MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. Od treće godine javlja se detetova volja. Vrtić nije samo priprema za život. Vec poznat i priznat u svetu. Ono što je uočila za svu decu. Npr. Razdoblja posebne osetljivosti. već život u svim duginim bojama. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. a ne pasivan. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 . te u dodiru sa decom različitih kultura. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod. Roditelji ga ne podučavaju. Kada dovoljno upozna taj svet. do treće godine nesvesno. kako dete uči govoriti. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. a od treće svesno. opipati i slično.MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. od štednjaka i drugih aparata. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. Upijajući um . vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. Npr. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. Proces učenja je aktivan. pogledati.

odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. čistoću. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje. I ne samo njegova inteligencija. dolazi upravljanje stvarima”. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. Nažalost. čuvanje stvari.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. dečija okolina je udešena tako. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. najvažnije čovekovo oruđe. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. osetila i mišići . brišu. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. vec period od rođenja do seste godine. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. nego i celina njegovih psihičkih snaga. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije.-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . a od treće svesan um. kojima može dete samo da vlada. Prva faza traje do šeste godine. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. deca peru. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. Npr.. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". Svi alati su na dohvat ruku deteta. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. Ona slaže materijal tako. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. na kraju to učine umesto njega. mirna i ozbiljna. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. Atmosfera je bez autoriteta. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. Usvajanje 4 . Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu.. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. a drugi da tu nema mesta igri. Jer to je period kada se formira inteligencija. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. Ona je češće upotrebljavala reč rad.

pisanje. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke.informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. Uz ovo. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. probaju. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. biraju. U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo. pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). drugo. računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. 5 . a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija.

ne desava se 6 . analogno fizickom embrionu. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. U njenom središtu je dete. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. njegov cilj je razvijanje snage. kako je navodila Marija Montesori . Detetov psihicki razvoj. Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. koje radi isto tako koncentrisano. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. i to na ekonomični način.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje. prema M. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. hrane za njihov "upijajući um". kojom će ona sama sebe izgraditi. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. koji se na rodjenju ne vidi. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. obično nrma praktičnog cilja. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka. To gotovo meditirajuće. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. oni hoće da svojim radom postignu nešto. vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost).Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti.ljudima i stvarima i (2) sloboda. kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. M. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost. Radeći s decom. Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja. Marija Montessori je uočila da dete.Montessori.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je .RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti.Montessori naziva "spiritualni embrio". a zato i jednaka prava. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . Ovo M. Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane". Dete ima ogroman zadatak pred sobom. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera.Dete. postaje “novo” dete. M.

godine 7 .Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. u stvari.slucajno. apsorbujuceg procesa. M. godine * od 12. Dakle. Znaci. Ova ljubav ne spada u emocije. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. tj. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. religiju. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. socijalne navike. sve dok se. M. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. do 18. zbog ovih ponavljanja. tehnicke predispozicije. kroz kontakt sa okruzenjem. vec prema odredjenom "dizajnu". dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti." Život pojedinca od rođenja do 18.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. da razume i da zakljucuje. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. Drugi fenomen. predubedjenja i. potpuno nova snagom". Oni se kod odredjene akcije. godine * od 6. Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. "mozak koji apsorbuje". gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. do 12.

godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Adolescentni otpor. U periodu 9-12. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. u ukupnom svemiru. dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". od rođenja do dobi od 3 godine. od 3. koji se uz pomoć doslednog. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. do 6. Izmedju 6-9. samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. bez izabiranja. Drugo razdoblje. nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. nagomilanog znanja). Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. ono moze da dosegne granice univerzuma. mora razviti volju. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. ugrađuje ih u sebe. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). Um deteta upija utiske. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. naći sredstvo svog zdravlja. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. "Upijajući um". a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. i duhovnu izgradnju. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. Na osnovu svega. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. Dete svojim culima upija sve nesvesno. odnosno kako je ona govorila. neumorno i neograničeno. 8 . Marija Montesori tražila je da se malome detetu. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. svet koji ga okružuje. Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. sve u njemu. drustvu. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma. koja upija sve. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom. Red je strukturni zakon svemira.

kako da se njime služi. S vremena na vreme je pogodno. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. kada deca sama koriste materijal. su veće. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. Za vreme takve prezentacije. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. intezivno i trajno bave. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. Drveni pokretni alfabet u dve boje. 9 . To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih.

samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. svestranog obzira na sva čula. što je u životu realnost. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto.dostupnost detetu 10 . Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. Na taj način deca uče čekati na red. postepenog. sistematskog vežbanja. a ne materijal. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu. veselih i maštovitih igara". Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. šarenih. Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima.

U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici. posude i materijali kao sto su voda. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav.. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice. geografija. Osim ovih materijala. 2.vežbe za podsticanje govora .podsticanje aktivne detetove delatnosti . oblik. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. umetnost itd. matematika. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika.Prakticni. razvijanju koncentracije. velicina.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava. tezina. 3.Senzorski. Po zelji." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . Dr. zvuk. pirinac itd. Montessori je napisala: "Istina je. za sve uzraste. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1. istorija. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja.vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti . Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik. cetke. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna.vežbe praktičnog života .primerenost potrebama i sposobnostima . on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: . zoologija. sigurna i izbalansirana individua. botanika. brasno. miris itd. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. mi ne mozemo napraviti genija. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje. pisanje. Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. tekstura. deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama.vežbe matematike . Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju.vežbe kosmičkog vaspitanja .Akademski.

nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo). Ako su u pitanju interesi cele grupe.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice. Koristeci princip opservacije. perlice za nizanje. .Dete se ne prisiljava da deli materijal. . a ne prisilno. ali tako da se detetova licnost ne povredi. . najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije.Lose ponasanje se tretira odlucno.Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici. . tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta. tako i od strane dece. nastavnik mora biti model a ne autoritet. MONTESORI NASTAVNIK 12 . ispravni i u dobrom stanju svo vreme. kako od strane nastavnika. . U ovom slucaju..Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti. u prvom pokusaju.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. .Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. prostije edukativne slagalice).Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem.

POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. -da ima sposobnost rada u timu. -da se ponasa na profesionalan nacin. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva). -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda. -da uvek prosiruje svoja znanja.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. -da bude konzistentan. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku. -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje.

Mlađa deca uče od starijih. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna. bez obzira gde se nalazilo. kooperacije i mira među decom.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. osećaj poverenja i radosti. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada.Montesori metoda je indirektna metoda rada. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. Uočljiv je duh poštovanja. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. Navike. ljubavi. zapaža pažljivije. Rađa se “novo dete”. uočava se sve veće samopouzdanje. pomoći će mu da radi efikasnije. samosvesna i sigurna osoba. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini.

Napisaću tajnu poruku na listu papira.Uzeti u obzir spremnost roditelja. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4.Predmeti kao što su poklopac. SVRHA INTERESOVANJA 1.Razvoj rečnika i čitanja.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1. ekser. Po završetku. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 . 6. šoljica. itd..Prazan list papira.Sparivanje poruke i predmeta. poklopac). Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane.Uzeti u obzir spremnost deteta. PREZENTACIJA 1. 2. DIREKTNI CILJEVI 1.Iskustvo u pravom čitanju. 3. zamoliti dete da ih imenuje.Proveriti upotrebljivost materijala.” 3. PRIPREMA 1. 3. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila.Prekrivač. 2.Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal.Razvoj pravopisa. 2.Položiti objekte preko prekrivača. Kad pogodi šta je napisano.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete.Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta. INDIREKTNI CILJEVI 1. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. sa tobom da uradim nešto posebno. 5. 2. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom.Pozvati dete. 3.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas. 5.Čitanje poruke. 4. 4. 4. 2. 2.Olovka. imenovati rad.Pisanje poruke. pokazati gde stoji materijal.Upoznavanje s materijalom.

).Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi. itd.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi..Objasniti detetu šta se namerava uraditi. SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli... 5. 3. deterdžent.. 2.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka. neprijatno. pomirisati i pronaći odgovarajući par. biber. 3.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--. flomaster. DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno. jako.Izabrati jednu teglicu.Dati detetu da to isto uradi. 3.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe.Tražiti od deteta da to isto ponovi. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika.“ 5.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime. 16 . VARIJACIJE 1.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke. *PRIMEDBA 1. 2. PREZENTACIJA 1. beli luk. otvoriti je. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima. kokos. 2.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira. PREZENTACIJA 1.MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. blago.Početi sa jakim mirisom. 2. staviti ih ispred kutije. Kad se pronađe odgovarajući par. vanila. 4.Pokušati isto sa drugim teglicama.. 4.

geografija i istorija. fizièko obrazovanje i muzika. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. zadovoljavanju radoznalosti. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. vežbe za izoštravanje čula./ u Beogradu. Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8.-2005. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece. botanika.Montesori školica "Pitagora"/1995. u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". opremljenim i bezbednim prostorijama. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir.vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. srpski jezik. eksperimenti iz prirodnih nauka. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković".god. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. Rad se obavlja u svetlim. razvijanju radnih navika i samopuzdanja. uputio vaspitača u strategije praćenja 17 . matematika. engleski jezik. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. Na nivou privatnog sektora . balet i veronauku. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica". Montesori metoda pokušava da. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. likovna umetnost. izgradjivanju koncentracije deteta. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno. kroz individualni rad sa decom. Obrazovno. zoologija. obeležila je 10 godina rada.

učenja i poučavanja. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. kadra. Na nivou državnog sektora . odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. / u dečjem vrtiću "Neven". pedagoška dokumentacija. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. mala škola. Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. montesori vaspitač.razvoja deteta. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". portfolio i evaluacija. stvaralačke aktivnosti. prostora i opreme. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. opreme. funkcije porodice i lokalne zajednice. prostora. obroci. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. učenje u malim grupama. montesori sredinu za učenje. sigurnost.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . razradjuje sfere delanja. aktivnosti na otvorenom prostoru. montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. standardi: kadrova. srećnog doživljaja. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. kulitivisanje pokreta. opšti cilj i ciljevi. otvoreni montesori ambijent. igre tišine. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. Standardi organizacije. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . igre uloga. Ova predškolska ustanova je 2005. godine obeležila 160 godina postojanja. sfere delanja i saznanja. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. Model dalje razvija ciljeve. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. učenja. kvalitet. inidividualizovan rad. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. god. odmor.

. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke. oblik. pokret 19 ... U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. STVARALAŠTVO reč. zvuk. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. a deci prepušta čar otkrića. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. biva inicijator. informator. Do ovoga dete dolazi postepeno. U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka.Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama. linija.

Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči. zamisli. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. pokreta. zvuka. podržava njegove ideje. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 . Penje se. skače. provalači se. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. Uvežbava različite vrste pokreta. baca. oblika... linije. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim.

. sjajni i u savršenom stanju. Time se kod dece pobuđuje navika staranja..Dete je najveći spontani posmatrač prirode. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji. VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA.. Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše. Oni sa police mame dete da im se prepusti. 21 . IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli.Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu. Nekoj deci je potreban san. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi.

Ponašanje deteta ima uzrok i značenje. Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice. “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini. Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA".

PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM.Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene.U Otvorenom Montesori programu tim vrtića. Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo. Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić. roditelji i lokalna zajednica su partneri. 23 . Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe.

co. www.com www.srceko.alf-kids.com.stepbystepmontessori.com www.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.yu www.dncentar.montesori.org.yu 24 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful