno, ovisno od materiiala), te se zbog toga gotovo naivise koristi za viesanie
predmeta, polica u domacinstvu, tako reci, moze zamiieniti drvene letvice i opruge.
Zbog osobite cvrstoce nalazimo ga i u stolicama (sl.21., 22.), pletarama i td, a i sama
cinienica da su ga naipriie koristili moreplovci, nam govori nesto o tome. Druga
prednost ie mogucnost sarania na razne nacine, uglavnom geometriiskih motiva,
kombinaciiom niti u boii, koie sami kontroliramo, te ga zbog toga nalazimo u vidu
zidnih ukrasa i tapiseriia ili pak dodatnom dekoraciiom sa perlama, kuglicama, pa cak i
zirovima, koii se ne nasivaiu dodatno nego odmah ubacuiu (navine) u motiv. Dalinia
prednost ieste siroko polie mogucnosti izbora materiiala, gdie se ne moraiu
upotrebliavati gotove niti ili spage, nego i stari istroseni materiiali, tkanine i pletenine,
dovolino ie samo da ga izrezemo na trakice, sto nas dovodi i do prednosti iskoristenia
starih materiiala. Te potom sliiedi mogucnost kombinaciie raznih cvorova, takoder i
ŋŵŻŋ

mogucnost boienia i prania, mogucnost povezivania ili zavrsavania nekih drugih
predmeta i materiiala.
Glavni nedostatak ieste sto ios uviiek ne postoii stroina proizvodnia makrame cvorova,
toliko ie poznato, a rucni rad sa krutim materiialima otezava zatezanie cvorova, te
niegova losa zastuplienost na trzistu, barem na nasem.
2.4.1. Makrame u tekstilu
Drugaciie ga nazivaiu 'zapetliani tekstil'zbog relieIne povrsine i zamrsenog izgleda.
Naivise se upotrebliava u kineskoi tekstilnoi industriii, iako se oni sluze i drugaciiim
cvorovima za razliku od Europe, ali o tome poblize u zasebnom odlomku. Naipoznatiii
ie 'cavandoli macrame (sl.23.), koii se odlikuie gusto vezanim dvostrukim polu-
cvorovima, odnosno kombinaciiom uspravnih i vodoravnih nizova, te tako tvoreci
raznoboine geometriiske motive i detalie. Ovom tekstiliiom makrame se poceo vise
upotrebliavat u odievne i tekstilne svrhe te ie iedan period bio vrlo moderan. Recimo, u
Genovi, u devetnaestom stoliecu ie bio vrlo popularan zanat, te su bili poznati
dekorativni rucnici.
Od makrame se takoder proizvodi i vrlo liiepa mreza i cipka (sl.24., 25.), za atraktivniie
modele, salove ili pak zaviese.
2.4.2. Makrame nakit
Itekako popularan, makrame nakit, koristili su mnogi veliki dizaineri u svoiim
modelima. Izradivani su kako od raznih vrsta spagica, tako i od zice. Srebro, biseri,
poludrago kamenie te cak i swarovski kristali (sl.26., 27., 28.), u kombinaciii sa
makrame cvorovima tvore zapaniuiuce kombinaciie i izuzetan nakit. Naipopularniie su
Y ogrlice, koie su dobile naziv po svom obliku (sl.29.). Sve skupa dosta slicne a ipak
razlicitih cvorova, bile su ogrlice i narukvice koie su privlacile musteriie diliem sviieta.
Naivise su ih usvoiile americki neo-hippie i grunge pokreti u ranim 70-im. Radene
uglavnom sa pliosnatim cvorom i perlama domace proizvodnie, tipa kosti ili skolike, i
sto ie narocito bitno, izradivali su ih sami. To su ogrlice, narukvice, nausnice i priviesci
vrlo ugodni za nosenie a liiepog i modernog izgleda (sl.30.).







ŋŵ%ŋ




Sl.16. Viseca korpa za cviiece
ŋŵ%ŋ



Sl.17. 'WELCOME' ukras za vrata
ŋŶŴŋ














Sl.18. Pletare za boce
Sl.19. Priviesak za kliuceve
ŋŶŵŋ





Sl.20. Lampa dizain by Sarah Parkes (Smalltown label)
ŋŶŶŋ


























Sl.21. Cvoricana stolica dizain by Marcel Wanders
Sl.22. Makrame stolica
ŋŶŷŋ





Sl.23. 'cavandoli macrame
ŋŶŸŋ















Sl.24. Macrame cipka
Sl.25. Macrame mreza
ŋŶŹŋ








Sl.27. Macreame nakit swarovski kristal







Sl.26. Macreame nakit swarovski kristal
Sl.28. Macreame nakit swarovski kristal
ŋŶźŋ















Sl.30. Macrame nakit













Sl.29. Macrame Y ogrlice
ŋŶŻŋ

2.5. Kineski cvorovi
Neophodno ie odvaianie kineskih cvorova od makrame, ali i nuzno spominianie, ier
kako se razlikuiu tako i imaiu neke zaiednicke cvorove koie upotrebliavaiu. Naime kako
sam raniie vec detaliniie opisala makrame cvorove, kinesku tehniku cu iskoristiti samo
za usporedbu i prosirivanie znania o dosadasniem.
Kineski cvorovi dobivaiu se takoder sa dviie ili vise niti koie medusobnim preplitaniem
tvore tekstilnu povrsinu. Naicesce se koriste kao materiial razne vrste gaitana i Iinih niti,
spagica ili uzadi, a naivise se koristi u svrhu dekoraciie, tocniie postali su tradicionalni
kineski ornamenti, priviesci i ukrasi, sto ie odlicie niihove tradicionalne kulture i Iolka.
Uz dvostruki polu-cvor koii takoder koriste u tvorbu svoiih ornamenata, imaiu i
razviiene svoie cvorove i nacine petliania niti, koii tvore simetricnu, obostranu sliku.
Poznatiii su: dietalina cvor, kruzni cvor (sl.31.), dugme cvor, liubavni cvor (kao i u
makrame), kriz cvor (sl.32.), pliosnati cvor (makrame takoder), misticni cvor (sl.33.),
cvor srece (sl.34.) itd. Niihovom kombinaciiom tvore se nairazlicitiii ornamenti i oblici.

















Sl.31. Kruzni cvor
Sl.32. Kriz cvor
Sl.33. Misticni cvor
Sl.34. Cvor srece
ŋŶ%ŋ

3. METODIKA RADA
Da bih osigurala teoriiu koristenia makrame tehnike u odievnoi i tekstilnoi industriii i na
nasim prostorima obavit cu istrazivanie nienih mogucnosti u pogledu izbora materiiala i
kombinaciie razlicitih cvorova koii ce prikazati siroko polie niene uporabe. Imat cu u
vidu minimalan utrosak materiiala, te isto tako i niegovog kostania, a potom i
pronalaska istoga u domacinstvu, odnosno svakodnevici. Sve to cu prikazati kroz 10
radova iz dizaina tekstila neke prosiecne velicine (koia ovisi o materiialu) cca 20x20
cm, kroz koie cu provuci i razlicite kombinaciie boia, motiva i oblika. Kroz tekstualni
dio ovog eksperimentalnog poglavlia takoder cu u grubo opisati i svoistva materiiala
koie sam upotrebliavala u svoiim radovima, a potom i ona koia sam dobila nakon tvorbe
cvoricane povrsine. Ideiu i odabir cvorova, te niihove kombinaciie prepustit cu masti da
u toku svakog rada poiedinacno sama odradi svoie i po mogucnosti dobiie ono naibolie.



















ŋŶ%ŋ

4. EKSPERMENTALNI DIO
Kroz upoznavanie makramea primiietila sam da mnogi u svoiim radovima koriste
uglavnom vec gotove spage, konope, niti, razlicitih debliina, rastezliivosti, hrapavosti i
cvrstoce. To me navelo na ideiu da pokusam raditi cvorove sa sirim trakama koie ce se
u podruciu tvorbe cvora zguzvati te tako davati neuobicaien izgled cvora. Isto tako me
zainteresirale providne, odnosno supliikaste materiie, koie gustocom cvora dobivaiu
zasiceniiu, tamniiu i izraziti boiu za razliku gdie stoie slobodno. Na dalie sam istrazivala
oblike i zadrzavanie istih zamislienih oblika kroz nastaianie rada, te od cega oni ovise.
Kroz radove sam takoder upoznala i primiienila krute materiiale poput zice, te nacin
kako se iz nie moze takoder dobiti sira povrsina, poput mreze. Plastiku sam pronasla u
vrecama za smece koie su otvarale mogucnost rezania na trake i niihovog vezivania, a
potom i u kupovnim trakama za vezivanie masni te i u strikovima. Iskoristila sam i
maminu staru vunicu i zaviesu, a potom i razlicite gotove niti.


















ŋŷŴŋ

5. REZULTATI RADA
5.1. Makrame od tila (sl.35.)
Za istrazivanie providnog, odnosno supliikastog materiiala, upotriiebila sam til. Rezala
sam trakice sirine cca 5cm od mekanog biielog i crvenog tila i postavila niti na drvenu
letvicu. Kombinaciiom boia uradila sam simetricni, kruzni makrame motiv od niza
dvostrukih polu-cvorova i obicnih polu-cvorova. Po zavrsetku, trake sam ostavila da
slobodno padaiu, ier me kompletan rad podsieca na veo, te mu to daie poseban doiam.
Mekoca tila zadrzala se i vezivaniem cvorova, s tim da se otkrio iedan vrlo podatan
nacin detaliizirania nekog odievnog predmeta.




















Sl.35. Makrame od tila
ŋŷŵŋ

5.2. Makrame od vunice (sl.36.)
Vunicu sam dobila od nekog starog i ne vise tako modernog pulovera, te sam
kombinaciiom baby plave i roza boie uradila motive romba ili diiamanta iako nisam
postigla zelienu simetriiu, na kraiu ie ipak ispao interesantan rad. Vuna, zbog svoie
varliive debliine i mekoce, niie se dala iednako zatezati te su se izgubile stroge
geometriiske pravilnosti. Medutim, pliosnati cvorovi i dvostruki polu-cvorovi ipak su
pokazale iednu povrsinu, iskoristivu za novi pulover, sal ili kapicu. Makrame
cvorovima mozemo postizati zelienu gustocu ili supliikavost gotovog predmeta.
Moguce ga ie dodatno i ukrasiti ali i odrzavati (pranie, susenie i sl), kao i sve druge
pletenine ili tkanine.




















Sl.36. Makrame od vunice
ŋŷŶŋ

5.3. Makrame sova (sl.37.)
Cesto sam sretala ukrasne sove od makramea, te sam se odlucila i sama iskusat se u
izradi iedne od niih, cisto da i iskoristim maminu staru zaviesu. Takoder sam materiial
rezala na trakice, ovai put sirine cca 2cm, te sa kuglicama od pliosnatih cvorova i nizom
dvostrukih polu-cvorova izradila makrame dekoraciiu u obliku sovuliage. Trakice su,
zbog svoiih ne obradenih rubova, se parale po duzini, sto ie dalo iednu dlakavu i cupavu
povrsinu, te tako poiacale ukupan doiam. U miesto ociiu sam ubacila ping pong loptice,
izbusene u podruciu zienica. Blagi dezen u sviietlo smedoi i zelenoi boii, prosaralo se
uz duz sove te time umaniilo monotoniiu. I tako ie i stara zaviesa nasla svoiu svrhu.





















Sl.37. Makrame sova
ŋŷŷŋ

5.4. Makrame od pvc spagi (sl.38.)
Ovai izbor ie pao naivise zbog same boie materiiala. Vrlo interesantna kombinaciia
tirkiz zelene i zute, te niihove debliine i oblika. U tom radu sam se potrudila osmislit
neku drugaciiu kombinaciiu, smierove i oblike cvorova, koie do tada nisam vidiela,
prema dosadasniem znaniu, iako ie na samom kraiu ispalo ne tako neobicno. Dosta
podatan materiial za zatezanie, iako ostar za ruke, oslobodio ie mastu, te sam radila
miesavinu nekih svakakvih cvorova. Sitan, ali bogat rad, na rubovima sam ga ukrasila
dodatno i sa perlama, kompatibilan ie za izradu pletara, vazi i slicnoga. Odlikuie
cvrstocom i siaiem.





















Sl.38. Makrame od pvc spagi
ŋŷŸŋ

5.5. Makrame od zice (sl.39.)
Iako dosta zahtievan materiial za lomlienie, zatezanie i vezivanie cvorova, odabrala sam
i zicu za iedan svoi zavrsni makrame rad, iz razloga tog, sto sam htiela pokazati i sebi i
vama da ne moraiu bas sve mreze da isto izgledaiu. Izvlacila sam plavu, crvenu, crnu i
narancastu zicu iz teleIonskih kablova, te preplitala sve boie iednu sa drugom. Radila
sam pliosnate cvorove sa zubicima, polu-cvorove, spirale i tako sam dobila par
kombinaciia kako bi nove mreze mogle izgledati, pa bi se nakon toga mogle koristiti
vise i u dekorativne svrhe (korpe), a ne iskliucivo u polioprivredi i gospodarstvu. Zica ie
i nakon vezivania zadrzala svoiu cvrstocu i ukocenost oblika.





















Sl.39. Makrame od zice
ŋŷŹŋ

5.6. Makrame od pvc uzadi (sl.39.)
Ovai rad ie iedan koii sam morala napraviti, tocniie rad od ovog materiiala, ier ie to onai
na koiem sam se naucila, zapravo od koieg ie moi otac izradivao visece za cviiece.
Narancasta i zuta kombinaciia, u raznim vrstama pliosnatih polu-cvorova, pokazala sam
mogucnost uplitania ili izdvaiania drugih niti, to ieste kako se na bilo koiem miestu
moze ubaciti nova nit ili pak izdvoiiti. Jednostavnost rada sam ubila sa alkama, koie se
dosta cesto upotrebliavaiu u makrameu. Ovai materiial ie dosta cvrst te se narocito
koristi u svrhu visecih dekoraciia.





















Sl.39. Makrame od pvc uzadi
ŋŷźŋ

5.7. Makrame od pvc vreca za smece (sl.40.)
Crne i plave, klasicne velike vrece za smece takoder mogu posluziti u izradi
interesantnog dekorativnog rada. Ne bih znala pravi razlog izbora bas tog materiiala,
mozda naipriie zbog ustede na materiialima. Opet ie to bila opciia rezania na trakice.
Kombinirala sam pliosnate ravne i spiralne cvorove, te dvostruke polu-cvorove.
Potrebno ie bilo samo dovolino brzo raditi sa tim materiialom, ier pri previse trenia i
topline ruku, trake se pocnu rastezati i pucati. Ali na kraiu motiv ie ipak uspiesno
izveden, te da sam ostavila trake dovolino duge, dobila bih ukrasne trake na vratima.





















Sl.40. Makrame od pvc vreca za smece
ŋŷŻŋ

5.8. Makrame od traka za masne (sl.41.)
Ponovo iedan gotovi materiial, ali ovai put sam bar isla u ekstremnost izbora boia,
zelena i liubicasta. One su bile iako problematicne za vezivanie cvorova, te sam uspiela
samo raditi sa dvostrukim polu-cvorovima, te sam onda pravila niihovu kombinaciiu,
vodoravni, uspravni i diiagonalni. Kompatibilan materiial za izradu podmetaca, okvira i
slicno, ier vezivaniem cvorova postaie iako cvrsta podloga.























Sl.41. Makrame od traka za masne
ŋŷ%ŋ

5.9. Makrame od biiele zidarske spage (sl.42.)
Nakon svih ovih kvadratnih i pravokutnih radova, sliiede dva kruzna. Taira od biiele
spage, uradena ie dvosloino. Naipriie sam napravila elipsu i u nioi krug sa iozeIinskim
cvorom, a potom u drugom sloiu, sa strane nalicia, petliala oko vec postoiecih niti, nove
cvorove, koii su mi davali cvrscu podlogu, odnosno povrsinu. Rad ipak niie obostran ier
drugi sloi cvorova sam radila naopako da bih dobila potpun izgled spriieda. Na kraiu
sam radila krugove od spiralnih cvorova i nien vrsak poiacala sa iednom sivom perlom.
Sve u svemu dobila sam sarmantan izgled ciii oblik podsieca na tiarau. Dovolino cvrsta
i dovolino gruba povrsina ovog materiiala vrlo ie pogodna za izradu svih makrame
oblika.




















Sl.42. Makrame tiara
ŋŷ%ŋ

5.10. Kruzni makrame (sl.43.)
Posliednii makrame rad bio ie i onai naizahtievniii. Niti sam postavila na biielu alku te
cvorove radila u krugu. Koristila sam crveni tanki zidarski konac i srebreni konac
omotan metalnim nitima. Nakon spiralnih dvostrukih polu-cvorova, radila sam mrezu
od pliosnatih cvorova, gdie sam u svakom krugu smaniivala po iedan niz. Rad ie stalno
morao biti pricvrscen za radnu podlogu iglicama da bi dobila simetricne oblike. Dosta
sitni cvorovi, zbog tankih materiiala, rezultirale su izgledom cipke, odnosno ukrasnog
tabletica za domacinstvo, gdie sam pokazala da makrame ie pogodan i da zamiieni
heklanie. Rubove zavrsnog kruga dodatno sam ukrasila sa raznoboinim perlama.





















Sl.43. Kruzni makrame
ŋŸŴŋ

6. ZAKL1UCAK
Nakon svih ovih rucno izradenih radova, zakliucak ie vrlo iednostavan, makrame
tehniku moguce ie koristit u mnoge svrhe i sa razlicitim materiialima. Vrlo iednostavna
viestina dobivania tekstila i dekoraciie za razne prigode i svrhe, te korisna za poznavati
iu i u hitnim slucaievima spaiania, vezivania ili dorade. Kroz radove sam prikazala
razne mogucnosti i variiante kako se ta tehnika i gdie sve moze primiieniti, a takoder i
iskoristi stari, istroseni materiial ili drugi pribori. Nadam se da cu kroz svoi rad privuci
zanimanie i drugih za ovu tehniku, ier vieruiem da ovakvo znanie mnogima bi bilo vrlo
korisno. Smatram da bi bilo povolino upotrebliavati ovu viestinu i vise u nasoi tekstilnoi
i odievnoi industriii, ier kako modni trendovi se svakako vrte u krug, a i sve veca ie
industriializaciia sve proizvodnie, tako se povecava i ciiena rucnih, unikatnih radova, a
dabome i velika ie prednost to sto nam za izradu ovakvih radova niie potreban poseban
pomocni materiial, poput igli i stroieva, a osim toga koristan ie i za iskoristenie starih
materiiala. Sve sto ie potrebno iest, isieci ga na trakice.
Napominiem, da sam rad napisala sa oskudnim izborom literature, te da dosta toga ie
proisteklo iz samoga znania i istrazivania, pa tako se i glavnina svodi na slikovni dio.
Nadam se da sam usprkos svemu ipak zadovoliila opus iednog zavrsnog rada, te
uspiesno docarala ono sto ie pisac htio reci.















ŋŸŵŋ

7. LITERATURA
O Lynn Paulin, Gick J.E.: Macrame, Hazel Pearson HandicraIts, Rosemead,
CaliIornia, 1971.
O Milanovic D., Milanovic S., Zakic M., Zakic M.: Makrame 60, Siro »Srbiia«,
Beograd, Srbiia, 1983.
O Avramovic V., Avramovic LJ., Tasic S., Krstic D., Janiciievic M.: Makrame u
vasem domu, Zavod za zbriniavanie odraslih »Mala pcelica«, Kraguievac,
Srbiia, 1981.
O Macrame; http://www.targetwoman.com/articles/macrame.html, Page Created
on Jul 10 2006
O Creative Commons Attribution-ShareAlike License, Macrame;
http://en.wikipedia.org/wiki/Macrame#citenote-0, This page was last modiIied
on 31 July 2010
O Olga's Macrame Hobby Site, The history oI Macrame;
http://www.olgasmacrame.com/2pageHistory.html, od 5.8.2010
O Copyright Macramenia.com 2007, History oI Macrame,
http://www.macramenia.com/macrame-history.html, od 5.8.2010
O 2010 Copyright StitchnSave.com, History OI Macrame,
http://www.stitchnsave.com/HistoryOIMacrame.asp, od 5.8.2010

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->