MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. opipati i slično. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. a od treće svesno. Roditelji ga ne podučavaju. Vec poznat i priznat u svetu. Npr. a ne pasivan. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 . već život u svim duginim bojama. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. Kada dovoljno upozna taj svet. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat.MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. Vrtić nije samo priprema za život. Npr. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. te u dodiru sa decom različitih kultura. do treće godine nesvesno. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Proces učenja je aktivan. pogledati. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. Upijajući um . Razdoblja posebne osetljivosti. kako dete uči govoriti. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. Od treće godine javlja se detetova volja. Ono što je uočila za svu decu.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. od štednjaka i drugih aparata.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik.

Svi alati su na dohvat ruku deteta. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. čuvanje stvari. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta.. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. Usvajanje 4 . Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. na kraju to učine umesto njega. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. Npr. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Jer to je period kada se formira inteligencija. brišu. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. a od treće svesan um.. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. kojima može dete samo da vlada. mirna i ozbiljna. a drugi da tu nema mesta igri. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. Ona je češće upotrebljavala reč rad. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. Atmosfera je bez autoriteta. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. Nažalost. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. deca peru." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. dečija okolina je udešena tako. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. najvažnije čovekovo oruđe. dolazi upravljanje stvarima”. Ona slaže materijal tako.-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . tokom kojih uče na kvalitativno različit način. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. osetila i mišići . možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. vec period od rođenja do seste godine. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. čistoću. Prva faza traje do šeste godine. nego i celina njegovih psihičkih snaga. I ne samo njegova inteligencija. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću.

pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. drugo. 5 . Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. pisanje. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. Uz ovo. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. biraju. dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano).informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. probaju.

Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. Radeći s decom. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije.ljudima i stvarima i (2) sloboda. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja.Montessori. M. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane". pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. koji se na rodjenju ne vidi. hrane za njihov "upijajući um". Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost). Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. postaje “novo” dete.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. Dete ima ogroman zadatak pred sobom. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. Detetov psihicki razvoj. M. To gotovo meditirajuće. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. a zato i jednaka prava. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka. obično nrma praktičnog cilja. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. Marija Montessori je uočila da dete. kako je navodila Marija Montesori . Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. prema M. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Ovo M. i to na ekonomični način. analogno fizickom embrionu. ne desava se 6 . kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. oni hoće da svojim radom postignu nešto.Montessori naziva "spiritualni embrio".Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta.Dete.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje. kojom će ona sama sebe izgraditi. njegov cilj je razvijanje snage. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. koje radi isto tako koncentrisano. U njenom središtu je dete.

Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). do 12. potpuno nova snagom". a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. M. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam." Život pojedinca od rođenja do 18. Oni se kod odredjene akcije. tj. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. tehnicke predispozicije. Ova ljubav ne spada u emocije.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. sve dok se. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. zbog ovih ponavljanja. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. M.slucajno. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. kroz kontakt sa okruzenjem. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. do 18. socijalne navike. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. predubedjenja i. godine * od 12. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. Znaci. Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. religiju. Drugi fenomen. Dakle. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. da razume i da zakljucuje. apsorbujuceg procesa. godine 7 . "mozak koji apsorbuje". godine * od 6. vec prema odredjenom "dizajnu". u stvari.

ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. mora razviti volju. odnosno kako je ona govorila. ono moze da dosegne granice univerzuma. Um deteta upija utiske. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. neumorno i neograničeno. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. u ukupnom svemiru. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. sve u njemu. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. Dete svojim culima upija sve nesvesno. ugrađuje ih u sebe. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Izmedju 6-9. od 3. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom. drustvu. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. koja upija sve. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. bez izabiranja. naći sredstvo svog zdravlja. do 6. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". koji se uz pomoć doslednog.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. Marija Montesori tražila je da se malome detetu. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. svet koji ga okružuje. U periodu 9-12. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). Adolescentni otpor. "Upijajući um". Red je strukturni zakon svemira. 8 . tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. i duhovnu izgradnju. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. Drugo razdoblje. Na osnovu svega. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove. dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. nagomilanog znanja). Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. od rođenja do dobi od 3 godine. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima.

Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. 9 . To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. Drveni pokretni alfabet u dve boje. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. intezivno i trajno bave. S vremena na vreme je pogodno. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. kada deca sama koriste materijal. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način. su veće. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. kako da se njime služi. Za vreme takve prezentacije. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh.

ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. veselih i maštovitih igara". pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. sistematskog vežbanja. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. svestranog obzira na sva čula. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. postepenog. što je u životu realnost. šarenih. Na taj način deca uče čekati na red. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju.dostupnost detetu 10 . Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. a ne materijal.

on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: .vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti .podsticanje aktivne detetove delatnosti . Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. tekstura. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1. geografija.Senzorski. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. oblik. Po zelji.vežbe matematike . botanika." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike.vežbe za podsticanje govora . umetnost itd. tezina.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav. sigurna i izbalansirana individua.primerenost potrebama i sposobnostima . Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja. zoologija. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika. miris itd. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. cetke. Osim ovih materijala. velicina. razvijanju koncentracije.Akademski.Prakticni. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. 3. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. brasno. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik. pirinac itd.. matematika. zvuk. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka.vežbe kosmičkog vaspitanja . istorija. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna. mi ne mozemo napraviti genija. posude i materijali kao sto su voda. Dr. za sve uzraste. 2. Montessori je napisala: "Istina je.vežbe praktičnog života . pisanje.

a ne prisilno. . U ovom slucaju. nastavnik mora biti model a ne autoritet. prostije edukativne slagalice). u prvom pokusaju. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice. kako od strane nastavnika. Ako su u pitanju interesi cele grupe. .Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut.Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. MONTESORI NASTAVNIK 12 . tako i od strane dece. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta. perlice za nizanje. . ispravni i u dobrom stanju svo vreme.Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. Koristeci princip opservacije. .Lose ponasanje se tretira odlucno. nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo)..Dete se ne prisiljava da deli materijal. . ali tako da se detetova licnost ne povredi. .Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici.

POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da uvek prosiruje svoja znanja. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva). -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda. -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da se ponasa na profesionalan nacin. -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. -da bude konzistentan. -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da ima sposobnost rada u timu. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse.

PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini. Navike. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. Rađa se “novo dete”. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. uočava se sve veće samopouzdanje. Uočljiv je duh poštovanja. kooperacije i mira među decom. da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. osećaj poverenja i radosti. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada.Montesori metoda je indirektna metoda rada. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. ljubavi. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. pomoći će mu da radi efikasnije. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. Mlađa deca uče od starijih. bez obzira gde se nalazilo. samosvesna i sigurna osoba. zapaža pažljivije.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada.

2.. Kad pogodi šta je napisano.Čitanje poruke. 2.Uzeti u obzir spremnost roditelja.Olovka.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. itd. 2.Proveriti upotrebljivost materijala.Iskustvo u pravom čitanju. sa tobom da uradim nešto posebno. 2. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano. ekser. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. poklopac).Pisanje poruke.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4. PREZENTACIJA 1. 3. 2. 3. pokazati gde stoji materijal. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 .Razvoj rečnika i čitanja.Položiti objekte preko prekrivača.Sparivanje poruke i predmeta.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete.Razvoj pravopisa.” 3. 5. 4. 4.Prazan list papira. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila. SVRHA INTERESOVANJA 1.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe.Predmeti kao što su poklopac. 5. 6. šoljica.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. 2.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1.Upoznavanje s materijalom. zamoliti dete da ih imenuje. INDIREKTNI CILJEVI 1. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane.Pozvati dete. PRIPREMA 1. DIREKTNI CILJEVI 1. 3. Po završetku. Napisaću tajnu poruku na listu papira.Prekrivač.Uzeti u obzir spremnost deteta. imenovati rad.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas. 4.

MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta.Objasniti detetu šta se namerava uraditi. Kad se pronađe odgovarajući par. *PRIMEDBA 1. 4. 4. kokos. 16 .Početi sa jakim mirisom. 2.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka.).Dati detetu da to isto uradi. 3.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke. 2. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno. biber..Izabrati jednu teglicu.Pokušati isto sa drugim teglicama. flomaster...Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi. SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli. staviti ih ispred kutije.“ 5.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. 5. jako. beli luk.. PREZENTACIJA 1. blago. 3. vanila.. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira. pomirisati i pronaći odgovarajući par. deterdžent. 2.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.Tražiti od deteta da to isto ponovi.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe. itd. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--. 2. PREZENTACIJA 1.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. otvoriti je. neprijatno.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika. VARIJACIJE 1. 3.

zoologija. balet i veronauku.Montesori školica "Pitagora"/1995./ u Beogradu. matematika. Na nivou privatnog sektora . vežbe za izoštravanje čula. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. botanika. eksperimenti iz prirodnih nauka. srpski jezik. Rad se obavlja u svetlim. obeležila je 10 godina rada. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković". uputio vaspitača u strategije praćenja 17 . opremljenim i bezbednim prostorijama. razvijanju radnih navika i samopuzdanja. fizièko obrazovanje i muzika. izgradjivanju koncentracije deteta. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica".god. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj.vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. kroz individualni rad sa decom. engleski jezik. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju. u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. Montesori metoda pokušava da. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno. zadovoljavanju radoznalosti. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece.-2005. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. likovna umetnost. Obrazovno. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. geografija i istorija.

aktivnosti na otvorenom prostoru. inidividualizovan rad. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. srećnog doživljaja. kvalitet. sigurnost. prostora i opreme. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. god. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. otvoreni montesori ambijent. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. učenje u malim grupama. odmor. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. kadra. učenja. kulitivisanje pokreta. Standardi organizacije. / u dečjem vrtiću "Neven". standardi: kadrova. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. obroci. prostora. funkcije porodice i lokalne zajednice. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. Na nivou državnog sektora .razvoja deteta. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". pedagoška dokumentacija. Model dalje razvija ciljeve. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. opreme. razradjuje sfere delanja. igre tišine.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . opšti cilj i ciljevi. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. stvaralačke aktivnosti. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. sfere delanja i saznanja. igre uloga. montesori vaspitač. montesori sredinu za učenje. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. godine obeležila 160 godina postojanja. mala škola. Ova predškolska ustanova je 2005. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. portfolio i evaluacija. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. učenja i poučavanja.

a deci prepušta čar otkrića.. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor.. U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. zvuk. STVARALAŠTVO reč. . posrednik i partner u konstruktivnim razmenama. informator. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. Do ovoga dete dolazi postepeno. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. pokret 19 . oblik. Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka.Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. biva inicijator. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. linija.

BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 .. provalači se. zvuka. podržava njegove ideje. linije.. Penje se. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta.Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. baca. oblika. zamisli. Uvežbava različite vrste pokreta. pokreta. skače. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima.

Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi. Time se kod dece pobuđuje navika staranja. Oni sa police mame dete da im se prepusti..Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta.. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu.. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA.Dete je najveći spontani posmatrač prirode. sjajni i u savršenom stanju. Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše. 21 . IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli. Nekoj deci je potreban san.

Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice.Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA". Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može.

U Otvorenom Montesori programu tim vrtića. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe. Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo. PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM. 23 . Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić.Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. roditelji i lokalna zajednica su partneri.

org.alf-kids.yu www.dncentar.montesori.com.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.yu 24 .stepbystepmontessori. www.srceko.com www.co.com www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful