MARIJA MONTESORI

Marija Montesori je rođena 31.08.1870. godine, u mestu Kjaravale (Chiaravalle) u Italiji od oca Alesandra i majke Renilde. Potiče iz ugledne porodice poznatih italijanskih intelektualaca. Da bi svom jedinom detetu osigurali bolje uslove za školovanje i život, roditelji se pred njeno školovanje sele u Rim. Uz nebrojene teškoće uspela se upisati kao prva žena na studije medicine, trpeći mnoge žaoke za vreme studija. Na kraju studija održala je predavanje koje je privuko veliku pažnju, delom i zato što je bila prva žena promovisana kao doktor medicine u Italiji. To su tada zabeležile sve novine. Nakon studija zapošljava se kao volonter na psihjatrijskoj klinici. Tu se susreće sa decom sa problemima u razvoju. Rad sa tom decom ojačao je uverenje Marija Montesori da su problemi više pedagoški nego medicinski. Dve godine bila je direktorica instituta koji je osposobljavao učitelje za rad sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Tada je bilo jasno da doktorica prelazi na pedagoško područje rada. Zbog toga se upisuje se na studije antrpologije, psihologije i filozofije vaspitanja. Od 1904. angažovana je za predavača iz područja pedagogije za studente prirodnonaučnog područja. Njena osnovna teza je bila da, pre svega, treba upoznati individulane osobine deteta. Od 1906.godine Marija Montesori radi na organizovanju rada sa decom roditelja koji su zaposleni. Tada počinje koristiti svoja iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju. Tako 1907. nastaje prva dečja kuća "Casa de i Bambini" za decu između dve i šest godina. Uskoro dečja kuća (vrtić) postaje poprište rada mnogih zainteresovanih. Osnivaju se novi vrtići, a Marija Montesori ubrzo svoje ideje izlaže u Engleskoj, Americi i Australiji. Godine 1909. objavljuje svoju knjigu "Il Metodo" koja je ubrzo prevedena na mnoge jezike. Ove godine prevedena je i kod nas pod nazivom "Otkriće deteta". Montesori pokret počeo se širiti svetom. Montesori škole i Monesori vrtići se otvaraju u Severnoj Americi, Japanu Nemačkoj, Indiji... Marija Montesori putuje svuda po svetu. Početkom dvadesetih godina 20. veka imenovana je Vladinim školskim inspektorom za Italiju. Na tom položaju nije dugo ostala zbog neslaganja sa fašističkom vladom. Godine 1929. osniva, uz pomoć sina, međunarodno udruženje Association Montessori Internationale. Jedno vreme živi u Španiji gde je osnovala poseban Institut za obuku učitelja Španije. Početkom građanskog rata u Španiji seli se u Holandiju . Od 1939. godine nalazi se u Indiji, da bi se ponovno 1946. vratila u Holandiju. Godine 1949. bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1952. godine u Holandiji. Danas ima preko 4000 Montesori škola i vrtića u Americi, a u Saveznoj Republici Nemačkoj ima 327 Montesori vrtića i 158 Montesori škola koje rade po metodu Montesori. Njen uticaj je veliki u Evropi, Americi i Aziji. Njena dela se prevode na mnoge jezike i interes za Montesori vrtiće i Montesori škole sve više se širi. Razvila je jedinstveni sistem obrazovanja, poznat kao Montessori metod. Montessori metod obrazovanja je baziran na verovanju u dečiji kreativni potencijal, njihovom nagonu ka učenju i njihovom pravu da budu tretirani kao individue. Otkrila je da odredjeni jednostavni materijali bude u maloj deci interes i pažnju. Ti materijali su uključivali perle organizovane u graduisane brojeve za pre-matematičke instrukcije, zatim male drvene table dizajnirane da vežbaju oko u levo-na-desno pokretima prilikom čitanja i seriju graduisanih cilindara za vežbu malih mišića. Deca izmedju 3 i 6 godina bi radila spontano sa tim materijalima, nezainteresovani za razaranja, od petnaest minuta do jednog sata. Na kraju takvog perioda, oni nisu izgledali umorno, kao nakon prinudnog napora, već su izgledali osveženi i mirni. Nedisciplinovana deca su postajala 1

mirna kroz jednu vrstu dobrovoljnog rada. Materijali koji su upotrebljeni, su dizajnirani pre da ohrabre individualni nego kolektivni rad. Uticaj Marije Montessori se može videti ne samo u brojnim školama koje nose njeno ime, već kroz oblast dečije nege, obrazovanja i razvoja. Mnoge njene ideje su sada deo opsteg obrazovanja. Ona je bila inovator na tom polju i ideje koje su u njeno doba upoznavane i prihvatane sa velikim otporom, sada izgledaju prirodno, kao usvojena gledišta na detinjstvo. Montessori je ismevala klasične učionice, gde su deca, "kao leptirovi prikačeni na postolje, privezani svako na svom mestu". Ona je nastojala da uči decu, nabavljajući im konkretne materijale i organizujući situacije koje vode ka učenju sa tim istim materijalom. "Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece cinjenicama iz unapred odredjenog programa ucenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna zelja za ucenjem." Veliki stepen individualne inicijative i samo-uprava, karakterišu Montessori filozofiju, a samoobrazovanje je bio ključ plana. Učitelj obezbedjuje i demonstrira specijalne "didaktičke aparate", ali ostaje u pozadini, puštajući dete da samostalno reši problem. Zbog toga, možda osnovna parola Montessori metoda je : "Pomozi mi da to uradim sam" .

2

Ono što je uočila za svu decu. Kada dovoljno upozna taj svet. Roditelji ga ne podučavaju. Marija Montesri je ustanovila šest razdoblja posebne osetljivosti: -osteljivost za red -osetljivost za jezik -osteljivost za spretnost u kretanju -osteljivost za društveno ponašanje 3 . već život u svim duginim bojama. Od treće godine javlja se detetova volja. To je za Montesori razdoblje posebne osetljivosti. neće biti više nekontrolisane želje za doticanjem. a ne pasivan. Marija Montesori je otkrila da postoji mnogo načina da se deca poduče o opasnostima koje vrebaju npr. Npr. vec podsticanje i negovanje njegove prirodne želje za učenjem. Npr. Metod je prihvaćen gotovo u celom svetu.Dete se razlikuje od odrasle osobe po načinu učenja. a od treće svesno. zato što je motivisana svojom unutrašnjom radoznalošću i ljubavlju za znanjem. Vec poznat i priznat u svetu. Razdoblja posebne osetljivosti. ovaj metod rada sa predškolskom decom (uzrast od 3 do 6 godina) kod nas je relativno nepoznat. označila je kao univerzalne karakteristike detinjstva. pogledati. do treće godine nesvesno. Ova unutrašnja motivacija formira se u prvim godinama života i to je polazna osnova metode Marije Montesori. kako dete uči govoriti. Jedna istinski obrazovana individua nastavlja učenje dugo posle godina provedenih u školi. dvogodišnjak u trgovini želi sve dodirnuti. Marija Montesori je metod formulisala na osnovu višegodišnjeg iskustva u radu sa decom. od štednjaka i drugih aparata. Upijajući um .MONTESORI METODA Cilj svakog sistema obrazovanja ne bi trebalo da bude usvajanje činjenica od strane deteta. jezik se usvaja bez napora i doslovno se upija. Dete će do šeste godine bez napora naučiti maternji jezik. Marija Montesori je svoj metod oblikovala na osnovu posmatranja dece u različitim stadijumima razvoja. Vrtić nije samo priprema za život. opipati i slično. Detetov um do šeste godine života upija informacije i uči. Proces učenja je aktivan. te u dodiru sa decom različitih kultura.Marija Montesori je uočila da deca prolaze kroz određena razdoblja u kojima stalno ponavljaju određenu aktivnost bez nekog razloga. osavremenjen je i prilagođen današnjim uslovima života. U tom periodu treba omogućiti detetu što više slobode kako bi sledilo ono što ga zanima. Te univerzalne karakteristike su: -sva deca imaju upijajući um -sva deca prolaze kroz razdoblja posebne osetljivosti -sva deca žele učiti -sva deca uče kroz igru i rad -sva deca prolaze kroz nekoliko faza u razvoju -sva deca žele biti nezavisna Ovo su temelji na kojima se zasniva Montesori metod.

Nažalost. Jedni misle da se u Montesori vrtiću stalno deca igraju. Usvajanje 4 . nego i celina njegovih psihičkih snaga. U Montesori vrtiću nema "lažnih alatki". Ne postoji period u životu deteta kada mu je više potrebna inteligentna pomoć. Materijal i način rada donose sa sobom da deca nauče od malena savršeni red. Izvođenje tih jednostavnih svakodnevnih radnji predstavlja izvor zadovoljstva i zadovoljava detetovu potrebu za samostalnošću. Metoda Montesori obično naglašava vaspitno delovanje mrtvih stvari i predmeta. dolazi upravljanje stvarima”. čistoću. kojima može dete samo da vlada. mirna i ozbiljna. najvažnije čovekovo oruđe. Za Mariju Montesori ta dva pojma su sinonimi: igra je rad deteta.Sva deca imaju urođenu motivaciju za učenjem Učenje počinje od rođenja. Disciplina proizilazi iz sveopšteg interesa za rad.. Za vrtiće je Marija Montesori razvila deo programa koji je nazvala Vežbe iz praktičnog života. Marija Montesri posebno je naglašavala povezanost pokreta i mozga. Prvi-krut način na kojem su neki Motesori vaspitači ustrajali. ne ostavljajući mesta kreativnosti i otkrivanju. vec period od rođenja do seste godine. Sva deca uče vlastitim ritmom i brzinom. Tako svaki vrtić ima pravu peglu sa kojom deca peglaju. a svaka prepreka koja sputava njegov kreativan rad će umanjiti njegove šanse u dostizanju perfekcije. Odlika metode Montesori je da polaže glavnu važnost na vaspitanje pomoću okoline. Npr. te da svi zajedno moraju sarađivati kako bi došlo do učenja. a ne da nad njim stalno lebdi glas odrasloga. da su svi predmeti u njoj pregledni i izgrađeni u veličinama. Marija Montesori napisala je o obrazovanju: "Najvazniji period zivota nije period studiranja. Svi alati su na dohvat ruku deteta. Ovo razdoblje je po Mariji Montesori najznačajnja faza u razvoju deteta. dečija okolina je udešena tako. Za učitelje je napravila tabelu veza između mozga i pokreta. Jer to je period kada se formira inteligencija." Decji mozak u uzrastu od 3 do 6 godina se moze uporediti sa "sundjerom" koji apsorbuje iz svog okruženja. Prva faza traje do šeste godine. a drugi da tu nema mesta igri. U prvoj fazi razlikuju se dva razdoblja i to: do treće godine je nesvestan ili upijajući um. Atmosfera je bez autoriteta. brišu. Drugi izvor su sami spisi Marije Montesori. da dete nalazi i uspeh i kritiku svog rada u samom materijalu. a da pri tome sam biva oblikovan utiscima koji su mu na raspolaganju.. I ne samo njegova inteligencija. a od treće svesan um. Detetu treba dati šansu da isprobava svoje mogućnosti. Niko ne može osporiti ovoj metodi veliki uspeh u vaspitanju za rad i red. Ona je češće upotrebljavala reč rad. Pogrešno tumačenje proizilazi iz dva izvora. deca peru. neminovno delovanje fizičkih zakona na čoveka. druga od šeste do dvanaeste godine i treća od dvaneste do osamnaeste. čuvanje stvari. a ne da smatra glavnim faktorom formiranja karaktera urodjene sposobnost. osetila i mišići .-osetljivost za male predmete -osetljivost za učenje putem oseta Deca žele učiti . na kraju to učine umesto njega. Montesori metoda je u skladu sa naprednim socijalnim nastojanjima “umesto vladavine nad ljudima. Faze razvoja-Deca od rođenja do osamnaeste godine prolaze kroz tri zasebne faze razvoja. Cilj Montesori metode jeste da omogući svoj deci harmonički razvoj ka samostalnoj ličnosti koja latentno spava u detetu. Ona slaže materijal tako. Verovala je da u procesu učenja sudeluju mozak. Podsticanje samostalnosti-Od samog rođenja dete se bori za nezavisnost. možda će dete prosipati brašno dok pravi kolače. Učenje kroz igru i rad-Ovo je jedno od područja koja su izazvala razne kontroverze. Mnogi tako umesto da strpljivo čekaju dok se njihovo dete bori sa kopčanjem ili vezanjem vezica na cipelama. tokom kojih uče na kvalitativno različit način. ali će zasigurno ove pogreške praviti duže ne da li mu se prilika da iskuša tu veštinu. odrasli često (u najboljoj nameri) pokušavaju previše pomoći deci na pogrešan način. Zato nije dobro terati dete da sedi i sluša ili gleda dok mu se nešto pokazuje.

pomažući mu da usavrši svoja sopstvena prirodna sredstva za učenje. detetu je omogućeno da slobodno bira svoju aktivnost koja ce odgovarati njegovom ličnom stepenu (stadijumu) interesovanja i senzitivnom periodu. koji imaju dve gore navedene dugoročne funkcije. dozvoljavajući detetu da okuša zadovoljstvo ućenja sopstvenim izborom vrste posla kojim ce se baviti (a ne da na to bude primorano). Da bi dete učilo neophodna je koncentarcija. tako da ona budu na svom maksimumu u buducim situacijama gde učenje bude potrebno. Pravilno korišćenje materijala i neminovnost deobe materijala sa ostalom decom. Deca u Montesori školi uče kroz rad sa specijalnim materijalima u udobnim i deci prilagođenim uslovima. pisanje. Zato Montesori materijal pruža deci mogućnost da maksimalno koriste ruke u procesu učenja. razvija kod njih samodisciplinu i osećaj pripadnosti zajednici.informacija na ovaj nacin predstavlja prirodnu i vrlo prijatnu aktivnost za dete koje uključuje sva svoja čula da bi istraživalo sredinu u kojoj odrasta. U Montesori školi se u ovu svrhu koriste specijalni materijali. računanje) na isti prirodan način na koji dete uči da hoda ili priča. drugo. biraju. Stoga se u Montesori čkoli ova osobina dece naglašava tako što se obogaćuje njihovo okruzenje specijalnim materijalima koji mu omogucavaju da usvoji bazična znanja (kao sto su čitanje. Postizanje uspeha u radu kod njih razvija sigurnost u sebe (samopouzdanje). Najbolji način da se ona izgradi je taj da se dečija pažnja fiksira na određeni rad koji ono izvodi koristeći sopstvene ruke. Sva ova dostignuca se dešavaju upravo u periodima kada je dete spremno i zainteresovano da ih usvoji. Montesori učionica je organizovana tako da decu privlači da istražuju. probaju. Uz ovo. a pored toga pružaju detetu određenu specificnu informaciju u neposrednom radu sa njima. a da pri tome razvijaju svoje prirodne sklonosti. 5 . U jednoj Montesori školi ovoj filozofiji se pristupa na dva načina: prvo.

oni hoće da svojim radom postignu nešto.ljudima i stvarima i (2) sloboda. U trenu usmeravanja pažnje javlja se normalizacija ponašanja.Marija Montesori naglasava da deca i odrasli imaju jednako velike zadatke i dužnost.Montessori tvrdi da se pun mentalni razvoj ne moze odigrati bez fizicke aktivnosti. njegov cilj je razvijanje snage. tj dete se posmatra kao jedinsvo ova dva. Pun razvoj detetovih urodjenih potencijala zavisi dakle od ova dva uslova pri cemu su psihicki i fizicki razvoj deteta nerazdvojivi. koje radi isto tako koncentrisano. a cilj je ostvarenje svih njegovih prirodnih potencijala u nezavisnoj i odgovornoj odrasloj osobi. Detetu je za njegov normalan razvoj preko potrebno doživljavanje ranih iskustava. Detetov psihicki razvoj. To gotovo meditirajuće. kojom će ona sama sebe izgraditi. ono mora da iz malog novorodjenčeta formira čoveka.Taj fenomen je od velike pedagoške važnosti i omogućuje da se celi pedagoški rad usmeri na dete i njegovo samostalno delovanje.Montessori naziva "spiritualni embrio". Prema njenom mišljenju dete u sebi krije savršeni plan svog razvoja kojem samo treba dati priliku da se ostvari. Bila je protiv svakog povređivanja slobode i nepoštivanja prava samostalnog izbora deteta. ne desava se 6 . prema M.Montesori od vaspitanika traži da uoče i poštuju ritam dečijeg rada i razvoja. stekne kontakt s ljudima i naraste na “dvadestetorostruki volimen”. Radeći s decom. Ova urodjena šema se ispunjava samo kroz proces razvoja za koji su neophodna dva uslova: (1) integralan odnos deteta sa okruzenjem . analogno fizickom embrionu. obično nrma praktičnog cilja. da za kratko vreme uz svoj jezik nauči nebrojene akcije i reakcije. Smatrala je da pruzanje uslova detetu da ispuni svoje prirodne potencijale sluzi na dobrobit covecanstvu isto kao i licnoj. dete biva oslobođeno svih poremećaja karaktera. Taj fenomen se kod malog deteta javlja uvek u vezi s nekim spoljašnjiim predmetom i od posebne je važnosti.Dete.Montessori. kako je navodila Marija Montesori . vežbanje sposobnosti i afirmisanje vlastite ličnosti. hrane za njihov "upijajući um". Marija Montesori je zahtevala davanje "duhovne hrane". Ova samokonstrukcija deteta se objasnjava posedovanjem urodjene seme za psihicki razvoj. M.RAZVOJ DETETA PREMA MONTESORI TEORIJI Marija Montesori je razvila pedagošku metodu koja je potpuno drugačija od uobičajenih pedagogija. Marija Montessori je uočila da dete. pojedinacnoj sreci tog deteta i od njega nastalog odraslog coveka. koji se na rodjenju ne vidi. Detetovo psihicko i fizicko zdravlje ce bukvalno zavisiti od ovih upornih pokusaja da postane ono sto jeste (da izgradi sopstvenu licnost). tako isto postoji i predodredjen plan za psihicki razvoj deteta. a zato i jednaka prava.“Djeca su ona koja su me naučila” objavljivala je . dugo stanje zaokupljenosti nečim na temelju usmeravanja pažnje je “ljubav prema predmetima” koja uvek čini dete osetljivijim za stvarnost predmetnog sveta. da odrasli redovno rade sa nekim ciljem. Ona smatra da dete poseduje urodjenu motivaciju za sopstvenim samoizgradjivanjem. Njena intuitivna naslućivanja začuđujuće se podudaraju s rezultatima naucnih istraživanja kojima se danas postupno razotkrivaju tajne razvoja deteta. Njegov krajnji cilj je potpuno ispunjenje sopstvenih prirodnih potencijala. Ovo M. Glavna razlika između rada odraslih i dece je ta. postaje “novo” dete. M. U njenom središtu je dete. Način na koji su se ponašala deca u Montessori dečjim kućama i sposobnosti koje su pokazivala izazvali su veliku pažnju javnosti. onako kako oplodjena jajna celija sadrzi plan za fizicki razvoj deteta. kada izgleda da je u najvišoj meri svoje svesnosti pokazuje fenomen “usmeravanja pažnje”. i to na ekonomični način. Za sve to je potrebna stvaralačka delatnost. Dete ima ogroman zadatak pred sobom.

Drugi fenomen.Montessori razlikuje senzitivne periode u detetovom zivotu vezane za: -red (poredak stvari) u okruzenju -upotrebu ruke (prstiju) i jezika (culo ukusa) -razvoj hodanja -fascinaciju malim objektima i detaljima -socijalni interes. nego je tipicno intelektualna i spiritualna zelja. godine Marija Montesori je podelila u tri razdoblja: * od rođenja do 6. Detetov "upijajuci mozak" nasvesno apsorbuje (upija) utiske iz okruzenja pri cemu se i sam (detetov mozak) formira pod tim utiscima. vec prema odredjenom "dizajnu". Senzitivni periodi opisuju semu koju dete sledi u sticanju znanja iz okruzenja. gde dete razvija sopstvenu moc da reaguje na zivot oko sebe i postize tako bitnu samostalnost kroz niz uzastopnih "pokoravanja" svoje kompleksne sredine. u stvari. godine 7 . zbog ovih ponavljanja. sve dok se. kroz kontakt sa okruzenjem." Život pojedinca od rođenja do 18.Montessori je identifikovala u tom periodu dve unutrasnje detetove pojave koje pomazu ovaj detetov razvoj. Znaci. bez ociglednog funkcija ne pojavi eksplozivnom Ono sto dete nagoni na ovaj kontakt sa svojom neposrednom okolinom je njegova unutrasnja ljubav prema okruzenju. a to su a) senzitivni periodi b)"mozak koji apsorbuje" Senzitivni periodi su namenski vremenski intervali apsorbovano jednom karakteristikom iz svog okruzenja sa deteta manifestuju kao "intenzivan interes za ponavljanjem razloga. Tako se dete formira sve dok ne pocne da pamti (razvoj memorije). dete poseduje specijalne kreativne senzitivnosti. Decji mozak je drugaciji od odraslog i dete uci na nacin koji se razlikuje od nacina odraslog. ova nesvesna aktivnost priprema materijal za svest koja se polako pojavljuje i pociva na materijalu prikupljenom u toku nesvesnog. opisuje tu specijalnu osobinu i proces pomocu koga dete stice to znanje. tehnicke predispozicije. potpuno nova snagom". apsorbujuceg procesa. u detetovom zivotu kada je ono izuzimanjem ostalih. do 12. godine * od 12.slucajno. M. koje se smatraju fiksnim za ljudski rod ili rasu ili drustvo i ukljucuju: patriotizam. tj. M. Ova ljubav ne spada u emocije. "mozak koji apsorbuje". Ove specijalne senzitivnosti postoje samo u detinjstvu i to do seste godine. religiju. da razume i da zakljucuje. Ovaj proces kreiranja apsorbcijom se prosiruje na "sve mentalne i moralne karakteristike. do 18. Oni se kod odredjene akcije. sve elemente koji sacinjavaju sveukupnost ljudske licnosti. socijalne navike. koje mu pomazu da ispuni ovaj svoj prirodni zadatak. ceo detetov psihicki zivot zavisi od budjenja (u pravo vreme) ovih senzitivnosti. godine * od 6. predubedjenja i. Dakle.

neumorno i neograničeno. Slicno periodu od 0-3 kada ono rado apsorbuje sve iz okruzenja . Posto ovaj period odluke obicno nije podstican ili cak dozvoljen u za to prirodnom uzrastu. Dete sve aktivnije bira ono što želi i aktivnim upijanjem slika u svoj um. dete je otvoreno za upoznavanje samog univerzuma (sveta). ovog puta dete uci svesno i umesto da je samo upuceno na svoju neposrednu okolinu. Marija Montesori je tvrdila da je u ovom razdoblju dete posebno sklono uočavanju reda i otkrivanju pravilnosti u pojavnom svetu. drustvu. Zato njegovo obrazovanje u ovom periodu mora obuhvatati sto kompletniju sliku sveta. Na osnovu svega. a ne bi trebalo razbijati na pojedine jedinice (usitnjavati) predmete koji se predaju. u ukupnom svemiru. Period od 12-18 je vreme za istrazivanje vise koncentrisanih oblasti interesovanja u dubinu. ritmičkog ponašanja roditelja od najranije dobi ucepljuje u dete i vodi ga na put duhovne spoznaje ukupnosti sveta koji ga okružuje. "Upijajući um" je upoređivala sa sundjerom. Izmedju 6-9. do 6. pokažu prirodni predmeti i kulturni sadržaji u svom obilju i raskoši. U periodu 9-12. nepotrebni intelektualni i emocionalni problemi mogu da se pojave. dete se prilagođava okolini u kojoj se nalazi. Prvo životno razdoblje od 0 do 3 godine nazvala je razdobljem prilagođavanja. Red je strukturni zakon svemira. sve u njemu.godine dete je u stanju da izgradjuje akademske i umetnicke sposobnosti neophodne za jedan ispunjen zivot u svojoj kulturi. Sve više se razvijaju razumevanje i volja. od 3. Govorila je kako nakon rođenja sve ono što dete okružuje oblikuje njegov um. Njegov intelektualni interes za zivot oko sebe bice odredjen okolnostima i prilikama u ovom periodu. odnosno kako je ona govorila. Marija Montesori je dosla do zakljucka da obrazovanje mora imati novi cilj: studiranje i posmatranje samog deteta od trenutka njegovog zaceca. koji se uz pomoć doslednog. Um deteta upija utiske. kao sto je trenutno slucaj u danasnjim skolama. Ona je govorila da okolina malog deteta mora biti svet. ugrađuje ih u sebe. U ovom periodu dete izabira sopstveni nacin delanja. koji pomaže stvaranju osobnosti deteta. samo sebe stvara od njih i stoga se dete ne može sećati kako je nešto učilo u dojenačnoj dobi kad je to što je naučilo postalo deo njega. Montessori je imala predznanje iz antropologije i to je bio glavni razlog za njen osvrt na ove probleme adolescencije bazirane na kulturnim šablonima. "Upijajući um". nepoznata je pojava u mnogim drugim civilizacijama. bez izabiranja. Adolescentni otpor. Prema njoj "upijajući um" je nesvesni oblik uma koji poseduje stvaralačku snagu. naći sredstvo svog zdravlja. da se razvije i zameni trenutni metod koji je baziran na transmisiji (prenosenju steceneog. Ako bi ovo bilo moguce postojala bi nada za naš svet pun nevolja. svet koji ga okružuje. uziman za tako obaveznu pojavu u nasem drustvu. sve više je svesno i odrasli preko jezika direktno dopiru do detetovog uma.Svako od tih razdoblja podelila je na na dva međuperioda i razvila praktične vežbe i razradila upute za rad s decom. Ovaj period odluke je u nasem drustvu odlozen za kasnije godine.Da bi dete moglo izraziti ono što oseća mora razviti veštinu upravljanja pokretima. Marija Montesori tražila je da se malome detetu. ono moze da dosegne granice univerzuma. Posebni oblik uma koje dete poseduje nazvala je "upijajući um". Drugo razdoblje. Dete svojim culima upija sve nesvesno. ne birajući ili s fotoaparatom koji na filmu beleži sve. godine je razdoblje tokom kojeg dete počinje razlikovati pojmove. dovršava se programiranje kontrolnog sistema mozga. nagomilanog znanja). i duhovnu izgradnju. tokom ovog razdoblja priprema dete indirektno za kasnija učenja u školi i izaziva unutrašnju umnu. Samo na ovaj nacin moze nov vid edukacije. 8 . mora razviti volju. baziran na potpomaganju unutrasnjih snaga deteta. koja upija sve. onaj koji ce slediti celog zivota i to je period ogranicenog (suzenog) izbora. Tražila je da dete ne bude izolisano u krugu dečije sobe nego po mogućnosti što više uključeno u društveni život. Ona je smatrala da je "upijajući um" sposoban izvući ono je što korisno za njegovu izgradnju i da može sam u svetu svih pojava. od rođenja do dobi od 3 godine.

Pojedinačno interesovanje takodje može (mora) biti iskorišteno u upoznavanju sa materijalom. intezivno i trajno bave. To se obično dešava u različitim prilikama nakon ponovljenih. nepotrebne reči i pokreti se izbegavaju. konkretnih radnji sa materijalima koji se posmatraju. a i poželjno da roditelj / učitelj ponudi detetu neke instrukcije. Roditelj / učitelj onda može da izvrši ponovnu prezentaciju da bi pokazao različite mogućnosti ili da bi pomogao detetu da upozna i nauči korištenu terminologiju. Materijal je tako sastavljen da upućuje dete samo na jedan odredjeni način. S vremena na vreme je pogodno. Drveni okvir sa pamučnim materijalom za zakopčavanje.MONTESORI MATERIJAL Marija Montesori je trajnim posmatranjem dece postepeno izradila veliki niz predmeta kojim se deca rado. Ne smemo deci davati gotova znanja vec oni sami moraju doći do njih. 63 table koje prikazuju 9 boja u 7 različitih nijansi. Za vreme takve prezentacije. dok pojedinci ili manja grupa dece posmatraju. Drveni pokretni alfabet u dve boje. Osnovni način da se deca upoznaju sa materijalima u sobi / učionici je kroz pažljivu prezentaciju. kada deca sama koriste materijal. Drvena ploča sa 100 malih kvadrata. su veće. a celokupna radnja se deli u nekoliko koraka što omogućava razumevanje kod dece a i šanse za kasniji uspeh. 9 . Materijal vodi dete sistematskim treningom do svestranog umeća i znanja i to samostalnim radom. kako da se njime služi. Prezentacija je vreme kada roditelj / učitelj polako i precizno upotrebljava materijale na odgovarajuci način.

navela su je da dizajnira brojne multi-senzorne i samo-ispravljajuće materijale koje olakšavaju učenje. Materijal je deo "pripremljene okoline" i ima svoje značenje samo ako je deo celine koja se zove Montesori-pedagogija. Sav materijal ima unutarnji i vanjski red. Na trećem stupnju vaspitač pita dete kako se predmet zove i ono odgovara. Vaspitne grupe su obavezno mešovite po uzrastu.Opažanja Marije Montesori u kojim vrstama igračaka deca najviše uživaju. ali je još tačnije da je za Mariju Montesori središte zanimanja dete. Sav taj materijal danas je velikim delom prešao u posed svih zabavišta koja su delom napustila atmosferu detinjastog igranja i pod dojmom uspeha metode Montesori utrla mesto ozbiljnijem treningu i većoj samostalnosti dece. Nije dovoljan samo materijal da bi se sve dalje samo od sebe dogodilo. Preko vlastitih grešaka dete uči i zadatak može rešiti ako je sve prethodne dobro rešilo. Na taj način deca uče čekati na red. Vaspitač uvodi decu u materijal preko lekcija koje imaju tri stupnja i on se povlači kada dete postane aktivno. Deca mogu preko direktne ili indirektne kontrole greške naći rešenje ili put do rešenja. Tačno je da Montesori vrtići imaju svoje stalno mesto u dečjim vrtićima. Danas postoji veliki broj materijala Montesori metode koji odgovaraju principaima: samostalnog. Na prvom stupnju vaspitač navodi konkretni predmet (npr. veselih i maštovitih igara". Montesori materijal traži aktivnost i nije "zbirka zanimljivih. Primeri montesori materijala: Mnogi misle da je bit Montesori vrtića upravo materijal.dostupnost detetu 10 . Svaki materijal ima samo jednu poteškoću i odnosi se na samo jedan problem. samokontrole i mogućnosti da se dete njima bavi bez ičije pomoći. sistematskog vežbanja. Postoji samo jedna vrsta jednog materijala. svestranog obzira na sva čula. Na drugom stupnju on kaže kako se taj predmet zove i pusti dete da samo izabere. šarenih. Kriterijumi Montesori pribora i materijala: . pločice u boji) i navedeni predmet pokaže. te su na taj način prirodnije od homogenih grupa. Spoljšnji red se postiže time što vaspitači i deca paze da materijal na policama ima svoje stalno mesto. a ne materijal. postepenog. što je u životu realnost.

mi ne mozemo napraviti genija. U ovu grupu spadaju predmeti iz svakodnevnog zivota kao sto su dugmici.Senzorski." NEKA OD OSNOVNIH PRINCIPA 11 . sigurna i izbalansirana individua.Prakticni. botanika. razvijanju koncentracije.vežbe matematike . Ove aktivnosti znatno doprinose koordinaciji. miris itd. tekstura. 3. U Montessori skoli se radi sa decom razlicith uzrasta u isto vreme i posto svako dete individualno radi sa odredjenim materijalima. Deca u predskolskom uzrastu sazrevaju razlicitim brzinama. koji ceka da se kod deteta probudi odgovarajuci interes za teme kao sto su citanje. matematika. pisanje. velicina. zvuk. Svaki materijal iz grupe senzorskih materijala ukazuje na neki od kvaliteta kao sto su boja. umetnost itd. koji su za pocetne aktivnosti uzrasta 3-4 godine. tezina. Montessori je napisala: "Istina je.vežbe za podsticanje govora .podsticanje aktivne detetove delatnosti . oblik. cetke. Ovi materjali uticu na izostravanje cula koja su kod dece u ovom uzrastu veoma koriscena. Mi mozemo jedino pruziti svakom detetu sansu da ispuni svoje potencijalne mogucnosti i postane nezavisna. Dr. ne postoji takmicarska atmosfera niti se ona na bilo koji nacin kod dece podstice.upućivanje deteta na spoznaju sveukupne prožetosti i međuzavisnosti svih pojava.primerenost potrebama i sposobnostima . Osim ovih materijala. on omogućuje detetu da se spontano razvija i uči na svih pet područja koja su međusobno povezana: . brasno. tako da im je omoguceno da prelaze sa jednog na drugi matrerijal kada im je za to vreme. pirinac itd. Velika paznja se pridaje pokretu i fizickom vaspitanju.. posude i materijali kao sto su voda.mogućnost uočavanja pogreške u radu Kao takav. paznje za detalje i sticanju dobrih radnih navika. Po zelji.Akademski. geografija. deci se pruza mogucnost da kroz decije pesme udju u svet muzike. prirodnih zakona i svrhe postojanja čoveka. zoologija. Montesori materijali se dele u tri osnovne grupe i to: 1.vežbe praktičnog života . deci se moze omoguciti da uce i neki strani jezik.vežbe za podsticanje osjetilnih sposobnosti . 2.vežbe kosmičkog vaspitanja . za sve uzraste. istorija.

prostije edukativne slagalice).Svi materijali koje dete koristi moraju biti cisti.Dete se ne prisiljava da deli materijal.. Koristeci princip opservacije. . Ako su u pitanju interesi cele grupe. .Deca mogu da dele materijal samo kada je medju njima dogovor oko toga postignut.Dete vraca materijal na mesto kroz primer i bodrenje. perlice za nizanje. najveci broj materijala se moze koristiti samo nakon prezentacije. tako i od strane dece. --Svi materijali se moraju upotrebljavati pazljivo i sa postovanjem. . MONTESORI NASTAVNIK 12 . nastavnik mora biti model a ne autoritet. ispravni i u dobrom stanju svo vreme.Lose ponasanje se tretira odlucno. a ne prisilno.Mada neki od materijala ne zahtevaju prezentaciju (slagalice.Ne postoji "cosak" ili kaznena stolica u Montesori ucionici. . . ali tako da se detetova licnost ne povredi. u prvom pokusaju. . nastavnik mora detetu uvek obezbediti mogucnost da razresi sitne konflikte sa drugim detetom (nasamo). tada grupa ima prioritet nad individualnom potrebom deteta. kako od strane nastavnika.Dete koristi materijale radeci na stolu ili na podmetnutom tepihu na podu. U ovom slucaju.

-da odrzava bezbedno okruzenje bez opasnosti od povreda. da radi na svom profesionalnom razvoju i napretku. -da se ponasa na profesionalan nacin.Treba: -da ima opsirno poznavanje Montesori filosofije i prakse. -da je u stanju da pripremi i odrzava privlacno okruzenje za decu. -da bude onaj koji obezbedjuje i vodi ( a ne izdaje naredjenja i daje uputstva). -da uvek prosiruje svoja znanja. -da ima sposobnost rada u timu. -da bude komunikativan i pristupacan za roditelje i staratelje. -da ima sposobnost opservacije i procene potreba svakog deteta ponaosob. POREĐENJE MONTESORI I TRADICIONALNOG OBRAZOVANJA 13 . -da bude konzistentan.

Navike. Deca uspostavljaju svoj vlastiti tempo rada i utvrđuju ono što su naučila ponavljanjem vežbi uz značajan unutrašnji osećaj uspeha. jer se ne nameće detetu kao direktno poučavanje. svako dete ima mogućnost da u potpunosti razvija svoje potencijale i postane nezavisna.Montesori metoda je indirektna metoda rada. Mlađa deca uče od starijih. a starija utvrđuju znanje pomažući mlađima. pomoći će mu da radi efikasnije.Kad deca razviju osećaj ponosa zbog vlastitog rada. ljubavi. kooperacije i mira među decom. zapaža pažljivije. bez obzira gde se nalazilo. U Montesori sistemu puno je češći individualni oblik rada. samosvesna i sigurna osoba. ekstrinzična motivacija vaspitač kontrolira vaspitač podučava vaspitač je u središtu i dominira "ciklus aktivnosti" se odvija po rasporedu određena mesta rada za stolom vaspitač disciplinira vaspitač pomaže neprestano prekidanje rada vaspitač određuje rad vaspitač određuje tempo vaspitač predaje naglasak na apstraktnom "igranje uloga" Ovakvom koncepcijom rada. 6 do 9 godina i 9 do 12 godina u školskoj grupi. Grupe su mešovite dobi i to deca od 3 do 6 godina u predškolskoj grupi. PRIMERI MONTESORI RADIONICA 14 . da se koncentrira uspešnije i da se lakše snađe u novim situacijama. osećaj poverenja i radosti. Rađa se “novo dete”. MONTESORI PROGRAM odeljenja heterogene dobi motivacija ličnim razvojem. intrinzična motivacija samokontrola pogreške iskustveno učenje učitelj je posmatrač i usmeruje učenika učenik formira svoj "ciklus aktivnosti" sloboda kretanja i rada samodisciplina uzajamno pomaganje nekoliko prekida rada deca biraju vežbe individualni tempo rada sloboda samostalnog otkrivanja naglasak na konkretnom realni život TRADICIONALNI VRTIĆ odeljenja homogene dobi motivacija vaspitačem. uočava se sve veće samopouzdanje. veštine i znanja koje dete usvaja u Montesori okolini. Uočljiv je duh poštovanja.

INDIREKTNI CILJEVI 1.Položiti objekte preko prekrivača. 2.Olovka. 4. poklopac). PREZENTACIJA 1. Raširiti pokrivač na podu i postaviti pripremljeni materijal.Upoznavanje s materijalom. 4.Čitanje poruke. 2. zamoliti dete da spari papir sa odgovarajućim objektom. sa tobom da uradim nešto posebno. ti ćeš je pročitati i reći ćeš mi o čemu sam mislila. 5.Prekrivač. 2.Uzeti u obzir spremnost roditelja.5 GODINE I VIŠE) MATERIJAL 1. SVRHA INTERESOVANJA 1. Po završetku.Iskustvo u pravom čitanju. zamoliti dete da ih imenuje. 2. Napisaću tajnu poruku na listu papira. 2.Prazan list papira.Uzeti u obzir spremnost deteta.” 3. DIREKTNI CILJEVI 1. pokazati gde stoji materijal.Razvoj rečnika i čitanja. Kad pogodi šta je napisano..Razumevanje da je čitanje tumačenje napisanih misli druge osobe. itd. 3. šoljica.VEŽBE ZA RAZVOJ JEZIKA PRVA KNJIGA ZA ČITANJE (ZA DECU OD 4. 3. zamoliti dete da složi materijal na svoje mesto i zamotati prekrivač. PRIPREMA 1. imenovati rad. 5. zamotati papir i dodati ga detetu moleći da kaže šta je napisano.Ponavljati postupak sve dok nesparite sve predmete. ekser.Postaviti kontejner ispred deteta govoreći :” Želim danas.Pisanje poruke.Sparivanje poruke i predmeta.Razvoj pravopisa.Predmeti kao što su poklopac. držati jedan po jedan predmet dopuštajući detetu da ih oseti. 3. SENZORNO MOTORNE VEŽBE MIRISNE TEGLE (za decu od 4 godine) 15 .Kontejner (poslužavnik) za držanje različitih predmeta.Napisati na listu papira ime jednog predmeta (npr. 4. Sesti i zamoliti dete da sedne do Vaše nedominantne strane.Proveriti upotrebljivost materijala.Pozvati dete. 2. 6.

).MATERIJAL Kutija ili poslužavnik sa 8 neprovidnih teglica. 4. u paru po èetiri razlièita mirisa (kafa. staviti ih ispred kutije. 2. SVRHA INTERESOVANJA Moment kada predmet koji smo izvukli odgovara imenu koji smo već rekli. DIREKTNI CILJ Razlikovanje oblika i vizuelno i putem dodira.“ 5. 2. 2. pomirisati i pronaći odgovarajući par. kokos. blago. 3. 4. PREZENTACIJA 1.Dopustiti detetu da vadi iz torbe slične predmete kao što su olovka. 3. 2..Dopustiti detetu da vadi slične predmete koristeči različite ruke. INDIREKTNI CILJ Bogaćenje rečnika.Nastaviti sa postupkom sve dok se ne slože sve tegle.Dati detetu da to isto uradi. deterdžent. VARIJACIJE 1. Kad se pronađe odgovarajući par.Staviti ruku u torbu i uzeti neki predmet govoreći njegovo ime.Izabrati jednu teglicu.Početi sa jakim mirisom. biber.Pokazati detetu šta je u ruci i kazati :”U mojoj ruci je--. 5.Postaviti teglice u dva niza i promešajte ih.Menjati mirise kako bi dete naučilo što više o njima. vanila.. MISTERIOZNA TORBA (za decu od 2 godine) MATERIJAL Torba 20 x 15 cm sa 10 različitih predmeta. PREZENTACIJA 1. *PRIMEDBA 1. jako..Pokušati isto sa drugim teglicama. flomaster..Prvo proveriti da li dete zna nazive svih predmeta u torbi.Može se staviti par sličnih predmeta u torbu a potom ih različitim rukama vaditi napolje ili te iste predmete staviti u različite torbe.Složiti sve tegle i dati detetu da to isto uradi.. otvoriti je.Objasniti detetu šta se namerava uraditi. itd.Tražiti od deteta da to isto ponovi. beli luk. 3. neprijatno. 16 . DIREKTAN CILJ Pomoći detetu da bude svesno da stvari imaju različite mirise REĆI Prijatno.

razvijanju radnih navika i samopuzdanja. Na nivou privatnog sektora . podrži i razvije prirodne potencijale svakog deteta. zadovoljavanju radoznalosti. vežbe za izoštravanje čula. pojasnio značaj razumevanja deteta i partnerskog odnosa u vaspitanju. posećuju se drugi vrtići i škole i pozivaju različti gosti koji govore deci o raznim temama. Dete se upoznaje polako i metodološki sa Montesori materijalima. balet i veronauku. Rad se obavlja u svetlim. u Bačkoj Palanci u vrtiću "Različak". Okruženje (uèionica) omogućava da dete uči na logičan i prirodan način. Montesori metoda pokušava da. obeležila je 10 godina rada.MONTESORI PROGRAM U SRBIJI Danas se Montesori program za decu uzrasta od 3 do 7 godina ostvaruje u nekoliko gradova. srpski jezik. Specijalna škola "Milan Petrović" u Novom Sadu je prva škola u kojoj se realizuje Montesori program. zoologija. likovna umetnost. Model otvorenog Montesori programa definisao je teorijski okvir. geografija i istorija. Broj dece po jednom pedagogu (za ovaj metod specijalno pripremljenom) nije veci od 7-8. pružio jasnu orijentaciju praktičarima u oblikovanju života u vaspitnoj grupi dece. u dečjem uzrastu prilagođenom okruženju.Montesori školica "Pitagora"/1995. U Subotici u vrtićima "Neven" i "Marija Petković".god. uputio vaspitača u strategije praćenja 17 .-2005. Dete ima slobodu izbora materijala kojima će se baviti. da kod njega probudi želju za učenjem i saznavanjem. engleski jezik./ u Beogradu. izgradjivanju koncentracije deteta. kroz individualni rad sa decom.vaspitni program zasniva se na "budjenju želje za učenjem. fizièko obrazovanje i muzika. Sa njim se radi individualno i prati se njegov razvoj. botanika. opremljenim i bezbednim prostorijama. u Beogradu u Montesori školicama Pitagora i Zvončica i u Užicu u vrtiću Zmaj. Posete muzejima i pozoristima se organizuju povremeno. u Somboru u vrtiću "Ježeva kućica". Obrazovno. Praktične vežbe iz svakodnevnog života. matematika. Deca dodatno mogu izbrati rad na kompjuteru. eksperimenti iz prirodnih nauka.

Radna knjiga vaspitača i Portfolio deteta. kulitivisanje pokreta. učenja. učenja i poučavanja. god. U cilju stvaranja i poštovanja "Unutrašnjeg reda" deteta aktivnosti se odvijaju svakodnevno ali vremenski sled nekih od njih može biti pomeren u korist rada. Otvoreni montesori program predstavlja jednu koncepciju učenja i poučavanja. Priručnik montesori i drugog didaktičkog materijala. Standardi organizacije. te je ova duga tradicija razvila je uslove za otvorenost za promene. mala škola. otvoreni montesori ambijent. DNEVNA RUTINA stvaranje i poštovanje "unutrašnjeg reda" Dnevna rutina je usaglašena sa životnim potrebama deteta. obroci. kvalitet. razradjuje sfere delanja. učenje u malim grupama. montesori i drugog didaktičkog materijala i standardi kvaliteta ostvarivanja Programa. aktivnosti na otvorenom prostoru. kadra. opšti cilj i ciljevi. Ova predškolska ustanova je 2005. sigurnost. pedagoška organizacija i struktura obrazovnovaspitnog rada. Aktivnosti dnevne rutine su: jutarnji krug. učenja i poučavanja u okviru montesori filozofije. portfolio i evaluacija. srećnog doživljaja. igre uloga.uvođenje i razvijanje Montesori učenja u Srbiji . Model dalje razvija ciljeve. kao i u razvijanje sopstvenih sredstava analize pomoću kojih će procenjivati svoj rad i tragati za sopstvenom motivacijom. odmor. odvijao se u Predškolskoj ustanovi "Naša radost" u Subotici /2003-2006. igre tišine. sfere delanja i saznanja. pedagoška dokumentacija. nastali tokom procesa adaptacije Montesori programa. INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI vežbe sa Montesori materijalima 18 . funkcije porodice i lokalne zajednice. obrazovanja i vaspitanja predškolske dece u okviru Montesori metoda i savremene humanističke koncepcije razvoja deteta Sastavni delovi Otvorenog montesori programa su: teorijska zasnovanost Programa. montesori i drugog igrovnog materijala su sastavni delovi Modela programa.razvoja deteta. inidividualizovan rad. montesori vaspitač. Na nivou državnog sektora . montesori vrtić-proširena porodica u lokalnoj zajednici. opreme. prostora i opreme. montesori sredinu za učenje. Otvorenost za promene je uslovila i odgovor na izazov razvijanja autentičnog Montesori programa u Otvoreni montesori program dečjeg vrtića "Neven". godine obeležila 160 godina postojanja. Priručnik na srpskom i madjarskom jeziku. stvaralačke aktivnosti. standardi: kadrova. / u dečjem vrtiću "Neven". prostora.

oblik. koja je deci oslonac sve dok se sama ne oslobode i nauče da uče u interakciji. STVARALAŠTVO reč. U tom činu je vaspitačica u stalnom traganju za pravom količinom reči kojom prati pokazivanje postupka. biva inicijator.Vaspitačica pokazuje detetu kako se materijal koristi. . Vaspitačica u interaktivnom učenju ima ulogu građevinske skele. posrednik i partner u konstruktivnim razmenama.. pokret 19 . U učenju u malim grupama vaspitač podržava samostalan izbor. U igri tišine dete vežba kontrolu pokreta što dovodi do mogučnosti stvaranja apsolutne tišine. informator. AKTIVNOSTI U MALIM GRUPAMA zajedničko građenje znanja Uloga vaspitačice je da stvara uslove za grupno. kooperativno učenje dece i da podrži partnersku razmenu među decom. linija. Do ovoga dete dolazi postepeno. a deci prepušta čar otkrića.. IGRA TIŠINE kontrola pokreta Svakodnevnom vežbom hodanja po iscrtanoj elipsi podstiče se spretnost i gracioznost u hodu. zvuk. Od toga zavisi koliko će dete imati mogućnost da stiče uvide i donosi zaključke.

skače.. linije. provalači se. Penje se. U DVORIŠTU vaspitanje pokreta Dete izvodi prirodne i spontane pokrete. zvuka. zamisli.Otvoreni Montesori program obezbeđuje uslove u kojima se dete iskazuje putem reči. baca. Izvodi ih po datim ili izmišljenim pravilima. pokreta.. podržava njegove ideje. Vaspitačica prepoznaje stvaranje deteta. Uvežbava različite vrste pokreta. BAŠTA radost otkrivanja sveta 20 . oblika. autentično izražavanje i deli ushićenje s njim.

VASPITAČICA POSMATRA PONAŠANJE DETETA. sjajni i u savršenom stanju..Neka su spremna za dalje osvajanje znanja i sposobnosti. Pripremni predškolski program je sastavni deo Otvorenog Montesori program VASPITAČICA JE ČUVAR DEČJEG OKRUŽENJA Prva uloga vaspitačice u vrtiću je briga o ambijentu.. KORAK DO ŠKOLE želja za usavršavanjem Dobro isplanirana dnevna rutina je ona u okviru koje se zadovoljavaju individualne potrebe i interesovanja deteta. 21 . Time se kod dece pobuđuje navika staranja. Vaspitačica stvara red i čini da didaktički materijali uvek budu lepi.Dete je najveći spontani posmatrač prirode. U igri dete pravi napor da prevaziđe raskorak između sopstvenih normi i ponašanja koje treba da usvoji. Nekoj deci je potreban san. Oni sa police mame dete da im se prepusti. IGRA građenje sopstvenog sveta Dete se igra spontano prema sopstvenoj zamisli. Brižljiva nega živih bića predstavlja zadovoljenje jednog od najživljih instikata dečje duše..

KORPA S BLAGOM govor istim jezikom 22 . Vaspitačica podstiče dete da bira radove za portfolio i obrazlaže svoj izbor DETE PREDSTAVLJA SVOJ PORTFOLIO. Različitim tehnikama posmatranja i praćenja deteta vaspitačica kreira zbirku radova koji su svedočanstvo onoga što dete u datom momentu zna i može. PORTFOLIO JE SVEDOČANSTVO DETETOVOG NAJBOLJEG "JA". Sakupljeni podaci pomažu vaspitačici u stvaranju individualnih programa razvoja za svako dete. Traganje za uzrocima i značenjima predstavlja profesionalni izazov za Montesori vaspitačice. “Moja izložba” je način na koji dete govori o sebi u toploj i prihvatajućoj sredini.Ponašanje deteta ima uzrok i značenje.

Odgovornost za ono što se u vrtiću događa je podjednaka. Roditeljima se na taj način šalje poruka da su dobrodošli i da se od njih očekuje da se aktivno uključe.Važno je da inicijativa potekne od vrtića On je mesto okupljanja i razmene. 23 . Ovakav pristup podstiče roditelje da se organizuju i pokreću akcije kojima se uslovi za razvoj deteta podižu na viši nivo. PARTNERSKI ODNOS POČINJE KOMUNIKACIJOM. roditelji i lokalna zajednica su partneri. Početak saradnje se ostvaruje i pre upisa deteta u vrtić.U Otvorenom Montesori programu tim vrtića.

yu www.com www.montesori.com.yu 24 .org.co.stepbystepmontessori.alf-kids.srceko. www.dncentar.com www.LITERATURA: Vera Stein-Ehrlich “Metoda Montessori u školi” www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful