DEVIZNI KURSEVI

POJAM DEVIZE
Devize su prvobitno označavale menice koje su glasile na stranu valutu i bile plative u
inostranstvu. Za njih je bila položena protivvrednost u domaćoj valuti. Njihova glavna
svrha je bila olakšanje platnog prometa između udaljenih mesta sa različitim valutama.
Ona je garantovala sigurnost u platnom prometu. Pored menica i čekova to su i
potraživanja po viđenju. Sve tri navedene devize glase na stranu valutu i plative su u
inostranstvu u stranoj valuti i stranoj banci. Jedini oblik deviznog poslovanja između
banaka jesu potraživanja po viđenju. Pored oznake valute, devize se obeležavaju i
oznakom glavnog mesta ili privrednog centra zemlje čija je to valuta. Devizni računi
domaćih lica ne spadaju u pojam devize. Gotov novac u koji spadaju novčanice i kovani
novac u zemlji koja nije zemlja njihovog porekla ne predstavljaju devize već valute.
‘‘Čvrstim’’ devizama se nazivaju konvertabilne, a ‘‘mekim’’ nekonvrtabilne tkz. Klirinške
devize.

POJAM DEVIZNOG KURSA

Devizni kurs predstavlja cenu strane valute na domaćem tržištu. Može se definisati i kao
vrednost strane valute izražena u domaćoj valuti. Formiranje deviznih kurseva zavisi od
odnosa ponude i tražnje za stranom valutom na domaćem tržištu. Ako se formiranje
prepusti slobodnom delovanju ponude i tražnje kursevi mogu neograničeno da
fluktuiraju. Ravnoteža se uspostavlja na nivou na kome se izravnavaju cene u zemlji i
inostranstvu. Ovo izravnanje predstavlja uspostavljanje pariteta kupovnih snaga.
Monetarne vlasti mogu intervencijom na deviznom tržištu održavati oscilacije deviznih
kurseva u određenim granicama. Kursevi se obično beleže u domaćoj valuti i to za 1
stranu novčanu jedinicu i to sa izuzetkom japanskog jena čiji se kurs beleži za 100
novčanih jedinica. (1EUR = 86CSD, 100 JPY = 60 CSD)
Oznaka za srpski dinar je CSD, za evro EUR, za franak CHF, za dolar USD,...
Vrednosti stranih valuta u domaćoj valuti se svakodnevno objavljuju u kursnoj listi koju
izdaje Narodna Banka Srbije. Primer kursne liste je sledeći:

Zemlja      Važi za      Oznaka      Kupovni      Srednji      Prodajni

Evropska unija 1 evro EUR 86,0341 86,2930 86,5519
Australija 1 dolar AUD 54,7117 54,8763 55,0409
Kanada 1 dolar CAD 62,8766 63,0658 63,2550
Danska 1 kruna DKK 11,5483 11,5830 11,6177
Japan 100 jena JPY 60,6130 60,7954 60,9778
Kuvajt 1 dinar KWD 249,8087 250,5604 251,3121
Norveška 1 kruna NOK 10,8544 10,8871 10,9198
Švedska 1 kruna SEK 9,1438 9,1713 9,1988
Švajcarska 1 franak CHF 55,8990 56,0672 56,2354
Velika Britanija 1 funta GBP 127,6282 128,0122 128,3962
Amerika 1 dolar USD 72,9783 73,1979 73,4175
(kursna lista konvertabilnih valuta na tržištu Republike Srbije)

1
Kao što se vidi na navedenom primeru postoje tri vrste deviznih kurseva:
 Kupovni kurs predstavlja količinu domaćeg novca koju dobijamo pri prodaji
strane valute.
 Srednji kurs se uglavnom koristi pri regulisanju obaveza između prodavca i
kupca kako se ne bi izgubila vrednost međusobnih potraživanja
 Prodajni kurs predstavlja količinu domaćeg novca koju dajemo pri kupovini
strane valute.
Pored ove podele postoji i takozvana osnovna podela deviznih kurseva.

OSNOVNE VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Postoje dve osnovne vrste deviznih kurseva:
1) Fiksni devizni kurs
2) Fleksibilni devizni kurs

Fiksni devizni kurs postoji onda kada se duže vreme ne menja stvarni odnos u kome se
razmenjuju dve valute. Ta stabilnost može biti apsolutna i održavati se na autoritativan
način koji se primenjuje kad postoji zakonski kurs u režimu deviznih ograničenja ili uz
relativno male oscilacije oko kursa. Fiksni devizni kurs propisuje država na taj način što
utvrđuje paritete domaće valute u zlatu ili nekoj nacionalnoj valuti. Fiksni devizni kursevi
traju dok ih država ne promeni odnosno dok ne izvrši devalvaciju ili revalvaciju.
Počeci primenjivanja fiksnog deviznog kursa vezani su za vreme zlatnog standarda. U
tom vremenu njegova visina zavisila je od pariteta nacionalnih valuta. Zemlje koje su
imale deficit morale su koristiti rezerve zlata kako bi pokrile taj deficit. Za razliku od
deficitarnih zemalja u suficitarnim zemljama dolazilo je do uvoza zlata što bi dovelo do
otklanjanja suficita. Iz ovih primera se može zaključiti da se stvaranje ravnoteže platnog
bilansa odvijalo automatski. Najteža situacija za jednu zemlju predstavljaju uslovi kada
ne postoji zlatni standard i kada nacionalna valuta nije konvertabilna. U takvim uslovima
teško je održavati ravnotežu platnog bilansa i deviznog kursa. U uslovima kada je
nacionalna valuta konvertabilna lakše je održavati ravnotežu platnog bilansa i deviznog
kursa. Karakteristika fiksnog deviznog kursa je da daje prednost domaćim privrednim
kretanjima u odnosu na privrdna kretanaj u svetu. Upravo iz toga proističu njegove
prednosti ali i nedostatci. Njegove prednosti su sledeće:
 pruža stabilniju osnovu kod izrade spoljnotrgovinskih kalkulacija pri uvozu i
izvozu u odnosu na fleksibilni kurs
 deluje pozitivnije na sklapanje dugoročnih poslova sa stranim klijentima kao i na
rentabilnost domaćih investicija
 štiti nacionalnu privredu od stalnih poremećaja i radnji na svetskom tržištu
 stabilizuje cene u zemlji i na taj način ima uticaj u borbi protiv inflacije

Niko nije bez greske pa tako i fiksni devizni kurs. Njegovi nedostaci su sledeći:
 podređivanje nacionalne ekonomije održavanju deviznog kursa
 teže povezivanje nacionalne privrede sa svetskom privredom
 potreba za dodatnim merama pri usklađivanju cena u zemlji sa cenama u
inostranstvu (carine, premije, dozvole,...)
 veće držanje deviznih rezervi u odnosu na fleksibilni devizni kurs
 precenjenost odnosno potcenjenost domaće valute, što dovodi do devalvacije
odnosno revalvacije iz čega se može zaključiti da će se devizni kurs menjati
veoma često

2
Fiksni devizni kurs ima svoj specifičan oblik koji se primenjuje u praksi i naziva se
puzajući devizni kurs. Puzajući devizni kurs služi da bi se ublažili nedostatci fiksnog
deviznog kursa. Puzajući kursevi označavaju kurseve sa propisanom maržom
fluktuacije. Njihova primena je zabeležena sredinom devedesetih.

Fleksibilni devizni kurs predstavlja kurs koji se obrazuje kroz slobodnu igru ponude i
tražnje deviza na deviznom tržištu.Visina kursa tada zavisi neposredno od deviznog
bilansa. Nazivaju se još fluktuirajući devizni kursevi.Ovaj kurs predstavlja važan
instrument ekonomske politike i privredne saradnje sa svetom. On se ne prepušta
potpunom delovanju ponude i tražnje već se usmerava na pravi i željeni put pomoću
monetarnih, spoljnotrgovinskih, fiskalnih mera kao i mera devizne politike. Posebno je
bitna intervencija Centralne banke na deviznom tržištu. Kursevi koji se utvrđuju na
osnovu baze ponude i tražnje, a u pozadini tog utvrđivanja postoji uticaj državne politike
na ponudu i tražnju, predstavljaju vrstu fleksibilnih deviznih kurseva koji se nazivaju
prljavi fleksibilni devizni kursevi. Zagovornik fleksibilnih deviznih kurseva je američki
nobelovac Milton Fridman prema čijem mišljenju fleksibilni kursevi omogućavaju
multilateralnu trgovinu u neograničenim razmerama zasnovanu na principima
komparativnih prednosti. Fridman takođe navodi da fleksibilni kursevi dovode do
ravnoteže platnog bilansa pre nego što se stvore problemi. Kao i kod fiksnih i fleksibilni
kursevi imaju svoje prednosti i nedostatke. Prednosti su:
 prilagođavanje domaće privrede međunarodnom okruženju što olakšava
privrednu saradnju sa svetom
 efikasno delovanje na uspostavljanje ravnoteže platnog bilansa
 potreba za uvođenjem dodatnih mera se smanjuje da bi došlo do usklađivanja
domaćih cena sa inostranim cenama
 smanjuje se mogućnost precenjenosti nacionalne valute za razliku od fiksnog
deviznog kursa
 manje držanje deviznih rezervi u odnosu na fiksni devizni kurs

Nedostaci su sledeći:
 stvara i uvećava inflaciju u domaćoj privredi
 kalkulacije i kriterijumi za ocenu rentabilnosti investicija, uvoza i izvoza
nisu obezbeđeni
 domaća privreda se izlaže uticaju kratkoročnih, stihijskih i špekulativnih kretanja
na svetskom tržištu
 komercijalni rizici u ekonomskim poslovima sa inostranstvom se povećavaju

Pored ove osnovne podele, postoje i jedinstveni i višestruki devizni kursevi. Glavni
kriterijum za ovu podelu je na koje se transakcije odnosi devizni kurs. U prošlosti je
poznato da su zemlje u razvoju imale jedan kurs za tekuće transkacije,a drugi za
kapitalne transakcije. Ovaj slučaj je zabeležen u Francuskoj, Italiji i drugim zemljama u
razvoju. Danas postoji jedinstven devizni kurs za sve vrste ekonomskih transakcija. Za
razliku od njih višestruki devizni kursevi se primenjuju u zemljama u kojima postoji
devizna kontrola. Određuju se različiti kursevi za pojedine vrste robe ili po pojedinim
zemljama i sve to u cilju da se stimuliše izvoz. Primena višestrukih kurseva je
zabeležena u Brazilu, Kolumbiji i ostalim zemljama Južne Amerike. Višestruki devizni
kursevi se više ne primenjuju.

3
DEVIZNO TRŽIŠTE
Devizno tržište definiše se kao tržište na kojem se odvija kupoprodaja deviza. Uzrok
osnivanja deviznog tržišta proističe iz potrebe da se jedna valuta pretvori u drugu radi
obavljanja neke međunarodne transakcije. Značajna funkcija deviznog tržišta je
formiranje kursa nacionalne valute. Ako je devizno tržište organizovano kao slobodno,
moguće je formiranje realnog kursa. Trgovina devizama predstavlja trgovinu
potraživanja u inostranstvu i inostranih sredstava plaćanja. Devizno tržište je deo
finansijskog tržišta. Imamo dve vrste deviznog tržišta:
 Organizovano devizno tržište – devizno tržište na kome su organizovane devizne
berze koje su povezane sa efektnim berzama
 Neorganizovano devizno tržište – devizno tržište koje nema organizovano mesto
za obavljanje deviznih poslova

Devizno tržište ima karakteristike berze. Devizna berza obezbeđuje sučeljavanje

ponude i tražnje, pravila ponašanja učesnika, objavljivanje cena u ovom slučaju kursa
po kome će se kupovati i prodavati devize, pruža informacije o obavljenom prometu
deviza. Postoji i drugih oblik deviznih tržišta koji nema karakteristike berze već se
kupoprodajne transakcije obavljaju preko ovlaćenih banaka i menjačnica. Ponuda i
tražnja za devizama zavisi od suficita i deficita platnog bilansa. U slučaju deficita raste
potražnja za devizama dok se ponuda smanjuje, dok u slučaju suficita raste ponuda
deviza ali tražnja za njima drastično opada. Subjekti predstavljaju uslov postojanja
deviznog tržišta. Subjekti na deviznom tržištu su sledeći: izvoznici i uvoznici, rezidenti i
nerezidenti, fizička i pravna lica, banke, brokeri, dileri i centralna banka.
Transakcije na deviznom tržištu se odvijaju kao:
 transkacije između poslovnih banaka i njihovih komitenata
 devizne transakcije između poslovnih banaka u zemlji
 transakcije poslovnih banaka sa svojim filijalama u instranstvu
 devizne transakcije između centralnih banaka sa ciljem da se utiče na kurseve i
međunarodno kretanje kapitala

Nosioci deviznog tržišta su poslovne banke. One organizuju promet deviza uz pomoć
centralne banke. Banke predstavljaju posrednike u platnom prometu sa inostranstvom.
Prometom deviza između banaka formira se devizni kurs. Ovaj promet je osnova
deviznog tržišta koje se naziva međubankarsko devizno tržište. Ovaj oblik deviznog
tržišta imaju zemlje Evropske Unije. Banke se u ime klijenata pojavljuju na deviznom
tržištu i vrše konverziju jedne valute u drugu. Cene koje se formiraju na deviznom tržištu
su ponuđene cene i tražene cene. U slučaju kupovine deviza banka odnosno
zainteresovana strana se obraća drugim bankama i dobija informacije o deviznom
kursu. Potom zainteresovana strana odlučuje da li se ispati kupiti ili je bolje odustati od
kupovine. U slučaju ponude deviza prodavac mora saopštiti devizni kurs po kojem
prodaje određenu devizu. Razlika između prodajnog i kupovnog kursa je marža.
Normalno funkcionisanje deviznog tržišta zavisi od uticaja Centralne banke koja ima
zadatak da obezbedi stabilan devizni kurs i pruži pomoć bankama u usklađivanju
ponude i tražnje deviza.

4
Na ovom tržištu postoje dve vrste deviznih kurseva:
 promptni devizni kursevi – prenos domaće ili strane valute promptno
u roku od 48 sati
 terminski devizni kurs– se koristi u praksi, prenos se obavlja u roku od 1 do 6
meseci, naziva se diskontovani kurs jer predstvalja kurs koji je umanjen za
kamatnu stopu po obavljenoj kupoprodaji i traje do isteka termina prenosa

Pored devizne berze i međubankarskog deviznog tržišta postoji i treći oblik deviznog
tržišta – Međubankarsko devizno tržište sa deviznom aukcijom. Ovakvo devizno tržište
se primenjuje u Rusiji. Ponuda viška deviza se nudi na aukciji koja je organizovana u
sklopu Centralne banke a zatim se otkupljene devize puštaju u promet na
međubankarsko tržište. Nosilac ove vrste deviznog tržišta je Centralna banka koja
kontroliše i reguliše njegovo funkcionisanje. U zemljama čija je nacionalna valuta
nekonvertabilna sa ostalim stranim valutama javlja se pojava crnog deviznog tržišta.
Između regularnog deviznog tržišta i crnog deviznog tržišta postoji međusobna veza što
uslovljava da promene jednog tržišta utiču na promene drugog tržište. U takvim
okolnostima se javlja više deviznih kurseva:
 žiralni devizni kurs - primenjuju se u trgovini devizama čiji se prenos vrši sa
računa na račun
 crni devizni kurs – koristi se pri kupoprodaji deviza građana od nelegalnih dilera
na crnom deviznom tržištu

Oba navedena kursa odstupaju od zvaničnog kursa koji propisuje država. Najbolja
devizna tržišta su ona koja imaju karakteristiku otvorenih tržišta.Otvoreno tržište
predstavlja tržište na kojem se pored domaćih banaka mogu pojaviti inostrane banke
ukoliko je to tržište interesantno za njih. Trgovina devizama se odvija neprekidno na
tržištima širom sveta. Kao i svako tržište i devizno može biti:
 tržište na malo – trguje se manjim iznosima uglavnom preko menjačnica,
predmet trgovine su devize, čekovi, kreditne kartice
 tržište na veliko – trguje se ogromnim iznosima, odnosi se na međubankarsko
devizno tržište

PRIMENA I ZNAČAJ DEVIZNIH KURSEVA

Najveći značaj devizni kurs ima u spoljnoj trgovini bez koga ne bi postojala. Izuzetak
predstavljaju zemlje koje imaju toliko ekonomski jaku valutu da je koriste u unutrašnjoj
trgovini i u trgovini sa inostranstvom. To znači da ne moraju izvšiti konverziju domaće
valute pri plaćanjima u inostranstvu. (u svetu se nigde ne može plaćati dinarima, dok se
na primer dolarima može plaćati bilo gde u svetu). Svaka zemlja ima svoju valutu koja
predstavlja njeno zakonsko sredstvo plaćanja. Prilikom trgovine sa inostranstvom
domaća valuta se mora zameniti za stranu valutu. Prilikom putovanja u inostranstvo,
domaća valuta se zamenjuje u menjačnici za valutu zemlje u koju putujemo ili za valutu
sa kojom se u toj zemlji može izvršiti plaćanje. Devizni kurs predstavlja povezivanje
domaćih i stranih valuta. Na osnovu deviznog kursa možemo videti na primer koliko
televizor koji se na primer nalazi u Austriji čija je cena u evrima košta u dinarima i na
osnovu toga možemo videti da li jeftinije kupiti televizor na domaćem tržištu ili ne. Isto
tako možemo videti koliko bismo mogli dobiti strane valute za neki nacionalni proizvod u
inostranstvu. Na osnovu toga se vidi da li se mogu izvoziti proizvodi koji su jeftiniji od
stranih proizvoda ili uvoziti strani proizvodi koji su jeftiniji od domaćih proizvoda.