MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. pogledati. Roditelji ga ne podučavaju. a ne pasivan. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 .Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Npr. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. Npr. Proces učenja je aktivan.MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. te u dodiru sa decom različitih kultura. Vrtić nije samo priprema za život. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. od štednjaka i drugih aparata. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. opipati i slično. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. Vec poznat i priznat u svetu. Kada dovoljno upozna taj svet. kako dete uči govoriti. do treće godine nesvesno. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. Razdoblja posebne osetljivosti. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. a od treće svesno. Upijajući um . već život u svim duginim bojama. Od treće godine javlja se detetova volja. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Ono što je uočila za svu decu.

Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. vec period od rođenja do seste godine. kojima može dete samo da vlada. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Ona slaže materijal tako. mirna i ozbiljna. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Npr.-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . Atmosfera je bez autoriteta. na kraju to učine umesto njega. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. Nažalost. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. čuvanje stvari. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. a od treće svesan um. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. osetila i mišići . da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. Jer to je period kada se formira inteligencija. najvažnije čovekovo oruđe. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". deca peru. Ona je češće upotrebljavala reč rad. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. brišu.. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. nego i celina njegovih psihičkih snaga. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze.. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. I ne samo njegova inteligencija. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. dečija okolina je udešena tako. Usvajanje 4 . čistoću. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. Prva faza traje do šeste godine. dolazi upravljanje stvarima”. Svi alati su na dohvat ruku deteta. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. a drugi da tu nema mesta igri. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline.

računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji.informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. drugo. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. biraju. Uz ovo. dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. 5 . pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. pisanje. probaju. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno.

Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. U njenom središtu je dete. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. postaje “novo” dete. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. koji se na rodjenju ne vidi. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja.Montessori naziva "spiritualni embrio".ljudima i stvarima i (2) sloboda. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. oni hoće da svojim radom postignu nešto. kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta.Montessori. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. obično nrma praktičnog cilja. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti. prema M.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . kako je navodila Marija Montesori . M. kojom će ona sama sebe izgraditi. Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari.Dete. Radeći s decom. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. i to na ekonomični način. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. hrane za njihov "upijajući um". koje radi isto tako koncentrisano. To gotovo meditirajuće. a zato i jednaka prava. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane".Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera. njegov cilj je razvijanje snage. analogno fizickom embrionu. M. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost. Detetov psihicki razvoj. ne desava se 6 . Marija Montessori je uočila da dete. tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost).Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. Ovo M. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. Dete ima ogroman zadatak pred sobom.

nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. godine 7 . predubedjenja i.slucajno. tj. Znaci.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. Dakle. u stvari. vec prema odredjenom "dizajnu". apsorbujuceg procesa. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. religiju. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. da razume i da zakljucuje. Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. kroz kontakt sa okruzenjem. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. sve dok se.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. socijalne navike. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. Drugi fenomen. M. Oni se kod odredjene akcije. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). godine * od 12. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. godine * od 6. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. zbog ovih ponavljanja. "mozak koji apsorbuje". potpuno nova snagom"." Život pojedinca od rođenja do 18. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. Ova ljubav ne spada u emocije. tehnicke predispozicije. do 12. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. do 18. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. M.

i duhovnu izgradnju. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. u ukupnom svemiru. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. bez izabiranja. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. Marija Montesori tražila je da se malome detetu. Red je strukturni zakon svemira. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. "Upijajući um".Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. Izmedju 6-9. koji se uz pomoć doslednog. U periodu 9-12. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . Na osnovu svega. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. Um deteta upija utiske. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. neumorno i neograničeno. odnosno kako je ona govorila. Adolescentni otpor. koja upija sve. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. od rođenja do dobi od 3 godine.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. naći sredstvo svog zdravlja. ono moze da dosegne granice univerzuma. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. drustvu. Dete svojim culima upija sve nesvesno. od 3. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. do 6. nagomilanog znanja). Drugo razdoblje. 8 . U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. sve u njemu. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. svet koji ga okružuje. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. ugrađuje ih u sebe. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. mora razviti volju. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom.

dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. Za vreme takve prezentacije. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. Drveni pokretni alfabet u dve boje. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. kada deca sama koriste materijal. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. su veće. S vremena na vreme je pogodno. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. 9 . Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje. kako da se njime služi.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. intezivno i trajno bave. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh.

Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. a ne materijal. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. sistematskog vežbanja.dostupnost detetu 10 . Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. šarenih. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. svestranog obzira na sva čula. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. postepenog. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. veselih i maštovitih igara". Na taj način deca uče čekati na red.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. što je u životu realnost. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto.

podsticanje aktivne detetove delatnosti . Dr. Po zelji. 3. umetnost itd.Prakticni. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja. istorija..primerenost potrebama i sposobnostima . brasno.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav. posude i materijali kao sto su voda. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. Osim ovih materijala. tekstura.Akademski. zvuk. Montessori je napisala: "Istina je.vežbe matematike . paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. razvijanju koncentracije.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. geografija. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici. botanika. matematika. miris itd. cetke. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje. mi ne mozemo napraviti genija. zoologija. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. tezina.vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti . pisanje. on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: . velicina. za sve uzraste. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. oblik. sigurna i izbalansirana individua. pirinac itd.vežbe kosmičkog vaspitanja . deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. 2. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme.Senzorski. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1.vežbe praktičnog života . Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna.vežbe za podsticanje govora . koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine.

MONTESORI NASTAVNIK 12 . a ne prisilno. perlice za nizanje. u prvom pokusaju.Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut. . nastavnik mora biti model a ne autoritet. ali tako da se detetova licnost ne povredi.Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. kako od strane nastavnika. Ako su u pitanju interesi cele grupe. . Koristeci princip opservacije.. tako i od strane dece. U ovom slucaju.Lose ponasanje se tretira odlucno.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje.Dete se ne prisiljava da deli materijal. .Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice. . nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo). ispravni i u dobrom stanju svo vreme. prostije edukativne slagalice). --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. .Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici. tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta. .

-da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva). POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da uvek prosiruje svoja znanja. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku. -da se ponasa na profesionalan nacin. -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. -da bude konzistentan.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda. -da ima sposobnost rada u timu.

Navike. Mlađa deca uče od starijih. samosvesna i sigurna osoba. da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. bez obzira gde se nalazilo. Uočljiv je duh poštovanja. zapaža pažljivije. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini.Montesori metoda je indirektna metoda rada. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. kooperacije i mira među decom. uočava se sve veće samopouzdanje. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. Rađa se “novo dete”. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. osećaj poverenja i radosti. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. ljubavi. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. pomoći će mu da radi efikasnije.

3. 3.” 3. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano.Prekrivač.Iskustvo u pravom čitanju..Razvoj rečnika i čitanja.Prazan list papira. 2. SVRHA INTERESOVANJA 1. 4.Pisanje poruke. 4.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1.Sparivanje poruke i predmeta.Proveriti upotrebljivost materijala. 2.Položiti objekte preko prekrivača. 2.Pozvati dete. poklopac).Predmeti kao što su poklopac.Upoznavanje s materijalom. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila. Napisaću tajnu poruku na listu papira. Kad pogodi šta je napisano.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 . PRIPREMA 1. 2.Uzeti u obzir spremnost roditelja. 4. 5. DIREKTNI CILJEVI 1. zamoliti dete da ih imenuje.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas.Razvoj pravopisa. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. 5.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. šoljica. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. pokazati gde stoji materijal.Uzeti u obzir spremnost deteta.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4. 6. imenovati rad. 2.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta. PREZENTACIJA 1.Čitanje poruke. 3. sa tobom da uradim nešto posebno. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač.Olovka. ekser. INDIREKTNI CILJEVI 1. itd. Po završetku. 2.

5. otvoriti je. kokos.Pokušati isto sa drugim teglicama. deterdžent. 2. *PRIMEDBA 1. PREZENTACIJA 1. 2.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. 2. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika. Kad se pronađe odgovarajući par. 16 .Objasniti detetu šta se namerava uraditi.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih. vanila. biber. 4.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi..“ 5.Tražiti od deteta da to isto ponovi.Dati detetu da to isto uradi..Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--. beli luk. neprijatno. 2. blago.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima.). itd. 3. PREZENTACIJA 1. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno. 3.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. jako.Početi sa jakim mirisom. staviti ih ispred kutije..Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke. pomirisati i pronaći odgovarajući par.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka. 4... SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli.Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi.Izabrati jednu teglicu. flomaster. VARIJACIJE 1. 3.

god. razvijanju radnih navika i samopuzdanja. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju. Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece. zoologija. balet i veronauku. srpski jezik. geografija i istorija. botanika. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. zadovoljavanju radoznalosti.-2005. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković".vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. vežbe za izoštravanje čula.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. Praktične vežbe iz svakodnevnog života./ u Beogradu. Montesori metoda pokušava da. izgradjivanju koncentracije deteta. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. opremljenim i bezbednim prostorijama. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. eksperimenti iz prirodnih nauka. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. Obrazovno. obeležila je 10 godina rada. Na nivou privatnog sektora . kroz individualni rad sa decom. likovna umetnost.Montesori školica "Pitagora"/1995. u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". engleski jezik. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. uputio vaspitača u strategije praćenja 17 . fizièko obrazovanje i muzika. matematika. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. Rad se obavlja u svetlim. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica". Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno.

god. kadra. igre tišine. godine obeležila 160 godina postojanja. kvalitet. Na nivou državnog sektora . Ova predškolska ustanova je 2005. odmor. otvoreni montesori ambijent. srećnog doživljaja. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. prostora. učenje u malim grupama. aktivnosti na otvorenom prostoru. inidividualizovan rad. sigurnost. Model dalje razvija ciljeve. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. prostora i opreme. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. pedagoška dokumentacija.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. mala škola. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. funkcije porodice i lokalne zajednice. sfere delanja i saznanja. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. igre uloga.razvoja deteta. opreme. opšti cilj i ciljevi. montesori sredinu za učenje. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. Standardi organizacije. / u dečjem vrtiću "Neven". standardi: kadrova. stvaralačke aktivnosti. učenja i poučavanja. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. montesori vaspitač. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. razradjuje sfere delanja. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . obroci. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. učenja. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. kulitivisanje pokreta. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". portfolio i evaluacija.

linija. Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. STVARALAŠTVO reč. informator.. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. a deci prepušta čar otkrića. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. biva inicijator..Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. zvuk. . pokret 19 . U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. Do ovoga dete dolazi postepeno. oblik. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama.

pokreta..Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. baca. oblika. skače. provalači se. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim. Penje se. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. linije. podržava njegove ideje. zamisli. Uvežbava različite vrste pokreta.. BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 . zvuka.

Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. sjajni i u savršenom stanju. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu. Time se kod dece pobuđuje navika staranja. 21 .Dete je najveći spontani posmatrač prirode. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi... Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta. Nekoj deci je potreban san. Oni sa police mame dete da im se prepusti. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji. IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli..

“Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice.Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA". Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može.

U Otvorenom Montesori programu tim vrtića. roditelji i lokalna zajednica su partneri. Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. 23 .Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe.

com.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.srceko.stepbystepmontessori.yu 24 . www.montesori.org.yu www.alf-kids.co.dncentar.com www.com www.