MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. kako dete uči govoriti. vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. te u dodiru sa decom različitih kultura. Od treće godine javlja se detetova volja. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. opipati i slično. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Vec poznat i priznat u svetu. već život u svim duginim bojama.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. pogledati. Npr. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. Ono što je uočila za svu decu. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Vrtić nije samo priprema za život. do treće godine nesvesno. Roditelji ga ne podučavaju. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. Razdoblja posebne osetljivosti. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. Proces učenja je aktivan. Upijajući um . Npr. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. a ne pasivan. a od treće svesno. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. Kada dovoljno upozna taj svet. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva.MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. od štednjaka i drugih aparata. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 .

Atmosfera je bez autoriteta. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta. vec period od rođenja do seste godine. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. na kraju to učine umesto njega. Usvajanje 4 . Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. a od treće svesan um. mirna i ozbiljna. Nažalost. brišu. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. najvažnije čovekovo oruđe. Npr. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. dolazi upravljanje stvarima”. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um.. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. čuvanje stvari. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. dečija okolina je udešena tako. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Prva faza traje do šeste godine. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. Ona slaže materijal tako. nego i celina njegovih psihičkih snaga. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. Ona je češće upotrebljavala reč rad.. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". Svi alati su na dohvat ruku deteta. deca peru. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. I ne samo njegova inteligencija. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. a drugi da tu nema mesta igri. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. Jer to je period kada se formira inteligencija. osetila i mišići . kojima može dete samo da vlada. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu.-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. čistoću. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života.

a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. probaju. biraju. U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. Uz ovo. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. pisanje. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. drugo. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju.informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. 5 . pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje.

M.Dete.Montessori naziva "spiritualni embrio". Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka. Radeći s decom. kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. ne desava se 6 . U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. postaje “novo” dete. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane". koji se na rodjenju ne vidi. Dete ima ogroman zadatak pred sobom.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. hrane za njihov "upijajući um". a zato i jednaka prava. njegov cilj je razvijanje snage. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. To gotovo meditirajuće.Montessori.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost. i to na ekonomični način.ljudima i stvarima i (2) sloboda. prema M. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera. kako je navodila Marija Montesori . Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. oni hoće da svojim radom postignu nešto. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost). Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. kojom će ona sama sebe izgraditi. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . M. Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. analogno fizickom embrionu. Detetov psihicki razvoj. U njenom središtu je dete. tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. Ovo M. Marija Montessori je uočila da dete.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. koje radi isto tako koncentrisano. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. obično nrma praktičnog cilja. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem.

ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. godine * od 6. "mozak koji apsorbuje". Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. da razume i da zakljucuje. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. vec prema odredjenom "dizajnu". zbog ovih ponavljanja." Život pojedinca od rođenja do 18. potpuno nova snagom". do 12. M. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. religiju. M. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. godine * od 12. nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. Drugi fenomen. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. Ova ljubav ne spada u emocije. godine 7 . Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. socijalne navike. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. u stvari. tj. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. tehnicke predispozicije. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. sve dok se. apsorbujuceg procesa. Dakle. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). predubedjenja i.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. kroz kontakt sa okruzenjem. Znaci. do 18. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine.slucajno. Oni se kod odredjene akcije.

dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. Izmedju 6-9. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. 8 . ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. koji se uz pomoć doslednog. Adolescentni otpor. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. U periodu 9-12. koja upija sve. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. Red je strukturni zakon svemira. od rođenja do dobi od 3 godine. u ukupnom svemiru. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. bez izabiranja. ono moze da dosegne granice univerzuma. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. svet koji ga okružuje. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. i duhovnu izgradnju. Na osnovu svega. mora razviti volju. ugrađuje ih u sebe. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. drustvu. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. Marija Montesori tražila je da se malome detetu.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. "Upijajući um". Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. naći sredstvo svog zdravlja. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. sve u njemu. Drugo razdoblje. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. od 3. do 6. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. odnosno kako je ona govorila. Dete svojim culima upija sve nesvesno. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. neumorno i neograničeno. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. Um deteta upija utiske. nagomilanog znanja). kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama.

a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. Drveni pokretni alfabet u dve boje. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. intezivno i trajno bave. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. kada deca sama koriste materijal.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. kako da se njime služi. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. su veće. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. S vremena na vreme je pogodno. 9 . Za vreme takve prezentacije.

Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. postepenog.dostupnost detetu 10 . a ne materijal. ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. sistematskog vežbanja. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. Na taj način deca uče čekati na red. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. što je u životu realnost. šarenih. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. veselih i maštovitih igara". Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. svestranog obzira na sva čula. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa.

velicina. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. 2. zvuk. Dr. tekstura.vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti .upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. 3. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika.vežbe praktičnog života . razvijanju koncentracije. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: . U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna. cetke. miris itd. Montessori je napisala: "Istina je.vežbe matematike . tezina. mi ne mozemo napraviti genija. pisanje.Akademski. brasno. umetnost itd. geografija. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena.vežbe za podsticanje govora . botanika. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine.vežbe kosmičkog vaspitanja ." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . za sve uzraste. istorija.Senzorski. Osim ovih materijala. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje.primerenost potrebama i sposobnostima . pirinac itd.Prakticni. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1.. matematika. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. zoologija. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik. oblik. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav. Po zelji. posude i materijali kao sto su voda. sigurna i izbalansirana individua.podsticanje aktivne detetove delatnosti .

prostije edukativne slagalice). nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo).Lose ponasanje se tretira odlucno. Koristeci princip opservacije. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. tako i od strane dece.Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. ali tako da se detetova licnost ne povredi. . MONTESORI NASTAVNIK 12 . .. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. nastavnik mora biti model a ne autoritet. .Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici.Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. .Dete se ne prisiljava da deli materijal. U ovom slucaju. . Ako su u pitanju interesi cele grupe. . tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice. a ne prisilno. perlice za nizanje. ispravni i u dobrom stanju svo vreme.Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut. kako od strane nastavnika. u prvom pokusaju.

-da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva). -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da se ponasa na profesionalan nacin. -da uvek prosiruje svoja znanja. -da ima sposobnost rada u timu. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da bude konzistentan.

da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. Rađa se “novo dete”. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. uočava se sve veće samopouzdanje. samosvesna i sigurna osoba. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. Uočljiv je duh poštovanja. zapaža pažljivije. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. Mlađa deca uče od starijih. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. kooperacije i mira među decom.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. ljubavi. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini. Navike. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. osećaj poverenja i radosti.Montesori metoda je indirektna metoda rada. bez obzira gde se nalazilo. jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. pomoći će mu da radi efikasnije.

Napisaću tajnu poruku na listu papira.Sparivanje poruke i predmeta. pokazati gde stoji materijal. 6.Čitanje poruke.Prazan list papira. Po završetku. 2. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal. 5. 2.Proveriti upotrebljivost materijala. 4.Razvoj pravopisa. 4.Uzeti u obzir spremnost roditelja. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 . 4.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4.Položiti objekte preko prekrivača. 3.Pozvati dete.Upoznavanje s materijalom. 5. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. 2. zamoliti dete da ih imenuje. šoljica.Razvoj rečnika i čitanja. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. poklopac). Kad pogodi šta je napisano. 2. ekser. 3. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe.Olovka. SVRHA INTERESOVANJA 1.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano.. 2.” 3.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta. PRIPREMA 1.Uzeti u obzir spremnost deteta. 2.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. sa tobom da uradim nešto posebno.Iskustvo u pravom čitanju. DIREKTNI CILJEVI 1.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete. 3. PREZENTACIJA 1. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila. itd.Predmeti kao što su poklopac.Pisanje poruke.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1.Prekrivač. imenovati rad. INDIREKTNI CILJEVI 1.

SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira.Početi sa jakim mirisom. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta.Tražiti od deteta da to isto ponovi.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno.. neprijatno. blago. *PRIMEDBA 1. VARIJACIJE 1.. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa. 2. itd. 3.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih.Pokušati isto sa drugim teglicama. beli luk.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe. 2. vanila. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika. 5.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka. 4. biber.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. 3.. Kad se pronađe odgovarajući par..Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi. 2.Objasniti detetu šta se namerava uraditi. staviti ih ispred kutije.).Izabrati jednu teglicu.. 4. flomaster. deterdžent. pomirisati i pronaći odgovarajući par.Dati detetu da to isto uradi. 16 . PREZENTACIJA 1. otvoriti je. 3.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle. kokos.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke. jako.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi.“ 5. 2. PREZENTACIJA 1.

izgradjivanju koncentracije deteta. opremljenim i bezbednim prostorijama. matematika. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. Obrazovno. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković". podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. botanika. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. Montesori metoda pokušava da. zoologija.Montesori školica "Pitagora"/1995. eksperimenti iz prirodnih nauka. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica". geografija i istorija. vežbe za izoštravanje čula. Na nivou privatnog sektora . u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". obeležila je 10 godina rada. fizièko obrazovanje i muzika. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. engleski jezik. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju.god. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece.vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima./ u Beogradu. balet i veronauku.-2005. kroz individualni rad sa decom. uputio vaspitača u strategije praćenja 17 . Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. razvijanju radnih navika i samopuzdanja. srpski jezik. zadovoljavanju radoznalosti. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. likovna umetnost. Rad se obavlja u svetlim. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj.

montesori sredinu za učenje. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. srećnog doživljaja. igre tišine. sigurnost. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. aktivnosti na otvorenom prostoru. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. kulitivisanje pokreta. Ova predškolska ustanova je 2005. funkcije porodice i lokalne zajednice. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. god. prostora. učenja. igre uloga. učenje u malim grupama. montesori vaspitač. inidividualizovan rad. mala škola. Standardi organizacije. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . portfolio i evaluacija. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. Model dalje razvija ciljeve. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. kvalitet. opreme. kadra. sfere delanja i saznanja. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. godine obeležila 160 godina postojanja. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. pedagoška dokumentacija. / u dečjem vrtiću "Neven". učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. prostora i opreme.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. opšti cilj i ciljevi. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. stvaralačke aktivnosti. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. učenja i poučavanja. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. razradjuje sfere delanja. Na nivou državnog sektora . Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". otvoreni montesori ambijent. obroci.razvoja deteta. odmor. standardi: kadrova. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006.

U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine.. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. oblik. Do ovoga dete dolazi postepeno. . linija..Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. a deci prepušta čar otkrića. STVARALAŠTVO reč. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. zvuk. biva inicijator. pokret 19 . Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. informator.

Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. Penje se. baca. BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 . linije. skače. podržava njegove ideje. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim. zamisli. pokreta. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. oblika.Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči.. zvuka. provalači se.. Uvežbava različite vrste pokreta.

Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše.. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu.Dete je najveći spontani posmatrač prirode. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta.. Oni sa police mame dete da im se prepusti. Time se kod dece pobuđuje navika staranja.Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. 21 . sjajni i u savršenom stanju. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA. Nekoj deci je potreban san.. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji. IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi.

KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 .Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA". Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može. “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice. Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete.

PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM. 23 .Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo.U Otvorenom Montesori programu tim vrtića. roditelji i lokalna zajednica su partneri.

org. www.alf-kids.co.yu www.com www.srceko.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.dncentar.montesori.com.yu 24 .com www.stepbystepmontessori.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful