MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji

od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih
intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se
pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na
studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje
koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor
medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na
psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao
je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je
direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju.
Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na
studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz
područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre
svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na
organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u
radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini"
za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih
zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj,
Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena
na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori
pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi,
Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina
20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo
ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina,
međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde
je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli
se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju.
Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u
Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici
Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen
uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za
Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi.

Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod
obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i
njihovom pravu da budu tretirani kao individue.
Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su
uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male
drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju
graduisanih cilindara za vežbu malih mišića.
Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja,
od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao
nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala

1
mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da
ohrabre individualni nego kolektivni rad.
Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već
kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg
obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i
prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo.
Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje,
privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne
materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom.
"Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama
iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za
ucenjem."
Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samo-
obrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate",
ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem.
Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je :

"Pomozi mi da to uradim sam" .

2
 MONTESORI METODA

Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane

deteta, vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. Jedna istinski obrazovana
individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi, zato što je motivisana svojom
unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim
godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori.
Vec poznat i priznat u svetu, ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina)
kod nas je relativno nepoznat. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg
iskustva u radu sa decom. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu, osavremenjen je i
prilagođen današnjim uslovima života.
Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim
stadijumima razvoja, te u dodiru sa decom različitih kultura. Ono što je uočila za svu decu,
označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva.

Te univerzalne karakteristike su:

-sva deca imaju upijajući um

-sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti
-sva deca žele učiti
-sva deca uče kroz igru i rad
-sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju
-sva deca žele biti nezavisna

Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod.

Upijajući um - Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. Detetov um do šeste

godine života upija informacije i uči, do treće godine nesvesno, a od treće svesno. Npr. kako dete
uči govoriti. Roditelji ga ne podučavaju, jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Dete će
do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Od treće godine javlja se detetova volja.
Proces učenja je aktivan, a ne pasivan. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode
kako bi sledilo ono što ga zanima. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se
deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. od štednjaka i drugih aparata. Vrtić nije samo
priprema za život, već život u svim duginim bojama.
Razdoblja posebne osetljivosti- Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena
razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Npr. dvogodišnjak u
trgovini želi sve dodirnuti, pogledati, opipati i slično. To je za Montesori razdoblje posebne
osetljivosti. Kada dovoljno upozna taj svet, neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem.
Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti:
-osteljivost za red
-osetljivost za jezik
-osteljivost za spretnost u kretanju
-osteljivost za društveno ponašanje

3
-osetljivost za male predmete
-osetljivost za učenje putem oseta
Deca žele učiti - Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od
rođenja. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. Marija Montesri posebno je naglašavala
povezanost pokreta i mozga. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak, osetila i mišići , te
da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. Zato nije dobro terati dete da sedi i
sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i
pokreta. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. Npr. možda će dete prosipati
brašno dok pravi kolače, ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da
iskuša tu veštinu.
Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. Jedni
misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju, a drugi da tu nema mesta igri. Pogrešno
tumačenje proizilazi iz dva izvora. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali,
ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Ona
je češće upotrebljavala reč rad. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta.
Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze
razvoja, tokom kojih uče na kvalitativno različit način. Prva faza traje do šeste godine, druga od
šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. U prvoj fazi razlikuju se dva
razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um, a od treće svesan um. Ovo razdoblje
je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta.
Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. Nažalost,
odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Mnogi tako
umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na
cipelama, na kraju to učine umesto njega. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa
koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji
predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. U Montesori
vrtiću nema "lažnih alatki". Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju; deca peru,
brišu. Svi alati su na dohvat ruku deteta.

Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Atmosfera je
bez autoriteta, mirna i ozbiljna. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Materijal i
način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red, čistoću, čuvanje stvari.
Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline, a ne da
smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Metoda Montesori obično
naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta, neminovno delovanje fizičkih zakona na
čoveka. Ona slaže materijal tako, da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu, a
ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. dečija okolina je udešena tako, da su svi predmeti u
njoj pregledni i izgrađeni u veličinama, kojima može dete samo da vlada. Montesori metoda je u
skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima, dolazi upravljanje
stvarima”. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj
ličnosti koja latentno spava u detetu.

Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period

studiranja, vec period od rođenja do seste godine. Jer to je period kada se formira inteligencija,
najvažnije čovekovo oruđe. I ne samo njegova inteligencija, nego i celina njegovih psihičkih
snaga... Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć, a svaka
prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije."
Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog
okruženja, a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. Usvajanje

4
informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva
svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece
naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu
omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje, pisanje, računanje) na isti prirodan
način na koji dete uči da hoda ili priča. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada
je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji.

U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina:

prvo, dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla
kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano);
drugo, pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje, tako da ona
budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno.

U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali, koji imaju dve gore
navedene dugoročne funkcije, a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u
neposrednom radu sa njima.
Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija
pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. Zato Montesori materijal
pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. Uz ovo, detetu je
omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu
(stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa
specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. Montesori učionica je
organizovana tako da decu privlači da istražuju, biraju, probaju, a da pri tome razvijaju svoje
prirodne sklonosti. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje).
Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom, razvija kod
njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici.

5
 RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI

Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih

pedagogija. U njenom središtu je dete, a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u
nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim
kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti.“Djeca su ona koja su
me naučila” objavljivala je .
Marija Montessori je uočila da dete, kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti
pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s
nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti. To gotovo meditirajuće, dugo stanje
zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek
čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. U trenu usmeravanja pažnje javlja se
normalizacija ponašanja, dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera, kako je navodila
Marija Montesori , postaje “novo” dete.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i
omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje.
Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba
dati priliku da se ostvari.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike
zadatke i dužnost, a zato i jednaka prava. Dete ima ogroman zadatak pred sobom, ono mora da iz
malog novorodjenčeta formira čoveka, da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i
reakcije, stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Za sve to je
potrebna stvaralačka delatnost. M.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg
rada i razvoja. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta, da odrasli redovno rade sa nekim
ciljem, oni hoće da svojim radom postignu nešto, i to na ekonomični način.Dete, koje radi isto
tako koncentrisano, obično nrma praktičnog cilja, njegov cilj je razvijanje snage, vežbanje
sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti.
Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. Njegov
krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. Detetovo psihicko i fizicko
zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi
sopstvenu licnost). Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za
psihicki razvoj. Ovo M.Montessori naziva "spiritualni embrio", analogno fizickom embrionu;
onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta, tako isto postoji i
predodredjen plan za psihicki razvoj deteta, koji se na rodjenju ne vidi. Ova urodjena šema se
ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta
sa okruzenjem - ljudima i stvarima i (2) sloboda. Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala
zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi, tj dete se
posmatra kao jedinsvo ova dva. M.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati
bez fizicke aktivnosti.
Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta.
Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima
se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta.

Radeći s decom, Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane", hrane za njihov
"upijajući um", kojom će ona sama sebe izgraditi. Detetu je za njegov normalan razvoj preko
potrebno doživljavanje ranih iskustava. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje
prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj, pojedinacnoj sreci tog deteta
i od njega nastalog odraslog coveka. Detetov psihicki razvoj, prema M.Montessori, ne desava se

6
slucajno, vec prema odredjenom "dizajnu", tj. dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti,
koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. Dakle, ceo detetov psihicki zivot zavisi od
budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti, kroz kontakt sa okruzenjem, gde dete razvija
sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih
"pokoravanja" svoje kompleksne sredine.

Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. M.Montessori je

identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj, a
to su
a) senzitivni periodi
b)"mozak koji apsorbuje"

Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali u detetovom zivotu kada je ono

apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa izuzimanjem ostalih. Oni se kod
deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem odredjene akcije, bez ociglednog
razloga, sve dok se, zbog ovih ponavljanja, potpuno nova funkcija ne pojavi eksplozivnom
snagom".

Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja
ljubav prema okruzenju. Ova ljubav ne spada u emocije, nego je tipicno intelektualna i
spiritualna zelja.

M.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za:

-red (poredak stvari) u okruzenju

-upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa)
-razvoj hodanja
-fascinaciju malim objektima i detaljima
-socijalni interes.

Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja.

Drugi fenomen, "mozak koji apsorbuje", opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu
koga dete stice to znanje. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se
razlikuje od nacina odraslog. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz
okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. Znaci, ova nesvesna
aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu
prikupljenom u toku nesvesnog, apsorbujuceg procesa. Tako se dete formira sve dok ne pocne da
pamti (razvoj memorije), da razume i da zakljucuje. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se
prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike, koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili
rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam, religiju, socijalne navike, tehnicke predispozicije,
predubedjenja i, u stvari, sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti."

Život pojedinca od rođenja do 18. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja:
* od rođenja do 6. godine
* od 6. do 12. godine
* od 12. do 18. godine

7
 Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila
upute za rad s decom.
Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. Govorila je
kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um, dete se prilagođava okolini u
kojoj se nalazi. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Prema njoj
"upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. Dete svojim culima upija
sve nesvesno, bez izabiranja, neumorno i neograničeno. "Upijajući um" je upoređivala sa
sundjerom, koja upija sve, ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. Um deteta upija
utiske, ugrađuje ih u sebe, samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto
učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. Marija Montesori tražila je da
se malome detetu, od rođenja do dobi od 3 godine, pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u
svom obilju i raskoši. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po
mogućnosti što više uključeno u društveni život. Ona je govorila da okolina malog deteta mora
biti svet, svet koji ga okružuje, sve u njemu.
Drugo razdoblje, od 3. do 6. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove,
sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. Sve više se razvijaju
razumevanje i volja, dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga.
"Upijajući um", koji pomaže stvaranju osobnosti deteta, tokom ovog razdoblja priprema dete
indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu, i duhovnu izgradnju.Da bi dete
moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima, mora razviti volju. Dete
sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. Marija Montesori je tvrdila
da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom
svetu. Red je strukturni zakon svemira, koji se uz pomoć doslednog, ritmičkog ponašanja
roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta
koji ga okružuje. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za
njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava, odnosno kako je ona govorila, u ukupnom
svemiru, naći sredstvo svog zdravlja.
Izmedju 6-9.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti
neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi, drustvu. U periodu 9-12, dete je otvoreno za
upoznavanje samog univerzuma (sveta). Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz
okruzenja , ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu,
ono moze da dosegne granice univerzuma. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice
odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu
mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta, a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice
(usitnjavati) predmete koji se predaju, kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama.
Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u
dubinu. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja, onaj koji ce slediti celog zivota i to
je period ogranicenog (suzenog) izbora. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za
kasnije godine. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to
prirodnom uzrastu, nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave.
Adolescentni otpor, uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu, nepoznata je pojava u
mnogim drugim civilizacijama. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni
razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima.

Na osnovu svega, Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi
cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. Samo na ovaj nacin
moze nov vid edukacije, baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta, da se razvije i
zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog, nagomilanog znanja).
Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja.

8
 MONTESORI MATERIJAL

Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta
kojim se deca rado, intezivno i trajno bave. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na
jedan odredjeni način, kako da se njime služi. Materijal vodi dete sistematskim treningom do
svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni
sami moraju doći do njih.

Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu

prezentaciju.
Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na
odgovarajuci način, dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju.
Za vreme takve prezentacije, nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju, a celokupna radnja se deli u
nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh, kada deca sama
koriste materijal, su veće.
Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom.
S vremena na vreme je pogodno, a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije.
To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih, konkretnih radnji sa materijalima
koji se posmatraju.
Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili
da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju.

Drveni okvir sa pamučnim materijalom za

zakopčavanje. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata.

Drveni pokretni alfabet

u dve boje. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih
nijansi.

9
 Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju, navela su je
da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje.
Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima:
samostalnog, postepenog, sistematskog vežbanja, svestranog obzira na sva čula, samokontrole i
mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. Sav taj materijal danas je velikim delom
prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod
dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece.

Primeri montesori materijala:

Mnogi misle da je
bit Montesori vrtića
upravo materijal.
Tačno je da
Montesori vrtići
imaju svoje stalno
mesto u dečjim
vrtićima, ali je još
tačnije da je za
Mariju Montesori
središte zanimanja dete, a ne materijal. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od
sebe dogodilo. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo
celine koja se zove Montesori-pedagogija. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka
zanimljivih, šarenih, veselih i maštovitih igara". Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija
koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Na prvom stupnju vaspitač
navodi konkretni predmet (npr. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Na drugom stupnju on
kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Na trećem stupnju vaspitač pita dete
kako se predmet zove i ono odgovara. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Spoljšnji red se
postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. Postoji
samo jedna vrsta jednog materijala. Na taj način deca uče čekati na red, što je u životu realnost.
Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. Deca mogu preko
direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Preko vlastitih grešaka dete
uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Vaspitne grupe su obavezno mešovite
po uzrastu, te su na taj način prirodnije od homogenih grupa.

Kriterijumi Montesori pribora i materijala:

- dostupnost detetu
- podsticanje aktivne detetove delatnosti
- primerenost potrebama i sposobnostima
- mogućnost uočavanja pogreške u radu

Kao takav, on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su
međusobno povezana:

- vežbe praktičnog života

- vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti
- vežbe za podsticanje govora
- vežbe matematike
- vežbe kosmičkog vaspitanja - upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i
međuzavisnosti svih pojava, prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka.

Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to:

1.Prakticni,
koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog
zivota kao sto su dugmici, cetke, posude i materijali kao sto su voda, brasno, pirinac itd. Ove
aktivnosti znatno doprinose koordinaciji, razvijanju koncentracije, paznje za detalje i sticanju
dobrih radnih navika.
2.Senzorski,
za sve uzraste. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma
koriscena. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su
boja, tezina, oblik, tekstura, velicina, zvuk, miris itd.
3.Akademski,
koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje, pisanje,
matematika, geografija, botanika, zoologija, istorija, umetnost itd.

Osim ovih materijala, deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. Velika
paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju. Po zelji, deci se moze omoguciti da uce i neki
strani jezik.

U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete
individualno radi sa odredjenim materijalima, ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na
bilo koji nacin kod dece podstice. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama,
tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme.
Dr. Montessori je napisala: "Istina je, mi ne mozemo napraviti genija. Mi mozemo jedino
pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna, sigurna
i izbalansirana individua."

NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA

- Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti, ispravni i u dobrom stanju svo vreme.
- Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice, perlice za nizanje, prostije
edukativne slagalice), najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. --Svi
materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem, kako od strane nastavnika, tako i
od strane dece.

- Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu.

- Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje, a ne prisilno. U ovom slucaju, nastavnik
mora biti model a ne autoritet.

- Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut.Dete se ne
prisiljava da deli materijal. Ako su u pitanju interesi cele grupe, tada grupa ima prioritet nad
individualnom potrebom deteta.

- Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici.

- Lose ponasanje se tretira odlucno, ali tako da se detetova licnost ne povredi. Koristeci princip
opservacije, nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa
drugim detetom (nasamo), u prvom pokusaju.

MONTESORI NASTAVNIK

Treba:
-da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse.

-da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu.

-da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob.

-da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva).

-da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda.

-da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje.

-da bude konzistentan.

-da ima sposobnost rada u timu.

-da se ponasa na profesionalan nacin.

-da uvek prosiruje svoja znanja, da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku.

POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA

Montesori metoda je indirektna metoda rada, jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. U
Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3
do 6 godina u predškolskoj grupi, 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. Mlađa deca
uče od starijih, a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. Deca uspostavljaju svoj vlastiti
tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj
uspeha.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada, uočava se sve veće samopouzdanje,
osećaj poverenja i radosti. Rađa se “novo dete”. Uočljiv je duh poštovanja, ljubavi, kooperacije i
mira među decom.

MONTESORI PROGRAM TRADICIONALNI VRTIĆ

odeljenja heterogene dobi odeljenja homogene dobi
motivacija ličnim razvojem, motivacija vaspitačem,
intrinzična motivacija ekstrinzična motivacija
samokontrola pogreške vaspitač kontrolira
iskustveno učenje vaspitač podučava
učitelj je posmatrač i usmeruje učenika vaspitač je u središtu i dominira
učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu
sloboda kretanja i rada određena mesta rada za stolom
samodisciplina vaspitač disciplinira
uzajamno pomaganje vaspitač pomaže
nekoliko prekida rada neprestano prekidanje rada
deca biraju vežbe vaspitač određuje rad
individualni tempo rada vaspitač određuje tempo
sloboda samostalnog otkrivanja vaspitač predaje
naglasak na konkretnom naglasak na apstraktnom
realni život "igranje uloga"

Ovakvom koncepcijom rada, svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale
i postane nezavisna, samosvesna i sigurna osoba.
Navike, veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini, pomoći će mu da radi efikasnije,
zapaža pažljivije, da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama, bez obzira
gde se nalazilo.

PRIMERI MONTESORI RADIONICA

VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA

PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4,5 GODINE I VIŠE)

MATERIJAL
1.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta.
2.Predmeti kao što su poklopac, šoljica, ekser, itd..
3.Prazan list papira.
4.Olovka.
5.Prekrivač.

PRIPREMA
1.Proveriti upotrebljivost materijala.
2.Uzeti u obzir spremnost deteta.
3.Uzeti u obzir spremnost roditelja.

PREZENTACIJA
1.Pozvati dete, imenovati rad, pokazati gde stoji materijal. Raširiti pokrivač na podu i postaviti
pripremljeni materijal. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane.
2.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas, sa tobom da uradim nešto posebno.
Napisaću tajnu poruku na listu papira, ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila.”
3.Položiti objekte preko prekrivača, držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti,
zamoliti dete da ih imenuje.
4.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. poklopac), zamotati papir i dodati ga detetu
moleći da kaže šta je napisano. Kad pogodi šta je napisano, zamoliti dete da spari papir sa
odgovarajućim objektom.
5.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete.
6. Po završetku, zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač.

SVRHA INTERESOVANJA
1.Upoznavanje s materijalom.
2.Pisanje poruke.
3.Čitanje poruke.
4.Sparivanje poruke i predmeta.

DIREKTNI CILJEVI
1.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe.
2.Iskustvo u pravom čitanju.

INDIREKTNI CILJEVI
1.Razvoj pravopisa.
2.Razvoj rečnika i čitanja.

SENZORNO MOTORNE VEŽBE

MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine)

MATERIJAL
Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica, u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa, biber,
vanila, deterdžent, beli luk, kokos...).

PREZENTACIJA
1.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih.
2.Izabrati jednu teglicu, otvoriti je, pomirisati i pronaći odgovarajući par.Dati detetu da to isto
uradi.
3.Pokušati isto sa drugim teglicama. Kad se pronađe odgovarajući par, staviti ih ispred kutije.
4.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.
5.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi.

DIREKTAN CILJ
Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise

REĆI
Prijatno, neprijatno, blago, jako, itd...

*PRIMEDBA
1.Početi sa jakim mirisom.
2.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima.

MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine)

MATERIJAL
Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta.

PREZENTACIJA
1.Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi.
2.Objasniti detetu šta se namerava uraditi.
3.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime.
4.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--- “
5.Tražiti od deteta da to isto ponovi.

SVRHA INTERESOVANJA
Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli.

DIREKTNI CILJ
Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira.

INDIREKTNI CILJ
Bogaćenje rečnika.

VARIJACIJE
1.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka, flomaster..
2.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke.
3.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te
iste predmete staviti u različite torbe.

MONTESORI PROGRAM U SRBIJI

 Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko
gradova. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković", u Somboru u vrtiću "Ježeva
kućica", u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak", u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i
Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola
u kojoj se realizuje Montesori program.

Na nivou privatnog sektora - Montesori školica "Pitagora"/1995.-2005.god./ u

Beogradu, obeležila je 10 godina rada. Obrazovno- vaspitni program zasniva se na "budjenju
želje za učenjem, zadovoljavanju radoznalosti, izgradjivanju koncentracije deteta, razvijanju
radnih navika i samopuzdanja. Montesori metoda pokušava da, kroz individualni rad sa decom,
podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta, da kod njega probudi želju za učenjem i
saznavanjem. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. Okruženje
(uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. Dete ima slobodu izbora
materijala kojima će se baviti. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. Broj dece po
jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. Rad se obavlja u
svetlim, opremljenim i bezbednim prostorijama, u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju.
Praktične vežbe iz svakodnevnog života, vežbe za izoštravanje čula, matematika, srpski jezik,
botanika, zoologija, geografija i istorija, eksperimenti iz prirodnih nauka, likovna umetnost,
fizièko obrazovanje i muzika. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru, engleski jezik,
balet i veronauku. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno, posećuju se drugi
vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama.
Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir, pružio jasnu
orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece, pojasnio značaj
razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju, uputio vaspitača u strategije praćenja
razvoja deteta, učenja i poučavanja, kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih
će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. Model dalje razvija ciljeve,
montesori sredinu za učenje; razradjuje sfere delanja, učenja i poučavanja u okviru montesori
filozofije, funkcije porodice i lokalne zajednice. Standardi organizacije, prostora, opreme, kadra,
montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa, nastali tokom
procesa adaptacije Montesori programa.
 Na nivou državnog sektora - uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji , odvijao se
u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. god. / u dečjem vrtiću "Neven".
Ova predškolska ustanova je 2005. godine obeležila 160 godina postojanja, te je ova duga
tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene, kvalitet, sigurnost. Otvorenost za promene
je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori
program dečjeg vrtića "Neven".
Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja, obrazovanja i
vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije
razvoja deteta
Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa, opšti cilj i
ciljevi, otvoreni montesori ambijent, montesori vaspitač, sfere delanja i saznanja, montesori
vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici, pedagoška organizacija i struktura obrazovno-
vaspitnog rada, pedagoška dokumentacija, portfolio i evaluacija; standardi: kadrova, prostora i
opreme, montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa;
Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku, Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala,
Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta.

DNEVNA RUTINA
stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda"

Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji
krug, obroci, inidividualizovan rad, igre tišine, kulitivisanje pokreta, učenje u malim grupama,
stvaralačke aktivnosti, igre uloga, odmor, mala škola, aktivnosti na otvorenom prostoru. U cilju
stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali
vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada, učenja, srećnog doživljaja.

INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI
vežbe sa Montesori materijalima

Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. U tom činu je vaspitačica u stalnom
traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. Od toga zavisi koliko će
dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke.

IGRA TIŠINE
kontrola pokreta
Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. U
igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. Do
ovoga dete dolazi postepeno.

AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA

zajedničko građenje znanja

Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno, kooperativno učenje dece i da podrži partnersku
razmenu među decom. Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele, koja je
deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji.

... U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor, biva inicijator, informator,
posrednik i partner u konstruktivnim razmenama, a deci prepušta čar otkrića.

STVARALAŠTVO
reč, zvuk, linija, oblik, pokret
Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči, linije,
oblika, zvuka, pokreta. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta, podržava njegove ideje, zamisli,
autentično izražavanje i deli ushićenje s njim.

U DVORIŠTU
vaspitanje pokreta

Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. Penje se, baca, skače, provalači se... Uvežbava različite
vrste pokreta. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima.

BAŠTA
radost otkrivanja sveta

Dete je najveći spontani posmatrač prirode. Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje
jednog od najživljih instikata dečje duše. Time se kod dece pobuđuje navika staranja.

IGRA
građenje sopstvenog sveta

Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak
između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji.
KORAK DO ŠKOLE
želja za usavršavanjem

Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i
interesovanja deteta. Nekoj deci je potreban san....Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i
sposobnosti. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program

VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA

Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički
materijali uvek budu lepi, sjajni i u savršenom stanju. Oni sa police mame dete da im se prepusti.

VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA.

Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja

profesionalni izazov za Montesori vaspitačice.

PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA".

Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su
svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može. Sakupljeni podaci pomažu
vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. Vaspitačica podstiče dete
da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor

DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO.

“Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini.

KORPA S BLAGOM
govor istim jezikom

U Otvorenom Montesori programu tim vrtića, roditelji i lokalna zajednica su partneri.

Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka.Važno je da inicijativa potekne od
vrtića On je mesto okupljanja i razmene.

PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM.

Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. Roditeljima se na taj način šalje poruka
da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe. Ovakav pristup podstiče roditelje
da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo.
LITERATURA:

- Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi”

- www.srceko.com.
- www.dncentar.co.yu
- www.stepbystepmontessori.com
- www.alf-kids.com
- www.montesori.org.yu