MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 . označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. te u dodiru sa decom različitih kultura.MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. Roditelji ga ne podučavaju. Razdoblja posebne osetljivosti. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. Od treće godine javlja se detetova volja. do treće godine nesvesno. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod. opipati i slično. a ne pasivan. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. već život u svim duginim bojama. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. Vec poznat i priznat u svetu. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. Kada dovoljno upozna taj svet. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. Proces učenja je aktivan. pogledati. a od treće svesno. Ono što je uočila za svu decu. Vrtić nije samo priprema za život. kako dete uči govoriti. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. od štednjaka i drugih aparata. Npr. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. Npr. Upijajući um . vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem.

Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. Npr. a od treće svesan um. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. najvažnije čovekovo oruđe. Svi alati su na dohvat ruku deteta. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. čuvanje stvari. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. nego i celina njegovih psihičkih snaga. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta. Jer to je period kada se formira inteligencija. Usvajanje 4 . da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. dolazi upravljanje stvarima”. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki".-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Ona je češće upotrebljavala reč rad. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. kojima može dete samo da vlada. osetila i mišići .. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. dečija okolina je udešena tako. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. I ne samo njegova inteligencija.. vec period od rođenja do seste godine.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Ona slaže materijal tako. Prva faza traje do šeste godine. Nažalost. mirna i ozbiljna. na kraju to učine umesto njega. Atmosfera je bez autoriteta. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. čistoću. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. a drugi da tu nema mesta igri. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. deca peru. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. brišu.

a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno. Uz ovo. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima.informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. pisanje. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. probaju. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. drugo. biraju. 5 . dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali.

vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi.Dete. Dete ima ogroman zadatak pred sobom.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. njegov cilj je razvijanje snage. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. prema M. Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. koji se na rodjenju ne vidi. Radeći s decom.Montessori. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. U njenom središtu je dete.Montessori naziva "spiritualni embrio". tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. Marija Montessori je uočila da dete. Ovo M. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja. To gotovo meditirajuće. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost). da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. postaje “novo” dete. kako je navodila Marija Montesori . M. a zato i jednaka prava. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane".ljudima i stvarima i (2) sloboda.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. ne desava se 6 . kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. analogno fizickom embrionu. i to na ekonomični način. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost. obično nrma praktičnog cilja. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. hrane za njihov "upijajući um". Detetov psihicki razvoj. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera. kojom će ona sama sebe izgraditi. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. M. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka. oni hoće da svojim radom postignu nešto. koje radi isto tako koncentrisano.

Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj.slucajno. godine * od 12. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. Drugi fenomen. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. godine 7 . predubedjenja i. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti." Život pojedinca od rođenja do 18.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. tehnicke predispozicije. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. Dakle. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. potpuno nova snagom". "mozak koji apsorbuje". ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. sve dok se. M. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. M. u stvari. do 12. kroz kontakt sa okruzenjem. vec prema odredjenom "dizajnu". Ova ljubav ne spada u emocije. apsorbujuceg procesa. Znaci. zbog ovih ponavljanja. da razume i da zakljucuje. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. tj. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. Oni se kod odredjene akcije. godine * od 6. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. socijalne navike. Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. do 18. religiju.

Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. koja upija sve. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. Na osnovu svega. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. od 3. mora razviti volju. do 6. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. svet koji ga okružuje. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). naći sredstvo svog zdravlja.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. i duhovnu izgradnju. Adolescentni otpor. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. od rođenja do dobi od 3 godine.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. ugrađuje ih u sebe. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. Marija Montesori tražila je da se malome detetu. bez izabiranja.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. u ukupnom svemiru. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. 8 . dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. koji se uz pomoć doslednog. Drugo razdoblje. odnosno kako je ona govorila. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. drustvu. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. "Upijajući um". samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. ono moze da dosegne granice univerzuma. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. Dete svojim culima upija sve nesvesno. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. Red je strukturni zakon svemira. neumorno i neograničeno. sve u njemu. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom. Izmedju 6-9. Um deteta upija utiske. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. nagomilanog znanja). Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. U periodu 9-12.

Drveni pokretni alfabet u dve boje. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. 9 . Za vreme takve prezentacije. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje. S vremena na vreme je pogodno. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. su veće. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. intezivno i trajno bave. kako da se njime služi. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. kada deca sama koriste materijal. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata.

Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Na taj način deca uče čekati na red. Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. a ne materijal. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. svestranog obzira na sva čula. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. šarenih. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. što je u životu realnost. sistematskog vežbanja. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr.dostupnost detetu 10 . veselih i maštovitih igara". postepenog. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju.

Akademski." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 .vežbe praktičnog života .Prakticni. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna. miris itd. razvijanju koncentracije.vežbe kosmičkog vaspitanja . tezina. istorija. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1. tekstura. zoologija. Dr. Osim ovih materijala. posude i materijali kao sto su voda. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. oblik. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav.Senzorski.vežbe za podsticanje govora . tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme. sigurna i izbalansirana individua..vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti . 2. cetke. brasno. botanika. zvuk. Montessori je napisala: "Istina je. pirinac itd. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine. 3. Po zelji. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. umetnost itd. geografija. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja. deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. mi ne mozemo napraviti genija. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji.primerenost potrebama i sposobnostima .podsticanje aktivne detetove delatnosti . velicina. matematika. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje. pisanje. on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: .vežbe matematike . za sve uzraste.

Lose ponasanje se tretira odlucno.Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti. . a ne prisilno. u prvom pokusaju. tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta.Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici. MONTESORI NASTAVNIK 12 .. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. ispravni i u dobrom stanju svo vreme.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. . . U ovom slucaju. nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo). kako od strane nastavnika. . . ali tako da se detetova licnost ne povredi.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice. Ako su u pitanju interesi cele grupe. .Dete se ne prisiljava da deli materijal. nastavnik mora biti model a ne autoritet. tako i od strane dece. prostije edukativne slagalice). perlice za nizanje.Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. Koristeci princip opservacije.Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut.

POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da se ponasa na profesionalan nacin. -da bude konzistentan. -da uvek prosiruje svoja znanja. -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku. -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. -da ima sposobnost rada u timu. -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva).

ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. kooperacije i mira među decom. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. samosvesna i sigurna osoba. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. ljubavi. osećaj poverenja i radosti. Rađa se “novo dete”. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . bez obzira gde se nalazilo. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. uočava se sve veće samopouzdanje. Mlađa deca uče od starijih. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. Uočljiv je duh poštovanja. Navike. pomoći će mu da radi efikasnije.Montesori metoda je indirektna metoda rada. zapaža pažljivije. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem.

2. imenovati rad. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal. DIREKTNI CILJEVI 1. INDIREKTNI CILJEVI 1.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta.Uzeti u obzir spremnost roditelja. 3. 4. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe.Predmeti kao što su poklopac.Olovka.. 5.Uzeti u obzir spremnost deteta. poklopac). PREZENTACIJA 1. šoljica. pokazati gde stoji materijal.” 3.Pozvati dete. 2. Po završetku. 5. PRIPREMA 1. itd. SVRHA INTERESOVANJA 1. 3.Iskustvo u pravom čitanju. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano.Proveriti upotrebljivost materijala.Razvoj rečnika i čitanja.Upoznavanje s materijalom. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 .Sparivanje poruke i predmeta. ekser.Položiti objekte preko prekrivača.Prekrivač. 6. Napisaću tajnu poruku na listu papira.Pisanje poruke.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. 2.Čitanje poruke. 4. sa tobom da uradim nešto posebno.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas. Kad pogodi šta je napisano. 2. 2.Prazan list papira.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1. 4. 2. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete. zamoliti dete da ih imenuje. 3.Razvoj pravopisa.

Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi.Početi sa jakim mirisom. pomirisati i pronaći odgovarajući par. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa.Dati detetu da to isto uradi.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih. 5.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta. 3. PREZENTACIJA 1. kokos.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. 2. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika.Izabrati jednu teglicu. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira. 2. 3. 4..). 3. biber. neprijatno. beli luk.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe. 16 .. blago.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle. 4. vanila.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima. SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli.. PREZENTACIJA 1. 2. Kad se pronađe odgovarajući par.Tražiti od deteta da to isto ponovi.“ 5. staviti ih ispred kutije. jako.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke.Objasniti detetu šta se namerava uraditi. itd. VARIJACIJE 1. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno..Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--. deterdžent. 2.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka..Pokušati isto sa drugim teglicama. otvoriti je. flomaster. *PRIMEDBA 1.

MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. fizièko obrazovanje i muzika. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno. izgradjivanju koncentracije deteta. u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". Obrazovno. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. likovna umetnost. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. botanika. Rad se obavlja u svetlim.Montesori školica "Pitagora"/1995. obeležila je 10 godina rada. srpski jezik. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica". razvijanju radnih navika i samopuzdanja. opremljenim i bezbednim prostorijama. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. engleski jezik. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece. vežbe za izoštravanje čula. balet i veronauku. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. zadovoljavanju radoznalosti. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković". Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. geografija i istorija.-2005. zoologija.god. matematika./ u Beogradu. eksperimenti iz prirodnih nauka. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. kroz individualni rad sa decom. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. Na nivou privatnog sektora .vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. Montesori metoda pokušava da. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. uputio vaspitača u strategije praćenja 17 .

opreme. portfolio i evaluacija.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . kulitivisanje pokreta. učenje u malim grupama. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. opšti cilj i ciljevi. kadra. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada.razvoja deteta. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. razradjuje sfere delanja. mala škola. kvalitet. odmor. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. igre uloga. inidividualizovan rad. god. / u dečjem vrtiću "Neven". stvaralačke aktivnosti. Model dalje razvija ciljeve. prostora. učenja. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . godine obeležila 160 godina postojanja. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. funkcije porodice i lokalne zajednice. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. Na nivou državnog sektora . Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. sigurnost. montesori sredinu za učenje. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. obroci. pedagoška dokumentacija. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. prostora i opreme. otvoreni montesori ambijent. montesori vaspitač. Ova predškolska ustanova je 2005. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". standardi: kadrova. Standardi organizacije. igre tišine. srećnog doživljaja. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. učenja i poučavanja. aktivnosti na otvorenom prostoru. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. sfere delanja i saznanja.

pokret 19 . oblik. Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. biva inicijator. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. informator. linija. a deci prepušta čar otkrića. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. . U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama. zvuk. STVARALAŠTVO reč...Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke. Do ovoga dete dolazi postepeno. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji.

U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. linije. baca.. provalači se. Penje se. podržava njegove ideje. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim. zamisli. skače. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. zvuka. BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 . Uvežbava različite vrste pokreta. oblika.Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči.. pokreta.

Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše.Dete je najveći spontani posmatrač prirode.. Time se kod dece pobuđuje navika staranja. Oni sa police mame dete da im se prepusti. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji.Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu. 21 .. Nekoj deci je potreban san.. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA. sjajni i u savršenom stanju. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta.

Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice. Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može. “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA".

Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo. PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM.U Otvorenom Montesori programu tim vrtića. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka.Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. 23 . Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. roditelji i lokalna zajednica su partneri. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe.

www.stepbystepmontessori.org.alf-kids.com www.montesori.co.yu 24 .com www.yu www.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.dncentar.srceko.com.