P. 1
Lopandic-stereometrija

Lopandic-stereometrija

|Views: 318|Likes:
Published by Parmezan Sendvicki

More info:

Published by: Parmezan Sendvicki on Feb 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/20/2014

pdf

text

original

Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇenjimas

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇtvo od n ravni u kom se svake dve ravni s seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇetiri c ne seku u jednoj taˇki, dokazati da ravni tog mnoˇtva razlaˇu prostor na c s z αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇnost, a ostalih c 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇeni. c Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇtvu ν ravni seˇe s c (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇki. c Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇe z (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇnost, a ostalih c 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇene. Svaka od tih oblasti razlaˇe izvestan deo prostora koji je dobijen c z razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ava za c 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´e za ν = n c 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇenih i broj neograniˇenih delova prostora, odredimo najpre c c za koliko se pove´ava broj neograniˇenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. c c Svaka od neograniˇenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇe jedan deo prostora dobijen c z razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇena dela dok svaka od ograniˇenih c c oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇe neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih z je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, c broj neograniˇenih delova prostora pove´ava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇenih c c c delova prostora β1 = 2, bi´e za ν = n c βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´e c γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

... z c Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇaka koje se nalaze u c prostoru. Ae bi´e srediˇte te kugle zajedniˇka taˇka kugli ωi . c Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇtenje Helijeve teoreme na prostorne likove.. svake ˇetiri od n kugli.. z z c c z Zadatak 4: Ako su A1 . S obzirom da taˇka O pripada svim kuglama ω1 . npr.An taˇke u prostopu takve da je duˇ odredena bilo kojim dvema od tih n taˇaka manja ili jednaka duˇi d..ωn imaju bar jednu zajedniˇku c c taˇku.. pri ˇemu svake ˇetiri od tih c c c n taˇaka pripadaju nekoj kugli polupreˇnika r.... U tom sluˇaju bi´e c c r= k .. S obzirom da postoji kugla polupreˇnika r koja sadrˇi bilo koje ˇetiri od z c z c n taˇaka.. dokazati da postoji kugla polupreˇnika c z c √ 6 r= d 4 koja sadrˇi svih n taˇaka.. recimo O. a zatim metodom matematiˇke indukcije.ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi.ωn kugle kojima su srediˇta A1 .. sadrˇi svih n taˇaka A1 .. kao pri reˇavanju c c s zadatka 13.... c c s c c Stoga.... z c Dokaz: Obeleˇimo sa ω1 . Aj .An .. ωj ..An a polupreˇnici jez s c dnaki duˇi r.An proizvoljne taˇke u prostoru. z c Dokaz: Analogno zadatku 3. konveksnih likova ω1 .An .. ... c c Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12.... gde s c je n ≥ (k + 1). 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π. dokazuje se da je teorema taˇna i za n > 5. dokazati da postoji kugla polupreˇnika c c c r. koja je uporedna sa simetralom ugla ω. od kojih svaka ˇetiri c imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku dokazati da svih n pomenutih likova takode c c imaju bar jednu zajedniˇku taˇku.4 Zadatak 2: Ako su ω1 .ωn imaju bar jednu zajedniˇku c c taˇku... najpre treba dokazati da je teorema taˇna kada je n = 5. kugla ω kojoj je srediˇte O.An . te prema Helijevoj teoremi. ovaj stav se uopˇtava za n taˇaka kodimenzionalnog prostora.. svih n kugli ω1 . Ak ... ωk . tj...ωn kojima su srediˇta c c s A1 .. s Zadatak 3: Ako su A1 . ωe .. a polupreˇnik jednak c z s c duˇi r.. pa ´e prema prethodnom zadatku z c c c postojati kugla koja sadrˇi svih n taˇaka. dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ .. najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇnika c √ 6 r= d 4 koja sadrˇi bilo koje ˇetiri od n datih taˇaka A1 . Analogno.. Ai . a polupreˇnici jednaki duˇi r.. koja sadrˇi svih n taˇaka..

Kako ugao moˇe da ima z samo jednu simetralu. tj. Dokaˇimo z da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ .5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω. a duˇ c s z z ′ S ′ upravna na duˇi P ′ Q′ . njenu odgovaraju´u taˇku obeleˇimo sa S c c c z uporedna sa ravni π. Stoga. Obeleˇimo sa c z O i O′ temena uglova ω i ω ′ . oˇtar ugao. a p′ i q ′ odgvaraju´i kraci ugla ω ′ . ugla ω ′ . c z s . a sa P i Q taˇke polupravih p i q takve da je c OP = OQ. a duˇ OS upravna na stranici P Q i c s z paralelna sa O′ S ′ . Duˇ P Q seˇe pravu s u c c z c ′ . zatim da je upravna projekcija pravog z ugla na ravan koja seˇe jedan njegov krak i produˇen drugi krak. pa je pri navedenom projektovanju taˇka S ′ srediˇte duˇi P ′ Q′ . bi´e prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . c Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇe oba c njegova kraka ili oba njegova produˇenja tup ugao. Kod trougla OP Q taˇka S je srediˇte stranice P Q. = pa je ∠P ′ O′ S ′ = ∠Q′ O′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´e taˇke na polupravama p′ i q ′ . sledi da je O z △O′ S ′ P ′ ∼ △O′ S ′ Q′ . Po pretpostavci je prava s nekoj taˇki S.

krak OP i produˇen drugi krak OS je ∠P z dakle oˇtar ugao. dakle tup c ugao. Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇe c ′ O ′ S ′ naporedan sa tupim uglom ∠P O ′ Q. Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . kod pravouglih trouglova P OO ′ . z P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . P OQ bi´e c O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 .6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 c c Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇe krake pravog ugla ∠P OQ u taˇkama P i ′ obeleˇimo upravnu projekciju taˇke O. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇe nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ . s Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇe i njen prodor. Q. Ako sa O z c QOO′ .

ˇto je nemogu´e. Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. Neka je P proizvoljna taˇka prave p koja je razliˇita od O. Taˇke A i A′ pripadaju ravni β i γ. pa je prava AA′ presek ravni β i c c . B2 . Njena z c c c upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q. b. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. Pri tome je trougao P QR pravougli. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. pa je hipotenuza P R ve´a od katete P Q. pa bi sve tri prave c c a. saglasno definiciji. C2 . ravni α. C1 . B1 i B2 . a stranica P Q c je manja od stranice P R. C1 i C2 . CA i C ′ A′ . Ako prave p1 i p2 ne bi bile c c c mimoilazne. pa je ∠P OQ < ∠P OR. Svaka od pravih a. S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. BB ′ . R c dokazati da se prave AA′ . CC ′ seku u jednoj taˇki ili su medusobno uporedne. jednake stranice OQ i OR. prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ.γ su razliˇite. b. P. z Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇaj u prostoru da se prave odredene stranicama BC i B ′ C ′ . Stoga su prave p1 i p2 s c takode mimoilazne. Neka je zatim R taˇka prave r sa bilo c koje strane od O takva da je OQ = OR. R pripadaju jednoj pravoj. sa O njenu prodornu z taˇku. c.β. Prva prava neka seˇe u taˇkama A1 . a druga u taˇkama A2 . c imala bi s ravni π po dve zajedniˇke taˇke A1 i A2 . c pripadale ravni π. AB i A′ B ′ seku u taˇkama npr. b.7 Dokaz: Obeleˇimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω. jer su one mimoilazne. Trouglovi c OP Q i OP R imaju zajedniˇku stranicu OP . one bi pripadale izvesnoj ravni π. Q. prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β. B1 . Q. sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π c koja sadrˇi taˇku O. c R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. zatim c da taˇke P.

dokazati da su dijagonale tog ˇetvorougla c medusobno jednake. dokazati da su taˇke P. BC. Na c isti naˇin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. DA prostranog ˇetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. DA prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD c tog ˇetvorougla. prave BB ′ i CC ′ se seku ili c su medusobno uporedne. R. nalaze se na pravoj AA Stoga se prave AA′ . R. i c prava AA′ je uporedna sa njima. S temena paralelograma. . B. Q. c Zadatak 12: Ako su duˇi koje spajaju srediˇta naspramnih stranica prostornog ˇetvoz s c rougla ABCD uporedne jedna na drugoj. jer z c s c ′ i CC ′ uporedne. Q. R. Q. i ravni β i ravni γ. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇki O. Zaista. C ′ taˇke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. S taˇke u kojima stranice AB. Kako su B. Zadatak 11: Ako su P. CC ′ seku u jednoj taˇki. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇki O. Q. B ′ u c c jednoj ravni. c Zadatak 10: Ako su taˇke P. Istim postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π. c c Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC. S u kojima stranice AB. R zajedniˇke tim dvema ravnima. B ′ . a taˇke z c c P. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇe ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. preseˇna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π.8 γ. CD. Dokazati da je ravan c π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇetvorougla. a prava CC ′ presek ravni α i β. jer su taˇke A. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇite. Otuda sledi da su c taˇke P. Prema dokazanom i prava CC ′ sadrˇala bi taˇku O. c Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇe ravan ABC i ADC c c medusobom uporedne. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. A′ . taˇka O pripada c c ′ po kojoj se seku ravni β i γ. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . BC. R su na preseˇnoj pravoj tih dveju c c c ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . Q. prema tome. R. CD. taˇke P. ˇto je nemogu´e. BB ′ . C. Q. su prave BB Dokaˇimo sada drugi deo stava. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ. S temena paralelograma. Stoga je prava AA′ uporedna sa pravama BB ′ i CC ′ .

Po pretpostavci su duˇi P R i QS upravne medusobno. CD. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD medusobno c jednake. zatim BC i AD prostornog ˇetvorougla ABCD medusobno jednake. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. S obzirom da su duˇi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje z odgovaraju zajedniˇkoj stranici AC. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD. dokazati da je prava koja sadrˇi srediˇta P c z s i Q dijagonala AC i BD zajedniˇka normala pravih AC i BD. DA prostornog ˇetvoz s c rougla ABCD. Q. dakle ne pripadaju z istoj pravoj. Isto tako duˇi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini z z duˇi BD. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. duˇi P R i QS su uporedne medusobno i jednake c z polovini duˇi AC.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇimo sa P. . R. S srediˇta stranica AB. pa su mu z sve stranice jednake. c C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. BC.

pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇetvorougla c ABCD. i DD′ : CC ′ = DR : RC. C ′ . D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇimo sa A′ . pa je prava P Q zajedniˇka normala pravih AC i BD. c c Zadatak 14: Ako su P i R taˇke stranica AB i CD prostornog ˇetvorougla ABCD c c takve da je AP : P B = DR : RC. stoga je trougao ACQ jednakokrak.10 bi´e c ∠CBQ = ∠ADQ. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. . B ′ . D′ uporedne projekcije taˇaka A. C. a Q i S taˇke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇi taˇke c z c P i R. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . D na raz c van π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . Na isti naˇin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog c ˇetvorougla. B. dokazati da je BQ : QC = AS : SD.

Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . D c c c pa duˇ AD′ prodire ravan π u nekoj taˇki Q′ . bi´e i CD′ π. Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π. c c a AB π. S obzirom da su taˇke D i ′ iste. Iz uporednosti ravni π i CDD′ . bi´e taˇke A i D ′ s raznih strana ravni π. sleduje z c da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. Isto tako je DD′ QQ′ . Obeleˇimo c c c z sa D′ taˇku ravni ABC takvu da je ˇetvorougao ABCD′ paralelogram.11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´e c AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. c c D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇetvorougla ABCD seˇe druge dve stranice BC i AD u taˇkama P i Q. Kako je CD′ AB. i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . . pa c c je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ . Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇetvorougla seˇe druge dve stranice na proporcionalne odnose. a taˇke A i D s raznih strana ravni π. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ .

12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. bi´e c O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. pa bi c ˇetvorougao ABCD bio ravan. biˇe taˇke R i S s iste strane ravni ABCD′ . zatim QS ′ AB D′ C i SS ′ DD′ . AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . S pripadaju jednoj c ravni. pa su unutraˇnje taˇke O i c s c O′′ duˇi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . sto je suprotno pretpostavci. a taˇke R i S s iste strane od te ravni. Sad su taˇke P z c c c i Q u ravni ABCD′ . Pri tome. da se duˇi c z c z P R i QS seku. a taˇke R c c i S na duˇima CD i AD. a ravan CDD ′ uporedna s ravni π ′ . Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ . bi´e c c O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . z c c ′ uporedna s ravni π. Q. a seˇe duˇi P R i z z c z QS u izvesnim taˇkama O i O′′ . na pravoj t s iste strane od z taˇke O′ . tj. i prema tome. D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇimo taˇku takvu da je ˇetvorougao ABCD′ paralelogram. jer bi tada sve stranice ˇetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. dokazati da taˇke P . Dokaˇimo da su taˇke O i O′′ istovetne. S obzirom da je taˇka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . R. Otud sledi da se ravni π i c π ′ seku po nekoj pravoj t. c a Q i S taˇke u kojima stranice BC i AD tog ˇetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ c c uporednu s drugim dvema stranicama. Ta prava sadrˇi presek O′ duˇi P R′ i QS ′ . bi´e ravan ADD c duˇi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇkama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i z c RR′ DD′ .

S u kojima prave AB. S pripadaju c c dvema raznim ravnima QDA i SBC. pa se one takode nalaze na preseˇnoj pravoj tih c dveju ravni. taˇke O. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇke O. pa su taˇke P . c c c S u jednoj ravni. CD. OBC pripadaju jednoj ravni. CD. Q. pa se duˇi P R i QS seku. taˇke P. c c Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇetvorougao i O proizvoljna taˇka prostora. Q. Q. P . taˇke O i O′′ su istovetne. Isto tako. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇetiri taˇke P . BC. c one se ne seku na preseˇnoj pravoj tih dveju ravni. P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇetvorouglove). dokazati da taˇke P . S obzirom da su duˇi O′ O i O′ O′′ jednake. Q. Stoga. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. a taˇke O i O′′ na pravoj t s iste strane od z c taˇke O′ . c ODA. Q. S pravih odredenih stranicama AB. DA prodiru ravni OCD. Otud sledi da je O zajedniˇka taˇka pravih P R i QS. R. S c c z c pripadaju jednoj ravni. DA prostornog ˇetvorougla ABCD c pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. R. R. c c R. c . BC. OAB.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB.

P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇimo da je navedeni uslov dovoljan. AC trougla CDA c c z prodiru ravan π na jednoj pravoj. z isto tako bi´e taˇke R. dakle i taˇku D. Q.14 Dokaz: Dokaˇimo najpre da je navedeni uslov potreban. T u c c c kojima produˇene stranice AB. P B QC RD SA dokaˇimo da taˇke P. bi´e taˇke P. pa bi ravan ABC sadrˇala dve taˇke C i R stranice CD. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. Zaista. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π. ona je uporedna i s pravama P Q i RS. Zato pretpostavimo da taˇke z c P. Taˇke P. S pripadaju jednoj ravni. ako bi one bile na jednoj pravoj. Q. R. R ne pripadaju jednoj z c c pravoj. Q. BC. RD SA T C Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana nalazimo da je z c AP BQ CR DS · · · = 1. S. recimo π. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. S pripadaju jednoj ravni. Naime pretpostavljaju´i da je z c AP BQ CR DS · · · = 1. one bi bile u ravni ABC. DA. Ako je prodire u nekoj taˇki T . R. U tom sluˇaju sva temena z c c c . Q. T u kojima produˇene stranice CD. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1.

. .. A1 An−1 u izvec snim taˇkama Q3 . . ˇto je nemogu´e.. Pn−1 .. . Pn taˇke u kojima proizvoljna ravan π seˇe prave odredene c c stranicama A1 A2 . sve ˇetiri taˇke P. . R. .. Zadatak 19: Ako su P1 . bi´e taˇke P1 .. . P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇka S ′ istovetna s taˇkom S. .15 prostornog ˇetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. A1 A4 . one odreduju neku ravan π.... S pripadaju c c c c jednoj ravni. Ako pretpoc stavimo da ravan π seˇe sve pomenute prave. .. . R ne pripadaju jednoj pravoj. Q. Q3 u kojima produˇene c c c z stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. Q4 . . . . Q3 . . Q. Qn−1 .. ili je uporedna s nekim od tih pravih.. imali bismo da je c AP BQ CR DS ′ · · · = 1. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) .. . An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇe prave odredene dijagonalama A1 A3 ..... taˇke z c Qn−1 . Pn u kojima produˇene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jez dnoj pravoj.. . Dakle. dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). Ako bi S ′ c bila taˇka u kojoj prava AD prodire ravan π. . . P2 . .. Otuda je 2P · A2 A2 · A3 Q3 = −1.... P 3 Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1. taˇke P3 . An . Q4 u koc jima produˇene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj .. An A1 prostornog n-tougla A1 .. · · · . S obzirom c s c da taˇke P .

BC. c c Zadatak 20: Ako su P. S taˇke u kojima stranice AB. . c s c c Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇetvorouglove imamo da je AP BQ CR DS · · · = 1. S taˇke pravih koje su odredene stranicama AB. dokazati da taˇke P ′ . A1 An−1 npr. Q′ . P B = AP. pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. BQ = Q′ C. RD = CR′ .16 Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana ovih jednakosti. A1 A4 . Q. bila uporedna s ravni π. prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. c CD. Q′ . P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇke P ′ . bi´e c c AP = P ′ B. R′ . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . Q. R. c Zadatak 21: Neka su P. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇetvorouglove). Stoga je u c z tom sluˇaju jednakost (2) taˇna. c . dijagonala A1 A3 . RAB. S u odnosu na srediˇta c c c s odgovaraju´ih stranica. . nalazimo da je z c A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . R′ . CR = R′ D. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod c kojim se ravni P CD. S ′ simetriˇne taˇkama P. . P B QC RD SA S obzirom da su taˇke P ′ . BC. R′ . QC = BQ′ . R. Q. . S ′ pripadaju istoj ravni. S u odnosu na srediˇta odgovaraju´ih stranica pripadaju jednoj ravni. DA prostornog ˇetvorougla ABCD. Q′ . SBC seku u jednoj taˇki izraˇen s jednakosti c z AP BQ CR DS · · · = 1. QDA. R. Q. SA = DS ′ . DS = S ′ A. S ′ simetriˇne sa c c c taˇkama P. P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇaju duˇi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . CD. R. DA prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru neku ravan π.

R. R su na preseˇnoj pravoj tih c c dveju ravni. . D i A′ . S pripadaju preseˇnoj pravoj QDA i SBC. CC ′ . tj. R c c pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB. c Zadatak 22: Ako su A. dokazati da su dvorazmere taˇaka c c A. β. D′ taˇke u kojima dve prave p i p′ prodiru c ˇetiri ravni α. R. δ koje se seku po nekoj pravoj s. RAB. Isto tako taˇke O. γ. QDA. P B QC RD SA Sad dokaˇimo da je taj uslov i dovoljan. D′ medu sobom jednake. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS. pa se prave P R i QS seku u nekoj c konaˇnoj ili beskrajno dalekoj taˇki O. SBC seku u nekoj taˇki O. S pripadaju jednoj ravni. C. pa je prema Menelajevoj teoremi za c prostorne ˇetvorouglove c AP BQ CR DS · · · = 1. B. P. D i A′ . C ′ . Stoga je prema zadatku c . γ. P. DD′ po kojima ta ravan seˇe ravni α. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po c c pravoj P R.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇimo najpre da je navedeni uslov potreban. . prave AA′ . . Q. δ uporedne su c sa pravom s ili se seku u nekoj taˇki koja se nalazi na pravoj s. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). QDA. S obzirom da taˇke O. SBC se seku u taˇki O. B ′ . C ′ . S pripadaju jednoj ravni. RAB. Otuda c c sledi da taˇke P. Iz jednakosti z AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇke P. ravni P CD. B. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). taˇke O. BB ′ . Zato pretpostavimo da z se ravni P CD. Q. β. Q. Ako pripadaju nekoj ravni π. B ′ . C.

Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ). prema tome. γ. C ′′ . dokazati da je zbir duˇi koje spajaju taˇku P s temenima tog poligona ve´i od z c c poluobima tog poligona. . . B ′′ . dakle pripadaju jednoj ravni. Dve prodorne taˇke pravih p i p′ koje nisu c c u istoj ravni α. Isto tako. An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇka prostora.18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. . Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇnjih uglova prostornog n-tougla. β. . D′ . . S obzirom da taˇka P ne moˇe pripadati svim stranicama poligona A1 . te je prema c dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). An . dakle pripadaju nekoj ravni. s dokazati da je S < (n − 2) · 2R. taˇke A i D′ odreduju pravu p′′ koja prodire te ˇetiri ravni u c taˇkama A. . Prave p i p′ se seku. . c Zadatak 23: Ako je A1 . . bi´e z c P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). prave p′ i p′′ se seku. a R prav ugao. δ npr. P An + P A1 An A1 . . no moˇe c z z u svim dobijenim relacijama vaˇiti znak jednakosti.

. . . c z ′ B ′ . B. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . b.. c′ takve da su duˇi SA.. BSC.. c.19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇu sve dijagonale koje polaze iz istog temena. A′ . C ′ taˇke polupravih a. ne moˇe u svim navedenim relacijama da vaˇi znak z z jednakosti. c C. SC. prema tome bi´e c ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. . a′ . BC. C ′ S ′ A′ pa su duˇi AB. An prostorni. Jednakokraki trouglovi ASB. S ′ A′ . Kako je poligon A1 .. c Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´im iviˇnim uglovima c c bili podudarni. Neka su A. SB. . CA jednake duˇima z z . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´i diedri.. < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. CSA podudarni S su redom trouglovima A′ S ′ B ′ .. S < (n − 2) · 2R. pros stornog n-tougla A1 . B ′ . B ′ S ′ C ′ . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´i c iviˇni uglovi (III stav podudarnosti triedara).. S ′ C ′ medu sobom jednake. b′ . An bi´e c ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . A1 . npr. . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 .

Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji prema tome.. A′ C ′ u taˇkama s c c c ′ . SAC su u taˇkama P i P c i S ′ A′ B ′ . jednaki. A′ P ′ R′ pa su Q. C ′ takve da c duˇi SA. Q′ R′ . P R jednake duˇima P ′ Q′ . A′ . ARP podudarni su trouglovima c A′ P ′ Q′ . Otuda su. C ′ A′ i prema tome. tj. z Sad iz podudarnih trouglova AQR i A′ Q′ R′ nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . c c Zadatak 27: Ako su dva iviˇna ugla i njima zahva´eni diedar jednog triedra jednaki c c odgovaraju´im iviˇnim uglovima i odgovaraju´em diedru drugog triedra. bi´e i ti diedri jednaki. C. Neka z z su P i P ′ taˇke duˇi SA i S ′ A′ takve da su odseˇci AP i A′ P ′ jednaki. uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. na ivicama a. c′ ) triedra S ′ a′ b′ c′ i diedri zahva´eni tim uglovima takode jednaki. SC. uglovi RP Q i R odgovaraju ivicama a i a′ . uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi z z diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. b. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´i iviˇni uglovi. prema stavu III. 25. c) triedra Sabc jednaki iviˇnim uglovima c c ′ . P ′ R′ . iviˇnih uglova (b. pa su im c c i odgovaraju´i diedri jednaki. S ′ B ′ . Kao i (a c u primeru 1. (a. prema tome. . AC i A′ B ′ . Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´i c diedri (VI stav podudarnosti triedara). uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. Neka su P i P ′ taˇke duˇi SA i S ′ A′ takve da su odseˇci AP i A′ P ′ c z c ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB. Pored toga. imaju jednake odgovaraju´e iviˇne uglove. iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇi BC i B ′ C ′ . pomenuti triedri su c podudarni. Trouglovi AP Q. B. SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . Analognim postupkom dokazuje se da c su ostali parovi odgovaraju´ih diedara takode jednaki. R i Q′ . S ′ C ′ budu medu sobom jednake. Kako su uglovi SAB. duˇi QR i Q′ R′ jednake. b′ ). prema tome. S ′ A′ . a′ . Jednakokraki trouglovi z SAB. Pored toga. QR. po predpostavci jednaki su. AP R podudarni su trouglovima A′ P ′ Q′ . b). b′ . Najzad. Triedri polarni c c ovim triedrima. c′ odredimo taˇke A. Ravni π i π A′ C ′ u taˇkama Q. B ′ C ′ . RP jednake duˇima P ′ Q′ . R′ . A′ R′ P ′ pa su duˇi P Q. oni su podudarni.. c) i (b′ . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´im diedrima bili poc dudarni. a π i π ′ pavni koje c z c ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . c. uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇtri i jednaki uglovima s S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. dokazati da su c c c pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). B ′ . R′ .20 A′ B ′ . S ′ A′ C ′ pa su oˇtri uglovi SAB i SAC s jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . SB. prema zadatku c ′ a′ b′ c′ podudarni. ravni π i π ′ se´i ´e poluprave AB. c′ ) datih triedara. Dokaz: Neka su iviˇni uglovi (a. i prema tome. Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki c odgovaraju´i iviˇni uglovi. AQR. Trouglovi AP Q. AC i A′ B ′ . a duˇi AB i AC jednake duˇima A′ B ′ i A′ C ′ . a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova z BSC i B ′ S ′ C ′ . triedri Sabc i S (a′ . S ′ A′ C ′ oˇtri. R i Q duˇi P Q. R′ P ′ i z z ′ P ′ Q′ jednaki. tj. A′ Q′ R′ .

Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. iviˇni uglovi (b. prema c1 . Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. c) i (b′ . stav je jednostavan. c′ ) i prema tome ivicama c1 i c 1 ∠(a. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . b′ ) i (a′ . pa su prema prethodnom stavu podudarni. c1 ) = ∠(b′ . a c . c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . c) jednaki iviˇnim c c ′ . U uglu (b. c (a′ . iviˇni uglovi (a. c′ ). b′ ) jednaki. c). zad. 25). Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c s i c′ pravi. a diedri c c c naspram drugog para pomenutih iviˇnih uglova oˇtri. c′ . c′ ). dokazati da su ti c c c triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara).21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki c odgovaraju´em iviˇnom uglu i odgovaraju´im diedrima drugog triedra. c′ ) su jednaki i. ve´ da je c c ∠(b. (v. c′ ). pravi ili tupi. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇni uglovi (a. c′ ) nisu jednaki. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. b). c) i (b c Pretpostavimo da iviˇni uglovi (b. b) i (a. Pored toga je ∠(a. pomenuti triedri podudarni. c1 ) = ∠(a. pa ´e pomenuti triedri biti podudarni. prema tome. pa su i diedri naspram njih c jednaki. oˇtra ili tupa. c′ ) jednaki. c) i (b s s c c tome. c1 ) i (a. c′ ) jednaki. uglovi (b. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇni uglovi (b. zad. diedri koji odgovaraju ivicama b i b′ jednaki. odakle sledi da su i iviˇni uglovi (a. c) i (a′ . c′ ). Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇni ugao naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im diedrima i odgovaraju´em iviˇnom uglu drugog triedra. c ) = ∠(a′ . dakle. c) > ∠(b′ . prava ili tupa. ˇija zajedniˇka ivica sadrˇi polupravu c c z ′ . (b′ . a oba c c c iviˇna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇtra. dokazati da su ti c s triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c′ ). U ostala dva sluˇaja dovoljno je dokazati da su iviˇni c c ′ . Otuda sledi da su oba naspramna diedra. c). c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. ˇto je nemogu´e. pravi ili tupi. Zadatak 29a: Ako su dva iviˇna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im iviˇnim uglovima i odgovaraju´em diedru drugog triedra. pa su unutraˇnji diedri koji odgovaraju s ′ medu sobom jednaki. a diedri koji odgovaraju ivicama b. dokazati da c s su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). S ′ a′ b′ c′ iviˇni uglovi (a. c Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. 27). Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´a iviˇna ugla i diedre zahva´ene c c c njima. a diedri koji uglovima (a odgovaraju ivicama c i c′ oˇtri.

c′ ). prava ili tupa. c) ve´i od diedra naspram ugla (b′ . c′ ). podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇaju bi´e c c ∠(a.22 ′ iviˇni uglovi (a. c) po nekoj polupravoj d. b′ ) oˇtri. ona seˇe pljosan c c (b. Ta poluprava je u uglu (a. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´en c pljosnima (a. b) = ∠(a′ . c) i (a′ . prema tome. izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . a diedri zahva´eni tim uglovima nejednaki. c′ ). podudarni. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . S Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇni ugao naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im diedrima i odgovaraju´em iviˇnom uglu drugog triedra. b′ ). Treba dokazati da c je ∠(b. Njima polarni triedri S a b c i S ′ a′ b′ c′ su. a iviˇni c c ′ . c1 ) i ∠(b. a oba c c c iviˇna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇtra. d) + ∠(d. a naspram manjeg manji iviˇni ugao. c) = ∠(a′ . c). pa su i triedri Sabc. c1 ). b) i (a′ . c). c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . dokazati da je c naspram ve´eg od tih diedara ve´i iviˇni ugao. b) i (a s 1 1 1 1 1 1 1 1 prema predhodnom zadatku. Poluravan koja sadrˇi c1 i ima ivicu odredenu polupravom z a nalazi se u diedru zahva´enom pljosnima (a. b) i (a. pravi ili tupi. c′ ) jednaki. b) i (a. uglovi (a. c) = ∠(b. Zadatak 30: Ako su dva iviˇna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´im iviˇnim c c c uglovima drugog triedra. dokazati da c s su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . S1 a′ b′ c′ su c 1 1 1 ′ a′ b′ c′ takodje podudarni prema prethodnom zadatku. c c c c Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. a diedar naspram ugla (b. ∠(a. iviˇni uglovi (a. d) + ∠(d. . c) > ∠(b′ . c1 ) = ∠(a. b′ )stri. pravi ili tupi.

c1 ). d) ∠(b. c1 ). c) > ∠(a. d) − ∠(d. c′ ). c1 ). c1 ). c) > ∠(a. ∠(a. c1 ) > ∠(b. c) i pa je kao u prvom sluˇaju c odnosno ∠(b. d) + ∠(d. c) > ∠(b′ . c) > ∠(a. ∠(b. c) i ∠(b. odnosno ∠(a. c1 ) > ∠(b. d) + ∠(d. c) = ∠(b. c1 ) su medu sobom jednaki. d) − ∠(c1 . Uglovi (a. c) + ∠(b. c′ ). c) > ∠(b′ . c) > ∠(b. c1 ). d) + ∠(d. odnosno ∠(b. ˇto je trebalo dokazati. . c). pa je ∠(a. c1 ). c) > ∠(a. ∠(b. c) > ∠(b.23 Prema predhodnoj teoremi. c1 ) = ∠(a. d) + ∠(d. c) + ∠(b. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. d) + ∠(d. c1 ) + ∠(b. d) + ∠(d. pa je ∠(b. c1 ) + ∠(b. s S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇaju bi´e c c i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) i (a.

c1 ). Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´im diedrima druc gog triedra.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´em sluˇaju bi´e poluprava c1 u uglu (b. c Obeleˇimo sa A proizvoljnu taˇku ivice a. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇnih uglova triedra nalaze jednaki i c unutraˇnji diedri. a sa B i C taˇke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. b) i (a. c c Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. a naspram manjeg manji diedar. c). a iviˇni uglovi na kojima naleˇu ti diedri nejednaki. c) medu sobom jednaki. c′ ). c c . s O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇni uglovi (a. c) > ∠(b. S c obzirom da su ravni β i γ kroz taˇku A upravne na kracima neopruˇenog ugla (b. c) > ∠(b′ . c) u nekoj taˇki S. odnosno c c c ∠(b. dokazati da je naspram c z ve´eg od tih uglova ve´i diedar. sa β i γ ravni kroz taˇku A upravne na z c c ivicama b i c. one c z se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇku A i prodire ravan pljosni (b. c) pa je ∠(b. zad.

c) u nekoj taˇki S. = △SAB ∼ △SAC. △OAB ∼ △OAC. No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. a sa B i C taˇke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. i prema tome ∠(a. c). c △AOB ∼ △AOC. Obeleˇimo sa A proizvoljnu taˇku ivice a. = . Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. b) = ∠(a. Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇnjih diedara triedra nalaze jes dnaki iviˇni uglovi. c). = pa je AB = AC. te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. = O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇnji diedri koji odgovaraju ivicama s b i c. sa β i γ ravni kroz taˇku A upravne na z c c ivicama b i c.25 Pri tome je pa je AB = AC. z c c Pri tome je △SAB ∼ △SAC. one c z se seku po nekoj pravoj koja sadrˇi taˇku A i prodire ravan pljosni (b. S c obzirom da su ravni β i γ kroz taˇku A upravne na kracima neopruˇenog ugla (b.

Ako su A i C taˇke ivica a i c takve da je OA = OC. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki. Svaki unutraˇnji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. bi´e Sn < 4R. No uglovi ABC i ADC c su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. s manji je od zbira dva prava diedra. Otuda je i zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´i od zbira 2n−4 s c pravih diedara. a podnoˇja normala na pravoj c z c z koja sadrˇi ivicu d je ista taˇka D. c ′ pa je Sn > (2n − 4)R. c Dokaz: Prema zadatku 32. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 c c Dokaz: Neka je Oabcd ˇetvorostrani rogalj kome su svi iviˇni uglovi medu sobom jednaki. ugao svakog unutraˇnjeg diedra konveksnog roglja je sus plementan s odgovaraju´im iviˇnim uglom njemu polarnog roglja. sa Sn s c uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. dakle. Stoga. a manji od 2n pravih diedara. podnoˇja normala iz c z tih taˇaka na pravoj koja sadrˇi ivicu b je ista taˇka B. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog konveksnog s roglja ve´i od zbira 2n−4 .26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇni uglovi ˇetvorostranog roglja medu sobom jednaki. c c dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. Stoga je zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog s konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. ako obeleˇimo c c z ′ zbir iviˇnih sa Sn zbir uglova svih unutraˇnjih diedara datog konveksnog roglja. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa z c zajedniˇkom osnovom AC podudarni. . pa je ∠ABC = ∠ADC.

a) ∠(p. ∠(a. a1 ) + ∠(p. b) + ∠(p. Otuda je z 1 ∠(p. c). a) + ∠(p. . c) < ∠(a. b) + ∠(a. b) + ∠(p. a1 ). b). a1 ) ∠(an . an ). Kada c c se pomenuta poluprava nalazi u triedru. a) + ∠(p. an . bi´e c ∠(p. a2 ) + · · · + ∠(p. Kako poluprava p ne moˇe istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. a) + ∠(a. c) ∠(p. . b) < ∠(c. b) + ∠(p. an ) + ∠(p. ∠(p. c) + ∠(p. b). . . Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. c). Otuda je ∠(p. c) + ∠(c. bi´e c ∠(p. c Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´e c ∠(p. prema tome.27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´i od poluzbira iviˇnih uglova tog triedra. . c z 2 Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . c) + ∠(c. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´i od poluzbira iviˇnih uglova c c tog roglja. a) + ∠(p. a) + ∠(a. a) + ∠(p. a). ∠(p. ∠(c. a3 ) + · · · + ∠(an . a). dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇnih uglova tog triedra. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇnih uglova tog roglja pomnoˇenog sa n−1 . c) < ∠(b. b)]. a) + ∠(c. ne mogu istovremeno z vaˇiti jednakosti u svim navedenim relacijama. . c) + ∠(p. b). c) > [∠(b. ∠(p. prema tome bi´e z c 1 ∠(p. bi´e c . 2 Ako je poluprava p u tom triedru. a1 ) + ∠(p. c) + ∠(b. a2 ) ∠(a1 . an ) > [∠(a1 . a) < ∠(b. b) ∠(b. ne mogu z istovremeno vaˇiti jednakosti u svim navedenim relacijama. Poluprava p ne moˇe pripadati svim pljosnima roglja. a1 )]. a2 ) + ∠(a2 . b) + ∠(p.

teˇiˇtu T tog trougla. neka su a′′ . b. te poluprave a′ . 2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. BB ′ . a3 ) + · · · + ∠(an . b. c′ sadrˇe srediˇta A′ . a3 ) + · · · + ∠(an . Taˇka S je izvan ravni ABC. b. c. a2 ) + · · · + ∠(an−1 . b) i α. β. B. c ivice triedra kome je vrh S. su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . c′ koje imaju zajedniˇki kraj S. β. SCA. AB. trouglovi SBC. c). b. β.28 ∠(p. c1 prave po kojima ravni α. c′ raspolovnice njegovih iviˇnih uglova ∠(b. upravne su na ravnima (b. a). SAB su jednakokraki. C ′ duˇi BC. c Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇnjih diedara triedra seku ravni s naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. b1 . a′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇnih uglova c (b′ . c c i c′ . γ ravni odredene polupravama a i a′ . (a. a1 ) + ∠(p. (a′ . γ simetralne ravni spoljaˇnjih diedara koji odgovaraju ivicama s a. β. C taˇke ivica a. b i b′ . c). b). pa se seku u jednoj z zs taˇki. a1 ) + ∠(p. CC ′ teˇiˇne linije trougla ABC. od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu triedra i raspoz lovnicu naspramnog iviˇnog ugla. a1 )]. c takve da je c SA = SB = SC. b′ . seku po jednoj pravoj. a2 ) < ∠(a2 . b′ . Poluprave a′ . γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a1 ) < ∠(a1 . ∠(a. a1 ) -----------------------------∠(p. a). b′′ . z s ′ . an ) < n−1 [∠(a1 . (c. (a. CA. B z S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇi AA′ . ∠(c. a2 ) + · · · + ∠(p. a′ ). (c′ . c (c. . a). an ) Otuda je ∠(p. an ) + ∠(p. pa su S c zs c c i T dve razne taˇke. a2 ) + ∠(a2 . c′ ). c). c Dokaz: Neka su a. Obe pripadaju ravnima α. γ seku ravni (b. a taˇka T u ravni ABC. b′ . c triedra Sabc i a1 . Ako su A. b′ ). b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. Dokaz: Neka su α.

one su upravne u taˇki c c S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. pa se sve tri ravni α. (c′ . Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇki S na c c ′ i a′′ upravna na preseˇnoj pravoj c ravnima (b. a). (b′ . c′′ ) se seku po jednoj pravoj. ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . P SB. Sem toga. (c′ . b) bi´e c △SP A ∼ △SP B ∼ △SP C. ravni (a′ . B. b). b1 . bi´e a′′ ⊥α. a delom u diedru koji je njemu unakrsan. c1 upravne u taˇki S na ravnima (a′ . zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇnja diedra i simetralna ravan unutraˇnjeg nesusednog diedra seku po jednoj s s pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. s. c′′ ). b. . b′′ ). pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . γ seku po pravoj s. sve taˇke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. (a.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. c). c) i (a. Dokaˇimo da prava s z z pripada i ravni α. c) i (b. dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇi vrh S triedra. c). Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. Prema prethodnom zadatku. one su upravne i na ivici a. b) i (a. β. a′′ ). (c. (b′ . b1 . Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇnjih diedara triedra seku po jes dnoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. c) i α. γ simetralne ravni unutraˇnjih diedara koji odgovaraju z s ivicama a. imaju zajedniˇku taˇku c c S. Otud sleduje da prave a1 . b) i (b. c′ ) upravna na ivici a. Dokaz: Obeleˇimo sa α. Ako je P proizvoljna taˇka prave s razliˇita od S. a A. c). Kako su prave a1 . C upravne projekcije te taˇke c c c na ravnima (b. c). b′′ ). Stoga. = = pa su nagibni uglovi P SA. prava s pripada ravni α. a upravna na z preseku te ravni s ravni α. Isto tako. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. c). β. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . c1 pripadaju jednoj ravni. a′′ ). npr. prava s se nalazi delom u unutraˇnjem diedru s koji odgovara ivici a. Otud sledi da su taˇke preseka s ravni β i γ jednako c udaljene od ravni (a. bi´e ravan odredena polupravama a c a1 ravni α i (b. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. a sve taˇke ravni γ jednako c c udaljene od ravni (a. c triedra Sabc.

b). pa bi morala da seˇe joˇ jedan c c c s iviˇni ugao triedra. prema tome. bi´e a1 ⊥ α. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇe c z S. Prema prethodnom zadatku. s Dokaz: Neka su α. stoga prave odredene z c ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. c. b1 . b1 . Prema tome. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇetiri ravni koje sadrˇe vrh triedra od c z kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. pa prema zadatku 40. β1 . Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove. γ1 simetralne ravni spoljaˇnjih diedara koji odgovaraju ivicama a. a). prave a1 . b. β. b) triedra Sabc. Stoga se prava s nalazi u ravni c koja je u taˇki S upravna na pravoj p. a). Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim uglovima triedra c pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. one odredjuju c izvesnu ravan ω. (a. Otud sleduje c da ravan σ zahvata s ravni (b. b. (a. Otud sleduje da ravan ω sadrˇi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇnim z c uglom (a. c Dokaˇimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. prema tome. pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. z Prema prethodnom zadatku. (c. c one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇki S upravna na pravoj s. γ seku se po izvesnoj pravoj s. Dokaz: Neka su a1 . β. β1 . Kako je prava z s upravna u taˇki S na ravni σ. c triedra zahvata jednake uglove. Isto tako. a) i (a. ravan ω sadrˇi simetralu z iviˇnog ugla (a. ravni α. . Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. Isto tako c je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇki S. Pored toga. c) s ravni σ. a) i (a. prava s zahvata s pljosnima (b. b1 . b) jednake uglove. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. dakle i na preseˇnoj pravoj p ravni (b. c). sadrˇane u simetralnim ravnima z spoljaˇnjih diedara i upravne na odgovaraju´im ivicama pripadaju jednoj ravni koja s s c pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. c triedra Sabc. c). b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. jer ravan ω seˇe naporedne uglove ostala dva iviˇna c s c c c ugla. c (c. c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. b). c). zatim da simetrale dvaju iviˇnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´em iviˇnom uglu pric c c padaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. Kako ta ravan sadrˇi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇnim uglom z c (b.30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. ona bi sekla taj iviˇni ugao. c1 prave kroz vrh S triedra. c). pa je a1 ⊥ s . prema tome i na ravnima (b. Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. Prave a1 . ˇto je nemogu´e. ravan ω sadrˇi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇnim uglom (c. Ako bi ravan ω sadrˇala c z simetralu iviˇnog ugla (a. γ1 a upravne na ivicama a. b. c) i σ. γ simetralne ravni unutraˇnjih. c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim uglovima (b. s b1 . sadrˇane u ravni α1 . a). neka su a1 . b). Prave a1 i b1 se seku u taˇki S. a α1 .

S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇimo sa a. γ ravni koje sadrˇe simetrale iviˇnih uglova (b. sa α. a). c i upravne su z na ravnima α. γ se seku po pravoj q. β. γ ′ ravni koje sadrˇe redom ivice a. (a. te je i α′ ⊥ π. Isto tako. Ravan α′ sadrˇi ivicu a koja je c z upravna na ravan π. ravni α. b) i sa α′ . simetrale uglova koji su naporedni s iviˇnim uglovima c triedra pripadaju izvesnoj ravni ω. Prema zadatku 41. b. Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu triedra i upravna z je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇi taˇku S. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. β. b.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim c uglovima (b. Prema prethodnom zadatku. β. Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. razliˇita od S. (a. β. c ivice triedra kome je vrh S. γ bi´e i ravan ω c upravna na ravnima α. c) i (c.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇe simetrale iviˇnih uglova triedra i upraz c vne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. (c. b) triedra Sabc upravne na ravnima α. β ′ . Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. Prema z tome. c). β. Dokaz: Neka su α. c). γ ravni njenih pljosni z ∠(b. pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. a) koje se seku. a). β. a π ravan upravna na ivici a u taˇki c c c A. svaka prava ravni β kroz taˇku S zahvata s polupravama c i a jednake c uglove. Otud sledi da su sve prave c ravni α′ upravne na pravoj BC. c). Neka je A proizvoljna taˇka ivice a. pa je i AA′ ⊥ BC. prema zadatku 41. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇkih taˇaka. β. Dakle. ∠(c. duˇ AA′ je visina trougla z . a). ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π. ∠(a. γ. sadrˇana u ravni γ. γ upravna na ravni ω. Pretpostavimo c c najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇkama B i C. γ. Ravni α i β imaju zajedniˇku taˇku S i upravne c c su na ravnima (b. (c. svaka prava ravni α kroz taˇku S zahvata z c c s polupravama b i c jednake uglove. b) z c triedra Sabc i upravne su na njima.

c Zadatak 46: Ako su a′ . b′ . pa je upravna na svim pravama te ravni. one se seku u ortocentru H tog trougla. CC ′ sadrˇe visine trougla ABC. dakle i na pravoj s. c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . c). z b. b′ . b. te je takode duˇ CC ′ visina trougla ABC. β ′ . a taˇka H u ravni π. obeleˇimo c z sa a′ . AA z Taˇka S je izvan ravni π. U c c . Na taj naˇin. z Na potpuno isti naˇin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna c na pravoj AB u nekoj taˇki C ′ . a sa α. c′ upravne projekcije ivica a. c b1 . sve tri prave a1 . β. a zatim a1 . c1 prave kroz S sadrˇane u ravnima pljosni ∠(b. Obe te c c c ′ .b1 . taˇke pripadaju ravnima α c Neka ˇitalac analizira sluˇaj kad ivice b i c ne prodiru ravan π. pa je β ⊥ π. ∠(a. Dokaz: Neka su a. b i b′ . ravan β je upravna u izvesnoj taˇki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni c β ′ i π. te je i AC ⊥ BB ′ . c ivice triedra kome je vrh S. b i b′ . Kako prave c z ′ . Te tri ravni sadrˇe ivice triedra i z upravne su na naspramnim pljosnima. c i c′ . Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇi taˇku S. γ ravni odredene polupravama a i a′ . BB ′ . c′ upravne projekcije ivica a. c. duˇ BB ′ je visina trougla ABC. c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ z c ravni α. neka ih prodiru u taˇkama B i C. dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . Dokaza´emo da prave a1 . c c Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. pa su S i H dve razne taˇke. S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇka ivice a razliˇita od S. Kako je β ⊥ π z i β ⊥ β ′ . c1 upravne na pravoj s. b. b. b1 . c na ravnima naspramnih pljosni. ∠(c. z a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. sadrˇane u ravnima njegovih pljosni. γ ′ te se one seku po pravoj SH. Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . a). a π ravan upravna na ivici c c a u taˇki A. c1 pripadaju jednoj ravni. c1 seku pravu s u taˇki S i upravne su na njoj. prema tome one pripadaju jednoj ravni. U tom cilju. b) upravne na naspramnim ivicama a.32 ABC. Ravan β sadrˇi ivicu a koja je upravna na ravan π. Dakle.

b) pravougaonik. podudarni c su. c) romb. SA Stoga su duˇi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . z prave AA′ . a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . BB ′ . Najzad je △SAM ∼ △SAN . dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . b i b′ . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . Ravni ab i cd z c nisu istovetne. Primenom stava o trima normalama nalazimo da je c SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . Obeleˇimo sa M i N podnoˇja z z ′ B ′ i A′ C ′ .33 zadatku 45. S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇetvorostrani rogalj. a imaju zajedniˇku taˇku S. Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇku stranicu SA′ . a sa P i Q podnoˇja upravnih kroz upravnih kroz taˇku A na pravama A c z taˇku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . BB ′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . Otud sledi da taˇka A pripada simetriˇnoj ravni diedra koji odgovara c c ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . dakle. Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´e presek jedne ravni sa c konveksnim ˇetvorostranim rogljem biti: c a) paralelogram. Otuda sledi da su taˇke P i Q na pravama SM i SN . CC ′ simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . pa su medu z sobom jednake. pa je SM = SN . c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇe visine AA′ . dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇi c c z . CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇe po dve prave z = upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni c ′ B ′ i SA′ C ′ . d) kvadrat.

S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna c sa ravni π. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. njihova preseˇna z c prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS. AD tetraedra ABCD u taˇkama c c P . dakle seku c c c se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇi taˇku S. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. Prema tome. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Isto tako. Sem toga. preseˇne prave. . Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. S takvim da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. d) kvadrat. pa su preseˇne prave c BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. Obrnuto. Isto c tako. ako su prave p i q upravne medu sobom. pa je ravan c π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. b) romb. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π. Q. R. Isto tako. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. i prema tome. Dokaˇimo da su ti z uslovi i dovoljni. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇku taˇku S. ravan π seˇe ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. c) pravougaonik. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇe rogalj c Sabcd po paralelogramu ABCD. sa ravni π. S obzirom da ravan π seˇe ravan ab i cd po uporednim c pravama AB i CD. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne.34 taˇku S. koja seˇe rogalj Sabcd po c ˇetvorouglu ABCD. BD. Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π. Prema tome. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. bi´e P Q RS i RS QR. BC. Otud sledi da je ˇetvorougao c ABCD paralelogram. c c S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇe dve uporedne prave P Q i RS. c) S obzirom da je romb takode paralelogram. Prema tome. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. z c a) Odredimo najpre potrebne uslove.

AD u taˇkama P . R. R. Zaista. Q. BD. S takvim da je ˇetvorougao P QRS romb. c c Q. da bi presek ravni π s tetraedrom c ABCD bio paralelogram. AB · CQ = CD · BQ. . Sem toga je c AB P Q i CD QR. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. S bi´e ˇetvorougao c c c c P QRS paralelogram. BC. Prema tome. Sem c c toga je AB P Q i CD QR. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇe ostale ivice AC. AD tetraedra ABCD u taˇkama P . Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. BD. tj. Obratno. S obzirom da je kod romba P Q = QR. AD u taˇkama P . ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. BC. ravni ABC i ABD sadrˇe pravu AB koja je uporedna sa z ravni π. (1) bi´e ˇetvorougao P QRS romb. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. c dakle i medu sobom. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. BD. S pri ˇemu je c c c AB : CD = BQ : CQ.35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇe ostale ivice AC. c c Zaista. BC. iz (a) neposredno sledi da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. prema (a) bi´e AB π i CD π. b) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. Q. Otuda sledi da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. R. pa su i preseˇne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB.

Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇajevima. c (3) (2) . potrebno je i dovoljno da bude π AB. Sem toga. kao u delu (b) ovog zadatka bi´e c c AB : CD = BQ : CQ. AD u taˇkama P . Zaista. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇujemo c c da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. pa je taj paralelogram romb. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb. Q. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇe ostale ivice AC. Sem toga je AB P Q i CD QR. c bi´e P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. Obrnuto. pa je AB ⊥ CD. da bi presek ravni π s c tetraedrom ABCD bio pravougaonik. π CD. Q. AD tetraedra ABCD u taˇkama c c P . Iz jednakosti (1). Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. mogu se´i c s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. a AB ⊥ CD. potrebno je i dovoljno da bude π AB. kao u prethodnom delu ovog c zadatka bi´e AB π.Prema tome. da se samo specijalni tetraedri. Uglovi svih paralelograma jedne c porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´e naspramne ivice tog tetrac edra. dokazati da je zbir iviˇnih uglova kod temena D ′ teme D c ve´i od zbira uglova kod temena D. a c ′ se nalazi u tetraedru ABCD. S takvim da je ˇetvorougso P QRD kvadrat. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. AD tetraedra ABCD u taˇkama P . Prema tome. S takvim da je ˇetvorougao P QRS pravougaonik. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇku pljosan ABC. c c Q. pa je P Q = QR. BD. S bi´e c c c ˇetvorougao P QRS pravougaonik. π CD i AB ⊥ CD. Kako je P Q AB i QR CD. kao u prvom delu ovog zadatka c bi´e AB π i CD π. BC. c c P Q QR. AB : CD = BQ : CQ. BC. R. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. BD. a da postoje najviˇe tri ravni koje seku s takav jedan tetraedar po kvadratima. c Prema tome. c) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. a kod ˇetvorougla P QRS. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. BD. BC. R.36 tj. Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. CD π i AB ⊥ CD. d) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. potrebno je i dovoljno da bude π AB. π CD i AB : CD = BQ : CQ. postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´i jedan tetraedar. (2). R.

kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´e z c ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. Kod konveksnog c c triedra s vrhom B i ivicama BC. i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇnji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . zatim je taˇka D′′ izmedu taˇke B i neke unutraˇnje s c c ′′′ duˇi CD. BD′ . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je c ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇka D′ u tetraedru ABCD. CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ . Ako sa R obeleˇimo prav ugao. Dokaˇimo najpre da je zbir iviˇnih uglova kod temena D ′ tetraedra taˇke D c z z c ABCD′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ . . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB. ona je izmedu temena A i neke unuc c s traˇnje taˇke D′′ pljosni BCD. CD′ . pa je s ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C.

z D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu z na ravni BCD. Otuda sledi da je zbir iviˇnih uglova kod temena D′ tetrac edra ABCD′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. Otuda sledi da je AE ⊥ BC. dokazati c da se podnoˇje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC. pa je taˇka E ortocentar trougla ABC.38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇnih uglova kod temena D′′ tetraedra c ABCD′′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . c D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC. c c Zadatak 50: Ako su svi iviˇni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC. zatim da je c c zbir iviˇnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod c c c temena D tetraedra ABCD. c Zadatak 51: Ako je E srediˇte visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. Na isti naˇin c dokazuje se da je BE ⊥ AC. dokazati da s su iviˇni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi.

pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . 3 pri ˇemu je duˇ a jednaka ivicama tetraedra ABCD. Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. teˇiˇtu T tog poliedra. 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. c zs c A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 .39 Dokaz: Taˇka D′ je srediˇte jednakostraniˇnog trougla ABC. c zs Zadatak 52: Dokazati da se teˇiˇne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena A1 . pri ˇemu je Aν T = (n − 1)T Tν . A2 seku u jednoj taˇki. pa su i iviˇni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . Duˇi AD′ i DD′ su katete pravoc z z uglog trougla ADD′ . Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. pa je c s c √ a 3 ′ AD = . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´e c a2 .

Zato. pa je A1 A2 T1 T2 . taˇke T1 i T2 duˇi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . . .. zs c c c U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇno kada poliedar ima ˇetiri temena. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . bi´e c A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . . bi´e c A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . 7. . An bi´e taˇke T1 i T2 na duˇima A2 S i A1 S. c c Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇaj kad poliedar ima n−1 temena. Istim postupkom dokazuje se i da teˇiˇne linije A3 T3 . i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . A4 . . pa se duˇi A1 T1 i A2 T2 c c c z z seku u nekoj taˇki T. i prema tome sve teˇiˇne linije c c zs tetraedra imaju zajedniˇku taˇku T takvu da je Aν T = 3T Tν . . seku u jednoj taˇki koja je simetriˇna sa srediˇtem c c s opisane sfere u odnosu na teˇiˇte tog tetraedra. i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 .. taˇke T1 i T2 duˇi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 c c z i SA1 = nST2 . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇki T takvoj da je c Aν T = 3T Tν . . Sem toga. prema tome. . . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 . i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . tvrdenje je taˇno i u sluˇaju kad poliedar ima 5. An Tn seku duˇi A1 T1 u temezs z nima koja imaju istu osobinu. .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. A4 T4 seku A1 T1 u taˇkama koje zs c imaju istu osobinu.. . c c Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇi srediˇte jedne ivice tetraedra. z c Sem toga. . pa se sve te preseˇne taˇke poklapaju. a dokaˇimo c z da on vaˇi i u sluˇaju kad poliedar ima n temena. n temena. zs i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . i prema tome. . z s a upravna je na naspramnoj ivici. 6. najpre dokaˇimo da se dve teˇiˇne z zs linije Aν Tν za ν = 1. pa se i sve te preseˇne taˇke poklapaju. . Ako sa S obeleˇimo teˇiˇta mnoˇtva z c z zs s taˇaka A3 . Ako sa S obeleˇimo srediˇte ivice A3 A4 bi´e taˇke T1 i T2 na duˇinama z s c c z A2 S i A1 S. pa c z je A1 A2 T1 T2 . Istim postupkom dokazuje se da i teˇiˇne linije A3 T3 . sve c c teˇiˇne linije poliedra se seku u jednoj taˇki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . pa se duˇi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇki T.

S obzirom da se simetriˇne zs c ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇki. DAB.41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. njima c s simetriˇne ravni u odnosu na taˇku T takode se seku u nekoj taˇki M koja je simetriˇna c c c c sa taˇkom O u odnosu na taˇku T. c dokazati da se i prave kroz temena A′ . D′ A′ B ′ . pa je ravan koja sadrˇi srediˇte s z s jedne ivice. Ravan ν odredena taˇkama O. teˇiˇte T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇtem duˇi zs s z koja spaja srediˇta bilo kojih dveju naspramnih ivica. ABC takode seku u jednoj taˇki O′ . C. pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . c c Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. Izvedimo dokaz za norc ′ i D ′ . srediˇtu O sfere opisane oko tog tetraedra. C ′ D′ A′ . B sadrˇi prave OA i OB male kroz temena C c z upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . D′ upravne na pljosnima BCD. a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. C ′ . A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇki O. A. B. B ′ . c D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ z upravne na odgovaraju´im pljosnima tetraedra ABCD seku. simetriˇna sa simetralnom c ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇiˇte T tog tetraedra.

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´e AB⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇi ivicu C ′ D′ , a c z upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇi upravne kroz C ′ i D′ na pljosnima DAB i CAB, z prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da c se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´im pljosnima c tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇimo da se sve te preseˇne taˇke poklapaju, z c c tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇe taˇku z c O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇe presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetraez dra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´im pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u c jednoj taˇki O′ . c Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, s DAB, ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. z b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇi AA′ i BB ′ seku. z c) Ako se duˇi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇi CC ′ i DD′ seku. z z d) Ako se duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇki O, dokazati da i duˇ DD′ sadrˇi z c z z taˇku O. c Dokaz: a) S obzirom da se duˇi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π. Taˇke C i D z c su s raznih strana te ravni, pa duˇ CD prodire istu u nekoj taˇki M . Ta taˇka je presek z c c simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇka u kojoj simetrala ugla CBD seˇe stranicu CD ugla BCD, pa je c c

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇe stranicu CD trougla ACD c c i M ′ taˇka u kojoj simetrala ugla CBD seˇe stranicu CD trougla BCD, bi´e c c c AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇke A′ i B ′ c c unutraˇnje taˇke stranica BM i AM trougla M AB, duˇi AA′ i BB ′ se seku. s c z c) S obzirom da se duˇi AA′ i BB ′ seku, prema prvom delu zadatka, bi´e z c AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇujemo da se i duˇi c z CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π. Iz pretpoz ′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇi stavke da se duˇi AA z z CC ′ i DD′ seku, a iz pretpostavke da se duˇi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇi BB ′ i DD′ z z seku. Dakle, prava DD′ seˇe dve prave BB ′ i CC ′ ravni π, te ona ili pripada ravni π, ili c prodire tu ravan u taˇki O. Prava DD′ ne moˇe biti u ravni π, jer bi u tom sluˇaju ravan c z c π sadrˇala taˇke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇto je nemogu´e, jer z c s c ′ i C ′ koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ sadrˇi preseˇnu ravan π sadrˇi taˇke B z c z z c taˇku O duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ . c z Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇtima krugova upisanim u z s naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇki. c
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB, s ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇimo sa M i N taˇke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku z c duˇi CD, imamo da je z AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇka prave CD koja je mimoilazna sa c c pravom AB, taˇka M nije na pravoj AB, pa su taˇke A, B, M temena izvesnog trougla c c ABM . Taˇke A′ i B ′ su unutraˇnje taˇke strania BM i AM tog trougla, prema tome, c s c duˇi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇki S. Na isti naˇin dokazujemo da se duˇi AA′ i CC ′ z c c z seku u nekoj taˇki S ′ , a duˇi BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇki S ′′ . Prava CC ′ seˇe dve c z c c prave AA′ i BB ′ ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇki S. Prava CC ′ ne moˇe biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇaju dve taˇke c z c c C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇka bila u toja ravni, ˇto je nemogu´e. c s c ′ prodire ravan ABM u taˇki S i s obzirom da su taˇke C i S obzirom da prava CC c c C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ CC ′ sadrˇi taˇku S. Na isti naˇin dokazujemo da z z c c i duˇ DD′ sadrˇi taˇku S, prema tome, duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇki. z z c z c c Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇku T takvu da zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , c BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇimo sa F taˇku u kojoj ravan z c

45 CDT seˇe ivicu AB. dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). dakle i duˇi AF i BF . pretpostavljaju´i da je T teˇiˇte tetraedra z c zs ABCD. S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇku pljosan ABC c 1 c i s obzirom da je T E = 4 DE. i V (BCDT ) S(CDT ) = . V (BCDF ) S(CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). naime. bi´e taˇka T izmedu taˇaka D i E takva da z zs c c c je DE = 4T E. 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). Otud sledi da je taˇka T teˇiˇte tetraedra ABCD. Stoga je taˇka F srediˇte ivice AB. pa su c im jednake i visine. z c s Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇkom T i bilo kojom drugom c ivicom sadrˇi srediˇte naspramne ivice. dokaˇimo da je z V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). . imamo da je c V (ACDT ) S(CDT ) = V (ACDF ) S(CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . Ako obeleˇimo sa E teˇiˇte trougla ABC. bi´e 1 V (ABCT ) = V (ABCD). z s c zs Dokaˇimo sad obrnuto poredenje. imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇku osnovicu CDF i jednake zapremine.

pa je i sama upravna na tim ravnima. dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. da je tetraedar ortogonalan. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇane u z ravni β. c z Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC. Ravan β odredena taˇkama N . tj. Kako se prave AA z A. c D sadrˇi prave CD i M N upravne na AB. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇi temena seku. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇki N . bi´e ABM trougao kome je c c c c H ortocentar. c Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna. C. A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . dokaˇimo da je AB ⊥ CD. B i prema tome ivicu AB. a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇki H ′ . Ako je M taˇka u kojoj α seˇe CD. dokazati da je i tre´i par naspramnih ivica upravan. a dokaˇimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode c z ′ i BB ′ seku. Ta ravan sadrˇi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD z i ACD.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇki H. ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. Kako je α ⊥ CD. pa je i sama upravna na toj pravoj. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. Kako z je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. pa je i AB ⊥ CD.

Isto tako je preseˇna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD c upravna na pravoj BC. pri ˇemu taˇke H i H ′ c c c pripadaju zajedniˇkoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. dakle i na pravoj AB. dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇki H. bi´e prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj c c CD koja se nalazi u toj ravni. npr. Ako se taˇka A′ c poklapa s taˇkom B. c c C. z c Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni z tog tetraedra. Ako se taˇka A′ poklapa s jednom od taˇaka B i C. Stoga je prava A′ B trougla BCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC. Ako pretpostavimo da je taˇka A′ razliˇita od tih taˇaka. Dokaz: Neka je E podnoˇje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. c . Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B. Analogno se z dokazuje da su i podnoˇja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ih pljosni. bi´e prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇe visine iz temena C i D z ′ tih pravih ortocentar trougla BCD. C ili se poklapa c c sa nekom od njih. dakle i na pravoj c CD.47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇita je od taˇaka B. pa je upravna i na pravoj AB. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. z D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE. pa je upravna i na toj ravni. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC. bi´e duˇi c c c c z A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. pa je podnoˇje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC. pa je presek A upravna na pravoj CD. pa su upravna na svim pravima te ravni. a c prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇki H ′ . pa je i preseˇna prava A′ C te ravni sa ravni BCD c upravna na pravoj BD.

c z pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇnim pravama BM i c ′ i BB ′ sadrˇe visine iz temena AM te ravni s ravnima BCD i ACD. Otud sleduje da je bar jedna c od pravih AA′ i BB ′ . ortocentru tog tetraedra. Zaista. npr. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. Taˇke A i B su sadrˇane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. c Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇki. razliˇita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ c odreduju izvesnu ravan α. ako bi one bile takve. AA′ .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. Stoga prave AA z A i B trougla AM B. Otuda c sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇki N i prema tome da c taˇka H pripada zajedniˇkoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. pa se seku u izvesnoj taˇki H. ortocentru tog trougla. te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Istim postupc c kom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇki H ′ koja pripada pravoj M N . ˇto je s nemogu´e jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. Sad je ravan α upravna na c pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. dakle uporedne medu sobom. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj. c A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇki M .

U tom sluˇaju. sa H taˇku u kojoj z c ′ i BB ′ . Dakle. R. npr. pa je upravna z i na preseˇnoj pravoj BD tih dveju ravni. Otud sleduje da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. AC i BD s ortogonalnog tetraedra ABCD. Kako prava CC ′ seˇe obe prave AA′ i BB ′ koje duje da prava CC c se nalaze u ravni π. BB ′ . Q. ortocentru tog tetraedra.49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. zs Dokaz: Neka su P . dakle z i medu sobom. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC. BB ′ . Istim postupkom dokazuje se da i prava DD ′ prodire ravan π u H pravih AA taˇki H. z . DD′ takode sadrˇe taˇku H. c Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇta ivica i podnoˇja zas z jedniˇkih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇte poklapa sa c s teˇiˇtem tog tetraedra. CC ′ . Dokaˇimo da i z se seku prave AA prave CC ′ . a sama ne pripada toj ravni. c Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. ravan π sadrˇi upravne AA′ i CC ′ na ravnima BCD i ABD. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π. pa je paralelogram P QRS pravougli. pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. c isto tako. BC. Kada prava. CD. ˇto je nemogu´e. pa je upravna i na preseˇnoj pravoj CD tih dveju ravni. S. a duˇi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su z ivici BD. a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. Otud sles c ′ ne pripada ravni π. ravan π sadrˇi upravne AA′ i c z BB ′ na ravnima BCD i ACD. Obeleˇimo sa AA′ . CC ′ ne bi sadrˇala taˇku H. z c z c ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇkama H1 i H2 koje pripadaju ravni c π. DA. pa sve prave odredene visinama AA′ . dve stranice BD i CD trougla BCD c upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇi P Q i RS. dakle i medu sobom. U i V srediˇta ivica AB. i DD′ ortogonalnog tetraedra c ABCD seku u istoj taˇki H. ona prodire ravan π u preseˇnoj taˇki c c ′ i BB ′ .

V c s c pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇte T . No podnoˇja visina z pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. teˇiˇte i srediˇte opisane sfere ortogonalnog z zs s tetraedra A1 A2 A3 A4 .50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. one se seku u izvesnoj taˇki T koja ih c polovi. one se seku u izvesnoj taˇki T ′ koja ih polovi. R. Otud sleduje da se srediˇte T duˇi SQ poklapa sa taˇkom T ∗ . S obzirom da su duˇi P R. Ti . a polupreˇnik jednak tre´ini polupreˇnika opisane sfere tetraedra. S. c ′ . taˇka Ti je na duˇi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . taˇke P . Dokaˇimo joˇ da se srediˇte T sfere ω poklapa sa teˇiˇtem T ∗ tog tetraedra. T . 2. teˇiˇta i srediˇta opisanih zs s krugova pljosni naspram temena A1 . a ta podnoˇja istovetna sa z podnoˇjima zajedniˇkih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇke z c c sfere ω. T i T c s z z QS. Obe taˇke. je OO c c c A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . Teˇiˇne z s s zs zs ′ i DD ′ tetraedra ABCD seku se u taˇki T ∗ . O ortocentar. pripadaju jednoj sferi λ c kojoj je srediˇte O′ izmedu ortocentra H i srediˇta O opisane sfere tetraedra pri ˇemu s s c ′ = 2O ′ H. prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. a sa Hi . pa je T = T ′ . U V sa zajedniˇkim srediˇtem T medu sobom jednake. ortocentri zs pljosni i taˇke koje dele duˇi ˇto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇci pri c z s c ortocentru budu dva puta manji od odseˇaka pri temenima. pa se i srediˇte sfere ω s z c s poklapa sa srediˇtem tetraedra ABCD. 4) ortocentre. S obzirom c z . Istim postupkom dokazuje se da je ˇetvorougao U SV Q pravougli paralelogram c kome su dijagonale QS i U V jednake. taˇka T je srediˇte duˇi OH. Oi (i = 1. s Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇiˇta pljosni. Ta sfera sadrˇi srediˇta stranica svih s z s pljosni tetraedra ABCD. Q. Prema zadatku 63. a c s z prema Ojlerovoj teoremi. E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇimo sa H. U . pri ˇemu je linije AA c c AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. 3. su srediˇta iste duˇi QS.

Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode c ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇte O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri s ˇemu je H − T − H ′ . HHi H ′ Ti . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇnik c sfere λ jednak tre´ini polupreˇnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . . pa je c c AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . Stoga postoji ravan α koja sadrˇi ivicu AD. c c c Kako je taˇka O′ srediˇte duˇi HH ′ . O − T − O′ i HT = 3T H ′ . pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇan i u sliˇnom poloˇaju s tetraec c z drom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇku T . a taˇka H ′ srediˇte duˇi O′ O. tj. naime . S obzirom da je taˇka O′ srediˇte duˇi HH ′ . Kako je ravan α upravna na ivici BC. c c Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇeni jednakostima z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . a upravna je na ivici AC. Ako su Ei taˇke duˇi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H. duˇi Ai Ti seku se u taˇki T c z c tako da je Ai T = 3T Ti . Taˇke O′ i Ei su na stranicama OH i Ai H c z c takve da je OO′ = 2O′ H i Ai Ei = 2Ei H. bi´e srediˇte O′ sfere c s z c s z c s λ taˇka duˇi OH takva da je OO′ = 2O′ H. Prema zadatku 52. a upravna je na ivici BC i ravan β koja z sadrˇi ivicu BD. pretpostavljaju´i z c da je tetraedar ABCD ortogonalan. imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC. c s z c ′ je srediˇte sfere λ opisane oko tetraedra T T T T pa iz O ′ T = O ′ H sledi da Taˇka O c s 1 2 3 4 i i i taˇke Hi pripadaju sferi λ. dokaˇimo da je z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . H − T − H ′ c i Ai T = 3T Ti .51 da se podnoˇja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ih z c pljosni. S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. Iz Ai − T − Ti . te i one pripadaju sferi λ. D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. bi´e c c z c te taˇke simetriˇne taˇkama Ti u odnosu na O′ . prave Ai Hi se seku u taˇki H. OT = 3T O′ . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´e O′ Ti = O′ Hi . razlika z kvadrata odstojanja svake njene taˇke od taˇaka B i C je stalna.

C ′ taˇke u kojima ivice AD. razlika kvadrata odstojanja svake taˇke ravni β od taˇaka A i C je stalna. S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´e c AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC. . B ′ . dokaˇimo da iz jednakosti z z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. CD tetraedra ABCD c pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇi temena A. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . BD. i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . B ′ . Stoga je BD ⊥ AC. dokazati da je ravan π ′ odredena z taˇkama A′ . C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko c tetraedra ABCD. B. Sad dokaˇimo da su navedeni uslovi dovoljni. Isto tako. pa c c je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. c iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . Stoga je AD ⊥ BC. Isto tako. C. pa su taˇke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC.52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . Zadatak 66: Ako su A′ . naime.

B. B ′ . C ′ A′ C ” A” . pri ˇemu s ⊂ D. D. C ′′ A′′ r. Kao u prethodnom primeru. Ako c c je S proizvoljna taˇka prave s one strane prave AD s koje nije B. prema tome. B ′ C ′ B ′′ C ′′ . B ′′ . dokazuje se da je A′ B ′ p. B ′ . Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . Iz uporednosti odgovaraju´ih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu c sobom uporedne. q. Na isti naˇin dokazuje se da i ravan BCD seˇe ravni π i π ′ po upravnim pa je i s s c c pravama t i t′ pri ˇemu t ⊂ D. B ′ na krugu k′ . D. tj. c Dokaz: Neka su p. a sa ravni π ′ zajedniˇke taˇke A′ i B ′ . B. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇku c c taˇku D. Otud sleduje da su odgovaraju´e stranice trouglova A′ B ′ C ′ c i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. c Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇni i jednaki. ona seˇe sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri c c c ˇemu k ⊂ A. C ′′ taˇke u kojima ivice AD. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. CD c ′ i λ′′ koje sadrˇe temena A. bi´e ∠ABD ≡ ∠SDA′ . a sa sferom λ′ zac c jedniˇke taˇke A. pa je njegov spoljaˇnji ugao kod temena A′ jednak unutraˇnjem uglu kod temena s s ′ A′ D = ∠ABB ′ . a k′ ⊂ A. Sem toga. pa je ∠A′ B ′ C ′ ∼ ∠A′′ B ′′ C ′′ . iπ Zadatak 67: Ako su A′ . B. bi´e kraci DS i A′ B ′ upravni. B. r prave po kojima ravni ABD. a dve c c neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . B ′ . B ′ C ′ q. c c Taˇka A je na polupravoj DA′ . B. prema tome. bi´e ravni π c ′ medu sobom uporedne. . pa je ∠SDA ≡ ∠SDA′ . a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne.53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇke taˇke A. Kako su taˇke A. dokazati da su tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ z trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇni. BD. bi´e ˇetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konvec s c z c c ksan. C ′ . a s′ ⊂ A′ . Kako su ravni π i π ′ razliˇite. te je A′ B ′ A′′ B ′′ . ona seˇe ravni π i π ′ po c c c c pravama s i s′ . ∠B c obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇki D i prava s dodiruje krug k u taˇki D. a c c taˇke A′ i B ′ unutraˇnje taˇke duˇi AD i BD. a t′ ⊂ B ′ . BCD. A′ .A′ . B ′′ C ′′ q. Taˇka D je na polupravoj BB ′ . B. A′ . B ′ . c c ′ . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. C. S B. C ′ i A′′ .

CD tetraedra ABCD c prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇi temena A. Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . tj. P ′ Q′ . R′ taˇke u kojima ivice z c ′ koja sadrˇi temena B. da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ .54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . te su im spoljaˇnji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaABQP i BDP s ki istom naspramnom unutraˇnjem uglu. c D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ z jednaki. c c odakle sleduje da su i tre´i iviˇni uglovi jednaki. B. D. BD. S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇujemo da su ˇetvorouglovi c c ′ Q′ konveksni i tetivni. P R i P ′ A. Kako je c c ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. R taˇke u kojima ivice AD. bi´e c P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. Isto tako je s ∠DP R = ∠AP ′ R′ . P Q. Q. C. dokazati da su AD. Triedri s temenima P i P ‘ . P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇna ugla i diedri zahva´eni njima. . a ivicama P D. AB. pa su isti podudarni. AC prodiru proizvoljnu sferu λ z trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇni. C a P ′ . Q′ .

dokazati da je z s c presek svake sfere koja sadrˇi rub osnove te kupe s njenim omotaˇem krug ˇija je ravan z c c uporedna s ravni koja u taˇki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe.55 i prema tome. S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´e c ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). c S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇna povrˇ (k) osnova i taˇka S vrh neke kupe. Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . Zadatak 69: Ako je kruˇna povrˇ (k) osnova i taˇka S vrh jedne kupe. pri ˇemu krugovi k i k ′ pripadaju jednoj sferi. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). kupe s omotaˇem te kupe krug k c c . dokazati da je z s c presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇki S dodiruje sferu opisanu oko te c ′ .

c z c . s4 . no takvih z pravih moˇe biti najviˇe tri. s2 . u opˇtem c s sluˇaju. S u kojima stranice AB. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. dokaˇimo da i taˇka S pripada toj ravni. c c s c Stoga taˇke P . u osam taˇaka. nalaze se po jedna u krovovima. ˇest. 4 zarubljena roglja i 6 krovova. Zadatak 72: Dokazati da taˇke P . koje dodiruju ravni odredene s c pljosnima tetraedra ABCD. ˇto je nemogu´e. ako bi one c bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇke taˇke. Obeleˇimo ih sa s1 . Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇu prostor na petnaest delova z i to na: 1 tetraedar. u opˇtem sluˇaju postoji osam sfera. Zaista. DA c prostornog ˇetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. s3 . to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. Svaka od tih taˇaka jednako je udaljena od ravni svih pljosni c c c tetraedra. Q. BC. CD. 4 roglja. sedam ili osam z s z s sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. i najzad ostale tri sfere. svaka od njih je srediˇte sfere koja dodiruje ravni svih pljosni s tog tetraedra. s3 . c Dokaz: Tri razne taˇke P . s2 .56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇtem sluˇaju postoji osam sfera koje dodiruju ravni s c odredene pljosnima jednog tetraedra. Te ˇetiri prave c z c sustiˇu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. ADB tetraedra ABCD su ˇetiri prave. Q. prema tome. Neka od pravih s1 . Q. Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 s Dokaz: Skup srediˇta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC. Stoga. ACD. R odreduju izvesnu ravan π. Otuda sleduje da moˇe postojati pet. s4 moˇe da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . to je upisana sfera tetraedra. ukoliko postoje. R. to su spolja upisane sfere prvog reda. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj.

Stoga je taˇka A izvan ravni π. npr. pa bi sve taˇke te stranice bile u c c ravni π. pa z c su nagibi duˇi BQ i CQ prema ravni π jednaki. nagib duˇi z c z z AS ‘ prema ravni π je ve´i od nagiba duˇi DS ′ prema ravni π. dve taˇke D i A stranice AD pripadale ravni π. no krajevi Q i R jednakih duˇi CQ i z z CR pripadaju ravni π. Otud sleduje da taˇke P . Zatim bi dve taˇke C i R stranice CD pripadale ravni π. Pretpostavimo da je A − S ′ − S. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra. pa bi sve taˇke te stranice bile u ravni π. S pripadaju c c jednoj ravni. Q. Ta’cke A. Zaista. taˇka B s one strane ravni π s c c koje nije A. pa je A − S ′ − S ravan π u izvesnoj taˇki S c c c ili S − S ′ − D ili S ′ S. Stoga nije A − S ′ − S. Zatim su taˇke C. pa su nagibi duˇi AP i BP z z prema ravni π jednaki. ˇto je nemogu´e. Zatim su taˇke B. R. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ .57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇimo najpre da stranica AD prodire ravan π. Otud sleduje da duˇ AD prodire c z ′ . Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. ˇto je c c s suprotno pretpostavci. D pripadaju istoj pravoj. Obe taˇke S i S ′ su medu taˇkama A i D. a zatim da se prodorna z taˇka poklapa s taˇkom S. s . pa su nagibi duˇi CR i DR prema ravni π jednaki. i prema tome nagib duˇi AP prema ravni π manji od nagiba AS=AP . no krajevi P i Q jednakih duˇi BP i BQ pripadaju ravni π. taˇka C s one strane ravni π s koje nije B. Najzad. teme A bilo u ravni π. Dakle. S ′ . pa z su nagibi tih duˇi prema ravni π jednaki. C na jednoj pravoj. P . z c R. pa su taˇke A i D s raznih strana ravni π. imala bi stranica AB c dve taˇke A i P zajedniˇke s pravom π. pa su nagibi tih duˇi prema ravni π jednaki. B su na istoj pravoj. Dakle. D na jednoj pravoj. U tom sluˇaju je AS ′ <AS i c ′ <AP . taˇka D s one strane ravni π s c c koje nije C. Iz A − S ′ − S z i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . Nijedno teme ˇetvorougla ABCD ne pripada ravni π. Tada c c c bi dve taˇke B i Q stranice BC pripadale ravni π. pa bi sve taˇke te c c stranice bile u ravni π. Q. jer taˇke c z s c c A. c c c ako bi neko teme tog ˇetvorougla. prema tome bi´e S ′ S. pa je AS z duˇi AS ′ prema ravni π. bio bi ˇetvorougao ABCD ravan. pa c bi sve taˇke te stranice bile u ravni π. pa je nagib duˇi DR prema ravni π ve´i od nagiba duˇi DS ′ prema ravni π.

Q′ . R′ dodirne taˇke te sfere s ivicama AB. DP ′ = DQ′ = DR′ . potrebno je da zbirovi s naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. imamo da je AP ′ = AQ = AR.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra s ABCD. Isto tako je BP = BQ′ = BR. Isto tako je AB + CD = AC + BD. z c AD. da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra. CP = CQ = CR′ . Ako sa R i R′ obeleˇimo taˇke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju z c stranicu AB. AR odseˇci na tangentama kroz taˇku z c c A na sferu σ. Iz z jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. obeleˇimo sa P . pretpostavljaju´i da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD c medu sobom jednaki. CD. P ′ . R. BD. 2 2 . S obzirom da su duˇi AP ′ . Dokaˇimo da je taj uslov z i dovoljan. Q. dokaˇimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. CA. pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. naime. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC) i AR′ = (AB + AD − BD). BC. AQ′ . Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC.

BC. BP = BQ′ = BR. Stoga su taˇke R i R′ istovetne. prema tome.Q′ . CA. DP ′ = DB ′ = DC ′ . AD. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i c ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇki. R. CP = CQ = CR′ . potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇenja ostalih triju ivica tetraz edra.Q. duˇ CD dodiruje taj krug. prema tome.R. ona seˇe pljosan BCD po krugu koji u c c ′ dodiruje stranice BC i BD trougla BCD. Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra.P ′ . Isto tako je AD − BC = CD − AB.R′ . CD c c taˇke P . Otuda sledi da se taj krug taˇkama P i Q c poklapa s upisanim krugom trougla BCD. Q. Sfera σ dodiruje c ivice BC i BD u taˇkama P i Q′ . BD. AB i produˇenja ivica ′ . Na taj naˇin dobijamo na ivicama AB.AD. Na isti naˇin dokazuje se da i c c krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇku stranicu tih c pljosni u istoj taˇki. oni odreduju neku sferu σ. Ta sfera dodiruje pet c ivica BC.59 pa je AR = AR′ .R.P ′ .BD tetraedra ABCD u taˇkama P . AD. Q′ . Stoga. c Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇenja ostalih triju ivica. imamo da je AP ′ = AQ = AR.Q′ . krugovi upisani u troc uglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇki R. prema tome.CA.AB. P c D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. BD. CD tetraedra ABCD. CA. z z Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC. pa je stav dokazan. dakle z i sferu σ u taˇki R′ . . respektivno u taˇkama P . R ′ . Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC.Q.

Q′ . Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇke sfere s naspramnim c ivicama tetraedra seku u jednoj taˇki. R. imamo da je c AR = 1 1 (AB + AC − BC) i AR′ = (AB + AD − BD). prave P P ′ . Prema zadatku 72. QQ′ . taˇke P. CD tetraedra ABCD.60 Na analogan naˇin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. 2 2 . Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. c Napomena: Postoji najviˇe pet sfera koje dodiruju ivice. Q. c c S obzirom da prava RR′ ne pripada ravni π. odnosno produˇenja ivica s z tetraedra. c Dokaz: Neka su P . Q. Pri tome je ˇetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. AD. AD. Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. te se c prave P P ′ i QQ′ seku. DB prostornog ˇetvorougla BCAD dodiruju c sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π. P ′ . Na isti naˇin dokazujemo da i prava RR′ seˇe prave P P ′ i QQ′ . D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB. R′ taˇke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje c ivice BC. AB. BD. CA. c Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. Q′ u kojima stranice BC. c P ′ . Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. RR′ seku se u jednoj taˇki. CA.

CDA. a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na s . c Obeleˇimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i z ABB1 A1 . A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇetvorouglovi. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. te pripadaju c jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. ABC. = = (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ △OP ′ C ′ . B ′ . Ako c obeleˇimo sa O srediˇte sfere ω i sa A′ . Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇetvorouglovi. C ′ . △OP ′ B ∼ △OQB ′ . D′ njene upravne projekcije na pljosnima z s BCD. AD.61 pa je AR = AR′ . pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . △OP A ∼ △OQ′ A′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. Otuda sledi da su taˇke R i R′ istovetne. Q. DAB. Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC. Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. = = bi´e c ∠OQD′ = ∠OP D′ . Q′ . krugovi c upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇki R. imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ △OP D′ . CA. sa S i S1 srediˇta tih krugova. dokazati da njegova c temena pripadaju jednoj sferi. prema tome. P ′ . BD u izvesnim taˇkama P.

B. D. Iz sliˇnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je c OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) .62 ravnima krugova k i k1 . c Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇaka A i B u odnosu na sferu σ(O. r). B. z Isto tako. B1 . B1 . C. prava n2 seˇe n i n1 u taˇki O. taˇke prave n1 jednako su udaljene od temena A. Dokaˇimo da i taˇke C1 . a ne pripada simetralnoj ravni duˇi AB u kojoj se nalaze n c z i n1 . postoji sfera ω kojoj je srediˇte c s O. Dakle. C. Najpre dokaˇimo da se prave n i n1 seku u taˇki koja je jednaz c ko udaljena od temena A. dokazati da je z c OA : AC = OB : BD. S obzirom da je OC = OC1 . bice i C1 taˇka sfere c c c ω. te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje z se seku po pravoj AB. te postoji krug k2 koji sadrˇi c z njegova temena. DA. bi´e c OA : OB = OB ′ : OA′ . D. B. A1 pa je prava n1 c presek simetralnih ravni duˇi AB. A1 . Istim postupkom dokazuje se da taˇka D1 pripada sferi ω. Tim je stav dokazan. S obzirom da je c OA · OA′ = OB · OB ′ . B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇimo sa A′ i B ′ taˇke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β. a koja sadrˇi pomenutih ˇest taˇaka. Ta taˇka jednako je c c udaljena od taˇaka A. a z c sa A1 i B1 upravne projekcije taˇaka A i B na pravama OB i OA. Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇe obe prave n i n1 . prema tome. BC. c a C i D podnoˇja upravnih iz taˇaka A i B na ravnima β i α. A1 A.D1 pripadaju sferi ω. one se seku i medu sobom u nekoj taˇki O. a n2 prava kroz S2 upravna na ravni s kruga k2 . B1 . ˇetvorougao BCC1 B1 je tetivan. Taˇke prave n jednako su udaljene od c temena A. B1 A1 . B. (Salmonova teorema). A1 . Neka je S2 srediˇte toga kruga. CD. z s c z c Saglasno pretpostavci. obe prave n i n1 pripadaju z simetralnoj ravni duˇi AB. C. Kako c prava n2 seˇe prave n i n1 . D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇi AB. BB1 .

tj. Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dve c date sfere medu sobom jednake. ako je P ′ bilo koja taˇka ravni π. . 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇi O1 P i O2 P stalna. skup c svih taˇaka ˇije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna c c na pravoj O1 O2 . P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 z s c Dokaz: Ako obeleˇimo sa O1 i O2 srediˇta. pa su sve taˇke s z c jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇke P u odnosu na dve date sfere c ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇi koja spaja srediˇta tih sfera i odstojanja taˇke z s c P od radikalne ravni tih dveju sfera. bi´e c c c 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . Stoga. pa su potencije taˇke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇtima s tih dveju sfera. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . tj. i sa P taˇku ˇije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. a sa r1 i r2 polupreˇnike dveju sfera σ1 i σ2 . bice c 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 .63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. Obrnuto.

Ako taˇke O1 . c Dokaz: Neka su O1 . O3 nisu kolinearne. tako i u c odnosu na sfere ω3 i ω1 . c Otuda sledi da ta taˇka pripada i ravni π3 . pa se radikalne ravni π1 . pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. Ako su srediˇta triju sfera kolis nearne taˇke. O3 srediˇta triju sfera ω1 . Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇtima s seku po jednoj pravoj. ω1 i ω2 . bilo koja taˇka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇaka prostora kojima je razlika potencija. O2 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zac visi samo od odstojanja te taˇke od radikalne ravni tih sfera. r1 i r2 polupreˇnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . ω3 i ω1 . ω3 . radikalnoj osi tih triju sfera. Prema tome. imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q.64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 s c Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇta. prave O2 O3 i O3 O1 c se seku. ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. ω2 . a π1 . skup svih taˇaka prostora c c kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. O2 . a Q i R podnoˇja upravnih iz taˇke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇka u kojoj prava z c c O1 O2 prodire ravan π. π2 . π2 . u c odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. pa su potencije te taˇke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . π3 pomenutih c = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . π3 radikalne ravni s sfera ω2 i ω3 .

ω2 . c s Zadatak 84: Ako su A. ω2 . ω3 . ω3 . ω4 . ω3 . ω3 . Stoga se.O2 . tj. ω2 . radikalnom srediˇtu tih sfera. c prema prethodnom zadatku. O3 . ω3 . A′ i B. ω3 . ω2 . taˇka S ima jednake potencije c c u odnosu na sfere ω1 . c dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . ω3 . radikalne ravni π1 . s2 . r). OA : OB = OB ′ : OA′ . ω1 . s2 seku u nekoj taˇki S.O3 . ω3 . Otuda sledi da taˇka S pripada svim pravama s1 . O3 sfera ω1 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . O2 . ω4 . ω1 . s3 . prema tome. s3 . Radikalne ose s1 . ω4 seku u jednoj taˇki. ω4 . s4 radikalne ose z sfera ω2 . ω4 .65 sfera ω1 . ili se dve odnosno sve tri poklapaju. ω1 . Obeleˇimo sa s1 . ω4 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. ω4 . ω4 ˇetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇtima O1 . Pri tome. ω2 . ω2 . ω2 . ω3 s nekolinearnim srediˇtima seku po jednoj pravoj. pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . O4 ne pripadaju jednoj pravoj. one su medu sobom uporedne. radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . radikalnom srediˇtu tih sfera. c s2 .O4 seku u jednoj taˇki . c s Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇetiri sfera sa nekim planarnim srediˇtima O1 . ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. radikalnoj osi tih triju s sfera. s π2 . O2 . c s Dokaz: Ako su ω1 . B ′ dva para inverznih taˇaka u odnosu na sferu σ(O. pa se i prave s1 . ω3 na jednoj pravoj. O2 . c s O4 i nikoje tri nisu od taˇaka O1 . OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . ω2 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. O3 . ω2 . Ako su srediˇta O1 .

66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ(O. imamo da je c ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . S obzirom da je ∠OAP prav. z s Ako obeleˇimo sa A podnoˇje upravne iz taˇke O na ravni α. a Q taˇka u α z c c c kojoj prava OQ′ seˇe ravan α . saglasno definiciji . Stoga je taˇka P ′ na sferi c ′ kojoj je duˇ OA′ preˇnik. i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. a sa A c c OA · OA′ = OP · OP ′ . imamo da je ravni α. pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . ako je Q′ bilo koja taˇka sfere α′ . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ c ta ista ravan. i obrnuto. Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇi srediˇte O sfere σ. svakoj taˇki P z s c ravni α odgovara taˇka P ′ koja takode pripada ravni α. pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . . prema tome da li ravan α sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte sfere σ. r) takode ravan lik ili sfera. pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . svaka taˇka Q′ ravni c c α je inverzna nekoj taˇki Q te iste ravni. Obrnuto. z z s A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇi srediˇte O sfere σ. sa P proizvoljnu taˇku z z c c ′ i P ′ taˇke inverzne taˇkama A i P u odnosu na sferu σ.

prema tome da li sfera ω sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte sfere σ. ako je Q′ sfere ω pripadaju ravni ω c proizvoljna taˇka ravni ω ′ i Q taˇka u kojoj prava OQ′ seˇe sferu ω. imamo da je c c c ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . z z s P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada sfera ω sadrˇi srediˇte O sfere σ. i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. tj. Ako c z s ′ i P ′ taˇke inverzne s obeleˇimo sa OA preˇnik i sa P proizvoljnu taˇku sfere ω. i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. Prema tome. a sa A z c c c taˇkama A i P u odnisu na sferu σ. imamo da je c OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . S obzirom da je ugao AOP prav . Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . inverzan lik c c ravni α koja ne sadrˇi srediˇte O inverzije je sfera α kojoj je duˇ OA′ preˇnik. Obrnuto. Otuda sledi da inverzne taˇke svih taˇaka c c ′ koja je u taˇki A′ upravna na pravoj OA. tj.67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . OA · OA′ = OQ · OQ′ . r) ravan ili sfera . pa je taˇka Q′ inverzna sa taˇkom Q u odnosu na sferu σ. . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . z s z c Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ(O. OA · OA′ = OQ · OQ′ . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O.

CAD sadrˇe srediˇta D te inverzije. z s Ako je P proizvoljna taˇka sfere ω. Prema tome. BCD. pa se inverzne taˇke svih taˇaka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ c c koja je homotetiˇna sa sferom u odnosu na taˇku O. a sa A′ . imamo da je c c OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇke O u odnosu na sferu ω. B. i OQ · OQ′′ = t2 . Stoga je c OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . C ′ taˇke inverzne taˇkama A. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. Prema tome. B ′ . Stoga je taˇka Q′ inverzna s taˇkom Q u odnosu na sferu σ. sa ω bilo koju sferu kojoj je z srediˇte D.68 pa je taˇka Q′ inverzna s taˇkom Q u odnosu na sferu σ. S s c c obzirom da krugovi ABD. njima inverzni z s . inverzan lik c c sfere koja ne sadrˇi srediˇte inverzije je takodje sfera. imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . a P ′ njena inverzna taˇka u odnosu na sferu σ i P ′′ c c druga zajedniˇka taˇka prave OP sa sferom. z s Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. C u odnosu na sferu ω. Q′′ njoj hipotetiˇna taˇka na sferi ω i Q druga zajedniˇka taˇka prave OQ′′ sa c c c c sferom ω . Obrnuto. ako je Q′ bilo koja taˇka c c c sfere ω ′ . inverzan lik sfere c c ω koja sadrˇi taˇku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇki A′ upravna na z c c pravoj OA. Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇi srediˇte O sfere σ.

c . dakle seku se po nekoj pravoj k′ c c koja sadrˇi taˇku P ′ . Stoga prava SV nije uporedna s ravni π. ona prodire ravan π u nekoj taˇki s c P ′ . prava c c SP zahvata sa pravom ST oˇtar ugao. c recimo T . a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇi c z srediˇte S projektovanja prava linija. krug ABC ne sadrˇi taˇku D′ pa je njegov z c lik takode krug A′ B ′ C ′ . prema tome. dirka sfere σ u taˇki S. Stoga je taˇka Q′ stereografska projekcija c s c c izvesne taˇke Q kruga k. pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada krug k sadrˇi srediˇte S stereografskog proc z s jektovanja. prema c c c tome ona seˇe krug k u joˇ nekoj taˇki Q. ako je Q′ c proizvoljna taˇka kruga k′ . prava SV nije izvodnica te konusne povrˇi. Neka je V vrh te konusne s povrˇi. a α ravan kruga k. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . Neka je π ravan koja z s je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇki. prava SQ′ je razliˇita od dirke kruga k u taˇki S. prema tome. Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇku taˇku P ′ . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . Ako je k mali krug sfere c σ. Obrnuto. postoji konusna povrˇ koja dodiruje sferu σ po tom krugu. s Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇi srediˇte S projektovanja. Kako je inverzno preslikavanje konformno. s c s tj. z c c ona projektuje taˇku S kruga k u beskrajno daleku taˇku prave k′ .69 likovi su prave A′ B ′ . Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇki. S obzirom da taˇka S nije na krugu k. dakle prodire tu c ravan u nekoj taˇki V ′ . Otud sleduje da c c stereografske projekcije svih taˇaka kruga k pripadaju pravoj k′ . B ′ C ′ . C ′ A′ . na primer T . Naprotiv. prema tome da li krug k sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte tog stereografskog z z s projektovanja. Dirka kruga k u taˇki S uporedna je sa pravom k′ . Ako je P proizvoljna taˇka kruga k razliˇita od S.

pa je z c V Q = V P. iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj c ′ . seˇe pravu SP1 c ′ S obzirom da je △SV ′ P1 ∼ △SV P1 imamo da je ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. Duˇi RS i RP su jednake kao odseˇci na tangentama sfere σ. SV ′ ′ Obrnuto. Obeleˇimo sa Q1 taˇku u kojoj prava kroz taˇku V uporedna sa pravom V ′ P1 z c c ′. Pri tome je △RSP ∼ △V QP .70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇka kruga k. . pa je RS : RP = V Q : V P. Obeleˇimo sa Q taˇku u kojoj prava kroz taˇku V uporedna s pravom V ′ P ′ taˇki P c z c c seˇe pravu SP ′ . prema z c tome stereografsko projektovanje svih taˇaka kruga k iz taˇke S na ravan π pripadaju c c izvesnom krugu k′ kome je srediˇte V ′ . a prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇki c c S. a polupreˇnik s c r′ = V P SV ′ . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇke P na krugu k. prema tome. ako je P1 bilo koja taˇka kruga k′ . Dokaˇimo da je prava P1 taˇka c z c ′ kruga k. pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . a sa R taˇku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇe pravu c c c V P . Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. ona prodire tu sferu u nekoj taˇki P1 .

pa je i RS = RP . c Ako je k veliki krug sfere σ. i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. pa je P R : RS = P Q : QP ′ . Dokaˇimo da je P1 taˇka kruga k. iz istih razloga prava SP prodire c c ′ . stereografske projekcije svih taˇaka kruga k iz taˇke S na c c ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇte V ′ . Stoga je c svaka taˇka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇke kruga k. prema tome. pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . Pri tome c c c je △RSP ∼ △QP ′ P . Pri tome je pravu V 1 c 1 ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . Obrnuto. S obzirom da taˇka S nije na krugu k prava kroz taˇku S uporedna sa izvodnicama c c pomenute cilindriˇne povrˇi nije dirka sfere σ u taˇki S. ona prodire istu u nekoj taˇki P1 . Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . i prema tome P1 taˇka kruga k. ako je P ′ bilo koja taˇka kruga k ′ . pa je V ′ P ′ = SV . Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ. Duˇi P R i RS su jednake kao odseˇci na tangentama sfere σ kroz taˇku R. prema tome. ona prodire ravan c s c π u nekoj taˇki V ′ . Iz ove jednakosti sledi da duˇ V ′ P ′ ne zavisi od poloˇaja taˇke P z z c na krugu k. pa je V P1 dirka sfere σ. imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. Ako je P proizvoljna taˇka kruga k. a polupreˇnik jednak duˇi s c z ′ . postoji cilindriˇna provrˇ koja dodiruje sferu σ po krugu c s k. c c . prava SP ′ ne dodiruje sferu σ u taˇki SV c c 1 1 S. prema tome. Obeleˇimo sa Q i R taˇke u kojima izvodnice cilindriˇne povrˇi ravan π u nekoj taˇki P c z c c s kroz taˇku P seˇe pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇku S uporednu s pravom V ′ P ′ . pa je z c c QP ′ = P Q.71 tj. Stoga je svaka taˇka kruga k′ c c stereografska projekcija neke taˇke kruga k. pa je P1 taˇka kruga k. SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 = V P sledi da je V P1 = V P. c z c Obeleˇimo sa Q1 i R1 taˇke u kojima prava kroz taˇku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇe z c c c ′ P ′ i pravu kroz taˇku S uporednu s pravom V ′ P ′ .

Krug k sfere σ ne sadrˇi taˇku S pa je prema zadatku . S obzirom da se prava p z nalazi u ravni kruga k. . prava p nema ni sa c c sferom σ zajedniˇkih taˇaka. a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . . a nemaju zajedniˇkih taˇaka. Neka je π1 bilo koja od njih. a sa krugom k nema zajedniˇkih taˇaka. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇka S da centralna projekcija c c kruga k iz taˇke S na ravan π bude takode krug. α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇi krug k. a centralna projekcija prave p iz taˇke c c S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π. Obeleˇimo sa S taˇku kojoj ravan π1 dodiruje z c sferu σ. . stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇi srediˇte projektoz s vanja je takode krug.72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome. c Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. Stoga postoje dve ravni koje sadrˇe pravu p i dodiruju c c z sferu σ. centralna projekcija kruga k iz taˇke S na z c c .

Stoga. beskrajno daleka prava ravni π. projekciji taˇke P na ravan π. pa je njena centralna projekcija iz taˇke S na ravan π.89. prema prethodnom zadatku (zad. da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. c c Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇka u krugu k. c s Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇinu. D′ projekcije taˇaka A. a c c centralna projekcija p′ prave p iz taˇke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni c π. Ako obeleˇimo sa A′ . B. F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇe taˇku P . npr. postoje u prostoru takva ravan π c i taˇka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇke S na ravan π bude takode krug. pa c c je ˇetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. B ′ . dokazati da u prostoru postoje takva ravan π i taˇka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇke S na ravan π bude c c ′ taˇke P iz iste taˇke S na ravan π bude srediˇte takode krug. a sa l1 i c c ′ projekcije tih linija iz taˇke S na ravan π. D iz taˇke S na ravan π. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku c u taˇki P ′ .73 ravan π takode krug. srediˇtu kruga k′ . c Dokaz: Obeleˇimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ z ′ u njenoj taˇki. tj. S obzirom da je preseˇna taˇka P dijagonala AC i BD tog c c c ˇetvorougla u krugu k. C. S obzirom da se linije l i l seku u izvesnoj l2 c 1 2 taˇki. a E i z c F taˇke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD. i projekcije tih linija ´e se se´i u taˇki P ′ . sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇki P . Prava p je u ravni π1 koja sadrˇi taˇku S a uporedna je s ravni z c π.). c c c c c . prava p odredena taˇkama E i F nema sa krugom k zajedniˇkih c c c taˇaka. T . a centralna projekcija P c c s kruga k′ . C ′ . z c c kod tetivnog ˇetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´e naspramne stranice medu sobom uporedne. BC i AD c tetivnog ˇetvorougla ABCD.

c 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ pripadaju izvesnoj ravni koja seˇe sferu σ po nekom krugu k1 .74 S l1 d1 ′ l2 O P T σ l2 d2 d′ ′2 l1 d′ 1 π P′ Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇki P jednak s uglom pod kojim z c ′ i l′ u taˇki P ′ . da dirke d i d linija l i l u taˇki P zahvataju ugao se seku linije l1 2 c c 1 2 1 2 ′ ′ jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d′ linija l1 i l2 u taˇki P ′ . a d najve´a od duˇi koja spaja njegova c z dva temena. pa je i c c ′ P ′ D′ . Ako su D1 i D1 proizvoljne taˇke pravih d1 i d′ s one strane c c 1 1 od prave P P ′ s koje nije taˇka M . imamo da je c ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 gde je R prav ugao. tj. . dokazati da je s > 3d. a njegov polupreˇnik M S upravan na z c c c ′ pravoj d′ u nekoj taˇki N . taj krug c 1 sadrˇi taˇku S i dodiruje pravu d1 u taˇki P . Stoga prave d1 i d′ zahvataju s pravom P P ′ jednake suprotne 1 ′ ′ uglove. P ′ (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju 2 jednake po dve odgovaraju´e pljosni i zajedniˇki dijedar odreden tim pljosnima. Triedri P (P ′ D1 D2 ). Isto tako prave d2 i d′ . ∠D1 P D2 = ∠D1 2 Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra.

povrˇ ω ima bar ˇest ivica. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . Otud sledi da je zbir svih z c pomenutih odseˇaka na ivicama ve´i od zbira svih duˇi AC1 . dakle l je paran broj. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliz edarska povrˇ koja ima sedam ivica. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima sedam ivica. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ koja ima m rogljeva s parnim i n s rogljeva s neparnim brojem pljosni. Medutim. ve´ npr. gde je n ≥ 8. U tom temenu sustiˇu se najmanje tri ivice povrˇi ω koje su razliˇite od stranica c s c pljosni λ. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇi ω jednak je dvos strukom broju ivica te povrˇi. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇka A. itd. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. a sa C1 i C2 . itd. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇi broj rogljeva s s neparnim brojem pljosni paran. taˇke u kojima te ravni seku duˇ AB. C1 C2 . svako teme te pljosni je zajedniˇki kraj c c . svaki od njih ve´i je od duˇi C1 C2 ili je c c z jednak toj duˇi.75 Dokaz: Obeleˇimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje z su u taˇkama A i B upravne na pravoj AB. Zbir l stranica svih pljosni povrˇi ω jednak je dvostrukom s broju ivica te povrˇi. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s s neparnim brojem stranica. svaki od njih ve´i je od duˇi AC1 ili je jednak c c z toj duˇi.. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se c izmedu ravni α i β. dakle l je paran broj. c z s c Dakle. Zaista. a zbir tih odseˇaka ve´i je od 3AC1 . bila bi duˇ koja spaja c c z temena A i P ve´a od duˇi koja spaja temena A i B. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri c z odseˇka koji pripadaju ivicama poliedra. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. Minimalan broj s stranica te pljosni je tri. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β. Zaista. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β. pa je i zbir svih c c z ivica poliedra ve´i od trostruke duˇi AB. prema tome.. Medutim. Obeleˇimo sa γ1 onu od tih ravni koja je z susedna ravni α. Sve pljosni te povrˇi moraju biti trostrane. ˇto je pretpostavkom iskljuˇeno. s s ako bi neka pljosan bila npr. s s Drugi deo stava dokaˇimo indirektno. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje z c c tri odseˇka koji pripadaju ivicama poliedra. c z Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇi broj pljosni s s neparnim brojem stranica paran. itd. s Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇi ω. Izvan ravni koje sadrˇi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇi z s ω. i prema tome s > 3d. zatim dokazati s s da postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima n ivica. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima manje od s ˇest ivica. pa je i njihov zbir ve´i ili jednak 3C1 C2 . zbir ivica svih m rogljeva s s parnim brojem pljosni je paran broj. itd. zbir stranica svih m pljosni s s parnim brojem stranica je paran broj. ˇetvorostrana.

tj 2i ≥ 3t.76 najmanje triju ivica povrˇi ω. pljosni bi´e p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . . . t4 . i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇi ω s nultog roda. Zbir s s c s stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇi ω. . stoga taj poliedar ima c n ivica. . . . dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. Ako je n paran broj postoja´e piramida koja ima 2 boˇnih c c pljosni i prema tome n ivica. . . Dakle. U tom s sluˇaju broj pljosni povrˇi ω ne moˇemo odrediti. Izvesna ravan seˇe ivice te piramide c c 2 koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇe istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. Zadatak 96: Ako je t broj temena. Ako je n neparan broj ve´i od osam. od kojih su dve stranice te pljosni. Zamenjuju´i p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je c 2i ≥ 3(i − t + 2). postoja´e piramida c c koja ima n−3 boˇnih pljosni i prema tome n−3 ivica. tj. . Ako sa t3 . . i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . . obeleˇimo broj trostranih. dakle 14. analizirajmo sluˇaj kada je n paran broj i sluˇaj c c c n kada je n neparan broj. Broj z ivica tog poliedra za tri je ve´i od broja ivica pomenute piramide. i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . 2i ≥ 3p. s Da bi smo dokazali tre´i deo zadatka. obeleˇimo broj temena u kojima se sustiˇu tri. p4 . stoga bi broj ivica s povrˇi ω bio najmanje 8. Otud c s z c sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima sedam ivica. ˇto je nemogu´e. ivica bi´e z c c c t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). Zamenjuju´i t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je c 2i ≥ 3(i − p + 2). . z c c Dokaz: Ako sa p3 . ˇetiri. ˇetvorostranih. jer koliˇnik 14:3 nije ceo broj. sve pljosni povrˇi ω su trostrane.

stoga ne c postoji poliedarska povrˇ kod koje se u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. . obeleˇimo broj temena u kojima se sustiˇe ˇest. ivica bi´e z c s c t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). . i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . p5 . 2i ≥ 6p. . c s Dokaz: Naprotiv. Dobijena nejednakost protivreˇna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. 2i ≥ 6t. . Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ nultog roda kojoj svaka pljosan s ima viˇe od pet stranica. . s z s sedmostranih. s c s Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇi nultog roda bar jedna pljosan mora s biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. t obeleˇimo broj pljosni. Dobijena nejednakost protivreˇna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz c prethodnog zadatka. . . . i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . pretpostavimo da poliedarska povrˇ ω nultog roda nema trostranih s pljosni. . sedam. . petostranih. .77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. . s c s Ako sa t6 . tj. Ako sa p6 . broj ˇetvorostranih. . obeleˇimo broj ˇestrostranih. bi´e c c p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). . Ako sa p. s c broj ˇetvorostranih. t7 . i. . . . . . tj. ivica. stoga ne postoji poliedarska povrˇ kod koje svaka pljosan ima viˇe s s od pet stranica. pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ ω nultog roda kod koje s svaka pljosan ima viˇe od pet stranica. zatim da ne postoji poliedarska povrˇ nultog roda kod koje se s s u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. . . temena z (rogljeva) povrˇi ω. pljosni bi´e c p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). . Drugi deo stava dokaˇimo analognim postupkom. p7 . pljosni i sa t4 . sa p4 . . t5 . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . . . i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . petostranih. niti trostranih rogljeva. Zato pretpostavimo da postoji poliz edarska povrˇ ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. rogljeva. Dokaz: Naprotiv.

. . z (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇi nultog roda ne moˇe biti manji od osam. z (6) . (5) tj. . sa p3 . . Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇetvorostrukog broja trostranih pljosni. (1) (2) (3) (4) Mnoˇenjem Ojlerovog obrasca t+p = i+2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). (2). i. . ˇetvorostranih. t obeleˇimo broj pljosni.78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. s z Dokaz: Ako sa p. . da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je c t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. (3) nalazimo z da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. t4 . temena (rogljeva) poliedarske povrˇi z s ω nultog roda. (6) Isto tako. da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . t = t3 + t4 + t5 + · · · . ivica. . tj. broj c trostranih. dvostrukog c broja ˇetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇi ω nultog roda c s ne moˇe biti manji od dvadeset. rogljeva. . pljosni i sa t3 . (2). . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . . ˇetvorostranih. 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . p4 . mnoˇenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). Ova nejednakost protivreˇna je Ojlerovoj teoremi koja se c odnosi na poliedarske povrˇi nultog roda. Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih dveju nejednakosti c nalazimo da je t + p ≤ i. . broj trostranih. . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ nuls s tog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. bi´e c c p = p3 + p4 + p5 + · · · .

79 Dokaz: Ako obeleˇimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇetvorostranih, . . . pljosni i sa z c t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇetvorostranih, . . . rogljeva povrˇi ω, prema obrascima (5) i c s (6) iz prethodnog zadatka, bi´e c 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem z dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ω nultog roda koja nema trostranih i ˇetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. c Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇimo broj trostranih i ˇetvorostranih pljosni, a sa t3 broj z c trostranih rogljeva povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako s c je p3 = 0 i p4 = 0, bi´e t3 ≥ 20. c Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog c broja ˇetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇi ω nultog roda c s ne moˇe biti manji od dvadeset. z z c Dokaz: Ako obeleˇimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . pljosni, a sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka c 99, bi´e c 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem z dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ ω nultog roda koja nema trostranih i s ˇetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. c Dokaz: Ako obeleˇimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj z c trostranih pljosni povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako s c

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´e p3 c 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇi c s ω ne moˇe biti manji od dvanaest. z z s Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇimo broj temena, ivica i pljosni povrˇi ω, a sa p3 , p4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . pljosni povrˇi ω, bi´e c s c p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´im vrednostima iz (2) i c 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ ω: s a) koja nema ˇetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇetiri trostrane pljosni; c c b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇest ˇetvorostranih pljosni; s c c) koja nema trostranih i ˇetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. c z c Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇimo broj trostranih, ˇetvorostranih i petostranih pljosni povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e s c 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´e 3p3 c b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´e 2p4 c c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´e p5 c 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske c povrˇi ω ne moˇe biti manji od dvanaest. s z Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇimo broj temena, ivica i pljosni povrˇi ω, sa t3 ,t4 ,. . . broj z s trostranih, ˇetvorostranih,. . . rogljeva povrˇi ω, bi´e c s c t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´im vrednostima iz (2) i c 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ ω: a) koja nema ˇetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇetiri trostrana roglja; c c b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇest ˇetvorostranih rogljeva; s c c) koja nema trostranih i ˇetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. c Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇimo broj trostranih, ˇetvorostranih i petostranih z c rogljeva povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e s c 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´e 3t3 c b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´e 2t4 c c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´e t6 c 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇnjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇi s s ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇnjih uglova prostog s ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇimo broj ivica i pljosni povrˇi ω, sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, z s ˇetvorostranih,. . . pljosni, bi´e c c S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇi ω, a zbir u drugoj zagradi s jednak je zbiru pljosni povrˇi ω, pa je S = 4iR−4pR, tj. S = 4R(i−p). Prema Ojlerovoj s teoremi za poliedarske povrˇi nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). s Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇetiri prava ugla i zbira iviˇnih uglova tog roglja. Ako obeleˇimo sa def 0 defekt i sa c c z S zbir iviˇnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´e c c def 0 = 4R − S. Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇi ω sa temenima A1 , ..., An konstruis san je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇe povrˇ ω na dve povrˇi, neka je z s s λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi λ jednak s s zbiru unutraˇnjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´anim za zbir s c defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇi ω koji se nalaze na povrˇi λ, tj. da je s s
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇi). s

def Aν
ν=1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇi c s ω koji se nalaze na povrˇi λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇi s s ω ne nalazi na povrˇi λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇe s s pljosni povrˇi ω. Ako pripada jednoj pljosni povrˇi ω, dokaz sledi neposredno. Ako s s pripada dvema ili viˇe pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na s ivicama povrˇi ω razlaˇu povrˇ λ na l + 1 poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj s z s s dijagonala povrˇi λ koje se nalaze na ivicama povrˇi ω. Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇimo s s z broj stranica respektivno poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , bi´e m1 + ... + ml+1 = m + 2l. s c Zbir S svih unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi λ jednak je zbiru unutraˇnjih uglova svih s s s l+1 poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , pa je s S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇaj kada povrˇ λ sadrˇi k − l temena c s z povrˇi ω. Dokaˇimo da je ona taˇka i u sluˇaju kad povrˇ λ sadrˇi k temena A1 , ..., Ak s z c c s z povrˇi ω. Neka rogalj Ak povrˇi ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇimo sa q poligon s s z na povrˇi λ ˇija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇe povrˇ λ s c z s ′ ; neka je λ ona od tih povrˇi koja sadrˇi teme A . na dve povrˇi λl i λl s s z l k
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇi λ′ , koje medu sobom nemaju zajedniˇkih taˇaka sem s j c c ˇto imaju zajedniˇke krugove, koje nemaju s rubom povrˇi λ′ zajedniˇkih taˇaka sem s c s l c c ˇto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇe ni jedno teme a seku iste ivice povrˇi s z s ω. Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇe povrˇ λ′ na dve povrˇi λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih z s 1 s povrˇi kojoj je rub r. Na taj naˇin povrˇ λ razloˇena je poligonima q i r na tri povrˇi s c s z s λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´a m + i + j stranica. c Povrˇ λ3 sadrˇi k − l temena povrˇi ω. Da bi smo odredili zbir S unutraˇnjih uglova s z s s na rubu povrˇi λ, potrebno je od zbira unutraˇnjih uglova na rubovima svih povrˇi λ1 , s s s

. Ako obeleˇimo sa S1 . + def An . λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova. An temena konveksne poliedarske povrˇi ω. a sa S2 zbir unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi ω2 . Ako obeleˇimo sa S1 zbir unutraˇnjih uglova povrˇi z z s s ω1 .. Neka su A1 ... a A. S2 . .. λ3 bi´e s c S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + .. npr. prema prethodnom zadatku. .84 λ2 . c s B. Dokaz: Prvi naˇin. Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇi s s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova.. trougaona z s s povrˇ (ABC). λ2 . + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + .. od kojih je jedna. + def Ak . s s imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . ω1 ... C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇi ω. S3 zbirove unutraˇnjih z s uglova na rubovima povrˇi λ1 . Ta trougaona prvrˇ ω1 ne sadrˇi ni jedno teme povrˇi ω. + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + ... s A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇe povrˇ ω na dve povrˇi ω1 i ω2 . An . dok povrˇ ω2 s s z s s sadrˇi sva njegova temena A1 ....

. S obzirom da je zbir unutraˇnjih uglova na rubovima obeju povrˇi s s ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. Definicija: Za poliedar kaˇemo da je topoloˇki pravilan. pa je Sν + def Aν = 4R.. ν=1 Prema poznatom stavu. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇki pravilnih poliedara. Otuda je n ν=1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R. s c itd. s s Dokaz.. analizirajmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇi. i. .85 gde je R prav ugao. tj. zatim ˇetvorougaone. svaki njen rogalj A je konveksan.. bi´e s s c 2i = 3p (1) ... . bi´e c S1 + S2 = 12R. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇki pravilnih poliedara postoje. Drugi naˇin. + def An = 12R.. gde je R s prav ugao. zbir svih iviˇnih uglova konveksne poliedarske povrˇi koja ima c s n temena iznosi n ν=1 Sν = 4R(n − 2). ivica i pjlosni takvog poliedra. p broj temena. Obeleˇimo sa Sν za ν = 1. i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. da je 2R + 2R + def A1 + . Ako su z sve pljosni topoloˇki pravilnog poliedra trougaone povrˇi. U tom cilju obeleˇimo sa t.. Otuda je def A1 + . n zbirove iviˇnih uglova kod roglja Aν c z c konveksne poliedarske povrˇi ω koja ima n temena A1 . Stoga je n n Sν + ν=1 ν=1 def Aν = 4nR. tj. ako: z s a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. An ... S obzirom da je poliedarska s povrˇ ω konveksna. n ν=1 n def Aν = 4nR − Sν . + def An = 8R.

p ≥ 2t. p = 4. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po ˇetri ivice. 2. ˇto je protivreˇno obrascu (2). Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇetvorougaone povrˇi. bilo bi 4t ≤ 4p. 3. p ≥ t. bi´e s s c 2i = 5p (9) . pri ˇemu s s c se u svakom njegovom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. i = 6. bi´e s c s c 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. tj. bi´e c c c 4t = 3p (4) Iz (1). Ako su sve pljosni s c topoloˇki pravilnog poliedra ˇetvorougaone povrˇi. i = 30. Zaista. p = 8. (2) i (4) nalazimo da je t = 6. ako bi takav c c s poliedar postojao. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. bi´e c c p=t (3) (2) Iz (1). i = 12. Takav topoloˇki pravilan poliedar s nazivamo heksaedar. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo tetraedar. i = 12. ˇto je protivreˇno obrascu (7). Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. Ako su sve s c pljosni topoloˇki pravilnog poliedra petougaone povrˇi. pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇi. (2) i (5) nalazimo da je t = 12. tj. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo oktaedar. Zaista.86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. (2) i (3) nalazimo da je t = 4. pa je p = 2t − 4 1. pri s c s ˇemu se u svakom njegovom temenu sustiˇe viˇe od tri ivice. p = 20. p = 6. ako bi takav poliedar c s postojao. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo ikosaedar. bi´e c c 5t = 3p (5) Iz (1). bi´e c c 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po pet ivica. bilo bi 6t ≤ 3p.

pri ˇemu s s c se u svakom njegovom temenu sustice viˇe od tri ivice. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. 6 Otuda je n 1 − > 0. Navodimo skra´eni dokaz postoc z c janja ˇetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. gde je n ≥ 6. c 3 s Najzad.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. ˇto je protivreˇno pretpostavaci . Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇi. Time je stav dokazan. bi´e c c 3t = 5p (11) (10) Iz (9). 6 tj. a s prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. Zaista. dokaˇimo da ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni nz s tougaone povrˇi. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. n < 6. n (1 − )p ≥ 2. s c s c Napomena: Za razliku od topoloˇki pravilnih poliedara postoje metriˇki pravilni poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. bilo bi 2i = np. b) Svi roglji pravilni. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo dodekaedar. tj. p = 12. pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇe susticati manje od tri ivice. i = 30. ˇto je protivreˇno obrascu (10). c 1◦ Produˇene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se z u jednoj taˇki odreduju´i pritom pravilan tetarni rogalj. 3 2 tj. od kojih pet konveksnih i ˇetiri konkavna. z c pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. Ako se ti rogljevi ignoriˇu za c c s . bi´e 3t ≤ np. p ≥ 4 t. bilo bi 4t ≤ 5p. ako bi takav poliedar s postojao. Ako bi takav poliedar postojao. c Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´em udˇbeniku euklidske geometrije.

Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇimo sa O 1 i O 2 srediˇta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg z s pravilnog poliedra Π. 30 ivica i 20 pljosni. Isto tako. Ako se za sve pljosni konstruiˇu takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 s temena. 4◦ Produˇene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku z ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇni trouc glovi. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. c) dodiruje sve njegove pljosni. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. 2◦ Produˇene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog z dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. taˇke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇi s c s ω2 . Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇi sva njegova temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇu ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇi ω2 . s 30 ivica i 12 pljosni. 3◦ Produˇene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog z dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . pa je prava n 1 presek simetralnih s ravni stranica povrˇi ω1 . a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. Otuda sleduje da obe s . a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. 30 ivica i 12 pljosni. 30 s ivica i 12 pljosni. Njegove pljosni su pravilni trouglovi.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇu takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. z b) dodiruje sve njegove ivice. Taˇke c prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇi ω1 .

pa je taˇka O jednako c udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO. 2 2 bi´e c ∠OTO2 = ∠OTO3 . c c ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . = i ∠OO2 T = ∠OO3 T. S c obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. △OTO2 ∼ △OTO3 . Otud zakljuˇujemo da se prave kroz srediˇte pljosni c s pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇki O. Sfera λ je opisana oko poliedra Π. s z b) S obzirom da je taˇka O na pravoj n 1 koja je u taˇki O 1 upravna na pljosni ω1 . c a) S obzirom da je taˇka O na pravoj n 1 koja je u taˇki O 1 upravna na pljosni ω1 . npr. = . pa je prava n 3 u taˇki O 3 upravna na pljosni ω3 . a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. c c △OMO2 ∼ △OMO3 . z c Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇkom O i srediˇte najmanje jedne c s pljosni upravna na toj pljosni. pljosni ω2 . bi´e uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN c poliedra Π medu sobom jednaki. Iz OT = OT. S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇki O. Isto tako. taˇka O je na pravoj c n 2 koja je u taˇki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇka O jednako udaljena od svih c c temena pljosni ω2 . a T srediˇte zajedniˇke stranice MN pljosni ω2 c s c i ω3 . itd. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. Otud sleduje da je taˇka c O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. Obeleˇimo sa O 3 srediˇte pljosni s z s ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. postoji sfera λ kojoj je srediˇte O. Sad dokaˇimo da su prave odredene taˇkom c z c O i srediˇtima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. a koja sadrˇi sva temena poliedra Π. Ako je S srediˇte s zajedniˇke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . prema tome. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇkama O i O 3 upravna u taˇki O 3 na c c dvema duˇima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . itd. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Istim postupkom dokazuje se da je taˇka c jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 .

s . C 1 D 1 . Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇe prese´i sa ravni tako da presek bude praviz c lan ˇestougao. D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇnji uglovi ˇestougla PQRSTV suplementni su unutraˇnjim uglovima jednakos s s straniˇnog trougla BA1 C 1 . postoji c sfera λ2 kojoj je srediˇte O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. TV. VP preseci c z ravni Π s pljosnima kocke. Ta sfera je upisana u s poliedar Π. pa je taˇka O jednako udaljena c od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 . ona sadrˇi z srediˇte dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj.sliku) uporedne su medu sobom. BC. Otuda sleduje da je ˇestougao c s PQRSTV pravilan. Stranis ce tog ˇestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih s trouglova BAC. V. QR. ˇestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. CBC 1 . T. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. s D 1 A1 . Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . Isto tako. S. s Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. D 1 C 1 A1 . pa su srediˇta P. Prema tome. prema tome. AA1 B. ST. c) Taˇka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π.90 taˇka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . Otud dokazujemo da je taˇka O c jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. taˇka O je na pravoj c c n 2 koja je u taˇki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica c pljosni ω2 . S obzirom da su duˇi PQ. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. Q. one su medu sobom jednake. ivica AB. postoji sfera λ1 kojoj je srediˇte s O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. postoje ˇetiri koje seku kocku po pravilnim c ˇestouglovima. itd. S obzirom da za svaki par nasprams nih temena kocke postoji jedna takva ravan. prema tome. A1 A taˇke izvesne ravni Π. C 1 CD 1 . A1 D 1 A. C C 1 . RS. R. Istim postupkom dokazuje se da je taˇka jednako c udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . dakle medu sobom jednaki.

pa su s c medu sobom jednake. pa su srediˇta P . V ivica AB. R. ravan π seˇe pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇestouglu. s Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇe prese´i s ravni tako da presek z c bude pravilan ˇestougao. Otuda sledi da je ˇestougao P QRST V pravilan. BF . DAE. E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇnih trouglova. RS. EA taˇke s c izvesne ravni π. Kraci spoljaˇnjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇestougla su istosmerni sa s s kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. pa su i svi unutraˇnji uglovi tog s s 3 ˇestougla medu sobom jednaki. ostalih ˇest pljosni dodekaedra ˇine izvesnu otvorenu s s c poliedarsku povrˇ ω3 . ABE. CD.). SDE. CDF . BCF . s Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. S obzirom da c s za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. Prema s s tome. F C. ˇestougao P QRST V je presek ravni s π s oktaedrom ABCDEF . S. QR. S obzirom da su duˇi P Q. ST .91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇe prese´i s ravni tako da presek z c bude pravilan ˇestougao. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. one tri pljosni koje se sustiˇu u temenu P2 ˇine izvesnu s c c otvorenu poliedarsku povrˇ ω2 . Na isti naˇin dokazuje se da su i ostac li uglovi tog ˇestougla P QRST V jednaki uglu 4 ·L. s Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. Q. Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇu u temenu P1 ˇine izvesnu c c otvorenu poliedarsku povrˇ ω1 . 3 4 gde je L prav ugao. T . DE. T V . V P preseci ravni π s z pljosnima ABF . Ivice povrˇi ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇavamo redom sa: s s z . postoje ˇetiri ravni c koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇestouglovima.

Stoga je ˇestougao ABCDEF s s pravilan. S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇki S pri ˇemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. B1 . pri ˇemu su taˇke A1 . po z s s kome njegova ravan seˇe dodekaedar. C. C2 . pa su i njima c jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki. F tih ivica temena pravilnog ˇestougla. B1 C1 .92 A1 A2 . D. D1 D2 . F A su uporedne sa stranicama z A1 B1 . D2 . E1 E2 . C1 C2 . E2 . D1 . B1 B2 . a duˇi c z D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇima A1 B1 i S1 D1 . DE. prema tome. Na isti naˇin dokazuje se da c su svi uglovi ˇestougla ABCDEF medu sobom jednaki. F1 A1 ˇestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . CD. ravan π seˇe dodekaedar po pravilnom ˇestouglu. S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. S obzirom da c s se za svaki par naspramnih temena moˇe konstruisati jedna takva ravan. Duˇi AB. EF . D1 . C1 . a taˇke A2 . C1 D1 . taˇke A1 . F1 na c c rubu povrˇi ω1 . B1 . E. postoji deset z ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇestouglovima. s c one su medu sobom jednake. Srediˇte O pravilnog tetraedra ABCD je taˇka visine AN tog s c tetraedra. DE. C1 . F1 pripadaju z c izvesnoj ravni π1 . c Dokaz: a) Pravilan tetraedar. E1 . E1 F1 . Prema tome. F2 na rubu povrˇi ω2 . BC. B. polupreˇnik rp poluupisane sfere c c i polupreˇnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. D1 E1 . . B2 . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . s Stranice ˇestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. s Zadatak 117: Odrediti polupreˇnik ro opisane sfere. E1 . s c s F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇimo da su srediˇta A. a N taˇka visine BM pljosni BCD pri ˇemu je c c AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. F1 F2 .

4 4 3 4 √ a2 a 2 2 − CM 2 = 2− ro rp = OM = CC = . 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = . 4 12 b) Pravilan oktaedar. c c s c s E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 . bi´e taˇka M srediˇte ivice AD a taˇka N srediˇte pljosni ADF . Ako obeleˇimo sa M i N podnoˇja upravnih iz taˇke O na z z c ivice AD i pljosni ADF . Srediˇte O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s pres sekom dijagonala tog oktaedra.93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = .

94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . D. s kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S. S obzirom da je duˇ SA polupreˇnik kruga opisanog oko pravilnog z c petougla ABCDE. C. Duˇ koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G z pravilnog ikosaedra je preˇnik sfere oko tog ikosaedra. 4 Ako obeleˇimo sa M i N podnoˇja upravnih iz taˇke O na ivici AB i pljosni ABF . tj. Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . √ 7+3 5 . Krajevi A. 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 = . 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. iz z z c pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2 ro − 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. B. − · FM 9 6 c) Pravilan ikosaedar. gde je duˇ a jednaka z ivici ikosaedra. ˇija je c c ravan upravna na dijagonali F G u srediˇtu S tog petougla. imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . Prema Euklidovom stavu. E ivica c koje se sustiˇu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). a2 = 2ro ·F S.

kome se teˇiˇte poklapa sa srediˇtem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇka sfere ω. . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇnika r. .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 c zs Zadatak 118: Ako je A1 . . An . 1 n Dokaz: Prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi. . . 1 n 1 n Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 . . imamo da je s P A2 + · · · + P A2 = OA2 + · · · + OA2 + nOP 2 = nr 2 + nr 2 = 2nr 2 . . . An .. . . 1 n . dokazati da je P A2 + · · · + P A2 = n(r 2 + ρ2 ). c Zadatak 119: Ako su A1 . . T teˇiˇte tog ′ ′ ′ skupa taˇaka. An bilo koji skup taˇaka u prostoru. ρ polupreˇnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇka te upisane c c (poluupisane) sfere. π proizvoljna ravan i ako su A1 .T na ravan π. . . . . zs s c dokazati da je P A2 + · · · + P A2 = 2nr 2 . . . r polupreˇnik c opisane sfere. dokazati da je TT′ = 1 (A1 A′ + · · · + An A′ ).. An . . 1 n n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. . . T uporedne projekcije taˇaka c c A1 .

1 n 1 n Zadatak 122: Ako je T teˇiˇte poliedra Π ˇija se temena A1 . 1 n 1 n zs c Zadatak 121: Ako je T teˇiˇte poliedra Π ˇija se temena A1 . nalazimo da je c A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) + ··· + = 2 (A1 T 2 + · · · + An T 2 ) = = n. . An nalaze na nekoj sferi ω i ako je O srediˇte i r polupreˇnik sfere ω. . Bn taˇke u kojima prave A1 T. . s c z c dokazati da je T A2 + · · · + T A2 = n(r 2 − d2 ). . T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇimo sa O i r srediˇte i polupreˇnik sfere ω. . . . . T Bi r − d2 . . . . . . An T seku sferu ω. .96 Dokaz: S obzirom da se teˇiˇte pravilnog poliedra poklapa sa srediˇtem O opisane i zs s srediˇtem upisane (poluupisane) sfere. Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇiˇta poklapaju sa srediˇtem sfere ω i ako je P proizvoljna zs s taˇka prostora. imamo da je c z c Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. . a d duˇ odredena taˇkama O i T . koriste´i prethodni zadatak. imamo da s s je P A2 + · · · + P A2 = OA2 + · · · + OA2 + nOP 2 = n(r 2 + ρ2 ). dokazati da je c 2 2 P A2 + · · · + P A2 = P B1 + · · · + P Bn . imamo da je s T A2 + · · · + T A2 = OA2 + · · · + OA2 − nOT 2 = n(r 2 − d2 ). sa P i Q taˇke u kojima z s c c prava OT seˇe k i d duˇ odredena taˇkama O i T . . dokazati da c je A1 T An T + ··· + = n. 1 n Ai T Ai T 2 = 2 . An nalaze na nekoj zs c sferi ω i ako su B1 . . . . An i B1 . T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . . . . . 1 n Dokaz: Prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi. . prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi.

pa su sve taˇke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇki Q upravna na c c ′ pravoj AB. prema tome. d n 1 Dokaz: Vidi zadatak 121. bi´e AC : CB : AB = n : m : (m + n). skup svih taˇaka P prostora c z c takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇki Q upravna na pravoj AB. taˇka P pripada traˇenom skupu.C i na taˇku P . Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇaka P takvih da je c mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇke. Dakle.97 Dokaz: Obeleˇimo sa O srediˇte i sa r polupreˇnik sfere ω. 1 n Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇaka prostora kojima je zbir kvadrata rasc tojanja od n datih taˇaka A1 . Primenom Stjuartove c teoreme na kolinearne taˇke A. Prema Lajbnicovoj z s c teoremi. . imamo da je 2 2 P A2 + · · · + P A2 = n(r 2 + OP 2 ). nalazimo da je c c CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . . c z c Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada je m + n = 0. An jednak kvadratu date duˇi ℓ sfera kojoj se srediˇte c z s poklapa sa teˇiˇtem T datog skupa taˇaka i kojoj je polupreˇnik r = zs c c 2 = T A2 + · · · + T A2 . m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇje normale iz P na pravoj AB. . ako je AP 2 − BP 2 = ℓ2 . m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ. imamo da je z AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . ako je P proizvoljna taˇka u ravni π. imamo da je c AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . Obrnuto. c Sad analizirajmo sluˇaj kada je m + n = 0. . tj.B. P B1 + · · · + P Bn = n(r 2 + OP 2 ) ⇒ 1 n 2 2 ⇒ P A2 + · · · + P A2 = P B1 + · · · + P Bn . Ako obeleˇimo sa C taˇku prave AB takvu c z c da je AB : CB = m : n.

D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. Sabiranjem odovaraju´ih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je c 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . ako je P bilo koja taˇka koja zadovoljava dobijenu jednakost. ˇetvorouglovi ABC D i A B CD c bi´e paralelogrami. predstavlja sferu kojoj je srediˇte C. a polupreˇnik c s c r2 = ℓ2 mn − AB 2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . m + n (m + n)2 Obrnuto. m + n (m + n)2 Skup svih taˇaka P prostora. Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. pa je c 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . primenom c Stjuartove teoreme.98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 .

Zadatak 127: Ako je taˇka E podnoˇje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga c z su svi iviˇni uglovi kod temena D pravi. dokazati c da je kvadrat povrˇine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇina ostalih triju pljosni. . dokazati da je c 1 1 1 1 + + = . 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. dakle i na njihovoj preseˇnoj pravoj BC u nekoj taˇki F . bi´e i z c BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . pa c c su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC. Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC. 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = . 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu z na ravni DBC. s s tj. pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC.99 Kako su duˇi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . da je S 2 (ABC) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD).

c c Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je c S(ABC) · [S(EBC) + S(EAC) + S(EAB)] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). AF ⊥ BC i DF ⊥ BC. trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇku osnovicu BC i nejednake visine DF c i EF . dakle i na njihovoj preseˇnoj pravoj BC u nekoj taˇki F . pa c je S(ABC) : S(DBC) = AF : DF. Stoga je AE. S obzirom da je taˇka E u trouglu ABC bi´e c c S(EBC) + S(EAC) + S(EAB) = S(ABC). pa je S(DEC) : S(EBC) = DF : EF. Otuda je i c S(ABC) : S(DBC) = S(DBC) : S(EBC) i prema tome S(ABC) · S(EBC) = S 2 (DBC). pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC. Isto tako. tj.100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇin: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na c z ravan DBC. . Iz sliˇnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF . Isto tako je i S(ABC) · S(EAC) = S 2 (DAC) i S(ABC) · S(EAB) = S 2 (DAB).

Drugi naˇin: S obzirom da je AF visina trougla ABC. ADB i ADC pravi. Zadatak 129: Ako je P taˇka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima c ABC i ABD seˇe ivicu CD. A. V (P ABD) S(ABD) S(P AD) S(P BD) PD . a uglovi kod temena D trougla c ADF . B prvoga jednake visinama iz temena P . S(ABD) S(P AD) S(P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇe tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod z kojih su visine iz temena P . B drugoga tetraedra pa je V (P ABC) S(ABC) S(P AC) S(P BC) PC = = = = .101 pa je i S 2 (ABC) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). A. imamo da je S 2 (ABC) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). dokazati da je c S(P AC) S(P BC) PC S(ABC) = = = .

A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). D i D′ naspamna temena. 6 · V1 . dokazati da je V = 1 · V1 . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ .102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s z naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. C i C ′ . 27 . B i B ′ . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s z naspramnom ivicom. Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇi jedno teme a uporedna je s naspramnom z pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ). 6 bi´e c V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).

A1 B1 sadrˇe temena A. B.103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇe povrˇ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇije stranice c s c B1 C1 . 3 Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je z c DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). C1 A1 . Analogno se dokazuje da je taˇka A na joˇ jednoj teˇiˇnoj c s zs liniji tog trougla pa je A teˇiˇte trougla B ′ C ′ D′ . i prema tome 2 S(A′ B ′ C ′ ) : S(A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. C. CA. No duˇi B1 C1 i B ′ C ′ su c s z z ′ C ′ na pravoj D ′ A. Kako je S(A1 B1 C1 ) = 4 · S(ABC). AB z trougla ABC. pa i 1 · D′ N ′ . i prema tome taˇka A je na teˇiˇnoj uporedne. 1 · S(A′ B ′ C ′ ). Otuda je zs D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. a uporedne su sa stranicama BC. 27 bi´e c (1) (2) . 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´e c S(ABC) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. pa je srediˇte P duˇi B s z c zs liniji D′ P trougla B ′ C ′ D′ . Otuda sledi da je taˇka A srediˇte duˇi B1 C1 .

a d nors malno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden z s ravnima od kojih svaka sadrˇi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom z 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). F povrˇina trougaone povrˇi s s kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇnik c opisane sfere oko tog tetraedra. Prema zadatku 130. bi´e i c V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. dokazati da je V = 1 F. 6 1 · S · d. 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ . imamo da je V = 3 ·V1 . a povrˇina paras lelogramske povrˇi AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇine paralelogramske povrˇi kojoj su s s s stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD.. S povrˇina paralelogramske s povrˇi kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD.104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD.

Sfera λ opisana oko c c tetraedra ABCD sadrˇi srediˇte D te inverzije. pa je DE ′ = k2 . C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . 3 S druge strane. a′ . . imamo da je DE · DE ′ = k2 . q. pri ˇemu je koeficijent sliˇnosti c c k2 ′ b′ c′ .105 Dokaz: Oznaˇimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇtem D i polupreˇnikom k. DC ′ = ′ a′ b c (2) Ako sa a. B. DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. DB ′ = ′ . (2). V (ABCD) S(ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S(A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 . (4) sledi da je V = 1 6r F . b′ . A i A′ taˇke prave p. a sa c s c A′ . imamo da je z DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇan sa trouglom kome su stranice c jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. BD. Stoga je a k4 (4) S(A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). B ′ . B i B ′ taˇke prave q. pa je njen inverzan lik ravan odredena z s ′ . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. Ako je DE preˇnik sfere λ i E ′ taˇka inverzna sa taˇkom E u odnosu taˇkama A c c c c na sferu σ ′ . CD. AD. C ′ . c′ obeleˇimo ivice BC. 2r (1) Pri tome je duˇ DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. pa je z V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S(A′ B ′ C ′ ). a C i D taˇke prave r dokazati da je c c c V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . B ′ . AB. C u odnosu na sferu σ ′ . (3). A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . c. CA. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i z A′ B ′ C ′ D imamo da je S(A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . b. C ′ taˇke inverzije sa taˇkama A.

dokazati da je taˇke prave q takve da je AB = A c V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). B. C ′ . Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. D. Taˇke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i c (B ′ CD).106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇku strac ′ . Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. A′ . B ′ taˇke prave p i C. pa je nicu CD i jednake visine iz temena B i B S(BCD) = S(B ′ CD). C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . ˇ (Stajnerova teorema). D′ c ′ B ′ i CD = C ′ D ′ .

107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´e visine. F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. pa je c S(ABC) = S(A′ B ′ C). Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). . Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇki E ′ i neka je F ′ jedna od c taˇaka prave EF takva da je EF = E ′ F ′ . Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇku c visinu iz temena D. imamo da je S(ACE ′ ) = |S(ABE ′ ) ± S(ADE ′ )|. c Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇke izvan ravni paralelograma ABCD dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). S obzirom da je taˇka E ′ u ravni paralelograma c c ABCD. pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ).

V (ABEF ) = S(ABB ′ A′ ). C ′ . ADD′ A′ imaju zajedniˇku osnovicu AA′ . B ′ . Pri c z z ′ . C ′ . AB i EF . D ′ pripadaju ravni paralelograma ABCD. ABB ′ A′ . Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD.108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. dokazati da je V (ABCD) S(ABC) · S(ABD) = . B ′ . BB ′ . ′ B ′ C ′ D′ ) V (A S(A′ B ′ C ′ ) · S(A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . a odstojanje izmedu tome taˇke A c mimoilaznih pravih AC i EF . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. DD′ jednake i istosmerne sa duˇi EF . a s c visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇi jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgos varaju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇi. Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S(ACC ′ A′ ). D′ z taˇke takve da su duˇi AA′ . CC ′ . 6 Paralelogramske povrˇi ACC ′ A′ . 6 6 V (ADEF ) = d S(ADD′ A′ ). obeleˇimo sa A′ . pa je s S(ACC ′ A′ ) = |S(ABB ′ A′ ) ± S(ADD′ A′ ). AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD.

a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . takve da su tetraedri AB1 C1 D1 c i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. postoje u pljosnima (AB. Obeleˇimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara z ABCD i AB1 C1 D1 . = S(A′ B ′ C ′ ) · S(A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . AB. D1 . C) i (AB. imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S(ABC) DE = = · ′ B ′C ′ D′ ) V (A V (ABC1 D1 ) S(ABC1 ) D1 E1 S(ABC) DE S(ABC) S(ABD) · = · = S(ABC1 ) D1 F1 S(ABC1 ) S(ABD1 ) S(ABC) · S(ABD) . C1 . D) taˇke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i c ABC1 D1 podudarni. na ivicama AB. dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . AC. D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S(ABC) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S(AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . Ako obeleˇimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra z ABCD i ABC1 D1 . AD postoje taˇke B1 . AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . D) diedra (C. V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni.109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki.

1 AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V. DP ′ : DA = p′ . R. Primenom zadatka 138. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇkama P . c Dokaz: Neka je BP : BC = p. R′ . AR : AB = r. Q′ .P ′ . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. Q′ . Odrediti odnose zapremina konveksnog c poliedra. koji je odreden datim taˇkama i tetraedra ABCD. CQ : CA = q. R′ u datim odnosima. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . c D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). r1 = 1 − r = BR : BA. DR′ : DC = r ′ . P ′ . Q. CA. ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. BD.110 Zadatak 139: Ivice BC. AB. R. koji je odreden z deonim taˇkama P . AD. Q. p′ = 1 − p′ = AP ′ : AD. Obeleˇimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. 1 q1 = 1 − q = AQ : AC. DQ′ : DB = q ′ . nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q1 · r · p′ · V.

CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. prema c c zadatku 138. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC. a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇki triedar B. pa su im i zapremine medusobno jednake. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇen na poliedre P QRSAD i P QRSBC. Prvi z od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD. svaka od njih prodire tu ravan. taˇke A i D s jedne. Pri tom su taˇke C i D s raznih strana od ravni π. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇki triedar A. neka su npr. Ako je jedna od ivica AB i CD. CD. z Dokaz: Obeleˇimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇi srediˇta P i R naspramnih ivica z z s AB i CD tetraedra ABCD. u ravni π. a B i c c C s druge strane ravni π. tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju z jednaku osnovu i jednake visine. npr. pa su im i zapremine jednake. Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇku osnovu i c jednake visine.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇkama Q c c i S. DA DB DC ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p′ · q ′ · r ′ ). 1 Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇta bilo kojih dveju naspramnih ivica s tetraedra razlaˇe taj tetraedar na dva jednaka poliedra. imamo da je V (AP SD) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . U tom sluˇaju.

a taˇke B i C s druge strane od ravni π. npr. CA c c prostornog ˇetvorougla ABCD. prema Menelajevoj teoremi. BD AC Stoga je V (AP SD) = V (BCP Q). V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD) = . Q i S. pa je z V (P CDA) : V (P CDB) = m : n. c a visine srazmerne duˇima AP i BP . Q. CD. Pri tome su taˇke A i B. U tom sluˇaju ivice c c c BD i AC prodiru ravan π u taˇkama. imamo da je c AP BQ DR CS · · · = 1. a isto tako i taˇke C i D s raznih strana od ravni π. pa je c z V (P QRSD) : V (P QRSC) = m : n. BQ AS = . ili ne c z sadrˇi nijednu od tih dveju ivica. . S taˇke u kojima ravan π seˇe ivice AB. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. DC. svaka od njih prodire tu ravan. ravan π razlaˇe z z z tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇku osnovu P CD. npr. pa je tetraedar ABCD razloˇen s c z ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π. QD SA i prema tome BQ AS = . V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . neka su npr. i prema tome V (P QRSAD) = V (P QRSBC). Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇke P i R sadrˇi jednu od ivica AB i CD. Ako ravan π sadrˇi ivicu. tj. c c taˇke A i D s jedne strane. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC. QD SC c Zadatak 141: Ako su P i R taˇke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve da je AP : P B = m : n. BD. dokazati da svaka ravan kroz taˇke P i R razlaˇe taj tetraedar c z na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. R.112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇku osnovu i visine srazmerne duˇima DR i RC.

V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. Zadatak 142: Ako je S povrˇina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju s neku sferu polupreˇnika ρ. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. . S toga ako sa S1 . sa a ivicu i sa s z s EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF .113 Kako je V (AP DS) : V (AP DC) = AS : AC. . imamo da je V (AP DS) : V (BP CQ) = m : n. AS : AC = BQ : BD. dokazati da je c 1 · S · ρ. Stoga je. 3 Dokaz: Trougaone povrˇi odredene ivicama takvog poliedra i srediˇta sfere upisane s s u taj poliedar razlaˇu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je z zajedniˇki vrh srediˇte pomenute sfere. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. Povrˇ pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pras vilnih trougaonih povrˇi. V = · S(ABC) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar..Sn obeleˇimo povrˇine c s z s pljosni datog poliedra. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih s ivica. sa V zapreminu. V (AP DC) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. . V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. Povrˇ pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇetiri podudarne s c pravilne trougaone povrˇi. V (P QRSAD) : V (P QRSBC) = m : n. sa a ivicu i s z s sa DE visinu tog tetraedra. imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S(ABC) = 4 · = a2 · 3. imamo da je . sa V zapreminu.

SC . Ako obeleˇimo sa S povrˇinu i sa V zapreminu kocke ivice a. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. e) Pravilan dodekaedar. a ρ polupreˇnik upisane sfere. 3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. ρA polupreˇnik spolja c c upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇnik spolja upisane sfere koja odgovara c ivici AB. sa a ivicu i s z s sa ρ polupreˇnik upisane sfere. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. . CDA. dokazati da je: ρ a) V = 3 (SA + SB + SC + SD ). 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S(ABCD) · EF = ·a· 2= . DAB. imamo da je c S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. d) Pravilan heksaedar.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S(ABE) = 8 · = 2 · a2 · 3. V = a3 . imamo da je c √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). SD povrˇine pljosni BCD. sa V zapreminu. Povrˇ pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih s pravilnih trougaonih povrˇi. Povrˇ pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podus darnih pravilnih petougaonih povrˇi. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . Povrˇ pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇest podus s darnih kvadratnih povrˇi. sa s z s a ivicu i sa ρ polupreˇnik upisane sfere pravilnog dodekaedra. sa V zapreminu. ABC s i V zapremina tetraedra ABCD. SB . Zadatak 144: Ako su SA . s z s imamo da je S = 6 · a2 .

Ravni c i A′ B ′ C razlaˇu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . OA srediˇte spolja upisane s s sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇte spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB. A′ B ′ C ′ C. z . A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ .115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ). s imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ). CC ′ boˇne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . BB ′ . 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). BCA′ B ′ . Dokaz: Ako je O srediˇte sfere upisane u tetraedar ABCD. dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ).

i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇku pljosan AC ′ C i jednake visine c iz temena B ′ i B. pa su im i zapremine c jednake.116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena c A′ i A. BB ′ . 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). bi´e c V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ . c Zadatak 146: Ako je S povrˇina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme s ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇne ivice AA′ . ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇne. S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ini zapremine prizme kojoj je c ′ . te su im zapremine takode jednake. 3 . Definicija: Poliedar ograniˇen nekom prizmatiˇnom povrˇi i dvema neparalelnim c c s ravnima naziva se zarubljena prizma. pa su im zapremine medu sobom jednake. V (ABCC ′ ) = CC ′ . Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. CC ′ dokazati da je c V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). 3 3 S AA′ . a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇi osnovica (ABC). Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇane u z pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). a boˇna ivica AA c s S njenog normalnog preseka i ivice AA′ .

. . Bn ). C0 upravne projekcije taˇaka A. bi´e c V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC) − V (A0 B0 C0 ABC) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C) − (A0 A + B0 B + C0 C) = AD = l 3 3 3 3 s s Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇine osnova i S3 povrˇina srednjeg preseka bilo kojeg prizmatoida. zapremina tetraedra ABCD bi´e jednaka razlici zapremina c c zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC. . Odredimo 6 6 V = . . a h visina i V njegova zapremina. S obzirom c s da su S1 i S2 povrˇine poligonskih povrˇi (A1 . .117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . AD tetraedra ABCD. npr. dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. . dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). bi´e zapremine V1 i V2 s s c piramida OA1 . Am ) i (B1 . Bn odredene obrascima V1 = h S1 i V2 = h S2 . . 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 c c Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇkih taˇaka. Bn ) osnove. sa (C1 . . Ako su A0 . . C na ravan π i pri tome taˇka c c A izmedu taˇaka A0 i D. B. . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇina bilo koje ivice. . a S povrˇina z s upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. . B0 . 6 Dokaz: Obeleˇimo sa (A1 . . . . Cl ) srednji presek bilo z kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti poligona C1 . Cl . Am ) i (B1 . tj. Am i OB1 .

l = 2r = 2ρ 3. dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. . Dokaz: Ako obeleˇimo sa r polupreˇnik osnove. a sa ρ polupreˇnik kugle upisane u toj kupi. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. trougaonu povrˇ c s s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . Zadatak 149: Ako je S povrˇina i V zapremina jednakostrane kupe. Ravan poligona c s z s C1 . Normalno odstojanje izmedu c ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. imamo da je c √ √ r = ρ 3. Boˇne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇetvorougaone povrˇi. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ). Pljosni ω1 i ω2 su s osnove. a ostale pljosni su trougaone i ˇetvorougaone povrˇi kojima se c s temena poklapaju sa temenima povrˇi ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. Prizma je specijalan prizmatoid. . Cl seˇe svaku od tih trougaonih povrˇi po srednjoj liniji. Osnove prizmatoida mogu. 6 4 6 hS3 .118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇne pljosni prizmatoida. h = 3ρ. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ). npr. a S1 povrˇina i s s V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. a taˇka O zajedniˇki c c c vrh. sa h visinu i sa l izvodnicu jednakoz c strane kupe. . b) V1 : V = 4 : 9. a ostale pljosni su boˇne pljosni tog prizmatoida. svaku od tih c c s ˇetvorougaonih povrˇi razloˇimo dijagonalom na dve trougaone povrˇi. Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇi sadrˇane u dvema s z uporednim ravnima.

.... Vb .. i V = r2π 9 = ρ3 π. a sa S i V povrˇinu i zapreminu poliedra . bi´e s s c 1 V = (S1 d1 + . Vc2 = cb2 .. Ako sa h obeleˇimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je z Va2 = Koriste´i jednakosti c π π π 2 ah .. 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2. + dn ).Sn z c povrˇine pljosni ω1 .. + Sn dn ).. 3 3 i S = rπ(r + l) = 9ρ2 π. 3 3 3 i bc = ah..=Sn . imamo da je V = i prema tome d1 + . Va2 Vc Vb Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇnja taˇka konveksnog poliedra s c s jednakim pljosnima.. 3 S obzirom da je S1 =S2 =..119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9.... Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c. S .... + dn = S (d1 + d2 + ...dn duˇine odseˇaka ON1 ..ωn .ONn i sa S1 ... Vb2 = bc2 . 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9... 3 3V ... dokazati da je zbir odstojanja te taˇke od ravni svih njegovih pljosni c konstantan. 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe.. sa d1 .Nn obeleˇimo podnoˇja upravnih kroz taˇku O na ravnima z z c svih pljosni ω1 ... Zadatak 150: Ako su Va . dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2.ωn poliedra .. Dokaz: Ako sa N1 ..

SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . SD. SC. SB. SB. Taˇka M je presek c c simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. pa je SA · h + SC · h = SA · SC.120 Zadatak 152: Ako su A. SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . Otuda je 1 1 1 + = . C. dokazati da je c 1 1 1 1 2 + + + = . M taˇka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan c π i h odstojanje taˇke M od polupravih SA. B. SB SD h . SC. SD. D taˇke u kojima neka ravan π seˇe ivice roglja S. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇimo sa M taˇku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire z c ravan π. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. C. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . c c pravilnog oktaedra. B. SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . dokazati da je 1 1 1 1 + = + . D taˇke u kojima neka ravan π seˇe ivice roglja S c c pravilnog oktaedra. a sa h odstojanje taˇke M od polupravih SA.

zatim ostalih triju jednakosti i c deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = ′ + ′ + ′ . prodiru ravni OBC. R taˇke u kojima prave c ′ . C. = . BD. SDA. d obeleˇimo povrˇine pljosni BCD. ρ . ′′ A A AP DO DB ′ = ′ . B.121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇka c prostora takva da ravni OBC. uporedne z c sa pravom DD′ . Q. OAB. hb . hd duˇine visina tetraedra ABCD i ρ duˇina polupreˇnika z z c lopte upisane u taj tetraedar. OD′ AA BB CC Zadatak 155: Ako su ha . OD′ AA BB CC Dokaz: Obeleˇimo sa A′′ . = . B ′′ . Pri tome je AD DO DA′ = ′ . A′′ A AA i OD′ D′ P = . ′′ B B BQ DO DC ′ = ′ C ′′ C CC OD′ D′ R = . hc . C ′′ taˇke u kojima prave kroz temena A. ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . C ′ . bi´e c 1 a 1 b 1 c 1 d = . ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ih strana prvih triju jednakosti. dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. c. = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . DAB. CD u taˇkac ma A′ . OCA. a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇki D′ . AB. b. BD. OCA. dokazati da je c DO DA′ DB ′ DC ′ = ′ + ′ + ′ . B ′ . CA. OAB seku respektivno prave AD. CD ′ seku prave BC. a sa P. B ′′ B BB OD′ D′ Q = . ABC i sa V z s zapreminu tetraedra ABCD.

2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇimo sa V i S zapreminu i povrˇinu tetraedra ABCD. ABC i sa Sa srediˇte spolja upisane sfere tog tetraedra koja s dodiruje pljosan BCD. = (d + a + b − c). ρd polupreˇnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. b. c. d z s povrˇine njegovih pljosni BCD. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih jednakosti. = . c. ρb . = (a + b + c − d). ρd polupreˇnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni c BCD. hc . 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. nalazimo da je c 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . CDA. DAB. CDA. a sa a. a ρa . ρb . Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. hb . dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . b. CDA. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). d povrˇine njegovih z s pljosni BCD. DAB. ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . hd visine tetraedra ABCD. DAB. ρa ρb ρc ρd 3V ρ c Zadatak 157: Ako su ha . ρc . bi´e s c 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = . = . DAB. c ρc . CDA. = .122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . 1 1 = (b + c + d − a). ABC. ABC. a sa a.

b. B ′ .123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . dokazati da je . ABC. DAB. CDA. hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako c ′ . dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1. DO prodiru respektivno pljosni su A c BCD. c DAB.ABC. CO. kc . ha hb hc hd 3V . DAB. Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. D ′ taˇke u kojima prave AO. = . d povrˇine pljosni BCD. = . Kako je taˇka O u tetraedru ABCD.CDA. 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) h2 hc 9V 2 hb hd a (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). ABC i sa V zaz s preminu tetraedra ABCD. ha b= 3V . kb . BO. kd z odstojanja proizvoljne taˇke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. c. hc . hb . hb c= 3V . bi´e c c aka + bkb + ckc + dkd = 3V. C ′ . hd duˇine visina tetraedra ABCD i ka . = . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇimo sa a. CDA.

B ′′ . Dokaz: a) Ako obeleˇimo sa ha . hd DD′ Prema zadatku 158. c C ′ taˇke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. ABD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . D′′ taˇke u kojima prave odredene visinama AA′ . DO = DD′ −OD′ . CO = CC ′ −OC ′ . CDA. hb BB ′ kc OC ′ = . CAD. BD. hb . imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. bi´e c c ka OA′ = . ABC. hc . kc . OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. C ′′ . CC ′ . bi´e c AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. kd odstojanja z taˇke O od ravni BCD. AD BD CD . kb . DD′ tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. CD prodiru pljosni c BCD. ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. BO = BB ′ −OB ′ . DAB. c BB ′ . hc CC ′ kd OD′ = . ha AA′ kb OB ′ = . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6.124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. = 3. AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ −OA′ . dokazati da je B′. hd visine tetraedra ABCD i sa ka .

Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇe duˇ BC u nekoj taˇki P . C ′ . OCD tetraedar ABCD je razloˇen na s z tetraedre OBCD. B ′ . Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD.125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇinama OAD. T A′ T B ′ T C ′ T D′ a) . pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. pa je c z c OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. CDA. Zadatak162: Ako su A′ . D′ taˇke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇiste T c z tetraedra ABCD prodire ravni BCD. OACD. i OA′ : AD = OP : AP. DAB. Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. OBD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . ABC dokazati da je 1 1 1 1 = + + . OABD. Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇku pljosan c BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara.

Neka je npr. nikoje dve od taˇaka c A′′ . D na tu ravan. C. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. S obzirom da su tetraedri T BCD. a B ′ . 3 1 V (T CDA) = S(C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . Sem toga je c c S(B ′′ C ′′ D′′ ) = S(A′′ B ′′ C ′′ ) + S(A′′ C ′′ D′′ ) + S(A′′ D′′ B ′′ ). T DAB. B. U tom sluˇaju bi´e na pravoj p taˇke B ′ . T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S(B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . 3 V (T ABC) = bi´e c S(B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S(C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S(D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S(A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . a C ′ i D′ s druge strane od T .126 ako je A′ s jedne. D′′ upravne projekcije taˇaka A. C ′ . c c taˇka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . S obzirom da prava p prodire ravni c svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. D′ s druge strane od T . ili se pak nijedna c c od tih taˇaka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇkama. Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . Otuda je S(B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S(A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . B ′′ . D′ s jedne. C ′ . C ′′ . 3 1 V (T DAB) = S(D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . jedna od tih taˇaka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇkama. D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. 1 1 1 1 + = + . Dakle. c c c c a taˇka A′ s druge strane od taˇke T . T CDA. B ′′ . 3 = = S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S(D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S(D′′ A′′ B ′′ ) = S(A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S(A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . C ′′ .

′ ′ ′ TA TB TC T D′ c z c Zadatak 163: Ako je r polupreˇnik osnove i h visina prave kruˇne kupe. a taˇke C ′ i D′′ s druge strane od taˇke T . a ρ polupreˇnik sfere upisane u toj kupi. sa S z s z srediˇte sfere upisane u toj kupi i sa B taˇku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe s c dodiruje upisanu sferu. 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . c c S(A′′ B ′′ C ′′ ) = S(A′′ C ′′ D′′ ) = S(A′′ B ′′ D′′ ) + S(B ′′ C ′′ D′′ ). OA VO tj. bi´e npr. U tom sluˇaju su taˇke A′ i B ′ s jedne. dokazati da je 1 1 2 − = h. ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . pa je SB VB = . T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ .imamo da je △V SB∼△V AO. pa je S(B ′′ C ′′ D′′ ) + S(C ′′ D′′ A′′ ) S(D′′ A′′ B ′′ ) + S(A′′ B ′′ C ′′ ) = .127 1 1 1 1 = + + . h . ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇimo sa O srediˇte osnove i sa V vrh prave kruˇne kupe. Pri c c c c tome je takode S(B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S(D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S(A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ .

CD + AD > CA. BCD. r2 h i prema tome 1 1 2 − = h.CAD je AD + BD > AB. ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). kod tetraedra OABC. OACD. dokazati da je c 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. 2 . 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇka u tetraedru ABCD. 1 (AB + BC + CA). OADB. 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD.

Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti tetraedra ABCD i ako su c s ′ . 3 Zadatak 166: Ako su a. Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. DO prodiru respektivno pljosni BCD. BO. c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . dokazati da je A′ . B c CDA. pa je d < a + b + c. obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´e c i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . DAB. D ′ taˇke u kojima prave AO. OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka.129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB). ABC. 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . 3 √ 3 (a + b + c). b. 2 Sabiranjem odgovaraju´ih strana ovih nejednakosti nalazimo da je c 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). CO. C ′ .

da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. B c DAB. AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. DO prodiru respektivno pljosni BCD. CDA.130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. BO. ′ . ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). CO. ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a). C ′ taˇke u kojima prave AO. c s Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. AA′ BB ′ CC ′ DD′ . da je AO BO CO DO + + + = 3. imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ .

Ako je taˇka D′ u trouglu ABC. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. njihov proizvod bi´e maksimalan ako su c te razmere medu sobom jednake. tj. ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 4 256 b) Prema zadatku 159(b).131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. njihov proizvod bi´e maksimalan ako su c te razmere medu sobom jednake. na njemu. ili izvan njega. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = . tj. s D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira s povrˇina ostalih triju njegovih pljosni. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . . ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . imamo da je c S(ABC) = S(ABD′ ) + S(BCD′ ) + S(CAD′ ) < S(ABD) + S(BCD) + S(CAD).

na stranici BC. pa je S 3 ≥ 216V 2 . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. b. 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. Zadatak 170: Ako su a.132 Ako je taˇka D′ na trouglu ABC. dokazati da s je 2 S ≤ (a + b + c)2 . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . Ako je taˇka D′ izvan trougla ABC. . imamo da je S(ABC) = S(ABD′ ) + S(ACD′ ) − S(BCD) < S(ABD′ ) + S(ACD) < < S(ABD) + S(ACD) < S(ABD) + S(ACD) + S(BCD). 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . c ivice i S povrˇina pravouglog paralelopipeda. imamo da je c S(ABC) = S(ABD′ ) + S(ACD′ ) < S(ABD) + S(ACD) + S(BCD). npr. imamo da je c (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . prema nejednakosti za aritmetiˇku i geometrijsku sredinu. a sa obe strane od prave BC sa c koje nije teme A. u uglu BAC. npr. dokazati s da je S 3 ≥ 216V 2 .

133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇnik osnove i visina pravog kruˇnog valjka. 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇnici osnova zarubljene prave kruˇne kupe. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . 27 4 (r + h)3 . 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). imamo da c z je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 . 2 b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 . 2 h imamo da je z r r r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku c sredinu. h visina i r polupreˇnik srednjeg kruga zarubljene c prave kruˇne kupe. dokazati da je z 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. dokazati da je s c a) M ≤ π (r + h)2 . a M c z povrˇina omotaˇa i V zapremina. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku c sredinu duˇi 2 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ.

dokazati da je z S 3 ≥ 54πV 2 . imamo da je c S = 2π(r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . 6 2 1 . Dokaz: S obzirom da je S = 2π(r 2 + rh) i V = πr 2 h. pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. bi´e c V V V ) = 2π(r 2 + + ). 6 6 c c Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇnici krugova koji odreduju loptin sloj. dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇnik osnove. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 .134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . S povrˇina i V zapremina bilo c s kojeg kruˇnog valjka. 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina. h visina i r polupreˇnik srednjeg kruga loptiˇnog c c sloja. πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku sredinu. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). h visina. bi´e V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r.

. pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. njihov proizvod bi´e najve´i ako je c c 1 1 1 1 1 = = = = . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik lopte c upisane u taj tetraedar. dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hb . ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . hb . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik lopte c upisane u taj tetraedar.135 bi´e c 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . Dokaz: Prema zadatku 155. ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. imamo da je c ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇku i geometrijsku sredinu. hc . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. Zadatak 177: Ako su ha . hc . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 .

hd ). a 3V .136 Zadatak 178: Ako su ha . hd visine tetraedra ABCD. c. hb . hc .hd ). Otuda je min(ha . . b. hb . Ako pretpostavimo da je povrˇina a najmanja. hc . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hb . ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . hc . hc . S obzirom da je taˇka O u tetraedru. hb . DAB. hc . hb . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . hd ). ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . (CDA). ka . d povrˇine pljosni (BCD). a Zadatak 179: Ako su ha . hb . kd odstojanja proizvoljne taˇke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. kc . 3V . hb . tj. bi´e s c c aka + akb + akc + akd ≥ 3V. hb . CDA. dokazati da je min(ha . tj. hc . z s Dokaz: Obeleˇimo sa a. hb . hc . (ABC) i sa V zapreminu tetraedra ABCD. Ako pretpostavimo da je povrˇina a najve´a. bi´e s c aka + akb + akc + akd ≤ 3V. hc . dokazati da je min(ha . hc . hd ). kb . c ABC. hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . bi´e c c aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik sfere c upisane u taj tetraedar. (DAB).

Sabiranjem odgovaraju´ih strana ovih jednakosti. OS + OS ′ ≤ d. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ ′ B ′ C ′ D′ A manja ili jednaka 2d. ABC jednaka duˇi ρ. OR′ . OS ′ z z jednak visini h′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . a zbir duˇi OP ′ . DAB. Prema poznatom stavu. bi´e odstojanja z s c ka . dokazati da postoji c √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇi lik ω. kd taˇke S od pljosni BCD. OQ + OQ′ ≤ d. OQ′ .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇenog prostornog lika ω. D tetraedra c ABCD a P ′ . hc . z Dokaz: Obeleˇimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika z ′ B ′ C ′ D ′ njemu homotetiˇan tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O ω . D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . C. C ′ . da je h + h′ ≤ 4d. OQ. hb . hb . pa je prema c z prethodnom zadatku min(ha . B ′ . CDA. kc . sa A c proizvoljnu taˇku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. OS jednak visini h tetraedra ABCD. i da svaka od njih sadrˇi pljosnima tetraedra ABCD i A z najmanje po jednu taˇku datog skupa taˇaka kome je i dijametar d. OR + OR′ ≤ d. B. Q′ . S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´im c ′ B ′ C ′ D ′ uporedne medu sobom. Neka su P. R′ . nalazimo da je c OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. c . OR. kb . imamo da je c c OP + OP ′ ≤ d.137 Dokaz: Ako obeleˇimo sa S srediˇte sfere upisane u tetraedar ABCD. pa je i ivica odgovaraju´eg tetraedra manja ili jednaka 6d. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . hc . Q. tj. S upravne c projekcije taˇke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. S ′ upravne projekcije taˇke O na pljosnima koje se nalaze naspram c temena A′ . R. imamo da je zbir duˇi OP.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->