P. 1
montessori

montessori

|Views: 4,746|Likes:
Published by tasijana

More info:

Published by: tasijana on Feb 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2013

pdf

text

original

MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Od treće godine javlja se detetova volja. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. Npr. Roditelji ga ne podučavaju. kako dete uči govoriti. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. pogledati. te u dodiru sa decom različitih kultura. Vrtić nije samo priprema za život. već život u svim duginim bojama. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Ono što je uočila za svu decu. od štednjaka i drugih aparata. Kada dovoljno upozna taj svet. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Npr. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 . Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod. Vec poznat i priznat u svetu. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. do treće godine nesvesno.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. Razdoblja posebne osetljivosti. a od treće svesno. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. Proces učenja je aktivan. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. opipati i slično. Upijajući um .MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. a ne pasivan.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori.

Npr. Nažalost. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. osetila i mišići . mirna i ozbiljna.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki".-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. Ona je češće upotrebljavala reč rad. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. vec period od rođenja do seste godine. na kraju to učine umesto njega. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. I ne samo njegova inteligencija. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. kojima može dete samo da vlada. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. čistoću. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. nego i celina njegovih psihičkih snaga.. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Usvajanje 4 . Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. Atmosfera je bez autoriteta. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja.. dečija okolina je udešena tako. a drugi da tu nema mesta igri. Jer to je period kada se formira inteligencija. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. Prva faza traje do šeste godine. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. a od treće svesan um. najvažnije čovekovo oruđe. brišu. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. dolazi upravljanje stvarima”. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. deca peru. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta. Svi alati su na dohvat ruku deteta. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. Ona slaže materijal tako. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. čuvanje stvari. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju.

Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. 5 .informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. probaju. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. biraju. drugo. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. pisanje. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. Uz ovo. a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno.

obično nrma praktičnog cilja. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera. vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane". Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. i to na ekonomični način. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta.ljudima i stvarima i (2) sloboda. Ovo M. prema M. kako je navodila Marija Montesori . Detetov psihicki razvoj. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. koje radi isto tako koncentrisano.Dete. Dete ima ogroman zadatak pred sobom. ne desava se 6 . a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. To gotovo meditirajuće. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta.Montessori.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. M. a zato i jednaka prava. analogno fizickom embrionu.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka.Montessori naziva "spiritualni embrio". M. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. koji se na rodjenju ne vidi. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti. Marija Montessori je uočila da dete. oni hoće da svojim radom postignu nešto. kojom će ona sama sebe izgraditi. U njenom središtu je dete.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. Radeći s decom. postaje “novo” dete.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost. hrane za njihov "upijajući um". Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost).Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. njegov cilj je razvijanje snage.

u stvari. nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. socijalne navike. "mozak koji apsorbuje". bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. do 18. M. tehnicke predispozicije. da razume i da zakljucuje. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. apsorbujuceg procesa. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. godine 7 . Dakle. Drugi fenomen. Ova ljubav ne spada u emocije. potpuno nova snagom". Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. religiju.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. godine * od 6. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. M. tj. godine * od 12. predubedjenja i. kroz kontakt sa okruzenjem. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. Znaci. Oni se kod odredjene akcije. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. vec prema odredjenom "dizajnu". koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. zbog ovih ponavljanja." Život pojedinca od rođenja do 18.slucajno. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. sve dok se. do 12.

Dete svojim culima upija sve nesvesno. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. "Upijajući um". Sve više se razvijaju razumevanje i volja. ono moze da dosegne granice univerzuma. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove. Red je strukturni zakon svemira. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. Marija Montesori tražila je da se malome detetu. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. od rođenja do dobi od 3 godine. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. Adolescentni otpor. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. u ukupnom svemiru. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. odnosno kako je ona govorila. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. mora razviti volju. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. koja upija sve. do 6. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. Um deteta upija utiske. 8 . samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. Drugo razdoblje. naći sredstvo svog zdravlja. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. drustvu. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. Na osnovu svega. sve u njemu. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. U periodu 9-12. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. svet koji ga okružuje. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. bez izabiranja.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. od 3. Izmedju 6-9. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. ugrađuje ih u sebe. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. nagomilanog znanja). "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. neumorno i neograničeno. koji se uz pomoć doslednog. i duhovnu izgradnju. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu.

9 . Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način. su veće. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. Drveni pokretni alfabet u dve boje. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. intezivno i trajno bave. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. S vremena na vreme je pogodno. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. kada deca sama koriste materijal. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh. kako da se njime služi. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. Za vreme takve prezentacije.

Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr.dostupnost detetu 10 . ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. šarenih. svestranog obzira na sva čula. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. postepenog. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. veselih i maštovitih igara". sistematskog vežbanja. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. što je u životu realnost. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Na taj način deca uče čekati na red. a ne materijal.

Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja.Senzorski. botanika. umetnost itd.. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. geografija.vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti . razvijanju koncentracije.Akademski. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . posude i materijali kao sto su voda. oblik.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. brasno. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. tezina. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. zoologija. velicina. tekstura. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje.vežbe za podsticanje govora .vežbe kosmičkog vaspitanja .podsticanje aktivne detetove delatnosti .mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav. Dr. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme. cetke. Osim ovih materijala.vežbe praktičnog života .primerenost potrebama i sposobnostima . pisanje. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine. za sve uzraste. on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: . Po zelji.vežbe matematike . zvuk. Montessori je napisala: "Istina je. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika. matematika. istorija. pirinac itd. miris itd.Prakticni. 2. 3. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. mi ne mozemo napraviti genija. sigurna i izbalansirana individua.

tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta. kako od strane nastavnika. . ali tako da se detetova licnost ne povredi.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice.Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici. U ovom slucaju. u prvom pokusaju. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. . . MONTESORI NASTAVNIK 12 .Dete se ne prisiljava da deli materijal. Koristeci princip opservacije. nastavnik mora biti model a ne autoritet.Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut. ispravni i u dobrom stanju svo vreme.Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti. .Lose ponasanje se tretira odlucno. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. prostije edukativne slagalice).Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo). tako i od strane dece. Ako su u pitanju interesi cele grupe.. a ne prisilno. . perlice za nizanje. .Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu.

da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku. -da ima sposobnost rada u timu. -da se ponasa na profesionalan nacin. -da bude konzistentan. -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da uvek prosiruje svoja znanja. -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva).

Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. bez obzira gde se nalazilo. jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. Uočljiv je duh poštovanja. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. ljubavi. uočava se sve veće samopouzdanje. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . zapaža pažljivije. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. pomoći će mu da radi efikasnije. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. Navike. osećaj poverenja i radosti. Rađa se “novo dete”. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. samosvesna i sigurna osoba. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. kooperacije i mira među decom. Mlađa deca uče od starijih.Montesori metoda je indirektna metoda rada.

ekser.. SVRHA INTERESOVANJA 1. 3. 3. 2. sa tobom da uradim nešto posebno. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano. šoljica. 5.Pisanje poruke. 5.Olovka.Prekrivač. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom.Razvoj pravopisa.Sparivanje poruke i predmeta.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas. Po završetku.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4. 2.Razvoj rečnika i čitanja.Prazan list papira. 2. Kad pogodi šta je napisano.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr.Uzeti u obzir spremnost deteta. 4. 6.” 3.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač.Iskustvo u pravom čitanju. 4. 2.Čitanje poruke. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane. itd.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete.Predmeti kao što su poklopac.Uzeti u obzir spremnost roditelja. PREZENTACIJA 1. Napisaću tajnu poruku na listu papira. 2.Položiti objekte preko prekrivača. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila. pokazati gde stoji materijal. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. 3. 2. DIREKTNI CILJEVI 1. poklopac).5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1.Pozvati dete. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 . PRIPREMA 1. imenovati rad. 4.Proveriti upotrebljivost materijala. zamoliti dete da ih imenuje.Upoznavanje s materijalom. INDIREKTNI CILJEVI 1. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal.

deterdžent. 5. VARIJACIJE 1. kokos.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. PREZENTACIJA 1.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime.Izabrati jednu teglicu.Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka. 2. 3. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika.. 2. vanila. 2.Pokušati isto sa drugim teglicama. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta.Početi sa jakim mirisom. 4.Dati detetu da to isto uradi. pomirisati i pronaći odgovarajući par.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe.“ 5. otvoriti je.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke... 3. PREZENTACIJA 1. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira. jako. 4.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.). 16 . Kad se pronađe odgovarajući par. blago. 3. neprijatno. flomaster. staviti ih ispred kutije. beli luk.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi. *PRIMEDBA 1. itd. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima...Objasniti detetu šta se namerava uraditi.Tražiti od deteta da to isto ponovi. SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli. biber. 2.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--.

zoologija. engleski jezik. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. balet i veronauku. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno. fizièko obrazovanje i muzika. geografija i istorija.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. Obrazovno. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj./ u Beogradu. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. zadovoljavanju radoznalosti. izgradjivanju koncentracije deteta. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. obeležila je 10 godina rada. botanika. podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece. Na nivou privatnog sektora . uputio vaspitača u strategije praćenja 17 . Rad se obavlja u svetlim. kroz individualni rad sa decom. eksperimenti iz prirodnih nauka. srpski jezik. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković". u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica".-2005. matematika.Montesori školica "Pitagora"/1995. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. vežbe za izoštravanje čula. razvijanju radnih navika i samopuzdanja.god. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. Montesori metoda pokušava da.vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. opremljenim i bezbednim prostorijama. likovna umetnost. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti.

kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. Ova predškolska ustanova je 2005. godine obeležila 160 godina postojanja. srećnog doživljaja. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. kulitivisanje pokreta. portfolio i evaluacija. odmor. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. kadra. igre uloga. učenja i poučavanja. otvoreni montesori ambijent. pedagoška dokumentacija. stvaralačke aktivnosti. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. učenja. kvalitet. razradjuje sfere delanja. Standardi organizacije. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. sigurnost. igre tišine.razvoja deteta. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. sfere delanja i saznanja. montesori sredinu za učenje. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. funkcije porodice i lokalne zajednice. / u dečjem vrtiću "Neven". Model dalje razvija ciljeve. Na nivou državnog sektora . standardi: kadrova. god. prostora i opreme. opreme. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. mala škola. učenje u malim grupama. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. montesori vaspitač. aktivnosti na otvorenom prostoru. inidividualizovan rad. opšti cilj i ciljevi. obroci. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . prostora.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven".

. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. informator. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. Do ovoga dete dolazi postepeno. biva inicijator. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke.Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi... Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. linija. zvuk. oblik. U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. pokret 19 . a deci prepušta čar otkrića. STVARALAŠTVO reč. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama.

BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 .. Uvežbava različite vrste pokreta.. provalači se. zamisli. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. baca. skače. linije. oblika. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. podržava njegove ideje. Penje se. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. zvuka.Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim. pokreta.

IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli.. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu. Nekoj deci je potreban san. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi.Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti.Dete je najveći spontani posmatrač prirode. 21 . Oni sa police mame dete da im se prepusti.. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji.. Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše. Time se kod dece pobuđuje navika staranja. sjajni i u savršenom stanju.

KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA". “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice. Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može.Ponašanje deteta ima uzrok i značenje.

Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. 23 . Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo.U Otvorenom Montesori programu tim vrtića.Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM. roditelji i lokalna zajednica su partneri. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe.

montesori.yu www.com.com www.org.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.yu 24 .srceko. www.dncentar.stepbystepmontessori.co.alf-kids.com www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->