DEVIZNI KURSEVI

POJAM DEVIZE Devize su prvobitno označavale menice koje su glasile na stranu valutu i bile plative u inostranstvu. Za njih je bila položena protivvrednost u domaćoj valuti. Njihova glavna svrha je bila olakšanje platnog prometa između udaljenih mesta sa različitim valutama. Ona je garantovala sigurnost u platnom prometu. Pored menica i čekova to su i potraživanja po viđenju. Sve tri navedene devize glase na stranu valutu i plative su u inostranstvu u stranoj valuti i stranoj banci. Jedini oblik deviznog poslovanja između banaka jesu potraživanja po viđenju. Pored oznake valute, devize se obeležavaju i oznakom glavnog mesta ili privrednog centra zemlje čija je to valuta. Devizni računi domaćih lica ne spadaju u pojam devize. Gotov novac u koji spadaju novčanice i kovani novac u zemlji koja nije zemlja njihovog porekla ne predstavljaju devize već valute. ‘‘Čvrstim’’ devizama se nazivaju konvertabilne, a ‘‘mekim’’ nekonvrtabilne tkz. Klirinške devize. POJAM DEVIZNOG KURSA Devizni kurs predstavlja cenu strane valute na domaćem tržištu. Može se definisati i kao vrednost strane valute izražena u domaćoj valuti. Formiranje deviznih kurseva zavisi od odnosa ponude i tražnje za stranom valutom na domaćem tržištu. Ako se formiranje prepusti slobodnom delovanju ponude i tražnje kursevi mogu neograničeno da fluktuiraju. Ravnoteža se uspostavlja na nivou na kome se izravnavaju cene u zemlji i inostranstvu. Ovo izravnanje predstavlja uspostavljanje pariteta kupovnih snaga. Monetarne vlasti mogu intervencijom na deviznom tržištu održavati oscilacije deviznih kurseva u određenim granicama. Kursevi se obično beleže u domaćoj valuti i to za 1 stranu novčanu jedinicu i to sa izuzetkom japanskog jena čiji se kurs beleži za 100 novčanih jedinica. (1EUR = 86CSD, 100 JPY = 60 CSD) Oznaka za srpski dinar je CSD, za evro EUR, za franak CHF, za dolar USD,... Vrednosti stranih valuta u domaćoj valuti se svakodnevno objavljuju u kursnoj listi koju izdaje Narodna Banka Srbije. Primer kursne liste je sledeći:
Zemlja Evropska unija Australija Kanada Danska Japan Kuvajt Norveška Švedska Švajcarska Velika Britanija Amerika Važi za Oznaka Kupovni Srednji Prodajni 1 evro EUR 86,0341 86,2930 86,5519 1 dolar AUD 54,7117 54,8763 55,0409 1 dolar CAD 62,8766 63,0658 63,2550 1 kruna DKK 11,5483 11,5830 11,6177 100 jena JPY 60,6130 60,7954 60,9778 1 dinar KWD 249,8087 250,5604 251,3121 1 kruna NOK 10,8544 10,8871 10,9198 1 kruna SEK 9,1438 9,1713 9,1988 1 franak CHF 55,8990 56,0672 56,2354 1 funta GBP 127,6282 128,0122 128,3962 1 dolar USD 72,9783 73,1979 73,4175 (kursna lista konvertabilnih valuta na tržištu Republike Srbije)

1

Upravo iz toga proističu njegove prednosti ali i nedostatci. što dovodi do devalvacije odnosno revalvacije iz čega se može zaključiti da će se devizni kurs menjati veoma često 2 . Za razliku od deficitarnih zemalja u suficitarnim zemljama dolazilo je do uvoza zlata što bi dovelo do otklanjanja suficita. Pored ove podele postoji i takozvana osnovna podela deviznih kurseva.   Srednji kurs se uglavnom koristi pri regulisanju obaveza između prodavca i kupca kako se ne bi izgubila vrednost međusobnih potraživanja Prodajni kurs predstavlja količinu domaćeg novca koju dajemo pri kupovini strane valute. OSNOVNE VRSTE DEVIZNIH KURSEVA Postoje dve osnovne vrste deviznih kurseva: 1) Fiksni devizni kurs 2) Fleksibilni devizni kurs Fiksni devizni kurs postoji onda kada se duže vreme ne menja stvarni odnos u kome se razmenjuju dve valute. Iz ovih primera se može zaključiti da se stvaranje ravnoteže platnog bilansa odvijalo automatski. Ta stabilnost može biti apsolutna i održavati se na autoritativan način koji se primenjuje kad postoji zakonski kurs u režimu deviznih ograničenja ili uz relativno male oscilacije oko kursa. premije.)  veće držanje deviznih rezervi u odnosu na fleksibilni devizni kurs  precenjenost odnosno potcenjenost domaće valute. Zemlje koje su imale deficit morale su koristiti rezerve zlata kako bi pokrile taj deficit. Najteža situacija za jednu zemlju predstavljaju uslovi kada ne postoji zlatni standard i kada nacionalna valuta nije konvertabilna. Njegovi nedostaci su sledeći:  podređivanje nacionalne ekonomije održavanju deviznog kursa  teže povezivanje nacionalne privrede sa svetskom privredom  potreba za dodatnim merama pri usklađivanju cena u zemlji sa cenama u inostranstvu (carine. Fiksni devizni kurs propisuje država na taj način što utvrđuje paritete domaće valute u zlatu ili nekoj nacionalnoj valuti.Kao što se vidi na navedenom primeru postoje tri vrste deviznih kurseva:  Kupovni kurs predstavlja količinu domaćeg novca koju dobijamo pri prodaji strane valute. Njegove prednosti su sledeće:  pruža stabilniju osnovu kod izrade spoljnotrgovinskih kalkulacija pri uvozu i izvozu u odnosu na fleksibilni kurs  deluje pozitivnije na sklapanje dugoročnih poslova sa stranim klijentima kao i na rentabilnost domaćih investicija  štiti nacionalnu privredu od stalnih poremećaja i radnji na svetskom tržištu  stabilizuje cene u zemlji i na taj način ima uticaj u borbi protiv inflacije Niko nije bez greske pa tako i fiksni devizni kurs. U uslovima kada je nacionalna valuta konvertabilna lakše je održavati ravnotežu platnog bilansa i deviznog kursa. Počeci primenjivanja fiksnog deviznog kursa vezani su za vreme zlatnog standarda... U takvim uslovima teško je održavati ravnotežu platnog bilansa i deviznog kursa. dozvole. U tom vremenu njegova visina zavisila je od pariteta nacionalnih valuta.. Fiksni devizni kursevi traju dok ih država ne promeni odnosno dok ne izvrši devalvaciju ili revalvaciju. Karakteristika fiksnog deviznog kursa je da daje prednost domaćim privrednim kretanjima u odnosu na privrdna kretanaj u svetu.

uvoza i izvoza nisu obezbeđeni  domaća privreda se izlaže uticaju kratkoročnih.a drugi za kapitalne transakcije. Njihova primena je zabeležena sredinom devedesetih. Nazivaju se još fluktuirajući devizni kursevi. Određuju se različiti kursevi za pojedine vrste robe ili po pojedinim zemljama i sve to u cilju da se stimuliše izvoz. a u pozadini tog utvrđivanja postoji uticaj državne politike na ponudu i tražnju. Glavni kriterijum za ovu podelu je na koje se transakcije odnosi devizni kurs. Fridman takođe navodi da fleksibilni kursevi dovode do ravnoteže platnog bilansa pre nego što se stvore problemi.Fiksni devizni kurs ima svoj specifičan oblik koji se primenjuje u praksi i naziva se puzajući devizni kurs. Italiji i drugim zemljama u razvoju. Puzajući devizni kurs služi da bi se ublažili nedostatci fiksnog deviznog kursa. Za razliku od njih višestruki devizni kursevi se primenjuju u zemljama u kojima postoji devizna kontrola. postoje i jedinstveni i višestruki devizni kursevi.Visina kursa tada zavisi neposredno od deviznog bilansa. Primena višestrukih kurseva je zabeležena u Brazilu. Kao i kod fiksnih i fleksibilni kursevi imaju svoje prednosti i nedostatke. Zagovornik fleksibilnih deviznih kurseva je američki nobelovac Milton Fridman prema čijem mišljenju fleksibilni kursevi omogućavaju multilateralnu trgovinu u neograničenim razmerama zasnovanu na principima komparativnih prednosti. On se ne prepušta potpunom delovanju ponude i tražnje već se usmerava na pravi i željeni put pomoću monetarnih. spoljnotrgovinskih. Višestruki devizni kursevi se više ne primenjuju. Kolumbiji i ostalim zemljama Južne Amerike.Ovaj kurs predstavlja važan instrument ekonomske politike i privredne saradnje sa svetom. Posebno je bitna intervencija Centralne banke na deviznom tržištu. Prednosti su:  prilagođavanje domaće privrede međunarodnom okruženju što olakšava privrednu saradnju sa svetom  efikasno delovanje na uspostavljanje ravnoteže platnog bilansa  potreba za uvođenjem dodatnih mera se smanjuje da bi došlo do usklađivanja domaćih cena sa inostranim cenama  smanjuje se mogućnost precenjenosti nacionalne valute za razliku od fiksnog deviznog kursa  manje držanje deviznih rezervi u odnosu na fiksni devizni kurs Nedostaci su sledeći:  stvara i uvećava inflaciju u domaćoj privredi  kalkulacije i kriterijumi za ocenu rentabilnosti investicija. stihijskih i špekulativnih kretanja na svetskom tržištu  komercijalni rizici u ekonomskim poslovima sa inostranstvom se povećavaju Pored ove osnovne podele. Puzajući kursevi označavaju kurseve sa propisanom maržom fluktuacije. Ovaj slučaj je zabeležen u Francuskoj. Danas postoji jedinstven devizni kurs za sve vrste ekonomskih transakcija. 3 . predstavljaju vrstu fleksibilnih deviznih kurseva koji se nazivaju prljavi fleksibilni devizni kursevi. Kursevi koji se utvrđuju na osnovu baze ponude i tražnje. Fleksibilni devizni kurs predstavlja kurs koji se obrazuje kroz slobodnu igru ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu. U prošlosti je poznato da su zemlje u razvoju imale jedan kurs za tekuće transkacije. fiskalnih mera kao i mera devizne politike.

Normalno funkcionisanje deviznog tržišta zavisi od uticaja Centralne banke koja ima zadatak da obezbedi stabilan devizni kurs i pruži pomoć bankama u usklađivanju ponude i tražnje deviza. fizička i pravna lica. U slučaju deficita raste potražnja za devizama dok se ponuda smanjuje. One organizuju promet deviza uz pomoć centralne banke. dileri i centralna banka. Ako je devizno tržište organizovano kao slobodno. rezidenti i nerezidenti. Banke se u ime klijenata pojavljuju na deviznom tržištu i vrše konverziju jedne valute u drugu. Prometom deviza između banaka formira se devizni kurs. Ovaj oblik deviznog tržišta imaju zemlje Evropske Unije.DEVIZNO TRŽIŠTE Devizno tržište definiše se kao tržište na kojem se odvija kupoprodaja deviza. Postoji i drugih oblik deviznih tržišta koji nema karakteristike berze već se kupoprodajne transakcije obavljaju preko ovlaćenih banaka i menjačnica. Banke predstavljaju posrednike u platnom prometu sa inostranstvom. Potom zainteresovana strana odlučuje da li se ispati kupiti ili je bolje odustati od kupovine. Devizna berza obezbeđuje sučeljavanje ponude i tražnje. Ponuda i tražnja za devizama zavisi od suficita i deficita platnog bilansa. 4 . pruža informacije o obavljenom prometu deviza. Razlika između prodajnog i kupovnog kursa je marža. Imamo dve vrste deviznog tržišta:  Organizovano devizno tržište – devizno tržište na kome su organizovane devizne berze koje su povezane sa efektnim berzama  Neorganizovano devizno tržište – devizno tržište koje nema organizovano mesto za obavljanje deviznih poslova Devizno tržište ima karakteristike berze. U slučaju ponude deviza prodavac mora saopštiti devizni kurs po kojem prodaje određenu devizu. objavljivanje cena u ovom slučaju kursa po kome će se kupovati i prodavati devize. Transakcije na deviznom tržištu se odvijaju kao:  transkacije između poslovnih banaka i njihovih komitenata  devizne transakcije između poslovnih banaka u zemlji  transakcije poslovnih banaka sa svojim filijalama u instranstvu  devizne transakcije između centralnih banaka sa ciljem da se utiče na kurseve i međunarodno kretanje kapitala Nosioci deviznog tržišta su poslovne banke. Trgovina devizama predstavlja trgovinu potraživanja u inostranstvu i inostranih sredstava plaćanja. Devizno tržište je deo finansijskog tržišta. U slučaju kupovine deviza banka odnosno zainteresovana strana se obraća drugim bankama i dobija informacije o deviznom kursu. Značajna funkcija deviznog tržišta je formiranje kursa nacionalne valute. brokeri. Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su ponuđene cene i tražene cene. banke. Subjekti na deviznom tržištu su sledeći: izvoznici i uvoznici. pravila ponašanja učesnika. Ovaj promet je osnova deviznog tržišta koje se naziva međubankarsko devizno tržište. Uzrok osnivanja deviznog tržišta proističe iz potrebe da se jedna valuta pretvori u drugu radi obavljanja neke međunarodne transakcije. moguće je formiranje realnog kursa. Subjekti predstavljaju uslov postojanja deviznog tržišta. dok u slučaju suficita raste ponuda deviza ali tražnja za njima drastično opada.

Prilikom trgovine sa inostranstvom domaća valuta se mora zameniti za stranu valutu. To znači da ne moraju izvšiti konverziju domaće valute pri plaćanjima u inostranstvu.Na ovom tržištu postoje dve vrste deviznih kurseva: • promptni devizni kursevi – prenos domaće ili strane valute promptno u roku od 48 sati • terminski devizni kurs– se koristi u praksi. prenos se obavlja u roku od 1 do 6 meseci. Svaka zemlja ima svoju valutu koja predstavlja njeno zakonsko sredstvo plaćanja. Kao i svako tržište i devizno može biti: • • tržište na malo – trguje se manjim iznosima uglavnom preko menjačnica. Devizni kurs predstavlja povezivanje domaćih i stranih valuta.Otvoreno tržište predstavlja tržište na kojem se pored domaćih banaka mogu pojaviti inostrane banke ukoliko je to tržište interesantno za njih. domaća valuta se zamenjuje u menjačnici za valutu zemlje u koju putujemo ili za valutu sa kojom se u toj zemlji može izvršiti plaćanje. dok se na primer dolarima može plaćati bilo gde u svetu). naziva se diskontovani kurs jer predstvalja kurs koji je umanjen za kamatnu stopu po obavljenoj kupoprodaji i traje do isteka termina prenosa Pored devizne berze i međubankarskog deviznog tržišta postoji i treći oblik deviznog tržišta – Međubankarsko devizno tržište sa deviznom aukcijom. Prilikom putovanja u inostranstvo. kreditne kartice tržište na veliko – trguje se ogromnim iznosima. Ponuda viška deviza se nudi na aukciji koja je organizovana u sklopu Centralne banke a zatim se otkupljene devize puštaju u promet na međubankarsko tržište. Najbolja devizna tržišta su ona koja imaju karakteristiku otvorenih tržišta. Ovakvo devizno tržište se primenjuje u Rusiji.primenjuju se u trgovini devizama čiji se prenos vrši sa računa na račun crni devizni kurs – koristi se pri kupoprodaji deviza građana od nelegalnih dilera na crnom deviznom tržištu Oba navedena kursa odstupaju od zvaničnog kursa koji propisuje država. U takvim okolnostima se javlja više deviznih kurseva: • • žiralni devizni kurs . Trgovina devizama se odvija neprekidno na tržištima širom sveta. Izuzetak predstavljaju zemlje koje imaju toliko ekonomski jaku valutu da je koriste u unutrašnjoj trgovini i u trgovini sa inostranstvom. Između regularnog deviznog tržišta i crnog deviznog tržišta postoji međusobna veza što uslovljava da promene jednog tržišta utiču na promene drugog tržište. Na osnovu deviznog kursa možemo videti na primer koliko televizor koji se na primer nalazi u Austriji čija je cena u evrima košta u dinarima i na 5 . U zemljama čija je nacionalna valuta nekonvertabilna sa ostalim stranim valutama javlja se pojava crnog deviznog tržišta. čekovi. (u svetu se nigde ne može plaćati dinarima. Nosilac ove vrste deviznog tržišta je Centralna banka koja kontroliše i reguliše njegovo funkcionisanje. predmet trgovine su devize. odnosi se na međubankarsko devizno tržište PRIMENA I ZNAČAJ DEVIZNIH KURSEVA Najveći značaj devizni kurs ima u spoljnoj trgovini bez koga ne bi postojala.

Isto tako možemo videti koliko bismo mogli dobiti strane valute za neki nacionalni proizvod u inostranstvu.osnovu toga možemo videti da li jeftinije kupiti televizor na domaćem tržištu ili ne. Na osnovu toga se vidi da li se mogu izvoziti proizvodi koji su jeftiniji od stranih proizvoda ili uvoziti strani proizvodi koji su jeftiniji od domaćih proizvoda. 6 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful