\'

,
,
M, VENE T. BOGOSLA vav
ZBIRKA
v
RESENIH ZADATAKA
IZ MATEMATlKE
1
DVAOESET OSMO IWANJE
ZA VODZA uD1BENID
I NASTA VNA SREDSTVA. BEOGRAD
2IlO1

R , ~ n : ' n (
S\lctOUf Branko\·It, profeso(
Pete bcogradske gimnazije, Beograd
U"d"lk
t.arko Jovit
Glavnll odgQVDfnl urtdniil
4r Ptllr Pijlnovic
ZllI::daYata
prof. dl DobrOJu Bjtlclic. direklor
S ljllbavljll u,lIlku
Jovanu

4
PREDGOVOR OSAMNAESTOM IZDANJU
Prvo izdaly'e ove zbirke izaJ/o j e ;z slampe sepfembra 1970. godine. Napisano
je premo nostal/l1om programu ma/ema/ike za I razred gimllGzije (deo ko); s e
odnosi 170 algebru).
TrinaeSIO i celrnoeSlo izdanje je izmenjeno i doplIlljeno poglavljima:
o skupovima, Malemalicka logika ; Kombill fl torika.
U petnaesto izdanje 511 uneN odredeni saddo); iz geomelrije.
Ova, osamnaesla izdonje prilagodeno j e novom nostavnom planll i programll
iz rna/em a/ike prirodno-matemalickog smera gimnazije.
Dopunjeno je sa J 28 novih zadafoka, po se znall10 razlikuje ad prelilodnih
izdanja.
Recenzentu allog adonja, Svetozaru Bronkovicli. profesoru . .Pele beogradske
gimnazije H u Beogradu, zahvaljujem no pailjivom cilanju nlkopisa i pomoCi II
izbonl zadalaka iz skupova i kambinatorike.
Po Id in; se zadoci II ovoj zbirci mogll podelili na dye grupe: lakS; ; s rednji
(80%) i lei; (20%) . Tei; zadaci su oZl1aceni zvezdicom.
Zahvalju}em svoj oj suprozi Nadeidi. koja mi je pomogla 11 pripremi i sreilivanju
rukopisa.
Beograd. septembra / 992. godille AUTOR
PREDGOVOR XXIll DOPUNJENOM IZDANJU
Ovo. dvadesel i /reee izdanje dopunjeno je sa 293 nova zada/ka. U svako
poglavlje dodat je izveslan broj novih zada/aka. Znatne promel1e iZ\lrSene Sli 11
poglavljima: Realn; broj evi. Podudarnost i slicnDst geometrijskihjigllra. So Dvim
dopunama. autor se nada da ce se kvalilel knjige znafno poboljsali.
25. avgust / 995. godine AUTOR
PREDGOVOR XXVI DOPUNJENOM IZDANJU
Ovo, dvadeset i sesto izdanje dopunjeno j e sa 409 novih zadataka. Svako
poglavlje dopunjeno j e novim zadacima.
/zveslon braj novih zodo/aka se prvi PilI javljoju II malematickoj Ii/eraluri.
Oni Sll rezultat ce/rdeselogodi.fnje naslavne prakse aulora. Sa ovim dopllnama.
aulor se nada. daje kvalilel zbirke znatno poboljsan. Da Ii j e Qulor u pravu. sud ce
dati buduci korisnici zbirke.
7. juni 1999. godin. AUTOR
PREGLED SIMBOLA I OZNAKE
{ .... }
N
Z
Q
R
E
<t:
'If
Vx)
3
3 x)
A=>B
A ~ B
II
AIIB
V
AVB
c
u
IZl
x E [a, b 1 iI i a S b s h
x E (a, b) iii a < x < b
skup
skup svih prirodnih brojeva
skup svih celih broj eva
skup svih racionalnih broj eva
skup svih realnih broj eva
pripada
ne pripada
univerzalni kvanlifi kalor
znaei: za svako x
kvanliftkalor egzislencije
znaci: posloji bar jedno x
implikacij a (Iogi eki simbol)
znaei : iz A sledi B; A "" B znaei: iz B sledi A
ekvivalencija (logi cki simbol)
zoaei : A => BiB => A
konjunkcija (logicki simbol)
znae;: A i B
di sj unkcija (Iogicki simbol)
znaei; A iIi B
negacija
inkluzij a
unija skupova
presek skupova
prazan sIrup
znlvoreni interval
otvoren interval

GRCKA AZBUKA
Mala Velika Naziv Mala Vcllla N IVI\
a A air.

"
111
f- -
p B beta

" ."
y r gnma 0
i
0 omlL. nm
.-
-
if n pi
--
I
r-
p I' ro
a 6 della
1--
r E epsil on
~
Z dZCIR a r sigma
'/
H cta r T tau
.-
G 0 lellt v
I
y
I p ~ l l ( " l n
-
:-1
<Il n
X hi
I I jOia
K K kupa
A A I I:unbda
'"
'"
P"
-
-
I'
M 011 w Q omcM:r1
~
~ • 4
I
• 1.
J '
~
\
\

\
• 1
.......
6

ZADACI
I GLAVA
I . LOGIKA I SKUPOVI
1.1. Osnovne logicke operacije
Primedbc:
1°. Simboli: -4, 0, 2, 5, .j3, 1[, e, ... nazivaju se konstante.
2°. Simboli : 0, b, c, x, y, z, a, fl, y, A, B, C, ... koji sluze kao zajednickc
oznake za vise objekata nekog skupa (skupova), nazivaju se promcnljive.
3°. Znaci: +, . , :, - , U, n , ... korisle se za oznacavanje operacija i
nazivaju se operacijski znaci.
4°. Znaci: =, <, >, :S, "', .L, 11, ... koriste se za oznacavanje relacija i
nazivaju se rclacijski znaci.
5°. Znaci : 1\ , V, ~ , = > , "" su znaci osnovnih logickih operacija.
6°. Konstante i promenljive povezane znacima operacija nazivaj u se
izrazi. Primeri : 2x, 5m+ 3,y-7,0+ 8b, itd.
7°. Recenica zapisana matematickim simbolima naziva se formula.
8°, Receruca koja ima sarno jednu istinitosnu vrednost T ( tacno) iii J.
(netaeno), naziva se iskaz.
9°. Iskazne konstante.L i T, iskazna slova 0, b, s, r, P, Q, ... i svi slozeni
iskazi nastali pomocu znakova logiekih operacija v, fI, ~ , ~ , " nazivaju se
iskazne formule.
Iskazna formula koja je tacna za sve vrednosti iskaznih slova nazi va se
tautologija.
10°. Oznaka za reci: "svaki ", "rna koji", "bilo koji" naziva se univcrzalni
kvnntifikator u oznaci V (obmuto slovo A),
Oznaka za reci postoji: "najmanje jedan", "makar jedan", "neki", "bar
jedan" naziva se egzistencijalni kvantifikator u oznaci 3 (obmuto
slovo E) ,
9

\.
Koje su ad sledecih recenica iskazi:
a) 1 + 1 = 2; bl broj 16 je neparan braj; c) paran broj ::iC mOZl! 11<lpisat i
u obliku 2 n, gde je If prirodan braj: d) resenj e jednacine 3 x = 18 je
prirodan broj: e)«(1- b)2 2: 0, za svako racionalna a i b: !) fi b> 0 aka
su a i b istag znaka; g) a
1
> 0 aka j e (/ nega!ivan braj: h) - a! < 0
ako je a negalivan broj?
2. Kaji od z,nakova < , >, = , :5,. 2: mozemo stavi!i umesto zvezdice (*)
da bi se dobio tacan iskaz:
a) 4.4: b) 3 * 5; c) 6 · 51
3. Oat je polinom p(x) = Xl - 6 x + 8:$ O. Odrediti istinilost iskaza:
p{l); P(2); p( 3); pi 4); P(5).
4. Odrediti sve parove (x, y ) za koje je fonnula 2 x + y = 10 iSlinil is-
kaz (x. y E N).
5. Oat je skup A = II. 2, 3;4. 5} . Odrediti vrednosl isti nil0sti sledecih
,v,denja: a) (3 x E A)(x + 3 = 10); b) ('1 x E A )(x + 3 < 10);
0) r:v xE A)(x+ I> x); d)(3 xE Al(x + 3 <5);
e) (3 x E A )(x' = x).
6. Odrediti isti nitosnu vrednost iskaza:
a) ( 1 <2) A (2 <5); b) (I < 3)A ( - 3< - 2):
c) .... ( 1< 2)A(.n<9).
7. Date su fonnule:
a)Sx-4=II(xEN); b)xI6(xEZ); c)x < 7AxEN;
d) x>3A x< 5 A x E N; e)(x < I v x>5)A xE Z. Resiti date for-
mule. odnosno naci sve vrednosti odgovarajucih promenlji vih za
koje je istinitosna vrednost fom1Ul e tacna.
8. Resiti date foonule:
a)xEI I,2,3}; c)x
l
+x < 40AxEN;
e)x<3V(x>SAX<8).
9. tabelu:




I
,
3
, , , , , ,
10 I
1V:r< 4)
-i
I
r(.f<9"%> S)
)
r (»-< 7)
1
I
I
tl'" .. .1" .... )
10
10. Dati Sll iskazi p == (:. - -!) =
2 ] 4 5 J'

7· 2
2 ] 4 5 ' . " j' 4 5 - S'
Odrediti njihovu !acnost, r a ,.1, nu osnovu toga odreditl IstmHosnu
vrcdnost iskaza:
a) (pAq)V(/· A S); b)( p Vq)V(pA s );
c) (pV r)A q} A (s A ,.); d) ((r V S)A ( pV .r nA 'I:
e)(fJ A (r A (s A p m v «p/\ q)V (q A 5».
11. Odredi li iSli ni l05nu vrednos t iskaza·
a) (T ... «.1. ... T) /\ (T /\ T» )A .1; .
b) (((.L A .L)V (T 1\ l.)} V ((.1. v .1.)"'{.1. V T)) ArT v .L).
12. Odredit i iSlinitosne vrcdnosll i iskaza:
3+2x 2- 3x 29
p==--- - -=- zax= OS·
3 4 24 ' .
q= 3(5- y)- 2( y -I ) = 1+ 3y, za y = 2.
pa z,atun odrediti istinitosne vrednosli s[edecih iskaza:
a) (pV q)A p; b) (p" q)V q.
L3. Dati su iskazi :
p == (0
1
_ 2a"(+ 60- I )0.50
1
X = 0.5o
S
x- + 3a I X - O,50:x.

q == (a - + lOa+ 25)(0-5)= o j -125.aE Q,
,. = (2x - 3y)(3x+ 3y )- (4):- 5y )' - (6x' + 17 y ' ) =
= 40.ry. x. Y E Q.
Odredi li njihove iSlinitosne -vrednosti . pa nn osnovu toga odredm IS-
tinitosne vrednosli sledecih iskaza:
14.
a)p=-(qVr); b)(pvq)/\(r=>q); c) ( q:;. r)Vp.
Na osnovu iSlinitosnih vredmosti drHih iskaza:
p==2
1
.4
1
=2
7
;
,= (27' '64) ':(216 ' '36) = 6:
S == 2) + 3) = 5); ( == 3
1
+ 3
J
= 3
7
.
Odrediti istinitosnu vrednost sledetih iskaza:
a) «pV q) => (sA r; b) (tp:::;. q):;. s )o «s/\ t) v pl,
c)(q" s) .. p) .. (s I); d)((sM)"(pV q» 0 ( I 0 0 rll
II

15. Dati su iskazi:
a) a:;«4x'/ )':(2x' y )' = 2x' y' , x,y E Q);
b) b :; «3x'y' )' :(3x' y )' = x,y E Q);
c) c :; « 4/ + 2x' - 4xy - 2x' + 5y' ) =
= :cy' + 14x'y-lOx'y' + 4x' + 20 y', x, y E
d) d :; ( lOx' y' (O,O 16 + 0,4 y ' ) - - 0,4xy )- =
" E Q = 16x- y - , x. y . . . .
Odrediti nj ihove istinit osne vrednosti , pa na osnovu loga odredltl IS-
tinitosne vrednosti sledecih iskaza:
a) (a '" c) V
b) b) '" d» A (a '"
c) «b d))V c).
16. Ispitali da Ii je iskazna formul a
A = «pV q) A «pA z )V(qA z» taut ologija?
17. Dokazati da je logicka formul a
A = (a /l tautologija.
18. Sastaviti istinitosne tablice za siedece iskaze:
a)(p Vq ) Vq; b)(pVq)V r ; c)pA(qAr);
d) pVC qAr ); e) p A (q V r ); f) (p/l q )V r.
19. Odrediti istinitosne vrednosti iskaza:
a) ( p V q) '" r; b)( p V q) ,., ( q V r);
c) (pV (q,., d) q;
t) p»V (p '"
g) (pv ( p"'(qAr» ; h) « ( pV r);
i) (p A r) ( p'" ( q A r).
20. Dokazati da su istiniti iskazi za sve vrednosti p i q koj e pripadaju
skupu { T, J. }: a) (p '" q) ( p A q) (Ovaj iskaz moze se uzeti
za definicij u implikacije.); b)(p'" q) A ( q'" p)) « p q ). (Oval
iskaz se moze uzeti za definiciju ekvivalencij e.) Svaka iskazna for-
mula tacna za sve istinitosne vrednosti iskazanih slova koj a figurisu
u njoj naziva se tautoiogija.
21. Dokazati da su sledece iskazne forrnui e tautologije:
12
a) (pV q)V pV (qV r) i (p A q) A pA (qA r)
(zakon asocijacije za V i A ) ;
b) ( p A q) p V q i (p V q) P A q.
(De Morganovi obrasci);
c) p'" p (zakon refleksivnosti za implikaciju);
d) p ,., p (zakon dvojne negacije);
e) (p V p) p (zakon idenpotencije disjunkcije);
f) (p A p) p (zakon idenpotencij e konj ll nkcije);
g) p /I ( q V r) ( p A q) V ( p /I r ) (zakon distributivnosti A prema A);
h) pV ( qA r ) (p V q)A ( p V r) (zakon distributivnosti V prema /I):
k) «p'" q)'" ( q '" r )),., p '" r (zakon tranzitivnosti impli kacijc),
I) p V (p A q) p (zakon apsorpcije - gutanj a - V prema/l );
h) r ).
1.2. Osnovne skupovne operacij e
1°. Skup j e osnovni pojam u matematici. Usvaja se bez defin icije u
logickom smislu te reci. Cesto se umesto skup kaic: rnnozina. mnoStvo.
kolekcij a.
2°. Relacij a clanstva. Neka jc S dati SkllP, a p jedan objekat iz kol ekcij e
S, tj . p j e clan skupa S pise se simbolicki pE S. Negacijom, relacija p ES
postaj e p $. S, Sto znaci p nije clement S. Znak E pot ice od italijanskog
matemati cara G. Peano ( 1850- 1932), te se relacij a elanstva testo nOLiva
Peanova reiacij a.
3°. Podskup skupa (Relacij a "biti dec od "). Ako su A i 8 dva skupa, pa jC
svaki element skupa A istovremeno i element skupa 8 . onda se kau da je A
dec od B iIi podskup od B iIi "paree" od B i pise se A B iIi B:2 A.
Simbilicki
"'J

Ova rel acij a se cesto naziva Kantorova relacija po velikom nemackom
matemati caru G. Cantoru ( 1845-1 918).
4°. Presek skupova. Presek (zajednicki deo) datih skupova jC skup
sastavljen od onih i sarno onih elemenat a koj i pnpadaju SVtm daum
skupovima. Simboli cki za dva skupa:
"'J
AAx E B}.
5°. Unija skupova. Pod unijom (zdruzivanjem, spojem ill zblrom)
skupova podrazumevamo skup koji je sastavlj en cd ol1lh i 'amo onth
eiemenata koj i pri padaj u bar jednom od zadanih skupo a. Imbolickl za
dva skupa:
"'I
A V x E B}.
6°. Razlika dva skupa. Razlika dva skupa A i B u oznaci A \ B je :kup.
ciji su elementi, sarno oni elementi skupa A. koji ne pripadaju kupu B Ova

definicija simbolicki :
,/,/ { }
A \ B <=:) C = XIXE A Ide 8

r . Simetricna razlika. Neka su A i B dva neprazna skupa, a A \ BiB \ A
njihove razlike. Unija skupova A \ BiB \ A naziva se simetri cna razlika.
Simbol icki :
<1</
A6.B <:> ( A \ B)U (B \ A).
go . Komplement skupa. Nekaje II bilo koji podskup skupaE. Razlika
skupa E i rna kog njegovog podskupa II nazi va se komplement skupa A i
oznacava se sa A' , kraee
de}

Tvrdenje da x E A' znaci da x rt:. A.
90. Partitivni skup. Ako je A proizvoljan neprazan skup a P C A) skup
svib njegovih podskupova, onda se P(A) naziva partitivni skup skupa A.
Simbolicki:
dc}

Podskupovi skupa A su i 0 i skup A.
100. Jednakost skupova. Ako je A BiB A, onda se kaze da su
skupovi A i B jednaki (identicni , poklapaju se). Simbolicki:
ok}

11°. Uredene dvojke. Neka su A i B dva neprazna skupa a E A i bE B
dati elementi. Kazemo da je (a, b) uredena dvojka (ureden par). ako je
element "a" proglasen prvim, a element "b" drugim u 10m paru. U
uredenom paru (a, b) element a nazivamo prva komponenta. a b druga
komponenta. Ova uredjena para su jednaka ako je taona ekvivalencija:
(x,y)=(a.b)<:> x=a/\ y= b.
12°. Dekartov proizvod (Kartezija). Dekartov proizvod nepraznih
skupova A i B u oznaci A x B je skup uredenih parova (x, y) pri cemu je
xE Ai yE B. Krace:
.. ,
AXB<>{(x,yllxE A/\yEB) .
14
Dekartov proizvod nepraznog skupa A sa samim sobom naziva se kvadrat
skupa Au oznaGi A2 = AX A.
R. Dekart (1596-1650) veliki francuski matematicar i filozof, osnivac
analiticke geometrije.
22. Dati su SkllP S = {0,1.2,3) i relacija xES; odrediti x.
23. Oat je skup S = {(A, B),.L,(1,5),(m, I,V,W)}; odredi card S.
24. Ako je Q skup velikih slova latini ce, a R skup velikih slova cirilice
(stampanth), odrediti presek Q n R.
25. Datj eskup P = {0. 1,2, .... , 9}. a) Odrediti skupove Ai B tako da su
nJlhovl el ementi uj edno i elementi skupa Pi da je A = lxlx 3
r
. a
B= {x l x :s 8} ; b) odredltl skupove: AnB i 8 \ A.
26. Dati su skupovi A = ! x I x j e ceo broj fiB = 1 x I x > Ot . Odrediti
A nB.
27. Odrediti koj a su od navedenih tvrdenja tacna a kOJa nelacna '
a) 0 = {0} : b)0E0:c)OE0;d)O=0 .
28. Dati su skupovi A = 1 x I x se sadri i u 121. B = ! x I x se sadrZi u 20t.
C = (x I x se sadrZi u 32 ). Odrediti skupove: a) 11 \ (B UC),
b) IIU(Bn C); c) C U (A nB); d)(AnB) \ C: e) II (B \ C).
29. Datje skup P = {x l x = 2m + 3/\ x = 5m- 3} . a) Odrediti realan para-
metar m tako da skup P ne bude prazan, pa za tako navedenu vred-
nost para metra m odrediti elemente skupa P; b) za koje ce vrednosll
parametra m skup P biti prazan?
30. Dati su skupovi: A = {a.b.c.d}; B = (a,b.4); C = {2.4.c}:
D = {a, b,3); E = {I, b}. Odrediti a, b, c i d znaj uei da je: B CA.
C C A, DC A,E CB.
3 \. Oat je skup S = {O, 1,2 ..... 9). Odrediti skupove
A
J S 2x . I (y2)
={"lx E /\ - -ES} IB= {yy E S/\ --y ES}.zatim
12- x 2
odrediti skupove: A UB. A nB. A \B.B \ A i peA \ B).
32. Datje skup S = {0. 1.2, .. .. 12}. Odrediti skupove
A = S /\ E S) i B = {yly E S /I St.
zatim odrediti i skupove: AUB. An B. A\ B. B \ A i PIA B)
33. Ako je PUQ = {a, b. c,d, eJ,g, h}, pnQ = {c,f.h),
PU {c.d,f} = {a,c. d,f,g. h), QU {aJ.h} = {a.b.c.d,e,f,h}.
odrediti skupove P i Q.
34. Akoje AUB = {1, 2.3, ... . 8}, AnB = {3,6.8}.
AU {1,6,8f = 1I. 2,3, .. . ,8), BU {3.4.6} = {1. 3.4,6,7.8}.
odrediti skupove A i B.
15

35. Dati su skupovi A = (2.5,4), B = {1,2,4,5}. Odrediti koje od relacij a
su tacne: A C B, A = B. A -:J B, A A EB. BE A.
36. Dati su skupovi A = {a,b,c,d}, B = {a,b,c, e}, C = {b,c, d,e,J}. Do-
kazati taenost tvrdenj a
a) ( A u 8)nC = (An C)u( 8 n C);
b) (A UB) n C = (A n C) U(B n C);
c) AU(B n C) = (A U B) n (A UC).
37. Dati su skupovi A = {l.3,4,6,7.8},B = {l , 2, 3,5,8,9}. Odrediti AI'J3.
38. Odredi ti elemente skupova A.B ,C, ako je AU B U C = 11,2,3, 4,5, 6} ,
(A n C) U (B n C) = 0 , A \ B = {1, 3, 5}, C \ B = (2.4) i
(A n B) \ C = 16}
39. Dat je skup S = {a, b.c,d, e,J,g, h, i} i njegovi podskupovi:
A = {a,c, e,J, h} , B = 1a, b.c,J,i}. C = {b,d,e, h}.
1°. Odrediti skupove:
a) AUB; b) AnB; c) BUC: d) BnC; e) AUC;
f) An C: g) AU(BUC); h) AU(BnC); i) An (B n C).
-
r. Odreditii skupove:a)A; b)B: c)C; d)Cs(A UB );
e) Cs(A UC); f) Cs(BUC); g)Cs( AnB); h)Cs ( An C);
i) Cs(A U(BUC» ; j )Cs(A n(BnC)); k)Cs(A U(B n C»
3°. Pokazati da je
(A nBnC)U(A nBnC )U(A nB n C) U(A n B n C ) = A.
40. Neka su A i B dva podskupa skupa S. Tada j e:
(I) ( AUB)' = A'nB'.
(2) (AnB)'= A'UB'.
41. Dati su skupovi A = je deJilac bioja 12};
B = je delilac broj a IS} ; C = j e delilac broja 30}.
lzracunati : a) A\ (BUC ) i pokazati da vaii
16
A \ (B UC) = (A \ B) \ C = ( A \C) \ B = (A \ B)n( A \ C);
b) (A nB) \ C = ( A \ C)n(B \ C);
c) (A UB) \ C = ( A \ C )U(B \ C ).
Relacije b) i c) objasniti Ojler-Venovim dij agramom.
42. Dati su skupovi A = {l ,2,3.6}, B = (3,6), C = {1, 3,5}. Proveriti
!aenos! jednakosti A \ (B \ C) = (A \ B)U(A n C).
43. Koristeci definicije operacij a sa skupovima doka!Zati skupovnu j ed-
nakost A \(B \C) = (A \ B)U(A nC). (A,B,C su neprazni skupovi).
44. Odrediti partitivni skup skupa S = {0, {0} }.
45. Dati su skupovi : II = :5 x:5 5), B = < x < 8}, C = {1.14.8}.
Dokazatl da Je:
a) At:..(Bt:,c) = ( AI'J3)t:.. C;
b) Dokazati daj ednakost pod a) vai i za rna koj e neprazne skupove.
46. Dati su skupovi:
A = {ci.,i., o.p,r, s}; B = {e,i, /, m,o, p,s,z} i C =
Proven tl :
card(A UB UC ) = cardA +cardB + cardC - card( A nB)-
- card(A n B) - card(B nC)+card( A n B n C)
(card A znaci kardi nalan broj skupa A).
47. U .skoli 330 uceni ka ut i francuski, 470 ueenika uti engleski ,
420 ucemka uel rusk I , 140 ucenika ut i francuski i engleski ISO fran-
cuski i ruski , 250 engleslci i ruski , a 120 ucenika engleski. francuski i
ruski. Koli ko je ucenika u toj §koli? .
48. Oat je skup S = ( 1, 2,S,8,9, IU5) i nj egovi podskupovi
A = {2,8, 9, 15} , B = {1, 2, 11 , 15}, i C = {8, 11, IS}. Odrediti skup
M = «A n B)nC )U«S \ B)U(S\ (BUC)))
49. Ako su A i B neprazni skupovi pomocu tablice pripadnosti uverili se
da su tacna tvrdenja
a) ( A u lf) n (AUB) = l'InB) U(A n iil;
b)(AU B) n (A UB) = B.
50. Data su tri podskupa abecede:
A = {a, b,c, d,e}; B = {b,d,J,g, l11, n} i C = {a,c, d,J, r,s}.
a) Dokazati da vazi ant idi stributivnost
1° A\ ( BUC) = (A \ B) n (A \ C);
2° A\ (B UC) = (A \ B) U(A \ C);
b) Dokaz izvedi i pomocu Ojler-Venovog dijagrama.
51. Neka su A i B dva neprazna skupa. Dokazati da za nj ih vazi zakon
apsorpcij e A U tA UB ) = A i A n (A nB) = A.
\
52.* Oat je skup S = {I ,2,3,4,5,6} i nj egovi podskupovi :
A = (2,4,5) , B = {1,4,5,6} , D = 12,4,5,6}.
Qdrediti
A = C
s
(A), B = Cs(B), D = C,. (D).
Zatim izracunati :
x =
y = (A nB nB j u t!! n Q),
z = (A UD) n (A UD) n (A U B).
17

53. Odrediti elemente skupa A = {a.b.c, d} ako j e
{a. b, 7} n {b,c} = {b,-5}; {a,b, 13} n {b, c} = {b, -5};
{a, b, 13} C A; {b,c, d} C A; {b,c,d} U {a,3} = (a,c, d)}.
54. Neka su A B,C podskupovi skupa S = {a, b,c, d,e} takvi da je:
A nB = {b, d}; A UB = {b,c, d,e}; A n c = {b, c};
AUC = {a,b,c, d}.
a) Odrediti A,B i C;
b) Odrediti simetricne diferencije AMJ, Bt:,c i CM.
55. Dati su neprazni skupovi A,B,C. Pomocu Ojler-Venovih dijagrama
dokazati da je A \ (B \ C) (A \ B) \ C tj. da ovaj zakon nije asocijati-
van.
56. Dati su skupovi: A = se sadrii u 12l, B = se sadrii u 20},
C = se sadrii u 32} . Odrediti skupove:
a) A\ (BUC); b) AUBnC; c) CU(AnB);
d)(B \ C) n A; e) (AnB) \ C; t) A\ (B \ C).
57. Dat je skup uredenih parova: S = {(a, b),(c, a) ,(c, b),(d,b) ,(c,e)} .
Odrediti skup T si metri cnih uredenih parova skupa S.
58. Dati su skupovi A = {a,b.c} i B = {a,p, y}. Neki ucenik je napisao
A x B = {( a,a ),( a,,8 ),( y, c ),( b,a ),(,8 ,b ),( b, y),( c,a ),( c,,8),( c, y)} .
Da Ii je ovo ispravno?
59. Dati su skupovi: A = {a,b,c}, B = {a,p, y}, C = {l , 2}.
Odrediti skupove:
a) AXB; b) (AxB)XC; c) Ax(BxC).
60. Dati su skupovi: S = {a, b,c,d,f}, A = {a,c,d.!} , B = {c,d,e,!}.
a) Odrediti sve podskupove skupa B;
b) Napisati sve elemente skupa P( A);
c) Odrediti p(A)np(B);
d) Odrediti P(C s A)np(C s B).
61. Datje skupE = {I, 2, 3,4, 5}. Odrediti X i Y tako da bude:
18
XC E" {1,2,3} nx = f2,3};
Y C E "y \ (2,4) = (3,5} " Y n {1,2,4} = {2}, pa odrediti X \ Y.
62. Dati su skupovi A = {I, 2, 3,4, 5} i B = {4, 5,6, 7}. Odrediti skup X
tako da bude X \ B = 0 i A \ X = {I , 2, 3} .
63. Odrediti skupove A i B, eiji su e1ementi celi brojevi i zadovoljavaju
relacije: a) AUB = {xii :s; x <7}; A nB = {xii :s; x <4},
6 A i 5 B \ A; b) AU B = {x II :s; x:s; 5},
AnB= {xI2<x<6}, i
64. Dati su skupovi P = {I, 2, 3, 4, 5} i Q = {1, 2, 3, 7}. Odrediti skupove:
a) P 6, Q; b) Q 6, P; c) (P 6, Q) 6, Q; d) (P 6, Q) 6, (P U Q).
65. Dati su univerzalan skupE = {a, b,c, d,e,! ,g} i njegovi podskupovi
A = {b, d,e, g} IB = {a,c,!} . Odrediti njihove komplemente A' iB' .
66. je !! (skup prirodnih brojeva) univerzalan a skup
P - (xj x - 2k , k E N) Jedan nJegov podskup. Odredlll komplement
P' skupa P u odnosu na skup N .
67, Dati su skupovi : A = {nln E N, n :S; 10},
B = {nln E N,2 :S; n:S; 7} i C = {2,3,6}. Odrediti skupove X i Y tako
da vaie relacije:
a) X C A i C U X = B; b) Y e A iBn Y = C.
68. Ako su clementi skupa A prosti cinioci broja 546, a elementi skupa B
prosti cinioci broja 330, ispitati isti nitost relacija:
a) (A \ B)U(AnB)= A; b) (AMJ) n (A nB) = 0;
c) (AMJ ) \ (A \ B)U(A nB) = B.
69. U jednom odeljenju od 30 ucenika odgovaralo je: 19 ucenika mate-
matiku, 17 ucenika fiziku, II uceni ka istoriju, 12 ucenika matema-
tiku i fiziku, 7 ucenika istoriju i matemati ku, 5 ucenika fiziku i isto-
riju i 2 ueenika sva tri predmeta; a) koliko ucenika je odgovaralo is-
toriju, ali ne i matematiku; b) koliko uceni kaje odgovaralo dva pred-
meta od tri moguca; c) koliko ucenika je odgovaralo sarno jedan
predmet?
70. Ako su A, B i C neprazni skupovi, dokazati da vaii:
a) (A \ B)nB = 0;
b) An (A UB) = A;
c) (A UB) n C = (A n C) U(BnC)
(di stributi vni zakon U prema n );
d) (AnB)UC = (A UC)n(BUC)
(distributivni zakon n prema U);
e) (A UB)UC = (A U(B UC» (asocijativni zakon unije) ;
t) C\(AnB)=(C\ A)U(C\B) (De Morganov obrazac);
g) C \ (A nB) = (C \ A)U (C \ B) (De Morganov obrazac);
h) A x (B nC) = (A x B)n(AxC);
i) AX(BUC)=( AXB)U(AxC);
j) (AUB)xC = (AxC) U(B XC);
k) (A U B) xC = (A xC)U (B xC).
71. Na jednom kursu stranih jezika svaki uei bar jedan ad tri
strana jezika (engleski, francuski i nemaeki), ito: 18 slu!alaca uei
francuski, 22 uci engleski, 15 uei nemacki.
19

6 sillsalaca uei engleski i francuski , II slusalaca engleski i nemacki.
I slusalac uei sva tri j ezika. Koliko ima slusalaca na tom kursu i ko-
liko njih uei samo dva j ezika?
72. Odrediti skup S tako da budu tacne (istovremeno) sledece fonnul e:
sn {I,3,6,9} = (3,6).
SU {2, 3,9,11} = (2,3.5, 6,9, 11).
S C {3,5,6,7,9, 1 If
{6, 11} cs
Zatim odrediti x tako da bude S \ {I,2,6, 11} = {x,3} .
73. Dati su skupovi A = {a, b, c} i B = {*,O}. Odrediti skup A x B.
74. Dati su skupovi A = {O, I, 2} i B = {a, b,c}. Odrediti skupove A X B,
B X A i naertati njihove grafove.
75. Oat je skup A = {a, b. c}. Odrediti skup A' .
76. Oat je skup A = {1.2,3, 4,5} . Sastaviti sve:
al uredene dvojke (x. y ) elemenata x, y E A takve da j e x < y.
b) uredene trojkc: (x, y, z) elernenata x, y, z E A takve da j e x < Y < z.
77. Oat je skup
A X B = {(a, l);(a,3);( b, I l ;( b,2l;( c, I );(a, 2);( b,3); (c, 3);( c, 2)} .
Odrediti skupove A i B.
78. Dati su skupovi A = {a,b,c} i B = {b,c, d}. Odrediti skupove:
a) (AxA)n(B x B); b) (A X A) n(AxB);
c) (BxB)n(A x B).
79. Datje skup S = (O, I,2, .. . ,12) . Odrediti elemente skupova:
A = S" x: 2 E S}, B = {Y\YE S" E s} i
C = { z\z E S ,,( z: -25) E S}. pa odrediti skupove:
AU(BnC), B\(AnC), P(C \ (AUB» i B x A.
80. Oat je skup S = {O,2,4, 6,8, 1O, 12}. Odrediti elemente skupova:
A S ,,(2; S}, B = "(::4 + I)E N} i
20
C = {z\z E S" z: > z}, pa odrediti skupove: (A nB)UC,
(A \ C)n(B\ C), PC(B \ C)U A) i A X C.
,.
1.3. Relacije i funkcij e
Dcfi ni cij a. 1. Relacij a je bi lo koj i podskup Dekartovog proizvoda
neprazmh A i B. Ako j e p C (A X B) i ( t.I' ) E p . onda
kazemo da Je x u relaclJI a y, I zapi slIj emo x p y.
Defi nicij a. 2. Binama relacija p skupa A j e svaki dogol'or. pravlio.
propls kOjlm se svakom paru ( x, y) elemenala (t lanova) skupa A dodelJuJc
T III 1.. '
Definicija 3. Neka je zadan neprazan skup A. Pres likavanje f:A ' -+ A
nazi va se binama operacija.
Oefinicija 4, Neka su A i B neprazni skupovi. Funkcija (pres il kavanJe)
skupa Au skupB Je svaki podskup f skupa A x B koj i ima ova dva svojstva'
10. Skup svih prvih komponenata skupa f jednak je skupu A.
= y,.
Skup A naziva se domen Coblast defini sanosti nmkcij e), a skllpB kodomen
iii antidomen.
81.
82.
83.
Oat j e skup A = {1. 2,3,4,5.6} i u njemu je definisana relaciJ3
p :V( x,y)E A:x p y<:> Y = x+ I.
Odrediti elemente relaeije p i prika-
zati je graficki u skupu A'.
Oat je prikaz (graf) jedne
relacije p u skupu A = (1.2, 3.4) na
slid I. Odrediti sve clanove relacije
p, pa je napisati kao skup. SI. I
U skupu M = (D, I.2, ... , IO) odrediti relaciju p defini sanu na sledeci
naoin:
V ex, y) E M:x p y <o> x+ y= ID.
84. U skupu A = {- 2. -I,O,I,2.3} deftnisane su sledece relaeije.
"'I "'I
a)x p y <o> x<y; b)x p y <o>x=2y;
"'I ""I
e) x p y <o> x' = y'; d) x P y<o> x+ y = 2.
Odrediti odgovarajuce skupove. naenati grafo e i i-pil8n svoJstva IIh
relacija.
85. U skupu A = {-I ,D, I} definisana je relacija p na ' ledeCi
Ve x, y) E A:x p y <0> x' = y '. Da Ii j e relaeija re fl ek. lvna'!
21

86. U skupu S = {xix E N 1\ x 12} definisana je relaeij a p na sledeci
nacin:
V(x,y) E S :xpy «> 31( x - y)'
Pokazati daje p relaeija ekvivaleneije. Odrediti klase ekvivaleneije i
odgovarajuci kolicnicki skup.
87. U skupu eelih brojeva Z definisana j e relaeija p na sledeci nacin:
V(x,y)E Z:x p y«> x = y (mod 3)*. Pokazati da je p relaeija
ekvivaleneije, zatim odrediti odgovarajuce klase ekvivalencije
kolicDicki skup Z/ p.
I.. U skupu Z eelih brojeva definisana je relaeija p, tako da je:
Vex. y) E Z: x p y «> x = y (mod 5). Dokazati da je ova relacija u
stvari relaeija ekvivalencije. Odrediti klase ekvivalencije i kolicnicki
skup Z / p.
D. U skupu S = {l,2,3,4,5,7,9, 11}, relacija p " ima isti ostat ak kod de-
Ijenja sa 4 " je relaeija ekvivaleDcije. Dokazati .
90. U skupu N, relacija p "ima isti ostatak deljenj a sa 7 " je rel aeij a
ekvivalencije. Dokazati, zatim naci kolicnicki skup.
91. U skupu R data su preslikavanja:
f:x .... 3x+5 i g:x .... 4x+ 6.
Izracunati:
a) (f 0 g)( 6); b) (f 0 g}(m); c)(go f)( 6) d)(g 0 f)(m}.
91. Preslikavanja fig, R .... R definisana su sa f(x} = x' - 4x+ 5 i
g(x) = 3x-4. Odrediti: a) f'; b} g'; c) fog; d} go/.
93. Date su funkcije / i g definisane u R:x .... lex) = 2x' - I i
x .... g(x) = 4X' - 3x. Dokazati da za date funkcije vaii,
(f 0 g)(x) = (go f)(x).
.... U skupuS = (a,b,c,d,e,f},jejedan vojnika, dva porucnika b,c i tri
kapetana d,e,f . U skupu S uocena j e relaeija p "mora prvi
pozdraviti". Kakva je to relaeija?
9S. Data je fuokcija x .... lex) = 3x- 2. Dokazati da je presli kavanje
dato ovom fonnulom jedaD-jedaD iDa.
96, Dokazati da su bijektivna (I-I iDa) preslikavaDja:
3 2
a)f(x)=4x-l; b)/(x)=5x-6; c)/(x)=-x--'
4 3
• xlyznafi x so sadrti u y iii x je einilac za y. Osim ove oznakc, pilcmo x" O(mod y)
eilamoxkongruonlno 0 po modulu y, znaei y je deljivo sa X. Ova rel acij. so naziva
kODgnlCncijo.
97. Dati su skupovi A = {a, ,B,y,d} i B = {a, b,c.d, e,m} i preslikavanJe
/:A B,f = (a ,B y d).
b d e m
Dokazati da j e / preslikavanje I- I.
98. Dati su skupovi A = (a, b,c) i B = {1, 2, 3) i preslikavanj e
/ = ( a,2) ;(b,2);(c, 2) }. Dokazati daje presli kavanje f konstantno.
99. Data je funkcija / = (a b ed e).
2 4 1 3 5
Odrediti inverznu funkciju f - ' za datu.
. (I 2 3 4 45).
100. Dato Je presli kavanje f =
3 1 2 5
Odrediti : a) / of = /' ; b) f %/ = f ' ; c) f of of of = f '.
101. Date su fUDkcije f = (I 2 3 4) i g = (1 2 3 4).
2 1 43 3 1 2 1
Odrediti : a) f og; b) gof; c) / 'og.
102. Date su funkeije: x -+ f (x) = 3x- 5 i x g(x) = 5x- 3.
Odrediti: a) F'(X) i g - ' (X); b) f og i gof;
C)/ - I og - I if -lo g.
103. AIeo je: a) /(x+ 1) = 5x - 3; b) / (2 x - 3) = 3x+ I:
e) /(3- 2x) = 2x+ 5; d) / ( 1- x) = 3 - 2x, odrediti I( x l.
104. Date su funkeionalne jednaciDe f (x + I) = 3x+ 2 i
g(2x+ 3) = 2 - 3x. Odrediti : a) I ( x) i g(x); b) I 0 g ;
e)/ - I og.
105. Odrediti funkcij u l ex) koja zadovoljava funkcionalnu Jcdnacmu
a) X; b)(x -I)I(x) + I:
e) f(x) + x· I(_x_) = 2 .
2x-1
23

106."
Resiti funkcionalne j ednacine:
( X-3 ) x +1
a)f 2x +4 = 3x -l ;
(2X+ 2) 4x+ I
b)f -- = --, ;
x + 3
( X+2 ) x +4
cl f -- = --;
3x + 5 2x -1
( X+ I) x-2
d)f - = - .
x -I x +2
107.·
Odrediti funkcije f( x) i g( x). koj e zadovolj avaju sisteme:
a) f (2x + 1) + g(x - l ) = x/\ f( 2x + 1)- 2g(x -l ) = 2x' ;
b) f(2 x + 1)+ 2g(2x + I) = 2x/\ f( + = x;
x -I x -
(X+ I) (X +I )
c)f(x +I)+ xg(x +I) = 2x/\f x -I + g x -I =x- 1.
108.·
C) (X- I) 'C) (X -I )
- 2g-;- = x - 2/\} + g-;- = x + l,
(x " 0) tada j e fog = go f = I. Dokazat i.
1.4. Elementi kombinatorike
Primedba 1. Neka je E = {e"e"e" ... ,e,, } dati skup, onda postoji vise
nacina da se od njegovih elemenata. redajuci ih na razne naeine, fonniraju
neki novi skupovi. Pri tome j e vaino utvrditi koliko ee clanova imati ti novi
skupovi i kako ee broj clanova tog novog skupa zavisiti od broja elemenata
pocetnog skupa.
Oblast matematike koj a se bavi problemima ove vrste naziva se kombi-
nator ika.
Primedba 2. Zadaci iz kombinatorike koji se resavaj u pom06u fOimula za
permutacije P(n) = n!, za varij acije V; = n(n- I )(n - 2) ... (n - k + I) i za
kombinacij eC; = nisu u nastavnom planu i programu. vee su namenjeni
boljim ucenicima za razna takmi cenja.
109. Napisati sve pennutacije od: a) cifara 1. 2. 3, 4; b) slova a.b,c. d;
c) reci OVAJ.
24
110.
I I I.
112.
113.
114.
115.
116.
117.
118.
Napi sati sve permul aeije od eifara 3. 4. 5. 6. 7. koje imaj u 6 na
prvom mestu. a 4 na drugom mesru.
Koli ko ima petocifreni h brojeva koji se mogu formi)'ali od clfara
I , 3. 5, 7, 9?
Koliko pennulaeija od ei fa ra 1. 2, 3 ... . , 8 poeinje: a) sa 5: b) sa 123;
e) sa 8 642?
U koli ko penn ulacij a el emenala 1,2, 3, ... , 8 sloje elementi 2. 4. 5. 6
jedan pored drugog, i 10: a) u dalOm porelku; b) u proi zvoljnom
porelku?
Napisi sve celvoroeifrene broj eve eiji je zbir cifara 10 a elfra
deseliea 5.
Koli ko se cifa)' a uporrebi za numerisanje od prve do 567 slramee
neke knj ige (svaku eifrll raellnali noli ko pUla kol iko se puta po-
javlj llje)?
Date Sll tri razlic ite prave i na svakoj od njih po 5 razlici lih tacaka.
Koliko ima naj visee rrougl ova cija su lemena dale lacke
Datj e skup taeakaS = {A, B,C, D,E.F } lakav da latke A.B.C D pri-
padaju pravoj a, a ratke E i F nj oj paralelnoj pravoj b. Odredtli sve
prave takve da svaka sadrZi tacno dYe taeke iz dalog skupa.
Na Mil anovom rodendanu svi su se rukovali sa Milanom i medu
sobom. Bilo j e ukupno 136 rukovanja. Koli ko je Milan imao gosliju
Da svom radendanu?
119. Kvadrat strani ee 6 cm podeljen je na kvadratne centimetre. Kohko
se duzi, a koli ko kvadala moze uocili na tako dobijenoj slici?
120. Pomocu vage treba izmeriti sve celobrojne te:b ne od I kg do 13
Koli ko nam je najmanje tdgova za 10 potrebno i kolika je lezina lih
legova?
121. U ravni su dale dye klase paralelnih pravi h: p, . p,. P .. · .. p, ,, I
q,.q" q, ... . q • . P)'ave klase p presecaju prave klase q . Kohko Ie
razli citih paralelograma odredeno ovim pravama (raz!Jtlli paralelo-
grami Sll oni koji imaju bar dva lemena razli6ta).
122. Na koli ko naci na 7 ucenika moze sesti na:
a) 5 razlieitih SlOli ca;
b) 9 razlicitih SlOlica?
123. Koliko se brojeva moZe sastaviti od eifara O. 1.2.3.4.5
uz uslov da se svaka cifra pojavljuje sarno j ednom i da su clfre
j edna uz drugu? (0 je pama cifra) .

124,
125,
126,
127,
128,
Koliko ima cetvorocifrenih prirodnih brojeva napisanib pomoCli
cifara 0, 1,2,3,4,5,8 takvib da se:
a) cifre mogu ponavljati;
b) cifre ne mogu ponavljati; .. .. ?
c) cifre mogu ponavljatl , a broj je deljlv sa 5.
Kol iko ima petocifrenih prirodnih brojeva napisanih pomocu cifara
0,1 ,2,3,4,5,6 takvih da se:
a) cifre mogu ponavljati ;
b) cifre ne mogu ponavlj ati; ." .. ?
c) cifre mogu ponaVljatL a broj l1lje deljlv sa 5.
U neprovidnoj vrecici se nalaze 10 belih, 2.0 i 30 plavih
kuglica. Koliko najmanj e kuglica treba IZVUCI IZ vreclce da blsmo
sigurno imali:
a) tri crvene kuglice;
b) tri kuglice razlicite boje;
c) tri kuglice iste boje.
Na koliko nacina je moguce sastaviti strazu, koja se sastoj i od 5
vojnika i jednog oficira ako ima 40 vojnika i 3 oficira?
Koliko razlicitib cetvorocifrenih brojeva je moguce napi sati korist eci
cifre 1,3 ,5,7,9,0 sarno jedanputa?
129,* Za koje vrednosti n i k j e tacna konjunkcija
V
" +
2
'V
n
+
2
= 8" lI\ C"+
2
'C"+
2
= 4:3?
.1: -1 . k-2 . .1:- 1' .1: - 2
130.* U koUko tacaka se sece 18 pravih, od kojih 5 su paralelne, 6 se seku u
tacki A a 4 u tacki B?
131.* Dato je u ravni 10 crvenih i 8 plavih tacaka, tako da bilo koje tri nisu
kolineame. Koliko ima trouglova sa temenima u datim tackama kod
kojih sva temena nisu iste boje?
132.* Na polici se nalaze 12 razlicitih knjiga, od kojih su 5 iz matematike,
4 iz fizike i 3 iz hemije. Na koliko razlicitih nacina se mogu ra-
sporediti knjige na polici, ako se zna da knjige iz iste oblasti moraju
biti uvek jedna pored druge?
133. Elementi skupa S su tacke takve da su svake tri nekolineame, a svake
cetiri nekomplanarne. Ako je elementima skupa S odredeno dva put a
vise ravni nego pravih, koliko pravih i koliko ravni odreduju ele-
menti skupa S?
20! 102! n! (n - 1)1
134. Skratiti razlomke: a) \8i; b) 100! ; c) (n-l)l; d) (n- 3j!'
26
135, Koliko elemenata skup ako broj svih permutacija od njegovih
elemenata: a) l1Ije Vee! od 1 ODD; b) nije manji od 500; c) jednakje 120?
136, Dat je skup S = {0, I,2,3,4,5}. a) Kol iko se razli cilih
prirodnih. brojeva moze formirati od elemenata skupa S, tako da se
clfre II nj lma ne ponavljaju; b) koli ko ima pamih brojeva odredenih u
zadatkll pod a)?
137, Obrazovati sve varijacije druge i trece klase, bez ponavljanja, od ele-
menata I , 2, 3, 4 i izracunati njihov broj.
138, Koliko se signala moze naciniti sa 5 razli citih zastava, uzimajuci ih
po jednu, po dye, po tri, po cetiri i po pet zajedno?
139. Koliko se brojeva izmedj u 3 000 i 5 000 moze napisati pomocu
cifara 0, 1, 2, ... , 7 ako se oi jedna cifra ne ponavlja u jednom broju?
140. Na koliko naCina se od devet kandidata mogu izabrati cetiri osobe oa
cetiri razlicite duznosti?
141. Odeljenje jednog razreda broji 35 uccnika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno razmenj enih fotografija?
142, Koliko se brojeva moze napi sati pomocu elemenata skupa M. koji
cine prosti ci ni oci broja 2 310. ako Iraieni brojevi sadric po dva
razlicita prosta cinioca?
143, Resiti jednacine: a) V,' = 20; b) V/ = 120; c) 2 ·V/ = V:;
d) V," = V,' (V/ je broj varijacije od n elemenata k-te klase).
144, Dat je SkllP E = (0, l,2,3,4,5}. Koliko se razlicitih prirodnih brojeva
veci h od I 000 moze formirati od elemenala skupa E, tako da cifre
budu razlicite?
145. Napisati sve kombinacije trece i cetvrte klase bez ponavljanJa od
elemenata 1,2, 3, 4,5, 6 i izracunali njihov broj .
146, Odrediti broj razli citih trouglova, koji se mogll dobiti spajanjem svih
temena sestoll gla.
147, Koliko se razlicitih gmpa od po cetiri ucenika moze izabrati od 17
kvalifikovanih, koje ce reprezentovati skolu na matematickom
takmicenju?
148, Na jednom sahovskom tumiru ucestvuje dvadeset sahi tao Saki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko ce biti odigrano partija na
tumiru?
149, Na sahovskom tumiru odigrdno je 45 partija. Ako je svakl SahJS!(l
odigrao partiju sa svakim ucesnikom, odrediti broj uce 'nika
27

150.
151 .
Koliko podskupova ima skup od 6 elemenata?
Koliko nastaje uouglova konstmkeijom svih dijagonala konveksnog
dvanaestougla ako im se temena pokl apaju sa temeIllma dvana-
152.
153.
154.*
155.
156.*
157.
estougl a7
Odrediti broj dijagonaJa: a) konveksnog petougl a; b) konveksnog
dvanaestougla: e) konveksnog dvadesetougla; d) konveksnog n-lougla.
Dokazati tacnost jednakosti:
)C
·+C 6 + C 6 +C 6 +C 6 + C6 +C 6 =26.
a
o
' 2 34 S 6 )
b) co' + C I' + C,' = C / + C,' + C ,s.
U skupu od 12 laeaka posloji lacno 6 cetvorki komplanamih lacaka.
Koliko razlici lih ravni odredlljll ovi h 12 lacaka7 lakmicenj e
iz malemalike 1982. god.)
U odeljenju una 16 devojcica i 20 decaka. Za odelj enj sku zaj ednicu
treba izabrati cetiri ucenika, od kojih je bar jedna devojcica. Na koliko
nacina se moze naGiniti izbor7
Koliko ima pelocifrenih prirodnih brojeva ciji je zbi r cifara jednak 57
takmicenj e iz malemalike 1984. god.)
Koliko se razliCitih prirodnih brojeva manj ih od 100 000 moze
fonnirati od cifara 0, I, 2, 3, 4, 57
158.*
Oat je skup 5 = {1,2,3,4,5,6}. a) Koliko se pri-
rodnih brojeva manji h od 600 000 moze nacinili od elemenata skupa 5,
tako da se u njima cifre ne ponavljaj u; b) koliko ima neparnih brojeva
odredenih u zadatku pod a)7
159.
Resitijednacine: a)C
2
" = 105; b) C; = 1511; c) 5C]" = C; .
160.* Za koje vrednosti n je istinito tvrdenje:
<C:; b) C," > C;; C)Ct_1 <C;' 7
161.* Za koje vrednosli n i k je lacna konjunkcija:
W." :V;_I = 10:1)/\ (C; :C:_
I
= 5:3)7
162.* Na liketu sportske prognoze nal azi se 12 susrela. a) Koliko razlicito
popunjenili kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka; b) koliko kolona
treba popuniti ako se "zna" rezultat pet susreta; c) koliko kolona treba
popunili ako se "zna" da sedam susreta nece bili nereseno?
163. U nekom odboru ima 7 liea (clanova). a) Na koliko se nacina mogu
izabrati predsednik, sekretar i blagajnik tog odbora7 b) Na koliko se
nacina svi clanovi tog odbora mogu razmestiti (sesti) na 7 stolica?
164.
165.
166.
167.
168.
169.
Dat je skup S = 10 1234 5} a) Kol ' k 1'-' ' h ..
. ... ' , , , , , . lo se raz ICitl petoclfremh
broj eva, deljl vlh sa 6. ,moze formirali od elemenata skupa S. tako da
se c.lfre ne ponavljaju! b) Kol lko se razli cilih peloeifrenih brojeva
deljl vlh sa 15, moze fomlirati od el emenata skupa 5, lako da se cifre
u tim brojevlma ne ponavljaju7
Zbir broja dijagonala i strani ca konveksnog mnogougla iznosi
153 . Odredll l broj razitcltlh lrouglova, koj i je odreden lememma
ovog mnogougla.
ugao pravil nog mnogougla veci je od odgovaraj uceg
spolj asnjeg ugla za loit ko, za koliko je veci od sopstvene peline.
Odredlll koitko je razlicilib pravih odredeno lemenima ovog
mnogougla.
Izmedu 3 000 i 7 000 oalaze se I 344 broja u koj ima se nij edna cifra
ne yonavlj a. Odredili skup A cij i su elemenli arapske cifre pomocu
kOj lh se mogu napisati pomenuti brojevi .
Dat je skup S = {A,B,C, ... }. Elementi skupa S su lemena
konveksnog mnogougl a, konstrukcijom svih dijagonala mnogougln
dobijeno je 455 razli Citih lrouglova. Odrediti card 5 da ovo vaii.
Elementi skupaS = {A.B,C .. .. } su lacke od kojih su naj vise dYe ko-
lineame a tri komplaname. Odrediti kardinaJan bro) sk upa S
ako je od nj egovih elemenata odredeno 364 razli citih ravni .

II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRIJU, VEKTORI
2.1. prava, r.avan. Odnosi pripadanja i rasporeda
Aksiome pripadanja:
Aksioma 1. Svake dYe razlicite tacke odreduju jednu pravu.
Aksioma 2. Svaka prava sadrZi bar dYe razne tacke. Postoj e tri nekoli-
neame tacke.
Aksioma 3. Svake tri nekolineame tacke odreduju jednu ravan.
Aksioma 4. Svaka ravan sadrli bar tri razne tacke. Postoj e cetiri nekorn-
planame tacke.
Aksioma 5. Svaka prava, koj a sa nekorn ravni irna dYe zajedni eke razlicite
tacke, pripada toj ravni .
170. Neka su A, B, C, D eetiri tacke jedne ravni od kojih ni jedna trojka
oije kolineama.
a) Koliko je pravih odredeno datirn tackarna?
b) Koliko je trouglova odredeno ovirn tackarna?
171. Svaka prava koja ne pripada ravni a irna sa tom ravni naj vise j ednll
zajednickll tackll. Dokazati.
172. Ako tacka A ne pripada pravoj p, postoji tacno jedna ravan koja
sadrli tacku A i pravu p. Dokazati .
173. Ako su p i q dYe prave koje se seku, postoji tacno j edna ravan koj a ih
sadrli. Dokazati.
174. Koliko ravni je odredeno sa pet taeaka od kojih rna koj e eetiri nisu
komplaname?
175. Prave a i b rnimoilazne su sa pravom c a medusobno su paralelne.
Ako su tacke A, B i C takve da je A E a, B E b iCE c, koliko je
najvise ravni odredeno tackama A, B, C i pravama a, b i c ?
176. Prave a i b seku se u tacki P. Prave a i c su paralelne, a prave b i c rni-
moilazne. Ako su tacke A, B i C takve da je A E a i A P, BE b i
B P, aCE c, koliko je ravoi odredeno tackama A, B, C i pravama
a, b, c?
177. Prave a i b pripadaju ravni a i seku se. Kakav polozaj prema ravni a
maze imati prava c, koja sece prave a i b?
30
178.
179.
180.
181.
182.
183.
184.
185.
186.
187.
188.
Dato j e 6 tacaka u prostoru. Koli koje ovim tackama najvise odredeno'
a) duzl; b) trouglova? .
Date su cetiri prave koj e se seku u istoj tacki, od kojih rna koje tri
OISU komplaname. Kohko Je ravni odredeno pornocu datib pravih?
Koli ko ravni odredeno tri ma nekomplanarnirn pravarna koje imaju
Jednu zaJedOl eku tacku?
Koliko j e najvise ravni odredeno jednorn pravom i trima tackama
kOJe ne pnpadaju datoj pravoj ?
Dat? je n taeaka u prostoru od koj ih rna koje cetiri nisu komplaname.
Kohko Je ravOl odredeno datirn taekama?
Koji j e najmanji broj tacaka kojima je odredeno 36 pravib?
Date su mimoilazne prave. a i b, tacke A" A" A, na pravoj a, tacke
B, , B,.' B" B, na pravoJ b I tacka evan ovib pravih. Koli ko najvise
razhcltth ravm odreduju date tacke i prave?
Date su paralelne prave a i b i tacke A" A" A" A, na pravoj a, tacke
B, ,B.'.' B, , B 4 pravoJ b I tacka evan ovih pravib. Koli ko je najvise
razhcltlh ravOl odredeno datim tackama i pravama?
Date su prave i b koje se seku u tacki P, tacke A" A" A, razlicite
odP na pravoJ a, tacke B, ,B" B" B" B, na pravoj b i tacka evan
oVlh pravlh. Koli ko je naj vise razli citih ravni odredeno datim
tackama i pravama?
Datoj e 5 razlicitih tacaka u ravDi koj e De pripadaju jednoj ravni. Za
svakl od razli citih polozaja datih taeaka, odredi ti broj pravih koje
one odreduju.
Date su dye paralelDe prave a i b. Na pravoj a date su tackeA BCD
i na pravoj b taeke E , F , G. Koliko j e konveksnib
odredeno tim taekama?
2.2. Paralelnost
Definicija. Prave a i b su paralelne (oznaka: a II b) ako i sarno ako a = b iii
prave a i b pripadaju jednoj ravni i nemaju zajednickib taeaka.
Aksioma paralelnosti. Za svaku pravu a i svaku tacku A, van prave a u
ravni a, postoji tacDo jedna prava p ravni a koja sadrii taaku Ai paralelnaje
pravoj a.
189. Dve razlicite paralelne prave odreduj u tacno jedDu ravan. Dokazati.
31

190.
191.
192.
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200,
201.·
Ako su abe razliCite prave jedne ravni i ako je prava a paralelna
pravoj b, 'a b paralelna pravoj e, tada je i prava a paralelna pra·
voj e. Dokazati .
Date su paralelne prave p i q i nekolineame tacke A, B i C van njih.
Koliko ravni odreduju date prave i date tacke?
Dve paralelne ravni presecene treeom imaju paral el ne presecne
prave. Dokazati .
Date su prave a i b koje se seku. Prava e pripada ravni odredenoj pra-
varna a i b i ona sece bar j ednu od nJlh. Dokazatl.
Neka su a, p i Y tri razne ravni . Ako je a II p, any = a i p n y = b,
tada je a II b. Dokazati .
Ako su dYe prave koje se seku u jednoj ravni paralelne sa dye prave
druge ravni, onda su te ravni paralelne. Dokazatt.
Simetrala ugla pri vrhu jednakokrakog trougla paralelna
je sa osnovicom trougla. Dokazati .
Ako su a, b, e tri prave jedne ravni , vazi :
a) a 1. b II a 1. e '"' bile;
b) a 1. b II ail e'"' b.l. e.
Dokazati .
Koliko je ravni odredeno sa cetiri paralelne prave od kojih ma koje
tri nisu komplaname?
Date su tri prave od kojih su dYe paralelne, a treea je sa jednom mi-
moilazna, a drugu sece. Koliko je ravni odredeno dallm pravama?
Ako jedna ravan sece jednu od dye paralelne ravni, tad a seee i drugu.
Dokazati.
Prava a sece pravu b, a prava e je paralelna sa b. Sve tri prave su
komplaname. Odrediti broj taeaka koje su jednako udaljene od sve
tri prave.
2.3. Duz I ugao
Definiclja 1. Neka je zadata prava a i neka su A i B dYe razne tacke prave a.
Skup svih tacakapravea izmedu tataka A i.B sa tatka",la At B nazlva
se duz i obele:zava se AB. Tatke A I B nazlvaJu se kraJevl duzt.
Definlclja 2. Neka su lOp i [Oq dye poluprave izvesne ravni lC, sa
zajednil!kom potetnom O. Unija polupravih lOp i [Oq nazi va se
32
ugaona linija pOq: Ugaona linija pOq deli skup tacaka ravni 1t koje jOJ ne
pnpadaJu na dva dl sJunktna del a. Ove skupove nazivamo ugaonim oblastima
odredene ugaonom linijom pOq.
Definicija 3. Ugao LpOq je unija ugaone linij e pOq i jedne od ugaonih
oblastI odredenth ovom ugaonom linijom.
202. Duzi AB i CD pripadaju istoj pravoj i imaju isto srediste 0 : tacke A i
C su sa iSle strane tackc O. Odrediti kakve su medusobno duzi AC i
BD, kao i duzi AD i Be.
203. Zbir duzi na dveju duzi jednak je 9 cm, a razlika njihovi h duzi na je
5 cm. !zraeunali duzine ovih duzi .
204. Na polupravoj data su dva odseeka OA = a i OB = b. Tacka M Je
srediste duzi AB. Odrediti duzinu odsecka OM.
205. Date su duz AB i tacka 0 na pravoj AB. Tacke Mi N su
odgovarajueih duzi OA i OB. Odrediti duZinu duzi MN ako je
OA = 3 crn, a OB = 7 cm.
206. Data je duz CD. Konstruisati duZ AB, tako da je AB : CD = 3 : 4.
207. Tacke 0 , A. M. B pripadaju pravoj p. Dokazati istinitost iskaza:
I
a) (AM = ME II OE AB),", OM ='2(OA +OB);
I
b) (AM = MB II OE AB)'"' OM =-IOB -OA I.
2
208. Ako su A, B, C i 0 tacke prdve k, dokazati implikaciju:
209.
20A + OB
(0 - A -C -B II CB = 2AC)'"' OC = .
3
Ako su A, B i 0 tacke prave p, dokazati implikaclJu.
40A + 30B
(O-A-BII MA = 0,75 MBII MEAB)'"'OM=
7
210. Ako su A. B, C i 0 tacke prave I dokazati istinitost i kaza:
nOA+mOB
(O-A-C-BIIAC:m=CB :n)'"'OC= •
m+n
(m, nE N).
211. Data je duz AB = 36 cm. Izracunati rastojanje sredi§ta duZi S od
tacke M, koja deli duZ AB u odnosu I : 3.
212. Odrediti ugao koji opisuje velika kazaljka casovnika u tokuJedno& Ia

213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
223.
224.
225.
226.
34
Izracunati uporedne uglove ako je jedan od njih Iri puta veei od
drugog.
Odrediti dva ugla sa paralelnim kracima od kojih je jedan za 40° veei
od drugog.
Razlika dva ugla sa normalnim kraci ma, od kojih je jedan oSlar a
drugi tup, iznosi 30°. Odrediti ove uglove.
Odrediti takva dva ugla sa nonnalnim kracima od kojih je jedan Iri
puta veei od drugog.
Prave p i q su paralelne, a I j e nj ihova transver.lala. Odredi li sve
transverzalne ugl ove ako je razlika spolj asnjih suprotnih uglova
I A A
- d (d j e oznaka za pray ugao).
4
Ako j e MN II KL, dokazati da j e
L ABC = L NAB + L BCL (sl. 2).
Poluprave Ox, Oy, Oz, 01, koje pri-
padaju istoj ravni , rasporedene su
ovim redom iduei u pozitivnom
smeru. Dokazati implikaciju:
L xOz = L yOI => L xOy = L zOI.
M A
K
N
B
c
L
Slika 2.
Ova uporedna ugla se odnose kao 4: 5. Odrediti ove uglove u ste-
penima.
Ostar ugao a i sestina nj emu uporednog ugla su komplementni
uglovi. Izracunati ugao a.
U pramenu pravih a, b, e, d sa centrom S, prava a je normalna na b,
prava e j e normalna na d. Odrediti uglove: a = LaSe, {1 = LbSd i
y = LaSd, ako je ugao x = LeSb cetiri petine ugla y = LeSa.
Izracunati zbir dva ugl a, koji su suplementni, sa dva komplementna ugl a.
Izracunati ugao koji je suplementan svojoj sedmini.
Tackom M prave AB konstruisane su dYe poluprave MC i MD, tako
da Je ugao AMC = 54°, a ugao CMD iznosi polovinu ugla AMG.
Izraeunati ugao DME.
Na pravoj p dataje tacka O. Poluprave Oa i Ob su sa iste strane prave
p i grade sa njom jednake uglove, a ugao aOb je 40·. Poluprava am
normalna je na Oa i poluprava On normalna je na Ob. Izracunati
uglove koji sa pravom p grade poluprave am i On ako se:
a) am i On nalaze sa one strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob'
b) am ian ne nalaze sa iste strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob. '
227.
228. *
229.*
230.
231.
232.
233.
234.*
235.
236.
237.
238.
239.
Prave a i b seku se u tacki O. Tacka a odreduje na pravoj a poluprave
am lan, a pravoJ b poluprave Op i Oq. Ugao map = 72°. Polu-
prava Or Je sllnelrala ll gla map, a poiliprava as je nonnalna na Or.
[zraCLlnatl ugao nOs.
D.ve prave seku se u tacki S i obrazuju eetiri ugla. Zbir unakrsnih
ostnh uglova Jednak j e polovini jednog od unakrsnih tupih uglova.
Odredltl merne brojeve svakog od tih uglova.
Prave a i b seku se i obrazuju cetiri ugla: dva 0 tra a i y i dva tupa Pi
O. Izracunati te uglove ako j e 7(a + y) = 5(P + 0).
Razlika ugla a i njemu uporednog ugl a p j e 36°. Izraeunat i ugao y
komplementan sa p.
Na pravoj p date SLI eetiri tacke A - B - C - D. Ako je AD = 9 em
izraeunati: '
a) AB + CD; b) rastojanje duzi AB i CD.
Rastojanje sedista dui i od ma koj e tacke izabrane na produzetku te
duzi jednaka je poluzbiru rastojanja te tacke od kraj eva te duE Do-
kazati .
Data su dva uporedna ugla pO" i qOr. Neka su Ox i Oy nj ihove sime-
trale.
a) Dokazati da su uglovi pax i yOI' komplementni ;
b) Ako je ugao pOq = 35°, izraellnati ugao ray.
Ugao koji cine simetrala jednog ugla i ma koj a poluprava konstrul-
sana unutar tog ugla iz njegovog temena jednak j e polurazlici ugla na
koji j e dati ugao podeljen tom polupravom. Dokazati .
Ako se saberu polovina, cetvrtina i osmina ugla a, onda se dobija
ugao suplementan uglu a. Odrediti ugao kompl ementan i suplemen-
tan uglu a.
Ako su s, i S2 simetrale dva uporedna ugla, tada j e s, .L S2 ' Dokazati.
Ako su a i {1 kompl ementni uglovi, ugao <5 suplementan sa a i ugao E
suplementan sa {1, odrediti zbir 0 + E.
Uglovi a, {1 i y zadovolj avaj u konjunkciju a - y = d" {1 + Y = d.
Odrediti relaciju koju zadovolj avaju uglovi a i {1. se na nsnovu
dobijene relaeije moie zakljuciti 0 uglovima a i {1?
Uglovi L COD i L AOB il1laj u zajednicko teme a i rasporedeni 5.\
tako da L COD sadrii L AOB. Ako je L AOB = 100· i L COD
140°, izraeunati ugao koji cine simetrale L AOe i L BOD.
35

240.
241.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
248.
249.
36
Data j e dtiZ AB. Tacka 0 je njeno sredi ste. Tacke M i fIT su sredi sta
I
dtiZi AD i DB. Dokazati da je MN = 2. AB.
Tacke A, B, N, C i D pripadaj u pravoj p. Ako je
A - B - N - C - D i AB = CD, AC = BD, a N je srediste duzi
AD. Dokazati da j e N srediste duzi BC.
Na polupravoj Ox date su duzi OA, DB, DC i OD, tako da kraj prveje
srediste druge, a kraj druge j e sredi ste trece i kraj trece je srediste
cetvrte. Odrediti nj ihove duzine, ako je njihov zbir 30 em.
AB BC
Ako za duzine duzi AB, AC iBC vaiijednakost - + - = I, tada
tacke A, B i C pripadaju istoj pravoj. Ookazati. AC AC
Dato je pet tacaka A, B. C, D iP. za koj e vazi AP = m, BP = m- b,
CD = a, DP = n i CP = a + n. Dokazati da se prave AB i CD seku u
tacki P, i da j e ona spoljaiinj a tacka za duzi AB i CD.
Tacke A i B pripadaju pravoj Ill, a B i C pravoj n.
a) Ako j e AB + AC = BC prave /II i n se pokl apaju. Ookazati .
b) Ako je AC = a, AB = b i CB = a + 2b, prave su razlicite. Ookazati .
Tacke A i B pripadaju pravoj p, a C i D pravoj q. Ako j e
AD= 2AC=6em, CD=g em, AB= AC + CB= 7em, tada se
prave p i q poklapaju. Dokazati.
Ako je L AOB = L A' OB' a poluprave OA iDA' pripadaju istoj pra-
voj, a poluprave DB i DB' pripadaju istoj poluravni sa pocetnom pra-
Yom AA'. Tada simetrala ugla BOB' je normalna na AA'. Dokazati .
Oatje ugao AOB = 48°. Poluprava OM deli dati ugao u odnosu I : 5, a
poluprava ON deli njemu uporedni ugao u odnosu I : 2. Izracunati
ugao MON .
Dat je ugao AOB = 45°. Konstruisati poluprave OA' i DB'. tako da j e
ugao ADA' = 25° i ugao BOB' = 35°. Izracunati ugao A'OB'.
III GL A V A
3. REALNI BROJEV1
3. 1. Pr egled broj eva. Polj e realni h br ojeva
1° . Skup pri rodnih brojeva N = {1,2.3. . ..• n. n + I .. .. f. U skupu N
defini sane Sll operacije sabiranj e (+ ) i mnozenje ( ' ).
2° . Skllp celi h br oj eva Z = { ... - 3, - 2.-1 ,0, 1,2.3 .... }. U skupu Z cel ih
broj eva sem operacije sabi ranj a i mnozenj a defini sana je i operaclja
oduzimanj e (- ). tj . zbir, proizvod i razlika dva eel a broj a je ceo broj.
3°. Skup raci onalnih br ojeva Q = { : 1m E Z, n EN)}. U skupu Q
defi nisane su operacije: sabiranje, oduzimanj e, mno.zenje i del enje, pri cemu
j e deli lac razlicit od nul e.
4°. Skup iracionalnih broj eva I = se nc moie napisati u obliku :' }.
5°. Skup r ealnih br oj eva R = QU I . U skupu realnih brojeva vaZe sledeci
skupovni odnosi : N ez C Q C R.R = QUI .
250.
251.
J
n-n . b ' O k'
Ako j e n pri rodan broj. onda je i --- pnrodan rOJ. 0 azatl.
6
Ookazati identitet (IOn + 5)' = 100 n( n + I) + 25, zatim ga formul i-
sati kao pravil o za kvadriranje dvocifrenih broj eva. koji na mestu Je-
di niea imaj u broj 5.
Primer: 35' = 100 x 3 x 4 + 25 = 1225.
lzracunati oa ovaj oaCi n 15'. 25'. 45'. 55'. 75'. 85'. 95'.
252. Ako je b + c = 10, onda je ( lOa + b)( 1 0 a + e) = 100 a(a + I) + be:
Ovaj ideotitet moze se koristiti kao pravilo za mno.zenJ.e
dvoci[r enib brojeva, koj i imaju istu cifru na mestu desetlca, a zblr CI -
fara j edini ca iznosi 10.
Primer: 47 x 43 = 100 x 45 + 7 x 3 = 2 000 + 21 = 2 021.
Izracunati na ovaj nacin: 32 X 38. 54 x 56. 77 x 73. 92 x 98. 22 x 28.
37

253.
.. . ( I )' ( I) I
Dokazatl Identltet a + '2 = a 0 + + 4'
Koristeci ovaj identitet izracunati:
( I)' ( I)' ( I )' (I)' , 3'2 ; 5'2 ; 6'2 ; 8'2 ; 9,5- ;
10,5' .
254.
Ako se kvadrat rna kog neparnog broja lImanji za I, dobijeni broj je
delji v sa 8. Dokazati.
255.
Dokazati da j e broj I 331 kub prirodnog broja.
256.
Ako je zbir eifara dvoeifrenog broja jednoeifren broj , da bi se
pornnozio sa II , dovoljno j e izmedll nj egovih eifara umetnllt i zbir
njegovih eifara. Dokazati .
257. Zbir tri uzastopna eel a broja uvek je deljiv sa 3. Dokazati .
258.
Dokazati da je proizvod od dva uzastopna pam a broja delji v sa 8.
259. Dokazati da je razlika kvadrata dva uzastupna nepama broja delji va
sa 8.
260. Dokazati da se kvadrat nepamog broja moze napisati u obliku
8 p + I (p je prirodan broj iIi nula) .
261. Dokazati da se kvadrat eelog broja ne moze zavrsavati sa dye petiee.
262. Dokazati da je neophodno i dovoljno da bi neki broj bio delji v sa 72
da bude deljiv sa 8 i sa 9.
263. Ako je n eeo broj, tada je broj 11(11 ' + 5) deljiv sa 6. Dokazati .
264. Ako je srednja eifra troeifTenog broja jednaka zbiru krajnjih eifara,
dokazati da je taj broj deljiv sa II .
265. Za svako n, 11 EN, broj n' + II n j e deljiv sa 6. Dokazati.
266.
Dk 'd ' 21n+4
o azatt a Je za svako n E Z razlomak redukovan.
14 n + 3
D k . d' I 2n+ 3
267. o azatJ a Je raz omak --- redukovan za svako n E Z.
5n+ 7
268. Dokazati da je .fj iraeionalan broj.
269. Dokazati da je broj .fj - .,fi iraeionalan.
270. Neka je H skup svih kvadratnih iraeionaliteta oblika
p + q.,fi, gde pE Z i qE Z. Ako xE H i y E H, pokazati da i
x+yEH,x-yEH ix·yEH.
38
271.
272.
273.
274.
275.
276.
277.
278.
279.
280.
281.
282.
283.
284.
Dokazati impli kacije:
a) x= 30 - I ~ x(x- 80)+0(5x+ 3)= 1, 0, xE Q;
b) x =o+ 3 ~ x(x - 3a)+a(0+ x )= 9. 0, xE Q;
c)(x =a' + 3/\ y =a' - 3)"" x(x- 2y)+ y ( x + Y)_Ob = 27.
a,xEQ.
Ako je n prirodan broj , onda je izraz n (211 + 7)( 7 11 + I) delji v sa 6.
Dokazati .
Dokazati da su za n E N brojevi:
a) 11 ' - 19 11, delji v sa 6;
b) 11 ' - n, delji y sa 5;
c) n' - n, delji v sa 7.
Dokazati da je 1/ ' - 1/ ( 1/ prirodan broJ) uelj ivo brojem 10.
Dokazati da je proizvod od rna koja cetiri uzastopna prirodna broj a
deljiv sa 24.
Dokazati da je izraz A = n' - 5 n' + 4 n deljiv sa 120, n E N.
Dokazati da je broj B = n' + 20 n deljiv sa 48 za svako n pamo.
Dokazati da broj A = n' + I nije deljiv sa 3. ni za jedan prirodan
broj .
Odrediti cetiri razli cita prirodna broja. ako se zna da je njihov zbir
jednak zbiru proizvoda najmanjeg i najveceg i proizvod ostala dva.
Dokazati da broj n' + 8 n + 15 nije deljiv brojem 11 + 4 za svako n
prirodno.
Ako je n prirodan broj, dokazati da je izraz
n(n' - I)( n' - 5n + 26)deljivo sa 120.
Trocifren broj napisan u brojnom sistemu sa osnoyom 7 ima Iste ~ I ­
fre, ali u obmutom poretku, koji ima laj broj napisan u brojnom
sistemu sa osnovom 9. Odrediti taj broj.
Data su dya dvocifrena broja. Ako je II njihov proizvod a B prom'od
dvocifrenih brojeva nastalib razrnenom njiho\ ih clfara. tada je
razlika A - B delji va sa 99. Dokazati.
Ako celi brojevi a i b imaju isti ostatak pri deljenju eehm brojem c.
tada razlika a - b je takode delj iva sa c. Dokazati.
39

285.
286.
287.*
288.*
289.
290.
291.*
292.
293.
294.
295.
296.
297.
298.
299.*
40
Ookazati da je broj :
a) 38' + 37 ' delji v sa 75;
c) 9 999 deljiv sa 3, 9, II i 101 ;
e) 79 ' - I delji v sa 10;
b) 99 ' - 74' deljiv sa 25;
d) 67' - I delji v sa 10:
f) 54· - 1 delji v sa 5;
h) 92.t + 9 delji v sa 10; i) 9 " + 14 delji v sa 5:
j) 10' - 3 delji v sa 3 (k prirodan broj).
Primenom osnovnih algebarski h identiteta dokazati jednakost:
5' -3' 8 5'_2
6
17
a) = -7; b) " 6 = 33"
5' + 2· 15' + 3' I 5' + 2 . 5- + 2
Ako je n prirodan broj tada je broj 4 n + , + 5" + , + 4" + , + 5" + J , de-
lji v sa 10. Ookazati .
Polinom a' - 2(a - I) - a, delji v je sa kvadratom binom a-I. Do-
kazati.
Ako je 17 ceo broj polinom n' + 2 17 ' - 17 ' - 2 17 ima za cinioee cetiri
uzastopna broj a (17 > I). Ookazati .
Ako se proizvodu od dva uzastopna pama broja doda I, dobija se
kvadrat nepamog broja, koji se nalazi izmedu njih. Ookazati .
Ako razlieita slova oznaeavaju razlieite cifre, odredi ti brojeve II jed-
nakostfma: a) ABC = CDB: b) MAK = 11K A; e) A H = CBDE;
d) ABC = DEeD. _
n' - I
Odrediti sve prirodne brojeve 11 za koje je --prost broj.
5
Odrediti sve prirodne brojeve 11 za koje je:
a) 9/1' - 25 prost broj ; b) 16/1 ' - 121 prost broj.
Brojevi p, p + 2 i p + 4 su prosti. Odredi p.
Svaki prost broj veei od 3 ima oblik 6 k + I iii 6 k + 5. Ookazati .
Kvadrat prostog broja veceg od 3 ima oblik 1211 + 1. Ookazati .
Ookazati da prosti brojevi oblika 3 k + 1 imaju oblik 6/1+ 1.
Odrediti sve proste brojeve p, takve da brojevi p + 10 i p + 20 su
takode prosti .
Brojevi pi 8 p' + I su prosti . Ookazati da j e broj 8 p' + 2 P + I
takode prost.
300. Ako j e p prost broj, tada j e i 8 p' + I prost broj sarno za p = 3. Do-
kazat!.
301. Ookazati da su za rna koji pri rodao broj 17, brojevi 21 n + 4 i 14 n + 3
uzaprnno prosti .
302. Prost broj p> 2 je razlika kvadrata dva prirodna broja. Odrediti ove
broJeve.
303. Ako je 17 ceo broj , dokazati da je n' - n' delji vo sa 12.
304.* Ookazati da je zbir kubova tri sukcesivna cela broja deljiv sa 9.
305.* Ako je zbir tri uzastopna eel a broja neparan broj . dokazali da je njl -
hoy proizvod delji v sa 24.
306.* Ookazati da j e broj A = 17 ' + 317' - n - 3, deljiv sa 48703 n nepamo.
, ,
307. a) Ookazati da je broj A = !!... + !!... +!!... ceo broj ako je n paran
broj .
24 8 12'
b) Za koliko se poveC<! petocifren broj ako rnu se svaka eifia poveC<! za I.
308. Oa Ii su broj evi:
8
s· 9 ~ 6
1
6'
a) ; b) 9 ; c) 5 ; d) 7 , potpuni kvadrali ?
309.* Ookazati da je proi zvod cetiri sukcesivna eela broja uvecan za
kvadrat celog broja.
310. Ako je n prirodan broj. ooda je 5
n
+ 5
n
+l + 5
n
+2 deljivo sa 155. Do-
kazati.
311. Ookazati da je broj n(n' + 2) delji v sa 3 za svako 17 E N.
312. Odrediti prirodne brojeve m i 17, (m> 17 ) za koje je zbir brojeva
(m + 17 ) . ( m - 17) , (mn) , In j ednak 245.
313. Ookazati da je izraz 8
n
~ 8
n
+
1
+ 8
n
+' deljiv sa 584. n E N .
314. Zbi r prvih n uzastopnih pri rodni h brojeva jedoak je trocifrenom
broju cije su cifre jednake. Odrediti 17 i tTaZeni trocifreni broJ
315. Ookazati daje za svaki prirodni broj n izraz ,, ' + 1988 n deljiv a 3.
316. Ako su a, b, c realni brojevi za koje vaZi a + b + c = 0 i abc = 1999.
onda je ala + b)(a + c) = 1999. Ookazati.
317. Dokazalidaje izraz 2"+2
n
+'+2"·'.neN. delJiv sn 1-1.
318. Ako je n paran prirodan broj, ondaje 17 ' - 199017 deljivo sa 6. Ooka-
zati .
41

319.
320.
321.
322.
323.
324.
325.
326.
327.
lzracunati zbir " , ,
I 999' - I 998
2
+ I 997 2 - I 996 - + .. . + 3 - - 2 - + I - .
Ako je n prirodan broj tada je
(2n- 3)(211-1)(211+ 1)(2n+ 3)+ 16, potpun kvadrat. Dokazati .
Dokazati da su periodicni decimalni brojevi:
a) 0,777 .. . : b) 0.171717 ... ; e) 0,243243243 ... ; d) 2,292929 .. . raeio-
nalni brojevi .
Dokazati da je broj .fi +.Jl7. iraeionalan.
Dokazati da je 11 + ..r;; iraeionalan broj , ako 1'1 nije kvadrat nckog ee-
log broja. + b
a .
Ako je a' + b' = 6 abo (a i b eeli pozitivni brojevi), tada je a _ b Ira-
eionalan broj . Dokazati .
Dokazati identitete (325-330):
a+lal {a,a 2:0
a)--= ;
2 O,a < °
1 1
(
3.1', X 2: 0
2.1'+ x
---'--"+.1'+1.1'1=· x .
3 -,.1'<0
3
2x-lxl I..J
3 .
3 3x. x < 0
a -Ial {a. a < 0
b)--=
2 O,a 0
(
x-5+l x-51)' (.1'-5-1.1'-51)' ,
330.* + =(.1'-5)- .
2 2
Rditijednacine (331-334):
331. a)lxl=2x-4; b)lx-31=5.
332. a) 1 x - 21 = 2 x + 4; b) 1 x + 21 = 2 x + 4.
42
333.
334.
335.
a) Ixl+lx- 21=x+ 4; b) Ix + 21+lx- 21 = 3.1'+4.
a)-' _ =L b) I I
1.1' 1 2' Ix -Ij x - I
Odrediti intervale 1I koj ima se nalazi realan broj x da bi bile tacne
nejednaci ne (335-338):
a) I xl S 2;
336. a) I x - 21 S 5;
b)lxl2:3.
b)12 x - 31<1.
337.
338.
339.*
340.*
I ?
al 1- x + 31 < 4; b) I':: x + 112: 3.
2 3
3 7 4 4
a) l -x+51>-; b)l-x-6Is-.
2 2 5 5
Akoje /(x)=lx+ 31+1.1'- 31 + l x' - II, tadaje /( -xl= lex).
Dokazati .
. / (X+lx l)' (X-IXI)'
Ako Je (x) = -- + , tada je /( - x) = /(.1'). 00-
kazau. 5 5
3.2. Priblizne vrcdnosti. ApsoJutna i reJativna gre§ka. Graniea
greske. Znacajnc cirre i zaokrugJjivanje brojcva
Primedba I. PribliZni broj a nazi va se broj koji se razlikuj e od tacne
vrednosti x.
Definicija I. Razlikaa = I x - al naziva se apsolutna grclka priblimog broja a.
Definicija 2. Graniea apsolutne greske 6.0 priblimog broja jc svaki broj koji
nije manji od apsaluule greske log broja. tj.l x - al S 6.0<::> -6.a < x - a < a
<::> a - 6.0 S x Sa + 6.0. kraee x = a ± 6.a.
Definicija 3. Relativna greska. u aznaei 0, pribliZnog braja 0 je kalicnik apso-
lutne greskea i apsalutne vrednasti tacnag (pribliinog) braja( x;-' 0 ia;-' 0). tj .
o = .!!.., odnasna 0 = .!!..., aka se ne zna tacna vrednost broj a.
1.1' 1 lal
Definicija 4. Graniea relativne greske datag pribliinog broja nazi va se svaki
pozitivan bro; 0 ,kaji nije manji od te greske, za koje je 0 S 0 a' iii &/ :S 0.,
J u 1.1' 1
tj. 6.aS 1.1'10 •. Posta je .\'=0, prethodna formula postaje 1'>.a=lalO. iii
o = 6.a
• lal'
4)

341.
342.
343.
344.
345.
346.
347.
348.
349.
350.
351.
Sa x ", a oznacava se da je a pribli zna vrednost za x. U sledeCim
primerima izracunati apsolutnu i relativnu
a) 5"'4. 6; b) 2.564",2,56; c) 0,88 1"'0, 88:
d) 8 ", 7, 98; e) 54,326 ", 54, 32; f) 0.9991 ", 0, 999.
U kome se intervalu 'alazi braj x ako je:
a) x = 56 m( ± 0.02 m I. b) x = 75 kg(± 0, 003 kg);
c) x = 25 ± 0,006 d) x = 8 km(± 0.016 km)?
Odredi lt granicu apsolutne greske naCi njene pri merenj u ld ine ne:
kog tel a ako se zna da se njegova tezina nalazi izmedll 32, 582 kg 1
32,588 kg.
Odrediti relati vnu pribliwih brajeva:
a) 40 m(± 0, 006 Ill); b) 40 kg( ± 0.005 kg);
c) 25 m( ± 0, 006 m); d) 8 km + (± 0,016 km).
Zatim izracunati gresku u pracentima.
Rastojanje dva mesta na karti iznosi 24,6 cm (± 2 cm). Izracunat'i
rastojanje ta dva mesta u priradi ako j e razmera kartel : 2 500000.
Pretvoriti 3. u decimalan broj ako je granica apsolutne
3
greske /:; a: aJ 0, I; b) 0,01 ; c) 0,001 ; d) 0,000 I.
Izracunati relativnu gresku pribliznih brojeva:
a) 2,5 kg(±0,002 kg) ; b) 5.6 m (±0,07 m) ;
c)17,5km(±14m); d)37,5m(±24mm).
Relativna greska pribliznog broja a = 8,64. 0 a = 0.005 . [zraclinati
granicu apsolutne greske pribliznog braja.
Priblizni brojevi: a) 9,6; b) 0,64; c) 15,0; d) 6,4 dobijeni Sli na os-
novu pravila 0 zaokrugljivanju brojeva. U kojim granicama pripada
braj cija je pribliina vrednost data? Kolika je granica relativne
datog braja?
Ako je merena velicina a. apsolutna /:; a, relativna 0 a;
Daci jedDu od veliciDa ako su druge dye date:
a) 6. a = 0,1, a = 5,63; b) a = 6,425, 0 a% = 4% ;
c)6.a=7.8,oa=0,005.
Odrediti koliko pouzdanih cifara ima braj a = 2.3752 ako je relativna
grdka log broja 0 a = 0,01.
352. Koliko pouzdanih cifara ima podalak 427,604 (±0,013)?
353.
354.
355.
356.
357.
6; merenj : n dva predmeta utvrde?o da su im duzine a = 5,43
, ) m t b 1,41 (±0,01 ) m, ko)e)e merenje tacmje?
r:.
va
tela su izmerena na istoj vagi, pri cemu se dobi lo: Q = 24 5
(k-I
O
k, 05) g; ?Q, = 12.380 ( ±0, 05) g. Koje je te[o izmereno i
o t 0 puta.
Odrediti razliku pribliznih vrednosti brojeva a = 5 86- + 0 00005 .
b - 2 746 + 0 0005 . . ' -. ,I
-lik' - , • zattm Izracunati apsolutnu i relati vnu gresku
raz e.
Odrediti praizvod brajeva 0,456 ± 0 0005 i 3 35 + 0 0005' I .
gresku praizvoda. " - , Ire all vnu
Date su priblizne vrednosti brajeva
a = 7,2 ± 0,05 ,b = 3,46 ± 0,03, c= 5,09 ± 0,004. Izracunati x = _ a_
/:; x io x.
b +c'
358. Zaokruziti brajeve:
359.
360.
361.
362.
a) 50 864, 196438, 75049 do slotica'
,
b) 65 384, 8 546496, 1487 796 do jedinica treceg reda;
c) 5,436; 83,6073; 0,8965; 8,9987 do stotih;
d) 12.3606; 6,00053; 0,5406 do treceg decimalnog mesta.
Koristeci pravilo pame cifre, zaokruziti do jedini ca sledece bra)eve'
83,5; 254,5; 869.5: 2056,5. .
Rastojanje iz,?edu dva elektricna stuba mereno je cetiri pUla; u
prvom meren)u dobt)eno j e 49.05 m. u drugom 49, 10m. trecem
48.97 1 cetvrtom 48,87 m. lzracunati srednje rastojanje stubova i
zaokruzttt ga u metnma.
Pretvoriti u decimalan braj , pa ga zaokruziti postupno do drugog.
treceg i cetvrtog decimalnog mesta.
Pretvoriti u decimalan braj sledece meSovite raz[ornke:
2
a) 2 - (pa ga zaokruZiti na dva decimalna mesta)'
7 . ,
5
b) 7 '6 (pa ga zaokruZiti do trece vafeee cifre).
45

IV GLAVA
4. PROPORCIONALNOST VELlCINA
4.1. Razmera i proporcija
a
1° . Ako su a i b realni bro.;;; I (b"" 0) , kolicnik a: b = k , odnosno b = k
nazivamo razmerom broje\oa a i b, k je vrednost razmere.
2".lednakost dveju jednaki h razmera a: b = c: d naziva se
Clanovi a i d su spolj asnj i, a b i c unutrasnji clanovi proporclJ e. Vazl
ekvivalencija a: b = c : d <:> ad = be, (abcd "" 0).
3°. lednakost tri iii vise jednakih razmera naziva se produzena proporcija.
Vaii ekvivalencij a:
abc d 0
a :m=b:n= c: p=d:q<:>-=-=-=- (a,b,c,d, lI7, n,p,q"" ).
m n p q
36. l zracunati nepoznati clan x u sledecim proporcijama:
V a)x :(2+ x) = 10,5:21; b)( x - 3): 15= 21: 35;
5
c) 15:(2x- I)=- :(x -4); d)(a+ x):(a- x) = p : q.
3
364. Iz proporcija x : y = 5 : 4, y: z = 8 : 15 i z : 3 = 6 : 2 izracunati x.
365. Iz produiene proporcije x: y : 6 = 2 : 5 : 3 izracunati x i y.
366. Iz proporcija a : b = 2 : 3 i b : c = 6: 7 obrazovati produzenu propor-
ciju a: b : c.
367. Iz proporcija:
a) x: y = 8: 5 i y: z = 10: 3;
b) x: y= 3: 4 i y: z = 6: 5;
obrazovati produzenu proporciju x: y: z.
368. Dokazati ekvivalencije:
a) a: b = m: n <:> b : a = n : m;
b)a :b=m:n<:>a:m= b:n.
369. Dokazati ekvivalencije:
46
a) a: b = c: d <:> (a + b): b = (c + d): d;
b)a : b=e :d<:> (a- b): b= (c- d) :d;
c)(a+ b) :(a- b)=(c+ d):(c- d)<:> a : b=c:d.
370.
371.
372.
373.
Dokazati implikacije:
a) :: = 4a - 3b = 4c - 3d
b d Sa + 2b 5c + 2d'
b) '::' = = 3a - b + 2c = a - 2b + 3c
m 17 p 3111-n+2p 117-2n+3p'
c)'::' = a + b+c+ d = .::.
m 17 p q 111 + n + p + q m'
Ak
. abc
o Je - = - = - = 4, izracunati :
m n p
)
a - 3b + 2c
a .
m- 317 + 2/
Dokazati implikaciju:
b)a+b+c
m+n +p
(a+ b + c + d):(a- b+c- d)=
= (a + b - e - d): (a - b - c + d) a : C = b : d.
Dokazati ekvivalencij u:
a c a' + b' ac + bd
-=-<:>
b d ae + bd e' + d'
374. Data j e direktna proporcionainost formulom y = 7 x.
Izabrati cet iri vrednosti x" x" x" x, za x. tako da je
x, : x, : x, : x, = I : 2 : I : 3. Izracunati vrednosti y" y" y, . y. koje
odgovaraju vrednostima xI> x" x" x • . Odrediti i uprost iti razmeru
Y, :Y,:Y,:Y.·
Ispitati tacnost jednakosti y, : y, : y, : y. = x, : x, : x, : x, .
J
375. Data je obmuta proporcionalnost formulom y = .:.. lzabrati vrednosti
x
x" x,, x, za x, tako da je x, : x, : x, = I : 3: 2. lzracunati vrednosti
y" y" y, obmuto proporcionalni sa xI> x,, x"
Od d
.. · .. I I I I . .• . dn k .
re It! I uprostltl razmeru - : - : - . Spllatl Je a 0 II
y , Y2 )"
III . II I
-:-:-= x, :x, :x, I y, :Y2 :y, =-:-:-.
x,
47

4.2. Primena proporcija
Primedba. Pri resavanju zadataka primenom proporcij a treba prvo utvrditi
da Ii su velicine x i y direktno iii obmuto proporcionalne. Kazemo da su x i y
direktno proporeioDalne ukoliko je )' = kx, a obmuto proporei onalne ukoliko
k
za x i y vazi y = -.
x
376. Od 66 kg prediva dobije se 165 m tkanine . Koliko se metara tkanine
dobije od 112 kg prediva?
377. Zupcanik ima 54 zupea i pravi 84 obrtaj a u minutu. Koliko zubaca
ima zupcanik ako pravi 126 obrtaja i u prenosu je sa prvim?
378. Radeei dnevno po 8 casova, 21 radnik za 6 dana izradi 720 metalnih
pro fila; za koli ko ee dana 28 radnika, radeei po 7 casova. izraditi
I 260 metalnih profila?
379. Radeei dnevno po 6 casova 40 radnika zavrsi neki posao za 20 dana i
za to prime ukupno 192 000 dinara. Koliko dana treba da radi 50 rad-
nika ako rade po 8 casova dnevno, da bi primili ukupno 160 000 di-
nara?
1380.
L.
ledna prostorija osvetljena je sa 15 sijalica od 60 W. Koliko bi si-
_ jalica od 75 W davalo isto osvetljenje?
I
3111. Za 14 kilograma robe placeno je 980 dinara. Koliko ce se kilograma
robe kupiti za 4 340 dinara?
382, 100 norveskih kruna vredi 12 700 dinara. Koliko ce se kruna dobiti
za 571 500 dinara?
65 radnika iskopa neki kanal za 23 dana. Posle 15 dana 13 radnika
napusti posao. Koliko dana treba onima koji su ostali da zavrse osta-
tak posla?
384. Neki posao 6 radnika moze da zavrsi za 5 dana. Za koliko ee dana
biti gotov isti posao ako posle 2 dana dode jos 3 radnika?
385. Greda duzine 3 m, sirine 20 em i debljine 100 mm kosta 2 000 di-
nara. Koliko ee kostati greda duzine 4 m, sirine 30 em i debljine
110 mm?
386. Od odredene kolicine bakra moze se izvaljati 10 tabli duzine 2 m,
§irine 1,5 m debljine 2 mm. Koliko se tabli, duiine 1,2 m, sirine 0,5 m
i debljine 4 mm moZe izvaljati od iste kolil!ine bakra?
48
4.3. Racun rasp odele i mesanja
Primed ba. Resavanje zadataka i z racuna raspodele i mesanja se svodi na
resavanj e linearni h j ednacina ii i na resavanje sistema sto je detaljno
pokazano u resenj ima zadataka.
387. Dva radnika treba da podele premij u od 270 000 dinara srazmemo
svoj im zaradama, koje iznose 650 i 700 dinara po jednom radnom
casu. Koji dec premije pripada svakom radniku?
388. l edan posao su uzela u akord 3 radnika i zaradi la 246 000 dinara.
Prvi radni k j e radi o 15 dana po 6 casova, drugi 9 dana po 8 casova. a
treei 12 dana po 7 casova. Koj i deo zarade pripada svakom radniku?
389, Podeliti duz od 456 m na tri dela cije ee duzine biti redom propor-
. l b" 2 9 . 7
clona ne roJevlma -, - I -.
3 8 12
390. l edna vrsta mesinga je legura bakra, einka i olova, legi ranih po r8-
zmeri 65 : 34 : 3. Koli ko ima svakog metal a u bloku mesinga tdine
456 kg?
391. Sumu od 728 000 dinflra podeli ti na tTi liea lako da svako sledece do-
bij e 20% vise od pretbodnlDg.
392. Iz preostale dobiti na slobodnom rasprolaganju preduzeee podt:!1
1386000 dinara na 2 1 visokokvali fikovanog, 63 kvalifikovana i 126
nekvalifi kovanih radnika po kljucu 12 : 8 : 5. Odrediti pojedinacnu
dobit svakog radnika iz ove tri kategorije.
393.
394.
395.
396.
397.
Drvena greda podelj ena je po razmeli 5 : 3. Veei deo ima duiinu 1.5 m
Odrediti duiinu eele grede.
Tri elektri cna otpora vezana u seriji stoje u razrneri 2 : 3 : 7. Ukupan
otpor j e 24 oma. Koli ki su pojedini otpori?
Fabrika ima 4 pogona. Promet pogona A iznosi 8 000 000 dinara za
5 meseci, pogona B 12 000 000 dinara za 7 meseci , pogoDa C 5 000 000
dinara za 6 meseci i pogona. 0 3 000 000 dinara za 10 mesee!. Kako
treba rasporediti ostvarenu dobit od 5 520000 dinara na pojedine po-
gone, srazmerno prometu i vremenu?
Koliko vode temperature 40° C i vode temperature 25° C treba po-
mesati da se dobije 90 litara vode temperature 30° C?
M1insko preduzeee ima dYe vrste braSna, cd 720 i cd 0 .din I kg.
Koliko treba uzeti cd svake da se doblJe mclavma tetine I _00 kg
cija bi eena bila 640 din. pb kil ogramu?


398.
399.
400.
401.
402.
403.
404.
Jedan zlatar mesa srebro tinoee 600%0 i srebro tinoee 900%0-aobija
600 g fi noee 850%0. Kol iko grama srebra treba uzeti finoee 600%0, a
koliko srebra finoee 900%0?
Koliko treba uzeti sumpome ki selinc j acine 52, a koliko j acine 88%
da se dobije mesavina od 144 litra, jacine 72%?
Ako se pomesaju 6 kg sumporne kiseline jaCine 0,45 i 14 kg jaeinc
0,75, odrediti jacinu mdavine.
Koliko zlata finoee 900%0 i zlata finoee 600%0 treba legirati da se do-
bije 30 kg zlata finoee 800%0?
Cist vazduh je smesa azota (78%) i kiseonika (21 %), a ostal o cine
neki retki gasovi . Koli ko ima svakog sastojka u 546 I vazduha?
Tri paralelno spojena elektricna otpora stoje u razmeri I : 2 : 5. Uku-
pan otpor je 10 oma. Izracunati pojedine otpore.
Vinar hoee da pomesa sa vodom 450 I vina koj e prodaje po I 100 din.
Koliko litara vode mora sipati da bi litar mesavine prodavao po 900 din?
4.4. Procentni i promilni raeun
Primedba. U procentnom raeunu pojavljuju se tri promenljive velicine: p
procenat, G osnovna vrednost iii glavnica i P procentni iznos iii prinos i
stalna velicina 100 (procentni raeun) i I 000 (promilni raeun). U zadacima
glavnica se pojavljuje:
1°. Kao cista glavnica G - procentni raeun do sto.
P :p= G: 100;
2°. Kao uveeana glavnica (G + P) - procentni racun na sto.
P:p=(G+P):(IOO+ p);
3°. Kao umanjena glavnica (G - P) - procentni raeun u sto.
P : p = (G - P) : ( 100 - p).
405. Izracunati 15% rabata od 55 400 dinara.
406. Sa 6% zarade robaje prodata za I 272 000 dinara. Kolikaje nabavna
cena robe?
407. Robaje sa 5% gubitka prodata za 212 135 dinara. Odrediti nabavnu
cenu robe.
408. Amortizacioni fond preduzeca povecan je od 5 620 000 dinara na
5 844 800 dinara. Koliko je poveejlIJje u procentima?
so
409.
410.
411 .
412.
415.
Na dobru ubrano je 13 540 vagona kuku-
luza. Posle susenJa tezlna Istog kukuruza je opala na 10 832 vagona
Kohko Je to u procentima?
Stof)e poj eftini o 12%, 0. za 840 dinara prodaje se jevtimje.
Izracunatl koll ko Je stof kostao pre, a koliko posle pojefiinjcnja?
Norma je prebacena za 22% i proizvedeno je 89 060 jedinica prol-
zvoda. lzracunati nonnu.
Zaj edno sa poveeanjem od 16% trgovina j e primila 7..a prodatu robu
371 200 dlnara. Kohko Je poveeanje?
Na prodaji robe bio j e gubitak 6%. Ako je roba prodata za 376 000
dlnara, izracunati koli ko kosta roba.
o odbitku 12% provizij e primlj eno je 4 224 000 dinara. Kolika je
provizija?
Kaput je kostao pre poj eninjenja 160 000 dinara, a sada kosta 146
160 dinara. Za koli ko j e procenata cena snizena?
416. Robi je sni zena cena za 20% i sada iznosi 4 640 dinara. Kolika Je
bila stara cena?
417. Preduzeee planira dobit od 2 542 000 dinara. a ostvari 2 389480 di-
nara. Kolika j e u procentima ostvarena dobit?
418. Nagrada radni ku po j ednom casu od 6 500 dinara poraste na 7 020
dinara. Koliko je to u proccntima?
419. Pri obradi gvozdenog protil a orpadak iznosi 2,76 kg. a u procentima
8%. Kolika j e td ina protila pre obrade?
420. Sa 4% troskova za robuje pl aeeno 128960 dinara. Kolikaje bila ku-
povna cena robe, a koliko je bilo troskova?
421. Sa povisenjem 15%, nagrada radnika je 2 875 di nara. Koliko je pri-
mao po jednom casu pre povisenja?
422. Uz marzu od 15%, jedan metar stofa prodaje se po 5 980 dinara
Koli ka je nabavna cena?
423. Sa 5% vlage hektolitarska tezina zita je 84 kg. Kolika je hektolitar-
ska tezina zita posle susenj a ako procenat vlage ostane 2.5%?
transportll povree kalira 8%, tako da sada tezi 10 040 kg. Kohko
ki lograma povrea kuplj eno?
425. Na jednom krosu 1I toku trke otpalo je 15%, te su na cilj stigla 102
ucesnika. Koliko je ucesnika stanovalo?
51

426.
427.
428.
429.
430.
431.
432.
433.
434.
435.
436.
PI; kupovini robe za gotovo dobij a se popust od 2, 5%. Ako j e na
racunu 14 040 dinara. Kolika je prodajna cena robe?
Sa gubitkom od 2%, trgovinsko preduzeee proda 15 400 kg povrca za
452 760 di oara. Kolikaje bila kupovna cenajednog ki lograma povrea?
Odrediti 8 2. %0 od 3 246 000 dinara.
8
Posredni cka provi zij a iznosi 636 dinara. a racunat a j e od 424 000 di-
nara. Odredi ti promilnu stopu.
Provizija 7%0 iwosi 602 dinara. Od koj e je sume racunat a?
Troskovi su opteretili robu sa 17%0, tako da roba kosta 292 896 di-
nara. Koliko iznose troskovi?
Sa 2%0 provizij e roba je ll stllpljena za I 251 999 dinara. Kolika j e
bila kupovna cena robe?
Da Ii ee se promeniti povrsina pravollgaonika i za koliko (u procen-
tima) ako mu se duzina poveea za 30%, a sirina smanji za 30%?
l edna knji ga j e za 25% skuplj a od druge knj ige. Za koliko procenata
je druga knjiga jeftinij a od prve knji ge?
Cena nekoj robi poveeana j e za 50%. Za koliko procenata nOVll cenu
treba smanjiti da bi se vratili oa slaru cenu?
Na kontrolnoj pismenoj vezbi bila su data tri zadatka. Pri lome 12%
ucenika nije resilo ni jedan zadatak, 32% ucenika resilo j e j edan iI i
dva zadalka, dokj e 14 ucenika resilo sva tri zadatka. Koliko je ukup-
no uceoika radilo vezbu'!
4.5. Kamatni racnn
Primedba. Ako je K lllog (kapita!), p kamatna stopa, / kamata, I vreme u
godinama, m vreme u mesecima, d vreme u danima, tada je:
/ = Kpl. I = Kpm . / = Kpd .
100' 1200' 36000
437. Stedisa je ulozio 540 000 dinara na stednju sa 7,5% kamatne stope.
Koliko ee kamate dobiti stedisa posle 4 godine?
438. Koliko kamate donosi ulog od 108000 dinara, po 8% kamatne stope
za 4 meseca?
439. Kolika je kamata na dug od 75 000 dinara sa 6% za 80 dana?
52
440.
441.
442.
443.
444.
445.
446.
447.
448.
449.
450.
Kamallla s topa na ulog orocen oa 6 mescci iznosi 75% Kolikl JC
ul og ako Je na kraJu obracunato 45 000 di nara kamale?
Sa koj ol11 kamalnom stopom ul og od 540 000 dinara don<!se la 0
dana kamatu od 4 500 dinara?
Zajam od 840 000 dinara sa 9% kamatne Slope U7..e1 jc 15. mana
Kada Je vraeen dug ako jc na ime kamate placeno 8 400 dinara?
Zaj edno sa 8% kamale za 4 godine dU7 ni k jc ispl alio dug sumom OU
132 000 dinara. Koliki je bi o dug, a koliko je plallo na Im<! kamale')
Sa 6% kamate jedan ulog pora le za 75 dana na sumu 121 500 dl-
nara. Koli ki je 1I 10g?
Po odbit ku 4% kamale za 3 godine duzni k je pri mio 440 000 dinara
Kojll sumu duzni k treba da vrali posle 3 godine?
Zaj edno sa kamtom 9% za 80 dana povcri lac je primio 234 600 dl-
nara. Koliki j e kapital , a kolika kamala?
Po odbitku 7% kamare za 55 dana, banka je isplatila 712 300 dmara.
Od koje slime je racunala kamata i koliko ona iznosi?
Zajedno sa kamatom 6% za 60 dana, duzni k je platio 222 200 dmara.
Koli ki j e kapital, a kolika j e kamata?
Po odbi lku 6% int eresa za I J 0 dana duznik je po rnenicnom z.:lJmu
primio 147 250 dinara. Na koliku sumu glasi mel1lea?
Po odbit ku 7,5% kamale za 40 dana duzmk je pri mlO 440 300 di-
nara. Koliku sumu ima da vral i?

V GLAVA
5. IZOMETRlJSKE TRANSFORMACIJE
5.1. Podudarnost figura
Primedba. U geometrlJl veli ku primenu ima pojam podudarne fi gure:
duZi , uglova, trouglova itd . Dve figure su podudame ako postoji
preslikavanje koje ih dovodi do uzajamnog poklapanja. Ako su dye figure
podudame njihovi odgovarajuci elementi su jednaki . Kod podlldamih
trouglova vazi ekvi valencija'
C!.ABC == C!.AIBIC
I
"" AB = AlB, II BC = B, C
I
II CA = C, A, II
liLA = LAlli LB = LBIII LC = LC
I
·
Minimalan broj usl ova da dva trougl a budu podudarna daju se sledecim
stavovima 0 podudamosti trouglova.
1°. Stay SUS:
AB = AIBIII AC = AICIII LA = LAI => !'lABC == !'lAIBI C
I
.
2°. Stav USU:
LA = LAI II AB = AIBI II LB = LBI => !'lABC == !'lA,BIC
I
.
3° .. Stav SSS:
AB = AIBIIIBC =BICIIICA =CI A
I
=> !'lABC == !'lAIBIC
I
.
4°. Stav SSU:
AB = AIBIII AC = AIC
I
II LC = LC
I
II AB > AC => !'lABC == !'lAIBIC, .
451.
452.
453.
454.
54
Oznacimo stranice trougla ABC sa: BC = a, AC = b i AB = c,
naspramne uglove sa a, f3 i Y, odgovaraJ'uce visine sa h h i h i
, (/ , h c
simetrale uglova sa sa' S i s y •
Dokazati da su trouglovi ABC i A,BIC
I
podudami kada su imjednaki
sledeci odgovaraju6i elementi (451-453):
a) a = a" b = b
l
i h, = b) a = ai' C = c
i
i h, = h b .
,
a) a = a C = cit = t . b) c = c h = hit = t
I' 1 C C'J' I' C C
t
C CI
a)b=b"sy = s" iY=YI; b)c=c"a=a
l

Dokazati da su dva jednakokraka trougla podudama kada su im jed-
naki elementi (a osnovica, b krak jednakokrakog trougla): .
a)a=a"h
b
=h,,; b)b=bl'Y=YI; c)a=a"hu =h
u
,.
455.
456.
457.
458.
459.
460.
461.
462.
463.
464.
465.
466.
467.
Dokazati dasll dva pravougla trollgla podudama kada su im jednaki
elementl (a I b katete, c hi potenllza
a)a=al ib=b,; b)a =a, a=a' c)b=b C=C'
'I' I' \ "
Trouglovi ABC i A,BIC
I
su podudarni ako su D i D unutrasnj e
Tacke strani ce AB i AIBI(A -D - B, A, -D, - B,) i'akoje
LBCD == LB,C,D,. Dokazati da je AD == AID, .
Na visin.i CD koj a odgovara osnovici AB jednakokrakog trougla
ABC uocena Je tacka M, koja je spojena sa temenima A i B. Doka-
zatl da Sll trougl ovi AMC i BMC podudami .
Dokazati da Sll trouglovi ABC i ABC podudami ako su imJ'ednake
. . I 1 I
VISlne CD = CID" uglovi L CAD = C
I
AID i L CED = L C B D
I I I I"
Dokazati da su trollglovi ABC i AlBIC, podudami ako su im jednake
visme CD = CID
I
i duzi AD = A D i BD = B D
I I I \.
Dva jednakostranicna trougla su podudama ako su im jednake
vi sine. Dokazati .
Dva trougla su podudama ako su im jednake po jedna srranica.
vis ina i medij ane, koje odgovaraj u tim strani cama. Dokazati .
Ako je prava s simetrala duzi AB i M E s, tada je AM = ME. Dokazati .
Ako je poluprava D., si metrala ugla xDy, tacka ME 5, tacka A E Dx,
BE Dy, MA .1 Dx i ME 1. Dy tada je MA = ME. Dokazati.
Trougao je jednakokraki ako i samo ako su mu dYe teZisne Iinije jed·
nake. Dokazati .
U svakom jednakokrakom trouglu jednake su:
a) visine koje odgovaraju kracima;
b) tezisne duzi koje odgovaraju .,
kracima. Dokazati.
Primenom podudamosti trouglova
izracunati sirinu reke AB ako j e
BC = CD, L 1 = L 2 = 90°. Posma-
trae koji se nalazi u taeki E vidi da
tacke A i C pripadaju istoj pravoj,
a DE = 70 m (sl. 3).
B
''\'
51 3 E
Data su dva podudama trougla. Dokazati:
a) njihove odgovarajuce tezisne duzi sujednake;
b) njihove odgovarajuce visine su jednake;
c) njihove odgovarajuce si metrale unutraSnjih uglova su jednake.
55

468. U trouglu ABC sU'anica BC + 2AC, konstrui sana je medijana AD.
TackaE j e srediste duzi DC, aK duzi AC. Presek duzi AE i
DK je tacka O. Dokazati:
a) Trougao ADO je j ednakokrak i;
b) AD j e simetrala ugla BAE.
469. Oat je jednakosu'ani can trougao ABC. Na produzeci ma stranica
AB, BC,CA konsrruisani su odgovarajuci odsecci BC, = AB,
CA, =BC, AB, = CA.
a) Ookazati da je trougao A, B,C, j ednakostranican;
b) Ako j e P presek pravih A, B i C, A, tacka Q presek pravih C, A i
B, C i tacka R presek pravih A, B i B,C. Ookazati da j e trougao PQR
takode j ednakos tranican.
470. U ostrouglom trouglu ABC tacke C, ,A"B, su sredi sta redom
stranica AB, BC, AC. Tacka H j e podnozje visine konstruisane iz
temena A.
a) Kakav j e cervorougao B, C, A,H?
b) Prave AA, i B,C, seku se u tacki K, . Ookazati daj e KB, = KC,;
c) trouglova ABC i A,B,C, se poklapaju. Ookazati .
471. Ako su kraci BA i CA j ednakokrakog trougl a BAC produiena preko
vrha A tako da je AE = AF, tada j e FB = EC( F E AC,E E AB).
Ookazati .
472. Pocev od dva suprotna temena romba konstrui su se na svaku strani cu
jednake duzi. Cetvorougao koji na taj nacin nastaj e j e pravougaonik.
Dokazati .
473. Ookazati da su dva trapeza podudama ako su im j ednake osnovice i
dijagonale.
474. Ova jednakokraka trapeza su podudama ako su im jednake osnovice
i visine.
475.* Oat je ,Paralelogram ABCD i prava p koja sa paralelogramorn ima
sarno Jednu zajednicku tacku i to je teme D. Neka su A' ,B' , C'
podnozja normala konstruisanih iz A, B, C na pravu p. Dokazati da
je AA' + CC' = BB'.
476. Oat je jednakokraki trougao ABC i prava I koja je norma Ina na os-
novicu AB. Ako prava I sece jedan krak u tacki M , a produzetak
drugog kraka uN, tad a je trougao MNC jednakokrak. Dokazati.
477.* Oat je jednakostranican trougao ABC. Svaka od stranica AB. BC,
CA, produzena je preko ternena B,C, A za duz d tako da je
BM = CN = AP = d. Ookazati da je trougao MNP takode j ednakos-
tranican.
56
478.
d
u
trouglll ABC bi lo koja duz jednako je udaljena od druga
va temell a. Ookazat!.
479.*
Oat j e j ednakokraki trougao ABC sa vrhom u A ' " B
480.
481.*
482.*
483.*
484.*
485.
486.
487.
488.
489.
490.
491.
. k ' • 'V1SIIlom B Ako
su ,z m a .oJe lacke D osnovice BC konstrllisu: DE l.AB i D/i.
tada Je zb, r BE + CF slalan i J'ednak CB 0 k ' ' ,
, . 0 azal!.
U j ednakokrakom /:; ABC simetrala kraka BC sece produienu 0 no-
VICU AB u tack, D. Na pravOJ CD konstruisan je odsecak CE = DA
D - C - E. Dokazat i: '
1
0
trougao DBC je jednakokraki'
2
0
trougao DBE j e takode j ednakokraki.
U A Bc,D tacke FiE su sredista naspramnih stranica
AB , CD. Odsecc, AE , FC dele dijagonalll BD na tri Jednaka dela.
Ookazat!.
U j e.dnakokrakomtrouglu ABC simetrala krakaBC sece osnovicUAB
u tack, D, tako da Je A - D - B. Kada je na duzi CD racka E lakva da
Je CE = AD , C - D - E, dokazat i da je:
1
0
rrougao DBC j ednakokraki;
2
0
trougao DBE j ednakokraki .
Ako se iz rna koje tacke M koja pri pada osnovici A B jednakokrakog
trougl a ABC konstrUi su nOimalne duzi MD i ME na oba kraka
(D E AC, E E BC), zbir ovih duii je konstantan i jednak visini
trougl a koja odgovara kraku. Dokazati.
Oat je trougao ABC. Na nj egovim strani cama spolja konstruisani su
j ednakostrani cni trouglovi ABM. BCN i ACP. Dokazati da su duii
AN, BP i CM j ednake.
Oznacimo strani ce trougla ABC sa BC = a, AC = b i AB =',
nasprarnne lI glove sa a, f3 i y, odgovarajuce visine sa h •. h. i h, .
tezisne duii sa I a' I. i ' " i obim rrougla sa 2s. Konstruis8ti trougao
ABC ako j e on zadat sledecim elemenrima (485 - 491):
a) at c, ' a; b)e,fJ, ' a'
a) a, fJ , h. ; b) fJ, h,,, h,.
a) f3, he' Ie;
b) h •. le,e.
a) a + e, h . fJ;
b) a + b, c, y.
a) a + b, h., e;
b) a - b, c. fJ (a > h).
a) e - a, fJ , h,(e >a); b)e, I.,fJ·
a) 2s, a, fJ ;
b)s.fJ,h,.
57

492.
493.
494.
Konstruisati jednakokraki trougao ako su dati elementi (a osnovica,
b krak):
b) b, h,,;
c)a+b,f3;
d)b-a, a,(b>a).
Konsturisati j ednakostranican trougao ako su dati:
a) zbir stranice i visine;
b) razlika stranice i visine.
Konstruisati j ednakokrako-pravougli trougao ako su dati:
a) zbir kraka i hipotenuze;
b) razlika hipotenuze i kraka.
495. Konstruisati pravougli trougao ako su dati :
a) kateta i j edan ugao;
b) ostar ugao i tezisna duz koja odgovara hipotenuzi;
c) zbir katete i hipotenuze i ostar ugao;
d) razlika kateta i os tar ugao.
496. Konstrui sati kvadrat ako su dati:
a) zbir strani ce i dijagonale;
b) razlika dijagonale i stranice.
497. Konstruisati pravougaonik ako su dati :
a) zbir stranica a + b i dijagonala d;
b) zbir kraee straniee i dijagonale b + d i stranica a;
c) dijagonala d i razlika stranica a - b (a > b);
d) razlika dijagonale i manje straniee d - b i duza stranica a.
498. Konstruisati paralelogram ako su dati:
a) stranice a, b i visina hu;
b) stranica a i dijagonale d, i d,;
c) duia straniea a, dijagonala d, i ostar ugao a;
d) dijagonale d" d, i visina h
Q

499. KODstruisati romb ako su dati (d, i d, su dijagonale, a - ostar ugao,
h - visina, a - stranica):
a) d,. a; b) d" d,;
c) a, d, + d, ; d) a, d, - d, (d, > d,).
500. KODstruisati trapez ABCD (gde su osnovice AB = a, CD = b, kraci
BC = c, AD = d i visina koja odgovara osnovici h) ako su dati :
a) a, b, d, h; b) a, b, c, a;
c) a, b, d" d, (d, i d, dijagonale trapeza) ;
d) a - b, h, d" (a> b).
58
501.
502.
503.
Konstrui sati jednakokraki trapez ako su dati:
a) osnovice i os tar ugao;
b) osnovice i dij agonala;
c) zbir os novica, krak i dijagonala.
Konstruisati pravougli trapez ako su dati zbir osnovica i obe diJa.
gonale.
Konstruisati deltoid ako su date obe dij agonale i jedna stranica.
5.2. Ortogonalnost prave i ravni. Ugao pravc i ravni
Dcfinicija. p nonna. lna je na lC (p.llC) ako prava p i ravan 1£
IInaJu zaJedntcku taeku P I prava p Je nonnalna na sve prave ravni 1£ koje
sadrie tacku P.
Kosijcv stav. Ako prava p prodi re ravan lC u taeki P i ako je pri lome ona
normalna na dvema pravama a i b, koje pripadaju ravni lC i sadrZe lacku P
tada je prava p nonnalna na ravan lC. '
Ugao izmedu pravc i ravni. Ako prava p nije nonnalna na ravan :r. tada
ugao odreden pravom p i njenorn onogonalnom projekciJom p' na
ravan lC nazi va sc ugao izmedu prave p i ravni lC. Ako je prava nonnalna na
ravan, ugao izmedu prave i ravni je pray.
504. Ako su dYe ravni paralelne sa treeorn, one su paraleloe i medu so-
bom. Dokazati .
505. Prava p je paralelna sa ravni lC. Dokazati da postoji jedna i samo
jedna ravan a IllC koja sadrii pravu p.
506. Odrediti geometrijsko mesto taeaka prostora sa osobinom da su sve
tacke podjednako udaljene od kraj eva date duzi.
507. Koji je dovoljan uslov da su prava i ravan uzaj amno nonnalne?
508. Ako prava p sadrii tacke M i M" koje su podjednako udaljene od
krajeva dat e duzi AB; dokazati da je prava p nonnalna na dul AB
509. Odrediti duiinu projekcije duii cij a j e duzina a em i kOJ3 obrazujt a
projekeijom ravni ugao: a) 60°; b) 30°; c) 45°.
510. Iz taeke M konstruisane su duzi MA i UB do ravni :r (A. BE rr)
Obe duzi sa ravni lc zaklapaj u ugao od 45°. Odrediti ugao izmcJu
njih ako su njihove projekcije na ravan uzajamno normalne
511. Iz taeke M konstruisana je na ravan lc nonnalnn duz AIM,
duii, MA i MB, koje sa ravni lc obrazuju ugao od 30·. a
ugao od 60°. Odrediti rastojanje izmedu tal!aka A I B.
9

512. Iz tacke M konstruisane su do ravni n kose duzi ,),fA = 20 em i ME =
15 em. Projekeija prve duzi oa ravan 1r je 16 em. Odredit i projekciju
druge duzi.
513. Prava p prodire ravan:rr u lacki K, a prave a i b pripadaju ravni :rr i
an b = {K}. Ako prave a i b zaklapaju jednake uglove sa projekei-
jom p, prave p, one zaklapaju jednake uglove i sa pravom p. Doka-
zati.
514. Dale su dYe mimoilazne prave p i q i taeka A. KonslTuisali pravu
koja sadrZi tacku A i normalna je sa pravama p i q.
5]5. Dat je jednakokraki trougao osnoviee AB = 6 m i kraka AC = 5 m.
Osnovica pripada ravni n, a vrh C je na rastojanju 2 m od ravni .
Odrediti ugao izmedu ravni :rr i ravni lrougla.
516. Tacka A pripada jednoj slrani pravog diedra. a lacka B drugoj . Pro-
jekeije tacaka Ai B na ivicu diedra su tacke A, i B,. Odrediti uglove
koje duz AB obrazuje sa Slranama i ivieom diedra ako je AA, = BB,
=aem i A,B, : AA, =../2.
5.3. Vektori
Vektor. Orijentisana duz naziva se vektor.
Ureden par taeaka (A,B) odreduje vektor AB, odnosno (A,B) = AB.
Suprotan_ vektor, vektoru (A,B)je vektor(B, A), odnosno (A,B) = -(B, A).
-
Nula vektor je vektor (A,A) = O.
- -
Proizvod realnog broja k i vektora v je vektor k v sa svojstvima
- - -
1°. Intenzitet vektora k v je Ik vl=lk 1'1 vb
- -
2°. Vektori vi k v su istog pravea,
- -
3°. Vektori vi k v su istog smera ako je k > 0 i suprotnog smera ako je k < O.
517. Dati su vektori u i v. Konstruisati vektore jednake:
518.
519.
60
- -
a)3u+2v; b)3u-2v.
Cetvorougao cije dijagonale se uzajamno po love je paralelogram.
Dokazati.
je straniee BC trougla ABC. Ookazati da je
AB+AC=2AM.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
527.
Dokazati da je moguce kon 'l '. ..
lezis nim linijama dalog clj e su slranice jednake
Nad vektorima AS i AD k . .
Od .. .. onstruisan je paralelogram ABCD.
redlll dljagonale paralelograma u fu k ... d'h k
_ n Cljl atl ve lora.
Nad vektorima AB i AD konstruisan je paralelogram. 1= ' 1' < k-
... _ _ Zllu, un
eljl AB i AD veklore: OA, OB, OC, aD, gdeje AcnBD = /O} .
Dljagkolnale romba ABCD su AC i BD. lzrazili preko njih vektore kOJi
se po apaju sa sl ranteama romba.
Sredista slranicaAB, BC,CA lrougla ABC su redom lackeC I B
a M j e prol zvoljna laeka ravni lrougla. Ookazali da je " / " "
MA,+ MB,+ MG, = MA+ MB+ MC.
Ako je T tei isle trollgla ABC. lada je TA + TB + TC = O. Ookazali.
Oa Ii sredi sla straniea proizvoljnog Celvorougla lemcna paralelo-
grama?
Oal je pravilan sestougaonik ABCDEF.
a) Ako su A" B" C" D" E" F, sredine nj egovih strana AB BC CD
DE, EF, FA, dokazati da je ' , .
AA,+BB>CC, +DD,+EE,+FF = (j.
, ,
b) Ako je AA, = m, BB, odrediti vcklore
----- --
AC, DD"EE, ,AD,CC, ,FA,AE.
528. U t:.. ABC tacke M i K su sredi§ta Slraniea AB i Be. Ookazali daje:
a) AC = 2MK;
- 1(--)
b)MK="2
BC
+
BA
.
- -
529.
Dal je pravilan Ako 1:.-AB = p, BC = q.
izracunati vektore CD, DE, EF. FA, AD, EA , AC.
-
530. Datje t:.. ABC, gde je AC = a, BC = b. Nad AC konslrui aD Je kvad-
rat ACDE a nad BC, lakode kvadral BCFG. Ako Je AD = P I
-- ---- _._-
BG = q, odredite vektore EF, DF, FG, DE u funkciji a, b, pI q
61

531. Ookazati ekvivalenciju 1\r£N = PQ c::- MP = NQ.
532. Oatje kvadrat ABCD, gdejeCE II BD, E E AD (s lika 4). Ookazati:
,
- - - -
aj AC+BD = AD+BC;
- -
- - -
bj AB+BC+CD = AB+CE.
, ,
533, Dat je trapez ABCD. Ako je
M srediste stranice AD, N
srediSte stranicc BC. tada je
- '(--)

,
MN = 2' AB+ DC . Ookazati.
SI 4
534. Oat je jednakokraki pravougli /j, ABC. Nad slranicama su konstrlli-
sani novi jednakokraki pravougli trouglovi BCOp i ABO
l
·
AkojeCB CA = p, 0 2C = g, izracunati 0 20J' 010) i 0
2
0
1
,
535. Neka b i proizvoljni vektori . Ispitati kolineamost vektora p i q
ako j e:
aj p = b i q = .fib;
b) p = b i q = ,J5b;
c) p = 2.J3b i q = 6b;
d)p = 2a i q=3a+c;
e) p = b+ i q = J3b+
-
536. Neka su a i b proizvoljni vektori. Kada su vektori p = a+ b I
- - -
q = a- b koli neami?
537. Ako je M proizvoJjna tscka u ravni trougla ABC, tada je
- 1 - - -
MI' = '3(MA+ MB+ MC), gde je tacka T trougla. Ookazati.
538. Ako je M proizvoljna tatka u ravni paraJelograma ABeD, tada jc:
4MO =.&£4+ MB+ MC+ MD, gde je 0 tacka preseka dijagonala
paralelograma. Dokazati.
62
539. Oatje pmvilan sestougao ABCDEF. Neka su M sredislc duti DE N
sredi,S.::.-. duzi AM, P srcdgte duzi BC. Razloziti vektor NP po
rima AB i AF.
540.
541.
542.
Neka su M. i N sredista neparalelni h strani ca BC i AD lTapeza
ABeD, a F presecnc tacke duzi IvfN j dijagonala .Ie i BD. Tada
. - AB-DC
JC EF = . Ookazati
2 .
Neka su L, M iN stranica AB, Be, CD, DA ¢Ctvorougla
ABCD. Pnmenom vektora dokazati da se duzi MK i NL seku u
tacki S koja polovi svaku od ovih duzi.
U trouglu ABC tacke Pi Q dele, redom, stranice BA i Be u odnosu
BP:PA=3: 1, BQ :QC=3: 1. Pomocu veklora dokazati da je
PQ II AC
543. Oat je cetvorougao ABCD. Neka su E i F sredine strani ca AB i CD.
Tada je:
- 1- 1- - - 1- 1- -
aj EF+-AB+-DC = AC; b) EP+ - BA+-CD = BD'
2 2 2 2 '
- 1- - - -
c) AC+-BD = AD+BC = 2EF;
2
d) Ako je G duzi EF. tada je 4AG = AB+ AC+ AD;
e) GA+ GB+ GC+ GD = O. Ookauni .
544. Dati su vektori ; = (-5,3) i b = (2. - J Odrediti vcktore:
a) a+ b; b)a- b; c)3a+2b; d)2a-4b.
. - - -
545. Oati su vektori a = (m- I)i +(3m+ 4») i b = (m + I) i + (3m+ 4)j,
gde j e m realan parametar. Odredili:
- - -
a) vektor v = 2a- 36 b:
b) za koje vrednosti parametra m vektor v je nula vektor?
546. Vektor razloziti po vektorima ;=(2,-1) i b={-4.3).
Odrediti koeficijente razlaganja.
547. Dati su vektori = (4,-12), b = (5,- 1) = t3,5) .• Dokazali da po-
stoje dva realna broja min lakva da je a = mb+ nco
63

- -
..
548. Dati su vektori a=(4,1), b=(5,-I)
c = (3,5). Vektor c razloziti
po vektorima a i b.
549. Datje vektor; = sa pocetkom A,Sx" y,) i krajem A, (x" y,).
Odrediti Dekartove koordinate vektora a.
550. Data su temeoa trougla u Dek3..ltovom koordinatnom sistemu
A( I, - 4), B( 2, 3) i C( - 5, 4). Odrediti Dekaltove koordinate vektora
AC, BC i AB i zatim izracunati njihove intenzitete.
551. Data su temena cetvorougla A( -4, -22, B(5, - i D( - 5, 0).
Odrediti koordinate vektora: AB, AD, AC, BD, BC i CD, zatim
izracunati njihove ioteozitete.
552. U pravouglom koordinatnom apscisa vektora a je 6. Ako je
lal = 10, odrediti ordinatu vektora a.
553. Odrediti y, tako da tacke A( 1,3), B(3, 5) i C( 4, y) pripadaju istoj
pravoj. _
554. Odrediti realan parametar m, tako da vektori C/ = (3,-2) i b = (111,4)
budu kolioeami.
555. Data su tri temena paralelograma A(2, 5), B( - I, 2) i C( 6, I). Odrediti
cetvrto teme 0 paralelograma.
- - -
556. Sila F = 3 i - 4{. razlo!eoa je oa dye kompooente, od kojih je Iedna
data vektorom F, = 2 i + 8 j. Odrediti drugu komponentu si le F.
5.4. Osna i centralna simetrija
5.4.1. OSNA SIMETRIJA
Osna simetrija u odnosu na pravu s je preslikavanje koje proizvoljnu tacku
M preslikava u tacku M' = 0 ,( M), tako da je prava s simetrala duii MM'.
d,!
Prava s je osa simetrije. Simbolicki: 0, (M) = M' "" s simetrala duzi MM '.
557. Koliko osa simetrije (u ravni) ima:
a) kvadrat;
b) prayougaonik;
c) krui:nica;
d) ugao;
e) praya;
f) dui?
64
558.
559.
560.
561.
Odrediti ose simetrije figure koju obrazuju:
a) praya I kruznica;
b) dye prave;
c) dye kruznice;
d) dye koncentricne kruznice.
Koja od oyih figura ima osa simetrije i koliko?
Date. su koncentricne kruznice k(O, r), K(O,R) i prava p. Dokazati
ImphkaclJu: (K n pIA, B} II k n p = {C, D}) => AC = BD.
Date su dye koncentricne kruznice K (0 r) K (0 ). 1. _ ....
K (S)
. . , , , , ,r, I IU ""OIca
J ,r
J
• Dokazall Impli kaciju: --
(K, nK
J
= {A,B}IIK,nK
J
= {C,D})=>
=> (AB II CD II AC = BD II AD =BC).
Syaka M koja pripada jednoj od poluravni odredeoom osom
slmetrlJe date duzi AB bliia je onom kraju iste duii koja pripada istoj
poluravOl kOJoJ pnpada I tacka M. Dokazati .
562. Konstruisati trougao najmanjeg obima ako mu dva temena pripadaju
kraclma datog ugla, a trece teme se poklapa sa datom tackom u
oblasti datog ugla.
563. Konstruisati romb ako jedna dijagonala ima duiinu d i pripada datoj
prayoj a, a krajeYi druge dijagonaJe pripadaju datoj pravoj b i datoj
kruzoici K.
564. Konstruisati trougao ako je pozoato: b, he i a + c.
565.* Na obali reke treba da se izgradi vodotoranj, odakle se vodovodom
povezuju naselja A i B sa iste strane reke. Odrediti optimaloo mesto
yodotomja da duzina vodoyoda bude mioimaJna.
566. * Dati su L xOy i praya p. Koostruisati kvadrat cija dva suproma te-
men a pripadaju kracima datog ugla, a druga dva pripadaju datoj pra-
voj p.
567.* U dati trougao upisati trougao oajmanjeg obima cije se jedno teme
poklapa sa datom tackom oa j edooj stranici datog trougla.
568.* Konstruisati jedoakokraki Irougao datog obi rna i visine koja odgo-
vara osoovici.
569. * Simetricoe slike ortocentra trougla u odnosu oa srranice trougla pri-
padaju opisanoj kruZoici oko trougla. Dokazati.
570.* Konstruisati pravougaonik ako su dati jedna srranica i zbir dija-
gonale i druge stranice.
65

571.* Konstruisati pravougaonik ako su date stranice a i razlika dij agonale i
druge stranice d - b.
5.4.2. CENTRALNA SIMETRlJA
CentTalna sirnetrija. U OdDOSU na tacku S je preslikavanje koje proizvoljnu
tacku M preslikava u taaku M' = a.c M) takvu daje S sredi ste duzi MM' .
Tacka S je centar simetrije.
ok!
Simbolicki : a,(M) = M'¢SM = SM' .
572.
573.
574.
575.
576.
577.
578.
Konstruisati simetricnu sliku datog cetvorougla u OdDOSU oa centar
sirnetrije koji:
a) De pripada cetvorouglu;
b) pripada cetvorouglu;
c) pripada jednoj stranici cetvorougla;
d) poklapa se sa jednim temenom cetvorougla.
Konstruisati simetricnu sliku polukruga u odnosu na centar sirnetrije
koji :
a) De pripada polukruznici;
b) pokJapa se sa centrorn polukruga;
c) pokJapa se sa jedDim krajem precnika polukruga.
Dati L xOy preslikati centralDom si-
metrijom u odnosu Da tacku S (sl. 5).
Dve duzi su centralno sirnetricne
prema jedDoj tacki 0 ako i sarno ako
su paralelne i r ndudame. Dokazati.
Koliko ceDtara sirnetrije irna figura sastavljena od:
a) dye prave koje se seku;
b) dye paralelne prave;
51. 5
c) tri paralelne prave razlicito udaljene jedna od druge?
x
Svaka prava koja sadrii presek dijagonala paralelograma i sece
jednu stranicu, sece i suprotnu stranicu. NjeD odsecakje raspolovljen
preSeCDOrn tackorn dijagoDala. Dokazati .
Date su tacke A, prava a i kruznica K( 0, r). KODstruisati duz MN sa
sredi§tem u tacki A i krajevirna na pravoj a i kruZDici K.
579. Poplava je uDistila granice pravougaone parcele cija je jedna straDa
tri puta veca od druge. Na jedDoj od duzih strana parcele nalazi se
pumpa za vodu, a na suprotnoj jedno stablo. Takode, Da parceli se
nalazi jedan elektricni stub podjednako udaljen od duzih stranica
66
pravougaonika, a u odnosu na manj e stranice dva puta je bliZi jednoj
od druge. Odrediti granice parcele.
580. U trouglu ABC tacke A,B,C, su sredista stranica trougla. tacka T je
teiiste trougla, a A" B"C, su sredista odgovarajucih duzi TA, TB. TC.
Trouglovi A,B,C, i A, B,C, su simetri cni u odnosu na lacku T. 00-
kazati .
581. Na suprotnim (naspramnim) strani cama AB i CD paralelograma
ABCD konstruisane su duzi AM = CN. Prava MN sadrti presecnu
tacku dijagonala. Dokazati .
582.
583.
584.
585.*
586.
587.
588.*
589.*
Na produzecima stranica paralelograma ABCD konslruisane su lacke
A" B" C" D, , tako da su tacke B, C, D. A sredisla odgovarajucih od-
secaka AA" BB" CC" DD,. Kori sleci centralnu simetriju dokazali
da je cetvorougao A,B,C,D, paralelogram.
Ako su tacke A i B, C i D dijametralno suprotne tacke dveju koncen-
tri cnih krumica, tada su odsecci AC i BD j ednaki i paralelni, iii pri-
padaju jednoj pravoj . Dokazati.
Dve spoljasnje kruzni ce jednakih poluprecnika sa jednom za-
jednickorn tackom odsecaju Da pravoj , koja sadrZi zajednicku lacku,
jednake tetive. Dokazati .
KODstrui sati trougao ako su date sve tri teiicne linije.
Konstruisati pravougaonik ako je dato jedno teme i dYe l.acke na
suprotnim stranicama, koje su si metri cne u odnosu na sredlste pra-
vougaonika.
Dati su kruini odsecak i tacka M u njemu. Konstruisati duz. cijije-
dan kraj pripada luku, drugi tetivi odsecka, a tacka AI Je sredl Ie
duzi.
Dati su u ravni 1:1 ABC i prave p i q (p.L q). Neka su a, i a y dYe
osne simetrije datog trougla. Dokazati da je:. .
a) a p (1:1 ABC) o a y CI:1 ABC) = a ,(1:1 ABC), gde Je a . centralna Sl -
metrija i p n q = (S);
b) p_CI:1ABC) = a. (1:1 ABC), (a= 180°).
Ako : u a i a dYe osne simetrij e neke ravni 1C takve da je p 1. q i
p y
p n q = IS}, dokazati :
a) a p 0 a q = a j.;
b) a °a = a 0 a p'
p y y
67

590.* Datje trougao ABC. Ako je p_ (a = 180°) rotacija oko temena A da-
tog trougla, a a A centralna simetrija istog trougla, dokazati da je
OA=P- ·
a
5.5. Translacija
Translacija. Nekaje M bilo koja tacka ravni, a vbilo koji Preslika-
vanie koie tacku M preslikava u M', tako da je MM' = v naziva se
:J J Jef. __
translacija (pornak). Simbolicki : T Ii (M) = M' ¢> MM' = v.
591. Dat je kvadrat ABCD. Odrediti njegove slike nastale translacijom
tako da se:
a) terne A preslikava u teme C;
b) teme A preslikava u srediste straniceBC;
c) terne B preslikava u presek dijagonala.
592. Dat je jednakostranicni trougao ABC. Odrediti njegove slike nastale
translacijom tako da se:
a) terne A preslikava u A' (BA' = A'C);
b) stranice AB preslikava u srediste stranice AC.
593. Dataje kruznicaK (0, R) sa precnikom AB. Odrediti translacije koje
preslikavaju:
a) tacku ° u tacku A;
b) tacku A u srediste poluprecnika OB;
c) tacku B u datu tacku M kruznice.
594. Translacijom preslikati dati trougao ABC za vektor v:
a) v= AB;
- -
b)v=BC;
c) v= CA.
595. Dat je trougao ABC. Translacijorn za vektor u = AA, (AA, tezisna
du:i preslikati dati trougao u t:,. A'B'C', zatim translacijom za
vektor v= AB preslikati trougao A'B'C' u t:,. A'B'C. Odrediti tran-
slaciju za koju se t:,. ABC preslikava u t:,. A'B'C.
596. Dati su trougao ABC i njegova slika t:,. A'B'C', dobijena nekorn
translacijom. Du:i ciji su krajevi centri opisane i upisane kruxnice
68
t:,. ABC jednaka je i paralelna duzi su krajevi centri opisane i upi-
sane kruzmce t:,. A' B'C'. Dokazati .
597.* Konstruisati trougao date stranice a cij a dva temena
pnpadaJu dvema datlm paralelnim pravama, a trece teme trecoj pra-
voj koja sece date paralelne prave.
59S.* Konstruisati jednakostranican trougao date stranice a cija dva temena
pripadaju dvema datim paralelnirn pravama, a trece datoj krufuici.
599.*
600.*
601.*
602.*
603.*
Date su prave '" I, . Konstruisati duz date duzine, paralelnu sa , ,
ciji krajevi pripadaju prav.ama " i I,. '
Dati su Lx Ay i vektor v, koji pripada
tacke B i C tako da B E Ax iCE Ay i da je BC = v iii CB = v.
Preseci dati trougao ABC pravorn, tako da vektor na oyoj pravoj, iz-
rnedu dye stranice trougla, bude jednak datorn vektoru v, koji pripada
ravni ovog trougla.
Date su dye kruznice K" K, i prava p. Konstruisati pravu n paralelnu
sa pravom p, na kojoj kruinice K, i K, odsecaju jednake duzi.
Date su kruznice K(O,r), K,(O, r) i dui AB. Konstruisati duz
paralelnu i jednaku datoj duzi, a da krajevi pripadaju datim kruini-
cama.
604.* Dati su prava p i kruznica K(O, r) . Konstrui sati vektor jed-
nak datorn vektoru v, tako da rnu jedan kraj pripada pravoj p, a drugi
kruZnici K.
60S. Odsecak prave, koji sadrZi srediste jedne stranice trou.gla i
je sa drugom stranicom trougla, Jednak Je POlovlru te stramce I
polovi i treeu straniou trougla. Dokazati.
606. Konstruisati trapez datih osnovica a i b (a > b) i dijagonala did, .
607. Konstruisati cetvorougao ako su date sve ceriri stranice i du:i koja je
odredena sredistirna dYe sup rome stranice.
60S. Konstruisati trougao ako su dati jedan ugao i visine koje polau iz te-
mena druga dva ugla.
609. Konstruisati trapez ako su dati:
a) osnovice i uglovi na veeoj osnovici;
b) razlika osnovica, oba kraka i jedna dijagonala;
c) obe dijagonale. ugao izmedu dijagonala I krak.
69

610. Dokazati da j e:
a) I ... 0 t... = 1 ... ;
AB Be Al
b) Iii 0 tv = lii+ii ;
C)t ijo /_ii=l a;
d) I .... 0 1 ... 0 t ... = ( ...... ;
AB He CA 0
e) Iii 0 tv = I v 0 ' ii-
(I ;; identicno preslikavanje).
5.6. Rotacija
Rotacija. Ako je M bilo koja tacka ravni. tacka 0 data tacka i a orii,entisani
ugao iste ravni. Kazemo daje M' slika ori ginala M doblvena rotaclJom oko
lacke 0 za dati ugao; , ako je OM = OM' i LMOM' =;. Tacka 0 je centar
rotacije, a ugao rotacije. Simbolicki :
def
p . (M) = M' ¢> OM = OM' /\ LMOM' = a.
O.a
611. Oat je trougao ABC i ugao a = 120°. Rotirati dati trougao za dati
ugao:
a) ako se centar rotacije poklapa sa jednim tern en om trougla;
b) ako centar rotacije pripada datoj tacki 0 van trougla.
612. Rotirati oko date tacke za dati ugao:
a) jednakostranicni trougao;
b) kvadrat;
c) kruzoicu;
d) pravilan
613. rotaciju datog trougla ABC oko tacke S za 60°.
614. Data su dva podudama, orijentisana u istom smeru, trougla sa ne-
paralelnim stranicama, koji pripadaju istoj ravni. Odrediti centar i
ugao fotacije koja preslikava jedan trougao u drugi.
615. Oat je kvadrat ABCD. Neka je K srediste stranice AB, L srediste
stranice BC. Odrediti centar rotacije i ugao fotacije koja preslikava:
- -
a) duz AK u BL;
b) vektor AK u LC.
70
61 6. Trollgao A" B" C, j e sli ka IJ. ABC pri rolacij i za A = 90
0
oko da-
tog centra rotacije. Medij ana A, M, IJ. A,B,C, je nonnalna medijani
AM IJ. AMC. Dokazati .
617. Nad stranicama AB i AC IJ. ABC konstruisani su jednakostrani cni
trouglovi ABE i A CF. Ako se tacke C i E nc nalaze sa iSle strane
stranice AB, a FiB se nalaze sa iste stranc strani ce AC, tada je
EF = BC. Dokazat!.
618. Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhorn u daloj lacki A i datim
uglom pri vrhu a, tako da mu temena osnove pri padaju datoj pravoj I
i datoj kruznici K( 0,1').
619. U dati trougao upisati j ednakokraki trougao ako su dati ugao pri vrhu
i polozaj tog vrha na jednoj stranici datog troll gla.
620. Dati su ugao xOy i tacka A u oblasti ugla. Konstruisati jednakokraki
trougao sa vrhom u A i uglom ii = 30°, dok os tala dva temena B i C
pripadajll kracima datog ugla.
621.* Konstruisati jednakostrani cni trougao cij a temcna pri padaju trima
datim paralelnim pravama.
622. * Konstruisati jednakostrani can trollgao, tako da mu temena pripadaj u
trima datim koncentricnim kruznicama.
623.* Date su tri paralelne prave. Konstruisati kvadrat, tako da mu temena
pripadajll datim pravama.
624.*
625.*
626.*
627.*
628.*
629.*
Date su tacka A i dye paralelne prave p i q. Konstruisati jednakostra-
nisan trougao cije je jedno teme data tacka A, a ostal a dva pri padaju
datim paralelnim pravama.
Konstruisati kruzni luk ako je dato srediste, odgovarajuci central ni
ugao, a da krajevi luka pripadaju dvema datim pravama.
Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj taaki A, a temena B i
D pripadaju dvema datim paralelnim pravama.
Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj tacki A, a temena B i
D pripadaju dvema datim koncentricnim kruZni cama.
U dati kvadrat upisati jednakostranican trougao cije jedno teme pri·
pada datoj taaki na jednoj stranici kvadrata.
Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhom u datoj tacki i uglom pri
vrhu 52° 30', tako da mu temena os nove pripadaju dvema datim
krumicama.
71

5.7. Neke vafnije teoreme 0 trouglu, cetvorouglu. mnogouglu i
kruznici
1°. Ako su a,/3,y unutrasoji uglovi trougl a, a a"/3,, y, spolj asnji uglovi.
tadaje: a + /3 + y = 180°, a, + /3, + y, = 360°. /3 = a + y.
2°. Ma koja stranica trougla manjaj e od zbira druge dYe, a veca od njihove
razlike.
3°. Ako su a,/3,y,o uoutraSnji uglovi, a a"/3"y,, o, spolj asoji uglovi
cetvorougla, tadaje a + /3 + y + ° = 360° i a , + /3, + y, + 0, = 360°.
n(n - 3)
4°. Broj dijagonala n - ugla j e D n = 2 .
5° . Zbir unutrasnjih uglova n - ugla je S n = (n - 2) . 180°.
.. . . (n-2)·1 80°
6°. UnutrasoJI ugao pravllnog n - ugl a Je a = .
360°
7 0. Centarlni ugao pravilnog n - ugla je E = --.
n
360°
8°. Spoljasnji ugao pravilnog n - ugla je /3 = --.
n
n
630. Mogu Ii memi brojevi unutraSnjih uglova t:rougla da zadovoljavaju ra-
zmere: a) I : 2 : 3; b) 3 : 7 : 8; c) I : I : 2 ? Ako mogu, izracunati
uglove.
631. U trouglu ABC L A = 25°, L B = 68°. Kroz nj egova temena kon-
struisane su prave paralelne naspramnim stranama. Izracunati uglove
trougla koj i cine ove prave.
632. Odrediti oblik trougla (prema uglovirna) ako je jedan unutrasnji ugao:
a) jednak zbiru druga dva;
b) veei od druga dva;
c) manj i od druga dva.
633. Dva ugla trougla iznose 60° i 72°. Odrediti uglove koje obrazuju
visine trougla koje polaze iz temena datih uglova.
634. Odrediti ugao pod kojim se seku simetrale spoljasnjih uglova na hi-
potenuzi pravouglog trougla.
635. Pod koj irn se uglom seku simetrale ostrih uglova u pravouglom
trouglu?
636. Dokazati da se simetrale uglova a i /3 trougla ABC seku pod uglom
I{J = 90° + !.
2
72
637.
638.
639.
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
U ABC simetrala CD ugla y sece stranicu A B pod uglom
'P - 110 . Izracunatl lI glove trougla ako se zoa da je CD = Be.
U ABC simetrala CD ugla y gradi sa stranicom AB ugao
'P - 100 . Izracunatl unutrasnJe uglove trougla ako je BC = CD.
Simetrala AE ugla a i visina CD grade ugao .n = 500 I • .
. .,.. . uou-
trasnJ e uglove troll gla ako je AE = BE.
i y trougl a ABC grade ugao'P. Akojea : cp = I : 2
/3 . y - I . 4. Izracunat l unutraSnJe ugl ove lrougla.
U pravouglom . trouglu ugao koji zahvalajll hipotenuzina visina i hi-
potenuzma tezisna duz je 28°. Odrediti ugao izmedu hipotenuzine
tefisoe duzi i simetrale pravog ugla.
U j ednakokrakom trouglu ABC (AB = BC), simetrala ugla BAC i
visma AD kOJa odgovara kraku obrazuju ugao od 18°. lzracunati
uglove trougla ABC.
U trouglu ABC (BC > A C) uglovi a i /3 razlikujll se za 30°. Ako je D
tacka na stranici BC, takva da je AC = CD. [zracunati LBAD.
lzracunati unutrasnj e uglove trougla, ako je poznato da jedan ugao
. . 2 d I
IZOOSI"3 rugog, odoosno 4 treeeg ugla.
Na produzetku kraka AC jednakokrakog trougla ABC, iza tacke C
data je tacka D, tako da je CD = AC. Dokazati da je trougao ABD
pravougli .
U trouglu ABC unutrasnji ugao kod temena C je 40°. Simetrale unu-
trasnjeg i spoljasnjeg ugla kod temena C u preseku sa pravom AB
odredujujednakokraki trollgaoCDE.lzracunati ugl ove trougla ABe.
U pravouglom trouglu hipoteouzina vis ina deli hipotenuzu na dva
odsecka cija je razlika jednaka duzini jedne katete. Izracunati uglove
trougla.
648. Ako se simetrale dva unutrasnj a ugl a seku pod uglom od 135°. !ada je
trougao pravougli. Dokazati.
649. U trouglu ABC dati su uglovi a = 44° i y = 78°. Na pravoj AB
uocene su tacke DiE, tako dajeD - A - B - E i daje DA = AC i
BE =BC. Izracunati uglove LADC i LBEC.
650. Izracunati unutrasnj e uglove jednakokrakog trougla ako:
a) Visina koja odgovara jednom kraku gradi sa drugim krakom ugao
od 32°·
b) Visine koje odgovaraju kracima seku se pod uglom od 48°;
73

651.
652.
653.
654.
655.
656.·
657.
658.·
659.·
660.
74
c) Visina koja odgovara kraku i vis ina koja odgovara osnovici seku
se pod uglom od 127 0; . .
d) Simetrala ugla na osnovici sa nasprammm krakol11 gradl ugao od
69°.
U jednakokrakom trouglu simetrala ugla naoosnovici i vi s ina
struisana iz istog temena grade ugao od 15 . izracunatl unlitraSnj e
uglove tog trougla.
U tupouglom trouglu ABC iz temena A tupog ugla konstmisana je do
preseka sa BC duz AD, koja sa stranicom AB gradl ugao jednak Uglll
kod temena C. Zatim je konstrui sana duz AE kOja sa stranlcom AC
gradi ugao jednak ll glu kod temena B. Dokazati da je trougao ADE
jednakokraki.
Na stranici AB trougl a ABC uocena je tatka D tako da je BD = Be.
Ako je spoljasnj i ugao kod temena B 140°, a unutrasnji kod temena
A 35°, dokazati da j e AD = DC.
U trouglu ABC spoljasnji ugao kod temena A j e 134°,. unutTasnji
ugao kod temena B je 62°. l zracunati treci ugao trougla 1 ugao pod
kojirn sa seku simetrale uglova kod temena A lB.
Sirnetrala ugla a trougla ABC gradi sa simetralom y, (spolj asnji
ugao trougla) ugao j ednak uglu fJ. Dokazati .
2
Neka su u trouglu ABC uglovi fJ i y ostri uglovi i neka je fJ > Y. Do-
kazati da je ugao izmedu visine i simetrale ugla iz temena A jednak
fJ-y
2
U trouglu ABC stranice AB i A C produzene su preko temena B i C i
konstruisane su simetrale spoljasnjih uglova koje se seku u tacki O.
Dokazati da je LBOC = 90°-
Ako su a, b, c stranice trougla, a I u tezisna duz, dokazati da je
b+c-a b+ c
.::....;-=---=- < I < --
2 Q 2'
U pravouglom trouglu teZisna duZ i visina konstruisane iz temena
pravog ugla obrazuju ugao jednak razlici ostrih glova trougla. Doka-
zati.
U trouglu ABC simetrale uglova a i y seku se u tacki M. lzracunati
ugao fJ ako se zna da je jednak polovini ugla AMC.
661.
662.
663.
664.
665.
666.
667.
668.
669.
670.
671.
672 •
673.
674.
675.
Ako je M stranice AC, N sredi ste stranice BC trougla ABC,
tad a j e 2 MN - AB 1 MN II AB. Dokazati.
Svaka stranica trollgla manj aje od polovine nj egovog obima. Dokazati .
Zbir vis ina trollgla manj a j e od njegovog obima. Dokazali .
Ako za stranice trougla vazi a < b < c, dokazati :
)
a+b+c a+b+c
a a< ; b) c>---":'
3 3 .
Zbir tei isnih duzi trollgla veci je od poluobima trougla. Dokazati.
Zbir tezisnib duzi trougla veci j e od njegovog obima. Dokazali.
Sredista stranica romba su temena pravougaonika, a sredi sta stranica
pravougaonika su temena romba. Dokazati.
Sredista stranica j ednakokrakog trapeza su temena j ednako-
stranicnog paralelograma. lspitati : kada je ovaj paralelogram romb, a
kada kvadrat.
Sredista stranica cetvoroll gla cij e su dij agonale medusobno nOT-
maine Sll temena pravougaonika. Ispitat i kada je ovaj pravougaonik
kvadrat.
Ako je AA' tezisna duz trougla ABC, tada su tacne implikacije:
BC
a) AA' = - => L A = 90°'
2 '
BC
b) AA' > - => L A < 90°·
2 '
c) AA' < BC => LA> 90°. Dokazati.
2
U trouglu ABC prava p II AB i sadrZi presek S simetrala uglova a i p.
Akoje pn AC = {M}, a pnBC = {N), tadaje MN = AM +BN.
Dokazati .
Ako je tacka 0 ortocentar trougla ABC, dokazati da je
L AOB + LC = 180°.
Sredisnja duZ MN trapeza ABCD paralelna je sa osnovicama i jednaka
je njihovoj aritmetickoj sredini. Dokazatt.
Dokazati da j e trapez sa jednaki m dijagonalama jednakokrak
Ako se j ednake telive AB i CD kruznice k(O) seku u tacki P 1 ako Je
PA > PB i PC > PD, tada je PA = PC 1 PB = PD. Dokazan.
75

676.
677.
678.
679.
680.
681.
Duzi AM i AN su tangente duzi kruwice k( 0) koje odgovaraju tacki
A. U tacki P na manjem luku MN kruwice konstrUlsana Je tangenta
koja sece ove duZi u tackama B i C. Dokazati da je obim trougla ABC
konstantan i jednak 2 AM.
Zbir unutrasnjih uglova bilo kog n-trougla jednak je (/1 --- 2) . 180°.
Dokazati .
Zbir spoljasnjih uglova bilo kog konveksnog n-trougla jednak j e
360°. Dokazati.
. . n(n --- 3) .
Broj dijagonala bilo kog n-trougla Jednak Je 2 Dokazat!.
Tri unutrasnja ugla cetvorougla su 75°, 105° i 100°. Moze Ii se oko
ovog cetvorougla opisati kruznica?
Na datoj kruwici tacke A, B, C dele kruwicu na t ~ i del a. [zracunati
unutraSnje uglove trougla ABC ako se delov! kruZnlce odnose kao
I : 3 : 5.
682. Date su kruwica K(O) i prava a. Konstruisati tangente date kruznice
koje su:
a) paraleine sa pravom a;
b) normaine na pravu a.
683. Konstruisati kruZnicu koja sadrZi dam tacku A i datu pravu b dodi-
ruje u datoj tacki B.
684. Ako su b i c katete, a hipotenuza pravouglog trougla i r poluprecnik
upisane kruZnice, tada je 2 r = b + c --- a. Dokazati.
685. Konstruisati kruZnicu koja dodiruje dye prave koje se seku, i to
jednu od njih u datoj tacki.
686. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika, koja sadrZi dYe date tacke.
687.* Konstruisati trougao ako su dati dva ugla i poluprecnik opisane
kruwice.
688.* Konstruisati trougao ako su dati visina i tezisna duz. koje odgovaraju
istoj stranici, i poluprecnik opisane kruwice.
689.* a) Konstruisati kruznicu datog poluprecnika R koja dodiruje datu
pravu h i datu kruznicu k (0, r).
b) Konstruisati kruZnicu koja dodiruje datu kruznicu k (0, R) i datu
pravu h u datoj tacki M.
690.
691.
692.
693.
694.
695.
Kolnstrui sati skup taeaka iz kojih se data duz AB vidi pod datim
ug om a.
Na datoj pravoj p odrediti tacku iz koje se data duz AB vidi pod da.
tim uglom:
a) 45°; b) 60°; c) 75°; d) a .
Konstruisati trougao ABC ako je dato:
a)a,lu,a; b)b, h,, /3; C)C, fc'Y'
Konstruisati proavougli trougao ako je data hipotenuza i njena visina.
Konstruisati jednakokraki trougao ako je data osnovica i ugao pri
vrhu.
Konstruisati jednakokrako pravougli trougao ako je data njegova
hipotenuza.
696.* Konstruisati pravougli trougao datog obima i visine koja odgovara
hipotenuzi.
697. Konstruisati kruznicu koja dodiruje datu pravu p i datu kruwicu
K (0, R) u datoj tacki M.
698. Konstrui sati kruznicu koja dodiruje dYe date kruznice K (0, R) i
K, (0" R,), i to prvu u datoj tacki M.
699. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika r koja dodiruj e dye date
kruznice K (0, R) i K, (0" R, ).
700. Konstruisati kruznicu koja sadrZi datu tacku A i dodiruj e dYe date
paralelne prave a i b.
701.* Konstruisati trougao ako su dati jedna stranica, ugao naspram nje i
visina koja odgovara toj stranici .
702. Konstruisati pravougli trougao ako su dati:
a) hipotenuza i ortogonalna projekcija jedne katete na hipotenuzi;
b) ortogonalne projekcije kateta na hipotenuzi.
703. Stranice trougla ABC su: a, b i c, as poluobim trougJa. D o d i m ~ tacke
upisane kruwice dele stranice trougla na odsecke: s - a, s --- b ! S --- c.
Dokazati.
704. Ako je krak jednakokrakog trapeza arinnericka sredina osnovica, u
njemu se moze upisati kruwica. Dokazan.
705. Tezisna duz trougla manja je od njegovog poluobirna. Dokazati.
706. Tezisna duz trougla manja je od poluzbira strunica izmedu kojih se
nalazi.
77

707.
708.
709.
710.
711.
712.
713.
714.
715.
716.
717.
718.
719.
720.
721.
Tezisna duz pravouglog trougla koja odgovara hipotenuzi jednaka je
polovini hipotenuze. Dokazati .
Visina koja odgovara kraku jednakokrakog lrougla obrazuje sa osno-
vieom ugao jednak polovini ugla pri vrhu. Dokazati.
Preenik AB i tetiva AC kmzniee k obrazuju ugao od 30°. Tangenla
konstruisana u lacki C sece pravu AB u tacki D. Dokazati da j e lrou-
gao ACD jednakokraki.
Na datoj pravoj odrediti tacku iz koje se dala duz vi di pod dat im uglom.
U trouglu ABC odrediti lacku iz koj e se sve tri straniee trougla vide
pod istim uglom. I
lzracunati periferijski ugao nad kruznim Iukom jednak - kruzne
1
. .. 12
mlJe.
Tackama A i B kruzna Iinija j e podeljena na dva kruzna Iuka koji
stoje u razmeri 5 : 7. izracunati periferij ske uglove koji odgovaraju
kruznim lueima.
Izracunati ugao izmedu tangente i tetive ako teliva deli kruznieu na
dva luka u razmeri 3 : 7.
Dva podudama kruga seku se pod uglom a = 60°. Izracunati u
stepenima manji krufui luk odreden presecnim tackama.
lz jedne krajnje tacke precnika kruzniee k konstruisane su tangenta i
seciea koje obrazuju ugao a = 20° 30'. izracunati u stepenima manji
Iuk izmedu tangente i seciee.
U tetivnom cetvorouglu dva unutraSnja ugla na jednoj straniei iznose
152° i 134°. Odrediti dmga dva ugla cetvorougl a.
Sirnetrale unutrasnjib uglova rna kog cetvorougla uvek obrazuju
tetivni cetvorougao. Dokazati .
U tangentnom cetvorouglu tri uzastopne straniee iznose 5 em, 9 em i
15 em. Izracunati cetvrtu stranicu cetvorougla.
KruZniee k, i k, se dodiruju spolja u tacki A. Ako je prava BC nji-
hova zajednicka spoljasnja tangenta, ugao BAC je pray. Dokazati.
Ako se u tetivnom mnogouglu sa pamim brojem stranica unutrasnji
uglovi oznaceredom saa"a"a
J
, •• • , tadajea, +a
J
+a , + ... =
= a, + a 4 + a 6 + ... Dokazati.
722. Ako se u tangentnom rnnogouglu sa pamim brojem stranica oznace
stranice redom sa a" a" a
J
, •• • , tada je
a
l
+ a
J
+ a, + ... = Q, + a, + as + ... Dokazati .
78
723.
724.*
725.
726.
727.*
Ako je u j ednakokrakom lrouglu osnoviea a j ednaka visini koia
d
. . 5 J
o govara osnovlel, tada je R = - a gde J'e R pol - ik .
_ . 8 ' uprecn oplsane
klUzfllce lrougla. Dokazali .
U pravouglmn sim
7
traia pravog ugla istovremeno j e i sime-
tral a ugla kOJ!. obrazuJu vlsma 1 tezisna duz. koje odgovaraju hipote-
nuzi. Dokazall.
Ako se iz svakog tern en a trougla i njegovog lezista konstrui su nor-
maine duzi na bilo koju pravu koj a ne sece njegove strani ce, onda je
zblr normala IZ temena tn puta veci od normalne duzi iz tezista. 0 0-
kazan.
Za unutrasnje uglove cetvorougla vaii produfua proporeija
a : 2 = f3 : 3 = y : 4 = <5 : 7. lzracunati uglove cetvorougla.
U trouglu ABC izabranaje tacka M. Dokazati daj e LAMB > LACB.
728. * Na strani ei DC dalog kvadrata ABCD dala j e lacka M. Simetrala ugla
BAM sece stranieu BC u lacki N. Dokazati daje AM = DM + BN.
729.* Dat je pravougaon ik ABCD u kome je AB > BC. Tacka B, j e si mel-
riena tacki B u odnosu na pravu AC, a E je presek praviJl AB, i CD.
Dokazati da su trouglovi ADE i CEB, podudarni .
730.* Ako su AM i BN visine trougla ABC, lada je cetvorougao ABMN
tetivni. Dokazali .
731. * Neka su uglovi nalegli uz vecu osnovieu jednakokrakog lrapeza jed-
naki 60° i neka j e manja osnoviea jednaka kraku. Dokazati : da su di-
jagonale ovog trapeza normalne na kraeima. da polove uglove uz
vecu osnovieu i da se seku pod uglom od 60°.
732. Neka su D, E iF dodime lacke upi sane kruznice u lrouglu ABC.
Dokazati da su uglovi trougla DEF, 90· - !:., 90· - f!... 2 ' 90· - f,
2 _
gde su uglovi a ,f3 i y uglovi trougla ABC.
733. Simetrale ugl ova trougla ABC, seku opisanu kruznicu oko trougla u
tackama X, Y, Z. Uglovi trougla XYZ su: 90· - %, 90' - %,
90" - 1::. Dokazati . (a , f3 , Y uglovi trougla ABC).
2
734. U trouglu ABC razlika dvej u stranica jednaka je razlici on
koje je podeljeoa treca stranica dodimom lackom uplsane kruZOl ce.
Dokazati.
79

735. Data je poluk.ruZnica precnika AB. Na kruznorn luku date su tacke D
i E. Tetive AD i BE, kao i tetive AE i BD seku se u tackarna F I G
(tacka F ne pripada polukrugu). Dokazati da je FG .L AB.
736. Neka je ABCD kvadrat upisan u krug, a P je rna koja tacka na luku
AD. Ugao DPA je tri puta veci, od rna kog ugla doblJenog spaJanJern
tacke P sa dva uzastopna ternena kvadrata. Dokazati .
737. Ako se u pravilnorn petouglu dYe nesusedne stranice produze do svog
preseka, oba produZetka jednaka su dijagonali petougla. Dokazati .
738. Visina rornba polovi njegovu stranicu. Izracunati ugao izmedu visioa
romba koje same terne tupog ugla.
739. tacke simetrala unutrasnjih uglova pravougaonika su te-
rnena kvadrata. Dokazati .
740. Datje krug sa centrorn O. Tangente konstruisane u krajnjirn tackarna
precnika AB, seku proizvoljnu tangentu u tackarna C i D. Dokazati
da je ugao COD pray.
741. Projekcije dijagonale paralelograrna na rna kojoj pravoj jednaka je
zbiru projekcije dye susedne stranice na istoj pravoj . Dokazati .
742. Ugao izmedu simetrala dva uzastopna unutrasnja ugla cetvorougla
jednak je poluzbiru druga dva ugla tog cetvorougla; a ugao izrnedu
simetrala dva uzastopna spoljasnja ugla jednak je poluzbiru ta dva
unutaSnja ugla. Dokazati .
743. Ostar ugao izmedu simetrala suprotnih unutraSnjih uglova cetvo-
rougla jeclnak je polurazlici druga dva ugla. Dokazati.
744.
745.
746.
747.
748.
749.
80
U trouglu ABC simetrale spoljasnjih uglova kod ternena B i C seku
se u tacki O. Dokazati da je ugao BOC = 900 _ a.
2
U trouglu ABC, razlika uglova y i f3 iznosi 90°. Simetrala ugla a
obrazuje sa stranicom BC ugao od 45°. Dokazati .
Vis ina koja odgovara kraku jednakokrakog trapeza jednaka je polo-
vini vece osnovice trapeza. Izracunati uglove trapeza.
U pravouglorn trouglu hipotenuza je dva puta veca od jedne katete.
Izracunati ostre uglove trougla.
U trouglu ABC vi sine AF i CE seku se u tacki O. Ako je CO = AB,
izracunati ugao A CB.
U jeclnakokrakom trouglu simetrala ugla na osnovici sece krak pod
uglom, jednakim uglu na osnovici. Izracunati uglove jed-
nakokrakog trougla. .
750. ugla paralelograrna sece jednll njegovu stramcu pod
uglorn kOJ I Je Jednak Jednorn od uglova paralelograrna. Izracunati laj
ugao.
751. Sirnetrala ugla koga ci ne dij agonala i strani ca romba obrazuje sa
drugorn stranicom ugao od 66°. Izraeunati uglove romba.
752.* Datj e provougli trougao ABC (ugaoC pray) . Neka Sll AD i BF sime-
trale lI glova (tacka D E BC, F E AC). Tacke MiN su onogonalne
proj ekcij e taeaka F i D na hipotenuzu. lzracunaj ugao MCN.
753. Dat j e trougao ABC. Van trougla konstrui sani su kvadrati ABDE i
ACFG. Ako jeCE n BG = {HI, dokazati daje CE =BGiC£J..BG.
754. Izracunati uoutrasnj i ugao pravilnog mnogougla, ako je razlika broja
dij agonala i straoica 25.
755. Koji pravilan moogougao ima tri puta veci ugao od spolj aSnjeg?
756. Izracunati zbir unutrasnjih uglova u vrhovima petokrake zvezde.
757. Spoljasnji ugao pravilnog mnogougla je devet puta manji od unu-
trasnj eg ugla. lzracunati broj dijagonala log mnogougla.
758. Ako se broj stranica pravil nog mnogougla poveea za 2, tada 'e cen-
tralni ugao smanji za 6°. Odredi ti broj dijagonala mnogougla.
759. Koli ko dij agonala ima pravi lni mnogougao, ciji je zblr unutraSnJlh
uglova I
760. Za koliko se poveea zbi r uglova mnogougla, ako se broJ
stranica poveea za 5? .
761.* Ako se broj stranica mnogougla poveea za I I, ooda njegovlh
dijagonala poveea za 199 1. Odredi ti zbl r uglova tog
mnogougla.
762. Na hipotenuzi BC pravougl og trougla ABC date su tacke DiE. takve
. da je BE = AB i CD = AC. Izracunati ugao DAE.
763.* Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea za dva njegov
ugao poveea za 9°. Odrediti broj stranica (KlaslfikacloDi
ispit iz rnaternatike za up is na tehnicke I rnaternatlcke fakultete u
Beogradu 1991.)
764. * Tetiva kruga je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra kruga ad
tetive za 2 manje od poluprecni ka kruga. Izracunatl duzm.u teu\ e
(prijemni ispil iz malernatike za UPIS oa Beogradskl uDlHfZllelJ
una
.
1991.)

765.* Nekaje u trouglu ABC, AB = AC i ugao kod temena A yet i od 30° i
nekaje D tacka na stranici BC takya daje AE = AD. lzracunati ugao
EDC. (Prijemni ispit iz matematike za upi s na Beogradski uni yer-
zitet, juna 1992.)
766. Dat je jednakostranicni trougao ABC. Ako se sye tri strani ce trougla
produze za duzi jednake stranici datog trougla tako da j e A - B - A
i A - C - B, i C - A - C" tada je trougao A, B, C,
stranicni. Dokazati.
767.* Oko trougla ABC opisana je kruZnica k i u tacki C konstruisana j e
tangenta 1 na nju. Ako praya p para Ie Ina sa tangentom 1 sece strani cu
AC u tacki E, a strani cu BC u tacki D, tada j e cetyorougao ABDE
tetivni. Dokazati .
768.* Oko trougla ABC opisana je kruznica k i u tacki C konstui sana j e
tangenta 1 na nju. Ako kruznica k, koj oj je precnik strani ca AB
trougla ABC, se6e stranica AC i BC u tackama MiN dokazat i da je
duz MN paralelna sa tangentom I.
769. Ugao izmedu krakoya trapeza je pray. Dokazati da j e zbir kyadrata
dijagonala jednak zbiru kyadrata osnoyica. .
770. U prayougaoniku ABCD je AB = 2BC. Na stranici AB dataje tacka
P takya da je LAPD = LDPC. Izracunati taj ugao.
771. U kyadratu ABCD je M srediste stranice CD, a N je srediste stranice
AD. Duz BM i CN seku se u tacki E. Dokazati da je:
a) BMl.CN; b) AE = AB.
772. Dat je paralelogram ABCD. Ako tailka FE AD, F - D - A i
DF = AD. Tacka E E AB, A - B - E i AB = BE. Dokazati da je
F-C-E.
773. Ako se iz rna koje tacke na simetrali datog ugla xAy konstruisu
paralele sa kracima do preseka sa kracima dobiyeni cetvorougao j e
romb. Dokazati .
774. konstruisanih iz tacke preseka dijagonala romba
na nJegoye stramce Jesu temena prayougaonika. Dokazati .
775. Simetrale unutrasnjih ugloya prayougaonika obrazuju kvadrat. Do-
kazati.
776. Ako je manja osnovica trapeza jednaka zbiru krakova simetrale unu-
uglova na vecoj osnovici seku se na manjoj Doka-
zall.
82
777.* Ako je vee a osnoyica trapeza j ednaka zbiru krakova.
lI gloya na manJoj osnovici seku se na veeoj osnovici. Dokazali .
778.* U syakom konyeksnom cervorouglu zbir dijagonala je eci od zbira
dYeJlI naspramlllh strani ca. Dokazati .
779.* U konveksnom cetvorouglu zbir dijagonala je veei od poluobima. a
manji od obima toga cetyorougla. Dokazati .
780. U konveksnom cetyoroll glu zbir dya spoljasnja ugla jednak je zbiru
dva unutrasnja ugla koj i im ni su susedni . Dokazali .
78t. Dat je trougao ABC. Poluprecnik OA kntga opi sanog oko trougla
normal an j e l1a prayu B,C" gde Sll B, i C, podnofj a visina konslrui-
sanih iz temena B i C. Dokazati .
782. U jednakokrakom trouglu ugloyi na osnoyici su dva puta veei od
ugl a pri yrhu. Osnoyica trougl a je stranica praYilnog pelougla upi sa-
nog 1I kruzni ci opisane oko trougl a. Dokazati .
783.* U kruznici k(O,R) upi sani su kvadrat stranice a i jednakostranican
trougao stranice b. Dokazati da j e a' : b' = 2: 3.
784.*
785.
786.*
787.
788.
789.
790.
Ako se iz sredi sta jedne katete prayouglog trougla konstruise nor-
mala na hipotenuzll , tada je razlika kvadrata odsecaka hipotenuze
j ednak kvadratu druge katete. Dokazati.
PoslOji Ii mnogougao koji ima: a) 1710 dijagonal a: b) 1988 diJa-
gonala. Koliko stranica imaju trazeni mnogougloyi ?
Neka je D tacka u kojoj krug upi san u pravougli trougao ABC dod,-
ruj e hipotenuzu AB. Dokazati da tada Yazi jednakost
AC · BC = 2AD ·BD.
Ako se broj stranica konveksnog mnogougla poveea za 5, onda se
broj dijagonal a po vee a za 45. Odredltl broJ srraOlca prvObltnOg
mnogougla.
Oko jednakosrranicnog trougla ABC opisana je a luku
BC data j e proizvoljna tacka M. Tada Je BM + eM - AM. Do-
kazati .
Ako se broj stranica konyeksnog mnogougla. za 5, onda se
broj dijagonala poveea za 1990. Koliko straOlca Ima rnnogoug
ao
sa
takvim osobinama?
Broj dijagonala konveksnog mnogougla je 8 puta veei ad broJa
stranica. Odrediti zbir unutraSnjih uglo a tog mnogougla.
3

VI GLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
6.1. Polinomi i opcracijc sa njima
Definicija 1. Neka su ao,a" a" .... a
n
dati real ni broj evi . Presli kavanje P
kojim se realan broj x preslikava u relan broj
( I) aox· + a,x·-' + a,x·- '+ ... +a" naziva se realan pohnom.
Definicija 2. Ako je a
o
'" 0 broj n naziva se step en polinoma P. sto se
zapisuj e n =st P i kaie se da je polinom P n-tog stepena po x.
Polinom (\) je sreden po opadajucim stepenima. Polinom moze da bude
sreden i po rastucim stepenima promenljive.
Bezuov stav. Ostatak r deljenja polinoma P(x) sa x - a, gde j e a konstanta,
jednakje p ea), tj . r = pea).
Ako je ostatak r = pea) = 0, polinom P( x) je deljiv sa x-a.
Potreban i dovoljan uslov da polinomi P( x ) i Q( x) budu identicki jednaki je
da koeficijenti njihovih odgovarajucih clanova budu jednaki.
791. Srediti polinom 2x + 3x' - 4x + 5x' + 2x' + I - x' po rastucim ste-
penima.
792. Sreruti polinome:
a) 5 + 2x - 3x' + 4x + 6x' - 2;
b) x' + 2x' - x + 4 + 2x' - 3x' - 3 - x'
po opadajucim stepenima.
793. Odrediti zbir polinoma 5 + 2x + x' i 6 + 8x + 4x' + 8x'.
794. Pomnoziti polinome x' + 2x - 7 i 2x' - x + 3.
795. Dati 5U polinomi P(x) = x' + 2x' - I i Q(x) = x' + x + I.
Odrediti polinome:
a) P(x) + Q(x); b) P(x) - Q(x); c) P(x)· Q(x).
796. Dati 5U polinomi: W(x) = - 2x' + 3x - I; P(x) = 4x' - 5x + 3;
Q(x)=-3x' - 8x+ 7.
Odrediti polinome:
a) W(x) - P(x) + Q(x); b) W(x) + P(x) - Q(x);
c) W(x) - PCx) - Q(x); d) 2W(x) - 3P(x) + Q(x);
e) - 3W(x) + 2P(x) - 5Q(x).
84
797.
798.
799.
800.
DatjepolinomP(x)=(r+I) ' _{r+2)(x'+2 I) S ' d" I'
P(
. .. ' . x - . re lit po 1-
nom x) po opadajuclm stepenima.
Odrediti realne parametre a, b, c, tako da su IJolinom' P( ) . Q( )
'd 'X . d k' I X I X
I enth;no je na I :
a) P(x) = 2x' - 9x' + 13x - 6 i Q(x) = ( x - 2)(a1" + bx + c):
b) P(x) = 6x' - 23x' + 29x - 12 i Q( x) = (x - I)(ax' + bx + c);
c) P(x) = 12x' - 40x' + 27 x - 5 i Q(x) = (31' - I)(ax' + br + c):
d) P( x) = x ' - 2x' + 3 i Q(x) = (x + I)(al" + bx + c);
e) P( x) = 2x' - x ' + x+ 4
i Q( x) = (x + 2)(aT' + bx + c).
Odrediti kolicnik polinoma:
a)(2x' + x- 3):(2x+ 3); b)(3x' + x - IO) :(x+ 2);
c)(2x' + 5x' + 7x+ 4) :(x+ I);
d)(2 x' + x' + x- I) :(x' + x + I),
Odrediti kolicnik polinoma:
a)(a'-b'):(a+b); b)(a' +b' ): (a+b);
c)(a
'
- b
'
) : (a' + ab + b'); d)(x' - 3x' + 3x - I): (x' - 2x + I).
801. Dat je polinom 2a,x' - 4x' + ax - 2a, gde je a jedan parametar.
a) Odrediti parametar a tako da dati polinom bude deljiv sa x - 2:
b) Odrediti vrednost para metra a tako da ostatak deljenja datog
polinoma sa x - 2 bude - 8.
802. Za koje je vrednosti realnih parametara a, b. c polinom F(x) deljiv bl-
nomima: x - I, x + 2. x - 3;
a)F(x)= x' +ax' + bx+c;
b)F( x) = x' - x' +ax' + bx+c?
Koristeci Bezuov stay iii na neki drugi naCin, odreruti ostatak deljenJa
polinoma (803-806):
803. (2x' - x' + 3x' - 4x+ I) :(x - I).
804. (3x· - 2x
5
+ x' - 4x - I) :(x+ 2),
805. (x' + 2x' - 3x' + x - I): (x + ~ ) .
806. (2x' - 4x' - 6x' + 2x - 8): (2x - 3).
5

Odrediti ostatak pri deljenju polinima P(x) polinomol11 f {x) (807-
811):
807.* P(x) = X200 - 3X
' 99
- 1, f(x) = x' - 4x + 3.
808.* P(x) = X'OOO - 4X
'998
+ 2, f(x) = x' - 2x.
809.* P( x ) = x'ooo - 125x
' 997
+ 5, f(x) = x' - 5x.
810.* Polinom P(x ) pri delenju sa x + I daje os tatak 3, a pri delenj u sa
x - I ostatak 5. Odredi ti ostatak pri delenj ll P(x) sa x' - I.
811.* Ako polinom P{x) pri delenjll sa x - I daje ostatak 6. a pri delenjll sa
x + 2 ostatak -3, odrediti ostatak pri delenj u P{x) sa {x - 1 )( x + 2)
812. Odrediti realan m tako da poli nom
p(x) = x + mx + 3x' - 2x + 8, bude delJl v sa x + 2.
813. Odrediti realan parametar m tako da polinom
p{x)= 9(x - m)'{5x - 16) - (x -12)( 7x -19) ' , bude delj iv sa
x - 3.
814. Za koj e je realne vrednosti parametra n polinom
p{x) = x' - 311x' + 4( /1 ' + I) x - (n' + 5) delj iv sa x - I?
815. Odrediti realne vrednosti parametara a i b da polinom
p(x ) = ax' - bx' - 5x + 4
pri deljenju sa x + 1 daje ostatak 6, a pri delj enju sa x - I daj e osta·
tak 2.
816 D
· I' () 4 , ,
• at Je po mom p x = x + x + ax' + bx + c. Odrediti realne bro·
j eve a, b i c tako da pri delj enju datog pol inoma sa: x - I, x 2, x - 3
ostaci deljenja budu redom I, 2 i 3.
817.* Za koje j e realne vrednosti parametra m pol inom
p{x)= mx' + Il x' + 7x + mdelji v sa 2x+ 3?
realne brojeve m i /1 tako da polinom p(x) bllde delj iv
pohnomom f ( x ), zatim odrediti njihov koli cnik Q( x) (818-822):
818. p(x) = 6x' + II1X' + 27 x' + nx' - 5x + 6, f{ x ) = 3x' - 5x + 6.
819. p(x) = 2x' + 5x' - 17 x' + mx + n, f( x) =, 2x' - x - 6.
820. p{x ) = x' - 3x' - 4, f( x ) = x' + II1X + n.
821. p(x ) = x' + II1X' + nx - 3, f{x) = x' - x + I.
822. p(x) = x' + 2x' + 5x' - 4x + m, f ( x) = x' - x + n.
86
6.2. Rastavlj anj e polinoma na ciniocc
Za rastavljanje pol inoma na cini oce koriste se slede ,. 'k " r
. . ". CI za om I .onnule:
I . Dlstnbllll vm zakon - Izdvajanj e ci ni oca ispred za rade
ab ±ac = a{b ± c). g
2. Grupisanj e clanova
J ax+ay + bx + by = x(a+ b)+ y {a+ b)={a+ b)(x + 1').
3. Kvadrat zb,ra .
a' + 2ab + b' = (a+ b) ' = (a+ b){a+ b).
4. K vadrat razli ke V
a' - 2ab + b' = {a - b)./= (a - b)(a - b).
5. Razlika kvadrata ,
a' - b' = {a - b){a + b}= {a+ b}(a- b}.
6. Razlika kubova
a J - b J = (a - b){ a' + ab + b').
7. Zbir kllbova
a
J
+ b
J
= {a+ b)(a' - ab + b' }.
8. Kub razli ke
a
J
- 3a' b + 3ob' - b
J
= (a - b)' = (a - b)(a - b)(a - b).
9. Kub zbira
___ a
J
+ 3a' b + 3ob' + b
J
= (a + b)' = (a + b)(a + b)(a + b).
823. Dokazati identitete:
824.
ala' - b' = (a- b)(a+ b);
b)(a - b) ' = a' - 2ab + b';
c)(a + b) ' = a' + 2ab + b';
d) a' . - b J = (a - b)( a" + ab + b'}; /
e) a
J
+ b
J
= (a + b}{a' -ab+ b');
f) (a - b)1 = a
J
- 3o' b + 3ob' - b' ;
g)(a + b)J = a
J
+ 3o' b + 3ob' + b
J
Koristeci formule (a + b)' = a' + 2ab + b' sleva nadesno, odreditt
kvadrat izraza:
a)2x +3y;
d)a- b- c;
g) 3x - J3;
b) 3xy - 4;
e) 100 - I;
b) a..fi + bJ3;
c)a+b+c;
f) I 000 + I;
i).!. x _l..
2 4

825.
826.
Odrediti kub datih izraza:
a) x + 2; b) x - I;
d) ax + by; e) Xl + 3a/;
c)2x-3y;
I a
t)- - -.
2 3
Dopuniti date polinome tako da postanu kvadrati bi noma, zatim ih
oapisati kao kvadrate biooma:
a) x' + 2x+ ".; b) x' -12x+ . . . ;
, , 4 .
d) x - 4mx + ... ; e) a +"5 a + .. . ,
g)I-4p+ . . . ; h)a' -ab+ ... ;
. ) 9 '+4 ' + ' k) '+ ' + .
J 16 x y ... , x y . .. ,
c)a' - 24a + ... ;
t) a' + 2.)5;; + .. . ;
h) 25x' + 1 + .. . ;
I)a' + 0,25 - ... ;
Koristeci formulu a' - b' = (a - b)(a + b), rastavi ti izraze (827-
------
1):
.!.a' -.!. b' ·
4 9 '
' 1
d)--a"
16 '
b) y' - 25; c) 16-a';
e) 9a' -I; f) 9 x' - (.fj) ';
h) 0,25x' y' - 0,0001.
4 , 9 , 49
b) - x - - y ' c) - m - 36'
25 16' 81 '
e) 144a' -' 25x' ;
t) 169x' y' - I;
g)a' - b'; h)a"" - b"'.
829. a)(a+ b)' -c'; b) ( x' + y)' -I; cHx- 2y)' - 9z';
d)(a - 5b)' - a'b'; e) 0,49a' - ( x - )')' ; f) I - (2x - 5y')'.
830. a)(2a+b)'-(x+3y)'; b)4(a-b)'-(2a+I)';
c)(x + 3y)' - 9(x - y)' ; d) 4(a + b) ' - (5 - e)' .
, ,
, , x y ,
831. a)8la -!6b; c)(3x -I)--25;

S Koristeci formulu a] - b] = (a - b)(o' + ab + b'), rastaviti izraze:
a)x] -1; b) x] - 27; c) 1- 270 ];
d) 64a] - b
6
; e) 343x] - 27 y]; f) 1 0000 ] _ O,OOlb];
g) 125x] - 8.
88
" Koristeci ronnulu a ] + b ] = (a + b)( , _ I ' '.
a a J + h ). raSlavlll Izrazc.
a) x
J
b)a ' b' + c) 8a ] + b];
d) 27 + - \I '. ) I + 0 00 ]
8" e , Ix; l)(x+I) '+ 125;
g) (a + 5) ' + 343.
) 83.Zl Rasta,viti na cioi oce polinome:
L.-J a) 4x- + 4x + I; b) O.Ol x' + XY+25y';
d)-2yz + y' +z'; e)a'-8a'e +16e';
835. Rastaviti na cini oce polinome:
c)a' +0+ 0.25;
9m
2
1)16+ 4+ 3m .
ala' - 6a'b+ 12ab' - 8b] ; b) 27x] + 27x'y+ 9.ry' + y];
c) I + 15m+ 75m' + 125m' ; d) 8x] -12x' + 6x- I;
)
I I , , ,
e -+- a-+a +
a
'
27 3 . , I) 27m' - 108m'" + l44mn' - 64,, '.
Koristeci distriburivni zakon. rasrav,ti na cinioce polinome (836-
838):
--836. ' b S J
t;
a)a-- a; b)12a +18a; c)mr-m'r;
- d) 2a
H
' + 6a"; e) xa
m
+" - xa
m
; I) 2So"'" - ISo" ' .
. 837. a)' 4ab + 12ae - 8ad; b) 2(a + b) + x(a + b); ,
d) a(x + I)-b(x+I). "f
b)m(x-Y)+l1x-I1), r
c)ae+ad- pe - pd; d)a'x +b'y+a'y+ b'X;
e) b(x - 3) + c(x - 3) + 3 - x;
f) p(x+ y + 1) - q(x + y + I)+r( x+ y + I).
Kombinacijom metoda grupisanja i distributivnog zakona. rastaviti oa
cinioce polinome (839- 840):
839. a) a] + 4a' + 4a + 16; b)a] -a'b+ 2ab' - 2b' .
c) x
J
- 3x' + 3x - 9; d) 4a' + 2ab+ 2ac+ be.
840. a) 14ab + l5ac - lOa' - 2lbe;
b) az ' + bz' + az + bz + a + b;
8
' J ' ' 16 ' J' 12·
J
'.
c) x- y z· - 6xy + x y = - .\ Y .
d) a
J
+ a' b - a'e - abc;
9

e)o'x + o'v - ox - ay + x + y;
" ,
f) ax - + bx- - bx - ax + c-x- - ex.
Rastaviti na cini oce sledece kvadratne trinome (841-842):
) 84l.7 a) x' - IOx + 9; b) 111 ' + 6111- 7; c) 2,x' -I Ox- 12;
L-J d)x' + 7x + 10; e) o' + 50 + 6; f)x- - Il x+ 24.
a) 2x' -5x- 3; b) 2x' - 9x - 35; c) 60' + 110 + 4;
d) 3y' +20y +J2; e) 0' +0-2; f) 6b' -39b + .!.8.
Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore polinome (843-
853):
a) 0' + -l:. b' - e,' : ."Lb) x' - 2xy + y' - 9;
c) 4 - p- + 2P!L.::: q- ; d) 16m' - 9x' + 12xy- 4/;
e)a' b' + e'-:'" 20be - 25; f) x' -1- 2y - yo.
" b b) " 844. a)a--b-I+a- ; x - y -x+ y,
c) 4a' - Ill ' - 2a + m, d) a' + a' - 4a - 4.
845. a) 2x - 2y - x' + 2_\), - y'; b) 111 ' + 211111 + II ' - x' + 2.\)' - y' ;
., _ , I .,., ,,,,.,-...
846.
c)ax - bx-a- + 2ab- b- ; d) 9+ 6a+a- - b- - 2be - e-.
""'---- _ r'-
a) 7 x' + 2x' - 63x - 8;·
c) .;-; - x' y-= ;y- + yJ;
- -------....-
b) x' - x' - x + I;

d) x- y- - X' - y- + I.
847. a) b' + ab' -10 - 4b; b) x' + 2x' - x - 2;
c)a' _a' +a' - I; d) p ' x ' - q' x ' - p ' + q'.
848_ a) x' - x ' + 27x' - 27; b) a'" - I;
c)xJy' - x
J
- y J + I; d)a' b' -aJ + 8b' - 8.
849. a)(x- y)(x' - z')-(x-;- z)(x' _ y ' );
.--.
b) b(b + 3)(b':' 4) - (2b - 7)(b + 3) + b' - 9;
) (x - 3)(x' - x + 1) + (x - 3)(2x - I) - (x - 3)(x' + 4);
d) fx + 1)( 4x - 3) - (x + I )(x' - 4) - (x + 1 )(x' + 2x - 3).
850. a) 5x" + 2 - 20x";
c) 12x'u + J - 27 XU + ';
851.· a) x' + 4;
c)a' +a'b' + b';
b)a"b' " -4a"b" ;
d) 4a'" - 100a".
b) x· + 4y';
d) I + x' + x' .
852.* a) x' + x + I; b) x' + x' + I.
853.* a) x ' ( y - z) + y'(z - x) + z ' (x _ y );
b)(x + y+ - x' _ y ' - z' ;
c) (x' + 5x)(x' + 5x+ 10) + 24;
d)(x' + 7x)(x' + 7x+ 22)+ 120.
Kori steci BezlI ov Slav, rastavi li na ci ni oce polinome (854-860).
854. P(x) = x' - 2x' - 7x' + 8x+ 12.
855. P(x) = x' - 2x' - x + _
856. P(x ) = x' + x' - 16x' - 4x+ 48.
857. P( x) = x' - 13x' + 36.
858. P(x) = x ' - 3x' - 5x' + 15x' + 4x - 12.
859. P(x) = x' - x' - 13x' + 13x' + 36x - 36.
860. P(x) = x' + 3x' - I lx' - 2h' + l Ox + 24.
861. Dokazati Diofanlove identitcte:
a)(ax+ by)' + (ay - bx)' = (a ' + b' )(x' + y'):
b)(ax - by)' + (ay + bx)' = (0 ' + b' )(x' + y');
c)(ax+ by )' - (ay + bx)' = (0' + b')(x' - y' ).
862. Dokazati Lagranzeve identitete:
a) ( x' + y' )(0 ' + b' ) - (ax + by) ' = (bx - ay) ';
")").".,., b '
b) (x- - y- + 2 -)(0- + b- +c-) - (aY+ 1'+e:)' =
= (bx + oy)' + (ey - bz)' + (az - ex)'.
863. Dokazati identitet:
(0 - b) ' + (b - c)' + (e - a)' = 3(0 - b)( b - e)( c - 0).
864. Dokazati da je polinom P(x ) = x" - x' + x' - x + I pozitlVan za
svako x .
865. Dokazati daje polinom P(x) = 11
6
- II ' + II' + II' - II + I pozItivan
za sve realne vrednosti n.
866.· Dokazati identitete:
a) (0 + b + c) ' = a' + b' + e' + 2ab + 2ae + 2bc;
b) (0- b-e)' =0' + b' +e' - 20b - 2ae+ 2bc;
c)(o+b+ e +d)' = , , _ ,
= 2ab+ 20c+ 20d+ 2bc + 2bd+ 2cd+a- + b- +c- +d ;
" , l b ')( ' + b l ) - b"
d)(o'+b' )(o'-o-b- +b ) - (0 - 0 -_ .
)1

e) (x+ y + Z ) ' +(x + y - z) ' + ()' + z- X ) ' + (z+ x - y )' =
= 4( x' + y' + z' ).
867.* Akojea' + b' +c' = u i a+ b+ c = v, tadaje
, , , 1 ' ) D k .
a- +b-+c- +ab+ac +bc = - (u+ ,'-. 0 azau.
2
868.* Ako je a + b = u i ab = v. tada je a
J
+ b
J
= u(u ' - 3v). Dokazati .
869. * Dokazati da je pol ioom
1 , , I I , ' ) k d .
- +a-+ b - - a+ - b" -ab" . varattnnoma.
4 2 2
Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore sledece polinome (870-
879):
870. X" - X
S
+ x' - I.
871 . 4(ab + cd)' -(a' + b' -c' - d')'.
872. (x + y + z + xyz)' - (xy + yz + xz + I) '.
873. ( x' _ y ' )' + 2(x' + y' ) + I.
874. a
6
+ as + a' + 2a
J
+ a' + a + I.
875. x' -7x
3
y+Sx' y'+3 1xy'-30y ' .
876.* (x' + 4x + 8)' + 3x(x' + 4x + 8) + 2x' .
877.* (x' + x+ I)(x' + x+ 2)- 12.
878.* (x + I)(x + 3)(x + S)(x + 7) + 15.
879.* (x' + x+ I)(x' + x' + I ) -I.
Dokazati da je dati polioom kvadrat drugog polinoma (880-887):
880. 36x· + 12x' + I.
881. 4(x+ b)(x+ b-a)+a'.
882.* (x + I)'(x' + I) + x' .
883.* 9(a'+
884.* a'+(a+I)'+(a'+a)'.
885.* x(x - l)(x + I)(x + 2) + I.
886.* (x + alex + 2a)(x + 3a)(x + 4a) + a'.
887.* (a' + I)' - (a' - I) ' (a' + I).
92
6.3. Operacije sa racionalni m algebarskim izrazima
Neka su: A, B, C, D, M polinomi razliciti od nul e.
1°. Kolicnik dva cela raeionalna izraza (polinoma) . x . d 1' 1
r " ' . ' pn cemu JC e I ac
raz lelt od Ilule, nazlva se opstt algebarski razlomak, tj .
p
Q' (Q "" 0).
2°. razlomka se. ne menj a ako se brojilae i imenilae pomnoze
Jedmm ISUm algebarsklm Izrazom (brojem) razlicitim od nule, tj .
P PM
Q = QM ' (Q, M "" 0).
3°. Vrednost opsteg razlomka se ne menja ako se brojilae i imenilae podele
jednim istim polinomom (broj em) razlicitim od nule, tj.
P:M P
Q: M = Q' (Q, M "" 0).
4°. Zbir (rafzlika) opstih razlomaka jednakih imeoilaea je identicki jednak
opstem razlomku istog imeni oea, a brojilae je jednak zbim (razliei)
bro i oea, tj .
A B A ±B
C ± C = -C- , (C., 0).
5°. Proizvod dva opsta razlomka identicki je jednak opstern razlomku ciji je
brojilac jednak proizvodu broioea, a imeoilae jednak je proizvodu
imenioea, razlomaka koji se mooie, tj .
A C AC
B . D = BD ' (B,D" 0).
6°. Kolicnik dva opsta razlomka identicki je jednak proizvodu razlomaka
deljenika i reciprocne vrednosti razlomka delioca, tj.
888.
889.
A : C = A . D (B CD"" 0).
BD BC' "
Skratiti razlomke (888-896):
4ab
a) 6a' b;
(x + 2) '
a) a
2a'(x + 2)'
9ab
b) 18ab;
b) x(a;=t- b) ;
2ax+ 2bx
7a'b .
c) .
21ac'
3a'b'(x + y )
c) 'J ' ')'
450-b (x' + 2xy + y-
93

890.
891.
892.
x' - x
I-a' x' - 8x +16
a) - -; b)'::"""---
a -I xy- 4y
c)----
x' + 2x' + x'
(a+b) ' -4 ) a' -9
d) " e "
2a + 2b + 4 ' ab + 3b - a - 3
Sa' + IOab + 5b' x' - I 6a'b - 3a' - 3ab'
a) ., ., ; b) 2 ' , , ; c)
lSa - -15b- I+a x -- x --a-
(a' + b' + c' )' - (a' - b' + c')'
d)
4ab' - 4abc
ab' - a' b
(ax + I ) ' - (x+a) '
e) , '
( l- x )( I- a-)
) n II b2n a
2n
b
m
_ b
nl
a - a " b) _ - - = : ~ _ . . . . . . . : . . __
a) a'n _ 2aln bn + an bln ' a
ln
b
m
+ 2a
n
b
m
+ b
m
'
aTl +) + an + 1
d) " .. s " + ) ,
a -a
a 211 + I _ a
2n
-
1
e)
an - \ + an
x' + x' + I a
4
+ 3a' b' + b' - 2a' b- 2ab'
893.* ) ; b)
a x' + 3x' + 2x' + 2x + I a' + a' b' + b'
894.*
a' + b' - c' + 2ab
a), , , '
a- + c - b + 2ac
a' +1-2a'
b) ,"
I- a -a- +a
a' + 2ab + b' - 4
c) ., .."
a- + 4a- b- + 4
a' bc - b'c + 2b'c' - be'
d) "
4a' b' _(a' + b' - c')'
895.
2 2 2 · '"
X - 5x + 6 y - 3 y - lOx - 4ax + 3a -
a) , ; b) , ; c) , b
x--3x+2 y -+ y +2 x- -(a+b)x +a
xlx-31+ x'-9
896.* a) , , ;
2x - 3x - 9x
a' - 4 -Ia- 21
b)" ;
a + 2a- - Sa - 6
x' - 6x' + Ilx - 6
c) 2 ;
(x' - 4x + 3x)lx- 21
x' - 1+ 1 x + 11
d) "
Ixl(x-2)
897.* Dokazati identitet
(a+I)'+a+1
=---"
a+2
a' - (a' + 2a+ 2)'
4
Skratit i razlomke (898- 907):
898. a) (a : + a + I ) ' - (a - I) '.
(a - - a + I ) ' - (a+ I)"
. 3) s)
899 )
.t Y - X Y
. a " "
X Y ( 1- xyj" - x'y'(X _ y )"
)
a' + b' + ab' - 3a' b
900. a "
a' - 2ab - b' '
901.
902.
903.
, b' , ,
a- + - - c- - d - + 2(ab - cd)
a' - b' + c' - d' + 2(ac - bd)"
a' + b' + c' - d' + 2(ab+ bc +ac)
a' - b' - e' - d' - 2( bd+ be + ed)"
x ' + ax' +ax+a - I
x' + bx' + bx + b - I"
, + b' (b " "
904.* a + a - + c')+b(a- +c-)
905.*
906.*
a' - b' + a(b' + c')-b(a' + c' ) "
a' + b' + a' (b + c)+ b' (a + c)
a
J
_ b' + a'( b+ c) - b' (a + c) "
(a + b) ' + (a + b) ' + (a + b) + I
(a + b)' - (a + b)' + (a + b) - (
907.* (a + b + c)' - 5(a + b+ c) ' + 4
(a+ b+ c)' + 3(a + b + c) + 2 "
, + ' ,
b)x xy(x-+Y- )+Y'
, "
x + x-y + y'
b) (mx+ ny)' - (nx + my) '
(ax + by) ' -(bx+ay) ' "
. ( ' "
b) x - ,a-+b- )x- +a'b'
x - +(a+ b)x+ab
908. * Odrediti realne brojeve I, m, n ip da se razlomak
x' + lx' + mx' + IIX + p " "
" , posle skracivanJ3 svede na razlomak
x + 3x- + x - 5
x' - 4x+ 5
x-I

909.*
910.*
911 .*
912.*
913.
914.
915.
916.
917.
918.
919.
96
Skralilili razlomke (909-912):
x' + (8x + 15) I x - 31- 27
A = , .
x"-2x-3+ Ix-31
x ' -6 Ix -51-
25x
A = , .
x" - x - 20 + 21 x - 51
x' - 24 1x - 101- 100x
A = , .
x" -9x -l0-3I x -l01
a' - 16
A = a'-4a'+8a' -16a+16'
Odrediti najrnanji zajednicki sadrZalac polinoma (913-918) :
a) a' - 2a i a' + 2a; b) x' - 2x + I i 3x' - 3;
c) a' + 20b + b' i a' - b' ; d) 2y' - 8 i 3y' + 6y.
ala' -10a + 25, 3a + 15 i 2a;
b) 3a - 3. a' - I i a + 3;
c) 5a - 5b. a' - b' i a' b + ob';
d) 3a - 15. a' - 25 i 5 - 0 ,
a) x' + xy. xy + y' ix' + 2xy+ y' ;
b) 2m' - 4mn + 2n' . 6m' - 6n' i 18m+ 18n;
c) 25a' - lOa + I, 50a' + 20a + 2 i 25a' - I;
d) as - 81a, a' + 18a' + 81 i 45a - 5a'.
a) 4 - x' , x - 2 i 2x' - 8x + 8;
b) a' + 8a' + 16a i a' + 12a' + 48a + 64;
c) 2a' - 2. a' + a' + a + 1 i a' - a' + a-I.
a) 9a + 15. 360' - 100 i - 9a' + 30a - 25;
b) 2ay' - 20, y' - 2y' + Y i 5y' + lO y' + 5y;
c) 4a' + 4ab + b', 4a' - b' i 8a' + b
I
a) 3x' - 12x' + 12x, Sx' + 20x' + 20x' i 3nx' - 12n;
b) 4x' + 4xy+ y', 4x' - y ' i 12x' - 12x'y + 3xy"
3 ":2 2 1
c) 3x - 12x" + 12x, ax + 4ax + 4a i 3bx - 12b,
Uprostiti racionalne izraze (919-950):
3 5 7 x +3 x-I
a) - + - - -; b)--- --;
x x x 4 4
2x + 1 3x + 1 x - 2

)
m+n lIl-n
C --+--'
33 '
e) x - 3 _ x + 3
x -5 x-5
' \
( a) 4a + 3b
10
2a- b
--'
15 '
b)x-3Y _2x - y .
1 I 0' + b'
c)-+-- '
6a 4b' 6ab"
a b 0+ b
a) , + , - --;
ab - b a" - ab ab
)
16x - x' 3 + 2x 2 - 3x
c +-----.
x' - 4 2 - x x + 2 '
12 8'
4m- 5p
1/1 " p mp"
b) a _ _ _ '
0 ' - 9b' a + 3b
I 2 I
d)-,--+--+--
x - x I - x' x' + x'
( 922. a)_I __ 9x+3 +-2_ ,
6; + 3 8x' - 2 2x - I'
a" -a- 6 a- I
b) 5x 3x - I
x' - 6x + 9 x' - 9'
c) ---2'
a' - 4 2- d '
d) , 5 _ 4 - 3y'
2y " + 6y y' - 9
3.
b) a+ 1 2a - I,
a + 2 0' - 4 a - 2 '
923.
Xl + y2 Xl y2
) , + ---' , '---
xy xy - y" x" - xy
a+ I? 2
d)-,--,=-+ , "
fI" 0" - a a -a"
c)6x+5_3(2x-l)+ SOx,
x + 5 . x - 5 x' - 25'
, b .,., z .,
)
a" + a + b" a" - ab + b 2o"b
a + - '
a+b a-b a'-b"
924.
b)
x'y' (x' - b')(b' - y') (a' - x')(a' - y')
--+ + .
a'b' b'(a' - b') a'(a' - b') ,
)
a' - bx 3b - 0 0 + 2x
c , +
o - ab + bx - ax 2a - 2b 3a - 3x
925.
..--.. ) 2x 3x' + 2x + 1 x + 1
a --- +.,;
x-I x' - 1 x" + x + 1
b)
30x' 8 15x+ 5 .
---+ -------;
9x'-x 6x-2 9x' +6x+l'
1 1 2
c) , + , +,;
x +10x+25 x"-10x+25 x"-25
d) 4a' + 9a + 5 _ 1 - 2a 6
a' - 1 a' + a + 1 1 - a
97

9 6
' ) x 3x - 1 2x + I
2 . a -----+ , ;
---7 x-I x - 2 x' - 3x + 2
927.
928.
b
x - 5 x +3 16
) --+ --+ --:----
x -3 x+5 x' -2x -15'
x- I x -7 12
c) --- --+ ----:----
x+1 x + 7 x' +8x+7 ·
X 2x' + 2xy 4xy
a)--+ ., - 2 .,;
2x - y 2xy +3y' 4x +4_\y-3y'
b
3 - 2x 3 + 2x 15x'
)-----+ .
2-3x 2+3x 4-9x'
9x' I 6x
a) 1+ 3x+ --- --- -::-'--
1+3x 1-3x 9x'-I'
b) 5x ,
x+ 5x'
3-15x 10(5x' +2x)
., + 2 •
I - l Ox + 25x' I - 25x
a' + ax
929. a) - ,:----.::,.
a'x - x
3
a- x
ax+ x'
2x 3
, , +--;
a' - x a+ x
b) 5 + a - 3x I 17 x - 25a
., ., + + "l ., .
3x - 3a x' - a' 2x + 2a 6x' - 6a'
a' - ab a' b + ab'
b) . .
a' + ab ab '
930.
--' - _ .
a-I a+I' ,
3x - 3y x' -y'
d) . , , .
2x + 2y x' - 2xy + y-

x'2 - 1 a'
x' - 1 a 2a' + 2
931. a)--' . .
a'+a x'+x'+x+1 (x-I)"
98
, , ' 2
b x' + y - z· + xy a + b - c
) b' 2' . ;
-a -c +2ac x + y-z
x
3
+ 2x' - x- 2
c)-- ---
a+!
a' +a x - 2
x'-2x'-x+2 x+2·
m -n);
l;/ m-n \ m+n

x+ 2 2x - I 2'
()
935.
5Y.
. ( x +z x+ y ) z'
c) --- -- . .
z X Xl - yz'
( )
I
, ,
d) I + _a _ . ---=-:c. . .!...=.!c
I - a I + b a + a'·
7a 21a'
) 6b' :8"b;
b
4x' y' . 8x' / .
)--
15b'c . 5c'b' •
c) x' - 25 . x' + 5x .
., . 2 '
x" - 3x x - 9
b' - y' b - Y
d) 3a' _ 3/ . a' + ay+ y"
a'+b' a' _ b'
e) , . , .
1+ 2m+ m" 1- 2m" + m'
a) -
m n /1/ ' n"
b) : (_x + I);
1- x x - I
. (2X+I 2X-I) 4x
c) 2x _ I - 2x + I : 6x + 3;
d) ax +a .
x' - x + I · x + I x' + 1 .
(
X' -X-3
e)
x - 4
x + 2 : , .
)
25x' - 110 x + 121
x" - 2x - 8
a'
2b
b'
4 +a'
y - -
1- - +-
4 - --
a)
y
b)
a a'
c)
a
, '
a-b
I
y
a- -
2 a
a
,
4x'
,
a'x y

- - - 3a - -
5
b' y
x
c)
3a .
a)
b)
b
' '
x
a
4x
- -a
- +-
1- -
5 Y
x
9a'
1+
a' + b' - c'
, ,
2ab
u - v
d)
(a+b)' - c'
e)
3v'
u+2v+-
4a'b'
u-v
99

2a+b 2a-b
2a-b 2a+b
937, a)
4a' + b' 4a' - b' '
939,*
4a' - b' 4a'+b'
I
I+a+ --
I- a
c)----
1+_1_
1- a'
x I
--+1- --
1+ 1. I+x
d) _--'x"--__ _
x I
--+ --
I-.! I- x
x

__ I )( x - y _ I)
x y' x+y
b) .
(
x- y )(x y)'
--+1 - - -
x+ y Y x
ex + y)3
x
3
_ l'
c) ----"'----
x
3
+ l'
x- y
d) _3_xy "------:-__
(x _ y)'
-'---------'-''-- + I
xy

x + y

x - y
x + x' + x
3
+ ... + x·
I 1 1 1
-+-2 +,+ ... +-
x x X xn
,
940, a) ( 1 X
Y +xy
2 y) (x y)
--+ . --2+-'
x + y x
2
+ xy , Y x '
b) x - xy _ 2x y- 1 y
(
2 2)
x'y+,i y3_xy'+X
'
y_x
3
'(I--
x
--7}
100
941.
942.
943.
944.

6-3a a+2 a'-4 'a -2'
a) 4a' - 1 . (a 1 a 2)
a
3
- a' - a + 1 . a' - 2a + 1 - 1 - a . a + 1 - a + 1 ;
(
a2+b') ( b')
b) 2a+ : a+--
b a + 2b b a '
c)_2 __ a-2 _ 2 4
30+ 6 2a
2
+ 4a 3a' + 12a+ 12 3o(a+ 2) "
a x + · + . )
(
6x - 12) 1 2a
2x - 4 2X'+6x - ax - 3o a' - 4x"
b) x _ 2 '( 1 3X+X')
., ') + .
ax - 2a- X- + x - 2ax- 2a X+ 3
a) ( X+ Y _ X- Y):(X-y+X+Y); .
x - Y x+y x+y x - y
2xy ) . 4xy .
., ') . ? ,
X + Y x - Y x- - y- x' - y-
(
2x 4y y) (
c) , + , , - , : 1
x- + 2xy x- - 4y- xy - 2y-
a) + b' \C;c-
a
'}
b) ((X: +.!):(-;_.!.+,!,)): (X - y)' +4xy;
y x y y x 1+ 2:
x
c) a
2
+ a - 2 (a + 2)' - a' _
an +) _ 3a
n
40
2
- 4 0
2
- a
101

945.
(
z - 2 (z + 4)' -12 I ).z l + 2Z'+2Z+4
a) + --- . l' ,
6z + (z - 2)' z' - 8 z- 2 z - 2z- + 2z - 4
(
, ' ) '
3 30- + 30 +3 a -a a -a-
b) - -- , :-,- - .-- ;
a -I a- - 1 a + 1 3
c 1+ +-- - .
(
8e' m )(m+2e /II)
) m' - 8e, 2e - m 2e m + 2e
946. a)( I- 3x + Y)( I_ 2x + Y): (I + , 3
y
' , );
x - y x +2y x -- 4y-
947.
(
22m ) 2m' + 2m 4
b) , - " +--;
m- - m I - m' m - I m - I
1 - a' 1 + a' _3
a
+ I)(a -
(
9a' + 1 I 1 )
a) - ' .
1-6a+9a' 27a
'
-9a' -3a+I ' 27a' +1
. (27a' - 18a' + 30)
b)( 2a' +3a
4a' + 12a+ 9
3o+24a-I)(2a+3)
2a+3+2a+1' 2a-3 ;
)
3(3-a) 4 6
c + --- --:----
a' - 1 a + 1 a' + 2a + 1
2(5 - a)

d) ( 1 _ 1 - m. 1 - 2m ) . 4m + 2
2 + 4m 8m' + 1 . 4m' - 2m + 1 2m - 1
, .
1- 4m + 4111 -
948. a) ((_3_ + 3x , . x' + xy + Y'): 2x + y ) . _3_;
x - y x' - y x + y x' + 2xy + y' x + y
b) 3x - x' + 2X+4). 2x+ 2 .
x + 2 x - 2 x' - 8 x + 2 . x' + 4x + 4'
102
c) " + .
(
3x + 6 2x' - x - 10 )
2x + 2x-+2x+2 2x' -2x'+2x-2'
I + -
I I 2 4 8 16
949.* a)-- + --+ --+ --+ - _ + __ .
I- x I+ x I+ x' I +x' I +x' l +x
16
'
b) I + I + +
x(x +l ) (x+ I)(x+2) (x+2)(x+3)
1
+ + .
(x+ 3)(x + 4) (x + 4)(x + 5)'
'( )" ., ., ., ') .,
x - x - I - x- - (x- - 1) - x -ex - 1) - - I
c) 2 ., ., + ., ., + , ;
(x + 1) - - x - x-(x + 1) - - I x' - (x+ 1)-
9-x' x' - (2x -3)' 4x' - (x - 3) '
d) '}., - ., 2 + ... ;
(2 x + 3)- - x- 4x- - (x + 3) 9(x - - I)
(
4 '
a -a- +2a-1
e) ., ., .,
(a- + 1) - -a-
, , ' ) , (a - I) - a- a- - 20
a' + 2a' +a' -1 . a' -I
950.*
a) I x' - II + I x + 11 . I
x' + x' b) I x + 21 + I x - 21;
Ix' -II+ x' Ix-1I 1 .. 1- 1 x' - Ixl
c) , . d), ' I I ;
2.e - 1 x - I ' x' - I x - 2 x + I
e) ( x' I x - II 2 .. I x + II + 2x _ 4) : I., - 21
x-I x +l
951. Dokazati imp1ikaciju
a)(x,", - yA x'"' + 1 A y '"' I A y '"' OJ=>
x'-I .[_I __ lj.x- xy, - :, + y = y' + y+ l;
y' + xy 1 I - x - .Y
1--
Y
103

a b
- + -
b a 2 b a - 2b'
b)(o'" 0" b '" 0" 0 '" - b)'" -1-- 1 + -1--1 - - 1- - ,
- +- - + -
o b a b ab
(
x+ y )J ) (X-y) ' ) x+y
c)(x'" 0" y'" 0)'" 3xy - x - y: xy + I = -3-'
I I
952.* a) -----+ -----+ -----
(a- b)(a - c) (b - a)(b - c) b)
x'
b) ,
x - xy - xz - yz
y2 Z2
+ ---:-----'---- + -----
y' - xy + xz - yz ( z - x )(z- y)
0
2
- bc b' - OC c
'
- ab
c) + +
(0+ b)(o+c) (b+c)(o + b) (c +o)(c + b)
953. Pokazati da vrednost izraza
4 4
--.,--- ' --- ----
I I b(abc+a+c)
a+ -- a+-
b
c
ne zavisi od a, b, c.
954.· Pokazati da je vrednost izraza
(
X2 + 2x- llx- 2) :(x + 1- 2x' + X+ 2),
3x + I 3x + I
ceo broj za svako x E Z.
955.* Pokazati da je vrednost izraza
(
6a' + 50 - 1+ a + 4) :(30 _ 2 + _3_).
a +1 a+1
neparan broj za svako a E Z \ { - I}.
104
956.* Pokazati da je vrednost izraza
_I _ 64
x' x' 4x'(2x + I)
4 + + 4 _ + I - 2x
x x- x x-
neparan broj za svako xE Z \ {O} .
957. Pokazati da je izraz
I I
a b a'b' ab
I I ' (a+b)'-3ab a'-b"
- + -
a
J
b
J
poziti van ako su a i b supromog znaka. a negativan ako su iSlog znaka 1
ako je a '" 0 1\ b '" 0 " I a I'" b.
958.* Pokazati da vrednost izraza
(
I 21 I )'
I ' + 31 + 2 + I ' + 41 + 3 + I' + 51 + 6
(1-3)'+121
2
ne zavisi od i ako je 1 '" - 1 " 1 '" - 2 " 1 '" - 3.
959.* Pokazati da vrednost izraza
b(abc+a+ c)
I
---: --,(a;>< O. b;>< O. c ;>< 0)
I I
a+ -- a+-
b
c
ne zavisi od a. b i c.
960. Pokazati da je vrednost izraza
(
2 _ k + 4k' + 5k' - 6k + 3) : (2k + I +
k-l k-I
neparan broj za svako k '" I " k E Z.
961. Pokazati da izraz
(
a+b a_b)' (a+b a _ b)'
a-b + a+b - a - b- a+b
ne zavisi od a i b.1 a I'" b.
105

962.*
Pod kojim uslovima je tacna jednakost:
1 1 I
~ + +
x(x - y)(x - z) y(y- x)(y- z) z(z - x)(z - y)
xyz '
b) x' + y' + Z = I;
(x - y)(x - z) (y-z)(y-x) (z-x)(z-y)
b-c c - a a - b
o + + =
(a-b)(a - c) (b- c)(b-a) (e-a)(c-b)
222
=--+--+--;
a-b b-e e-a
d ab + be + ae _ I = O?
)(e-a)(e -b) (a -b)(a- c) (b - c)(b-a)
963. Dokazati identitete:
a) ( ~ _ c - x + , ax ) : (_a_ + e - x + 2) = a - c + x,
e a c- - ex e - x a a + c - x
a"'" 0, c "'" 0, x"'" c;
b) (2a + a' + 9b') : (a + ~ ) _ !!...(I + 3b + 6b) = - a,
3b 0 + 6b 3b a
a"'" 0, b "'" 0, a "'" - 6b.
Uprostiti racionalne izraze (964-981 ):
964.* (y + 3)(x + Y + 3)
x«y + 3) ' - x')
y-x +3
x(x+y+3)
2x 3
, , + 3
(y+3)- - x- x+y+
5 y - 3x+ 2 1 17 x- 25(y+ 2)
965. + , , + + , , .
3(x- y- 2) x - - (y+ 2)" 2(x+ y + 2) 6(x- - (y+ 2n
966.
x'-(a+b)' x'+(a+b)'
x(a+b) x(a+b) '
x+a+ b- x -a- b+--'---'-
x +a+b x -a-b
967.
(
x+ y+ b + x + y - b) ' _(x+ y + b _ x + y - b)'
x+y-b x+y+b x+y-b x +y+b
106
968. *
(
I
x + y+ I
, + .
3 3 )
(x+y) + 1 (x+y) ' - x - y +1
{
x+ y _ 2(x+ y )- I) .
x + y +1
x + y+1 6(x+ y) 2( x+ y )-1
969. + ,
x+y+2 (x+ y )- -4 x + y -2
(a + b)' + (c + d) ' (a + b)'
m ! - +
(a+b)( c +d) (a+b)(c +eI)- (e +d)'
971.
972.
(e + d) '
+ ,
(a+ b) - - (a+ b)(e+d)
2 ., ., 2
_
a_ +_a-,-(c:...+......:,:d.!..)_+-'.(e_+:...eI..!..-)- a- - a(e + d) + (e + d)
+ -
a+e+d a - e -d
2a'(e + eI)
a' - (e+ d)"
a' - b(e+ d)
(a- b)(a-c- d)
3b-a a+2(e+d)
-,--.,-, + .
2(a- b) 3(a-c- eI)
9
* 2(a + b) 3(0 + b) ' + 2(a + b) + I ___ a-; +_b_+_ I-,--_
73. - + ,
a+b-l (a+b) ' -I (a+b)-+a+b+1
974.
975.*
1-2(x+ y ) 6 4(x+ y)' + 9(x+ y)+ 5
(x+y)'-I (x+ y )' +x+ y + 1
i- x - y
(y+ 3) ' + x(y + 3)
x(y +3)'-x'
3
+---
x+y + 3
--,y_+_3_-_x-,- _ 2x +
x( y +3)+x' (y+3) ' - x'
976.
5 a+b - 3x I 17x-25(a+ b)
-----+ + + , ' .
977.
3x-3(a+b) x'-(a+b)' 2(x+a+b) 6(x- -(a+b)-)
(
3 2x(a+ b) ,): ,4.t(a+ b) ,.
x +:+b + x - : - b x'-(a+b)" x--(a+b)-
107

(
3 3(X + Y)+3(X+ y )2 +3.( X+Y)'-X-Y).
978. * - , . J
x + y -I (x +yf -I ( x +y) +1
979.
980.
981.
x + y-(x + y)'
3
(
1 _ 3 + , 3 ).
a+b+1 (a+b) J +I (a+b)--a-b+1
{
_ 2(a+b) -I)
a+b b I .
a+ +
(
2 _ 2(a+ b) ). 2(a+ b)' + 2(0+ b) +
(a+ b)' -a- b I-(a+ b) ' (a+ b)'-I
4
+---
o +b-I
_2_ ob _ _ a 20b - b
-,o:!-+.!...-"-b __ + a + b
I I 1 I
- +-- - +--
b 0-2b a b-2a
982. • Izracunati vrednost izraza
(I + x)(l + y)( 1 + z) y = 11- P, z = p- m
(l-x)(l-y)(I-z) m+11 II+P p+m
983. Dokazati identitet
I 1 1 1
a b+c.b a+c
1 l ' 1 I
- +-- - +--
a b+c b a+c
la +cl;e b).
2c b
__ --,- - 1, (ob ;e 0, a ;e - b, ;e - c,
a-c- b
984.* Dokazati da je vrednost izraza

konstanta, za abc ;e O.
108
985.*
986.*
987.*
Dokazati implikacij e:
(
b' + c' - o' (o+c-b)(a+b- c)
a) x= A y = A
2bc (a+b+ c)(b+c-a)
A(b;eO,C ;eo,l b+ cj ;eo» ) ",( x+ I)(y + 1) = 2;
b)( x + y + z = OA (x ;e y ;e zA xyz;e 0» ",
x
2
+ y'2 +Z2
'" (y- z) ' + (z - x)' + (x - y )' = '3;
(
1 1 I ) be oe ob
c) - + - + - = 0 A (abc ;e 0) "' ,. + ,. +,. = 3;
ab c a' b' c·
d)(ac + bc = ab A (a;e 1 A b;e 1 A c ;e I» '"
1 I 1 1 - 2c
'" --+ --- --= -------
I-a l-b I-c ( l- a)(I - b)( I- c)
Dokazati implikacij e:
a)(xy + x;e - 1 A yz + y ;e - 1 A zx + z ;e - 1 A xyz = I) '"
x y z
'" + + = I'
xy+x+1 yz + y +1 zx + z +1 '
b) (.qz;e 0 A xyz = I) '"
'" +(y + +(z +;)' - (x + Hz +
c)(a+ b+c= OA (abe ;e OAo;e bA b;< cAc ;eo» '"
",(a-b + b- c
cab Aa-b b - c c - o
Dokazati da je za svako 11 E N:
I 1 li n
a)-+-+-+ ... + =--;
1·2 2·3 3·4 n(n+l) n+1
1 1 1 1 n
b)N+ 3. 5 + 5.7 + ... + (2n-I)(2n+ I) 2n+ I;
1 1 1 1 n
c) 2. 4 + 4. 6 + 6· 8 + ... + 2n(2n + 2) 2(2n + 2)'
1 1 1 1 n
d)-+-+-+ ... + , 3 2 =- 2n+4'
6 12 20 n- + n +
109

988.* Odredite sume:
3 5 7 2n + I
+ +
nEN,' a)--+--+--., ... ., ."
1'·2' 2'·3' 3"4- n-(I1+I)-
I 2 3 n
b)--+--+--+ ... + , "
1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1)
nE N.
Uprostiti racionalne izraze (989-996):
( )
' (I I)'
-
(a+b)'-(a-b)'
989.
(a' + b')' - (a ' - b')'
(
I I)' (I I ),.
;;> + b' - a' - b'
990. a' b' ( I (_I + _I ) + 2
(a + b)' a' b' (a + b) ' a b
991.
I - x' (I-x')(x-x' ) (I-x')(x-x')(x' -x')+
--+ +
I - x x - x' x' _ x·
(1- x')(x- x')(x' - x')(x
'
- x')
+ • 10 •
X - X
992.* (a+IW C, + b\)+ (a:b)' C, + b
l
,)+ (a:b) S
I I I
- (b-c) + -(c - a) + - (a- b)
993.* abc
- + iC, -a
l
,) + -:' r
abc
--+--+--
b+c a+c a+b
994.* I I I 3
995.*
110
--+-- + --- ---
b+c a+c a+ b a+ b + c
abc
3+--+--+--
b+c a+c a+ b
I I I
--+--+--
b+c c+a a+ b
996.
2(-a:b+c+a-:+
c
+
a
+ : _
c
)+3
_
__ I I
+ +---
-a + b + c a - b + c a + b - c
997. Izracunati vrednost izraza:
A = 2(x + y + z + xyz) +(1 - x)( 1 - y)( 1- z) + ( I + x)(1 + ),)(1 + zl,
a-I b -I . c -I
998.
999.
1000.
zax =-- Y=--' Z=--
a+ I' b+1 c +I '
. a-b b- c . c - a
Ako Je x = --, Y = -- I Z = --, tada je
a+ b b+c e +a
(J + x)(l + y)( 1+ z) = (I - x)( 1 - y) (1 - z). Dokazati .
Izracunati vrednost izraza
a-x b-x a'+b' ab
A=---+--- ,zax = --.
b-x a-x x ' - (a +b) x+ab a+b
. 1- x I + x .
Ako Je A(x) = --, B(x) = --, tada Je
I+x I- x
A(B(x» . B(A(x)) + 1= O. Dokazati.
Ako je a + b + e = 0, dokazati da je (1001-1004):
100t.* a
'
+ b
'
+ e
'
= 3abe.
a'
b' e 3
1003.*
+ +
= -
'( ,
b' -(a-e)' e' - (a -b)'
4
a- - b - c)
a'(a' - 2bc) b'(b' - 2ae) e'(e' - 2ab) 3
1004.*
= -
+ +
a
,
-(b-e)' b' -(a-e)' c'-(a-b)'
8
1005.* Odrediti realan parametar m tako da razlomak
(x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)'
, , ()' ,
ima konstantnu
(x-y)"+(y-z)-+ x-z-
vrednost, za sve vrednosti x. y i z.
III

988.* Odredite sume:
3 5 7 2n + I
+ +
nEN,' a)--+--+--., ... ., ."
1'·2' 2'·3' 3"4- n-(I1+I)-
I 2 3 n
b)--+--+--+ ... + , "
1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1)
nE N.
Uprostiti racionalne izraze (989-996):
( )
' (I I)'
-
(a+b)'-(a-b)'
989.
(a' + b')' - (a ' - b')'
(
I I)' (I I ),.
;;> + b' - a' - b'
990. a' b' ( I (_I + _I ) + 2
(a + b)' a' b' (a + b) ' a b
991.
I - x' (I-x')(x-x' ) (I-x')(x-x')(x' -x')+
--+ +
I - x x - x' x' _ x·
(1- x')(x- x')(x' - x')(x
'
- x')
+ • 10 •
X - X
992.* (a+IW C, + b\)+ (a:b)' C, + b
l
,)+ (a:b) S
I I I
- (b-c) + -(c - a) + - (a- b)
993.* abc
- + iC, -a
l
,) + -:' r
abc
--+--+--
b+c a+c a+b
994.* I I I 3
995.*
110
--+-- + --- ---
b+c a+c a+ b a+ b + c
abc
3+--+--+--
b+c a+c a+ b
I I I
--+--+--
b+c c+a a+ b
996.
2(-a:b+c+a-:+
c
+
a
+ : _
c
)+3
_
__ I I
+ +---
-a + b + c a - b + c a + b - c
997. Izracunati vrednost izraza:
A = 2(x + y + z + xyz) +(1 - x)( 1 - y)( 1- z) + ( I + x)(1 + ),)(1 + zl,
a-I b -I . c -I
998.
999.
1000.
zax =-- Y=--' Z=--
a+ I' b+1 c +I '
. a-b b- c . c - a
Ako Je x = --, Y = -- I Z = --, tada je
a+ b b+c e +a
(J + x)(l + y)( 1+ z) = (I - x)( 1 - y) (1 - z). Dokazati .
Izracunati vrednost izraza
a-x b-x a'+b' ab
A=---+--- ,zax = --.
b-x a-x x ' - (a +b) x+ab a+b
. 1- x I + x .
Ako Je A(x) = --, B(x) = --, tada Je
I+x I- x
A(B(x» . B(A(x)) + 1= O. Dokazati.
Ako je a + b + e = 0, dokazati da je (1001-1004):
100t.* a
'
+ b
'
+ e
'
= 3abe.
a'
b' e 3
1003.*
+ +
= -
'( ,
b' -(a-e)' e' - (a -b)'
4
a- - b - c)
a'(a' - 2bc) b'(b' - 2ae) e'(e' - 2ab) 3
1004.*
= -
+ +
a
,
-(b-e)' b' -(a-e)' c'-(a-b)'
8
1005.* Odrediti realan parametar m tako da razlomak
(x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)'
, , ()' ,
ima konstantnu
(x-y)"+(y-z)-+ x-z-
vrednost, za sve vrednosti x. y i z.
III

1007.*
1008.*
Odrediti realan broj m tako da razlomak
Xl - mx' - 3(3 - m) X - I .
___ Ima konslantnll vrednosl
(m-8)x
J
+3(10-m)x'-18x+8-m
za svako x.
Ako je -.!. + -.!. + = 0, dokazati da je (1007-1008):
abc
b+c c +a a+b
--+--+--=-3.
abc
abc a'+b' + c
'
--+--+--=------
b + c a + c a + b abc
2 :2 '2
. mnp.x Y Z d '
1009.* Akoje -=-=-1-+ -+-, = I, ta aje
x Y z a' b' c'
m2 n2 p2 m2 + n2 + p2 .
- , + - , + - , = , 2 ' • Dokazatl.
a' b' c' X + Y + z·
112
VII G L A V A
7. HOMOTETIJA J SLlCNOST
7.1. Proporcionalnost velicina. Talesova teoTerna
Talesova teorerna. Neka su a i b dye prave koje se seku u tacki S, p prava koja
ih sece redom u tackarna A i B, q prava koja ih sece u lackama A' i B'. Tadajc'
AB SA SB
A'B' = SA' = SB"
gde je k koefieijent proporeionalnosti.
1010. Datu duz AB podel iti na Iri dela proporeionalna duzima clj e su
duzine m, 17 i p.
lOll. Konstrui sati tacke koje dele datu duz AB u datorn odnosu Ill : n, gdc
su m i 17 date dll zi.
1012. Na poillpravoj Ax dal a je tacka B. Konslruisali na ovoj polupravoj
C k
. AB 5
tackll , ta 0 daje - =-.
AC 8
1013. Datu dlli AB podeliti na 5 jednakih del ova.
1014. Ako Sll date duii cije su duzine a i b, konstruisati duz cijaje duiina:
, b'
a e a - b,. d) a -
a) a . b', b) - ' )
b' a+ b a
lOIS. Ako su date duzi cija je duzi na a, b i c, konstrui ali duz cija je
duZina:
1016.
1017.
1018.
1019.
a·b a+b a+b
a)-; b)--; e)--.
c c a - c
Tacka C deli duz AB u odnosu AC : CB = 2 : 3. Duzina duzi AC JC
4,8 em. Odrediti duiinu duzi AB i CB.
Data je dui AB = 12 em. Odrediti lacku C(A - B - C).
tako da je AC :BC = 5 : 2.
Tacka C deli duz AB u odnosu A C : BC = 3 : 2. Odredili odnose
AC: AB i AB :CB.
Kraei ugla MON preseceni su paralelnirn pravarna ,/A, i (A i B
su tacke oajedoorn kraku A, i B, oa drugorn). lzracunall duilOu duZl
OA ako su OB + OA = 14 m i OB, : OA
,
= 4: 3.
113

1020. Neka je T teziste trougla ABC. Konstruisane su prave koj e sadrie
tacku T i patalelne su sa AB i AC, i koje seku stranicu BC u tackal113
DiE. a) Odrediti odnose BD :BC i EC : BC; b) Dokazat, da su duzi
BD, DE i EC jednake.
1021. Na jednom kraku ugl a MON , pocevsi od tell1ena. konstrui su se duzi
OA, AB i BC, koje stoje u odnosu I : 2 : 3. Na drllgOll1 kraku konSlrui-
sana je dui OA, = 5cll1.Vazi i BB, II AA, i CC, II AA,. Odrediti
duzinu odsecaka A, B, i B,C,.
1022. Dat je trollgao ABC. Na pravoj BC dat je l1lspored tacaka 0 - B -
- C - E tako da je BD = BC = CEo Neka j e OF li B i EF IIC, a pre-
sek pravih FA i BC je tacka M. Dokazati da je: a) MB :BD =
= MC : CE; b) jednakost MB = MC; c) tacka A teZiste tTougla DEF.
1023. Simetrala unutrasnjeg llgla trollgla ABC deli stranicu naspram le-
mena iz kojeg polazi na dva odsecka koji su proporeionalni sa os-
talim dvema stranieama trougla. Dokazati .
1024. Simetrala spoljalinjeg ugla tTougla ABC deli stranieu naspram te-
men a iz kojeg polazi na dva odsecka, koji Sll proporeionalni sa os-
talim dvema stranieama. Dokazati.
1025. U trouglu ABC konstruisanaje simetrala ugla A. Straniea AB = 8cI11,
AC=14 em, a odsecak BD je za 3 em manji od odsecka DC(B- D-C).
Izracunati stranieu BC.
1026. U jednakokrakom trouglu krakje dodimom tackom upi sane kruznice
podeljen u razmeri 7: 5 (racunajuci od vrha) . Odrediti odnos kraka i
osnoviee.
1027. Straniee trougla ABC su a, b, c. Nekaje BD simetral a ugla B, 0 pre-
sek simetrala uglova B i C. Odrediti odnos 00: OB.
7.2. Homotctija
Ako je 0 data tacka a k dati realan broj razlicit od nule. Preslikavanje u oznaci
ho figureF na figuruF' pri kojem svakoj tacki M figureF pridruzuje tackll M'
figure F' tako da je
OM' =kOM,
naziva se homotetija. Tacka 0 je eentat homotetije, k je koefieijent homo-
tetije. Simbolicki:
'*f. -
ho(F) = F' ~ OM' = k OM.
114
1028. Konstruisati h01l10leti cnu sliku za datu pravu (ugao_ trougao,
kruzniea) ako Je dat a tatka ° centar hOll1otetije i ako jc:
I I
1029.
1030.
1031.
1032.
1033.
1034.
1035.
\036.
1037.*
1038.*
1039.
1040.
a)k= 2'; b) k=- 2': e)k= 2; d)k=-2.
Konstruisati h0l110t eticnu sli ku datog cet vorougla ABCD ako Je:
I
... k 3
a) A eentar 10l110tet'Je, =-;
2
b) S eentar b0l110tetije i k = - I, gde je S srediste jedne straniee
cetvorougla.
Primenom homotetij e, datu duz AB podeliti na:
a) tri odsecka, koj i su proporeionalni datil11 odseccima III. n, p;
b) pet jednakih delova.
U dati ostrougli /:; ABC upi sati jednakostranican tTougao MNP.
Konstruisati kruinieu koja dodiruje krake datog ugla xSy i sadrii
datu lackll A.
H0l11010gne si metrale uglova dva homoteticna trougla paralel nc su
Dokazali .
Date su dYe kruzniee K(O) i K,(O, ), tako daje K n K, = {MI
i dYe pravc p, q, tako da je pn 'I = {M) . Ako je K n pt A. MI.
K,flp={M, B), Kflq={C,M} i K, nq={M.DI . lada JC
AC II BD. Dokazati .
Date su dYe kruznice. U jednu je upi san cetvorollgao. a u drugu treba
upisati cetvorougao sli can prvom.
U dati trougao upisati trougao cij e su strani ce paralelne trima dalim
neparalelnim pravama.
Konstruisati trapez, ako se duZa osnoviea, jedan krak i visina odnose
kao III : n : p i ako Sll dati ostar ugao izmedll duze osnOVlce , drugog
kraka, kao i dijagonala koja sadrii teme datog ugl a.
Konstruisati jednakokraki trapez date visine ako se krak. razlika os-
noyiea i dijagonala odnose kao Ill: n : p.
Konstruisati paralelogram ako su dati odnos dijagonala. ugao izmedu
dijagonala i vis ina koja odgovara JednoJ stran,cl. ..
. . I I k su dati odnos nJegovlh
U dati trougao up,sat' para e ogral11 a 0 . . .. d
I
I . 'edna straDlea kOJa pnpa a
straniea, ostar ugao jednak ug u troug a I J
bilo kojoj straniei trougla.
115

1041. U dati krui:ni odsecak llpisati pravoll gaonik ako j e odnos dijagonale i
j eclne straniee In : n, a duza strana pri pada tetivi kruznog odsecka.
1042. U dati konveksni kruzni isecak lIpisati :
a) kruznieu;
b) pravougaonik cije strani ee stoj e u odnosu III : 11;
c) kvadral.
1043.* Date su tacke A i B i prava p kojoj ne pripadaj u date tacke. Konstrui·
sati krufuieu koja sadrZi date tacke i dodiruj e datu pravu.
1044.* Data je tacka A i prave p i I. Konstrui sati kruznieu koja sadrZi tacku
A i dodiruj e pravu p, a eentar joj pripada pravoj I.
7.3. Slicnost trouglova
Stavovi 0 slicnosti trouglova. Uocimo trouglove /';. ABC i /';. A'B'C' .
1°. Ako je oa pri mer L A = L A' /I LB = L B' tada j e /';. ABC - /';. A'B'C'.
2
0 Ak " AB AC
· o je oa pnmer LA = L A' /I --= -- tadaj' e /';. ABC - /';. A'B'C'.
A'B' A'B'
3
0 Ak' . AB AC BC
· o j eoa pnOler-- = --=-- tada j·e/';.ABC - /';.A 'B'C'
A'B' A'C' B'C' .
4
0 Ak' . AB BC
· ojena pnmer-- = - - /I LA = L A' a uglovi C i C' su iIi oba ostra
A'B' B'C' '
iIi oba tupa, tada j e /';. ABC - /';. A'B'C'.
1045. Tacka D pripada straniei AB trougla ABC, duz DK paraleloa j e stra-
niei AC, tacka K E BC. Odredi ti duziou duzi BK ako je
AD : DB = 5 : 6 i BC = 22.
1046. Ako su dva trougla sli coa, onda su ojihove medij ane proporei onalne
odgovarajucirn straoiearna. Dokazati.
1047. Visine u j eclnom trouglu su obmuto proporeiooalne odgovarajucim
slraoiearna. Dokazati.
1048. Proizvod bilo koje dye straniee trougla jednak j e proizvodu visine
kOja odgovara trecoj straoiei i precoika opisane kruzoiee oko trougla.
Dokazati .
1049. Odsecak koji spaja podnozja bilo koje dye visine datog trougla od-
seea od nj ega trougao slican datom trouglu. Dokazati.
116
1050. Data su dva trougla /';. ABC i /';. A' B' C' Ako su od ' .. .
. h' . ., b' . . , . govarajuee VIStne h
I ,straillee a I a, 0 1011 S IS povrsine PiP' dokaza . . I'k ..
, . , II Imp I aelje:
a) /';. ABC - /';. A'B'C' => ~ =!!....
h' "
a
b) /';. ABC - /';. A'B' C' => ~ = : ! . . .
S' d'
c)/';. ABC- /';. A' B'C' =>.!-.-= a'.
pi d 2
1051. Datje tToligao ABC straniea AB = 20cm,BC = 12em I CA = 16em
Duz MN paralelna je strani ei AB, gde M E BC, N E Ae. Odrediti
dllz lvfN ako je elvl = 3 em.
1052. Odgovarajuce strani ee dva slj cna trougla su 15 em i 6 em visina
koj aodgovara vecoj strani ei je 8 em. 1zracunati visinu koja odgovara
manjoj stramel.
1053. Strani ea trougl a AB = 8 em, a visina koj a joj odgovara iznosi 6 em:
na kom rastojanj ll od temena C treba konstruisati pravu paralelnu sa
AB tako daje njen odsecak izrnedu dveju straniea trouglajednak 4 em?
1054. Dat je jednakokraki trougao osnoviee 3 dm i kraka 6 dm. Odsecak
prave, paralelne osnoviei izOledu krakova, j ednak je odsecku kraka
koji je blizi osnoviei. Odredi ti odsecak prave izrnedll krakova.
lOSS. U trouglu ABC Sll strani ee AB = 15em i AC = IOem. Konstruisana
j e simetrala AD ugla A, D E Be. Dliz DE II AB, E E Ae. Odrediti
duzi AE, EC i DE.
1056. Straniee trougla su 26 em, 38 em i 46 em, a najmanj a straniea njemu
slicnog trougla iznosi 13 em. Odrediti ostale straniee drugog trougla.
1057. Straniee trougla su 27,21 i 18. Odrediti straniee njemu slicnog
trougla ako je koefieij ent slicnosti 5 : 3 i konsrruisat i ovaj trougao.
1058. Straniee trougla odnose se kao 3 : 6 : 5, a Ilajveca strani ea sli cnog
trougla iznosi 3,6 dm. Odrediti obim drugog trollgla.
1059. U trouglovima ABC i PQR L A = L Q, L C = L P, AB = 16 em.
AC = 20 em, QR = 12 em i PQ je veca od BC za 13 em. Odredi ti 0 -
tale strani ee oba trougla.
1060. Dva trougla su sli ena. Zbir dye odgovarajuce visine je 121 cm. a
koeficij ent sli cnosti iznosi 1,75. Odrediti visine.
1061. U trouglu ABC dato je AC=30 em, BC=26 em i visina CH=24em.
Odrediti poluprecnik opisane krufuiee.
1\7

1062. U kruznici poluprecnika 32,5 em upisan j e lrollgao ABC Slrane
AC = 60 cm i BC = 52 cm. Odrediti vi sinu CH trollgl a.
1063.* Vis ina CD jednakokrakog trougla ABC sa vrhom C secc opi sanu
kruznicu u tacki E. Dokazati sli cnost trollglova DBC i BCE i taenost
jednakosti BC 2 = CD . CE.
1064. Krak jednakokrakog trougla je 12 cm, a visina koja odgovara osno-
vici j e 8 cm. Odrediti polupreenik opi sanc kruzniee.
1065_* Tackom K na precniku AB kruzniee konstrllisana je prava I , nor-
malna na ovaj precnik . Proi zvolj na tack a M krll zni cc spoj cna JC sa
tackama A i B. Prave MA i MB sekll pravll I 1I odgovarajllcim
tackama C i D.
a) Dokazati jednakost KC . KD = AK . KB;
b) Tacka E simetricna je tacki B 1I odnosli na K. Dokazat i da je
t!.KAC -t!.KDE.
1066.* U t!. ABC za lIglove a , f3 i straniee a, b i c vazi impli kaeija
f3 = 2 a b' = a(a + c). Dokazati .
1067. Stranice paralelograma su a i b, a veca visina jednaka j e manjoj
stranici. Odrediti drugu visi nu.
1068_ Straniee paralelograma su 16 em i 12 em, a zbir njegovih vis ina je
24,5 cm. Izracunati visine.
1069. Visine paralelograma su 4 em i 6 em, a obim 30 cm. Izracunati
stranice paralelograma.
1070.
I '
Prava p sadrii jedno teme romba i na produZeeima drugih dvejll
straniea odseea odsecke. Dokazati da je straniea romba geometrij ska
sredina ovih odsecaka.
107y* U trapezu ABCD L BCA = L CDA; dokazati da je dijagonala AC
geometrijska sredina osnovica trapeza.
1072_ Dijagonale trapeza presecnom tackom podeljene Sll u odnosu m : n, a
srednja linija trapeza j e s. 1zracunati osnovice trapeza.
1073_ Osnoviee trapeza 5U a i b, a visina h. Odrediti rastojanj e presecne
tacke dijagonal a do vece osnoviee.
1074. Osnovice trapeza su a i b, a krak c. lzracunati pomocli njih duzinu x,
za koju treba produziti krak c do preseka sa drugim krakom.
1075. Na geografskoj karti rastojanja izmedu tIi mesta su 6 cm, 5 em, i 4,5 em.
118
Najvece od ovih rastojanja u prirodi iznosi 15 km. Odrediti
rastojanje u prirodi i razmeru karte.
1076. Utvrdit i kada Sli sli cna:
a) dva kvadrata:
b) dva romba:
e) dva pravougaoni ka:
d) dva paralelograma;
e) dva trapcza.
1077. Strani ee petougla su: 3, 5 em; 1,4 em; 2.8 em; 2, I em i 4.2 em
NaJmanJa stramea nJ emu siI cnog petougla Je 1,2 em; izratllnali os-
tal e stranlee ovog pelOugla.
107S. Najveca straniea petougl a iznosi 14 em. a obim 46 em. Izracunall
obim njemu sli cnog petougla, ako je njegova najveca maniea 21 em.
1079. Dve odgovarajllce strani ee slicnih mnogouglova 17.110Se 35 em i 14 cm
a razlika njihovih obima je 60 em. Izracunat i njihovc obi me. '
10SO. U j ednakokrakom trouglu osnovice 12 em i kraka 18 cm upisana je
kntzniea i konstrui sana je tangenta paralelna osnoviei . IzraClInalI
duzinu odsecka tangente izmedu krakova trougla.
lOSt. StTaniee trougla odnose se kao 2 : 3 : 4. a obim njemll slicnog trougl"
iZll osi 83, 7 elll . Izraellnati strani ee drugog Irougla.
IOS2. Strani ee cetvorougla odnose se kao 20 : 15 : 9 . 8, a zbir dYe mllllje
straniee njelllu slicnog eetvorougla je 25.5 em. Odredlti stramcc
drugog cervorougla.
IOS3. KOl1strui sati t!. ABC akoje dalO:L II = a. L B = f3 i visi naCC
I
= h .
1084. Konstruisati jednakostranican trougao date visi ne h.
108S. Konstruisati trougao sli ean dalOm ako mu je data tezisna duz.
IOS6. Konstruisati trougao sli ean datom ali dva puta vecih slraniea.
1087.* Konstruisati trougao ako su data dva ugla i tezisna duz kOja
odgovara straniei na kOJoj Sll nal egli dall uglovi.
108S.* KOl1stntisati trougao ako su dati jedna stranlea. jedan ugao na njOj I
razmera dye druge straoiee.
1089.· Poluprecniei dveju kntzni ea su R i r, a njihovo eemralno :astojanjc
d (d > R + r ). lzraclInati rastojanj e presccnc tacke zajedI1l ck Ih unu-
trasnjih tangenata od datih krumiea.
1090 .• PIimenom sli cnosti trouglova dokazati da teziste delI "aku tei!. nl!
duz u odnosu 2 : I.
109\.· Dokazati da je konstaman proi zvod odsecaka kOJe ortoeentar Irougla
gradi na istoj vi ini.
119

1092.* Neka je E srediste straniee AB kvadrata ABCD. OW'editi u kojoj ra·
zmeri duz DE deli dijagonalu AC.
1093.* Na osnoviei AB jednakokrakog trougla ABC data je tacka M, tako
da je AM = k. Odrediti rastojanje tacke M od krakova ~ ABC u
funkeiji a, b, k, gde je AB = a i AC = BC = b.
1094. U jednakokrakog trougla cija je osnoviea a i krak b, ugao na osnovici
72°. Dokazati da je b = ~ a (a + b) .
1095. Data je kruznica k i tacka M van nje. Iz tacke M konstruisana je tan·
genta ( i seciea s, tako da je s n k = {A, B} a Ink = {T} . Ako je
MA = 4 em i ME = 9 em, izracunati MT.
1096. U jednakokrakom trouglu eentar upisane kruzniee deli visinu koja
odgovara osnoviei u razmeri 12:5, krakje 60 em. Izracunati osno·
vieu.
1097. Datje jednakokraki trougao ABC sa vrhom B, osnoviee b i krakoma.
Ako su AN i CM simetrale uglova A i C, odrediti duz MN.
1098. U trouglu ABC prava CD je simetrala ugJa C, tacka E pripada stra·
niei BC, B-E -G,DEIIAC, B -D - A. Ako jeBC =a, AC=b,
izracunati DE.
1099. TaokaF E AD straniei paralelograma ABCD, A - D - F. BF sece di ·
jagonaJu AC u E i stranieuDC u G. Ako jeEF = 32 em, i GF =24 em,
izracunati BE.
7.4. Primena slicnosti kod pravouglog trougla
Ako je trougao ABC pravougli L C = 90°, a i b katete, c hipotenuza, h hipo·
tenuzina visina CC', p i q duZine odsecaka Be'i AC' na hipotenuzi, tada
vaZi: a' = pc, b' = cq, h' = pq, a' + b' = c'.
1100. Ako je ~ ABC pravougli trougao sa pravim uglom C, C/, b, c redom
duZine straniea BC, CA, AB, h duZina vi sine CG', p i q i duzine
odsecaka BG' i AG' na hipotenuzi, tada vazi:
(1) t1 ACC' - t1 ABC, t1 CBC' - ~ ABC i 6. ACG' - t1 BCG'
(2) a' = pc, b' = cq, h' = pq. Dokazati.
1101. Za svaki pravougli trougao vazi a ' + b' = c', gde su a i b duzine
kateta, c duZina hipotenuze. Dokazati.
1102. Ako su a i b duzine kateta, h duzina visine, koja odgovara hipotenuzi,
d
· I I 1
0k
,
ta aJe-=-+-. 0 azaU.
h' a' b'
120
1103. Kruzniee (0, R) i (0" r) su spoljaiinje sa zajednickom tatkom T.
Konstrui sana je spoljasnja zajednicka tangenta AB. Dokazau:
1° da je duzina I tangente AB geometrijska srcdina pre nika kruZniee:
2° da se duz AB vidi iz tacke T pod pravim uglom;
3° daje 00, tangent a kruzniee precnika AB.
1104. U pravouglom trouglu katete su a i b, njihove projckcije na hipote.
nuzi c su p i q hipotenuzi na visina h. Odrediti ostala cetiri elementa
ako su data dva:
a)b= 156em,q= 144 cm;
b) p= 225em, q= 64em;
e)a= 136cm, h= 120cm;
d)a = 130 em. b= 312em;
e) p = 16 el11, q = 9 em.
1105. Kat ete pravouglog trougla su 12 em i 35 em. Odrediti medijanu kOJa
odgovara hipotenuzi.
1106. Oat je jednakokraki trougao osnoviee 36 dm i kraka 30 dm. Odredlli
visinu koja odgovara osnoviei.
1107. U jednakokrakom tfOlIglu vis ina deli krak na odsecke duZine 7 em I
2 em, racunajuci od vrha. Odrediti osnovieu trougl a.
1108. Obim romba iznosi 100 mm, jedna dijagonala 30 mrn. Izracunati
drugu dijagonalll romba.
1109. Osnoviee jednakokrakog trapeza su 21 em i II em, a visina je 12 em.
Odrediti krak.
1110. Dve kruznice, poluprecnika 15 em i 20 em. seku se .I.zracunou
njihovu centralnu razdaljinu ako je duzina njihove Z3Jcdmcke tcll\e
24 em.
1111. Precnik kruzniee upisane u jednakokrakom trapezll je gcometriJska
sredina osnovica rrapcza. Dokazati.
1112. U jednakokrakom lrapezu osnoviea 16 em i 9 em upisnna JC
kruiniea. [zracunali poluprecnik kruzniee.
1113. U svakom pravouglom trouglu zbir b teta jednak Je zbiru hlpolenuze
i precnika upisane kruinice. Dokazall.
1114. Srednja linija jednakokrakog trapeza iznosi 4 dm. a visina 3 dm
Izracunati dij agonalll trapeza.
121

1115. U pravouglom trapezu razlika kvadrata dijagona la jednaka je razli ci
Intadrata osnovica. Dokazat i.
1116. Konstruisati geometrijsku sredinu za dye date duzi a i b.
1117. Date su dYe duzi cij e su duzine a i b. Konstruisati duz duzine:
a)x = + b';

11IS. Konstruisati odsecak duzine x ako j e x = a.Jk , gde je a duzina date
duzi, a k pozitivan broj .
11l9.* Konstruisati odsecak x ako je x = + cd, gde Sll a, b, c, die date
duzi. e
1120. Konstruisati duz cij e su duzine redom fi , .fIi, 117 u odnosu na
datu jedinicnu duz,
llit. Konstruisati duz cij e Sll duzi ne redom:
a) x= + b';

I I I
c)-=-+-;
x
2
0
2
b
2
I I I
d)-=---'
xl a
2
h
2
'
e)x' =a' +ab;
f) X' = b' - ab;
gde Sll a i b (a < b) dui.ine datih duzi.
1I22. Konstruisati kvadrat jednak:
a) zbiru dva data kvadrata;
b) razlici dva data kvadrata.
1I23.* Konstruisati kvadrat jednak:
a) zbiru dva data pravougaonika;
b) razlici dva data pravougaolllka.
1124.* Odrediti stranicu pravilnog:
a) osmougla i
b) dvanaestougla u funkciji poluprecnika R opisane kruznice.
1125.* Konstruisati kvadrat jednak razlici dva data jednakostranicna trougla.
122
1126.-
1127.
112S.*
1129.
1130.-
Konstrllisati kvadrat jednak zbiru dva data rornba.
Ako su stranice trougla AS.C : a = 2pq, b = p ' - q', c = p' + 1/ ' .
gde su p I,q (p > q) rna kOJI celt brojevi , lada je !Tougao ABC pra.
vougl !. DOKazat!. (TakvI trouglovl se nazlvaJu Pitagorini .)
S,lI a i b katete, a c hipotenllza pravouglog trollgla, tada je
I,; + Ii. = 51; , gde su la ' I. I Ie teziSne duzi trougla. Dokll7.ati .
su ;1 i b ?sno\ice, c i d kraci, a d, i d, dijagonale trapeza. tada JC
d,- + di = c· + d' + 2ab. Dokazat!.
Prilllenolll Pitagorine teorellle i slicnosti trouglova dokazati da JC
povrsina trollgla P:
I abc
a)P=vs(s-a)(s-bj(s - c), b)P='4R' cJP=s·r.
gde Sll a, b i c stranice, s poluobim, i P povrsina lrougla. a R I r
poillprecnici opi sane i lIpisane kruznice trougla.
1131. Ako Sll a, b i c srranice trollgla ABC i ugao ri < 90°. lada je
a' = b' + c' - 2cb, (Kamoov obrazac),
gde je b, ortogonalna projekcija stranicc AC na stranicu AB. Dokazau.
1132.* Ako su a, b i c stranice trougla ABC i ugao A > 90°, onda JC
a' = b' + c' + 2cb" gde je h, ortogonalna projekciJa stranice riC
na AB. Ookazati .
1133. Secice AB i CD krui nice k(O, R ) seku se u tacki P. Tacke A, B. C, D
pripadaju krui.ni ci k. Proizvod odsecaka PA i PB. odnosno PC ! PD.
konstantan je. Ookazati.
1134. Ako se tetive AB i CD kruznice k(O,R) seku u tacki P, tada JC
PA . PB = PC , PD. Dokazati .
1135. Ako se tetive AB i CD knlznice k(O,R) seku u tacki P. tada JC
PA ' PB =PC · PD. Dokazati .
1136. Secica AB kruznice k(O. R) i tangenta ( konstruisana u taNI .111
krllzni ce k seku se u tacki P. Dokazati da je PM' = PA . PB.
1137.* Datu dui AB = a tackom M podeliti po zlamorn presekll (:;.:crio aweaJ.
Primcdba. _ Ako je neka dll z podeljena na dva nejednaka dela tako da je \
dec geometrij ska sredina cele duii i manjeg dela. kaie se da Je la duz
podelj ena po zlatnom preseku.
113S. Iz spoljaSnj e taake P kruznice k( 0, R) konstruisane su m?gcnma dll.l
x i secica s, koja sa kruinicom k odsecke kOjl u ra·
zmeri 11/ : n. Ako je duZin8 telive nB setle! Q, odrcdltltangenmu dUL T

1139. lz spolj asnje tacke P kruzlliee k(O, R) konstrui sana je seciea s cij a je
dliZina a. Tangentna duz konstrui sana iz iste tacke je
duzine 2a. [zracunati duzinu tetive x koja pripada seciei s.
1140. Straniee tTougla ABC su: BC = 15 em, lie = 13 em i AB = 4 em.
Odrediti oblik trougla i izracunati visinu koja odgovara straniei AB.
1141:* Dve dijagonale pravilnog petougla sekll se u tacki M . Dokazati da su
obe dijagonale tackom M podeljene po zlatnom preseku.
1142.* Dal je pravougaonik ABCD, gde je AB = 2AD. Lz temena A kon-
struisana je noml ala na dijagonalu BD, koja sece CD u
I
tacki E. Tada j e duz DE = - DC. Dokazati .
4
1143.* Dat je paralelogram ABCD. Prava p sadrii terne C i sece dijagonalu
BD u tacki F, a stranieu AD u tacki E, tako da je BF = 4DE. Doka-
zati da je AE = 3DE.
1144. Date su dYe kruZnice k(O, r) i k, (0,,1',), koje se seku u tackama A i
B. Tangentne duz i konstruisane iz ma koje tacke P prave AB na
krumice k i k, j ednake suo Dokazati .
1145. Ako j e u jednakokrakom trouglu osnoviea jednaka visini koja joj
odgovara, a = lIa = 8 em. Izracunati poluprecnik opisane kntmiee.
1146. U trougao date straniee 30 em i odgovarajuce visine 10 em, upi san je
jednakokrako pravougli trougao. tako da je hipotenuza paralelna da-
toj straniei, a teme pravog ugla pripada datoj straniei . Izracunati hi-
potenuzu.
1147.* Dat je pravougaonik ABCD. Iz jednog temena konslruisana je nor-
mala na jednu dijagonalu, koja deli pray lI gao u razmeri 3 : I.
Izracunati ugao izmedu ove norma Ie i druge dijagonal e.
1148. U jednakokraki trougao osnoviee 18 em i kraka 27 em upi sana je
kruinica. Izracunati rastojanje dodimih tacaka na kraeima.
1149. U kruznieu poluprecnika r upisan je jedna\(okraki trougao, kod koga
je zbir osnoviee i visine jednak precniku kruzniee. Izracunati visinu.
1150. U trougao os novice 12 em i odgovarajuce visine 9 em upisan je po-
lukrug. Precnik polukruga paralelan je datoj straniei, krajnje tacke
precnika pripadaju drugim dvema stranieama trougla. Polukrug do-
diruje datu stranicu. Odrediti poluprecnik polukruga.
1151. Poluprecnik kruznog isecka je r, a njegova najveca tetiva a,
Izracunati poluprecnik kruzniee upisane u kruzni isecak.
1152.
1153.
J 154.*
1155.*
1156.*
1157.
Iz ma koje tacke van kruzni ee konstrui sane su t"nge t . X'
• . u n a I na
kruznl eu, tako da medusobno obrawju pray ugao. Tangenl na duz je
12 dm, a tetlva Je 10 dm. izracllnatl poluprecni k kruzni ee.
Poluprecnik kruzniee je 8 dm, teti va AB J'e 12 dm U tae'k' I k
'" . I I on-
Je ta.ngenta IZ tacke B teti va BC paralelna sa tangentom.
Odredltl raslOJanJe tangente i tetive BC.
Teti ve AB i Ae kruga k su jednake, a tetiva AD sece BC 1I tacki E.
Ako Je AC 12 I AE = 8, izracunati AD. (prij emni ispit IZ male-
matlke za UPIS na Beogradski univerzitel, juna 1992),
Ako j e u trouglu ABC lIgao kod temena A dvapul veci ad lIgla kod
temena B, a srramea AC = 2, AB = 3, izracunari stranicu Be.
(prijernni ispit iz matcmatike za upi s na Beogradski uni verzilet, sep-
tembra 199 1, god.).
U kruznom isecku poluprecnika R. upi sana j e kruzni ca poluprecnika
T
· , ' k ' 2 D k . d . 1 I I
r. etlva tsec a Je a. 0 azall a Je - = - + - ,
r R a
U trouglu osnoviee a i vis ine II upi san j e pravougaonik obima 2s. cija
dva temena pripadaju osnoviei rrougl a, a dntga dva srranicama
trougla. [zracunati straniee pravougaonika u funkeiji od a, h is.
1158. U trouglu straniea a = 13 em. b = 15 em i c = 14 em upisan je kvad-
rat, tako da mu dva temena pripadaju osnoviei c a preostala dva
stranieama a i b. l zracunati srranieu kvadrata.
1159. U trouglu strani ea a = 30 em, b = 26 em i c = 28 em upi san je pra-
vougaonik obima 50 em, tako da mu dva temena pripadaj u 0 noviei
c, a druga dva stranieama a i b. Izracunati stranice pravougaonika.
124 125

VIII GLAVA
8. TRlGONOMETRlJA PRA VOUGLOG TROUGLA
8.1. Trigonometrijske runkcije ostrog ugla.
Osnovne trigonometrijske identicnosti.
Resavanje pravouglog trougla
Ako je trougao ABC pravougli LC = 90°, LA = a , LB = {J ,a i b kat etc c
hipotenuza, tada vaze sledece definicije:
o . a 0 b 30 a
i . sm a = -, 2 . cos a = - , . tg a = - •
c c b
b
4°. ctg a = - ,
a
c c
5° seca=- 6°. coseca= - .
. b ' a
Osnovne trigonometrijske identicnosti:
1°. sin ' a + cos ' a = I,
sin a
2°. tga =--,
cosa
cosa
3°. ctga = -.- ,
sma
4°. tg a ctg a = I ,
tg a
5°. sin a = --;0=====
~ I + tg' a
I
6°. cos a = .
~ I + tg'a
1160. Date su katete pravouglog trougla: a = 8 cm i b = 6 cm. Odrediti
vrednosti svih trigonometrijskih funkcija uglova a i {J.
1161. Date su stranice a = 4 cm i b = 3 cm pravougaonika ABCD. Odrediti
odgovarajuce vrednosti svih trigonometrijskih funkcija ugla koj i di-
jagonala obrazuje:
a) sa vecom stranicom;
b) sa manjom stranicom pravougaonika.
1162. Izracunati vrednosti trigonometrijskih funkcija nagibnog llgla dija-
gonaie kocke prema osoovi.
1163. Dati su hipotenuza c = 24 em pravouglog trougla i sin a = 0,8.
Izracunati katete.
1164. Taogens jednog od ostrih uglova pravouglog trougla izoosi 0.75. a
manja kateta je 18 em. Odrediti dmgu katetu i hipotenuzu.
126
1165.
1166.
1167.
1168.
1169.
1170.
1171.
t 172.
1173.
1174.
Proverit i taenost j cdnakosti:
a) sin 54° = cos 36°;
b) cos 75° 30' = sin 14° 30';
c) cos ( 30° - a) = sin (60° + a ). 0° < a < 30°.
Izracunati vrednost izraza:
a) ( sin 60° + sin 30° )( si n 60° - si n 30° );
b) 4 sin 30° + 2 cos 30° - 3 tg 30°;
c) 2 sin 60° + 4 cos 60° - tg 60°.
Ako j e a = 30°, dokazati da je:
4 - sin a 25 2
, + = 0
I- sin a 4 cos- a I +sin a .
Ako je a = 30°, izraCll nati vrednost izraza:
a) cos 2 a + sin a; b) sin 2 a - cos a ;
c) tg 2 a - tg a; d) cotg 2 a + cotg a.
Dokazati impli kacij u:
IJ. ° sin a + cos {J
a + fJ = 90 "" = tg a.
cos a + sin {J
. 9 sin a - 3 cos a . .. 00 90'
Ako Je. = 2. odredltl 19a I ugao a ( < a < ).
2sm a + cosa
Odrediti vrednosti ostalih trigonomerrijskih funkcija ako je (1171 -
1172):
a) sin a = 0,6;
a) tg a = 0,225;
a' - 4
b) ctg a = ~ .
6a
b) cosa = -,--;
a- + 9
sin a + cos a
Odrediti vrednosl izraza: 3 .
7 5cos a - sm a
ako je sin a = - i 0° < a < 90°.
25
Dokazati sledece j ednakosli ( 1174- 1180):
sin'a +cos' a +sin ' a cos 'a = I.
,, ' - 9
c) sin a =-, -
Cl · +
1175. sin ' x = cos' x - cos ' x + sin ' x.
1176. tg' a - sin ' a = tg' a ·sin ' a.
1177. cotg' a - cos' a = cos ' a cOlg ' a .

1178.
1179.
1180.
1181.
1182.
1I83.
1184.
1185.
1186.
1I87.
1188.
1189.
1190.
1191.
1192.
128
sin a I + cos a
=
1 - cos a sin a
(
I + tg x + _ 1_)( 1 + tg x - _ 1-) = 2tg x.
cos x cos x
cos' a ( tg a + 2)(2 tg a + 1)- 5sin a cosa = 2.
Kakav je trougao za cije ostre uglove vazi jednakost
sin 1 a + sin' p = I?
Dokazati j ednakost
tg x ' tg (90° - xl = I, 0° < x < 90°.
Dokazati da je:
a) cos ' 18°+ cos ' 36° +cos ' 54° + cos ' 72° = 2;
b) tg 1° · tg ZO· tg 3° ... tg 89° = I.
Ak
. a b' b
o Je x = --+ tg a I y = a tg a + --, dokazati da je:
cos a cosa
x
2
_ y2 = a
2
_ b2.
. cos a
Ako Je x = --P' y = cos a tg p, z = sin a , izracunati vrednost
cos
. A ' , 1
lZfaza = x- - y- + z .
Odrediti sin a i cos a ako je:
a) 2 si n a + 3 cos a = 3; b) 3 sin a + 4 cos a = 5;
c) si n a + cos a = .J2.
Dato je tg a + cotg a = m. lzracunati zbir tg ' a + cotg 1 a.
Ako je sin a - cos a izracunati sin 4 a + cos' a .
Odrediti osnovne elemente pravouglog trougl a ako su dati hipote-
nuza c = 50 cm i ugao a = 28° 24'.
Izracunati os tale osnovne elemente pravouglog trougla ako su
poznate katete: a = 304 cm i b = 297 cm.
Odrediti ostale osnovne elemente pravouglog trougla ako je dato (1191 -
1I9S):
a) Hipotenuza c = J5 ern i ugao a = 48°;
b) kateta a = 30 em i ugao a = 42° 6'.
a) Hipotenuza c = 65 em i kateta a = 16 cm;
b) kateta a = 70 cm i b = 24 cm.
1193.
1194.
1195.
1196.
1197.
1198.
1199.
1200.
1201.
1202.
1203.
1204.
120S.
1206.
1207.
a) Kateta a = 28, IS cm i ugao P = 58;
b) kateta b = 18 m i ugao P = 36° 36'.
a) Kateta a = 261 cm i hipotenuza c = 461 em'
b) katel a a = .Jl7 cm i b = 2.fi em. '
a) Kateta a = ..fj cm i ugao p = 35° 20';
b) hipotenuza c = 26 em i ugao p = 49° 49'.
U dati su krak b = 53,3 em i ugao na osno-
VICI a = 54 42. OdredllI ugao pn vrhu i osnovicu.
U jednakokrakom trouglu dati su osnoviea a = 30 cm i krak
b = 113 cm. Odrediti uglove.
U jednakokrakom trouglu dati su ugao pri vrhu y = 46° 48' i krak
b = 20 cm. Odrediti osnovicu i ugao na osnoviei .
U pravilnom devetouglu poluprecnik upi sanog kruga je r = 8 em.
Izracunati stranicu devetougla i poluprecnik opisanog kruga.
U pravi lnom desetouglu straniee a = 6,341 cm odrediti poluprecnik
opisanog i upisanog kruga.
Stranica romba je a = 12 cm i ugao a = sr. Odrediti dija-
gonale romba.
Drvo baea senku dugu 5,5 cm, a Suncevi zraci padaju pod uglom od
48°. Odrediti visinu drveta.
Iz dveju tacaka A i B pravog puta AB = 400 m tacka C van tog puta
vidi se pod uglovima L CAB = 60° i L CBA = 45°. Izracunali rasto-
janje tacke C od pUla AB.
Ova puta ukrstaj u se pod uglom od 75°. Jedno meslo udaljeno je od
jednog pUla 6 km, a od raskrSca pUleva 12 km. Koliko je to meslo
udaljeno od drugog pUla?
Dve sile P = 4372 N i Q = 5642 N su uzajarnno normalne.
lzracunati ugao koji zaklapa sila P sa rezultantom sila P i Q, kao i
vel icinu rezultanle.
Sa svetionika visine 120 m iznad mora vidi se brod pod depresionim
uglom od 15° 30'. Koliko je brod udaljen od svetionika?
Odrediti uslove pod kojima vrlejednakosti i dokazati ih (1207-1213):
1 + sin a cosa I sin 1 a - 2cosa - I I
--:----:-- + + ,., = 1 I
eos )a -sin )a sin a+cosa cos-a-SIn a Ig a-
129

sin' a+cos' a
1+2cos'a 2
=
1208.
(sin a - c0sa)(I- sin acosa)
, ( ,
cos- a tg-a - I) tga + I
sin a
cos a
tg' a + I
1209.
=
cos a + sin a
cosa - sin a
tg' a - I
1210. (sin a + sin (3) ' + cos' a cos' f3 = (sin a sin f3 + I) '.
12l1. (cos a + cos f3)' + sin' a sin f3 ' = (cos a cos f3 + I) '.
3
1212.. 6 = ( tg a + ctg a)'.
I - sin 6 a - cos a
1213 .• (tg'a + 1- tga):( 1- ctga + ctg'a) = tg ' a .
ctga tga
130
I X GLA V A
9. LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE
9.1. Linearna jednacina sa jednom nepoznatom
1°. Jednacina
(I) ax= b
je oblik lineame jednacine sajednom nepoznalom, gde je x nepoznata.
2°. Broj r je jednacine (I) ako je ar = b.
3°. Akojea ,. 0 jednacina (I) imajedinstveno resenje x = = b.
a a
4°. Ako je a = 0 i b,. 0, jednacina (I) je i nema
5°. Ako je a = 0 i b = 0, jednacina (I) je neodredena i ima beskonacno
mnogo re§enja.
6°. Jednacine P(x) = 0 i Q(x) = 0 su ekvivalentne ako je tacna formula
P(x) = 00 Q(x) = O.
1214. Dokazati da su ekvivalentne jednacine 23 - 9 x - II = 24 - 15x i
4x
2
- (3 - 2x)(2 + x) = (2x + 1)(3x - 2).
1215. Da Ii su ekvivalentne jednacine:
62- 2(2(2(2x+ 1)+ 1)+ 1)= 0 i
15- 2(3x- 4(x-5(2x+5)+ 3)- 2)= 3(4x- 9)?
1216. Dokazati da su ekvivalentne jednacine:
4x+ 19- 6x= 12+ 5xi 1-5(4(3(2x-I)- 2)- 3)+4= O.
1217. Pokazati da je nemoguca jednacina
x-4 3-x
1---=--.
2 2
1218. Dokazati da je jednacina
1 + 3x 6x+ 5 3x
_____ = - neodredena.
3 15 5 '
1219. Da Ii su ekvivalentne jednacine
x + 2 = 2x - 3 i (x - 5)(x + 2) = (x - - I)?
131

1220. jednacina
x + 8 = 4x - , x - 2 %)
ima beskonacno mnogo
1221. po x jednacine:
a)5(x - I) - 4(x- 3) = - 20;
b) 10x - 2(2S- 3x) - 3 = 8(2x- 6) - S;
c)3x + 5(x + 2)(x - 2) = 5(x - I)(x + I) + 6.
1222. po y jednacine:
a) 1,3(y - 0,7) - 0,12(y + 10) = Sy - 9,7S;
b) 5(y + 2)(2y + 3) - 2(y - 1)(Sy - 4) = 7S;
c)(6y - 3)(2y+ 1) - 5(2y+ I)' +(3y-I)' =(y-I)' .
1223. Resiti po x j ednacine:
a) 1- 4x(x + 3)(2x + 9) + (2x + S)l = 0;
b) (2x + 3)' - (I + 2x)(2x - I) = x' - (x - I)';
c)( Sx - I)' - S( 2x + 4)( 2x - 4) = I + S( x - I)'.
x(Sx -l ) - (x - 4)(Sx- 2) - (3x - 11)(Sx+ 38) = O.
1225. (x -I)(x - 2)+ (x- 2)(x - 3) - 2(x+ I)(x - 8) = O.
1226. (x + 8)'+(x+3)' = (x +1 2)'+(x-S)'.
1227. (\3x + 3)' - (Sx + 10)' = (12x - 3)'.
---
1230.
1231.
--
Sx(3x + 10) - (8x + 3)' = (3+ 7 x)(3 - 7 x).
(2x + S)l - 4x(x + 3)(2x+ I = O.
(x - 0,1)' - 3x(x - 2,1 1) = 7,033 - (2x+ 6,8)(x - 0,8).
Rlesiti jednacine:
x + 2 x-I
a) - S- - 3 = -2- - X;
c) 2 - 3u + u _ 4u + 3 = _ 2 L
8 4 2'
b)2+
y
+
17
S
3y-7 = 0;
4
9z + 7 ( 2 - z)
d) 4 - 1- -
9
- =7z.
1233.
1234.
1235.
1236.
Resiti jednacine (1232-1 234):
3(x+ I) 2( x - 3) 2 I 31 x
a) - + x - =-+4'
2 S 10 '
b)y_(3
Y
+ 1_ 2
Y
-7) = S- y + 6
S 2 2 '
c) SI ; I _ C +t _ 31 I) = I I;
d) (z+ 1)--(z-11)=-(2z-S).
@Is
3 2
S 4 II
x
7x I
7
1+ -
- +
1+ Sx
- + 6x
I
4 2 2
a)--+
---- = -
2 6
24 12
3'
10 - 7 x I + x
2x-
x - --
I
3
+
3
= I;
b) --x+
2 2 3
6 - x x 3+x
1- -- - - --
c) __ =-3_+
x
_ 2 4 =3.
2 2
1,3 - 3x 1,8-8x_ 0,4 - Sx.
a) 2 - 1,2 - 0,3 '.
0,18 y - 0, OS 9'
b) 12y - = 0,4y+ 8, ,
, O,S
0,02 - 2z
c) 002
,
I 2(2 - 3z)
7 - = 2,5.
2 0,01
Ispitati konjunkcije:
a) x + 3 0/\ x' - 9 = 0;
b) x' - x + 1#-01\ Xl + 1= 0;
c) Sx - 6 0/\ 2Sx' - 36 = O.
.. A 0 A - 01\ B #- 0 jednacine:
Koristeci ekvivalenclJu - = "" - ,
B
x-3
a)--=O'
x + I '
d) 2x + I = I;
x -I
x+1 x(x-2) _ .
b)-= 0; c) , -0,
x' + I x - 4
6x-1
e) - =3.
2+x
133

po x jednacine:
x- 3 3x- I
a)--+--=2;
x + 3 3x+ I
2x- 9 3x
b)--+--=2'
2x- 5 3x - 2 '
9x+l I- x 2x+5
c)---3= +--;
4x - 3 20x - 15 4x - 3
29 4 3 2
----=
24 x- S 2x- 16 3x- 24
. esiti po y jednacine:
a)3
y
-I_6
y
+5+ 9 '11
y-4 3y+9 5y+15 45'
b)
4 y - I _ 5 y 6 y - 4 Y + I
.
y -4 3y -12 5y-20 2y-S'
Ily+5
2y-l 12(2y-l)
y - 3 I
--'---+ -.
4- 8y 6
esiti po z jednacine:
I 5- z 7 z -I
a) + =-----
Sz - 16 Sz - 4z' 8z 2z( z - 2)'
z - I
b)2z'_IS
) 6Jz +5
0 -1z +3
4z + I 2 3
- + --+ --=---
4z ' -36 z+3 2z-6
7 - 3z = 12z ' + 30z - 21 ""
3-4z 16z'-9
3(2x+ I)
-'----'-= 0
4x' - 9 .
I
1240. --+--
4x-6 8x+12

1241. \ IOx-18
I 4 5
12x' -27
/
1 242: i I
--+ =0.
2x+3 ISx-27 9(2x-3)
3(x+l) 1
12x' - 20x + ISx' - 50 6x = O.
18x' - 30x
./
1243: 2;t--l x'-3x-4
"';x - 3 x' + x-12
x+ 16
--=0.
x+4
2
O. 1244. -, -4 - -'-, --- -.,... , ---
y - y -4y+4 y +5y+6
134
;.-:;:J ) 6 2(y+14) 4y+ 11
y'-4y-12= y'+3y+2 '
1+4 9-31-21' 13-31
1246. -- +--=0.
1+4 16-1' 1-4
1247. Pokazati da jednacine:
x+1 I 2 I
a) + +-=0'
S - x' 2x' - x' x· + 2X' + 4x' x' '
x 2x- 3 x'
b)----=--;
x-2 x+2 4-x'
, emaju resenje.
Resiti po x jednacine:
1+3x 1-3x 12 2 3 S+9x
a) 3x _ I + I + 3x = 1- 9x' ; b) 6x + I - I - 6x = 36x' - I;
f) 3 4 7
U x'+20x+25 + 4x'+4x+1 (2x+5)(2.r+l )
. d)} I _ 3 4
9-4x' 9+12x+ 4x'
1249.· Resiti po y jednacine:
3 0,75y - 2 y+ 2
a) , = 1 , 7 2
4y-12 y -6y +9 Y -9y +2 y - 7
b) 4y I 3
1- 6y+ 12y' - Sy' 2(1- 4y') 2 - Sy+ 8y'
c) I ___ .::..5-::--.:.
y
--_ = __ -
15y-IO 27 y' -54y'+36y-8 18 y'-24y+8
1250. Resiti po x jednacine (1250-1259) :
a)lxl+2(x-3)=6; b) lx -
2
1=4;
c) 13x - 21 + x = 2; d) 21x + II + x - 3 = 0:
e)lxl+lx-ll= I; f)lx+21+lx-
3
1=5;
g) I x-II + I x - 21 + I x - 31 = IS;
h)lx-21+lx-II=lx+21; k)2+l x-
6
1=lx-
4
i;
1) I x - 21 + 1 x - 31 + 21 x - 41 = 9;
m) I x + 11 - 1 x 1+ 31 x - 11- 21 x - 21 = x + 2.
13S

1251. a) 7;
c) 6;
e) Ilx+ 21- = 8;
1252. x + 4.fi = 3x.fi - 4.
1253. 2x( ..J5 - I) = 3 - x..J5.
b)l x +41-lx-71= II;
d) Ix+41-lx-41= 8;
f) Il x - 61- 81 = 10.
1254. (2x-3)' -(x.fi)' = 2(x -.fi)(x-I).
1255. (2x..J5-I)'-(4x-..J5) ' = (2x - 3..J5)'.
x+ 2 x +.fi
1256. .fi _ I = .fi + I .
xJ3 + .fi 2x.fi - J3
1257. J3-.fi = J3+.fi .
2J3-.fi I-.fi
x = 3.fi-J3·
1258.
I I
72-15 = JIO-I
I I x
.fi+..J5
1259.
1260. Rditi po y jednacine:
3-'!' I
3
Y I y-"3 I
a)--I -;=--1 -"3;
3 3
- y+-
4 4 =_4_.
2 3 3 '
1261.
136
3+- y+-
y 3
-+y -+y
4 4
y +I-1
y+l_y -1
y- I 7
C)y+l_y_I="2;
y-I y +1
y- I y+ 1
d) y+ I = 2"
1+--
y -I
po x jednacine (1261-1267) :
I I
a) 1- I - 2; b) I = 3.
1-- 1---
I-x I
I--
x
1262.
1263.
1264.
1265.
1266.
1267.
1268.
S
-x+!
_6 __ +
x
-
S
_ 7'----+ x - 2
__ '--'11'---:-___ = X - 21.
8
16
---..,--- =-
2+ ----;--
I
3+ 3
S
4+ - -
x+ 1
2
37
=
I
- +
49
!
S
7(x- 3) 5(x - 3) x - S
- (x- S)
2
1 I
l - x+9 2-x-11
3
l- x+3
7
4--x
2
S
x-3
--+x+2
3
IS
4 +S
=
4
__ =-S ___ = x -12.
3
4
-x-12
..:.5 __ +
x
_
1
+
6
9 6
4
-x+5
_S--+x- 3
+S.
_-,-4 ___ + x- 3
7 +x -16
__ = __
7 3
Re§iti po x jednacine:
3x- 5 5x - 3
2x 2x-4 - 4- - - 6- h-3
a)----+ 5= -3-:
3 3 4x - 3 _ 2x-
9 4
1269. Re§iti po x jednacine (m je realan paramelar):
a) m(mx+ I) = 2(2x- 1); b) m'x- m' - 4 = 4m(x-I);
c)m'x+ 4= m(x+4); d) 10+ 3(x-2)=mx+ 3.
137

1270.
1271.
1272.
1273.
1274.
1275.
1276.
1277.
1278.
1279.
1280.
1281.
138
Rcliti po x jednacine (a je realan parametar) :
a) I - 30 + 5x = ax - 2a + 4X; b)(x + a)' = x(x + a) + 4a' ;
e)+- a
l
,)+a'(x-;)=2.
po y jednacine (a, b, c realni parametri) (1271-1279) :
a) (3y - 2c)' - (y - 2c)(2y + c) = 7 y' - 12c';
b) (2y+a)' = 4(y+ I)( y -I)+ 4(y+ 1,25a');
e) y(y - b) - c' = (y - b)(y + b) - cy;
d)a(b- y)+ by+ab=a' + b' .
(a' + 2b' )( x - a) = (2a' + b' )( x + b).
y(a-y)+(b-y)'=a'+3b'.
(x-a)' - (x- b)' + 3(a- b)' = O.
4( x - a - I)' + 5( x - 30 - 2)' = (3x + I)' .
«a'-I)x-I)' +(2ax-I)' = «a' + I) x+ I)' .
3ax-(2x- 30)' = (2x+a)(5a- 2x).
4a' - (3x- 2a)' = (5a - x)(5x + 30) - (2x + 3a)'.
(2x- 3b)' = (x+ 6b)(x- 9b)( 8x - 12b) - (3b)'.
po x jednacine (a, b, c, m su realni parametri) (1280-1291).
a)_3 ___ 2_= 3x-7m
x-m x+m x
2
_m
2
'
b)(a+b)x _ (a-b)(a-x) (2x+a)(a-b)
a-b a+b a+b
)
b - x c - x arc - 2x) a - x a + x 2ax
e --+--= ;d) - ____ = __ _
a+x a-x a'-b' b-a a+b a'-b'
2a+x x-2a ax-2
aj--+--= .
a + 2 a - 2 a' - 4 '
nx-3.
n + 3 n - 3 n' - 9 '
3x- 2 x- I 2
e) , +--+-=0·
a-2a a-2 a'
d) 2a - x _ 2a + x _ 2ax = O.
1-2a 2a+1 4a'-1
1282.
1283.
1284.
1285.
1286.
1287.
a+b a-b
--x-4ab=- - x.
a- b a+ b
a+b b-a a'+b'
--x=--x+---
a-b a+b 2
I I
(a'+a)x - a' +a -
1 x I x
---:- + --- --= --:----
(a+I) ' a' +a a+1 a' +2a+1
a a-b b
-= +---
x x+ 2a- 4b x- 2a+ 4b
2 3a-4x
3a
3a + 2x 9a' - 4x' 9a' - 12ax+ 4x'
2 2a- y 2a+ y
1288. --+ -0
y+4 y' -16 y' - 8y+ 16- .
a+2b 2az+5bz+b' bz+b'
1289. --- + --:;,,------,-
z+a 2z ' -2a' 2z"-4az+2a'
1290.
a-4x
a'-5a+6
a-4x
a'-a-6
4
o.
o.
1291.* a) + + ---+ ---
ax-a' ax-ab bx-ab bx -b'
4
b) a+1 3ax-5
a(x+3) a(x' +2x-3) x -I'
e) 2m-5 _3_= 3x+4
(m-l)(x+ 2) x+ 1 x' + 3x+ 2
d) x - I _ ax
a- 3 a' + 30+ 9
2lx-a'
a' - 27
1292. Rditi po v jednacinu (M, n, w realni brojevi):
M=n(v+w)
v-w
1293. po I jednacinu (R, r, p realni brojevi):
tr+ p R
-=-
tr-p "
o· ,
139

1294. Re.siti po s jednacinu (P, r realni brojevi):
P = r:rr (r + s).
1295. Re.siti po r jednacinu (v, h realni brojevi):
3v = h-(3r - h),
1296. Pokazati da je re.senje jednacine (po x):
= (x- m)(m- I) + x(m+ I) ,
m+1 m+1 m-I
1297.
1298.
1299.
pozitivno (m dati realan broj za koji vaii m;'; 0 i I m I;.; I),
Pokazati da je jednacine (po x):
ax+b ax-b 2ax+4
2 ' + , = ,
x - ax x- + ax x
2
_ a
2
pozitivno ako su dati realni brojevi a istog znaka i ako je x'" 0 i
I x I '" a,
n' - x' x - 2 3 x-I
Data je jednacina + --= - - -- (n E Z \ (O}),
nx x 2 11
Pokazati da je date jednacine paran broj,
Ako je n E Z \ {O,- I}, onda je jednaci ne:
x-I 2x+n' (n+2 )' .
--- + = neparan broJ, Dokazati .
n'+n n+1 n+1
=
a' - x
x+a'
ne zavisi od datih realnih brojeva a i b, (a '" b '" 0, x'" ± a' ).
1301. Pokazati da jednacine
3m 4.x;- 3m 2
=
9m
2
- 12mx + 4x
2
9m
2
- 4x' 2x + 3m
ne zavisi od realnog pararnetra m ako je m'" 0 i I x I '" m.
2
1302. Pokazati da resenje jednacine (a, b, e, realni parametri)
bx-e bx-a
-----=1
be ab
ne zavisi od parametra b.
140
x-I
D
.. d X' 2x a
1303. * ata Je Je na"ma - -;-, --_
a- a+2a+4
broj .
-2' gde je a dati realan
a-
a) datu j ednacinu po x.
b) Za je vrednosti broja a reknje date jednacine pozitivan b .?
c) Kohko treba da bude a da bi jednacine bilo x = O? roJ.
1304.
jednacine po x (m, n, p realni parametri):
x m+ 1 1 In
x+ - - -
m
__
m m m
-+ 1 -+ I
np
2 2
b) -L _ _ n _ _
£-1 p-x x'
x - -I
p'
= O.
1305.*
jednacine po x (a, b, e i In realni parametri), (1305-1313):
x - ab x - ae x - be
--+--+--=a+b+e.
a+b a+e b+c
1306.
* x - a x - b x - e ( 1 I 1)
--+--+--= 2 -+-+-.
be ae ab abc
a + b - x a + e - x b + c - x 4x
1307.* + + + = 1.
b a a+ b+c
e
x + b x - b b + x x - b 2x
1308.* - - +--= - +-
a+b a-b (a+b) ' a'-b' a'
x+a+2 a- x +2 2(x'-2x+2)+2a(a-x+5)
1309.* =
x' _a' - 4a - 4 x-a-2
x+a+2
1310 • 1 1
. + , ' , b
(x-a-b)(x+a+b) x +a- +b -2ax- 2bx +2a
2
=----
(x+a+b)"
13ll.* x+a+ b
x-a-b
, b')
x-a- b 2(x'-ax-bx+ab)+ 3(a- + .
x +a+b= x' -a'-2ab - b' .
x+ 1
1312.* 2mx(m + 1) + 3x
x
o.
+ , 9
m
'
- 27 m - 3 m- + 3m +
1313.*
m(x' + 8)+ 6 +_m_=_, _m_+_2 __
8-X' x-2 x' +2x+4
141

1314.
1315.
1316.
1317.
1318.
1319.
1320.
1321.
1322.
1323.·
1324.
Rditi jednaljine po x (1314-1317):
3- x 8- x 2 - x 10- x x + 2 5 - x
--+ --+--=-----+-- .
8 - x 6- x 4 - x 8 - x 6 -x 4 - x
3x - 3
2x' - 2
2x + 2 5( x - I)
=
3x' + 6x + 3 12x' - 24x + 12 .
x +1 x+2 x +3 3( x' -2x' +6)
--+--+--= .
x -I x -2 x -3 ( x -I)(x -2)(x -3)
3+ 2x 5+ 2x 2( 2x' -I)
--- = 1---'---'--
1+ 2x 7 + 2x 7 + 16x + 4x'
po x (a, b, c, m ill S/I rea/l1i broievi) (1318- 1341):
3
2 3x -7(a+ b)
---= ---'---'"
x -a-b x +a+b x' -(a+b)"
a-x a+x 2ax
=----
m+n-a a+m+n a' -(m+n)"
2(b+c)+x x-2(b+c) (b+c)x-2
-'---'--- + .
b+c+2 b+c-2 (b+c)'-4
3(a+b)+ x x -3(a+b) (a+b)x-3
--'-_-'--_ + _-..0.._"":'
a+b+3 a+b-3 (a+b )' -9 '
3x- 2 x-I 2
------+ +--=0.
(b+c)(b+c-2) b+c-2 b+c
2(m+n)-x 2(m+n)+x 2(m+n)x =0
1-2(m+n) 2(m+n)+1 4(m+n)'-1 .
I + I + I + I = O.
a(x-a) a(x-b-c) (b+c)(x-a) (b+c)(x-b-c)
1325.. x-I (m+ n)x _ 2lx- (m+ n)'
m+n-3 (m+n) ' +3(m+n)+9 - (m+n) ' -27 .
1326. (a+ b-I)(2x+a+ b) = (x-a- b)(a+ b-I) + x(a+ b+ I) .
a+b+1 a+b+1 a+b-I
1327.. (m+ n)x+ b + (m+ n)x- b _
(m+n)'-(m+n)x (m+n)'+(m+n)x - (m+n) ' -x"
142
x + b' b' - x
(lI1 +n) ' - x x +(m+n)'
1328.
1329.* __ __ _
(m+ n)' + b'
(m+ n)' - x' .
4x - (a +b) 2
9(a+ b) ' - 12(a + b)x+ 4x'
1330. x + (111+ n)x
9(a + b)' - 4x' 2x+ 30+ 3b'
2( m+ 11)' + 3(m+ n)+ 5x
2( m+ n) - 5 2(111 + 11 )+ 5
4(m+ n)' - 25
1331.. (111 + I1)X + x
3(II1 + n)-2 3(II1 +n)+2
x( 5m+ 5n+ I)+ m+ n- I
9( m+ n)' - 4
1332.* 2(a+ b)(a + b+ I)x+ 3x x + x+ 1
(a+ b)' - 27 a+ b- 3 (a + b)' + 3(a+ b)+ 9 = O.
1333
• x - a x - b X- c 3x
. --+ - -+-- = - --
1334.
1335.
1336.
1337.
1338.
1339.
b+c c+a a+ b a+ b+c
b- c a - d a-d b- c
-----+--- --= 0
x - a x - b x- c x -d .
1 1
111- - x - -
__ x _ _ = ---.!!l.. _ _
1 x I m
111+ - x +-
x m
x
a+ --
a - b a+ b
---
x a - b
a- - -
a+ b
I a
=-
a+ b a - b 2
ax ab
a a+b 2a -b
+ =--
bx +a' a' + b' x -a
x - a
a+b a - b
a b

- - a - - b
x x
143

1340.
1 2 1
3- x+4 2x+ - 2- x+ 1
2 + __ 5 =....:.5 __
10 3 10
1 1 3
6 - x-3- - x+ 1
2 2 + _5 __ .
12 120
1341.* --+--- 1: --- + 1 =- .
[
a+1 x+1 1 [a+1 a(x+1) 1 x
ax+l 1 I ax+1 2
1342.·
1343.*
1344.·
1345.*
1346.·
1347,*
x+ - x+ -
a a
j ednacine po x(o, h, c realni parametri) , ( 1342- 1349):
2x-a

1 1
Q- - x--
__ x __ = __ a __ _
1 x 1 a
0+- x+-
x a
x-a x-b x-c
--+--+--=3-
h+c c+a 0+ b
x
2(a+b a-b) {a+b a-b)
a-- - .---- +(2-0 1+----- =0.
a x b ax ab
(a+bJa+_x )_(a_bJa __ x )=2_J_1
'a-h a+b a+b
,(_ a_ + _ b_ + _C_) + 3
'x- 2a x- 2b x- 2c
1348.'
1 1 1
a+ b+c.
--+--+--
x-2o x-2b x-2c
1349.'
-
144
1350.* Rditi jednacinu l(ftx» = I, ako je f(x)
b+ax
jednacine po x(a, b, c realni brojevi), (1351-1353):
aax ccx
1351.
----=----
C
cx- 1 a ax -I
a+x a-x
+ 1352,-
Ol + ax + x
2

x-a
1353.-
x -o-l
x-o-I
x-0-2
x-b
x-b-I
Ja
x - b- I
x-b-f
9.2. Primena Iinearnih jednaci na sa jednom nepoznatom na
rdavanje raznlh problema
1354. Zbi r dva broja j e 45, a njihov kol itnik jednak je 7 : 8. Odrcditi ave
brojeve.
1355. Zbir dva broja je 47. Ako veci podelimo manjim, dobija se
2, a ostatak je 5. Koji su to brojevi?
1356. lmenilac jednog razlomka je za 2 veci od brojioca. Ako se oduzme
1
od brojioca i imenioca razlomka I, dobije se 2" Odrcdili razlomak.
1357. Brojilac jednog razlomka je imenioca. Ako brojiocu dodamo 5. a
imeniocu 15, razlomak postaTe Odrediti razlomak.
1358. Razlika dva broja je 13,86. Ako vecem broju premestimo decimalni
zarez za jedno mesto ulevo. dobije se manji broj. Odrediti brojeve.
1359. Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je za 3 .. veCa ad. de-
setica. Ako podel imo taj broj zbirom cifara. dobl]a se 3. a
ostatak je 4. Odrediti laj broj .
1360. Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je 2.
umanjimo za proizvod njegova susedna dva broJ3 doblJa se I . KOJI]c
laj broj?
1361. Zbir cifara jednog dvocifrenog b,"?ja je 8:. Ako razrneni:
mesta, pa prvi broj podelimo dru81m. doblJe se 2. iii asta
je 10. Koji je to broj?
145

1362. Otae ima 45 godina, a sin 22. Kroz koliko ce godina otae biti dva
puta stariji od sina?
1363. Kcerka je za 18 godina mlada od majke, a pre 5 godina bila je ad
majke 4 puta mlada. Koliko je godina majei , a koliko kcerei ?
1364. Odrediti taka v ceo poziti van broj da razlika proizvoda dva sledeca
broja i prethodna dva bude 600.
1365. Rastojanje izmedju dva mesta A i B voz je presao tako da je: polo-
vinu puta brzinom 80 km/c, trecinu puta srednjom brzinom
60 km/c, a ostatak, tj. puta srednjom brzinom 40 km/c.
Odrediti rastojanje izmedu me.sta A i B ako se zna da j e voz proveo
23 casa na putu.
1366. Autobus je presao rastojanje izmedu mesta A i B brzinom 90 km/e, a
od B do A brzinom 60 km/c. Odrediti srednju brzinu autobusa na ce-
lom putu u odlasku i povratku.
1367. Druga kosmicka' brzina veeaje od prve za 3,3 km u sekundi, a treea
je veca od druge za 5,2 km u sekundi. Proizvod prve i treee kosmieke
brzine brojno je veei od kvadrata druge brzine za 4, 12. Odrediti sve
tri kosmicke brzine.
1368. Dva planinara, od kojih jedan prelazi 5 km/c a drugi 6 km/ c, krenu
istovremeno jedan drugome u susret iz dva mesta udalj ena 55 krn.
Posle koliko casova ee se sresti?
1369. Iz jednog mesta polazi u 6 casova kamion brzinom 60 kmlc, a 2,5
casa kasnije iz istog mesta i istim praveem polazi automobil brzinom
80 km/c. Kada i gde ee automobil stiei kamion?
1370. Dva tela kreeu se po kruznici , ciji je obim 728 m, jednovremeno iz
iste tacke u supmtnem praveu. Jedno puelazi u svakoj sekundi 30 tn,
drugo 22 m. Posle koliko ee se sekundi ona sresti?
1371. Dva kombajna mogu da poznju izvesnu povrsinu polja zasejanu
psenieom za 3 casa i 15 minuta. Jedan od njih bi poznjeo istu
povclinu za 7 casova. Koliko bi vremena bilo potrebno drugom kotn-
bajnu za taj posao?
1372. Bazen se puni kroz dye slavine za 3 casa. Sarno jedna slavina napu-
nila bi ga za 4 casa i 20 minuta. Za koje bi vreme napunila bazen
druga slavina?
• Posloje lri kosmifke brzine. Telo koje dobije prvu kosmifku brzinu postaje satelit ZeOlIjC;
lelo koje dobije drugu kosmifku brzinu postaje satelit Sunea; telo koje dobije treell ko-
smifku brzinu oslobada se Sunfeve teie i ulazi u zvczdani prostor.
146
1373.
1374.
1375.
1376.
1377.
Jedan bazen moze se kroz jednu slavinu napunit i za I cas i 20 ml-
nula, a kroz drugu s lavInll Ispramiti za 2 casa i 10 minuta. Za koje
vreme bt se napunlo bazen kad bl obe slavine bi le otvorene?
14 560.dinara podeliti na :3 liea, tako da svako sledece li ce dobije
20% vtse od prethodnog. Koltke de love dobija svako lice?
Za odlican pl asman na takmicenju nagradena su cetiri ucenika nagra-
dom od 36 000 dinara. Koliko dobije svaki ucenik ako se nagrada
deli u razmeri 1,5 : 2 : 2,5 : 3?
Ako se strana jednog kvadrata poveea za 2 cm, se poveea
za 16 em 2. Odrediti srranicu kvadrata.
Povrsina jednog pravougaonika je za 125 cm 1 veea od povrsine
kvadrata nad manj om strani com. Odrediti stranice pravougaonika
ako se razliku j u za 5 em.
9.3. Linearna funkcija i njen gralik
Oelinicija 1. Funkcija x -'> f(x) = kx + 11 , (k, 11 E R) nazi va se lineama
funkcija.
Delinicija 2. Realan broj a je nul. funkeije ako je f(a) = 0.
Ako je f(x) = 0, tada je kx + n = 0, pa je x = % = a. Dakle nul a lineame
funkcije je - f' tj . f( -f) = k( - %) + n = 0, tack. A( - % ,0 )je tacka preseka
grafika lineame funkeije i ose Ox.
Ako je x + 0, y = n, tacka B( 0, n) je presek grafika lineame funkcije i ose:;
Dakle n je odsecak na osi Oy. Za n = 0 graftk linearne funkclJe sa
koordinatni pocetak.
1378. Dati su skup A = {x I x < 611 x E N) i zakon preslikavanja f for-
mulom y = 2x - I, x E A. Odrediti antidomen funkclJe, zanm pnka-
zati f kao skup uredenih parova.
1379, Neka je f preslikavanj.e skupa R -+ R odredeno
f(x) = 3x - 2. Izracunall : f( - 2); f( - I), f(O), JU(
J(3 - f(O)); fU(x»); fU( - x)).
1380, Neka je f realna lineama funkcij a odredena forrnulom= 0)).
J(x) = ax + b (a. b realni broJevl). pokazatl daJe feb) fU(
147

1381.
1382.
1383.
1384.*
1385.*
1386.
1387.
1388.
1389.
148
Ako je I(x) = 3 - x, pokazati da je l(f(x» = x.
Konstruisati u istom koordinatnom sistemu i pokazati sta imaju za-
jednicko, a u cemu se razlikuju grafici sledecih funkcija
I I I I I
a) y = '2 x; y = '2 x + 2; y = '2 x + 4; y = '2 x - 4; y = '2 x - I;
I
y=--2.
2x
I I
b) y = '2 x + 3; y = - '2 x + 3; y = x + 3; y = - x + 3; y = 2x + 3;
y = - 2x+ 3.
Prouciti promene i graficki prikazati sledece linearne funkcije:
- I
a)y=.!. x -I; b) y= - 2x+ 6; c) y= - x - 2;
2 I 2

Ispitati promene i konstruisati grafik sledecih funkcija :
a)Y=lxl-l; b)y=lx-Ii; c)y=2-lxl;
x
d)y=12-xl; e)y=x-Ixl;
Ispitati promene funkcije:
Ixl
y=x+-
x
i konstruisati njen grafik.
Oat je skup funkcija y = (4m - 6) x - (3m - 2), (m realan broj).
a) Odrediti m tako da funkcija ima nulu x = 2.
b) Za nadenu vrednost m ispitati promene i konstruisati grafik funk-
cije.
Datje skup funkcija y = (k - 2) x - (k - I), gde je k real an parame-
tar. Odrediti parametar k tako da njen grafik bude paralelan sa
grafikom funkcije y = 2 x - 6. Za dobijenu vrednost k ispitati funk-
ciju i konstruisati njen grafik.
U skupu funkcija y=(0-4)x-(30-10) (0 realan parametar)
odrediti parametarotako da tacka M (I , 2) pripada grafiku
Za nadenu vrednost parametra 0 ispitati funkciju i skicirati nJen
grafik.
Date su familije funkcija y= (2m- 5) x + 7 i y = (10 - m) x - 3. Za
koje su vrednosti parametra m grafici ovih funkcija paralelni?
1390.
1391.
1392.·
U skupu funkcija y = ( m - 2) x - 3(m - 3), gde je m realan parame-
tar, odrediti In tako da j e x = 5, Y = 7.
U skupu funkcija I(x) = (a - 2) x - 2 a + 3 odrediti parametar 0
tako da grafik funkcij e odseca na y - osi odsecak duiine 5.
Ispitati promene i ski cirati grafi k funkcij e:
x( x' -I) x - I
a) y =x-2+ Ix' -Ii b)y = x -I xl+ -:-I-x- _-I-I
Ix + Ii-l x -II
c) y = -'-------
2
e) y = I x I + I x - 21;
{
x-I - oo <x <-2 }
d) y = - 2x+5 3!> x<+oo
f) l y l= x+ lx - 31·
1393. Dato je preslikavanj e I : x -+ I x 1- 2x, skupa:
A = {x I x E R II - 2 !> x !> 4} na skup B. . .
a) Predstaviti ovo preslikavanj e u pravouglom koordmatnom slstemu.
b) Odrediti skup B.
1394. Dato je preslikavanj e I : x -+Ixl- 4, skupa
A = {xlxERII- 4!> x !>4} na skup B. . .
a) Predstaviti to preslikavanje u pravouglom koordmatnom SISlemu;
b) Odrediti skup B.
1395.· Data je realna funkcija I (x) = ax + b. _
Dokazati da je I(x + 3) - 3J(x + 2) + 3J(x + I) - I(x) - o.
1396. Odrediti realnu funkciju J koj a zadovolj ava
a) J(x- 2)= x+ 3; b) 1)= c) J(2x)=x+ I.
Zatim konstruisati grafik doblJene funkcIJ e.
1397. Date su linearne realne funkcije formulama:
a)/(x)=.!.x-l; b)J( x)= x +3; c)J(x) = 2x-4;
2
d) I(x) = - x + 2;
I
e) I(x) = '3 x + I;
f) I(x) = 5- x.
I d ' funkcijama i konstruisali
Odrediti inverzne funkcije I - atlm
grafike funkcija J i J - I .
. . fik funkcije (1398--1404):
ispitati promene i konstrUlsatl gra I
1398. y=..Jx2 -IOx +25.
r-7"----:-
1399.* y= _ 2x+ 1 - + 6x + 9.
149

1400.·
1401.·
1402.-
1403.-
1404.·
1405.
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
1412.
y=lx+Wx-
4
1.
y = I2x - 41- 1 x - II + 2x - 4.
Y = I x + 21-12x - 41- 2x + J.
f(x) = I x- 11- 21x- 41- 2x- 6.
f(x) = h- 5 - I x-II+ 21 x- 31·
. fu k .. 'onnulom 5x - 3y - 4 p+ 3 = O. Odredi ti rcal nn broj
OataJe n clJa I ' • • b d
p lako cia nj en grafik: a) sadrii koordmatm poectak; ) a otscca oa
y·os; 5.
Oala je lineama funkcija fommlom (2p + I)x+ (3 p - 5)y + .4p = 0,
p realan paramelar. Odrediti realan parametar p tako da JC grafik
date funkcije : a) prava paralelna sa x-osom; b) prava paralcJoa sa
..,.asom.
Data je lineama funkcija fonnulom
(3m- 2n+5)x-(m- n)r+ 2m-5n+ 1 = 0, (m, n E R) . ..
Odrediti realne brojeve III i n tako da se grafik dale funkclJc poklapn
sa simetralom: a) J kvadranta; b) U kvadranta.
Oala je funkcija fonnulom Ax+ By+ 6 = 0, (A, B E R).
realne brojeve A i B tako da njen grafik sadrii tacku M(I ,2) I daJt
paralelan sa grafikom prave y = x+ 5.
Oat je pramen pravih 2x + y+ 4+ k(x - 3y - 10) = 0. Odrcditi cen.
tar pramena.
U pramenu pravih 2x+ y+ 4 + k(x - 2y - 3) = 0, odrediti onu pravu
pramena fiji je grafik paralelan sa grafikom prave y = x+ 7.
U skupu funkcija y = (m- 2)1 xl-3(m- 3), gde je m realan broj.
Odrediti realan broj m tako da tacka P( 5, 7) pripada grafiku dale
funkcije. Za tako dobijeno m ispitari promenc i konstruisati grafik.
U skupu funkcija y = (m- 4)1 x 1- (3m - 10), m realan broj . Odrediti
parametar m tako da je x = I, y = 2. Za nadenu vrednost parametra m
ispitati funkciju i konstruisati njen grafik.
9.4. Sistem linearnih jednacina
DeOnJclJa 1. Konjunkcija jednacina ° x+h y =c A a x+h,y=c
z
pO
. . d I I I 2 _ .
nCJ>C?ZDatim x I y: g e su 0pa2• hI . b
2
,c" c
2
zadati realni hrojevi, pri cemuJ(
bar Jedan od broJeva 01 ,a2• hI' b
2
, C
1
,C
2
razli ei t od nule naziva se sistem ad
dve jcdnaeine sa dYe nepoznate. '
150
Definicija 2. Ureden par realnih brojeva (a, (3) naziva se rdenje sistema ako
. aa+b{3=c, I\a, a+b,{3=c,.
Jel l _ ..
sistema alx+ bl y =cl Aoz.t+ c
2
izraleno preko delenni.
nanala
fl y ..... 0 d .
x= -,Y=-,u;J! , g eJc
l!. l!.
6=la
l
tl ,=l c'
° 2 b2 C
1
I·. Ako j e tl ;J! 0, sistem ima jedinslveoo --t' -t .
(6 l!. )
2·. Ako je tJ. = 0, fl J = 0, 6. y = 0, sistem je neodredcn i ima
mnogo
)0. Ako je fl = 0, .6. J ;J! 0, .6. y ;J! 0, sistem je ncmoguc i nema re!enja.
1413. Da Ii je uredeni par ( -2, 3) rdcnje datog sistema po x, y:
2.t+3y=51\3x+y=-3?
1414. Oa Ii je uredena trojka (4, 3, 2) dalog sistema po x. y, =:
x+ y+ z = 9/\ x+ 2y + 3z = 16/\.t+ 3y + 4= = 21?
1415. Gausovom melodom rditi sledece sisteme po x, y:
a) 2x + 3y = 7 A 3x- 6y = 7; b)5, + 2)' = 29 A 3y- x = I;
c) 3x + 5y= 1/\ 3x- 2y= 8: d) 3x + 2y = 26 /\ 6x - 3}' =3.
1416. Metodom zamene sledece sisleme po x, y:
a)2x+y =- 1I\4x+3y=l; b)x-2y =71\2x- y =-.8;.
c)5x + y= -} A IOx+ 2y= - 2; d) x+ 2y = SA 3x + 6), - I).
1417. Grafifki sledece sisleme po x, y:
a)x+ y =5/\x- y = I; b)x+ y =3/\x- y = I;
3 d) + . -IAx- y =5
c)x+2y =8A y =- X; x )- .
2

Rditisistemepox,y(1418-1426): _ .
1418. a) 3(x - I ) + 5(y-l)= - 4A 5(x+ 3)- 3(y+ 1)- 64,
_b)4(x+ 2)-7(x- y)= 7 A 7('<+ y)+ 10(.,- 2) = 79;
c (x - I)(y+2)-(x-2)(y+5)=OA
A (x+ 4)(y - 3) - (x+ 7)(y - 4) = 0; 2) _ 3x' -14)'+ 15.
d)(x +3)(x -I )=4y+x'+5A(X-3)(3x+ -
151

1419. 3x+4( x - 3) = 3(3y - 3)- 37 /\ 3y + 2(x- 4) = 5(y+ 2)- 28.
1420. (x+ 2) ' - (x - 3)(x + 3)-JY+ 5);') 0/\
/\(2y- W - y( 4y- 3)+ ,3x- 3
4
= O.
1421. 2(x+ 1)(5y- 6) = (5x+ 7 )(2y - 3)/\ (x + 8)(y+ I) =
= (y+3)( x +5).
1422. (x+ I I):(x+ 6) = (y+ 12):(y + 7)/\ (y+ I):( x - I) = y: x.
J423. / (3x+ 2y+ I 1):(2x + y - I) = 2/\
/\(Sx-3y +4):(6x +3y +3)= 3:4.
1424. (2x-3):(y +3):(x- y +2)=5 :6:3.
1425. (5x+3) :(5-2y):(3x- y+4)= 1:3:2.
1426. (3x- 1):(4y- 3):(6x - 2y - I) = 2:5 : 4.
--
Re§iti date sisteme po x, y:
y+2 y-4 x
a)-----= -/\ (y- 1)- 2x= - 3;
6 2 3
5x - I 3 y - I I I - x I I + y
b)-6-+I0= 3/\ -6-+-4-= 3;
. c) x + I + Y - I = 4/\ x - 2 _ y + 3 = _ 2'
3 4 3 • ,
3 - 4x 7 - 5y x + 7 2x - 3y
d)--+--=5x- 18/\ --- = 3y-4.
6 2 5 4
Re§iti sisteme po x, y(1428-1437):
1428. a) 4+1x + y- 9x = y+ 2x _ 3x- I /\ 2y + I _ 5- 4x =
V 4 12 3 6 15 20
y+2x
=12;
b)
8x-5Y +l 4x-7y+5 6y-5x-4
- - /\
V 12 6 . 9
3x - y 8x + y + I 2x - y + I
/\-
2 3 6
1429. y_x_
5x
-
4
=3- Ily+17 Ax+ 9Y+II_ 3y+4 =6.
2 4 4 7
1430.
5x-3y 2y-3x 2x-3y 3y-4x
3 5 =x+IA 3 - 2 =y+1.
lS2
1431.
x- I _ 1+ Y =.! _ x + 2y /\ x - 2 + = y+ 4 _ 4x - Y
4 2 6 6 3 IS S I S
1432.
x+2y x-2y (7-2
Y
)
-4---2-= 1- /\3x-2y=8.
7+x 2x- Y Sy-7 4x -3
1433. ------3y =-S/\--+---18=-Sx
5 4 2 6 .
1434.
1435.
1436.
1437.
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
I I ( I ) I 6x - 0,3 y I
20
y
-
0
,8 4
x
+
2
,S = 2
2
/\ 2 1
2
= 2( I + x).
y -4 y -4 x- 4 7y x - 3
o 5x- --= 0 3x- --/\ 0 Sy--- = _ __ ,
' S ' 2 ' 6 12 3
2(x- y) 8x 3y-IO 3x+4 y 5x y -1 7
---+16=-- /\--+ -=-- __ .
3 ' IS S 4 8 6 12
('¥ + x{% y - 1)=S+%XY -2(I+ X)/\( X-I)2+(2
Y
+ I)' =
=(x+-2y)' -2(l+2y)(x-I).
Uvodenjem novih nepoznatih re§iti sledece sisteme po x, y:
14 24 7 18
a)-+ -= 10/\ ---=-5;
x y x Y
5 2 7 I
b)-+-= 7/\---=3;
3x 5y 6x lOy
S 4 4 S _ 41 .
c) + =2/\--+--- -,
x+2y 2x+y x +2y 2x+ y 20
4 I 18 2,5 = I.
d) + =1/\ +1
x + y -I x-y+I x + y-I x- y
Re§iti date sisteme po x, y(1439-1458):

4x 2y , 4x 2y
2 5 I 7
-+-= 7/\---=-3.
5x 3y lOx 6y
_7_+_5_= 8 5/\_4 __ I.
x-2 y-3 ' x -2 y -3
I 6/\_8 __ 1,1.
x- y x+ Y , x- Y x+ Y

1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
1455.
1456.
154
2 5 793
-...:....- + = 8 II --'---
2x- 3y 3x- 2y 3x- 2y 2x - 3y 3
6 3 9 6
---=111 + = 5.
x + y -I x- y+ I x + y - I x- y + I
_
----=3=--_ 2 6 2, 5
+ =711 1.
x+2y -2 2x- y -3 x +2y - 2 2x- y - 3
5 5
+5x-4y +I=IIII +3(5x-4y +I)=31
3x-2y-2 3x-2y - 2 .
a' b' a' b'
-+-= a+ bll ---= a- b.
x y x y
a b a' b' a- b
--+--= 111-----=--
x+ Y x- Y x+ Y x- Y 2 '
I I III I I
10 = 11---=-+-+-
x+--"::"::'-'- x + 8 Y x 2x 5y xy'
4x-5y 6x-ll y
I 7
_ 1 _ _ 3 8 1- _ 1_ - S'
x- Y x+ Y
3 + 2 =]211 5 14
4x+ 3y 4x- 3y 55 4x + 3y 4x- 3y 55
6 2 5 4 4
2x+y-1 2x-y+3 '2"2x+y_1 y-2x-3=3.
y+1 + x+2 = x'+ y'+IO
x-y x+y x'_y,II2x+5
y
=1.
,5 + 7 _2.= JO 112x-y- 10
x +5xy xy+5y' xy x'y+5xy' 2 =
= 3x+ y-15
3
z-2 x'+xz+2z'-1
x+2z x-2z- 4z'-x' 113x-Ilz=85,
y-x
x+2 x-2 4-x' 6 5
1457. 2 = x - y+ 60
5x - y - 3 25x' - 9- 6y- y' II 2x+ y= 13.
x + Y __ 2x+ y+5 x+7
1458.
xy - x-y+ 1 x' +xy-x- y x+y_xy_ y' "
2x -18y+23 3
II ,
9x- -16+ 6xy+y' 2x+y+4'
Resiti date sisteme po x, y (1459- 1466) :
1459.* I x + II + I y - I I = 5 II I x + I I = 4 y - 4.
1460.* Ix - tI+l y- 51 = I II Y = 5+l x - II.
1461.* 3Ixl+5y +9= Oll2x-l yl = 7.
1462.* Ix+ yl= J lll xl + lyl= I.
1463.* 2x - 3Iyl = l 11lxl+2y = 4.
1464.* 12x + 3yl = 511 12x- 3;1 = 1.
1465.* Ix- 21+ y + 3 = 7 II x - 2 -l y + 31 =-1.
1466.* 12x -ll- y = 211 x - 14 - yl =-1.
1467. Resiti date sisteme po x, y:
a) x = 2 II Y = 3 II x + Y = 5;
b) x - y = 3 II x + Y = 5 II 2x + 3 y = 1 I;
c)2x+ y =Ollx + y =-I II3x - 2y=7;
d)x+ y =-I II2x + y =Oll x + 2y =- 4.
1468. Primenom Gausovog algoritma reSiti sledcce sisteme linearnih
jednacina po x, y, z:
a) x + 2 y - 5z = 6 II - 2x + Y + 2z = 5 II - 3x + 3 y - 4z = 8;
b)x+ 2y+ 3z = I II 2x + 4y - 6z =- 211 - ,10+ 2y+ 6z =4;
c)x+ 2y + 3z = 3211 2x + y + 3z = 3111 3x + 2y + z= 28;
d) x + y + z = 9 II x + 2 y + 3z = 16 II x + 3 y + 4z = 21;
e) 5x + 2 Y - 2 z = 3 II 3x - 4 Y + 5z = 10 II 7 x - 3 y + 6z = 19;
f) 3x- 5y + 2z = - 511 6x + 2y - 3z = 23 II 4x - 3y - z = 8;
g) - x - 2y + 14z = 8 II 2x - 5y + 7 z = 9 II 4x- 2y - 3z = 24.
Resiti date sisteme po x, y, z (1469-1498).
1469. a) x + y = 16 II x + z = 22 II Y + z = 28;
b) 3x + 5y = 17 II 2x + 3z = 5 II 5y - 3z = 8;
155

1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
1475.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
156

d) 3x+ 2y+ z= 3A 2y- z= 2A 3z - 2y= - 4.
4x- 2y- 3z = 17 A x+ 2y- 7 z = 18A 2x- 5y+ 8z =-13.
5x+ y-4z = -45A 2x- 3y+ z = -27 A 3x+ 2y+ 3z = 22.
2x+ 3y- z = II A 4x- y+ 5z = 15A x- 2y+ 3z = 2.
I I I I I I
x+-y+-z=14A-x+y+-z=8A-x+-y+z=8
3 3 4 4 5 5
.::+ E+ = 25A'::+ E+ = 23A':: + E+ = 28.
462 234 342
0,2x+ O,ly+ 0,3z = 7 A O,4x+ O,5y+ 0,6z = 23A
AO,Sx- 0,7 y+ 0,9z = -8.
I I I I I I
l-x-2-y+2z=-2-A3-x+y--z=9-A
2 2 2 2 2 2
I I
A2x+l-y--z=8.
2 2
y+z _ 6z+x = 2A y-2x + 6z+5x = OA
5 2 3 4
y+6 x-2 2-z
A-----=--.
7 21 3
z+4 y+9z+2 x-4 3y-3x 2x-z
-4- 20 =-S-A 7 --2-= y+2A
5y-z 2z-2x
A =5.
2 3
18x+ 2y- 5z + 15 8x- y+ 4z
---'---=OA
6 13
4x+2 9x-2y+z-1 y+2x
A--- =--A
3 9 4
A 4x-5y+ 2 _ 5x- 2y- 3z + 1= z- 2x-5y
2 13 7'
4x+3y+z _ 2y+2z-x+ I x-z-5
10 15 = 5 +5A
9x+5y-2z 2x+y-3z 7y+z+3 I
A - = +-A
12 4 11 6
5y+3z 2 2z+3y-z 3x+2y+z
A + z- - + y_1
4 12 6 .
(x+ y+ 2):(x- z+ 3):(2x+ y+ z - 9):(z - y+ 5) = 5:4 :3:2.
(2x+ y+ z):(3x+ z-I):(Sy+ z + 1):(2x+ y- 8) = 4:5:3:4.
1483. (x+ 2y+ 3z):( 4x- 2y+ z - 3):(x+ 2Y-4z):(x- y+ 3) =
= 4:3 :2 : 1.
1484. (II Ox+ 4y - z):(20 y - 60x- z):(JOx - 20 y+ 2z + 20):
:(z- 4y- 40) = 5:4: 3: 2.
5x-y-z Ilx-3y-2z 2x-7y+Sz x+y+4
1485.
3 4 6 12
1486. x+2y+3z = y+2z+3x = 2x+3y+z = y - x+3
7 2 3 5
1487. x+3y-4z = x- y+23 = x+2y+3z = 4x-2y+z-3
2 5 4 3
x Y z
1488·6=3=18A3x+Sy +z=34.
1489. (x+2y):(3y+4z):(5x+6z)= 7:8:9Ax+ y - z= 126.
1490. (2x+ y):(3x+z):(y+z)= 1:3:4A2I x+3I y+43z= 160.
1491. (x-2y) :( 2x-3z):(2y +3z)= 1:3 :SA20x+3Iy+6z=97.
x- y 5x-z 4y-z
1492. --= --= --A 7 x+ 6y- 3z + 144 = O.
3 2 12
1493.
1494.
1495.
1496.
1497.
x-a y-b Z-c
--= --= --A Ax+By+Cz+D = O.
m n p
(3x+ 1):(Sy- 2) = I : 3A (Sy- 2):(z+ I) = 3: IA
1
AO,5y+- z- O,Sx = 7,S.
3
(2x+ 7)(11- y) = (2y+ 5)(10- x)A (2y- 5)(7+ z) =
= (2z+ 6)(y-I)A (2z-10)(x+ I) = (2x- 3)(z-l).
4(5x- 4 )(y- I) = (4x - 3)(5y - 8)A 4(3x- 2)(z - 2) =
=(4x-3)(3z-I)A 2(3y-IO)(z-4)=(2y-7)(3z-9).
y+z 6z+x y -2x 6z+S
x
_
OA
a)-- =2A--+ 4 -
5 2 3
y+6 x-2 2-z
AT-
21
=-3-;

4 20 5
3y-3x 2x-z 5y-z 2z-2x=5:
A 7 --2-= 3
157

1498.
1499.
1500.
158
)
3+x y-l z+2 I-x y-I 21-z
c
2 3 6 3 5 15
I\x+ y+z= 3;
d)
x+y+z x+y-z 2x+3y-3 z
+4/\ = -1\
3 3 10 3
x -2 y-2
A--+-- =z- 4.
2 3
)
3y-2z 2z-x 2x+y
a x- 3I1..y---=311.2---=3,
2 3 4
y-2z x-2z 6x-7y
b)x+--=SAy+--=Sl\z+ S'
2 3 2'
)
2x+y y+2z 2z-x
c = 1/\ =2A =5'
z+1 2x+2 3-y'
x+y x+z y+z
I'
z+2 y+6 x+ 4'
e) x + y + z = 1/\ x + y + z = 2 1\ x + y + z = 3-
14-x- y x+z-I.5 x-y+z'
f) 4.:..::x_-_3::..<.Y-,+-,2:..:.z = I 1\ 5(
2
z - 3 x) = 1 1\ 8 Y - 3 x = I.
3,5x+y-3 3x-2y+2,5z 4y+z+2
Uvodenjem novih nepoznatih resiti sledece sisteme po x, y, z:
6 4 5 3 8 5 9 12 10
a)-+ - + -= 4/\ -+ -+ - = 4/\ -+ - - - = 4;
xyz xyz xyz
2 3 4 1 3 4 5 19 4 5 6 1

x y z 12 x y z 24 x y z 2
1 4 11 5 6 3
---=--/\
x+2y y+z 10 x+2y x-z 2
8 3
A----- = l;
y + z x- z
7 6 21 5 15 6

x+ y x+z x+ y y+z y+z x+z
Resili sledeee sisteme (1500-1506):
(3y-5X3, - 2) (2y- 5)(,- 2) A(3x - 4)(2 - z)
(3x- 8)(z + I)A (x- 3)(y+ 6) (2x- 9)(2 - 5y).
1501.
1502.
1503.
1504.
1505.
1506.
1507.
1508.
1509.
- - 2) (2x- 1)(3y- 4)0 (2z - 9)(5x+ 4) =
- (;' 1)(5x 4)A (3.<+ 2)( 4, -7) = (6y- 5)(2z - 5).
_-'--_+ =10 5 + 8
2.1:+3y 3y+4z 3y+4z 3x+4z 1/1..
40 21
1\ = 1
3x+4z 2x+3y .
4xy+ 2xz - 2yz = -3xyz 1\ 3xy- xz+ yz = _xyz/\
I\xy+ xz + yz = xyz.
I
3xy- 4xz - 3yz = '2xyz/\ 4x),+ 3xz+ 4yz = xyz /\
/\2xy- xz- 2yz = 2xyz.
y+z-x_z+x-y=x+y-z xyz

7 I I 5 J
2 6 I 5 6 4
+--+--=-/\ +--+
x+ y+ z 2x- y y- 32 6 x+ y+ z 2x- y
I 15 2 3
+--= 1/\ 7
y-32 x+y+z 2x-y y-32 .
Rditi date sisleme po x, y, z, f:
a) x+ y= 20/\ x= 2z /\ z + f= 12/\ 2y- 3,= 0;

/\2x+ y-2Z-f= O/\x+ y-Z- 1= 0;
c) x + Y + Z + f = J /\ 2x - Y + 3z + Sf = 4/\
/\ -x+ 2y- Z+ f=- 6/\x+ y-z- f= - J;
d) x+ 2y+ 3z + 4f = 30/\ 2x- 3y+ 5z - 2f = 3/\
/\3x+4y-2.1-I= 1/\4x- y+6z-31= 8.
Izracunati determinanle drugog reda:
b)l : :1; d)l!
l
a-b I I. la-b -21·
n , g) ,
I a+b ab a-b
., y'l
h) , .
y x'
Koristeci delerminanle drugog reda, rditi sislem jednacina po x, y
a)2x- y =4I\x+ y=5;
b)x- 2y= 3A 3x+ 13;
159

1510.
1511.
1512.
1513.
1514.
ISIS.
1516.
1517.
1518.
160
c) 3x+y=SI\2x-y=5;
d)x+y=4Ax - y=2.
Rditi dale sisteme po x, y (a, h, c, m, n, ... realni paramelri) (1510-
1534)
a}mx+y= I A2x+y =2;
b)ax + 2y= IA 8x + ay = 2;
c) 2ax - 3by= 12abl\ax+ by = ob;
d)ax- 9y = 14aA 2ax+ 3y = 7a.
a) mx +ny =m! + n! I\mx - ny = m
2
_nl;
b) mx- 2y= 3/\ 3x+ my = 4;
c) rn.1'+(m- 3)y= 2m+ 3/\ 2mx- 3(m- 3) y = 1-11(,
y=a - bAb
l
x +ay =h2;
e)(a- J)x + (0 + I)y= 20/\ 4x + 5y = a + I;
f)(a + 2)x+(a - 2)y= 16A 2x+ 4y= a - 2.
x y x y 2
a);;+'b= I A
Ja
+ 6b ='3;
x -a y - b x y
b)-- + --= I A-+ -= I'
b a a b '
x Y I x Y 1
c) a+h + a-b = o-b/\ a+b - a - b = o+b;
x y 12ab x y 2a
2
+I Sb
l
d) a _ 3b - a + 3b = 0
2
- 9b
1
/\ a - 3b + a + 3b = 0
1
- 9b
1

X Y , 'lab x y 2ac
--+--= 1
a-b a+h a·-b· a-c a+c o·-b
x y 6ac y x 4ab
-----= A-----=
0 - 2b 0+2b 02_4b
2
a-3c a+ 3c a
l
_9c
1
(a+ c)x +E= = I.
ac b b DC
X Y a+ b x y a-b
--+--= l'
a+b a-b a
1
_b
1
a+b a-b o·-b
, b'

bababa
ax b) x y_
_+ y=-/l.-+--o.
b Q a b
1519. al x +ay=a+b/\(a+b)x+
1510.
ISll.
1522,
ISlJ.
1524.
1525.
1516.
1517.
IS1B.
1519.
ISlO.
1531.
ISll .
ISll.
1534."
a
, , ,
ar+ by = a - + b-I\a-x+ b
2
y = ,,1 -ob(a- b)+ bl,
b
1
_a
2
x-(a+b)y= b A(b-a)x+oby=b
1
,
ar-{a- b)y= _b1,
a
1
+ b! ,
a(x+ y) -b(x- )') = A(a+b)( I -")-b( I -
o+b o+b'
x-o+ 2b y b x Y x+ Y
+-=-1\-+-=_
b ccobbcoc'
I , I
ar+- y =a-I\-x+oy=a
l
,
a a
2x-b 2y-o 2x-o 2y+b o+b
-----= 21\--+--=_
o b b
2
0
2
ri'
L __ 3_,,_ = (a-b/ 1\=:+1:= +.:..":::b:,..'
a-b a+ b a+b 0 b ab+h2'
x+y+2 x+y-2 ol- l
= A =--
x - y - 2 a-I x - y+2
--==-- + = lob 1\ _"_ + L = 2ac
a-b a+b al_b
1
O - C a+c a!-c
1
'
=:.=...:+ y+b = 21\ x-a + y -c = 2,
a+b a+c b+c a-b
x+y a x+c a+b
-=--A--=--.
x-y b-c y +b a+c
x y x y x Y
-+-= 1--11-+-= 1- -,
ab cab c
Dat je siSlem (k + l )" + (k - 2»' = 2k+ IA (k+ 8),,+(* - S)y =
= 2k + 3. Odrediti realan broj k tako da sistem bude neodreden, za·
ti m odredi x tako da bude y> 0,
x y :r), 4ab,
a)-+--=21\-- --= 2 2 '
a + b a-b o-b a+b a-b
, b'
b)
x+y x - y x+ y :r-y_o - ,
-+--=21\---- ,
a b b a ab
161

1535.*
20 3b 20 3b a b a' + b'
c)-x- - y+ 1 = -+ -A-x- _ y= "--.:.,.::_
b 0 babo ob '
d)-X---y_=2ab/\ x
a-b a+b a l +ab+b1
+ -:----'- y-:-

Dat je linearni sistem po x, y (m, n realni parametri):
x y x- y
--+--=2mA--=4.
m+n m-n mn
2a.
Pokazati daje sistema pozili vno ako j e mn:;t: 0 Am:;t: ±n.
1536.'
1537.*
1538.*
1539.
1540.
Oat je linearni sistem po x, y (a i b realni parametri):
x+ y x - Y x y
--A--+--=2o
0
2
+ b
l
2ab 0 + b a - b .
Pokazati da je sistema pozitivno za svako
ob;:c 0/\ a ;r:!; ±h.
Pokazati da su sistema po x, y (n realan parametar):
x y 8n x y 2 + 811 l
-1- - -2-n - -1-+-2-n = 1 - 4nl A -I -- -2- n + -2n-+-1 =
nepami brojevi za svako n E Z.
Uvodenjem novih nepoznatih resiti sisteme po x, y (a, b, II realni
parametri):
2n 1 IOn 3
a)-----=IA--+--= I;
x + ny x- ny x+ ny x -ny
b a a - b b
2
a
2
b)--, - ,=--A- -, + ,=2.
x - a y + b- ab x-a" y+b-
Oat je sistem po x, y (a, b reami parametri):
(a- I)x+ by= I Aax+ 2by= b.
Odrediti parametre a i b tako da je sistem neodreden.
Oat je sistem po x, y (a reatao parametar):
x+(a- I)y= I A(a-l)x - 3(a- l)y= 2a+ I.
Za koje vrednosti parametra a sistem j e nemoguc?
1541. Oat je sislem po x, y (a parametar):
ax + y =a-I A6x +(a-l }y =4.
Odrediti realan parametar a tako da je:
a} sistem neodreden;
b) sistem nemoguc.
162
1542.
1543.·
1544.'
1545.'
1546.
1547.
1548.
1549.
Dat je sistem po x , y (m, parametar):
2x+ (m- I)y= 3A(m+ I)x+ 4y= - J
Odrediti paraJ!letar m tako da je:
a) sistem neodredcn;
b) sistcm nemoguc.
Dat je sistem po x, y (k realan parametar):
(k + 2)x+ (k -7)y= 7 A4x- 5y= 8 + k.
Odrediti parametar k tako da sistem Ima jedinstveno
U sistemu j cdnac! ina po x, y:
(p - q)x+ (3p - 5)y= 2pqA (p+ q)x+ (q - 7)y= 6pq.
(p, q realni parametri) odrediti parametre p i q tako da sislem ima
beskonacno mnogo resenja.
date sisteme (a, h, c, d, m, ... su realni parametri) (1545- 1549) :
a) mx+ y+ z = 1/\ x+ my+ z= rnA x+ y + mz= ml;
b)(b+c)(y+ z) -ax+ (c - b)= 0
I\(c+a)(z + x)- by+ (o- c)= 0
A(o+ b)(x+ y )- cz + (b -a)= O,(a+b+c;:tO);
c) x+ay+a
1
z +a
1
= Ol\ x+ by + b l z + b
1
=011
Ax+cy+ClZ+C
1
= O.
(c+a)y+(a+ b)z = (b+c)x+2a
'
A
A(o+ b)z + (b+ e)x = (c+a) y+ 2b
1
II
A(b+ c)x + (c + a) y = (0 + b)z + 2c).
oy+ bx= c/\cx+az = bA hz +cy= a.
2 1 1 -d1
x+y+z=l/\ax+ by+cz=d/\ax+by+cz- .
y + z +u =a+6Az+u+x=a+4Au+x+y=
=a+2/\x+ y +z=a.
. . d X' a rdavanj e raznih
9.5. Primena sistema linearmh Je na ... ma n
problema
. tom se maze javttl U
obli k lineame nejednacine sa Jednom nepozna
Jednom od oblika:
O)ax>b, (2) ax 20 b. (3)ax<b, (4)ax';b.
gde su a, b realni brojevi x nepoznata ..
163

Za feS3vanje nejednacine ( I) v3ii sledece:
1°, Za a > 0 ima za svaki realan broj x >!!..;
a
2°Z 0' " b
. a a < 1ma za resenJe SVakl rea tan broj x <_;
n
3°, Za a = D. b < 0, su svi realni brojevi:
4°, Za a = O. b > 0, nema resenj a.
1550,
1551.
1553.
1554.
1555.
1556.
1557.
1558.
1559.
164
Dva, braja imaj u da je z.bi r cetvoros trukog prvog broja i za 4
uveca!10g drugog ,Jednak a razl ika trostrukog pr .... ag broja i
polovme drugog broJa Jednaka Je 22. Odredit i a ve brojcvc.
Aka se dva braja ll vecaj u za 3, dobij cni zbirovi 5C odnose kao I : 2. a
aka se, broj podeli plvim, dobija se koli cnik 2. a ostat akje 1
Odredlt! ave brojcve.
Razlika, zbir i proi..zvod dva braia odnose se kao I . 3 6 Od d"
J . :. rc III
ave brojeve.
br?j ioca i imenioca j ednog razlomka podeli nlzlikom
Imemoca I broJloca, dobija se 6. a ako se od broj ioca i imenioca
razlomka oduzme 3, dobija se k. Odrediti razlomak.
Ako se uveci broji lac j ednog razlomka za I a imenilac za 3, dobij a
sc razlomak -, a aka se oduzme 5 od imcnioca j broj ioca raz lomka,
I 3
dobij e se i Odrediti razlomak.
Odrediti sve parove celih brojeva (x, y) cij i je zbi r jednak proizvodu.
Jedan splav sastavljen od dva metal a ima teiinu a kg. Posle pota-
panja u vodu splay je laksi za b kg. Odrediti po kol iko kil ograma od
svakog metala sadrii splay ako se zoa da prvi metal gubi u vodi p%
od svoje (dine a drugi meta l q%.
Svaki prost neparan broj moze se predstaviti sarno na jedan natin -
kao razlika kvadrata dva prirodna broja. Dokazati.
Na koliko se naeina broj 105 moze predstaviti u obli ku razlike kvad-
rata dva cela broja? Napisati sve te oblike.
Ova radnika mogu da zavrne neki posao za 8 casova. Oesi lo se da je
51
prvi radio 6 Casova, a drugi 9 easova i da Sll zavrnili 56 dec posla. Za
koliko easova maZe svaki odvojeno da zavrli laj posao?
1560.
1561.
1562.
1563.
1564.
1565.
1566.
Oya radnika rreba da lavrSc jed.an Ako rade zajedno,
taJ posno za 12 dana. Ako radl prvo Jedan radnik 9 dana pa zatim
d
'6 d ... 2 '
rugl ana, zavrslce sarno "3 posla. Za koliko ce dana zavrSiti taj
posno svaki od nj ih kada sam radi?
Ak? P?deli j cdan ?vocifren broj zbirom svojih cifara. dobije se
koll .cmk -" . a JC I . se tom broju doda 9. dobija se broJ
napi san ISll m Clframa Obmulltn redom. Odrediti taj broj.
Cifra deseliea jednog dvoeifrcnog broja je za 5 veea od cifre jcdi·
ni ea. Ako promenc meSla njegovc eifre i dobijeni broj se podeli da-
tim, dobije se kol icnik 2. a oSlatak je 7. Odredili prYi broj.
Zbil" cifara jednog dvocifrenog broja je s. Ako cifre ra7.mene mesla.
dobiveni broj je za m veei od prvog. Koji je laj broj ?
Pre celiri godine a lae je bia 7 pUla stariji od sina. a posle 4 godme
biee 3 pUla slariji od sina. Koliko godi na ima sada OIac, a koliko si n?
Zbir godi na majke i keerke je 46. Posle 10 godina majka ce biti 2
pula sTarija od kecrke. Koli ko godina sada ima majka a koliko kterka?
Ova traklora raz!ieire snage mogu da pooru jednu parcelu Z.1 a dana.
Za jedan dan jedan Iraklor poore p% od povrSine koju poore drugi.
Za koliko dana moze svaki traktor sam da poore celu pareelu.
1567. Dva aUlomobila krecu istovrelT1eno iz dva razli Cita mesta A i B t ije je
rasloj anje el krn. Ako se krec u jedan drugom u susrel, sTeeu se posle a
caso\'3. a aka se kreeu u islom prnvell, stignu se poslc b tasova. Ko-
liko kilomelara prelazi svaki od automobila?
1568. Obim jednakokrakog trougla je p em. a osnoviea mu jc veca cd
kraka 7..a rem. Izracunati siraniee trougla. Da Ii 7.Bdatak uvek Ima
reSenj e?
1569. Zbir Iri broja je 80. Ako se pOOeJi prYi broj drugim. dobija
kolicnik 3, a ostalak je 3, a ako se podeli treei prvim. dobije sc IStl
koli cnik. a ostatak je isti. Odrediti brojeve.
1570. Zbir eifara troeifrenog brojaje 16. Ako izmene mesta cifrn dese.tica
jedinica, dobija se broj za 72 manji od drugog. a ako podeh
broj sa cifrom desetiea. dobiju se koli cnik 16. a ostutukJe 7. Odrcdill
troeifren broj sa ovi m osobinama.
1571. Odrediti tTi broja ako su dali zbirovi za s\'aka dva od njih.
165

1572. Tri radnika obavljaju neki posao. Prvi i drugi radnik zavrsi li bi taj
posao za m dana; drugi i treei za n dana; a treei i prvi za p dana. Za
koliko bi dana svaki od njib sam zavrsio taj posao?
9.6. Linearne nejednacine sa jednom nepoznatom i njihovo
resavanje
Resiti date nej ednacine po x (1573-1575):
1573.
b) 3(x- 2)+ 9x<2(x + 3)+ 8;
c)2x(2x-S)-(2x+ I) ' <-I;
d) 9(4x+ I) ' - 4(6x- 2)(6x+ 2)<43.
3x - I x + I x b) Sx - I 3x - 13 Sx + I
1574. a)-S---2-<1-
7
; -4-- 10 <-3-;
x -I 5(x+ I) 2x- 21 3x-14 S
c) 5 - -- 2 + . d\i - -
I.> 4 8''->!j 4 9 72
1575. a)lx-31:51; b)12x+31<S; c)13-2xl>S;
e)lx+
1576. Odrediti najmanji ceo broj koji zadovoljava nejednacinu:
4 7 II 4
20- x-2S->42-+ 3-x.
IS 18 18 IS
1577. Odrediti najveei ceo broj koji zadovoljava nejednacinu:
3x -i x +9 2x+4 9x+1
--+--< ---
12 II II 12
1578. Resiti date nejednacine po x (m je realan parametar):
a) mx> 3;
b) m(x-I) < x+ 2;
c) 2x- m>mx- 3;
d) m(mx- S) < 4x-1O;
e)x-m>(2-x)(m-I).
1579. Resiti date konjunkcije (sisteme):
a) 2x + 3> x + I" x + 3> 2x - 6;
b) 0, 41+ f x- 1,2/\ Sx+ 17 > 9x- 63;
166
7 + 51x
18
, , ,x - I I - 2x
c)(x - 1)- + (x- 2)- 2( x - 3)- - 1/\ - +
3 3
x - 3 I
>--- _.
- 6 2'
I + x x - 3 2x- 7
I d) 2(2x+ I ) > 3 - -5-/\ -9- > 1+-
2
- ;
V2 l x + I x + 2 x - 3 x - 4 x - 2 x - 5
) e)-----<--+--/\-->I+--.
/ - L 5 4 3 2 3 15
Resiti nejednacine po x (1580- 1581):
15.80! a) (x - I )(x - 4) > 0; b) (x + 3)(x - 5)!S 0;
- x - 2 x +3
c)-->O; d)--!SO.
5- x x - 4
x - I 3 5 - 2x I
I58}/' a) --<-; b) --<-;
J x - 2 2 5+ x 2
6 - x 2x- 3
c)--<- 2; d)--> 3.
3-x 4-x
1582. Odrediti skup celih broj eva (x, Tn, y E Z) za koji su pozitivni izrazi :
5 - x 5 - 2m 9 - 2y
)
. b) ' c)--.
a-
x
-' 4+7m' 4y-1
1583. Odrediti skup celih brojeva (x. Tn, y E Z) za koji su negativni sledeci
Izrazl :
1584.
1585.·
1586.·
a) 5x - 4 b)(8m-l)(II- 2m); c)(3y+ 7)(4y-IS).
5x-7'
Resiti nejednacine po x:
x-I b) (2x + I)' > 0;
a)- 2 -<0; x- 5
x + 3
d) I x -Ii < 0;
x
e) I x -II < I;
x
Resiti dvojne nejednacine po n:
n-I 3n+ 10
a) - 3 < --< S· b) 1 < < 2.
(
X - 1) '
)
>0' c ,
x+2
x
1)-<2.
x+2
I
, n+ 7
n + 3 d ed·ti parametar k tako da nJen
U funkciji y = (2k + 4) x + k. - 0 r i da pri lome bude ra-
grafik sece }'-osu ispod koordrnatnog P
SlUea.
167

1587.* Data je funkcija:
3- 2k 2k + I 5-k 2k+2
1° y = X+--' 2° y=--,'+ __ ,
1;+5 3-k' k+ 1 3- n
a) Odrediti parametar I; taka da njen grafi k sccc y-asu iznad ko.
ardinatnog pocerka i da pri lome bude rastuca.
b) Odrediti parametar k da funkcija bude raslUea.
c) Odrediti parametar k taka da funkcija bude opadaj uea.
1588. Za koj e vrednosti parametra m jednacina:
m(x -3)+2x=0
1589.
1590.
1591.
1592.
1593.
1594.
1595.
1596.
168
ima rdenje po x manje od 2.
U jednacini :
2(a - 3x) + x = 4a - lO(x - a) + 36
odrediti parametar a tako da resenj e jednacine po x bude nega tivna.
Odreditl sve realne vrednasl i parametra m za koje jednaCi na:
m(x-3)+3=m
2
x
ima resenje po x veec od 2.
a-2x 2-ar
U jednacini --- --= a - 2, ( a rcalan broj) odrediti rClll an
broj a tako da fesenje po2 x bude vece od -2.
U
'd .. a + x a a x ( 1 b ') d d"
J C naCl111 --+ - = --+ -- a rea an rOJ. a re It I rca·
x x x- I x-I
Ian broj a taka da jednacine po x bude veec od 6.
Za koje vrednosti real nog broja n jednacina
x 2x- n
--+ , = I, ima resenje manj e od I?
x-2n x+-2nx
Data je jednacina po x (b realan broj),
9b'-8 4 -3b- 4b+ Jb'x
+ = 2 •
2x+4 2-x; x-4
Resiti jednacinu po x, a zalim odrediti realan broj b taka da je x < I.
Za koje vrednosti parametra m sistem jednacina po x,
mx+ y=mAx- y=2
ima negativno resenje (x < 01\ Y < O)?
Odrediti realan parametar a tako da rdenje sistema
az - 4y=a+ lA 2x+ 2ay= - I
po x, y zadovoljava konjunkciju x> OA y < O.
1597.* U sistemll jednaCina:
(m+ I)x- my= 4/\ 3.'1'- 5.1'= m
odrediti realan parametar m tako dn po x, )' zadovoljava
rciaciju :
x- y < 2.
1598. Oat je sislem:
1599.
16()() .*
1601.
1602.
1603.
16(J4,*
1605.*
11.'(- y=5/\ 2.'1'+ 3ny= 7.
Odrediti realan paramel ar /I lako da po x, y zadovoljava
konjunkciju x> OA Y < O.
Za koje realne vrednost i parametra III sistema po
x, y:
mx-2y=3/\3x +my=4
zadovoljava konj unkciju x > OA Y < O?
Odrediti parametllf III tako da sistcm:
mx + (111- 2)y= 2A 2x+ 3y= - 3
ima reknj a po x, y koja zadovoljavaj u konjunkciju y> I A x > y.
Oat je sistem:
{a+ 3)x- 2(,,+ 3)y= 12 - 3oA(,,+ J)x+(,,+3)y= -I-a.
Odrediti sve cele vrednosti parametrn a :za kaje je resenje Sistema po
x. y negativno.
Dill je sistem jednacina po x, y:
3(m- 3)x - (m- 3»)/ = 19 - 4mA (m- 3)x - 2(m- 3}y = 3- 3m.
gde je In realan parametar. Odredili sve cele vrednosti parametra mz.a
koj c je konjunkcija.
Dokazati ekvivalenciju I x I:s oA a > 0 <::> - a:S x So. ,
..' h d zadatka rclil"i nejedn
actne
:
Primcnom ekvivalencIJc IZ pret a nog
')1...2:J<2; b)12X+31<1;
2x+ 3] 2.'(- 3
e)IX-
2
IS I;
x+2 x-2
Resit i
.){.<+I)lx-21 <-I;
x
2
+ 2
{x+ 2)!x- 31 >_ l.
bl x' + 6
169

nejednacine (1606-1619):
x x -3 9-x
1606.* ----->---
x+ 3 x x' + 3x
2 - x x + 2 7 x - X
3
--+--< , .
x+ 1 x -I x"-I
1607.*
3 x 3(x+3)'-x(9+2x')
-+-> , .
x 3 3x" + 9x
1608.*
4 x I
1609.* + < , .
4x' - 9 2x - 3 2x" + 3x
4x x I
1610.* + , <0.
9x' - 4 3x + 2 3x" - 2x
1611.*
I I x' - 2
-+--<---
x x+ I x' + x
1612.*
2 3 9 3 I-I 1-3
a)--> ; b) < ; c)--<-- .
2y-13y-4 12m-14m+3 41+541-3
1613.*
x' +IOx+25 0
a) , ;
3x + 1
a' - 9
a) 2 > 0;
a + 3a
1614.*
1615.
1616.
1617. Ixl-2Ix-61<2x+6.
1618. a)15-xl+12x+41>2x+10;
1619. a) Ix+ 41-lx-71 $ II;
c) Ix+ 4Hx- 41 8;
)
x2-5x+4 0
e > .
Ix-Ik3- x) - ,
2 3
g) Ix-31-1 +lx-31+2 $0;
170
b) x' + 5x > o.
x-2
3a
3
-a
2
-3a+1
b) 1- 3a > o.
31xl+2
b) I I < 3.
x -I
b) IX-II-Ix+ 51 > 6;
d) Ix- 21+lx-71 < 9;
2 3
f)--+-->O·
Ixl-I Ixl+2-'
b) 4 5
IX-ll+ 1 IX-II- 2
1620. Dokazati implikacije:
a)(a<b)=>(a<a:b <b}
<c}
c)(b>a>O/\c>O)=> ->--.
(
a a + c)
b b+c'
d) (a > 0 /\ b > 0 /\ :: $ => (:: $ a + c $
b d b b+d d'
e)(a> 0/\ b>O/\ c >O)=>a' + b' + c' ?:ab+ac+ bc.
1621. Dokazati da za aritmeticku sredinu A, geometrijsku G i harmonijsku
H vazi nejednakost H $ G $ A.
1622. Aleo su a i b pozitivni brojevi dokazati nejednakost:
a b

b a
1623.* Ako je a + b + c = I, a> 0, b > 0 i c > 0, lada je:
(I - a)( 1 - b)( I - c) ?: 8 abc. Dokazati.
Ako je a + b + c = 6 (a, b, c E R), tada je:
a' + b' + c' 12. Dokazati.
1625.* Ako su a, b i c merni brojevi stranica .tTougla. roda je
abc (a + b - c)(b + c - a)(a + c - b). Dokazau.
9.7. Graficka interpretacija sistema Iinearnjh S.B
dye nepoznate. problema linearnog progrSlOJrBoJB
1626. U Oxy _ ravni srafirati oblasti u kojima vaZe sledece nejednakosti:
a)x>-3; b) y /\2; c)x-y+3?:0;
1627. U Oxy _ ravni oblasti u kojima vaZe konjunkclJe:

b) x $ - 3/\ 2x- y+ 4?: 0/\ 3x- 3y+ 5< 0;
c)x+ y>l/\x-2y<0/\x- y<l;
d) $ 4/\ 1>1 $ 2; > 3-
e) 2x - y < 1/\ x + 2y> 111 2x - 2y $ III 2x + 2y-
171

1628. Maksimizirati funkciju L = .'. + y, uz ogranicenja:
x - y S 3/\ x :5 4/\ x + 2 Y 10/\ x - Y - 2/\ x 0/\ Y O.
1629. Minimizirat i funkciju L = 2x - y. uz ograni cenj a:
x - y S 1 /\ 2x + y :5 II /\ Y - 2x S 3 /\ Y S 5 /\ x + )' I /\

1630. Naci najmanje i najvece vrednosti funkcij a L, = x + y i
L, = - 2x - y u oblasti:
3x+ 2y > 6/\ x- 2ys 2/\ -3x + 2y S 6/\ x O.
1631. Grafi ckom metodom naCi opti malno resenje sledecih zadataka
linearnog programiranja:
172
a) x + 4 y S 24/\ 3x + Y S 21 /\ x + y S 9 /\ x 0/\ )' 2! 0,
L = 2x + 5y-+ max;
b) - x + 3)' S 9 /\ 2x + 3y S 18/\ 2x - y S 10/\ x 0 /\ Y 0,
L = 4x+ 2y-+ max;
c) 2x + )' 2! 20 /\ 2x + 3 y 30 /\ x 2! 0 /\ Y 0,
L = 3x + 2y -+ min;
d) 20x+ 3yS60/\ y S7 /\
L = 3x + y -+ max;
e) 5x + 2y:5 100/\ 6x + )' 2! 30/\ x + 2y 20 /\ x 2! 0 /\ 6:5 y:5 3D,
L, = 2x + y -+ max i L, = x = 2 y -+ min.
X GLAVA
10. RAOO ZADACI'
1632. po x jednacinu 2x + I x - II = 5.
1633. Oat je sistem jednacina po x, y (a realan parametar):
3x+ y = 13/\ x- y= 7 V (a- 2)x-5y = 10.
Odrediti parametar a tako da sistem ima resenj a.
1634. Odrediti uglove onog pravouglog trougla za koji vaii formula
(a + b)' = 8P, gde su a i b katete, a P povrsina lrougla.
1635. Rastaviti na Cinioce:
(a+ b+c)(ab+ bc+ac)-abc.
1636. U dati jednakostranicni trougao ABC upisati trougao KLM su
stranice normalne na stranice datog trougla, tako da K E AB,
LEBC, MECA.
1637. Dokazati da je broj as - a deljiv sa 30 za svako celo a.
1638. Dati su pravougaonik KLMN, tacka P u pravougaoniku i Q van
pravougaonika, tako da su tTOuglovi LMP i MNQ
Dokazati da je duz PQ jednaka dijagonali datog pravougaonika.
1639. Ako je I x I'" I, y '" 0, y '" -x, vaii identitet:
x' - I . _1_ -I] ' 1- xi - y' + y y' + Y + I
y' + xy I I - x' Y
1- -
Y
Dokazati .
1640. Ako je I(x) + = x' (x'" 0), izracunati /(2). .
C - 90
0
)CD je visina IZ ternen. C.
164\. U pravouglom trouglu ABC (L - . d . · BD dokazati da je
Ako je N duZi CD i M sredlste UZI ,
AN.l MC.
. d ·e
1642. Ako M tacka u trouglu ABC, dokazatl a J
AM + ME < AC + CB.
- .' I"van"c i sislemalizaciju celolupnos
• Ovi ladaci sluu Z8 ponavljanje, prod"! i meduopJlinskim 18km •.
nastavnog gradiva. Uglavnom su na run.
¢enjima iz malcmalike.
173

1643.
1644.
1645.
1646.
1647.
1648.
Dokazati implikacij u:
( y - x) ' +(z - x)' +(z - y)' - ( y + z - 2x)' -(z + x- 2y)' -
- (x + y- 2z)' = 0,.. x= y= z.
Dokazati da je:
(
b-' + a-I )-' + (a-' +
abo' + ba- ' 2
(a = 0, 0).
ay -bx cx-az bz-cy
Ako je a 0, b 0, c 0 i c = b = a , onda je
= I = .:.. Dokazati .
a b c
Neka su M i N sredista stranica BC i CD paralelograma ABCD.
Prave AM i AN seku dij agonalu BD u tackama K i L. Dokazati da je
DL=LK =KB.
Koliko ima celih brojeva izmedju 100 i 10 000 kod koj ih su tacno tri
cifre jednake?
x
Re§iti jednacinu po x, x + I x I =
1649. Pokazati da vrednost izraza:
x x a
A=-+-----
a b-a a+b
a' (b - a)
ne zavisi od a i b za x , ab 0 iI a I b.
b(b + a)
1650. Akoje: (I)a+b= x + y
(2) a
'
+ b' = x' + y '
dokazati daje a
3
+ b
'
= x' + y]
1651. Dokazati da je izraz:
1 1 a+b a-b
A = --+ --+ ----- + --=----=--
a-b a+b a' +ab+b' a' -ab+b'
jednak nuli jedino za a = O.
b)
1652.* Dat je trougao ABC sa uglovima LCAB = 60· , L ACB = 90·
tacka M na stranici BC. Ako je CM = pi MN = q, izracunati ve-
licinu x = AM u funkciji velicina p i q.
174
1653"
1654"
1655.
1656.*
1657.
1658.
1659.
1660.*
1661.
1662.
1663.
Ako se stranica AB par?lelograma ABCD produii preko temena B za
dui BE = 1
B
, a .stramca. AI:! preko temena D za DF = AD, tada
tacke E, C I F pnpadaj u IstOj pravoj . Dokazati .
U trougl u ABC konstruisane su simetrala spolj a§nj eg ugla u temenu
A koja sece naspramnu stranicu u tacki D i visioa AE. Ako je
AD = 2AE, dokazati da je tada L B - L C = 60
0

Ako se dvocifren broj podeli cifrorn jedinica, dobije se kao koli cnik
cifara jedinica, a ostatak cifara deseti ca. Odrediti taj broj (obrazloziti

Date su prava i dYe ta§ke van prave, obe sa iste strane prave. Konstrui·
sati trougao tako da mu jedna stranica pripada datoj pravoj, a da su date
tacke podnozja visina koje odgovaraju dvema stranicama trougla.
Dokazati ekvi vaJencij u:
(
!!.. = !!. = =-).;:> (a' + b' + c')(p' + q' + ,.') = (ap + bq + cr )'.
p q r
Dat je pravougli trougao ABC( L ACB = 90
0
). Nad nj egovim
katetama konstruisani su kvadrati ADKC i CBHE. Dokazati da je
zbir rastojanja tacaka D i H od prave AB jednak duzini hipotenuze
AB.
Konstruisati grafik funkcije:
,...--=---
y = x' - 2x + I - x' + 6x + 9.
Razlika cetvrtih stepena dva broja od kojih prvi pri .deljenju sa 5 daje
ostatak I, a drugi pri deljenju sa 5 daj e ostatak 2, deljlva je sa 5. Deka·
zati. ax+ b
Neka su ab c d x celi broi evi. Ako se razlomak -+ d maZe skra-
, , , , J ex.
titi sak, ondajead - bcdeljivo sak, pri cemu jek ceobroj. Dokazab.
jednacinu po x (a dati realan broj ):
x ax 2a' + 3a + 5x
---+ =
2a-52a+5 4a' - 25
a zatim odrediti real an broj a tako da je x < - I.
Re§iti jednacinu po x (a dati real an broj):
4a' 30+ 3 2a' 3
--=--+ = +-,
3x + 4 x' - 1 3x' - 3 x -I
a zatim odrediti realan broj a tako da je x > 2.
175

1664. li neami sistem po x, y (a dati realni broj) :
(a - 2)x + (a + 1)' = 20 A 4x + S)' = a + I.
a zatim odrediti realan broj a tako da jc tacna konjnnkcija
x 2: 0 A y:S: 0 u skupu celi h brojcva.
1665. sistem po x, y (a dati realan broj):
(a+ 2) x+(a- 2) y= 16 f\ 2x+ 4)' =0 - 2,
a zalim odrediti realan broj a tako da je tacna relacija y = 3x.
1666. Data je lineama jednacina po x (a dati realan broj):
9a' - 8 4-30' a(4+Jax)
=.
2x+4 x-2 x
2
-4
b) at"
30- 2
x x(5o+1)+(a-l)
+-'-=
30+ 2
- 4
jednacinu. a zatim odrediti real an broj a tako da je x < 1.
1667. Prava MN je zajednicka tangenta kruznicn K i K kOj·'
. . ! 2'
se sek"u II taekama A I B (M 1 N su dodime locke). Izracunati zbi r
LMAN+LMBN .
1668. U razredu kraju godine niko nije dobio oeenu
odhcan IZ matematlke. Svaki ucenik bio je vrlo dobar svaki
dovoljan, a svaki deveti nedovoljan. Broj ucenika je 20
I 40. Koliko je ucenika dobilo oeenu 3 i koliko je bilo ucenika u
razredu?
1669," Akojea+ b+c= 0 i a
2
+ b
2
+c
z
= I, + b
4
+ c
4

1670." Konstruisati grafik fllnkcije I yl = x + I x - 31·
1671." Dokazati da je n ) + l In (n EN) deljivo sa 6.
1672 " . . . . . a
J
+ I
. Odredltl sve cele broJeve za kOJe Je --takode ceo broj .
a-I
1673. Aka su x, y. i z takvi brojevi da je x + y + z = 0 dokazati da je zbir
kubova ova tri broja delj iv sa 3. •
1674.' Odredjtj J(x) j g(x) ako je:
Jl
x
: 1) + g( 2x + I) = 2xA Jl
x
: I) - g(2x+ I) = x. (x ¢ I).
1675.· Odrediti sva celobrojna rdenja jednacine + xy + y2 = 1.
176
1676.
1671.
1618.
1679.
1680.
1681."
1682.·
1683.
1684.
1685.
1686.
1687.
U jednakokrakom UOUgl ll ABC, gdc su osnovica AD::: 18 1.-
I e
. .. em a II..H:tC!
BC = ; =) eill, uplsan JC pravougaonik Cijc su slraniCe t" . 3
tako da dva .tcmcna pripadaJu osnovici AB, a dmga dva
lzracunatl stramee pravougaomka.
U jednakokrakom IfOliglu ABC, gde je osnoviea AB ::: 30 em, a kraci
AG = BC ::: 2S em upisan j e kvadrat straniee x, tako dn mu dvu tc-
mella pripadaju osnovici a drugs dva kracima AG i Be.
stranicll x kvadrata.
Romb je upisan 1I jednnkokraki trougao ABC, tako da mil jc jedno Ie·
me A, a dYe stnmice pripadaju pravama AB i AC. Ako je AC = 6cm,
Be = 8 COl, izracunati stranicu romba.
Deltoid sc sastoji iz dva jcdnakokraka trougla cija zajednicka 05no-
vica 40 em, a krnei po 25 em i 52 elil. Izracunati dijagonale
deltoida.
Osnovica traugla je c = 56 em, odgovarajuca visinn he = 15 em i
teiisna linij a I r: = 17 em. Izracunati stranice a i b lrOugl
u
.
Ako se polinom )'2 + my + 2 podeli sa y- \, kol icnik je J( 1'). a
oSlatak R. Aka se isti polinom podeli sa y+ I, kolitnik Je g(y) a
ostatak r. Odrediti realan broj III tako do je R = r.
Polinom P(x) = X4 + 2x
J
+ ax
l
+ 2x + b je kvadrat drugog poll·
noma, gde su a i b rea lni brojevi. Odrediti drugi polinom i realne bro·
jeve a i b.
U jednaeinama odrediti rcalne brojevc A, B, C i D takoda oni vate za
svako x (1683- 1687):
x+3 A Bx+C
=-+ ,
(x+1)(x
2
+ 1) x+1 x'+
1
A B 0+ 0
=-+-+ ,
x- I x + I x' + I
x+2 ABC
= - + - + -.
xJ _ 2X2 X X X - 2
6
A B C(+D
-+-+, I
x+1 x-I .'C·+
x
+
x' + Xl - X - I
C ;-+ D
x x- I (x- Ir (x-1)'
x{x - I)'

1688.* Resiti jednacinu po x (m realan broj):
m(x' + 8) + 6 m m + 2
------+--=
8 - x' x - 2 x' + 2x+4
a zatim odrediti realan broj m tako da je I x 1< 4.
1689.* Resiti jednacinu po x (11/ dati realan broj) :
2mx(m+ 1)+ 3x x x+ I
- --+ , = 0,
m' - 27 m - 3 m' + 3m + 9
a zatim odrediti realan broj m tako daje I x I < 2.
1690.* Resiti jednaCinu po x (a realan broj);
x+a+2 a-x+2 2(x' -2x+2) +2a(a - x+S)
x -a-2 x + a + 2 x' - a' -4a -4
a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I < I.
1691.* Resiti jednacinu po x (a dati realan broj):
a+1 3ax-S 4
=
ax +3a ru;' +2ax-3a x -I '
a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I < 2.
1692.* Resiti jednacinu po x (m dati realan broj ):
2m- S 3 3x+ 4
(m-I)(x+2) x+1 x' +3x+2 '
a zatim odrediti realan broj m tako da je I x I < 1.
1693.* Prava a sece pravu b, a prava e je paralelna sa b. Sve tri prave Sli
komplaname. Odrediti broj tacaka koje su jednako udaljene od sve
tri prave.
1694.* Dokazati identicnost:
a'b' b' e' e'a'
----'----+ + = ab+ae+ be.
(a-e)(b-e) (b-a)(e-a) (e- b)(a- b)
1695. Ako unutrasnji uglovi cetvorougla cine razmeru:
a) 3 : 4 : 5 : 6;
b) 5 : 7 : 11 : 13,
onda je cetvorougao tetivni . Dokazati .
1696.* Dati su polinomi P( x) = x' - 3x + 2, Q(x) = x' + 3x + 2. Odrediti
polinom P(Q( x», zatim dokazati da je deljiv sa x' + 3x + I.
178
1697.* Dat je polinom P(x) = x' + mx' + nx' + px + 8. Odrediti realne
brojeve 111, nip tako da ovaj polinom bude deljiv sa
(x- I )(X' + 6x+ 8).
1698.* U polinomu P( x) = x' + ax' + bx + e, odrediti realne brojeve a, b i c
da bude deljiv sa (x - I)]
1699.* U polinomu x' + niX' +2x' + - 3x + p, odrediti realne bro-
jeve 111, nip da bude delJlv sa x + I.
1700. Ako je P(x) = 2x + 3, Q(x) = 4x + 9, tada je P(Q(x» = Q(P(x» .
Dokazati. I - X , .
1
701. Data J'e funkcija f(x) = --. Izracunatl fU(x».
I + X
1702. Dat je pravougaonik ABCD, zatim je konstruisana prava AMNF.
koja sece dijagonalu BD u M, stranice BC i DC U H..I P. . .
a) Dokazati daj e duz AM geometrijska sredma MP I MJV'
b) Dokazati da je proizvod DP . BN stalna vehcma I ne zaVISI od
izbora secice.
. .. CH J'ednaka stranici A8.
1703.* Dat je trougao ABC u kome Je visma . . dn
a) U dati lrougao ABC upisati pravougaomk tako da mu Je 'k
a
. . AB ' I i da se straDlce pravougaom a
slranica pripada slranlCI troug a .'
odnose kao 111 : n, gde su i n date ( pisanih) pravougaonika
b) Dokazati da je oblm SVlh tako nasta I u
konstantan i jednak 2AB. k ..
. k . ti grafik fun clJe
1704.* U istom koordinatnom slstemu onstrUiSa
i y = x -I x l ·
5 ." . ada'u sva resenja sistema
a) Osenciti oblast raVDl xOy kOJoJ pnp J
3/\ y < x -I xl· .
5 18 ' C(I03)pripadaJugrafiku
b) Da Ii tacke A(5,O), B ( - I, - 5) I ,
3
funkcije y = - x - 3. . _ _ = d. Dokaza
u
Ak
' 4 + b
54
+ e' + d' = 4abcd, lada Je a - b - C d b'
1705.* 0 Je a .' bid a I
. Ini broJevl a. ,c _ ?
1706.* Koji uslov zadovolj avaJu rea d) ' aD najmanju vredno t.
a' + d' - 2b(a + C - b) + 2c(c - un M . N a tangenma dui kon-
\707.* Konstruisati krufuicu koja I
P ' a duzmu a.
struisana iz date tacke 1m .' ,+x-
3
1'= 10.
. . Y za kOJe Je X) •
1708. Odrediti sve cele broJeve x I
179

1709. Turista je 105 km. Oa je dnevil o prelazio po 6 km manje, na
putu bi proveo dva dana vise. Koliko kilometara dnevno j e prelazio
turista.
1710. Vozeci ravnomemo 15 minuta biciklistaje presao polovi nu pUla AB.
Orugu polovinu je vozio 6 kmlh manje od prvobitne brzine. Tako je
ceo put od A do B presao za 33 minuta. Odrediti brzinu kretanj a bici -
klisre i duzinu puta AB.
1711 Ak
' , I 7' - . I
• 0 je x- + - , = , Izracunarl x+ - .
x - x
1712. Oat je razlomak ciji j e imenilac za 1998 veti od nj egovog broji oca.
I
Ako se datom razlomku dod a -, dobij a se razlomak kojij e za rri puta
5
veci od prvog razlomka. Odredili imenil ac i brojilac datog razlomka.
1713. Odrediti razlomak koji je jednak razlomku 40 i kod koga je zbir bro-
jioca i imenioca jednak I II . 71
1714.· Ako je x realan broj i ako j e x + = 3, odrediri :
)
' I , I x
ax+-" b)x+-.
x x·
1715.* Resiti jednacinu .J x' + 2x + I + .JI- 2x+ x' = 2000.
s ,
1716.* Akoje nE N, radaje jednako 0 iii lakode pripada
skupu N. Ookazati. 120 24 30
1717. Zbir cifara dvocifrenog broja je II , a ako cifre zamene mesla novi
broj je za 5 veci od trostrukog trazenog broja. Odrediti raj broj.
1718.* Cifra desetica trocifrenog broja, ciji je zbir cifara IS, jednaka je 5.
Zamenom mesra cifara stotica i jedinica dobijeni broj je za 39 veci
od dvostrukog prvog broja. Odrediti taj broj .
1719.* Odrediti skup tacaka (x, y) u Oekartovoj ravni koji zadovoljavaj u
relaciju x+lxl= y+lyl.
1720. Tezisne duzi koje odgovaraju karetamao i b, pravouglog rrougla su
. Ok 'd . t+tb 5
t. I '.. 0 azaU a vazl = -
0- + b
2
4
1721. Rditi sistem nejednacina y < x + I" x + 2 y :5 2" y 2: - 2.
180
1722.
1m.
1724.
1725.
1726.
1727.
1728.
1729.
1730.
Okruzno takmicenj e 1994/95.
Prvi razred
Dokazali. da broj koji se u dekadnom zapisu pise koriscenjem jedino
Clfara 2 I 6, DlJ e razhka kvadrala dva cela broja.
Oat je beskonacan skup S parova prirodnih brojeva. Dokazati da u
10m skupu postoje parovi (0, b) i (x, y) takvi da je a:5 xi b:5 y.
Kako treba izabrali predznake + iii - ispred brojeva pa da vrednost
izraza ± I ± 2 ± .. . ± I 995 bude sto bliia nuli?
Ako svaka dijagonala cetvorougla ABCD polovi njegovu povrSinu.
dokazati da je A BCD paralelogram.
Nad stranicama Irougla ABC na spoljnu stranu konstruisani su jed-
nakostrani cni trouglovi ADB. BEC i CFA. Dokazati da su duzi AE.
BF i CD podudame i da se seku u jednoj lacki.
Rcpublicko takmiccnje Novi Sad - 16. marl 1996.
Prvi razred
Za vrhove dva stuba visine II i 15 merara, koji su na rastojanju od
9 m, zakacen je kanap duzi ne 15 m. Na kanap leZak reg I
pusten da kli zi, sve dok se teg ne nade u najOlzoj tach Na kOjoj VI-
sini ce se nalazili tada teg?
Ako su 0 b c i d pozitivni realni brojevi lakvi da je
, , ,
50+ b 60+ b . 70+ b _ 8 d 'zracunalI 90+ b
--=-- I --- , on a, l 9c+d
5c+d 6c +d 7c +d
Neka je 11 prirodan broj i d delitelj 2n ,. Da Ii n
'
- d moZe biti potpun
kvadrat?
Ali-Baba se nalazi u peci ni 1I kojoj ima zlata i dijamanara. Ki logram
zlata kosI a 20 dinara, a kil ogram dij amanata kosta 60 dmara
20
; ;-
spolaganjll mu se nalazi jedan kovceg. Pun kovceg zlara IkeZ
l
• g.
,,' 40 k Tetina praznog ov.ega je
a pun kovceg dij al1lanala tezi g. k K I' k lata i koliko
zanemarljiva. Ali-Baba moze da ponese 100 g .. 0 1 ?
dijamanata treba da pones
e
Ali-Baba da bl naj vIse pro limo.
Okrufno takmicenje iz matematilce 21.2.98.
Prvi razred
b
}
. skup ..1= {19,20 .....
9
I.
1731. Koliko troclanih podskupova {a, ,c 1m3
takvib da je 0 + b + c deljivo sa 3 ?

1732. Neka su a i b realni brojevi za koje vazi
a) - 3ab' = 8, b ) - 3a'b = J6I.
1733.
1734.
1735.
1736.
1737.
1738.
1739.
1740.
182
Naci a' + b'.
Dokazati da je tacka S centar upisanog kruga trougla ABC aka i
sarno ako je a AS+ b BS + cCS = 0, gde su G, b i c duzine odgovara.
Jucih stranica.
NaCi sve slozene brojeve n E N koj i ne dele proizvod svih prirodnih
brojeva manjih od n .
Neka je dat !lABC sa uglovima LA = 500, LB = 60
0
, i tacke D i £
na stranicama AB i BC redom, tako da je LDCA = LEAC = 30' .
Odrediti LCDE.
Rcpublicko takmicenje Kragujcvac - 14. mart 1998.
Prvi razred
• . .. . .. .4' 2 4
a) Rastavltl na ClDloce Izraz: x + x- y + y .
b) Ispitati da Ii je broj 9' 99' + 3' 998 + I prost.
Neka su a b, c dati razlici ti brojevi iz R \ {O} , i neka je dat izraz
I ,
V(x,y) = _ ,«a-b) (c - x)(c- y) -
(a-xHa - y)-
- (c-a)'(b - x)(b- y» ,
gde x,y;e a. Dokazati da postoje izrazi I(x) i g(y) (tj . takvi da I ne
sadrZi y, a g ne sadrii x), tako da se izraz V(x,y) moze, za svaka
x, y E R, x;e y, x, y;e a, prikazati u obliku
I
Vex, y) = -(f(x) - g(y)) .
x - y
Dat je izraz *1*3*3'*3)*'''*3'99'*3' 99'. Arkadije i Branislav nai-
zmerucno zamenjuju po jednu zvezwcu sa + iIi sa - . Branislav na-
stoji da broj koji se dobije, posle zamene i poslednje zvezdice, bude
deljiv sa 7. Moze Ii Arkadije da ga spreci u tome ako on prvi igra?
Dat je trouga ABC. Odrediti sve tacke M u njegovoj ravni, taka da
trouglovi ABM, BCM i CAM imaju jednake povrsine.
Dokazati da osmougao kome su svi unutrasnji uglovi jednaki i kome
su duzine svih stranica racionalni brojevi ima centar simetrij e.
1741.
1742.
1743.
1744.
1745.
1746.
1747.
1748.
1749.
1750.
Okruzno takmi cenjc iz matcmatikc 20.2.1999.
Prvi razred - A kategorija
Oat je konveksan petollgao A, A, A A A . Neka su B B B B
d'" . A A A A J " S I I ) I 4 sre-
'B ". ' ), A)A" A,A, redom. Oznacimo a /vi i N
sre Ista UZI , 4 I B,B). Odrcdlte odnos duzi na duzi ,\lIN i A A
Oat je pol inom I ,.
P(x) = X"lOO - 2 OOOX
' 999
+ 2000x' '''' _ ... + 2 OOOx' - 2000x+ 2000
IzraclInati P( 1999).
Koliko ima parova (x, y) racionalnih brojeva, tako da je
2x'+5y'=I ?
Datje skup A. Medll nj egovim podskllpovima definisemo relaciju- :
X, yeA, X - Y X n Y ;e 0 . lspitati da Ii je - refleksivna,
simetricna, asimetri cna iIi tranzi tivna.
Neka je M unutrasnj a tacka paral elograma ABCD. Dokazali da JC
MA + MB + MC + MD manje od obima paralelograma.
Okruzno takmicenje iz matcmatikc 20.2.1999.
Prvi razred - B kategorija
Ako je n prorodan broj yeti od dya, dokazat i da je broj
n" - 128n
6
+ 4096
(n)-4n'+8n-8) '
potpun kvadrat prirodnog broja.
Dat je polinom
P(x) = x)OOO _ 2000X' 999 + 2000x'''' - ... + 2000x' - 2 ooox + 1000.
Izracunati P( 1999).
Neka su tacke K i L redom sredista stranica CD. i AD kvadrata
ABeD, as presecna tacka duzi BK i CL .
a) Dokazati da je cetvorougao ABSL telivni.
b) Dokazati da je trougao ASB jednokraki.
Datje skup A. Medu nj egovim podskupoYima relaciju-;
X, YeA, X _ Y "" X n Y ;e 0. Ispitati da 11 Je - reflekslvna,
simetricna asimetricna iIi tranzitivna.
, . b . . 4 '+ I I 6p' + I
Naci sve proste brojeve p takve da su I rOJeYI p
prosti.
I 3

RES E NJ A
I GLAVA
1. LOGIKA I SKUPOVI
1.1. Osnovne Jogicke operacije
1. Sve navedene recenice su iskazi.
2. a) =. ~ ~ ; b) <; c) >.
3. p( I) = I' - 6 . J + 8 = 3> 0; netacan;
p(2)= 2' - 6·2+ 8 = 0; tacan itd.
4. Kako je x = 1
0
; Y II x> 0 II 10 - y > 0 => y < 10; posto je y EN i
. 10 - y. .
y < 10 => Y = 1,2, 3, ... ,9 a x E N I X = -2-' onda je y = 2, 4, 61 8,
a x= 4,3,2 i l. Traieni parovi su: (4,2); (3,4); (3,4); (2,6) i (1,8).
5. a) 1.; b) T; c) T, T, T.
6. a) T; b) T; c) 1..
7. a) Broj 3 je jedino resenje;
b) Svi eeli brojevi x delioei broja 6. To su: ± I, ± 2. ± 3, ± 6.
c) To su brojevi: 1,2, 3,4, 5, 6;
d) Jedinstveno resenje x = 4;
e) Data formula ima vise resenja. Sva resenja date fonnule je sirup
AU B, gde je skup A = {0,-I,-2,-3, ... J, a skup B = (6,7,8, .. }.
8. a)x=I,2,3; b)x=-3V x =3; c)x=I,2,3; d)x=6, 7.
9.
x 2 3 4 5 6 7 8 9
f(X> 7V x<4) T T T .1. .1. .1. .1. T
T
f(x<911x<5) T T T T .1. .1 .1 .1 .1
f(3x< 7) T T .1 .1. .1 .1 .1 .1. i 1.
f(x'=X'X) T T T T T T T T 1
'164
10 i
T '
----'
1.
1. J
T I
10. p =T, q=T, r = 1., s= 1..
a) T; b) T; c) 1.; d) T.
11. a) 1.; b)T.
12. a) T; b) T. P =T, q =T.
13. P =T, q = 1., r = T; a) T; b) 1.; c) T.
14. P = T, q = 1. , r = T, S = 1., t = 1.
a) T; b) T; c) T: d) T.
15. a =T; b =1.; c =T: d =1..
a) 1.; b) 1.; c) T.
16. Prvi nacin: Sastaviti istinitosne tablice za formulu A, pa na 05nO\1I
toga izvesti zakljucak. Kako su kolona L leva strana i kolona D dcsna
strana u ekviva-
lenciji, fonnula
A je tautologija.
Drugi nacin: Ako
pretpostavimo da
fonnula A nij e
tautologija, onda
postoje neke isti-
nitosne vrednosti
slova p, q, z za
koje je A = 1..
Tada bi postojale
sarno ove mogu-
cnosti:
p q I : pVq qA:
T T T T T T T T \ T
I-t-+--'-+--+--T--i-
I
...,
T T .l. i T 1. 1. 1. .l i T I
1 1. ; T
T .1 1.
1. 1 T
11. 1 1 TT i T t
a) (pV q)1I z = T i (pll q)V (qll z)= 1.;
b) (p V q) II z = 1. i (p II z) V (q II z) = T.
Razmotrimo oba slucaja. .. , .
a)(p V q) II z = T ako je p V q = T i z = T, tada Imamo trI mogucnosu.
1. p=T, q=T i z= T;
2. p = 1., q = T i z = T;
3. p = T, q = 1. i z = T. . d' etpostavka
U sva tri slucaja je (pll z) V (q II z) =T, sto znatl aje pr
pod a) nem?guca. . _ ko'e V q = J. i : =T.
AnabzlfajUel slucaj b) (p V q) II z -1. a j P
imamo tri mogucnosti:
1. p V q = 1. i z = T,
2. p V q = T i z = 1.,
I 5


3. pVq=.Li:=.L, .
a tada je uvek (p /I :) V (p /I :) = .L, pa Je pretpostavka b) nemogu-
ca. Odakle zakljucujemo da fonnul a.4 ne moze imati nikad istin itosllu
vrednost.L. Dakle, fonnula .4 je tautol ogij a.
17.
Prvi nacin: Pomocu tabli ce istini tosti za fOImul u A.
0 b
o ob - b - to 0 b)
a" -'b II
,
T T T i
!
i i
T
T i i T T T T I
TI i T T i i i
,
i i T T
I
i i T
Drugi nacin: Ako pretpostavimo da formula A nije taut ologij a, onda
postoje dye mogucnosti :
a) b) = T i 0/\
b) b) =.L i
- Analizirajmo slucaj a) . Da bi bilo 0 b) = T treba da je a = T,
b = .L, onda je a /I = T. Dakle. pretpostavka pod a) je netacna.
Analizirajrno slucaj b). Da bi vaii lo 0 b) =.L treba da je: a = T,
b = T; 0 = .L, b = .L i a = .L. b = T. U sva tri slucaja nije a /I = T,
dakJe, pretpostavka pod b) je netacna. Znaci fonnula A je tautologija.
18. a) Iskazi pi q su dye osnovne promenlji ve velici ne od kojib treba
a)
b)
p q pVq (pVq) .Vq
P
q r pVq (pVq )V r
T T T T
T T T T T
T i T T
T T i T T
i T T T
T i T T T
i i i i
T i i T T
sastaviti
sve moguce kombina-
i T T T T
eije od T i .L. Tabliee istinitosti za
i T i T
T
iskaze p.q,pV q I (pVq)Vq
date su u tabeli a), i to za
svaki i i T i T
iskaz u odgovarajucoj koloni is-
i i
tim redom.
i i i

--
19.
20.
21.
22.
B.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
b) Tabl iea za (p V q) V r je nesto slozenij a. pa je bro)
nosll 8. Jer se Jav lJ aJu tn osnovne promenljive, te se u tablici
sti javlja 8 vrsta. Tabliea istinitosti datog iskazaje tabela b).
mog
uc
istinit o
Analo gno prethodnom zadatku sastaviti tab lieu istinitosti za svaki is-
kaz.
Tabli e
a istini!Osti za fonnu lu pod a) data je tabelom.
p
q -q
poq pA-'q - ( pA-q) ( poq)<> - (pA_q)
T ' T
i T i T
I
T
T i T i T i T
i
T i T i T T
i i T T i T T
Dakle,
ova formul a je taulologij a.
Anal o
gno prethodnom zadatku sastaviti tabli ce istinilOsli itd.
1.2. Osnovne skupovne operacije
x = 0, 1,2,3.
= 4. card S
QnR
{A, B, H . O, P,C, E, T, K, M}.
a) A = {3
4567 8} B = {O, I,2 .. .. ,8};
, , ) , , ,
b) A
AnB
nB= {3,4,5,6,7 ,8}, B \ A = {O, I, 2}.
= N, Ij . skup prirodnih brojeva.
tvrdenja su netacna. a) Sva
a) {3,
6, 12}; b) A; c) {I,2,4,8, 16,32}; d) 0; e) A.
a)P=
{7}; b) skup P je prazan za svako 2.
0= I, b = 2, c = 3, d = 4.
A={
B= {
O,4, 6,8.9}, 8}
O, 2,4}. A U B = {O,2,4.6, 8.9} , A n B = {O,6, ,
A \ B
peA \
A={
= {6,8, 9}, B \ A = {21. 91l
B) = {0, {6}, {8}, {9}, {6,8}, {6,9}, {8,9}. {6,8, .
O,6, 12}, B = {O, 2,6,8} itd.
P= {
a,c,J,g,h} : Q = {b,c, d,e,j, h).
A={
2, 3,4,5,6,7, 8}, B = {1),6,8}.
I 7

35. Prva i peta u tacne, osmle su nelacne.
36. l3ez upuistva .
37. \ \H =
38. A = {l , 3.4.5,6}. B = {6}, C = {2,4}.
39. 1° a) AU B = {a, b, c, e,f, h, i};
b) AnB= {a. c,f};
c)BUC= {a,b.c, d,e,f.h,i} ;
d)BnC= {b} ;
e) AUC= {a,b,c,d,e.j.h};
f)AnC={e,h};
g) AU(BUC)= {a,b. c,d,e,f, h, i};
h) An(BnC)= {a. b. c,e,f, h}:
i) AU(BnC)=0.
2°a) A = {b.d,g,i} ;
b) B = {d.e, g.h};
c) E = {a,c,f, g. i};
d)Cs(AUB)= {d,g};
e)Cs(A UC)= {g,h};
f)Cs (BUC)= {g};
g)Cs(A nB)= {b, d, e,g,h, i};
h) Cs(A n C) = {a, b,c, d, j , g, i) ;
i)Cs(A U(BUC»= {g};
j) C s (A n (B n C)) = S;
k) Cs( A U (B n C)) = {d, g,i);
J
O
Kako je A n B n C = 0; A n B n E = 0; A n 13 n C = {a, c,f};
A n B n E = 0, tvrdenje je tacno.
40. Ovde treba dokazati da za uniju i presek dva skupa vaze de Mar·
ganovi zakoni. Dokaz rnozemo izvesti na vi se nacina: graficki , ra·
cunski i pornocu tablice istinitosti.
188
Dokaz obrasca ( I):
Prvi nacin: Koristeci Ojler-Venove dijagrame (sl. 6) dokaz se laka
izvodi .
Drugi nacin: Koristeci sirnbole matematicke logike, definiciju, unije,
preseka i jednakost skupova, imamo lanac ekvivalencija:
x E(A x E S /\ (A UB)

xES /\ -'(xE AUxEB)



x E (A' n B'). Kraj dokaza.
'(JjJ '(]JJ
........... ./
/
(A u B)'= A' n B'
51. 6
Treci nacin: Pomocu tablice istinitosti :
.rEA x EB xE(A UB) xE(A UB)' xEA' x EB' xE A' ns' '
T T T .1 .1 .1 .1
T ,
.1 T .1 .1 T .1
.1 T T .1 T .1 .l
.1 .1 .1 T T T T
Dokaz obrasca (2):
Prvi nacin: graficki prikaz resenja koristeCi Ojler-Venove dijagrame
(sl. 7).
(.A n B)' = A'u B'
.,. .'
Drugi nacin: Koristeci simbole matematicke logike i definlclJe, unlJe,
preseka i jednakosti sku po va imamo:
x E (A U B)' xE S II (A nB)
xE S /\ -'(xE A nB)
189
,
I



(xES fI xft A)V (x E S fI xft B)

x E (A' U B'), sto je i trebalo dokazat i.
Treei nacin: Dokaz je prikazan tabelom:
x E A x EB xE (A nB) x E( A n B) xE A x EB· x E (A un·)l
T T T .l .l .l .l i
T.l .l T .l T T I
.l T .l T T.l T I
.l .l .l T T T T
Jz tabele se vidi da je kolona x E (.4 n B)' ima istu istinitosllll vrc-
dnost, kao i kolona x E (A' U B '), sto je i trebalo dokazati .
41. A = {1,2,2,4,6, 12}; B= {1, 2, 3,6,9, 18}; C= {I,2, 3,6, IO, IS,30} .
42. Razlika B \ C = {6}, A \ (B \ C) = {I,2,3} . Kako je .4 \ B = {l,2} i
AnC={l,3}, to izJa:zj da je (A \ B)U(AnC)={I ,2)
U{I,3} = {l,2,3}. Data skupovna jednakost je tacna.
43. Polazimo od ekvivalencije, odakle sledi lanac ekvivalencija:
xE(A \(B (x E A fI xft(B \ C»
(xE A fI B fI x ft C»
(xE A fI (xftBV x E C»
(xE A fI xftB)V (xE A fI xEC)
(xE A \ B)U (x E A n C)
Kraj dokaza.
44. Skup Sima dva elementa. To Sll 0 i {0} . Partitivan skup je
peS) = {0, {0}, {{0}}, {0{0}}}.
45. a) Skup A = ( 1, 2,3,4,S},skupB = {2,4,6,7) . RazlikaB \ C = {2,6,?),
a A \ (Bt.C) = {4,S}, a razlika (Bt.C) \ A = {6.7,8}. Odatle sledi
(I) At.(Bt.C) = {4,S.6,7,8}. Razlika A \ B = {1,3,S} i B \ A = {6, 7} .
Simetricna razlika At.B = {l,3,S,6,7}. Razlika C \ (At.B) = {4,8) i
(At.B) \ C = {S,6,7}, odakle
190
(2)(At.C)t.C = {4,S,6,7,8}.
Iz (I) i (2) sledi da je data jednakost tacna.
b) Dokazje prikazan sledeeom tabelom pripadanja. Iz kolone L (leva
strana) i kolone D (desna strana) sledi da je tvrdenje tacno.
A n
E E
E E
E
E


E

E
Fl!
Fl!
Bez uplltstva.
770 ucenika.
46.
47.
48. M = {S,7,9, IS}.
49. Bez uplltstva.
C
E

E

E

E
Fl!
BlJ.C
I.
AlJ. B
0

E
Fl!
E
E


Fl!
E
Fl! E

E
E
E

Fl! E
Fl!
E
E
E
Fl!
E
E
E


e
50. a) L = {a, b,c,d,e} \ {b, d,f , g, IIl, n}U{a,c,d,f ,r,s} = la, b,c, d,e} \
{a,b,c,d,j,g,IIl,n,r,s) = Ie} .
D = ({a, b,c,d,e} \ {b,d,f,g,IIl, n})n( {a,b,c,d} \ {a,c,d,J,r, s}) =
{a,c,e} n {b,e} = Ie}.
Kako je leva strana L jednaka desnoj D, tvrdenje je tacno.
51. Dokaz se izvodi po definiciji, tj.
(xE (xE AV x E AnB)
xE AV (xE A fI x E B) x E A => AU(A nB) = A.
Drugi zakon: xE (A n(A UB» xE Afl xE (AUB)
xE A fI( x E AV x EB) x E A => An(AUB)= A.
52. A = {1,3,6},B = {2,3},D = {l,3},x = {I ,2,3,4,S) iii
x = {l,2, 3,4,4,6} = A, y = {2,3,6}, z = P,2, 6}.
53. A = {-S,3,7, 13}.
54. A = {b,c,e,f} ,B = {b, d,e},C = {a, b,f).
55. Tvrdenje je tacno.
56. A = {1,2,3,4,6, 12),B = {I,2,4,S, IO,20},C = {I,2,4,8. 16,32}.
a) A\(BUC)= {3,6, 12}; d)(B \ C)nA=0.
57. T = {(b,a);(a,c);(b,c);(b,d);(e,c») .
58. Nije, jer (y,c)ft AxB vee (y,c)EBXA; (P,W!. AxB vee
(P,b)EBxA.
191

59. a) AxB =
{(a, a );(a, ,8);(a, y);( b,a );( b,,8);( b, y);(e. a );( e,,8);(e, y)};
b) (Ax B)XC =
{«a, a ), 1 );« a,a ),2 );« b, a), I); « b, a ),2);«e,a) , I );«e, a ),2) ;
« a,,8), I ); « a, ,8),2); « b,,8), I); « b, (3), 2); « e, (3) ,I ); « e,,8). 2);
«a, y), I );«a, y),2);« b, y), I );« b, y).2); « e, y), I );« e, y),2)} .
60. a) Imamo 2' = 16 podskupova, tj. dva tri vijalna 0 i B, 4 jednoclana,
6 dvoclanih, 4 troclana, i to su svi elanovi skupa PCB);
b) peA) ima takode 2' = 16 podskllpva;
c) p(A)n P(B) = {0, {e}, {d}, {I). {e, d), {e,!}, {d,!}' {e,d,f}};
d) p«Cs,.on(C,B)) = {0,{b}}.
61. X I = {2,3} iii X, = {2,3.4} iii X
J
= {2.3,S} iii X, = {2,3,4,S}.
Y = {2,3,5}; XI I Y =0, X , \ Y = {4}; X , \ Y = 0; X, \ Y = {4}.
62. X I = {4,5}, X , = {4,5,6}, X
J
= {4,5,7}, X, = {4,5,6,7}.
63. a) A = {1,2,3,4,5). B = {1,2.3,4,6}.
b) A = {2, 3,4,5}, 8 = {1, 3,4,5} .
64. a) PllQ = {4,5,7} ; b) QllP =PllQ = {4,5, 7} :
c) (PllQ)tlQ = P; d) {l,2,3}.
65. A' = {a,e,f} = B, 8' = {b, d, e, g} = A.
66. P' = {x lx E N\ P}={xlx=2k-l , kEN}.
XI = {4,5, 7}, X, = {4,5,6, 7},
X, = {3,4, 5,6, 7} itd.
Y
I
= {2,3,6}, Y, = {2,3,4, 6},
Y
J
= {2,3,5,6} itd.
68. Skup A = {2,3, 7, 13},
a B = {2,3,5,11}, sve tri
relacije su tacne.
69. a) 4; b) 18; c) 5 (sl. 8).
M
SI 8
70. Pri dokazivanju skupovnih jednakosti koristi se definicija j ednakos
ti
192
ok!
dva skupa, tj. A = B.." A B II B A (dva skupa su j ednaka ako, i
sarno ako, svaki clan jednog skupa je clan i dmgog skupa i obraUlol·
Dokaz skupovne jednakosti pod f). Data jednakost je:
(Vx)(xE C \(A n8)"" xE (C \ A)U(C \8).
(Koristiti definiciju unije, preseka i razlike skupova.)
( V'x)(x E C II x$. x E (C\A)V x E (C\ B).
(Ponovo se kon ste definI C1Je unIJ e, preseka i razlike skupova.)
(V'x)(x E C II E A II X E 8 ¢:> (x E C II x $. A)V (x E C i\ X $. B)
(V'x)(x E CII (X $. AV x$.B) ¢:>(x E Ci\x $. A)V(x E Ci\x$.B)
(F) ( V'x)e i\ ¢:> (c II V (c i\
Formllie x E A,x E 8 ,x E C oznacene su redorn sa abc. Kako ' e
(F) tautologija, se lako proverava, ovim je dOkazaoa
povna Jednakost pof f). Sheno se dokazujll i ostale.
Dokaz skupovne jednakosti pod h) :
A x(B nC) = (A X 8)n(A xC), ako i sarno ako
(V'x)(xE Ax(BnC)¢:> xE(Ax8)n(AxC». Ovde smo koristili
jednakost skllpova. U sledecem koraku cerna koristiti definiciju
Dekartovog proizvoda. Cinjenica da neki element x pripada Dekarto-
yom proizvodu nekih skupova znaei da je x ureden par, recimo
x = (y, z) tj . Da prva koordinata y pripada prvom skupu, a druga z
dmgom skupu. Dakle, jednakost koju dokazuj emo tacna je ako vaZe
ekvivalencije:
(V'y)(Vz)(yE A II z E B n C) ¢:> (y, z) E A x B lI(y,z) E Axe.
defini cij a Dekartovog proizvoda i preseka.)
(V'y)(Vz)(y E A II (z E B II z E C)l
¢:>( y EAII z E8 )II(y E AIIzEC).
definicij e preseka i Dekartovog proizvoda.)
Ako sa p oznacimo y E A, sa q z E C i sa r z E C, za dokaz date sku-
povne jednakosti treba dokazati da je iskazna formula .
p II (q II r) .." (p II q) II (p II r) tautologij a. Sto se lako dokazuJe po-
mocu tab Lice.
71. Na kursu ima 38 dva jezika uci 15
72. S = {3,5,6,II},x = 5.
73. A xB = {(a,.);(a,O); (b,*);(b,O); (c,. ); (c,D)}; (51. 9).
(0,0) (b, Dl (C,Ol
- - - - - - -?" - - - - - -?" - - - - - "I
I I I
I I
:( 0, * I J ___ *
______ ..0------ I I
: I AxB
0
0
-
* 0-
B
SI. 9
193

74. AxB = {(O,a);(O,b);(O,c);( I ,a);( I,b); (l,c);(2,a) ;( 2, b) ;(2,c»)
B x A = {(a, 0);(a, I);(a,2);(b, O) ;(b, I) ; (b,2);(c, 0);(c, 1);(c,2»).
Njihovi grafovi dati su na slici 10.
,------------------
o C C 0"""'=----------0 2
1
<>"""=---=:,....,..----.-::0 b b 0""""':::------------'0 1
o o a a O,...c::"'----------...-:.o 0
Ax B Bx A
L-____________
SI. 10
75. A' = Ax A = {(a,a);(a, b) ;(a,c);(b,a);( b, b);(b,c);(c,a);
(c,b);(c,c )} .
76. a) (1,2);( 1,3);( 1,4 );( 1,5);( 2, 3);(3,4 );(2,5); (3,4);(3,5); (4,5).
b) (1,2,3);( 1,2,4 );( 1,2,5);( 1, 3,4 );( 1, 3,5);( 1,4,5);
(2,3,4 );(2,3,5); (2,4,5); (3,4,5).
77. A = {a,b,c};B = {l,2,3} .
78. a)(A x A)n(B X B) = {(b,b) ; (b,c);(c,c);(c, b) }.
b) (A x A)n (A x B) = {(a, b); (a,c);(b, b);(b,c);(c, b );(c,c)).
79. A = {l ,4,7,IO},B = {O, IO},C = {IO,12}, AU(BnC) = A,
B \( AnC)= {10},
P(C\( AUB»= {0,12},
B x A = {(O,I); (0,4);(0,7);(0,10);( I 0, 1);( 10,4); (10,7 );( I 0, 10)}.
80. A = {0,6,12},B = {0, 6,12},C = {6,B, IO,12}.
1.3. Relacije i funkcije
81. P = {( 1,2);(2,3);(3,4);( 4,5);(5,6»);
(sl. II).
SI. II
194
,.


,.
A
(.,
A x A =A
l
.,}
• •
.,
·s
2 3
82. P = {( I, I );(2,2);( 3, 3);( 4,4 );( 1,2);( 1,3);( 1,4 );(2,4);(3,4»).
83. p = {( 0, I 1, 9);(2,9);( 3, 7 );( 4,6);(5,5);( 6,4)0,3);(8,2);(9, I);
(IO, IO)}.
84. a) P = {( -2,-1); (-2, 0);( -2, 1);( - 2,1);( -2,2);( - 2,3);( -1,0);
, ... ,( 2, 3;») ;
c) p = {( - 2,- 2); (-I, -I );(0,0);( I, 1);(2,2);( -I, I );( -I, I); (- 2,2;)};
refleksivna i simetri cna.
d) p = {( - 1,3); (0,2 );( I, I );(2,0);( 3, -I )) simetricna.
85. Relacija p = {(-I,-I ); (0, 0); ( 1, 1»)
VxE A je (x,x)E p(-I,-I)E p,( O,O)E p,(I , I)E p, pa je reflek-
sivna (51.12) . Na grafu svaki element 0 ,
skupa A ima petlju, te nam ta petJja po- 0 0 0
kazuJe da Je p reflekslvna.
SI. 12
86. I· Relacija p je refleksi vna, jer je "Ix E S:3I(x - x) '" 310 (nula je de-
Ij iva sa svakim brojem, pa i sa 3). .
2"Relacija p je simetricna ako je 31(x- y) '" x -: y = 3k, ooda Je
y-x= -(x- y) = -3k = 3(-k), tj. 31y-x, paJe
31x- 31y- x i x,y E S.
3° Relacija je tranzitivna ako je: .
_
x - z = x- y+ y - z = 3k + 3m= 3(k + m) = 3n, tJ. 31(x - .,,), ..
paje 31(x - y) /I 31 (Y- z) '" 31(x - z); x,y,z E S, zoael pJe relaclJa
ekvivalencije. . d k .
Relacija p j e razbila (rastavila) skup S na tn po s upa.
So = {3,6, 9,12} = {xlx = 3k,kES},
S, = {l,4,7, IO} = {xlx = 3k+l,kES}, .
S = {2 5 BII} = {xlx = 3k+2,kES} , tJ. . I .. Prvu
2 , , , .. r en na tri klase ekvlva enclJe.
skup S je pomocu relaclJe p rastav J . u u klasu ekvivalencije cine
klasu cine brojevi skupa S delJlvl sa 3,t g t tak I i trecu kJasu cine
clanovi skupaS, koji pri delJenJu sa 3 aa je kolienicki skup u
brojevi koji pri delJenJu sa 3 daJu ostata , P
oznaci S / P = (So,S, :...(s_1. _13_)_ . _------::'
• M
I I ' o----P o--Y
!XllXllil
0
-0 0--0 • u
• ,t II
SI. t3
195

87. Analogno prethodnom primeru pokazuje se da j e p relacija ekviva_
iencije. Klase ekvivalencije su:
Z. = {0.±3.±6 •... } = {3klk E Z};
Z, = { ...• - 5.-2. 1.4.7 •... } = {3k + Ilk E Z} i
Z, = {-4.- 1. 2.5.S •... } = {3k + 21k E Z}. paj e kolitni tki skup:
Zip = {Z"Z, .Z,}.
88. Dokaz da je data relacija klasa ekvivalencije izvodi se kao u prethod.
nom zadatku. KJase ekvivalcncij e su:
Z. = {5klk E Z} = 0; Z, = {5k + Ilk E Z} = I;
Z, = {5k + 21k E Z} = 2; Z, = {5k + 31k E Z} = 3 i
Z, = {5k+4IkE Z} =4.
Prema tome. kol il! ni cki skup je
Z I p= {Z •• Z,.Z,.Z, . Z.} = {o.i.i.3.4}
89. Klase ekvivalencije su: 2 0 = {4}; 2, = {1,5,9}; 22 = {2} ; i
Z) = P,7, ) I}; a kolitnicki skup je
ZI p= {Z •• Z"Z,.Z,} = {i.i.3. 4}.
90. Svaki se prirodan broj moze napisati u obliku n = 7 q + r, gde je
r = 0,1,2, 3,4,5,6. Ta re lacija je refleksivna, simetrit na i traDzilivna.
Klase ekvivaiencije imaju za predstavnike r. Imamo 7 klasa ekviva·
91.
92.
196
lencije: 0, I, 2, 3, 4.5, 6:
·
0= (0,7. 14 •... } = {n= 7q+ 0},
·
1= {1. IS.15 •... } = {n = 7q+ I}.
·
2 = (2,9.16 •... } = {n = 7q + 2}.
6 = {6.13.29, ... } = {n = 7q+ 6}.
Kolil!nicki skup NIp = {a, i,i, 3,4,;, (;}.
a) (f. g}6 = 95; b) (f. g)m = 12m+ 23;
c)(g.f)6=9S; d)(g.f)m= 12m+6.
a) f' = f·f = fix' -4x+5) = (x' -4x+5)'-
- 4(x
2
-4x + 5)+ 5= x· - 8x} + 22X2 - 24x+ 10;
b)g'=9x-16; c)f'g=4x'-20x+26'
, .
d)g .f =3x - 12<+11.
93. poznato je da proizvod funkcija nije komulativan ali za ove dye vafi
6 (' ' •
tj .(f.g)x=32x -4Sx +ISx'-I;
(go I)x = 32x
6
- + 18x
2
-I. Dakle, vali log = go f.
94. Ta reJacijaje ni jedan covek nc pozdravlja samog
sebe. Ta reiaclJa nLJe nL slmemena, jer ako x pozdravi prvi y, y ne
pozdravi prvi x. Relacija je antisimetricna. Ako x mora da pozdravi
prvi y, y mora prvi da pozdravi z, 10 x mora prvi da pozdravi z. Rela.
cija p je tranzilivna.
95. Primedba 1. Presiikavanje je I-I Gedan -jedan) ukoliko razlicirim
likovima XI ,X2 uvek odgovaraju razlicite slike I(x, )J(x!). Ij . za sve
x"x
2
iz domena vati implikacija
(I) x, .. x, f(x,)" fix,).
Cesto se za dokaz koristi kontrapozicija impl ikacijc (I), Ij .
(2) f ( x,) = fix,) x, = x,.
Za data pres Likavanje, ako se pimeni (2) imamo:
3x - 2 = 3x - 2 3x = 3x, 0 x, = x,. Dak1e,preslikavanjeje I-I.
I 2 I . •
Primedba 2. PresLikavanje je ako svaki realan broj 0 je slika bar jed·
nag realnog broja x, Ij . 'Va E R,(3 x E = o. Jednafina
0+2 . ER
I(x) = a u dalom slui!aj u je 3x- 2 =ao x =)' zalsta za 0
postoji x ERda je 0 = I(x).
Provera: I(x) = I( a; 2) = 3. 0; 2 - 2 =0.
99. r' = (2 4 I 3 5).
obcde
100.
lOt.
)f' =( 12345).
a 23 145'
(
1234)
,)f·g= 131 2;
(
12345).
b)
f
' - Old.
- 12345
(
1234).
b)g.f = 42 12 Old.
191

102 )/
-'( x+5 -I x+3
. a x)=-3-,g (x) =-5-:
b) log = I(g(.<)) = 1(5x- 3) = 3(5x- 3)- 5 = 15x- 14.
go 1= (g(l(x» = g(3x-5) = 15x- 28;
c)
1
_' g-' - X+ 28 I - I 5.0+ 2
o og=-3-'
103. a) 1(.') = 5x - 8; b) I(x) = 3X; I I : c) I(x) = 8 - X;
d) I(x) = h+ I.
104.
105.
106.
107.
108.
198
)1
13-3-'
a (x)=3x-l , g(x)= 2 ; b)/
-' _5-> og ___ .
2
I
Ako se uvede smcna - = I dala jednacina
x
(\) f(x) + 2f(;) = x, svodi sc na oblik f( + 2f(t) = 7 iii

Iz (I) i (2) dobija se I(x) = 2 - x' (x" 0).
3x
I 4..\"-2 1
b) I(x) = -(x" 0;1): c) /(» = --(x" -: 1).
I -x x-I 2
a)/(x)= x+2
6x+4'
3-x
b)/(x)= Ilx-6;
9x-1O
2-7x
c)/(x)= ;
13x-5
d)/(x)=--.
3x- 1
a) I(x) = -I), g(x) = + 3x+ I):
x
2
-4x+l x
2
-3x+l
b)/(x)= I ,g(x)= ,(X" I):
-x x-I
2x
c) I(x) = -2, g(x) = -, (x" 1;2).
x-I
I
I(x)=-, g(x) = I,/og = gol = I.
x
1.3. Elementi kombinalorike
109. 1234213431244123
12432 1423 1424132
1324231432144213
1342234132414231
14232413341243 12
1432 243 I 3421 4321.
110. 643576453764735
6437564573 64753.
111. P(5) = 5' = 120.
112. a) 7! = 5040; b) 51 "" 120: c) 4! = 24.
til. a) 5! = 120; b) 5! ,4' = 2880.
114.
115.
116.
117.
118.
Ima 15 brojeva, i to 5u:1054, 1450.405 1, 4150, 2053,2350, )052.
3250, 11 52,1351,315 1,2251,2 152,1252, 5050.
Medu 567 brojeva ima 9 jednocifrenih, 90 dvocifrenih i 468 tToci-
frenih. Dakle, 9· 1 + 90·2 + 468·3 = 1593 ciffe.
Najvise troug!ova ima aka su svake tri tar!ke sa raznih pravih neko-
linearne. Tada trouglove dobijamo medusobnim povezivanjem.
Takvih trouglova ima 5· 5· 5 = 125, iii taka 510 za osnovicu uzimamo
du1 oa jednoj od pravih, takvih trouglova ima 10·10 = 100 sa osoo-
vicam oa jednoj pravoj - ukupno 3' \ 00 = 300. Prema tome, najveei
meguci broj trouglova je 125 + 300 "" 425 trouglova.
Irna ukupno IOpravih: AE, AF,BE, BF.CE, CF, DE.DFipravea ib.
Ak
. b'l .. d ' b ' k . n(n+ I) 136
o Je I on gosuJu. ta a JC rOJ ru ovanJa = c:>
n(1I + I) = 16 ·17 Q 11 = 16 VII + 1 = 170 n = 16, bilo Ie 16 gostiju.
Milan 17-ti.
119. Odaberimo bilo koju pravu kvadratnc mrefe. Kako je na njoj 7
taeaka, to je ukupan broj duzi (7 '6): 2 = 21. Kako lakvih pravih ima
14 _ 7 horizontalnih i 7 vertikalnih. ukupan broj dutije 21·\4+ 294.
Od uoeenih du:!i 6 ima 1 em, 5 du!i 2 em, 4 dufi ima 3 em, 3 dufi
4 em, 2 du:li 5 em i sarno I duf 6 em. Ukupan broj kvadrata je:
6'6+5'5+ 4·4+ 3·3+ 2 ,2+ )·1 = 91 kvadral.
120. Potrebnoje 3 tega, i to od 1,3 i 9 kg,jeT je 1=1 ; 2=3-1 ;
3=3: 4=3+1: 5=9-3-1: 6=9-3: 7=9+1 - 3; 8=9-1: 9=9:
10=9+1: 11=9+3 - 1; 12=9+3 i 13=9+3+1.
199

121.
122.
123.
124.
Aka prave klase p presecemo pravama klase q imamo
2
duti od kojih je svaka osnovica jednog paraleiograma. Na svakoj
pravoj k1ase p imamo 6
5
= 15 duzi od kojih se svaka moze kombi.
novati sa svakom duzi iz prethodne klase. Ukupan broj paTaIclo.
grama j e 15·45 = 675.
a) Stolice " hiraju" dake na 7·6 ·5·4 · 3 = 2 520 naei na'
b) Baei "biraju" stol ice oa 9-8'7·6' 5·4·3 = 18 1 440'nacina.
Aka hi 0 mogla biti on pocetku, lada se broj pamih cifara moze
poredati oa 4! naei na, pri cernu svakom od lih rnsporcda odgovara 31
rasporeda parnih cifara, tj . bi la bi 4!· 3! + 144 rasporeda. Kako 0 ne
moze biti nn pocetku. treba oduzeti 2! · 31 = 12 rasporeda, pa Je
trazeni broj 144-12= 132 rasporeda.
a) 5·6·6 · 6 = 1080; b) 5·5·4'3 = 300; c) 5·6·6'2 = 360.
125. a)6·7·7·7·7=14406; b) 6' 6·5-4-3=2 160;
c) 6'7'7·7·5= 10290.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
200
a) 10 belih + 30 plavih + 3 crvene = 43 kugl ice;
b) 30 plavih + 20 crvenih + I bela = 51 kugJi ca;
c) 2 bele + 2 crvene + 2 plave + 1 = 7 kugl ica.
.(:) = 1974024 nacina.
V.6 - V
1
5
= 300 razliCitih brojeva.
n=11,k=7.
124.
Od 10 crvenih tacaka maze se konstruisati 10· 9 = 45 duzi sa crve-
2
nim krajevima. Svaka od tih duzi moze se kombinovati sa 8 plavih ta-
g· 7
caka tako da dobijamo 45· 8 = 360 trouglova. Slicno imamo - = 28
2 .
plavih duxi i 28· 10 = 280 trouglova sa dva pl ava i jcdnim crveOim
temenOffi. Ukupan broj trazenih trouglova je 360 + 280 = 640.
Knjige iz matematike medusobno se rasporeduju na 5·4·3' 2 · 1 = [20
natina, iz fizike 4·3·2·1 = 24 nacina i i2 bemije 3· 2 · 1 = 6 oacina.
Kako sa oblastima ima 6 mogucih rasporeda
MFH, MHF.FMH,FHM,HFM,HNF
to je ukupan broj 6 · 120 · 24·6 = 103 680 rasporeda.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
Na osnovu pretpostavke imama
n(n - I )(n- 2) n(n - I )
6 = 2 2 ¢;o n = 8. DakJe, 28 pravih, 56 ravni.
a) 380; b) 10 302; c) n; d) (n- 2)(n-I).
a) n!< lOaD:::::> ns6; b) n!>500=:- n>6; c) n2:5.
a) P(6)- P(5) = 6
'
- 5! = 600;
b) 5!+51+51-4! -41=3 12.
V
Z
4
= 4'3= 12, 1221 31 41
13233242
1424 34 43.
V s + V s + V + V S + V S = 325
I 2 1 • .
2·V/ = 2·7 ·6·5 = 420.
3024.
141. ViS = 35 · 34 = 11 90.
142. Elementi skupa M su: 2,3,5,7,1 J, broj Irazenih brojevaje 20.
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
ISO.
151.
a) Datajednacina ekvivalentna je jedna6ni lI(n - I) = 5·4. Kako su n
i n - 1 uzastopni prirodni brojevi , ona je tacna za n = 5 i n - 1 = 4, tj.
jednacina ima j edinstveno u skupu prirodnih brojeva n = 5.
b) Data jedoacina ekvivalentna je jcdnacini n(n- 1)(n - 2) = 6· 5·4.
kako su n, n - 1 i n - 2 tri uzastopna prirodna broja 10 je n = 6,
n- 1 = 5 i n - 2 = 4::::- n = 6;
c)n=5; d)n =5.
TraZeni brojevi su cetvorocifreni 8
4
, petocifreni 8
5
,
8
4
= V.6 _ V
l
6 = 300, 8 : =V
S
6 - V
4
6
= 600. (Od
Braj svih trafenih prirodnih brojeva je 300+600+600= 1500. u-

1 3 1.2.3
c: = 20.
c1
1
= 2380.
c;o = 190.
n(n - I) = 45 ekvivalentna je jednafini n(n- 1) = 10·9;
ojena jedinstvino rdenje je n = 10.
64 podskupova.
= 220.
201

152. a) C; - 5 = 5; b) - 12 = 54; c) Ci o-20 = 170;
d}C: -n= n(n-I) -n= n(ll- 3).
- 2 2
154.
ISS. (\6)(23
0
) + + = 54 060.
156. Postoje sarno sledece mogucnosti da se broj 5 kao zbir 5 pri.
rodnih brojeva: 5=5+0+0+0+0, 5=4+ 1 +0+0+0, 5=3+2+0+0+0,
5=3+1+1+0+0, 5=2+2+1+0+0, 5=2+1 +1+ \ +0 i 5=1+1+1+1+1. U
svakom od ovih slucajeva izracunavamo broj svih mogucih Ta·
sporeda (radi se 0 pennutacijama sa ponavljanjem) i od njega oduzi·
mamo broj onih rasporeda koj i pocinju nulom:
5! 5! 5! 5! 5! 5! 5!
-+-+- +--+--+- + - -
4! 3! 3! 2!'2! 2!'2! 3! 5!
(
41 4! 4! 4! 4! 4!)
- -+- +-+- + -+- = 70. Dakle 70brojeva.
3! 2! 2! 2! 2! 31 '
157. Trazeni brojevi mogu biti jedllocifreni BI> dvocifrcni B
2
, trocifreni
B
l
, cetvorocifreni B4 i petocifreni B s' a OV\ rasporcdi od dalih brojeva
su varijacije sa ponavljanjem, pa je:
-,
B
I
=V1 -l=5,
- 6 -6
B
2
=V
2
-VI =6
2
_6
1
=30.
-6 -6
B
3
=V
J
-V2=6)-6
2
=180,
-6 -6
-Vl = 6
4
_6
l
= 1080,
-6 -6
Bs =Vs-V. = 6
s
_6
4
= 6480.
Ukupno prirodnih brojcvaje: 5 + 30+ 180+ 1 080+6480=7775 (gde
su oduzeti brojevi koji pocinj u sa nulom).
ISS. a) 6!-5!=600; b) 5!+5!+5!-41-41-4! =288 .
159. a) Data jednacina ekvivaJentn21 je jcdnacini n(1I- 1) = 15 '14, odakle
sledi daje n= 15 iii n-} = 14, paje n= 15;
b) n =31; c) n =23.
160. 8)n<9; b) 11>9: c)k< l p.
161. k=6,n=15.
162. b) 3
7
=2187; c)3
s
·2
7
=31104.
\63. a) 210: b) 7!=5 040.
202
\64. a) Svi petocifreni .b.rojcvi koj i se fonni rati od clcmcnata skupa
S mogu se gradltl kao pennutacljc bez ponavlj anja ad sledccih
podskupova skupa S. SI = {1,2,3, 4,5} ; S 2 = {0,2, 3,4,5};
S, = {0. 1.3,4,5):S, '" {0. 1.2, 4,S): S, = {O, I.2.3,5) ;S, = {O, I,2,3,4) .
.broJcv, sa.6 moraj.\J biti pami i delj ivi sa 3. a brojevi
deljlvi .sa 3.moraj u '.ma.tl takve je nj ihov zbir takode delj iv sa
3, zaklJucuJcmo da Jcdmo SkUpOVI SI I S sadrie takve cifre. Od svih
pcrmutacija koje se mogu fonnirati od elemenata skupa S dolaze u
obzir sarno onc koje se zavrbvaju brojem 2 iii brojem 4 i njih ima
4!+41 =48.
Analogno, permutacije elemenata skupa S dolaze u obzir sarno kad
zavrSavaju brojevima 0,2 i 4, ali pennutacije kojc pocinju nulom a
zavrSavaju se sa 2 i 4 nisu petocifreni brojevi, pa ih treba oduzeli.
Broj pennutacija koje zavrSavaju sa 2 i 4 je 2(4! - 31) =36. Ukupan
brej petocifrenih brojeva delj ivih sa 6 j e
4! +4! +4!+2(4!-3!)=108.
b) 4! +41 +4!-3! =66.
165. Na osnovu pretpostavke slcdi da je
n(n - 3)
+11= 153';:'11(11-1) = 18·1 7 <:::> n = 18, tj . mnagougaoje
2
osamnacstougao.
Brej razlicitih trouglova koji su odredcni tcmenima osarnnaestougla
je C = (I:) = 81 6 trouglova.
166. Ako je a" a P" spoljaSnji ugao pravilnog mnogougla, na
osnovu pretpostavke je
=R .;:.(n-2)·1800 _360° <:>n_2=IO<:>n=12.
5 5n n
Mnogougao je dvanaestougao. Broj razlititih pravih je
C = = 66 pravih.
167. To su l!e:tvorocifreni brojevi koji pocinju sa 3.4,5 i 6, a to su varija-
cije trecc klase od n clcmenata, rj.
4 ·V
1
" = 1344.;:. n(n _ 1)(11- 2) = 366 <:> 11(11- 1)(,,- 2) = 8· 7 ·6 <:>
n= 8. Skup A ima devct cifara. A;::: {0.1.2, . .. ,8}.
168. c; ;::: 455-=- n(II-1)(n _ 2) = 2730 <:> lI(n-I )(n- 2) = 15·14 '13 0
n= 15v n-I = 14 V n- 2;::: n= 15. Card S ;::: 15.
169. c; = 364 n(lI- I)(n- 2);::: 21S4 -=- n(n-I)(n- 2) = 14 ·\3·1 2
(:> n= 14v 1/-1 = 13v n - 2= 120 n= 14. Card S= 14.
203

II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRlJU. VEKTORI
2. 1. prava, ravan, odnosi pri plldanja i rasporcda
170. a) Broj razli6tih pravih odredenih darim tackama je:
C
• (4) 4·3 6 '
, = 2 =-= , lIosu:(A,BlCa" (A,ClCa, (ADlc.
I· 2 ." ].
(B,Cl C a .. (B,D) C a" (C,D) C a
o
'
174. Broj ravni odredenih sa 5 nekomplanamih taeaka je
C
' (5) 5·4·3 100d d" . 1
)= 3 =1-2-3= . re III sveravm ana ogno zadalku 151.
175. Odredeno je 6 ravni, i to: {a, b} C at . {A, B,C} C {a,G) C a J>
(b,Cl C a" (e,A} E a" (e,B} E a
o
'
176. Odredeno j e 5 ravni. ito: ta,C} C 7r I' {A, B,C} C Jf I' {a,b} C it l'
{b,C) C It,, {c,B} C 1t
s
'
177. c C a.
178. a) IS duzi; b) 20 trouglova.
179. 6 ravoi.
180.
181.
182.
183.
184.
204
3 ravoi.
ceriri.
" =( n) = n(n- 1)(n-2)
C} 3 6 '
n(n - I) .
Iz uslovs = 36 Je n(n- 1) = 72, odnosno n(n- I) = 9'8,
2
odakle izlazi daje n = 9 (taeaka).
2.2. Paralelnost
Prava a sa svaka m ad tacaka Bl ,B1, B),B.,C adreduju po jednu ra·
van i prava b sa svakam ad taeaka AI ' A
2
, Al.e adreduju po jednu.ra·
van, Ij . 9 ravni. Zatim, troj ke taeaka (C,AuB
l
); (C, AI' B) lid.
odreduju 12 ravni, dakle odredeno j e ukupno 21 ravan.
185. 15 ravni.
186. 18 ravni.
187. Neka su tacke A,B,C,D,E. Aka su cet iri lacke na istoj pravoj kojoj
ne pri pada peta, tada ima 1+4=5 pravi h. Aka su dye trojkc
koli neame, rccimo A,B,e i A,D,E, lada ima 2+2'2=6. Ako posloji
sarnO jedna trojka kolineamih taeaka. lada irna I + I + 3·2 = 8
pravih. Ako nema trojki koli neamih laeaka, tada ima U = 10
pravih. 2
188. Svaka dUl prave a sa jednom duii prave b odreduju jedan eelvoro-
ugao. Na pravoj a sa datim tackama A,B,C,D moguce je uociti
6 duii. na pravoj b sa taekama E,F,e moguce je uoeiti 3 duzi .
Dakle, ima ukupno 6· 3 = 18 tetvorouglova.
191. Osam.
198. Nj ihov broj odret1en je obrascem C; = = = 6. Ako su date
prayea, b,e,d, njimaje odredeno 6 ravni, ito: {a,b) C T! I' {a,e} C
{a,d} C;r}. {b, e} C {b,d} C 1t S' {e, d} C T! ,.
199. Dve.
201. DYe taeke.
2.3. Du!, ugao i t rougao
202. Po pretpostavci je
AO =OB ACO = OD AO-CO =OB -OD AC=BD(s1.l4).
A c o D B
51 14
2'" Po pretposlayci je

203. 7 em i 2 em.
204. OM =o+b.
20S. tacka O-A-8 (51. 15), tadaje
MN = ON -OM = lOB- l oA = l(OB-OA)= 2 em.
2 2 2
205

2° Nekaje A-O-B, ondaje:
MN = MO+ON = +OB) = 5 em.
o MAN B
SI. 1 S
206. AB :CD = 3;4 Q AB = lCD, odakle zakljucujemo da Ireba duzCD
4
podeliti nn 4 jednaka dela. od kojih Iri poslednja odgovaraju duii AB,
207. a) Iz(AM = MBAOE AB)
'" (OM = OA + AM AOM = OB- MB)
'" 20M = OA+OB + AM - MB OM = 1.(OA +OB).
2
b) Iz (AM = MBAOE AB)
= MA-OAAOM =OB- MB)
::::;0 20M = OB-OA ::::;0 OM = 1 10B-OAL jeT je uvek OM >0. a
2
OB - OA > 0 iii OB - OA < 0 u zavisnosti od izbora lacke O.
208.
(OC = OA+AC AOC = OD-CD ACD = 2AC) '"
(20C =OA+OB+AC - CBACH = 2AC)
20C = OA+OB-AC '" 30C = OA+OB+OC - AC
30C = OA+OB+OA '" OC = 20A+Oo.
3
209. PoSta je (0 - A -B)A MA = 0, 75MB AM E AS::::;o
(OM = OA + MA A OM = OB- MB A MA = 0,75MB)'"
20M = OA+oB+1MB - MB '" 80M = 40A+4B- MB '"
4
80M = 40B+ 3OB+OB- MB '"
80M = 40B+ 3OB+OM + MB - MB '"
70M = 40B+30B '" OM= 40B + 30B.
7
210. Kako je (0- A -C - B)A AC:m= CB:/I) =-
(OC =OA + AC AOC =OB-CBA AC = mCB
n
/lOC + maC = /lOA + /lAC + mOB - mCB A AC = mGB =-
n
OC(m+ II ) = "OA + nAC + mOB-nAC =- DC = 1I0A + mOB
m+" ,
lime je dok.az zavr'en.
211. Kako je AS = SB = 18 em, konjunkeija
AM+ MB = 36A AM:MB = AM = 9AMB = 27 em, ondaje
p(S, M) = 9 em.
!12.
1Il.
214.
lIS.
216.
21 7.
220.
ll!.
222.
30°.
135° i 45°,
110° i 70°,
105° i 75°.
45° i 135°.
Idi Id.
8 8
80°, 100°.
a=72".
Kako je ugao y unakrsan
sa uglom a (slika 16), to su
uglovi x i y komplementni .
tj, x = 40° a y= 50°. Prema
tome, a = (3 = 50°; Y = 40°. 51. 16
,
d

223. Kako je a+rp= 180°, P+{) = 180
0
, ip+{)=90°, to je
a + {J + rp + {) = 360
0
, odnosno a + {J + 90°= 360°, odak1e je
a+p=270'
224. a = 157'30'.
225. LDMB = 99°.
226. a) 20'; b) 20'.
227. L"Os = 126°.
228.
229.
36°; 36° i 144°; 144°,
a = y= 75', P=d = 105'.
207

230. a=108°, {J = 72°, y= 18°.
231. a) 3 em; b) 7.5 em.
232.
233.
234.
235.
237.
239.
242.
243.
244.
245.
246.
248.
249.
208
Neka je 0 sediste duii AB ; M ma koja tacka na produzetku dUi;
tada je: MA = MO + OA, MB = MO - BO. Njihov zbir je:
MA+ MB= 2MO'" MO= MA+ MB
a) LpOq+ LqOr = 180°", 1 L
P
5q + lLqO,' = 90°
2 2
<;;> LpOx+LyOr = 90°;
b) LrOy = 72° 30'.
,
Neka je CO simetrala ugla ACB i CM proizvoljna poluprava kon-
struisana u oblasti ugla, tada je: LMCA=LACO+LOCM,
LMCB = L BCO - LOCM, a njihova razlika
LMCA -LMCB = 2LMCO '" LMCO = l(LMCA -LMCB).
2
Suplementan {J = 84°, komplementaran y= 6°.
o+f=270°.
120°.
2 em, 4 em, 8 em. 16 em.
Pomnoziti pretpostavku s AC itd.
12 pretpostavke da je AB = b, AP = III i BP = 111- b sledi da tacka P
pri pada pravoj AB. Iz CD ;: a, i DP = Il i CP = a+ n sledi da P pri·
pada i pravoj CD.
a) Zbir dve straniee trougla veei j e od treee straniee itd.
Iz prerpostavke da je DA = 2AC sledi da je AC =:' kako .i
e
AC + AD = CD = 9. Tacka A,C iD pripadaju istoj pravoJ, lZ.
AC +BC = 7 sledi da je CB;: 4, znaci da A,C i B pripadaJu IslOJ
pravoj itd.
84° iii 52° i ii 128° iIi 96°.
105° iii I S' iii 35° iii 55°.
II I G L A V A
3. REALNI BROIEVI
3.1. Pr egled broj eva. Polje realnih broj eva
250. Broj iJac razlomka postupno se na sledeCi natin:
n' - n = n( n' - I ) = n(n- I )(n+ I ).
Posto j e n prirodan broj, to su i n -I,n i n+ I tri sukeesivna pri rodna
broj a. Proizvod tri uzastopna prirodna broj a uvek je delj iv sa 6, pa je
(n- I) n( n+ I ) . .
6 uvek pnrodan broJ.
254. Oznacimo sa 211 + I rna koj i neparan broj. Onda je:
(2n+ 1)2 - 1 = 4n
2
+ 4n = 4n(n- I).
je n prirodan broj, to su n i n + J dva sukeesivna prirodna broja,
a nj ihov proizvod je uvek paran broj, tj. n(lI+ I);: 2k, kEN, paje
proizvod 4n( n+ I) = 4· 2k = 8k delj iv sa 8 za ('fIk EN).
lSS. Kako je I33 1= I OOO+300+30+ 1=
10 )+3'10
1
' 1+3' 10'1
2
+1)=(10+ 1») =1 1
1
, timeje dokaz za-

256. Neka je da! dvoci fren broj lOa + b, gde je 0 < a + b < 10. Proizvod
( I Oa +b)' II =(IOa + b)( IO+I)= I OOa+IO(a+b)+b, time jc
dokaz zavden.
Primer: 24· 11 = 264; 34 · 11 = 374; 62·1 1 = 682.
257. Neka su broj evi n, n+ I, n + 2 tri sukcesivna eela broja, onda je nji-
hova suma n + (n+ 1)+ (n+ 2) = 3n + 3 = 3 (n+ I), Ij. delj iva sa tri o
158. Neka su 2n i 2n + 2 dva sukeesivna paroa braja, njibov proizvod je
2n (2n+2) = 4n(n+l) = 2k,paje4n(n+I);:8k delj ivsa 8 za
( \fnE N ).
259. Neka su sukeesivni nepami brojevi 2n - 1 i 2n+ I, onda je
(2n+I}2_ ( 2n _I )2 ;: 4,, 2+4n+I-4n
2
+4n - l=8n, Ij. deljivo
sa8za ('fInEN).
260.
Ako bilo koji neparan broj oznat'imo sa Ie, dobija se
k = 2n+ 1 e = (2n+ I) = 4 (n(n+ 1)+ I. Kakoje:
n (n + I) = 2p tada je Ie 2 = 8p+ 1 (p = 0,1,2,3, ... ), odnosDo
k' -1 9 2 '
- , , 5,49, .. .
209

261.
262.
263,
264.
265.
266.
210
Da bi se kvadrat celog broja a zavrsavao sa 5, mora bili obli ka
a = IOn+5(nE N) Q = (IOn+5) 20 2 = 100n
2
+ 1001/+
0
2
= 100(n
2
+ n) + 25, D. broj 0
2
zavrSava se sa 25.
Aka je A E Z, i aka je on deijiv sa 8 iii 9, cnda j e:
A A A A

g 9 g 9
A = 72(m-n) = 72k, gdeje m-n = k E Z.
P . A
Je 72 = k E Z, D· aka je A deljiv sa 8 i 9, onda je deljiv i sa 72.
Obmuto. aka je:
A A
-=r=>-=8r=r EZ iii
72 9 I
dokaz zavrsen.
A A
- = p:::>-= 9p=r E Z
72 8 "
Dati izraz maze se transfonnisati u identicnn izraz:
n(n
2
+5) 1 = 1/ (71
2
- \)+ 6 = 11«11- 1)(11+ I) + 6» =
n(n - I)(n+I )+6n.
ci me je
Ovaj izraz je zaista deljiv sa 6, jeT proizvod (n-l)n(lf+ I) od Iri
sukcesivna eela brojaje delj iv sa 6, a 611 je ocigJedno deljivo sa 6.
Trocifren broj je oblika 100x+ IOy+ Z, x,)"z E N . Kako je po
pretpostavci y= X+ z, tadaje:
100x+ IOy+ z = IOOx+ 100x+ z)+ z = IIOx+ lI z = II ( IOx+ z).
Dobijeni broj je oeigledno deljiv sa 11.
Dati izraz se postupno Da sledeci naeill :
n' + I ln= n(n' -1+ 12)= n«n-I)(n+ 1)+ 12) =
n(n- I)(n + I) + 12n, odnosno sledi tvrdenje.
Dati razlomak moze se postupno transfonnisati na sledeci oaein:
02"ln::..:.+...:4 = I4n+3 + 7n+ 1= 1+ 7n+ I = 1+ 1 =
14n+3 14n+3 I4n+1 14n+3 14n+3
7n+ 1
= 1 + Razlomak Je redukovall , razlomak
1 7n+ 1
2+ --
7n+ I
--'-,,-je takode redukovan, paje i dat i razlomak redukovan.
1
2+--
7 n+ I
267. Za II == Odali razlomak poslaje lj. redukovanje. Akoje razlomak
2n+ 3 d d . . 511+7 n+ I
_ re ukovan, la a je redukovan I razlomak - = 2 + __
5n+7 11+1 2//+3 211+3·
Ako je razlomak -- redukovan, tada je redukovan i razlomak
2 +3 I 211+3
= 2 + --, ei me je dokaz zavrSen.
n+1 n+1
268. Treba prvo dokazati Icoremu: ako je Ol delji vo sa 3, ondaje 0 deljivo
sa 3. Uo6mo da se svaki ceo broj a moze napisati u jednom od ovih
oblika:
1
)" {9'"
a= 3n+1 9n : +6n+1 ,(n ceobroj ).
3n+2 9n"+ 1211+4
PoSto je, prema pretpostavci, 0
2
delj iva sa 3,0
2
mora biti jednako 9n 1,
odakle sledi da j e 0 = 3n, odnosno a je dcljivo sa 3. Dokaz da je Jj
iracionalan broj izvcSccmo metodom svodenja na protivureenosl.
Pretpostavimo suprotno, odnosno da je ..fj kolicnik neka dva eela
braja p i q :.J3 = p , gde su p i q uzajamno prosti brojevi , Ij . da je I
q
njihov najveci zajednicki fsktor, jer u prativnom mogli bismo
razlomak p prethodno skratiti i prcci na takav slutaj. Tako, poiazimo
q
od pretpostavke:
(*).[3 = P; p, qE Z,p, q su uzajamno prosti. Na osnovu (- )
q
dobijamo p = q.fj p' = 3q!. U tom slucaj u pl j edeljivosa3. paje
i p deljivo sa 3 (pret hodna leorema). Dakle, imamo p = Jr,r
Tadaje 9r2 = 3q! q! = 3r!. odakle sledi daje q deljivo sa 3, Ie Je L
p deljivo sa 3 (prethodna teorema). Prema lOme, pi q
fakt.or 3, nisu prosti. smo do
To Je kraJ dokaza da je.J3 Q.
269. Neka je .fj - .J2 = r (r racionalan broj), odakle sledi : 1
\-r
..fJ =..fi +r '" 3 = (..fi +r)' .. 3 = 2+.fir,+r' ",..fi
.fi
r -I Q " . 1
Leva stranajednacine 2 E I , desna E , tj. lC8Cl ona an
broj jednak. je racionalnom, je nemoguce.
211

270. Kakoje x E H i y E H, onda jex = PI + ql J2 i Y = PI + q2J2, zbi r
x + y = (PI + P2) + (QI + Ql).fi = p' + Q' J2 E H . Analogno se po.
kazuj e da x- y E H i X' y E H.
272. Primcdba I. Broj f (l1) je deljiv sa 2, ako i samo ako j c delj iv u
svakom od slucaj eva 11 = 2k i 11 = 2k + 1.
273.
212
Primcdba 2. Broj f en) je delji v sa 3 aka i sarno ako je deljiv u
svakom od slucaj eva 11 = 3k, n = 3k + \ i n = 3k + 2.
Potrebno j e dokazati da je dati izraz delji v sa ciniocima broja 6, tj . 2 i
3. Za dokaz da j e dati broj deljiv sa 2 primenimo primedbu I.
2k (4k + 7)( 14k+l )
Za n=2k, imamo 2 = k( 4k+7)(14k +I)E N,
za n = 2k + I dobija se
(2H 1)( 4H 9)( 14k + 8) = (2k + 1)(4k + 9)(7 H 4)E N .
2
Za dokaz daje deljiv sa 3 koristimo primedbu 2.
Za n = 3k, 3k(6k + 71(21k + I) = k(6k + 7)(2Ik + I)E N;
zan= 3k+ I,
( 3k + 1)(6k + 9)(2 IH 8) = (3k + 1)(2k + 3)(2IH 8)E N,
3
zan=3k+2,
(3k+ 2)(6k+ 11 )(2Ik+ IS) =(3k + 2)(6k+ 11)(7k+S)E N,
3
Cime je dokaz zavrSen. oj
Primedba 3. Broj f(ll) je deljiv sa 5, ako i sarno ako je deljiv u
svakom od slucajeva: Il = 5k, n = 5k + I, n = 5k + 2, Il == 5k + 3,
n = 5k +4, (nE N). . ..
Primedba 4. Broj fen) je deljiv sa 7, ako i sarno aka je delJlv U
svakom od slucajeva: n=7k, n=7k+l, n=7k+2,n==7k+3,
n= 7k+4, n= 7k+S,n= 7k+6, (nE N).
a) Dati izraz se u oblik:
n
l
-n-I8n == n(n-I)(n+ 1) - 18n itd.
b) Dati izraz se transformge na sledeci naCin: .
n
S
_ n == n(n· - 1) = nCn - I)(n + 1)(n
2
+ 1), i iskoristi se prunedba 3.
c) se dati izraz svede na oblik n 7 - n = n(nt> - I) == .
n(nl _ l)(n3 + 1)= n{n-l)(n+ -n+ 1)(n
2
+n+ I), pa se IS'
koristi primedba 4.
274. Kako j c
li S _ n == n(n
4
-I) = n( n - 1)(11+ 1)( n
2
- 4+ 5) =
= n(n - I)(n + I)(n - 2)( n + 2) + Sn(n - I)(n + I).
Prvi sabirakje delj iv sa 10, jer se medu nj egovim ciniocima nalaze 2 i
5, drugi sabirak j c ot igledno delj iv sa 10. t ime j e dokaz zavrSen.
275. Proizvod n( n + 1)( n + 2)( n + 3) je delj iv sa 8, jer je proizvod svaka
dva pama broj a, tj:
n(n+I ) =2k, (n+I )(n +2 )= 21, (n+2)(n+ l) =2m. k .l,mE N .
Proizvod svaka tri uzastopna parna brojaj e deljiv sa 3, samim tim dati
proizvod je deljiv sa 3· 8 = 24.
276. Cinioci datog izraza su 5 uzastopnih celih brojeva, tj.
A = (11- 2)(n - 1)I1( n+ I)(n + 2). Ovaj proizvod je delji v sa 3,5 i 8,
pa je deljiv i sa njihovim proizvodom 120.
m. Za n= 2k,
B = 8k(k' +S) = 8k(k' - 1+6) = 8k«k -I)(k + 1) +6) =
8k(k-I)(k+I)+48k. .
Kako je proizvod k(k -l)( k + I) deljiv sa 6, (tri uzastopna cela broja)
prvi sabirak je deljiv sa 48, a drugi j e ocigledno deljiv sa 48.
278. Ako je n = 3k , A = 9k 2 + I, ptvi sabirakj e delji v sa 3, drugi. nije. Za
n = 3k + 1 A = 9k 1 + 6k + 2, A nije deljivo sa 3, ostatak Je 2. Za
n= 3k+ i.A = ge + 12k +5i u ovall\ slucaj u A nijedelji vo sa 3.
279. Neka su trai:eni brojevi x, y, 1I i v (1 $ x < Y < /I < v). Na osnovu
pretpostavke imamo jednacinu x + y + u + v == xv + yu . ..
(x- 1)( v- I) + ( y - I)(u - I) = 2. Kako su x,y, II i v prirodm brOjeVl
imamo tri mogucnosti: . . .
1
0
Ako je(x- 1)( v- I) = Oil ( y -l)(I1- \) == 2, odakle prOl zlazl daJe
x = 1, Y = 2, Ii = 3, v proizvoljno; ..
2" Ako je (x - 1)( v-I) = I A (y -I)(u - I) = I, doblJase
ed
. d vol Java'
x= y= II = v= 2, ovo m ullm, neza a .' .
3
0
Ako je (x- l )(v- 1) == 2 A (y- I)(rl-I) = 0 ne dolazl U obztf.
280. Dokaz sledi iz jednakosti n 1 + 8n + 15 = (n + 4) 2 - I.
281. Za dokaz iskoristiti jednakost n(n1-1)(n% -5n+
= (n - 3)(n-2)(n-l) n (n+ 1)+ 20 n(n- I)(n+ .
213

282. Ako su X, Y. z (x,Y, z < 7) cifre tog broja, tada je
7
2
x+ 7 y + z = 9
2
z+ 9y +xe y= 8(3x-5z).
Dakle, y je deljivo sa 8, kako je y < 7, mora biti y = 0, pa je 3x = Sz.
Odatle. oa osnovu x < 7, Z < 7, dobija se x = 5, Z = 3. Trazeni broj je
5-7'+0,7+3+248
283. Ako i oa = (lOa + b)( IOc+ d), a b = (J Db + a)(JOd + c), uoci ,azlik.
A-B itd.
285. a) Primcni ident itet a ) + b
J
= (a+ - ab + b
2
) ;
b) Slicno kao pod a);
c) 9999 = 100' -I = (100+ 1)( 100- I) itd.;
d)67' -I = (67 ' + 1)(67 ' + 1)(67+ 1)(67- I)itd.
287. Dati broj se moze napisati u obliku:
4·" (8 + 2)+ 5·" (25+ 5) itd.
291. a) AB = 16,C = 2,CDB = 256;
292,
293,
294,
295,
296,
214
b) AK = 25, MAK = 625;
c) AB = 39,C = 2, DECD = 1521;
d) A = 7,B = 4,CBDE = 2401.
n
J
_I (1I-l)(n
2
+ 11+ I) .
Sarno za n = 6. (uputstvo: --= ,n - 1 = Slid.)
5 5
a) 2; b)3.
Kako su p, p + I, p+ 2 tri cela sukcesivna broia, 10 jedan od njih
deLji v sa 3. Zato mora da je p = 3, jer su tada brojevi p. p+ 2,
prosti. Akoje p+ 1 deljiv sa 3(p> 3)tadaje p+4 =(p+ 1)+3, OIJC
prost broi.
Prirodan broi veci od 3 moze irnati jedan od obl ika: 6k,6ktl:
6k + 2, 6k + 3, 6k + 4 i 6k + 5. Kako su brojevi 6k, 6k + 2, 6k t3 1
6k + 4 slozeni , onda su brojevi oblika 6k + I i 6k + 5 prosti .
Na osnovu prethodnog zadatka irnamo:
(6k+ I) ' = 36k'+ 12k+l = 12k(3k+ I) +I= 120+1, gde je
k(3k + 1) = n ceo broj. Takode j e
(6k +S) ' = 36k' + 60k + 25= 12(3k' +5k+ 2)+ I" 12m+ I, gd
e
je m= 3k
1
+5k+ 2 ceo broj.
297. Kako je E N, moze biti .neparan iii paran. Ako uzmerno da je
neparan, tJ. k = 211+ I, tadaJe 3k + I = 3(2n+ 1)+ I = 6n+ 4 slozen
broj, zato k mora biti paran broj , pa ce biti za k = 2n. 3k + 1 = 6n+ I,
a to je prost broj. Na pro
31 = 3'10+1= 6'5+ 1.
298. Prost broj moze biti: 1° 3; r 3k + I; 3° 3k + 2. Pretpostavku zadalka
zadovoljava prvi slucaj p = 3, tj. P + 10 = 13, P + 20 = 23. U drugom
slucaju, p+ 20 = 3k+ 21 je slozen, a u trecem slucaju
p + 10 = 3k + 12 j e takode slozen.
299. Ako su p i 8p2 + I prosti, tadaje p = 3, jerza p = 3k + 2 i p = 3k + I,
broj 8p2 + I je slozen. Za p = 3,
8p2 + 2p+ 1 = 8.3
2
+2,3+ I = 79 je takode prosl broj.
300, Za p = 3, 8 p 2 + I = 73 je prost broj . Treba dokazati ako je p "# 3, da je
8p2 + 1 slozen broj . Neka p nij e delji vo sa 3. Ij. p= 3k± I. Tada
8p2 + I = 8(3k± 1) 2 + I = 3{24kl± 16k+3), dakle, ako je
30!.
JOl ,
303,
304,
p = 3k ± I, !ada je 8p2 + I sloZen broj. Broj 8p2 + 1 je prost sarno 7a
p = 3.
Nekaje prirodan broj d najveCi zajednicki del itelj datih brojeva. Tada
je 21n+4=dk. 14n+3 =dm, gde su k i m prirodni brojevi.
Mnoi:enjem prve jednacine sa 2, a druge sa 3, dobija se42n+ 8 = 2dk
i42n+9= 3dm.
Razlika ovih jednacina je (3m- 2k)d = I. Odavde sledi da je d = I.
Dakle dati brojevi za rna koji prirodan broj n irnaju najveCi zajednicki
deliteij d = I, znaci da su oni uzajamno prosti.
Neka j e x
2
_ y2 = p, gde su xi y prirodni brojevi, tadaje .
(x+ y)(x - y ) = po I, odatle je x+ y = pA x - y= I. RclenJe ovog
sistema J'e x= p+ 1 y = p-l. Dakle, rna koji prosl broj moZe se
2' 2
. p+ l . p-I
predstaviti kao razli ka kvadrata dva cela broJa 2 I 2 '
Kakoje '1 4 _ '12 = n2(n- I)(n + I), dalje se dokaz svodi na zadatak
189,
Neka su uzastopni celi brojevi n-I,n, n+ llada
j
: .
(n-l )] + n
l
+(n+ 1) 3 = 3n(n2 + 2). Uoci mogucnostl
'1= 3k, n= 3k+ l, n= 3k+2 itd.
215

305. Poslavljene uslove zadovoljava broj A = 2n ( 2n + 1) ( 2n + 2) ::::
= 4n(n+ 1)(2n+ 1). Vidi upUISIVO zadatka 272.
306. Broj A se svodi na oblik A = (n- 1)(11+ 1)(11 + 3). Za II = 2k + J
A = 8k(k + J)(k + 2). k ,k + 1, k + 2 su tri uzastopna cela broja itd. '
307.
30S.
309.
.. .. 11 (11+ l)(n+2)
DatI Izraz se svod! na obhk A = za 1/ = 2k·
6 ' .
k (k + 1)(2k+ I) . . .
a) A = 6 , (k ceo broJ). V!d! uputstvo zadatka 189.
b) I I III.
a) S" = Su =(S' ) ";
c) 5" = sU = (5 ' )';
b) 9
9
' = 9
1
l'+1 =

(9
9
nepamo);
d) 7" =7
u
=(7')' .
Neka su uzastopDl i brojevi n. II + I, 11 + 2 i n + 3, tada je
n(n + I)(n + 2)(n+ 3) + I = (n' + 3n)(n" + 3n+ 2)+ I =
= (n
2
+ + 2(n
2
+ 3n)+ 1 =« 11
2
+ 3n)+ 1) 2 = e, k jc ceo broj.
310. Dati izraz se moze na ave cinioee
S" + S,, "2 = 5"( 1 +5 + 25) ;;; 31·S". Kako su cinioci dalog
izraza 5 i 31, oni su uzajamno prosti, to je dati izraz delj iv sa nji hovim
proizvodom 5· 31 = ISS.
311. Za n = 3k, n( n
2
+ 2) = 3k(9k
2
+ 2). deljivo sa 3.
Za n = 3k+ I, n(n' +2) =(3k + 1)( 9k ' +6k+ 3)=
= 3(3k + 1)(3k ' + 2k + I) delj ivo sa 3.
Za n = 3k + 2, n(n' + 2) = (3k + 2)(9k' + 12k + 6)=
= 3(3k + 2)(3e + 4k + 2) je deJji vo sa 3. Kraj dokaza.
m
312. Na osnovu pretpostavke je ( m+ n) +( m- n) + mn+- = 245.;;.
m m n
o 2m+mn+ - = 2450 - (n+ 1)2 = 245.
Kako je = t tojf: k(n':1) 2 = 5'7
2
• Odatlej e k = 5, 11+ I = 1 iii
n
n = 6, a mn = nk = :5. 6
2
= 30. Dakle, m= 30, n = 6.
313. 8" + 8,,+1 + 8,,+ 2 = 8,, - 1( 8+ 8
2
+ 8
1
) = 584· 8"- ' .
314.
n(n+ l ) ·f b ·
Kakoje l +2+3+ .. ,+ n= 2 ,a trocl ren rOJ
216
IOOx+ 10x+ x = I l l x, imamo
n(n+ 1)
2 = 111x e:> 11( 11 + 1)= 2 ' 3' 37x e:> 36 · 37 iii 37· 38.
Kako 38 nijedcljivo sa 3, kaojedina moguCnost ostaje x = 6, n = 36, 666.
315. Kako je 11 1 + 1988n = n ) - 11 + 1989n = lI(n- 1)(11 + 1)+ 1 989n. prvi
sabirak je deljiv sa 3,j er je proizvod Iri uzastopna ccl a broja. a drugije
otigledDo delji v sa 3.
316. Ako jea+ b+ c = O. onda jea +b= - ci a+c = - b, paje
a(a+ b)(a +c) = a( - b)( -c) = abc = 1999.
317. je 2" +2"+1 + 2"" 2 = r( I+ 2+4)= 2"·7 = 14' 2"-' , pa je
tvrdenj e tacno.
318. Kako je n
1
- 1990n = 17
1
- n - 1989n=lI(n- I)( n+ I)- 3·663n.
Proizvod tri uzastopna eela broj a deljiv je sa 6. je n paran broj i
3, 663n j e de lj ivo sa 6. Kraj dokaza.
319. Ako se odgovaraj uce razl ike kvadrata rastave on cinioce dati izraz
post. je 1999+1 998+1997+ ... +3+2+1=1999000.
320. je
( 211 - 3X2n - 1)(211 + 1)(2n+ 3)+ 16 = (4n
2
- I X4n2 - 9)+ 16 =
= 16//
4
- 4011
2
+ 25 = (411 2 - 5)1. Kraj dokaza.
321. a) Neka je x = 0,777 ... raeionalan broj , ako prcthodnu jednacinu
pomnozimo sa 10 dobija se l Ox = 7 + 0, 717 ... = 1 + x, odade
9x = 7 <:> x = 2., je raeionalan broj ;
9 .
b} Neka j e x = 0, 171717 ... racionalan broj. Ako pomno:bmo ovu
jednac!: inu sa 100 dobija se 11
100x= 17, 171717 ... <:> 100x = 11+x <:> 99x = 17<:> x= 99;
d 227
999 37' ) 99·
322. Nekaje.fi + m = r (r racionalan broj). Odatle sledi
..fl7 = r - .fi '" 17 = r' - 2r.fi + 2 '" 2T.fi =
r2 _ 15<:> J2 = r 2 - 15. Kako j e leva strana ove jednaCine ira-
. 2r ka f2+.fi7 =r je
Clonalan broj, a desna raciooalan. pretpostav -
Dakle • .fi + m. je iraciona1an broj .
217
-

323.
324.
325.
326.
330.
Neka je x+..r;; = r (r racionatan broj), lada je ,In = r - II, je
nemoguce, jer je na levoj strani jednakosti iracionalan, a na desnoj
racionalan broj.
Iz pretpostavke dobija se da je a + b = 2·hob i a - b = 2.fGb.
a+b r.;
Kolicnik postednje dye jedna.cine --= r7 =" 2 E I.
a- b 2vab
0+101 a+a :!a 0+101 a-a
a)Zaa>O --= --=-- =0" zaa<O --=--=0.
- , 2 2 2' '2 2
2x+lxl 2x+ x 3x
3 +x+lxl=--3-+x+x=3+2x=3x,
2x+lxl 2;.: - x x
za x<O +x+lxl=---+x-x=- .
. , 3 3 3
(
X-5+IX-51)' (.,-5-IX-51)'
2 + 2
= ( X-5:X-5)' +(X-5;X+5)' =(2.<; 10)' +0' =(x-5)'.
Zax<S,
(X-5:IX- 5
1
)' =(X-5;X+5)' +
+(X-5:X-5)' = 0,+(2x;IO)'=(X_5)"
331. nJ x=4; b) x=-2 v x=8.
332. Ii r=-6; b) x=-2.
333.
334.
2
a)x= - -vx=6; b) x= 'O.
3
a) x= - 2vx= 2; b) x> l.
335. 0) x E [- 2,2); b) x E
336,
337.
338.
218
0) x E [-3,7J; b) x E ( 1,2).
0) -14 <x<2;
17)U{ I b).!.?<x<.!2
a) x E{- CO, -'3 - , 2 - - 2 '
3.2. Pribli fne vrcdnosti. Apsolutna i relativna grdka. Granies
Znacajnc cifre i zaokrugljivanje brojeva
341. a) Apsolutna greska a =lx-al= 0,4, a relalivna
0=.".= 0,4 = 0,08;
x 5
b) a = 0,004,0 = 0.00156: c) a = 0,001;0 = 0.001 135.
342. II) 55,98 m< x <56,02 m; b) 74,997 kg< x <57.003 kg;
c)24,994< x <25,006; d)7,084 km< x<8,016 km.
343. Kllko je 0+ 6.0 = 32.588 kg, 0- 6.0 = 32,582 kg, oduzimanjem se
dobija 6.0 = 0,003 kg.
344. Iz formule x::=::: 0 + 6.0 sledi 0 = 40 m, 6.0 = 0,03 m, pa je relativnll
l!.a 0,03
0 = - = --= 0,00075, II proccntualnll
" lal 40
Or = 100-15" %= 0.075%.
b) 0, 01 25%; c) 0,024%; d) 2%.
345. 123 km (±250 m).
346. .) 0,7; b) 0,67;
347.
0,002
a)-- = ° 0016'
2,5 ' ,
c) 0,667; d) 0,6667.
b) 0,0 125; c) 0,008.
348. lIa =Ialo" = 8,64 ' 0,005 = 0,0432.
349. a) Neka je a = 9,6 priblifna vrednosl broja x. Granica grdke
aproksimacije ove priblifne vrednosti iznosi a = 0,05, pa je
l:uJ=::: 9,6± 0,05. Graniea relat ivne ove priblifne vrednoSli je:
o = i\a = 0,05 = 0 00520833. paje 0" %< 0,51
Q 96'
b) 0"%< 0,79; c) 6"%< 0,04: d) 0" %< 0,79.
3S0. Primcnom obrasea fla =Jal' 15 Q dobija se :
.)6 b)i\a=0,257; c)a=1560.
" lal 5,63 •
219

351. su prve dve cifre, jer je l1a = 0,024. Tvrdenje !:ledi izobrasca

352. Cetiri.
353. /)" = 0.005 ... , /j. = 0,007. je prva mercnje.
354. c5 Q1 = 0.005 ... , dfh = 0.007. Dmgo merenjcje t<lcnije 5 pUla.
355. a- b= 3, 12. b) = 0,001, 00-> = 0,2%.
356. 1.5; 0,3%.
357. x= 0,84;: 0,01, 0, = 0.011; 0.00926.
358. a) 50,900; 196400; 75 000; b) 65 400, 8 546 500, 1487800;
c) 5,44, 83,61. 0.90; d) 12,361; 6,00 1; 0,541.
359. 84,254,870; 2056.
360. 49 m.
361. 0,33; 0,333: 0,JJ33.
362. a) 3,29; b) 7.833.
220
IV GLAVA
4. PROPORCIONALNOST VELlCINA
4.1. Razmera i proporcija
363. a)x=2; b)x = 12; c).t=5;
d)x = a(p-q)
p +q
364. x= 6.
365. x=4,y=10.
366. Date proporcije ekvivalentne su proporcijama:
(I) a:2 = b;3
(2) b:6=c;7.
Proporcija ( I) ekvivalenlnaje proporciji (3)0:4 = b: 6. Proporcije (2)
i (3) mogu se napisal i kao produ1ena proporcija
a: 4 = h: 6 = c: 7, odakle slcdi :
a:b:c=4:6:7.
367. a)x:y:z= 16;10;3; b)x:y:z=9;12;IO.
369. a) Prvo dokafimo irnplikaciju:
310.
(I) a;b=c;d=>(a+b) ;b=(c+d)d.
Dokaz se izvodi lancem ekvivalencija:
o cae 0+ b c+d
a:b=c:d (:) - =- (:) -+ I =- + I (:) -=-,
b d b d b d
odakleje (0 + b):h = (c + d)d.
Implikacija (a + b): b = (c + d):d::> o:b =c:d
(2) se takode dokazuje lancem ekvivalencija:
(a + bl ob = (c + d);d Q (a + b)d= b(c +d) Q
(::::) ad + bd= be + bd ¢:) ad= bc(:) a:b =c:d.
Iz implikacija ( I) i (2) sledi tatnosl impJikacije a).
Dokaz cerno izvesli nizom ekvivalencija:
a c 4a 4c 4a 4c 4o-3b 4c-Jd
b='d=>b=-;;=-b-
3
=-;;-3=> b = d Q
4a-3b=E.
4c-3d d
221

371.
373.
Znaci imamo takode niz ekvivalencija:
a c Sa Sc Sa 5c 5o+2h 5c +2d
T,=;;¢:)b=d¢:)t;+2=d+
2
<::::> b = d
'" (2) 5a+2b
5c + 2d d
4o-3b 4c-·3d
Iz(l)i(2)je =--.
5a+2b 5c+· 2d
.)4; b) 4.
a c a
2
+ b
2
ac + bd . .
Dokaz impli kacije - ::: -:;::::> ::: 0 ,sc Izvodl na sledeci
nacin. b d ac + bd c· + d-
IZ:: = E- = k sledi da je a = kb j c = kd, odakle j e:
b d
0
1
+b
1
eb
1
+ hl b\k
1
+ \) b .
=--'-''-- = ::: ::: -; znac]
ac+bd k1bd+bd bd(.e+l) d
ac+bd k'bd+bd bd(k'+ I) b
::: = =-
c
1
+d
2
k
1
d
1
+d
2
d1(e+ l ) d
a C 01+b
2
!:lc+bd
Dakl e:-=-=:> =-, 2 '
b d ac+bd c' +d
a1+b
1
ac+bd a b
Dokaiimo i impli kaciju ---= 1 1 :::::) - = -d .
ac+bd c +d c
UeCima niz ekvivalencija:
, b' bd
_a'...:+,-,,- ac + (' b')(' d' ) ( bd)'
- = <;::) a + - c· + = ac + .........
ac+bd c
2
+d
1
a c
o2d! + b
2
c
1
+ 2abcd <=> (ad - be)l = 0 Q ad = be (::) b = d'
374. Tacna je.
375.
376.
222
Tvrdenj a su laCna.
4.2. P;rimena proporcija
a d t 66 kg prediva dobija se 1 165 a cd
11 2 kg prediva dohij a se "'" x m tkanme.
su velicine u kg ix m direktno proporcionalne je
strelicama) velicine, onda je:
377.
378.
x ,1 65= 11 2,66,
odakle se dobija x = 280 m.
Zupcanik ima t 54 zupca i. pravi. I 84 obrtaja. a zupcanik
x zubaca I pravi "" 126 obrtaja.
Kako su obmuto proporcionalni broju obrtaja. §to je
oznaceno suhcama, to Je:
.d4=84 , 126,
odakle se dohija x = 36 zubaca.
Kad I 21 radni k radeCi po I 8 h za i 6 dana izradi i 720 profila .onda
ce "" x radni ka radeCi po "" 7
h
za x dana izraditi 1260 profiJa.
Velicina x dana i velicina y radnika su obmuto srazmcme, velicine
x dana i z casova su takode obmuto srazmeme i, fla kraju, x dana i
I profila j e direktno proporcionalno (§to je oznaceno strclicama), pa
se dobij a slozena proporcija:
,, 6=8,7
= 2L28
1260 ,720
6·8·21· 1260
iz koj e je x = = 9 dana.
7·28·720
379. Analogno prethodnom zadatku dobija se §ema:
I 40 rudnika t 20 dana I 6 h 1 192 000
"" 50 radni ka x dana -¥ 8 h + 160 000
i odavde slozena propordja x: 20 = 40: 50
= 6,8
= 160 000, 192 000, pa j"
20· 40· 6· 160000
x = 10 dana.
50 ·8· 192000
380. 12 sij alica.
381. 62 kg.
3llZ. 4 500 kruna.
383. Posle 15 dana j e 13 radnika. Znaci da 15 dana 65 radnika
lreba jo§ 10 dana da rade, pa da posao zavr!e. lJ.:
-l.- 65 radni ka t 8 dan.
52 radnika x dana
223

384.
385.
386.
387.
388.
389.
390.
391.
Od kl I d
··· 65 ·8
a esc IproporclJa
52 .
Iz I 65 radn!ka t 8 dana
"" 52 radmka x dana
I d
· .. 3 9 6·3
s e I proporcIJ8 x: = 6 : • x=9 = 2 dana.
4 400 dinam.
25 tahli.
4.3. Racun podele i mebnja
Aka sa x deo premije prvog radnika, onda je 270000 - x
deo drugog radnika. Po pretpostavci, ovi delovi treba da stojc
razmeri brojeva 650 i 700, 5tO se izrai.ava proporcijom:
x:(270 000 - x) = 650 :700.
Posto druge razmere skratimo sa SO i primcni mo osnovno
svojstvo proporcije. dobijamo jedna6nu:
14x = 13·270000 = 13x
27x= 13 · 270000"" x= 130000.
Dea premije prvog radnika je 130 000 dinara, a deo dmgog je
270000 - 130000 = 140 000 dinar • .
Neka su x, y i z zarade sva tri radnika. One su direktno proporcionalne
brojevima dana i brojevima casova, odnosno ukupnom hroju casova:
x:y:' = 150· 6:9·8:12·7
iii
x:y:z = 90:72:84.
Po§to drugu razmeru skratimo sa 6, dohija se proporcija:
x:15=y: 12 =z: 14 =k.
Zarade radnika su x= 15k, y= 12k, Z = 14k, a po us10vu zadatka
njihov je zbir jednak ukupnoj zaradi.
15k + 12k + 14k = 246000 = k = 6000.
Zarada prvog radnika x = 15k = 90 000 dinara, drugog radnika je
y = 12k = 72 000 dinara i treceg z = 14k = 84 000 dinara.
128 m, 216 m. 112 m.
Cu = 287,28 kg, Zn = 155.05 kg, Pb = 13.68 kg.
x·20 6x .
Aka prvo lice dobije x, onda drugo lice dabije x + 100 = 5' a Irete
6x 6x 20 36x

5 5 100 25
Na osnovu prclposlavke dobijll sc jcdnaCinn:
6x 36x '8
000 x =2oo 000.
. 5 25 '
Prvo lice dobija x = 200 000 dinara, drugo 6x = 240000 dinara. a
5
trece 3;;'( x:: 288 000 dinara.
392. Grupa visokokva lirikovanih dobij.: 252 000 dinllra. a svaki radnik ove
grupe po 12 000 dinara, grupa kva1ifikovanih - 504 000 dinara. svaki
radnik po 8 000 dinara i treea grupa - 630 OOOdinar3, po radniku 5 000
dinam.
393. 2,4 m.
394. Ukupanotpor jeR=R, +R2 - R1. Otpori su R
I
=4oma,R
1
=6emai
R) = 14 oma.
395. Debit po pogonima: A - I 380000 dinara. B-2 070 000 dinara.
396.
397.
398.
399.
C - 1 035 oeo i pogon D - 1 035 000 dinara.
Aka je x kolic ina vode u lil rima 40" C, lada je:
40x + 25(90 - x) = 90· 30;:>x= 30.
Treba 30 1 vode ad 40° C i 60 1 ad 2SO C.
Vrednost x kg pr\' e vrsle iznosi x· 720 dinara. Vrednosl ( I 200 - xl kg
druge vrste iznosi (1 200 - x)· 480 dinam. Vrednosl 1 200 kg
mesavine iznosi I 200 .640 dinara. Zbi r vrednosti pomeSamh vrsta
jednak je vrednosti mesavine:
72:c + (1200 _ x)48 = 1200· 64, odakl e se dobija x = 800.
Od prve vrste treba uzct i 800 kg, a od dmge vrslC 400 kg
Analogno prethodnom zadatku je:
600., + 900( 600 - x) = 600 ·850, x = 100.
Srebra finoee 60D"/"" treba 100 grama, a srcbm finatc 900<1. 500
grama.
I . dn X' 52· x ( 144 - x)S8 _ 144·72 dobiJ' a se daje:c = 64.
zJe aa ... - 100
100 100 ..
Dakle, treba uzeli 641 jacine 52%, 80 I p¢me 88%.
2
' •
-,

400.
401.
402.
403.
404.
405.
26
Izjcdnacinc 6 · 0.45 + 14 · D, 75 = 20x nalazimo da J'cJ'aCi mt Ill es".'
= 066 ·.dne
x , .
Ako sc IlZme x kg 9001"". onda jc ( 30 - x) kg zlala fi noee
60CF.I',:, . Kako su koll cmc C1Slog :.dala pre i pos le Icgimnja jcdnake
sl eduJe: .
0,9x + 06( 30 - x ) = O.g· 30 ' ''' x = 20.
Aka se deo vazdllha sa azal om oZllac i sa N. kiseanik sa 0 i OSlalt
sastojci sa X. tadaje:
. 78 21 I
N · O +X =5461 N :O:X =-:-: -
100 100 100'
odakle se dobije da je N = 439,92.0 = 11 8,44 i X = 5, 64.
U b
.. d , . I I I I
potre IJe na",!nu - = - ... - +- .
R R, R. R)
R, = 17 = 34 oma i R
j
== 85 0ma.
Ako je x kol icina dodalne vade, bite:
9OO(450+x) = 450·IIOOe> x = 100.
4.4. PraceUltni i promilni rae un
Napomena. - U procemnom racunu pojavJjuj u se tri promenlj ive
vel icine: procena! (P) , asnavna vrednosl iii glavnica (G) i procen!ni
iznos iii prinos (P) , a pored (lvih i stalna velicina. broj 100 (ili I 000).
U zadacima glavnica se poja.vljuje:
a) kao eisla glavnica (G) od koje se izracunava prinos. U ovom slutaju
zadatke resavamo procentni m racllnom od S(Q:
b) kao uvecana glavnica (G + P) - eisla glavnica uvecana za prinos.
U ovom slucaju zadatke resavamo procentni rn mcunam na slO;
c) kao umanjena glavnica (G - P) eisln glavnica umanjena za prinos.
U ovom slucaju zadatke rdavamo procenlnim racunam U SIO. . .
U sva In slucaja iz dye date od trij u promenlj ivih veliti nil G,P I pi
broja (l Oa iii I 000) mozemo izracunati tTecu nepoznalu veli t inu.
15 dinara rabata dabija se a d glavnice 100 dinara, P dinara
dobija se ad glavni ce 55 300 dinara. su prinosi (P i 15) dlrektn
O
proporc ionalni giavnicama (55 400 i 100), sledi proporcij a:
P : 15=554oo:100,
55400·15 .
odakle je P = 100 = 83 10 dlllara.
PoSta su P j P proporcionalni uvecanoj glavnici
G + P = 1272 000 1100 + P = 106, sledi:
P:p = (G + P): (I OO + p ),
iii
P :6=1272000 : 106,
od:.tkle dobijamo:
1272000·6
P = 106 = 72 000 dinara.
Nabavna ccna je G == 1272 000 - 72 000 = 1200000 dinara.
407. Po!to su Pip direktno proporcionalni umanjcnoj glavnici (G _ P) I
(100-p), sled;:
P:p=(G -P) :(IOO- p)
iii
P:5=212135:95,
odakle dobij amo:
212 135 · 5
p = 95 = 11 165dinara.
Nabavna ceoa jc 212 135 + J I 165 = 223300 dinara.
408. Prv; iznosje cista. a drugi uvecana glavnica, paje prinos:
p = 5 844 800 - 562 000 = 2248 000 dinarn.
Fond j e povecan od 5 620 000 dinara na 224 800 dinara. Fane je
povecan od 100 dinara na p. paje:
p: 224 800 = 100 ·5620000,
odakle jc:
2248000
p= 5620000 4%.
409. r rva suma je cista. a druga suma umanjena glavnica, paje prinos:
P= 13540-10832 = 2 708,
a procenat:
100·2708 = 20%.
G 13540
410. Pre pojefti njenja I m 7 000 dinara, posle pojeftinjenja
6 160 dinarn.
411. Poznata je uveeana glavnica, pa je:
G= (G + P)·loo =73000.
100 + p
227

412.
413.
414.
415.
416.
417.
418.
419.
Proizvodnja G + P = 89060 jedinica.
Nanna G = 73 000 jedinica.
51 200 dinara.
Paznala jc umanJena glavni ca. pa se iz proparei}c:
(G - P):( 100 - p) =- G: 100 iii 37 000 : 94 =- G - IDa dohije Ja jc cena
koStanja G =- 400 000 di nara.
Provizija je 576 000 dinara.
8.65%.
5 800 dinara.
94%.
8%.
34.5 kg.
420. Kupovna cena je bi la 124 000 dinara. a 4 960 dinara.
421. 2 500 dinara.
422. 5 200 dinara.
423. 82 kg.
424. 109JJkg.
425. 120 ucesnika.
426. 14 000 dinara.
427. 30 dinara.
428. 28968; 23 376; 62 01 6.
429.
430.
431.
432.
228
1,5%.
86 000 dinara.
4 896 dinara.
PoSto je I 251 99.9 uveeana glavnica, lada je:
_1 251999 · 2 =2499.
P - 1002
Kupovna cena robe je I 249500 dinara.
'33.
m.
m.
H6.
437.
438.
439.
440.
441.
442.
443.
l' ovr5i na datog pravougaomka P, = abo PovrSina novog
P
1
=- 1.30 · 0.7 h = O,9 lab =- O.91P. Dakle, P, manje jc od za 9%.
Neka je .T - cena prvc knjige, y - cena drugc knjigc. Prcnw uslovu
zadatka x=y + 0,25y=I,2Sy. Odatle jc y=""'::"" = O,80x. Ij.
O
m 1.25
y=8 -
Akoie X stara cena, a ynova cena
j
coda jc y = l.sx .. x =- tj.
:c =-"3 y:; 0,667 y. odnosno za 33"3% trntcno smanJcnJc
Aka je x brej uccnika koji je radio veibu. lada jc
T X + 14 =- x. oda\'dej\!x = 2Sucenika.
100 100
4.5. Kamatni raf un
Primedba: .
Iznos od t 100 dinara naraslc na t p dmnra ,m t I godmu;
iznos od K dinara naraSle na I dmara 7 .. .1 t godinu.
Kako su ove veliCine di reklno proporcionalne 10 je:
Kpl
= 100'
Ako je K tllog (kupital), p kama Ina slopa,
godinama 1, tada je:
I kamata. vreme u
J = Kpl = 540000 . 7,5 . 4 = 162 000 di nara.
100 100
je mesec 12-ti deo godine, bite:
1 = K · P'n/ = 108000·8·4 =2880 di nara.
1200 1200
POOIO je dan 360-li deo ra¢unske godine, blce:
1 = K· p . d = 75000 · 6· 80 = 1 000 din"".
36000 36000
Primenom obrasca:
K = I 200 I • dobijamo da je K = 120000 dinara.
p·nt
10%.
25. april a. 8 4
'e kamala na lllJ dug
Aka sa x sumu dugs. onda J 100
Tada sledi jednacina:
229

444.
445.
446.
\'·8·4
x+' 100 = 132000dinara.
odakle je x = 100000 dinara.
Dakle, dugje 100000 dinara. a kamala 32 000 di nam.
Primedba. - Ovde je kapital uvecan za kamatu, ol1da kamalu i kapi lal
izracunavamo inleresnim racunima na SIO.
Ako jc u10g x, ooda je interes na taj dug:
x·6·75 .\"·6·75
. pa slcdi jednanacina x + = 121 500, odakl c je
36000 36000
x = 120000 dinarn.
. . .\"·4 · 3 ..
Ako sa x oznacl mo SUIll U duga, ondaJc trogodls11Ja kamala na
100
taj dug. Radi toga duznik je primio x - x . 4 . 3. slO iznosi 440 000
. 4 100
dinara. pa sledi j ednacina: x - .\ ' . 3 = 440 000. odaklc jc
100
x = 500 000 dinara.
Primedba.- Ako j e kapi tal umanjen za kamatu, onda sc kamata i
kapital interesnim racunom u
Kapital je 230 000 dinara, a kamata 4 600 dinara.
447. 7700 dinara.
448. K = 220000 dinara, I = 2 200 dinara.
449. J 50 000 dinara.
450. 444 000 dinara.
V GLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE
5.1 , Podudarnost fi gura
451. a) Prvo dokazati podudarnost pravougJih trougJova BEC I B E C
(EpodnoijevisinehA).odaklc sledidajeLC=LC
,
itd. I I I
b) Dekazati podudamost oba para pra vouglih lrouglova na koje visina
". deli trougao; odatlc slcdi podudamosl trouglova ABC i AIBIC, .
452. a) AkojeCE=I, iCIE, su
• . ' r I I
podudarm (SSS); odatle JC ugao B jednak uglu B, ild.
b) Pravougli trougae CDE. gde jc CD = "e. a C£ = 1, i Irougno
C,D,E I su poduclami: odatle sJedi cia su ugJovi AEC j A,E l ei jednaki .
Trougl ovi AEC i A,E,C, Stl takode podudarni itd.
453. a) Trouglovi ACF i " ,C,F, su podudami (SUS); odatle sledi da Je
a =a , itd.
b) Trouglovi ABQ i A,B,Q, su podudami BQ = sf! ild.
454. a) Pravougli trouglovi ABO i AIBrD, su podudami (AD = h. ); odalle
sledi da je LB = LBI itd.
455. Pravougli trouglovi ABC i AIB,C
I
su podudami (SUU) itd.
456. Trouglovi BCD i B,C lD, su podudami , paje DB == D,B, i odavde j e
AB - DB == A, B, - D,B
"
y. AD == A,D
,
.
457. Pravollgli Irouglovi ADM i BDM su podudami (SUS); OOatle sledi da
je AM = ME i L MAD = - L MBD itd.
466. Posmalrajmo trouglove ABC i fDC (51. 3).
je: BC = CD (pretpostavka).
Ll = L2 = 90° (pretposlavka).
L3 = L4 (unakrsni);
ladaje flABC = flCDE::::;> BA = DE = 70 m.
467. Bez uputstva.
468. Bez Uputstva.
469. Bez Uputstva.
230 231

470. a) Cet vorougao B,C1A/1 j c Irapez;
47 1.
472.
473.
474.
475.
476.
477.
478.
232
b) Cetvorougao AC1A,B, j c pa11l Ie!ogmm. nJcgove dijagonalc se
polovc.
Iz podudamosti Iroll glova BAF i CAE sledi Ivrdcnj e.
Neka je ,-1£ = Ali = CF = CG. Tvrdi mo da j e cClvoroli gao £FOII
pravougaoni k Za isla /:1A£H ;;:: nCFG (zas to?). Odalle sledi da je
EH = FG. Iz podudarnosli trouglova BEF i DGI-! sledi da jt:'
EF = HG. Daklc, ccrvorougao EFGH je paralelogram.
Medut im. LAEH + LBEF = 90°, jer jcLAEH = 90°- LA,
L BEF = 90°- LB. LA + L b = 180°. paj eLFEI-I = slo znll cida
j e laj paralelogram pravougaonik.
Konsrruise se CEII BD i C,D.II B
1
D,cetvorouglovi BECD i 8 1£I C IDI
su paralclogrami , 11ACE :; 11A
I
C
I
D
I
itd.
Bez uputslva.
Aka jc CM .l BB' tada j c Irougao CMB podudaran sa trouglom AIl ' D, pa
je BM = AA' . CClvorougao MCC 'B'j epravougll ollik CC' = MB' ild.
Neka j e prava Cx II AB i neka je
J n x = {D} (sI. 17). Tada su
trouglovi MCD i CDN podudanti
j er je:
CD =CD.LCDM = LCDN =90°,
L NCD = LCAB, LABC = LMCD
(uglovi sa paralclnim kracima).
lz podudamosti sledi da j e
CM = CN, pa je LTougao MCN
jednakokraki .
, 0
M
,
,
51. 17
Troug)ovi BNM,CNP, APM Sli podudami jer je
AM = 8N = CP = a + d (a stranica trougla ABC), . lova
BM = CN = AP = d i LB = LC = LA. Iz podudamosl
l
troug
sledi tvrdenj e MN = NP = PM.
. k ' BE.lAD i CHAD,
Neka je AD lei isna duz trougla ABC I ne a J C ' . eDE
FE AD, E E AD. Iz podudamosl'i pravougli h trouglo
va
BDE I
sledi daje BE =CF.
479. Neka j e D1-I18B
1
(H EBB
I
) , tada jc DH =FB
I
• Jz podudamosll
trouglova BDE i BDH i iz prethodnc jcdnakosli sledl
DE = DN = FBI' Dakle: BE +CF = FBI +CF = CB
1

480.
481.
482.
483.
484.
1° DB = DC (Tacka D pripada sll nelrali DF duzi BC), te je Do8eD
jednakokraki.
r LDBC = LOCB = LBAC LDAC = LBCE. Posto j e
BC = AC (po pretpostavci) i E
CE = DA (po pretpostavci),
tada je
I1DAC == !l.BCE (I stav)
BE = DC; a kako je
DC = DB :!> BE = BD i Iro-
ugao DBE j e jednakokraki (sl. 18).
D
A
SI 18
Posmalraj mo trouglove FBM i EDN (sl. 19). Kako je
B
FB = ED = J.. AB L I = L2 (naizmeni cni ), L3 = L4 (sa paraJelni m
, '
kracima), tada j e MBAf :; IJ.EDN (II slav) =- BM = ND. Posma-
traj mo takode trouglove: AFL i PBM, gde je EPJ! BD. Kako
AF = FB (po pretpostavci), L5 = L 3 (saglnsni). L6 = {sagiasl1I l.
lada je t!v1FL;: tJ.FBM (II stay) =- FI. = 8M. JC PI. = M" .
imamo 8M = JUN = ND. sto j e trebalo dokazati.
DEC C
,
"
E
SI. 19
51 20
1° Tacka D Es (s j e simetrala duzi BC) (51. 20), pa je DB = DC.
Trougao DBC je jcdnakokraki .
2° M DC '" Me£ (1) itd.
MFHA' (FE AA'). tada
Ako JC AA' visinajednakokrakog a? .
su trouglovi AMF i EME podudaml (zaJIO. ) lid.
. C'M trouglove ASP I ACM
Posmatrati Irouglove ABN I B ,zall
m

485. a) Neka je E sredi ste stTanice BC. Pomocni trougao ABE se laka
konstrui se, jer su mu poznate sve tri stranice c. I ).
2 "
b) POl11ocni trougao ABE se moze kOnShl.lisat i, jer Sll mu poznatedve
stranice i jedan ugao (c, I u' fJ).
486. a) Ako je D podnozje visi ne h., pomocni h'ollgao ABD se laka
konstrllise. Poznati Sll kat eta h. i ostar llgao a.
b) Iskori stiti llputst vo pod a).
487. a) Neka je D podnozje visine h<. Pomocni pravougli trougao BCD se
bko konsh'ui se (h" fJ) . Kmznica k(C, Ie) nBD = {E). Taeka E jc
srediste stranice AB itd.
b) Neka je E podnozje visine h •. Pomocni pravollgli trollgao ABE se
moze konstrlli sati (poznata je kateta h. i hipoteLlll za c). Ako je D
srediste stTanice AB, kruznica keD, I, ) n AE = {C}.
488. a) Neka je AE = 0 + c. Pomocni trougao AEC se moze konstruisati ,
jer su poznati stranica 0 + c, ugao E = fJ i visina h . Simetrala s duzi
- 2 '
EC seee stranicu AE u taeki B itd.
b) Neka j e BE = 0 + b. Pomocni trougao BEA se moze konstruisati
(ugaoE = r,o+ b,c)itd.
2
489. a) Neka j e AE = b + a. Pomocni trougao ABE se moze konstmi sati
pomocu 0 + b, c, h, itd.
b) Pomocni trougao ABE se moze konstruisati pomocu poznatih
elemenata c, 0 - b, fJ. Simetrala dll Zi AE sece pravu BE u tacki C itd.
490. a) Pomocni trougao AEC se moze konstruisati pomocu poznatih
elemenata: AE = c - 0 , ugao E = 90°+ fJ, h itd.
2 c
b) Pomocni trougao AET se moze konstruisatijer su poznate njego
ve
stranice AE = AT = 10 ' ET = 1 e' gde je T teziste trougla, a E
srediste stranice AB itd.
491. a) Nekaje dat raspored tacaka M - A - B - N na pravoj p tako daje
AM = b i BN = a; tada je MN = 2s. Mozemo konstruisati pom
ocnl
234
tTo ugao ,'vINe, jer je ugao M = i ll t;aO N = %. Tacke A i B
pripadaju duzi MN i si metralama duzi MC, odnosno NC itd.
b) Iskoristiti anali zu zadatka pod a) .
492. a) Pomocni pravougli tTougao ABD moze se konstru isati , poznaUl mu
je hipotenuza 0 i kateta AD = h, itd.
b) Bez uputstva.
c) Pomocni rroll gao AlvfC se moze konstrllisati jer su stranica
MC = CI + b, ll gao A'I = Ii, a ugao C = 180°- 2,8. Simetralc duzi AM
2
i MC sekll se u tacki B itd.
493. a) Pomocni pravougli trOll gao BDE moze se konstmisati jer su poznat)
kateta DE = a + h, ugao B = 75° i ugao E = 15°. Presek simetrale ,
dllZi BE i dll Zi DE odreduj e ieme C tTougla itd.
b) Trougao BDE moze se konstrll isati jer Sll pozna!i stranica
BE = 0 - h, ll gao f3 = 60° i ugao E = 105° i!d.
494. a) Pomocni pravougli trougao ACE se moze konstruisati . Poznati su elc-
menti !lACE: katet a CE = CI + c, ugaoC = 90
0
i ugaoE = 22° 30', lid.
b) U pravouglom trouglu CEA kateta CE = c - 0, ugao , = 90° i
ugao E = 67 °30'; pa se lako konstruise itd.
495. b) Iskoristiti da j e tezisna duz koja odgovara hipotenuzi jednaka
polovini hipotenuze itd.
c) Pomocni pravoll gli trougao ACF j e odreden katetom CF = a + c i
uglomF = fJ itd.
2 . .
d) Ako su dati razlika katela b - 0 (b > 0) i ugao a, pomocm !rougao
ABF je odreden katelOm AF = b - 0, uglom A = a i uglom F = 135·.
496. a) POl11ocni pravougli trougao ABE je odreden ka!etom AE = a + d.
uglom A = 90° i ll glom E = 22° 30' itd.
b) Pomocni pravougli trougao BEC je odreden BE d - Cl.
uglom B = 90° i uglom E = 67° 30': BC je s!ramca kvadrala lId.
497. a) Trougao AEC je odreden stranicom AE = (I + b. stranicom AC =
i uglom E = 45°. Simetrala duzi CE u preseku sa AE odreduJu !eme
itd.
b
• k '. t' jer su pozna!e katt:!a
) Pravougli trougao ABE moze se onslrulsa I - k"C ' d
AB = ai katetaBE = b + d. Simetralasduii AE seceDE u lac 1 It
235

498.
499.
500.
501.
502.
503.
506.
236
c) Trougao AMC se moze konstruisati : poznati . u: . stranica
AM = a - b, stranica AC = d i llgao I'l'l = 135°. Presek simetrale s
duii MC sa pravorn AM odrduje terne B pravollgaonika itd.
d) Pravougli trollgao ABN je odreden katetama AB = a i BN = d - h,
te se lako konstruise. Simetrala sduzi AN sece pravuBN u tacki C itct.
a) Moze se konstruisati trollgao ABC jer su puznatc dye stranice i
visina koja odgovarajednoj od njih.
b) Moze se konstruisati trougao ABO. gde je 0 presek dijagonala.
c) Moze se konstruisati trougao ABC, gde je ll gao B = 180°- a ild.
d) Moze se konsrruisati pravougli trougao AEO, gde je E projekcija
preseka dijagonala 0 na strani cll AB.
a) Moze se konstruisati pravougli trougao ABO, gde su 0 presek
dijagonala, ugao A = ~ i ugao 0 = 90° itd.
2
b) Moze se konstruisati pravougli trOll gao ABO, poznate su katete
d, . d,
AO = - , OB = -. d d
2 2. . ' " .
c) Trougao ABM Je odreden stral11cama AB = C/, AM = 2 + 2 '
uglom M = 45°, pa se moze konstruisati.
d) Trougao ABL se moze konstruisati , jer su mu poznati
d, d, _ . _ 350
AL = - - - AB - C/ I ugao M - 1 .
2 2 '
a) NekajeCEl1 AD. TrougaoEBC se moze konstruisatijer su poznate
EB = a - b, EC = d i njegova visina h itd.
b) Trougao EBC se moze konstruisati jer su poznati : EB = C/ - b,
BC = c, ugaoE = a(CEIIAD). .
c) Neka je CEII BD, E pripada pravoj AB. Trougao AEC se. moze
konstrllisati posto su poznati: AE = a + b, AC = d" EC = d, ltd
d) Trollgao EBC se moze konstrui sati posto su poznati: BE = C/ - b,
ugao E = a i visina koja odgovara stranici EB itd.
Koristi ti uputStvO iz prethodnog zadatka.
Koristiti uputstvo iz prethodnog zadatka.
Bez uputstva.
5.2. Ortogonalnost pravih j ravni. Ugao pravc j ravni
Traieno geometrijsko mesto taeaka je simetrijska ravan date duzi.
508.
Neka je D sediste dllZi AB. Dokazite da je rayan odredena tackarna
509.
M,D i M, normalna na duzi AB (sl. 21).
Kako je MA = ME (za5to?), trougao
MAB j e jednakokraki, MB je nj egoya
yisina, paje MD1. AB. Sli cno M,D1.AB,
dakle ravan odredena tackama MDM,
normalna je sa dYe prave koje se seku i
koje joj pripadaj u itd.
a a.J3 a.J2
a) -em' b) --em; e)-- em.
2 '2 2
510. 60° (trougao MAB j e jednakostrani ean).
511. AB = 2a (vidi prethodni zadatak) .
512. 9 em.
M
B
p
M,
SUI
513.
Neka prava p prodire ravan n u tacki K, praya p, je projekeija praye p
na ravan n; a i b prave koje pripadaju ravni n i simetricne su sa p,
(51. 22). UoCite na pravoj p tacku P
M i odredite nj enu projekciju M,
na pravoj p,. Kroz tacku M,
konstruisite pravu c 1.p, i odredite
a n c={A}ib n c = {B }.
Koristeci podudarnost trougl oya
KM,A i KM,B dokazite da su
podudarni i trouglovi KMA i
KMB, itd.
514. Konstruisite ravan a 1. p, koja
sadrZi datu tacku A i ravan f3 1. q,
koja takode sadrii datu tacku A
(sl. 23). Odredite presek ove dye
ravni , ~ . a n f3 = c. Posto prava c
pripada ravni a 1. p, sledi da je
c 1. p, a posto prava c pripada i
ravni f3 1. q, to je c 1. q. Dakle, c je
trazena prava. Ako pretpostayi-
rno da ravni a i f3 imaju vise
zajednickih pravih, tom slucaju
St 22
St lJ
237

ravni a i f3 sc P?klapalc i prave p i q bi bile Il onnalne nn jcdnu istu
ravan. To da su paralelne, je SUprotnQ
pretpostave.l . Zn.aci pmva koja sadrli A i nonnalnaje
pravama p I q, lJ. zadatak Ima samo Jedno resenjc.
515. U trouglu ABC, AC = BC (sl. 24)
516,
238
AB pripada ravni n , C, je proje-
kcija lemena C na ravan
(CC,..Ln) AB = 6m, CC, = 2 m
i AC = Sm. Oa bismo odrcdil i
lrazeni ugao, uoci mo visi nu CD
trougla ABC. a ona jc U ovom
slucaju i tczBna dui Irougla,
Ravao d, odredena lackama C ,D
i C, je oomlalna na AB je SI 24
CD.iAB, CC, .iAB, CC, .i;r).
Sledi da je lIgao CDC, ugao dicdra. lz pravouglog trollgla CDC, je
CD = .JS
l
- = 4. Postoje = dajcugao CDC, = 30
G
,
Neka je 1fSJr, pray di cdar. tacka A i B na njegovim stranama i A, iB,
njihove projekcije na iviei s diedra. (sl. 25). Oato je da je
AA, = BB, = a em i A,B,: AA, = 12. Tra:!c se: L(AB,ll),
L(AB,J'C,) i L (AB, s). Na osnovu pretposl<ivke je AA ,.i1t I BBIIJr,
pa su dufi AB, i AlB projekcije du:!i AB na ravan 1f i 1t ,. Sledi da su:
L(AB.;r) = LBAB,; L ( AB.1t , ) = LABA,. Iz jednakosli AA, == ai
A,B
,
= 012, pa se iz pravouglog trougla AA,B, dobija
AB, = + A,B,l = C/.Ji
Posto je trougao ABB, takode

+BB,' =2a,
U pravouglim lrouglovima ABB,
BB, AA, 1
i BAA, j e AB = AB = 2'
Sledi da je LBAD, = 30° i
L ABA, = 30° znaci da je
L(AB,") = L(AB,",) = 30·,
51. 25
Da bismo odredil i LeA B, s), u ravni it BC II 'A C
k
' k ' k' C I S I I .is
0Je se U u. la .. I . Dobij eni celvorougao A B BC
pravougaomk, pa Je: I I J
(I)EC = A,B
L
= a.fi i A,e = BB, = 0 , sledi dajc:
(2) AC = .fa' + a' = "fl,
Iz i (2) '!ollgao IBC je jednakokraki, a posle jc
AC- + BC· = AB-, onje i pravougli. Dakle.
LIAB,s) = LABC = 45·,
5.3. Vcklori
517. U proizvolj noj tacki 0 odrediti vckl or Oil. = );;, a zatim vcklOr
Ab = 2 -;; vekt or DB jc trazeni veklor tj. DB = l,; + 2" (sl. 26). 17
tackeD
I
konSlruisati vektor O,A, = 3,;. Latim vcktor Ab == -2-;
- - - "
518,
519,
VektorO,B, = 3u- 2v (sI 27).
1
,:\,
8
-

2\;

0 , 3ii A,
J,. ... "
• <1;-
0 );; A
8,
Sl. 26 SI 27
Po pretposlavei jc A 0 = OC A
DB = DO (sl. 28). Zbir ovih
Jcdnakosli daje
- - -
AO+ DB = DO+ DC =>
AB = DC. ti. cetvorougao
ABeD je paraleiogram.
/XJ
A •
51 28
= AB+ BM} => 2AM = AB+BC+BM+CM=
AM=AC+CM
= AB+ DC+ 0 = AB+ BC. Vektori BM i eM su dva suprotna
vektora. pa je njihov zbiT nula vcklor.
239

520. Neka su A I BI C
I
siranic.a BC, AC i AB Irougl a ABC AA
- - ' I'
BB
I
eC
I
su veklori koj i se poklapaju sa odgovarajuCim lei.isnim
Jinijama AA
I
• BBI . CC
I
• ladaje
- - BC - - AB - - CA
AAI =AB+-: eC
I
=CA + -; BBI =8C+ -.
222
Zbir ovih jednakosti daje
- BC CA - AB -
AAI+BBJ+CC
I
= AB+ - +-+ CA+ -+BC =
222
3 - - - 3- - - - _ . -
= Z( BC+CA+AB)=Z 0 = 0 ; AA, +BB,+CC, = O,tj.
521. AC = AB+ AD. DB = ,,8- AD.
522.
523.
527.
OA = AB+ AD OB = :!B- AD
2 ' 2'
- - --
DC = AB+ AD 00= AD- AB
2 ' 2
-1--- 1 --
AB = Z(AC- BD), BC = Z( AC+ BD),
-1 - -- 1 - -
CD = Z(BD- AC ), DA = Z(AC+ BD).
- ..
b)AC=2(m+n), DDI =-111, EEl =-n, AD=4n,
- - - -
CC
I
=2(111-11), AE=4n-2m, CC
I
=n-Ill.
528. DE=-p, EF=-q, AD=2q, AE= aq- p,
.. ..
AC=p+q, CD=q-p, FA=p-q.
.. .. -
529. DF=a-p+q, FG=-b, DG=a+q-(p+b),
-
EF=2a- p+q.
------ -
534. 010)=p+ q+r: 0 10)=q+2p; O
2
°1 =2q.
535. Veklori p i q su kolineami ako je p = k q, gde jc k E R. Kako je
q = b) =.fi p, vektori j, i q ,u kolineami;
240
b) q =.J5 p, vektori p i q su kolinearni:
c);' = J3 p. kolincarni;
d) q = p+ (I, nisu koli ncami ;
e) q = J3 p, kol ineami .
536. Nisll nikad koJincami.
537. lskorisliti daje MT = At4+ AT, Ivrr = 1\ifB+BT i
- - -
AfT = MC+CT itd.
539. Vektor NP moze se izrazit i nu ovaj naein:
NP= NM+ MD+DC+CP,
NP = NA+ AB+ BP.
Zbir ovih jcdnakosti se svorli na sledeci naein:
- - - - 3- -
2 NP = MD+ DC+ AB = ZAB- AF.
- ) - 1- '
Odavde sledi NP = - AB- - AF.
4 2
- - - 1-
(VektorDC=-AF, avektor MD="2AB).
541. Akoje P srediste duzi NL i 0 proizvoljna lacka, tadaJc:
- 1 ----
(I)OP = ::;(OA+ OB+ OC+OD).
Slicno, ako je Q duzi UK, takode:
- 1 ----
(2) OQ = -(OA+ OB+ OC+ OD).
4
Iz(I) i (2) ,'edi
(3)P"Q. .
Kako tacka P pripada duzi NL, a tacka Q duii MK i znamo daJe
(4) NLn MK = {S}, 10 iz (3) i(4) sledi P" Q =S.
542.
_ _ _ _ - - 3- - 3-
Kako je, PQ = PB+ BQ = - BP+ BQ, BP =::; BA, BQ = ::;BC. 10
- 3 - - 3 -
je PQ=-(BC-BA ),,-AC.
4 4
PoltojePQ = v. kton PQ i AC su kolineami (PQ II AC).
241

543. a) Na osnovu sl. 29 ocigledno je:
(I)
- 1- - 1 - - 1 - - 1 -
(2)
2 2' 2 2
Zbir jednakosti (2) dobija se
2£F:::: BC+ AD iii
- 1 - -
(3)
2
Zbir jednakosti (l)je:
AB+BC+ AD+DC = 2AG=
(4) (AB+ DC) + (BC+ AD) 2 AC.
A
51. 29
Kombinovanje (3) i (4) dobija se AB+ DC+ 2EF = 2 AC <::>
- 1- 1- -
EF+ - AB+ -DC = AC, je trcbalo dokazati.
2 2
f) Ocigledne Sll jednakosti :
AB AG+ GB.BC BG+ GC,CD GD,DA GA,
njihov zbir je:
------
AG+ GB+BG+GC+CG+GD+DG+GA
- - - -
BC+CA+DA
iii GA+ GB+ GC +GD = -(AC+ BG +CG+ DC), odnosllO
GA+ GB+ GC+ CD = '0, trebalo dokazati.
544. I,S-l5;
S4S.
242
- - ( 9) - - ./277
b) a- b -7, '2 ,10-
c) 3b
d)
_
b) oi zajednu vrednost parametTa m vektor \I nije nula vektor.
-
546. On V,:klOf v razlozili po vektorima a i h, potrebno jc da vazi
541.
;48.
/IIa + 11 b:::: v (gde 511 III i 11 razlaganja) ; tadajc
11/(2; - j)_+ 1/(-4; + 3)1= 4
(111- 4/1) i+ (-111+ 311»):::: 4 i+ 2j.
Ovi vektori su jcdnaki aka i samo aka je
2111- 411:::: 4 A -111+ 311= 2;
- . .
odavdcse dohije daj e m= 10 in:::: 4. pajc v = 10,,+ 4 b.
m= 2, n:::: -2.
- II - 15-
c=-a+-b.
14 14
549. Aka je 0 koordinatni pocetak pravoug[og Dekartovog sistema, (adajc
- -
a= OA
l
- 00
1
i OAI :::: Xl i+ )'1 j, OA
l
:::: x: i+ Yl j.
Zamenom u prethodnu jednakost dobija sc da je
- XI );+ (Y2 -)'1 );. =(X
1
- XI')'2 - )'1)'
550. Aka se iskoristi fdenje prethodnog zadatka. dobija se:
Ali (1,1), s.J2;BC (-1, 1), sF2;
AC (-6,8), 10;
551.
BC (-4,8). CD (-6,-3).
552. 8 iii -8.
SSJ. Vektori AB i AC su kolincami, y = 6.
554. IZ jednakost i k(3i-2}) dobijll se k=-2 i
m=-6.
555. D(9,4). _ _ _
5
" , '1 F- -F - (x y) Kakoje F = FI + F,.
.1U. NekaJe druga komponenta 51 e , 1 - " _ •
ondaje 2i+8j+xi+
Y
J=3i-<i;odavde
je
F=(I,-12}.
243

561.
562.
563.
244
5.4. Osna i centralna simetr'ija
5.4. 1 OSNA SIMETRLJ A
Neka Je AB data duz. 5 njena osa simetrije. a
istoj poluravni sa lackomB. Posto su
A i C sa suprotnih strana ()se 5, to
CA n 5 = {K} (51. 30); tada je
AK = BK. Kako je
AK +KC =BK +KC, a
BK + KC >BC, ondaje
AK + KC >BC, tj . AC >BC. A
Analiza. - Neka je traZeni trougao
ABoC
o
. TackaBo i Co pripadaju
kractma ugla xOy. Spajanjem Boi
Co sa simetricnim sl ikama A, i A,
tacke A u odnosu na ose simetrije
Ox i Oy dobijamo orvoren obim
trougla, koji je jednak duzini
C t' cka kO,la pnpada
c
M B
SJ .10
izlomljene linije A,CoBoA, 0 x
(51. 31). Ova izlomljena linija ima ?-.----::-"'::--±----"-
SI. 3J
najmanju duzinu ako pripada
pravoj liniji, tj. Co i Bo se pokla-
paju sa A, i A,.
Konstrukcija. - Konstruisati simetricne slike A,i A, tacke u odnosu
na Ox i Oy. Pra va A, A, sece krake ugla Ox i Oy u tackama B , C: one su
temena trazenog trougla.
Dokaz.- Dokaz sledi iz analize i konstrukcije:
Diskusija.- Za LxOy < 90
0
zadatak ima jedno
resenje;
za LxOy 90
0
nema
resenja.
Analiza. - Neka je
ABeD trazeni rornb
(51. 32). Oa bisrno
kon5truisali
rornb
treba odrediti jedno
Ierne, na primer C,
b,
0
A
'0
SI. 32
8 ,
a
A,
d
-l
564.
565.
Posto su dijagonal e ramba njegove ase simetriJ c. simetricna
prave b u adnosu na a sece K u temp. nu C.
Konstwk ija. - K.onstruisati pravu b, simelri cnu sliku pm\'oJ h "
odnosll naa. Odrediti sl iku A tacke C i sredi sJeS romba, zatim u
dva temena B iD.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali7.e i konslrukcije.
Diskusija. - I) b, n K = {C,C,} dva resenj a.
2) b, n K = {C} jedno resenje.
3) b, n K = 0 nell1a resenj a.
Anali za. - Neka jc lrazeni
stranici AB odredill1o tatku
D.tako da j e AD=a+ c.
Trougao ADC j e odreden i
moze se konSlrui sat I.
Trougao DCB je jednako·
kraki. a visina koja odgo-
vara osnovici je osa sime-
trije i sece AD u trecem
trougao ABC (s l. 33).
a produzenoj
o+c
he
o
33
temenu trougla.
K.onstrukcija.- Konstruisati duz AD = a + c; na odSlOjanju h od AD
k II AD. KniZoi luk sa centTom u A i poluprecnikom b
sece pravu k u tacki C, a simetrala s duzi DC sece AD" temenu 8.
Dokaz. - Trougao ABC je trazeni , posto je AC = b; .
AB + BC = AB + BD = a + c, vlsma h, = AM po konsrrukclJI.
Disku5ija. - Za h, :S b < a + c zadatak ima jedno resenJe.
Analiza. _ Neka je najpodesnije mesto za vodotoran, u lack, C . a
duzina vodovoda AC
o
+ BC
o
6
minimalna. Nekaje B,sill1etricna ,,:
slika taeke B u odnosu na obalu "" '
MK; tada je CoB = CoB" a zbir.. ...co'.
AC
o
+ CoB, treba daje manji od C I
bilo koje izlomljene linije koja \
spaja A i 8" tj . izlomlj ena linij a I
AC oB I (51. 34) treba da postane 6 ,
prava linija. AB, n MK = lCI je J 4
optimalno meSlD 7..3 vodotor'dnj. dn
K
.. .. .• ta' ka 8 tacke 8 II 0 0'" na
onsr[lIkc'Ja.- Konslrulse se ,
oballl MK. AB, n MK = {C} je trazena lacka.
245

566.
567.
569.
570.
571.
577.
578.
246
Dokaz.- PrelpOSlavimo da AC + BC nije najkrace rasLOjanj e lackee,
od A i B. lj . AC
o
+ CoB, < AC + CB,ili AC
o
+ CoB, < AB,. a lojc
proti vurecno leoremi 0 zbirll dye srrani ce ITougla.
Diskusija.- Zadalak ima lIvek samo jedno resenje.
Konstruisali simetricnll sliku jednog kraka datog ugla simelrij OIll op .
Presek sli ke kraka sa drugim krakom odreduj e jedno leme kvadrala ild.
Vidi zada ak 562.
Neka j e H onocenlar MBC, a A" B" C, presecne tacke opisane
kruznice oko MBC, sa produzecima visina lrougla. Kako j c
LB = LAA C (kao periferijski nad istim lukom) i LB = LA, HC (kao
, .
uglovi sa normalnim kracima), lad a je LAA,C = LA,HC, I). ""A ,HC
je jednakokrak. Tacke A, i H Sll simetri cne u odnosu na silll etralu BC.
Analogno postupamo i sa oSlalim dvema stranicama.
Produziti srranicu BC za duzinu dijagonale, zalim konstruisali simc·
tralu duzi BE = b + d itd.
Konsrruisali pomocni pravougli trougao ABE, cije su kalele 0 i d - b,
zatim konstruisati simetralu duzi AE itd.
5.4.2. CENTRALNA SlMETRIJA
Ako prava 13 S,
InDC= {M} cenrralno si-
metricna slika tacke M je
M, E AB, jer je AB centra-
lno simetricna slika CD u
odnosu na S. Posto su M i
M, simetricne u odnosu na
S, to je MS = SM, (51. 35).
A
51. 35
Analiza. - Nekaje MN trazena duz (51. 36) .• Simetricna slikao, p r a : e ~
u odnosu na A prolazi kroz tacku N. Tacke MI N su slmetTlCn
odnosu na A.
Konstrukcija. - Konstrui sati cen-
tralno simetricne slike B, i C,
proizvoljnih tacaka B i C prave ° u
odnosu na ta6ku A. tj.
D A(B) = B,. 13.,(C) = C,'
Q.(a)=a"
0 ,
o
C M
• M,
51 36
579.
585.
0, nK= {N},aNAno= {M}.
Dokaz. - Dokaz sledi iz analize i konstrukcije.
Diskusija. - I ) 0, n K = {N . N , } dva rescnja;
2) 0, n K = (N) jedno resenje;
3) 0, n K = 0 nema resenja.
Analiza. - Neka su ABCD granice parcel e.
pri cemu je AB = 0 , BC = 30. LS = SH, a
K, E i S je meSla redom: pumpa. stable I
elektricni stub (51. 37).
KS n BC = (K,},K, jesimetricna lackaza
K u odnosu na S; takode su E iE, centralno
simetricne u odnosu na S; sto znaci poloiaj
pravih AD i BC je odreden. SL i S/-/ su
o
normale prema AD i BC. • •
Konsrrukcija. - Konstruisati sa iSle strane -0 -
tacke L i H duzi LA = HB = 0 , au suprot- SI 17
nom smeru LD = HC = 20. Tako dobijamo lelll ena parcele (grantee).
Konsrrukcija i dokaz slede iz anali ze.
Diskusija. - .
a) K. S, E ne pripadaju iSIOj pravoj - jedno resenJe. .
b)K, S, E pripadaj ll iSIOj pravoj i SK = SE - zadalak!e neodreden
c) K, S,E pripadaj u iSloj pravoj i SK ~ Sf' - nema resenJa.
2 2 2
Konstruisati MTM, gdeje AT = '3
1
• . TM = '3
1
• I.AM = 31. Ako
je S srediste duii TM, simerrija ~ , (A) = B. tada Sll B I A dva lemena. a
T teziste trougla.
5.5. Translacija
591. a) , .... ;
AC
- - BC
b) , .... (u = AB+ -);
1/ 2
c) T .... ; (0 presek dijagonale).
80
~ -
595. a) r .... (V = AA, + AB).
v
596. Bez uputstva.
247


597.
598.
599.
602.
603.
248
Analiza. - Neka j e trazeni !!.ABC (sI.38) . Preslikali lrougao ABC
translacijorn za vektor ec, rna kog modula u pravcu paraleluih pravih
u !!.A,B,C,. Trougao A,B,C, se moze lako konslrui smi . zatim 0a
- "
preslikati tr8nslacijom za veklor CC, . eiji kraj pripada pravoj I.
Konstrukcija. - ad duzi
A,B, = a. A, E p.B, Eq
c,
c

konstruisati jednakostra-
. C I -'
mean trougao A,B, ,. a I /
za veklor p "---,I-----1"'-----I¥-- / -/-----
C,C preslikati ga u A,
!!.ABC,C E I.
51. 38
Dokaz. - Dokaz sledi iz anal ize i konstmkcije.
Diskusija. - Nekaje d = p(p, q) rastojanje izmedu paralelnih pravib.
Tada:
I °a > d zadatak irna 4 resenja;
2° a = 2d.J3 ili a = d, zadatak irna dva re!i enja;
3
3° a < d zadatak nerna resenja.
Nema uputstva.
Uociti proizvoljnu taeku A na pravoj I, pa konstmisati duz A B jednaku
datoj duzi i paralelnu sa I" a zatim konstruisati kroz tacku B pravu
qll l,. qn I, = {B,l itd.
Konstrukcija j e prikazana na slici 39.
p
SI. 39
KruzrucuK(O, r) preslikati translacijom u K'( 0', r) za vektor v. cijije
intenzitet jednak datoj duzi, a pravac isti sa pravom AB.
K'nK= {N,N,l iliK'nK, = {N} iliK'nK, =0nd.
604.
605.
606.
607.
Preslikati datu pravu p translacijoll1 za vektor .
'nk {M M '} '1' , up.
p = , I I P n k = {M} iii p' n k = 0 itd.
U MBC (51. 40) tat ka M je AC i MN II AB. Presli-
kati duz BN translacijOIl1 za vektor MN C
U dll z PM. Iz podudarnosti trouglova
MPM "" I1MNC sledi da je i MN = CN
i AP = MN, a iz tran51acije je MP = NB
iPB = MN paje CN = NB i
AB = AP+PB = MN + MN =2MN.
p
SI. 40
B
Analiza. - Neka je ABCD trazeni lrapez (sl. 41); ako translacijom za
vektor DC preslikamo dijagonalu DB u CEo dobicemo trougao AU;
kome Sll poznate sve Iri strani ce.
o c
o
, c
"
,
, d
" ------
,
d,
B E
51. 41
Konstrukcija. - Konstmisati MEC stranice AC = d, EC = d,
AE = a + b, a translacijom dllzi EC za vektor CD preslikall10 1I duz
BD.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali ze i kon5trukcije.
Dikusija. - Za I d, - dl < a + b < d, + d zadatak ima resenj a. Ako
ovaj uslov nije ispllnjen, nema resenj a.
Analiza. - Neka je ABCD trazeni cetvorougao (sl. 42) aM, N
sllprotnih stranica AB i CD. Povezivanjem datib elemenata
postizu se sledece tri translacije: a) preslikati translacijom stranicu Be
- 1-
za vektorCD u PD; b) duz MN za vektor ND = "2 CD u poloZaj QD;
- 1- - - .
c) odsecak PD za vektor DA u poloZaj RA. lz MQ = "2CD i BP = CD
sledi da je Q srediste duzi AP. a iz RA = PD da je Q presek
paralelograma ARPD. Trougao ARD je odreden I moze se
konstruisati. Trougao APD moze se konstruisati jer su mu poznate



609.
614.
250
dYe slrani ce i medijana, a takode i troll gao ABP cije su sve tri strani ce
pozDate, a samim tim i cetvorollgao ABCD moze se konstTui sati.
Konstrukcija. - Konstruisati trougao ARD cije su sve tri strani ce
poznate. Preslikati AR translacij om za vektor AD 1I DP. Konstruisati i
/:,.ABP (poznate sve tri strani ce). zatim presli kati DP translacijom za
vektor PB u CB; dakle cetvorougao ABCD j e konstrui san.
Dokaz. - Dokaz sledi iz anali ze i konstrukcij e.
Diskllsija. - Zadatak ima jedno resenje ako je mogll ca konstrukcija
trouglova ABD i ABP, tj . ako su ispllnj ene relacije:
Id - bl < 2m < d + b i la - cl< AP < a + c.
o
b
c
d
SI 42
O", __ _ _ C
" I I
, I'
, I'
"R
p
a) TraDslacijom za vektor DC preslikati AD 1I EC. Trougao EBC je
pomocni i moze se konstruisati jer su poznati straDica EB = a - b i
Dalegli uglovi a i f3 itd.
b) [stu translaciju kao pod a) . .
Pomocni trougao EBC moze se konstruisati - poznat e su sve In
stranice itd.
- I'k' d" I DB u C£
c) TraDslacij om za vektor DC pres I atl IJ agona u :
Pomocni trougao AEC moze se konstruisati jer Sll poznate sve In
stranice: a + b, d" a, itd.
5.6. Rotacija
. d d W AB . dnaku i nepanalelnu sa
Centar rotacije koja preshkava atu uz Je d w' w" su krajnje
k d
·' A B J' e tacka u koioj se seku simetrale UZI, CIJe
ne om UZI , , .
tacke homologne taake rotaclJe ltd.
615.
616.
617.
Presek simetrala dll zi AB i K1 je latka 0 , koja je cent ar rolacije
.. . 900 . a ugao
rotaclJe Je .
Pri rolacij i prava se presli kava u pravu koj a zakl apa sa svojim likom
ugao jednak uglu rOlacije itd.
Pri rotacij i ugla CAB u smeru kazaljke
na satu oko tacke A, pol llprava AC
poklapa se sa polupravom A B.
Pri ovoj orijenlaciji imamo:
LCAF = -60°, L BAE = -60°.
AC = AF i AS = AE.
sto znaci da su tacke E iF sli ke t8caka
B i C, pri rotaciji oko lacke A za ugao
- 60° (s l. 43). Duz EF je lik dll zi BC
za istll rotacij u, pa je EF = Be.
At='---t----"ie
E
51 4J
618. Anali za. - Neka je trougao ABC trazeni trougao (sl. 44). Pri rolaciji
prave loko tacke A za ugao a njena slika I, sadrii tacku e. a slika B,
tacke B pokJapa se sa tackom C, posto je A B = A e.
KODstrukcija. - Neka je AH .iI, H E I; tada je = H, I
a
P1z (l) = I" AH ,.i/,; I, n k = {C,C,}' P _""a (Cl = B. B i C su
temena traienog trougla ABC.
Dokaz. - Dokaz sledi iz analize i konstrukcije.
Diskusija. - Ako je
1° I, n k = {C,C,}' dva resenja;
2°I, n k = {C) , jedDo resenj e;
3° I, n k = 0, nema reseDja.
SI. 44
H


B,
251

619. Nekaje A, dato teme rraic:! nogjednakokrakog rrougl a, na strani c, Be.
Rotacijom srranica A C za dati ugao a, oko tacke A, preslikava se u
A'C' . Neka je A'C'n AB = {C,}. Tacka C, roracijorn za Sllprotan
ugao -a, oko A, preslikava se uB,. Trougao A,B,C, je trazcni
rrougao itd.
620. Roracijom Para = 30°) oko tacke A jednog kraka ugla, cija slika u
preseku sa drugim krakorn odreduje drugo terne trougla itd.
621. Neka su a, b i c date paralelne prave i neka je A bilo koja tacka na
pravoj a. Rotacijom p ,; (a = 60° ) oko II pravu c prcsli kamo 1I c',
r." n b = {B} . Suprotnom rotacijom P _aB presli kamo u C ird.
622. Neka gU K" K 2 i K J rri date koncelllricne kruzni ce, K, najmanjeg. a
K J najveceg poluprecnika i neka je A E K , . Rotacijom P a (a = 60' )
oko A, kruznicu K presli kati 1I K;. K ; nK, = {B.B,}, zatim
suprotnom rotacijom p _ij (a = 60
0
) B presl ikati u C itd.
623. Neka su p. q i r date paralelne prave i nekaje A bilo koja tacka prave p.
Rotacijom p _a(a = 90°) prava r se preslikava u r'.r' nq= {BJ.
zatim rotacij om P _a oko tacke A, tacku B preslikati u D itd.
626. Neka su p i q date paralelne prave, rotacijom P
a
(a = 90° ) oko A
imamo aa (pi = p; nekaje p' n q = {B\ itd.
627. Analogno prethodnom zadatku.
-
628. Rotirati dati kvadrat oko date tacke za a = 60°.
629. Rotirati jednu datu krum icu oko date tacke za dati ugao itd.
5.7. Neke vainije tcoreme 0 trouglu, cetvorouglu, mnogouglu i
kruznici
630. Proporcij a
a'f3'Y = 1:2:3<=> a =!!..=!=k<=>a =kllf3 = 2klly = 3k.
252
. . 12 3
Ova konjunkcij a sajednacinom a + f3 + y = 180° daje
k + 2k + 3k = 180° <=> 6k = 180° <=> k = 30°. .
Dakle. a = 30° . f3 = 2 · k = 60° , y = 3· k = 3· 30° = 90° - trougao JC
pravougli .
b) a = 30°, f3 = 70°, y = 80°;
ci a = f3 = 36°, y= 108°.
631. 25°, 68° .8r.
632. a) Pravougli,
b) rupollgli,
c) ostroll gli.
633. 48°, 132°.
634. 45°.
635. 135°.
636. Nerna uplltstva.
637. a = 30° , f3 = 70°, Y = 80°.
638. a = 60° , f3 = 80°, Y = 40°.
639. a = 80° ,f3 = 40° , Y = 60°.
640. a = 60°, f3 = 24 ° , y = 96°.
641. NekajeCD hipotenuzina visina.CE t e z i ~ n a dui i CF simetrala pravog
ugla (s I. 45). Kakoje ugaoDCE = 28·, toje ugaoCED = 62'. PostoJc
CE = EA, tada je L ECA = L EAC = 31°. SIO znati da je
L A CD = 59°. traieni L DCF = L DCA - L FCA = 59' -45' = 14°

51. 45
642. a = fJ = 72° , Y = 36°.
643. Neka je trazeni ugao BAD = x (51. 46). Kako je trougao ADC
jednakokraki tada je L CAD = L ADC = a-x. .
L ADC = L DAB + L ABD (spolja§nji ugao rrougla jednak Je zbJru
dva unutrasnja), tj. _ ° = .... x = 15 •.
a - x = f3 + x'" a - f3 = 2x <=> a - f3 - 30 ... 2x 30 .
644. 24°, 60° ,96°.

645. Kakoje AC =BC i AC = CD,
646.
647.
648.
254
to je BC = CD, trougao BCD je takode jednakokraki (sl. 47). Ugao
BCD = a + a = 2a, spoljasnji ugao trougla j ednak je zbiru dva
unutrasnj a nesusedna. Iz trougla BCD imamo da je
2a + 2x = 180' "" a + x = 90' ,
ugao ABD = a + x = 90', tj. trougao BCD j e pravougli.
o
51. 47
Simetrale CD i CE obrazuju pray ugao (sl. 48), tj . ugao ECD = 90' ,
CE = CD. Trougao CDE j e jednakokrako pravougli, odakle je
a = 115' i ,8 = 25'.
Neka je ABC pravougLi trougao, ugao C = 90', i neka je CA <CB.
Ako je D podnozj e visine, a E tacka duzi DB tako da je AD = DE,
t rougao AEC jcdnakokraki (sl. 49). Na osnovu prctpos tavkc
AC = BE = CE, pa j e trougao BCE jednakokraki , pri cemll je lI gao
AEC = a spoljasnji , pa je a = 2,8. Kako je a + ,8 = 90' , to je
,8 = 30', a = 60' (sl. 49).

B
A DEB
51. 48 51. 49
Ako se simetrale uglova a i ,8 seku u tacki S, tada iz trougla ABS sledi
daje a +,8 + 135'= 180''''' a +,8 = 45' '''' a +,8 = 90'.
2 2 2 2
Dakle ugao y = 90' .
649. L ADC = 22' , L BEC = 34'.
650. a)58', 6 I',6 I'; b) 48' ,66', 66'; c) 74' ,53'.53'; d) 32' ,74' .74'.
651. 70', 70' ,40' .
652. Po pretpostavci . L CAE = L ABD = fJ , a L BAD = L ACE = y.
LADE = ,8 + Y I L AED = fJ + Y, to je LADE = L AED. Dakle
trougao ADE je jednakokraki .
653. Na osnovu pretpostavke dobija se da je L DCA = L DAC = 35'.
odatle j e AD = DC.
654. Treci ugao trouglaje 72', a ugao izmedu simetralaje 126' .
655. Bez uputstva.
656. Neka je AD visina a AE simetrala ugla a . Tadaje
L BAE = , LBAD = 90' - fJ , LDAE =
657. Bez uputstva.
658. Neka j eAD =la. lz tTouglova ACDi i
a
c < I . + 2' Nj ihov zbi r daje b+ c < 2/. +a ""
( I )
b+c - a . d .
2 < l a' Neka Je AE = 21., ta a Je
b+c b+c
AE<BE+ AB, (BE = AC), 21. <-2-"" (2) 1<-
u 2 '
Iz ( I) i (2) sledi tvrdeDj e.
659. Nekaje AD duZa AD visina(L A = 90'), tadaje trougao AOB
jednakokraki, L DAB = ,8. a L BAD = y, dakle: L DAD = fJ - y.
660. fJ = 60'.
661. Neka j e duz NP II AC, P E AB; tada je Il CMN == Il NPB. odakle
sledi tvrdenj e.
662. Neka su a b i c dliZine stranica tTougla ABC. Poznato je da je rna koja
stranica t:ougla manja od zbira ostaJih dveju stranica, pa je a < b + c.
Odavde sledi ni z ekvivalencija:
255

663.
a+b+c
0+0 <0+ b+c "" 20 <0+ b+c "" 0 < ---
2 '
Cime je tvrdenj e dokazano.
Kako je kateta pravouglog trougla manja od hipolenuze. bice
ha <c, h, <a.h, <b. Odavdesledi daje ha +h, +h, <a+b+c.
664. Akojeo < b <c, tadajea < b. 0 < c i a = C/, paje 30 <0+ b+c itd.
665 I k
. .. d . abc
. s on Slttt aJe' a >c - -;', >a- -; ' , > b- - itd.
2 2 2
667. Ako su M, N .P, Q redom sredisla stranica AB,BC, CD i AD romba
667.
668.
669.
670.
673.
674.
676.
256
ABCD, ladaje MN = .!.. AC, PQ =.!.. AC iPN = .!..BD. MQ
2 2 2 2
(zadatak 438). Odavde na osuovu tranzi li vnosti jednakosti sledi daje
MN = PQ iPN = MQ ild.
Iskoristi UPUlStvo prethodnog zadatka.
Analoguo prethodnom zadatku.
b) Tezisna duz AA' trougla deli ugao a na uglove a, i a,
(a, + a, = a ). Takodeje BA' = A'C = .
lz /j. ABA', s obzirom ua pretpostavku AA' < BC , sledi da je
2
AA' < BA' =<> {3 < a . a iz D. AA'C j e AA' < A'C "" Y < a. Odavde i
e
{3+y<a , +a, = a, tj . {3+y<a. Ako uzmemo u obzir
a + {3 + Y = 180°, tada je a + a < 180° "" 2a < 180°, a < 90°, sto i
e
trebalo dokazati.
Trouglovi ASM i BSN su jednakokraki (zasto?) itd.
Neka je NC = NB, prava DN sece produzetak strauice AB u lacki E,
D. NCD == D. NBE itd.
AkojeD'E AB iC'E AB, tako dajeDD' .L AB iCC'.L AB tada je
/j. ACC' == D. BDB' itd.
Tangentne duZi konstruisane iz tacke na kruznici jednake su, ti·
AM=AN.BM=BP i CP=SN. Obim ttougla AB+BC+CA'"
AB+BP+PC+CA = AB+BM+NC+CA = AM+AN =2AM,
cime je dokaz zavrsen.
Cetvrti ugao tog cetvorougla jednak je:
360 - (75°+ 105°+ 100°) = 360°-280° = 80°.
680.
Kako su uglovi 75° i 105°, 100° i 80° supl ememni,
cetvorougao j e teti vni, tj. moze se opisati kruznica.
pomenuti
681. 20°; 60°; 100°.
683. Neka j e poluprava Bx .Lb, a s simetrala duzi A B. Srediste tra:zene
kruznice nalazi se u preseku poluprave Bx i simelrale s, lJ .
Bxn s = {a} itd.
684. Bez upUistva.
685. Sredi ste kruzni ce odredeno je u presekll nonnale 1I daroj laEki
simetrale ugla koji zahvatajll date prave ild.
686. Bez uputstva.
687. Konstruisimo tangentu B/ kruzniceK(O, R), gdeje R dati
zatim tetivu BC, koja sa tangenlom Br gradi dati ugao a, i na kraJu
tetivu BA, koja gradi dati ugao f3 sa BC itd.
689. a) Konstruisimo skup taeaka / na rastojanju R od date prave It, a zatim
kruznicu K, (0, r + R). Ako je:
a) K, n / = {O" O,}' 0 , i 0 , su sredista lrazenih kruznica - zadatak
ima dva resenja;
b) K, n 1= {O,}, 0, j e sredi ste traZene kruznice - zadatak ima jedno
resenje;
c) K, n / = 0 - zadatak nema resenja.
690. Vidi poznatu teoremu u udzbeniku.
691. Konstruisi skup taeaka iz koj ih se data duz vidi pod datim uglom.
692. Data stranica trougla se vidi pod datim uglom ild.
693. Vidi uputstva za prethodne zadatke.
694. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
695. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
696. Obim trougla 0 + b + c se vidi iz temena pravog ugla pod uglom 135°,
dalje kao prethodni zadaci .
69
. K tacki M Sredi te traZcne
7. Neka je prava / tangenta kruZntce u ' .
krumice je presek simetrale s ugla (/, p) i poluprave OM ltd.
257

698. Tacke N iN, pripadaju pravoj OM i simetricne su u odnosu na tacku
M, tako da j e MN = R, . Srediste traiene krui ni ee j e presek prave OM
i simetrale duii 0 , N , odnosno duzi 0, N , itd.
699. traiene kruiniee je presek kruzniea L( 0, R + r) i
L,(O"R, +r).
701. Konstruise se skup taeaka k iz kojeg se data strani ea trougla vidi pod
datim uglom, a zatim prava I paralelna sa datom stranieom, na
odstojanju j ednakom datoj visini od date straniee. Trece terne trougla
je u preseku kruzniee k i prave I. Ako j e k n I = {C, C,} , zadatak ima
dva resenj a. Ako je k n I = {C}, zadatak ima jedno resenje. Ako je
k n I = 0, zadatak nema resenja.
705. Nekaje AA, = l u ' Iz trougla AA,B sledi daje:
1 u < C + a iz trougla AA ,C da j e: 1 u < b
Ako se uzme zbir ovih nejednakosti, dobija se tvrdenje.
707. Neka simetrala s katete BC sece ovu katetu u tacki E, a hipotenuzu u
tacki M. Kako je ME = MC, to je y = 0, pa je MC = MB (sl. 50).
PostojeE+ 0 = 90°, i a + y = 90°, i y= otojea = E, paje MA = ME.
Odatle sledi da je MA = MC = ME, sto je trebalo dokazati.
712. a = 15°.
c
713. a = 75° , f3 = 105°.
y
714. a = 54°.
715. a = 120°. M
716. f3 = 41°.
717. 28° i 46°.
719. 11 em iii 21 em.
A
720. Nema uputstva.
St 50
721. Nema uputstva.
722. Nema uputstva.
258
723.
2 = x + R. 1z pravouglog trougla DAD dobija se da je:
gde je 0 eentar opisane kruirtiee, aD srediste osnoviee trougla. Ako
se elirnini se x iz prethodnih jednacina, dobija se rvrdenje.
725. lskoristiti osobinu srednj e li nije trapeza.
726. a = 45°, f3 = 6r30', y = 90° i 0 = 15r30' .
727. Nekaje AM nBC = {K}. Ugao AKB je spoljasnji ugao trougla ACK,
paje L AKB > LACK. Na isti nacinje LAMB> L AKB. Na osnovu
ove dye nejednakosti sledi nejednakost LAMB> L ACB.
728. Odrediti na pravoj DC, iza D u od-
nosu na C, tacku E tako da je
ED = NB (sl. 51). Trougao
ABN podudaran je trouglu ADE,
pajeLBAN
2
a
Ugao MAE = LEAD = 90°-'2'
paje MA = ME =DM +DE =
=DM+NB.
o .. c
N
A

S1.51
729. LCAB = LDCA, kao naizmenicni. LCAB = LCAB" Jer je prava
AB, simetricna sa pravom AB u odnosu na CA. Dakle,.
L DCA = L CAB, paje trougao AEC jednakokrak (AE = EC). DalJe
, . .
je CB, = CB = DA i L DEA = L CEB" kao unakrsm, pa Je trougao
ADE podudaran sa trouglomCB,E.
730. Stranica AB je zajednicka hipotenuza pravouglih trouglova ABM i
ABN. Tacke A, B, M i pripadaju kruiniei k sa eentrom u tacki 0, kOJa
je srediste duii AB itd.
732. Neka je EFD dobijeni trougao (51. 52),
tada je ugao EDF = .!. L EOF =
2
I( ° ° a
=- 180 -a)=90 --.
2 2
259

I
UgaoDEF = -LDOF =
2
..t..( 1800- ,8) = 90 - ,8
2 2
I
UgaoEFD = -LEOD =
2
I 8 ° ° Y
= "2( 10 - y) = 90- 2"
(primedba. Periferijski ugao jednak je
polovi ni centralnog nad istom tetivom).
A
SI. 52
733. Na osnovu primedbe u pretbodnom zadatku imamo da je
I ,8
L ZXA = L ZCA = "2
Y
' L ABY = L YXA = 2" (s1. 53), paje
L zxy = L ZXA + L AXY = y+,8 = lS00- a = 900- a
2 2 2
Slicno za druga dva ug1a.
F
SI. 53 SI. 54
c
734. Neka suD,E iF dodirne tacke, ito: B-D4::,C-E-A, A-F-B. Tada
jeBD =BF, CD =CE, AE = AF (tangentne duii), dalj eje
BC - AB = BD +CD -BF - AF =
= BD + CE - BD - AE = CE - AE, sto je trebalo dokazati.
735. Uglovi ABD i AEB su pravi (sl. 54). Prema tome, AE i BD su visine
trougla ABF, FN je treca visina, tj. FG.L AB.
260
736.
737.
738.
739.
740.
Uglovi: APB,BPC i CPD su medusobno jednaki, kao perifenjski nad
jednaklm tetl vama ltd .
Nekaje M tatka preseka strani ca AB i DC, trougloviBMC i AMC SlI
jednakokraki, izracunat i njihove uglove itd.
rp = 60°.
Bez uput stva.
Neka je dodima [acka proi zvoljne tangente: tada je
L AOC = L COE = aiL BOD = L DOE = (J (zasto?). Tadajc
2a + 2,8 180°
L COD = a + ,8 = = - = 90°.
2 2
742. Neka je E presecna [atka simetrale lInlltr3snji h uglova a 1 f3
cetvorougla ABCD. Iskoristiti [eoremu 0 zbiru unutraSnJih uglova
trougla AEB i cetvorougla ABCD itd.
743. Neka se simetrale unutrasnjih uglova a i y seku 1I tacki £ pod ostrim
uglom x. Unutrasnji ugao kod temena £ cetvorougla ABCD Je
ISO° - x. l skoristiti teoremu 0 zbiru unutrasnjih uglova cetvorouglova
ABCD i AECD itd.
745. Simetra1a ug1a a gradi sa strani com BC ugao
x = ,8 + I!:... lz sistema a + ,8 + y = 180°" Y - ,B = 90°, sleduje da je
2
a + 2y = 270°, ~ + Y = 135°. lz jednacine x + y + % = 180° proizlazl
daje x = 180° -1 35°= 45°.
746. 30°, 150°.
747. 60°, 30°.
748. lz podudarnosti trouglova ABF i COF sledi da je [rougao AFC
jednakokrako pravougli , pa je ugao 45°.
749. 72°, 36°.
750. 60°.
751. 88°, 92°.
261

752. Primenom podudarnosti trougl o- B N
va imarno:
iz podudamosti trouglova BCF i
BMF sledi BC = BM.
[z podudarnosti trouglova
o
I
I
ACD i AND sledi AC == AN. C
Trouglovi BCM i ACN sujednakokraki (sl. 55).
ISOo-,8
Iz trouglaBCM sledi ugao M == ,
2
. I AC'N I d' d . ISOo- a
a lZ troug a s e 1 a Je ugao N = ---
2
Odatle proizlazi da je ugao MCN = a +,8 == 45°.
2
SI. 55
753. Iz podudamosti trouglova ABC i AEC sl edi daje BC == EC, odatle
L ABC == L CEA == rp. Iz trougla
754.
755.
756.
757.
758.
BHE L H + 45°+rp + 45°-rp == L H == BC.LCE.
144°.
Osmougao.
IS0°.
170 dijagonala.
360° 360°
-----== n(n+ 2)= n(n+ 2) == 10 · 12
n n+2
n = IOv n+2 == 12 n = 10; 35dijagonala.
759. 27.
760. sn+S - sn = (n - 2 + 5)lS00-(n - 2)ISO° = 900°.
761. 31 500°.
762. 45°.
763. t == S.
765. AD == AE + DE = 8 + 10 == IS. (BE' = SO, BE' == ED . AE,
ED == 10).
A
766. Kako je 1:1 BA,B, = 6. CB,C, (SUS), odatle sledi da je A,B, == B,C,
itd.
262
767. Iskori stil'i teoremu 0 uglu izmedu tangenle i telive leoremu 0
transferzalnim uglovima.
768. Cetvorougao ABMN je tetivni , pa j e ugao MNB = 180°- a. Ij . ugao
MNC == a. lI gao rCB == a (ugao izmedu IJngenre i reti ve !. Kako JC
L MNC == L NCr == a. dakl e naizmenicni lIglovi su jednaki. prave
MN i I SlI paral elne.
769. Neka je AD n BC == {S) i L ASB == 90°, to j e:
(1 ) AC' == AS' +CS '
(2) BC' ==BS' +DS '
(3) AB' ==AS' +BS'
(4) DC' == DS' +CS' .
Zbir(l) i (2)je AC' +BC' == AS' +CS ' +BS ' +DS',
a zbir(3) i (4) AB' +DC' = AS' +BS ' +DS ' +CS'.
Odatleje AC' +BC' == AB' +DC'; cimeje dokaz
770. Kako je L CPD == L APD == L PDC to j o PC == CD = 2BC, pa je
L BPC == 30°. Trazeni ugao j e L APD == 75°.
771. a) Trouglovi BCM i CDN su podudami . pa je L MBC == L NCD.
Kako je L NCD + L NCB == 90°, to je L AlfBC + L NCB = 90·.
odatle L BEC == 90°.
b) Cetvorougao ABEN j e teli vni . pa j e L AEB = L ANB. Kako je
L ANB == L CMB == L MBA, to j e trougao A BE jednakokraki.
772. Trouglovi BEC i DCF su podudarni. Iz podudamosli sledi .da je
L BEC == L DCF i L BCE == L DFC i L EBC == L BCD (nalzme-
nicni). U trouglu BEC je : L BEC + L BCE + L BCD == 1.80·
L DCF + L BCE + L BCD == 180°. Znaci duzi EC , CF pnpadaJu
jednoj pravoj.
173. Neka je tacka M na simetrali datog ugla i BMI IAx(B E Ayl i
CMllAy (C E Ax). Prema tome, cetvorougao ACMB je
pa je BM = AC,CM == AB. Trougao AMC je jednakokrak, (zasto. )
pa je CA == MC == MB = AB, t ime j e dokaz zavrsen.
774. Neka je OE .LAB i OC.L CD (sl. 56), to OE i OC pripadaju jednoj
pravoj , takode OF i OH pripadaju jednoj pmvoj. Sem wga Je
OE == OF = OC == OH jer su to vi sine podudamih trouglo
va
AOB BOC COD AOD. Prema tome. dijagonale EG I . FH c"elvoro-
, , , la cetvorougao
ugla EFCH su Jednake i uzaj amno se polove, pa Je )
pravougaonik.

775. Kako je svaki od uglovaEAD, EDA jednak po 45°, lI gao AED = 90'. S
druge strane DE IIBG I AE II CG tj . cetvorollgao EFGH je praVOli I"
paralelogram. Medlltim GF = CF - CG, EF = DF -DE,
CF = DF I CG = DF to Je GF = EF, tJ. cetvoroll gao EFGH je kva.
drat (sl. 57). itd.
776.
777.
778.
264
F
SI. 56 SI. 57
Neka je u trapezu ABCD,CD < AB i CD = AD +BC. Odredimo
tacku E tako dajeD -E - C 1\ DE = DA. tadaje CE = CB. Trouglovi
ADE i BCE su jednakokraki.
Odatle je L DAE = L DEA, L CBE = L CEB.
KakojeCDIIAB, toje LDEA = LBAE.LCEB = LEAB.
Odatle proizilazi da j e L DAE = L BAE i L CEB = L EAB, tj . pravc
AE i BE Sll simetrale uglova A i B na osnovici trapeza.
Vidi dokaz u prethodnom zadatku.
U datom konveksnom cetvorouglu ABCD neka Sll dijagonalc
AC = I,BD = /, treba dokazati da je 1+ / >a+c iii 1+ / > b+d.
Neka su: A,B,IIAC iC,D,IIAC,D E D,C"B E A, B, a
B,C,IIBD i A,D,IIBD,B E AA,B"D E C,D, (sl. 58).
Iz odgovarajucih paralelograma sledi da je:
AA, =B,C = x;A,B =D,D = y;BB, =DC, = z;AD, =CC, = /I .
Iz trouglova AA,B,BB,C,CCID, ADD, sledi redom:

Zbirovi prve i trece nejednacine, zatim druge i cetvrte su:
(I) x+y+z+u>a+c
(2) x+y+z+lI>b+d
Kako je y+ z = I, X+ II = / (I) i (2) postaju
(3) I+/>a+c i I+/>b+d,
je trebalo dokazati .
779. Ako iskori stimo oznake i sli ku prethodnog zadatka imamo:
780.
781.
782.
I<a+ b,l <c+ d, / < b+ c,f <0+ d, njihov zbir je
2/+ 2/ < 20+ 2b+ 2c+ 2d iii
(4) I+ /<a+b+c+d.
S druge strane. zbir (3) iz prethodnog zadatka 21 + 2/ > CI + b + C + d
iii
(5)
0+ b+ c + d
2 < 1+ /.
[z (4) i (5) imamo
o+b+c+d
2 < 1+ / < CI + b + c + d, sto je i trebalo dokazatl.
Ako su unutrasnji uglovi a, f3, y, a a spoljaSnji a" f3 " y" 0, tad a je
a + f3 + y + a = y+o = 180' - a+ 180' -f3.
Kako je a , = 180° - a, f3, = 180° - f3, dobijamo neposredno da je
y + a = a, + f3, . Kraj dokaza.
f-+-----,-,,;;>lc
SI58
51 59
Neka je AI tangenta u tacki A krut nice opisane oko trougla ABC.
Kako je cetvorougao BCB,C, tetivni (sI.S9) to je f3+'P =
druge strane, 'P + 0= 180°. pa je f3 = O. Kako Je f3 = w (za§IO.) sl.edl
da je a = w. Dakle, Alii C,B" (OA .LAI), jc trcbalo dokazau.
Neka je ugao pri vrbu a a uglovi na osnovici f3 i Y (f3 = y), Je
f3 = y = 2a, pa je a + f3 + y = Sa = 180° '" = 36°,.8 = = 72 :.
Centralni ugao BOC = 72°. Manji luk BC Je petma kruzne 1t00Je a
tetiva BC stranica pravilnog petougla.
265

78 K k
. r;; b r:; d . a b a' 2
3. a oJea=R..;2, = R..;3, o atleJe r;;= = - .
..;2 ..;3 b- 3
783. NekajeuL'.ABC, L C =90° , CD=DB, BE=p, AE=q, ladaje
p' = BD' - DE ' , q' = AD' - DE'-
Njihova razlika p' - q' = AD' - BD' = AD' - CD' = Ae '.
784. a) Na osnovu pretpostavke imamo
11(11- 3)
11(11- 3) = 11(11-3)= 60·57 11= 60.
2
Dakle, rnnogougao ima 60 stranica.
b) Nema resenja.
786. Neka su x,y, z tangentne duzi konstruisane iz temena A, B,C. Tada
je (x+ z) ' +( y + z) ' = ( x + y )' xz + yz + z' =
xz + xy+ yz + z' = 2.D' ( y + z)(x+ z) = 2xy. Kraj dokaza.
785. Na osnovu pretpostavke je
11(11-3) +45= (11+5)(11+2) 1011= 11= 8.
2 2
786. Neka je D tacka duZi AM takva da je MD = ME. Trougao BMD je
jednakostranican BD = BM. lz podudamosti trouglova ABD i BMC
sledi daje AD =CM, paje AM = AD+DM =CM+BM.
787. Ako je broj stranica mnogougla 11, tada je
n(n-3) (n+5)(n+2) 388
+ I 990 = n = .
2 2
790. Kako je n(n; 3) = n = 19. Pa je (19- 2)180° = 3060°.
266
VI GLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKJ IZRAZI
6.1. Polinomi i opcracije sa njima
791. 1- 2x + 4x'+5x'.
792. a)3x'+6x+3; b)x' - x
l
+x' -I+1.
793. ll+lOx+4x' +9x
3
794. 2x' + 3Xl -13x' + 13x-11.
795. a) Xl +3x' + x; b) Xl +x' -x-2; c) x' -'- 3x' +x' - x + 1.
796. a) -9x' + 3; e) 29x' + 21 x - 26.
797. P(x) = 3 - x '-
798. a) Za odredivanje koeficijenata a, b, e treba da iskoristimo teoremu:
dva polinoma su identicki jednaka ako su im odgovarajuCi koefi -
cijenti uz iste stepene jednaki. Sredeni polinom
Q(x) = ax
l
+ (b - 2a)x' + (e - 2b)x - 2e.
Ako iskoristimo navedenu teoremu dobija se:
P(x) = Q(x) ¢> ax
l
+ (b- 20)x ' +(c- 2b)x - 2c = 2x ' -9x' + 13.< -6.
Daljom primenom teoreme dobija se:
0= 211 b- 2a = -911 x- 2b = 1311-2e = -6",
a=2I1b=-5I1e=3.
Dakle, vrednosti realnih parametara za koje je P(x) = Q(x)su
o = 2, b = - 5, e = 3;
b)a=6,b=-17,e= 12; c)a=4,b=-12,e =5;
d) a = I, b = -3, e = 3; e) ne postoji polinom ax' + bx +e koj i
zadovoljava postavljeni uslov.
799. a) x-I; b) 3x- 5; c) 2x' + 3x+ 4; d) 2x - I.
800. a) a- b; b) a' -ab+ b' ; c) a- b; d) x -I.
801. a) a = I; b) a = 0,5.
802. a)a=-2,b=-5,e=6; b)a=-7, b= l,c=6.
803.
804.
80S.
Ostatak r = p( I) = I, (Bezuov stay).
r= p(-2) = 255.

267

806. r= 1%)=
807. 0 tatak deljenja polinoma P( x ) sa f(x) j c linearni polinom
rex) = ax+ b, lj .
P(x) re x )
( I) - - = Ql x) + - ¢> P( x ) = Q(x)f( x ) + CLf + b.
f(x) f (x )
Za date polinome dobija se
P(x} = Q( x)( x - 3}(x -l ) +ox +b. KakojeP( 3}= -I aP( I} = - 3,
tad a iz ( I) imamo 30+ b = -11\ 0+ b = -3. Odavde je
0= I. b= -4.r(x} = x-4.
808. r = 2.
809. re x } = 5.
810. Kako je
(I) p(x) = (x+ I)(x- I)Q(x)+ax+ b.
Primenom BezlIovog stava P( I ) = 5, P( - I} = 3. Za x = I i x = -I iz
(I) sledi 0 + b = 51\ - 0+ b = 3. Odatle je 0 = I, b = 4. Dakle, ostatak
delenja P(x) sa x' - I je rex ) = x + 4.
811. rex) = 3x+ 3.
812. Primeni Bezubv stav, m = -1.
813. m
l
= Sv nI, = 1.
814. /' = p( I) = 0 ¢> -n' + 4n' - 3n = 0 <> -n(n - I)(n- 3) = 0 ¢>
<> n
l
= OV n, = Iv n, = 3.
815. 0 = 3, b =0.
816. 0 = -31, b = 71, c= -42.
817. m=6.
818.
819.
820.
821.
822.
268
12 identiteta
).., ., ) ., +d)
6x
s
+mx4 +27x +IIX- -5x+6 =(Jx--5x+6)(ax +bx-+cr
proizlazi da je 0 = 2, b = - 3, c = 0, d = I, m = -19 i n = -I S.
Kolicnik Q(x) = 2x' - 3x' + 1.
m = -14, n = 24, Q(x} = x' + 3x - 4.
m=O,n=I,Q(x)=x,'+l iii m=0,n=-4,Q(x}=x'-4.
m = -4, n = 4, Q(x) = x- 3-
m=7,n= I,Qlx) = x'+3x+7.
6.2. Rastavljanje pOlinoma na cini oce
824.
a} 4x'+ 12xy +9y' ;
c) «0+ b) +c)' = 0' + b' +c' + 2ab + 2ac+ 2bc'
d) (a - ( b + c))' = a' + b' + c' - 2ab - 2ac - 2b;
h) 2a' + 2abJ6 + 3b'. .
825.
826.
a) x" + 6x' + 12x + 8; b) 8x' - 36x' y + 5.>: )" _ I y'.
a) x' +2x+ I =(x+ I)'; d) x' -4mx+ 4m' =(x - 2m)';
,4 4
e)o ' +- a+ - '
5 25'
'( ,
g)I - 4p+p-= 1-2pt ;
f) a' +2..Jsa+5= (0 +..fs)';
I)
' b b' b ,
1 a- -a +4 =(a -
2
>-;
k} x· + y
6
2x
4
y' = (x ' + y' )'; I) 0' + 0,25- a = (0- 0.5)'.
827. a) (x - I)(x+ I); c) (4-0)(4 +a); e) (Ja-I }(Ja+ I);
f) (3x - ..fi)(3x+..fi); g) (x'y -O, I)(x' y +O,I );
h) (0,5xy - 0,0 I) '(O,Sxy + 0,0 I).
828.

g) (0 - b)(a + b)(a' + b' ).
829. a) (a+ b - c}(a+ b + c); c) (x - 2y - 3z)( x - 2y + 3z);
d) (0- 5b-ab)(0- Sb+ab); t) ( 1- 2x+ 5/)( 1 + 2x- 5y' ).
830. a) (20+ b- x- 3y)(2a+ 2b + x+ 3y);
b) (40- 2b+ 1}(- 2b - I);
c) 8x(3y- x);
d} (20+ 2b+c- 5)(20+ 2b - c+ 5).
831. a) (30- 2b)(3o+ 2b)(90' + 4b' );
sX ix' y' + 25}
d}(x- 3)(x + 2);

IS IS
269


832. a) (x -I )(x' + x + I); c) ( 1- 3a)( 1 + 3a + 9a');
d) (4a - b' )( 16a' +4ab' + b');
t) ( IDa - 0, I b)( I OOa' + ab + 0, ° I b' ).
833. (x + 2)(x' - 2x+ 4);
d) Y +± i }
e) ( I + 0, Ix)( I- 0, Ix + 0,0 Ix'); g) (a + 12)(a' + 3a -I ).
834. a) (2x + I) '; b) ( O, lx + Sy)' ; c) (a+ D,S) ';
d)(y- z)'; e)(a' - 4c)' ;
h) e; + 2)'.
835. a) (a - 2W; b) (3x+ y )3; c) ( I+Sm)3;
d) ( 2x -I)3;
e) (j+a'f
t) ( 3m- 411 )3 .
836. a) a(a- b); b) 6a
3
(2a' + 3); c) mr( l - m);
d)2a"(a+3); e)aMx(a" -I); t) 50" + I(a" + 2 - 3).
837. a)4a( b+3c -2d ); b) (a+b)( 2+ x);
c) 3a' b( 3ab - 2 + 4b' ); d) (x + I)(a - b).
838. a) (x + y)( 3+a); b) ( m+I1)(x - y);
c)(c +d)(a -p); d)(a' + b')(x + y);
e) (x - 3)( b+c-I); t) (x + y + I)(p - q+r).
839. a)(a+ 4)(a+ 4); b)(a - b)(a' + 2b');
c) ( x- 3)(x' + 3); d) (2a+ b)(2a +c).
840. a)(2a- 3c)( 7b - Sa); b) (a+b)(z ' + z +I );
c) 2x/(2x' + 1)(4xz' -3y); d) a(a+b)(a- c);
e) ( x + y )(a' -a+ I); t) (a+ b+c)(x -I )x.
841. a) ( x - I)( x - 9); b) (m+ 7)(m- I); c) 2(x + I)(x- 6);
d)( x + 2)( x + 5); e)(a+ 6)(a-I); t) (x - 3)( x - 8).
842. a)(2x + I)( x - 3); b) (2 x + S)(x-7); c)(2a+ :»;
d) (3y+ 2)( y + 6); e)(y + 2)(a-I); 1) 3(2b-I )(b .
270
843. a) (a+ b+c)(a + b - c); b) (x- y- 3)(x- y+ 3);
c) (2 - p+ q)(2 + p- q); d) (4111 - 3x+ 2Y)(4111+ 3x- 2y ):
e) (ab - c - S)(ab- c+5); t) (x- y- I)(x+ y+ I).
844. a) (a- b)(a+ b+ I ); b) (x - y)(x+ y_I);
c) (2a-m)(2a+m-I ); d) (a + 1)(a+2)(a - 2).
845. a) ( x - y)( 2 - x + y); b) (lI1+n+x- y)( m+n- .< + y );
c) (a - b )( x - a + b); d) (3 + a + b - c)( 3+ a - b + c)
846. a) (7 x + 2)( x+ 3)( x - 3); b) (x- I)' {x+ I);
c) (x- y )' (x+ y ); d) (y' + I)(x-I)(x+ I).
847. a) (a+ b)(b- 2)( b+ 2);
b) ( x + 2)( x - 1)( x ' + x + I ):
c) (a- I)(a+ I) '(a' - a+ I );
d) (x - I)(x+ I)(p- q)( p' qp + q').
848. a) (x -I )(x+ I)(x+ 3)(x' - 3x + 9);
b) (a -I )(a+ I)(a' - a+ I)(a' +a+ I);
c) (x- I)( y - I)(x' + x + I)(y' + y+ I);
d) (a + 2)(b -I )(b+ I)(a' - 2a+ 4).
849. a) (x - y )(x - z )( z - y ); b) (b - 4)(b - I)(b+ 3):
c)(x- 3)(x - 4); d)(x+ I)(2a+4).
850. a) 5x"(x - 2)(x+2); b) a"b"(b-2)(b+2);
c) 3x
u
+'(x
u
+, - 3)( x
u
+, +3); d) 4a"(a" -5)(a" +5).
851. a) x' +4 = x ' +4x'+ 4- 4x' =(x'+2) ' -4x' =
(x' - 2x+ 2)(x' - 2x + 2);
b) (x ' + 2y' )( x' - 2xy+ 2y');
c) (a' + ab + b' )( a' - 2ab + b' );
d) I +x' + x' = ( I + x' )' - x' = ( I- x +x')(I+x+x').
852. a) x
5
+ x + 1= x
5
- x' + x' +x + I = x'(x' - I)+x' +x+,1 =
= x' (x- I)(x' + x + I) +( x' +x + I)= (x'+x+ I)(x' - x' + I),
b) x' + x' + I = x' + 2x' + 1- x' = ,
= (x' - x ' )(x' + x' + 1) = (x' - x' + 1)(x' + X+ I)( .t' - x+ 1)
853. a) (x - y)(x - z)(y- z): b)(x+ y + Z)3 - x
J
) - , (y' + =') =
= (x + y + z - x)«x+ y + z) ' + x{x+ y + z )+ x') -
- (y+z)(y' - yz - z' )= •
= (y + z)(3x' + 3xy+ 3xy+ 3xz + 3yz) = 3(.1'+ =)(x+ y)(x+ .);
271

854.
855.
856.
857.
858.
859.
860.
864.
865.
869.
870.
871.
872.
873.
874.
875.
272
c) Neka je x' + 5x = y, lada je:
Y(r+ 10)+ 24 = y' + 10y+ 24 = (y+ 4)(y+ 6) =
(x- + Sx+ 4)(x' + 5x+ 6) = (x+ I)(x+ 3)(x+ 4)(x+ 2).
prosti cinioci broja 12: ± 1,±2,±3.±4,±6,± 12, treba odre.
dltlkoJI cmlOc anuliradali polinom. Kako je P(-I) = 0 10 je P( .)
delJlv sa x+1. Kolicnik je Q(x) = x' -3x' -4x+ l2. DakJ/
P(x)=(x+ I)(x' - 3x' -4x+ 12). Ponovimo posrupak za polinOl;1
q(x), = O. polinom Q(x) je deljiv sa x - 2, odgovarajllci ko-
hcntk Je x- - x- 6, pa je:
P(x) = (x+ I)(x- 2)(x' - x- 6) = (x+ I)(x- 2)(x+ 2)(x- 3).
P(x) = (x+ I)(x- I)(x- 2).
P(x) = (x+ 4)(x+ 2)(x- 2)(x- 3).
P(x) = (x+ 3)(x+ 2)(x- 2)(x- 3).
P(x) = (x+ 2)(x+ I)(x-I)(x- 2)(x - 3).
P(x) = (x+ 3)(x+ 2)(x- I)(x- 2)(x- 3).
P(x)=(x-I)( x + 1)(x+2)(x -3)(x +4).
Dati polinom P(x) = x(x- I)(x' + x+ 1)(x
8
+ I) + I, paje za x> Ii
x< 0 P(x» O.
S druge strane, P(x) = xl2 + ( 1- x)( I + x' ( I + x + x' + x' + x' », pa
Je za 0 < x < I lakode P(x) > 0, Ij. polinom P(x) je pozilivan za
svako x.
Kako je Pen) = (n' - n + I), sledi da je Pen) > 0 za svako n.
(
I ,),
2-a- b- .
(x - I)(x+ I)(x' + I)(x ' + I) ild.
(-a+ b+c+ d)(a- b +c+ d)(a+ b- c+ d)(a+ b+c- d) .

(x' + y')' +2(x' + y')+ 1-4x'y' =(x' + y' + 1) ' -4x'y' =
= (x' + y' + I-hy)(x' + y' + 1+ 2xy).
(a+ I)'(a' + I)(a' - a+ I).
Smenom x = ty, dati polinom postaje
y'(t' -7t'+St ' +3It-30)=y'(t-I)(t-3)(1-5)(1+2), kako
je t =..:. cinioci polinoma su (x- y)(x - 3y)(x- Sy)(x+ 2y).
y
(x+ 2)(x+ 4)(x' + Sx+ 8), (smena: x' + 4x+ 8 = I).
(x- I)(x+2)(x' +x+S), (smena: x' +x+ I = y).
876.
877-
878.
Mnozenjem krajniih i srednjih cinioca proizvoda d I' I'
d
. bl'k( f' al po mom se
svo 1nao , 1 x +8x+7)(x-+8x+IS)+IS.
Smenom x- + 8x + 7 y, postllpno se dobijaju cinioci dalog oli -
noma (x+ 2)(x+ 6)(x- + 8x + 10). p
879.
880.
881.
882.
883.
«x' + I)+x)(x' +(x' + 1»- 1 =
= x' (x' + I) + X 4 + (x' + I)' + x( x ' + I) - I =
= x +1 (x +2x-+x)=x(x+I)'(x' +I).
( ' ) ' '
(6x' + I)'.
(2x+ 2b - a)'.
)
") ., ., 2 ') ., 2
(x+1 -(x-+I)+x-=(x +1)-+2x(x-+I)+x =(x'+I+x)'.
S
I . , 1 , ...
mena, a + - = I, tada Je a + - = 1 - 2 dall pohnom poslaJe
a a
2
' '
884. (a' +a+I )'.
885. (x'+x-I)'.
886. Dati polinom se svodi 11a obli k:
(x' + Sax + 4a' )(x' + Sax + 6a') + a" =
= (x' + Sax)' + I Oa'(x' + Sax) + 2Sa' = (x' + Sax + Sa' )'.
887
'(' ,
. a- a+ 1)- = (a(a+ I »".
6.3. Operacij e sa racionalnim algebarskim izrazima
2
888. a) 3a' (a,b;e 0);
a
c) -, (a,c;e 0).
3c
1
b) -, (a,b;e 0);
2
b).I., (x;e 0, a;e -b)"
2
m-3
f)-, (y;e 0, m;e -3).
a
x +2
889. a)--,(a;e0,x;e-2);
2a . •
d)-I,(x ;e2);
x-4
b) -, (y;e 0, x;e 4);
y
890. a) -(a+ I), (a;e I);
273

a+b+2 a-3
d) 2 , (a+b+2'" 0); e) b_I,(a",-3).
a+b
891. a) 3(a- b) ' (a± b);
I
b) - , - ,(a'" ± I, x'" + I)'
a- -I - ,
892.
893.
894.
895.
896.
274
d a(b+c) !
) b , (a, b"'O,b"i
c
);
,
an + b
n
\
a) n b
n
, (a'" O, a'"
a -
e) I, (x'" ± I, a '" ± I).
all -I
b) (b '" 0, a '" -I)'
a + '
1
d) a(a-I)' (a '" 0, a -'-I);
e) an (CI- I), (CI '" 0, 0 ,: -I).
'" 2 .. .,
)
x +x +I-x-
a .
'+ ' 1 2' ' x x + + x +2x-+2x (x'+x+I) '
(x' + I) ' - x' x' -x+ I
, ,
x- + x+ I
bt' +a'b' + b' + 2a'b' - 2a' b- 2ab'
(a'+b') ' -(CI-b) ' =
(a' + b' -ab)' ' = (a--ab+b' )
(a' -ab+ b')(a' +ab+ b' ) a' +ab+ b' .
a+b-c
a) a_b+c ,(a+b+c",O); b)a+I,(a"'±I);
a+b-2
c) a_b+2 , (a+b"'-2);
d) bc (0+ b-c,: 0)
(b+c) ' -a" o+c- b,: ° .
x-3 5
a) x_I , (x",2); b) Y Y=I , (Y "'-2); c) x-3a,(x,:0).
x-b
a) Ako je x < 3,lx- = -(x- 3), onda je:
xlx- 31+ x ' -9 (x-3)(-x+x+3) 3(x-3)
2x' - 3x' - 9x x(2x' - 6x+ 3x- 9) = x(x- 3)(2x+ 3) =
3
= x(2x-3)' (x'" 3).
Ako je x 3,lx- = x- 3, ondaje:
xlx-31+x'-9 (x-3)(2x+3) 1 3
2x' -3x' -9x x(x-3)(2x+3) 3, x"'-'2);
1 I
b) - - za 0 < 2; -- 2'
0+1 CI+3 '
I 1
c) - -, za x < 2; - za x 2;
x x
x +1 x+1 +1
d) za r < -I - - - ' za x E [- 10] " 0 x "' ) , , - -, zax > --
x 2- x x - 2'
0+2 (x +y)'
a) - (0'" 0); b) " "
a-2 x-+xy+ y-
898.
I
899. a) - - , (xy ,: 0, x'" ± I);
1- Y
900. a) 0- b;
901.
902.
903.
0+ b- c - d
CI- b+c - d
a+b+c-d
a-b- c -d
x +a- l
x +b- l
a+b
904.
a-b'
b)(x- o)( x -b) (x;e -a. x ,:-b).
a' + b'
, ,, (a+b+ c"' O).
a- - b-
90S.
906.
a+b+1
a+b-I
907. (a + b + c + 2)(a+ b + c + I), (smena: a+ b +c = x).
908. Na osnovu uslova zadatka daii razlomak je skracen kvadratnim poli-
nomom ax' + bx +c zato vaze identiteti :
x' +3x' +x"':'5= (ax' +bx +c)(x -I ) i
x' + lx' + mx' + /IX + P = (ax' + bx+ c)(x' - 4x + 5), odakle se do-
bije: a= I, b=4,c = 5, 1= 0.m= -6.,, = ° i p=25.
909. Za x < 3, A = x+ I; za x = 3; neodreden; za x > 3, A = x+ 3.
910. Za x < 5, A = x + 3; za x = 5, m:odreden; za x> 5 A = x- I.
911. Za x < 10, A = x+ 6; za x = 10, neodreden: za x > 10, A = x+ 12.
275

a+2
912. A = - - (a;.o ±2).
a-2
913. a) S = a(a- 2)(a+ 2);
c) S = ( y + b) ' (a- b);
914. a)S=6a(a-S)'(a+5);
c) S = 5ob(a+ b)(a- b);
.915. a) S = xy(x + y) ' ;
c) S = 2(50-1) ' (50+ 1)' ;
916. a) S = -2(x- 2)'(x+ 2);
c) S = 2(a' + 1)(a' -I).
b) S = 3( x -I)' ( x+ I );
d) S = 6y(y - I)( y + I).
b) S = 3(a - I)(a+ I)(a + 3);
d) S = -3(a - S)(a+ S).
b) S = 18(m- n) ' (m+ n);
d) S = -Sara' + 9)'(a' - 9).
b)S=a(a+4) 3;
917. a) S = -12(3a- 5)'(3+ S); b) S = 10ay( y - I) ' ( y + I)';
c) S = (2a+ b) ' (2a- b)( 4a' - 2ab+ b' ).
918. a) S = ISnx'(x- 2) ' ( x + 2) 1; b) S = 3x(2x- y )'(2x + y )';
c) S = 3abx( x + 2) ' ( x - 2) ' .
<4'9. b)l ; c) 2m d)x+l ;
e x 3 ' a
6
e)--.
S- x
8a+llb 4x+3y 3-2a
920. a) 3 ; b) 2 ' c) --, , (ab;.o 0).
4 12b -
2b 3b
921. a) ( b) , (ab;.oO,a;.o{3); b) , "
aa- a--9b- \
-- I

922. a) I ,(x;.o
6(4x -I) 2
c) 0, (a;.o ±2);
923. a) -1, (xy;.o 0, x;.o y);
2
c) --, (x;.o ±S);
S-x
924.
2a'
a) --, (ab;.o 0, a;.o b);
a+b
lla+x
c) ,(a;.o b, x;.o a).
6(a-x)
276
d) 0, (?l>" ± 1/ x ;.0 0).
b)
2x'+Sx-3 3)
x;.o+ .
(x-3)'(x+3)'( -,
, Sly-IS
d) , , (y;.o 0, y;.o ±3).
2y(y- - 9)
:-a
b) --, (a;.o ±2);
a+2
a-I
d) - ,- , (a;.o I, a;.o 0).
a
b) I, (ab;.o 0, a;.o ±b);
9
925. a) 2, (x;e I);
4x '
b) --.(x '" ±3, x'" 0)'
3x - 1 '
12
d) -, (a" I).
a-I
926.
927.
928.
929.
930.
931.
932.
933.
934.
935.
c) 2 ' ;
(x - 2S)"
2x '
a) - -, (x;.o 2);
I- x
2x+ 6 J?
b)--.(x"3); c)- - .(t"-I).
x+S x+7
x Sx 2
a) - , ( 2x - y " 0, 2x + 3y" 0); b) --, (x" ± -).
y 2- 3x 3
b)
6 2
a) - -, (x " O, lxl" a); b) --, (x" a).
a+ x x+a
a
a) --, (a ;.o ± I); b) a - b, (ab;.o 0, a" b);
a+ x
3a' 3
c) - - , (x ;.o ± I, a ;.o 0); d) -, (x" ±y ).
x -I 2
2 x + y + z
a) - -, ( x;.o ±I,a ;.oO); b) b ;
x-I +c - a
c) a, (x;.o ± I , x" ±2, a;e - 1).
)
4mn I ( I)
a 2 " b) - "2,x,, - 2ix,,'2 ;
117 -n
7, 1- b I b I)
c)':' , ( z ;.o 0, x- - yz ;.o 0); d)-,(a"±' ''- '
x a
(ab;eO)'
. 9ab'" 6bx
)
(x-S)( x + 3) ( - S ... 3)'
c , x ;t:. , x.,... ,
x'
mn
a) - - , (m;.o 0, n;e 0, m;.o n);
m+n
c) _6_ , (x;.o 0, x;.o ± -2 1);
2x + 1
x+2 ( II )
e) , x ;o!4,x ;o!- 2, x ;o!- S .
Sx-ll
a) ( y ;.o ±a), a " 0, y;o! 0);
y
b+y
d) , (b" .. a;e y).
3(a - y)
(x'" ± I);
1 + x
d) a, (x '" - 1);
277

c) 4 - 2a, (a '" 0, a '" 2).
936. a) x+ Sa, (x'" Sa):
ax +by
b) b' ,(b '" 0, x'" 0, y'" 0);
937.
938.
939.
940.
941.
942.
943.
944.
945.
278
c) 3a, (a '" 0, x '" ± :
e)(u - v)', (1/ '" \I).
d) 2ab.(a '" 0, b '" 0);
4a' + b'
a) 2ab ; b) (2x+a)i:2x - a); c) I +a; d) x.
a- 2b 1
a) -n' (b '" 0); b) -, . (x '" y '" 0, x'" -y).
x
c) 0, (x '" y'" O,x '" - y);
Za x'" O,X'+I.
1
a) - -, (x'" 0, y '" 0, x '" -)1) '
x + Y ,
x+1
b) --, (x>' O, y'" O,X"' -)' )·
XJI '
2a
c) 3(a-4)' (Ial'" 2,a'" 4); d)
x + Y
, ,,(x'" O,y'" 0).
Y- +x'
2a+ I
a) -2-' (r! '" J);
b) -a, (a '" O, b '" 0).
I
c) 6a' (a '" O,a '" -2).
a) _1_, (x '" 2,x '" .
a+2x 2 '
2xy
a), , ,(x'" 0, y '" '" y);
x + Y
x-2y
e) -2 -, (x '" 0, y '" '" 2y).
a) 2bc .
(b+c-a)2 '
a+2
e) a'+1 ,(a'" O,r! '" l,a '" 3).
1
a) -, <Izl '" 2);
z+2
e) _m_, (c '" 0,1m! '" 2c).
2c-m
1
b) -, (x'" - 3, x '" -I, x >' 2a).
a
x- Y
b) y.y>' 0);
y
1
b) - , (x'" O,y '" O, x '" - y);
xy
4m
946. a) (m>'Om>'I )'
x-y (m-I)'" ,
947.
948.
949.
c) I, (a '" -I).
a) 9a', (rl '" n
I
c) -, (r! '" I);
a-I
b) 4a' +4a-5 (lal >'
(2a+1) (2a-3) , 2 '
d) 0, (1m!>' H
9
a) y); b) 2.x '" I);
x- y
x +2
c) -, '" '" I).
2
)P
. I I 2 d '
a ostoJe--+--=--, on aJe:
x-I x+1 I- x
I I 2 2 2 4
-+--+--=--+-- = --.
I- x I+x I+ x' I- x' I+ x' I_ x'
Dodavanjem ovom zbiru cetvrtog razlomka, zatim petog i sestog
dobija se konacno:
I I 2 4 8 16 32
-+--+--+--+--+--=--,
I- x I+x I+x' I+x' I+ x' l+ x
'6
I- x"
b) dati zbir se lako odreduje ako se u obliku:
(;- x:J+C:I-
e)l;
2a- 2 I)
e)-,(a>' O,ao! 2,ao! .
a-2
279

950.
2 + x- r l
Za x < I razlomak je -1; za -I $ x < 1/\ x '" 0, - . . a za
Xl + I '
X> I, I;
3
' 5 2 ,
-x- - X ,--3
b) za x < - 2, --; za - 2 $ X < 2, --; a za x <! 2, -' --'
x+2 x+2 x+2 '
2x'
c)zax< -l, 2; za -l $ x<J, ; za x<! I O'
2x' - I ' ,
l+x' l+ x'
d) za x < 0/\ x'" -I, --, ; za x <! 0/\ I, x '" --,.
1- x 1- x-
952. a) 0, (a'" b '" c); b) I, (x'" Y '" z); c) 0, ()aI '" - b, b '" - c).
953. 4.
954. 3x- 2.
955. 2a+ 3.
956.
957.
958.
2x+ L
ab
(a+b) "
2.
959. -I.
960. 2k-1.
961. 4.
962. Za a) i b) vaii x'" y '" z '" 0, a za c) i d) a '" b '" c '" 0.
964.
965.
966.
967.
968.
969.
280
Primedba. U oarednim zadacima rad se pojednostavljuje uvodenjem
odgovarajuce smene.
6
--------'-, (smena: y+ 3 = a).
x + y +3
2
---, (smena: y+2=a).
x+ y+2
0, x '" a+ b '" O,X '" -a- b.
4, Ix+ '" b.
l ,x+ y ",-L
x+ y I . J
--"---, x + Y! '" 2.
x+ y+2
970,
971.
972.
-I, «0+ b)(c+ d) '" 0,0+ b '" c + d), (smene: a+ b = x,c + d = yl.
20'
----==---, Gc + dJ;c 0).
o+c+d
Ilo+c+d
':"":=--=---, (0'" b, 0'" c + eI) .
6(0-c- eI)
973. 2,0+ b,. I.
974.
975.
976.
977.
978.
979.
980.
981.
982.
984.
985.
12
---, (x + y '" I, smena: x + y = 0).
x+ y -I
6
-":--, (x'" O,x '" y+ 3).
x+ y+3
2
----==---, '" a + b) .
x+a+b
x-a-b
-
o+b
I
----=----=, Qx + '" I).
x + y- I
I
---=---, (a+b'" I).
o+b-l
4(0+b)
-------''----------.:..-" (0+ b '" O,a+ b '" I).
(o+b -I) -
ab, ()aI '" b).
I, (mnp'" 0, m '" -11, III '" - p, 11 '" - p).
4, (abc'" 0).
b) Kvadriranjem pretpostavke x+ y+ z = 0 dobija se:
(A) x' + y' + z' = -2( xy+ yz + xz). Takode IZ pretpostavke se do-
b
-- 2 - y-2X:--V=-z-2y.
Ija y - z =-x - z,z -x-- , -'.
Zbir kvadrata ovih jednakosti svodi se na:
(B) (y- z)' +(z -xl' +x- y)' = 5(x' + y' + +
(A) i (B) postupno se oa sledeci
, '+' ___
x + y z _
(y_ z)' +(z _ x)' + x - y)' - 5(x' + / + z')+4(XY+ .c+ y:)
- 2(xy+xz+ yz) I
= -IO(xy+ xz + yz)+ 4(xy+ xz + yz) = 3;
2lt1

c) posto je
III II Idkl ' I '
-+-+- =0=>-+-=--,0 a ClzaZl:
ab c abc
I I I 3 3
-+-+-=----
a
J
b
'
c
J
a'b ab "
Mnozenjem ove jednakosti sa abc dobija se:
bc + + = _ 3C(.!. +.!.) = _ 3C(-'!') = 3,
a' b- c- abc
sto je trebalo dokazati .
986. a) Prvi razlomak tvrdenja prosiri se sa z a drugi sa zx i iskoristi daje
xyz = 1.
b) Posle identicnih transformacija leva strana tvrdenja postaje:
"., X 'l y 2 +
X
2
Z
'l+y2
Z
'l
x- +y+z' + , +6-
(.\yz)-
(
z yz xz xy 1 y x )
- xyz+-+-+-+-+- +- +- =
xyx y z.xyzxzyz
c) proizvod:
(
a-b + b-c + c-a)._c_= I+_c_.(b-C + c-a)=
cab a-b b-I a b
c b'-bc+ac-a' c c(a-b)-(a'-b')
= 1+--' = 1+--'
a-b ab a-b ab
= 1 +_c_. (a- b)(c-(a+ b» = 1 + (a+ b)); posto je
a-b
c = -(a + b), to posmatrani proizvod ima vrednost
1 + 2c' . Na isti naCin dobijaju se proizvodi:
ab
282
--+---+-- ._ - = 1+- i
(
a-b b- c c-a) a 20'
c a b) b- c be
(
a-b b- c c- a) b 2b'
--+--+-- '--= 1+-
c a ' b c-a ac'
Dakle,
(
a-b +!!..=-!:.+ c-a)(_c +_a +_ b )=
ca b b-a b- c c-a
3
2c' 2a' 2b' 3 2(a
J
+b
J
+c
J
) 2·3abc
= +-+-+-= + =3+--=
ab bc ac abc abc
= 3 + 6 = 9, jer je a + b + c = 0 => a
J
+ b
'
+ c
'
= 3abc.
987. a) Leva strana se postupno transformise na sledeci nacin
988.
989.
990.
I 1 I 1
-+-+-+ ... + =
1·2 2·3 3·4 m(n+l)
= (1- + ... +(;- I) =
1 n + 1-1 n X' • d k x
= 1- --= = -- "lme Je 0 az zavr,en.
n+1 n+l n+I'
b), c), d), analogno pod a).
. 2k + 1 1
OClgledna jednakost 1 , = - - za k = 1,2,3, ... n
k (k+l) k' (k+I)'
. 3 1 5 I
postaJe I' .2' = 1-'2' ; 2' :3' = 2' -3';
7 1 2n + I
3' ·4' = 3' - 42'"'' n'(n + I) =;;a - (n + I) "
Sumiranjem gomjih jednakosti dobija se:
3 5 7 2n+ 1 _ n(n+2).
--+--+--+ + - ,'
1"2' 2"3' 3'·4' .. , n'(n+I)' (n+l)
b) n(n+ 1),.
2(2n+ 1)-
1.
2 3

991. 4.
992.
a
J
b
J
'
993. abc.
994.
a+ b+c (uputstvo: 3 = I + I + I )
a+b+ c a+b+c a+b+ c o+b+c'
995. 0+ b + c (uputstvo: 3 = I + I + l).
996. 0+ b+c (brojilac napisi u obliku:
997.
998.
999.
1000.
100),
1002.
1003.
1004.
284
(-a:: +c + 1)+(0_2:+c + 1)+L+2:_c + I)
160bc
(I + a)(I + b)( I + c)
Zamenom datih vrednosti za x, y i z, dobije se tvrdenje.
-2(a' +b' +ob)
ab
1_I+x
A(B(x)) B(A(x)) + I = 1- x
I + x
1+ --
(x;e ±I,x;eO). I-x
I- x
1+--
I + x = -4x + 1= 0
1- 1- x 4x '
1+ x
Ako se kuhira pretpostavka dohija se lanae ekvivalencija
(a+ b) ' = (_e) ' <0:> a
'
+ b
J
+ 3ab(a+ b) = _ c
'
<0:>
a
'
+ b
J
+ e
J
= -3ob(a+ b) = 3obe.
lz pretpostavke b + c = -a, a + c = - b i a + b = - c, zamenom ove
vrednosti u datu jednakost dobija se tvrdenje.
Iz pretpostavke sledi da je a + b = -c, a + c = - b, pa je
a' -(b-e)' = (a+ b-c)(a+ c- b) = 4be, analogno
b' - (a- c) ' = 4ac, c' - (a - b)' = 4ab. Ako se iskoristi prethodni
zadatak d je a
J
+ b
'
+ c
'
= 3obc, dokaz se lako izvodi.
Ako se iskoristi uputstvo iz prethodnog zadatka i ekvivalencija
a+b+e= 0<0:> b'+c' =a'-2bc, tadaje prvi sabirak
o' (a ' - 2be) = a'(a' - 2bc)
a' -(b- e)' (a' +(b- c)')(a'-(b- e)' ) =
a' (a' - 2be) _ a' . . b' c'
= (?' 4b )4b - 8b ,analogno dmgl sablrak - , lreci - .
_a - c c c 8ac 8ab
.. . . a' b' c' a
J
+ b
J
+ c
J
3
NJlhovzblrJe-+ - + - = =
8 be 8ae 8ab 8abe 8
1005. Ako je vrednost razlomka e = eonst. tada je
(x+ y+ mz) ' + (x + my + Z)' + ( III X + y+ :)'
(x - y) ' +(y- z)' +(x - z) '
Sredivanjem ove jednakosti dobija se
e = O.
F(x,y, z) = AX' +Ay' +Az ' + Bxy+8xz + 8yz. gde je
A = m' - 2e+ 2, B = 4m+ 2c+ 2.
F(x, y, z) = 0 ¢;> A = 01\ B = 0 ¢ m = -2.
1006. Slicno prethodnom zadatku, In = SV m= 6.
I I I .. a+ b ab
1007. Iz pretpostavke -+ - = - - , postupno se doblJ a --= - ~ .
o b e C C'
a+e oe b+e bc.. b"
__ = __ __ = - - nJlhov z Ir Je
b b
2
' a a
2
'
a+b a+c b+c ~ I I I) .
__ + __ + _ _ = -ab - + -+- . KakoJe
e b a a
J
b
J
c
J
_ + _ = _ _ _ + _ + _ = _ , odatle sledl tvrdenJe.
(
I I) J ( I) J I I I 3 . '
abc a
J
b
J
c
J
abc
1008. Vidi uputstvo prethodnog zadatka.
100
III n p . . bl'k
9. Pretpostavka _ = _ = - = k, se moze napisatl u 0 I U.
X Y z .
(I) m = lex 1\ n = Icy 1\ P = Ia. Zbir kvadriranih jednacma (I) Je
m' +n' + p' = k'(x'+ y' + z') <>
(2) k' = m' + n' + p'
x' +y' +z"
2 5

286
S
· (I) - . . bl'leu m kx n ky p k-
lstem se moze napisatl u 0 1 - = -/\ - = -/\ _ = -.:.
a a b bee
Zbir njihovih kvadrataje
, 2 , (2 2 ') nl n p .,x y Z 2 "t
(3) -+-+-=k- -+-+- =k ' I= k -
a
2
b
2
c
2
Q 2 b
2
c2 .
1z (2) i (3) sledi tvrdenje.
VII G L A V A
7. HOMOTETlJA I SLiCNOST
7.1. Proporcionalnost velicina. Talesova teorema
1010. Na polupravoj Ax odredimo redom tacke C, D i F tako
da je A C = m, CD = n i DF = p (51. 60). Zatim DN II FB
i CMIIFB. Tacke M i N dele datu duz u datoj razmeri.
Dokaz. - Primenom Talesove teoreme dobija se:
AM:MN :NB = AC:CD:DF iIi AM:MN :NB = m:n:p.
Dakle, tacke MiN dele duz AB u razmeri m:n:p.
x
F
m p
o
n
n
p
c
A N B
SI. 60
1011. Na polupravoj Ax odredimo tacke C, D i F tako je AC = m i
CD = CF = n (51. 61), zat im DBIICM 1 CN II FB.
x
D
m
1 m/
,?y:.C
N
A ,,8
SI. 61
287

Dokaz. - Primenom Talesove teoreme dobija se:
(1) MA = CA = m i
MB CD n
(2) NA = CA = m.
NB CF n
Tacka M deli duz AB podelom II razmeri 111 : 11, a tacka II'
d
"d • AB I'" d I . . . . MA NA
eu lIZ spo JasnJom po e om u IstOj razmen m:l1, tj . - =-.
MB NB
1012. Iskoristiti resenj e prethodnog zadatka.
1013. Na polupravoj Ax odredimo tacke M" M 2' M J ' M, i M I tako da je
AM, = M,M, = M, M, = M, M, = M, M
"
zatim
M,N . II M ,B, M)N 311 M,B itd.
1014. Neka je x duzina trazene duzi. Kako j e x = ab ¢> x:a = b: I, prime·
nom Talesove teoreme konstruise se trazena duz.
a
b)x=-¢>b:l=a:x;
b
a-b
c) x = --¢> (a+ b):1 = (a- b):x;
a+b
a' - b'
d) x = ¢>a:(a-b)=(a+b):x.
a
1015. Analogno prethodnom zadatku.
1016. AB = 12 em, CB = 7,2 em.
1017. BC = 8 em.
1018. 3:5; 5:2.
1019. 6 m.
1020. BD:BC = 1:3; EC:BC = 1:3.
o
A
1021. 10 em i IS em. SI. 62
1023. NekajeCM simetrala llgla LACB, aBDIICM i A-C-D. Prema
Talesovoj teoremi imamo proporeiju (sl. 62)
288
(1) AM:MB = AC:CD.
Kako je y = y'; y = 0, y' = E, to je E = 0, t!.CBD ..
CB = CD. Proporeija (I) postaje AM:MB = AC:CB. Kraj 0
1024. Iskoristite dokaz pretbodnog zadatka (sl. 63). Kako je BDII CN , CN
Sllnetrala spoljasnjeg llgla kod temena C prema Talesovoj teor '
dobija se AN :NB = AC:CD.' eml

A B N
Slika 63.
1025. Neka je DC = x, tad a je BD = x - 3. Kako je (x - 3) :x = 8: 14, (na
osnovu prethodna dva zadatka) odatle je x = 7 em, BC = II em.
1026. Kako je AE :EB = 7 :5, odatle AB :EB = 12:5 (sl. 64). Posto je
BE = BD, aBD = BC, toje AB:BD = 12:5ili AB:BC = 12:10 = 6:5.
2
Slika 64.
1027. U trouglu ABC ugla B deli stranieu AC na dva deja tako da
je
DC:AD = a:c¢> (DC + AD)DC = (a+c):a¢>
ab
.... bDC =(a+c):a¢> DC =-.
a+C
U trouglu BCD kODstruisana je simetrala CD ugla C, odatle:
OD DC b
OB =-;-= a+c'
29

7.2. Romotetija
1028. Na polupravoj CxllAB (sl. 65) postupno prenosimo odseckeCD = III
DE=n, EF=p. Prave Ac nBF= {S}, SDnAB={M} i '
SEnAB = {N}.
1031.
1032.
290
Na osnovu homotetije H(S,k) dobija se AM :m = MN :n = NB :p.
Da bismo podelili duz AB na pet jednakih delova, na polupravu Cx
nanosimo pet jednakih duzi, postupno kao u prethodnom slucaju
(sl. 66).
,........!!L...
,....!!....,
s s
R
51. 65 51. 66
Ovaj nacin deljenja duii na jednake delove je i jednostavnij i,
jer je potrebno lenjirom i konstruisati sarno jednu polu-
pravu paralelnu datoj.
Proizvoljna dui M,P" ciji krajevi pripadaju dvema stranieama tro·
ugla ABC (sl. 67) je straniea
jednakostranicnog l:!.M, N ,P,
koji je homotetican sa tra-
zenim trouglom MNP u ho-
motetijiH(A,K). Teme N tra-
zenog trougla je presek polu-
prave AN, i strane BC.
SI. 67
Neka je xSy dati ugao i A data tacka u oblasti ugla (sl. 68).
trazene krufuice pripada simetrali SI datog ugla xSy. Proizvoljna
tacka 0, simetrale SI je kruZnice K, (0,), koja dodiruje krake
datog ugla. Konstruisana krufuica K, (0,) i traZena kruiniea su ho-
moteticne u homotetiji H(S,K). Tacki A traZene kruznice odgo-
varaju dye homoteticne tacke M i M, kruznice K(O,). poluprecmk
1034.
1035.
1036.
1037.
1039.
1040.
1041.
1042.
1043.
sadni tacku A i paralelan je sa 0, M iii 0, M" tj .: AO'II MO, i
o M,IIAO. Tacke 0 i 0' su sredista trazene kru:znice. Ako A pri-
oblasti datog ugla xSy i LxSz < 180·, zadatak ima dva resenja.
y

s
51. 68
Kruznice K i K su inverzno homoteticne u odnosu na centar homo-
tetije M. slika duii AC je duz BD itd.
Iskoristiti homotetiju kruznica itd.
Konstruisati jednakokraki trougao osnov!ce n i kraka m, zalim dopu-
niti trougao do jednakokrakog trapeza dl)agonale p, pa potom Isko-
ristiti datu visinu i homotetiju sa centrom u )ednom od temena tra-
peza. . .
d
. AB - B C = n vlSlna p
Konstruisati trapez AB,C,D, tako ale , - 111, !' 'z'
i LA = a dati ugao. Trapez AB,C,D, je homotetlcan sa tra emm
trapezom ABeD, sa centrom homotetije A itd.
Analogno prethodnom zadatku.
Nema uputstva. I'
K tru' sati pravoug I trOu-
Neka je 0 srediste tetive datog odsecka. ODS. I k Ako)' en
. tacka 0 sredlste stete n.
gao cija je kateta n, hlpotenuza m, . ugaoDik je bo-
stranica a m dijagoDala pravougaonika, trrlent 0 'td
. '. tar homotetl)e e I .
motencan sa oVlm u odnosu na cen
. . ... trU kruZnog iseC!ka.
Iskoristiti homoteti)u CI)I Je centar u cen k .
. In - {s} i neka je K'(O') rna o)a
Neka je I simetrala duil !' - . AB i tang
enti
p. KruZnica
kruZnica sa sredistem na slmetralt ! duZl centrom homotetije u
K'(O') i traZena kruznica homotencne su sa
tacki S.
291

1044. Nekaje pn/= {S} . aK'(O') bilo koja kruzniea . a sredistem na pra.
voj I. Trazena kruzn iea homoteticna j e sa kruzni eom K 'r 0 ' ) I sa
trom homotetije u taeki S.
7.3. Slicnost trouglova
1045. BK = 12.
1048. U MBC. CH 1.AB, CD = 2R (R polu-
precnik opisane kruznice) - (sl. 69).
Potrebno je dokazati da je
ACBC =CD ·CH .
Dokaz. - Kako je LA = LH = 90°,
LB = LD (zasto?)
=- tlCHB - tlCAD => CH :CA = CB :CD
CA ·CB = CD ·CH .
Ako iskoristimo uobi eajene oznake 51. 69
CA = b, CB = G, CH = he> CD = 2R,
tvrdenje se moze napisati u obliku G ' b = 2R . h<.
1049. Dato je: MBC, CD 1. AB, AE 1.BC (sl. 70). Dokazati :
tlDBE - MBC. Dokaz: ugao LB je zajednicki za MBE i /::,CDB.
LE = LD = 90° => MBE -
]051.
1052.
1053.
1054.
1055.
1056.
1057.
1058.
1059.
292
- tlCDB =- AB :BC = BE DB. c
Pored toga, AB i BC su stra-
nice I1ABC, BE i DB stranice
tlDBE, LB je zajednicki zah-
vacen ovim stranicama, pa je
tlDBE - MBC, time je dokaz
zavrsen.
MN =5cm.
3,2 cm.
3 cm.
2.
6 cm, 4 cm, 6 cm.
19 cm i 23 cm.
45, 35, 30.
8,4dm.
12 cm, 15 cm, 9 cm.
A 0
e
51. 70
1060. 44 cm. 77 cm.
1061. 16,25 cm.
1062. 48 cm.
1063. Nema uputstva.
1064. 9 cm.
1066. Na polupravoj A B treba odrediti tacku E tako da je BE = Be = a:
tad a j e tlAEC - MCB itd.
b
2
[067. h = - .
G
1069. 6 em i 9 em.
2ms 2ns
1072. ----
m+n' m+n
ah
1073.
a+b
be
c

h.
1074.
a-b
1075. 11,25 km, 1:250000.
1076. 3 cm, 2,4 cm, 1,8 cm, 3,6 em.
1078. 69 crn.

1079. 100 cm. 40 om.
1080. 6 em.
A C,
8
1081. 18,6 cm, 27,9 cm, 37,2 em.
1 71
1082.
1083.
30 em, 22,5 crn, 13,5 em, 12 em. . .,.
. elodom slika Kon-
Analiza. - Ovaj zadatak resavamo m . " reslikamo izve nom
struiserno prvo lik sli ean traZenom, a ga p . I /::,A 'B'C'.
. lik K rukCI]3. - Konstnu el 0
homotetijom na trazem . ons . CC' = h viSlOa ovog ITougl a.
tako daje LA' = a, LB'.= tako da je ee, = h< Kon-
Odredimo na poluplllvO] ee I ta" .' 'h motetiji sa eentrom C i
struisimo zatim sliku trougla eA B pn 0
ec,
k = -=- (sl. 71).
ec I C trazeni trougao. Iz 0 oblOe
Dokaz. - Dokazujemo da je MB
homotetije sledi da je , _ {3 C' = LC = 90°, tj . CC Je vi. lOa
LA = LA' = a, LB = LB - , L I

1084.
1089.
1092.
1093-
1094.
trougla tMBC. Po konstrukciji eel = he. dakle !!!.ABC je zaista
tl"aZeni trougao. Iz konstrukcije zakljucujemo da zadatak uvek ima

Analogno prethodnom zadatku jednakostranican
f1A'B'C' itd.
Rd rd
--,-.
R+r R +r
Ako je DE n AC {PI. tad. je ME? - MDC, odakle sledi
AEDE AE:2AE 1:2.
k.J4b'-a' (a-k),)4b' -a'
2b 2b
Ncka je AE simcuala ugla BAG (s1. 72) Tada su trougl ovi ABC i
ABE slieni (WIO 1). lz slLcnosti je:
AB:AC = BE:AB <:> a:b= (b-a):a<:> = b(b-a) <:>
.. b' = a' +ab .. b ,Ja(a+b).
e M
A
,

,
,
,
,
,
,

,
k
T
a

51. 72 51. 73 .
1095. Nek.je ,nk = {A,B} i Ink = {T} . Trouglovi MAT i MBT (sl. 73)
su siicnijer je LBM!' = LAMT i LMTA = LTBA (Ugao izmedu tan·
gentc i tclive i periferijski ugao oad tom tetivom), pa je
MA :Mr = Mr :MB .. Mr' = MA'MB = Mr = 6cm.
1096. Nekaj,e AD visinajednakokrakog trougla koja odgovara osnovici. a.
E dodirna tacka kraka AS i kru:!nice, 0 ceotar kruwice. Iz slicnostl
pravouglih trouglova ABD JADE imamo AB:BD = AO:£O= 12:5.
(EO = DO), odatle je BD = 25 em, BC = 50 em.
1097. Kakoje AM:MB = b:a"(AM+ MB):MB
a'
(I) MB=-.
a+b
294
Trouglovi BMN i BAC su slicni, paje:
(2) MN :BM = b:a. b
lz ( I) i (2) dobija se d. je MN = _a_.
a+b
1098. Kako je BD:AD = a:b ¢> c:BD = (0+ b):a<:>
1099.
1103,
(I)
ac
BD=-b'
a+
Ix trouglova BED i ECA sledi da je
(2) DE:ED = b:c. ab
Iz (I) i (2) dobija se da je DE --.
a+b
Trouglovi BEA i GEe su sl icni
(sl. 74), odakle j e
(I)
Q- Y a 8a
__ = _ c y = a--.
8 x x
Iz slicnosti trougl ova DGF
i GBe imamo
(2)
A
L = a- Y. miminacijom y iz ( I )
24 x+8
i (2) dobija se jednatina x
2
= 25600 x = 16 em.
7.4. Primena kod pravouglog trougJa
1° Neka je O,KIIAB u pravouglom trauglu !:lOq,K hipotenuza
00
1
=R+r, a katete OK =R -r i 0 1K = t; tadaJe
12 = (R +r)2 _ (R _r)1 <:> t
2
= 2R·2r.
I I
2°KakoJ'e LTAB+LTBA = -LAOT+-LTO,B, =
2 2
I ,
'2(LAOT+LTO,B,)=90°, •
sledi daje LATB = 90
0
(sl. 75).
JO Zajednicka tangenta
MT' sece AB u tacki M, koja je
sredilte duzi AB je
MA = MT = MB. K.koje
MTJ..OO. pro-izlazi da je 001
tangcnta krufnice precnika AB.
o •
SI. 7S
295

1104.
1105.
a) 65 em, 25 em, 169cm, 60 em; b) 255 em, 136 em, 289cm, 120 em;
c) 255 em, 289 em, 64 em, 255 em; d) 338 em, 50 em,28S em, 120 em;
e) 25 em, 20 em, 15 em, 12 em.
18,5 em.
1106. 24 dm.
1107. 6 em.
1108. 40 em.
1109. 13 em.
1110. 25 em iii 7 em.
1112. r = 6 em.
1114. 5 dm.
1116. Potrebno je konstruisati dui x take da je a:x= x:b iii x
2
=ab iii
.Jab.
,
II
/ I
" I
/ I
" Q II b
,
. "
,
1117.
296
51. 76 SI. 77
I nacin .- Na pol upravoj AI konslnlisati odsccke HA = a i fib == b
(sl. 76). U tacki H konstruisati normalu do presecne tacke M sa
kruinicom precnika AB. Duz HM = x.
Dokaz. - Iz trougJa AMB je HM2 = AH ·HB (pozn
ata
teorema), dakle x je geometrijska sredina za a i b.
II nacio. - Na polupravoj AI konstruisati odsecke AB = b i AH = 0
(sl. 77). U tacki H konstruisati nonnalu do preseka sa kruinicOJ1l
precnika AB. Du1 AM = x.
Dow. - Trougao, ABM je pravougli. pa je AM 2 == AS' AH
(poznata teorema) Xo· :::; ab,
Duz x je hipotenuza pravouglog trougla SAB katete SA == a i 5S :::: b
(51. 78). •
Duz y j e kateta pravouglog trougla SAB, bipotenuza BA == a i kate
ta
SB b (51. 79).

s Q A
51. 78
Q---

1118.
1119.
51. 19
I"Kako je x
2
== a' ka, sledi da je x geomelTijska sredina dufi (J 1 Iur.
dakle konstrukcija moze da se izvrlii kao u zadatku (1 116).
2' Broj k se maze uvek predstaviti kao zbir iii razlika kvadrata. pa se
konstTUkcija maze obaviti kao u zadatku (1117), Na primer. ako se
duii OA = a (sl. 80), AB = a (AB 1. OA),
BC = a (Bel-OB) itd" dobiju se postupno odsecci:
DB .fa' +a' a.fi.
DC ,13a' + a' a.fi.

DE a../5 itd.
Da bismo konstruisali dui:
duti ne x = am, prcdstavijama

51 SO

je na jedan od sledeCih
x' a' 13a iii x' (3a)' + (20)' iii x' (7a)' - (60)'.
••



Konstrukcija. _ Obavicemo postupno sledece konslrukcije (sl. 81 I.
a) konstruisati odsecak m iz jednakosti m
2
== ab;
b) konstruisati odsetak n iz jednakosti e:c == d: n;
c) konstruisati odsecak p iz J'ednakosti pl = lid;
.' , + '
d) konstruisati odsocak x iz jednakostl :C- = n' p;

,
o--L-.

,

,
" t=npr-


Sl. 81

1120.
1121.
1122.
1123.
1124.
1125.
1126.
1127.
1128.
1129.
1130.
Kako je,f7 = Fl = ../4' - 3'; .JI2 =.J).4 = ../4' - 2' ;
Ji7 = .J'i7"-:j = .j 4
2
+ I', rreba konstruis8ti jednu od prethodnih
konstrukcija.
C) Iskoristiti daje.2,= x= ab, gdeje y= .,fa' + b
l
itd.
X· 0 - b" y
Neka jc x stranica kvadrata, a, b i c stranice dat ih kvadrala.
Tada je:
,
" 'b" . d
a) x = b- + c; b) x· = . - c" It .
Aka je x stranica trafenog kvadrala, a i b stranice prvog pravQuga_
onika. a,e i d stranice drugog pravougaonika, tada je

a. a"
a,h i hth' su stranice i visi ne datih trouglova. Aka jc x stranica
, ah blf'
trafenog kvadrata, na asnovu pretpostavke x' = - - -. Odavdc je
", '10 ,b. b2
x· = y- - z • gde JC y = -' h, Z - = - ' h' ltd.
2 2
Analogno prethodnom zadatku, aka je x stranica tra:!enog kvadrata,
a,h i h,h' stranice i visine datih rombova, lada jc
Xl =oh+bh'= +z ", gdeje: / =ah i = bll' itd.
Kako je ispunjena j ednakost + b
2
= c
2
, tvrdenje je ta¢no.
Za p = 2, q = 1; a = 4. b = 3. c = 5.
Za p = 3, q= I; a = 6, b= 8, c= la, itd.
Primeni tri puta Pitagorinu teoremu.
Primeni Pitagonnu teoremu.
Iz pravouglih trouglova ACD i ABD (sI.82) je:
( 1) h'=c'-x'ih'=b'-(a- x)'.
Eliminacijom h iz (I) dobija se:
a
2
+c
2
_b
2
(2) x = ::....:'7--=-
2a
Tada prva jedna¢ina (1) postaje:
1131.
1133.
(3) h' = (c- a' +c' - b')(c+ a' +c' - b') .
2a la - . Ako se zahm ad abe
strane jednakosti a + b + c = 2s oduz d .
jednakosti: me re om "la, 2b 12c. dobijamo
(4) b+c-a = 2(s-a),
a+c-b= 2(s-b)i
,
I
1
1

1
a+ b - c= 2(s-c).
lednakost (3) se transformge
na oblik (5):
sf- C
1 iii 12
(5) hl = 4a
2
(b+a- c)(b- a- cXa+c-bXa+
l ednakost (4) i (5) odreduje nepoznatu visi nu h I; .
2 ' ..
h = a)(s bXs-c).
a
T d '. oh a 2
a a Je povcSJRa trouglaP = - = _·_.Js(s oXs -bXs - c) iIi
2 a
(6) P = - a)(s- bXs -c).
Obrazac (6) se naziva Heronov obrazac.
Primenom Pitagorine teoreme
na trouglove ACD i CBD
(sl. 83) dobija se:
h
2
= b
2
_ b
1
2
, a
2
= hl +(c- b
l
)2.
Odatle sledi da je
a
2
= b
2
+ c
l
- 2cb
l
·
Ovaj obrazac se naziva
Kamoov obrazac.
Kako je M'AD - "'PCB (sl. 84),
jer je ugao P zajedni¢ki. a
L.B = L.D, kao periferijski
uglovi nad istim lulcom AC, Y
onda j e PA ;PC=PD:PB. ------
c
Odatle sledi tvrdenje da je:
PA·PB =PC·PD.
C
I
1
I
b 1 0
I
1

1
c-b,
D

51.14
,
299

1134.
1135.
1136.
1138.
1139.
1140.
1141.
1142.
300
Iz sl itnOSli trouglova PAM i PMB sledi IVrdenje.
Nema UpulStv3.
Konstrukcija. - Neka je
BC .1 AD i BC =::.. Kmini-
2
ca sece duz AC u
lacki D, a krui.nica L(A, AD)
dUl: AD u tacki M. koja deli
dUl AB po zlatnom preseku.
Dokaz. - Aka se iskoriste A
prcthodni zadatak i slika 85.
bice:
l
x
( I) AB' = AO·AE. S!.8S
c
Neka je AM = x: tada je A£ = a+ x, pa
(1) pos laje x(x+ a) = x
2
= a(a- x) Q a:x = x:(a-x). cimc je
dokaz
[z pravouglog trougla je:
Q
<>x=i(.J5- I).
znaci da se tacka M, koja deli duz a po zlatnom prcseku moze
racunski odrediti.
a&
X= -.
n-m
x=30.
Iskoristiti Karnoov obrazac. Tupougli; h = 12.
Ako se dijagonaJe AC = d i BD = d pravilnog petougla a
seku u lacki M, onda je I1ABC - MeM. Iz s li cnosti sledi da JC
d:a= a:(d- x), gde je AM = x. Treba dokazati da je a = x = AM,
odakle sledi tvrdenje.
Pravougli trouglovi ADE i BAD su slicni, jer su im j ednaki uglovi
DAE i ABO (zaSlo?) , ladajeDE:AD = AD:AB. Kakoj e AB = 2AP,
to jc DE :AB = 1:2. Znaei. DE je polovina stranice AD iii cervrtUlB
odOC.
1143.
1144.
1145.
1146.
1147.
1148.
1149.
1150.
1151.
1152.
1153.
1IS4.
Iz slicnosti trouglova FBe i DEF
imamo : BC:D£ = BFDF:; 4,
odatle BC = 4D£ i AD = 4DE.
Prema tome sledi da je A£ = 3DE
(sl. 86).
,
,
,
,

"&6
Na osnovu zadat ka 1136. sledi: PD
2
=PA'PB i PA.PB=PE l,
odailejePD
2
=PE
1
-=-PD=PE.
R = S.
Aka je hipotenuza 2x i na osnovu s li enosli odgovarajucih Irouglova
imamo: 30:10= 2x:(I0 -x) o x=6(:;> 2x= 12.
Neka je BE 1. AC, E E AC, tatka G presck dijagonal a. Na osnovu
pretpostavke ugao EBC = ..!.. 90<>, znaci ugao EBG je polovina pra-
4
vog ugla, 45<>.
Neka su dodime laeke na kracirna DiE, a na osnovici F. Kako je
AD = AF = SF = BE = 9, CD = CE = 18. lz slicnosti trouglova
ABC i COE imamo: AB:DE = AC:CO" 18:0E = 27:18. ad"I,),
OE= 12.
Precnik AD sece osnovicuBC u taeki £. Iz pravouglog trougla ABO,
hipotenuzi na visina = AE = h(2r- h). Zamenom u
2
ow j ednacinu a = 2r - h dobija se h = Sr.
Neka je BC osnovica trougla, a DF = 2r precnik kruga (8Cll DF).
Trouglovi ABC i ADF su slicni, otuda imamo:
12:2r = 9:(9 - r) <> 12(9-r) = ISr" r = 3.6.
x =.....!!!.....-. (Uputstvo: iskoristili slicnost odgovarajucih prnvouglih
a+2r
trouglova).
r=J3dm.
x= 9 dm.
T
I
· ABO . ACO su pravougli prtcnika AD: SD = AC.
roug OVI I • ED AE <;> ED - 10:
EB=EC.PajeBE'=I44-64=80.B£"=· -.
AO=8+IO= 18.
)01

1155. Neka je AE = AC i E - A- B. Trouglovi EBC i AEC su jednako_
1156.
1157.
IIS8.
IIS9.
302
kraki i pa je 2
EB:EC=BC:AC<> (b+e):a=a:b<>a = b(b+e)<>
a
2
= = 0= JlO.
Nema uputstva.
a(s-h) h(a-s)
h

a-h a
84
-em.
13
18 em, 7 em.
1160.
1162.
1163.
1164.
1165.
1168.
VIII GlAVA
8. TRlGONOMETRlJA PRA VOUGLOG TROUGLA
8.1. Trigonometrijske funkcije oJtrog ugla. Osnovne trigoo()-
metriJske identifnosti. Re§avanje pravouglog trougla
. 4 3 4 3 . 3 4
sma = -,eosa = -, tg a = - , cotga = - ,sm/3 = -,cos/3 = -, ild.
5 5 5 4 5 5
sin a = Ji, eosa = fI, tg a = .fi, eotg a = J2.
3 Vl 2
19,2 em, 14,4 em.
30 em, 24 em.
I
a) 2'; b) 2; c) 2.
213 4.fi
a) I' b)O·c)-·d)-.
, , 3' 3
1170. Ig a = I; a = 45°.
1171.
1172.
4 3. 4
a) eos a = '5; tg a = '4 I a = '3;
4a a"-4
b) sin a = -, -; eosa = -:;---4'
a + 4 a- +
9 40 40
a) sina =- eosa = - i eotg a =-;;-;
41' 41 ,
• 0
2
_9 a
2
-9.
b)sma=- , -, tga=-6a .
a +9
6a 0
2
- 9
e)eosa=-- tga=-.
a
2
+3' 6a
1173. 31
99'
303

1174. Leva strana date jednakosti moze se identicno transfonnisati na sle.
deci naei n:
sin a +005
2
a+sin 2 acos! a = sin" a(si n 2 a +cos
2
u)+cos
2
a =
sin 2 a +C05 2 a = I. Vati za svako a.
1181. 12 date jednakost i sledi sin
2
a+sin
2
fJ = I ::::.sin
1
a= i -sin
2

::::. sin
2
a=cos
2
f3. Kako su ugJovi a i f3 ostri , to je sina>O
casp > 0, pajesina =cosf3 ¢:> sin a = 5in(900-,8)0 '
a = 90
o
-fJ <;> a + fJ = 90°, tj. trougao je pravougli .
1183. Karistiti obrasce za komplementame uglove.
Jl8S. A = L
1186. a) Iz sistema 2sina+3cosa = 31\5in
2
a+cos
2
a = 1, nalazirno
(sin a = OAcosa= l)V(Sina= 12 Acosa =
13 13 '
1187.
1l88.
1189.
3114
. 3 4. ..fi
b)sma=-,cosa =-' c) sma = cosa =-
5 5' 2 .
lz date jednakosti je:
. I . I 3
( )
'
(sma-cosa)= - ::::.2smacosa= l --:::>sinacosa=-
2 4 8'
pa je:
sin
4
a+cos
4
a=
(sin
2
a)2 + (C05
2
a)l + 25in 2 acos
l
a _ 2sin 2 acos
2
a =
( . , " . (3)' 23
sm a +cos a) -2(sma cOSa) 2= 1-2_
g
=_.
32
Za ostre uglove pravouglog trougla vazi a + f3 = 90", odakle je:
,8 = 90"-28"24' = 61" 36'.
Iz definicije Irigonometrijskih funkeija u pravouglom trouglu je :
a .
- = sm a c:> 0= csin a c:> a = 50sin 28"24'
e '
paje: 5;::: 50'0,47562 em::::: 23 78 em.
Slieno je: '
b
- = cos a <0 b = SOcos28"24'
e '
paj. 50'0,87965 em 43,98 em.
1190. Na osnovu Pitagorine teoreme jc:
e = ·h04' + 297' = 88209 = JI80625 - 425 em.
. a 304
Kako Je 19 a = b:=> tg a = 297 :::- tg a = 1,02357 => a = 45° 40',
iz a + {3 = 90" dobijamo f3 = 44" 20'.
1191. a) a = 1,662 em, b = 1,496 em, ,8 = 42".
1192. a)b=63em,a =1 4" IS.
1193. a)e=53,12em,b=45,05em.
1194. a) b = 380 em, a = 34" 39'.
1195. a) b = 1,228 em, e = 2, 123 em.
1196. b = 61,59 em. y = 75"36'.
1197. a=,8 = 82"22' 19",y=1 5" 1S22".
1198. a=15,886em, a=66"36' .
1199.
Uociti jednakokraki trougao tija je osnoviea slraniea de·
vetougla i krak poluprecnik opisanog kruga. Ugao pn vrhu ovog
lI'ougla j e devetina punog ugla. dobijamo a = 3.371 em.
R = 3,884 em.
1200. R = 10,26 em, r = 9,758 em.
1201. d = 2157 em d, = 10,52 em.
I , ' .
1202. 4,95 m.
1203.
d = 800./3 - 507,16",
1+ ./3
1204. mkm.
1205. a = 52" 13' 39" , R = 7137,69N.
1206,
432,71 m.
305

IX GLA V A
9. LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE
9.1. Linearna sa jednom ncpoznatom
1215. Nisu.
1217. Tvrdenje je jer se data jednatina svodi Da O· x = 3.
1218.
1219.
1221.
1222.
Data jednalina je neodredena jer se svodi na obtik o· x = O.
Nisu, jer im se skupovi De poklapaju.
a) -27; b) neodredena; e) 7.
I
a)2;b)l;e)--
3
1223. a) -3; b) - 1,1; e) nemogul • .
1224. x = 10.
1225. x = -4.
1226. x = 12.
1227. x=2
1228. x = 9.
1229. x =-3.
1230.
1231.
1232.
1233.
1234.
1235.
x = 1,1.
I I
a) 3; b) 13; e) 5-; d)-.
3 5
a) Nemoguca; b) 3; e) 7; d) 19.
5
a) Neodre4ena; b) 13; e) 3.
a) 0,1; b) 20; e) O,BOB.
Data konjunkcija x+ 3 OA x
2
- 9 = 0 <;>
.. x+ 3 '" OA (x - 3Xx+ 3) = 0 ..
00 x-3= 0, odnosoo x= 3,
tj . Rdenje date konjunkcije je x = 3;
6
b)x=-I; e) x = - -.
5

D
. d •. x- 3
1236. a) ata Jc navlna x+! = Oo x - 3=Oi\x+ l;eO
<::>x-3=Oc:> x=3,
tj . date je x = 1
I
1237. a)x=-O, 6; b)x =-4; e) x=l; d)x =1 2.
123B. a)y=3; b)y=9; e) \fYER' {H
1239. a)a ER I {O,2} ; b)xE 0. e),=3.
1240.
1241. x=3,(IxI "' %)
1242.
1243.
1244.
1245.
1246.
1247.
124B.
1249.
1250.
x = 16, (x'" 3, x'" -4).
Y = 22. '" 2, Y '" - 3).
Y = - 50, (y" 6, y " - I, y" - 3).
5
1='2,(1
1
1"'4).
Nema rclenjc.
I 9
a)x =-I; b)x =); e)x =- B,5; d)x=\ii '
I
a)y =-I; b) y =-'6; e) y =4.
a) Aka je x < 0, data jedn3cina:
6<> -x+2x- 6= 6,,<0<> IlAx<O ..
Ova konjunkcija je .i, pa jednac!ina U ovom sluc3JU nenta reScnJa.
Aka je x 0, data jednacina:
2(x- 3) = 6 <> x+ 2x- 6 = 6"" 0
c:> 3x=
c:> x = 41\ X 2: 0o o0c datc °ednafinc jc x = 4.
Konjunkcija je za x = 4: daklc rek J I
b)x=-2vx=6; e) x =Ov x =l; d)x =-5vx=);
301

1251.
1252.
1253.
1254.
1255.
1256.
1257.
1258.
1259.
1260.
1261.
1262.
e)O:5xS l; f)-2::>xs3; h)xl=lVX1=3; k)x2:6;
II
l)x
1
= Iv Xl =-; m)x=-2V x ?:: 2.
2
a)xE[-5.2];
17
J(3,Js + 2)
x= .
41
41 - ,[2
:c=
46
49,Js
x=--.
80
43
x= (12 -7.,[6)( I + ,(2).
2
I
a)y=3; b)y=2';
I
a) x= 2'; b) x= -2.
x = 24.
d) y= 3.
1263. x = 2.
1264. x = 10.
\265. x= 24.
308
1266. x= 15.
1267. x = 20.
'268. a) x= 3; b) x=24.
1269. a) Data j e ekvivalentna jednacini :
(m- 2)(m+ 2)x = -(111+ 2).
1270.
1271.
Za egzistenciju rdenja date jednacine u zavisnosti od realnog
parametra posloje slcdcce mogucnosti :
I slucaj . - Ako je ( m- 2)(m+ 2);t. 0, ti.
m yt.. ±2, Tada data jednacina irna broj kao jedinstveno
2 -111
II slucaj . - Za 111-2 = 0, tj. m= 2. smo za m dobili sasvim
odredenu vrednost, prethodno cerna odrediti jednacinu koja
odgovara loj vrednosti,
To je jednacina:
(2 - 2)4x= -4, U. O· x= -\ i cna je nemoguca.
ill slucaj . - Ako je m+ 2 = O. Ij. m = - 2. Za tu vrednost parametra m
data jednacina se svodi na jednaCinu
o· x = O. svaki realan broj jc njeno rcienjc.
b) Ako jc m -;C. ±2, m;t; 0, jednacina ima jedinstvcno reSenje
m-2
m(m+ 2)
Za m= -2 j IJ = ajednacina sesvodi na a·x= 16, odnosno O'x= 4;
jednacina je nemoguca. Za m = 2 jedllacina se svodi na O' x = 0, pa
je neadredena i ima bezbraj rclenja.
. 4
c) Aka je In;t! 0 i m;t! I, jednacina imajedins[veno
Za m = 0 nemaguca, za m = I neodredena.
d) Za III -;C. 3 rdenjeje _I_, a za m= 3jednacinaje nemoguca.
m-3
a) Za a;t; I je x = -I, a za a = I neodredena;
b) za a a resenje jc x = 40, za a = 0, neodredena;
a+1 .
c) aka J'e a -;C. 0 i a -;C. -I resenje x = -, L'l a = 0 nemoguctl.
, a'
a) Za c;t: 0 je y= le. za c = O. neadrdena: .
b) za a;t: I je y = a+ I, za a = I,
c) za b;t: c reSenje je y = b+c. za b = c, neodredcna.
d) za a ;t: b rdenje je y = b - a, za b = 0, neodredena.
309

1272.
1213.
1274.
1275.
1276.
1277.
1278.
1219.
1280.
1281.
10
x=a'+ab+b' ,(iaI;<b).
b-a
a
2
+ 2b
1
y= . (a;<2b).
a - 2b
a'+b'-3ab (b )
x= • :;ta.
b-a
49a' + 68a+ 23
x =
38a+ 34
I
x= ,(a;l!O,a;e-l).
40(a+ I)
Za a;l! 0 jedinstveno resenje x = 2a, aka je a = 0 jednacina je
neodredena.
Jed.na6na ima jedinstvcno x = 3a za a;t: 0, a za a = 0
jednacina je neodredena.
d
,. ' . di , , 36b bOb °
Je na .... lDa una Je nstveno re;:,cnJe x = - za ;t: , a za =
neodredenaje. 25
I
J
,6m
a) Za AI;t: m, resenJe x = 2;
b) aka je a;t: b ;t; 0, IaI ;t; h, resenje jednacine je x
a = b = 0 oeodredena;
c) aka je a, b;t: 0 rdenje jednacine je x =
b- c
(a -b)'
2b ,za
za b = c jednacina je nemoguca, a aka je b = c = 0, jednaCina je
neodred.ena.
,
d) za IaI ;t; b resenje jednacine je x = _a_, a za a = b = 0 jednaCina je
b-a
neodredena.
a) Za lal;t.2, a;t:O. rclenje jednatine je x = 80 - 2, za a=O
jednacina je nemoguca; a
b) za I n I;t: 3, n;t: 0, re!cnje jednaCine x = 18n - 3, za n = 0
n
jednacina je nemoguca;
c) aka je a :¢ 0, a ;t: 2, a;t: - 3, resenjc jednacine je x = 6 - a
-0 -2' - 3' d ,., . a+)'
zaa- ,a - l a-- Je na .. maJcncmoguca;
1 40'
d) aka je I a \ -2 ' a 1, jednacine je x = - , a ako je
I-a
a = I jednal:ina je nemoguca.
1282. x=a'-b',(la l ;<b,ab;<O).
1284.
1285.
1286.
1287.
1288.
a
x= 0, -I ).
2a+2
a'(a+ 2)
x=
a+1
x = 20, (x;< o,lxl;< 2o -4b),
x=o,(a;< o,lx\;<
4-a
y= a+2 ,(lyl;<4.a;<-2).
1289. a=-bneodredenaje).
1290.
1l91.
3
x= -, (Ial;< 2,a ;< 3).
4
a+b
a) Aka je x a, x b, b resenje jedoacioeje x= 2 ·
b} Posle sredivanja data jednacina ekvivalenma je konjunkciji
(a;< Ol\ x ;< -3x;< 1)1\(1- 60)x= 13a-4.
13a-4 I
Akoje tj .
1-6a
13a- 4 5

, 1-60 19
{
II 5}
Akoa", 0'(;' -5' 19 "'x- 1- 60
31 1

1292.
1293.
jedinstveno resenje jednacine. Za a = i jednaCina j e nemoguca.
c) Posle svodenja data jednacina ekvivalentnaje konjunkciji
(m;< 111 x;< -211 x;< -1)11 (4m-I)x = 5- 8m.
5-8m
Za x;< --;< -2 => m;< -3=> m;< 0.
4m-I
Za m;< -1, 5- 8m ;< -1 ¢> m;< l. Dakle, ako m f/. {I).}jednaCina
4m-I 4
. . di . 5- 8m Ak ' 1 1 . dn
lmaJe nstveno resenJe x = --. 0 Je m = , m = - Je acinaje
4m-I 4
nemoguca, nema resenja.
d) Ako je a;< 2, reSenje jednacine je x = a + 3 , a za a = 2 jednacina
2(a- 2)
je nemoguca.
w(n- M)
v = , ( v ;< W, n;< M).
M-n
peR +r)
I = , (r ;< p ;< 0, r ;< R).
r(p-r)
P-r'n
1294. s= , (r;< 0).
m:
3v+ h'
1295. r 3h" (h;< 0).
1 ,
1296. x="2(m-I)- .
I
1297. x = -abo
2
1298.
1299.
1300.
1301.
1302.
312
x=2n.
x= 2n+ I
1
X=-.
2
x=O.
Za b;e 0 i a ;e e reSenje x = za b = 0 jednacina je neodredena,
a za a = 0 nemoguca. a- b
1303.
1304.
1305.
1306.
4(a+l)
a) Za a '" 0, x = , ;
a + 2a+ 2
b) za a > -1, jer j e a' + 2a+ 2 = (a+ I) ' + I > 0 za svako 0;
c) x = 0 za a = -1.
a) Za m'" 0 i m'" 2 resenje x = m+ 1;
b) za n'" p'" 0 i JxJ;< p resenje x = ..!P...,(m,;n).
m-n
Data jednacina j e ekvivalentna jednacini:
(
x-a _ c) +( x - ae _ b)+(X- be -0) = 0
a+b a+e b+c

¢> + + =0
a+ b a+c b+e
{
II I)
¢>(x-ab-ae-be --+--+-- =0
a+b a+c b+e
I I I
¢> x -ab-ae - be= 011--+--+--'; O.
a+b a+c b+c
Odavde izlazi da j e resenje date jednacine:
x=ab+ae+ be.
Ako je _1_ + _1_ + _1_ = 0, data jednacina postaje identitet
a+ b a+e b+e
i zadovoljena je za svako X.
Data jednacina ekvivalentna je jednacini:

_!_!)+( X- b _!_2.)=0
be b e ae 0 e ob 0 b
¢> (x- a- b- e)(_1 +.!. +.!.) = O.
be ae ob
Ako je abc ;e 0, .2.. + .!. + .2.. ,; 0, resenje date jednacine je
be ac ab
x=a+b+e.
3\3

1307. Data je ekvivalentna jednacini:
(a+ + + I)+( b+:-X + 1)=
4x {I I I) a+b+c-x
=4- ,o(a+b+c-x -+-+- -4 =0
a+b+c abc a+b+c
(a+b+c- J 1.+.!.+!- 4 )=0
\0 b c a+b+c
I I I 4
.c:> x =a+b+cl\-+-+- - ;e O.
abc a+b+c
1308. Slicno prethodnom zadalku data j ednacina ekvivalentna j e jednacini:
1309.
1310.
1311.
1312.
1313.
1314.
1315.
1316.
314
(
x+b xl (X-b xl ( x-b b-X)
a+b --;; + a-b --;; + a
2
_b
2
(a+b)2 = 0
ab-bx ab-bx 2(ab-bx)
0
a(a+ b) a(a- b) (a+ b)'(a - b)
I I _ 2 )-0
,\a(a+b) a(a -b) (a+b)'(a-b) - .
Odatleje ab-bx= De x=a za ab:;t:. 0 i a:;t:. ±b.
a- 2
X=--.
a+2
a+b
x=-
l .
x=
(a- b)'
2(a+ b)
-I
Za m;e 3, x = --, za m = 3 neodredena a za m = - 3 nemaguca.
m-l
2m+2
x=
m-2
x= 1.
x= 3.
x =O.
1117.
lllS.
1319.
1320.
1321.
1322.
1323.
1324.
132S.
1326.
1327.
132S.
1329.
1330.
1331.
7
x=g'
x =6(a+ b),(lxl-.ea+b). Prlmedba. U zadacima od 1318 do
1332, treba koristiti smenu za 13 18,0 + b = c, za 1319. m+ n = b ild.
a'
Za a;e ±(m+ n) jedna6ne je x= -'--
m+n-o
Za I b+c l;e 2, a;e 0 jednacine je x = 8(b +c)- 2 za
b+c '
b+ c = 0, jednaci na je nemoguCa .
I
bl
b 0
. . d , . . 18(a +b) - l
Za a+ ;t:.3,a+ ;e rdenJ eJe nal,:LOeJex= ,za
a+b
a + b = 0 j ednacina j e nemoguca.
Aka je b + c ;at 0, b +c;ll!: 2, b+ c;;o! - 3 rdeoje jednacine je
6 - c-b
x=
c +b+3
I . . .. 4{m+n)1
AkoJ', Im+nlot- m+notl I ,a
2" -m-n
aka je m+ n = I jedna6na j e nemoguca,
Ako je a ot 0, X;C a, x ;t b+c, a+ b+c 0, b '# - c. rdenje je
o+b+c
x =
2 m+n+3
Aka je m+ n ot 2 i m+ n 3 jednaC!ine je x = 2(m+ n- 2>' a
za m + n = 2 jednacina je nemog
uca
, 1 •
Za la+ bl'# I i 0+ b ot 0 reSenje jednaC!ineje x='2(a+b-I)·.
m+n
Za I m+ n I ot x rcl:enje je x = U'
I
1 " -
Akoj, Ixl"(m+n) rclenJ'J,x-i
3(a+b)
Za I xl '# b) i 0+ b 0 jednacin
e
je x = 8
2 2 2(m+n)+l
SO' +;e x- .
Za l m+nl;e"2 ,m+n;e 1m n 3' -2(m+n)-3
I
m+n,,-I, x= 3(m+n+lj'
3
lIS

1332.
1333.
1334.
Za 0+ h ... ±3, jednaCina ima jedinstveno resenj e x = - - __
a+b+3'
Data j ednacina ekvivalentna je jednacini:
---I + ---I + ---I +3- =Oe:o
(
x-o ) (x-b ) (x-c) 3x
h+c c +a 0+ b a+ b+ c
J 1 1 1 3)
+ c+a + o+b - a+b+c =0.
Odatle se dobija resenje jednacine x = a+ b + c.
Data jednacina ekvivalentna je laneu ekvivaleneija
(b - e)(-I- - _1_) _ (a _ d)(_I- __ 1_) = ° ¢'>
x-a x -d x -b x - e
(b - c)(a- d) (a - d)(b - c) = ° ¢'> (x- b )(x- c) = (x- a)(x- d) <>
(x -a)(x- d) (x- b)(x-c)
ad- be
(a+d-b-e)x=ad-be ¢'> x = ,.
a+d-b-e
(x"'a,b,c,d i a+ b ... b+e).
1335. x = m, (m ... 0).
1336. x = ab, (101'" b).
1337. x = b, (ab ... 0).
1338.
1339.
1340.
1341.
a' + 2b'
x = ,(Ia l;eb).
a+b
x =_2_ (x ... .!. x ... .!. a+b ... o)
a+b' a' b' .
x =-91.
Z
I . .. 4a
a x ... - - resenJe Je x = -2 -.
a a + I
1342. x = -2a, (x ... 0, x;e ±a).
1343. x=a, (a ... O,X ... 0).
1344. x = a + b + e, (data jednacina je ekvivalentna jednacini
(
x-a _I)+(x- b _I)+(x-e -I) = 0).
b+e e+a a+b
316
1345.
1
x = , ,(x ... ± I).
a- +a+ 1
1346.
x = b, (x ... 0, a ... 0, b ... 0).
1347. x=ab, (a ... ±b).
1348. x = a + b + c. Uputstvo. Brojilac napisati u obliku
+ + + I}
2a
1349. x =--,(a'" b,x'" a, x ... b).
a+b
1350. x = I, za a ... b; za 0 = b neodredena.
a+c
1351. Za a'" c, x = , 2 ' za a = c neodredena.
1352.
a-+ac+c
3
Za a ... 0, x = - " za a = 0 neodredena.
2a-
1353. Neka je x - a = I, x - b = u, tada data jednacina se svodi oa
jednacinu
1354.
1355.
1356.
u 2 - 3u = 12 - 31. Ako se vratimo na nepoznatu x dobij a se
2(a - b)x = (a - b )(a+ b+ 3). Ako je a ... b;t :!: I, jedinslveno
resenje
a+b+3 .
x = . Ako Je a = b, neodredena.
2
9.2. Primena linearnih jednacina sa jednom nepolnatom na
resavanje raznih problema
x:(45-x)= 7 :8; 21 i 24.
_x_=2+_
5
_; 14i 33.
47-x 47-x
3
5
317

1357.
. b "1 2 N
Neka je imenilae razlornka x, lada Je roJ! ae "3 x. a osnovu uslova
zadatka je:
2
-x+5
3 .!. 2x + 15 = x + 15x = O.
x+ 15 3
Razlomak koji zadovoljava postavljeni uslov ne postoji.
1358. 15,4; 1,54.
1359. 25.
1360. lednaeina koja izlazi iz postavljenog uslova je neodredena, pa su
traieni brojevi: 12, 22, 32, 42, 52, 62, 72, 82, 92.
1361. 36.
1362. 45+ x = 2(x+ 22); kroz jednu godinu.
1363. (x- 5)4 = x+ 18- 5; majka ima 29 godina, keerka 11 godina.
1364. (x+ 1)(x+ 2)-(x-1)(x- 2) = 600 ¢> x = 100.
1365. Neka je traieno rastojanje x km. Tada je rastojanje po etapama:
xkmxkm''''km .
"2 "3 ! "6 ' a vreme po etapama Je:
x x x
.l..; ..1.. i Po uslovu zadatka je:
80 60 40
x x x
160 + 180 + 240 = 23,
odakle nalazimo da je x = 1440 km.
1366. Neka je srednja brzina jednaka x km/c, a rastojanje izmedu A i B,
s kilometara. Tada je:
ss2s 112
-+-=-¢>-+-=-I\s¢O
9060 x 9060x '
2'180
¢> x = --= 72 km/c.
5
1367. Ako je pFYa kosmicka brzina x km u sekundi, tada je druga
(x+3,3) km u sekundi, a treea (x+3, 3+5,2) kID u sekundi. Na
osnovu pretpostavke sledi: x(x+ 8,5) = (x+ 3,3)2 + 4, 12, odakle
nalazimo da je x= 7,9 km u sekundi, tj.: prva kosmicka brzioB
318
jednaka je 7,9 km/s, druga kosmicka brzina jednaka je 11 2 kmls
treea kosmieka brzina jednaka je 16,4 kmls. "
1368. 51 + 61 = 55, posle 5 easova.
1369. 601 = 80C t - 2,5); u 16 h posle 300 km.
1370. 301 + 221 = 728; posle 14 sekundi.
1371.
1372.
1373.
(
I I I)
-+-+- 5= 1,30 dana.
10 IS x
[
_1_ + '!']3 = 1 ; 9 easova i 45 minura.
4.!. x
3
[
_I __ 1_] x = 1 ; 3 easa i 28 miDuta.
I.!. 2.!.
3 6
1374. x+(x+ +(6':'+ 6':" 20) = 14500;
100 5 5 100
I. 4000 d; ll. 4800 d; ill. 5760 d.
1375. I. 6000; II. 8000; ill. 10 000; IV. 12000.
1376. 3 em.
1378.
1379.
1380.
9.3. Lineama funkclja I njen grafik
Antidomen ) (59)}
B = {1,3,5,7,9};f = {(l,I),(2,3),(3,5),(4,7, , .
I( -2) = -5; 1(0) = - 8; 1(3 - 1.(0)) = I;
l(f(x» = 3 (3x- 2)- 2 = 9x- 8,
l(f( -x» = 3 (3 (-x)- 2)- 2 = -9x- 8.
I(b)=ab+b
1(f(0» = a (a'O+ b)+ b == ab+ b
1381. l(f(x» == 3 - (3 - x) == x.
319

1382. a) Grafici svib funkcija zaklapaju isti ugao sa x - os om a imaju
razlicite odsecke Da y - osi (51. 87);
x
51. 87 51. 88
b) imaju isti odsecak na y - osi, a razlicite ugaoDe koeficijente
(51. 88).
1384. a) Za x < 0, y = -x-I, a za x 0, y = x - I. PromeDe date funkcije
su prikazaoe tabelom, a grafik ima oblik (51. 89).
x
I::
-I 0
Y
'"
0
'"
-I / 0 /
e) graftk je prikazan na slici 90;
f) grafik je prikazan Da slici 91.
1
Y
1
x
:.s
---';.,
51. 89 SI.90
51.91
a20
1385. Ako je x < 0, tada je
x
y=x--=x-l.
x
Ako je x > 0, tada je
x
y=x+-=x+l.
x
Promene date funkcije prikazane su tabelom:
x
I::
0
y / -I
II
SI. 92
+'"
+1 /
+'"
a grafikje prikazan na slici 92. Tacke A iB ne pripadaju graflku jerza
x = 0 funkcija nije definisana.
1386. m= 2, y= 2x-4.
1387. k = 4, y = 2x - 3.
1388.0=2, y=-2x+4.
1389. m= 5.
1390.
1391.
1392.
1393.
m = 4, Y = 2x - 3.
0=-1, f(x)=-3x+5.
a) Za x<-I i x> I, y=2x -2;
za - I < x < I, y = - 2;
b) akoje x <O, y= 2x-I, akoje

c)zax<-I,y= -I,
za - I S x < I, y = x i za x 2: I, Y = 1.
I
..J- 2x- {-3X, (-2 S x < 0)
"I - -x, (OSxS4)
(51. 93);
b)B=
51. 93
321

1394.
1396.
a) Za -4 :Sx< 0, I(x)= -x-4;
za 0 oS x oS 4./(x) = x- 4, (,1.94) ;
b) B = {yj yE (-4, OJ) .
a) Nekaje x-2 = t, tadaje
f(l) = (1+ 2)+ 3 = 1+5" f(x) = x+S;
b) aka je x+ 1 = t, tada je
f( l) = 3(1-1)- 4 = 31 - 7 ..
f(x) = 3x-7;
x
c) f(x)="2+ I.
y
"
o

51. 94
1397. a) Primenom formule j -'(f(x» = x dobija se f-'(J X- I) = x.
1398.
1405,
322
Re!avanjem ave funkcionalne
po f - I dobijamo trazenu
funkciju. Smenom ..!.x-l = t dohija
2 y
sex=21+2; tadaje
r' (I) = 21 + 2 (,1.95)
bl r'(x)=-x+3;
c)r'(xJ =.!.x+2;
2
d) r'(x)= - x+2;
elr' (xl=-3x- 3;
f) r ' (x) = 5-x.
Primenom definicije kvadratnog korena dobija se:
y =.Ix' + 5) ' = IxI+ Ix- itd.
,It
,
,
a) Linearna funkcija y = 10: + n sadrfi koordinatni pocetak aka jc od-
setak na y - osi n = O. Kako se data funkcija svodi na ablik
5 3-4p . 3-4p 3
P="4'
3-4p
b) - 3-=5<> p=-3.
1406.
1407.
. 2 I 0 I . 4
a)AkoJc p+ = .e:>p= - '2, prava
J
e
Y
=- 13;
5 20
b) 3p -S= Oe p =} ' x= '- 13'
3m-2n+S 2m- 5n+ 1 .
a) Data funkcija j e obhka y = x + , treba JC
m-n m-n
uporediti sa jednaeinom sirnctrale I kvadranla y = X, pa je:
3m- 2"+ 5 1/1 2m-5n+ I = 0, odavde sledi daje
m-n m-n
m=-3, n= - 1.
II 3
b)m= -"1,n=-"1'
1408. A=6,B =-6.
1409. S(I,-3).
1410. Y = x-I.
1411. m=4, y =21x1 - J.
1412. m= 2. y= -21-'1+4.
9.4. Sistem linearnih jednafina
1413. D • .
1414.
1415.
1416.
1418.
1419.
1420.
b)(S, 2);
c) (3, I);
d) (4, n
.)(-2,3); b)(3, -2); }
((
-a- I IaER '
c) sistem neodreden a, -5 t
d) sistem neodreden , a E R).
aJ (8,-4); b) (5, 2); l c) (5. n ·
d) sistem je nemogue.
(-4, I). .
b
. ( 01'0) tJ
Sistcm ima bex raj . ron > _ 2 == 0
udovoljavaju j cdnaclnu 4x- 3y
sve uredenc paro
vc
kOJc
323

1421. (1,3).
1422.
(
.!. -.!.)
2' 2
1423. (13, 17
2
t
1424. (4, 3).
1425. (0, - 2).
1426.
1427. a) (3, 4); b) (5,-3); c) (8,5); d) (3, 2).
1428. a) Nemoguc; b) (1,-3).
1429. (2, I).
1430. (3, 2).
1431. Svi uredeni parovi koji pripadaju pravoj 5x- 2y = II su resenja
datog sistema.
1432. (3' H
1433. (3,2).
1434. (5,10).
1435 • . (3,2).
1436. (5, 4).
1437. Sistem je neodreden, svaki uredeni par koji pripada pravoj
x + 5 Y = 5, je reSenje sistema.
1438. a) Uvodenjem novih nepoznatih,. na primer.!. = u, .!. = v, transfor·
miSe se u ekvivalentni sistem: x y
14u+24v= lOA 7u-18v=-5,
odakle se reSenje dobija Gausovom metodom:
I I d . 1 1.1 . 1
u="7,v=3,ata a
j
e-;="7
I
Y
=3'
pa dobijarno sistema (7, 3);

32A
1439.
1440.
1441.
I I
c) smena: --= u; --= v, (I, 2);
x+2y 2x+ Y
I I
d) smena: u; = V; (5, 4).
x+ y -I x- y + I
I )
Smena: - = u, - = v, (1,5; 2,5).
x y
I I ))
Smena: -; = u, y = v, ( 5 ; "3).
) I
Smena: --= u, --= v, (4; 4).
x-2 y-3
1442. (7, 3).
I I
1443. Smena: 3 = u, 3 2 = v, (5,3).
2x- y x- Y
1444. (3, I).
1445.
(2, H
Smena: 1 =u,5x-4y+l= v,(5,4).
3x- 2y- 2
1446.
1447.
I I
Smena: - = u, - = v, (a, b).
x y
1448. (a+ b, a- b).
1449. (5, 2).
1450. (-2,-5).
1451. (2, 1)
145
1 _ = v, (I, I).
2. Smena: 1 - u, 2x- y+ 3
2x+ y-
1453.
(3,-1).
1454.
(5, 3).
1455.
(21,-2).
1456.
(-14,1).
1457.
(5,3).
3lS

1458. Sistem je nemoguc. nema
1459. (3, 2); (-5, 2).
1460. (%, 121}
1461.
(
44 _ 39).
7' 7
1462. Ako je x 0, y 0 tada sistem postaj e x + y = I, x + Y = 1. Resenja
su svi uredeni parovi ciji je zbir clanova 1. Za x < 0 i y < 0 sistem
postaje x + y = -I, x + Y = -I. Rdenja su svi uredeni parovi ciji je
zbir clanova - I.
1463. (2, I).
1464.

2'3' , " 2' 3
1465. (5, I).
1466. (2, I); (8,13).
1467. a) (2, 3);
326
b) (4, I);
c) da bismo izbegli rad sa razlomeima, korisno je izmeniti redosled
jednacina i za prvu jednacinu, ako takva postoji, uzeti onu jednacinu
u kojoj je koeficijent uz prvu nepoznatu I iii -I.
S obzirom na ovu napomenu, urnesto datog sistema uzima se ekviva·
lentni sistem:
x+y=-I, 2x+y=0, 3x-2y=7.
Ako prvu jednacinu pomnozimo sa - 2 i dodamo je drugoj, a zatim
prvu jednacinu pomnozimo sa - 3 i dodamo trecoj, dobijamo ekviva-
lentni sistem:
x+ y= -I, - y= 2, -Sy= 10.
Iz druge i trece jednaCine dobijamo y = -2. Zamenom -2 urnesto y
iz prve jednacine naJazimo x = I. Prema tome, uredena dvojka
(1,-2)jejedinstveno reAenje datog sistema;
d) primenom Gausovog algoritma dati sistem ekvivalentan je
sistemu x+ y= -1/\ - y= 2/\ -3y= -3. Prema tome, za y se do-
bije iz druge jednacine y = -2, a iz trece y = I, §to je istovremeno
nemoguce; dakle sistem je nemoguc.
1468. a) Ako prva pomnozi sa 2 i dod a drugoj, zatim se prva
pomnozl sa 3 I doda treeo] , dobl]a se ekvivalentni sistem:
( I)
x+2y - 5z = 6,
5y - 8z =17,
9y-19z=26.
Eliminacijom y iz druge i trece dobija se jednacina 23z = 23, pa je
sistem (I) ekvivalentan trougaonom sistemu:
(2)
x+2y- 5z = 6,
5y- 8z= 17 ,
23z = 23.
Iz sistema (2), sukcesivno iz trece jednacine, dobije se z = I, iz druge
y = 5 i, na kraju, iz prve x = I; dakle datog sistema je uredena
trojka (I, 5, I);
e)(4, 5. 6); d) (4, 3, 2); e)( I, 2. 3);
f) (2, I, -3); g) (10, 5, 2). (I )
1469. a)(5, 11, 17); b)(4,1, -I); e)(I,-2, 3); d) 1' 2' ,-1 .
1470. (5,3, - I).
1471. (-5,8,7).
1472. Sistem je neodreden.
1473.
(11,4,5).
1474.
(12, 24, 36).
1475.
(-10, 30, 20).
1476.
(2,3,1).
1477.
(2, I, - I).
1478.
(-1,6,8).
1479.
(1,2,5).
1480.
(9,7,3).
1481.
(6,2, I).
1482.
(6,2, - 2).
327

1483.
1484.
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
1493.
1494.
1495.
1496.
1497.
1498.
1499.
(6,4,2).
(1, 10,100).
(3, 5,7).
(-I, I, 2).
(6, 4, 2).
(4, 2,12)
(51,76, 1).
(0, I, 3).
(3, I, 1).
(99; 112,5; 504).
(
0- m(Ao+Bb+Cc) b- n(Ao+B+Cc) c- P(AO+Bb+CC))
Am+Bn+Cp' Am+Bn+Cp ' Am+Bn+Cp '
(5,10, 15). ' '.
(9,10, 17).
0,4,7).
a)(2, I,- 1); b)(-I,6,8); c)(-2,2,3); d)(4.5,6).
a)(5, 6, 7); b)(7, 6,5); c)O, 2: 3); d) (4,3,5);
0) (2, 3, 4); t) (2, 3, 4).
1 1 1 .
a) Smenom - = II, - = v, - = t dati sistem ekvivalentan je sistemu:
x y z
6u +4v+5t = 4/\ 311+ 8v+ 51 = 41\ 9u - 12v-lOt = 4 ¢
I 1 1
u =-Av=-At=-
3 4 5
Rdenje datog sistema je uredena lTojka (3, 4, 5);
b)(6, 12,8); c) (4, 3, I); d) (4, 3, 2).
1500, (4, 2, (Smena: 1. = u..!. = v..!. = t ).
x y z
ISOI. ( 1,3,5).
328
1 1 1
=11, =v =1
2x+3y 3y+4z . 3x+4z '
1502. Smena:
(4.2, 1).
1503. Dati sistem ekvivalcnlan je sistemu:
4 2 2 3 1 1 1 1 1
-+---= - 3/1.---+-= -111-+-+_ = I.
zyx zyx zyx
1 1 1
Zalim smeRa: - = II , - = v, - = I, (1, 2, - 2).
z y x
1504. (-1.1.2).
1505.
1506 .
1507.
1508.
1509.
Data produtna proporcija ekvivalentna je sistemu:
333333 333
-+-- - = 7A---+-= 1111.--+-+- = 5.
xy xz yz xy Xl yz xy xz yz
1 1 1 1 1 1 8
Nekaje xy =11, xz =v, yz =1, tadaje xy =3, Xl =2, yz ="3'
2 1 J
odatle x=±3'Y=±2,z=±4'
(3,2, 1).
• )(8, 12,4,8); b)(l.l. l. l): c)( I,- 1.2, -1); d)( I.2.l.4).
lzraz ab - cd(a, b,c. d brojevi iii izrazi) dogovomo se zapisuJc U
obliku kvadratne $erne 1 : 1 i nazi va detenninanta drugog reds
( lOati I:

2 b' I ) 2 + b'·
b) 4; c) - 2; d) 0; e)o'-b'; t)a - ' -; go ,
h)Xl_yl;
329

1510.
1511.
15U.
1513.
1514.
/
2 4/
1 5 10-4 6 X" • d '
Y
= 1 = --= - = 2, sistema Je ure em par (3 2)'
1
2 -1 2+1 3 ' ,
1 1
b)(4,f} c)(2,-I); d)(3, I).
. (I 2(1-m»)
a) Ako je m 'I' 2 sistema --, , a za m = 2, sistem
je nemogu6; 2-m 2-m ( )
b) ako je iaI'I' 4, sistem ima jedinstveno resenje _1_, _2_ ,
za a = 4 neodreden, a za a = -4 nemogu6; a + 4 a + 4
c) ako je ab'l' 0 sistema (3b,-2a), a za a = b = 0 sistem je
neodreden;
d) zaa 'I' 0 jedinstveno resenje (5, -a), za a = 0 sistem je neodreden.
a) Za m'l' 0 i n 'I' 0 jedinstveno resenje (m, n) a za m = n = 0 neo-
dreden; (3m+ 8 4 - 9)
b) sistem ima jedinstveno resenje , ,m ;
m +6 m'+6
c) ako je m'l' 0 i m'l' 3 jedinstveno rdenje:
(
m+2 m+l) . . .
--,--, za m= 0 I m= 3 slstemJe nemogu6;
m m-3
d) za a + b 'I' ° jedinstveno resenje (_1_, a za a + b = 0
sistem je nemogu6; a + b a + b
e) za a"# 9 jedinstveno resenje (-a - 11, a + 9), za a = 9 sistem je
neodreden;
f) za a 'I' -6 jedinstveno resenje (10 - a, a - 6), za a = -6 neodreden.
b) Za I a 1"# b jedinstveno re§enje _b_); za a = b sistem je
a-b b-a
nemoguc, a za a = -b neodreden;
c) za lal"# b re§enje (_a_,_b_); lal = b neodreden;
a-b a+b
d) za I a 1"# 3b i ab "# 0 resenje je (a + 3b, a - 3b).
(a,-a).
(a- 2b+ 3c,a+ 2b- 3c).
1515.
(
abc abe)
ab + ac + be ' ab + ae + be .
1516. a!b).
1517. (a
4
+a' b' +b', -ab(a' +b' )).
1518. (-b' , b(a' : b'» )
1519. (a 'I' 0).
1520. (a- b,a+ b), (ab 'I' 0).
1521. (a+ b, (ab 'I' 0).
1522. (a,a+ b).
1523. (_a_, _b_), (a 'I' 0, a '" b).
a+b a+b
1524. (a- b, b-c).
1525. ( a
4
• a
3
(I+a+a :» )(a",0, a", 1).
(1 +a)(1 +a' ) (l+a)(1 +a-)
1526. (a
3
+b
3
a' +ab-2b')(a= 0, b'" 0).
2b" 2b
1527.
1528.
1529. (a,-a).
331

1530. Dali sislem ekvivalenlan je sistemu:
x-c y +b y+b-a-c x-b-a- c
---I +--- I=OA + =0.
a+b a+c o-b b+c
Rezultat: (0 + b+c,a+ c - b)_
1531. Iz prve jednacine koristeci osobinu praporeije: aka j e = E, onda
n q
. m+n p+q _. 2x o+b-c a+b-c
1532.
1533.
Je --=--, dablJase -= <> x y_
m-n p-q 2y a+c-b a+c-b
Zamenom xu drugoj jednacini nastaje lanae ekvivaleneija
o+b-e
"---"---..:. y + c
"a-,-+".c_-"b,-_ a+b ( b)( b) (a+c)(a+b-c)
= --Co a+ y+ =
y+h o+c a+c b
(a+c)(a+b-c)y
(a+ b)y- = c(a+c)- b(a+ b)o
a+c -b
(a + b)(a+ c) - b(a+ b) -(a+c)(a + b) +c(a+ b) hi
y =c(o+b)-b(at 0
a+c h
c(a+b)-b(a+b)
y b =c(a+b)-b(a+b)o
a+c
y =a+c-b, x =a+b- c. (a+b-e, a+c - b).
Cb+:::"+bc ' be}
Zak
1 . . 2
= i sistem Je neodreden, y> 0 za x> 5'
1534. a) Za 101" b i ab .. 0 relenje je (a+ b,a- b).
zaa J mstvenordenJe --, _ zaab=Oslstemne·
b)
b ..
0 'ed' . (a+b a - b) . 0
dreden; 2 2
2:e::b;t 0 reknje je (a: b , a: b). a za ab = 0 sislem j e neo-
d) (0
3
- b
3
, 0
3
+ b
l
).
1535. «m+n)',(m-n)').
332
1536. «a+b)',(a-b)').
1537. (211 + I, ] - 2n).
1538. a)( 2n- l, 2n
n
+ I}
b)(a
l
+b
1
,a
2
_b
2
),
1539, a = 2, b = 2 iii a= O,b=O,
1540. a =l ilio=-2.
1541. a)a = 3; b)a=-2.
1542. a)m=-3 b)m=3.
1543.
1544.
1545.
k .. 2.
16 8
P=i7 , q=i7
a) Sabiranjem sve tri jednacine dobija se:
(m+ 2)(x+ y+ z) = m
l
+ m+ I.
Aka je m.,t - 2, tada je:
m
2
+m+ 1
( I) x+y+z = .
m+2
Kombinovanjem (I) sa sve ui jednacine dalOg sistema dobija se:
m
2
+m+1 m
2
_ 1
x(1-m)= 1=--.
m+2 m+2
(m-I ) ml+m+ ]
y(I -m) =
m=--,
m+Z
m+Z
m
2
+m+1 1 (m_I )(I _ m
2
)
z(l -m)= -m = +2 -
m+2 m
Za m;t; J dao ' sistem ima jedioslVeno reknje:
(
m+ I I ( I +m)')
- m+2'm+2' m+2 ' ,
. J-ednu jednatmu:
Za m = I dati sistem se SVodl same na
x+y+z =l, za x=aER i
neodreden J' e i ima beskonac!no ---Aena troika
fJ
- -"cnje sIstema 'J
y ={JER,z=l-a-
(a.f3.I- a - fJla E R AfJ E R>
333

Za m= -2jednacina (1) poslaje:
O(x+ y + z) = 3,
fada je sislem nemoguc;
b) sumiranjem sve tri jednacine dobija se:
(0+ b+c)(-,+ y + z) O.
O. ondaje x+ y+z = 0, paje x+ y= -z.
z+x=-y.y+z=-x.
Dalje dati sistem svodi se na oblik:
0,
0,
(0+ b)(-z)-cz + 0,
odakle se dobija jedinstveno rdenje

c) (-obc,ab+ bc+ac,-a- b-c).
1546. (b
1
- be + c
2
, 0
2
-ac+ c
2
, a
2
- ab+ b
1
).
1547. Ako se prva jednaeina podeli sa ab, druga sa ac, a treea sa be.
(abe.,e 0) dobija se sislem
1548.
yxcxzbzya . . ,'
-+-= -11- + - = -11-+- = -. Zblr sve tn Jednacme
baobacac cb bc
.. XYZI(CbO) .
slstemaJe -+-+- = - -+-+-. Odavde Je
ab c2ab acbc
(
(C-d)(b-d) (a-d)(c-d) (b-d)(O-d))
(c-o)(b-o) '(0- b)(c- b)' (b c)(a- b) .
1549. (a- 6 a+ 6 a+ 12)
3 '3' 3 • 3 .
334
1550.
1551 ___
1552.
9.5. Primcna sistema linea rnih j cdnafina n. i . .
re avanJe rll2n1h
problema
4x+(y+ 4) SOA 3-,- f 22; (9, 10).
(x+ 3):(y + 3) = 1 : 2 1I.l = 2 sistem J' e neodreden
x x .
(6,3).
S
1553.
7
9
1554.
1555.
1556.
1557.
1558.
7
Na osnovu pretpostavke dobija se jednafina:
y'" (x-I)(y- I)= I.
celi brojevi x- I i y - I imaju proizvod I, 10 tra1eni par (x, y )
mora bili sistema:
(x-I = Ill y -I = I)V(x- 1 =- l l\y-I=-I), odakle izlazi
relenjc (0. 0) ;!i (2, 2).
OlOaee se sa x i y teiine u ki logramimn prvog i f rugog metala u
splavu. Na osnovu prerposlavke dobija se sistem:
px qy 100b-aq ap- IOOb
x+ y=al\-+-=bo x= I\y=
100 100 p-q p-q
Neka je p prost nepat8n broj. a x i y prirodni brojcvi. Tada je:
x'- y' p"' (x - y)(x+ p.
je p prost broj , tada Je:
p+1 p-I
x - y= I l\x+ y= PQ x=2I\y=2'
Dakle, prost broj p moie se predslaviti kao razlika kvadrato dva
. p-I
prirodnabrojax
2
- yl akojcx= p+ " Y=T'
Na osnovu prerposlBvke sledi: 25 _ 7' 2S = 5' 25-
x' - y' IDS'" (x- y)(x+ 3· .-
Poslednja jednaCina ekvivalentna JC (x- y = 7 II
(x-I IA x+ 10S)V(x- y= 3AX+ y-
Ax+ IS)V(x- SAX+ 21),
odakle izlazi da je: 1 1 2 _ tl2 _ 4
2
-
-8 - .
335

1559.
1560.
1561.
1562.
1563.
1564.
1565.
1566.
1567.
1568.
1569.
1570.
1571.
I I I 6 9 51 . 2
_+ _= _1\_+ - = -, 14 casova I 18- casa.
xy 8 xy56 3
I I I 9 6 2 .
_+ _= -11-+-=-,18 dana I 36 dana.
x y 12 x y 3
IOx + y lOT ' b . . 56
='':''';'''<'=S+-AI0x+y=1 y + x. raZeD! rOJJe .
x+ y x+ y
IOx+ y 7 T . b . . S3
x - y =5A =2+ . mem rOJJe .
lOy + x lOy + x
9s-m 9s+m
x + y = sA lOx+ y = lOy-x-m, x= -I-S-' y= - I-S-'
Aka su godine sina sada x, a godine oca y, tada je
y -4 = 7(x - 4)/\ y +4 = 3(x+ 4), odakle izlazi x = 8, y= 32.
«x+ y = 46/\ x+ 10 = 2(y+ 10» , 12 godina i 34 godine.
IA-'-=L.-'-; (JI+L))I+ 100)).
x y x 100 y '\ 100"\ p
d(a+b) d(a-b)
aVI +av
2
= dll.av1 - QV1 = de VI = lob ' "'2 = 2ab
p-r 2r+ p
--em '--em, za p > 4r.
3 3
x 3 z 3
x+ y+z = SOA- = 3+-A-= 3+-;(IS, 6,57).
y y x x
x+ y+ z = 16/\ lOOx+ 1Oy+ z-(IOOx+ 10z + y) = 72/\
lOOx + 10y+ z 7
= 76 + -. Tra!eni broj je 69 1.
y y
Ako su trafeni brojevi x, y, z, a dati zbirovi a, h, c tada je:
x+y=aAy+z=hAz+x=c o
a+c-b a+h-c
x= I\y= I\z=-
222
1572, 1 0
336
1573.
1574.
1575.
2mnp 2mnp 2
x= lIy= Az = mnp
mn+np- mp np +pm-nm pm+mn-pn'
9.6. Linca rne nej ednacine sa jedoom nepoznatom I njlhoyo
relavanje
21
a) x> -;
19
b) x < 2; c) x > 0;
1
d) X<-.
4
a)x<7; b)x <l; c)x S 3; d)xs2..
8
a)2!5x:::o4; b)-4 < x<l; c)x E(- oo,-I )U(4,+ lXI);
5
e) -3:S x :s - -.
3
1576. 5.
1577. -I.
1578. a) Razlikujemo tri slutaja:
1° ako je m> 0, tadaje mx > 3 <> x paje re!enje svaki broj koji
m
. •. 3
Je ve",1 od-;
m
r ako je m < 0, tada je mx > 3 <> x pa je rclenj e svaki broj koji
m
. .. d 3
Je manJI 0 - ;
m
r ako je m= 0, lada nejednac!ina g1asi O'x>3; i oerna ni jedno
.
b) za m= Ije 0 ' x< 3, paje x ma koji realan bro);
m+2
akoje m> I, tadaje x <- I'
m-
m+2
ako je m< I, tadaje x >1;
m- 3 m- 3
m-
. ) <2 .. >-um>2·:X<-2 .
c) zam=2, xE(-oo,+OO zam , '" 2-m -m
1579. a) -2:s; x:s; 9;
b) 53 <x<20; e)xE I2l
4
137

0)x>5
19' 9' -
1580. a) Koristimo ekviva\enciju
1581.
1582.
338
AB > 0<> (A >OAB > O)V(A <OAB < 0),
gde su A i B bi la koji realni brojevi. Tada je:
(x-I)(" -4» 0<>
e (x-I > 0" x-4> O)V(x-\ < 0/\ x- 4 < 0)
e (x> JAx>4)V(x< l/\x<4)
<:> x> 4v x< I.
Prema lome, polazna nejednacina je ekvivalenrna sa disjunkcij om
x>4v x< I.
b) Iskoristite ekvivalenciju
AD .(A < DAB> O)V( A > DAB < 0); -3 sxs5;
c) Iskonstlte ekvivalenciju
A
B > 0<> (A >OAB > O)V(A <OAB <0); 2 <x<5;
d)-3:$x<4.
. x-I 3 x-I 3
a) KakoJe--<-<> ----<0
x-2 2 x-2 2
2(x-2)- 3(x- 2)
<> <0
2(x- 2)
4- x
<> <0
2(x-2) ,
tada se primenom ekvivalencije:
A
B <O<>(A>OAB<O)V(A<OAB>O)
dobije daje xE(-oo,-2)U(4.+co);
b) xE (-"',-5)U(I,+"');
c) 3<x<4.
a) {xlx= I, 2, 3, 4};
b){mlm= I, 2};
c) {yly= -4,-3, -2, -I}_
1583. a){x I x = I};
b) {mlm=-5,-I,-4,-3,-2.-I};
c) {yly= -2,-1, 1,2, 3} .
1584. a) x < I;
b) x> 5; c)x>-2;
d)z<O;
)
1 '1- 0 n
e x>211 x< ; l}x<4 iii x>2.
1585. a) b) nE(-H
1586. kE (-2, 3).
1581. 2)-
2' 2 '
2'a)kE(-1, 3); b)kE (-I.S);
IS88. -2<m<4.
1589. 0<-3.
2a
x= --- aE (-'" -2)U(-I,+"')'
0+2' ,
1591.
1592.
a- I 2
x= n -nE(_oo,_2)U(-I,+oo).
2(n+ I)'
bE
3b - 4' 3
1593.
1594.
1595. -2 <m<-1.
1596. a> I
1597.
2 _ _ 5
m> --Ih m< --,
3 2
1598.
nE(-2.
IS' 7
1599. 2.)_
3'4
1600. m> 2.
339

1601.
1602.
1604.
1605.
1606.
1607.
1608.
10-Sa 20-13
x = 3(a+3)' Y= 3(a+3) , (a la = 3, 4, 5, 6).
7 - m 2+m
x=-- y=-- {mlm =4 5 6}
m-3 ' m-3' ".
• ) xE b) xE 0);
cJ x E d) xE
.) xE (-4, 2); b) xE
xE (-3,
xE 0).
xE (-3, O)U(O,+
1609. XEH)
1610.
1611. xE (-I, O)U
1612. c)tE(-I,2S;O,75).
1613. a)xER;
1614,
1615. xER.
1616.
1.)
'2 .
1617. xE
1618, b)XE(-H)
1619. a) -4s xS 7; b) xE 0, c) xE 0, d) 2 sxs9;
• f)xE(I,+"']; g)xE[3,4]; h) xE( I, 3).
341)
a) Na osnovu pretpostavke a < b ==- a + a < + b
a+b a :::;Io2aca+b»
(I) a<-2- '
1620.
takode oa osnovu pretpostavke a < b => a+ b < h+ b
a+b =>0+6<26
(2 ) -2-<b .
lz (I) i (2) sledi tvrdenje:
a+b
a<--<b.
2
c) Na osnovu pretpostavke a < b" c > 0 => ac < be =>
b b b
a a+c
a +ac<a + c=>a(b+c)<b(a+c)=>-c_
b b+c
time je tvrdenje dokazano.
1621. Primedba. - I" AritmetRka sredina A POZilivnih hrojeva a i h je:
<1</' 0+ b
A=-.
2
.,
2" Geometrijska sredina G pozitivnih brojeva oi h je: G = .lab .
., 7nb
3" Harmonijska sredina H pozitivnih brojeva oi b je: H = -b.
a+
Uocimo Ii tacou konjunkciju (k), sledi lanae
(k) ((a-b) '
, (au)' b
(o+b) · -2- "a
(1) a: b "..Jab, tj. A "G.
Dalje slede ekviva\encije:
a+b "a+b I
2ab 0 :.Jab'
(2) 2ab S..Jab '" H ? G.
a+b
Jz (I) i (2) sledi daje H S GSA. .
lfi22. Aka iskoristimo dokazanu nejednakosl A tada JC
a b
lab a b
0 b+;2: 2 .
341

1623.
1624.
1625.
1626.
1627.
)42
Ako se iskoristi dokazana A G. dobija se
(I) i
Na osnovu prelposI8Vkc sledi:
(2) .
Nejednakosl (Ilie svodi. aka se uzme U obzlr (2), na obhk:
(3) i l-c2:2.Jab.
Njihov proizvod daje tvrdenje.
lskoristili otiglcdne nejednakosti
(a-b}l 'i:!O.(a-c)l2:0,(b-C)l2::0 i pretposlavku.
Na osnovu prtipoSl8vke sledi:
, " "2 ( b)'
Ql 2!a
z
-(b- c)", b- 2: b' -(c-o)". c· 2: c - Q- '.
Njihov proizvod: a
2
b
2
c
Z
2:(0+ b-c)l(a+c- b)l(b+ c - a)2 e
abc 2:(0+ b - c)(o +c - bleb + c-o).
9.7. Gramka interprelacija sistema linearnih nej ednacina sa
dve DepOIRate. Reb vanje problema Iinearnog programiranja
Srafirane oblasti prikazane su Da sliei 96 a-d.
51. 96
Na sliei 97 prikazane su oblasti pod c) i d),
SI. 97.
1628.
1629.
Konstrui!imo najpre skup dopustivih re!enja. Da bismo to postigli
granke pravih: x- y= 3, x = 4, x+ 2y= 10 i x- y = 2
i ispitajmo da Ii koordinatni poi!elak zadovoljava odgovarajuce
Zamenom x = 0 i Y = 0 dobijamo da su sve dale neJe-
dnatine latne. Prema tome,
skup dopuslivih je
oblast na slici 98, pri
temu su uzeti i uslovi nenega-
tivnosli 0 i Y 0).
Funkcija cHj a je L = x+ y.
Varirajuci L dobijemo familiju
pravih. Od svih pravih koje
seku skup dopustivih
treba odrediti onu kod koje je
L maksimalno. Kako L Taste,
grafik prave x+ y=L se SI.98
translalomo pomera sleva nadesno. Ekstremum (maksimum) funk-
cije bice dostignul kada prava x+ y = L sadrZi tatku (4, 3). Tada je
max.L = 7. Da smo tra:Wi minimum, on bi bio dostignul za oou
pravu koja saddi latku (0.0). Prema lome, bilo da trafimo mak-
simum, bilo minimum, dohijemo tacno jedno
najpre prave;l;- y= I, 2x+ y = I I, y=5ix+ y= 1 j
ispilajmo tatoosl odgovarajucih nejednakosti ulaNd 0(0, 0). lame-
nom x = 0 y = ° dobijamo da
su prve cetiri nejednacine
lacne, a da pela nije. Skup
dopustivih rdenja srafiran je
na slici 99. Na istoj slici prika-
zane su i neke od pravih
2.< - y=L(LER). KakoL
opada zdesna ulevo, minimalna
vrednost se dobij e za pravu
2x- y= 3, pa j e min.L =-3.
Tacke lz skupa dopustivih
resenja, koje sadrii prava
2x- y= 3, jesu sve tacke duzi
cije su krajnje lacke (0, 3) i
SI.99
(1,5). Prema lome, u ovom slucaju problem nema jedinstveno
vee ima beskonacno mnogo
)4)

1630.
Funkci'a L, ima najmanju vrednost L, = 2 za.x = 2 i y = a najveeu
vrednC:st nema (sl. I 00). se zaklJucuJe da funkcljaL, nema
najrnanju vrednost, a da je najveca max L, = -I za x = 0 1 Y = O.
51. 100
1631. a) maxL= 33za x =2, y =5; b) max L= 28 za x= 6, y= 2;
c) min L = 33; d) nema resenja; e) max L, = 46, min L, = 20.
344
X GLAVA
10. RAZNI ZADACI
1632. x= 2.
1633.
1634.
Sistem 3x+ y= 1311 x- y= 7 ex = 5y= -2, zoaci i treea jed-
nacina treba da sadrZi R(5,-2), tj.: (a- 2)' + 10 = 10 e a = 2.
pravouglog trougla P = ab. Ako se uzme u obzir
, 2
" (a+ b) ab
pretpo5tavka, doblJe se = - e (a- b)' = 0 e a = b.
8 2
Rezultat: a = 45°,f3 = 45°,), = 90°.
1635. Dati izraz postupno se transfonnise identicnim transformaeijama na
sledeei nacin:
(a+ b+e)(ab+ be+ae)-abe =
= a'b+ b'e +e'a+ab' '+- be' +ea' + 3abe-abe =
= (abc'+a'b)+ (b'e + ab' ) + (ae' + a' e)+ (be' + abc) =
= ab(a+ c)+ b'(a+e)+ac(a+c)+ bc(a+e) =
= (a + e)(ab + b' + ae+ be) = (a+ e)(b(a+ b) + c(a+ b» =
= (a+e)(a+ b)(b+e).
1636. Analiza. - Upisani trougao ima uglove
1637.
od 60°, pa je i on jednakostranican.
Trouglovi AKM ,ELK i CML podu-
dami su medusobom. Pravougli tro-
ugao AKL ima ostre uglove od 30° i
60°, pa je AM = 2AK. Konstrukeija
i dokaz slede neposredno iz analize
(51. 101).
c
Dati izraz. transfonnaeija- A ___ --I> B
rna, postupno se rastavlja na cinioee K
na sledeci
a' -a = (a-l)o(a+ I)(a' + I) =
=(a-I)a(a+ I)«a' -4)+5)=
51. 101
= (a- 2)(a- I)a(a+ 1)(a+ 2)+ 5(a-l)a(a+ I).
Kako su prvog sabirka pet uzastopnih eelih brojeva, njihov
proizvod je deljiv sa 30, a drugi sabirak ima za cinioee broj 5 i tri
uzastopna eela broja, pa je njihov proizvod deljiv sa 6, a proiz-
vod u drugom sabirku sa 30; dakle i dati izraz je deljiv sa 30.
345

1638. Trouglovi KLM i QMP su podudami
(wto?). odakle sledi
KM = PQ (sl. 102).
1640. Za x = 2 dobija se
1641.
1642.
1643.
1646.
346
f(2) + 3fW = 4,
a za x = .! dobija se

Rezultat eliminacije iz gornjih
je
odakleje
4
13
f(2) = - 32'
SI. 102
je MN srednja linija trougla BCD, to je MN IIBc, tj .
MN .l CA. i CD.l AM, to je N ortocentar ACM, a AN je
visiDa istog trougla, tj . AN .l Me.
Nekaje AM nCB = {K}, tada se primeni nejednakost trougla najpre
ns trougao AKC, pa na trougao MKB:
AK<AC+CK
MB<MK+KB;
posle sabiranja ovih jednakosti dobija se
AM+MB<AC+CB.
Kvadriranjem i svodenjem sli cDih monoma pretpostavka se svodi na
oblik:
2x' + 2y' + 2z' - 2xy- 2xz - 2yz = O.
Odavde izlazi da J e :
( x - y)' +(x- z) +(y- z) ' = O.
Zbir kvadrata jednak je nuli ako j e svaki sabi rak j ednak nuli, tj .
x - y = 0, x- z = 0, y - z = 0; odavde sledi da je x =.y = z.
Prava MN produzetke strani ce AB i AD (sl. 103) u tackama Pi
Q. Trouglovl : MCN i NQD su medusobno podudami
pa je PM = MN = NQ. Posto j e MN srednja li nij a trougla
BCD, tadaje MN IIBD. Prime-
nom Talesove teoreme sledi
BK=KL=LD.
1647. 81.
I
1648. X=-.
2
0.
1649. Vrednost datog izraza A = 0, SI. 103
dakle ne zavisi od a i b.
p
1650. Ako se kvadrirajednakost( I) i uzme u obzir jednakost(2), dobije se :
(3) xy = ab,
Ako se (I) kubira i uzmu u obzir (2) i (I), dobije se tvrdenje.
j"".J p' + + p'
1654. Neka su a,j3, y uglovi trougla ABC, a a, ugao
trougla sa temenom u A. Posto je na osnovu pretpostavke
AE = AD, tada je L DAE = 60° i LADE = 30°. Iz L ABD sledi :
2
(I) j3 = a
2
, - 30°,
a iz ABC sledi:
(2)a, =j3+y.
Iz (I) i (2) dobija sc j3 = j3 + y + 30°.
Odavde sledi j3 - y = 60°. 2
1655. Neka je trazeni dvocifreni broj lOx + y, na osnovu pretpostavke
moze se fonnirati jednacina J , tj.:
10x+ y x
= y+-
Y Y
10x+ y = y' +x
9x= y(y -I)
x = ::...y(o.::Y_-_I...:..)
9 .
x i y prirodni brojevi manji od 10 i zadovoljavaju poslednju
JednaclOu, lzlaZl da Je x = 8, y = 9, a trateni broj je 89.
347

1656.
1658.
1659.
348
. I' ITO glovi AMB i ABN imaju istu (zajednicku)
AnalIza. - Pravoug I u
hipotenuzu, koja pri·
pada datoj pravoJ p.
Na osoovu teoreme
.. U gao nad
je prav" sledi da. Je
du!, ciji su kraJevl
date ta€ke MiN, teti ·
va polukruZnice pre·
cnika AB. I'
KOMtrUkcija. - Neka
je s simetrala date dufi
MN, a sn p = {O}.
kruZni·
cu K(O,OM). Dva te-
mena trougla su tacke
Ai B,knp = {A,B}.
Treee terne C tIougla se do-
bije u preseku pravih AM i
BN (sl. 104). Dokaz se lako
izvodi na osnovu anali ze i
konstrUkcij e.
Ncka je HQ-LAB
DP -L AB (sl. 105). lada je:
( I) t>BQH =. t>CLB

(2) t> APD =. t> ACL

Hipoteouza trougla
E
AB = AL+LB. Na osoovu ( I) i (2)
sledi da je AB = PD + QH, cime je
dokaz zavrSeo.
Data se svodi na oblik
y = Ix - II-\x + 3\. Ako se uzme
u obzir definicija apsolutne vred-
nosti, onda je:
l )x <- 3f1y = 4,
2) - 3 s x < I fI Y = - 2x - 2,
3) x 2:ifl y =-4.
Grafi k je prikazan na sl. 106.
SI. 104
c
I
I
I
K
y =,
L
SI. 105
SI. 106
y
A
o
/
I
I
I
I
/
p

1660. Neka su brojevi min. Na osnovu pretpostavke je:
n I
(I)
5 5
m 2
(2) k,lEZ.
5 5
Razlika cetvrtih stepena podeljena sa 5
n' - m' (n' + m')(n' - m')
R = = .'------'-''---...:.
5 5
ako se uzmu u obzir (I) i (2), tadaje
5(5k' +2k+5I ' +41 + 1)(25k' + IOk-51
2
-201- 3) Z
R= E ,
5
cime je dokaz
1661. Po pretpostavci imamo da je
ax+b=kM,MEZ,ex+d=kP, PEZ.
Odavde se dobija da je b = kM -ax i d = kP - ex.
Razlika ad - be = a(kP - ex) - c(kM - ax) = k(aP - eM} E Z.
Dakle, razlika ad- be je deljiva sa k.
1662. Zaa'" 0, x = 2a+3;X<_I,XE(0,2).
2a -3 2
1663.
3
Za a"'-,
2
x>2 zaaE(-6 _2).
2a+3' , 2
1664.
Ako je a'" 9, sistema je (-a - II, a + 9); da bi x 2: ° i
y SO aE(-oo,-II}.
(
10- 2 a-6)
1665. Akojea'" -6, sistemaje -2-' -2- ,Y = 3x za a = 9.
Za a '" j ednacine je
3

3a- 4 ' , 3 '
1666.
1667. L MAN +L MEN = 180°.
349

1668.
1669.
1671.
350
. b ' A 'Iea u odelJ' enju a y broj uilenika sa ocenom
eka Je x TOJ u"em •
dobar. Tada je
-=+-=+-=+ y= y = 7x (:c,yE {2 1, 22 ..... 39)).
6 3 9 18 . .
7
. d I" sa I8zax -18i x =36 .... , 39}, paJebroJ
xJc eJlvo - , . .' .
uilenika u odeljenju 36, a sa ocenom tn oeenJeno Je 14 uilemka.
Kvadriranjem prve jednakosti dobija se:

(a' +b' - c')' = 4a'b'
(I)a' + b' +c' = 2a'b' + 2a'c' + 2b'c'.
Kvadriranjem drugejednakostije (a' +b' +c')' = I' ""
, ., ., , 4 b' ,
(2)2a'b'+2ac' +2b'c' =I-a - - c.
Iz ( I) i (2) dobijamo:
• , , 'b' 4 I
a'+b'+c' =I-a -b - c + + c ="2'
Ako je y 0, tada je
y= x+1 x - 3 Odavdeje:
a) 2x-3;
b) < 311 y = 3.
Ako je y < 0, lada je
Odavdeje:
a) 311 y = -2x+ 3,
b) y <O)x<3I1y=-3
(51. 107). 51. 107
I nailin. - PoslUpno transformiSemo dati izraz na ovaj nail in,
n' + lin = n(n' + II) = n(n' -I + 12) =
= n«n-I)(n+ J)+ 12) = n(n- J)(n+ 1)+ J2n.
Prvi sabirak je deljiv sa 6 jer je proizvod tri sukeesivna broja deljiv
sa 6. Drugi sabirak je deljiv sa 6 jer je 12 deljivo sa 6.
n nacin. - Broj je deljiv sa 6 ako je deljiv sa dva i sa tri o Broj je de,
Ijiv sa dva ako je deljiv sa n = 2k i n = 2k + 1. Broj je deljiv sa 3 ako
je deljiv sa n = 3k, n = 3k + lin = 3k + 2. Lako se proverava da je
ovo rvn1enje u ovom zadatku ispunjeno.
1672.
1673.
1674.
1675.
1676.
1677.
1678.
Dati izraz poslUpno na sledeci nacin:
a ' +1 a'-1+2 (a-I)(a'+a+I)+2, 2
--= =a'+a+l+--.
a-I a- I a-I a- I
Dati izrazje ceo broj ako i sarno ako je a-I = ±1 i a-I = ±2.
Odavde sledi da je a E {-I. O. 2. 3} .
Kako je z = -x- y, tada je:
z' = - x' - y' -3x'y-3xy'.
Odavde sledi da je:
x' + y' + z' = -3xy(x+ y) = -3xy(-z) = 3xyz.
Dakle. zbir kubova ovakva tri broja je deljiv sa 3.
Ako se odrede zbir i razlika datih jednacina, dobijamo da je:
I(_x_) = 3x i g(2x+ I) Ako se uvedu smene _x_ = t i
x - I 2 2 x-I
2x+ I = z. lako se dobija da je I(x) = i g(x) = x -I
2x-2 4
Data jednacina se postupno svodi na ekvivalentne jednacine:
, , ' 2 '
x +xy+y =I""x'+ xy+y-=I+xy
"" (x+ y)' -I = xy
"" (x + y+ I)(x+ y- I) = xy.
Na osnovu pretposlavke treba odrediti koji celi brojevi su reSenja
poslednje jednacine. PoSto su x i y eeli brojevi to x + y + 1 i x + y - 1
treba da budu celi brojevi. Treba reSiti u skupu eelih brojeva sledece
sisteme:
(x = 0 II x+ y + I = O).(x = 0/\ x + y- I = 0),
(y= Oll x+ y + I = O). (y= o/\ x + y -l = 0).
(x+ y+ I = xII x + y- I = y), (x + y+ I = y ll x + y -I = x).
(x + y + I = - xII x + y -I = - y ),
(x+ y + I = - yll x+ y -I = - x).
Skup uredenih parova {( 0, -1);( -I, 0);( 0, I );( I. 0);( I, - 1);( -I, I)}
su sva eelobroj na reSenj a.
Straniee pravougaonika su: x = 3,3 i 3x = 9,9 iIi x = 4 i 3x = 12.
Straniea kvadrala je x = 12 em.
l edna dij agonala romba j e visina h = 2.Js em, koja odgovara osno-
VIC I Jednakokrakog trougla, druga dijagonala d = 4 em, a 5trani ca
romba x = 3 em.
351

1679. d, = 40 em, d, = 63 em.
1680. 0 = 39 em. b = 25 em.
m=O.
168\.
1682.
Drugi polinoro je oblika Q(x) = x' + x+ e, e je realan broj. Iz. iden-
titeta P(x) = (Q(x))' dobija se da je 0 = 3,b = I,e = I a pohnoro
Q( x) = x' +x+ I.
1683. Ako se pomnozi data jednakost sa najmanjim imenio-
cem, dobija se jednakost:
( A +B)x' +(B+C)x+ A +C = x+ 3.
Ova jednakost vui za svako x ako i sarno ako je
A +B = OAB +C = IA A +C = 3. Odatle se dobija daje
A = I,B = -I, C = 2.
I I
1684. A=- B=--, C=O, D=1.
2' 2
1685. A = B = - I. C = I.
1686. A =-3,B=I, C=2,D=-2.
1687. A =-I, B = 2, C= I,D=2.
. . . d' . 2m+2
1688. Za m"" 2 i x" 2 jednatma Ima Je mstveno resenJe x = --.
1689.
1690.
1691.
1692.
m-2
Za m = 2 i x = 2 je nemoguca: mE (- 00, I)U(5,+ 00).
Za m"" 3 i x"" 2 ima jedinstveno resenje:
x = __ 1 +00).
m+3' , 2 2'
0-2
x = --, oE [0,+00).
0+2
4-130 I (6)
x = 6a_I,zao",,0,0""6, oE 25,2 .
5-Sm (I)
x =-- mE - I
4m-I ' 2"
1693. Dve tatke.
352
1696.
Trazeni polinom P(Q(x» = (x' + 3x+ 2)' - 3(x' + 3x+ 2) + 2,
smenom x' + 3x = 1 dalje je P(Q(x» = (1+ 2)' - 3(1+ 2)+ 2 =
= 1(1 + I) = (x' + 3x)(x' + 3x+ I).
1697.
Kako je (x-I)(x' + 6x+ 8) = (x-I)(x+ 2)(x+ 4), primenom
Bezuovog stava P(I) = 0, P(-2) = 0, P(-4) = 0, dobija se
m+n+ p+9= OA-8n+4n-2p+24= 0
A - 64m+ I6n- 4p+ 264 = O. Odakle se dobija da je
m = 4, n = - 3, P = - 10.
1698. Na osnovu uslova zadatka imamo da je
X4 + 2ax' + bx+ e = (x- I)'(x+ n), odakle se dobija da je
o = - 6, b = 8, e = - 3, n = 3.
1699. m=-3,n= l,p=2.
1701. f(f(x» = x.
1702. a) lz 6. AMB - 6. PMD sledi da je
(I) AM:MP = MB:MD;
iz slicnosti 6. MBN - 6. AND sledi da je
(2) MN:AM = MB:MD.
Iz (I) i (2) sledi da je AM' = MP· MN .
b) Iz 6. DPA - 6. ANB sledi da je
DP:AD = AB:BN "" DP' BN = AD· AB = eonsl.
1703. a) Pravougaonik straniea min je upisanom pravouga-
oniku u trouglu ABC itd.
b) 6. ABC -6. QPC (QE AC,PEBC)o<> AB:QB =CH:CK
(K E CH). Obim, 0 = 2(QP+PS) = 2(CK +PS) =
2(CK +KH) = 2CH = 2AB.
1704. a) Osenceni deo je oblast trougla cija su ternena
(
15 30)
0(0, 0), A(5, O),C -7'-7 ;
b) sve tri pripadaju graftku.
1705. Data jednakost se transformise postupno:
a
4
+ b
4
+ 2a' b' - 2a'b' +c' + d' + 2e' d' - 2e'd' = 4abed
(a' - b')' +(c' - d' )' + 2(ab-ed)' = O.
Zbir kvadrata jednak je nuli ako i sarno ako je svaki kvadrat jednak
nuli, tj . a' -b' = OAe' -d' = OAab- ed= 0, odatle sledi da je
a=b= e =d.
353

1706. Oat izraz ideDti&i je jednak izrazu: (a-b)'+(b-c)'+(c-d)'.
Zbir kvadrata je jednak nuli ako i sarno ako je svaki kvadrat jednak
nuli, tj. (a- b)' = OV (b - c)' = OV (c- d)' = 0, odavde je
a=b=c=d.
1707. Neka je T zajednitka tatka kruZniee i tangente PT, a Q pre-
setna tatka kruZniee i seciee PM, tada je:
PT' =PM'PQe PM:PT =PT: QPe PM:a=a :QP. Dakle, PQ
je cetvrta proporeionala za tri date duzi, pa se tacka Q po Talesovoj
teoremi lako odredi Da pravoj PM, sada su poznate tri tacke M, N i
Q oko kojih treba opisati kruZniou itd.
1708. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
1709.
1710.
1711.
(x - 3)(y+ I) = 7 e x - 3 = _7_. Odakle zakljucujerno da je
y+1
y+I=±IVy+ I=±7, tj . x - 3E {-I, I:-7, 7},a
xE {-4, 2, 4, 10}.
je skup uredenih parova
(x,y)E {(4, 6);(2,-8);(10, 0);(-4,-2)} .
Ako turista prelazi x km, tada je:
lOS lOS
----= 2 e x(x - 6) = 21 1Se x = 21 km.
x- 6 x '
e v= 36 km AB = IS km
4 4 20 . .
x +,=7<'>x"+2x-+-, = 9 <'> x +- =9<'> x +- =±3.
, I , I I (I)' I
x x x" x x
1712. Neka je dati razlomak x, tada je x + = 3xe x =...!.... =
S 10 10k '
1713.
354
Znaei, 10k - k = I 99S <'> k = 222. Dakle, trazeni razlornak je 222 .
2220
T
• . I . 40x
razem raz omak Je 71x' pa je
40x+7Ix=199S<'>1lIx -1 99S <'> IS I k ' 720
- X=, raz orna Je --.
127S
1714.
1715.
1716.
1717.
171S.
1719.
1720.
1721.
a) x' +_1 = IS'
x' '
x= ±l 000.
4 1
b) x +-, =47.
x
Dati izraz se transformise Da oblik
n(n'-Sn'+4) n(n' -4)(n'-1) (n+2)(n+l)n(n-l)(n-2)
-'--------'- = = =
IW S! 5!
=(n:2)
avo je binornDi koefieijent, dakle prirodan broj.
(
n+2)
Za n + 2 <= S, odnosno n <= 3, za n < 3, 5 = O.
Ako je x eifra desetiea, onda je 11- x eifra jediniea, pa je prvi broj
10x(11- x) a drugi sa zarnenjenirn eiframa 10(11- x) + x, pa je na
osnovu pretpostavke 10(II- x) + x = 3(IOx+ II- x) +S. TraZeni
broj je 29.
Na osnovu pretpostavke irnarno
100(10- x)+ 50+ x = 39+ 2(100x+ SO + 10- x).
Odakle je x = 3, broj je 357.
Relaeiju zadovoljavaju sve tacke u I kvadrantu koje pripadaju pravoj
y = xi koordinatni pocetak, sve tacke u ill kvadrantu i sve tacke Da
negativnorn delu x - ose (51. lOS).
Bez uputstva.
Svi uredeni parovi (x, y) u trouglu ABC i tacke na stranieama AB i
AC. TerneDa trougla su: A(O, 1),B(-3,-2),C(6,-2). (51. 109).
y
SI. 108
SI. 109
355

1722.
1723.
1724.
1725.
1726.
1727.
356
8roj pisan jedino ciframa 6 i 2 je sa dva ali nije sa 4, dok je
razlika kvadrata, ako je paran bro), del)lva 1 sa 4.
eka je A minimum prvih koordinata a B drugih koordi-
nata iz S i neka su (A. Y) i (X ,B) dYe lacke IZ S. Kako u skupu
T = ({x,y)ll:S x:S X, 1:S y :S Y) ima konacDo .rnnogo celobrojDih
tacaka, posloji tacka (x,y) iz S ko)a mu ne pnpada. Za n)u vaii
A :s x, Y :s y iii X :s x, B :s y.
Kako je k - {k+I) -(k+2)+(k+3)=0 za k =4,5, .. . , 1 992 i
1+ 2 - 3 = 0 predznaci se mogu izabrati da vrednost izraza bUde
Dula.
DovoljDO je dokazati da se dijagonale polove. Neka je 0 presek dija-
gonala. Kako su povr§ine trouglova ACD i ACB jednake, visiDe iz
lemena D i B su jednake. [z jednakosti ACD i BCD sledi
jednakosl trouglova AOD i BOC. Kako su im visine iz te-
mena D, odnosno B jednake, vredi AO = CO. Slieno se pokazuje da
je BO =DO.
Trouglovi AEC i BFC su podudami j er j e AC = CF,CE =CB
LACE = L BCF = y + 60·. Stoga je AE = BF. Ovi trouglovi rotac'i-
jom oko C za 60· preslikavaju se jedan u drugi. Sloga se i odgovara-
juce prave AE i FB seku u nekoj tacki 0 pod uglom od 60·, dakle
L AOF = L BOE = 60·. Kako se dliZ AF vidi iz tacke 0 pod uglom
od 60· . cetvorougao AOCF j e lelivan, pa je i L COF = L CAF = 60·.
Sloga je L AOC = 120·. Slicno se dokazuj e da je L BOC = 120·.
Ugao L AOB je dopuna zbira ovih uglova do punog ugla, pa iznosi
takode ,120·. Analogno se dokazuje da se duzi DC i BF seku u nekoj
tackl 0 IZ ko)e se dliZ AB vidi pod uglom od 120· . Kako su 0 i 0' sa
iSle strane prave AB, moraj u se 0 i 0' poklapati . Time je dokaz

Teg ce se spustiti do Dajmanje mo-
guce visine. Neka su lacke A B P Q
, , ,
oznacene kao Da (sl. 110). Neka je
ClackanaAPlakvadajeBC = 15m.
Simetrala duti AC sece dliZ Be u
tacki_ M koja je lacka ravnoteznog
poloza)a lega. Dokaiimo to.
Neka je M' tacka na kojoj se
zaustavlO leg. Neka je M' niiB od
tacke M. i neka je C' tacka na AP
razlicita od A, lakva da je '
AM'= M'C' .
A
,
,
c __ ______ __ 0
, ,
c' I I
,
,
P'--,-__ .JO
N
51. 110
8
1728.
1729.
1730.
1731.
Tadaje AM'+M'B =C' M'+M'B >CB = 15m (jer jeC' niza
od C). Dakle M je trateni poloiaj, a traiena visina se lako racuna:
BD = 12, CP = 3 => MN = 7.
Sa-b 6a+b 6c+d 6a+b c a
--=--=>--=--=>--=--=>
Sc+d 6c+d Sc+d Sa+b Sc+d Sa+b
Sc+d Sa+b d b
=> --= --=> - = - = k => d = kc, b = ka =>
c a c a
=> 7a+ ka = 8 => 9. = 8 => 9a+ b = 9a+ ka = 9. = 8.
7c+kc c 9c+ d 9c+ kc c
Dakle 9a+ b = 8.
9c+d
Ne.
Neka je 2n' = dk.
k '( n' +d)= k'n' +k 'd = k'n' +k2n' =
= n'(k' + 2k) = n'[(k + I)' -I].
Izraz [(k + I) ' - I] nije kvadrat ni za jedno k.
Neka je Ali-Baba poneo x kg dijamanata i y kg zlata. Jasno je da su x
i y nenegativDi realni brojevi . 1z ogranicenosti prostora u kovcegu
sledi da je:

40 200
Kako Ali-Baba ne moze da ponese teret tezi od 100 kg, to je
x + y :S 100.
Odavde dobijamo da je y :S 200 - 5x, y :S 100 - x. Sledi da je
y :S 100 - x, 0 :S x :S 25; y :S 200 - 5x, 25 :S x :S 40.
Ali-Babin profit iznosi
60x+ 20y:s 2 000+ 40x, O:s x :S 25;
60x + 20 y :S 4 000 - 40x, 25 :S x :S 40.
Sledi da ce Ali-Babin profit biti najveci ako ponese 25 kg dijamanata
i 75 kg zlata, i u tom slucaju ce iznositi 3 000 dinara.
Razbijmo skup A na disjunktne podskupove:
Ao - skup svih brojeva deljivih sa 3,
AI - skup svih brojeva koji pri deljenju sa 3 daju ostatak 1, i
357

A, - skup svih brojeva koji pri de.lj enju sa 3 daju ostatak 2.
Bmj elemenata u ovim podskupovlma Je, redom, 26,27,27.
Da bi zbir a + b + c bio deljiv sa 3 moraJu:
(I) sva tri sabirka davati pri deljenju sa 3 isti ostatak, tj . svi biti iz jed-
nog od ovih podskupova, iii .,. . .
(2) sabirci davati raz1icite ostatke pn delJ enJu sa 3, tJ . IZ svakog od
ovih podskupova biti po I sabirak.
26·25· 24 27·26·25
Podskupova prve vrste ima 6 + 2 6 = rn,
a podskupova druge vrste ima 26· 27 2 = n.
TraZeni broj podskupova je m + n.
1732. (a' +b')'=a
6
+3o'b' +3o' b'+b
6
=
= a
6
_ 6o'b' + 9a' b' + b
6
- 6a' b' + 9b'a' =
= (a' -3ob')' +(b' - 3ba')' = 8' +W = 125.
a' + b' = l./l25 = 5.
1733. Oznacimo sa A" B"C, presecne tacke simetrala uglova sa naspram-
Dim stranicama. Tada imamo:
358
c- b -- a- c-
AA = --AC+-AB BB, =-BA+--BG.
' b+c b+c' a+c a+c
Oznacimo sa S centar upisanog kruga:
(S) = AA, nBB" AS = ,\ AA, i BS = f.t BB, .
Iz AS = AB+ BS dobijamo:
,\ = b+c f.t = a+c
a+b+c a+b+c'
Odatle se dobij a aAS+ bBS+cCS = 0.
Neka je S, neka tacka za koju vaii:
aAS, +bBS,+cCS, = O.
Imamo(a+b+c)SS, =O"'SS, =O",S, =S.
1734. To je 4. Za n > 4 i n = ab imamo: a ~ b iii n = a', a > 2.
1735. Obelezimo sa K presek AE i CD. Trougao AKC je jednakokraki (jer
jeLKCA = LKAC = 30,,), paje AK = KC i L AKC = 120°. Kakoje
L AKC dva puta veci od L ABC dobijamo da je K centar oplsanog
kruga oko 6. ABC (centralni ugao nad tetivom AC je dva puta veci
od periferijskog), pa je AK = KB = KC. 6. AKB je jednakokraki
(AK = KB) => L KAB = L KBD = 50°- 30°= 20°.
L DKE = L AKC = 120° (unakrsni uglovi), sledi da je cetvorougao
DBEK tetivni, pa je L KDE = L KBE (periferijski uglovi nad istom
tetivom). L KDE = L KBE = 60° - 20°= 40°. Znaci L CDE = 40°.
1736. a) x' + x' y' + y' = x' + 2x' y' + y' - x' y' =
= (x' + xy+ y')(x' _ xy+ y').
b) Neka je a = 3
999
• Dati broj je
a' + a' + I = a' + 2a' + I-a' = (a' + I)' - a' =
= (a' +a+ I)(a' -a+ I).
Kako je 3' 998 + 3
999
+ I > Ii 3' 998 - 3
999
+ I > I, to je dati broj slozen.
1737. U izrazu G(x,y)=(x- y)V(x,y) zamenimo y = 0 i dobijemo
x , ,
f(x)=, ,«a-b)-(c-x)c-(c-a)"(b-x)b).
a (a- x)-
Slicno, zamenom x = 0 dobijamo g(y) = fey).
Proverom se utvrduje da zaista vaii za svako
I
x,yE R \ {o},x ~ y,v(x,y) = --(f(x)- f(y»'
x - y
1738. Da. Primetimo daje 1+3' = 4 '7, odakle sledi daje svaki broj oblika
3" + 3"+l, gde je n nenegativan ceo broj, deljiv sa 7. Prvim potezom
Arkadije zamenjuje prvu zvezdicu (ispred broja I) znakom +. Zatim
grupi§e preostalih 1 998 clanova u 333 sestorke uzastopnih stepena, a
u okviru svake sestorke formira tri para oblika
(3
610
+' , 36>+ '),(36>+' ,3
6
1+'), (3 6>+', 36>+6), (k = 0, 1,2,3, ... ,333).
Kad Branislav zameni zvezdicu nekim znakom, Arkadije zamenjuje
zvezdicu istim znakom ispred drugog broja iz istog para. Dobijeni
broj, ocigledno, pri deljenju sa 7 daje ostatak I.
1739. Tacka M se ne moze naiaziti na nekoj od pravih AB, AC,BC. Prema
tome, imamo sledece slucajeve:
359

1740.
360
(I) M je unutar t. ABC. Tada je
I
P(t. ABM) = P(t. BCM) = P(t. CAM) = 3P(t. ABC).
Ako bi se M nalaxi la unutar nekog od trouglova
ABT,BCT.CAT (T je t. ABC), uoutar t. ABT,
irnali bismoP(t. ABM) <pet. ABT) = 3P(t. ABC).
DakJe, mora biti M = T.
(2) Neko teme trougla ABC se nalazi unutar trougla odredenog
tackom M i sa ostala dva temena. Neka Je to teme A. Tada Je
P(t.BCM) = P(t. ACM)+P(t. ABM)+P(t. ABC), pa ovakva
tacka M ne zadovoljava traZeoi uslov.
(3) Tacke A,B.C, M su temena kooveksoog cetvorougla. Ako je S
presek njegovih dijagonala (npr. (S) = AB nCM),
irnarno P(t. ACM) = P(t. BCM) => hA = hR' gde su hA i h. rasto-
janja tacaka A,B od prave CM redom, pa je AS = SB.
P(t. ACM) = P(t. ABM) => P(t. ACS) = P(t. BMS) => CS = SM.
Dakle, dijagonale cetvorougla ABCM se polove.
Prema tome, postoje ukupno 4 traZene tacke M: t. ABC, i tri
tacke simetricne temenima trougla u odnosu na naspramnih
stranica.
Neka je A"A" ... A, osmougao kao u zadatku i neka su a"a" ... a,
dutine njegovih stranica. Dokatimo da je cetvorougao A,A,A,A,
paralelogram. Neka su p,q,r,sprave koje same temena A, i A" A, i
A" A, i A" A, i A" redom, aP,Q,R,S preseene tacke pravih p i q, q
i r, r i s, sip, redom. Lako je dokazati da j e eetvorougao PQRS
'k X " • PS,fi ,fi .
pravougaoDl su straDlce = a, '-+a, +a,'- I
2 - 2
,fi ,fi . ..
RQ = a, '-+a, +a, '-. Kaleo Je PS = RQ doblJamo:
2 2 ,fi
a, -a, = (a, +a, - a, -a,)·-.
2
Po§io su duzine stranica racionalni brojevi dobija se a, -a, = O.
DakJe, cetvorougao A,A,A,A, je paralelogram jer ima dYe paralelne
i jednake stranice. Njegove dijagonale A,A, i A,A, seku se u taeki
O. Shcno se moze dokazati da su i ostali cetvorouglovi obrazovani
parovirna nasprarnnih stranica osmougla paralelogrami i da je tacka
o zaj edni cki centar simetrije tih cetvorouglova, a time i datog os-
mougla.
1741. NekajeP sredi§te dui:i A,A,. TadajeB,PB,B, paralelogram, paje
1742.
1743.
1744.
1745.
1746.
N duzi PB,; 1
MN je srednja linija trougla B,PB" tj.MN = -ZPB,.
a
Kako je PB, srednja linija trougla A,A,A" sledi da je MN = 4'
Oznacimo sa a broj I 999. Tada je
P(1 999) = pea) = a"lllO - (a + l)a
1999
+ ... -(a+ I)a+ a+ I
= a'ooo _a"lllO _a' 999 +a' 999 + .. . +
a
' _a' -a+a+ I = I.
Neka su p"p" qE Z i NZD(p"p"q) = I takvi daje
2( :' )' + : ' )' = I. Tada je 2p,' + 5Pi = q', odnosno
q' == 2p,'(mod5). Znaei 51 q i 51 p" pa 2515p;. Dakle 51 p,.
To je kontradikcija sa pretpostavkom NZD(p" p" q) = I.
I) A = 0. Tada je - simetricna, antisimetricna i tranzitivna, a nije re-
fleksivna.
2) A irna tacno jedan element. Tada - oije refleksivoa, a jeste simet-
riena, antisimetricna i tranzitivna.
3) Ako A ima bar dva elementa, tada - oije oi refleksivna, ni ao-
tisimetriena, oi tranzitivoa, a jeste simetricoa.
Neka prava koja prolazi kroz M i paralelna je sa BC sece AB i DC u
tackama P i R, a prava koja sadrZi M i paralelna je AB oeka sece AD
i BC u tackama S i Q. Tada je MA < AP + MP = AS + AP. Slicno
MB<PB+QB;MC<CQ+RC;MD<DR+DS i sabiranjem do-
bijemo tvrdeoje.
n"-128n' +4096 (n'-64)' =
(n'-4n'+8n-8)' = «n-2)(n'+2n+4)-4n(n-2»'
(
(n' - 8)(n' + 8) ) ' =
= (n-2)(n'-2n+4)
= (n-2)'(n'-2n+4)'(n+2)'(n'+2n+4)' =
(n- 2)'(n' - 2n+ 4) '
= «n + 2)(n' + 2n+ 4»'.
1747. Ozoacimo sa a broj 1999. Tada je
361

1748.
1749.
1750.
362
P( 1999) = P(a) = a
lOOO
-(a+ l)a' ''' + ... -(a+ l)a+a+ I
= a
lOOO
-a- _a'999 +a'999 + ... +a' _a' -a+a+ I = I.
a) 6.BKC S! 6.CLD LBSL = LCSK = 180·-LSCK -LSKC =
= 180.-LLCD-LDLC = 90·; LBAL+LBSL = 180·.
b) L ASB = LALB (ier je cetverougao ABSL tetivni)
L ALB = L CKB = L KBA. Sledi AS = AB.
I) A = 0 Tada je - refleksivna, simetricna, antisimetricoa Iran-
zitivoa.
2) A .. 0. Tada - nije oi refleksivna, oi antisimetricoa, ni traozitivna,
a jeste simetricoa.
Jedino je
p = 5. p = Sk ± I. SI4p' + I. p = Sk ± 2. 516p2 + I.
I.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
LlTERATURA
H.n. AHTOHOB. M. 51.6ro6cKH, 6.6. HIIKHTIIII. A.M. CaHKHH: C60PHUK 3aoa.
no 3J1e.Afelimaplloii AfameMamUKe. MocKoa 1964.
HB. AileD. A.AnrcnoB. n. CT8M6onOB: C60P"UK om 3aoa.u no Wlze6pa.
C",pURa 1958.
A1endorfer i Ok1i : Principles of Mathematics. u prcvodu. Beograd 1966.
C. Br6ard: Mathematiqlles Paris 1962.
C. Breard: Mathtimatiques Paris 1969.
V.Bogoslavov: ZbirkD reSenih zadatakD iz algebre. 1 razred gimnazije, Beograd
1972.
P. Vasie. R. Janie. V. Bogoslavov: ZbirkD reSenih zadatakD iz matematike za 1/
razred zajednicke osnove srednjeg IIsmerenog obrazovanja, Beograd 1978.
A.Combes: Excercices & Problemes de Mathematiques, Paris 1968.
9. Doekciani, Berman, Freilich: Modern algebra Strukture and Method Book I:
Boston .. New York. Atlanta. Geneva. ill. Dalas. Palo Alto.
10. B.K.ErcpeB, B. B. 3aAueB. 6. A. KopneHcKH, T. H. MacnoBa, H. <1> . OpnoBCKIUI.
P. H. n030AcKHA. r .c .p'XOBCKIUI. M.H. CKallaBH: C60PHIIK 3aOa. no
AfameAfOmUKe ORR KOHK)'PCllblX 3K3Qltfeu06 aD amY3b1. Maclma 1969.
11. It K. <l>ap.1l.1leeB II H.C.COMHHCKHA: AlIze6pa. MocKBa 1966.
12. P. A. KanHHH: AlIze6pa u 311eArellmapllbl e ,PYIIKl/UIi. MocKBa 1966.
13. B. A. Kpe<'Map: 3aoa.lIllI( no Wlze6pe. MocKBa 1968:
14. Ii. U. KYUJCI-IKO: C60PHUK KOIIK}'PCllblla no Afame.MamUKe, flCHl-fHrpaIl
1964.
15. V. Lespinard ct R. Remel: Algebre classe de premiere A'·C-M-M·. Lyon 1961.
16. B.E. f1'U1CKHA. f1 .B. OBC.HIIIIKOB, A. H. TynoAKoD. M. H. Wa6YHHH: 3aoa.1I
no 3IIeJ.fellmaplI 0l1 AfameMOmUKe, MOCKB8 1968.
17. V. Lespinard et R. Pemel: Geometrie I ' A'CMM' . Lyon 1961.
18. V. Mihailovie: Geometrija za I razred gimnazije. Beograd 1964.
19. ' V.Mihailovie: Geollle/rija za /I razred gimnazije. prirodno-matematickog
smera, Beograd 1964.
20. Michel Queysanne, Andre Rcvuz: Mathematique tome 1. Paris 1969.
21. n .c. MoneHoa: C60PHIIK saoa. no KJ'PCY 311ftMeHmapilble
.MOme.MomUKe. MOCK08 1864.
22. E.neTKal",,", C.MaHonoa, H.MaPTHHoB, K.nCTpoB: C60PIIUK am saoa.1I no
JUQme.MOmUKe so Kououoom-cmyoeHmu, COcllH1I 1965.
23. };I .X. CH08WHHCKH: no 3JJeMeltmapHOii Mame,.wDmUKe. MOCK08 1966.
24. 1. Stanlate. 1. Stoian: Culegere de probleme de algebra. Bucuresti-1965.
25. K.Y.WaxHO: C60PHW( 300all no 3neJ;leHmapHoii MameAlOmUKe, n06bluieHou..
MHHCK 1965.
26. C.H. TYMaHoB: AlIze6pa. MocKBa 1966.
363

364
BELEAKA 0 AUTORU
Mr Vc:ne Bogoslavov roden je 1932. godine u sclu Parelovu. opltino Bosilegrad. Po
ZlH'klku glmnazije u Bosilegradu. zavrSio jt matcmatiku 08 Prirodno·matc:matiekom
faJcultclu u BeograDU (1958).
Godinc 1967. ZlvrSioJc studije na fakullclu. a
magJllrirao JC 1981 godlnc ns ElekU'olchniekom fakuhctu. U 1980 godini mr Vene
B080511\1ov JC za lZU2CtnC' TCzullatC' u vaspltno-obrazovnom radu stekao zvan)c pcdago!kog
SIVelnlk.a
Red", vek zapotcoJc leao gimnazijski profesor u beogradskim srcdnjim Skolama. Od
1965. godinc radi koo profesor u PCloj bcogradskoj gimnoziji.
U loku rade mr Vent BogoslavQv bio je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac
al..11V1 malcmalieara grade Beograda i matiene skole, men lor novim profesorima. elan
uredivaekog tima u Zavodu za ud1bcnikc i naslavna sredstva, elan odbora zs proutavanjc
problema nastavc malcmstikc u osnovnim i srcdnjim pri Prosvctnom savclu Srbijc
i dr. Pored ovih funk.cija. obavljao je i druge Slruene poslove kao su: elan
odbora i saveta u sindikatu itd.
Ob)BVloje mnogobrojne knjige i elanke iz oblasti mlltematikc koji su dativeli zapa1cn
uspch. imali veliki broj izdanja u milionskom tira1u. Njegovc zbi rke postaic su
jugoslovenski udtbenici koji se svakodnevno koriste na svim proslorima i
Jugoslavije.
Udtbenlci lblriro ,adarairo iz maremalike za lV razred gimnazije (prvo izdanje 1968 ..
Iwanjc 1998. g.: ukupan lira! 216802 primeraka): lbirko rdeni" zada/aka i:
mar.mar, fa I (prvo izdonjc 1970. g .. 25. izdanjc 1998. g.: ukupan tirat 317835 primcraka) :
lblrlca rtlenlh zodatakD Iz mo/ematike 2 (prvo izdanje 1971. g .. 23. izdanjc 1998. g.:
ukupan lira! 212816 primerakal: lb,rlco reJenih : odotaka IZ mofematike 3 (prvo izdanje
1972. g .. 22 izdanjc I99S. g.: ukupan llral 2353 10 primcraka): Zbirka zadotaka za IV
razred slrukc-tetin IzdanJa (prvo izdanje 1980. g.: ukupan Ura!
32000 primcrak..a): Zblrlca zadotako za II razred usmercnog obrazovanja-dva Izdanja.
uk.upan lira! 120.000 primer aka. koaulori dr Petar Vasi e. dr RadovBn j an ie: Malemiltika za
IV rsued usmercnog ohrazovanja elektrotehnieke i gradcvinske struke. koaulori dr Petar
Vasi( dr Radovan janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan lira! IS.000 primcraka); 50 fe stoVQ zo
proveru znonja tZ matemofike to osnOYIJU Jlco/u, koaulori : dr Adnadtvi e.
Nelkovi¢ i Dragoslav Mili¢ (prvo izdonje 1988. g .. 7. izdonje 1995.g.: ukupan lirat 139.000
primeraka): Logarlfamske rablle. (prvo izdonje 1993.g .• ukupon lirat 30.000 primeraka);
LogorilomJko I eksponl!lJcijo/no junlcclj'o sa zbirkom zadafoko. koautor: Svctozar
Brankovi¢ (prvo izdanjc 1996.g.).
Mr Vene Bogoslavov bio je rt eenzent mnogih ud:!benika matcmatikc. 011 jc nosilac
mnogih diploma.. priznanja (Arhimc:dcs. PlakC:la Zavada za izdav811je udtbcnika) i
zohvolniea.
. u penzionisan je 19. 09. 1999. g. kao profesor Pete beogradske
gunnuJje. sa 40 godma rada u nastavi.
"
SADRZAJ
( GLAVA
I. LOGIKA I SKUPOVI 9
1. 1. Osnovne logifkc opcraeije . . 9
J .2. Osnovne skupovne opcracijc . 13
1.3. Relaeije i funkcijc .. . 21
1.4. Elementi kombinatorike 24
II GLAVA
2. UVOD U GEOMETRIJU. VEKTORI 30
2. 1. Taeka, prnva. ravsn. Odnosi
pripadanjo i rusporedo 30
2.2. Parolelnost 31
2.3. Du1 i ugao 32
III GLAVA
3. REALNI BROJEVI 37
3. 1. Pregled brojeva. Polje reaJnih
brojcva . . . . . . . 37
3.2. Pribliine vrednosti . Apsolutna i
relativns grdka. Granica grdke.
Znaeajne cifre i zaokrugljivanjc
brojeva . . . . . . \ . '. . . . . . . . 43
(VGLAVA
4. PROPORCIONALNOST VEUCINA . 46
4. 1. Razmera i proporcija . . . 46
4.2. Primens proporcije . . . . 48
4.3. R,tun raspodele i melanj. 49
4.4. Procenlni i promilni raeun 50
4.5. Kamatni ratun . . . . . . 52
VGLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE 54
5. 1. PodudamoSl figura 54
5.2. Ortogonalnost prave i ravni. Ugao
pravc i ravni . . . . . . . 59
5.3. Veklori . . . . . . . . . . 60
5.4. Osna i centraill a si melrija 64
5.4. 1. Osn. si metrija . . . 64
5.4.2. Centr,I", si metrija 66
5.5. Translaeija . . . . . . . . 68
5.6. Rotacija . . . . . . . . . . 70
5.7. Neke va2nije teorerne 0 trouglu.
ectvarouglu. mnogouglu i krutllici 72
VIGLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKIIZRAZI
6. 1. PoJinomi i opcracijc sa njima .. .
84
84
6.2. Raslavljonje polinoma na Cinioce 87
6.3. Operacije ss racionalnim
olgebarskim izrazima . 93
VI1GLAVA
7. HOMOTETIJA I SLiCNOST 113
7. 1. Proporcionalna TaJesova
tcorcma . . . . . . I 13
7.2. Homolelija . . . . . . 114
7.3. SlitnosllIouglova . . 116
7.4. Primeno slienosti kod pravouglog
lrougl. . . . . . . . . . 120
VIll GLAVA
8. TRIGONOMETRlJA PRA VOUGLOG
TROUGLA ........ . .. 126
8. 1 Trigonometrijske funkcije oltrog
ugla Osnovne trigonomclIijske
idcntic!nosti. pravouglog
trougla . . . . . . . . . . . . . . . . 126
IXGLAVA
9. LlNEARNE JEDNACINE I
NEJEDNACINE .. . .. . .
9. 1. Lineamajcdnatina sajednom
ncpoznalom .. . .. .. . 131
9.2. Primens lineamihjednaeina sa
jed nom nepoznatom na rcSavanje
raznih problema 145
9.3. Lineama funkcija i njen grafik . . 145
9.4. Sistem lineamihjednaOina 150
9.5. Primena sistema linearnihjednatina
oa raznih problema . 163
9.6. Lineame ncjednatine sajednom
nepoz.nalom i njihovo rebvanje 166
9.7. Grafi(!ka interpretacija sistema
Iinearnih nejedna¢ina sa dYe
"cpoznate. Rdavanje problema
lineamog programiranja .. . . 171
XGLAVA
10. RAZNI ZADACI . . . . . . . • .. .. . . . 173
RESENJA
(GLAVA
I.LOGIKA I SKUPOVI
1. 1. Osnovne logitkc operacije
184
184
365

I 2. Osnovne ,l-upo>nc opcracije . . . . . . . 187
U . Rdocije ,funkcijc: ........•.. 194
I 4 E1cmcnti kombonatonke .. . •... 199
"GLA A
2 UVOD U GEOMETRJJU .. . ..... . .. 204
2.1 Tatka. prava. novan. Odnosi
pripadanJa i rasporcda . . . . . . . . . . 204
2 2. Paralelnost . . . . . •. . 204
2.3. Dut i usoc .... . .... . •. .. . . 205
III GLAVA
3. REALNI BROJEVI ..... . .... . .. . 209
3. L Prcgled brojeva. Polje rcalnih
brojeva . . . . . . . . . . . . . . . 209
3.2. Priblitnc: vrcdno'tL ApsoluUla i
rcl81ivna grcSka. Gnonica grclkc.
Znatajne cifre i zaokrugljivanje
brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
IVGLAVA
4. PROPORCIONALNOST VEUCINA . .... 22 1
4. L Razmera i proporeija ........... 22 1
4.2. Primena proporcije . . . . . . . . . . 222
4.3. Raton raspodelc i melanj> . . . . . . 224
4.4. Proccntni i promilni meun .. 226
4.5. Kam.tni roeun . . . . . . . . . .. . . 229
VGLAVA
5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE ... 231
5. L Podudamost figuno . ..... . . .. 231
S.2. Onogonalnost pravc i rav"i . Ugao
pravc i ravni . . . . . . . . . 236
5.3. Vektari . . . . . . . . . . . 239
5.4. Osna i centralna simctrija ... . .. .. 244
SA. L Osn. simetrij> . .... . ..... 244
5.4.2. Centroln. simetrija .... . ... 246
5.5. Translaeij • . . ...... . ..... . . 247
5.6. Rotaeij. . . . . . . . . . . . . . .. " 250
5.7. Neke vamijc: teoreme 0 trouglu.
ectvorouglu. mnogouglu i krufnici . .. 252
VIGLAVA
6. RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
6. J. Polinomi i operacijc sa njima . ..
366
.. 267
. . 267
6.2. Rastavljanje polinoma no l!iniDce
6.3. Operacijc sa racionalnim
algebarskim izrazima . . .... .
VII GLAVA
7. HOMOTETIJA I SLiCNOST
7. 1. Proporcionaloa vclieina. Talesova
teorems ... .
1.2. Homotctija . . . ...... . . .
7.3. SliCnosttrouglova ... . ... .
7.4. Primena sJitnosti kod pravouglog
trougla ... . . . . .. . . .. .
VIII GLAVA
8. TRJGONOMETRJJA PRA VOUGLOG
· 269
· 273
· . 287
· 287
· 290
. 292
· 295
TROUGLA . . .... ..... .. : . 30)
8. 1. Trigonometrijske funkeije oltrog
ugJa Osnovne trigonomctrijskc
identiCnoslL Re!8vanje pnovouglog
trougl • ..... . ...... . .. . . . 303
IX GLAVA
9. L1NEARNE JEDNACINE I NEJED·
NACINE ..... . ....... .
9. 1. Lineamnjednatina sa jcdnom
nepoznatom ........ .
9.2. Primcna linearni hjednatina sa
jednom nepoznalom na rdavanje
raznih problema ........ .
9.3. Lincama funkcija i njen grafik . ,
9.4. Sislem ... , . .
9.5. Primena sistema Iineamih jcdnaeina
nn raznih problema .
9.6. Lineame nejednatine sajednom
· 306
· 306
· 317
· 319
· 323
· 335
nepoznatom i njihovo rdavanje .. . .. 33.7
9.7. intcrprctaeija sistema
lincamih ncjednaeina sa dve nepoznale,
problema
lineamog programiranja .... . . .
XGLAVA
10. RAZNI ZADACI .
LITERA TURA .. . .
BELESKE 0 AUTORU .
342
· 345
· 363
· 364
Mr Vent T. Bogoslavov
ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ MATEMATIKE I
Dvadesel sedmo izdanje
/zdomc
ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA
Beograd. venae 5
Likovni urednik
Mr TAMARA POPOVIC· NOVAKOVIC
u/uor
SELMA COLOVIC
Korice
i.ELJK0 DUROVIC
Grafil ki urt!dnik
DUSAN KNE2:EVlC
Korekrorr
ZORICA BACKOVIC
GORJCA MARKOVIC
TATJANA ZORiC
obrada
RADOYANOVI C' "P.S. Tech"
Obirn: 23 l tampm k. l.bai<a
Fonnnt: A5
Tim!: 17 000 primeraka
Stompo DSIP . .Bakor" - Bor

M, VENE T. BOGOSLA vav

\',

ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ MATEMATlKE
v

1
DVAOESET OSMO IWANJE

,
ZA VODZA uD1BENID
I NASTAVNA SREDSTVA. BEOGRAD 2IlO1

R,~n:'n(

S\lctOUf Branko\·It, profeso( Pete bcogradske gimnazije, Beograd

S ljllbavljll u,lIlku Jovanu

U"d"lk t.arko Jovit

Glavnll odgQVDfnl urtdniil 4r Ptllr Pijlnovic

ZllI::daYata

prof. dl DobrOJu Bjtlclic. direklor

Podudarnost i slicnDst geometrijskihjigllra. autor se nada da ce se kvalilel knjige zna fno poboljsali. Oni Sll rezultat ce/rdeselogod i. 7. b) iii a < x < b dati buduci korisnici zbirke. TrinaeS IO i celrnoeSlo izdanje je izmenjeno i doplIlljeno pog lavljima: PREGLED SIMBOLA I OZNAKE {. zahvalju jem no pailjivom cilanju nlkopisa i pomoCi II izbonl zadalaka iz skupova i kambinatorike. broj evi. AUTOR 4 .. Znatne promel1e iZ\lrSene S li 11 p oglavljima: Realn. Sa ovim dopllnama. s e odnosi 170 algebru). . Ova. sud ce IZl x E [a. Kombillfl torika.Pele beogradske g imnazije u Beogradu. Tei.PREDGOVOR OSAMNAESTOM IZDANJ U Prvo izdaly'e o ve zbirke izaJ/o j e . Svako pog lavlje dopunjeno j e novim zadacima. zadaci su oZl1aceni zvezdicom. osamnaesla izdonje prilagodeno j e no vom nostavnom planll i programll iz rna/em a/ike prirodno-matemalickog smera gimnazije. godille AUTOR A=>B PREDGOVOR XXIll DOPUNJ ENOM IZDANJU Ovo. Malemalicka logika . } skup skup svih prirodn ih brojeva skup svih celih broj eva skup svih racionalnih broj eva skup svih realnih brojeva pripada ne pripada univerzalni kvanlifi kalor znaei: za svako x kvanliftkalor egzislencije znaci: posloji bar jedno x implikacija (Iogieki simbol) znaei : iz N Z o skupovima. Dopunjeno je sa J28 novih zadafoka. s rednji (80%) i lei. (20%) .z slampe sepfembra 1970. iz geomelrije.: A i B disj unkcija (Iogicki simbol) znaei. H Q R E <t: 'If Vx) Zahvalju}em svoj oj suprozi Nadeidi. juni 1999. b 1iIi a S b s h znlvoreni interval otvoren interval x E (a .. po se znall10 razlikuje ad prelilodnih izdanja.. Nap isano je premo nostal/l1om prog ramu ma/ema/ike za I razred g imllGzije (deo ko). dvadesel i /reee izdanje dopunjeno je sa 293 nova zada /ka.. 11 pripremi i sreilivanju 3 3 x) Beograd. septembra / 992. Svetozaru Bronkovicli. /zveslon braj novih zodo/aka se p rvi PilI javljoju II malema tickoj Ii/era luri. avgust / 995. godin. aulor se nada. D a Ii j e Qulor u p ravu. godine AUTOR c u PREDGOVOR XXVI DOPUNJENOM IZDANJU Ovo. se zadoci II ovoj zbirci mogll podelili na dye grupe: lakS. profesoru . koja mi je pomogla rukopisa. Po Id in.fnje naslavne prakse aulora. U svako p oglavlje dodat je izveslan broj novih zada/aka. So Dvim dopunama. A "" B znaei: iz B sledi A BiB => A ekvivalencija (logicki simbol) zoaei : A => II konjunkcija (logicki simbol) znae. Recenzentu allog adonja. daje kvalilel zbirke znatno p oboljsan. A~B A sledi B. dvadeset i sesto izdanje dopunjeno j e sa 409 novih zadataka. U petnaesto izdanje 511 uneN odredeni saddo). A iIi B negacija inkluzija unija skupova presek skupova prazan sIrup AIIB V AVB 25. godine.

.GRCKA AZB UKA Mala Velika A B Naziv air." pi - della epsilon dZCIR E Z H 0 I -p a r if n I' - r- ro sigma tau ~ r T '/ cta lellt G I K jOia kupa K A A I' I I:unbda 011 :-1 w v I y <Il . 6 . Mala Vcllla N IVI\ a • € 0 p y 1-- beta gnma r 6 a r i I 0 " " ..- 111 f- om lL.. ~ .nm ..- Ip~ l l ("ln n hi - X M '" Q '" .P" - omcM:r1 ~ • 4 ~ J' • 1. • 1 I \ \ • \ ..

y . <.. . b. nazivaju se promcnljive . 9 . J.L. Znaci : 1\. Simboli : 0. x.ZADACI I GLAVA I . iskazna slova 0. "rna koji". z. . 1 . itd. P. :. 8°. . koji sluze kao zajednickc oznake za vise objekata nekog skupa (skupova).. ~. Znaci: +. Simboli: -4.y-7.L i T. => . 7°. . fl.1. n nazivaju se operacijski znaci. 2. 5.. Receruca koja ima sarno jednu istinitosnu vrednost T ( tacno) iii (netaeno). :S." nazivaju se iskazne formule . nazivaju se konstante. .j3. Iskazne konstante. e. Q. A.. Recenica zapisana matematickim simbolima naziva se formula . korisle se za oznacavanje operacija i Znaci: =. "neki". . r. ~.0+ 8b. "" su znaci osnovnih logickih operacija. i svi slozeni iskazi nastali pomocu znakova logiekih operacija v. koriste se za oznacavanje relacija i 1. Oznaka za reci postoji: "najmanje jedan". ~. c. naziva se iskaz. LOGIKA I SKUPOVI 1. 4°. nazivaju se rclacijski znaci. . "bilo koji" naziva se univcrzalni kvnntifikator u oznaci V (obmuto slovo A). 5°. 10°. C . "makar jedan".. a.. 5m+ 3. b.. 9°. s. U.. 1[. V.. B . y. fI. >. "bar jedan" naziva se egzistencijalni kvantifikator u oznaci 3 (obmuto slovo E) . 0. Oznaka za reci: "svaki ".. 6°. Iskazna formula koja je tacna za sve vrednosti iskaznih slova nazi va se tautologija.. 2°. . 3°.. "'. . Konstante i promenljive povezane znacima operacija nazivaju se izrazi. Primeri : 2x. Osnovne logicke operacije Primedbc: 1°.

L3. c) paran broj ::iC mOZl! 11<lpisati u obliku 2 n. r==(1.b)2 2: 0. x. . Dati Sll iskazi p == (:. d)(3 xE Al(x + 3 <5). -=S· 3 ' 8. b)( p Vq)V(pA s ).a~x ! + 3a I X .3< . q):. • 1V:r< 4) r(..f<9"%> S) I . r:v Odredi li iSli ni l05nu vrednos t iskaza· a) (T . pa z.a ! < 0 ako je a negalivan broj? 2..r nA 'I: c) (pV r)A q } A (s A . Kaji od z.~6xEZ. b)xI6(xEZ). y ) za koje je fonn ula 2 x + y = 10 iSlinil is- 10.= r (»-< 7) 1 I I tl'" . Oat je skup A = II. Odrediti vrednosl isti nil0sti sledecih ..2( y -I ) = 1+ 3y. kaz (x.W . Dati su iskazi : p == (0 1 _ 2a"(+ 60.y). g) a 1 > 0 aka j e (/ nega!ivan braj: h) . . P(5). c)x +x < 40AxEN.xE~. . -i ) . p) .denja: a) (3 x E A)(x + 3 = 10). b) (((.3}.4. 3.ry. 7. c) 6 · 51 3.. 2. V T)) ArT v .\.n<9). r)Vp.v.50 1 X = 0. .~ = 7·' . P(2). b)(pvq)/\(r=>q)..I )0.1. 5 = J' q=~ . v .5y )' .aE Q.~) = -J: . Resiti date formule. = .6 x + 8:$ O.)"'{. 14.\i9A.... ) Na osnovu iSlinitosnih vredmosti drHih iskaza : p==2 1 . Odrediti sve parove (x.(6x ' + 17 y ' ) = = 40. e)(x < I v x>5)A xE Z...-~):!. Odrediti istinitosnu vrednost sledetih iskaza : a) «pV q) => (sA .1. I Odredi li njihove iSlinitosne -vrednosti ..L A .4 1 =2 7 .atun odrediti istinitosne vrednosli s[edecih iskaza : a) (pV q)A p.. 4. gde je If prirodan braj: d) resenj e jednac ine 3 x = 18 je prirodan broj: e)«(1.1. b) . pi 4). s )o «s/\ t) v pl.~ .. pa nn osnovu toga odredm IStinitosne vrednosli sledecih iskaza: ~ 10 I a)p=-(qVr).O.L)V (T 1\ l. . = (2x - q == (a .4: b) 3 * 5.(4 ):. 6.1" . c) ( q:.5==~' -. . 3y)(3x+ 3y ). r t~> 3(5.1 nu osnov u toga odreditl IstmHosnu r . Pop~niti tabelu: ~~ ~. q= 3+2x 229 p==--. a vrcdnost iskaza: a) (pAq)V(/· A S). Koje su ad sledecih recenica iskazi: a) 1 + 1 = 2. Y E Q. (s ~ I). b) (tp:::. ( == 3 + 3 = 3 . 5. .+ lOa+ 25)(0-5)= o j -1 25. 3 . za svako racionalna a i b: !) fi b > 0 aka su a i b istag znaka. Resiti date foonule: a)xEI I..2): c) .S' -2 2 ] 4 5 " j' 4 5 Odrediti njihovu !acnost. 2 ] ~):(. T) /\ (T /\ T» )A . Odredit i iSlinitosne vrcdnoslli iskaza : 12. 0) xE A)(x+ I> x). d) ((r V S)A ( pV .43x 24 zax= O . c)(q " s) .nakova < . e)(fJ A (r A (s A p m v «p /\ q)V (q A 5» . za y = 2. >. q=(8~·4 J ) :( 16·64)=2 j: (27' '64) ':(2 16 ' '36) = 6: J 7 1 S == 2 ) + 3) = 5). .. l . :5.. odnosno naci sve vrednosti odgovarajucih promenlji vih za koje je istinitosna vrednost fo m1Ule tacna. . e) (3 x E A )(x ' = x). b) ('1 x E A )(x + 3 < 10).4 ~ -!) ~ .5o Sx.1. p( 3). a. c)x < 7AxEN. Odrediti istinilost iskaza: p{l).. Odrediti isti nitosnu vrednost iskaza: a) ( 1 <2) A (2 <5). d) x>3A x< 5 A x E N. b) (p" q)V q. 9.)} V((. 11. Date su fonnule: a)Sx-4=II(xEN).. b) (I < 3)A ( .1. 2: mozemo stavi!i umesto zvezdice (*) da bi se dobio tacan iskaz: a) 4. e)x<3V(x>SAX<8).. . d)((sM)"(p V q » 0 ( I 0 t ~ 0 rll II 10 .L).50 :x. ( 1< 2)A(.1 .2.!. «.). y E N)....))~ r. 5} . Oat je polinom p(x) = Xl . bl broj 16 je neparan braj.

V prema/l ). 1.~x E A "' x E B }. pa jC svaki element skupa A istovremeno i element skupa 8 . Odrediti nj ihove istinitosne vrednosti . c) p'" p (zakon refleksivnosti za implikaciju). Negacijom . sarno oni elementi skupa A.y .. Presek skupova. Simbolicki za dva skupa: A nB~ {xjx E AAx E B }. ~r).. Relacij a clan stva. Os novne skupovne opera cij e 1°. kolekcij a. b) ~ ( p A q ) ~ ~ p V ~ q i ~ (p V q ) ~ ~ P A ~ q. b)( p V ~ q ) . 4/ f) (p A p) ~ p (zakon idenpotencij e konj llnkcije). h) «p ~ q ) ~ (q~ r» ~ ( p~ r ). Ova relacij a se cesto naziva Kantorova relacija po velikom nemackom matematicaru G. Dokazati da su sledece iskazne forrnui e tautologije: a) (pV q)V r~ pV (qV r) i (p A q ) A r~ pA (qA r) (zakon asocijacije za V i A ) . Znak E pot ice od italijanskog matematicara G. c) (pV q)~ (q. Neka jc S dati SkllP. x. 3°. y E Q. x . e) p A (q V r ). c) «b ~ ~ c ) '" ~ ( ~ aA d))V ( ~ d ~ c ).4 y ' ) . 17. relacija p ES postaj e p $.. Dokazati da su istiniti iskazi za sve vrednosti p i q koj e pripadaju skupu { T.y E Q). Pod unijom (zdruzivanjem. Odrediti istinitosne vrednosti is kaza : a) ( p V ~ q ) '" r. Sto znaci p nije clement S. a p jedan objekat iz kol ekcije S. i) (p A ~ r) ~ ( p'" ( q A r). p j e clan sku pa S pise se simbolicki pE S. S.gutanj a . (De Morganovi obrasci). Dati su iskazi: a) a:. Sastaviti istinitosne tablice za siedece iskaze: a)(p Vq ) Vq . ciji su elementi. tj .2x' + 5y' ) = = :cy' + 14 x'y -lO x 'y' + 4x' + 20 y'.15. Ispitali da Ii je iskazna formula A = «p V q) A z)~ «pA z )V(qA z» tautologija? Dokazati da je logicka formula A = ~ (a '" b) ~ (a /l ~ b) tautologija. t) ( ~p~ ~ ( ~ p»V (p '" ~p ). d) pVC qAr ). p (zakon dvojne negacije). h) pV ( qA r ) ~ (p V q )A ( p V r) (zakon distributivnosti V prema /I): k) «p'" q)'" ( q '" r )). I) p V (p A q) ~ p (zakon apsorpcije . Cesto se umesto skup kaic : rnnozina. "'J 16.4xy ). f) (p/l q )V r. b) ( ~ ( ~ a V b) '" ( ~ c ~ d » A (a '" ~ b). 19. Peano ( 1850.. b)(p'" q) A ( q'" p)) ~ « p ~ q ).«4x' / )':(2x' y )' = 2x ' y' . Ak o su A i 8 dva skupa. b) b :. Presek (zajednicki deo) datih skupova jC skup sastavljen od onih i sarno onih elemenata koj i pnpadaju SVtm daum skupovima...2~ ' .). e)(p~ q)~ ( ~p). te se relacij a elanstva testo nOLiva Peanova reiac ija.. koji ne pripadaju kupu B Ova 12 .~J')( 4xy . Unija skupova. Usvaja se bez defin icije u log ickom smislu te reci. Imbolickl za dva skupa: A UB~ {xjx E A V x E B}. mnoStvo. c) c :. Simbilicki A ~B~ { . « + 2x ' . ( ~ q V ~ r). ( lO x' y' (O. d) d :. c)pA(qAr). x. pa na osnovu loga odredltl IStinitosne vrednosti sledecih iskaza: a) (a '" ~ c) ~ ( ~ ( ~ b A c) V ( ~ d»..y E Q). Cantoru ( 1845-1 918). d) ~ ~ p . "'J 20.193 2).) Svaka iskazna formula tacna za sve istinitosne vrednosti iskazanih slova koj a fig urisu u njoj naziva se tautoiogija. d) ( p~r ) ~ q. b)(pVq)V r . p '" r (zakon tranzitivnosti impli kacijc). Razlika dva skupa. y E Q~.= " = 16x. 21. Skup j e osnovni pojam u matematici. J. Podskup skupa (Relacij a "biti dec od "). spojem ill zblrom) skupova podrazumevamo skup koji je sas ta vlje n cd ol1lh i 'amo onth eiemenata koj i pripadaj u bar jednom od zadanih skupo a. . onda se kau da je A dec od B iIi podskup od B iIi "paree" od B i pise se A ~ B iIi B:2 A..3. 5°..0..2. 2°. h) « ~pA q) "'r)~ ( pV r).O16 + 0. e) (p V p) ~ p (zakon idenpotencije disjunkcije). 18. «3x'y' )' :(3x' y )' = 3~y 4. }: a) (p '" q) ~ ~ ( p A ~ q) (Ovaj iskaz moze se uzeti za definiciju implikacije. g) p /I ( q V r) ~ ( p A q ) V ( p /I r ) (zakon distributivnosti A prema A). Razlika dva skupa A i B u oznaci A \ B je :kup. g) (pv ~r)~ ( p"'(qAr» . x. 4°. (Oval iskaz se moze uzeti za definiciju ekvivalencij e. "'I 6°.

a b druga komponenta.4.b.(m. Odrediti A nB . 3 \.d.. 30.4.B <:> ( A \ B)U (B \ A). c.4). B = (a.d)O=0 . 14 . Odred iti skupove: a) 11 \ (B UC). b. Nekaje II bilo koji podskup skupaE. c) C U (A nB ). 1. zatim odrediti i skupove : A UB. Dekartov proizvod nepraznih skupova A i B u oznaci A x B je skup uredenih parova (x. 24.. Ako je A proizvoljan neprazan skup a P CA) skup svib njegovih podskupova.1. 15 .d. A n B. b) element a nazivamo prva komponenta. Dekartov proizvod nepraznog skupa A sa samim sobom naziva se kvadrat skupa Au oznaGi A2 = AX A.h}.W)}.g. c i d znaj uei da je: B CA . . Odrediti koj a su od navedenih tvrdenja tacna a kOJa nelacna ' a) 0 = {0} : b)0E0:c)OE0. { C = XIXE } A Ide 8 23. Odred iti skupove A= {~x E S /\ (~-~) E S) i B = {yly E S /I (Y+~)E St.h} = {a. DC A.. R.x 2 odrediti skupove : A UB . odrediti skupove P i Q. Ako je A ~ BiB ~ A.6} = {1.E CB ...f} = {a.c.3. Datj eskup P = {0. go .. Dekart (1596-1650) veliki francuski matematicar i filozof. d)(AnB) \ C: e) II (B \ C). A.b) uredena dvojka (ureden par).6.2..22. kraee A ' <:>{ .b. B). Datje skup P = {x l x = 2m + 3/\ x = 5m. 12°.zatim --y 12.V. Oat je skup S = {(A. I -ES} IB= {yy E S/\ ( y 2 ) ES}. Odrediti a. A \B .2.y)=(a. S /\ . 29. C ~ A. a B= {x l x :s 8} .c. .d. Simbol icki : <1</ r..f. . .f. b) IIU(Bn C ). pa za tako navedenu vrednost para metra m odrediti e lemente skupa P. A \ B. dc} 100. a A \ BiB \ A njihove razlike. 9}. Oat je skup S = {O. . Razlika skupa E i rna kog njegovog podskupa II naziva se komplement skupa A i oznacava se sa A' . onda se P(A) naziva partitivni skup skupa A.g.4.yllxE A/\yEB) .b.c}: D = {a. a R skup velikih slova cirilice (stampanth). osnivac analiticke geometrije. Kazemo da je (a . definicija simbolicki : A \ B <=:) . h). A6. pn Q = {c. y) pri cemu je xE Ai yE B./ Dati su SkllP S = {0. 12}. Jednakost skupova. a) Odrediti skupove Ai B tako da su nJlhovl el ementi uj edno i e lementi skupa Pi da je A = lxlx ~ 3r ..3) i re lacija xES.b. odrediti presek Q n R. 28. E = {I.c. Simbolicki: P( A)~{XIX~A} Podskupovi skupa A su i 0 i skup A.3.5). Ova uredjena para su jednaka ako je taona ekvivalencija: (x..2. U uredenom paru (a . eJ.1.~x EE \ AI · de} 26. d. odrediti x.2. 32. PU {c.3. odredi card S. C = (x I x se sadrZi u 32 ).6. 27.. Datje skup S = {0. b) za koje ce vrednosll parametra m skup P biti prazan? Dati su skupovi: A = {a. Dekartov proizvod (Kartezija).7. a) Odrediti rea lan parametar m tako da skup P ne bude prazan..6. Dati su skupovi A = 1x I x se sadri i u 121. . Krace: AXB<>{(x. 25. h}. 34.2.8f = 1I. AU {1.. poklapaju se). 9). BU {3. 8}. Simbolicki: ok} A=B<:>A~B/\B~A . a element "b" drugim u 10m paru. Tvrdenje da x E A' znaci da x rt:. Ako je PUQ = {a.2x . Simetricna razlika.B \ A i peA \ B). Ako je Q skup velikih slova latini ce.. B \ A i PIA B) 33. b) odredltl skupove: AnB i 8 \ A. A nB. C C A. I. Neka su A i B dva neprazna skupa a E A i bE B dati elementi. Neka su A i B dva neprazna skupa.3). B = ! x I x se sadrZi u 20t. b}. Uredene dvojke. 90. Odrediti skupove J A ={ "lx E 11°. A nB = {3.d}. Komplement skupa.. Dati su skupov i A = ! x I x je ceo broj fiB = 1x I x > Ot . . onda se kaze da su skupovi A i B jednaki (identicni . QU {aJ .8}. C = {2. odrediti skupove A i B . Partitivni skup.(1.e. Unija skupova A \ BiB \ A naziva se simetricna razlika. ako je element "a" proglasen prvim. 1.f. .3} .b)<:> x=a/\ y= b. b.h).L.8}./.8). Akoje AUB = {1.2.

11.* Oat je skup S = {I .c.e}. 420 ucemka uel rusk I . Dokazati da za nj ih vazi zakon apsorpc ij e A U tA UB ) = A i A n (A nB) = A. 44.g. B = {1.2. A -:J B. 38. i C = {8. Ko li ko je ucenika u toj §koli? .c.b.8. b)(A U B) n (A U B) = B.9}. h) AU (Bn C). B = (3. Dati su skupovi A = {~x je deJilac bioja 12}. Dati su skupovi A = (2. 6} . (A n C) U (B n C) = 0 .3. e}. b) A nB . b) (A UB ) n C = (A n C) U (B n C). k)Cs(A U (B n C» 3°.2. z = (A UD ) n (A UD ) n (A U B).o' PtS.z} i C = (e. h)C s ( A n C). b) (A nB) \ C = ( A \ C)n(B \ C ).b . Oat je skup 48. Dati su skupovi A = {a.6.d. o.8. Odrediti elemente sk upova A. Neka s u A i B dva neprazna skupa.3.2.j. 39. C = {1. e) Cs(A U C). b. i) Cs(A U (BU C » .h}.5.8. c) (A UB) \ C = ( A \ C )U(B \ C ). 50. 1°. b) Dokazati daj ednakost pod a) vai i za rna koj e neprazne skupove. 11 .g . y = (A nB ) U (~ nB j u t!! n Q).2. (2) (AnB)'= A'UB'. Do46. d)C s(A UB ).c. B = Cs(B ).4.J.B = {l.35.s}. B = {1. B = {e.8}.14.J}. Data su tri podskupa abecede: A = {a . c) A U (B n C) = (A U B) n (A U C).i..c.. /. C \ B = (2. B = 1a. Dokazatl da Je: a) At:. (D).5.c. p.4. B = {1.5}.d}. g)Cs ( A nB ).4.s..8} . = {a. B kazati taenost tvrdenj a a) 45. r.6} .4). l11. lzracunati : a) A \ (BU C ) i pokazati da vaii A \ (B UC) = (A \ B) \ C = ( A \C ) \ B = (A \ B)n( A \ C). r.4) i (A n B) \ C = 16} Dat je skup S = {a. C = {1.i} i njegovi podskupovi: A = {a. = {a. 16 17 . Ako su A i B neprazni skupovi pomocu tablice pripadnosti uverili se da su tacna tvrde nja a) ( A u lf) n (A U B) = l'InB) U (A n iil. 40.C su neprazni skupovi). c) BU C: d) Bn C.3.4.J. Proveriti !aenos! jednakosti A \ (B \ C) = (A \ B)U(A n C ). Odrediti skupove: a) A UB . Dati su skupovi A = {l . Odrediti AI'J3. A = B.card( A nB ).i}. f) C s(BU C).2. Odrediti partitivni skup skupa S = {0.5.5}.3. U jed~oj .J. n} i C a) Dokazati da vazi antidistributivnost 1° A \ ( BU C) = (A \ B ) n (A \ C). i) A n (B n C). D = 12.m. d. j )C s(A n(Bn C)). (A.e. francuski i ruski. C = {b.3.6).sko li 330 uceni ka ut i fra ncuski. 2° A \ (B U C) = (A \ B) U (A \ C). b.6}.e.B .c.v~ . 140 ucenika ut i francuski i englesk i ISO fran cuski i ruski .d. 250 engleslci i ruski . C = {b . Dati su skupov i A = {l.i.3. Qdrediti konwl eme ntam~skupove A =C s (A).5. 52. Odreditii skupove:a)A. 15}. d. Dati su skupovi : II = (_~ I :5 x:5 5).card(B nC)+ card( A n B n C) (card A znaci kardi nalan broj skupa A).d. Zatim izracunati : x = ( ~U ~ U ( AU ~ U (A_U D). 37. Proven tl : card(A UB U C ) = cardA + cardB + cardC .5. Neka su A i B dva podskupa skupa S.5) .d.5}. e) A U C. e. Relacije b) i c) objasniti Ojler-Venovim dij agramom .4..h. 43. ( A u 8 )nC = (An C)u( 8 n C). A \ B = {1.J. B = { ~x je delilac broj a IS} . IU 5) i nj egovi podskupovi A = {2.6} i nj egovi podskupovi : A = (2.card(A n B) . 51.B. D =C .4. C. B = {b. f) A n C : g) AU (BU C).3. Pokazati da je (A nBn C )U (A nBn C )U (A nB n C) U (A n B n C ) = A.C . C = { ~x j e delilac broja 30}.c) = ( AI'J3 )t:. 36.. h} .s}. b) Dokaz izvedi i pomocu Ojler-Venovog dijagrama.4. A ~B . S = ( 1.(Bt:.7. Odred iti skup M = «A n B)n C )U «S \ B)U (S \ (BU C))) 49. I . 41.5.2. a 120 ucenika engleski.o.J. ako je AU B U C = 11. B = {~ I < x < 8}.p. BE A. \ 42. b)B: c)C.r.c.i. Odrediti koje od relacij a su tacne : A C B.9. Dati su skupov i: A = {ci. A EB. b. IS}. 15} . 470 ueenika uti engleski .2. 9. Koristeci definicije operacij a sa skupovima doka!Zati skupovnu j ednakost A \(B \C) = (A \ B)U(A nC). {0} }.6}.S.c. 47. e. Tada j e: (I) ( A UB) ' = A'nB '.

Dati su skupovi A = {I. 3.-5}.(c.( c. pa odrediti X \ Y. b) Odrediti simetricne diferencije AMJ.d. Dati su skupovi: A = {~x se sadrii u 12 l. Dati su skupovi A = {a.3}.c.8 . 4. b) Q 6. !! 55. 7} i C = {2. e) (AnB) \ C. 65. Q.8 ). = = 61. d}. B a) Odrediti sve podskupove skupa B. Q) 6. d) (P 6.(.C. c) (P 6.(c. 7 } n {b. U jednom odeljenju od 30 ucenika odgovaralo je: 19 ucenika matematiku. 2. 5}.B.B i C. N~a je (skup prirodnih brojeva) univerzalan s~up.e}.b. b).2k . -5}.5} " Y n {1.b. Odrediti skupove: a) P 6. b) A n (A UB ) = A. Odrediti skupove: a) A \ (BUC ). i) AX(BUC)=( AX B)U (AxC). Bt:.c i CM.b. b. n:S. 56. 5} i B = {4.d. e) (A UB)U C = (A U (B U C» (asocijativni zakon unije) .4. 69. 3} . AUC = {a.c}. b) AUBnC. 68. 7 ucenika istoriju i matematiku. x:s.( a.( c. c) Odrediti p(A)np(B). 22 sl~aoca uci engleski.(c. d} C A. B i C neprazni skupovi. h) A x (B nC) = (A x B)n (AxC). = 71.e} takvi da je: A nB = {b.d .4. 54. 59. 64.d.2 :S. B = {~x se sadrii u 20 }.( b.a ). d} ako j e {a. b) (AxB)XC.d.e )} . 57. 3. 60. 5} i Q = {1 .!} . Y C E "y \ (2. c) (A UB ) n C (A n C) U(Bn C) (distributivni zakon U prema n ).3} nx = f2.!}. C Odrediti skupove: c) Ax(BxC).b.c. a) . ispitati istinitost relacija: a) (A \ B)U(AnB)= A. = {c. Q. b. 5. b) AU B = {x II :s.c. 2. P . x <4}. (P U Q ). Neki ucenik je napisao A x B = {( a. y}.2}. 67.! .C podskupovi skupa S = {a. A n c = {b..b) .d} U {a.b.a ). {b. 18 19 . Odrediti s~pove X i Y tako da bude : XC E" {1. d) }. a skup P . Dati su univerzalan skupE = {a.c. 5 ucenika fiziku i istoriju i 2 ueenika sva tri predmeta.. Ako su clementi skupa A prosti cinioci broja 546. Pomocu Ojler-Venovih dijagrama dokazati da je A \ (B \ C) ~ (A \ B) \ C tj. b) (AMJ) n (A nB ) = 0.p . 10}. b.3.c. {b.( c. Odrediti elemente skupa A = {a. y)} .4) = (3. A nB = {xii :s. {a. y}. b. Dat je skup uredenih parova: S = {(a .b ). ali ne i matematiku . d)(B \ C) n A.e. = {l. C = {~x se sadrii u 32} . da ovaj zakon nije asocijativan. Neka su A B . a) koliko ucenika je odgovaralo istoriju.c.c. g) C \ (A nB ) = (C \ A)U (C \ B ) (De Morganov obrazac). Dati su skupovi: S = {a. t) C\(AnB)=(C \ A)U(C\B) (De Morganov obrazac).c} = {b. I~A \ B i 2~B\A. c) (A MJ ) \ (A \ B )U (A nB ) = B. y). 6 ~ A i 5 ~ B \ A.e. D ati su neprazni skupovi A. d) Odrediti P(C s A)np(C s B). c) koliko ucenika je odgovaralo sarno jedan predmet? Ako su A.6. A UB = {b. d . Q) 6. Datje skupE = {I. 3. B = {a. 5}.4} = {2}.(xj x .(d. B = {nln E N. 58.c. Odrediti skupove A i B . 7}. a) Odrediti A. eiji su e1ementi celi brojevi i zadovoljavaju relacije: a) AUB = {xii :s. g} IB = {a. Odrediti skupove X i Y tako da vaie relacije: a) X C A i C U X =B . d) (AnB)UC = (A U C)n(B U C) (distributivni zakon n prema U). 66.13} C A. c} = {b. 63.e. 2.( b. b) Y e A iBn Y = C . 7}. 70.( y. 2.2. dokazati da vaii: a) (A \ B )nB 0. t) A \ (B \ C). francuski i nemaeki). Odredlll komplement P' skupa P u odnosu na skup N .g} i njegovi podskupovi A = {b.3} = (a. Na jednom kursu stranih jezika svaki sl~alac uei bar jedan ad tri strana jezika (engleski.!} . Odrediti skup T si metricn ih uredenih parova skupa S. n :S.d. a) AXB. 13} n {b.p . 17 ucenika fiziku. b) koliko ucenikaje odgovaralo dva predmeta od tri moguca. 62. k) (A U B) xC = (A xC)U (B xC). j) (AUB)xC (AxC) U(B XC).b. Odrediti skup X tako da bude X \ B =0 i A\X = {I. 12 ucenika matematiku i fiziku. b). {a.c. a elementi skupa B prosti cin ioci broja 330. d}.6}. Odrediti njihove komplemente A' iB' . ito: 18 slu!alaca uei francuski.2.c. c ).3. b) Napisati sve elemente skupa P( A). Dati su skupovi: A = {nln E N .c.2.f}.8). c) CU(AnB).a ). Da Ii je ovo ispravno? Dati su skupovi: A = {a. AnB= {xI2<x<6}.c} i B = {a. A = {a . II ucenika istoriju. 15 sl~a1aca uei nemacki. c}. x <7}. k E N) Jedan nJegov podskup. Dati su skupovi P = {I.53.

4) na slid I. -I .3. b)x p y <o>x=2 y. b. Odrediti skup A' .c. 2.. . S C {3. 74.6.I') E p .3. Odrediti elemente skupova: B = {Y\YES" (~+~) E s} i 83...6. Odrediti skup A x B . Definicij a.2.3). I. PC(B \ C)U A) i A X C.. Neka su A i B neprazni skupov i.(a. Oat je ~ematskj prikaz (graf) jedne relacije p u skupu A = (1. Datje skup S A= Oat je skup A = {1. AU(Bn C). I. Pres likavanje f:A ' nazi va se binama operacija.3} deftnisane su sledece relaeije. Oat je skup A X B = {(a.9. pravlio. Oat je skup S = {O.c} i B = {b.( z: -25) E S}. 2)} .2.5. I slusalac ue i sva tri jezika.2. ' Definicija 3.c}. 1.. Da Ii je relaeija re flek. {~XE S" x 2 S}. y. 3).2. "'I "'I a)x p y <o> x<y. . Oefinicija 4..2. 2} i B = {a. U skupu A = {.O. 6 sillsalaca uei engleski i francuski ..(2. I C ={ z\z E S . Re lacij a je bi lo koj i podskup Dekartovog proizvoda ~r~ l zvo IJnlh neprazmh s~upo va A i B.( b.I. c}.( b. lvna'! 21 20 . Oat je skup A = {a. 3.( c. z E takve da je x < < z. y) E M:x p y <o> x+ y= ID.O}. 1O. pa odrediti skupove: U skupu M = (D. A Y Skup A naziva se domen Cob last definisanosti nmkc ije). 4.4. Odrediti skupove : a) (AxA)n(B x B).. Koliko ima slusalaca na tom kurs u i koliko njih uei samo dva j ezika? Odrediti skup S tako da budu tacne (istovremeno) sledece fonnul e: s n {I. II slusalaca englesk i i nemacki. c} i B = {*. 11} = {x.b.y) e lemenala (t lanova) skupa A dodelJuJc T III 1.9. )Ef~ yl = y. y) E A:x p y <0> x' = y '.2l. B \(A nC). 2) . I} definisana je relacija p na 'ledeCi na~ lO : Ve x. 82.(xl . 1.2.3} .72. a skllpB kodomen iii antidomen.y)E A:x p y<:> Y = 77. P(C \ (AUB» i B x A. b. b. Odrediti elemente skupova: 84. y ) elemenata x. Dati su skupovi A = {a. Funkc ija (pres il kavanJe) skupa A u skupB Je svaki podskup f skupa A x B koj i ima ova dva svojstva' 10.6). .3. Odrediti skupove A i B .3).3. Skup svih prv ih komponenata skupa -+ = A 73. 1 If {6. z) elernenata x. p :V( x. IO) odred iti relaciju p de fini sanu na sledeci naoin: V ex. I. U skupu A = {-I . :E = (O. Sastaviti sve: al uredene dvojke (x. onda kazemo da Je x u relaclJI a y.3. y. 79. f jednak je skupu A. 12}. 2°. b) uredene trojkc: (x. pa odrediti skupove: (A nB)U C.d}. 78.(a. l).6} i u njemu je defin isana relaciJ3 x+ I.5} . 11). I zapi slIj emo x p y. Dati su skupov i A = {O. Relacije i funkcij e Dcfi ni cij a.( b.4.2. Odrediti odgovarajuce skupove. Binama relacija p skupa A je svaki dogol'or..( c. I ).6. A={~XE S -~)E S}. Oat je skup A = {1. y E A takve da je x < y. 11} cs Zatim odrediti x tako da bude S \ {I. Dati su skupovi A = {a.2. 6. + I)E N} i 85.6. d) x P y<o> x+ y = 2. prop ls kOjlm se svako m paru ( x . SU {2. B X A i naertati njihove grafove . naenati grafo e i i-pil8n svoJstva IIh relacija. "'I ""I e) x p y <o> x' = y'. 75. SI. 76. Odrediti skupove A X B. 2. (c. C "(::4 .3. Odrediti elemente relaeije p i prikazati je graficki u skupu A '. . (A \ C)n(B \ C). pa je napisati kao skup.12) . 80. yl) E fl\(x"y.9} = (3. Ako je p C (A X B) i ( t.8. c) (BxB)n(A x B). Neka je zadan neprazan skup A.9. = {z\z E S" z: > z}. Odrediti sve clanove relacije p.D.7. B= {~YES .5. 81. I l .5. b) (A X A) n( AxB).11} (2.

odrediti I( x l. lex) = 2x' . 23 .c. c) / 'og..f .2). b. c) fog. Dokazati da je pres li kavanje dato ovom fonnulom jedaD-jedaD iDa. U skupu R data su preslikavanja: f:x .y)' Pokazati daje p relaeija ekvivaleneije.3x.I i x . /:A ~ B.2x.(b .. b)/(x)=5x-6. Odrediti klase ekvivalencije i kolicnicki skup Z / p. g(x) = 4X ' . b) I 0 g .. 11}. Dokazati ... (a 4 b 2 f = ed 1 3 5 e). c)(g o f)( 6) d)(g 0 f)(m} .2.4x+ 5 i g(x) 3x-4.B d y e m d). 3 1 2 5 Odrediti : a) / of = /' . 3 4) 31 1 3 1 Odrediti : a) f og .I if -lo g.. .. 3) i preslikavanj e / = ( a. Dokazati.c) i B {1. U skupu N. Izracunati: a) (f 0 g)( 6). (I 2 3 4 45). 101.. U skupu S uocena j e relaeija p "mora prvi pozdraviti". b) / (2 x . Dato Je presli kavanje D.. b) f og i gof. 2) }.. Pokazati da je p relaeija ekvivaleneije.5. b.I.y.I og. d) / ( 1.x) = 3 .2. b) gof.' za datu. 91..c i tri kapetana d.3. 93.7 . relacija p " im a isti ostatak kod deIjenja sa 4 " je relaeija ekvivaleDcije. Dokazati da je ova relacija u stvari relaeija ekvivalencije.e. 4x+ 6. Odrediti inverznu funkciju f . R . zatim naci kolicnick i skup.(c.y) E S :xpy «> 31( x .. U skupu Z eelih brojeva definisana je relaeija p. dva porucnika b. Odrediti : a) I ( x) i g(x). Odrediti klase ekvivaleneije i odgovarajuci kolicnicki skup.2) . relacija p "ima isti ostatak deljenja sa 7 " je rel aeij a ekvivalencije. 96. U skupu eelih brojeva Z definisana j e relaeija p na sledeci nacin : V(x. Date su funkeije: x -+ f (x ) = 3x.y)E Z:x p y«> x = y (mod 3)*. ~cs..d.3) = 3x+ I: e) /(3 .o pilcmo x" O(mod y) eilamoxkongruonlno 0 po modulu y. (f 0 g)(x) = (go f)(x). 91.f}. U skupu S = {l. zatim odrediti odgovarajuce klase ekviva lencije kolicDicki skup Z/ p. U skupuS = (a. so naziva relacij ~ kODgnlCncijo. b} g'.d. 99. tako da je: Vex.b. 98. R definisana su sa f(x} = x' . b) f % / = f ' . = I. 100. Dokazati daje preslikavanje f konstantno. 9S.f =(a b .jejedan vojnika. Preslikavanja fig.5 i x ~ g(x) = 5x. b) (f 0 g}(m). Odrediti funkc iju a) l ex) koja zadovoljava funkc ionalnu Jcdnacmu a)f(x)=4x-l. znaei y je deljivo sa X. e. 105. Ova rel acij.. Kakva je to relaeija? Data je fuokcija x . Osim ove oznakc.d} i B = {a. c) f of of of Date su fUDkcije . Odrediti: a) F'(X) i g .m} i preslikavanJe V(x.' (X). Date su funkeionalne jednaciDe f (x + I) = 3x + 2 i g(2x+ 3) = 2 . = Dokazati da j e / preslikavanje I. .2.9. U skupu S = {xix E N 1\ x ~ 12} definisana je relaeij a p na sledeci nacin: 97. 90..3.3x..3.I og . Date su funkcije / i g definisane u R :x . e)/ .2x) = 2x+ 5.. Dati su skupovi A = {a. Odrediti: a) f'. C)/ . = 102. =f '.e.4..c. b)(x -I)I(x) + /(~) = x~ I: • xlyznafi x so sadrti u y iii x je einilac za y...B. 3 2 c)/(x)=-x--' 4 3 /(X)+2/(~) = X. f = (I2 2 43 i g = (1 2 2 4). Dokazati da za date funkcije vaii. e) f(x) + x· I(_x_) 2x-1 = 2. Dati su skupovi A (a. AIeo je: a) /(x+ 1) = 5x .86. Dokazati da su bijektivna (I-I iDa) preslikavaDja: 104. d} go/. Data je funkcija / = 87... 3x+5 i g:x . 103. lex) = 3x. y) E Z: x p y «> x = y (mod 5).

Ko liko ima naj visee rrouglova cija su leme na dale lacke Datj e sk up taeakaS = {A. . p. 3x + 5 2x -1 d)f( -X+ I) = -x-2 . Primedba 2.b. Napisati sve pennutacije od: c) reci OVAJ. Ko li ko se cifa)'a uporrebi za numerisanje od prve do 567 slramee neke knj ige (svaku eifrll rae lln ali noliko pUla kol iko se puta pojavljllje)? Date Sll tri razlic ite prave i na svakoj od njih po 5 razlici lih tacaka.q" q. (n . 2. 7. 9? 112. 7. 6 jedan pored drugog. Pri tome j e vaino utvrditi koliko ee clanova imati ti novi skupovi i kako ee broj clanova tog novog skupa zavisiti od broja elemenata pocetnog skupa. n(n. a ratke E i F nj oj paralelnoj pravoj b.= x . redajuci ih na razne naeine. .2) . x -I x +2 113.. 1... 2. vee su namenjeni a) cifara 1. a 4 na drugom mesru. Na M il anovom rodendanu svi su se ru kova li sa Milanom i medu sobom .4. onda postoji vise nacina da se od njegovih elemenata. 116. b) 9 razlicitih SlOlica? Koliko se ~es locif n ih brojeva moZe sastaviti od eifara O. = = kombinacij eC.. koj e zadovo lj avaju sisteme: a) f (2x + 1) + g(x . 117.. ..5 re uz uslov da se svaka cifra pojavljuje sarno jednom i da su pam~ clfre jedna uz drugu? (0 je pama cifra) . 3.. . 107. Zadaci iz kombinatorike koji se resavaj u pom06u fOimula za permutacije P(n) n!. B. D okazati.. 8 poeinje: a) sa 5: b) sa 123. Kohko Ie razlicitih paralelograma odredeno ovim pravama (raz!Jtlli paralelogrami Sll oni koji imaju bar dva lemena razli6ta).F } lakav da latke A.1. . x -I x- c)f(x +I)+ xg(x +I) = 2x/\f (X + I) + g (X +I ) =x. e) sa 8 642 ? X+2 x +4 cl f ( . 121. 24 .-. Oblast matematike koj a se bavi problemima ove vrste naziva se ko m binator ik a.l ) = x/\ f( 2x + 1). ( X -3 ) x +1 a)f 2x +4 = 3x -l . q• . B ilo j e ukupno 13 6 ruko vanja.· Odrediti funkcije f( x) i g( x). Odredtli sve prave takve da svaka sadrZi tacno dYe taeke iz dalog skupa. 4. za varij acije V.. a ko li ko kvadala moze uocili na tako dobijenoj slici? Pomocu vage treba izmeriti sve celobrojne te:b ne od I kg do 13 ~g Koliko nam je najmanje tdgova za 10 potrebno i kolika je lezina lih legova? U ravni su da le dye klase paraleln ih pravih: p . b) slova a. (x " 0) tada je fog = go f = I.~ (2X+ x+3 2) 4x+ I Napi sati sve permulae ije od eifara 3.2. ~) + g(~) = x. P)'ave klase p presecaju prave klase q . 123. 1. Koli ko je Milan imao gosliju Da svom radendan u? Kvadrat straniee 6 cm podeljen je na kvadratne centimetre. P .= .D .. x -I x -I (X -I 108..2/\} ~ + g-. I .3. Elementi kombinatorike Primedba 1.. 4.k + I) i za 119.c. d.2g-.. boljim ucenicima za razna takmicenja . . 114. Kohko se duzi. 5.-.· Ako j e: f~ . 8 sloje elementi 2. · .B. fonn iraju neki novi skupovi.E .C D pripadaju pravoj a... 3. 2x ....I) 'C ) 118. = (~) nisu u nastavnom planu i programu." R esiti funkcionalne j ednacine: 110. 4.I )(n . 5.) = x + l. I q.2. koje imaj u 6 na prvom mestu. Ko liko penn ulaeija od ei fa ra 1.4. 122. Na koli ko nacina 7 ucenika moze sesti na: a) 5 razlieitih SlO li ca. b) f(2 x + 1)+ 2g(2x + I) = 2x/\ f( U ko li ko penn ulacija el emenala 1. Neka je E = {e"e"e" . } dati skup.. 109.) = . b) u proizvo ljnom 0: porelku? Napisi sve celvoroe ifrene brojeve eiji je zbir cifara 10 a elfra deseliea 5. 3... C) (X.C. 6.. b)f . i 1 a) u dalOm porelku . 5. 3.2g(x -l ) = 2x' . 120. p . .106.e. Ko li ko ima petocifreni h brojeva koji se mogu formi)'ali od clfara I I I. 115..

144. Na koliko nacina je moguce sastav iti strazu.. ako se zna da knjige iz iste oblasti moraju biti uvek jedna pored druge? 133. a) Kol iko se razlicilih ~es tocifrenih prirodnih.2. koje ce reprezentovati skolu na matematickom takmicenju? Na jednom sahovskom tumiru ucestvuje dvadeset sahi tao Saki treba da od igra partiju sa svakim.2. od kojih su 5 iz matematike. 4 i izracunati njihov broj. Koliko ima cetvorocifrenih prirodnih brojeva napisan ib pomoCli cifara 0. c) tri kuglice iste boje..* Na polici se nalaze 12 razlicitih knjiga. 2.3j!' 143. 7 ako se oi jedna cifra ne ponavlja u jednom broju ? Na koliko naCina se od devet kandidata mogu izabrati cetiri osobe oa cetiri razlicite duznosti? Odeljenje jednog razreda broji 35 uccnika. . 146.1 . bez ponavljanja.2. Na koliko razlicitih nacina se mogu rasporediti knjige na polici. 127." = V.' (V/ je broj varijacije od n elemenata k-te klase). tako da cifre budu razlicite? Napisati sve kombinacije trece i cetvrte klase bez ponavljanJa od elemenata 1.8 takvib da se: a) cifre mogu ponavljati. 3.1: . 6 se seku u tacki A a 4 u tacki B? 131. koja se sastoj i od 5 vojnika i jednog oficira ako ima 40 vojnika i 3 oficira? 128. po cetiri i po pet zajedno? Koliko se brojeva izmedj u 3 000 i 5 000 moze napisati pomocu cifara 0.. 145. U neprovidnoj vrecici se nalaze 10 belih. Ako je elementima skupa S odredeno dva put a vise ravni nego pravih. n+ 2 'C"+ V. Koliko ce biti odigrano partija na tumiru? Na sahovskom tumiru odigrdno je 45 partija.1:2 129. c) jednakje 120? Dat je skup S = {0. 140. Koliko elemenata s ~drZi skup ako broj svih permutacija od njegovih elemenata: a) l1Ije Vee! od 1 ODD.0 crven i~~ i 30 plavih kuglica. d) (n..4. b) koli ko ima pamih brojeva odredenih u zadatkll pod a)? Obrazovati sve varijacije druge i trece klase. Skratiti razlomke: a) b) 100! .* U koUko tacaka se sece 18 pravih. b) tri kuglice razlicite boje..2. Kol iko ima petocifrenih prirodnih brojeva napisanih pomocu cifara 0. Koliko se razlicitih gmpa od po cetiri ucenika moze izabrati od 17 kvalifikovanih.6 takvih da se: a) cifre mogu ponavljati . od elemenata I . a broj je deljlv sa 5.4.' = 20. 141.3 .4. Koliko najmanj e kuglica treba IZVUCI IZ vreclce da blsmo sigurno imali: a) tri crvene kuglice . Koliko je ukupno razmenj enih fotografija? Koliko se brojeva moze napi sati pomocu elemenata skupa M. 147.* Za koje vrednosti n i k j e tacna konjunkcija 130. koji se mogll dobiti spajanjem svih temena sestollgla. 126.3. odrediti broj uce 'nika 137. 1. uzimajuci ih po jednu.2 = 4:3? . po dye. Koliko razlicitib cetvoroc ifrenih brojeva je moguce napi sati koristeci cifre 1. po tri. ako Iraieni brojevi sadric po dva razlicita prosta cinioca? Resiti jednacine: a) V. b) nije manji od 500.5}.2. I. od kojih 5 su paralelne. Elementi skupa S su tacke takve da su svake tri nekolineame. 2. . lI\ C"+ 1' . ? b) cifre ne mogu ponavljati. .5.7.4. Koliko se razlicitih prirodnih brojeva veci h od I 000 moze formirati od elemenala skupa E.9. 2. tako da bilo koje tri nisu kolineame.124. Odrediti broj razlicitih trouglova.5. c) 2 ·V/ =V:. a svake cetiri nekomplanarne.3. 149.3 . .1:"-1 2 'Vk-2 = 8".3. koji cin e prosti ci nioci broja 2 310. 1. Ako je svakl SahJS!(l odigrao partiju sa svakim ucesnikom . . 125.0 sarno jedanputa? 2 + .* Dato je u ravni 10 crvenih i 8 plavih tacaka. ? b) cifre ne mogu ponavlj ati. brojeva moze formirati od elemenata skupa S. 148. 138. c) (n-l)l. \8i. 4. d) V. 4 iz fizike i 3 iz hemije. 139. Koliko ima trouglova sa temenima u datim tackama kod kojih sva temena nisu iste boje? 132. .5}. " c) cifre mogu ponaVljatL a broj l1lje deljlv sa 5 . 27 26 . koliko pravih i koliko ravni odreduju elementi skupa S? n! (n . tako da se clfre II nj lma ne ponav ljaju. 142. 6 i izracunali njihov broj. Koliko se signala moze naciniti sa 5 razli citih zastava.5. 135.1)1 20! 102! 134. 136. Dat je SkllP E = (0. b) V/ = 120. c) cifre mogu ponavljatl . l. Oni su medusobno razmenili fotografije . 3.5 .

Odrediti kardinaJan bro) sk upa S ako je od nj egovih elemenata odredeno 364 razlicitih ravni .5. 151 . . Elementi skupaS = {A. ICitl broj eva. a) Kol lo se raz1'-' 'h petoclfremh S 'k .C. 152. . je sku p. . koj i je odreden lememma ovog mnogougla .* Za koje vrednosli n i k je lacna konjunkcija: W. a)C~ <C :. Na koliko nacina se moze naGiniti izbor7 156.moze formirali od elemenata sk upa S. C)Ct_1 <C.* Koliko ima pelocifrenih prirodnih brojeva ciji je zbi r cifara jednak 57 (Op~tinsko takmicenj e iz malemalike 1984 . .. Odredll l broj razitcltlh lrouglova.* Koliko razlici lih ravni odredlljll ovi h 12 lacaka7 (Op~tinsko lakmicenj e iz malemalike 1982. I. d) konveksnog n-lougla . Odredlll koitko je razlicilib pravih odredeno lemenima ovog mnogougla.) 157.._ I = 10 :1)/\ (C.3. c) 5C ]" = C. b) C..* Za koje vrednosti n je istinito tvrdenje: U skupu od 12 laeaka posloji lacno 6 cetvorki komplanamih lacaka ..* Na liketu sportske prognoze nalazi se 12 susrela. U nekom odboru ima 7 liea (clanova). Dat je skup S = {A .B. moze fomlirati od el emenata skupa 5.2. Resitijednacine: a)C 2" = 105. } su lacke od kojih su naj vise dYe kolineam e a n aj v i ~e tri komplaname. 153. 4 . a) Na koliko se nacina mogu izabrati predsednik.234 . 1. deljlvlh sa 6.150. 165. lako da se cifre u tim brojev lma ne ponavljaju7 Zbir broja dijagonala i b~oja strani ca konve ksnog mnogougla iznosi 153 .) 6 +C a)C o S b) + C I' + C. 169. Koliko se razliCitih prirodnih brojeva manj ih od 100 000 moze fonn irati od cifara 0. 2. a) Koliko razlicito popunjenili kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka.5} . b) konveksnog dvanaestougla: e) konveksnog dvadesetougla. co' 166. }. Odredili skup A cij i su elemenli arapske cifre pomocu kOj lh se mogu napisati pomenuti brojevi . :C:_ I = 5:3)7 162. 167.' = C / + C. 3.C . Elementi skupa S su lemena konveksnog mn ogo ugl a. b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)7 159. b) C. konstrukcijom svih dijagonala mnogougln dobijeno je 455 razli Citih lrouglova. Dat . god. tako da se c. treba izabrati cetiri ucenika.) U odeljenju una 16 devojcica i 20 decaka. za ko liko je veci od sopstvene peline.B . 164. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. sekretar i blagajnik tog odbora7 b) Na koliko se nacina svi clanovi tog odbora mogu razmestiti (sesti) na 7 stolica? . 160.6}. Odrediti card 5 da ovo vaii. a) Koliko se ra~licitih ~estocifrenih prirodnih brojeva manjih od 600 000 moze nacinili od elemenata skupa 5. . = 10 . = 1511. 168. b) koliko kolona treba popuniti ako se "zna" rezultat pet susreta. god. c) koliko kolona treba popunili ako se "zna" da sedam susreta nece bili nereseno? 163. Izmedu 3 000 i 7 000 oa laze se I 344 broja u koj ima se nij edna cifra ne yonav lj a.s. od kojih je bar jedna devojcica. 57 158.4.. Za odelj enj sku zaj ednicu 155." :V." > C...* Oat je skup 5 = {1. ' . 154. Unutr~snji ugao pravilnog mnogougla veci je od odgovaraj uceg spolj asnjeg ugla za loit ko .' 7 161..lfre ne ponavljaju! b) Kol lko se razli cilih peloe ifrenih brojeva deljlvlh sa 15. Koliko podskupova ima skup od 6 elemenata? Koliko nastaje uouglova konstmkeijom svih dijagonala konveksnog dvanaestougla ako im se temena pokl apaju sa temeIllma dvanaestougla7 Odrediti broj dijagonaJa : a) konveksnog petougla. Dokazati tacnost jednakosti: ·+C '6 + C 26 +C 3 46 + C6 +C 66 =2 6.' + C .

Za e svakl od razlicitih polozaja datih taeaka. Ako su p i q dYe prave koje se seku. tacke A" A" A. postoji tacno j edna ravan koj a ih sadrli. prava. 186. . Kakav polozaj prema ravni a maze imati prava c. r. B i C takve da je A E a. razlicite odP na pravoJ a. aCE c. Dato j e 6 tacaka u prostoru. tacke A" A" A. Aksioma paralelnosti. na pravoj b i tacka evan oVlh pravlh. Ako su tacke A. Koli ko je najvise razhcltlh ravOl odredeno datim tackama i pravama? Date su prave ~ i b koje se seku u tacki P. postoji tacno jedna ravan koja sadrli tacku A i pravu p. 189. na pravoj a. G. c? 177. 31 30 . Svaka prava koja ne pripada ravni a irna sa tom ravni naj vise j ednll zajednickll tackll. Neka su A. Dokazati. Dokazati . Kolikoje ovim tackama najvise odredeno' a) duzl. b i c ? 176. a i b. C i pravama a. Dokazati. Dokazati. VEKTORI 2. D eetiri tacke jedne ravni od kojih ni jedna trojka oije kolineama. na pravoJ b I tacka evan ovib pravih. Koliko ravni je odredeno sa pet taeaka od kojih rna koj e eetiri nisu komplaname? 175. 174. Aksioma 4. Prave a i b su paralelne (oznaka: a II b) ako i sarno ako a = b iii prave a i b pripadaju jednoj ravni i nemaju zajednickib taeaka. a) Koliko je pravih odredeno datirn tackarna? b) Koliko je trouglova odredeno ovirn tackarna? 171. Prave a i b pripadaju ravni a i seku se. Kohko Je ravni odredeno pornocu datib pravih? 180. BE b i B ~ P.1. Aksioma 2. .avan. Ko liko j e konveksnib celVor~ugl~va odredeno tim taekama? 2. 187. tacke B . koliko je ravoi odredeno tackama A.B. B.B" B" B" B . a prave b i c rnimoilazne. 182. B E b iCE c. Odnosi pripadanja i rasporeda Aksiome pripadanja: Aksioma 1. van prave a u ravni a.II GLAVA 2. B 4 ~ a pravoJ b I tacka evan ovih pravib. OISU Date su cetiri prave koj e se seku u istoj tacki. 188. Koli ko najvise razhcltth ravm odreduju date tacke i prave? Date su paralelne prave a i b i tacke A" A" A" A. Svaka prava sadrZi bar dYe razne tacke. UVOD U GEOMETRIJU . Dve razlicite paralelne prave odreduj u tacno jedDu ravan. Koliko je naj vise razlicitih ravn i odredeno datim tackama i pravama? Datoj e 5 razlicitih tacaka u ravD i koj e D pripadaju jednoj ravni. na pravoj a.' B " B .' B . 181. Date su dye paralelDe prave a i b. 183. Svake tri nekolin eam e tacke odreduju jednu ravan. 173.2. 179. B . koj a sa nekorn ravni irna dYe zajedni eke razlicite tacke. b) trouglova? . B . Svake dYe razlicite tacke odreduju jednu pravu.F . Postoj e tri neko lineame tacke. Postoj e cetiri nekornplaname tacke. 172. Ta~ka. postoji tacDo jedna prava p ravni a koja sadrii taaku A i paralelnaje pravoj a. B i C takve da je A E a i A ~ P . Aksioma 3. C. odredi ti broj pravih koje one odreduju.. . 184. b. pripada toj ravni . Definicija. 170. koliko je najvise ravni odredeno tackama A. Prave a i c su paralelne. Koliko j ~ ravni odredeno tri ma nekomp lanarnirn pravarna koje imaju Jednu zaJedOleku tacku? Koliko j e n ajvise ravni odredeno jednorn pravom i trima tackama kOJe ne pnpadaju datoj pravoj ? Dat? je n taeaka u prostoru od koj ih rna koje cetiri nisu komplaname. C i pravama a. Za svaku pravu a i svaku tacku A.'. Na pravoj a date su tackeA BCD i na pravoj b taeke E . Prave a i b seku se u tacki P. B . tacke B . od kojih rna koje tri komplanam e. Aksioma 5. Pa ralelnost 185. Ako su tacke A. tacke B . Kohko Je ravOl odredeno datirn taekama? Koji j e najmanji broj tacaka kojima je odredeno 36 pravib? Date su mimoilazn e prave. Ako tacka A ne pripada pravoj p. Prave a i b rnimoilazne su sa pravom c a medusobno su paralelne. Svaka prava. . Svaka ravan sadrli bar tri razne tacke. koja sece prave a i b? 178.

Date su paralelne prave p i q i nekolineame tacke A. Ako su dYe prave koje se seku u jednoj ravni paralelne sa dye prave druge ravni. e. 191. 200. Neka su a. Ako su a. Definlclja 2.· Prava a sece pravu b. 201. a treea je sa jednom mimoilazna. a 1. 209. B i 0 tacke prave 210. 204. Dokazatl. B i C van njih . b. b) 206. 40A + 30B (O-A-BII MA = 0. Dokazati. 193. 195. tako da je AB : CD 203. Dokazati. Odrediti ugao koji opisuje velika kazaljka casovnika u tokuJedno& Ia Ako su A. Odrediti kakve su medusobno duzi AC i BD. C i 0 tacke prave I dokazati istinitost i kaza: nOA+mOB (O-A-C-BIIAC:m=CB :n)'"'OC= • m+n (m. Ako su A. Date su prave a i b koje se seku. Dokazati istinitost iskaza: I a) (AM = ME II OE AB). Odrediti broj taeaka koje su jednako udaljene od sve tri prave. 199. Duzi AB i CD pripadaju istoj pravoj i imaju isto srediste 0 : tacke A i C su sa iSle strane tackc O. Zbir duzi na dveju duzi jednak je 9 cm. B. tad a seee i drugu. 205.". 194. Unija polupravih lOp i [Oq nazi va se 211. nE N). Tatke A I B nazlvaJu se kraJevl duzt. Ove skupove nazivamo ugaonim oblastima odredene ugaonom linijom pOq. vazi: a) a 1. 197. 'a ~rava b paralelna pravoj e. Dokazati. Tacka M Je srediste duzi AB. .A -C -B II CB = 2AC)'"' OC = Ako jedna ravan sece jednu od dye paralelne ravni. Koliko je ravni odredeno sa cetiri paralelne prave od kojih ma koje tri nisu komplaname? Date su tri prave od kojih su dYe paralelne. M. Koliko ravni odreduju date prave i date tacke? 192. e tri prave jedne ravni . b II ail e'"' b. kao i duzi AD i Be. Skup svih tacakapravea izmedu tataka A i.B ~ajedno sa tatka". OM ='2(OA +OB ). 2. p i Y tri razne ravni . Date su duz AB i tacka 0 na pravoj AB. 207. a OB = 7 cm. 2 208. ugaona linija pOq: Ugaona linija pOq deli skup tacaka ravn i 1t koje jOJ ne pnpadaJu na dva dl sJunktna del a. Dokazatt.3. b) (AM I = MB II OE AB)'"' OM =-IOB -OA I. C i 0 tacke prdve k. Data je duz CD. Koliko je ravni odredeno dallm pravama? Tacke 0 . = 3 : 4.la At B nazlva se duz i obele:zava se AB. Na polupravoj data su dva odseeka OA = a i OB = b. Data je duz AB = 36 cm. e '"' bile. Neka je zadata prava a i neka su A i B dYe razne tacke prave a. dokazati implikaciju: (0 . Definiclja 1. Dokazati. Dve paralelne ravni presecene treeom imaju paralelne presecne prave. sa zajednil!kom potetnom ta~kom O. B pripadaju pravoj p. koja deli duZ AB u odnosu I : 3. Definicija 3.75 MBII MEAB)'"'OM= 7 Ako su A. Prava e pripada ravni odredenoj pravarna a i b i ona sece bar j ednu od nJlh. 202. Izracunati rastojanje sredi§ta duZi S od tacke M . a prava e je paralelna sa b. Odrediti duzinu odsecka OM . Ako su abe razliCite prave jedne ravni i ako je prava a paralelna pravoj b.l. Neka su lOp i [Oq dye poluprave izvesne ravni lC. Ugao L pOq je unija ugaone linij e pOq i jedne od ugaonih oblastI odredenth ovom ugaonom linijom. onda su te ravni paralelne. 196. 198. B. b II a 1. Tacke Mi N su sredi ~ta odgovarajueih duzi OA i OB. Ako je a II p. Dokazati . a drugu sece. A. dokazati implikaclJu. a razlika njihovi h duzi na je 5 cm. Konstruisati duZ AB. !zraeunali duzine ovih duzi . Dokazati . 32 . Simetrala spolja~njeg ugla pri vrhu jednakokrakog trougla paralelna je sa osnovicom trougla. any = a i p n y = b. Duz I ugao 20A + OB 3 p.190. tada je i prava a para lelna pra· voj e. tada je a II b. 212. Odrediti duZinu duzi MN ako je OA = 3 crn . Sve tri prave su komplaname.

Izracunati ugao koji je suplementan svojoj sedmini. 230. Izracunati zbir dva ugla.lala. 239. d sa centrom S. Ugao map = 72 °. ' 236. Oy. izraeunati ugao koji cine simetrale L AOe i L BOD. b. Tackom M prave AB konstruisane su dYe poluprave MC i MD. Poluprave Oa i Ob su sa iste strane prave p i grade sa njom jednake uglove. Odrediti uglove: a = LaSe. Razlika dva ugla sa norma lnim kraci ma. 238. prava a je normalna na b.* Ugao koji cine simetrala jednog ugla i ma koj a poluprava konstrulsana unutar tog ugla iz njegovog temena jednak je po lurazlici ugla na koji j e dati ugao podeljen tom polupravom . Odrediti ove uglove. Odredi li sve transverza lne ugl ove ako je razlika spolj asnjih suprotnih ug lova 227. Zbir unakrsnih ostnh uglova Jednak je po lovini jednog od unakrsnih tupih uglova. Ako su s. Prave a i b seku se u tacki O. Oz. .D . 221. 232. Izraeunati ugao DME. {1 i y zadovolj avaj u konjunkciju a . i S 2 simetrale dva uporedna ugla. ako je ugao x LeSb cetiri petine ugla y LeSa. 234. prava e j e normalna na d . Izracunati uporedne ug love ako je jedan od njih Iri puta veei od drugog.L S2 ' 223. Ova uporedna ug la se odnose kao 4: 5. b) rastojanje sedi~ta duzi AB i CD . koji su suplementni. Izracunati uglove koji sa pravom p grade poluprave am i On ako se: a) am i On nalaze sa one strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob' b) am ian ne nalaze sa iste strane prave p sa koje se nalaze Oa i Ob. rasporedene su ovim redom iduei u pozitivnom smeru. Uglovi L COD i L AOB il1laj u zajednicko teme i rasporedeni 5. ~ta se na nsnovu dobijene relaeije moie zak ljuciti 0 uglovima a i {1? = d" =d. 220. . Odrediti ugao komplementan i suplementan uglu a . a ugao CMD iznosi polovinu ugla AMG. 217. 01. e. dokazati da j e L ABC L NAB + L BCL (sl. = = = Ako se saberu polovina. Rastojanje sedista dui i od ma koj e tacke izabrane na produzetku te duzi jednaka je poluzbiru rastojanja te tack e od krajeva te duE Dokazati . Tacka a odreduje na pravoj a poluprave am lan. p je 36°. [zraCLlnatl ugao nOs. Dokazati implikaciju: L xOz = L yOI => L xOy = L zOI. 235. = M A B N Na pravoj p date SLI eetiri tacke A . Odredltl merne brojeve svakog od tih uglova. a 34 35 . sa dva komplementna ugla. 2). L K c Slika 2.d (d j e oznaka za pray ugao). a) Dokazati da su uglovi pax i y OI' komp lementni . * D. ugao <5 suplementan sa a i ugao E suplementan sa {1. 233. Na pravoj p dataje tacka O . Iz raeunat i ugao y Ako j e MN II KL. 237. onda se dobija ugao suplementan uglu a. Razlika ugla a i njemu uporednog ugl a komplementan sa p. 226. 4 218. Poluprave Ox. 222. Dokazati . Ako su a i {1 kompl ementni uglovi. Izracunati ugao a. Ostar ugao a i sestina njemu uporednog ugla su komplementni uglovi. Odrediti takva dva ugla sa nonnalnim kracima od kojih je jedan Iri puta veei od drugog. 225. a n ~ pravoJ b poluprave Op i Oq. Prave p i q su paralelne. Uglovi a. Dokazati. cetvrtina i osmina ug la a. od kojih je jedan oSlar a drugi tup. 215. Ako je L AOB = 100· i L COD 140°. U pramenu pravih a.ve prave seku se u tacki S i obrazuju eetiri ugla. {1 = LbSd i y LaSd. Data su dva uporedna ugla pO" i qOr. tada je s. koje pripadaju istoj ravni . odrediti zbir 0 + E. a poiliprava as je nonnalna na Or. Ako je AD = 9 em izrae unati: ' a) AB + CD. 216. Odrediti ove ug lo ve u stepenima. 219. tako da Je ugao AMC = 54°. a I je nj ihova transver. 214. 231.y {1 + Y Odrediti relaciju koju zadovolj avaju uglovi a i {1.213. Poluprava Or Je sllnelrala llgla m a p . Neka su Ox i Oy nj ihove simetrale.* Prave a i b seku se i obrazuju cetiri ugla: dva 0 tra a i y i dva tupa Pi O Izracunati te uglove ako je 7(a + y) = 5(P + 0). izraelln ati ugao ray. iznosi 30°.\ tako da L COD sadrii L AOB. Poluprava am normalna je na Oa i poluprava On normalna je na Ob. 224. 229. 228. I A A . Odrediti dva ugla sa paralelnim kracima od kojih je jedan za 40° vee i od drugog.B . a ugao aOb je 40·. b) Ako je ugao pOq = 35°.C .

r~x se nc moie napisati u obliku :' }. Tacke A i B pripadaju pravoj Ill. zatim ga form ulisati kao pravilo za kvad riranje dvocifrenih brojeva.R = QUI .2. = = n-n . Skup r ealnih b r oj eva R Q U I . 75 '. a C i D pravoj q. III GL A V A 241. a zblr CI fara jedini ca iznosi 10. Oatje ugao AOB 48°. Ookazati. 55 '. Dokazati da je MN = AB. Sk up raci onaln ih b r ojeva Q = { : = = 242. Izracunati ugao MON . Tacke M i fIT su sredista I dtiZi A D i DB . 2. Izracunati ugao A'OB '. Primer: 47 x 43 100 x 45 + 7 x 3 2 000 + 21 = 2 021. DC i OD . Dokazati da je N srediste duzi BC . Dat je ugao AOB 45°. B .. f. azatl. 5°. Pr egled broj eva. }. 25 1. Tacka 0 je njeno srediste. 4°. CD = a. D iP. a poluprave DB i DB' pripadaju istoj poluravni sa pocetnom praYom AA'.zenje i delenje.• n. Ako j e AD= 2AC=6em. DB .240. AB b i CB = a + 2b. Tacke A i B pripadaju pravoj p. Ako je L AOB = L A' OB' a poluprave OA iDA' pripadaju istoj pravoj. AC iBC vaiijednakost + . pri cemu j e deli lac razlicit od nule. oduzimanje..3 . Dokazati. 247. REALN I BROJ EV1 3.B . b) Ako je AC a. koj i imaju istu cifru na mestu desetlca. CD=g em. 1. 6 Ookazati identitet (IOn + 5)' = 100 n( n + I) + 25. BP = m. zbir. 1. Dokazati . B i C pripadaju istoj pravoj. AC AC Dato je pet tacaka A. J = 250... U skupu realnih brojeva vaZe sledeci skupovni odnosi : N ez C Q C R. Tacke A. 248. tako da j e ugao ADA' 25° i ugao BOB' 35°. i da je ona spoljaiinja tacka za duzi AB i CD. Ako je A . C i D pripadaj u pravoj p. 244.). onda je ( lOa + b)( 10 a + e) 100 a(a + I) + be: Ovaj ideotitet moze se koristiti kao pravilo za usme~o mno.zenJ. lzrac unati oa ovaj oaCin 15'. U skupu Q 245. Izracunati na ovaj nacin : 32 X 38.0. a N je srediste duzi AD. Primer: 35 ' = 100 x 3 x 4 + 25 = 1225. prave su razlicite. ako je njihov zbir 30 em .2. Odrediti nj ihove duzine. Dokazati da se prave A B i CD seku u tacki P. Ookazati . Polj e rea lni h b r ojeva 1° .C .. = = = 36 37 . n + I. mno. za koj e vazi AP = m.3. 3. onda je i . 22 x 28. proizvod i razlika dva eela broj a je ceo broj. 95 '. 243. C . Poluprava OM deli dati ugao u odnosu I : 5. 2° . AB BC Ako za duzine duzi AB . . defi nisane su operacije: sabiranje. 54 x 56.b. S kllp celi h br oj eva Z = {.D i AB CD .. B.. = 252. 45 '. Data je dtiZ AB.2.N .e dvoci[r enib brojeva.3. = 249.. . Ookazati . a) Ako j e AB + AC = BC prave /II i n se pokl apaju. Na polupravoj Ox date su duz i OA. a poluprava ON deli njemu uporedni ugao u odnosu I : 2. 77 x 73. AC BD..pnrodan brO' O0 k ' J. Ako j e n prirodan broj.. 25 '. . tako da kraj prveje srediste druge. N. 85 '. koji na mestu Jedin iea imaj u broj 5. Tada simetrala ugla BOB' je normalna na AA'. 3°. U skupu N defini sane Sll operacije sabiranj e (+ ) i mnozenje ( ').. 1E m Z. Skup iraciona lnih broj eva I = = = 246.= I. tj .-1 . DP = n i CP = a + n. Konstruisati poluprave OA' i DB'. Ako je b + c = 10. a B i C pravoj n. tada se prave p i q poklapaju. AB= AC + CB= 7e m .. 92 x 98. tada tacke A. U skupu Z cel ih broj eva sem operacije sabiranja i mnozenj a de fini sana je i operaclja oduzimanj e (. a kraj druge j e srediste trece i kraj trece je srediste cetvrte.n EN)}. S k u p p ri rod nih brojeva N = {1.

n. 260. Dk azatt'd a Je za svako n E Z razlomak 21n+4 redukovan . ni za jedan prirodan + 5) deljiv sa 6. Ako je n eeo broj. 282. koji ima laj broj napisan u brojnom sistemu sa osnovom 9. delji v sa 7. 259. 262. 11 Ako je srednja eifra troeifTenog broja jednaka zbiru krajnjih eifara. ( 5'2 . c) n' .. I)' I)' I I) . Dokazati. 11 EN. 268. Ako se kvadrat rna kog neparnog broja lImanji za I. 279. onda je izraz n (211 + 7)( 7 11 + I) delji v sa 6. 261. n E N. ako se zna da je njihov zbir jednak zbiru proizvoda najmanjeg i najveceg i proizvod ostala dva. Dokazati da je izraz A = n' .. Za svako n. 281. 284.2y)+ y ( x + Y )_O b = 27. 266. Dokazati da su za n E N brojevi: a) 11 ' . Dokazati da se kvadrat nepamog broja moze napisati u obliku 8 p + I (p je prirodan broj iIi nula) . ( 3'2 . ali u obmutom poretku .. Zbir tri uzastopna eel a broja uvek je deljiv sa 3.fi iraeionalan..redukovan za svako n E Z .253. 265. n' + I nije deljiv sa 3. da bi se pornnozio sa II . d ' raz Iomak . b) x =o+ 3 ~ x(x . Dokazati. 256. Dokazati da je 1/ ' . 255. 267. Ako je zbir eifara dvoeifrenog broja jednoeifren broj .5 ' . xE Q. 269.fj iraeionalan broj. pokazati da i x+yEH. Neka je H skup svih kvadratnih iraeionaliteta oblika 283. Odrediti cetiri razli cita prirodna broja.. . Dokazati da je proizvod od dva uzastopna pam a broja deljiv sa 8. 277. ' o 14 n + 3 D o kazatJ.xEQ. Dokazati . 258. Dokazati. (8'2 ' . Dokazati impli kacije : a) x= 30 . 254. 9.19 11. Ako je II njihov proizvod a B prom'od dvocifrenih brojeva nastalib razrnenom njiho\ ih clfara. Dokazati da je neophodno i dovoljno da bi neki broj bio deljiv sa 72 da bude deljiv sa 8 i sa 9. 273. Dokazati da je proizvod od rna koja cetiri uzastopna prirodna broja deljiv sa 24. 0. 270..fj . 280.n. Dokazati da je razlika kvadrata dva uzastupna nepama broja delji va sa 8. Identltet ( a + '2 )' = a (0 + I) + I Koristeci ovaj identitet izracunati: 4' 271. p + q. Dokazati. c)(x =a' + 3/\ y =a' .3a)+a(0+ x )= 9. 0. 2n+ 3 a Je 5n+ 7 Dokazati da je + 4 za svako n . dokazati da je izraz n(n' . tada je razlika A . xE Q. b) 11 ' . Ako xE H i y E H. Odred iti taj broj. prirodan broJ) uelj ivo brojem 10. 276. Dokazati da je broj B = n ' + 20 n deljiv sa 48 za svako n pamo. Dokazati da broj A = broj . 278. Ako je n prirodan broj. ( 6'2 )' .3)"" x(x. 10. gde pE Z i qE Z. tada razlika a .5. Dokazati da je broj I 331 kub prirodnog broja. I Dokazatl.b je takode delj iva sa c.I)( n' . Trocifren broj napisan u brojnom sistemu sa osnoyom 7 ima Iste ~I­ fre. Dokazati . 272. delji v sa 6.B deljiva sa 99. 274. 263. Dokazati da je broj . 38 39 .1/ ( 1/ 257.I ~ x(x. Dokazati da broj n' + 8 n + 15 nije deljiv brojem prirodno.5 n' + 4 n deljiv sa 120.5n + 26)deljivo sa 120. Dokazati . delji y sa 5. Data su dya dvocifrena broja.80)+0(5x+ 3)= 1. broj n' + II n je deljiv sa 6. Ako je n prirodan broj . tada je broj 11(11 ' a. 275.x-yEH ix·yEH. Ako celi brojevi a i b imaju isti ostatak pri deljenju eehm brojem c.. Dokazati da se kvadrat eelog broja ne moze zavrsavati sa dye petiee. dokazati da je taj broj deljiv sa II .fi. dovoljno j e izmedll nj egovih eifara umetnllt i zbir njegovih eifara. Dokazati . 264. dobijen i broj je deljiv sa 8.

290.* Polinom a' . Oa Ii su broj ev i: a) 8 . n Brojevi p. 315.1 delji v sa 5.. 288. Ookazati . d) 7 ..n . Dokazati. Kvadrat prostog broja veceg od 3 ima oblik 1211 + 1.t + 9 deljiv sa 10. 9. Odrediti ove broJeve. Ookazati . . dokazati da je n' . 311. 33" 287. 316. brojevi 21 n + 4 i 14 n + 3 uzaprnno prosti . b) " 6 = 5' + 2· 15 ' + 3' I 5' + 2 . + 5" + . Ako je 17 ceo broj polinom n' + 2 17 ' ..74' deljiv sa 25 . 5. deljiv sa 48703 n nepamo. Ookazati da prosti brojevi oblika 3 k + 1 imaju oblik 6/1+ 1. e) 79 ' . b) 9 . b. Odrediti prirodne brojeve m i 17.* Ako razlieita slova oznaeavaju razlieite cifre. Ako je 17 ceo broj .17). j ednak 245 . ' + 1988 n deljiv a 3. Ako je n prirodan broj..121 prost broj. Ako su a. delJiv sn 1-1.* Ookazati da je proizvod cetiri sukcesivna eela broja uvecan za kvadrat celog broja. 313. Ookazati da je broj n(n ' + 2) delji v sa 3 za svako (m + 17 ) . b) Za koliko se poveC<! petocifren broj ako rnu se svaka eifia poveC<! za I. 17 d) ABC = DEe D.n' delji vo sa 12 . n E N . 318. (mn) .. 289. + !!. Prost broj p> 2 je razlika kvadrata dva prirodna broja. ( m . + 5" + J . koji se nalaz i izmedu njih. 292. 293. = 3. delji v je sa kvadratom binom a-I. takve da brojevi p + 10 i p + 20 su takode prosti .25 prost broj . 294. 295. Primenom osnovnih algebarski h identiteta dokazati jednakost: 5' -3 ' 8 5'_2 6 17 a) = -7. 300.2(a . potpuni kvadrali ? s· 9~ 61 6' 291. Ookazati da j e broj 8 p ' +2 P+ I 199017 deljivo sa 6. c) 5 .prost broj.3 deljiv sa 3 (k prirodan broj). 24 8 12 ' ceo broj ako je n paran 308.* Ookazati da je zbir kubova tri sukcesivna cela broja deljiv sa 9. j) 10' . 5 za koje je: n' . Svaki prost broj veei od 3 ima oblik 6 k + I iii 6 k + 5. 3 03. odredi ti brojeve nakostfma: a) ABC = CDB: b) MAK = 11K A. ooda je 5n + 5 n +l + 5n +2 deljivo sa 155. Do- Ookazati da su za rna koji pri rodao broj 17. !!. 310.285. Ookazati da je izraz 8 n ~8 + 1 + 8 n+' deljiv sa 584. Odrediti sve proste brojeve p. d) 67' . 312. c realni brojevi za koje vaZi a + b + c = 0 i abc = 1999.17 ' . dobija se kvadrat nepamog broja. jed- 309.* Ako je zbir tri uzastopna eela broja neparan broj . 305. onda je ala + b)(a + c) 1999. Ookazati .. Ookazati da je broj : a) 38' + 37 ' deljiv sa 75. 314. e) A H = CBDE. Ookazati. Odrediti sve prirodne brojeve Odrediti sve prirodne brojeve a) 9/1' . 31 7..I deljiv sa 10. dokazali da je njl hoy proizvod delji v sa 24 .. p + 2 i p + 4 su prosti. Ookazati . Odredi p.* Brojevi pi 8 p ' takode prost. Ookazati .3. + 4 " + .I delji v sa 10: f) 54 · . 298.2 17 ima za cinioee cetiri uzastopna broj a (17 > I). II i 101 . Zbir prvih n uzastopnih pri rodnih brojeva jedoak je trocifrenom broju cije su cifre jednake. 301. b) 99 ' . = Dokazalidaje izraz 2"+2 n + '+2"·'. . Dokazati. II 307. c) 9 999 deljiv sa 3. a) Ookazati da je broj A = broj . (m> 17 ) za koje je zbir brojeva In b) 16/1 ' . de- . Ako je n paran prirodan broj.I) . 296.+ 2 304. 297. ondaje 17 ' zati . 11 11 _ za koje je . i) 9 " + 14 delji v sa 5: 302. Ooka- 40 41 . Ako se proizvodu od dva uzastopn a pama broja doda I.* Ako je n prirodan broj tada je broj 4 n + ljiv sa 10. + !!. Odrediti 17 i tTaZeni trocifreni broJ Ookazati daje za svaki prirodni broj n izraz .I E N. h) 92.neN. - 299. + I su prosti. 306. 286.* Ookazati da j e broj A = 17 ' + 317' . tada je i 8 p' + I prost broj sarno za p kazat!. Ako j e p prost broj.a.

1'1 tj. aka se ne zna tacna vrednost broj a. a -Ial {a. .2 . Graniea greske. : b) 0. =(. b)lx-31=5.l x .1'-51)' 2 . Znacajnc cirre i zaokrugJjivanje brojcva Primedba I.I 998 2 + I 997 2 - " . tj . Dokazati da je 11 + iraeionalan broj .II.6.3)(211-1)(211+ 1)(2n+ 3)+ 16.1'1=· x . tj. b)l-x-6Is-. ApsoJutna i reJativna gre§ka.. 334.x) = /(. Graniea apsolutne greske 6. 5 5 3.0 S x Sa + 6. za koje je 0 S 0a' iii &/ :S 0.. iii o • = 6.243243243 . 6.a < x . a)lxl=2x-4. 333.. Ako je a' + b' = 6 abo(a i b eeli pozitivni brojevi).a < a <::> a . 2x-lxl 3 I.1' lal 330. . 320. a) 1x ..a 2:0 ° .. Graniea relativne greske datag pribliinog broja nazi va se svaki pozitivan bro. . . a)--= 2 O. b) Ix + 21+lx.x + 31 < 4. raeionalni brojevi. ako 1'1 nije kvadrat nckog eelog broja.1'<0 3 3 --+x-~I= 327. odnasna 0 = . lzracunati zbir I 999' .. I 996 .!!. Definicija 3.Jl7. Priblizne vrcdnosti. 2 3 3 7 4 4 a) l -x+51>-. Dokazati.-' 0 ia.1'. potpun kvadrat. prethodna formula postaje 1'>. b) 1x + 21 = 2 x + 4. Definicija 4. a) Ixl+lx. Definicija I. b)lxl2:3. Razlikaa = x . 338. 1 1 . ? 322. Dokazati . kraee x = a ± 6.1'+4.21=x+ 4.21 S 5.31<1.1'+1..al S 6. Ako je n prirodan broj tada je (2n. 0 . 2 2 5 5 339. I al 1. Dokazati .1').-' 0).I Odrediti interva le 1I koj ima se nalazi realan broj nejednaci ne (335-338): a) Ixl S 2.aS 1.2. Dokazati da je broj . .0<::> -6.. b)12 x .319.. b) I':: x + 112: 3. tada je a _ b Iraeionalan broj .. . 337. 3.+ .kaji nije manji od te greske. e) 0..r..a 326.1'10 •.. 00-kazau . + 3 . tadaje /( -xl= lex).21 = 2 x + 4.* Ako Je / (x) = (X+lx l)' + (X-IXI)' .. iraeionalan .+ I . a+lal {a. Dokazati da su periodicni decimalni brojev i: a) 0. . 336. pribliZnog braja 0 je kalicnik apsolutne greskea i apsalutne vrednasti tacnag (pribliinog) braja( x.1' 1 2' Ix -Ij x. 323. + b a . 321.... X 2: 0 2. d) 2. 1 .. J u Rditijednacine (331-334): 331.J {~' x~O 3 3x. x < 0 . u aznaei 0. Dokazati identitete (325-330) : 325. . Relativna greska.0 priblimog broja jc svaki broj koji nije manji od apsaluule greske log broja. 340. Posta je . I o= .a=la lO.!!. Definicija 2.. 324.. tada je /( . 332.a lal' 4) 42 .171717 . x da bi bile tacne 335. a < 0 b).1'. ( -.\'=0.* Akoje /(x)=lx+ 31+1.fi +.al naziva se apsolutna grclka priblimog broja a.a < a ) -_ =L ' b) I I 1.. PribliZni broj a nazi va se broj koji se razlikuje od tacne vrednosti x.21 = 3.777 .292929 .= 2 O ~0 .a.1'-5).31 + l x' . a) I x .1'+ 1x 1 ---'--"+.1'-5-1.* ( x-5+ l x-5 1 )' 2 + (.0.

8965. 196438.6073 .326 ". c= 5.341.425. b) 7 350. 10m. c)17.3606.01. ko)e)e merenje tacmje? va tela su izmerena na istoj vagi. . 0 a = 0. Zaokruziti brajeve: a) 50 864.41 (±0. 349.05) g. u decimalan 3 broj ako je granica apsolutne greske /:. 0 a. u prvom meren)u dobt)eno j e 49. b) 0. gre~ka 348.5. 88: d) 8 ". Date su priblizne vrednosti brajeva 343.4 dobijeni Sli na osnovu pravila 0 zaokrugljivanju brojeva. 358. b . 359. Koje je te[o izmereno ' tacn i)' ~ i . 869.005 kg). 361. Koliko pouzdanih cifara ima podalak 427.2 746 + 0 0005 . f) 0.004. Zatim izracunati gresku u pracentima. 347. Priblizni brojevi: a) 9. d) x = 8 km(± 0. b) 5.8. U sledeCim primerima izracunati apsolutnu i relativnu gre~ ku : a) 5 "'4.05 m. a = 5. 353.64. d)37 . 0.001 . r:.013)? '6 (pa ga zaokruZiti do trece vafeee cifre). 8. Pretvoriti 345. e) 54. ) m t b 1. " . 254 . b) 65 384.005 . ~~ 6. c) 15.564".I -lik' . o t 0 puta. .63.00053 .006 m). relativna Daci jedDu od veliciDa ako su druge dye date: a) 6.999. I. 346. = 12. b) x = 75 kg(± 0. 45 5 . ~ u decimalan braj . 54. trecem 48. 356. d) 0. 0. a oznacava se da je a pribli zna vrednost za x.003 kg). ' ~ -.b = 3.016 km)? c) x = 25 ± 0. 360.588 kg. Odrediti koliko pouzdanih cifara ima braj a = 2.87 m.6 m (±0. Odrediti praizvod brajeva 0. a: aJ 0. Rastojanje dva mesta na karti iznosi 24.3752 ako je relativna grdka log broja 0 a = 0. d) 6.6 cm (± 2 cm).604 (±0. b) 40 kg( ± 0.+ 0 00005 . 6. 7.03 .2. . b) 0. apsolutna gre~ka /:. 344.88 1"'0. c) 0.5. b) a = 6.436. a = 7. x io x.05 . Izracunat'i rastojanje ta dva mesta u priradi ako j e razmera kartel : 2 500000. 362. d) 12. Rastojanje iz.006 Ill).456 ± 0 0005 i 3 35 + 0 0005' I .5: 2056 . merenj : n dva predmeta utvrde? o da su im duzine a = 5. pri cemu se dobi lo: Q = 24 5 O (k-I k05 ) g. [zraclinati granicu apsolutne greske pribliznog braja. Izracunati relativnu gresku pribliznih brojeva: a) 2. Ire all vnu gresku praizvoda.380 ( ±0.5.07 m) . c) 25 m( ± 0. 2 351.64.6. zaokruz iti do jedinica sledece bra)eve ' 83. U kome se intervalu 'a lazi braj x ako je: a) x = 56 m( ± 0.32. 354. Koristeci pravilo pame cifre. Izracunati x = _ a_ b +c' /:. 98.5 kg(±0. Odrediti relativnu gre~ku pribliwih brajeva: a) 40 m(± 0.9991 ". 83 .006 Odredi lt granicu apsolutne greske naCi njen e pri mere nj u ld in e ne: kog tela ako se zna da se njegova tezina nalazi izmedll 32. Pretvoriti razloma~ 3.. Pretvoriti u decimalan braj sledece meSovite raz[ornke: a) 2 -7 (pa ga zaokruZiti na dva decimalna mesta)' .43 .56. ?Q. u drugom 49. d) 8 km + (± 0. • zattm Izracunati apsolutnu i re lati vnu gresk u raz e.46 ± 0.2 ± 0. c) 5. Sa x ". a. 1487 796 do jedinica treceg reda.5km(±14m). Relativna greska pribliznog broja a = 8. 352.02 m I. 6. 75049 do slotica'.97 ~ 1 cetvrtom 48.oa=0. c) 0. lzracunati srednje rastojanje stubova i zaokruzttt ga u metnma. 357.a=7. 582 kg 1 32.002 kg) .1.000 I.016 km).01 ) m.005.5406 do treceg decimalnog mesta . treceg i cetvrtog decimalnog mesta. a = 0.?edu dva elektricna stuba mereno je cetiri pUla.01 .0. . b) 2.9987 do stotih .5m(±24mm). 0. c)6. 355.09 ± 0. 0 a% = 4% . U kojim granicama pripada braj cija je pribliina vrednost data? Kolika je granica relativne gre~ke datog braja? Ako je merena velicina a. 342. pa ga zaokruziti postupno do drugog. Odrediti razliku pribliznih vrednosti brojeva a = 5 86.. 8 546496.

.c + d) ~ a : C = b : d. x. . Razmera i proporcija a) :: = ~ ~ 4a . m 17 p q p 111 +n+p +q m' 2". . 368.I)=. = x. : x.b + 2c = a . = .b . odnosno nazivamo razmerom broje\oa a i b. ~ ~ 46 47 . : x. n. k je vrednost razmere .3d b d Sa + 2b 5c + 2d' b) '::' = ~ = ~ ~ 3a . y: z = 8 : 15 i z : 3 = 6 : 2 izracunati x.(a.. I 1° .::. c)'::' = ~ = ~=~~ a + b+c+ d = . : y. . : x. .b+c.lednakost dveju jednaki h razmera a: b = c: d naziva se proporcij~ : Clanovi a i d su spolj asnj i. I I I I . Dokazati ekvivalencije: a) a: b = m: n <:> b : a = n : m. Ako su a i b realni bro. Dokazati ekv ivalencij u: . b)a+b+ c m+n +p 372. abc Ak o Je .d. x x" x. 3 373.d)= = (a + b . b d + d' 364.5:21. : y.: . : x.. 367. Od re dIt! I uprostltl razmeru . lI7. obrazovati produzenu proporciju x: y: z.= -<:> V 36. za x.= x.. Data je obmuta proporcionalnost formulom y 375. (abcd "" 0). Data j e direktna proporcionainost formulom y = 7 x. Iz proporcija x : y = 5 : 4.: . obmuto proporciona lni sa xI> x.e . . lzracunati vrednosti y" y" y. 369.:(x -4).c. : x. Dokazati implikaciju : (a+ b + c + d):(a.:.2b + 3c m 17 p 3111-n+2p 117-2n+3p' (b"" 0) .: . dn k .3): 15= 21: 35.:Y. koje odgovaraju vrednostima xI> x" x" x • . Iz proporcija: a) x: y = 8: 5 i y: z = 10: 3.. lzracunati nepoznati clan x u sledecim proporcijama: a)x :(2+ x) = 10. kolicnik a: b = k . m n p q m- 317 + 2/ .= 4. Vazl ekvivalencija a: b = c : d <:> ad = be. Dokazati implikacije: 4. I y.3b = 4c .d) :d .. izracunati : m n a) a . Vaii ekvivalencij a: abc d 0 a :m=b:n= c: p=d:q<:>-=-=-=. za x. x " = .= . Izabrati cet iri vrednosti x" x" x" x. : x. : x. PROPORCIONALNOST VELlCINA 4. Dokazati ekvivalencije: a) a: b = c: d <:> (a + b): b = (c + d): d. = I : 2 : I : 3. Spllatl t a~nost Je a 0 II y . 5 a c a' + b' ae + bd ac + bd e' d)(a+ x):(a. : x.= . c) 15:(2 x.:Y.• .d): (a .: -.b.: .3b + 2c 3°. 366.. :x.. b) x: y= 3: 4 i y: z = 6: 5. II I . :Y. 374. = I : 3: 2. :Y2 :y. Iz proporcija a : b = 2 : 3 i b : c = 6: 7 obrazovati produzenu proporciju a: b : c.· Ispitati tacnost jednakosti y. b)a : b=e :d<:> (a. y. · .IV GLAVA 370. ~ ~ ~ x. c)(a+ b) :(a.1.. Odrediti i uprost iti razmeru Y . b= a k 371.q"" ).b): b= (c. tako da je x. lzabrati vrednosti J b)a :b=m:n<:>a:m= b:n. lednakost tri iii vise jednakih razmera naziva se produzena proporcija .x) = p : q. a b i c unutrasnji clanovi proporclJ e.b)=(c+ d):(c. Iz produiene proporcije x: y : 6 = 2 : 5 : 3 izracunati x i y. 365.: .p. : y. :x. b)( x . Izracunati vrednosti y" y" y. Y2 )" III .d)<:> a : b=c:d. tako da je x.

385. Neki posao 6 radnika moze da zavrsi za 5 dana. 63 kva lifikovana i 126 nekva lifi kovanih radnika po kljucu 12 : 8 : 5.'" 65 384. srazmerno prometu i vremenu? Koliko vode temperature 40° C i vode temperature 25° C treba pomesati da se dobije 90 litara vode temperature 30° C? M1insko preduzeee ima dYe vrste braSna. Koliko se tabli. Ukupan otpor j e 24 oma. drugi 9 dana po 8 casova. za koliko ee dana 28 radnika. Koliko ce se kilograma robe kupiti za 4 340 dinara? 100 norveskih kruna vredi 12 700 dinara. Koliko zubaca ima zupcanik ako pravi 126 obrtaja i u prenosu je sa prvim? Radeei dnevno po 8 casova. Koliko ee kostati greda duzine 4 m. 377. einka i olova. 390. L. Koliko ce se kruna dobiti za 571 500 dinara? radnika iskopa neki kanal za 23 dana. Koliko se metara tkanin e dobije od 112 kg prediva? Zupcanik ima 54 zupea i pravi 84 obrtaj a u minutu. . koje iznose 650 i 700 dinara po jednom radnom casu. Od 66 kg prediva dobije se 165 m tkanine . Koliko treba uzeti cd svake ~Tste da se doblJe mclavma tetine I _00 kg cija bi eena bila 640 din . Pri resavanju zadataka primenom proporcij a treba prvo utvrditi da Ii su velicine x i y direktn o iii obmuto proporcionalne . Koliko dana treba onima koji su ostali da zavrse ostatak posla? 393. sirine 20 em i debljine 100 mm kosta 2 000 dinara. §irine 1. 389. Koli ko ima svakog metal a u bloku mesinga tdine 456 kg? Sumu od 728 000 dinflra podeli ti na tTi liea lako da svako sledece dobij e 20% vise od pretb odnlDg. Posle 15 dana 13 radnika napusti posao.3. Kako treba rasporediti ostvarenu do bit od 5 520000 dinara na pojedine pogone. 387..4. 382. cd 48 . -9 I. Koji dec premije prip ada svakom radniku? l edan posao su uze la u akord 3 radnika i zaradi la 246 000 dinara.5 m Odrediti duiinu eele grede. 388. 379. 3111. 397. a obmuto proporei onaln e uko liko k za x i y vazi y = -. duiine 1. 2 7 clona lne b" roJevlma -. legi ranih po r8zmeri 65 : 34 : 3. sirine 0. Prvi radni k je radi o 15 dana po 6 casova.2. Tri elektri cna otpora vezana u seriji stoje u razrneri 2 : 3 : 7. 391.2 m. 3 8 12 l edna vrsta mes inga je leg ura bakra. D va radn ika treba da podele premij u od 270 000 dinara srazmemo svoj im zaradama. Drvena greda podeljena je po razmeli 5 : 3. 0 3 000 000 dinara za 10 mesee!. Odrediti pojedinacnu dobit svakog radn ika iz ove tri kategorije. Koliko dana treba da radi 50 radnika ako rade po 8 casova dnevno. Za 14 kilograma robe placeno je 980 dinara . Resavanje zadataka i z racuna raspodele i mesanja se svodi na resavanj e linearnih j ednacina ii i na resavanje sistema sto je detaljno pokazano u resenj ima zadataka. Primena proporcija Primedba.5 m debljine 2 mm. 720 i cd ~ 0 . Rac un rasp odele i mesanja Prim ed ba . pogoDa C 5 000 000 dinara za 6 meseci i pogona. da bi primili ukupno 160 000 dinara? ledna prostorija osvetljena je sa 15 sijalica od 60 W . radee i po 7 casov a. 386. pb kil ogramu? ~9 394. 378. Promet pogona A iznos i 8 000 000 dinara za 5 meseci. 395. Za koliko ee dana biti gotov isti posao ako posle 2 dana dode jos 3 radnika? Greda duzine 3 m. Veei deo ima duiinu 1. Kazemo da su x i y direktno proporeioDalne ukoliko je )' = kx. sirine 30 em i debljine 110 mm? Od odredene kolicine bakra moze se izvaljati 10 tabli duzine 2 m. Koli ki su pojedini otpori? Fabrika ima 4 pogona.5 m i debljine 4 mm moZe izvaljati od iste kolil!ine bakra? 396. Koliko bi si_ jalica od 75 W davalo isto osvetljenje? I 4. a treei 12 dana po 7 casova.din ~ I kg. pogona B 12 000 000 dinara za 7 meseci . 1380. ~. Koj i deo zarade pripada svakom radniku? Podeliti duz od 456 m na tri dela cije ee duzine biti redom propor. izraditi I 260 metalnih pro fila? Radeei dnevno po 6 casova 40 radnika zavrsi neki posao za 20 dana i za to prime ukupno 192 000 dinara . 392. 21 radnik za 6 dana izradi 720 metalnih pro fila . x 376. Iz preosta le dob iti na slobodnom rasprolaganju preduzeee podt:!1 1 386000 dinara na 2 1 visokokvali fikovanog.

Kao umanjena glavnica (G .P) : ( 100 . Koliko je poveejlIJje u procentima? ~ri transportll povree kalira 8%. P :p= G: 100.. P : p = (G . jacine 72 %? Ako se pomesaju 6 kg sumporne kiseline jaCine 0. Kolikaje bila kupovna cena robe. Kao cista glavnica G . Kolika je u procentima ostvarena dobit? Nagrada radni ku po j ednom casu od 6 500 dinara poraste na 7 020 dinara. 2°. Kolika je hektolitarska tezina zita posle susenj a ako procenat vlage ostane 2. Na j edn~m p~lj opri vr_ednom dobru ubrano je 13 540 vagona kukuluza. 418. Zaj edno sa poveeanjem od 1 6% trgovina je primila 371 200 dln ara. Amortizacioni fond preduzeca povecan je od 5 620 000 dinara na 5 844 800 dinara. U zadac ima glavnica se pojavljuje: 1°. 421.procentni raeun do sto.a 410.75. Koliko je primao po jednom casu pre povisenja? Uz marzu od 15 %. Kolika je td ina protila pre obrade? Sa 4% troskova za robuje pl aeeno 128960 dinara.P) .76 kg. lzracunati nonnu . te su na cilj stigla 102 ucesnika. Kolikaje nabavna cena robe? Robaje sa 5% gubitka prodata za 212 135 dinara. 404. a koliko posle pojefiinjcnja? Norma je prebacena za 22 % i proizvedeno je 89 060 jedinica prolzvoda. Koliko je to u proccntima? Pri obradi gvozdenog protil a orpadak iznosi 2.398. U procentnom raeunu pojavljuju se tri promenljive velicine: p procenat. za 840 dinara prodaje se jevtimje. Koliko litara vode mora sipati da bi litar mesavine prodavao po 900 din? 4. Kolika Je bila stara cena? Preduzeee planira dobit od 2 542 000 dinara. tako da sada tezi ~.4. Kao uveeana glavnica (G + P ) . Procentni i promilni raeun 415. 408. 3°. 403.e ki lograma povrea kuplj eno? 425. Odrediti nabavnu cenu robe. Kohko Je poveeanje? 7. Ukupan otpor je 10 oma. a u procentima 8% . Koli ko ima svakog sastojka u 546 I vazduh a? 409.procentni racun na sto. 422. nagrada radnika je 2 875 di nara . prodatu robu Tri paralelno spojena elektricna otpora stoje u razmeri I : 2 : 5. Kohko Primedba. izrac unati koliko kosta roba. 400. Vinar hoee da pomesa sa vodom 450 I vina koj e prodaje po I 100 din . 416. Na prodaji robe bio je gubitak 6% . Kol iko grama srebra treba uzeti fin oee 600%0. 406. P:p=(G+P):(IOO+ p). Ako je roba prodata za 376 000 dln ara. Izracunati 15% rabata od 55 400 dinara. a ostvari 2 389480 dinara. a koliko j acine 88% da se dobije mesavina od 144 litra. G osnovna vrednost iii glavnica i P procentni iznos iii prinos i stalna velicina 100 (procentni raeun) i I 000 (promilni raeun).45 i 14 kg jae inc 0.p). 417. Koliko zlata finoee 900%0 i zlata finoee 600%0 treba legirati da se dobije 30 kg zlata finoee 800%0? Cist vazduh je smesa azota (78 % ) i kiseonika (21 % ). a sada kosta 146 160 dinara. Izracunati pojedine otpore.procentni raeun u sto. Koliko je ucesnika stanovalo? 51 so . a koliko je bilo troskova? Sa povisenjem 15 %. Izracunatl koll ko Je stof kostao pre. 405. 412. 419. 401 . 399. Na jednom krosu 1I toku trke otpalo je 15%. Pos le susenJa tez ln a Istog kukuruza je opala na 10 832 vagona Kohko Je to u procentim a? Stof)e pojeftini o z~ 12%.5 %? 10 040 kg. jedan metar stofa prodaje se po 5 980 dinara Koli ka je nabavna cena? Sa 5% vlage hektolitarska tezina zita je 84 kg. Sa 6% zarade robaje prodata za I 272 000 dinara. 423. 411 . 407. 402. 0. Kolika je provizija? Kaput je kostao pre poje ninjenja 160 000 dinara. odrediti jacinu mdavine. a ostal o cine neki retki gasovi . Za koli ko je procenata cena snizena? Robi je snizena cena za 20 % i sada iznosi 4 640 dinara. a koliko srebra finoee 900%0? Koliko treba uzeti sumpome ki selinc j acine 52. o odbitku 12% provizij e primlj eno je 4 224 000 dinara. Jedan zlatar mesa srebro tinoee 600%0 i srebro tinoee 900%0-aobija 600 g fi noee 850%0. 420.

Ako je K lllog (kapita!).5% kamale za 40 dana duzmk je pri mlO 440 300 dinara. 441. kupov ini robe za gotovo dobij a se popust od 2. Pri lome 12% ucenika nije resilo ni jedan zadatak. a ko lika j e kamata? Po odbi lku 6% int eresa za I J 0 dana duznik je po rnenicnom z. 446. Za ko liko procenata je druga knjiga jeftinija od prve knjige? Cena nekoj robi poveeana j e za 50 % . trgovinsko preduzeee proda 15 400 kg povrca za 452 760 dioara. 429. %0 od 3 246 000 dinara . tada je: I vreme u / = Kpl. 444. a ko lika kamala? Po odbitk u 7% kamare za 55 dana. a racunat a j e od 424 00 0 dinara. Kamatni racnn Primedba. Z a koliko procenata nOVll cenu treba smanjiti da bi se vratili oa slaru cenu? Na kontrolnoj pismenoj vezbi bila su data tri zadatka. 436. d vreme u danima. 438. 8 Posrednicka provizij a iznosi 636 dinara. banka je isp la tila 7 12 300 dmara. 5% . a sirina smanji za 30%? l edna knjiga j e za 25 % skuplj a od druge knj ige . 52 I = Kpm . 448. 449. 427. 445. Na koliku sumu glasi mel1lea? Po odbitku 7. Kolika je prodajn a cena robe ? Sa gubitkom od 2%. Ako j e na racunu 14 040 dinara.426. 32% ucenika res ilo j e j edan iI i dva zadalka. duzni k je platio 222 200 dmara. Koli ki j e kapital. 428. 443. Kolika j e bila kupovna cena robe? Da Ii ee se promeniti pov rsina pravollgaonika i za koliko (u procentima) ako mu se duzina poveea za 30%. Koliko iznose troskovi? Sa 2%0 provizije roba je llstllpljena za I 251 999 dinara. dokj e 14 ucenika resilo sva tri zadatka . 431. 1200 ' / = Kpd . 442. 432. Kolik i j e kapital . 100' 437. 434. 447.e1 jc 15. / kamata.. m vreme u mesecima. p kamatna stopa. 433. 439. 36000 Stedisa je ulozio 540 000 dinara na stednju sa 7. 430. Koliko je ukupno uceoika radilo vezbu'! 4. 450. PI. Koliku sumu ima da vral i? 2. Koliko ee kamate dobiti stedisa pos le 4 godine? Koliko kamate donosi ulog od 108000 dinara. Odredi ti promilnu stopu.:lJmu primio 147 250 dinara. a koliko je plallo na Im<! kamale') Sa 6% kamate jedan ulog pora le za 75 dana na sumu 121 500 dlnara.5.5 % kamatne stope. tako da roba kosta 292 896 dinara. godinama. 435. Ka mallla s topa na ulog orocen oa 6 mescci iznosi 75% Kolikl JC ul og ako Je na kraJu obracunato 45 000 di nara kamale? Sa koj ol11 kamaln om stopom ul og od 540 000 dinara don<!se la 0 dan a kamatu od 4 500 dinara? Zajam od 840 000 dinara sa 9% kamatne Slope U7. Kolikaje bila kupovna cenajednog ki lograma povrea? Odrediti 8 440. Od koje slime je racunala kamata i koliko ona iznos i? Zajedno sa kamatom 6% za 60 dana. Koliki je bio dug. Proviz ija 7%0 iwosi 602 dinara. Ko li ki je 1I1 0g? Po odbitku 4% kamale za 3 godine duzni k je primio 440 000 dinara Kojll su mu duzni k treba da vrali posle 3 godine? Zaj edn o sa kamtom 9% za 80 dana povcri lac je primio 234 600 dlnara. mana Kada Je vraeen dug ako jc na ime kamate placeno 8 400 dinara? Zaj edno sa 8% kamale za 4 godine dU7 ni k jc ispl alio dug sumom OU 132 000 dinara. Od koj e je sume racunata? Troskovi su opteretili robu sa 17%0. po 8% kamatne stope za 4 meseca? Kolika je kamata na dug od 75 000 dinara sa 6% za 80 dana? .

Dokazati.) i'akoje LBCD == LB. Dokazati . .. b) njihove odgovarajuce visine su jednake. -D . Dokazatl da Sll trougl ovi AMC i BMC podudami . Dva trougla su podudama ako su im jednake po jedna srranica. AC = b i AB = c. . 462.BIC I . 457. U svakom jednakokrakom trouglu jednake su: a) visine koje odgovaraju kracima. b) a = ai' C = ci i h. 465. 1°. 3° . 5. C I II CA = C. 458. kracima. Ako je prava s simetrala duzi AB i M E s.ABC == C!. hh i hc i . Dokazati. 463. Ako je poluprava D. tada je AM = ME.A IB IC I "" AB = AlB . c hipotenllza ~ougla): a)a=a l ib=b. Stav SSS: AB = AIBIIIBC =BIC IIICA =CI A I => !'lABC == !'lAIBIC I .::::=:::::=:::::=:::: b) tezisne duzi koje odgovaraju . . 459.C . Kod podlldamih trouglova vazi ekvi valencija ' C!. II B C = B. simetrale uglova sa sa' S ~ i s y • Dokazati da su trouglovi ABC i A. Dokazati da Sll trouglovi ABC i ABC I podudami ako su imJ'ednake ... II liL A = LAlli LB = LBIII LC = LC I · Minimalan broj uslova da dva trougla budu podudarna daju se sledecim stavovima 0 podudamosti trouglova. 467. Podudarnost figura Primedba. vis ina i medij ane. Dokazati dasll dva pravougla trollgla podudama kada su im jednaki elementl (a I b katete..D ...BIC I podudami kada su imjednaki sledeci odgovaraju6i elementi (451-453): 451. Dy tada je MA = ME.BIC I su podudarni ako su D i D unutrasnje Tacke stranice AB i AIBI(A -D . Dva jednakostran icna trougla su podudama ako su im jednake vi sine.' I ' c)b=bI' C=C' \ " a=a' Trouglov i ABC i A. Dokazati. a) a = a" b = bl i h. . === A~. a) a = a I' C tacka A E Dx. 460.. f3 i Y odgovaraJ'uce visine sa . = h b. U geometrlJl ve liku primenu ima pojam podudarne fi gure: duZi . podudami ako su im jednake visme CD = CID I i duzi AD = A I D I i BD = B I D \. koja je spojena sa temen ima A i B. 54 b)b=bl'Y=YI. trouglova itd . MA .. 51 3 E a DE = 70 m (sl. I 1 VISlne CD = CID" uglovi L CAD = C I AID I i L CED = L C I B I D I" Dokazati da su trollglovi ABC i AlBIC.i CD koj a odgovara osnovici AB jednakokrakog trougla ABC uocena Je tacka M. Primenom podudamosti trouglova izracunati sirinu reke AB ako j e B BC = CD. Trougao je jednakokraki ako i samo ako su mu dYe teZisne Iinije jed· nake. Dokazati da su dva jednakokraka trougla podudama kada su im jednaki elementi (a osnovica. Oznacimo stranice trougla ABC sa: BC = a. uglova.B .1. Posmatrae koji se nalazi u taeki E vidi da tacke A i C pripadaju istoj pravoj. 461. L 1 = L 2 = 90°. koje odgovaraj u tim stranicama. 4°.1 Dx i ME 1. BE Dy. IZOMETRlJSKE TRANSFORMACIJE 456. Dokazati . 5. . Na visin. tacka ME 5. Dokazati: a) njihove odgovarajuce tezis ne duz i sujednake. Dokazati. Stav SSU: AB = AIBIII AC = AIC I II LC = LC I II AB > AC => !'lABC == !'lAIBIC.B. 452. naspramne uglove sa a. A.. Dokazati da je AD == AID . b)c=c"a=a l is p =s ~. 1 b) c = c I' hC = hit C = t CI Ct ''\' 55 a)b=b"sy = s" iY=YI. = cit C = t C'J'. Ako su dye figure podudame njihovi odgovarajuci elementi su jednaki . 3). 2°. Data su dva podudama trougla. 464.V GLAVA 455. c)a=a"hu =hu. ~. 466. A. = h~. si metrala ugla xDy. . Dve figure su podudame ako postoji preslikavanje koje ih dovodi do uzajamnog poklapanja. Stay SUS: AB = AIBIII AC = AICIII LA = LAI => !'lABC == !'lAIBI C I . b)a =a . 454. b krak jednakokrakog trougla): . 453. h(/ . a)a=a"h b =h.. Stav USU: LA = LAI II AB = AIBI II LB = LBI => !'lABC == !'lA. c) njihove odgovarajuce simetrale unutraSnjih uglova su jednake.

479 . a) at c.C . h. j ednakostranican. . BC . 484.E.491): 485. Cetvorougao koji na taj nacin nastaj e j e pravougaonik. 481. 487. FC dele dijagona lll BD na tri Jednaka dela. 'a. Dokazati da je AA' + CC' = BB'. Ako su kraci BA i CA j ednakokrakog tro ugl a BAC produiena preko vrha A tako da je AE = AF .AB i D/i. aK sredi ~ te d uzi AC. c. h. Ookazati da je trougao MNP takode j ednakostranican .CA konsrru isan i su odgovarajuci odsecci BC . A. 489.z m a . D . 473. Ako prava I sece jedan krak u tacki M . U trouglu ABC sU'anica BC + 2AC. i ' " i obim rro ugla sa 2s. tezisne duii sa I a' I.e. konstruisana je medijana AD. AC = b i AB ='. C . Pocev od dva suprotna temena romba konstruisu se na svaku strani cu jednake duzi.C. he' Ie . a produzetak drugog kraka uN. Ookazati daj e KB . fJ . su sredi sta redom stranica AB. = AB . 475. C' podnozja normala konstruisanih iz A. BP i CM j ednake. se poklapaju. 486. a) Kakav j e cervorougao B. 478.h.B. AC. Ookazati .. r BE + CF slalan i J'edn ak CB .E E AB ).C..* O at j e j ednakokraki tro ugao ABC sa vrhom u A ' " B . 477. B. U ostrouglom trouglu ABC tacke C.E. h . ' a' b) fJ. y. C na pravu p.* Oat je jednakostranican trougao ABC. h.A"B. BC.D . tacka Q presek pravih C.* U j e. a) f3. c) Tez i ~ ta trouglova ABC i A. dokazati da je: 10 rrougao DBC j edn akokraki. Svaka od stranica AB. tako da Je A . = CA. Dokazati. E E BC). BC.. 476. Oznacimo stranice trougla ABC sa BC =a. a) a + e. A.. CA . Neka su A'. Dokazati .B '. 0 0 kazal!. i B. fJ . tada j e FB = EC( F E AC.. 470. O at je jednakosu'anican tro ugao ABC. a) e . fJ.H ? b) Prave AA. zbir ovih duii je konstantan i jednak visini trougla koja odgovara kraku. =BC. = KC.* U paral elogram~ A Bc.oJe lacke D osnovice BC konstrllisu : DE l. I. 483 . e. a) a. h. Oat je jednakokraki trougao ABC i prava I koja je norma Ina na osnovicu AB. O okazati da j e trougao PQR takode jednakos tranican. 491.C i tacka R presek pravih A.fJ. Kada je na duzi CD racka E lakva da Je CE = AD .fJ· b)s. Dokazati. 482 .468. i h. O dsecc .(e > a). Dokazati: a) T ro ugao ADO je j ednakokrak i. k ' • 'V1SIIlom B Ako su .D tacke FiE su sred ista naspram nih stranica AB . b) a + b. ABC simetrala kraka BC sece produienu 0 noVICU AB u tack. A i B. a. Na prod uzeci m a stran ica AB. ' ' . f3 i y. ~C tada Je zb. odgovarajuce visine sa h•. 469.* Ako se iz rna koje tacke M koja pri pada osnovici A B jednakokrakog trougla ABC konstrUisu nOim alne duzi MD i ME na oba kraka (D E AC. Dokazati da su duii AN. u tro uglll ABC bi lo koja tezi~na duz jednako je udaljena od druga d va temella. a) Ookazati da je trougao A. fJ (a > h).C. a) a + b. U j ednakokrakom /:. BCN i ACP. B i B . D. produzena je preko ternena B. b)e.D . .C.Paralelogram ABCD i prava p koja sa paralelogramorn ima sarno Jednu zajednicku tacku i to je teme D. seku se u tacki K.* Oat je . le. . B . Tacka H j e podnozje visine konstruisane iz temena A..* O at je trougao ABC. 0 CA. B i C. CD . AE .fJ. b)e. Ova jednakokraka trapeza su podudama ako su im jednake osnovice i visine. O okazati . b) AD je simetrala ugla BAE.B . 480. b) Ako j e P presek prav ih A. fJ . .C . Konstruis8ti trougao ABC ako je on zadat sledecim elemenrima (485 . .a. Dokazat i: ' 1 tro ugao DBC je jedn akokrak i' 0 2 trougao DBE je takode jedn akok raki. AB . b) a . tad a je trougao MNC jednakokrak. 57 56 . Presek duzi AE i DK je tacka O. Na nj egovim stranicama spolja konstruisani su j ednakostrani cni trouglovi ABM. C. b) h•. 2 0 trougao DBE jednakokraki .dnakokrakomtroug lu ABC simetrala krakaBC sece osnovicUAB u tack. 490. 472. 474. h. h. O okazat!. TackaE j e srediste duzi DC. 471. Na pravOJ CD konstru isan je odsecak CE = DA D .b. c. 488.. A za duz d tako da je BM = CN = AP = d. Ookazati da su dva trapeza podudama ako su im j ednake osnovice i dijagonale. Ookazat!. nasprarnne lIglove sa a. a) 2s.

f3. b) d" d. 507. Konstruisati j ednakokrako-pravougli trougao ako su dati: a) zbir kraka i hipotenuze. d) razlika kateta i os tar ugao . > d. Ako su dYe ravni paralelne sa treeorn. i d.stranica): a) d.). Konstruisati pravougli trougao ako su dati : a) kateta i j edan o~tar ugao.ostar ugao. c) a.b.(b>a ). c) dijagonala d i razlika stranica a . i ostar ugao a. (d. 506. 498.d. 510. ' Ugao izmed u pra vc i ravni. d" (a> b).lna je na ~avan lC (p. krak i dijagonala. b) b. kraci BC = c. gonale. 497.llC) ako prava p i ravan 1£ IInaJu zaJedntcku taek u P I prava p Je nonnalna na sve prave ravni 1£ koje sadrie tacku P . Konstruisati kvadrat ako su dati: a) zbir stranice i dijagonale. 511. one su paraleloe i medu sobom. 508. h. KODstruisati romb ako su dati (d. Dcfinicija. b. tada o~ tar ugao odreden pravom p i njenorn onogonalnom projekciJom p' na 496. b) razlika dijagonale i stranice. 5. b i visina hu. b) stranica a i dijagonale d. . 509.. c) zbir katete i hipotenuze i ostar ugao.b i duza stranica a. b) razlika hipotenuze i kraka. BE rr) Obe duzi sa ravni lc zaklapaju ugao od 45°. d. 503. 495. Dokazati . 505. Odrediti geometrijsko mesto taeaka prostora sa osobinom da su sve tacke podjednako udaljene od kraj eva date duzi. a . d) a . Odrediti rastojanje izmedu tal!aka A I B.visina. d. Uga o pravc i ravn i 502. (d. a. c) duia straniea a. ravan lC nazi va sc ugao izmedu prave p i ravni lC . 494. a ugao od 60°. + d. dijagonala d. Konstruisati pravougaonik ako su dati : a) zbir stranica a + b i dijagonala d. i visina h Q • 501. Ako je prava nonnalna na ravan. d) dijagonale d" d . c) zbir os nov ica.492. 499. . dokazati da je prava p nonnalna na dul AB Odrediti duiinu projekcije duii cija j e duzina a em i kOJ3 obrazujt a projekeijom ravni ugao: a) 60°. d) razlika dijagonale i manje straniee d .b (a > b). b) ostar ugao i tezisna duz koja odgovara hipotenuzi. Kon struisati deltoid ako su date obe dijagona le i jedna stranica. h . b krak): d)b-a. i d. su dijagonale. h. 493. b.. c) 45°. 58 9 . Pr~v a p nonna. 500. ugao izmedu prave i ravni je pray. Konstruisati jednakokraki trougao ako su dati elementi (a osnovica . c. h. Dokazati da postoji jedna i samo jedna ravan a IllC koja sadrii pravu p. d" d. Konstruisati pravougli trapez ako su dati zbir osnovica i obe diJa. 504. AD = d i visina koja odgovara osnovici h) ako su dati : a) a. b. Iz taeke M konstruisane su duzi MA i UB do ravni :r (A. a . koje pripadaju ravni lC i sadrZe lacku P tada je prava p nonnalna na ravan lC. d. Koji je dovoljan uslov da su prava i ravan uzaj amno nonnalne? Ako prava p sadrii tacke M i M" koje su podjednako udaljene od krajeva date duzi AB. d) a. b) a. Ako prava p nije nonnalna na ravan :r. b) 30°. Konstruisati paralelogram ako su dati: a) stranice a. a. Kosijcv stav. Konstruisa ti jedn akokraki trapez ako su dati: a) osnovice i os tar ugao. Konsturisati j ednakostran ican trougao ako su dati: a) zbir stranice i visine. b) razlika stranice i visine.. c) a. c)a+b. Odrediti ugao izmcJu njih ako su njihove projekcije na ravan uzajamno normalne Iz taeke M konstruisana je na ravan lc nonnaln n duz AIM. koje sa ravni lc obrazuju ugao od 30·. b) zbir kraee straniee i dijagonale b + d i stranica a. KODstruisati trapez ABCD (gde su osnovice AB = a. i d. dijagonale trapeza) . MA i MB .2. Ako prava p prodi re ravan lC u taeki P i ako je pri lome ona normalna na dvema pravama a i b.. a. CD = b. Prava p je paralelna sa ravni lC. b) osnovice i dij agonala.. duii. Ortogonalnost prave i ra vni.

Odrediti ugao izmedu ravni :rr i ravni lroug la. kvadral BCFG./2. Od redlll dljagonale paralelograma u fu nkCljl d'h ve klora. . dokazati da je ' . KonslTuisali pravu koja sadrZi tacku A i normalna je sa pravama p i q..3. 529. Dale su dYe mimoilazne prave p i q i taeka A. lada je TA + TB + TC = O. Osnovica pripada ravni n. =. . Konstruisati vektore jednake: 1°. Prava p prodire ravan:rr u lacki K. OB. Sredista slranicaAB..A) = O. AD. Ako je T tei isle trollgla ABC. 513.FG DE Ako _. MA. ~ka3 je ~dgte straniee izracunati vektore CD. Dokazati. FA . Tacka A pripada jednoj slrani pravog diedra. atl _ Nad vektorima AB i AD konstruisan je paralelogram. Nad vektorima .+EE. b) Ako je AA. a vrh C je na rastojanju 2 m od ravni . BB. ABC.FA.B . 1 Zllu. Ookazati da je AB+AC=2AM. A). Dat je jednakokraki trougao osnoviee AB = 6 m i kraka AC = 5 m. ABC tacke M i K su sredi§ta Slraniea AB i Be. DE. . Dati su vektori u i v.CC. BC = q.)... -AC. Datje gde je AC = a. Dljagkolnale romba ABCD su AC i BD. = MA+ MB+ MC. 517. Vektori Vektor. gdeje AcnBD = /O} . lzrazili preko njih vektore kOJi se po apaju sa slranteama romba. kvadI BC trougla ABC. aD.. _ _ eljl AB i AD veklore: OA. EF.. Ookazali daje: a) AC = 2MK. . =~. .. ADpI P .AE. one zaklapaju jednake uglove i sa pravom p. Dokazati. prave p.fA = 20 em i ME = 15 em. -. a prave a i b pripadaju ravni :rr i an b = {K}.3°. U t:._BG EF. q 60 61 . sredine nj egovih strana AB BC CD DE. i B. = rat ACDE a nad BC. b)MK="2 BC + BA . AC. 514.. Vektori vi k v su istog smera ako je k > 0 i suprotnog smera ako je k < O. onstruisan je paralelogram ABCD. Ako prave a i b zaklapaju jednake uglove sa projekeijom p. =aem i A. Iz tacke M konstruisane su do ravni n kose duzi . Oa Ii ~u sredi sla straniea proizvo ljnog Celvorougla lemcna paralelograma? Oal je pravilan sestougaonik ABCDEF. 530.. Ookazali. Nula vektor je vektor (A. . Projekeije tacaka Ai B na ivicu diedra su tacke A. odrediti vcklore 528. Ureden par taeaka (A. OC.+ 525..DD"EE. BC = .+FF. EA . Suprotan_vektor. : AA. . - Proizvod realnog broja k i vektora v je vektor k v sa svojstvima . Dokazati da je moguce kon 'l ' .u funkcijiJea.+BB>CC. lezis nim linijama dalog lro~~~. Odrediti uglove koje duz AB obrazuje sa Slranama i ivieom diedra ako je AA.. Orijentisana duz naziva se vektor.+DD.B)je vektor(B. Projekeija prve duzi oa ravan 1r je 16 em. vektoru (A. = m. a)3u+2v.512. 521. 523. = BB.B) = AB.Nad AC konslrui b. EF. 524.B) = -(B. odredite vektorelakodeDF.. AA. Dal je pravilan seslougaon~ABCDEF . 520.1(--) t:..AD. odnosno (A. . odnosno (A.AB = p. aD Je Cetvorougao cije dijagonale se uzajamno po love je paralelogram. ..<unk= '1' .CA lrougla ABC su redom lackeC I B a M j e prol zvoljn a laeka ravni lrougla. 5. 527. - Ako 1:. 522 .B) odreduje vektor AB. - b)3u-2v.. b.~~~rollgao clj e su slranice jednake i AD k . a lacka B drugoj . 5]5... Odredit i projekciju druge duzi. 519.= q. Intenzitet vektora k v je Ik vl=lk 1vb '1 - - - - - .+ MB. 518. MG. 526. FA. BC.. Vektori vi k v su istog pravea.. . Ookazali da je " /" " AS 516.2°. A). a) Ako su A" B" C" D" E" F. = (j.

J3b i q . c) p ~. tada je 4AG = AB+ AC+ AD. CD. I p= 2~.• Dokazali da po63 stoje dva realna broja min lakva da je a = mb+ nco 62 . Neka su E i F sredine stranica AB i CD. P srcdgte duzi BC. gde je tacka T tezi~ te trougla.S. CA = p. Neka su~. . redom.duzi AM .36 b: b) za koje vrednosti parametra m vektor v je nula vektor? .1) ~ ~ = t3. Oatje kvadrat ABCD. Pomocu veklora dokazati da je PQ II AC 542 . e) 2 d) Ako je G sred i~te duzi EF.J3~. Razloziti vektor NP po rima AB i AF. Odrediti koeficijente razlaganja.=(2. . ABeD. stranice BA i Be u odnosu BP:PA=3: 1.b+ ~ i q= 2. Ookazati ekvivalenciju 1\r£N = PQ c::- MP = NQ.BA+ -CD = BD' 2 2 2 2 ' 1c) AC+-BD = AD+BC = 2EF. gde j e m realan parametar. tada je MN = AB-DC . Oat je jednakokraki pravougli /j. SI 4 Neka su M. - 540 .- . Ookazati .J3~. 545. M iN sredi~ta stranica AB. gde je 0 tacka preseka dijagonala 547. Neka su M sredislc duti DE N sredi.. Be. b= (5. Dokazati. N srediSte stran icc BC. Neka su a i b proizvoljn i vektori. c)3a+2b..J5b.. 539.2) razloziti po vektorima . d)2a-4 b. ~ = (4. • . Oati su vektori a = (m. ABC . Ookazati. Kada su vektori p = a+ b q = a.b. = (. - Dat je trapez ABCD. Odredili: a) vektor v = 2a.2. Oatje pmvilan sestougao ABCDEF. Ookazati.&£4+ MB+ MC+ MD. .b kolineami? Ako je M proizvoJjna tscka u ravni trougla ABC .fib. 543.-1) i b={-4. Dati su vektori .::. - 2' '(--) AB+ DC . Tada JC EF = .I)i +(3m+ 4») i b = (m + I) i + (3m+ 4)j.Ie i BD. 534. Ako je M srediste stranice AD. 538.-.5.~ J Odrediti vcktore: 536. Pnmenom vektora dokazati da se duzi MK i NL seku u tacki S koja polovi svaku od ovih duzi.3) i a) a+ b. bj AB+BC+CD = AB+CE. 0 2C = g. 537.fi~+ b i q= 2~+ . Neka su K~ L.531. i N sredista neparalelnih strani ca BC i AD lTapeza ABeD. 532. ako j e: aj bi ~ proizvoljni vektori . Tada je: aj EF+-AB+-DC = AC. tada jc: Vektor ~=(4. 533. DA ¢Ctvorougla ABCD. Ookauni . b) EP+ . Oat je cetvorougao ABCD. 2 54 1.. izracunati 0 20J' 010 ) i 0 2 0 1 .-- - b)a.6b. = = d)p = 2a i q=3a+c.. U trouglu ABC tacke Pi Q dele. Ako je M proizvoljna tatka u ravni paraJelograma paralelograma. Dati su vektori 4MO =. tada je 1 MI' = '3(MA+ MB+ MC).3). E E AD (s lika 4). Ookazati: ve~to­ . e) GA+ GB+ GC+ GD = O. - - - - - - 546. gdejeCE II BD. 1111- 535. . Ispitati kolineamost vektora p i q p= .J3b+ J3~ b= (2.-12). Nad slranicama su konstrllisani novi jednakokraki pravougli trouglovi BCO p A CO~ i ABOl · AkojeCB =~.aj AC+BD = AD+BC. 544. a~ F presecnc tacke duzi IvfN j dijagonala . BQ :QC=3: 1. b) p= bi q= .5).

= 2 i + 8 j. IU A( I. . 555. 562.-I) po vektorima a i b. 4). (0 .~C~3) i D( - 5.* Konstruisati pravougaonik ako su dati jedna srranica i zbir dijagonale i druge stranice. K(O. su koncentricne kruzn ice k(O.5. B( 2. 3) i C( . B} II k n p = {C. Odrediti Dekaltove koordinate vektora AC.-2) i b = (111. tako da vektori budu kolioeami. y. B( . Dokazati . c) krui:nica. AC.548. Osna i centralna simetrija 5. . BC i AB i zatim izracunati njihove intenzitete.I .) i krajem A. 564. * Dati su L xOy i praya p. lal = 10. 566. Konstruisati trougao ako je pozoato: b.rJ -1. Vektor c raz loziti 558.* U dati trougao upisati trougao oajmanjeg obima cije se jedno teme poklapa sa datom tackom oa j edooj stranici datog trougla.* Konstruisati jedoakokraki Irougao datog obi rna i visine koja odgovara osoovici.5).3). 570. Data su temena cetvorougla A( -4. Data su temeoa trougla u Dek3. (M) = M' "" s simetrala duzi MM '. Ako je (K. Konstruisati romb ako jedna dijagonala ima duiinu d i pripada datoj prayoj a. f) dui? 64 . Koliko osa simetrije (u ravni) ima: a) kvadrat. d) dye koncentricne kruznice.Sx" Odrediti Dekartove koordinate vektora a. c) dye kruznice. B(3. 565.ltovom koordinatnom sistemu Odrediti ose simetrije figure koju obrazuju: a) praya I kruznica. 550.! Prava s je osa simetrije. d) ugao.I. -22. Syaka . b) dye prave. Koja od oyih figura ima vi~e osa simetrije i koliko? Date. odrediti ordinatu vektora a. _ . a druga dva pripadaju datoj pravoj p .4{. 0). BD. Odrediti cetvrto teme 0 paralelograma. K . 65 Osna simetrija u odnosu na pravu s je preslikavanje koje proizvoljnu tacku M preslikava u tacku M' = 0 . tako da je prava s simetrala duii MM'. 569. B(5.4. c = (3. I).B}IIK. 551. Dati su vektori a=(4. Dokazati.). (x" y. K J (S) • Dokazall Implikaciju: . 567. 2) i C( 6. Odrediti optimaloo mesto yodotomja da duzina vodoyoda bude mioimaJna. 561. izracunati njihove ioteozitete. r) .nK J = {C.4). Simbolicki: 0. OSNA SIMETRIJA data vektorom F. . e) praya. r). ). razlo!eoaje oa dye kompooente. U pravouglom koordinatnom siste~u apscisa vektora a je 6.4.( M). . b) prayougaonik. A~" sa pocetkom A. odakle se vodovodom povezuju naselja A i B sa iste strane reke. Datje vektor..4) 563. Odrediti y.r. 559. Koostruisati kvadrat cija dva suproma temen a pripadaju kracima datog ugla. Sila F i- -= 3. D}) => AC =BD.1. Date su dye koncentricne kruznice K . 5) i C( 4. AD. 5). Odrediti drugu komponentu si le F. * Simetricoe slike ortocentra trougla u odnosu oa srranice trougla pripadaju opisanoj kruZoici oko trougla. = - - . C/ = (3. b=(5. 557. 560. 549.R) i prava p.1). (0 . ~acka M koja pripada jednoj od poluravni odredeoom osom slmetrlJe date duzi AB bliia je onom kraju iste duii koja pripada istoj poluravOl kOJoJ pnpada I tacka M.. tako da tacke A( 1. 554. d. Konstruisati trougao najmanjeg obima ako mu dva temena pripadaju kraclma datog ugla. . 556. 568. nK J = {A. Data su tri temena paralelograma A(2. zatim 552. 553. Dokazati ImphkaclJu: (K n pIA. a krajeYi druge dijagonaJe pripadaju datoj pravoj b i datoj kruzoici K.D})=> => (AB II CD II AC = BD II AD =BC). a trece teme se poklapa sa datom tackom u oblasti datog ugla. ""OIca Odrediti koordinate vektora: AB. BC i CD. od kojih je Iedna 5. he i a + c.* Na obali reke treba da se izgradi vodotoranj.. y) pripadaju istoj pravoj. _ Odrediti realan parametar m.

4. tada su odsecci AC i BD j ednaki i paralelni.B. Konstruisati duz. q i 574. sece i suprotnu stranicu.B. Na jedDoj od duzih strana parcele nalazi se pumpa za vodu. koje su si metricne u odnosu na sredlste pravougaonika. su sredista stranica trougla. 588. Tacka S je centar simetrije. a tacka AI Je sredl Ie duzi. Dokazati. paralelogram. b) a p ° ay =a y 0 a p' 66 67 . Dve duzi su centralno sirnetricne prema jedDoj tacki 0 ako i sarno ako su paralelne i r ndudame. d) poklapa se sa jednim temenom cetvorougla. gde Je a . Trouglovi A. b) p_CI:1ABC ) = a . r). su simetricni u odnosu na lacku T.(1:1 ABC). 582. U OdDOSU na tacku S je preslikavanje koje proizvo ljnu tacku M preslikava u taaku M' = M) takvu daje S sredi ste duzi MM'. Kori sleci centralnu simetriju dokazali da je cetvorougao A. c) tri paralelne prave razlicito udaljene jedna od druge? Svaka prava koja sadrii presek dijagonala paralelograma i sece jednu stranicu.C. 579. a na suprotnoj jedno stablo. Dokazati . p n q = IS}. Poplava je uDistila granice pravougaone parcele cija je jedna straDa tri puta veca od druge.571. Konstruisati pravougaonik ako je dato jedno teme i dYe l. Na suprotnim (naspramnim) stranicama AB i CD paralelograma ABCD konstruisane su duzi AM = CN. C. b) pripada cetvorouglu . a A" B"C. C i D dijametralno suprotne tacke dveju koncentricnih krumica. tako da su tacke B. iii pripadaju jednoj pravoj .* Dati su u ravni 1:1 ABC i prave p i q (p. i a y dYe osne simetrije datog trougla. Dokazati da je: . Konstruisati simetricnu sliku datog cetvorougla u OdDOSU oa centar sirnetrije koji: a) De pripada cetvorouglu. su sred ista odgovarajucih duzi TA. Takode.* Ako : u a p i a y dYe osne simetrij e neke ravni 1C takve da je p 1. 5 576. a) a p(1:1 ABC) o a y CI:1 ABC) = a . cijijedan kraj pripada luku. b) pokJapa se sa centrorn polukruga. Neka su a. 585.* Konstruisati pravougaonik ako su date stranice a i razlika dij agonale i druge stranice d . Ako su tacke A i B. D. prava a i kruznica K( 0. = M'¢SM = SM'.b.(M) 572. Odrediti granice parcele. 575. pravougaonika. .. 584. dokazati : a) a p 0 a q = a j. TB. A sredisla odgovarajucih odsecaka AA" BB" CC" DD .acke na suprotnim stranicama. 00kaz ati .C . i A. Na produzecima stranica paralelograma ABCD konslruisane su lacke A" B" C" D. a u odnosu na manj e stranice dva puta je bliZi jednoj od druge.C. Konstruisati simetricnu sliku polukruga u odnosu na centar sirnetrije koji : a) De pripada polukruznici. b) dye paralelne prave. ok! 581. 587. x 51. drugi tetivi odsecka. a jednake tetive. 586. Koliko ceDtara sirnetrije irna figura sastavljena od: a) dye prave koje se seku. 580. CENTRALNA SIMETRlJA CentTalna sirnetrija. c) pripada jednoj stranici cetvorougla . Prava MN sadrti presecnu tacku dijagonala. Da parceli se nalazi jedan elektricni stub podjednako udaljen od duzih stranica 577.D. c) pokJapa se sa jedDim krajem precnika polukruga.C. 583.c Simbolicki: a.L q). 5). koja sadrZi zajednicku lacku. centralna Sl metrija i p n q = (S). 589. Date su tacke A. a.* KODstrui sati trougao ako su date sve tri teiicne linije.. 5.B. (1:1 ABC).2. Dokazati. 578. . Dokazati . Dokazati. (a= 180°). KODstruisati duz MN sa sredi§tem u tacki A i krajevirna na pravoj a i kruZDici K. 573. Dve spoljasnje kruznice jednakih poluprecnika sa jednom zajednickorn tackom odsecaju D pravoj . Dati L xOy preslikati centralDom simetrijom u odnosu Da tacku S (sl.B. TC . U trouglu ABC tacke A. NjeD odsecakje raspolovljen preSeCDOrn tackorn dijagoDala. tacka T je teiiste trougla. Dati su kruini odsecak i tacka M u njemu .

tako Jef. = v. K.(O. 609.. zatim translacijom za vektor v= AB preslikati trougao A'B'C' u t:. c) tacku B u datu tacku M kruznice. - - 606. OA=P a · 5. ABC preslikava u t:. Dat je trougao ABC. ugao izmedu dijagonala I krak. r) i dui AB. a trece datoj krufuici. 601. b)v=BC... ' 600. Konstruisati trapez datih osnovica a i b (a > b) i dijagonala did.5.* Dati su vektor~. ABC jednaka je i paralelna duzi ~iji su krajevi centri opisane i upisane kruzmce t:. c) obe dijagonale. Konstruisati cetvorougao ako su date sve ceriri stranice i du:i koja je odredena sredistirna dYe sup rome stranice. 602. Odsecak prave. A'B'C'. dokazati da je t:. A'B'C'. . b) teme A preslikava u srediste straniceBC..* Date su prave '" I"~ I. Konstruisati trapez ako su dati: a) osnovice i uglovi na veeoj osnovici. bude jednak datorn vektoru v. tako da vektor na oyoj pravoj. Nekaje M bilo koja tacka ravni. Konstruisati trougao ako su dati jedan ugao i visine koje polau iz temena druga dva ugla. Dat je jednakostranicni trougao ABC. c) terne B preslikava u presek dijagonala. a trece teme trecoj pravoj koja sece date paralelne prave. 603. Translacijorn za vektor u = AA. 59S. Odrediti njegove slike nastale translacijom tako da se: a) terne A preslikava u A' (BA' = A'C). A'B'C. Jednak Je POlovlru te stramce I polovi i treeu straniou trougla. b) sredi~te stranice AB preslikava u srediste stranice AC. Dat je kvadrat ABCD. a vbilo koji vekt~r. 591. i prava p. A' B'C'. Translacija Translacija. A'B'C. R) sa precnikom AB. paralelnu sa .590. 599.* Konstruisati jednakostran i ~an trougao date stran ice a cij a dva temena pnpadaJu dvema datlm paralelnim pravama.. Simbolicki : T Ii (M) = M' ¢> MM' = v.* Date su dye kruznice K" K . r) . tako da rnu jedan kraj pripada pravoj p. Dokazati. na kojoj kruinice K. i K .* Preseci dati trougao ABC pravorn.? ug~ O~editi tacke B i C tako da B E Ax iCE Ay i da je BC = v iii CB naziva se translacija (pornak). Translacijom preslikati dati trougao ABC za vektor v: a) v= AB. koji sadrZi srediste jedne stranice trou. Dati su trougao ABC i njegova slika t:. Preslikada je MM' vanie koie tacku M preslikava u M'. prava p i kruznica K(O. Dokazati .* Datje trougao ABC. tezisna du:i tro~gla) preslikati dati trougao u t:. Odrediti translaciju za koju se t:. 595.gla i paralela~ je sa drugom stranicom trougla. odsecaju jednake duzi. 60S. 604. c) v= CA. Konstruisati pravu n paralelnu sa pravom p . 593. a drugi kruZnici K.* Dati su Lx Ay i vektor v. . 592.. 596. Konstruisati duz date duzine. a da krajevi pripadaju datim kruinicama. Odrediti translacije koje preslikavaju: a) tacku u tacku A. ciji krajevi pripadaju prav. koji pripada rav~ovo.ama " i I.* Konstruisati jednakostranican trougao date stranice a cija dva temena pripadaju dvema datim paralelnirn pravama. Ako je p_ (a = 180°) rotacija oko temena A datog trougla. Dataje kruznicaK (0... a a A centralna simetrija istog trougla. izrnedu dye stranice trougla. . Konstruisati vektor jednak datorn vektoru v.* Date su kruznice K(O. ° 594.r). (AA. b) razlika osnovica. b) tacku A u srediste poluprecnika OB. 607. dobijena nekorn translacijom. Odrediti njegove slike nastale translacijom tako da se: a) terne A preslikava u teme C. 60S. koji pripada ravni ovog trougla. Konstruisati duz paralelnu i jednaku datoj duzi. oba kraka i jedna dijagonala. _ _ = :J J v 597. Du:i ciji su krajevi centri opisane i upisane kruxnice 69 68 .

* U dati kvadrat upisati jednakostranican trougao cije jedno teme pri· pada datoj taaki na jednoj stranici kvadrata.. c) kruzoicu. = 1 .* Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhom u datoj tacki i uglom pri vrhu 52° 30'. a ostala dva pripadaju datim paralelnim pravama. Dokazati . 624..6. (I .* Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj tacki A. Oat je kvadrat ABCD. 625. ..610.. Simbolicki : def 621. Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhom u A i uglom ii = 30°.* Konstruisati kvadrat sa jednim temenom u datoj taaki A.Tacka 0 je centar rotacije.C..* Konstruisati jednakostrani cni trougao cija temcna pripadaju trima datim paralelnim pravama. Ako je M bilo koja tacka ravni. Konstruisati jednakostranisan trougao cije je jedno teme data tacka A. Odrediti centar rotacije i ugao fotacije koja preslikava: a) duz AK u BL..* Date su tacka A i dye paralelne prave p i q. j e slika IJ. 614. tako da mu temena os nove pripadaju dvema datim krumicama.. L srediste stranice BC. tacka 0 data tacka i a orii. AMC. identicno preslikavanje). a temena B i D pripadaju dvema datim koncentricnim kruZnicama. Trollgao A" B" C.. 615. a) I . Rotacija 618. odgovarajuci central ni ugao. 627. Rotirati dati trougao za dati ugao: a) ako se centar rotacije poklapa sa jednim tern en om trougla. . Medijana A. .. ABC oko tacke S za 60°. Data su dva podudama. tako da mu temena pripadajll datim pravama. 628. . Konstruisati kvadrat. tako da mu temena osnove pri padaju datoj pravoj I i datoj kruznici K( 0. ako je OM =OM ' i LMOM ' =. 620. Rotacija. orijentisana u istom smeru.entisani ugao iste ravni. . . Neka je K srediste stranice AB. 623. koji pripadaju istoj ravni. a FiB se nalaze sa iste stranc stranice AC. a ugao rotacije. Dati su ugao xOy i tacka A u oblasti ugla. 0 e) Iii tv = Iv 'ii5. I . Kazemo daje M' slika ori ginala M doblvena rotaclJom oko lacke 0 za dati ugao. * Konstruisati jednakostranican trollgao. Dokazat!. M.1'). tada je EF = BC. Odrediti centar i ugao fotacije koja preslikava jedan trougao u drugi.. Oat je trougao ABC i ugao a = 120°. AB 0 t. 617. ABC konstru isani su jednakostranicni trouglovi ABE i A CF. C)t ijo /_ii=l a . dok os ta la dva temena B i C pripadajll kracima datog ugla. Be b) d) Iii 0 tv = 0 Al lii+ii .B. O. 622. p . Nad stranicama AB i AC IJ. 626. b) ako centar rotacije pripada datoj tacki 0 van trougla . d) pravilan ~estougao.a 611. (M) = M' ¢> OM = OM' /\ LMOM' = a .. A. He 0 t .. U dati trougao upisati j ednakokraki trougao ako su dati ugao pri vrhu i polozaj tog vrha na jednoj stranici datog trollgla.* Date su tri paralelne prave. b) kvadrat.. 629. b) vektor AK u LC. trougla sa neparalelnim stranicama. Rotirati oko date tacke za dati ugao : a) jednakostranicni trougao. a da krajevi luka pripadaju dvema datim pravama. tako da mu temena pripadaj u trima datim koncentricnim kruznicama . 613.. je nonnalna med ijani AM IJ. ABC pri rolacij i za A = 90 0 oko datog centra rotacije.- 70 71 . 619. Konstruisati jednakokraki trougao sa vrhorn u daloj lack i A i datim uglom pri vrhu a. AB 0 1 . Dokazati da j e: 61 6. Ako se tacke C i E nc nalaze sa iSle strane stranice AB. IJ.. lzvr~iti rotaciju datog trougla 612.* Konstruisati kruzni luk ako je dato srediste. CA 0 = (. a temena B i D pripadaju dvema datim paralelnim pravama.

c) manj i od druga dva. b) 3 : 7 : 8.. izracunati uglove.B . n(n . . 640.110 . spo lj asoji uglovi cetvorougla. U trouglu ABC (BC > A C) uglovi a i /3 razlikujll se za 30°. Izracunatl lIglove trougla ako se zoa da je CD =Be.A . ako je poznato da jedan ugao IZOOSI"3 rugog. Dokazati da je trougao ABD pravougli. tadaje a + /3 + y + = 360° i a . 2 72 ... U trouglu ABC dati su uglovi a = 44° i y = 78°. a a"/3. o. Ako je D tacka na stranici BC.. 635.o uoutraSnji uglovi. Ma koja stranica trougla manjaj e od zbira druge dYe. 3°. U trouglu ABC unutrasnji ugao kod temena C je 40°. [zracunati LBAD. Izracunati uglove trougla koj i cine ove prave. Ako se simetrale dva unutrasnja ugla seku pod uglom od 135°.E i daje DA = AC i BE =BC. Odrediti ugao pod kojim se seku simetrale spoljasnjih uglova na hipotenuzi pravouglog trougla..100 . n 630. Odrediti ugao izmedu hipotenuzine tefisoe duzi i simetrale pravog ugla. + y. 73 646. Broj dijagonala n . 642. Mogu Ii memi brojevi unutraSnjih uglova t:rougla da zadovoljavaju razmere: a) I : 2 : 3. = 360°. 645./3.ugla je E = . 632. a. + y. + /3. Dokazati. y..7. + 0. Kroz nj egova temena konstruisane su prave paralelne naspramnim stranama. = 90° + !.2) . . n 360° 70.3) 4°. 643. takva da je AC = CD . c) I : I : 2 ? Ako mogu. a a"/3"y. lzracunati unutrasnj e uglove trougla. = 360 °. Izracunati uglove trougla. U ~roug~u ABC simetrala CD ugla y gradi sa stranicom AB ugao 'P . tadaje: a + /3 + y = 180°.ugla je /3 = . .ugla Je a = . Simetrala AE ugla a i visina CD grade ugao . U j ednakokrakom trouglu ABC (AB = BC).ugla je Sn = (n . b) veei od druga dva. 648. 2°. Neke vafnije teoreme 0 trouglu. simetrala ugla BAC i visma AD kOJa odgovara kraku obrazuju ugao od 18°. 1°.2d I 4 treeeg ugla. trouglu ugao koji zahvalajll hipotenuzina visina i hipotenuzma tezisna duz je 28°. 644. Zbir unutrasnjih ug lova n ./3. Izracunatl unutrasnJe uglove trougla ako je BC =CD. Centarlni ugao pravilnog n . Izra~unatl. ° /3 . n 360° 8°. 636. 638. 639. Ako su a. Ako su a.ugla j e D n = 2 . iza tacke C data je tacka D . Izracunati unutrasnj e uglove jednakokrakog trougla ako: a) Visina koja odgovara jednom kraku gradi sa drugim krakom ugao od 32°· b) Visine koje odgovaraju kracima seku se pod uglom od 48°. L B = 68°. (n-2)·1 80° 6°. UnutrasoJI ugao pravllnog n . uou• . 4. + /3. trasnJ e uglove trollgla ako je AE = BE . 631. odoosno . U trouglu ABC L A = 25°. 633. spoljasnji uglov i. mnogouglu i kruznici 637.y unutrasoji uglovi trougla. Akojea : cp = I : 2 I . tako dajeD .5. Izracunati uglove LADC i LBEC. Spoljasnji ugao pravilnog n . 5° . U pravouglom trouglu hipoteouzina vis ina deli hipotenuzu na dva odsecka cija je razlika jednaka duzini jedne katete. Odrediti uglove koje obrazuju visine trougla koje polaze iz temena datih uglova. 634. 641.-.. /3 = a + y. lzracunati uglove trougla ABC. cetvorouglu. tako da je CD = AC. 649. U ~roug~u A BC simetrala CD ugla y sece stranicu A B pod uglom 'P . . Na pravoj AB uocene su tacke DiE. !ada je trougao pravougli.. Izracunatl unutraSnJe uglove lrougla.n = 500. a veca od njihove razlike. y - Sime~ale ugl ov~f3 i y trougla ABC grade ugao'P. 650. . Dva ugla trougla iznose 60° i 72°.y. 180°. Simetrale unutrasnjeg i spoljasnjeg ugla kod temena C u preseku sa pravom AB odredujujednakokraki trollgaoCDE. Pod koj irn se uglom seku simetrale ostrih uglova u pravouglom trouglu? Dokazati da se simetrale uglova a i /3 trougla ABC seku pod uglom I{J U pravouglom . Na produzetku kraka AC jednakokrakog trougla ABC.lzracunati uglove trougla ABe. Odrediti oblik trougla (prema uglovirna) ako je jedan unutrasnji ugao : a) jednak zbiru druga dva. 647.

Ako je tacka 0 ortocentar trougla ABC. 663 .651.~ . Zbir tei isnih duzi trollgla veci je od poluobima trougla. d) Simetrala ugla na osnov ici sa nasprammm krakol11 gradl ugao od 69°. 671. dokazati da j e AD = DC. b) c>---":' a+b+c 3 .< I 2 b+c-a b+ c <-- 672 • 673. 674. a kada kvadrat. Svaka stranica trollgla manj aje od polovine njegovog obima.. 660. U trouglu ABC simetrale uglova a i y seku se u tacki M. 656.· Ako su a.. Zatim je konstruisana duz AE kOja sa stranlcom AC gradi ugao jednak llglu kod temena B. Dokazati . U trouglu ABC prava p II AB i sadrZi presek S simetrala uglova a i p. 659. U trouglu ABC spoljasnji ugao kod tem ena A j e 134°. a) a< 665. Na stranici AB trougla ABC uocena je tatka D tako da je BD Be. Dokazati. ugao trougla) ugao jednak uglu fJ. 653. 1 ugao pod 669. dokazati da je 658. Sredista stranica romba su temena pravougaonika. Dokazati da je LBOC 2 ' BC b) AA' > => L A < 90°· 2 ' 2 a) AA' BC = . tada su tacne implikacije: 654. Sredista stranica j ednakokrakog trapeza su temena jednakostranicnog para lelograma. Akoje pn AC = {M}.-=---=. Ako je spoljasnj i ugao kod temena B 140°. Dokazati. Ako je AA' tezisna duz trougla ABC. tad a j e 2 MN . Dokazati. Dokazatt. a unutrasnji kod temena A 35°. Sredisnja duZ MN trapeza ABCD paralelna je sa osnovicama i jednaka je njihovoj aritmetickoj sredini. a sredista stranica pravougaonika su temena romba. Zbir tezisnib duzi trougla veci je od ~ njegovog obima. lzracunati ugao fJ ako se zna da je jednak polovini ugla AMC. tada je PA = PC 1 PB = PD. . 2 U trouglu ABC stranice AB i A C produzene su preko temena B i C i konstruisane su simetrale spoljasnjih uglova koje se seku u tacki O. 668.AB 1 MN II AB. . unutTasnji ugao kod temena B je 62°.· U pravouglom trouglu teZisna duZ i visina konstruisane iz temena pravog ugla obrazuju ugao jednak razlici ostrih glova trougla. c) Visina koja odgovara kraku i vis ina koja odgovara osnovici seku se pod uglom od 127 0. 666. 662.. a+b+c 3 . Ako za stran ice trougla vazi a < b < c.o~­ struisana iz istog temena grade ugao od 15 . Sirnetrala ugla a trougla ABC gradi sa simetralom y. Q 2' L AOB + LC = 180°. = 667. N srediste stranice BC trougla ABC. 655. 661. koja sa stranicom AB gradl ugao jednak Uglll kod temena C. c stranice trougla. Dokazati. Dokazali. = 90°. Dokazan. Ispitat i kada je ovaj pravougaonik kvadrat. lspitati : kada je ovaj para lelogram romb. Sredista stranica cetvoro llgla cij e su dij agonale medusobno nOTmaine Sll temena pravougaonika. U jednakokrakom trouglu simetrala ug la naoosnovici i vi s ina k. b. 664. Dokazati. Dokazati. Dokazati da j e trapez sa jednakim dijagonalama jednakokrak Ako se j ednake telive AB i CD kruznice k(O) seku u tacki P 1 ako Je PA > PB i PC > PD. dokazati da je . a pnBC = {N). 675.. Dokazati da je trougao ADE jednakokraki. Ako je M sre~ste stranice AC.· Neka su u trouglu ABC uglovi fJ i y ostri uglovi i neka je fJ > Y. 74 75 . (spolj asnji 670.::. Zbir vis ina trollg la manj a j e od njegovog obima.=> L A = 90°' c) AA' < BC => LA> 90°. lzracunati trec i ugao trougla kojirn sa seku simetrale uglova kod temena A lB . a Iu tezisna duz. Dokazali . izracunatl unlitraSnj e uglove tog trougla. dokazati : 652. tadaje MN = AM +BN. Dokazati. U tupouglom trouglu ABC iz temena A tupog ugla konstm isana je do preseka sa BC duz AD. Dokazati da je ugao izmedu v isine i simetrale ugla iz temena A jednak 2 fJ-y 657..

683. as poluobim trougJa. Tezisna duz trougla manja je od njegovog poluobirna. 695. b) normaine na pravu a. i poluprecnik opisane kruwice. 704. fc'Y' Konstruisati proavougli trougao ako je data hipotenuza i njena visina.lu. Konstruisati kruZnicu koja dodiruje dye prave koje se seku. Duzi AM i AN su tangente duzi kruwice k( 0) koje odgovaraju tacki A. Kolnstrui sati skup taeaka iz kojih se data duz AB vidi pod datim ug om a. Moze Ii se oko ovog cetvorougla opisati kruznica? Na datoj kruwici tacke A. b i c. Ako je krak jednakokrakog trapeza arinnericka sredina osnovica. Konstruisati tangente date kruznice koje su: a) paraleine sa pravom a. 698. Dokazati.2) . 697. U tacki P na manjem luku MN kruwice konstrUlsana Je tangenta koja sece ove duZi u tackama B i C. 681. u njemu se moze upisati kruwica. B. Ako su b i c katete. i to prvu u datoj tacki M. Dokazati. Konstruisati kruznicu koja sadrZi datu tacku A i dodiruje dYe date paralelne prave a i b. 701. R) i K. 700.676. b) 60°.* Konstruisati pravougli trougao datog obima i visine koja odgovara hipotenuzi. koje odgovaraju istoj stranici. 2 Dokazat!. (0" R. koja sadrZi dYe date tacke. ). b)b. Dokazati. Konstruisati trougao ABC ako je dato : a)a. 688. 685.). /3. Konstruisati pravougli trougao ako su dati: a) hipotenuza i ortogonalna projekcija jedne katete na hipotenuzi. 702. n(n --. 678. Tri unutrasnja ugla cetvorougla su 75°. 684. Dokazan.c. I : 3 : 5. 693. b) ortogonalne projekcije kateta na hipotenuzi. Na datoj pravoj p odrediti tacku iz koje se data duz AB vidi pod da.3) . 699. i to jednu od njih u datoj tacki. b) Konstruisati kruZnicu koja dodiruje datu kruznicu k (0. R) u datoj tacki M. Zbir spoljasnjih uglova bilo kog konveksnog n-trougla jednak j e 360°.a. Konstruisati kruznicu koja dodiruje datu pravu p i datu kruwicu K (0 . Dokazati da je obim trougla ABC konstantan i jednak 2 AM. tada je 2 r = b + c --. r). Date su kruwica K(O) i prava a. h. C)C. 105° i 100°.* Konstruisati trougao ako su dati dva ugla i poluprecnik opisane kruwice. Konstruisati kruZnicu koja sadrZi dam tacku A i datu pravu b dodiruje u datoj tacki B. 180°. C dele kruwicu na t~i dela. s --. 694. a hipotenuza pravouglog trougla i r poluprecnik upisane kruZnice. c) 75°. . 705. Konstruisati jednakokrako pravougli trougao ako je data njegova hipotenuza. ugao naspram nje i visina koja odgovara toj stranici. 692. d) a . Tezisna duz trougla manja je od poluzbira strunica izmedu kojih se nalazi.b ! S --. 682. .* a) Konstruisati kruznicu datog poluprecnika R koja dodiruje datu pravu h i datu kruznicu k (0. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika r koja dodiruje dye date kruznice K (0. Konstruisati kruznicu koja dodiruje dYe date kruznice K (0. 677. R) i K. 706. Broj dijagonala bilo kog n-trougla Jednak Je 680. Dodim~ tacke upisane kruwice dele stranice trougla na odsecke: s . Konstruisati jednakokraki trougao ako je data osnovica i ugao pri vrhu. 703.* Konstruisati trougao ako su dati jedna stranica.a. 696. Konstruisati kruznicu datog poluprecnika. Dokazati.a. R) i datu pravu h u datoj tacki M. 686. 679. Stranice trougla ABC su: a. [zracunati unutraSnje uglove trougla ABC ako se delov! kruZnlce odnose kao 690. 687. (0" R.. Dokazati. 691. Zbir unutrasnjih uglova bilo kog n-trougla jednak je (/1 --.* Konstruisati trougao ako su dati visina i tezisna duz. 77 . 689. tim uglom : a) 45°.

+ a. .* Na straniei DC dalog kvadrata ABCD dala j e lacka M..* Ako su AM i BN visine trougla ABC.f3 i y uglovi trougla ABC. Ako se u tangentnom rnnogouglu sa pamim brojem stranica oznace stranice redom sa a" a" a J . !:. Dokazati : da su dijagonale ovog trapeza normalne na kraeima. Dokazali . 729. 720. 712. 9 em i 15 em. Na datoj pravoj odrediti tacku iz koje se dala duz vidi pod datim uglom . se dodiruju spolja u tacki A.' 2 90· . a : 2 = f3 : 3 = y : 4 = <5 : 7. Dokazati daje AM =DM + BN. •• • . + . + as + . 716. Ako je u jednakokrakom lrouglu osnoviea a j ednaka visini koia odgovara osnovlel. 12 1mlJe. . Dokazali . 721. 730. Preenik AB i tetiva AC kmzniee k obrazuju ugao od 30°. Uglovi trougla XYZ su: 90· - % 90' . 715. + . U tangentnom cetvorouglu tri uzastopne straniee iznose 5 em. Dokazati. podudarni. Tacka B. tadajea. . Dokazati. E iF dodime lacke upi sane kruznice u lrouglu ABC._ f.a' gde J'e R poluprecnik oplsane . •• • . _ . 726. da polove uglove uz vecu osnov ieu i da se seku pod uglom od 60°. 711. Ako se iz svakog tern ena trougla i njegovog lezista konstruisu norm aine duzi na bilo koju pravu koja ne sece njegove stranice.. 2 U trouglu ABC razlika dvej u stranica jednaka je razlici odse~. . 723. Za unutrasnje uglove cetvorougla vaii produfua proporeija 727. Dokazati. Tezisna duz pravouglog trougla koja odgovara hipotenuzi jednaka je polovini hipotenuze. 90· 2 f!. i k. . Dva podudama kruga seku se pod uglom a = 60°. Tangenla konstruisana u lacki C sece pravu AB u tacki D . 709. Izracunati cetvrtu stranicu cetvorougla. 725. Z. = Q . Dokazati. onda je zblr normala IZ temena tn puta veci od normalne duzi iz tezista. lada je cetvorougao ABMN tetivni. Dokazall. 732. a E je presek praviJl AB. Y. 708. 8 klUzfllce lrougla. Dokazati da j e lrou gao ACD jednakokraki.. + a 4 + a 6 + .. tada je R = . Dokazati. izracunati periferij ske uglove koji odgovaraju kruznim lueima .. Dokazati da su trouglovi ADE i CEB. tada je a l + a J + a. KruZniee k. (a . 731. Izracunati ugao izmedu tangente i tetive ako teliva deli kruznieu na dva luka u razmeri 3 : 7.. koje odgovaraju hipotenuzi. Sirnetrale unutrasnjib uglova rna kog cetvorougla uvek obrazuju tetivni cetvorougao. obrazuJu vlsma 1 tezisna duz..707. 714. Dokazati . seku opisanu kruznicu oko trougla u tackama X..kruzne .* Dat je pravougaon ik ABCD u kome je AB > BC. 90" - 1::. I lzracunati periferijski ugao nad kruznim Iukom jednak . ugao BAC je pray. Ako je prava BC njihova zajednicka spoljasnja tangenta. 90· gde su uglovi a 733. Dokazati . 5 J 724. lzracunati uglove cetvorougla. U trouglu ABC odrediti lacku iz koj e se sve tri straniee trougla vide pod istim uglom. on koje je podeljeoa treca stranica dodimom lackom uplsane kruZOlce. 710. 719. B 728. 717.. je simelriena tacki B u odnosu na pravu AC. i CD. +a J +a .* U pravouglmn trougl~ sim traia pravog ugla istovremeno j e i sime7 tral a ugla kOJ!. lz jedne krajnje tacke precnika kruzniee k konstruisane su tangenta i seciea koje obrazuju ugao a = 20° 30'. Dokazati. izracunati u stepenima manji Iuk izmedu tangente i seciee. Tackama A i B kruzna Iinija je podeljena na dva kruzna Iuka koji stoje u razmeri 5 : 7.. 78 79 . 718. Dokazati daj e L AM > LACB. U tetivnom cetvorouglu dva unutraSnja ugla na jednoj straniei iznose 152° i 134°..%.. * Neka su uglovi nalegli uz vecu osnovieu jednakokrakog lrapeza jednaki 60° i neka j e manja osnoviea jednaka kraku . 713. Izracunati u stepenima manji krufui luk odreden presecnim tackama.* U trouglu ABC izabranaje tacka M. Dokazati da su uglovi trougla DEF. Simetrale uglova trougla ABC. Simetrala ugla BAM sece stranieu BC u lacki N. 722. Visina koja odgovara kraku jednakokrakog lrougla obrazuje sa osnovieom ugao jednak polovini ugla pri vrhu . 734. Odrediti dmga dva ugla cetvorougl a. f3 . Neka su D. Y uglovi trougla ABC).= = a. 0 0kazan . Ako se u tetivnom mnogouglu sa pamim brojem stranica unutrasnji uglovi oznaceredom saa"a"a J .

Dokazati da je ugao BOC = 900 _ a . razlika uglova y i f3 iznosi 90°. 745. 751. Izracunati ugao DAE . 747. Odrediti broj stranica moogougl~ (KlaslfikacloDi ispit iz rnaternatike za up is na tehnicke I rnaternatlcke fakultete u Beogradu 1991. 741. Dokazati . a ugao izrnedu simetrala dva uzastopna spoljasnja ugla jednak je poluzbiru ta dva unutaSnja ugla.735. Odredi ti zbl r unutra~nJlb uglova tog mnogougla. Izracunati unutra~nje uglove jednakokrakog trougla. tada 'e centralni ugao smanji za 6°.L AB.* Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea za dva njegov ~ ugao poveea za 9°. 759. dokazati daje CE =BGiC£J. Izraeunati uglove romba. Izracunati laj ugao. a P je rna koja tacka na luku AD. 760. Dokazati. 752. Izracunati uglove trapeza. 737. Tacke MiN su onogonalne proj ekcije taeaka F i D na hipotenuzu. Spo ljasnji ugao pravilnog mnogougla je devet puta manji od unutrasnj eg ugla. lzracunati broj dijagonala log mnogougla. Dokazati. Ugao DPA je tri puta veci. 757. Dokazati.BG. Izracunati ostre uglove trougla. Neka je ABCD kvadrat upisan u krug. U trouglu ABC simetrale spoljasnjih uglova kod ternena B i C seku se u tacki O. Simetrala ugla a obrazuje sa stranicom BC ugao od 45°. Ugao izmedu simetrala dva uzastopna unutrasnja ugla cetvorougla jednak je poluzbiru druga dva ugla tog cetvorougla. 2 U trouglu ABC. unutra~ njih Pr~secne tacke simetrala unutrasnjih uglova pravougaonika su ternena kvadrata. a odstojanje centra kruga ad tetive za 2 manje od poluprecni ka kruga. 742. 762. 753. Dokazati. od rna kog ugla doblJenog spaJ anJern tacke P sa dva uzastopna ternena kvadrata. izracunati ugao A CB. Dokazati da je FG .u teu\ e (prijemni ispil iz malernatike za UPIS oa Beogradskl uDlH fZllelJ una . kao i tetive AE i BD seku se u tackarna F I G (tacka F ne pripada polukrugu).) 764. Datje krug sa centrorn O. ako je razlika broja dij agonala i straoica 25. 740. uglova mnogougla. Ako se u pravilnorn petouglu dYe nesusedne stranice produze do svog preseka. 746.) 80 . U pravouglorn trouglu hipotenuza je dva puta veca od jedne katete. 744. Sirnetrala ugla koga ci ne dijagonala i stranica romba obrazuje sa drugorn stranicom ugao od 66°. 749. 739. 743.. ako se broJ 761. A ko jeCE n BG = {H I. 755. da je BE = AB i CD = AC. Vis ina koja odgovara kraku jednakokrakog trapeza jednaka je polovini vece osnovice trapeza. ooda s~broj njegovlh dijagonala poveea za 199 1. seku proizvoljnu tangentu u tackarna C i D. . U trouglu ABC vi sine AF i CE seku se u tacki O. Odredi ti broj dijagonala mnogougla . 758. Ostar ugao izmedu simetrala suprotnih unutraSnjih uglova cetvorougla jeclnak je polurazlici druga dva ugla. 750. Dokazati. Data je poluk. 738. Va n trougla konstrui sani su kvadrati ABDE i ACFG. ciji je zblr unutraSnJlh uglova I 260 ~ Za koliko se poveea zbir stranica poveea za 5? . jednakim uglu na osnovici. 763.ruZnica precnika AB. Tangente konstruisane u krajnjirn tackarna precnika AB. lzracunaj ugao MCN . Izracunati uoutrasnj i ugao prav ilnog mnogougla. Neka Sll AD i BF simetrale lIglova (tacka D E BC. Izracunati ugao izmedu visioa romba koje same terne tupog ugla. 754. Visina rornba polovi njegovu stranicu. Dokazati da je ugao COD pray. Izracunatl duzm. 1991. Projekcije dijagonale paralelograrna na rna kojoj pravoj jednaka je zbiru projekcije dye susedne stranice na istoj pravoj. Ako je CO = AB. * Tetiva kruga je za 2 manja od precnika. Na hipotenuzi B C pravougl og trougla ABC date su tacke DiE . Dat je trou gao ABC.* Ako se broj stranica mnogougla poveea za I I. Dokazati. Na kruznorn luku date su tacke D i E. Tetive AD i BE. Koliko dij agonala ima pravi ln i mnogougao. Koji pravilan moogougao ima tri puta veci ugao od spolj aSnjeg? Izracunati zbir unutrasnjih uglova u vrhovima petokrake zvezde.* Datj e provougli trougao ABC (ugaoC pray) . takve . 756. 748. S i rnetra l a tl~pog ugla paralelograrna sece jednll njegovu stramcu pod uglorn kOJ I Je Jednak Jednorn od uglova paralelograrna. F E AC). 736. U jeclnakokrakom trouglu simetrala ugla na osnovici sece krak pod uglom. oba produZetka jednaka su dijagonali petougla. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea za 2.

tada j e cetyorougao ABDE tetivni. se6e stranica AC i BC u tackama MiN dokazati da je duz MN paralelna sa tangentom I. Dokazati . 772. Dokazati. podnofja visina konslruisanih iz temena B i C. 3 82 . zall.* Oko trougla ABC opisana je kruZnica k i u tacki C konstruisana je tangenta 1 na nju.* Ako je vee a osnoyica trapeza jedn aka zb iru krakova. 774. Ako tailka FE AD. Pod~ozja norma~a konstruisanih iz tacke preseka dijagonala romba na nJegoye stramce Jesu temena prayougaonika.E i AB = BE.B . Tacka E E AB. Odredltl broJ srraOlca prvObltnOg mnogougla. Ugao izmedu krakoya trapeza je pray.C" tada je trougao A.) 766.* Nekaje u trouglu ABC. Ako kruznica k.* U syakom konyeksnom cervoroug lu zbir dijagonala je eci od zbira dYeJlI naspramlllh strani ca.CN . Dokazali . a manji od obima toga cetyorougla. (Prijemni ispit iz matematike za upi s na Beogradski uni yerzitet. onda se broj dijagonala po vee a za 45. 779. tada je razlika kvadrata odsecaka hipotenuze j ednak kvadratu druge katete.D . 777. 785. Dokazati da je F-C-E. Dokazali .A i A . 776. 783. U konveksnom cetyorollglu zbir dya spoljasnja ugla jednak je zbiru dva unutrasnja ugla koj i im nisu susedni . Dat je jednakostranicni trougao ABC. Ako se broj stranica konveksnog mnogougla poveea za 5. Odrediti zbir unutraSnjih uglo a tog mnogougla. 790. Izracunati taj ugao. 773. 788. 767. Koliko straOlca Ima rnnogoug sa takvim osobinama? Broj dijagonala konveksnog mnogougla je 8 puta veei ad broJa stranica.C .AM. 784. i C .ruj e hipotenuzu AB.765. onda se ao broj dijagonala poveea za 1990. Oko jednakosrranicnog trougla ABC opisana je kruznic~. PoslOji Ii mnogougao koji ima: a) 1710 dijagonala: b) 1988 diJagonala . koj oj je precnik strani ca AB trougla ABC. 786. Doka- 789. 782.A i DF = AD.B. 778. Dat je paralelogram ABCD. 771. A . jednako~ stranicni. juna 1992 . Dokazati. Dokazati. ~ imetrale lIgloya na manJoj osnov ici seku se na veeoj osnov ici.B . Ako se sye tri stranice trougla produze za duzi jednake stranici datog trougla tako da j e A . Ako praya p para Ie Ina sa tangentom 1 sece strani cu AC u tacki E. AB = AC i ugao kod temena A yet i od 30° i nekaje D tacka na stranici BC takya daje AE = AD. po~eCa za 5. Dat je trougao ABC. Tada Je BM + eM . 768. C. i C . Simetrale unutrasnjih ugloya prayougaonika obrazuju kvadrat.A . 769.R) upi sani su kvadrat stranice a i jednakostranican trougao stranice b. Dokaza ti . Na stranici AB dataje tacka P takya da je LAPD = LDPC. b) AE = AB. Osnoyica trougla je stranica praYilnog pelougla upisanog 1I kruzni ci opisane oko trougla. 787. .* U kruznici k(O .* Neka je D tacka u kojoj krug upi san u pravougli trougao ABC dod.* U konveksnom cetvorouglu zbir dijagonala je veei od poluobima. Dokazati . a strani cu BC u tacki D .C" gde Sll B. 78t. Dokazati. Ako se broj stranica konyeksnog mnogougla. Dokazati da je: a) BMl. B. lzracunati ugao EDC. F . Dokazati . Poluprecnik OA kntga opi sanog oko trougla normal an je l1a prayu B. U jednakokrakom trouglu ugloyi na osnoyici su dva puta vee i od ugl a pri yrhu . 780. Dokazati . 775.* Oko trougla ABC opisana je kruznica k i u tacki C konstuisana je tangenta 1 na nju . Dokazati. Dokazati da tada Yazi jednakost AC · BC = 2AD ·BD. Dokazati da je a' : b' = 2 : 3. Duz BM i CN seku se u tacki E. Ako je manja osnovica trapeza jednaka zbiru krakova simetrale unutr~njih uglova na vecoj osnovici seku se na manjoj ~snovici. a N je srediste stranice AD. Dokazati da j e zbir kyadrata dijagonala jednak zbiru kyadrata osnoyica. Dokazati. a luku BC data j e proizvoljna tacka M. Ako se iz rna koje tacke na simetrali datog ugla xAy konstruisu paralele sa kracima do preseka sa kracima dobiyeni cetvorougao j e romb. U prayougaoniku ABCD je AB = 2BC. U kyadratu ABCD je M srediste stranice CD .* Ako se iz sredista jedne katete prayouglog trougla konstruise normala na hipotenuzll . Koliko stran ica imaju trazeni mnogougloyi ? 770.

I) .. Polinomi i opcracijc sa njima Definicija 1. Dati 5U polinomi: W(x) = . b) P(x) . d)(x' .x·-' + a. Odrediti kolicnik polinoma: a)(2x' + x.3x' + 4x + 6x' .Q(x). x .2x + I). c.VI GLAVA 797. Sred" po I'1' lit . Ako je ostatak r = pea) = 0.I) :(x' + x + I). a) W(x) . x + 2.3x' + 3x .3. Srediti polinom 2x + 3x ' . Potreban i dovoljan uslov da polinomi P( x ) i Q( x) budu identicki jednaki je da koeficijenti njihovih odgovarajucih clanova budu jednaki.I)(ax' = 6x' . Ako je a o '" 0 broj n naziva se step en polinoma P.3W(x) + 2P(x) . i Q( x) = (x + 2)(aT ' + bx + c). I 6.'+ . + bx+c? Koristeci Bezuov stay iii na neki drugi naCin. d)(2 x' + x' + x. Polinom (\) je sreden po opadajucim stepenima. b)F( x) = x' .23x' + 29x + 27 x - c) P(x) = 12x' . Odrediti kolicnik polinoma: a)(a'-b'):(a+b). (2x' . Neka su ao. c)(a ' .3P(x) + Q(x). Odrediti polinome: b) W(x) + P(x) .3).2. 792.4x+ + x' .Q(x). c polinom F(x) deljiv blnomima: x .I.x' .7 i 2x' .x' po rastucim ste- 801. b. Q( ) 'denth.4x' + ax . 805.2 bude . + I . tj .4x - I) :(x .2x' e) P( x) = 2x' - x' +3 + x+ 4 + bx + c). +a" naziva se realan pohnom. b)(a' +b' ): (a+b). 794.I)(ax' + br + c): i Q(x) = (x + I)(al" + bx + c). Dat je polinom 2a. d) 2W(x) .5Q(x). a)F(x)= x' +ax ' + bx+c.2)(a1" + bx + c): 12 i Q( x) = (x . Ostatak r deljenja polinoma P(x) sa x . DatjepolinomP(x)=(r+I) ' _{r+2)(x '+2 x .1.2x' + 3x . P(x) = 4x' .x' + 3x ' .x + 4 + 2x' . Odrediti realne parametre a. Odrediti zbir polinoma 5 + 2x + x' i 6 + 8x + 4 x' + 8x'. tako da su IJolinom' P( ) . (3x· .8.3x' .b ' ) : (a' + ab + b'). gde j e a konstanta. 5 84 .. r = pea). Pomnoziti polinome x' + 2x ..3x' + x - + ~).4x' .I): (x' .. Za koje je vrednosti realnih parametara a. b)(3x' c)(2x' + 5x' + 7x+ 4) :(x+ I).6 i Q(x) = ( x .Q(x).x + 3. (2x' . c) W(x) . +xIO ) :(x+ 2). 804.4x + 5x' + 2x' penima. a) Odrediti parametar a tako da dati polinom bude deljiv sa x . ' .8): (2x .6x' + 2x . Bezuov stav.PCx) . Q(x)=-3x' . Polinom moze da bude sreden i po rastucim stepenima promenljive. e) .9x' b) P (x) + 13x .. 793.40x' d) P( x) = x ' . jednakje p ea). a n dati real ni broj evi. nom P( x) po opadajuclm stepenima. Odrediti polinome: a) P(x) + Q(x).P(x) + Q(x). gde je a jedan parametar. I X I X a) P(x) = 2x' .x' +ax' 802.3):(2x+ 3).2x 5 (x' I) :(x+ 2).I. 798.x' po opadajucim stepenima.a" a" . b.5x + 3.2a.I i Q(x) = x' + x + I. 806. sto se zapisuj e n = st P i kaie se da je polinom P n-tog stepena po x. 795. Dati 5U polinomi P(x) = x' + 2x' .x·.2: b) Odrediti vrednost para metra a tako da ostatak deljenja datog polinoma sa x .no jedna k'I : 'X . Sreruti polinome: a) 5 + 2x . 799. RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI 6.I).8x+ 7. b) x' + 2x' . I): (x + 2x' . odreruti ostatak deljenJa polinoma (803-806): 803. Definicija 2. . 800.. 791. 5 i Q(x) = (31' . Presli kavanje P kojim se realan broj x preslikava u relan broj ( I) aox· + a. c) P(x)· Q(x). 796.3 .a. polinom P( x) je deljiv sa x-a.

3x' .4.5x + 4 pri deljenju sa x + 1 daje ostatak 6.b)(a+ b). bude de lJl v sa x Odrediti realan parametar m tako da polinom + 2. Zbir kllbova J a + b J = {a+ b)(a' .. p{x ) = x' .b )1 = a J . odreditt c)a+b+c.fi + bJ3.I daj e osta· tak 2.2x + 8. Od rediti realne bro· x j eve a.b' = {a .b).6.* P ( x ) = x 'ooo - + 2.3o' b + 3ob ' . Kub raz like a J . a pri delenjll sa x + 2 ostatak -3 .ljanje pol inoma na cini oce koriste se slede CI za om" I . f( x) =. 2 i 3. f(x) = x' 2x. a pri delenj u sa x . g) 3x - J3. + II1X ' + nx . 86 = x' + 2x' + 5x ' - 4x + m. 3. Za koj e je realne vrednosti parametra n po lino m p{x ) = x' . a)2x +3y. Razlika kvadrata . 816 • .3a' b + 3ob ' . a J + 3a' b + 3ob ' + b J =(a + b)' = (a + b)(a + b)(a + b). D okazati identitete: 817.311x' + 4( /1 ' + I) x . d) a' .* Za koje je realne vrednosti parametra m pol inom p{x)= mx ' + Il x' + 7 x + mdeljiv sa 2x+ 3? Od~editi realne brojeve m i /1 tako da polinom p(x) bllde delj iv pohnomom f ( x ). x _l.b J = (a . Odrediti ostatak pri delenj ll P(x) sa x' .3.Izdvajanj e ci nioca ispred za rade 811 ): 807.b}. d)a. 821. Kvadrat razli ke V a' .b)(a . .2ab + b' = {a . = X'OOO - 4X'998 809./= (a . f{ x ) = 3x' . f( x ) = x ' p(x ) = x' p(x) + 2ab + b' sleva nadesno.b.ra . + II1X + n. a ' .m)'{5x .5x + 6.5x + 6. x . bude delj iv sa x . 813.I? Odrediti realne vrednosti parametara a i b da polinom a J .4x + 3.I.!.b)(a .2. 6. x ~ 2. b)(a .b)(a .(n ' + 5) delj iv sa x . 810. b i c tako da pri delj enju datog pol inoma sa: x .* Ako polinom P{x ) pri delenjll sa x . Odrediti realan raram~tar m tako da poli nom p(x) = x + mx + 3x ' . Rastavlj a nj e po lin om a na cin iocc Za rastav. " . zatim odrediti njihov ko licnik Q( x) (818-822 ): ala' . J g)(a + b)J = a J + 3o ' b + 3ob ' + b 824. + I.I daje ostatak 6. a pri delj enju sa x .* Polinom P(x ) pri delenju sa x + I daje os tatak 3. p(x ) = ax' . J ab ±ac = a{b ± c).b).b J = (a ..b J = (a . Kub zbira ___ 823. i). 814.I. 'k r .c. 9.2ab + b'. 822.16) . 2 4 . f) I 000 820. . K oristeci formule (a + b)' = a' kvadrat izraza: b) 3xy .* P(x) X 200 - 3X ' 99 - 1.(x -1 2)( 7 x -1 9) ' .I ostatak 5. 5. f(x) = x' . · Dat Je po I'mom p () = x 4 + x .4. p(x) = 6x ' + II1X' + 27 x ' + nx' . 2x' . 2.x + I. + ax' + bx + c. f(x) = x' 125x ' 997 + 5. f{x) = x ' . Razlika kubova p{x )= 9(x .b){a + b }= {a+ b}(a.5x. 819. / e) a J + b J = (a + b}{a ' -ab+ b'). I . b) a.b' = (a.onnule: . f) (a .3 ostaci deljenja budu redom I.3. f ( x) =x ' - x + n.b)' = (a .bx' . 8.ab + b' }. 818. e) 100 . 811. 7..b){ a' + ab + b'). 812. 815.b). Kvadrat zb. odrediti ostatak pri delenj u P{x) sa {x .* P (x) = 808.17 x' + mx + n.b)( a" + ab + b'}.x . c)(a + b) ' = a ' + 2ab + b'.I. p(x) = 2x' + 5x' . Grup isanj e clanova g ax+ay + bx + by = x(a+ b)+ y {a+ b)={a+ b)(x + 1'). 4.b' .1)( x + 2) a' + 2ab + b' = (a+ b) ' = (a+ b){a+ b). Dlstn bllll vm zakon .b) ' = a' .Odrediti ostatak pri deljenju po linima P(x) po linomol11 f {x) (807- 6.

_ I a J + h ). 830..(5 .)')' .-J a) 4x.. I I .I. +- 6~.) 16 x '+4 y ' + . e) Xl + 3a/.-. e) b(x .xa m ..~r-~ Koristeci formulu a] ..4mx + . b) x] . f) 9 . ~'\ c)9aJ b'-6a'b+12a ' ~] . I a t).9z'. d) 64a] . 829. c)(3x -I)--25. ~ la)3(x+ y) +ax+0' b)m(x-Y)+l1x-I1).49a' ..12· J Y '. 6 e) 343x] .25. 837...3x' + 3x .. h)a ' -ab+ ..fj) '. .a. d)a 'x +b'y+a'y+ b'X.8ad. c) 8a ] + b ]. b)12a S +18a.5b)' .b' = (a . . p(x+ y + 1) ..y)' .2 lbe. Kombinacijom metoda grupisanja i distributivnog zakona. a) x' + 2x+ ". --836. . a)(2a+b)'-(x+3y) '. J. .b)(o' a)x ] -1.I. Dopuniti date polinome tako da postanu kvadrati binoma. 4 .+ . d)-2 yz + y' +z '. L.b"'. I) 2So"'" .6xy ' + 16 x ' y J ' .Ol x ' + XY+25y'.pe .OOlb ].(.. 9 x' . 9 ..b] = (a . b) x .. I)a' + 0.I. d) x . 839. ' ' c) 8x. e)(2x-F-2~. - b J a)a '-. c)2 x-3y. rasrav. d) ax + by. Ras taviti na cinioce polinome: 9 ' .2 5 - c)a ' +0+ 0. b)81-~25. )83. f) 1 0000 ] _ O... b)a ] -a'b+ 2ab' . e ) I + 0 00 .25x' y' .viti na cioi oce polinome: b) O.y J z· . c) 16-a '. b) y' . c) .5y') '.27 y].b . e) xa m +" .3) + c(x . I . '. e) 0.( x .y ' 16' 25 e) 144a' -' 25x' . .Zl Rasta.\ J d) a + a ' b . Ix. e)a'-8a 'e +16e'. 840. ------ Koristeci formulu a' . ~ " ~ Koristeci ronnulu a ] J + b ] = (a + b)( b)a ' b' + a) x d) 27 g) (a +~.x. k) x '+ y ' + .ti na cinioce polinome (836838): h) 0... .108m'" + l44mn' - 64.abc.840): a) a] + 4a ' + 4a + 16. ] a . b) 2(a + b) + x(a + b).+ 4x + I.. H d) 2a ' + 6a". h) 25x' + 1 + . f) 831.x .!. 4 . d) 4(a + b) ' . d) 8x] -12x' + 6x. cHx. .ry' + y].. zatim ih oapisati kao kvadrate biooma: + 5) ' + 343.)5.3) + 3 .0001.270 ]. rastavi ti izraze (82 71): ala ' ..lOa' . f)(x.ISo" ' . d) a(x + I)-b(x+I). b) 27x ] + 27x'y+ 9. Odrediti kub datih izraza: a) x + 2. b)4(a-b)'-(2a+I) '. 9m2 1)16+ 4+ 3m. . t.m . J c) x .36' 81 ' 49 t) 169x' y' . b) az ' + bz' + az + bz + a + b.a' -. h)a "" . .25.a 'e . . a) 14ab + l5ac . g)I-4p+ . . b) x ' -12x+ . rastaviti izraze : c) 1..825. l)(x+I) '+ 125. . g) 125x] .a -+a + a ' 27 3 .2y)' .. I) 27m' ..e)' .!.b)(a + b). = . t) a ' + 2.a'b'.. "f a)(a+ b)' -c'.. . raSlav lll Izrazc.b'. .8b] . d)(a .24a + . a)' 4ab + 12ae . f) S 88 d)(X-~) -~. + . x y a)8la -!6b. c)mr-m'r.. c)a' . d) 4a' + 2ab+ 2ac+ be. . g)a' .6a'b+ 12ab ' . .. . . ' '. b' '· 4 9 '1 d)--a" 16 ' b) .9.9(x . b) ( x' + y)' -I .(2x . r c)ae+ad. c)(x + 3y)' . . 8" \I '.27. c) I + 15m+ 75m' + 125m ' .. . .2b' .pd.8. + ab + b '). 835. Koristeci distriburivn i za kon. rastaviti oa cinioce polinome (839 . e) a +"5 a + . e) 9a ' -I . e) .q(x + y + I)+r( x+ y + I).0.. . 2 3 826. . .

863.(ay + identitcte: bx)' = (a ' + b' )(x' + y'): bx )' = (0 ' + b' )(x' + y').7x' + 8x+ 12.* a) x ' ( y .+ c-) .7 a) x' .(ax + by) ' = (bx .27. 860. + 4)..I lx' . d) I + x' 866. " y. d) 16m ' .2.+ b. + b'. ) 84l. 847. Dokazati daje polinom P(x) = 11 6 ..e. 864. ) . \ c)ax .2x ' . d) fx + 1)( 4x . - + 2x' .+ 2P!L..ex)'.b.2be . Rastaviti na cini oce s ledece kvadratne trinome (841-842 ): 852. + (e . - d) x. + x' . y-= . c) 4 ..y. - c) 12x'u + J 27 X U + '.0)..b-e) ' =0 ' + b' + e' .x + _ P(x ) = x' + x ' .3.bz)' + (az . Dokazati identitet: (0 . P(x) = x ' a)a--b -I+a.· x' + yJ.9.63 x . d)a ' b ' -a J + 8b' .bx . _ . . = 2ab+ 20c+ 20d+ 2bc + 2bd+ 2cd+a.(2b . .y'. f) x' -1. Dok azati Diofanlove a)(ax+ by)' + (ay b)(ax . c) 60 ' + 110 + 4. .I.. Dokazati da je polinom P(x ) = x" .Ill ' .7)(b + 3) + b' . a) 0 ' + ~ab -l:.+ I. + q '.I) .13x' + 36..· Dokazati identitete: a) (0 + b + c) ' = a ' + b' + e' + 2ab + 2ae + 2bc.8. . b' .(x . a)(x.4b.-.y' ).(x + 1)(x' + 2x .x' + 2.--.x' .z)(x' _ y ' )...b.. 865. 845. c) 2 -I Ox.x + 1) + (x - 3)(2x .(x + I )(x' .p.\)' . b) x' + x' + I. 853. P(x) = x' .. P(x) = x' . . 861.4a .5x ' + 15x' + 4x - 12.b)( b .e)o'x + o'v .y)(x' . . L-J d)x' + 7 x + 10.b) ' + (b . 848_ a) b' + ab' -10 . e) o' + 50 + 6. e)a' b ' + e'-:'" 20be .7. P(x) = x' .36.II ' + II' + II' .8..x + I pozitlVan za svako x .+d . . + I. b) 111 ' + 6111. d) p ' x ' .16x' .' : =x ' - 3x' . x J .a )' = 3(0 .y' .X' .y -x+ y.x) + z ' (x _ y ).. e) 0' +0-2. \~ 844.8. .+c. b) x· 851.p ' b) a'" . b)(x + y+ ~) ' . f) 6b' -3 9b + .yo.e)( c .4. _ ..4 /.. 859.* a) x ' + x + I.2x' .I..+ b. d)(o'+b ' )(o'-o " . 846.by)' + (ay + c)(ax+ by )' .x .ay) '.) "2) . a) 5x" + 2 - 20x".x . Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore polinome (843853 ): ~ 854. ) (x . b) b(b + 3)(b':' 4) . a) 2x .13x' + 13x' + 36x . . " c) 4a ' ..ex.x' f)x.9.ay + x + y. P( x) = x' . -b )1 .2h' + lOx + 24.Il x+ 24. c)a' +a'b' + 4y'..!.b.x ' + x' . bx )' = (0' + b')(x ' .x' + 2_).+ 2ab. rastavi li na ci nioce polinome (854-860). " .x ' c)xJy' - b) x' + 2x' ...q' x ' . d) 3y' +20y +J2. -------. b) 2x' ..2y .IOx + 9.y- b) x' .2ae+ 2bc.25.. d )(x' + 7x)(x ' + 7x+ 22)+ 120. b) 111 ' + 211111 + II ' . .(0 l . c)(o+b+ e +d)' = .ox .100a".x' .+ -)(0. ""'---_ r'- a) 7 x' c) .4x+ 48. 858.+b . 855.. 862.3)(x' b)a"b '" -4a"b" . d) 9+ 6a+a . c)a ' _a' +a' ..2y .z ' . P(x) ~~ .-.2xy + y' . 857...e-."Lb) x ' . I b) x " .z')-(x-. + 27x' .ax + c-x.3)(x' .bx-a.20b . f) ax " + bx.35.12.. 856. a) x' . b) (0. 850.c)' 849.. .3) .9x .3). ' b) (x.y J + I.z) + y'(z .4) .b ')( 0 ' + b l ) -_ b" . Dokazati Lagranzeve identitete: a) ( x' + y' )(0 ' + b' ) .9x ' + 12xy.· a) x' + 4.(aY+ b1'+e:)' = = (bx + oy)' + (ey . Koristeci BezlIov Slav. d) a' + a' + 3x' .x' _ y ' . d) 4a'" .II + I pozItivan za sve realne vrednosti n.2a + m. c) (x' + 5x)(x' + 5x+ 10) + 24. a) 2x' -5x..y- ~..::: q.

9ab b) 18ab. Operacije sa racionalni m algebarskim izrazima Neka su: A. 4(x+ b)(x+ b-a)+a'. 874. BD BC' (B CD"" 0). 872.l)(x + I)(x + 2) + I. 875. ') a. razlomaka koji se mooie.* x(x . tj . 2 6. M "" 0).12. k varattnnoma.z) ' + ()' + z- X )' + (z+ x .+ab+ac +bc = -1 (u+ . D0 kazau. 881.* (x' 878. 4(ab + cd)' -(a' + b' -c' . x' -7 x 3 y+Sx' y'+3 1xy'-30y ' . tj.* 880.. tj . 876. A :C = A . (x' + x+ I)(x' + x' + I ) -I. D 882. 0). + x+ I)(x' + x+ 2).e) (x+ y + = 4( x' Z )' +( x + y . D = BD ' (B . (x + 2) ' b) x(a. AC A C B . 1°.D" 0). cemu JC de 1I ac raz lelt od Ilule.d')'. ' d .* a'+(a+I)'+(a'+a)'. a imeoilae jednak je proizvodu imenioea. tada je a J + b J = u(u ' . 873.=t. . tj . 885.. B. (x + I)(x + 3)(x + S)(x + 7) + 15. " Skratiti razlomke (888-896): 884.3. D . P PM Q = QM ' (Q. 4 p Q' (Q "" 0).b) . -1 +a-+ b . C. . (x + y + z + xyz)' . 877. tj.'-.* (x + I)'(x' + I) + x' .* Akojea ' + b' +c ' = u i a+ b+ c = v. 886. Dokazati da je dati polioom kvadrat drugog polinoma (880-887): 36x· + 12x ' + I.* (x + alex + 2a)(x + 3a)(x + 4a) + a'. nazlva se opstt algebarski razlomak.X S 2°. * Dokazati da je pol ioom . A B A ±B C ± C = -C. Vre~ost razlomka se.(a' . 21 ac' 3a'b'(x + y ) c) 450 ' J (x' + 2xy + y' ')' -b 93 92 . 4°.+b-+ c.(xy + yz + xz + I) '. tj . Kolicnik dva opsta razlomka identicki je jednak proizvodu razlomaka deljenika i reciprocne vrednosti razlomka delioca.* 9(a'+ a\)-24(a+~)+34.* 879. Dokazati. '1 r" ' . Vrednost opsteg razlomka se ne menja ako se brojilae i imenilae podele jednim istim polinomom (broj em) razlicitim od nule.I)' (a' + I). 889. 887. 5°. ( x' _ y ' )' + 2(x' + y' ) + I.* (a' 4ab a) 6a' b. ' pn. c) + I)' .. ne menj a ako se brojilae i imenilae pomnoze Jedmm ISUm algebarsklm Izrazom (brojem) razlicitim od nule.y )' = + y' + z' ). 888.3v ).* Ako je a + b = u i ab = v. 869. Zbir (rafzlika) opstih razlomaka jednakih imeoilaea je identicki jednak opstem razlomku istog imenioea. (C. 6°. Kombinacijom raznih metoda rastaviti na faktore sledece polinome (870879): 870. Proizvod dva opsta razlomka identicki je jednak opstern razlomku ciji je brojilac jednak proizvodu broioea. 868. a 6 + a s + a' + 2a J + a' + a + I. a brojilae je jednak zbim (razliei) bro ioea. 867. . X" . 883. ~ -I a+ -I 2 2 . b" -ab ") . M polinomi razliciti od nule. 871 . a) a --'-::--~2ax+ 2bx 2a'(x + 2)' 7a'b .* (x' + 4x + 8)' + 3x(x' + 4x + 8) + 2x' . P:M P Q: M = Q' (Q. Kolicnik dva cela raeionalna izraza (polinoma) x . 3°. tadaje . + x' - I. M "" 0).

l O x .* a ..3 Sa ' + IOab + 5b ' x' ..2ab .(a + b)' + (a + b) .b ' + c' .(x+a) ' e) nl a) 4ab' .1+ 1 + x Ixl(x-2) 907.4 .* Dokazati identitet x' + lx' + mx' + IIX + p " " " .a-+b.* ) a x' a 211 + I _ a 2n - 1 a ' + b' + c' . + x-y + y' " .(a . x' 893.c' + 2ab .b' (a + c) " (a + b) ' + (a + b) ' + (a + b) + I (a + b)' .* a) xlx-31+ x'-9 .(a' + 2a+ 2)' =---" 4 a+2 . .-15b I+a x -.\ + a n 903. .t X +a+ b)x .* a' + 2ab + b' ..9x x' .8x +16 xy.a' b lSa .:.b' ' . m.5 x ' ..b' + a(b ' + c')-b(a ' + c' ) " 905. .b + 2ac 904. 900.+ 4 X 2 I.+ 4a.* (a + b + c)' .a .21 . pos le skracivanJ3 svede na razlomak x + 3x.. a) (a : I ) ' . 3) 899 .be' 4a' b' _(a ' + b' .(a+ I)" .d ' 902. + 3a - y -+ y +2 x.c . d) 11 " 897. ' ( l .x'y'(X _ y )" " b) (mx+ ny)' .3a ' . b) y . 5x + 6 . * Odrediti realne brojeve I.+ x .b' + c')' d) . I-a ' a) -.c')' 2 · '" . b) 2 ' .21 .d . c) a' + b' .a -a .2a ' b..e' .4 -Ia.x --a (a' + b' + c' )' .2ab' a' + a' b' + b' a' +1-2a' b) d) 2 x' + bx ' + bx + b .4abc II .( - 895.I) '.6 x' .+(a+ b)x+ab a' . + b ' + a(b " + c')+b(a " + c-) a ' .2( bd+ be + ed )" x ' + ax ' +ax+a .Sa . (a . x d) 891.890.d ' .xy j" . b' .6x' + Ilx . ' a." a.)x ...* " 906. .(a' .d ' + 2(ab+ bc +ac) a ' .3a' b .. c) ab' .b ' .x c ) .a " b) _--=:~_.. " a ' ..907): 898.3ab ' a) .3x .b'c + 2b 'c ' . c) . b) a 4 + 3a' b' + b' . .cd ) a ' + b' + ab ' . .. + x' + I . a) Y - X s) Y " Y ( 1.-x ' + 2x' + x ' Skratit i raz lomke (898.I 6a 'b . a .6 (x' . a -I b)'::"""--- x' .+a'b' (ax + I ) ' . a) x--3x+2 .5(a + b+ c) ' + 4 (a+ b+ c )' + 3(a + b + c) + 2 " 908.+a a' bc . .)+Y' ' .4x+ 5 x-I (a+I)'+a+1 a' ..4 y x' .4ax ..-(a+b )x +a b 896. s -a " + ) . n ip da se razlomak c) + 3x)lx. .+ 2(ab .* a) . + 2(ac - bd)" aTl +) + an + 1 d) a ".(nx + my) ' (ax + by) ' -(bx+ay) ' " ( ' " b) x .b.x )( I. )n b2n a 2n bm _ b a .a + I) ' . . ..4x 2 b)" a' .a-) 892.._ _ a) a'n _ 2a ln bn + anbln ' a ln b m + 2a nb m + b m ' 901.+ .3y . + xy(x-+Y .. x .I e) an.+ c . a + 2a . (a+b) ' -4 ) a' -9 " e " 2a + 2b + 4 ' ab + 3b .I" + 3x' + 2x' + 2x + I 894." a ' + b' + a' (b + c)+ b' (a + c) a J _ b' + a'( b+ c) . 2x .

xy c)6x+5_3(2x-l)+ SOx. a --x-I x' .--.27 .Skralilili razlomke (909-912): ( x' + (8x + 15) I x .ax 2a . b) ---+ .I' c) a" -a.3 _ x + 3 6 1.12n..24 1x . 4a' .9a' + 30a . d) a s .+ .x .2a i a' + 2a.y . + 6y. c) 2a' .b' i 8a ' + b I a) 3x' . z .* A = a'-4a'+8a ' -16a+16' Odrediti najrnanji zajednicki sadrZalac polinoma (913-918) : 913. 916. b) 2ay' .12x" + 12x..6n' i 18m+ 18n.0 ..8 i 3y' b) x' . 9x'-x 6x-2 9x' +6x+l' 1 1 2 c) . a) 9a + 15.-.-.5a '. 12 8' d)2m~3p 1/1 " p 4m . 910 . + ..8x + 8.y ' i 12x' .+ . xy + y' ix' + 2xy+ y' . C) .2y' + Y i 5y' + lO y' + 5y.2' 2.lOa + I.d ' Xl a.25. a' . b) --+ a'b' b'(a' . x +10x+25 x"-10x+25 x"-25 d) 4a' + 9a + 5 _ 1 .1 a' + a + 1 918. a' 917.2a a' ..4 +-----. b x' . a" + a + b" a" . a' . x+5 . + o .x x+2 ' a" .* A 2a. b) 3a .5b. .5p mp " __ _ ' a + 3b 2 I I . 3a + 15 i 2a.* A = . a + 2 0' . x..1 x" + x + 1 30x' 8 15x+ 5 . +.--.* A = x"-2x-3+ Ix-31 x ' -6 Ix -5 1. + 3 8x' .12x' + 12 x.3x a) . c) 5a .20 + 21 x . .3.81a.2 2x ..b 16x .a a -a" " 924 .I x' . ab .2..=-+ .. a' .12x'y + 3xy" 3 ":2 2 c) 3x .ab + b 2o "b + ' a+b a-b a'-b " x'y' (x' . c) ( 922. 6m' .16 912. b) 4x' + 4xy+ y'.4 Xl ..x' x" -9x -l0-3I x -l01 a' . 2x ) 3x' + 2x + 1 x+1 +. a) a' ..3x b) 0 ' - a 9b ' I d)-.3. d) 3a .4 a.b ~ 10 15 ' 1 I 0' + b' c)-+ . Sx ' + 20x' + 20x' i 3nx' ... c) 25a' .b') . 4 ...100 i . c) a' + 20b + b' i a' = . 360 ' .5 x' .2' a+ I ? 2 .31. xy xy ..a' + a-I.x')(a' .5 _ 4 . c) 4a' + 4ab + b'.20.. d) 2y' .ab 3 + 2x .y" x" . + ---''--.I d) y2 .x x' b) + x' a)_I_ _ 9x+3 +-2 .b' i a' b + ob '. 0+ b ab 2 ..2 d)~+~-~.x . ala ' -10a + 25..x' . _ ~ 6.I..2 i 2x' .bx 3b .9 915.+ . a) 923. b ) .25 i 5 . 909.-' a) a 92~ a) 4a + 3b b)x-3 Y _2x . b) a' + 8a' + 16a i a' + 12a' + 48a + 64.15.12b.I i a + 3.2b 3a . 50a ' + 20a + 2 i 25a' . 4x' .I. fI" 0" b) a+ 1 +~_ 2a . a) x' + xy.' 6a 4b ' 6ab " .6 5x x ' . a' . a' + 18a' + 81 i 45a . y' .y') (a ' .9' 3.b')(b' .6x + 9 3x . 914.--. + a' + a + 1 i a' . 3 5 7 x +3 x-I a) .. x" . ax + 4ax + 4a i 3bx . + .-' x -5 x-5 m+n lIl-n 33 ' e) x .3y' 2y " + 6y y' . Uprostiti racionalne izraze (919-950): 919.y') + . '\ a' ... d)-.25x .2x + I i 3x' .25' ) + y2 .101.ab + bx .0 0 + 2x c) . b) 2m' . - b' .4mn + 2n ' . 2.100x 911 .51 x' . .x' . b ..a 97 96 . 925. x . 1 .+ . x x x 4 4 2x + 1 3x + 1 x .b') a'(a' .

.2m" + m' 15x' 3 .c) ( .- 4x' 3a .-::-'-b) 5x .2x 3 + 2x ..::. a'+a x'+x'+x+1 (x-I)" 5Y.Y d) 3a' _ 3/ .. . x' + 5x .y' b. m n n" /1/ ' b) ( I.x ax+ x' x' .. ... .3x x . (2X+I 2X-I) 4x c) 2x _ I .-) .(I.. -c 3 a' +a x + 2x' .I x -7 12 c) .!.6a' 3 e) ( ~~--=­ X' -X-3 x.3y . X 2x' + 2xy 4xy a)--+ . / a)(2+~).+ --:---x -3 x+5 x' -2 x -15' x. .._ . c) 4x ' ' 1..x 3 b) 5 a...~).+Y x - a'x ..c' e) . m-n \ m+n .'.9a' u ..2 x' . x +z x+ y z X Xl . 15b'c . .2 a' + b' . I x' .I 2' .x :(_x + I). y b' y x b) a b . : a'x . 2ab (a+b)' .2 . x + y-z . a) (~-~) :(~ .2x + I : 6x + 3..+ ----:-.2x .9 . .x. X+I..x I +--.m -n ).1 931. 2 ' x" . a+ x 17 x . . a) a' y..l Ox + 25x' .y ab .4 x + 2) : 21 25x' .(__ + ~).25x 2 • () 935. . x. . d) ax +a . .1 a 2a' + 2 .. x-I x. (~-!:). 2x ..z· ' + 2 xy a + b . x" . .+ 2-3x 2+3x 4-9x' 928. 8x' / . + 6x 9x'-I' 10(5x' +2x) I .. a-I a+I' .yz' 7a 21a ' ) 6b' :8"b.+ .3a 930.110 x + 1 .x + I · x + I x' + 1 .c d) c ) -- ) b' -a 2 ' +2ac . 6x' . b x' + y.I .2xy + y- x' . . x+ 5x' 9x ' I 1+3x 1-3x 3-15x I .v . ----. a) 5 x . a' + ay+ y " a'+b' a' _ b' a) 1+ 3x+ .. + 2x + 2a b) + -.. a)--' a' d) x ' -y' 2x + 2y x' . 1+ 2m+ m" 1.-a 5 ~ -5a ' . b)(~-I) ...a .3x .---7 92 6.3a . 5c'b' • e) c) x' . 929... b) . ( I .. . + a . 3x . x'2 . b) c) I 2 a c)~ .1 2x + I ' ) x a -.c' 4a'b' 3v' u+2 v + u-v x'-2x'-x+2 x+2· 99 98 .8 1.25 .. . z' . .ab a' b + ab' a' + ab 3x .- 927. b' .+ 2b b' a a' a-b 4 +a' 4.3x + 2 16 x . I d) I + _a_ .x+1 x + 7 x' +8x+7 · ~ l .~) 1.---+ .5 x +3 b) . x+ 2 2x ..25a "l . ..y 2xy +3 y' 4x +4_ y-3 y' \ 4x ' y' . a' . 2 .. a' .a) I + b a + a'· ---=-:c. y ' a.. . ..-a 3x ...a' 2x .=. ' .!c b) . a' + ax a) .-a+! 1+ x.

3o + a' . a) I. c) ----"'---- x3 _ l' x + l' 3 x+y-~ x+ y 939.2a + 1 . y. y a 940.1 .937.2y- -+-2 +.a' _ 3a n 40 2 - an +) _ 4 ~). ? .1 (x'y+.+ . _ ') 2 '( 1 + 3X+X').-x x+ y Y ex + y)3 xy b) x .. a) ( x + 6x .a + 1 .y') .4y .y _ x+y I) . a + 1 .x --7} y c) a 2 + a .y)' +4xy.'} b' ((X: +. + x· 1 1 944.y .! x I. a' . x._ X +Y x.+ 2xy x. x.i y3_xy'+X' y_x 3 ' ( I .xy .2 (a + 2)' .!):(-. 4xy .+ -- x I b) 2a+ a2+b ') : (a +b') _~(b+1+2b).- I 4a' .. I+x d) _--'x "--_ __ C) (_a_+_a_+~)a-4 6-3a a+2 a'-4 'a -2' 941.!. ax . x + x' + x 3 + . a) ( b) 1 X Y +xy x+y x + xy . x .2ax.x' . .+ x .ax .a' I+a+ ..+.( a 1 a 2) a 3 ..+1 )(x .b' 4a'+b' x I ..a .xy _ 2x 2 ) y.Y x+y x+y x . 2a+b 2a-b 2a-b 2a+b a) -::----:----:-~-:4a' + b' 4a' .12) · 1 2x .1+ 1. Y 2 y) . 2x + . -- b a ' I-.* x. 2 0 a 101 100 .y .)): (X .b~JHI + \C. 942.c..(x y) --2+-' x ' x y y x 1+ 2: x - x 2. ..Y):(X-y+X+Y). x.y+ ~ x.4x" . 4y .a c)---1+_1_ 1.. +x x X xn 2 --+ I 1 a) b) ((~+ b~J(~.2a.y d) _3_"------:-_ _ xy (x _ y)' a) ( X+ Y _ X.1 .+1.y)' (.!.2a X+ 3 943. ( b a + 2b -.b' ' 4a' ._.y -'---------'-''-.4 2X'+6x . ( x.Y .+ I b)(~+ _X_.a' ..X.- 2xy ) . c) y ) :( 1 ..x c)_2 _ a-2 _ _ 2 2 + 4a 3a' + 12a+ 12 30+ 6 2a 4 3o(a+ 2)" 2a b) I ( __)( y' ~ x x.a + 1 .

4x.. .". 2e .1 :-.~ + 2X~2 ..-a - e) ( 950.2X~2} I I 2 4 8 16 949. x' + 2X+4)..m 2e m + 2e 946. .. 21.+ 30 +3 a -a . y a)( I. d) ( _ 1 .4yx. 951.m I . + . -a +1 3 ' ) ' a -a - 3x + 6 2x' ..z l + 2Z'+2Z+4 z.2 + --...2 z . ( 6z + (z .20 .(2x -3)' 4x' .18a' + 30) a) x -ex . I 1 ) 9a' + 1 ' .x-(x + 1) .10 ) + . (x + 1) .* a)-. x -.2m + 1 2m .1 1. x' + xy + x' . .x.... 4m' .. (2 x + 3).2 x+2 x'-I y' + xy ..+ 1) .--:---a' .Y Y 103 102 ._ + _ _ . . 1 .m' m . x +l + 2x _ 4) : I.I c) 2 ..I ' .+ .+ . (a..x I+ x I+ x' I +x' I +x' l +x 16 ' b) I c )( 1+ 8e' m /II) . - . I.+2a-1 .21 . - .. + y = y' + y+ l. I.xy... a.I m. .x..* a) c) (a .(x + 3) 9(x . x+2 x. a' -I b)( c) I x' - 2a' +3a 4a' + 12a+ 9 3o+24a-I)(2a+3) 2a+3+2a+1' 2a-3 .yA x'"' + 1 A y '"' I A y '"' OJ=> 1 b) 3x .m.4m + 4111 - . x' + x ' Ix-1I x. " + . 2. a' + 2a' +a' -1 . 2x + 2x-+2x+2 2x ' -2x'+2x-2' " I . x' + 2xy + y' x + y 2x+ 2 . x.I x' .2m ) .+ 2z . b) I x + 21 I x + d) ... ( 1-6a+9a' 27a -9a' -3a+I ' 27a ' +1 ' .Ixl ' I I . . 4m + 2 8m' + 1 . .3) ' '}.I) . (27a ' . a) ((_3_ + x. Dokazati imp1ikaciju 948. ).x . .. .[_I__ 1-- lj. x' .a' ~ 1 + a' _3a + I)(a . d) 9-x' x' . 2(5 ..4 c) ( b) - ( 3 a -I -- 30 .1 1 1..1 a + 1 a' + 2a + 1 1 2 + 4m Ix' -II+ x' . 2 + .+ .:.+ .(x .... .e .y x +2 y 2 2m ) 2m' + 2m 4 b) ..2z.(x+ 1)') (x+ 3)(x + 4 ) ( x ' .1 .. ...I x(x +l ) + I (x+ I)(x+2) + (x+2)(x+3) + + 1 C)(a~ 1 . .-. ') I a. . a) (z + 4)' -1 2 I ).y x+y x' .8 z.y 3x .a) Q 3 +a ~ -a-l! II + I x + 11 .8e. x' + 4x + 4' _3_.I) ' a 4 -a .6(_3_+~.. 3(3-a) 4 6 + . + . a)(x.1) .I)" - + (x + 4)(x + 5)' .I x' . ..x .8 Y'): 2x + y ). x ..x. 3 ' .3x + Y )( I_ 2x + Y): (I + . ( m. t..(x. . l ' .2)' z' .x .a - .~~:n 947.2 x +I e) ( x' I x x-I II 2 I x + II ..1) .945..)(m+2e m' . + .

-. b..y) x .xy ..ab (c +o)(c + b) a'b' ab I I ' (a+b)'-3ab a'-b" -J +-J a b pozitivan ako su a i b supromog znaka.* a) .a .1 .I}..* Pokazati da vrednost izraza a b 953..- ( I 21 I ' + 31 + 2 + I ' + 41 + 3 + I' + 51 + 6 I )' (1-3)'+121 2 4 4 a+ .c) (b . 955. c. a+b a_b)' (a+b a _ b) ' ( a-b + a+b .· Pokazati da je vrednost izraza X2 ( a+ .1 " 1 '" . + a+1 neparan broj za svako k '" I " k E Z..3.1.yz c) 02 - bc (0+ b)(o+c) + b' - OC (b+c)(o + b) + c ' .yz ( z .* Pokazati da vrednost izraza I . b i c. Pokazati da je vrednost izraza ceo broj za svako x E Z.a+b ne zavisi od a i b.c) b) b) . a negativan ako su iSlog znaka 1 ako je a '" 0 1\ b '" 0 " Ia I'" b..b)(a .2b' b)'" -1-.: .a+b+~ b c ne zavisi od a. I I b(abc+a+c) ne zavisi od i ako je 1 '" .xy + xz .. 104 105 .+ . k-I ( 6a' + 50 .x )(z.. ne zavisi od a..x . .2 " 1 '" .--..' . y2 Z2 x' + ---:-----'---.a)(b .+ .6k + 3) : (2k + I + k-l ~).(a...+- a 956.>< 0 ) I I b(abc+a+ c) 954..2) :(x + 1.. c ....* Pokazati da je vrednost izraza ( 2 _ k + 4k' + 5k' .-. Pokazati da je izraz I I I I 952.b)(o'" 0" b '" 0" 0 '" - b b a 2 b a .- (a.y' . 961.y: xy + I = -3-' 957.1 a I'" b.xz .a+b+~ b c + 2x.. Pokazati da izraz neparan broj za svako a E Z \ { . 958..llx..b. 959. b.+ .* Pokazati da je vrednost izraza _I _ 64 .>< O...1+ a + 4) :(30 _ a +1 2 _3_).>< O.2x' + X+ 3x + I 3x + I 2).+ -1--1 . 960.+o b .+a x' 4+ x' 4x'(2x + I) I- b ab ~+~ x x- 4_ ~+~ x x- 2x c)(x'" 0" y'" 0)'" ( x+ y )J ) (X-y) ' ) x+y 3xy . (c-a)( c ~ neparan broj za svako xE Z \ {O} .. Pokazati da vrednost izraza --.

969.+ .. 3(x.. +x+ y- b) ' _(x+ y + b _ x + y .y. .. a +c . (a+ b) .e -d 2a'(e + eI) 2 b) (2a + a' + 9b') :(a +~) !!.y) b) I 968. .)_+-'. (y+3)- 974.2) x .z) b-c + y' + Z (y-z)(y-x) (z-x)(z-y) c. x'-(a+b)' 2(x+a+b) 6(x.--_ a-..x.....x .. ..y 5 y . y-x +3 x(x+y+3) 2x 3 .y_+_3_-_x-.c) (b .--.* Pod kojim us lovima je tacna jednakost: 1 1 I ~ + + x(x .(e+ d)" 972.z) y(y.._ 2x + x( y +3)+x' (y+3) ' .(e +d)' + + 971..4.. + 3 ).b)' x+y+b x+y-b x +y+b 5 3x-3(a+b) a+b . c) + = x + y+1 6(x+ y ) + . + + .b) a+2(e+d) .-.(y+ 2)" 2(x+ y + 2) 6(x.b)(a-c._ _ _ + .: .a. 3b-a 2(a.3x I 17x-25(a+ b) + + .b + (b.3x+ 2 1 17 x.!. 6 i.. +x... x + y +1 2( x+ y )-1 x + y -2 (a o (a-b)(a d 963.a.(I + 3b + 6b) = . x+y+2 (x+ y ).. 0 + 6b 3b _ a' .): .eI. a-b b-e e-a ab + be + ae _ I = O? )(e-a)(e -b) (a -b)(a.(e_+:.(y+ 2n x'-(a +b)' x(a+b) x+a+ bx +a+b x+ y+ b ( x+y-b x'+(a+b)' x(a+b) ' x -a.-).y +1 3.x)(y.. a "'" .:. ax ) : (_a_ + e .(a+ b)(e+d) . . Uprostiti racionalne izraze (964-981 ): 9 73.x e a + .25(y+ 2) + .x' 966.6b.. 976.+ -.x)(z .-(a+b)-) 2x(a+ b) . a+b-l (a+b) ' -I (a+b)-+a+b+1 4(x+ y)' + 9(x+ y)+ 5 (x+y)'-I (y+ 3) ' + x(y + 3) x(y +3)'-x' 3 +--x+y + 3 1-2(x+ y ) (x+ y )' +x+ y + 1 964. 3b _ _ +_a-. c "'" 0.-4 (a 222 = . x'-(a+b)" x--(a+b)107 977.z) z(z . . a' .t(a+ b) .* ( x + y+ I xy z ' (x+y) + 1 (x+y) ' .-(c:...y)(x .a(e + d) + (e + d) a + a+e+d a ..x + c.b+--'---'x -a-b 975.!.:d.962..x a a"'" 0.* --.c + x. x"'" c.a a.. -----+ 3 ( x +:+b 967. + a"'" 0. { x+ y _ 2(x+ y ).x') 965.+..c )(b-a) (e-a)(c-b) = I.ex e.c )(b-a) m! + b)' + (c + d) ' (a+b)( c +d) (e + d) ' - + b)' (a+b)(c +eI).y)(x . b "'" 0.d) -.b 106 . Dokazati identitete: a) (~ _ c .x . ' . x' (x .b(e+ d) (a.I) .* (y + 3)(x + Y + 3) x«y + 3) ' ...x a 2) = a . 2 . 3(a-c.+ x+y+ 3 .eI) * 2(a + b) 3(0 + b) ' + 2(a + b) + I ___ + b + I-.

1 A xyz = I) '" x y z '" + + zx + z +1 = I'' xy+x+1 yz + y +1 981.+ .)...+-a+c 2c _ _--. a+ + 2 _ + (z - x)' + (x - y )' = '3.* Dokazati da je za svako 11 E N: I 1 l i n a ) . + 6 12 20 n- n 2n+ I.. + = --.7 + .+-b 0-2b a b-2a 4 1 1 I ) be oe ob c) ( .c.e 0» ".o:!-+. 6 + 6· 8 + .c) (a+b+ c)(b+c-a) A x + y-( x + y)' 3 979.zax =~... Dokazati identitet '" (x +~)' +(y + ~r +(z +. konstanta. .eO.-"-b__ + a + b I I 1 I . 5 + 5. a .eo» '" I a 1 1 1 b+c. J (x +yf -I ( x +y) +1 985. a-c.qz.e y .+ .b -.(x + .b l ' 1 1 a+c I "..r +(~+~r +(~+. + 1 3 n+ 2=2n+4' 109 . c a b A a-b b .. 1 _ 3 ( a+b+1 (a+b) J +I + .e b).C .e . z = p.z) ' { a+b 980.c c ..c) 986..e OAo. (ob .)' .. . .e .I-a l-b I-c ( l.(a-b + b. 2(a+ b)' I-(a+ b) ' + 2(0+ b) + ( (a+ b)' -a.b 987.o' 2bc A y= (o+c-b)(a+b.. (a+b)--a-b+1 b)( x + y + z = OA (x .b. n (~+. ..e 1 A b.+ ... y = 11. za abc .( x+ I)(y + 1) = 2..1.e 0.e .* Dokazati implikacij e: a) ( x= b' + c' ...lb+ cj .+ .e O.1 A zx + z .e 0 A xyz = I) '" 982.. +. _ 2(a+b) -I) b I .( X+Y)'-X-Y).= .a)(I . + .e .o a b+c b la +cl.~y+ Hz + ~)=4.* ( x + y -I - 3(X + Y )+3(X+ y )2 +3. 2(a+ b) ).* Dokazati da je vrednost izraza 1 1 1 1 b)N+ 3 .2c '" . b . .e .e 1 A c .+-.)' -(~+~)(~+~)(~+. A(b.e zA xyz.. + 2n(2n + 2) 1 1 1 d)-+-+-+ ..+ . 108 2(2n + 2)' n .* Dokazati implikacij e: a)(xy + x.P.e 0) "' .+ . = 3. x 2 + y'2 +Z 2 '" (y.e I» '" 1 I 1 1 . + (2n-I)(2n+ I) 1 1 1 1 c) 2.b)( I. 4 + 4. • Izracunati vrednost izraza (I + x)(l + y)( 1 + z) .c +~y_c_+_o_+_b_)=9.3 978.+-.1 A yz + y . ab c a' b' c · d)(ac + bc = ab A (a..!.-. b) (.e bA b.. c)(a+ b+c= OA (abe .m (l-x)(l-y)(I-z) m+11 II+P p+m 983. 1·2 2·3 3·4 n(n+l) n+1 984.b (a+ b)'-I +--o +b-I _2_b _ a o_ 20b .< cAc .eo. 3 )..eo» ) ".= 0 A (abc .

x' I.y)( 1.c) .* ~U' -c~) + iC.-.I Z = ...* a' ' a. dokazati da je (1001-1004): •- X 10 992. tada je a+ b b+c e +a (J + x)(l + y)( 1+ z) = (I .y) (1 ....- 1005. B(A(x)) + 1= O..(a. + .c Izracunati vrednost izraza: ___ I I 989. Y = ..x)( 1 .* . Izracunati vrednost izraza a-I + y + z + xyz) +(1 b -I .> + b' b' I I)' (I a' .+ .* a ' + b ' + e ' = 3abe.+ . b 998. (x-y)"+(y-z)-+ ( ) ' vrednost. + . Dokazati..+ .-.. + b\)+ (a:b)' C.z) + ( I + x)(1 + )." n-(I1+I)n nEN .(a -b) ' e'(e' . 993.. c... l + b.x') a-x b-x a'+b ' ab A=---+--.+-. . + (1. a-b b.* (a+IW C. B(x) = .x')(x ' . a -(b-e)' a'(a' . 1'·2' I 2'·3' 2 7 3"43 2n + I .. + + b' b' -(a-e) ' b'(b' . a 999.2ae) b' -(a-e)' + + e 3 =4 e' ..a) + .+ .b' I ). 991. y i z. Ako Je A(x) = ... x-z. 1.. zax = . (a + b)' I (_I + _I) + a' (a + b) ' 2 (~+ ~)).)(1 + zl.2ab) c'-(a-b)' --+--+-994.x')(x..x')(x' ..a Ako Je x = .b')' (.x A = 2(x (a' + b')' .+ . tada Je I+x I.zax = .x A(B(x» .x I+x . .2bc) 3 =8 a+c a+ b a+ b + c abc 3+--+--+-b+c a+c a+ b 995.-( b . Ako je a + b + e = 0. --+ (I-x')(x-x ' ) x .988.) + I I I . 110 III .-.(a ' .* Odrediti realan parametar m tako da razlomak (x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)' ima konstantnu .b) abc r 1003.* Odredite sume: 3 5 a ) .a+ I' b+1 c +I ' .(a +b) x+ab a+b .Y = .)+ (a:b) S (~+H 100t.+ . za sve vrednosti x. b ) .* I I I --+--+-b+c c+a a+ b .c .... Dokazati . (~+i)' -(I~-bI)' (a+b)'-(a-b)' a' b' ( I .+ .* I b+c abc b+c a+c a+b I I 3 1004.x' X + (I-x')(x-x')(x ' -x')+ x' _ x· • 1000..' Z= ..z). nE N. -a ~C2 -:' l . " 1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1) Uprostiti racionalne izraze (989-996): 997. 990. c -I x)( 1.. b-x a-x x ' .(b-c) + -(c .' 996. 2(-a:b+c+a-:+ c + a + : _ )+3 c I~_ + +---a + b + c a .b + c a + b ..

.988.-. zax = .I Z = .. Ako Je A(x) = . B(A(x)) + 1= O... + (1.b' I ). b 998.* I b+c abc b+c a+c a+b I I 3 1004..- 1005.. 990.2ab) c'-(a-b)' --+--+-994.+ .* Odredite sume: 3 5 a ) .(a ' .2bc) 3 =8 a+c a+ b a+ b + c abc 3+--+--+-b+c a+c a+ b 995. nE N. 991.' Z= .x')(x' ." n-(I1+I)n nEN . Ako je a + b + e = 0.' 996..(b-c) + -(c .)+ (a:b) S (~+H 100t..-( b ..z) + ( I + x)(1 + )..x') a-x b-x a'+b ' ab A=---+--.(a.z). tada Je I+x I.x')(x.+ ..zax = ..x I+x . " 1"2' 3" 5' 5"7' (211-1)-(211+1) Uprostiti racionalne izraze (989-996): 997.2ae) b' -(a-e)' + + e 3 =4 e' . Dokazati.-.. a -(b-e)' a'(a' ...+-.(a -b) ' e'(e' . (a + b)' I (_I + _I) + a' (a + b) ' 2 (~+ ~)).b + c a + b .> + b' b' I I)' (I a' .x A(B(x» . (x-y)"+(y-z)-+ ( ) ' vrednost.a) + . 2(-a:b+c+a-:+ c + a + : _ )+3 c I~_ + +---a + b + c a . c. dokazati da je (1001-1004): •- X 10 992.+ ..c Izracunati vrednost izraza: ___ I I 989.y)( 1. --+ (I-x')(x-x ' ) x .)(1 + zl... b ) .b) abc r 1003. Izracunati vrednost izraza a-I + y + z + xyz) +(1 b -I .(a +b) x+ab a+b . a-b b. Dokazati . 110 III . .a+ I' b+1 c +I ' .x A = 2(x (a' + b')' .. 993.) + I I I . B(x) = .c .+ .b')' (.c) .a Ako Je x = . a 999. za sve vrednosti x. x-z.+ .+ ..* I I I --+--+-b+c c+a a+ b .* a ' + b ' + e ' = 3abe. tada je a+ b b+c e +a (J + x)(l + y)( 1+ z) = (I . + . + .* a' ' a. + b\)+ (a:b)' C..* . 1. 1'·2' I 2'·3' 2 7 3"43 2n + I .x' I.x)( 1 .* Odrediti realan parametar m tako da razlomak (x+ y+ I/1z)' + (x+ my+ z)' +(mx+ y+ z)' ima konstantnu . Y = . . -a ~C2 -:' l .Y = . b-x a-x x ' .* (a+IW C.y) (1 .* ~U' -c~) + iC..x')(x ' ..-. c -I x)( 1.x' X + (I-x')(x-x')(x ' -x')+ x' _ x· • 1000.. (~+i)' -(I~-bI)' (a+b)'-(a-b)' a' b' ( I .. + + b' b' -(a-e) ' b'(b' ..+ . l + b. y i z.

--.B . AB 5 =-.1. Data je dui AB = 12 em. Konslruisali na ovoj polupravoj . b' Ako su date duz i cija je duzi na a. tako da je AC :BC = 5 : 2.. q prava koja ih sece u lackama A' i B'. Duzina duzi AC JC 4. = .!.. Proporcionalnost velicina. dokazati da je (1007-1008): abc b+c c +a a+b a'+b ' + c AB p ll q~ A'B' 1010.+ . ta aje . a·b c a+b b ) . +. b' c' + Y + z· 2 ' • Dokazatl.* --+--+--=-3...~-..:.= . mnp.. ___:::.m) X . + ~ = 0.' a b' e) a . Ako je -.:.Ima VII G L A V A konslantnll vrednosl 7. Tacka C deli duz AB u odnosu AC : CB = 2 : 3. i B~I (A i B su tacke oajedoorn kraku A.-.= I.. H OMOT ETIJA J SLlCNOST (m-8)x J +3(10-m)x'-18x+8-m za svako x. Kraei ugla MON preseceni su paralelnirn pravarna .I . konstruisati duz cijaje duiina: .. tackll C ._=_-=.c 1016. gdc su m i 17 date dllzi.. Tadajc' 1007. abc abc -.. i B.* . lOIS. x Y z a' b' c' .x Y Z d ' 1009. Talesova teoTerna Talesova teorerna.Odrediti realan broj m tako da razlomak X l . 1012. a.mx' .. 1019. Tacka C deli duz AB u odnosu A C : BC = 3 : 2. 1017. c a+b e)--.3(3 .+ . = 4: 3. SA = SA' SB = SB" 1008. Neka s u a i b dye prave koje se seku u tacki S.. 17 i p .. a) a . p prava koja ih sece redom u tackarna A i B. Odrediti spolja~nju lacku C(A . Datu duz AB podel iti na Iri dela proporeiona lna duzima clje s u duzine m. oa drugorn). 113 112 .+ .!. 1018. 1013. Odrediti duiinu duzi AB i CB.b.-::--.C). + 7. : OA . 1014. +.. b) . a+ b d) a a . AC 8 Datu dlli AB podeliti na 5 jednakih delova... b i c. Konstruisati tacke koje dele datu duz AB u datorn odnosu Ill : n. a' m2 n2 p2 m2 X + n2 + p2 . lOll. tak 0 daje Ako Sll date duii cije su duzine a i b. konstrui ali duz cija je duZina: a)-..8 em.-~. Odredili odnose AC: AB i AB :CB.--' b+c a+c a+b abc 2 :2 '2 gde je k koefieijent proporeionalnosti. b'./A .* Akoje -=-=-1-+ . Na poillpravoj Ax dala je tacka B . lzracunall duilOu duZl OA ako su OB + OA = 14 m i OB .

B . Homotctija 1028. a odsecak BD je za 3 em manji od odsecka DC(B.2. kao i dijagonala koja sadrii teme datog ugla. datu duz AB podeliti na: a) tri odsecka. Simetrala unutrasnjeg llgla trollgla ABC deli stranicu naspram lemena iz kojeg polazi na dva odsecka koji su proporeionalni sa ostalim dvema stranieama trougla . J I bilo kojoj straniei trougla. DE i EC jednake. naziva se homotetija. 115 114 . k =-. nq={M. razlika osnoyiea i dijagonala odnose kao Ill: n : p.D-C). koj i su proporeionaln i datil11 odseccima b) pet jednakih delova. U dati trougao upisati trougao cij e su stranice paralelne trima dalim neparalelnim pravama. Straniee trougla ABC su a. U jednakokrakom trouglu krakje dodimom tackom upi sane kruznice podeljen u razmeri 7: 5 (racunajuci od vrha) . OM' = k OM. Primenom homotetij e. i B. n. Nekaje BD simetral a ugla B..I. ~ Date su dYe kruzniee K(O) i K. U trouglu ABC konstruisanaje simetrala ugla A. Dokazati. Konstruisati kruinieu koja dodiruje krake datog ugla xSy i sadrii datu lackll A. Tacka 0 je eentat homotetije. AC= 14 em. Na drllgOll1 kraku konSlruisana je dui OA. 1034.. i CC. 7. U jednu je upisan cetvorollgao. I b) k=. . koji Sll proporeionalni sa ostalim dvema stranieama . U dati ostrougli /:. 1038. Dokazati . . 2 b) S eentar b0l110tetije i k = .. 1029.E tako da je BD = BC = CE o Neka j e OF li B i EF IIC. AB i BC. b) jednakost MB = MC. ostar ugao jednak ug Iu troug Ia . koje stoje u odnosu I : 2 : 3. Izracunati stranieu BC. 1024.sat' . gde je S srediste jedne straniee cetvorougla. 0 presek simetrala uglova B i C. c. drugog kraka. a) Odred iti odnose BD :BC i EC : BC. U dati trougao up. a u drugu treba upisati cetvorougao sli can prvom. ABC upi sati jednakostranican tTougao MNP. nJegovlh 1040. d)k=-2. 3 a) A eentar I10l110tet'Je. = 5cll1. Konstruisati paralelogram ako su dati odnos dijagonala. \036. a presek pravih FA i BC je tacka M.Vazi i BB. 1033. 1027. p. 1025. B.(O .. Konstruisati h0l110teticnu sli ku datog cetvorougla ABCD ako Je: . ). Na pravoj BC dat je l1lspored tacaka 0 . H0l11010gne simetrale uglova dva homoteticna trougla paralel nc su Dokazali . tako daje K n K. d 'edna straDlea kOJa pnpa a straniea. Simbolicki: ho(F) =F' '*f. Odrediti odnos kraka i osnoviee. II AA . lada JC AC II BD . 1026.. II AA . M I. ako se duZa osnoviea. Straniea AB = 8 cI11. pocevsi od tell1ena. 1023. III. konstrui su se duzi OA. Ako je K n pt A.cl. Konstruisati h01l10leti cnu sliku za datu pravu (ugao_ trougao.M} i K . Na jednom kraku ugl a MON . 1035.flp={M .D I . 1037. Odrediti duzinu odsecaka A. Neka je T teziste trougla ABC.C. Odrediti odnos 00: OB.2': ° e)k= 2. .* Konstruisati trapez. 1022. 1030. tako da je pn 'I = {M) . B). Dat je trollgao ABC. Preslikavanje u oznaci ho figureF na figuruF' pri kojem svakoj tacki M figureF pridruzuje tackll M' figure F' tako da je OM ' =kOM. da su duzi BD. 1031.* Konstruisati jednakokraki trapez date visine ako se krak. ugao izmedu dijagonala i vis ina koja odgovara JednoJ stran. Konstruisane su prave koj e sadrie tacku T i patalelne su sa AB i AC. q. 1032.C . b. para Ie Iogral11 ak0 su dati odnos . i koje seku stranicu BC u tackal113 DiE. Simetrala spo ljalinjeg ugla tTougla ABC deli stranieu naspram temen a iz kojeg polazi na dva odsecka. Ako je 0 data tacka a k dati realan broj razlicit od nule. . Kflq={C. = {MI i dYe pravc p.1020. jedan krak i visina odnose kao III : n : p i ako Sll dati ostar ugao izmedll duze osnOVlce . 1039. c) tacka A teZiste tToug la DEF. kruzniea) ako Je data tatka centar hO ll1otetije i ako jc: I a)k= 2'. Dokazati da je: a) MB :BD = = MC :CE. k je koefieijent homotetije. Date su dYe kruznice . 1021. K. b) Dokazat. Dokazati..

AB = 16 em. 1060. 1061. Ako su dva trougla sli coa. a) /'. U dati krui:ni odsecak llpisati pravollgaon ik ako j e odnos dijagonale i jeclne straniee In : n. a koeficij ent slicnosti iznosi 1. D E Be. . 1059. K onstru i· sati krufuieu koja sadrZi date tacke i dod iruj e da tu pravu . Odrediti obim drugog trollgla. 1\7 1052. .3. b) pravougaonik cije straniee stoj e u odnosu III : 11. 1zracunati visinu koja odgovara manjoj stramel. fN Odgovarajuce straniee dva sljcna trougla su 15 em i 6 em visina koj aodgovara v ecoj strani ei je 8 em . Odrediti visine./'. A'B' A'B ' Ak' . U dati konveksni kruzni isecak lIpisati : a) kruznieu.. Straniee trougla odnose se kao 3 : 6 : 5. . paralelne osnoviei izOledu krakova. duz DK paraleloa j e straniei AC. 1049. 0 Ak " AB AC o je oa pnmer LA = L A' /I . tacka K E BC. a najmanja straniea njemu slicnog trougla iznosi 13 em.. a eentar joj pripada pravoj I. A'B'C'. Dva troug la su sliena.tada j·e/'. ' 1045./I LA = L A ' a ug lovi C i C' su iIi oba ostra lOSS...* Data je tacka A i prave p i I. Odredi ti 0 tale straniee oba trougla.tadaj'e /'. L C = L P. AB AC BC 3 · o jeoa pnOler -./'. BC=26 em i visina CH=24em.* Date su tacke A i B i prava p kojoj ne pripadaj u date tacke. Datje tToligao ABC straniea AB = 20cm .75.= . 1042. A'B'C'. c) kvadral.. Data su dva troug la /'. Dliz DE II AB.. 0 1011 S IS .. Tacka D pripada straniei AB trougla ABC. E E Ae. QR = 12 em i PQ je veca od BC za 13 em. 0 1054.ABC . pi d2 1051. A' B' C' Ako su od ' . Imp I . Straniee trougla su 26 em. .. Odrediti duziou duzi BK ako je AD : DB 5 : 6 i BC 22. ABC . jednak je odsecku kraka koji je blizi osnoviei. A'B' C' => c)/'. ABC . A'B 'C'. ABC i /'. 1053.. h' . 1057. Proizvod bilo koje dye straniee trougla jednak je proizvodu visine kOja odgovara trecoj straoiei i precoika opisane kruzoiee oko tro ugla. 4 · 0 A'B ' B'C ' iIi oba tupa.. Ak' . 1°.6 dm. Dokazati . ./'.!-. Odrediti poluprecnik opisane krufu iee. Odsecak prave. Odrediti dllz lv ako je elvl = 3 em. 1048. N E Ae. Ako je oa primer L A = L A' /I LB = L B ' tad a j e /'. U trouglu ABC Sll strani ee AB = 15em i AC = IOem.A 'B'C' A'B' A'C' B 'C' .. Straniee troug la su 27 .1041.= ./'.2 1 i 18. Konstruisati kruznieu koja sadrZi tacku A i dodiruj e pravu p. 1056.. Konstruisana j e simetrala AD ugla A. ~ = :!.. ABC . . Odrediti duzi AE .. U trouglu ABC dato je AC=30 em.= ./'. I'kaelje: . Odsecak koji spaja podnozja bilo koje dye visine datog trougla odseea od njega trougao slican datom trouglu ... A' B'C' =>. . dokaza II.. EC i DE ... 1050.. = = 1046. gde M E BC. . h' a" b) /'../'. A'B'C' => ~ = !!. 2 · ABC. a Ilajveca straniea sli cnog tro ug la iznos i 3. Odrediti odsecak prave izrnedll krakova. Odrediti ostale straniee drugog trougla....... Slicnost trouglova Stavovi 0 slicnosti trouglova. Uocimo trouglove /'. Zbir dye odgovarajuce visine je 121 cm. Odrediti straniee njemu slicnog trougla ako je koefieij ent slicnosti 5 : 3 i konsrruisati ovaj trougao. 1047. U trouglovima ABC i PQR L A = L Q.. Dokazati.= .straillee a I a. Strani ea trougl a AB = 8 em.. a duza strana pri pada tetivi kruznog odsecka. AB BC ojena pnmer -. 1044 . Dokazati. 38 em i 46 em. 1058. ABC i /'. AC = 20 em . A 'B 'C'. ABC . govarajuee VIStne h I . Dokazati. b' . 116 . onda su ojihove medij ane proporeionalne odgovarajucirn straoiearna.-= a'. Visine u j eclnom trouglu su obmuto proporeiooalne odgovarajucim slraoiearna. povrsine PiP'.BC = 12em I CA = 16em Duz MN paralelna je straniei AB . tada je /'.. ABC . 7. a visina koja joj odgovara iznosi 6 em: na kom rastojanj ll od temena C treba konstruisati pravu paralelnu sa AB tako daje njen odsecak izrnedu dveju straniea trouglajednak 4 em? Dat je jednakokrak i tro ugao osnoviee 3 dm i kraka 6 dm./'. S' d' 1043.

2. 1084. f3 i straniee a. L B = f3 i visi naCC I = h .5 em. 1072_ Dijagonale trapeza presecnom tackom pode ljene Sll u odnosu m : n. 1079.* Konstruisati trougao ako su data dva ugla i tezisna duz kOja odgovara straniei na kOJoj Sll nal egli dall uglovi.U kruznici poluprecnika 32. za koju treba produziti krak c do preseka sa drugim krakom. Odrediti vi sinu CH trollgl a. izratllnali ostal e stranlee ovog pelOugla. Krak jednakokrakog trougla je 12 cm. a visina koja odgova ra osnovici je 8 cm. CE . normalna na ovaj precnik . 1077.8 em. Utvrdit i kada Sli sli cna: a) dva kvadrata: b) dva romba: e) dva pra vougaoni ka: d) dva paralelograma.4 em. 1063. Prava p sadrii jedno teme romba i na produZeeima drugih dvejll straniea odseea odsecke. ABC akoje dalO:L II = a. Straniee petoug la su: 3. 1074. Izraellnati strani ee drugog Irougla. 1087.5 em. Odrediti polupreenik opisanc kruzniee. Straniee paralelograma su 16 em i 12 em. KD = AK . 1065_* Tackom K na precniku AB kruzniee konstrllisana je prava I . Izracunall obim njemu sli cnog petougla. lzraclInati rastojanj e presccnc tacke zajedI1lck Ih unutrasnjih tangenata od s rcdi ~ ta datih krumiea. a veca visina jednaka je manjoj stranici.5 cm. StTaniee trougla odnose se kao 2 : 3 : 4.110Se 35 em i 14 cm a razlika njihovih obima je 60 em.• PIimenom slicnosti trouglova dokazati da teziste delI "aku tei!. Dokazat i da je t!.KDE. a zbir dYe mllllje straniee njelllu slicnog eetvorougla je 25. 1089. 10SO. e) dva trapcza. 1090. a visina h. IOS2. 1064. Dve odgovarajllce strani ee slicnih mnogouglova 1 7. Odrediti drugu visinu. Konstruisati trougao sli ean datom ali dva puta vecih slraniea.· Poluprecniei dveju kntzni ea su R i r. Odrediti najmal~e rastojanje u prirodi i razmeru karte. Visine paralelograma su 4 em i 6 em. a obim 30 cm. Odred lti stramcc drugog cervorougla. Stranice paralelograma su a i b. 108S. Dokazati . 1066. Osnovice trapeza su a i b. Konstruisati jednakostranican trougao date visine h. 119 . IOS3. a obim njemll slicnog trougl" iZllosi 83. Najveca stra niea petougla iznos i 14 em. a ob im 46 em.* KOl1stntisati trougao ako su dati jedna stranlea. 8. 1073_ Osnoviee trapeza 5U a i b.KA C -t!. 1062. a) Dokazati jednakost KC . 108S. Na geografskoj karti rastojanja izmedu tIi mesta su 6 cm. b i c vazi impli kaeija f3 = 2 a ~ b ' = a(a + c).· Dokazati da je konstaman proi zvod odsecaka kOJe ortoeentar Irougla gradi na istoj vi ini. 1070. IzraClInalI duzinu odsecka tangente izmedu krak ova trougla. 1zracunati osnovice trapeza.* U t!. Dokazati da je straniea romba geometrij ska sredina ovih odsecaka.2 em NaJmanJa stramea nJ emu siIcnog petougla Je 1. a njihovo eemralno :astojanjc d (d > R + r ). KB . KOl1strui sati t!. Dokazati sli cnost trollglova DBC i BCE i taenost jednakosti BC 2 = CD . 1076. b) Tacka E simetricna je tacki B 1I odnosli na K. a srednja linija trapeza je s. nl! duz u odnosu 2 : I. a zbir njegovih vis ina je 24.2 em. 118 IOS6. Prave MA i MB sekll pravll I 1I odgovarajllcim tackama C i D. Izracunati stranice paralelograma. Strani ee cetvorougla odnose se kao 20 : 15 : 9 . Izracunat i njihovc obi me.5 em upisan je lrollgao ABC Slrane AC = 60 cm i BC = 52 cm. ABC za lIglove a . i 4. I em i 4. a krak c.7 elll. 1068_ 1069. 1. 107y* U trapezu ABCD L BCA = L CDA. Najvece od ovih rastojanja u prirodi iznosi 15 km. Odrediti rastojanj e presecne tacke dijagonal a do vece osnoviee. 1075. Proi zvolj na tacka M krllzni cc spojcna JC sa tackama A i B. Izracunati visine. 2. I ' 107S. 109\. 1067. dokazati da je dijagonala AC geometrijska sredina osnovica trapeza. Konstruisati trougao sliean dalOm ako mu je data tezisna duz.* Vis ina CD jednakokrakog trougla ABC sa vrhom C secc opisanu kruznicu u tacki E. ' U jednakokrakom trouglu osnovice 12 em i kraka 18 cm upisana je kntzniea i konstrui san a je tangenta paralelna osnoviei . ako je njegova najveca maniea 21 em. lzracunati pomocli njih duzin u x. jedan ugao na njOj I razmera dye druge straoiee. 5 em. lOSt.5 em.

Ako jeBC =a.. 1113. a visina 3 dm Izracunati dij agonalll trapeza.* Na osnoviei AB jednakokrakog trougla ABC data je tacka M. 7. A . ACG' . Katete pravouglog trougla su 12 em i 35 em. h' = pq. b' = cq. izracunati MT. h duzina visine. 0 h' a' b' 121 120 . Odrediti ostala cetiri elementa ako su data dva : a)b= 156em. BF sece di· jagonaJu AC u E i stranieuDC u G. odrediti duz MN. Dokazati. h' = pq. AB. 1108. Kruzniee (0. tako da je s n k = {A. 1097. 1096. Osnoviee jednakokrakog trapeza su 2 1 em i II em.t1 ABC. Precnik kruzniee upisane u jednakokrakom trapezll je gcometriJska sredina osnovica rrapcza.~ ABC i 6. CA. Dokazati da je b = ~a (a + b) . I Obim romba iznosi 100 mm. 1094. Oat je jednakokraki trougao osnoviee 36 dm i kraka 30 dm. B} a Ink = {T} . U jednakokrakom tfOlIglu vis ina deli krak na odsecke duZine 7 em 2 em. 1109. Dokazati. C/. Odredlli visinu koja odgovara osnoviei. 1105. seku se . Ako jeEF = 32 em. koja odgovara hipotenuzi. Ako je MA = 4 em i ME = 9 em. Za svaki pravougli trougao vazi a ' + b' = kateta. Dokazau: 1° da je duzina I tangente AB geometrijska srcdina pre nika kruZniee: 2° da se duz AB vidi iz tacke T pod pravim uglom. Ako su AN i CM simetrale uglova A i C. q= 64em. B-E -G. U svakom pravouglom trouglu zbir b teta jednak Je zbiru hlpolenuze i precnika upisane kruinice. 1103. osnov iee b i krakoma. U jednakokrakom trouglu eentar upisane kruzniee deli visinu koja odgovara osnoviei u razmeri 12:5. Odred iti krak. Ako je ~ ABC pravougli trougao sa pravim uglom C. q = 9 em. 0k azaU. Dokazall. b) p= 225em. Konstruisana je spoljasnja zajednicka tangenta AB. AC=b. racunajuci od vrha. 1114. tacka E pripada stra· niei BC. Primena slicnosti kod pravouglog trougla Ako je trougao ABC pravougli L C = 90°. 1112. Izracunati drugu dijagonalll romba. 1104. TaokaF E AD straniei paralelograma ABCD. R) i (0" r) su spoljaiinje sa zajednickom tatkom T.q= 144 cm. Datje jednakokraki trougao ABC sa vrhom B. ta da J e . c duZina hipotenuze. Odrediti rastojanje tacke M od krakova ~ ABC u funkeiji a. p i q i duzine odsecaka BG' i AG' na hipotenuzi. a visina je 12 em. t1 CBC' . tada vaZi: a' = pc. poluprecnika 15 em i 20 em. d)a = 130 em. 1106. 1093. Izracunati osno· vieu. tangent a kruzniee precnika AB.1092. 1110. nuzi c su p i q hipotenuzi na visina h.D . njihove projckcije na hipote. h hipo· tenuzina visina CC '. gde je AB = a i AC = BC = b. c'. e) p = 16 el11 . jedna dijagonala 30 mrn. h= 120cm. a' + b' = c'. U jednakokrakom lrapezu osnoviea 16 em i 9 em upisnna JC kruiniea. e)a= 136cm. 1099. b' = cq. tada vazi: (1) t1 ACC' .zracunou njihovu centralnu razdaljinu ako je duzina njihove Z3Jcdmcke tcll\e 24 em. izracunati DE . k. Odrediti medijanu kOJa odgovara hipotenuzi. Dokazati. 3° daje 00 . b= 312em. krakje 60 em. B -D . Srednja linija jednakokrakog trapeza iznosi 4 dm. U jednakokrakog trougla cija je osnoviea a i krak b.4. a i b katete. tako da je AM = k. b.DEIIAC.t1 BCG' (2) a' = pc. U trouglu ABC prava CD je simetrala ugJa C.= . Odrediti osnovieu trougla. [zracunali poluprecnik kruzniee. U pravouglom trouglu katete su a i b. Iz tacke M konstruisana je tan· genta ( i seciea s. gde su a i b duzine 1102. Data je kruznica k i tacka M van nje. izracunati BE . OW'editi u kojoj ra· zmeri duz DE deli dijagonalu AC. 1107. 1100. b. c redom duZine straniea BC . 1111. h duZina vi sine CG'. c hipotenuza.+ . 1101. 1098.I. ugao na osnovici 72°.F . · I I 1 . i GF =24 em. p i q duZine odsecaka Be'i AC' na hipotenuzi. 1095.A. Ako su a i b duzine kateta.* Neka je E srediste straniee AB kvadrata ABCD. Dve kruznice.

1117. 1132. 1126. Tacke A. Konstruisati odsecak duzine x ako je x = a. Ako su stranice trougla AS. Primcdba.:crio aweaJ. DOKazat!.R ) seku se u tacki P. Dokazati. koja sa kruinicom k ob~7.ati.+ di = c· + d' + 2ab. b i c stranice trougla ABC i ugao A > 90°. b) y =~a2 -b ' . Proizvod odsecaka PA i PB. b = p ' .q'..* Datu dui AB = a tackom M podeliti po zlamorn presekll (:. .R) seku u tacki P. 1116. gde su p I.* Ako su a. 1133. a R I r poillprecnici opisane i lIpisane kruznice trougla. Secica AB kruznice k(O. 1135.-' 2 xl a h2 ' e)x' =a' +ab.R) seku u tacki P. gde Sll a..lI I. tada JC i d. Ako Sll a. 11IS.Jk . konstantan je.1 b ?sno\ice. c = p ' + 1/ ' . dec geometrij ska sredina cele duii i manjeg dela. Iz spoljaSnje taake P kruznice k( 0. A~o su . Secice AB i CD krui nice k(O .4b'. lada je !Tougao ABC pra.ab.) Date su dYe duzi cij e su duzine a i b. R) konstruisane su m?gcnma dll. C.uje odsecke kOjl tOJ~ u ra· zmeri 11/ : n. R) i tangenta ( konstruisana u taNI . Konstruisati duz duzine: a)x = ~a' + b'. a k pozitivan broj . gde su la ' I. Dokazati. B. I I I c)-=-+-. 117 u odnosu na 1131. (Kamoov obrazac). I Ie teziSne duzi trougla. odrcdltltangenmu dUL T 122 . die date 11l9. Konstruisati kvadrat jednak: a) zbiru dva data kvadrata.1115. ortogonalna projekciJa stranice riC na AB. f) X' = b ' .Konstrllisati kvadrat jednak zbiru dva data rornba. = 51. Ako se tetive AB i CD knlznice k(O. Ako je duZin8 telive nB setle! Q. Dokll7. Dokazat!. 1130. 1125.. 1127. a d. (TakvI trouglovl se nazlvaJu Pitagorini. b i c stranice. gde Sll a. b) razlici dva data kvadrata. _ Ako je neka dllz podeljena na dva nejednaka dela tako da je \ ~c. a c hipotenllza pravouglog trollgla.c).q (p > q) rna kOJI celt brojevi . b. ortogonalna projekcija stranicc AC na stranicu AB. gde je a duzina date duzi.2cb. tada JC PA . + cd. c i d kraci. b) razlici dva data pravougaolllka. . Konstruisati duz cij e su duzine redom datu jedinicnu duz. Ako se tetive AB i CD kruznice k(O. 1I23.nici k. 1136. Konstruisati duz cij e Sll duzi ne redom : a) x= fi . Dokazati da je PM' = PA . c. Dokazat i. i P povrsina lrougla. 1129. tada je . kaie se da Je la duz podelj ena po zlatnom preseku. Ookazati. 1124. 2 2 2 0 x b I I I d ) .ine datih duzi. + Ii.fIi. 1I22.* Konstruisati kvadrat jednak: a) zbiru dva data pravougaonika. odnosno PC ! PD. PD.* Konstruisati odsecak x ako je x = duzi. Konstruisati geometrijsku sredinu za dye date duzi a i b. s poluobim. lada je a' = b ' + c' . Ookazati. tada JC PA ' PB =PC · PD. vougl !.* Konstruisati kvadrat jednak razlici dva data jednakostranicna trougla.= . b) x =~9a 2 . ~4a 2 + b'. e 112S. D pripadaju krui.* Odrediti stranicu pravilnog: a) osmougla i b) dvanaestougla u funkciji poluprecnika R opisane kruznice.C : a = 2pq. dijagonale trapeza. U pravouglom trapezu razlika kvadrata dijagona la jednaka je razlici Intadrata osnovica. 1134. 1137.. b i c srranice trollg la ABC i ugao ri < 90°.l x i secica s. i d. gde Sll a i b (a < b) dui. onda JC a' = b ' + c' + 2cb" gde je h. PB = PC . 1120. gde je b. PB.Prilllenolll Pitagorine teorellle i slicnosti trouglova dokazati da JC ~ab povrsina trollgla P: a)P=vs(s-a)(s-bj(s . Dokazau. I b)P='4R' abc cJP=s·r. llit. 113S.111 krllznice k seku se u tacki P...* ~o S a i b katete.

1150.. R) kons truisana je seciea s cij a je spolja~nja dliZina a. 1148. tako da mu dva temena pripadaju osnoviei c a preosta la dva stranieama a i b. Dokazati da su obe dijagonale tackom M podeljene po z latnom preseku.1'. T etlva tsec k a Je 2a. Prava p sadrii terne C i sece dijagonalu BD u tacki F. Odrediti poluprecnik polukruga. a druga dva stranieama a i b. 1152. a stranieu AD u tacki E .). teti va AB J'e 12 dm . 1151. Iz racunati hipotenuzu. Izracunati poluprecnik kruzniee upisane u kruzni isecak. koja sece str~ nieu CD u I tacki E. Odredltl raslOJanJe tangente i tetive BC. lz spolj asnje tacke P kruzlliee k(O . krajnje tacke precnika pripadaju drugim dvema stranieama trougla. l zracunati srranieu kvadrata. cija dva temena pripadaju osnoviei rrougla. J 154. da Je -1 = -I + . Ako je u jednakokrakom trouglu osnoviea jednaka visini koja joj odgovara. Polukrug dodiruje datu stranicu. b = 15 em i c = 14 em upisan je kvadrat. tako da m edusobno obrawju pray ugao . U kruznieu poluprecnika r upisan je jedna\(okraki trougao. gde je AB = 2AD. Straniee tTougla ABC su: BC = 15 em. Tangentne duz i konstruisane iz ma koje tacke P prave AB na krumice k i k. L temena A konz struisana je noml ala na dijagonalu BD . a dntga dva srran icama trougla. Poluprecnik kruznog isecka je r. Izracunati visinu. Tada j e duz DE = .* Dal je pravougaon ik ABCD. Izracunati ugao izmedu ove norma Ie i druge dijagonale. jednake suo Dokazati. izracunari stranicu Be.* Dat je pravougaonik ABCD. kod koga je zbir osnoviee i visine jednak precniku kruzniee. tako da je BF = 4DE. 1156. tako da je hipotenuza paralelna datoj straniei. izraclln atl poluprecni k kruzniee . (0. Date su dYe kruZnice k(O. koje tacke van kruzniee konstruisane su t"nge n ta I.* U kruznom isecku poluprecnika R. a srramea AC = 2. Tangentna duz konstruisana iz iste tacke je duzine 2a.* Ako je u trouglu ABC lIgao kod temena A dvapul veci ad lIgla kod temena B. Ako Je AC ~ 12 I AE = 8. ~. Iz jednog temena konslruisana je normala na jednu dijagonalu. Poluprecnik kruzniee je 8 dm. 1149. koje se seku u tackama A i B.. juna 1992). Odrediti oblik trougla i izracunati visinu koja odgovara straniei AB. a = lIa = 8 em. 1142. koja deli pray lIgao u razmeri 3 : I. U tae'k'I I I kon'" strUl san~ Je ta. god . se~lea na X' • u kruznleu. 1153. Tangenlna duz je 12 dm.1139. 124 125 . 1146. Iz ma . a teme pravog ugla pripada datoj straniei .DC. U trouglu straniea a = 13 em. Izracunati poluprecnik opisane kntmiee. (prijernni ispit iz matcmatike za upis na Beogradski uni verzilet. U jednakokraki trougao osnoviee 18 em i kraka 27 em upisana je kruinica. AB = 3. · . U trouglu straniea a = 30 em . 1158. 1140. ' ' . r R a U trouglu osnoviee a i vis ine II upi san j e pravougaonik obima 2s. Izracunati stranice pravougaonika. 1155. tako da mu dva temena pripadaj u 0 noviei c. upi sana je kruznica poluprecnika 1157. 1144. h is.). a tetiva AD sece BC 1I tacki E. a tetlva Je 10 dm. a njegova najveca tetiva a. Izracunati rastojanje dodimih tacaka na kraeima. 1145. [zracunati straniee pravougaonika u funkeiji od a. Dokazati da je AE = 3DE. I r. U trougao date straniee 30 em i odgovarajuce visine 10 em. D 0 kazall. 1147. upisan je jednakokrako pravougli trougao. (prij emni ispit IZ malematlke za UPIS na Beogradski univerzitel. U trougao os novice 12 em i odgovarajuce visine 9 em upisan je polukrug. 1141:* Dve dijagonale praviln og petougla sekll se u tacki M . Precnik polukruga paralelan je datoj straniei.ngenta IZ tacke B tetiva BC paralelna sa tangentom. 4 11 43. [zracunati duzinu tetive x koja pripada sec iei s. izracunati AD.* Dat je paralelogram ABCD. septembra 199 1. Dokazati . lie = 13 em i AB = 4 em. 1159. r) i k. b = 26 em i c = 28 em upisan je pravougaonik obima 50 em.* Teti ve AB i Ae kruga k su jednake.

Ako je a = 30°.i 0° < a < 90°.a i b kat etc c 4°.6°. tg ' a . c c Ako je a = 30°..tg a. Izracunati katete. 7 5cos a . 1177. sin'a + cos' a + sin ' a cos 'a = I. b) cos 75° 30' = sin 14° 30'. 8. Date su stranice a = 4 cm i b = 3 cm pravougaonika ABCD . b) ctg a=~. dokazati da je: 4 .. c) 2 sin 60° + 4 cos 60° . b) 4 sin 30° + 2 cos 30° .. sin a = 6°. sin a 2°. 1175.. 126 . izraC llnati vrednost izraza: 2 a + sin a..4 a) sin a = 0. ' ..VIII GLAVA 1165.6. ~I + tg 'a Date su katete pravouglog trougla : a = 8 cm i b = 6 cm. LA hipotenuza. b' a Osnovne trigonometrijske identicnosti: 1°.a = = a .sin a 4 cos . . 0° < a < 30°. + b I +sin a = 0 . .sin a 25 2 I. Odrediti dmgu katetu i hipotenuzu. 1171.si n 30° ). odredltl 1 I ugao a ( < a < 9a ). cosa cosa 3°..tg 60°. tg a ctg a = I .. Resavanje pravouglog trougla Ako je trougao ABC pravougli LC 90°.9 + 1162. . cotg ' a . .• c c b 0 Proverit i taenost jcdnakosti: a) sin 54° = cos 36°.0===== ~I + tg ' a I tg a 1170..sin ' a = tg ' a ·sin ' a. 1163. . C· l .cos a . b) sa manjom stranicom pravougaonika. Izracunati vrednost izraza : a) ( sin 60° + sin 30° )( sin 60° . Izracunati vrednosti trigonometrijskih funkcija nagibnog llgla dijagonaie kocke prema osoovi. a) cos Dokazati implikacij u: IJ. 5° seca=. 6a b) cosa = -. sin a + cos a Odrediti vrednosl izraza : 3 . a b 30 a i . cos a = 1169.3 cos a . ctg a = . = 2.3 tg 30°. Trigonometrijske runkcije ostrog ugla. tada vaze sledece definicije : o . 9 sin a . b) sin 2 a . 5°.cos' a = cos ' a cOlg ' a . Osnovne trigonometrijske identicnosti. d) cotg 2 a + cotg a. c) tg 2 a .225. tg a = .--. a) tg a = 0. 8. 1168. LB = {J .1. Taogens jednog od ostrih uglova pravouglog trougla izoosi 0. 1176. Dati su hipotenuza c = 24 em pravouglog trougla i sin a = 0. a- +9 c) sin a = -.8. sm a = -. 00 90' Ako Je . tga = . --. ctga = .75. t 172.. a 1167. 1164. 1161. 1173. sin ' x = cos' x .11 80): 1174. 4°. Odrediti odgovarajuce vrednosti svih trigonometrijskih funkcija ugla koji dijagonala obrazuje: a) sa vecom stranicom.a) = sin (60° + a ). TRlGONOMETRlJA PRA VOUGLOG TROUG LA 1166. cos a = . sma 1160. Odrediti vrednosti svih trigonometrijskih funkcija uglova a i {J.cos ' x + sin ' x. ° sin a + cos {J a + fJ = 90 "" = tg a .sm a ako je sin a = . cos a + sin {J . c) cos ( 30° . coseca= . 2 . sin ' a + cos ' a = I. 2sm a + cosa Odrediti vrednosti ostalih trigonomerrijskih funkcija ako je (1171 1172): a' . 25 Dokazati sledece jednakosli ( 1174. a manja kateta je 18 em.

1189.Jl7 cm i b = 2. lZfaza A = x. --:----:-. 1203.3 em i ugao na osnoVICI a = 54 42. Odrediti osnovne elemente pravouglog trougla ako su dati hipotenuza c = 50 cm i ugao a = 28° 24'.5 cm. z = sin a .. Jedno meslo udaljeno je od jednog pUla 6 km. J5 1207. 1206. b) hipotenuza c = 26 em i ugao p = 49° 49'. b) kateta a = 30 em i ugao a = 42° 6'. OdredllI ugao pn vrhu i osnovicu. a) Hipotenuza c = 65 em i kateta a = 16 cm. Kakav je trougao za cije ostre uglove vazi jednakost sin 1 a + sin' p = I? Dokazati j ednakost tg x ' tg (90° . 1190. 1188.fi em. kao i velicinu rezultanle.5sin a cosa = 2. Izracunati os tale osnovne elemente pravouglog trougla ako su poznate katete: a = 304 cm i b = 297 cm. Stranica romba je a = 12 cm i gonale romba.. Ova puta ukrstaju se pod uglom od 75°.I cos-a-SIn a . Odrediti dija- 1186. dokazati da je: cosa cos a x 2 _ y2 = a 2 _ b2. a od raskrSca pUleva 12 km. tg 89° = I. 1182. .fj cm i ugao p = 35° 20'. a) Hipotenuza c = ern i ugao a = 48°.. lzracunati zbir tg ' a + cotg 1 a. b) tg 1° · tg ZO· tg 3° . Dokazati da je: a) cos ' 18°+ cos ' 36° +cos ' 54° + cos ' 72° = 2. Sa svetionika visine 120 m iznad mora vidi se brod pod depresionim uglom od 15° 30'. Koliko je brod udaljen od svetionika? Odrediti uslove pod kojima vrlejednakosti i dokazati ih (1207-1213): 1 + sin a cosa I 1191. 1200. lzracunati ugao koji zaklapa sila P sa rezultantom sila P i Q.+ b 'I y = a tg a + . Odrediti osnovicu i ugao na osnoviei.2cosa . Izracunali rastojanje tacke C od pUla AB.cos a U j. tg a Ak o Je x = -a. a) Kateta a = 261 cm i hipotenuza c = 461 em ' ' b) katela a = . izracunati vrednost cos .y. U jednakokrakom trouglu dati su ugao pri vrhu y =46° 48' i krak b = 20 cm.+ z 1 . Drvo baea senku dugu 5. 1192. 1194. ' . 1195. b) kateta b = 18 m i ugao P= 36° 36'.1178.. Odrediti visinu drveta. Izracunati stranicu devetougla i poluprecnik opisanog kruga. 1201.cos a ( = I + cos a sin a 1193. U pravilnom desetouglu straniee a = 6. 1180. c) sin a + cos a = ._ 1-) cos x cos x = 2tg x. 1204. IS cm i ugao P= 58. b) 3 sin a + 4 cos a = 5. b) kateta a = 70 cm i b = 24 cm.. a) Kateta a = . izracunati sin 4 a + cos' a . 1197. b . Dato je tg a + cotg a = m..xl = I. 1199. Koliko je to meslo udaljeno od drugog pUla? Dve sile P = 4372 N i Q = 5642 N su uzajarnno normalne .ednako~ak~m trou~ lu dati su krak b =53. a) Kateta a = 28. 1181. 1202. sin a 1 . cos' a ( tg a + 2)(2 tg a + 1). =~. U jednakokrakom trouglu dati su osnoviea a = 30 cm i krak b = 113 cm. 0° < x < 90°... Iz dveju tacaka A i B pravog puta AB = 400 m tacka C van tog puta vidi se pod uglovima L CAB = 60° i L CBA = 45°.+ eos )a -sin )a sin a+cosa + sin 1 a . U pravilnom devetouglu poluprecnik upisanog kruga je r = 8 em. Ako je sin a .34 1cm odrediti poluprecnik opisanog i upisanog kruga . cos a Ako Je x = --P' y = cos a tg p. Odrediti ostale osnovne elemente pravouglog trougla ako je dato (1191 1I9S): 120S. a Suncevi zraci padaju pod uglom od 48°. Odrediti uglove. 1I87. 1198. = Ig I 1 a- I 129 128 . o~lar 1184. 1196. 1I83. 1185. ugao a = sr.J2. Odrediti sin a i cos a ako je: a) 2 sin a + 3 cos a = 3. I + tg x + _ 1_)( 1 + tg x . 1179.

Ako je a = 0 i b = 0. 1212.. jednacina (I) je neodredena i ima beskonacno mnogo re§enja. (cos a + cos f3)' 6 + sin' a sin f3 ' = (cos a cos f3 + I) '..cos a = ( tg a + ctg a) '.I)? 131 130 .3)+4= O . x-4 3-x 2 2 1218.. 1210. a a 4°. Akojea .c0sa)(I. Ako je a = 0 i b.sin' a+cos' 1208.2). __ 3 1219.tga):( 1.(3 . . 3 I .2(3x. 6°. Jednacine P(x) = 0 i Q(x) = 0 su ekvivalentne ako je tacna formula P(x) 1214.II = 24 .2)= 3(4x. LINEARNE JEDNACINE I NEJEDNACINE 9.3 i (x . 1213 . 0.5)(x + 2) = (x .9)? Dokazati da su ekvivalentne jednacine: 1216. 1217.5)(~x . Linearna jednacina sa jednom nepoznatom 1°.2). 3°. 4x+ 19. 0 jednacina (I) imajedinstveno resenje x = (sin a + sin (3) ' + cos' a cos' f3 = (sin a sin f3 + I) '. Zaistaa~ = b.ctga + ctg'a) = tg ' a . 1215.1. cos. Jednacina (I) ax= b je op~ti oblik lineame jednacine sajednom nepoznalom. ctga tga ~. Da Ii su ekvivalentne jednacine: 62. (sin a a 1209.sin 6 a . = 00 Q(x) = O. Pokazati da je nemoguca jednacina 1---=--.4(x-5(2x+5)+ 3).6x= 12+ 5xi 1-5(4(3(2x-I). gde je x nepoznata.2(2(2(2x+ 1)+ 1)+ 1)= 0 i 15. 2°. Dokazati da su ekvivalentne jednacine 23 .sin acosa) tg' a + I cos a sin a = tg' a .sin a cos a + sin a . .2x)(2 + x) = (2x + 1)(3x . Broj r je re~enje jednacine (I) ako je ar = b. jednacina (I) je nemogu~a i nema re~enja .15x i 4x 2 .9 x .I cosa . 5°.• (tg'a + 1. Dokazati da je jednacina 1 + 3x _ _ _ 6x+ 5 = -3x neodredena. 12l1. 15 5' Da Ii su ekvivalentne jednacine x + 2 = 2x .a ( tg-a - 1+2cos'a I) = 2 tga + I I X GLA V A 9.

0 1 1230.(3x . x .-c) _ _=-3_+ x _ 2 4 =3. b) (2x + 3)' .8-8x_ 0. b)2+ y + S 17 3y-7 = 0.y + 6 2 ' 31 x =-+4' 10 ' 1222.0. c)3x + 5(x + 2)(x .033 . x -I B x+1 b ) . c)(6y . c)( Sx . 7 .4 . (\3x + 3)' .0. b) 5(y + 2)(2y + 3) . Re~iti b)y_(3 + 1_ 2 S 2 c) SI .5(2y+ I)' +(3y-I)' =(y-I)' . b) 10x . 1223. +t 31 3 2 Y-7) =S.1)(Sy . OS O.3) .4)(Sx.3) 2 S + 2 x- I ima beskonacno mnogo 1221.9'.4x(x + 3)(2x + 9) + (2x + S)l = 0. 7.0 re~ iti jednacine: Koristeci ekvivalenclJu ..20.2(2S.3 .(2x+ 6. 1225.0.12(y + 10) = Sy .0.4(x.. x .2) .3 = 8(2x. (x .Sx.2(x+ I)(x . 3 + b) --x+ 3 2 2 6.X.7) . 1234.= 2 I 2(2 . .18 y . 1235..I)'.4) = 7S.3)(2y+ 1) .3x) .(8x + 3)' = (3+ 7 x)(3 .= "" .2)(x .2.3z) 2.3(y .7 x x . x(Sx -l ) .( 1.1234): x + 8 = 4x . I _ Y C _ ~ I) = I ~ I. S 4 II 1233. x-3 a)--=O' x+I ' d) 2x + I = I. -0.3x 1. 2 9 Ispitati konjunkcije: b) x' . 133 . (2x + S)l .01\ B #.02 . 2 2 (x -I )(x .4x(x + 3)(2x+ 9~+ I = O.2 %) re~enja? a) 3(x+ I) 2( x ..4) = I + S( x .x + 1#-01\ Xl + 1= 0.= 0. 7 x 7 . d) @Is (z+ 1)--(z-11)=-(2z-S).(Sx + 10)' = (12x .2)+ (x. Resiti po x j ednacine: a) 1.8).(x .S.2 0.3 = -2.. 4 -- x+ 2 x-I a) . = 0. .6) . c) Sx .2z c) 002 .I)' .4y+ 8.7 x).2(y .3u 8 + u _ 4u + 3 = _ 2 L d) 9z 4 + 4 2' 1236.1220.3 '..1)' . (x + 8)'+(x+3)' = (x +1 2)'+(x-S)'. 2 1.36 = O .1 1) = 7. 0.S.7S. a) 1.-2xI 3 = I. A 0 A .9 = 0. Sx(3x + 10) .-z) =7z. 0. Za~to jednacina Resiti jednacine (1232. Rlesiti jednacine: 0. c) 2 .3x(x .I) .11)(Sx+ 38) = O. 1231.2) = 5(x .3)'... 1226.(I + 2x)(2x . 1227.8) = O. x' + I 6x-1 e) - c) x(x-2 ) _ .+ 6x -x+ I 1+ I 1+ Sx 2 4 ---=a)--+ 2 3' 24 12 6 2 I+ x 10 . po y jednacine: a) 1.8)(x .S --- b) 12y .x x 3+x 1. Re~iti po x jednacine: a)5(x . a) x + 3 ~ 0/\ x ' .S( 2x + 4)( 2x .I)'.(x .4 2+x =3.5.0.I) = x' .3) = ..6 ~ 0/\ 2Sx' .9.I)(x + I) + 6.

t--l 3 3(x+l) 12x' ..6 1=lx.24 x+1 a)3 y -I_6 y +5+ 9 '11 y-4 3y+9 5y+15 45' 4y ..1x 1+ 31 x . d )} U 9~nx+4X' 3 4y-12 9-4x' 9+12x+ 4x' y+ 2 7 2 +2 y ..6y+ 12y' .3 29 4 3 ----= 24 x.-4 .I.Sy' 2(1.+ 2z-6 z+3 0 1240.y_-_115y-IO 27 y' -54 y'+36y-8 18 y'-24y+8 Resiti po x jednacine (1250-1259) : 1241. a)lxl+2(x-3)=6. 1243: "'.8y 6 esiti po z jednacine: S . 4 2 3 S+9x b) 6x + I . d) 21x + II + x .4 Y+ I ~--=l+ .= 0. -- .3 20x .:.x' 2x' .S 2x.21 + 1x .16 .3z = 12z ' + 30z .20x + ISx' .2 1=4.4z ' -36 + .41 = 9. 1250.. 2y-l 12(2y-l) 4.21 x . ...= 2' a)--+--=2. y y -4y+4 y +5y+6 134 2 O . esiti po y jednacine: ~ y-6. 2x._ = __I.y'-4y-12= y'+3y+2 ' 1246.-.Ily+5 --'---+ -.:.+ . Resiti po x jednacine: + I +-=0' x· + 2X ' + 4x' x' ' 2 f) U 1+3x a) 3x _ I + 3 1-3x I + 3x 12 = 1.3 I c)~.16 + 5.-. x-2 x+2 4-x' .x - x'-3x-4 x' + x-12 1244.21 = x + 2...i.3 1=5.Re~iti po x jednacine: 2x. k)2+l x.z 7 z -I =----Sz ..9 3x x.11...21 "" 0 0.2)' ..x 2x+5 c)---3= + .7 z.6x = 36x' .4y') 2 . 5 b) --+-4x-6 8x+12 I -'----'-= 3(2x+ I) 4x' . 1247.Sy+ 8y' y . 7 x'+20x+25 + 4x'+4x+1 I _ 3 (2x+5)(2. c) 13x . 1) I x ..-:..r+l ) 4 a) I Sz .15 4x .I _ 5y 6y .21 + I x . 4x . = Y1 -9 y . m) I x + 11 .. f)lx+21+lx.75 y .I .::.2~ c) I _ _ _.3 =0: e)lxl+lx-ll= I.· Resiti po y jednacine: a) ) 6Jz +5 -1z +3 I 7 .3 3x.2 y -6 y +9 .= 0. emaju resenje ..3 x' x b ) . ~~~ --=--- 1249.= .31 + 21 x . 3-4z 16z'-9 .4z' 8z 2z( z .2 ' x + 3 3x+ I 9x+l I...I 4z + I 2 3 b)2z'_IS .9 4 4y I 3 1. b) lx . 16-1' 1-4 I Pokazati da jednacine: a) 2 3x.5-::--. 1 242: .-'-. \ IOx-18 12x' -27 / --+ 2x+3 ISx-27 9(2x-3) 1 =0.30x 2.50 x+ 16 .:J ) 6 2(y+14) 4y+ 11 1+4 1+4 9-31-21' 13-31 + .9x' .x' 2x.. g) I x-II + I x ./ i I 18x' ..I b ) .-.31 = IS. 4 h)lx-21+lx-II=lx+21. b) y -4 3y -12 5y-20 2y-S' y.21 + x = 2. 13S .. x+4 6x = O .5 3x ...

8 .fi ..3 2x 2x-4 . d) Ix+41-lx-41= 8..J5) ' = (2x .y+3 -+y 3 3 3 4 -x -12 .(x.fi 2x.J3 J3-.4..fi + I ..J5 1260.4 = 4m(x-I).fi _ I = .. I-. . = __ 4'--~-7 3 Re§iti po x jednacine: 3x.I) = 3 .3) l .x. 1256.I y+- 3 7 C)y+l_y_I="2..61.. 2 S 4 1266..fi = J3+.fi = 3x. S = - 49 I 1257..4 2 . e) Ilx+ 21.fi)' = 2(x -. a) :x-21+lx+~= 7. 7(x. _ _'--'11'---:-_ _ _ = X- 21.5 _ _ 3+y +I-1 y.fi . -+y 4 4 y+l_y -1 y. 1268.x+ 1 2 1264.x+9 1265. . b) I 4x .m' . 1263.J5 . x + 4.3 _ 2x9 4 5= -3-: = 3.3 _ _~5____:::__-_ +x_ 1 y-I 1261. b) m'x.S 6 -x +! f) Ilx .fi)(x-I).3.fi ! 2 = 3.~ = 8.fi+.. I b)~.. y +1 y -I a)----+ 3 3 1269...fi x I I I 3+ 3 4+ .4.. Re§iti po x jednacine (m je realan paramelar): a) m(mx+ I) = 2(2x. 3 5(x . 16 =- 2+ . 1254.x +3 1259.S + S .+ x.81 10. .fi-J3· x I 3 l.fi .I 37 (2x. _ _=-S_ _ _ .-4_ _ _ + x.1251. d) 10+ 3(x-2)=mx+ 3. c) Ix -II-Ix+~= 6. = _ 7 ---.S) 4--x + +S. S _ __ + x .2.:.. Rditi po y jednacine: I a)--I . = . x 137 . 1255. 7 6 6 1258. b)lx +41-lx-71= II.J5-I)'-(4x-.3 7 +x -1 6 4 Re~iti po x jednacine (1261-1267) : I I a) 1I .6h-3 -x+5 _ S--+x . 3 ' 1267. 1-I-x 136 1 . _-. 1252.. 1253.1 3-'!' Y y y-"3 I -"3.-- I I-- c)m'x+ 4= m(x+4). x+ 2 x +.J5)'. 2J3-.2 ' 1262. xJ3 + .I y+ 1 d) y+ I = 2" 1+-- 4 =_4_.-- 2x( .1). (2x-3)' -(x.. 72-15 = JIO-I I = 4 9 x-3 --+x+2 +S = x -12.5 5x . .J5.3) 1 2-x-11 3 IS x.fi ..

y 2a+ y 1288.= --:---(a+I) ' a' +a a+1 a' +2a+1 a a-b b 1286. b.2)' = (3x + I)' .x .12b) . Rcliti po x jednacine (a je realan parametar) : a) I ..c' = (y . 4a' . 3ax-(2x... I I y jednacine (a.(3x. y(a-y)+(b-y)'=a'+3b'. e)+1271. 1 x I x 1285. o.x)(5x + 30) .b)' = O. --+ -0 y+4 y' -16 y' . 1284. e) y(y .3 n' .+ --bx-ab bx -b' 4 o· . r.b)(y + b) . b) (2y+a)' = 4(y+ I)( y -I)+ 4(y+ 1. 1272...I 2 e) .25a ').3 a' + 30+ 9 1292.x = .30 + 5x = ax . c realni parametri) (1271-1279) : a) (3y . a+1 a(x+3) 3ax-5 a(x' +2x-3) x -I ' 2ax = ___ a'-b' e) a+x a-x a'-b ' 2a+x x-2a ax-2 1281.x.. a)_3_ _ _ 2_= 3x-7m x-m x+m x 2 _m 2 ' b)(a+b)x _ (a-b)(a-x) (2x+a)(a-b) a-b a+b a+b c -= x a+x b . .4x' 9a ' .--. Re~iti po x jednacine (a.a ' +a . c. +--+-=0· a-2a a-2 a ' d) 2a . 4( x .30)' = (2x+a)(5a.a .b) .8y+ 16.z+a 2z ' -2a' 2z"-4az+2a' a-4x a-4x 4 1290. (x-a)' . a+2b 2az+5bz+b ' bz+b' 1289. 1273..30 . 2lx-a' a' .27 Rditi po v jednacinu (M.---.(y .2c)' .12ax+ 4x' 2 2a.)=2. a.3b)' = (x+ 6b)(x..x _ 2a + x _ 2ax 1-2a 2a+1 4a'-1 138 b-a a+b 2m-5 (m-l)(x+ 2) _3_= 3x+4 x+ 1 x' + 3x+ 2 d) x .2a)' = (5a .(2x + 3a)'. .(3b)'. b. 1275.. 1279.2 x.2 a' . Re~iti po (a'+a)x ..2x) .)+a'(x-.x arc .x + . 1277.1270.--:.: (a' + 2b' )( x .d) -a -_ _ _ _ e) . (2x.a+I-~=.12c'. p realni brojevi): -=- = O.b a+ b a+b b-a a'+b' 1283...2a + 4X.a-b a+b 2 1282.. Re~iti po I jednacinu (R. n. 1276.I)' + 5( x . b)(x + a)' = x(x + a) + 4a' ..9b)( 8x .2a+ 4b 2 3a-4x 3a 1287. a j .4b x.. a+b a-b --x-4ab= .2c)(2y + c) = 7 y' . 1278. 1280. «a'-I)x-I)' +(2ax-I)' = «a' + I) x+ I)' . 1274. a+2 a. l a . a'-5a+6 a'-a-6 o.b)' + 3(a.a) = (2a' + b' )( x + b).* a) ax-a' b) + ax-ab + --. -= +--x x+ 2a.y)+ by+ab=a' + b' . .+ --:.(x.= . m su realni parametri) (1280-1291).9 ' 3x.I _ ax a.+ . w realni brojevi): M=n(v+w) v-w 1293. 3a + 2x 9a' .4 ' b)3n+x+~= nx-3. tr+ p R tr-p " 139 . n+3 n.2x)..+ . d)a(b..+ 1291.cy.

1298.b 2(x'-ax-bx+ab)+ 3(ax' -a'-2ab .ae x ..b 2x 1308. d X' 2x a 1303.(n E Z \ (O}).* . . Ako je n E Z \ {O._ aa+2a+4 broj ..* . nx x 2 11 x . * .+ .= .. Dokazati . .1294. h realni brojevi): 3v = h-(3r .x b+ c.3m 9m 2 - 12mx + 4x 2 = 2 4x' 2x + 3m 1302. e b a a + b+c x+ b x .+ 3m + 9 .2:.siti po s jednacinu (P.(m~-.27 x+ 1 x + m.b b+ x x.4a .= 2( -+-+ -.m ax+b ax-b 2ax+4 2 ' + . £-1 p-x x' x -I p' Re~ iti jednacine po x (a.:I~)(:.x' x .h)..x. = . -+ x -b x .. n. a) Re~iti datu j ednacinu po x.x a+ e.* 1309. e i In realni parametri).::2. realni parametri) ne zavisi od realnog pararnetra m ako je m'" 0 i I x I'" ~ m. I).x 1301.m)(m. (x+a+b)" . 1295. x_+_m2) 1296.3 o.. (a '" b '" 0. 0 i I m I.. Re. x . = neparan broJ.ab x . x'" ± a' ).* x+a+ b x-a.... r realni brojevi): . Pokazati da re~enje jednacine . Pokazati da je re~enje pozitivno (m dati realan broj za koji vaii m. e. * D ata Je Je na"ma ~8 .e 1 1) Pokazati da je re~enje date jednacine paran broj.:.I) + x(m+ I) .? c) Kohko treba da bude a da bi re~enje jednacine bilo x = O? roJ.ax x. x+a' = x+a+2 x-a-2 1 a.a .x +2 2(x'-2x+2)+2a(a-x+5) = .. -2ax..+ ... Data je jednacina -+ 1 2 -+ I 2 m b) . m+1 m-I jednacine (po x): 1304.* m(x' + 8)+ 6 +_m_=__m_+_2 8-X' x-2 x' +2x+4 141 140 .-.2 3 x-I + .... __ 1313. a+b a+e b+c x I 1306. (1305-1313): n' .. +a. p realni parametri): x m+ 1 1 In m a)~ _ _2_= ~.I}. b. b. m. (x-a-b)(x+a+b) + x .L _ _ n _ _ np =O . b) Za ~oje je vrednosti broja a reknje date jednacine pozitivan b . . x+ m .siti po r jednacinu (v._-:-_~_"--_--':" x' _a' . 1312..:.'. Pokazati da je re. bx-e bx-a -----=1 be ab ne zavisi od parametra b.. = (x.. m+1 1297.* 2mx(m + 1) + 3x m' .+ ax x2 _ a2 pozitivno ako su dati realni brojevi a istog znaka i ako je x'" 0 i Ix I'" a..be 1305. x-I . 2 Pokazati da resenje jednacine (a. Re~iti jednacine po x (m.4 x+a+2 1 ne zavisi od datih realnih brojeva a i b.+ .+ .* 1310 • a' . 13ll. onda je re~enj e jednaci ne : be ae ab abc --.b' x-a-b x +a+b= + b') .x 4x + + + = 1. n+1 n+1 a+ b.= a + b + e.:.senje jednacine (po x): .= +a+b a-b (a+b) ' a'-b' a' 1307. P = r:rr (r + s).+b .2bx +2ab ' =---2 3m 9m 2 - 4.+ x-I n'+n 2x+n' (n+2 )' ..2 ' gde je a dati realan a- Re.-.. 1299.

.c a . 4x . ~ +1-+ 2 = 0.. a bx + a' xa+b a b x + a+b 2a -b =-a ' + b' x -a a a. 3 x -a-b a-x m+n-a 2 3x -7(a+ b) . .· 1324..2 3( x' -2x' +6 ) x +1 x+2 x +3 --+--+--= . 1 111..a x ..x 6 -x 4 . . --x a.c 3x 1333 .I 9( m+ n)' .x .a .a x ....x x + (m+n )' (m+ n)' + b' (m+ n)' . 3. I I + I + I + I = O. x-I m+n-3 (m+ n)x _ 2lx.x 8.. 1319.b X... a(x-a) a(x-b-c) (b+c)(x-a) (b+c)(x-b-c) a+ b ax a =a.4 1332.__ _ _ x 1 x 111+ x x x +a+b 2ax a+x =---a+m+n a' -(m+n)" x-2(b+c) b+c-2 a+b-3 (b+c)x-2 . 1327.= .x 10. b.b _ ..b~)_ __ 9(a+ b) ' . x + b' (lI1 +n) ' .+ . • x .x 6.(m+ n)' (m+n) ' +3(m+n)+9 ..1341): x ' -(a+b)" 1318.._+.24x + 12 ...x x + 2 5 ._"":' 3x.+ .x 4 .(m+n) ' -x" .b a.. m ill S/I rea/l1i broievi) (13 18.+ -. 1321. a+b+1 a+b-I 1339.d a-d b .+ a+b+3 2(b+c)+x b+c+2 = ---.-'--'7 + 2x 7 + 16x + 4x' R~iti jedna~ine po x (a. 8 . 1315.:.:.2(~m_+_n-=)_x_+-:-4 (m+n)'-(m+n)x (m+n)'+(m+n)x .. 1320...4x' 2x+ 30+ 3b' 2( m+ 11)' + 3(m+ n)+ 5x 4(m+ n)' .b x.= ---'---'" x( 5m+ 5n+ I)+ m+ n .25 1329.. 1317.x b' ..c x -d .-2( 2x' ..- m 3(a+b)+ x x -3(a+b) --'-_-'--_ + _-.!!l.a+ b 1337.b 142 143 . 1326. (b+c)'-4 (a+b)x-3 (a+b )' -9 ' -'---'--..b a+ b 1336. 1331. c. 1325. x + (111+ n)x 2( m+ n) ...= 0 x .+ -.* 2(a+ b)(a + b+ I)x+ 3x x + x+ 1 (a+ b)' . _ _ I x+m 1 x. (b+c)(b+c-2) b+c-2 b+c 2(m+n)-x 1-2(m+n) 2(m+n)+x 2(m+n)+1 2(m+n)x =0 4(m+n)'-1 .x 2 .b + c c+a a+ b a + b+ c b.c 1334..b 2 ab 1338.= .. a+ .-2x = 1 .x 8.0.b (m+ n)x+ b + (m+ n)x..x' .(a + b) 2 9(a + b)' .2 x-I 2 ------+ +--=0.a..27 a+ b . x -I x -2 x -3 ( x -I)(x -2)(x -3) 3+ 2x 1+ 2x 1328...::. (a+ b-I)(2x+a+ b) a+b+1 =(x-a.I) 3x .* _ _--:-~3(.3 = 12x' .12(a + b)x + 4x' 1330.a x .x 2x + 2 5( x .Rditi jednaljine po x (1314-1317): 1314.3 (a + b)' + 3(a+ b)+ 9 = O . 1335. 1322. 1316..5 2(111 + 11 )+ 5 (111 + I1)X + x 3(II1 + n)-2 3(II1 + n)+ 2 5+ -I ) . 3x' + 6x + 3 2x' ...(m+n) ' -27 .:..+ . 1323.+ .b)(a+ b-I) + x(a+ b+ I) .

-a-b) +(2-0 {a+b .+ _C_) 3 _ b _ x-2b x-2c a+ b+c. Ako veci podelimo manjim.b.* . Ako podel imo taj broj zbirom cifara.a(x+1) + 1 =..' {a~x)' (b~X). Primena Iinearnih jednacina sa jednom nepoznatom na rdavanje raznlh problema Zbir dva broja j e 45..· (. ako je f(x) =~.· . 1357.86. x 1347.-±~~-~) x-a x -o-l x-o-I x-b x-b-I x . .=0. Odrediti brojeve. b+ax Re ~ iti jednacine po x(a. 1359..* 1 x 1 a 0+x+x a 1344.1349): 1353..* (a+bJa+_x )_(a_bJa _ _ )=2_J_1 +~). dobija se koli~nik 2.- aax ccx ----=---C cx. c realn i brojevi).:.x-_ _ __ = __a _ x __ 1343.+ .' ~:""':~-=--7:""':=--?1 1 1 +x. Koji je to broj? 145 144 .a-b) a x b ~.a~x) Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je za 3. ci~ desetica. a ostatak je 5.+ . Koji su to brojevi? 1356. c realni parametri) . 1 1 3 1 2 1 3....2b +x. Ako vecem broju premestimo decimalni zarez za jedno mesto ulevo. dobije se 2" Odrcdili razlomak. Cifra jedinica jednog dvocifrenog broja je 2... -ax+l 1 I ax+1 2 [ x+ a 1 1 1351. 1 + .)=2(b~X ..-.. Zbir cifara jednog dvocifrenog b.· a-.(_ a _ 'x. a ostatak je 4. Zbir dva broja je 47. a njihov kolitnik jednak je 7 : 8.I (~+ a~xL~x +~)~=L 1354. pa prvi broj podelimo dru81m. doblJe se koh~mk 2. Brojilac jednog razlomka je ~ imenioca.= 3 1345.+ . 'a-h ~ a+b ""~a-b a+b Razlika dva broja je 13. lmenilac jednog razlomka je za 2 veci od brojioca.. ax ab 1358.1340. dobije se manji broj. 2x-a x-0-2 x-b-f 9. KOJI]c laj broj? 1361.x-3 . iii asta je 10. Odrediti razlomak.2a 2c 1348.1346.* Rditi jednacinu l(ftx» = I. ~o ~lloga b!"?~a umanjimo za proizvod njegova susedna dva broJ3 doblJa se I . (1351-1353): a+1 x+1 x 1341."?ja je 8:. --+--+-x-2o 1349.- + ax + x 2 + a-x a ~ -ax +x~ Ja 1342. Ako ci~ razrneni: mesta.. h.. Odrcditi ave 1 1 Q.. 5 2 + _ _ =. 1360.1 a ax -I x+ - a a+x Ol Re~iti j ednacine po x(o.. b.5__ 5 12 120 10 3 10 1350.1: [a+1 . a imeniocu 15.x+ 1 6 . 1355. Ako se oduzme 1 od brojioca i imenioca razlomka I. dobl]a se koh~nik 3. razlomak postaTe 2(a+b . Ako brojiocu dodamo 5. Odrediti laj broj .x+ 1 2 2 + _ __ .veCa ad .x+4 2x+ 2 . ( 1342. 1352.* x-a h+c x-b c+a x-c 0+ b x brojeve.2.

11 E R) nazi va se lineama 1368.e skupa R -+ R odredeno fomlU~~ f(x) = 3x . krenu istovremeno jedan drugome u susret iz dva mesta udalj ena 55 krn. Sarno jedna slavina napunila bi ga za 4 casa i 20 minuta.2.0 1370. 1364. Jedan od njih bi poznjeo istu povclinu za 7 casova.5 : 2 : 2. Dva planinara. Odrediti srednju brzinu autobusa na celom putu u odlasku i povratku.3 km u sekundi. Odrediti antidomen funkclJe . Rea lan broj a je nul. Za n = 0 graftk linearne funkclJe sa koordinatni pocetak. grafika lineame funkeije i ose Ox. Odrediti sve tri kosmicke brzine.2 km u sekundi. a sin 22.1362.dinara podeliti na :3 liea. JU( J(3 . tack.%) + n = 0. a od B do A brzinom 60 km/c. Jedno puelazi u svakoj sekundi 30 tn. Ako je x + 0. y = n. Dakle n je odsecak na osi Oy. a pre 5 godina bila je ad majke 4 puta mlada. f kao skup uredenih parova. tako da svako sledece lice dobije 20% vtse od prethodnog. Dakle nul a lineame = 1369. J(x) = ax + b (a. Dati su skup A = {x I x < 611 x E N) i zakon preslikavanja f formulom y = 2x . f( . Za koje vreme bt se napunlo bazen kad bl obe slavine bi le otvorene? 14 560. f' f( -f) tj . 1377. funkeije ako je f(a) = 0. 1365. Autobus je presao rastojanje izmedu mesta A i B brzinom 90 km/e. pa je x = funkcije je - % a. Funkcija x funkcija. Druga kosmicka' brzina veeaje od prve za 3. 1380. Rastojanje izmedju dva mesta A i B voz je presao tako da je : polovinu puta pre~ao brzinom 80 km/c. Neka je f preslikavanj. Odrediti rastojanje izmedu me. f(O). Koliko je godina m ajei. ciji je obim 728 m. a 2. telo koje dobije treell kosmifku brzinu oslobada se Sunfeve teie i ulazi u zvczdani prostor.f(O)). fU(x»). ~estinu puta srednjom brzinom 40 km/c. trecinu puta srednjom brz inom 60 km/c. Neka je f rea lna lineama funkcij a odredena forrnulom= 0)). Proizvod prve i treee kosmieke brzine brojno je veei od kvadrata druge brzine za 4. Ako je f(x) = 0. od kojih jedan prelazi 5 km/c a drugi 6 km/ c.5 : 3? 1374. Za odlican pl asman na takmicenju nagradena su cetiri ucenika nagraAko se strana jednog kvadrata poveea za 2 cm. A( .I.x)).I). 1363. Posle koliko casova ee se sresti? Iz jednog mesta polazi u 6 casova kamion brzinom 60 kmlc. Delinicija 2. tada je kx + n = 0. fU( . povr~i na se poveea za 16 em 2. 1371. Otae ima 45 godina. Jedan bazen moze se kroz jednu slavinu napunit i za I cas i 20 mlnula. n) je presek grafika lineame funkcije i ose:. 1366. • Posloje lri kosmifke brzine. zanm pnkazati 1372. a koliko kcerei ? Odrediti taka v ceo poziti van broj da raz lika pro izvoda dva sledeca broja i prethodn a dva bude 600. 1378. tacka B( 0. Koliko bi vremena bilo potrebno drugom kotnbajnu za taj posao? Bazen se puni kroz dye slavine za 3 casa. 1375. 1367. jednovremeno iz iste tacke u supmtnem praveu. = k( . Povrsina jednog pravougaonika je za 125 cm 1 veea od povrsine kvadrata nad manj om stranicom. tj. Za koje bi vreme napunila bazen druga slavina? 1373. Posle koliko ee se sekundi ona sresti? Dva kombajna mogu da poznju izvesnu povrsinu polja zasejanu psenieom za 3 casa i 15 minuta.5 casa kasnije iz istog mesta i istim praveem polaz i automobil brzinom 80 km/c. x E A. 9.3. Odrediti stranice pravougaonika ako se razlikuj u za 5 em. -'> 1376. 12. (k. Koliko dobije svaki ucenik ako se nagrada deli u razmeri 1. a treea je veca od druge za 5. drugo 22 m. a kroz drugu s la vInll Ispramiti za 2 casa i 10 minuta. f(x) = kx + 11 . pokazatl daJe feb) fU( 147 146 . Odrediti srranicu kvadrata.% )je tacka preseka . Kroz koliko ce godina otae biti dva puta stariji od sina? Kcerka je za 18 godina mlada od majke. lelo koje dobije drugu kosmifku brzinu postaje satelit Sunea. Telo koje dobije prvu kosmifku brzinu postaje satelit ZeOlIjC. b realni broJevl). a ostatak.2). Linearna funkcija i njen gralik Oelinicija 1. 1379. Koltke de love dobija svako lice? dom od 36 000 din ara. Izracunall : f( . Kada i gde ee automobil stiei kamion? Dva tela kreeu se po kruznici .sta A i B ako se zna da j e voz proveo 23 casa na putu.

2x + 5 b) y = '2 x + 3.* Ispitati promene funkcije: x i konstruisati njen grafik. = = . b) Za nadenu vrednost m ispitati promene i konstruisati grafik funkcije.2x+ 3.(3m .!. y = y = .2. I ispitati promene i konstrUlsatl gra fik funkcije (1398--1404): grafik.3). Y = 7. b) Odrediti skup B. Za dobijenu vrednost k ispitati funkciju i konstruisati njen grafik. .!. I '3 x + I.I. y = x .x. Za nadenu vrednost parametra 0 ispitati funkciju i skicirati nJen J iJ -I. 2) pripada grafiku funkc~Je. d)y=12-xl.3(m .x + 2. y = x + 3. f) I(x) = 5. Konstruisati u istom koordinatnom sistemu i pokazati sta imaju zajednicko. Datje skup funkcija y = (k . f) l y l= x+ lx .x .2) x .osi odsecak duiine 5. gde je m realan parametar. .oo < x <. Odrediti realnu funkciju J koj a zadovolj ava funkoionalnujednacin~ : a) J(x.I(x) 1396.4. skupa: A = {x I x E R II . y = - x. pokazati da je l(f( x» = x. Ixl y=x+- b)y=lx-Ii.4. r-7"----:1399.I).Jx2 +~X2 -IOx +25. 1398. a) Odrediti m tako da funkcija ima nulu x = 2. x -I.6) x .2 } 3!> x<+oo Prouciti promene i graficki prikazati sledece linearne funkcije : I a)y=. 2 ~y=-x+~ e) y = I x I+ I x .21.6. Zatim konstruisati grafik doblJene funkcIJe.2 !> x !> 4} na skup B. . 2 d) I(x) b)J( x)= x +3. o.3.I b)y = x -I x l+ -:-I-x--I-I _ d) y = { .4!> x !>4} na skup B.5) x + 7 i y = (10 . U skupu funkcija y=(0-4)x-(30-10) (0 realan parametar) odrediti parametarotako da tacka M (I .2).m) x . 1391. Dato je preslikavanj e I : x -+Ixl. 149 148 . y = x + 4.~x' + 6x + 9. gde je k real an parametar.31· I ~y='2x+~ 2 0y=-2x+~ 1384. 1389.2x. a) Predstaviti ovo preslikavanje u pravouglom koordmatnom slstemu. Za koje su vrednosti parametra m grafici ovih funkcija paralelni? y=. odrediti In tako da j e x = 5. c) y = -'------- Ix + Ii-l x -II 2 x -I .2 a + 3 odrediti parametar tako da grafik funkcij e odseca na y . x 1385. Ako je I(x) =3- x. y = 2x + 3. Oat je skup funkcija y = (4m . U skupu funkcija y = ( m .* y= ~X2 _ 2x+ 1 . c) J(2x)=x+ I. b) J( ~+ 1)= 3 x ~?4.* Ispitati promene i konstruisati grafik sledecih funkcija : Dato je preslikavanj e I : x -+ I x 1. Date su familije funkcija y= (2m. Date su linearne realne funkcije formulama: 1397.2) x . a) Predstaviti to preslikavanje u pravouglom koordmatnom SISlemu. Odrediti parametar k tako da njen grafik bude paralelan sa grafikom funkcije y 2 x . e)y=x-Ixl.2x+ 6. 1390. 0 '2 I '2 '2 '2 '2 y=--2. x + 3. 1382. 1383. 0Y=~.x-l. . . c) y= . 1393. skupa A = {xlxERII.2) x . y = x . U skupu funkcija I(x) = (a . a)/(x)=. a u cemu se razlikuju grafici sledecih funkcija I I I I I a) y = x. 2x I 1392. _ Dokazati da je I(x + 3) .2)= x+ 3. (m realan broj).· Data je realna funkcija I (x ) = ax + b. y = x + 2. a)Y=lxl-l. 1386. . e) I(x ) = c)J(x) = 2x-4.3J(x + 2) + 3J(x + I) . c)y=2-lxl.· Ispitati promene i skicirati grafi k funkcij e: x( x' -I) a) y =x-2+ Ix' -Ii I '2 x + 3. Odrediti inverzne funkcije grafike funkcija I -I datlm funkcijama i konstruisali ' 1388.(k .. b) Odrediti skup B. 1395.1381. b) y= . 1387. 1394.

tlY = I:~ :j~01c2-a2CI. . 3. (A . p realan paramelar.2x + J.2) = 79. 1409. Oala je lineama funkcija fommlom (2p + I)x+ (3 p .10).3(y+ 1)..41..I)(y+2)-(x-2)(y+5)=OA A (x+ 4)(y . (3m. Sistem linearnih jednacina 1412.asom.6. sistem je neodredcn i ima bes kon a~ no re~e nja. I ' OataJe fu nkclJa 'onnulom 5x . .y=c pO . odse~ak 5.J! 0. U skupu funkcija y = (m. ...a+b.(x+ 7)(y .3y . f(x) = h.J! 0. d) x+ 2y = SA 3x + 6).J! 0. n E R) .2y . b)x-2y =71\2x. 1416. Odrediti rcalnn broj • b d p lako cia nj en grafik: a) sadrii koordmatm poectak. )0. 2 Rditisistemepox... d)(x +3)(x -I )=4y+x'+5A(X-3)(3x+ 151 .. = 0..11. Za nadenu vrednost parametra m ispitati funkciju i konstruisati njen grafik. nCJ>C?ZDatim x I y: g e su 0pa2• hI . y: a)2x+y =. . 2) _ 3x' -14)'+ 15. 1408. ' 150 ° ~ Da Ii je uredeni par ( -2. Odrcd iti cen. .I ) + 5(y-l)= . sistem ima jedinslve oo re ~ enje J --t' -t .5 .3y . pri cemuJ( bar Jedan od broJeva 01 . tar pramena.4. (m. Jel l . I\a _ . -IAx.y =5. Ako j e mnogo C1 tl (6 l!.t+3y=51\3x+y=-3? Oa Ii je uredena trojka (4. 2·. Metodom zamene re~iti sledece sisleme po x..I x-II+ 21 31· x- Definicija 2.· y=lx+Wx. x+ y+ z = 9/\ x+ 2y + 3z = 16/\.10) = 0. J . y = 0. 1413.4. 3) rdcnje datog sistema po x.t+ b~y = c 2 izraleno preko delenni. aa+b{3=c. B E R).41..3}' =3. sistem je ncmoguc i nema re!enja. 1411.Konjunkcija jednacina I x+h I y = c I A a2 x+h. c)5x + y= -} A IOx+ 2y= . = : a) 3(x . y: 2. Y =-. 1407.X. y. 7 ) pripada grafiku dale funkcije .y = I. Odrediti realan parametar p tako da JC grafik date funkcije : a) prava parale lna sa x-osom.c" c 2 zadati realni hrojevi. ) . odred iti onu pravu pramena fiji je grafik paralelan sa grafikom prave y = x+ 7.y(1418-1426): _ .J! 0. 2) re~enje dalog sistema po x. 1401. U skupu funkcija y = (m . Odrediti realan broj m tako da tacka P( 5.1I\4x+3y=l.4p = 0.{3=c. (3) naziva se rdenje sistema ako .1400. Ako je tJ. m realan broj . Ureden par realnih brojeva (a.3) = 0. 1414.2)1x l. fl = 0. 1406.1403.2n+5)x-(m. f(x) = I x. gde je m realan broj. b) U kvadranta.y =-. fl~ fl y . . Grafifki re~iti sledece sisleme po x.=lc ' b 2 l!. 1415.8.4 1.a2 • hI' b2 .I). U pramenu pravih 2x+ y+ 4 + k(x . c) 3x + 5y= 1/\ 3x. DeOnJclJa 1. y: a)x+ y =5/\x.64. 1418.21x. . C1 . y = 2. x= . y . Odrediti xparametar m tako da je x = I.6.6.n)r+ 2m-5n+ 1 = 0.4) = 0. x Y = Ix + 21-12x . Data je lineama funkcija fonnulom = 6=la2 ° l b' l~albl -albll tl. c (x . Oat je pramen pravih 2x + y+ 4+ k(x .x = I. 1410. Za tako dobijeno m ispitari promenc i konstruisati grafik.. c)x+2 y =8A y =. gdeJc l!. b2.2) I daJt paralelan sa grafikom prave y = x+ 5. b)5. ) a otscca oa y·os. b)x+ y =3/\x.2y= 8: d) 3x + 2y = 26 /\ 6x . y: a) 2x + 3y = 7 A 3x.5)y + .· y = I2x - 1402.2x. 3 d) x + ).3) .C2 razlieit od nule naziva se sistem ad dve jcdnaeine sa dYe nepoznate. .II+ 2x .4A 5(x+ 3).3).4 p+ 3• O. Ako je fl = 0. d _ z .l i realne brojeve A i B tako da njen grafik sadrii tacku M(I . b) prava paralcJoa sa . R~nje s istema nanala gla~ j : alx+ bl y = c l Aoz. Oala je funkcija fonnulom Ax+ By+ 6 = 0.· 1405.1 . I·. Odrediti realne brojeve III i n tako da se grafik dale funkc lJc poklapn sa simetralom: a) J kvadranta.2. 6. _b)4(x+ 2)-7(x.y)= 7 A 7('<+ y)+ 10(.. + 2)' = 29 A 3y.y = I.t+ 3y + 4= = 2 1 ? Gausovom melodom rditi sledece sisteme po x. 9. O~rcdi.1404. 1417.u.. .6y = 7. 41.3(m..4)1 1 (3m .

2 Y) 1421.I _ 1+ Y =. 1430.2 _ y + 3 = _ 2' 3 4 3 • ./ \ 0 Sy--. - ('¥ + x{% y - 1)=S+% XY -2(I+ X)/\( X-I) 2+(2 Y + I)' = =(x+-2y)' -2(l+2y)(x-I).3.y+4)= 1:3:2. II (I ) I 20 y .2 .y +2)=5 :6:3.= .y y-3 x+ Y ' .. 4 x+2y x-2y ( 7 .= -/\ (y..3 y 12= 2( I + x)..Y 4 2 6 6 3 IS S IS ..1). . 2 4 4 7 5x-3y 2y-3x 2x-3y 3y-4x 3 5 =x+IA 3 2 =y+1..= _ _ _ .4x 7 . 5x 3y lOx 6y _7_+_5_= 8 5/\_4__ ~= I.1):(4y. 1424.4) = 5(y+ 2). (x+ I I):(x+ 6) = (y+ 12):(y + 7)/\ (y+ I):( x . y: y+2 y-4 x a ) . 3 . x -2 x.3y d ) .. =2/\--+--.= 3.9.+ .5y x + 7 2x ..S = 2 I /\ 6x .(x .3) = 3(3y .. 1425.x -~ /\3x-2y=8. a) 4+1x + y.5 d) + =1/\ +1 x + y -I x-y+I x + y-I x.4x = V 4 12 3 6 15 20 3x 5y 6x lO y =12. 1435.28.+ . 1440.2 + ~ = y+ 4 _ 4x . 9 8x + y + I 2x . y(1428-1437): 1428. 6 2 3 5x .. 4x-7y+5 6y-5x-4 /\ 6 . 4x 2y .. (x+ 2) ' . 1434.I /\ 2y + I _ 5.6 .9x = y+ 2x _ 3x.= 1./ \ . = I. 1422. 2(x+ 1)(5y.! _ x + 2y /\ x .5.3 o5x.4 .3x.I II .37 /\ 3y + 2(x. 1442. . 1431. 1432. b) 8x-5Y +l V 12 y+2x x+2y 2x+y x +2y 2x+ y 20 4 I 18 2.18/\ . 4x 2y 2 5 I 7 .') 0/\ /\(2y.= .S x 5 4 2 6 .I 3y . 1429..= 5 x . b)-6-+I0= 3/\ .3). 1441. (5x+3) :(5-2y):(3x.. y(1439-1458 ): 1439.6) = (5x+ 7 )(2y .-.3)(x + 3)-JY+ 5). 1433.= 3y-4..1419... y: 14 24 7 18 a)-+ .I = 4/\ x ..+ 1 6 = .3y =-S/\--+---1 8 =. ~ Re§iti date sisteme po x.0.I) = y: x..Y Sy-7 4x -3 . 1420.3)/\ (x + 8)(y+ I) = = (y+3)( x +5). lS2 . c) S + 4 4 S _ 41 .2x= .4 =3.3):(6x . (3x.= 10/\ . Uvodenjem novih nepoznatih re§iti sledece sisteme po x.I) = 2/\ 7+x 2x.._ _. 1438.. x y x Y 5 2 7 I b)-+-= 7 / \ .2y .+ .20. c) x + I + Y .. 3x+4( x . 2 /\(Sx-3 y +4):(6 x +3y +3)= 3:4.y( 4y.= 3.y + I 3 6 - - ~+_I =07/\~-~=0. (2x-3) :(y +3):(x . J423.= 7/\---=-3. x-2 x..3)+ . x.4 .y Re§iti date sisteme po x. / (3x+ 2y+ I 1):(2x + y . y y -4 x . 3 ' IS S 4 8 6 12 1437. 6 2 5 4 Re§iti sisteme po x.Y y -3 x+ Y ~+_6_= I 6/\_8__ ~= 1.--4 = 0 3x.4 7y x .y) 8x 3y-IO 3x+4 y 5x y -1 7 1436...+ .x II + y -- ' S ' 2 ' 6 12 3 2(x.y /\2 5x y_x_ . 1426. 3x ..Ily+17 Ax+ 9Y+II_ 3y+4 =6.1.W.3 = O .I) = 2:5 :4.8 4 x + 2.

y. b) x . 1452.5 + 7 _2.* Ix .* 3Ixl+5y +9= Oll2x -l yl = 7.1 = 1.I_=_~II I 7 _ 1_ _ 3 8 1.3y 55 4x + 3y 4x.y + I 2 = x . 1460. -.* Ix. z: a) x + 2 y .211 . 1455.x + 8 Y x 2x 5y xy' 4x-5y 6x-ll y _. d)x+ y =-I II2x + y =Oll x + 2y =.Y 2 ' I I III I I 10 = 11---=-+-+x+--"::"::'-'. 1456.6y.S' x.tI+l y.2 .3 25x' .I x. 154 155 .3y .10+ 2y+ 6z = 4.2 -l y + 31 =-1. 1447.4 Y + 5z = 10 II 7 x . 1458.y .. 1448. 1467.:. 1464.1466) : 1459.b.4..4. 1444. 6 x + y -I _ ----=3=--_ 2 6 2. a) x + y = 16 II x + z = 22 II Y + z = 28. 1463._ 1_ . .-1 6 + 6xy+y' 2x+y+4' Resiti date sisteme po x.= a+ bll . + =711 x+2 y -2 2x. 1468.= JO 112x-y . d) x + y + z = 9 II x + 2 y + 3z = 16 II x + 3y + 4z = 21.* Ix+ y l= J lll xl + lyl= I.21+ y + 3 = 7 II x . 1453. c)2x+ y =O llx + y =-I II3x .3z = 23 II 4x .5y + 7z = 9 II 4x. 5 1. y. g) .y -3 x +2 y .= a. x y x y a b a' b' a. y+1 + x+2 = x'+ y'+IO x-y x+y x'_y. 1465. x+Y _ 2x+ y+5 x+7 xy . e) 5x + 2Y .3 5 5 +5x-4 y +I=IIII +3(5x-4 y +I)=31 3x-2y-2 3x-2 y .6z =..* 12x + 3yl = 511 12x .+ .2y + 14z = 8 II 2x ..14 . f) 3x.3.4z = 8. 1446. b)x+ 2y+ 3z = I II 2x + 4y ..3z = 24.x .y . c)x+ 2y + 3z = 3211 2x + y + 3z = 3 111 3x + 2y + z= 28.. II.+ 793 = 8 II --'--2x.* I x + II + I y . y: a) x = 2 II Y = 3 II x + Y = 5.3y + 6z = 19.1443.511 6x + 2y ..51= I II Y = 5+l x 1461.2y .3z = 8.Y x+ Y 3 + 2 =]211 5 14 4x+ 3y 4x.3Iyl = l 11lxl+2y = 4.5y + 2z = . ~+y+4=X(I-x-Y)II3-x+y x+2 x-2 4-x' 6 y-x 5 1469.b --+--= 111-----=-x+ Y x.3y 55 6 2 5 4 4 2x+y-1 2x-y+3 '2"2x+y_1 y-2x-3=3. 1445. 2x .* 2x . Resiti date sisteme po x. 9x.y x+y_xy_ y' " 2x -1 8y+23 3 II . 1449.x-y + 1 x' +xy-x .2y 2 5 1457.yl =-1.:..y+ I x + y . 1462. 1451.9 . Primenom Gausovog algoritma reS iti sledcce sisteme linearnih jednacina po x.I I = 5 II I x + I I = 4 y .II2x+5 y =1.10 x +5xy xy+5y' xy x'y+5xy' 2 = = 3x+ y-15 3 z-2 _~_ x'+xz+2z'-1 x+2z x-2z4z'-x' 113x-Ilz=85.3y 3 3 9 6 ---=111 + = 5.y' II 2x+ y= 13.y = 3 II x + Y = 5 II 2x + 3y = 1 I..* 12x -ll.y = 2 11 x .z = 8.3y 3x.2y 3x. 1450.2 z = 3 II 3x .2x + Y + 2z = 5 II .2y=7. z (1469-1498).2 2x.3x + 3y . b) 3x + 5y = 17 II 2x + 3z = 5 II 5y . 1454.y+ 60 5x . 1466.Y x+ Y x.5z = 6 II . a' b' a' b' . Resiti date sisteme po x. y (14 59.. x.

1485. -420 =-S-A 7 .S. 2x+ 3y.y) = (2y+ 5)(10.2):(z+ I) = 3: IA 1 AO. 3 1495.x+3 7 2 3 5 1487.60x.~x+y+z=2Ax-y=3Ax+z=~ d) 3x+ 2y+ z= 3A 2y. 3 2 12 x-a y-b Z-c 1493.5)(7+ z) = = (2z+ 6)(y-I)A (2z-10)(x+ I) = (2x. 1486.8) = 4:5:3:4.y+ 5z = 15A x. . 1472. 10 15 = 5 +5A 9x+5y-2z 2x+y-3z 7y+z+3 I A = +-A 12 4 11 6 5y+3z 2 2z+3y-z 3x+2y+z A + z+ y_1 4 12 6 .2) = =(4x-3)(3z-I)A 2(3y-IO)(z-4)=(2y-7)(3z-9).5y+ 8z =-13. ---'---=OA 6 13 4x+2 9x-2y+z-1 y+2x A--=--A 3 9 4 A 4x-5y+ 2 _ 5x. 2 2 y+z _ 6z+x = 2A y-2x + 6z+5x = OA 5 2 3 4 5x-y-z Ilx-3y-2z 2x-7y+Sz x+y+4 3 4 6 12 x+2y+3z = y+2z+3x = 2x+3y+z = y . 1484.z= 126..z):(JOx .3)(5y . 4(5x.I) = (4x .5y+.2y+ 3z = 2.y+ 5) = 5:4 :3:2.6 z = 23A AO.4 )(y.3):(x+ 2Y-4z):(x.20 y+ 2z + 20): :(z.x)A (2y.z. 462 234 342 0. 1490.2)(z .. 1471.3z = 17 A x+ 2y.y+ 3) = = 4:3 :2 : 1.21 3y-3x 7 b)~_y+9z+2=x-4A 4 20 5 A (2x+ y+ z):(3x+ z-I):(Sy+ z + 1):(2x+ y.= --A Ax+By+Cz+D = O. 1476. 1470.8)A 4(3x. 2 3 18x+ 2y.2y+ z . 7 21 3 z+4 y+9z+2 x-4 3y-3x 2x-z 1478. 1475.O.OA )4 5 2 3 y+6 x-2 2-z =-3-. I I I I I I x+-y+-z=14A-x+y+-z=8A-x+-y+z=8 3 3 4 4 5 5 .3)(z-l).= y +2A~ 2z-2x=5: 3 156 157 .z = II A 4x. 1473.3z + 1= z. m n p 1494.Sx = 7.2x+ O.2) = I : 3A (Sy. AT.9):(z .= . x_ y -2x 1497.7 y+ 0. 1482.2x-5y 2 13 7' 4x+3y+z _ 2y+2z-x+ I x-z-5 1480. ay+z .3y+ z = -27 A 3x+ 2y+ 3z = 22. y+6 x-2 2-z A-----=--.2 .z+ 3):(2x+ y+ z . (x-2y) :( 2x-3 z):(2y +3z)= 1:3 :SA20x+3Iy+6z=97 .ly+ 0. . 1496.2y.Sx...y+ 4z 1479.A 7 x+ 6y.4y.2 .z):(20 y .6z+x =2A--+ 6z+S . (3x+ 1):(Sy.= . 2x-z 5y-z . (2x+ 7)(11.3z = 7 A O..3z + 144 = O .y 5x-z 4y-z 1492. 1481. (2x+ y):(3x+z):(y+z)= 1:3:4A2I x +3I y+43z= 160.y+23 = x+2y+3z = 4x-2y+z-3 2 5 4 3 x Y z 1488·6=3=18A3x+Sy +z=34. I I I I I I l-x-2-y+2z=-2-A3-x+y--z=9-A 2 2 2 2 2 2 I I A2x+l-y--z=8.4x+ O. 1474. (x+ 2y+ 3z):( 4x.40) = 5:4: 3: 2. x. 1483.5z + 15 8x.2y.. (x+2y):(3y+4z):(5x+6z)= 7:8:9Ax+ y . (x+ y+ 2):(x.2y= .4.5y+ 0.::+ E+ ~ = 25A'::+ E+ ~ = 23A':: + E+ ~ = 28. 1491..= y+2A 5y-z 2z-2x A =5. 5x+ y-4z = -45A 2x. (II Ox+ 4y . 1477.0.= . 4x.9z = -8.z= 2A 3z . x+3y-4z = x. 1489.7 z = 18A 2x.

b)x...y =4I\x+ y=5.I=0/\ 1499. .' 1)(5x ~ 4)A (3. .1-I= 1/\4x.:..3)(y+ 6) ~ (2x.. c) c)-:..3y+ 5z . C)I~ :1. 1504.8)(z + I)A (x. h) .. 3y-2z 2z-x 2x+y 3I1.2) ~ (2y.5z 4y+z+2 xyz 7 II 5 J 2 6 I 5 6 4 1506. ~-.Z+ f = .+ 3xz+ 4yz = xyz /\ /\2xy..1:+3y 1/1. d)--+-~ 2A-----~ 2A----~2.= l.z) ~ ~ (3x. = I. I I a)l~ ~I.2) A(3x .:.<+ 2)( 4.Y + 3z + Sf = 4/\ /\ -x+ 2y. x + Y + Z + f = J /\ 2x ..Y-.y I 15 2 3 +. Uvodenjem novih nepoznatih resiti sledece sisteme po x.4. 2 3 4 y-2z x-2z 6x-7y b)x+--=SAy+--=Sl\z+ S' 2 3 2' 2x+y y+2z 2z-x c) = 1/\ =2A =5' z+1 2x+2 3-y' x+y x+z y+z d)--~ lA--~ lA--~ I' z+2 y+6 x+ 4 ' 1503.9)(5x+ 4) = . +--+--=-/\ +--+ x+ y+ z 2x. y+z-x_z+x-y=x+y-z e) x + y + z = 1/\ x + y + z = 2 1\ x + y + z = 314-x. 3 1\ 40 3x+4z 21 =1 2x+3y .. -7) =(6y.5). y.(.4)(2 . y'l y x' . . d)l! la-b -21· nla-b I. 1507.f= ..2yz = -3xyz 1\ 3xy.+ ... 2 3 1498.. d) = -1\ z 2.+--~-A 1 x+2y 4 y+z 5 6 3 ---=--/\ x+2y x-z 2 1508.z 6 21 5 15 6 b)l : ~I. 1509.y x+z-I.3 I\x+ y+z= 3. 12 x y z 24 x y z 2 11 10 /\2x+ y-2Z-f= O/\x+ y-Z .2f = 3/\ /\3x+4y-2. 3+x y-l z+2 I-x y-I 21-z c ) --+--~--A--+--~--A 2 6 3 5 15 1501.. 1502. x+ y x+z x+ y y+z y+z x+z 8 y+z 7 3 x.= 4/\ -+ ..=z.xz+ yz I\xy+ xz + yz = xyz.4xz .z = I 1\ 5( 2 z .y+6z-31= 8.= 0.5y).+-. rditi sislem jednacina po x. 1505.. Koristeci delerminanle drugog reda..1= 0. _-'--_+ =10 3y+4z 5 3y+4z + 8 3x+4z x+y+z x+y-z 2x+3y-3 +4/\ 3 3 10 x -2 y-2 A .4)0 (2z .2y= 3A 3x+ 2y~ 13.1)(3y.9)(2 .3.y---=311.J. f: a) x+ y= 20/\ x= 2z /\ z + f= 12/\ 2y. y.. z.2yz = 2xyz.6/\x+ y-z. 159 . a+b g) ab a-b .. Rditi date sisleme po x... Izracunati determinanle drugog reda: A . ~x-y-z-I=-2/\x-y+z .<.5x+y-3 3x-2y+2. xyz xyz b)-+---~- 3 4 y z 1 3 4 5 19 4 5 6 1 ---+-~-A-----~--. a)2x.= 4.::x_-_3::. 158 (3y-5X3.3 x) = 1 1\ 8 Y .5 x-y+z' f) 4.2) ~ (2x.32 6 x+ y+ z 2x .3 x 3.3yz = '2xyz/\ 4x).< .y y. y Resili sledeee sisteme (1500-1506): 1500.2---=3.-----~ 7 y-32 x+y+z 2x-y y-32 .= 1/\ . d) x+ 2y+ 3z + 4f = 30/\ 2x. z: 6 4 a)-+ 2 x xyz 5 3 8 5 9 12 10 + -= 4/\ -+ -+ .xz..~(y .5)(2z .5)(.2:. ~. I = _xyz/\ a ) x- 3xy. 4xy+ 2xz .

a a 1512.a + 3b = 12ab 2 ." a)-+--=21\-. b)ax + 2y= IA 8x + ay = 2.2. b' ~+E=~I\~+E=_ . bababa ax b) x y_ _+ y=-/l. ISlJ ..":::b:.. IS1B.9y = 14aA 2ax+ 3y = 7a. 1514.b)y= b 21\ (a+b)x-by=a~ _b1.+ ~ = a-b y 0 d) a _ 3b . f)(a + 2)x+(a .. a(x+ y) -b(x. l • --==-.y+2 o~+( a+b lob 1\ _"_ + L = 2ac al_b 1 O .ny = m 2 _n l. 1518..= I A-+ -= I' b a a b ' x Y I x Y 1 c) a+h + a-b = o-b/\ a+b .A .. ar+.3by= 12abl\ax+ by = ob.3)y= 2m+ 3/\ 2mx. n. -+-= 1--11-+-= 1. realni paramelri) (15101534) 1510. c) 2ax . d ) a~ x. l x-(a+b)y= b A(b-a)x+oby=b 1 .c) 3x+y=SI\2x-y =5.--= 02_4b 2 a-3c a+ 3c a l _9c 1 x y -----= ISIS.y x+ y :r-y_o . ac b b DC X Y a+ b x y --+--= 1 1 A----a+b a-b a _b a+b a-b . b) mx. .. o+b' I .y=a .y=2. (a+ c)x +E= 1 1\~+(c+a)y = I..b)+ bl. Odrediti realan broj k tako da sistem bude neodreden..= ._ = (a-b/ 1\=:+1:= ~a_+. x X 2x-b 2x-o 2y+b o+b 1516. b Q a b = a-b ~.1 -ob(a. I 1525. c) rn. .-2y-o = 21 \ . b 1 _a 2 1511. h. L __3.:+ y+b = 21\ x-a + y -c = 2. --+-.2»' = 2k+ IA (k+ 8).C a+c a!-c 1 ' 1519..3)y = 1-11(.b x y b) .2 a -I x . x y :r)... a+b a+c b+c a -b x+y a x+c a + b 1531. e)(a. a) mx +ny =m! + n! I\mx .3(m. c.' _ ' a-b a+ b a+b 0 b ab+h2' x+y+2 a~-a+J x+y-2 ol ..= a-b 0 . 1516.' 2 a + b a-b o-b a+b a-b x+y x .y = a-I\-x+oy=a l .3b + a + 3b = 0 1 . ISll.+'b= I A + 6b ='3. a}mx+y= I A2x+y =2. Dat je siSlem (k + l )" + (k . 1510. x y x y 2 a).'lab x y 2ac ~ ~/\--+--= ~ 1 a·-b· a-c a+ c o·-b 6ac y x 4ab A--.= 2 1 \ .+(* .bAb x +ay =h 2.9b 1 x y 1513. y (a.. ab cab c ISll. 1517. d)ax. .:. .= .+ .2y= 3/\ 3x+ my = 4.. b) .2b 0+2b Y a+h . za· tim odredi x tako da bude y> 0...J)x + (0 + I)y= 20/\ 4x + 5y = a + I. l' o·-b =:..=.y) =~ . a 1 + b! o+b x-o+ 2b y b x Y x+ Y + -=-1\-+-=_ b ccobbcoc' A(a+b)( I -")-b( I . .9b 1 /\ 2a 2 +I Sb a ..S)y = = 2k + 3...b = o+b. alx +ay=a+b/\(a+ b)x+ y=~. ar-{a.+ .a .b' . d)x+y=4Ax .. 1522.l = A =-x.2)y= 16A 2x+ 4y= a . 151 9.+ b-I\a -x + b 2 y = .)') = 1524. Ja x -a y .1'+(m.= 24ab... . x-y b-c y + b a+c x y x y x Y ISll . a .y . Rditi dale sisteme po x..+ .= _ -o b b2 ri' 0 2 1517..-+--o. a b b a ab 161 160 . ISlO.. m. ar+ by = a . 1534.-.

b) sistem nemoguc.. ya2-ab+b~ 1535. x+y+z=l/\ax + by+cz=d/\ax+by+cz- .= I.(a+b+c. . y (a reatao parametar): x+(a.3(a.Y x y --A--+--=2o l 2 0 +b 2ab 0 + b a ...q)x+ (3p .' Oat je linearni sistem po x. ma n problema 1540..I)y= I A(a-l)x . parametar): 2x+ (m.=--A . .-2.5)y= 2pqA (p+ q)x+ (q .I) y= 3A(m+ I)x+ 4y= . (p.ny x+ ny x -ny b a a. (2) ax 20 b. b.. 1 c) x+ay+a 1 z +a 1 = Ol\ x+ by + b l z + b =011 Ax+cy+ClZ+C 1 = O .: .' Re~ iti date sisteme (a.t: 0 Am:.-1-+-2-n = 1 . d X' a rdavanje raznih 9. n realni parametri): --+--=2mA--=4. 2 1 1 .b ..1549) : a) mx+ y+ z = 1/\ x+ my+ z= rnA x+ y + mz= ml. y (n realan parametar): y 8n x y 2 + 811 l x -1--2-n . 1536. b realni brojevi x nepoznata .y mn 1543. x + ny x.* Dat je linearni sistem po x. Oat je sistem po x.cz + (b -a)= O.I)x+ by= I Aax+ 2by= b. b reami parametri): (a.. Oat je sistem po x.4n l A -I. 1542.' U sistemu j cdnac! ina po x. gde su a. (4)ax'. y (k realan parametar): (k + 2)x+ (k -7)y= 7 A4x. 163 162 . m. y (a parametar): 1548.7)y= 6pq.by+ (o. x m+n m-n x. c.d1 1547.5.c)= 0 A(o+ b)(x+ y ).a y + bab x-a" y+b- (c+a)y+(a+ b)z =(b+c)x+2a ' A 1 A(o+ b)z + (b+ e)x = (c+a) y+ 2b II A(b + c)x + (c + a) y =(0 + b)z + 2c). x. Za koje vrednosti parametra a sistem j e nemoguc? Oat je sislem po x. 1545. Pokazati daje re~enje sistema pozilivno ako j e mn:. 1537. b)(b+c)(y+ z) -ax+ (c . 1538.· Dat je sistem po x. h. su realni parametri) (1545 . 1539. y (m. Odrediti realan parametar a tako da je: a} sistem neodreden. y: (p . y (a.. ax + y =a-I A6x +(a-l }y =4.:tO)... + . (3)ax<b.+ .* Pokazati da su re~enja sistema po x. parametri): 2n 1 IOn 3 a ) . y (m.* Uvodenjem novih nepoznatih resiti sisteme po x. ±h.. Primena sistema linearmh Je na . 1549. 1541. Odrediti parametre a i b tako da je sistem neodreden. tom se maze javttl ~psti oblik lineame nejednacine sa Jednom nepozna U Je dnom od oblika: O)ax>b.= I A .r:!.. y (a.. . q realni parametri) odrediti parametre p i q tako da sislem ima beskonacno mnogo resenja. II 1544. y + z +u =a+6Az+u+x=a+4Au+x+y= =a+2/\x+ y +z=a.2a.b b2 a2 b)-. realni 1546.b)= 0 I\(c+a)(z + x). Dat je sistem po x .:c 0/\ a .+ -2n+-1 = CI'-~ n _ 4'::n"" nepami brojevi za svako n E Z.5y= 8 + k. Odrediti parametar k tako da sistem Ima jedinstveno re ~e nj e .20 3b 20 3b a b a' + b' c)-x. b) sistcm nemoguc. .b.:.=2. ..l)y= 2a+ I._ y= "--. oy+ bx= c/\cx+az = bA hz + cy= a.y+ 1 = -+ -A-x.-.J Odrediti paraJ!letar m tako da je: a) sistem neodredcn.. Pokazati da je re~enje sistema pozitivno za svako ob.t: ±n. y (a i b realni parametri): x+ y x.::_ b 0 babo ob ' d)-X---y_=2ab/\ a-b a+b y x a l +ab+b1 + -:----'. d.

dobiju se kolicnik 16. 1566. Ako cifre ra7 .in~ da je z. 1565.. sTeeu se posle a caso\'3.. Za jedan dan jedan Iraklor poore p% od povrSine koju poore drugi. nema resenj a. Odrediti brojeve. a o~ t alak JC I . Za koliko ce dana zavrSiti taj posno svaki od nj ih kada sam radi? 1561. a ostalak je 3. Da Ii 7. b < 0. Razlika.bir cetvoros trukog prvog broja i za 4 uveca!10g drugog br~Ja . Zbil" cifara jednog dvocifrenog broja je s. Oya radn ika rreba da lavrSc jed. Za a = O. Jedan splav sastavljen od dva metala ima teiinu a kg. 1569. Za a > 0 ima za re~enje svaki realan broj x a 2°Z a a < 0'1ma za resenJe SVakl rea tan broj x <_. 164 165 . a posle 4 godme biee 3 pUla slariji od sina. Ova radnika mogu da zavrne neki posao za 8 casova. 1558. a ako se podeli treei prvim. Dva. Odrediti sve parove celih brojeva (x. a drugi 9 easova i da Sll zavrnili 56 dec posla. a osnoviea mu jc veca cd kraka 7. Ako se uveci broji lac j ednog razlomka za I a imenilac za 3. a ostutukJe 7. Odredili prYi broj. dobije se ko ll..J ednak ~O. Na koliko se naeina broj 105 moze predstaviti u ob li ku razlike kvadrata dva cela broja? Napisati sve te oblike. a ako ~e podeh dal~ broj sa cifrom desetiea. zavrs lce sarno "3 posla. Oesi lo se da je 51 prvi radio 6 Casova.cmk -" . 3°.a rem. Ako se pOOeJi prYi broj drugim. braja imaj u osob.. Ak? s~ P?deli j cdan ? voc ifre n broj zbirom svojih cifara. a koliko sin? Zbir godina majke i keerke je 46. dobije se kol icnik 2.. A~O se tom broju doda 9. ave brojeve. 2 ' drugl'6 dana. Aka se dva braja llvecaju za 3. 1559.. Odrediti tTi broja ako su dali zbirovi za s\'aka dva od njih. 1571. Za koliko easova maZe svaki odvojeno da zavrli laj posao? 1568. zavr~ice taJ posno za 12 dana.. 1556. y) cij i je zbir jednak proizvodu. a razl ika tros trukog pr. dobije sc IStl kolicnik. Koliko kilomelara prelazi svaki od automobila? Obim jednakokrakog trougla je p em. ~rug j broj podeli plvim.. Ako radl prvo Jedan radnik 9 dana pa zatim . ag broja i 1562. Zbir eifara troeifrenog brojaje 16. dobija se broJ napi san ISll m Clframa Obmulltn redom. polovme drugog broJa Jednaka Je 22 . 1550. Koli ko godina sada ima majka a koliko kterka? Ova traklora raz!ieire snage mogu da pooru jednu parcelu Z. Odredit i a ve brojcvc. Dokazati. ~o ~e z~ ir br?j ioca i imenioca j ednog razlomka podeli nlzlikom Imemoca I broJloca . Za a = D. stignu se poslc b tasova. dobija se 6. . Odrcdill troe ifren broj sa ovim osobinama. Koliko godina ima sada OIac. 1563. Dva aUlo mobila krecu istovrelT1eno iz dva razli Cita mesta A i B t ije je raslojanje el krn . 1554. Ako promenc meSla njegovc eifre i dobijeni broj se podeli datim.1 a dana. a oSlatak je 7. Odrediti po kol iko kilograma od svakog metala sadrii splay ako se zoa da prvi metal gubi u vodi p% od svoje (dine a drugi meta l q%. Svaki prost neparan broj moze se preds taviti sarno na jedan natin kao razlika kvadrata dva prirodna broja. Ako izmene mesta cifrn dese. Ako rade zajedno. b > 0.mene mesla. Posle 10 godina majka ce biti 2 pula sT arija od kecrke. a ostatakje 1 Cifra deseliea jednog dvoeifrcnog broja je za 5 veea od cifre jcdi· niea. 1560.Bdatak uvek Ima reSenje? Zbir Iri broja je 80. 1564. Odrediti taj broj. dobij cni zbirov i 5C odnose kao I : 2. dobija sc razlomak -. a aka se kreeu u islom prnvell. Ako se krec u jedan drugom u susrel.. 1555.an pos~o. a aka se. 1557. 1551. 3 :6 Od rc d"III J . dobij e se 1567. i I 3 Odrediti razlomak. re~enja su svi realni brojevi: 4°. Izracunati siraniee trougla. Koji je laj broj? Pre celiri godine a lae je bia 7 pUla stariji od sina. Odrediti razlomak. zbir i proi. " b .tica ~ jedinica. a ako se od broj ioca i imenioca razlomka oduzme 3. Odredlt! ave brojcve. dobija se ko li cn ik 2. Pos le potapanja u vodu splay je laksi za b kg. dobija se k. 1570.Za feS3 vanje nejednacine ( I) v3ii sledece: 1°.zvod dva braia odnose se kao I . dobija se broj za 72 manji od drugog. a ostatak je isti. dobiveni broj je za m veei od prvog. 1553. a aka se oduzme 5 od imcnioca j broj ioca raz lomka. dobija ~ kolicnik 3. Za koliko dana moze svaki traktor sam da poore celu pareelu . n >!!.

x x.2)(6x+ 2)<43.< S· b) 1 < n+ 7 < 2.< ..2x 1574. 7.3 x.1)- .-5-/\ -9. 1576. Izrazl: a) 5x .> 1+-.. .2m)..m>mx. Ix -II x < I..x-2S->42-+ 3-x..2 x. IS 18 18 IS Odrediti najmanji ceo broj koji zadovoljava nejednacinu: 4 7 II 4 1583.. b) 0.4 Tn./ \ .2 2 6. 4-x b) .. x 1)-<2.. d\i 4 8 ''->!j 4 9 b)12x+31<S. Odrediti najveei ceo broj koji zadovoljava nejednacinu: 3x .1572.6 2' . x. e)lx+ 11~2Ix+21..2m 9 .I 2( x . x+2 e)x-m>(2-x)(m-I). d) 9(4x+ I) ' .5)!S 0. Tn.I 3x .4 5+ x 2x.> x -I 5(x+ I) 2x. y E Z) za koji su negativni sledeci c)(3y+ 7)(4y-IS).3 d ) .6.4 x.4(6x.· Resiti dvojne nejednacine po n: n-I 3n+ 10 a) .3).+ .41+ f <~ 1585. I+x x.> I + .1581): b) (x + 3)(x . x.I 3 I58}/' a) . y E Z) za koji su pozitivni izrazi: 5. ~ 9.2x I 2 1575.i x +9 2x+4 9x+1 --+--< --12 II II 12 Resiti date nejednacine po x (m je realan parametar): a) mx> 3..2y . I.13 Sx + I a)-S---2-<1-4-10 <-3-.. 5x-7' 1584. a treei i prvi za p dana. c)13-2xl>S.1/\ 3 + -_~ 3 I .x c)--<. Za koliko bi dana svaki od njib sam zavrsio taj posao? c)(x . c) 2x. Resiti date konjunkcije (sisteme): a) 2x + 3> x + I" x + 3> 2x .· U funkciji y = (2k + 4) x + k.. x +3 d) x-I b) (2x + I)' > 0. c)2x(2x-S)-(2x+ I) ' <-I.0 r o~etk8 i da pri lome bude ragrafik sece }'-osu ispod koordrnatnog P SlUea. x +3 x. b) ' c)--. J x. . a ) 2 . d)--!SO. Prvi i drugi radnik zavrsi li bi taj posao za m dana. d) m(mx..< .3 < .6. drugi i treei za n dana.I )(x . 2 x+ I x+2 x.~ 2 + . ) --' a x 4+7m' 4y-1 Odrediti skup celih brojeva (x. Odrediti skup celih broj eva (x. 3x . Linearne nejednacine sa jednom nepoznatom i njihovo resavanje Resiti date nej ednacine po x (1573-1575): Vl 2 /- 1573. d)ISx+3~8. x. 5. x. 1577.3 I > .5 ) e ) . b) m(x-I) < x+ 2. a)lx-31:51.2/\ Sx+ 17 > 9x.2)+ 9x<2(x + 3)+ 8. 167 166 . I x -Ii x < 0..S) < 4x-1O. Resiti nejednacine po x: 1578.< -.x 5 .3 2x. b)(8m-l)(II._. . + (x- 2)- . 5 . a)S(4-3X)<2(2X-~} b) 3(x. Tri radnika obavljaju neki posao. n+ I 3 d ed·ti parametar k tako da nJen 1586.-.21 3x-14 c) 5 .. 3-x 1582..3. x.2.5 e) c) (X- 1) ' x+2 >0'.I x + I x b) Sx . L 5 4 3 2 3 15 Resiti nejednacine po x (1580.< 0.2 c)-->O. 20. 1579.> 3..7 I d) 2(2x+ I ) > 3 .63.1..80! a) (x .4) > 0. ~ S 72 7 + 51x 18 15.

1603. 9b'-8 4 -3b. 'd . bl x' + 6 169 nejedna~in e: .* Data je funkcija: 3. a + x + -ax x naCl111 . Dokazati ekvivalenciju I x I:s oA a > 0 <::> .' 16(J4. ardinatnog pocerka i da pri lome bude rastuca. Za koje realne vrednosti parametra III re~cnje x.a koj c je ta~n a konjunkcija. 1591. d)I~I~4' x-2 {x+ 2)!x...3)x .3)x . x. 1589. 2x+ 3] 2 b)12X+31<1. b) Odrediti parametar k da fu nkcija bude raslUea.* Resit i S I.3}y = 3.'+ _ _ . Odrediti sve cele vrednosti parametrn a :za kaje je resenje Sistema po x. taka da njen grafi k sccc y-asu iznad ko.y < 2.4mA (m. 2.= a .4b+ Jb 'x + = 2 • 2x+4 2-x. k+ 1 3. y zadovoljava sistema jedna~ina po U jednacini : 2(a .my= 4/\ 3. U JC 1592.. a zalim odrediti realan broj b taka da je x < I.I x-I Ian broj a taka da re~enj e jednacine po x bude veec od 6. y negativno.lO(x .2:J<2.. 1588.2k 2k + I 1° y = X+--' 1. x2 + 2 168 . lako da re~e nj e po x. a re It I rca· an x. Za koje vrednosti realnog broja n jednacina x 2x. )' zadovoljava rciaciju : a) Odrediti parametar I.* U sistemll jednaCina: (m+ I)x.I x+2 1605.3»)/ = 19 .(a rea 1 b rOJ.+ J)x+(. y koja zadovoljavaj u konjunkciju y> I Ax > y. m(x-3)+3=m 2 x ima resenje po x veec od 2.n 1597. . 1590..3x) + x = 4a .(m.3m.+5 3-k' 5-k 2k+2 2° y=--.+3)y= -I-a.3 mx+ y=mAx. Odrediti realan paramel ar konjunkciju x> OA Y < O. y: mx-2y=3/\3x +my=4 zadovoljava konj unkciju x > OA Y < O? 16()().2.2(m.a:S x So. Za koj e vrednosti parametra m jednacina: Oat je sislem: 11. actne : . Odreditl sve realne vrednasl i parametra m za koje jednaCina: 1599. ')1. x-4 Resiti jednacinu po x.2(. ima resenje manj e od I? x-2n x+-2nx Data je jednacina po x (b realan broj).31 >_ l. /I m(x -3)+2x=0 ima rdenje po x manje od 2. y: 3(m . a-2x 2-ar U jednacini .y=2 ima negativno resenje (x < 01\ Y < O)? 1596...n --+ . Odrediti realan parametar a tako da rdenje sistema az .4y=a+ lA 2x+ 2ay= .3 ima reknj a po x.I po x.2)y= 2A 2x+ 3y= .+ 3)y= 12 . 1598. c) Odrediti parametar k taka da funkcija bude opadaj uea..'1'.y=5/\ 2.* Primcnom ekvivalencIJc IZ pret ha dnog zadatka rclil"i nejedn 1602.1'= m odrediti realan parametar m tako dn re~enje po x. Odredili sve cele vrednosti parametra mz. ') = -a + -x. Oat je sistem: {a+ 3)x. e)IX.1587.- dd " 1593.<+I)lx-2 1 <-I. gde je In realan parametar.5.a) + 36 odrediti parametar a tako da resenj e jednacine po x bude nega tivna. 160 1.){. )~ Dill je sistem jednacina po x.'(. y zadovoljava konjunkciju x> OA y < O. ( a rcalan broj) odrediti rClllan broj a tako da fesenje po2x bude vece od -2. = I. 1594.3oA(...* Odrediti parametllf III tako da sistcm : mx + (111.'1'+ 3ny= 7.'(. Za koje vrednosti parametra m sistem jednacina po x.. 1595.

> O· Ixl-I Ixl+2-' b) 4 5 ~o. b) y /\2. lada je: (I . x+ 1 x -I x"-I 3 x 3(x+3)'-x(9+2x') -+-> .2x x Re~iti 1620. Aleo su a i b pozitivni brojevi dokazati nejednakost: a b -+-~2 .+ ..* .* Ako su a. 1625..x x + 2 7x .* a) 1615.a)( 1 . Dokazati. 1626. x+ I x' + x 2 3 9 3 . 9x' .. ~x+31-12x-31$8-3x.< .+ . Dokazati. b > 0 i c > 0.3/\ 2x.* 1607.a)(a + c .4~0.7.41 ~ 8. tada je: 2Ix+21+lx-31~5. .. 1619. . x 3 3x" + 9x 4 x I -~.y<l..- + b' + c' ?:ab+ac+ bc. e) 2x .* 1608. a> 0. b) Ix I-I < 3.* Ako je a + b + c = 6 (a.. 1616.. 2 3 f ) . 1613.b). 1617. b. d)2z + y .3y+ 5< 0. Re~avanje problema linearnog progrSlOJrBoJB U Oxy _ ravni srafirati oblasti u kojima vaZe sledece nejednakosti: a)x>-3. c)x+ y>l/\x-2y<0/\x.c)(b + c .1606. 1623.+ < . Graficka interpretacija sistema Iinearnjh nejednal~a S.* a ) .* a) 1614..y+ 4?: 0/\ 3x. d) Ix.9 2x . ~ . b b+c' e)(a> 0/\ b>O/\ c >O)=>a' 1621.2 b) x $ . c E R). 2 3 g) Ix-31-1 +lx-31+2 $0.2 1611. a) Ix+ 41-lx-71 $ II.21+lx-71 < 9. x-2 3a 3 -a 2 -3a+1 b) 1. 9. a)15-xl+12x+41>2x+10. + b d b b+d d' + c)(b>a>O /\c>O)=> . 1618. 162~.b)( I .x) . x2-5x+4 0 e) > . 1627. geometrijsku G i harmonijsku H vazi nejednakost H $ G $ A.y < 1/\ x d) I~ $ 4/\ 1>1 $ 2. . Dokazati implikacije: a)(a<b)=>(a<a:b <b} b)(a<b< C)=>(a<a+~+c < c} (a a c) d) (a > 0 /\ b > 0 /\ :: $ ~) => (:: $ a c$ ~). x' +IOx+25 0 . b) < .* 1610. 4x' . a' + b' + c' ~ 12.B dye nepoznate. + 2y> 111 2x - 2y $ III 2x + 2y- > 3171 170 .9 a 2 + 3a > 0. 1612. b a 1622. IX-ll+ 1 IX-II.* 1609.* Ako je a + b + c = I. 3x + 1 a' . 31xl+2 Ixl-2Ix-61<2x+6. U Oxy _ ravni ~rafirati oblasti u kojima vaZe konjunkclJe: ~x-y+I<0/\x+2y+3?:~ b) IX-II-Ix+ 51 > 6. b i c merni brojevi stranica . <0.tTougla. roda je abc ~ (a + b .c) ?: 8 abc. Ix-Ik3. c)x-y+3?:0.4 3x + 2 3x" .3a > o.3 2x" + 3x 4x x I -~-+ + .> .X --+--< . c) Ix+ 4Hx. b) x' + 5x > o. 41+541-3 I I x' .> 2y-13y-4 12m-14m+3 Dokazati da za aritmeticku sredinu A.. Dokazau. I-I 1-3 c)--<-.* nejednacine (1606-1619): x x -3 9-x ----->--x+ 3 x x' + 3x 3 2.

uz ograni cenj a: x .x + 3)' S 9 /\ 2x + 3y S 18/\ 2x . LEBC.2ys 2/\ -3 x + 2y S 6/\ x ~ O/\ )'~ O.90 0 )CD je visina IZ ternen. . Re~iti po x jednacinu 2x + Ix - II = 5. nastavnog gradiva.Y I .y' + I 1. Ako je I x I'" I. Ako M tacka u trouglu ABC. c) 2x + )' 2! 20 /\ 2x + 3y ~ 30 /\ x 2! 0 /\ Y ~ 0. Minimizirati funkciju L = 2x . · BD dokazati da je Ako je N sredi~te duZi CD i M sredlste UZI . L = 2x + 5y-+ max. y '" -x.y S 1 /\ 2x + y :5 II /\ Y . 1638. = 2x + y -+ max i L.2x . y (a realan parametar): 3x+ y = 13/\ x. dokazatl. e) 5x + 2y:5 100/\ 6x + )' 2! 30/\ x + 2y ~ 20 /\ x 2! 0 /\ 6:5 y:5 3D. C . Dati su pravougaonik KLMN .l MC. Grafi ckom metodom naCi opti malno resenje sledec ih zadataka linearnog programiranja: a) x + 4 y S 24/\ 3x + Y S 21 /\ x + y S 9 /\ x ~ 0/\ )' 2! 0.2/\ x ~ 0/\ Y ~ O.y= 7 V (a. L = 3x + 2y -+ min.2)x-5y = 10.y S 3/\ x :5 4/\ x + 2Y ~ 10/\ x . _1_ -I]'1. 1636.'.~6c". 1629. Ako je I(x) + 3/(~) = x' (x'" 0). tacka P u pravougaoniku i ta~ka Q van pravougaonika. RAOO ZADACI' 1632.y S 10/\ x ~ 0 /\ Y ~ 0. (a 1631.x' y y' + Y + Y I Dokazati.y u oblasti: 3x+ 2y > 6/\ x. tako da K E AB.2x S 3 /\ Y S 5 /\ x + )' ~ I /\ /\x~O/\y ~O.xi . + y. = . ulv~d. vaii identitet: x' - y' + xy I . a P povrsina lrougla.a deljiv sa 30 za svako celo a. 172 173 . d . Oat je sistem jednacina po x. X GLAVA 10. Uglavnom su ko. L.. b) .1628. Odrediti uglove onog pravouglog trougla za koji vaii formula + b)' = 8P. L = 3x + y -+ max. ¢enjima iz malcmalike. prod"! ~~ti~skim i meduopJlinskim 18km •. Dokazati da je broj as . U dati jednakostranicni trougao ABC upisati trougao KLM ~ije su stranice normalne na stranice datog trougla.v~Je. gde su a i b katete. Naci najmanje i najvece vrednosti funkcija L. izracunati /(2). 1640. d) 15x +4 y ~60/\ 20x+ 3yS60/\ y S7 /\ x~ O/\ y ~O. da J AM + ME < AC + CB.' I"van"c i sislemalizaciju celolupnos • Ovi ladaci sluu Z8 ponavljanje. Maksimizirati funkciju L = . MECA. L = 4x+ 2y-+ max. U pravouglom trouglu ABC (L . AN. uz ogranicenja: x . . y '" 0. = x + y i L. tako da su tTOuglovi LMP i MNQ jednakostram~m . = x = 2y -+ min. 1639. 1630. 1635. Rastaviti na Cinioce: (a+ b+c)(ab+ bc+ac)-abc. 164\. Dokazati da je duz PQ jednaka dijagonali datog pravougaonika.y . 1637. C. na run. Odrediti parametar a tako da sistem ima resenja.. 1633. ·e 1642. 1634.Y ~ .

Dokazati da je 1647.. J titi sak. x + I x I = ~. Koliko ima celih brojeva izmedju 100 i 10 000 kod koj ih su tacno tri cifre jednake? 1656. DL=LK =KB. izracunati velicinu x = AM u funkciji velicina p i q.1 3x' .') = (ap + bq + cr )'. 3x + 4 x' .L C = 60 0 • 1644. ay -bx cx-az bz-cy Ako je a ~ 0. b ~ 0). Odrediti taj broj (obrazloziti re~enje) . Dat je pravougli trougao ABC( L ACB = 90 katetama konstruisani su kvadrati ADKC i CBHE. Deka· zati. Ako se razlomak e x skra. 0 x Re§iti jednacinu po x. = !!. 1649. onda je ~ = I = . ---+ = 175 174 . 1645. Ako je CM = pi MN = q.( y + z . ax+ b Neka su ab. 1648. x celi broievi. 1650.+ -. Pokazati da vrednost izraza: x x a A=-+----a b-a a+b a' (b . a drugi pri deljenju sa 5 daje ostatak 2.--=--- + 6x + 9.. Dokazati ekvivaJenciju: !!.x) ' +(z .3 x -I a zatim odrediti realan broj a tako da je x > 2. Dokazati. obe sa iste strane prave.I. AI:! preko temena D za DF = AD.* Date su prava i dYe ta§ke van prave.. 1663. a da su date tacke podnozja visina koje odgovaraju dvema stranicama trougla..' a )-' + (a-' + ~)-' -I 2 (a = 0.. x= y= z. onda jead .2x)' -(z + x. 1659. Ako je AD = 2AE .* Dat je trougao ABC sa uglovima LCAB = 60· .+ a-b a+b a' +ab+b' a' -ab+b' jednak nuli jedino za a = O . 1651. c..:. c ~ 0 i c = b = a .x)' + (z . 1657.deljenju sa 5 daje ostatak I.stramca. dokazati da je tada L B .+ ----. d .2x + I . 1662. Konstrui· sati trougao tako da mu jedna stranica pripada datoj pravoj. b(b + a) Akoje: (I)a+b= x + y (2) a ' + b' = x' + y ' dokazati daje a 3 + b ' = x' + y] y = ~ x' .1643. d 1661. Dokazati. a . Re~iti jednacinu po x (a dati realan broj): x ax 2a' + 3a + 5x --=----=-- 2a-52a+5 4a ' . b-' + ( abo' + ba . 1655.bc deljivo sak . ab ~ 0 iI a I ~ b. = =-).2z)' = 0. a b c Neka su M i N sredista stranica BC i CD paralelograma ABCD . Prave AM i AN seku dij agonalu BD u tackama K i L. Dokazati da je zbir rastojanja tacaka D i H od prave AB jednak duzini hipotenuze AB. Dokazati da je: 1653" Ako se stranica AB par?lelograma ABCD produii preko temena B za dui BE = 1B . 1660. tada tacke E . Ako se dvocifren broj podeli cifrorn jedinica. pri cemu jek ceobroj. 1654" U trouglu ABC konstruisane su simetrala spolj a§nj eg ugla u temenu A koja sece naspramnu stranicu u tacki D i visioa AE.* Razlika cetvrtih stepena dva broja od kojih prvi pri .. Konstruisati grafik funkcije: ). Re§iti jednacinu po x (a dati real an broj): 4a' 30+ 3 --=--+ = 2a' +3-.~ x' .. 1652. .+ maZe . b ~ 0. C I F pnpadaju IstOj pravoj. Dokazab.25 a zatim odrediti realan broj a tako da je x < . L ACB = 90· tacka M na stranici BC. a ostatak cifara desetica. deljlva je sa 5. Dokazati implikaciju: ( y . Dokazati da je izraz: 1 1 a+b a-b (a~ b) A = -..:> (a' + b' + c')(p ' + q' + .a) ne zavisi od a i b za x .y)' .(x + y .2y)' . 1646. (p q r Nad njegovim 1658. dobije se kao kolicnik cifara jedinica.

I e =) eill. y (a dati realni broj) : (a . a oSlatak R.I) ' 176 .= xJ _ 2X2 A 1674. Osnovica traugla je c = 56 em. 2 2x+4 x-2 x -4 x x(5o+1)+(a-l) b) at" + . y. =-+ .2)x + (a + 1)' = 20 A 4x + S)' = a + I. i z takvi brojevi da je x kubova ova tri broja delj iv sa 3. I zril~unati 1666. a zatim odrediti realan broj a tako da je x < 1." Konstruisati grafik fllnkcije 1671. a svaki deveti nedovoljan . 1680. 1671. Broj ucenika je izm~du 20 I 40 . a dmga dva tako da lzracunatl stramee pravougaomka.1687): x+3 A (x+1)(x 2 + 1) Bx+C I yl = x + I x ." Odredltl. gde su a i b rea lni brojevi. x. deltoida.e~iti sistem po x. gdc su osnovica AD::: 18 em a 1." Ako se polinom U ~ek0l!l razredu ~a kraju ~ko lske godine niko nije dobio oeenu odhcan IZ matematlke. 1676. U jednakokrakom IfOliglu ABC. se sek"u II taekama A I B (M 1 N su dodime locke). x+1 B x'+ 1 0+ 0 1672 . BC = . Svaki ~esti ucenik bio je vrlo dobar svaki ~reCi dovoljan. Izracunati dijagonale Re~ iti jednacinu. Ako je AC 6cm. y (a dati realan broj): (a+ 2) x+(a. 1686." Akojea+ b+c= 0 i a 2 + b 2 +c z = I. Odrediti realan broj III tako do je R r.g(2x+ I) =x. kolicnik je J( 1'). izracunati stranicu romba.-+ D (x. a krnei po 25 em i 52 elil. a zatim odrediti realan broj a tako da jc tacna konjnnkcija x 2: 0 A y:S: 0 u skupu celi h brojcva. Re~iti lineami sistem po x.1664. Izracunati stranice a i b lrOugl u. a - a-I 1673.+ I takode ceo broj . 3 1665.31· 1683.= 9a~ .2 ~ 9a' . II. tako da mil jc jedno Ie· me A. gde je osnoviea AB ::: 30 em. R. 1684. Aka su x.I x+I x' + I --:'~=---. 1687.· Polinom P(x) = X4 + 2x + ax + 2x + b je kvadrat drugog poll· noma. l J 1682. 1681. odgovarajuca visinn he = 15 em i teiisna linij a I r: = 17 em. . = 1679. i zracunati(l~ + b + c • 1668. . C i D takoda oni vate za svako x (1683. x+2 ABC +- +-.tcmcna pripadaJu osnovici AB. x I x+1 x-I ." Dokazati da je n ) )'2 + my + 2 podeli sa y.4 30+ 2 30. Deltoid sc sastoji iz dva jcdnakokraka trougla cija zajednicka 05novica izno~ i 40 em. X - Jl x : 1) + g( 2x + I) =2xA Jl x : X X 2 I) . x' + Xl - X- I x -+-+. +y + z = =-+-+ .2. .\. Romb je upisan 1I jednnkokraki trougao ABC. 1618. U jednaeinama odrediti rcalne brojevc A. sve cele broJeve za kOJe Je .'C·+ + x. (x ¢ I). kolitnik Je g(y) a ostatak r. a zalim odrediti realan broj a tako da je tacna relacija y = 3x. Data je lineama jednacina po x (a dati realan broj): 4-30' a(4+Jax) =.Ir (x-1)' A B C(+D =~+~+ x{x .I C .' . . Be = 8 COl. .. 1670. Izracunati zbir LMAN+LMBN . B.2) y= 16 f\ 2x+ 4)' =0 . a kraci AG = BC ::: 2S em upisan j e kvadrat straniee x.' Odredjtj J(x) j g(x) ako je: 1685.8 stranicll x kvadrata. Aka se isti polinom podeli sa y+ I. tako dn mu dvu tcmella pripadaju osnovici a drugs dva kracima AG i Be.H:tC! ~u k~elim~: t" .· Odrediti sva celobrojna rdenja jednacine x~ + xy + y2 = 1. 0 dokazati da je zbir • J + l In (n EN) deljivo sa 6. Prava MN je zajednicka spolja~nja tangenta kruznicn K ! i K 2' kOj·' . Odrediti drugi polinom i realne bro· = jeve a i b. . 1667. uplsan JC pravougaonik Cijc su slraniCe I dva . 6 1675. ~ . a dYe stnmice pripadaju pravama AB i AC. Koliko je ucenika dobilo oeenu 3 i koliko je bilo ucenika u razredu? 4 4 1669. U jednakokrakom UOUglll ABC.

Dokazau 54 ' 4 + b + e' + d' = 4abcd. koja sece dijagonalu BD u M. Sve tri prave Sli komplaname.I. dn a a) U dati lrougao ABC upisati pravougaomk tako da mu Je 'k . 701. a) Dokazati daj e duz AM geometrijska sredma zaduz~ MP I MJV' b) Dokazati da je proizvod DP . Odrediti polinom P(Q( x » .3x + p. . . 1705.* Dat je trougao ABC u kome Je visma .* 1694. struisana iz date tacke 1m .5) I . 1689. 1695.3.' b i d a I lu~ .* 1708. .* 1706. tada je P(Q(x» = Q(P(x» . Dat je pravougaonik ABCD. . Ini broJevl a.O).x' x.* 1691.* 1692. stranice BC i DC U H. Ako je P(x) = 2x + 3.27 m . Q(x) = x' + 3x + 2. nip da bude delJlv sa x + I. 'e I +X 1702. . B ( . Resiti jednacinu po x (m dati realan broj ): 2m.+x.2 x' + 2x+4 a zatim odred iti realan broj m tako da je I x 1< 4. lada Je a . odrediti realne brojeve a. k .* Resiti jednacinu po x (11/ dati realan broj) : 2mx(m+ 1)+ 3x x x+ I ----. CH J 'ednaka stranici A8.. a' + d' . BN stalna vehcma I ne zaVISI od izbora secice..x .I)] 1699. odrediti realne brojeve 111. . ti grafik fun clJe 1704. b i c da bude deljiv sa (x .3 m' + 3m + 9 a zatim odrediti realan broj m tako daje I x I< 2.3x + 2. .' slranica pripada slranlCI odnose kao 111 : n.. 1703.' +2ax-3a x -I ' a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I< 2.a' -4a -4 a zatim odrediti realan broj a tako da je I x I < I.b . ada'u sva resenja sistema a) Osenciti oblast raVDl x Oy kOJoJ pnp J y ~~ x . .---:--~-- 1697.. _ _ =d. x+a+2 a-x+2 2(x' -2x+2 ) +2a(a . . . Dokazati identicnost: a'b' b' e' e'a' ----'----+ + = ab+ae+ be. (a-e)(b-e) (b-a)(e-a) (e. Prava a sece pravu b.-.I )(X' + 6x+ 8).b) Ako unutrasnji uglovi cetvorougla cine razmeru: a) 3 : 4 : 5 : 6. zatim dokazati da je deljiv sa x' + 3x + I..* Dat je polinom P(x) = x' + mx' + nx' + px + 8.* Resiti jednacinu po x (m realan broj): m(x' + 8) + 6 m m+ 2 ------+--= 8 . onda je cetvorougao tetivni.S 3 3x+ 4 (m-I)(x+2) x+1 x' +3x+2 ' a zatim odrediti realan broj m tako da je I x I < 1.2b(a + C .1688.31'= 10. .* 1693. gde su n~ i n date dU~\ ( pisanih) pravougaonika b) Dokazati da je oblm SVlh tako nasta I u konstantan i jednak 2AB.I P. zatim je konstruisana prava AMNF. .b)(a.+ . Odrediti broj tacaka koje su jednako udaljene od sve tri prave. AB ' I i da se straDlce pravougaom a troug a .:. Izracunatl fU(x». Y za kOJe Je X) • Odrediti sve cele broJeve x I 179 178 .b) + 2c(c un M . = 0. Dokazati. . Data J funkcija f(x) = . 1 1690. Odrediti realne brojeve 111. .X . Resiti jednacinu po x (a dati realan broj): a+1 3ax-S 4 = ax +3a ru. a prava e je paralelna sa b. Dokazati. nip tako da ovaj po linom bude deljiv sa (x.* \707.* U polinomu P( x) = x' + ax' + bx + e." . Resiti jednaCinu po x (a realan broj).. k .* U polinomu x' + niX ' +2x' + ~x' . I.C d b' '_~7 Ak 0 Je a . 1700.3/\ y < x -I xl· . Q(x) = 4x + 9.* U istom koordinatnom slstemu onstrUiSa y =~x-3 i y = x -I x l · 5 .* m' . 1698. b) 5 : 7 : 11 : 13. 5 18 ' C(I03)pripadaJugrafiku b) Da Ii tacke A(5. ' .c _? Koji uslov zadovolj avaJu rea d) ' aD najmanju vredno t. N a tangenma dui konKonstruisati krufuicu koja sadrZ~tacke I P ' a duzmu a. 3 funkcije y = .x+S) x -a-2 x + a + 2 x' . 1696.* Dati su polinomi P( x) = x' .

Odredili imenil ac i brojilac datog razlomka. 1719.I. 1714.J x' + 2x + I + .ega je a pun kovceg dij al1lanala tezi g. Da Ii n ' . skup . da broj koji se u dekadnom zapisu pise koriscenjem jedino Clfara 2 I 6.20. ? dijamanata treba da ponese Ali-Baba da bl naj vIse pro limo . Dokazali. ± I 995 bude sto bliia nuli? 1725.+ .ispred brojeva pa da vrednost izraza ± I ± 2 ± . Ako se datom razlomku dod a -.. 1 .. 1726. Koliko kilometa ra dnevno je prelazio turista. Turista je pre~a o 105 km . 70+ b _ 8 d 'zracunalI 90+ b . ' .. jednaka je 5. Zbir cifara dvocifrenog broja je II . c. zakacen je kanap duzine 15 m. b) i (x.1709. 0 azaU a vazl ~ = -5 2 0. k K I' k lata i koliko zanemarljiva. marl 1996. . b. 10m skupu postoje parovi (0.+ b 4 1727. pravouglog rrougla su . y) u Oekartovoj ravni koji zadovoljavaj u relaciju x+lxl= y+lyl. ciji je zbir cifara IS . na putu bi proveo dva dana vise. Odrediti taj broj . 1718.I . Koliko troclanih podskupova {a. 1722. Vozeci ravnomemo 15 minuta biciklistaje presao polovi nu pU la AB. 1721.* Cifra desetica trocifrenog broja. odrediri : ' I . i d pozitivni realni brojevi lakvi da je 50+ b 60+ b . = 7'Izracunarl x+ -I . Prvi razred 1711 • 1712. Ak0 je x. Kako treba izabrali predznake + iii . a ako cifre zamene mesla novi broj je za 5 veci od trostrukog trazenog broja... Ookazati. koji su na rastojanju od 9 m. ... Odrediti razlomak koji je jednak razlomku 40 i kod koga je zbir brojioca i imenioca jednak I II . Odrediti raj broj. 0 1 o~.. Dokazati da su duzi AE.1= {19. Ali-Baba moze da ponese 100 g. xx Oat je razlomak ciji j e imenilac za 1998 veti od nj egovog broji oca. Rcpublicko takmiccnje Novi Sad . I Okruzno takmicenj e 1994/95. Rditi sistem nejednacina y < x + I" x + 2 y :5 2" y 2: . Zamenom mesra cifara stotica i jedinica dobijeni broj je za 39 veci od dvostrukog prvog broja.l 20 spolaganjll mu se nalazi jedan kovceg. y) takvi da je a:5 xi b:5 y.. BF i CD podudame i da se seku u jednoj lack i.2. a kilogram dij amanata kosta 60 dmara .* Akoje nE N. 1731. Oat je beskonacan skup S parova prirodnih brojeva. Tako je ceo put od A do B presao za 33 minuta. Tezisne duzi koje odgovaraju karetamao i b.= .' 40 k Tetina praznog ov. Neka je 11 prirodan broj i d delitelj 2n . Ali-Baba se nalazi u peci ni 1I kojoj ima zlata i dijamanara. 1720. Ki logram zlata kosIa 20 dinara. Ako su 0 . I '. Okrufno takmicenje iz matematilce 21... l 9c+d 5c+d 6c +d 7c + d 1729. sve dok se teg ne nade u najOlzoj tach Na kOjoj VIsini ce se nalazili tada teg? 1728. t+tb t. DlJ e razhka kvadrala dva cela broja. 1713. .16..2x+ x' s .98. dokazati da je ABCD paralelogram. Za vrhove dva stuba visine II i 15 merara. Nad stranicama Irougla ABC na spoljnu stranu konstruisani su jednakostrani cni trouglovi ADB. Ok 'd . Ako svak a dijagonala cetvorougla ABCD po lovi njegovu povrSinu.. x = 2000. BEC i CFA.. radaje ~-~+~ jednako 0 iii lakode pripada skupu N.2. on a.JI. 9 I. 1716. I x ) ax+" b)x+.· Ako je x realan broj i ako je x + ~ = 3. Orugu polovinu je vozio 6 kmlh manje od prvobitne brzine.* Resiti jednacinu . 120 24 30 1717. b ... Dokazati da u m 1724. . Odrediti brz inu kretanja biciklisre i duzinu puta AB. 71 x· 1715. Oa je dnevilo prelazio po 6 km manje. . dobij a se razlomak kojij e za rri puta 5 veci od prvog razlomka. . Na kanap j~ oka~en leZak reg I pusten da kli zi.c} 1m3 takvib da je 0 + b + c deljivo sa 3 ? Prvi razred 180 .* Odrediti skup tacaka (x. Prvi razred 1710.d moZe biti potpun kvadrat? 1730. Pun kovceg zlara IkeZ • g.

1999. + 3'998 + I prost.«a -b) (c . + 2 OOOx' .e y. Odrcdlte odnos duzina duzi .g(y)) .A . + 2000x' .. .2.y) moze. .2 OOOX ' 999 IzraclInati P( 1999).y) = (a-xHa ..2000x+ 2000 Koliko ima parova (x. Oznacimo a /vi i N sre Ista U ZI . Branislav nastoji da broj koji se dobije. i neka je dat izraz V(x. mart 1998. Datje skup A. X _ Y "" X n Y . =0.y.x)(c. za svaka x. Medll nj egovim podskllpovima definisemo relaciju.. YeA. Jucih stranica.. A A A . yeA.refleksivna. y) = . 1747. Prvi razred 1736. X .A kategorija 1733. 4 I B. c dati razliciti brojevi iz R \ {O} . posle zamene i poslednje zvezdice. X. LB = 60 . Odrediti LCDE. prikazati u obliku I Vex.( f ( x ) . bude deljiv sa 7. • . as presecna tacka duzi BK i CL . 4 p '+ I I 6p' + I prosti. asimetri cna iIi tranzi tivna. dokazat i da je broj n" . i tacke D i £ na stranicama AB i BC redom.x)(b. Prvi razred . Arkadije i Branislav naizmerucno zamenjuju po jednu zvezwcu sa + iIi sa . a g ne sadrii x).3ab' Neka su a i b realni brojevi za koje vazi = 8. 1739. . Rcpublicko takmicenje Kragujcvac . Neka je dat !lABC sa uglovima LA = 500. tako da je LDCA = LEAC = 30'. y. ' ). sarno ako je a AS + b BS + cCS Okruzno takmi cenjc iz matcmatikc 20. x.(c-a)'(b . NaCi sve slozene brojeve n E N koj i ne dele proizvod svih prirodnih brojeva manjih od n . A)A" A. . I 3 x. Ispitati da 11 Je . Naci sve proste brojeve p takve da su I brOJeYI. Medu njegovim podskupoYima defi~eSimo relaciju-. redom.. 1741.e a. Izracunati P( 1999). Odrediti sve tacke M u njegovoj ravni.e 0. takvi da I ne sadrZi y. ) 4 sre'Sdt~ .. Moze Ii Arkadije da ga spreci u tome ako on prvi igra? Dat je trouga ABC.Y ~ X n Y . 182 . Dat je polinom P(x) = x)OOO _ 2000X'999 + 2000x '''' . 1743. d'" I P(x) = X"lOO . 1750. Oat je konveksan petollgao A.2 ooox + 1000. simetricna. a) Dokazati da je cetvorougao ABSL telivni.128n 6 + 4096 gde x. tako da je 2x'+5y'=I ? 1744. Prvi razred . lspitati da Ii je .2. 1749. simetricna asimetricna iIi tranzitivna. a) Rastavltl na ClDloce Izraz: x b) Ispitati da Ii je broj 9'99' + x.. 1740. ..3a'b = J6I.stradm :aB 'B ". Dokazali da JC MA + MB + MC + MD manje od obima paralelograma. A..e a. Naci a' + b'. Neka je M unutrasnj a tacka paralelograma ABCD. .B). (n)-4n'+8n-8) ' potpun kvadrat prirodnog broja. Ako je n prorodan broj yeti od dya. taka da trouglovi ABM .y)- I _ .4' 1742. 1745. Neka su tacke K i L redom sredista stranica CD. y E R. Neka su B B B B .B kategorija 1737.: X . Neka su a b. Datje skup A. A A A A J " S II ~. 1748. b ) .y) - 1746.e 0 . b i c duzine odgovara. . a) . b) Dokazati da je trougao ASB jednokraki. x. Dokazati da osmougao kome su svi unutrasnji uglovi jednaki i kome su duzine svih stranica racionalni brojevi ima centar simetrij e.1999.y 2 + y 4 .1732. Dat je izraz *1*3*3'*3)*'''*3'99'*3'99'. tako da se izraz V(x. 1734. + 2000x''''' _ . . 0 1735. Okruzno takmicenje iz matcmatikc 20. i AD kvadrata ABeD. Dokazati da je tacka S centar upisanog kruga trougla ABC aka i gde su G. . y) racionalnih brojeva.\lIN i A A Oat je pol inom I .reflekslvna. Dokazati da postoje izrazi I(x) i g(y) (tj . BCM i CAM imaju jednake povrsine.14.y» .y 1738.

5.... c) >. q=T i z= T. 3. d' etpostavka ----' 1..1 9.9 a x E N I X = .-2. I 5 '164 . Osnovne Jogicke operacije 1. . 1 1 TT i T t T 1 1.y . 1 T T T I pod a) nem?guca. b =1.2). U sva tri slucaja je (pll z) V (q II z) =T. b) T. a) T..4).1 . a) 1. .' onda je y = 2. c) T.3. T T T T T T T T \ T Drugi nacin: Ako I-t-+--'-+--+--T--i. 10 .1..4. 7 .1. e) Data formula ima vise resenja.. .1 . _ ko'e V q = J.8). ..3. 7.RES E NJ A 10.6 . Razmotrimo oba slucaja. z za koje je A = 1. 11.. a) =. b) T. i : =T. netacan. s= 1. 15. d) Jedinstveno resenje x = 4. p = T. b) T. p = 1. a) 1. 2..1. c) T.1. b) (p V q) II z = 1. AnabzlfajUel slucaj b) (p V q) II z -1. c) 1. 5. P = T. a j P imamo tri mogucnosti: 1.1 postoje neke isti11.4). T. c)x=I. p( I) = I' . b)T. 6. 3. 2.1 . . p =T.1 T 6 . (3.. p V q = T i z = 1.1. sto znatl aje pr .. 1. ± 2. c =T: d =1. c) T: d) T. 8. 4 . Sve navedene recenice su iskazi..2.. d) T.7 . 1. Tada bi postojale sarno ove mogucnosti: a) (pV q)1I z = T i (pll q)V (qll z )= 1. .. d)x=6 . 3. q =T. gde je skup A = {0. .y > 0 => y < 10. 0 Kako je x = 1 . T. Y II x> 0 II 10 . Kako su kolona L leva strana i kolona D dcsna strana u ekvivalenciji. nitosne vrednosti slova p. To su: ± I. 6. c) T.-I. T .I .. p(2)= 2' .. i (p II z) V (q II z) = T.. Traieni parovi su: (4. q=T. i z = T.. x f(X> 7V x<4) f(x<911x<5) T 7.1 f(3x< 7) f(x'=X'X) . posto je y EN i . a) T. a skup B = (6. b) 1. b) <. P =T. i z = T. b)x=-3V x =3.l i T I pretpostavimo da fonnula A nij e T 1 tautologija. a)x=I.2 ..8. J T ' T T T T T T T . a) T. fonnula qA: pVq q I : p A je tautologija. Prvi nacin : Sastaviti istinitosne tablice za formulu A. q = 1. 4.6) i (1. 1... S = 1.. }. p V q = 1. Sva resenja date fonnule je sirup AU B. c) 1.2. . r = T. r = 1. i T 1. ± 6. . .1. . pa na 05nO\1I toga izvesti zakljucak. q = T i z = T. a x= 4. c) To su brojevi: 1. T .2 i l. . r = T. LOGIKA I SKUPOVI 1. b) 1.1. 1.l. tacan itd . q = 1.-3. 61 8. b) T. (2. a)(p V q) II z = T ako je p V q = T i z = T.3. a) T. p=T. J.. (3. t = 1. b) T. a) T.1 T i 1. 2 T 3 T T 5 .2. 4.6·2+ 8 = 0.1. onda 1. ~~. 2.1 T 8 T 9 T 1 0 i 1. a) Broj 3 je jedino resenje. a) 1. 14. 16. a =T. ± 3.. 12.. . tada Imamo trI mogucnosu. 13. P =T. b) Svi eeli brojevi x delioei broja 6. I GLAVA 1. 3. J + 8 = 3> 0.2. . y < 10 => Y = 1. T T . . q. .. q = 1.

8} itd. i i i i i T i i i i 32.Li:=. A n B = {O. . P= {a. 8}. pa Je pretpostavka b) nemoguca.6.8. B= { A \ B = {6.4.6. K. E . onda je a /I ~b = T. B \ A = {21. A={ 2. 6. 1. te se u tablici istinito sti javlja 8 vrsta. x = 0. M}. 30. 19. 25. i to za svaki iskaz u odgovarajucoj koloni istim redom.q.6. onda postoje dye mogucnosti : a) ~(ao b) = T i 0/\ ~b=. I T T ! q -q i T poq T pA-'q .8. 28. b = T.6.7. 91l peA \ B) = {0. c) {I.9}. 8} . pVq=. U sva tri slucaja nije a /I ~ b = T.. 12}.pV q I (pVq)Vq date su u tabeli a). Jer se Jav lJ aJu tn osnovne promenljive. {8}.5.(pA_q ) i T T ' T i T i T i i i .Vq T T T P T T T T q r T pVq T (pVq )V r T T T T T T T T T 27. 18.6. B = {O.8. T . Dakle . {8. skup prirodnih brojeva.4. A={ O. . b) skup P je prazan za svako m~ 2. Odakle zakljucujemo da fo nnul a. 31. H .9}. q T AnB = N.4. I.8}. . a) {3. b = 2. i i 33. .L i a/\ ~ b =T . B \ A = {O. 0= I. O . 0 = . ova formul a je taulologij a. 12}. {6.6.4}.2. Tabliea istinitosti datog iskazaje tabela b). B = {O I. a) Sva tvrdenja su netacna.to 0 b) a" -'b i T II T T .c. {6.8}.L treba da je: a = T. 8.4 je tautologij a . 16.L.L . a tada je uvek (p /I :) V (p /I :) = . {6}. B. T i T T T i T T T T T T a)P= {7}.32}. a) Iskazi pi q su dye osnovne promenlji ve velicine od kojib treba a) b) p T Dakle. fonnula . 8} O. Anal o gno prethodn om zadatku sastaviti tabli ce istinilOsli itd .. ) 26.9} .g.L.8}. Osnovne skupovne operacije 22.e. A={ O.2. Tabliee istinitosti za iskaze p. . .4567 . 21. Da bi bilo ~ (a 0 b) = T treba da je a = T.2}.6. Analo gno prethodnom zadatku sastaviti tab lieu istinitosti za svaki iskaz.2.9}. I 7 i i i i T T i i i i T sastaviti sve moguce kombinaeije od T i .Analizirajmo slucaj a) . card S = 4. Da bi vaii lo ~ (a 0 b) =.C.L i a = . B .7 . {9}.2 .L. Prvi nacin : Pomocu tablice istini tosti za fOImul u A. b = T. A U B = {O. pa je bro) moguc nosll 8. d.( pA-q ) T ( poq)<> . p b T o ob T . h). Znaci fonnula A je tautologija.8}.2.L.6.2. {A. 17.2.9}. B = {1). T T i T i i i TI T Ti i i T I T T T T i T T i T T i I i T i i i i Drugi nacin : Ako pretpostavimo da formula A nije tauto logij a. dakJe.c.b i T . QnR . a) A = {3 . pretpostavka pod b) je netacna.L. ~186 .4. . b) A nB= {3. {6. d = 4. 1. 0 b) Tabl iea istin~tosti za i s~az (p V q) V r je nesto slozenij a.L.8. .3. b = . 24. pretpostavka pod a) je netacna. b = . Analizirajrno s lucaj b). d) 0. P . 34. e) A. c = 3. Ij .~ -- 3.3. Tabli e a istini!Osti za fonnu lu pod a) data je tabelom.4. Dakle. 29. 20. b) A.L : b) ~(a o b) =.5.h} : Q = {b.J.j. pVq T (pVq) .4 ne moze imati nikad istin itosllu vrednost.

1 .. osmle su nelacne. l3ez upuistva .f. definiciju .i} ./ ~ (A u B)'= A' n B' 51.h}.g. d)BnC= {b} .4}.4 .A n B)' = A'u B' ~. c. h.. g. 40.i). b. f)C s (BUC)= {g}.c. C = {2.9} . ~(xESIIX~A)II( X ESII X ~B ) ~ x EA'lIxEB' 38. T .h}. b) AnB= {a . A n B n E =0.e.1 T Dokaz obrasca (2): Prvi nacin : graficki prikaz resenja koristeCi Ojler-Venove dijagrame (sl. unlJe. Kraj dokaza.h. c. B = {6}.1 . i)C s(A U(BUC»= {g}.f. d. h}: i) AU(BnC)=0. Prva i peta u tacne.j.. . 7 .i} .1 .. e.f}.. c.f. g.e. d.. ~ x ES/\( x ~All x ~B) 36. f)AnC={e. 1° a) AU B = {a. e. g.b.4. c) E = {a. i}. A = {l. e)Cs(A UC)= {g. 37.3. c)BUC= {a. d.1 . T ..g}. 2°a) A = {b. 6 / Treci nacin : Pomocu tablice istinitosti: . g.1 T . 6) dokaz se laka izvodi .d. g) AU(BUC)= {a. g)Cs(A nB)= {b.. c. imamo lanac ekv ivalencija: x E(A UB)'~ x E S /\ x~ (A UB) ~xES/\-'(xEAUB) (.g.b. A n B n E = 0. '(JjJ '(]JJ . j) C s (A n (B n C)) = S..6}..rEA T T .1 xEA' .c.35. 39.1 x EB xE(A UB) T T T xE(A UB)' .1 T T x EB' .f.e. ra· cunski i pornocu tablice istinitosti. h) Cs(A n C) = {a. i}. i) . preseka i jednakost skupova. 7 .h }.1 . tvrdenje je tacno. b..c. k) Cs( A U (B n C)) = {d.1 . Drugi nacin: Koristeci sirnbole matematicke logike.d.f. h) An(BnC)= {a. i}. \ \H = {~ . h. Ovde treba dokazati da za uniju i presek dva skupa vaze de Mar· ganovi zakoni..' ~ xES /\ -'(xE AUxEB) Drugi nacin: Koristeci simbole matematicke logike i definlclJe. j .1 . d)Cs(AUB)= {d. b.h.h}. un ije.6.c.f}. Dokaz rnozemo izvesti na vi se nacina: graficki . i}.1 T x E A' ns' ' . ~ x E (A ' n B').b.c.d. Dokaz obrasca ( I): Prvi nacin: Koristeci Ojler-Venove dijagrame (sl. . e) AUC= {a. 7).1 . b) B = {d. A n 13 n C = {a. J O Kako je A n B n C = 0.5.e. preseka i jednakosti sku po va imamo: x E (A U B)' ~ xE S II x~ (A nB) ~ xE S /\ -'(xE A nB) 188 189 .l T I .e.

Nije.~xESfI~(xEAflXEB) A E E E E n E E ~ C E ~ BlJ. tj.4. Kako je . RazlikaB \ C = {2. IO. 45.(b. sto je i trebalo dokazati . T = {(b.7.f .a).6.c.l T .2.l .f} .3.e} \ {b. a) A\(BUC)= {3.4.S. y = {2.c). 13}. A = {1.16. 12}.l . Iz (I) i (2) sledi da je data jednakost tacna.d} \ {a.c.d.B) \ C = {S.c.S}. 52.IIl.2. odakle sledi lanac ekvivalencija: xE(A \(B \ C»~ (x E A fI xft(B \ C» ~ (xE A fI ~ (xE B fI x ft C» ~ (xE A fI (xftBV x E C» ~ (xE A fI xftB)V (xE A fI xEC) ~ (xE A \ B)U (x E A n C) ~xE(A \ B ) U (A n C). 12}.B) = {4. 770 ucenika. kao i kolona x E (A ' U B ').l e T T 46.2. Dokaz se izvodi po definiciji.(e.3.2. Bez uplltstva.r. A = {1. 190 191 .IIl.B = {b. Fl! ~ E E E Fl! ~ Fl! E E E E E ~ ~ Treei nacin: Dokaz je prikazan tabelom: xE A T ~ E E ~ ~ E ~ ~ ~ x EB T xE (A nB) T . d)(B \ C)nA=0. b.6. 42. odakle (2)(At.2) U {I.d.r. 55.d. sto je i trebalo dokazati.6.2. b.l .n})n( {a.4. Polazimo od ekvivalencije. Jz tabele se vidi da je kolona x E (.l Fl! Fl! T.B = {l.e} \ {a. M = {S.6}. to izJa:zj da je (A \ B)U(AnC)={I .l T T T xE A . s}) = {a.c)EBXA.32}. 12).C ~ ~xESfI(XftAvxftB) ~xEA'VxEB' I. g.3.x = {I. 44.3} .20}.6.c.7.r.6.6.6.6} = A. E ~ AlJ. 48.3}. 50.9. 53.6}.7 . {0{0}}} .d). {{0}}.4.2. 51. 47. Tvrdenje je tacno.J.4.c.7 . 57.6}.3.l x E( A n B) . D = ({a. C= {I. AxB vee (P.b)EBxA .B = {I. Kraj dokaza .e.2.f .c») .8}.S. Skup Sima dva elementa.d.6.n}U{a.4.(b.S. a A \ (Bt.C) = {4.S.C = {I.B 0 E ~ (xES fI xft A)V (x E S fI xft B) ~ x E (A' U B').3} .l .3. = A = {-S. Bez uplltstva.b.l T x E (A . 54.2.8.f).2.3.c)ft AxB vee (y. A= {1. A \ (B \ C) = {I.d.g.4.j.2. Razlika B \ C = {6}. a) Skup A = ( 1. b) Dokazje prikazan sledeeom tabelom pripadanja. Partitivan skup je 43. 58. {0}. B= {1.d.7}. Odatle sledi (I) At.2.c. Simetricna razlika At. A = {b.6. a) L = {a.d.4.4 n B)' ima istu istinitosllll vrcdnost.c.c.30} .C) \ A = {6. a razlika (Bt.3.B = {2.3. 49. IO.c). tvrdenje je tacno.C = {a.4. Razlika A \ B = {1.g.3.e}. Iz kolone L (leva strana) i kolone D (desna strana) sledi da je tvrdenje tacno.7} .C = {4.b.c.W!.2} i A nC={l .e} = Ie}. 56.S}.?).e} \ {b. Kako je leva strana L jednaka desnoj D.4 \ B = {l. (P.3}. IS}.8) i (At.6. peS ) = {0.D = {l.l x EB· . Razlika C \ (At.s) = Ie} .(Bt. To Sll 0 i {0} .d.(a.S} i B \ A = {6.n .b.8}.7.s} = la. 41.7) .l T T T un·)l ~ ~ E Fl! E E ~ Fl! Fl! E i I I E E ~ Fl! ~ E T. d.7}. z P.3} = {l. b. IS.l .3.2. 18}.3.S) iii x = {l.8}.C)t. Drugi zakon: xE (A n(A UB » ~ xE Afl xE (AUB) ~ xE A fI( x E AV x EB ) ~ x E A => An(AUB)= A. jer (y.6.skupB = {2.e} n {b.C) = {4.3}.2. Data skupovna jednakost je tacna.9.f. (xE AU(AnB»~ (xE AV x E A nB ) ~ xE AV (xE A fI x E B) ~ x E A => AU(A nB) = A.IIl.

on(C.4.5} .3.3. d) {l. (c. y). 7}. ..-?" .6} itd .S} iii X.( e.B)) = {0. {e."I I Pri dokazivanju skupovnih jednakosti koristi se definicija j ednakos ti dva skupa. AV x$. I). X . b) 18. Y = {2. XI I Y =0. A)V(x E Ci\x$..f} = B.. * ______ ..59. y). svaki clan jednog skupa je clan i dmgog skupa i obraUlol· Dokaz skupovne jednakosti pod f).O). P ' = {x lx E N\ P}={xlx=2k-l . a ). 73.4.(e.4.2) . tj.. i sarno ako.« a.z) E Axe.!}' {e.8).. = {2. dva trivijalna 0 i B .5. dva jezika uci 15 5Iu~al. (0. (3) . 61.a ). p II (q II r) . Cinjenica da neki element x pripada Dekartoyom proizvodu nekih skupova znaei da je x ureden par. 2). 70. b) peA) ima takode 2' = 16 podskllpva .2)} . (Ponovo se ko n ste definI C1Je unIJ e. Kako 'e formul~ (F) tautologija.« b. (3). 13}. d. = d) p«Cs.3.5. (51. Ovde smo koristili jednakost skllpova. b) (Ax B)XC = {«a. X . XI = {4. 9 192 193 .ori~cena definicij a Dekartovog proizvoda i preseka.x E 8 .( b. Na kursu ima 38 slu~alaca.) Ako sa p oznacimo y E A. {d.D)}. I)." A ~ B II B ~ A (dva skupa su j ednaka ako.« b. « e. A xB = {(a. a ).( b.7}.(b.5}.d. c) 5 (sl. . a) AxB = {(a.. {e}. {3. I YJ {2.0) SI 8 (b.0-----:( 0.*). 7}.5). y). X . Sheno se dokazujll i ostale. Da prva koordinata y pripada prvom skupu. a ). a ). = {4.11}.e. X.. a).8). y).5}. a ). 2).5. 62.5.4} iii X J = {2 . 4 troclana. ako i sarno ako (V'x)(xE Ax(BnC)¢:> xE(Ax8)n(AxC».. \ Y = 0.4.6}.x E C oznacene su redorn sa abc. a B {2. {I).7} .. X I = {4. kEN}.5. a) PllQ = {4. ~to se lako proverava. y).2).3. 8).2). = = M 72. i to su svi elanovi skupa PC B)..). Dokaz skupovne jednakosti pod h) : A x(B nC) (A X 8)n (A xC). A)V (x E C i\ X $.(e. aca. X J = {4. tj. preseka i razlike skupova. 9). Data jednakost je: (Vx)(xE C \(A n8)"" xE (C \ A)U(C \8). «a. 0 0- .2. X..6}. X. ovim je dOkazaoa sk~­ povna Jednakost pof f). Y.« e.5. 64.6. z) tj . sa q z E C i sa r z E C.Ol I I 69. Formllie x E A.2 ).6. \ Y = {4}. y). = {4. a) Imamo 2' = 16 podskupova. y).3.. X.(a.!}.7} itd. = {2.8).5.5.3.( b. b) QllP =PllQ c) (PllQ)tlQ = P...8). y).3}.f}}. = {2..3. (K..B) ¢:>(x E Ci\x $. I ).4. y)}. (K.3.3.« b.3} iii X.«a.6.a ). 63. 6 dvoclanih. (AnB)~ x E (C\A)V x E (C\ B ).(a. S = {3. a) 4.) (V'x)(x E C II ~ ( x E A II X E 8 ¢:> (x E C II x $. ). Y = {2.5. {d}.{b}}.5}. Skup A {2. 8' = {b.3. a) A = {1.2.5.2 ).. z) E A x B lI(y. {e. (c. 6}. I). = {4. 60. B = {1.6}..-?" . d)..6.3. Dl I I (C. preseka i razlike skupova . (b..2)..4.«e.) (V'y)(Vz)(y E A II (z E B II z E C)l ¢:>( y EAII z E8 )II(y E AIIzEC). I). 65. jednakost koju dokazujemo tacna je ako vaZe ekvivalencije: (V'y)(Vz)(yE A II z E B n C) ¢:> (y . 8 = {1._*_) ___~(C. I ).8). c) p(A)n P(B) {0.4.7} : A' = {a. = {4. «e.O).II}. « b.x = 5. 66. (Koristiti definiciju unije.7}. Dakle. « b.2. A B.a) . « e.S}. g} = A.ori~cene definicij e preseka i Dekartovog proizvoda. 7.5. b) A = {2. I). « a. = = = 68. sve tri relacije su tacne. 71. *I I I 0- : I AxB B SI. 4 jednoclana.8).3.3. e. U sledecem koraku cerna koristiti definiciju Dekartovog proizvoda. Sto se lako dokazuJe pomocu tab Lice .. a druga z dmgom skupu. recimo x (y. X I = {2.8). \ Y = {4}.B) (F) ( V'x)e i\ (~aV ~b) ¢:> (c II ~a) V (c i\ ~b ).) = ok! * J ~. « b. B ) (V'x)(x E CII (X $. «a." (p II q) II (p II r) tautologij a. 1).«e.(a. = ( V'x )(x E C II x$.. za dokaz date skupovne jednakosti treba dokazati da je iskazna formula .I ).

84. 10)}. Relacija p = {(-I.(3. .(2.c).( I 0. 1).( 1.3).z =3m.z) '" 31(x ..c).2. ( 1.( 1. A' = Ax A = {(a. a)(A x A)n(B X B) = {(b.-.( 1. b) }. b)..( I..( -I.(c.(c.2).2 ).O)E p. zoael pJe relaclJa ekvivalencije.(b.5). I . SI.5).3).5).( 4.y+ y .x)E p(-I..--::' .4 ).(5.-----------------C 0"""'= ..( 1..( 3. I)E p. 3). A A x A =A l (.y) /I 31(Y .2). SI.12}. (.( -2.(c.. A 86. I). skup S je pomocu relaclJe p rastav J . IO)}.. (0.(b.12}.a).( 1.2). 1).(0. .c). paJe 31x.o 0 ~~~ Ax B Bx A 85.-I ). jer je "Ix E S:3I(x . 31(x .2). Relacije i funkcije 81. u u klasu ekvivalencije cine klasu cine brojevi skupa S delJlvl sa g t tak I i trecu kJasu cine clanovi skupaS.(2.2. ooda Je y-x= -(x.(s_1. (3. .4 ). pa i sa 3).12}.(2. .c )} . b ).3} .kES}.6.9). 3). (b.kES} .y) = -3k = 3(-k).0).3.-.} SI. .( 1. II). I) .. r en na tri klase ekvlva enclJe. refleksivna i simetricna.. 12 76.(I .3..5).4 ).7.x i x. P = {( 1. I).(2.2.)}. I O)~ 1. (sl.2.( b. b).IO}. a) (1 . So = {3. .3). te nam ta petJja pokazuJe da Je p reflekslvna .2.( 1.6.c).4)..(c. .( 1.5).5).-. b) . 2"Relacija p je simetricna ako je 31(x.(a. P 77. 31y-x._13_)__ .3. (. (3.( 4.( 10.(2. .12}. IO.2). tJ.. 00 0 SI.3).B = {0.B {O.-. I· Relacija p je refleksi vna. b).. (4..( -I . tJ.1. B x A = {(O.2 ).3. S = {2 5 BII} = {xlx = 3k+2.(a. x.C = {6. II I I' o----P o--Y • M u 194 195 .. 1..(8.).( 3..7 ).2). •2 •3 .(c.( -2.(2 .( . -I )) simetricna.b).4 ). b) (A x A)n (A x B) = {(a..(c.(2. koji pri delJenJu sa 3 aJ~ ~s aa je kolienicki skup u brojevi koji pri delJenJu sa 3 daJu ostata .12) .-1).(b. b) (1.0).(O. 3· 2· oznaci S / P = (So. = {a.. paje 3 1(x ..( 1.4).7).2.( 2..(0.(b.. ·s .4)0.b). p = {( 0. I).. AxB = {(O.(b.-::0 b b 0""""':::------------'0 1 o L-_________ _ _ _ o a a O.b). Njihovi grafovi dati su na slici 10.B. a) P = {( -2. I) .(3....... .c). (2.4 ).( I 0.4»).( -1..z).2). I ).B = {l. 1») VxE A je (x.5). (b. 9. (a.4. d k .4 ). = {0.5).2. (c. 0). (-I. c) p = {( .(a. B \( AnC)= {10}. 0).-I)E p .74. = {l.(9. S ~21:.z E S.(c. 82.z = 3k + 3m= 3(k + m) = 3n.(O.(2. IO} = {xlx = 3k+l.( I.y ~ 31y.5).I).y) '" x -: y = 3k.( I. Na gra fu svaki element ~' 0 .2.4 ). 1).c). Relacija p j e razbila (rastavila) skup S na tn po s upa.c::"'--. (10.a). 9). (0.(c.6»).-:.4).( 6.a) . .a). P(C \( AUB»= {0. t3 !XllXllil 0--0 • 0-0 t • ..(a. I).y =3k/l y .(b.(c.( 2.4.( I . -I ). skupa A ima petlju ..12} = {xlx = 3k.x) '" 31 (nula je de0 Ij iva sa svakim brojem.6.4).c)). pa je refleksivna (51. 0).») .(2. A {l .( 3.kES}.t . . 3° Relacija je tranzitivna ako je: . 1).y E S.a).3. tj.y. 3..4.----.2). P = {( I. 7 ).:.(5. ondaJe _ x .0).( . (2.. 10 75.( 1.z = x. b) .C {IO.c}.10). 79.(3. Prvu 2 .5). (0.c)..(0...( 4.c») B x A = {(a..(2.c).2.0 2 1 <>"""=---=:. S.7. .( 2.4). (l. II . A = = = = 80. 31(x_ y) /l31( y_z) ~ x .12}.2»). (IO. d) p = {( .(3. . AU(BnC) A.4.S.3.b) .b.5). IO}. O) ..( O...3).2).0).3).. 78.( 1.5).3).4.1).2.a).6). o C 83.

= {5k + Ilk E Z} = I.i. . 2.4} x"x 2 iz domena vati implikacija (I) x.14•.5. Imamo 7 klasa ekviva· lencije: 0.. c)(g.. Relacija je antisimetricna. Prema tome..±3. 88.(f. obcde )f ' =( 12345). } = {n = 7q+ I} .. Analogno prethodnom primeru pokazuje se da j e p relacija ekviva_ iencije.. .i. Z. 1234). a) (f. = {5k+4IkE Z} =4.-2. 191 196 . r' = (2 4I35). Svaki se prirodan broj moze napisati u obliku n = 7 q + r. a) f' = f · f = fix' -4x+5) = (x' -4x+5)' .. Ako x mora da pozdravi prvi y. kolil!nicki skup je 93. Presiikavanje je I-I Gedan -jedan) ukoliko razlicirim likovima XI .4. 0 x. = {-4. b) a 23 1 45' {a.7.} = 90. y mora prvi da pozdravi z.24x+ 10.87..Z. . Kolil!nicki skup NIp = 0= (0.Z. Ij..5. 100. (. . = {0. ako se pimeni (2) imamo: 3x I . 99. 6: Za data pres Likavanje. 6 = {6.~ek~iv~a.2.7 •.X2 uvek odgovaraju razlicite slike I(x.S •. d)(g.. 'Va E R.. } = {3k + Ilk E Z} i Z. • Primedb a 2. = {. za sve Z I p= {Z •• Z. g}6 = 95. s imetritna i traD zilivna... Dak1e.2..12<+11. 2) = 3. · I(x) = I( a. poznato je da proizvod funkcija nije komulativan ali za ove dye vafi ' • tj . 1= · 2 = (2.7 . 0. Provera: · {1. Rela. 2.2 = 3x 2 .29.13. } = {3k lk E Z}.~tire.f = (42 12 Old.. i Z) = P. I. ) I}.5..1 .f)m = 12m +6...f)6=9S. Dokaz da je data relacija klasa ekvivalencije izvodi se kao u prethod. 92. = x. a kolitn icki skup je Z I p= {Z •• Z"Z. Z.3. = {5k + 31 E Z} = 3 i k k Z.. Ta reiaclJa nLJe nL slmem ena. f'- 12345). b)g.preslikavanjeje I-I..3.}. .4. 95.i. 2 - 2 = 0. } = {3k + 21 E Z}. Jednafina 0+2 . x.)f·g = ( 1 31 2. 94. g)m = 12m + 23. ER I(x) = a u dalom slui!aj u je 3x.4(x 2 -4x + 5)+ 5= x· . ekvivalencije su: 2 0 = {4}.5.9.. cija p je tranzilivna.Z. 3. 4.Z.} = 89. Dakle. jer ako x pozdravi prvi y. Z . = {5k lk E Z} = 0. i. ~ f(x.9}. Z.(3 x E R~f(x) = o. } = {n = 7q+ 6}.Z. = x.. ( 12345 Old.2 ~ 3x I = 3x. } = {n = 7q + 2}. Cesto se za dokaz koristi kontrapozicija implikacijc (I). 91. .)" fix. vali log = go f..) ~ x. c)f'g=4x'-20x+26' d)g . } = {n= 7q+ 0}.g)x =32 x 6 -4Sx ( ' +ISx'-I. 22 = {2} .je: ni jedan covek nc pozdravlja samog sebe.6. y ne pozdravi prvi x. 10 x mora prvi da pozdravi z.1.4. } {i.• . gde je r = 0. K lase ekvivalencije su: b)g'=9x-16. (2) f ( x. = {1. 4.3.. Pres Likavanje je ako svaki realan broj 0 je slika bar jed· nag realnog broja x.8x} + 22X2 . 1. Primed ba 1.) = fix.. )J(x!). Z. nom zadatku. Klase {o. IS. 6 (go I)x = 32x . KJase ekviva lcncij e su: Z. Ta reJacijaje a. b) (f. Ij .2 =ao x = )' zalsta za 0 postoji x ERda je 0 = I(x).16•.i. Klase ekvivaiencije imaju za predstavnike r.5.}. = {5k + 21 E Z} = 2. paj e kolitnitki skup: k Zip = {Z"Z. 1234) .15•. Ta re lacija je refleksivna.). . 3. Ij .4 8x~ + 18x 2 -I. f =3x . lOt.±6•..

g(x) = -~(2X' + 3x+ I): x 2 -4x+l I -x b)/(x)= . ta a JC rOJ ru ovanJa n(1I + I) = 16 ·17 Q 11 = 16 VII + 1 = 170 n = 16.') = 5x . g(x)= Ako se uvede smcna . 116. (x" 1. b) 5! . 114. 117. (2)/(~)+2/(X)=~ Iz (I) i (2) dobija se I(x) = 2 . Od uoeenih du:!i 6 ima 1 em. 110.8.2+ )·1 = 9 1 kvadral. 112. AF. b'l = c:> 118. bilo 16 gostiju.3) = 3(5x.ukupno 3' \ 00 = 300. a )/ -'( x+5 -I x+3 x)=-3-.CE. BF. 104.102 . a) 1(. . i to 5u:1054.g (x) =-5-: 1. 9· 1+ 90·2 + 468·3 = 1593 ciffe. 1450. 119.1. Tada trouglove dobijamo medusobnim povezivanjem. Prema tome. 3x. 5 du!i 2 em. d) I(x) = h+ I. 12 = 9+3 i 13=9+3+1.DFipravea ib. a) 7! = 5040.28. ukupan broj dutije 21·\4+ 294. 198 199 . i to od 1.405 1. Ima 15 brojeva. DE.5 = 15x.3 i 9 kg. 3=3: 4=3+1: 5=9-3 -1 : 6 = 9-3: 7=9+1 . Potrebnoje najvi~e 3 tega. b) I(x) = 3X. iii taka 510 za osnovicu uzimamo du1 oa jednoj od pravih. takvih trouglova ima 10·10 = 100 sa osoovicam oa jednoj pravoj . dala jednacina (\) f(x) + 2f(. Takvih trouglova ima 5· 5· 5 = 125. Elementi kombinalorike b) log = I(g(. x-I 108. 90 dvocifrenih i 468 tTocifrenih. g(x) = .315 1. to je ukupan broj duzi (7 '6): 2 = 21.. b) / og ___ .x' (x" 0). 5. 8=9-1: 9=9: 10=9+1: 11=9+3 .4' = 2880. b) 51 "" 120: c) 4! = 24. 115. Dakle.2251. 120. 2=3-1 . Ukupan broj kvadrata je: 6'6+5'5+ 4·4+ 3·3+ 2 . 4 dufi ima 3 em.X. 2 I 105.g(x)= 2x x 2 -3x+l x-I . til.3. CF . I x Milan 17-ti.) = x. Medu 567 brojeva ima 9 jednocifrenih.jeT je 1=1 .<)) = 1(5x./og = gol = I.1252.3).3.= x I 13-3-' -' _5-> 2 . Irna ukupno IOpravih: AE . 109. go 1= (g(l(x» = g(3x-5) = 15x. 4150. a) 5! = 120.BE . I I : c) I(x) = 8 .14. 643576453764735 6437564573 64753. Kako je na njoj 7 taeaka. P(5) = 5' = 120. 3x b) I(x) = . )052. ~(x' -I).1): c) /(» = . I -x x-I 2 I 4.2). Ako Je I on gosuJu. 1234213431244 123 12432 1423 1424132 1324231432144213 1342234132414231 1423241334 1243 12 1432 243 I 3421 4321.2350. d ' b ' k . 2 du:li 5 em i sarno I duf 6 em. 2053. 11 52.. 2-7x a)/(x)= x+2 b)/(x)= Ilx-6 .I og=-3-' -~ 103. 3250. Odaberimo bilo koju pravu kvadratnc mrefe. a )1 (x)=3x-l . I(x)=-. Najvise troug!ova ima aka su svake tri tar!ke sa raznih pravih nekolinearne.( x " 0. c)/(x)= .1 a) I(x) = Ie 107.X+ 28 ' I . Kako lakvih pravih ima 14 _ 7 horizontalnih i 7 vertikalnih. g(x) = I.(X" I): c) I(x) = -2.. najveei meguci broj trouglova je 125 + 300 "" 425 trouglova. svodi sc na oblik f( ~) + 2f(t) = 7iii 111.( x " -: 1). 3 dufi 4 em.\"-2 1 106. 5050. 13x-5 9x-1O 6x+4' 3-x d)/(x)=--.1351. n(n+ I) 136 .2 152.0+ 2 c) 1 _' o g-' ..

123. 201 200 . = 20. 141. 149. 138. 4 137. 151. lada se broj pamih cifara moze poredati oa 4! naeina. b) Data jedoacina ekvivalentna je jcdnacini n(n.V46 = 600. 134. tj. 124. = 190. V. Svaka od tih duzi moze se kombinovati sa 8 plavih tag ·7 caka tako da dobijamo 45· 8 = 360 trouglova.FMH.i5~~~P. c: c. c) n2:5.I)= 124. ISO. Kako 0 ne moze biti nn pocetku. pri cernu svakom od lih rnsporcda odgovara 31 rasporeda parnih cifara.I) = 5·4. b) 10 302. 64 podskupova.n>6. a) n!< lOaD:::::> ns6. 133. ~e:i:u(6b)r~6v.7. b) n!>500=:. 126. ~es tocifreni 8 4 = V. C~l = 220. n8)-m-(m. 1221 31 4 1 13233242 1424 34 43.2.1 = 4. iz fiz ike 4·3·2·1 = 24 nacina i i2 bemije 3· 2 · 1 = 6 oacina. Aka hi 0 mogla biti on pocetku. Kako sa oblastima ima 6 mogucih rasporeda 1 3 1. c) 2 bele + 2 crvene + 2 plave + 1 = 7 kugl ica. Ukupan broj paTaIclo. a) 380. n=11. ~ 122. c) 5·6·6'2 = 360.2 = 4::::. 145. 139.o n = 8.(:) = 1974024 nacina. Kako su n i n . MHF.1 J.6 _ Vl6 = 300. 140.o ojena jedinstvino rdenje je n = 10. 129. TraZeni brojevi su cetvorocifreni 8 4 . n . b) 5!+5 1+5 1-4! -41=3 12. 136.5. b) 6' 6·5 -4-3=2 160.I ) 6 = 2 2 ¢. (~O) . a) P(6). 2·V/ = 2·7 ·6·5 = 420.1) = 10·9.I)(n .I) = 45 ekvivalentna je jednafini n(n. b) 30 plavih + 20 crvenih + I be la = 51 kugJi ca. 2 . Na svakoj 5 pravoj k1ase p imamo 6~ = 15 duzi od kojih se svaka moze kombi. 130. Od 10 crvenih tacaka maze se konstruisati 10· 9 = 45 duzi sa crve2 nim krajevima.3.HFM . Na osnovu pretpostavke imama n(n .2 tri uzastopna prirodna broja 10 je n = 6. 8 : =VS6 . novati sa svakom duzi iz prethodne klase. d) (n. pa Je trazeni broj 144-12= 132 rasporeda.k=7 .3 '~4 146. d)n =5.1 i n . broj Irazenih brojevaje 20. a) 5·6·6 · 6 = 1080. tj . 128. bi la bi 4!· 3! + 144 rasporeda. a) Stolice " hiraju" dake na 7·6 ·5 ·4 · 3 = 2 520 naeina' b) Baei " biraju" stol ice oa 9-8'7·6' 5·4·3 = 18 1 440 'nacina.2) n(n . c11 = 2380. 144. (Od Braj svih trafenih prirodnih brojeva je 300+600+600= 1500. b) 5·5·4'3 = 300. 125.1 uzastopni prirodni brojevi . grama je 15·45 = 675. 56 ravni. jednacina ima j edinstveno re~cnjc u skupu prirodnih brojeva n =5. a) 10 belih + 30 plavih + 3 crvene = 43 kugl ice.HNF to je ukupan broj 6 · 120 ·24·6 = 103 680 rasporeda.P(5) = 6 ' .FHM. c) n. Elementi skupa M su : 2. u- 1 43.2) = 6· 5·4. VI s + V2s + V1~ + V• S + V S = 325 .121.n = 6. kako su n. n .IH(~). 127. 147.2)(n-I). DakJe. c)n=5. a) Datajednacina ekviva lentna je jedna6ni lI(n . 148. 28 pravih.~i~6U) ~·15.1)(n .1= 5 i n . a)6·7·7·7·7=14406.V15 = 300 razliCitih brojeva. petoc ifreni 8 5 .5! = 600. Ukupan broj trazenih trouglova je 360 + 280 = 640. 3024. ledna~ina n(n . 132. VZ = 4'3= 12. ViS = 35 · 34 = 11 90. 135.6 . 142. Aka prave klase p presecemo pravama klase q imamo ~+4S 2 duti od kojih je svaka osnovica jednog para leiograma. Slicno imamo = 28 p lavih duxi i 28· 10 = 280 troug lova sa dva pl ava i jcdnim crveOim temenOffi. ona je tacna za n =5 i n . c) 6'7'7·7·5= 10290. 131. treba oduzeti 2! · 31= 12 rasporeda. MFH. Knjige iz matematike medusobno se rasporeduju na 5·4·3' 2 ·1= [20 natina.

= 70. Ako je a" u nutra~nji a P" spoljaSnji ugao pravilnog mnogougla.n(II-1)(n _ 2) = 2730 <:> lI(n-I )(n. paje n= 15.+ . S. .4! 3! 3! 2!'2! 2!'2! 3! 5! 41 4! 4! 4! 4! 4!) . ali pennutacije kojc pocinju nulom a zavrSavaju se sa 2 i 4 nisu petocifreni brojevi.2= 120 n= 14. 161. -6 -6 4 l B~ =V ~ . Ka~. 5=3+2+0+0+0. 5=3+1+1+0+0.5) . cetvorocifreni B4 i petocifreni B s' a OV\ rasporcdi od dalih brojeva su varijacije sa ponavljanjem. 4. 168.2.2). trocifreni B l . c.3. 166. U svakom od ovih slucajeva izracunavamo broj svih mogucih T a· sporeda (radi se 0 pennutacijama sa ponavljanjem) i od njega oduzi· mamo broj onih rasporeda koj i pocinju nu lom : 5! 5! 5! 5! 5! 5! 5! -+-+ .31) = 36. Brej razlicitih trouglova koji su odredcni tcmenima osarnnaestougla je -VI =6 _6 =30.6 B 2 =V 2 -6 -6 2 1 C= (I:) ~I = 81 6 trouglova. a) C.+ .4. permutacije elemenata skupa S ~ dolaze u obzir sarno kad zavrSavaju brojevima 0.4) . 159. na osnovu pretpostavke je ~a =R . '" {0.5} . 4 ·V1" = 1344. - 2 2 0 ISS. pa ih treba oduzeli. Card S= 14. C= (I~) ~1 167. Card S .+ . \63.2.(n-2)·1800 _360° <:>n_2=IO<:>n=12. a) Data jednacina ekvivaJentn21 je jcdnacini n(1I. a) 210: k=6. Od svih pcrmutacija koje se mogu fonnirati od elemenata skupa S dolaze u obzir sarno onc koje se zavrbvaju brojem 2 iii brojem 4 njih ima 4!+41=48. = 6 s _6 4 = 6480.+ .°H'36)eI0) + (~6) = 54 060. zaklJucuJcmo da Jcdmo SkUpOVI SI I S~ sadrie takve cifre..2) = 15·14 '13 0 n= 15v n-I = 14 V n.tl takve clf~e d~ je nj ihov zbir takode delj iv sa 3. b) 11>9: c)k< lp. Skup A ima devct cifara.6 moraj..+ . 8)n<9. a brojevi deljlvi .::: {0.1.~=312=531441.1)(. b) 4! +41 +4!-3! =66.1) = 15 '14. Broj razlititih pravih je = 66 pravih . Postoje sarno sledece mogucnosti da se broj 5 napi ~ e kao zbir 5 pri.2) = 8· 7 ·6 <:> n= 8. c) C io-20 = 170.broJcv. n(n _ 1)(11. tj . s 7 7 V. -6 -6 Bs =Vs-V.5 = 5. ( 3! 2! 2! 2! 2! 31 ' a) Svi petocifreni . Na osnovu pretpostavke slcdi da je n(n . . c)3 ·2 =31104.3. 202 203 . . (~6)(.3. = {O I. S 2 = {0.2 i 4.12 = 54. Ukupan brej petocifrenih brojeva delj ivih sa 6 j e 4! +4! +4!+2(4!-3!)=108. de~jl~ 1 sa. .::: 15.2. i 165. 169. SI = {1 . mnagougaoje 2 osamnacstougao.:.5 i 6. 5=2+1 + 1+ \+0 i 5= 1+ 1+1+ 1+1.sa 3.::: 455-=. . = {0. odakle sledi daje n= 15 iii n-} = 14.2) = 14 ·\3·1 2 (:> n= 14v 1/-1 = 13v n .3). rj.4.. rodnih brojeva: 5=5+0+0+0+0.n=15. 5=2+2+1+0+0. Ukupno prirodnih brojcvaje: 5 + 30+ 180+ 1 080+6480=7775 (gde su oduzeti brojevi koji pocinj u sa nulom). 157.:.2. b) C~2 .. (\6)(23 ) + 156.::: 21S4 -=. = 364 ~ n(lI. Dakle 70brojeva.+ .S):S . a to su varijacije trecc klase od n clcmenata. b) 7!=5 040.. 1.152. \64. . 154. -. Broj pennutacija koje zavrSavaju sa 2 i 4 je 2(4! .n(n-I )(n.b. To su l!e:tvorocifreni brojevi koji pocinju sa 3. 1 4. b) n =31. b) 5!+5 !+5 !-41-41-4! =288 . a) 6!-5!=600. 160. pa je: B I =V 1 -l=5.+ . = {O I.rojcv i koj i se m~?u fonni rati od clcmcnata skupa S mogu se gradltl kao pennutacljc bez ponavlj anja ad sledccih podskupova skupa S .::: 13~ n= 15.3. d}C: -n= n(n-I) -n= n(ll. A.moraj u '.2..o .:'11(11-1) = 18 ·1 7 <:: > n = 18. 5 n~ " 5n n Mnogougao je dvanaestougao..3. c.I)(n.\J biti pami i delj ivi sa 3. Trazeni brojevi mogu biti jedllocifreni BI> dvocifrcni B2 .ma.+ . -6 B 3 =V J -V2=6)-6 2 =180. ISS. C ~2 -6·3=202rav ni.5):S.. . b) 3 =2187.8}. Analogno. 162. .+ .S. . c) n =23.V l = 6 _6 = 1080.5}.4. 5=4+ 1+0+0+0.2.2) = 366 <:> 11(11.3) +11= 153 '.2.

" ]. Ij .. 176. VEKTORI 2. I~ " n) 182. {b. (B . Ako su date prayea. 201.I) . 181. Osam. = (~) = {a. C} = ( 3 = n(n.C adreduju po jednu ra· van i prava b sa svakam ad taeaka AI ' A2 .e.D. i to: {a.B1. Prava a sa svaka m ad tacaka Bl . tadaje MN = ON -OM = lOB. odnosno n(n. UVOD U GEOMETRlJU . ima ukupno 6· 3 = 18 tetvorouglova.D moguce je uociti 6 duii. 175.D) C ao' Broj ravni odredenih sa 5 nekomplanamih taeaka je ' 5·4·3 C ) = (5) =1-2-3= 100dre d" sveravm. b} C at .Cl C a " (e.d} C Odredeno je 6 ravni. rccimo A. trojke taeaka (C.e i A. AI'B) lid. 6 ravoi.1)(n-2) ' 6 n(n . Dakle.. ito: ta. Du!.I) = 9'8. Iz uslovs Po pretpostavci je AO =OB ACO = OD ~ AO-CO =OB -OD ~ AC=BD(s1.d} C.B. njimaje odredeno 6 ravni. Zatim. {c. B. = 36 Je n(n. Dve. Ako nema trojki koli neamih laeaka.B. {A. (B . = 2 =-= 6. od nosi priplldanja i rasporcda a) Broj razli6tih pravih odredenih darim tackama je: 4·3 ' • C .F..3. ravan.e adreduju po jednu. Neka su tacke A.b} C it l' {b. lada irna I + I + 3·2 = 8 pravih .2.. 198.D) C a" (C.d. e} C 1l~ .A u B l ).1.C} C a ~.II GLAVA 185. Ako posloji sarnO jedna trojka kolineamih taeaka. 184.l oA = l(OB-OA)= 2 em. {a.B.G) C a J> (b. 18 ravni.E. 9 ravni.C} C 7r I' {A. {b. 7 em i 2 em. 2 2. Ta~ka . 204.B. 187.B} E a o ' Odredeno je 5 ravni. 3 ravoi.Cl C a. dakle odredeno j e ukupno 2 1 ravan. 183. Svaka dUl prave a sa jednom duii prave b odreduju jedan eelvorougao.1) = 72. Aka su cet iri lacke na istoj pravoj kojoj ne pripada peta.e} C T!~.l4). 15). prava.ClCa. l ONekaj~ tacka O-A-8 (51. 202. 179. 1t s ' ~ ~~ = 6. OM =o+b. Aka su dye trojkc ta~aka kolineame. na pravoj b sa taekama E. tada ima 1+4=5 pravih. B). 188. Al. A c o 51 14 D B 2 odakle izlazi daje n = 9 (taeaka). 2. Njihov broj odret1en je obrascem C. 20S.C.B} C c C a.C) C It. ito: {a. (ADlc. Na pravoj a sa datim tackama A. tada ima U = 10 pravih.E. 15 ravni. b.ra· van. 2. lada ima 2+2'2=6.C} C Jf I' {a.A} E a" (e. . 177. 191. III ogno zadalku 151. a) IS duzi.e moguce je uoeiti 3 duzi . 2 2 2 204 205 .b) C 1t S' {a. b) 20 trouglova. ugao i t rougao 178.BlCa" I· 2 174. 199. 170.D . DYe taeke. lIosu:(A.r} . odreduju j o~ 12 ravni. (C . (4) (A .C. ceriri.d} C {e. T! I' T! . ana 1 3 . 180. Paralelnost 2'" Po pretposlayci je m=~AOO=OC~AO + OO=~+oc~m= ~ 203. B. 186.

80°. 105° i 75°.A -B)A MA = 0. d • 222. a=72".DC = 1I0A + mOB m+" . x = 40° a y= 50°.MB '" 70M = 40B + 30B '" OM= 40B + 30B . a) 20'.4 Q AB = lCD. 228. 20M = OB-OA 208. 2 lime je dok. P+{) = 180 0 . 1Il.az zavr'en. Kako je AS = SB = 18 em.MB b) Iz (AM = MBAOE AB) ~(OM ::::. 16 223. 225. 227. ondaje p(S. ll!.MB) ::::. to je a + {J + rp + {) = 360 0 .C-B)A(CB=2AC)~ (OC = OA+AC AOC = OD-CD ACD = 2AC) '" (20C =OA+OB+AC .MB '" 80M = 40B+ 3OB+OM + MB . 3 209. 51. konjunkeija AM+ MB = 36A AM :MB = 13~ AM = 9AMB = 27 em. Kako je ugao y unakrsan sa uglom a (slika 16). . a 2 OB .mCB A AC = mGB =n o MAN SI. b) 20'.(OA +OB).0 ~ OM = 1. PoStoje(0-A . Kako je (0. 36°. 110° i 70°. Y = 40°. Prema tome.AC ~ 30C = OA+OB+OA '" OC = 20A+Oo.OA < 0 u zavisnosti od izbora lacke O. 100°. = MA-OAAOM =OB. L"Os = 126°. lIS. 211 . Kako je a+rp= 180°. odak1e je a+p=270' 224. 216. AB :CD = 3.MB A MA = 0.MB '" 80M = 40A+4B.B)A AC:m= CB:/I) =- MN = MO+ON = ~OA+~OB =~ (OA +OB) = 5 em.MB '" 4 80M = 40B+ 3OB+OB. (OC =OA + AC AOC = OB-CB A AC = mCB ~ n /lOC + maC = /lOA + /lA C + mOB .CBACH = 2AC) ~ 20C = OA+OB-AC '" 30C = OA+OB+OC .75MB)'" 20M = OA+oB+1MB . tj. 206.MB) '" 20M = OA+OB + AM . 36° i 144°. 207. M) = 9 em. ip+{)=90°. !12. a) Iz(AM = MBAOE AB) '" (OM = OA + AM AOM = OB. to su uglovi x i y komplementni . a = (3 = 50°.2° Nekaje A-O-B. 229. odnosno a + {J + 90°= 360°. 135° i 45°. 207 . a = 157'30'. PoSta je (0 . a = y= 75'. Idi Id. ondaje: 210. 226. 214.0 OM = 1 1 0B-OA L jeT je uvek OM >0. 30°. 144°.OA > 0 iii OB . P=d = 105'. 1S B OC(m+ II ) = "OA + nAC + mOB-nAC =. 45° i 135°.o (OM = OA + MA A OM = OB. 21 7. 75MB AM E AS::::. LDMB = 99°. od kojih Iri poslednja odgovaraju duii AB. 7 8 8 220. odakle zakljucujemo da Ireba duzCD 4 podeliti nn 4 jednaka dela.A -C .

tada je: MA = MO + OA. 4 em.5 em. Neka su s ukeesivni nepam i brojevi 2n . n+ I.. 245. to su n i n + J dva sukeesivna prirodna broja.paje4n(n+I).2.:8k delj ivsa 8 za ( \fnE N ). 259. . 248. 244.n i n+ I tri sukeesivna pri rodna broj a. Tacka A. Polje realnih broj eva 250. 120°.C iD pripadaju istoj pravoJ. ~ to znaci da A. 237. Neka su 2n i 2n + 2 dva sukeesivna paroa braja. Pomnoziti pretpostavku s AC itd.l=8n. Posto j e n prirodan broj. Pro izvod tri uzastopna prirodna broj a uvek je delj iv sa 6. Njihov zbir je: II I G L A V A 3.' = 90° 2 2 <.I ) = n(n.: 2k. tada je: LMCA=LACO+LOCM.. 246 . 2 Suplementan {J = 84°. 239. . tj.3. Iz prerpostavke da je DA = 2AC sledi da je AC kako e AC + AD = CD = 9.b sledi da tacka P pripada pravoj AB. . 243 . o+f=270°. 256. 249. Onda je: (2n+ 1)2 . komplementaran y= 6°.1 = 4n 2+ 4n = 4n(n.I) n( n+ I ) . M ma koja tacka na produzetku dUi. a) Zbir dve straniee trougla veei j e od treee straniee itd. Iz CD .: a. Ako bilo koji neparan broj oznat'imo sa Ie. Primer: 24· 11 = 264. a) 3 em.2+4n+I-4n 2 +4n . paje proizvod 4n( n + I) = 4· 2k = 8k delj iv sa 8 za ('fIk EN). 242 . 8 em.> LpOx+LyOr = 90°.I). delj iva sa trio 158. Neka je CO simetrala ugla ACB i CM proizvoljna po luprava konstruisana u oblasti ugla.: 4. MA+ MB= 2MO'" MO= MA+ MB 233. a njihova razlika LMCA -LMCB = 2LMCO '" LMCO = l(LMCA -LMCB).i 257. 6 uvek pnrodan broJ.n = n( n' .: 4. kEN.1 i 2n+ I. MB = MO . a) LpOq+ LqOr = 180°".230. a=108°. =:' Neka je da! dvoci fren broj lOa + b. deljivo sa8za ('fInEN). n(lI+ I). timeje dokaz zavr~ en .. 260. i DP = Il i CP = a+ n sledi da P pri· p ada i pravoj CD.1.C iB pripadaJu IslOJ pravoj itd. -1 ' e 208 209 .LOCM. . gde je 0 < a + b < 10. 2 em.BO. Kakoje: n (n + I) = 2p tada je Ie 2 = 8p+ 1 (p = 0. 231. 1 LP q + lLqO. 105° iii I S' iii 35° iii 55°.. AP = III i BP = 111.. dobija se k = 2n + 1 ~ = (2n+ I) = 4 (n(n+ 1)+ I.I)(n+ I ). onda je (2n+I} 2_ ( 2n _I )2 . LMCB = L BCO . 62·1 1= 682. 12 pretpostavke da je AB = b. {J = 72°. Ij. time jc dokaz zavden. AC +BC = 7 sledi da je CB. Neka je 0 sed iste duii AB . P r egled broj eva . tak~d~ lZ. Oznacimo sa 211 + I rna koj i neparan broj. y= 18°. 9. Neka su broj evi n. ). pa je (n . 34 · 11 = 374. onda je njihova suma n + (n+ 1)+ (n+ 2) = 3n + 3 = 3 (n+ I). n + 2 tri sukcesivna eela broja. 232 . lSS. Proizvod ( IOa +b )' II =(IOa + b)( IO+I)= IOOa+IO(a+b)+b. . REALNI BROIEVI 3.49. Po~to je n prirodan broj. njibov proizvod je 2n (2n + 2) = 4n(n+l) = 2k. 234. Kako je I33 1= I OOO+300+30+ 1= 10 )+3'10 1 ' 1+3' 10'1 2 +1)=(10+ 1») =1 11 . 5 254. a nj ihov proizvod je uvek paran broj. 84 ° iii 52° i ii 128° iIi 96°.1.25.. 235. b) LrOy = 72° 30'. Ij. Broj iJac razlomka postupno se tran sronn i ~e na sledeCi natin: n' . to su i n -I .. b) 7. odnosDo k' . 16 em.

i aka je on deijiv sa 8 iii 9. odakle s ledi da j e 0 = 3n.J2 = r (r racionalan broj). a 611 je ocigJedno deljivo sa 6. Prema lOme. Pretpostavimo suprotno. 263 .fj kolicnik neka dva eela braja p i q )" 1 {9'" . D broj 0 2 zavrSava se sa 25. Ovaj izraz je zaista deljiv sa 6. Kako je po pretpostavci y= X+ z.0 2 mora biti jednako 9n 1. odakle sledi : Q " --'-. lj. p. Treba prvo dokazati Icoremu: ako je O l deljivo sa 3.fi E I . tada je redukovan i razlomak 2 +3 I 211+3 ~ = 2 + --.. paje i dati razlomak redukovan. Dokaz da je Jj iracionalan broj izvcSccmo metodom svodenja na protivureenosl.[3 = P. aka je: A A A A -=r=>-=8r=r EZ iii . Neka je . P . 3 = 2+. imamo p = Jr. 511+7 = 2 + __ n+ I _ 5n+7 11+1 2//+3 211+3 · Ako je razlomak .(n ceobroj).7n+ I 1 Razlomak 7n+ 1 Je redukovall. · 268. da je I Trocifren broj je oblika 100x+ IOy+ Z.fJ =. redukovanje. Ie Je L p deljivo sa 3 (prethodna teorema). Do~li smo do protlvur~nostl. 0 2 delj iva sa 3. Dati razlomak moze se postupno transfonnisati na sledeci oaein: 02"ln::..J3 ~ Q. Uo6mo da se svaki ceo broj a moze napisati u jednom od ovih oblika: a= 3n+1 ~a ! = 9n : +6n+1 Obmuto. gdeje m-n = k E Z. U tom slucaju pl j edeljivosa3.:. Ij . prema pretpostavci. eime je dokaz zavrSen. n+1 n+1 A A A A g 9 g 9 A = 72(m-n) = 72k.fir.r ~ ~. jeT proizvod (n-l)n(lf+ I) od Iri sukcesivna eela brojaje delj iv sa 6. gde su p i q uzajamno prosti brojevi .fi +r '" 3 = (. paje i p deljivo sa 3 (prethodna leorema). Dakle. la da je redukovan I. razlomak To Je kraJ dokaza da je. Za II == Odali razlomak poslaje ~. Tako.+.. . 210 211 .I)(n + I) + 12n. n' + I ln= n(n' -1+ 12)= n«n-I)(n+ 1)+ 12) = n(n. x. 3n+2 9n"+ 1211+4 :.I)(n+I )+6n. cnda je: -=mEZA-=nEZ~---=m-no 267. odnosno sledi tvrdenje. razlomak .r 1 269. ondaje 0 deljivo sa 3. odakle sledi daje q deljivo sa 3. 262 .qE Z. 2+-7 n+ I 1 .\)+ 6 = 11«11..+ r' ". lC8Clona an . tj.. PoSto je. \. mora bili oblika a = IOn+5(nE N) Q a ~ = (IOn+5) 20 2 = 100n 2 + 1001/+ 25 ~ 2 0 = 100(n 2 + n) + 25. ~dnosno nis u u~amno prosti. desna strana~ E 2 .q su uzajamno prosti. Na osnovu (.:4 = I4n+3 + 7n+ 1= 1+ 7n+ I = 1+ 1 = 14n+3 14n+3 I4n+1 14n+3 14n+3 7n+ 1 = 1+ 2+ . Da sledeci naeill : od pretpostavke: (*).p.. 1 broj jednak. jer u prativnom mogli bismo razlomak p prethodno skratiti i prcci na takav slutaj. A o~1O Je 72 = k E Z . Dati izraz maze se transfonnisati u identicnn izraz: 2 n(n +5) 1 = 1/ (71 2 . Da bi se kvadrat celog broja a zavrsavao sa 5. onda je deljiv i sa 72. D aka je A deljiv sa 8 i 9. 264..)"z E N . odnosno da je .) q dobijamo p = q.. r -I Leva stranajednacine . Dobijeni broj je oeigledno deljiv sa 11.= p:::>-= 9p=r E Z ci me je 72 9 I 72 8 " dokaz zavrsen.fi +r)' .redukovan. ~to je nemoguce..fi = ~. Aka je A E Z.fj ~ p ' = 3q!.261.1)(11+ I) + 6» = n(n . je racionalnom. Tadaje 9r2 = 3q! ~ q! = 3r!.. 266. pi q imaj~ zajednit~i fakt. Dati izraz se postupno transformi~e q njihov najveci zajednicki fsktor.J3 = p .fj - ..o r 3.-je takode redukovan.. poiazimo q 265. tadaje: 100x+ IOy+ z = IOOx+ 100x+ z)+ z = IIOx+ lI z = II ( IOx+ z). Akoje razlomak 2n+ 3 re dukovan. odnosno a je dcljivo sa 3.

. zbir 274.. ako i samo ako j c delj iv u svako m od slucaj eva 11 = 2k i 11 = 2k + 1.I) I. n = 3k + \ i n = 3k + 2. Y 2.1)( v.. Prvi sabirakje delj iv sa 10.2)(n . = = = 280. (tri uzastopna cela broja) prvi sabirak je deljiv sa 48. Za n = 3k + 1 A = 9k 1 + 6k + 2. (3k+ 2)(6k+ 11 )(2Ik+ IS) =(3k + 2 )(6 k+ 11)(7k+S)E N. 276. n = 5k +4.I)(u . A = 9k 2 + I.A = ge + 12k +5i u ovall\ slucaj u A nijedeljivo sa 3. jer se medu nj egovim ciniocima nalaze 2 i 5.y. Broj f(ll) je deljiv sa 5. (nE N).l. drugi sabirak j c ot igledno delj iv sa 10.y E H i X' y E H . Broj fen) je deljiv sa 7. tj. 213 212 . . A nije deljivo sa 3.2)( n + 2) + Sn(n .3)(n-2)(n-l) n (n+ 1)+ 20 n(n. 281. pretpostavke imamo jednacinu x + y + u + v == xv + yu (x. 3 Cime je dokaz zavrSen .fi = p' + Q' J2 E H .1)(11+ 1)( n 2 .I) == . zan= 3k+ I. nije. samim tim dati proizvod je deljiv sa 3· 8 = 24. . 3k(6k + 7 1(21k + I) = k(6k + 7)(2Ik + I)E N. Broj f en ) je delji v sa 3 aka i sarno ako je deljiv u svakom od slucaj eva 11 = 3k . t ime j e dokaz zavrSen . Za n = 3k . . n= 7k+S. ptvi sabirakj e deljiv sa 3.. Primedba 3.n= 7k+6. kazuje da x. med ullm. Ii 3. A = (11. ( 3k + 1)(6k + 9)(2 IH 8) = (3k + 1)(2k + 3)(2IH 8)E N. + I dobija se 2 (2H 1)( 4H 9)( 14k + 8) = (2k + 1)(4k + 9)(7 H 4)E N .n==7k+3. 3 zan=3k+2. 0 3 Ako je (x.m E N . ostatak Je 2. y. imamo tri mogucnosti: 10 Ako je(x. n = 5k + 2. Za dokaz da j e dati broj deljiv sa 2 primenimo primedbu I. Neka su trai:eni brojevi x. 272 . ako i sarno ako je deljiv u svakom od slucajeva: Il = 5k. 2" Ako je (x . (n+I )(n +2 )= 21 (n+2)(n+ l) =2m. v proizvoljno.I. Primedba 4. 2 i 3 . i iskoristi se prunedba 3.18n itd. x = 1. n = 5k + I. Primcdba 2. oj 278. n=7k+l. 275. ako i sarno aka je delJlv U svakom od slucajeva: n=7k .I)(n + I)(n . Za dokaz iskoristiti jednakost n(n1-1)(n% -5n+ 2~») = = (n . Cinioci datog izraza su 5 uzastopnih celih brojeva. imamo za n = 2k 2k (4k + 7)( 14k+l ) 2 = k( 4k+7)(14k +I)E N. pa se IS' koristi primedba 4. tj: n(n+I ) =2k .1)( v-I) = I A (y -I)(u . 2 n(nl _ l)(n3 + 1)= n{n-l)(n+ I)(n~ -n+ 1)(n +n+ I). c) Po~to se dati izraz svede na oblik n 7 .4+ 5) = = n(n . Dokaz sledi iz jednakosti n 1 + 8n + 15 = (n + 4) 2 . . Il == 5k + 3.1) == 2 A(y. x= y= II = v= 2. 279.I)(n + 1)(n 2 + 1). Proizvod n( n + 1)( n + 2)( n + 3) je delj iv sa 8. Za n= 2k.1)( v.1) = nCn .I) = 2. jer je proizvod svaka dva pama broj a. II i v prirodm brOjeV l . drugi. doblJase . Za n=2 k.I) = Oil ( y -l)(I1.l )(v. Kako su x. a drugi j e ocigledno deljiv sa 48. Na osnovu . m.I) + ( y . Kako je proizvod k(k -l)( k + I) deljiv sa 6. n == n(n 4 -I ) = n( n . . Proizvod svaka tri uzastopna parna brojaj e deljiv sa 3. onda jex = PI + ql J2 i Y = PI + q2J2.I)(rl-I) = 0 ne dolazl Uobztf. .I)(n+ . Za n= 3k+ i. . b) Dati izraz se transformge na sledeci naCin: n S _ n == n(n· . odakle prOlzlazl daJe 273. Potrebno j e dokazati da je dati izraz delji v sa ciniocima broja 6. Analogno se po. Kako jc li S _ x + y = (PI + P2) + (QI + Ql). Ako je n = 3k . a) Dati izraz se transformi~e u oblik: n l -n-I8n == n(n-I)(n+ 1) . Primcdba I.I)(n + I).1+6) = 8k«k -I )(k + 1) +6) = 8k(k-I)(k+I)+48k. pa je deljiv i sa njihovim proizvodom 120. Za dokaz daje deljiv sa 3 koristimo primedbu 2.' . Kakoje x E H i y E H .\) == 2. Broj f (l1) je deljiv sa 2. . ovo re~enje. k .n = n(n t> .1)I1( n+ I)(n + 2). 1I i v (1 $ x < Y < /I < v). Ovaj proizvod je deljiv sa 3. tj . (nE N). nezad a volJava' . n=7k+2. B = 8k(k' +S) = 8k(k' .5 i 8. n= 7k+4.270.

Na osnovu prethodnog zadatka irnamo : 30!. Broj 8p2 + 1 je prost sarno 7a 4·" (8 + 2)+ 5·" (25+ 5) itd.3 2 +2. Ako su p i 8p2 + I prosti.~ jedan od njih deLjiv sa 3.. zato k mora biti paran broj . p~. ~to znaci da su oni uzajamno prosti. Uoci mogucnostl '1= 3k.Y. Nekaje prirodan broj d najveCi zajedn icki del itelj datih brojeva. ako je p = 3k ± I. pa je 3x =Sz. 303. p= 3k± I. dobija se x = 5. Odavde sledi da je d = I. 215 214 . Pretpostavku zadalka zadovoljava prvi slucaj p = 3. RclenJe ovog sistema J'e x= p+ 1 y = p-l. tJ. Neka su uzastopni celi brojevi n-I . MAK = 625.CBDE = 2401. Tada 8p2 + I = 8(3k± 1) 2 + I = 3{24kl± 16k+3). uoci . rna koji prosl broj moZe se 2' 2 .I) itd . Dakle. P + 10 = 13. Prirodan broi veci od 3 moze irnati jedan od obl ika: 6k.7+3+248 297. 14n+3 =dm. (n-l )] + n l +(n+ 1)3 = 3n(n 2 + 2). JOl. Zato mora da je p = 3. jerza p = 3k + 2 i p = 3k + I. a b = (J Db + a)(JOd + c). (6k+ I) ' = 36k'+ 12k+l = 12k(3k+ I) +I= 120+1. 298. d) A = 7. jer su tada brojevi p. a u trecem slucaju p + 10 = 3k + 12 j e takode slozen.Y. Prost broj moze biti: 1° 3.neparan iii paran. 8p2 + 2p+ 1 = 8. Tada je 21n+4=dk.1 =Slid. p+ 2 tri cela sukcesivna broia. p = 3.n . OIJC prost broi. Za p = 3. 6k + 2. Akoje p+ 1 deljiv sa 3(p> 3)tadaje p+4 =(p+ 1)+3.2k)d = I. 293. 292 .CDB = 256. 3° 3k + 2. Odatle. Mnoi:enjem prve jednacine sa 2. 285. da je 8p2 + 1 slozen broj . 3k + 1= 6n+ I. tadaje . Dakle dati brojevi za rna koji prirodan broj n irnaju najveCi zajednicki deliteij d = I. odatle je x+ y = pA x .I)itd. tada je 7 2 x+ 7 y + z = 9 2 z+ 9y +xe y= 8(3x-5z).6ktl: 6k + 2.3+ I = 79 je takode prosl broj. n+ llada j : . n J _I (1I-l)(n 2 + 11+ I) . Na pro 31 = 3'1 0+1= 6'5+ 1. Kako je ~ E N . 2 ). a) Primcni identitet a ) + b J = (a+ b)(a ~ . (uputstvo: . 294. Ako i oa = (lOa + b)( IOc+ d). Treba dokazati ako je p "# 3. mora biti y = 0.= . 283. gde su k i m prirodni brojevi.y= I. 6k t3 1 6k + 4 slozeni . dalje se dokaz svodi na zadatak 304. c) 9999 = 100' -I = (100+ 1)( 100. broj 8p2 + I je slozen. p + I. U drugom slucaju. a to je prost broj. (x+ y)(x . Dati broj se moze napisati u obliku: 299.B = 4. z (x. Ij. tj. n= 3k+ l. k = 211+ I.ab + b b) Slicno kao pod a). Takode j e e (6k +S) ' = 36k' + 60k + 25= 12(3k' +5k+ 2)+ I" 12m+ I. dobija se42n+ 8 = 2dk i42n+9= 3dm. moze b iti . 6k + 4 i 6k + 5. b)3. Ako uzmerno da je neparan. 287.C = 2. Ako su X. a druge sa 3. gde je k(3k + 1) = n ceo broj. Neka j e x 2_ y2 = p.y ) = po I. Kako su brojevi 6k. 6k + 3. '1 4 _ '12 = n2(n. Z < 7. gd je m= 3k 1 +5k+ 2 ceo broj. DECD = 1521. 8 p 2 + I = 73 je prost broj . 2 2 ' 296. p-I predstaviti kao razlika kvadrata dva cela broJa I 295. gde su xi y prirodni brojevi. Za p = 3. P + 20 = 23. y je deljivo sa 8. p+ l . z < 7) cifre tog broja.I)(n + I).. tadaJe 3k + I = 3(2n+ 1)+ I = 6n+ 4 slozen broj. Trazeni broj je 5-7'+0. 291. p+ 20 = 3k+ 2 1je slozen. kako je y < 7. a) AB = 16. A-B itd. c) AB = 39. Sarno za n = 6. Kako su p.4 prosti. Razlika ovih jednacina je (3m. oa osnovu x < 7. p+ 2. dakle. 10 j. Neka p nije deljivo sa 3.n. Kakoje 189. onda su brojevi oblika 6k + I i 6k + 5 prosti . n= 3k+2 itd. Z = 3. b) AK = 25. Dakle. pa ce biti za k = 2n.282.azlik.) 5 5 a) 2. r 3k + I. tadaje p = 3. 300.C = 2. d)67' -I = (67 ' + 1)(67 ' + 1)(67+ 1)(67. !ada je 8p2 + I sloZen broj.

305. 306.

Poslavljene uslove zadovoljava broj A = 2n ( 2n + 1) ( 2n + 2) :::: = 4n(n+ 1)(2n+ 1). Vidi upUISIVO zadatka 272 . Broj A se svodi na oblik A = (n- 1)(11+ 1)(11 + 3). Za II = 2k + J A = 8k(k + J)(k + 2). k ,k + 1, k + 2 su tri uzastopna cela broja itd. ' .. .. 11 (11+ l)(n+2) DatI Izraz se svod! na ob hk A = za

IOOx+ 10x+ x = I l l x, imamo n(n+ 1) 2 = 111x e:> 11( 11 + 1)= 2 ' 3' 37 x e:> 36 · 37 iii 37· 38. Kako 38 nijedcljivo sa 3, kaojedina moguCnostostaje x = 6, n = 36, 666.

-

307.

6

'

1/

= 2k·

.

a) A =

k (k + 1)(2k+ I)
6

. . . , (k ceo broJ). V!d! uputstvo zadatka 189.

315. Kako je 11 1 + 1988n = n ) - 11 + 1989 n = lI(n- 1)(11 + 1)+ 1989n. prvi sabirak je deljiv sa 3,j er je proizvod Iri uzastopna ccl a broja. a drugije otigledD deljiv sa 3. o 316. Ako jea + b+ c = O. onda jea +b= - ci a+c = - b, paje a(a+ b )(a + c) = a ( - b )( -c) = abc = 1999.

b) I I III.

30S. 309.

a) S" = Su =(S ' ) ";
c) 5"

= sU =(5 ' )';

b) 9 9' = 9 1l'+1 = ( 3 21 + ') ~ , (9 9 nepamo); d) 7 " =7 u =(7')' .

317.

Po~t o je 2" +2"+1+ 2 "" 2 = r ( I+ 2+4)= 2"·7 = 14' 2"-' , pa je tvrdenj e tacno.

n. II + I, 11 + 2 i n + 3, tada je n(n + I)(n + 2)(n + 3) + I = (n' + 3n )(n" + 3n+ 2)+ I = 2 = (n 2 + 311)~ + 2(n 2 + 3n )+ 1 =« 11 + 3n)+ 1) 2 = e ,k jc ceo broj.
Neka su uzastopDli brojevi Dati izraz se moze
ra~aav iti

318. Kako je n 1 - 1990n = 1 1 - n - 1989n=lI(n- I)( n + I)- 3·663n. 7 Proizvod tri uzastopna eela broj a deljiv je sa 6. Po~ to je n paran broj i 3 , 663n j e de lj ivo sa 6. Kraj dokaza.

310.

na ave cinioee

S" +S "~ I + S,,"2 = 5"( 1 +5 + 25) ;;; 3 1·S". Kako su cinioc i dalog izraza 5 i 3 1, oni su uzajamno prosti, to je dati izraz delj iv sa njihovim
proizvodom 5 · 31 = ISS.

319. Ako se odgovaraj uce razl ike kvadrata rastave on cinioce dati izraz post. je 1999+ 1 998+1 997+ ... +3+2+1 = 1999000.
320. je ( 211 - 3X2 n - 1)(211 + 1)(2n+ 3)+ 16 = (4n 2 - I X4n 2 - 9)+ 16 = = 16// 4 - 4011 2 + 25 = (411 2 - 5)1. Kraj dokaza. a) Neka je x = 0,777 ... raeionalan broj , ako prcthodnu jednacinu pomnozimo sa 10 dobija se l Ox = 7 + 0,717... = 1 + x, odade
Po~t o

311.

Za n = 3k , n( n 2 + 2) = 3k(9k 2 + 2). deljivo sa 3.
Za n = 3k+ I, n(n' +2) =(3k + 1)( 9k ' +6k+ 3)=
= 3(3k + 1)(3k '
321.

+ 2k + I) delj ivo sa 3. Za n = 3k + 2, n(n' + 2) = (3 k + 2)(9k' + 12k + 6)= = 3(3k + 2)(3e + 4k + 2) je deJjivo sa 3. Kraj dokaza.
m Na osnovu pretpostavke je ( m+ n) + ( m - n) + mn+- = 245.;;.

9x = 7 <:> x =

2., je raeionalan broj ;
9

b} Neka j e x = 0, 17 17 17 ... racionalan broj. Ako pomno:bmo ovu jednac!:inu sa 100 dobija se 11 100x= 17, 17 17 17 ...<:> 100x = 11+x <:> 99 x = 17<:> x= 99;

.

312.

o

m m 2m+mn+ - = 245 0 - (n+ 1)2 = 245.

n

Kako je

~= t
n

tojf: k(n':1) 2 = 5'7 2 • Odatlej e k = 5, 11+ I = 1 iii

c)~=~.
999 37 '
322. Nekaje.fi +
r2 _

n = 6, a mn = nk = :5. 6 2 = 30. Dakle, m = 30, n = 6.

m = r (r racionalan broj). Odatle sledi
m. je iraciona1an broj .

d 227 ) 99·

313. 314.

8"

+ 8,,+1 + 8,,+ 2 =

8,,- 1( 8+ 8 2 + 8 1 ) = 584· 8"- ' .

Kakoje l +2+3+ .. ,+ n=

n(n+ l )
2

b · ,a trocl ren rOJ

·f

..fl7 = r - .fi '" 17 = r' - 2r.fi + 2 '" 2T.fi = 15<:> J2 = r 2 - 15. Kako j e leva strana
Del~na. Dakle • .fi +

ove jednaCine ira. 2r ka f2+.fi7 =r je Clonalan broj, a desna raciooalan. pretpostav -

217

216

323.

Neka je x+..r;; = r (r racionatan broj), lada je ,In = r - II, ~to je nemoguce, jer je na levoj strani jednakosti iracionalan, a na desnoj racionalan broj. Iz pretpostavke dobija se da je a + b = 2·hob i a - b = 2.fGb. a+b 2~ r.;
Ko licnik postednje dye jedna.cine - - = 341.

3.2. Prib lifne vrcdnosti. Apsolutna i relativna grdka. Gra nies gr e~ke. Znacajnc cifre i zaokrugljivanje brojeva
a) Apsolutna greska a

324.

=lx-al= 0,4, a relalivna grc~ka
c) a = 0,001 ;0 = 0.001 135. d)7,084 km< x<8,0 16 km.

a- b

2vab

r7

=" 2 E I.

0=.".= 0,4 = 0,08;
x 5 b) a = 0,004,0 = 0.00156:
342.
II) 55 ,98 m<

325. 326.

a+a :!a 0+101 a-a a)Zaa>O - - = - - = - - =0" zaa<O - - = - - =0. - , 2 2 2' '2 2 2x+ lx l 2x+ x 3x Zax~o, 3 +x+ lxl=--3-+x+x=3+2x=3x,
za x<O

0+101

x <56,02 m; b) 74,997 kg< x <57.003 kg;

c)24,994< x <25,006;
343. 344.

2x+lxl
, 3

.

2;.: - x x +x+lxl=---+x-x= -3 . 3

Kllko je 0+ 6.0 = 32.588 kg, 0- 6.0 = 32,582 kg, oduzimanjem se dobija 6.0 = 0,003 kg. Iz fo rmule x::=::: 0 l!.a

330.

Zax~5, (

X-5+IX-51 )' 2

+

(.,-5-IX-51) ' 2

+ 6.0 sledi 0 = 40
0,03

m,

6.0

= 0,03 m, pa je relativnll
gr~ka

=(

X-5:X-5)' +(X-5;X+5)' =(2.<; 10)' +0' =(x-5)'.
+ (X-5~IX-51)' =(X-5;X+5)' +

g re~ka

0

"

=-

lal

= - - = 0,00075, II proccntualnll 40

Or = 100-15" %= 0.075%.
b) 0,01 25%; c) 0,024 %; d) 2%. 345. 123 km (±250 m). c) 0,667; d) 0,6667. 346. .) 0,7; b) 0,67; 0,002 347. a ) - - = 0016' b) 0,0 125; c) 0,008. 2,5 ' ,

Zax<S, (X-5:IX - 51 )'

+ (X-5:X-5)' = 0,+(2x;IO)'=(X_5)"
331.
nJ
Ii

°

x=4; b) x=-2 v x=8.

348. lIa =Ialo" = 8,64 ' 0,005 = 0,0432.
349. a) Neka je a = 9,6 priblifna vrednosl broja x. Granica grdke aproksimacije ove priblifne vrednosti iznosi a = 0,05, pa je

332.

r=-6; b) x=-2.

333. 334. 335. 336,

2 a)x= - -vx =6; b) x= 'O. 3

l:uJ=::: 9,6± 0,05. Graniea relativne gre~ke ove priblifne vrednoSli je:

a) x= - 2vx= 2;
0) x E [- 2,2); 0) x E [-3,7 J;

b) x> l.

b) x E (- ,,·,- 3JU[3,~). b) x E ( 1,2).
3S0.

o = i\a = 0,0560' 00520833. paje 0" %< 0,51 = 9
Q

b) 0"%< 0,79;

c) 6"%< 0,04:

d) 0" %< 0,79.

Primcnom obrasea fla

=Jal' 15

Q

dobija se :

337. 338.
218

0) -14 <x< 2; b)xE(- ~,-6) U [3,~).
17)U{ - I, ~). a) x E{ - CO,-'3 b).!.?<x<.!2' 2 - - 2

.)6 = lIa =~ <0018; " lal 5,63 •

b)i\a=0,257; c)a=1560.

219

351. 352. 353. 354 .

Ta~ne su prve dve cifre, jer je l1a = 0,024. Tvrdenje !:ledi izobrasca
a(;:~a).

IV GLAVA
4. PROPORCIONALNOST VELlCINA

Cetiri. /)" = 0.005 ... , /j. = 0,007. Ta~nije je prva mercnje.
c5 Q1 = 0.005... , dfh = 0.007. Dmgo merenjcje t<lcnije 5 pUla.
a- b= 3, 12. ~(a- b)

4.1. Razmera i proporcija

355. 356. 357. 358. 359. 360. 361. 362.

= 0,001 , 00-> = 0,2%.

363. a)x=2;
364. x= 6.
365. x=4,y=10.

b)x = 12;

c).t=5;

d)x = a(p-q)
p +q

1.5; 0,3%.
x= 0,84;: 0,01, 0, = 0.011; ~= 0.00926.
a) 50,900; 196400; 75 000; b) 65 400, 8 546 500, 1487800; c) 5,44, 83,6 1. 0.90; d) 12,36 1; 6,00 1; 0,541. 84,254,870; 2056. 49 m. 0,33; 0,333: 0,JJ33. a) 3,29; b) 7.833.

366.

Date proporcije ekvivalentne su proporcijama: (I) a:2 = b;3 (2) b:6=c;7. Proporcija ( I) ekvivalenlnaje proporciji (3)0:4 = b: 6. Proporcije (2) i (3) mogu se napisal i kao produ1ena proporcija a: 4 = h: 6 = c: 7, odakle slcdi : a:b:c=4:6:7.

367. a)x:y:z= 16;10;3;

b)x:y:z=9;12;IO.

369. a) Prvo dokafimo irnplikaciju: (I) a;b=c;d=>(a+b) ;b=(c+d)d. Dokaz se izvodi lancem ekvivalencija:
o cae 0+ b c+d a:b=c:d (:) - =- (:) -+ I =- + I (:) - = - , b d b d b d odakleje (0 + b):h = (c + d)d. Implikacija (a + b): b = (c + d):d::> o:b =c:d

(2) se takode dokazuje lancem ekvivalencija:
(a + bl ob = (c + d);d Q (a + b)d= b(c +d) Q (::::) ad + bd= be + bd ¢:) ad= bc(:) a:b =c:d.

Iz ta~nosti implikacija ( I) i (2) sledi tatnosl impJikacije a). 310. Dokaz cerno izvesli nizom ekvivalencija:
a c 4a 4c 4a 4c 4o-3b 4c-Jd b='d=>b=-;;=-b- 3 =-;;-3=> b = d

Q

~(I) 4a-3b=E.
4c-3d d

221

220

65 radnika t 52 radnika 8 dan. ad 381.. a zupcanik x zubaca I pravi "" 126 obrtaja. odakle je: b d 1 0 +b 1 eb 1 + hl b\k 1 + \) b . b) 4.onda 1260 profiJa.¢:)b=d¢:)t. 4.= ::: ::: -.720 6·8·2 1· 1260 iz koj e je x = = 9 dana.. 377. Zupcanik ima =~. Tvrdenj a su laCna.. 192 000. ::: a c a 2 + b2 Dokaz implikacije . 3llZ. 375.1 65= 11 2.. P. onda je: -l.8 = 160 000. i odavde slozena propordja x: 20 = 40: 50 = 6. znac] ac+bd k1bd+bd bd(.c· 20 dana I 6 h 1 192 000 x dana -¥ 8 h + 160 000 o2d! + b 2c 1 + 2abcd <=> (ad . Kad I 21 radni k radeCi po I 8 h za h ce "" x radnika radeCi po "" 7 za i 6 dana izradi x dana izraditi i 720 profila .2. pravi. §to je oznaceno suhcama... b d ac + bd ac + bd .+2=d+ '" (2) 5a+2b 5c + 2d a c Sa Sc Sa 5c 2 <::::> 5o+2h b 5c + 2d = d ~ x . =--'-''-.7 = 2 L28 ~ 1260 .Znaci imamo takode niz ekvivalencija: T.d4=84 . 4 500 kruna.. pa da posao zavr!e.=.be )l = 0 Q ad = be (::) b = d' 380. Znaci da p~le 15 dana 65 radnika lreba jo§ 10 dana da rade. Tacna je... 6=8. odakle se dobija x = 280 m. Posle 15 dana oti~lo j e 13 radnika. b 379. .::) (' + b')(' + d' ) = ( ac + bd)' .: t 66 kg prediva dobija se 1 165 tka n i~e.. 126.66.= k sledi da je a = kb j c = kd. ..)4. 50 ·8· 192000 12 sij alica. pa j" 20· 40· 6· 160000 x= 10 dana.::::> nacin. Po~to su velicine u kg ix m direktno proporcionalne (~to je ozna~cno strelicama) velicine.rimena proporcija 376. 5a+2b 5c+· 2d 4c-·3d ..:+.-. lJ.sc Izvodl na sledeci c· + d0 Kako su broj ~vi zu bac~ obmuto proporcionalni broju obrtaja. x dana i I profila j e direktno proporcionalno (§to je oznaceno strclicama). ~ a . 62 kg. fla kraju.e+l) d ac+bd k'bd+bd bd(k'+ I) b Velicina x dana i velicina y radnika su obmuto srazmcme. velicine x dana i z casova su takode obmuto srazmeme i..= 1 1 ac+bd c +d UeCima niz ekvivalencija: _a'. odakle se dohija x = 36 zubaca. a c 374. 7·28·720 c 1 +d 2 ::: k 1 d 1 +d 2 = =- d1(e+ l ) 2 d a C Dakle:-=-=:> 01+b a1+b 1 ac+bd Dokaiimo i implikaciju ... Analogno prethodnom zadatku dobija se §ema: I 40 rudnika "" 50 radnika t .::: -:. d t 54 zupca i.. 383. b' bd ac+bd c 2 +d 1 <. !:lc+bd 2 ' c' +d a :::::) - c = -d .= ac + - b d ac+bd =-.. to Je: . 4o-3b =--. IZ:: = E. pa se dobij a slozena proporcija: . x dana 222 223 . 378. I 84 obrtaja. 373. Iz(l)i(2)je 371. a cd 11 2 kg prediva dohij a se "'" x m tkanme.

x) = 650 :700.. onda je 270000 . 128 m.+~~-=7_ 6x 5 36x 25 '8 000 x =2oo 000.I 380000 dinara. Prvo lice dobija x = 200 000 d inara. me ~~+ 100 Dakle. drugo 6x = 240000 dinara. 3 · I d I x:8=65:52. Aka sa x ozna~i mo deo premije prvog radnika. . drugog radnika je y = 12k = 72 000 dinara i treceg z = 14k = 84 000 dinara. 100 = 5' a Irete x·20 6x . onda drugo lice dabije x + 399. a svaki radnik ove grupe po 12 000 dinara. + 900( 600 . 397. 80 I p¢me 88%. Z = 14k.xl kg druge vrste iznos i (1 200 . Treba 30 1 vode ad 40° C i 60 1 ad 2SO C. 386. ' 4 400 dinam.3. 395. 5tO se izrai. 398..630 OOOdinar3.:>x= 30.ava proporcijom: x:(270 000 . y i z zarade sva tri radnika. Pb = 13. 392. odakle se dobija x = 800. a srcbm finatc 900<1 500 / . trece 3. Aka je x kolic ina vode u lilrima 40" C. a 5 25 tahli. dob ije ~+~·-=-. Grupa visokokva lirikovanih dobij. 2 16 m. 100 100 . 2. a po us10vu zadatka njihov je zbir jednak ukupnoj zaradi.640 dinara. 2' • -. Debit po pogonima : A . Srebra finoee 60D""" treba 100 grama. Vrednost x kg pr\'e vrsle iznosi x· 720 dinara. 391. Po§to drugu razmeru skratimo sa 6. Cu = 287. 112 m. Neka su x. Od prve vrste treba uzcti 800 kg.x) = 90· 30. Vrednosl 1 200 kg mesavine iznosi I 200 . Ukupanotpor jeR=R . dobijamo jedna6nu: 14x = 13·270000 = 13x 27x= 13 · 270000"" x= 130000.x=~~= J Odana t 8x dana dana 65 ·8 52 .28 kg. Racun podele i mebnja 387.504 000 dinara. a deo dmgog je 270000 .x)· 480 dinam.. Zn = 155. . . 6x 5 6x 20 5 100 36x 25 Na osnovu prclposlavke dob ijll sc jcdnaCinn: se 385.05 kg.Oda kl esc d· · · I Iproporc lJa 384.: 252 000 dinllra. 396. 390. x = 100.R1. I . Aka prvo lice dobije x. svaki radnik po 8 000 dina ra i treea grupa . 394. po radniku 5 000 dinam. C . One su direktno proporcionalne brojevima dana i brojevima casova.'( x:: 288 000 d inara .1 035 000 dinara. Po pretpostavci.x deo drugog radnika.. Iz ~eme I 65 radn!ka "" 52 radmka . Zarade radnika su x= 15k. a od dmge vrslC 400 kg 388. treba uzeli 641 jac ine 52%.4 m. odnosno ukupnom hroju casova: x:y:' = 150· 6:9·8:12·7 iii x:y:z = 90:72:84. Zbir vrednosti pomeSamh vrsta jednak je vrednosti mesavine: 72:c + (1200 _ x)48 = 1200· 64. dohija se proporcija: x:15=y: 12 =z: 14 =k. 393. lada je: 40x + 25(90 . Vrednosl ( I 200 . y= 12k. grama. Dea premije prvog radnika je 130 000 dinara. 4. zJe aa. Otpori su RI =4 oma.R 1 =6emai R) = 14 oma. Analogno prethodnom zadatku je: 600.130000 = 140 000 dinar• . Zarada prvog radnika x = 15k = 90 000 dinara.x)S8 _ 144·72 dobiJ'a se daje:c = 64.. 389.1 035 oeo i pogon D . grupa kva1ifikovanih . dn X' 52· x ( 144 . +R2 . B -2 070 000 dinara. 15k + 12k + 14k = 246000 = k = 6000..x) = 600 ·850. proporc I x: J8 6·3 =6 : 9• x=9 = 2 dana.68 kg. Posto ~lanove druge razmere skratimo sa SO i primcni mo osnovno svojstvo proporcije. ovi delovi treba da stojc ~ razmeri brojeva 650 i 700.

R) R .9x + 06( 30 . . asnav na vrednos l iii glavn ica (G) i procen!ni iznos iii prinos (P) . paje: 405.eisla glavnica uvecana za prinos.:. paje prinos: p = 5 844 800 . . Nabavna ceoa jc 212 135 + J I 165 = 223300 dinara.U procemnom racunu pojavJjuj u se tri promenljive vel icine : procena! (P) . bite: 9OO(450+x) = 450·IIOOe> x = 100. .p) iii P:5=212135:95.vljuje : a) kao eisla glavn ica (G) od koje se izracunava prinos.. PraceUltni i promilni rae un Aka se deo vazdllha sa azal om oZllac i sa N. 78 2 1 I N · O + X = 5461 N :O :X = . r rva suma je cista. G= (G + P)·loo =73000. .44 i X = 5.+ . Izjcdnacinc 6 · 0. Fane je povecan od 100 dinara na p.: P :p=(G -P) :(IOO.. Napomena. Prv.' ·. c) kao umanjena g lavnica (G . Ako je x kol icina dodalne vade..562 000 = 2248 000 dinarn.dala pre i pos le Icgimnja jcdnake sl eduJe : .!nu .92. I I I I U potreb IJe na". sled. 100 + p 26 227 . posle pojeftinjenja ko~ta 6 160 dinarn . Po~to su prinosi (P i 15) dlrektnO proporc ionalni giavnicama (55 400 i 100). kiseanik sa 0 i OSlalt sas tojci sa X .= . R . Fond j e povecan od 5 620 000 dinara na 224 800 dinara. U ovom slucaju zadatke rdavamo procenlnim racunam U SIO.400. 55400·15 . 100 100 100' odakle se dobije da je N = 439. sledi proporcija: p: 224 800 = 100 ·5620000. 410. Illes". 403.P I pi broja (l Oa iii I 000) mozemo izracunati tTecu nepoznalu velit inu.P) eisln glavnica umanjena za prinos. 75 =20x nalazimo da J 'aCi mt 'cJ x = 066. Ako sc IlZme x kg zl~t~ fino~c 9001"". . 407..: .: - PoSta s u P j P d i rc ~tno proporcionaln i uvecanoj glavnici G + P = 1272 000 1100 + P = 106. U ovom slutaju zadatke resavam o procentni m racllnom od S(Q: b) kao uvecana g lavnica (G + P) . 411. d .72 000 = 1200000 dinara. iii P :6=1272000 : 106. 15 dinara rabata dabija se a d glavnice 100 dinara. 4%. . od:.I' Slog :. a pored (lvih i stalna velicina. odakle jc: 2248000 p= 5620000 409. 404. paje prinos: P= 13540-10832 = 2 708. . 401.4.45 + 14 · D.dne ~0 6. odakle je P = 100 = 83 10 dlllara. sledi: O P :p = (G + P ): (I O + p ). R R. a druga suma umanjena glavnica. P dinara ~b~tom dobija se ad glavnice 55 300 dinara. G 13540 Pre pojefti njenja I m ~tofaje ko~lao 7 000 dinara.0 = 11 8. 402.. 4. a procenat: p=~= 100·2708 = 20%. U zadacima glavnica se poja. iznosje cista. tadaje : .x ) kg zlala fi noee 60CF . pa je: P : 15=554oo:100. broj 100 (ili I 000). 408. Poznata je uveeana glavnica. Kako su koll cmc C1 . a drugi uvecana glavnica.x ) = O 30 '''' x = 20. odakle dobij amo : p= 212 135 · 5 95 = 11 165d inara.tkle dobijamo : 1272000·6 P= 106 = 72 000 dinara.64. . Po!to su Pip direktno proporcionaln i umanjcnoj glavnici (G _ P) I (100-p). = 17 oma . U ovom slucaju zadatke resavamo procentni rn mcunam na slO .g· 0. Nabavna ccna je G == 1272 000 . onda jc ( 30 . R~ = 34 oma i R j == 85 0ma. U sva In slucaja iz dye date od trij u promenljivih velitinil G..

Proizvodnja G + P = 89060 jedinica. Nanna G = 73 000 jedin ica.

'33.

l'ovr5i na datog pravougaomka P, = abo PovrSina novog P1 =- 1.30 · 0.7 h = O,9 lab =- O.91P. Dakle, P, manje jc od p~ za 9%.
Neka je .T - cena prvc knjige, y - cena drugc knjigc. Prcnw uslovu zadatka x=y + 0,25y=I,2Sy. Odatle jc y=""'::"" = O ,80x. Ij. m 1 .25 y=8 O . ~ -

412.
413.

51 200 dinara. Paznala jc umanJena glavni ca . pa se iz proparei}c: (G - P):( 100 - p) =- G: 100 iii 37 000 : 94 =- G - IDa dohije Ja jc cena koStanja G =- 400 000 di nara. Provizija je 576 000 dinara.

m.

414. 415. 416. 417. 418. 419.
420. 421.

m.
H6.

j :c =-"3 y:; 0,667 y. odnosno za 33"3% trntcno smanJcnJc
Aka je x brej uccnika koji je radio veibu. lada jc

Akoie X stara cena, a ynova cena coda jc y = l.sx..~tle x =-

I~s' tj.

8.65%.
5 800 dinara.

~x T ~ X + 14 =- x. oda\'dej\!x = 2Sucenika.
100 100
4.5. Kamatni raf un

94%.

8%.
34.5 kg.
Kupovna cena je bi la 124 000 dinara. a tro~kovi 4 960 dinara.

Primedba: . Iznos od 100 dinara naraslc na p dmnra ,m I godmu; iznos od K d inara naraSle na I dmara 7...1 t godinu. Kako su ove veliCine direklno proporcionalne 10 je:

t

t

t

2 500 dinara.
5 200 dinara .
437.

l : p=K:IOO = t: I ~1

= 100'

Kpl

422.

423. 424. 425. 426.
427.

82 kg. 109JJkg.
120 ucesnika. 14 000 dinara.

Ako je K tllog (kupital), p kama Ina slopa, I kamata. vreme u godinama 1, tada je: J = Kpl = 540000 . 7,5 . 4 = 162 000 dinara.

100 100 438. PO~to je mesec 12-ti deo godine, bite:
1 = K · P'n/ = 108000·8·4 =2880 di nara.

30 dinara.

428. 429. 430. 431. 432.

28968; 23 376; 62 01 6.
1,5%. 86 000 dinara.

1200 1200 439. POOIO je dan 360-li deo ra¢unske godine, blce: 1 = K· p . d = 75000 · 6· 80 = 1000 din"". 36000 36000 440. Primenom obrasca:
K = I 200 I • dobijamo da je K =120000 dinara.

4 896 dinara.
PoSto je I 251 99.9 uveeana glavnica, lada je:

441.

p·nt

10%.

_1 251999 · 2 =2499.

P1002 Kupovna cena robe je I 249500 dinara.
228

442. 25. april a. 8 4 'e ~ kamala na lllJ dug 443. Aka sa x ozna~imo sumu dugs. onda J 100 Tada sledi jednacina:
229

x+' 100

\'·8·4

= 132000dinara.

V GLAVA 5. IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE
5.1 , Podudarnost fi gura

odakle je x = 100000 dinara. Dakle, dugje 100000 dinara. a kamala 32 000 di nam. Primedba. - Ovde je kapital uvecan za kamatu, ol1da kamalu i kapilal izracunavamo inleresnim racunima na SIO.

444.

Ako jc u10g x, ooda je interes na taj dug:

451. a) Prvo dokazati pod udarnost pravougJih trougJova BEC

x·6·75 .\"·6·75 . pa slcdi jednanac ina x + 36000 36000 x = 120000 dinarn. 445.

= 121 500, odaklc je

I B EC (EpodnoijevisinehA ).odaklc sledidajeLC=LC , itd . I I I b) Dekazati podudamost oba para pra vouglih lrouglova na koje visina ". deli trougao; odatlc slcdi podudamosl trouglova ABC i AIBIC, .

. . .\"·4 · 3 .. Ako sa x oznacl mo SUIll U duga, ondaJc trogodls11Ja kamala na 100 taj dug. Radi toga duznik je primio x - x . 4 . 3. slO iznosi 440 000

452. a) AkojeCE=I, iCIE ., •

. 4
dinara . pa sledi j ednacina: x - .\ '

100 . 3 =440 000. odaklc jc 100

=/ ~ ,pomocn itro u g l ov i BECiBEC su ' r I I podudarm (SSS ); odatle JC ugao B jednak uglu B, ild. b) Pravougli trougae CDE. gde jc CD = a C£ = 1, i Irougno C,D,E I su poduclami: odatle sJedi cia su ugJovi AEC j A,El ei jednaki . Trouglovi AEC i A,E ,C , Stl takode podudarni itd.

"e .

453. a) Trouglovi ACF i " ,C,F, su podudami (SUS); odatle sledi da Je
a =a , itd. b) Trouglovi ABQ i A,B,Q, su podudami BQ = sf! ild.

x = 500 000 dinara.
Primedba.- Ako j e kapital umanjen za kamatu, onda sc kamata i kapital i zra~unavaju interesnim racunom u s t~ .

446. 447. 448.

Kapital je 230 000 dinara, a kamata 4 600 dinara . 7700 dinara.

454. a) Pravougli trouglovi ABO i AIB rD, su podudami (AD = h. ); odalle sledi da je LB = LB I itd . 455. Pravougli trouglovi ABC i AIB,C I su podudami (SUU) itd.
456. Trouglovi BCD i B,C lD , su podudami , paje DB == D,B, i odavde je AB - DB == A, B, - D,B y. AD == A,D , . 457. 466. Pravollgli Irouglovi ADM i BDM su podudami (SUS); OOatle sledi da je AM = ME i L MAD = - L MBD itd. Posmalrajmo trouglove ABC i fDC (51. 3). Po~to je: BC = CD (pretpostavka). Ll = L2 = 90° (pretposlavka). L3 = L4 (unakrsni); ladaje flABC = flCDE::::;> BA = DE = 70 m. Bez uputstva . Bez Uputstva. Bez Uputstva.

K = 220000 d inara, I = 2 200 dinara.
J 50 000 dinara .

449.
450.

"

444 000 dinara.

467. 468. 469.

230

231

470 .

a) Cet vorougao B,C 1A/1 j c Irapez; b) Cetvorougao AC 1A,B , j c pa11lIe!ogmm. nJcgove dijagonalc se polovc.

479. Neka j e D1-I18B 1(H EBB I ) , tada jc DH =FB I • Jz podudamosll trouglova BDE i BDH i iz prethodnc jcdnakosli sledl DE = DN = FBI' Dak le : BE +CF = FBI +CF = CB 1 •

47 1.
472.

Iz podudamosti Irollglova BAF i CAE sledi Ivrdcnj e.
Neka je ,-1£ = Ali = CF = CG. Tvrdi mo da j e cClvoroligao £FOII p ravougaonik Za isla /:1A£H ;;:: nCFG (zas to?). Odalle sledi da je EH = F G. Iz podudarnosli trouglova BEF i DGI-! sledi da jt:' EF = H G. Daklc, ccrvorougao EFGH je paralelogram. Medut im. LAEH + LBEF = 90°, jer jcLAEH = 90°- LA, L BEF = 90° - LB. LA + L b = 180°. paj eLFEI-I = 90 ~, slo znllcida j e laj paralelogram pravougaonik. Konsrruise se CEII BD i C ,D .II B 1D , cetvorouglovi BECD i 8 su paralclogrami , 11ACE :; 11AI C I D I itd. Bez uputslva. Aka jc CM .lBB ' tada j c Irougao CMB podudaran sa trouglom AIl 'D, pa je BM = AA'. CClvorougao MCC 'B 'j epravougllollik CC' = MB' ild. Neka j e prava Cx II AB i neka je Jn x = {D} (sI. 17). Tada su trouglovi MCD i CDN podudanti j er je: CD =CD.LCDM = LCDN =90°,
1£I C ID I

480.

1 DB = DC (Tacka D pripada sllnelrali DF duzi BC), te je Do8eD ° jednakokraki. LDBC = LOCB = LBAC ~ L DA C =L BCE. Posto je BC = AC (po pretpostavci) i E CE = DA (po pretpostavci),

r

tada je

473. 474. 475. 476.

I1DAC == !l.BCE (I stav) ~ BE = DC; a kako je DC = DB :!> BE = BD i Irougao DBE je jed nakokraki (sl. 18).
481.
FB = ED =

D
A

B

SI 18

Posmalraj mo trouglove FBM i EDN (sl. 19). Kako je kracima), tada j e MBAf :; IJ.EDN (II slav) =- BM = ND. Posmatraj mo takode trouglove: AFL i PBM, gde je EPJ! BD. Kako ~ c AF = FB (po pretpostavci), L5 = L 3 (saglnsni). L6 =~ I {sagiasl1I l. lada je t!v1FL;: tJ.FBM (II stay) =- FI. =8M. Po~ta JC PI. = M . " imamo 8M = J UN = ND. sto j e trebalo dokazati.
D E C C

J.. AB ' ,

L I = L2 (naizmenicni), L3 =L4 (sa paraJelni m

,

0
M

L NCD = LCAB , LABC = LMCD
(uglovi sa para lclnim kracima). lz podudam osti sledi da j e CM = CN, pa je LTougao MCN jednakokraki .

,
51. 17

,

,

"
E

477.

478.

Troug)ovi BNM,CNP, APM Sli podudam i jer je AM = 8N = CP = a + d (a stranica troug la ABC), . lova BM = CN = AP = d i LB = LC = L A. Iz podudamosl l troug sledi tvrdenje MN = NP = PM. . k ' BE.lAD i CHAD, Neka je AD lei isna duz tro ugla ABC I ne a J C ' . eDE FE AD, E E AD. Iz podudam osl'i pravouglih trouglo va BDE I sledi daje BE =CF.

SI. 19

51 20

1° Tacka D Es (s j e simetrala duzi BC) (51. 20), pa je DB = DC. Trougao DBC je jcdnakokraki . 2° M DC '" Me£ (1 itd. ) 483. Ako JC AA' visinajednakokrakog I~ugl a, a?MFHA ' (FE AA'). tada . su trouglovi AMF i EME podudaml (zaJIO. ) lid. 484. Posmatrati Irouglove ABN I. BC'M ,zall m trouglove ASP I ACM

482.

232

b) Pomocni trougao ABE se moze konstruisati po moc u poznatih elemenata c. i ostar llgao a. Poznati su elc0 menti !lACE: kateta CE = CI + c.b. itd . I u' fJ). ) n AE = {C}. ugao E = 90°+ fJ.0. 490. ugao E = - a) Pomocni pravoug li trOll gao BDE moze se konstmisati jer su poznat) kateta DE = a + h. dllZi BE i dllZi DE odreduj e ieme C tTougla itd . a) Trougao AEC je odreden stranicom AE =(I + b. '.485. Pomocni trougao BEA se m oze konstruisati (ugaoE = 489. poznaUl mu je hipotenuza 0 i kateta AD = h. I. d) Ako su dati razlika katela b . kruznica keD. llgao f3 = 60° i ugao E = 105° i!d. polovini hipoten uze itd . b) Pomocni pravougli trougao BEC je odreden ~atetom BE ~ d . pomocm !rougao ABF je odreden katelOm AF = b .'vINe. b) Neka j e BE = 0 + b. b) Neka je E podnozje visine h•. Ako je D srediste stTan ice AB. I 2 tTo ugao . AT = ~ 10 ' ET = ~ 1e' gde je T teziste trougla. pa se lako konstruise itd. uglom A = 90° i llg lom E = 22° 30' itd.N na pravoj p tako daje AM = b i BN = a. uglom F = fJ itd. c. ugao . Mozemo konstruisati pom ocnl 234 . fJ .B .aO N = % Tacke . ugaoC = 90 i ugaoE = 22° 30'. a) Nekaje dat raspored tacaka M . • b) Pravougli trougao ABE moze se konslrulsa t'I jer su pozna!e katt:!a k"C ' d AB = ai katetaBE = b + d. 0 . a) Pomocni pravougli trougao ACE se moze konstruisati . jer Sll mu poznatedve stranice i jedan ugao (c. = 90° i ugao E = 67 ° 30'. Pomocni pravollgli trollgao ABE se moze konstrlli sati (poznata je kateta h. h. Pomocni trougao AEC se moze konstruisati. b) Bez uputstva. a) Pomocni trougao AEC se moze konstruisati pomocu poznatih elemenata: AE = c 0. c. K m znica k(C. a E 496. a) Neka je D podnozje vis in e h<. 492. Presek simetrale . uglom A = a i uglom F = 135·. jer je ugao M = " ).. Taeka E jc srediste stranice AB itd . Simetrala dllZi AE sece pravu BE u tacki C itd. a) Neka je AE = 0 a) Pomocni pravougli tTougao ABD moze se konstru isati . Po mocni pravo ug li trougao BCD se bko konsh'ui se (h" fJ) . a ugao C = 180°. b) Iskoristiti llputst vo pod a). 488.Cl. tada je MN = 2s. c) Pomocni rro ll gao AlvfC se moze konstrllisati jer su stranica 487. 491.0 (b > 0) i ugao a.lisat i. + c. pripadaju duz i MN i si m etra lama duzi MC . itd . Poznati Sll kat eta h. b) Iskoristiti da j e tezisna duz koja odgovara hipotenuzi jednaka a) Neka j e AE = b + a. EC seee stranicu AE u taeki B itd. 497.o+ b.8. jer su poznati stranica 0 + c. Simetrala s duzi 2 ' 494. A i B b) POl11ocni tro ugao ABE se moze kOnShl. i hipoteLlllza c). r.h. b) Trougao BDE m oze se konstrll isati jer Sll pozna!i stranica BE = 0 . jer su mu poznate sve tri stranice (~. stranicom AC = ~ i uglom E = 45°. ~ i llt. od nosno NC itd . Ie) nBD = {E). b) U pravouglom trouglu CEA kateta CE = c . Pomocni trou gao ABE se laka konstrui se.A . Simetralasduii AE seceDE u lac 1 It 235 srediste stranice AB itd. uglom B = 90° i ug lom E = 67° 30': BC je s!ramca kvadrala lId . 493. a) Ako je D podnozje v isi ne h. a) POl11ocni pravougli trougao ABE je odreden ka!etom AE =a + d. Simetrala duzi CE u preseku sa AE odreduJu !eme itd. a) Neka je E sredi ste stTanice BC. b) Iskoristiti analizu zadatk a pod a) . pomocni h'ollgao ABD se laka konstrllise.c)itd.2. c) Pomocni pravollgli trougao ACF je odreden katetom CF = a + c i fJ i visina h . . h itd . llgao A'I = Ii. 2 495. Simetralc duzi AM 2 i MC sekll se u tacki B itd.0. 2 . Pomocni trougao ABE se moze konstmisati pomocu 0 + b. ugao B = 75° i ugao E = 15°. 486. 2 c b) Pomocni trougao AET se moze konstruisatijer su poznate njego ve stranice AE = ~. lid. MC = CI + b.

e)-. Odredite presek ove dye 502. . Koristeci podudarnost trougloya KM.. . a n f3 = c.. gde je 0 presek dijagonala. i odredite a n c={A}ib n c = {B }. na pravoj p.c) Trougao AMC se moze konstruisati : poznati . a) -em ' b) . paje MD 1. gde su 0 presek dijagonala. a) Moze se konstruisati pravougli trougao ABO. Dakle. Bez uputstva . to je c 1.. Koristiti uputstvo iz prethodnog zadatka.p. E pripada pravoj AB. p. d d = ~ i ugao 0 = 90° itd. itd. _ 350 AL = . normalna je sa dYe prave koje se seku i koje joj pripadaj u itd. Dokazite da je rayan odredena tackarna M. ' 509. q. St 22 514. Presek simetrale s duii MC sa pravorn AM odrduje terne B pravollgaonika itd . BC = c. 5. stranica AM = a . jer su mu poznati d.B dokazite da su podudarni i trouglovi KMA i KMB . c) Neka je CEII BD. 2 2' a) NekajeCEl1 AD.em. EC = d i njegova visina h itd. 512. je projekeija praye p na ravan n. 2 2 2 M B 498. c) Trougao ABM Je odreden stral11cama AB = C/. UoCite na pravoj p tacku P M i odredite nj enu projekciju M. d) Pravougli trollgao AB N je odreden katetama AB = a i BN = d . Posto prava c pripada ravni a 1. Simetrala sd uz i AN sece pravuBN u tacki C itct. AO = .em . poznate su katete d. pa se moze konstruisati. (sl. OB = . 22). trougao MAB j e jednakokraki. . konstruisite pravu c 1.D1. c) Moze se konstruisati trougao ABC. te se lako konstruise. Kroz tacku M. Ako pretpostayirno da ravni a i f3 imaju vise zajednickih pravih. gde je llgao B = 180°. koja sadrZi datu tacku A i ravan f3 1. Trougao AEC se. b) Trougao EBC se moze konstruisati jer su poznati : EB =C/ . AB 2 b) Moze se konstruisati pravoug li trOll gao ABO. AB . ugao A p a a.b. tom slucaju 501. a) Moze se konstruisati trollgao ABC jer su puznatc dye stran ice i visina koja odgovarajednoj od njih. ugao E = a i visina koja odgovara stranici EB itd.D i M. ravni. 500. Konstruisite ravan a 1.a ild. d. 2 2.. u: .J3 a. MB je nj egoya yisina. q.A i KM . (51. praya p. Neka je D sediste dllZi AB. koja takode sadrii datu tacku A ravni . = 2a (vidi prethodni zadatak) . 60° (trougao MAB j e jednakostraniean). d) Trougao ABL se moze konstruisati . normalna na duzi AB (sl. stranica AC = d i llgao I'l'l = 135°. 9 em. ~. Sli cno M .' uglom M = 45°. p. ugaoE = a(CEIIAD). q. moze konstrllisati posto su poznati: AE = a + b.C/ I ugao M . ltd d) Trollgao EBC se moze konstrui sati posto su poznati: BE =C/ .. Kako je MA = ME (za5to?). Ortogonalnost pravih j 513.1 .2. Koristi ti uputStvO iz prethodnog zadatka. 23). Ugao p ravc j ravni 506. St lJ 237 236 .AB . b) Moze se konstruisati trougao ABO. 510. d. c je trazena prava. AC = d" EC = d.b.J2 M. 508. 511. SUI 499. ' AM = 2" + 2 . a i b prave koje pripadaju ravni n i simetricne su sa p.b. 21). _ . gde je E projekcija preseka dijagona la 0 na stranicll AB. 503. sledi da je c 1. a posto prava c pripada i ravni f3 1. Neka prava p prodire ravan n u tacki K. p. dak le ravan odredena tackama MDM.AB.b. Traieno geometrijsko mesto taeaka je simetrijs ka ravan date duzi..h. d) Moze se konsrruisa ti pravougli trougao AEO. TrougaoEB C se moze konstruisatijer su poznate EB = a .

~ kU u. ugao dicdra.B. k' C . A 8 3ii J.i..= AO+ DB = DO+ DC => AB = DC. Da bismo odredil i LeA B. uocimo visi nu CD trougla ABC. Postoje ~.+ BC · = AB -.. To b~ znac l ~o da su ~n7 ~cdusobno paralelne..-. iB.") = L(AB . a ona jc U ovom slucaju i tczBna dui Irougla.- - A /XJ • AB =~AB. = ). (sl. Neka je 1fSJr. njihove projekcije na iviei s diedra ...i1t I BBIIJr. U pravouglim lrouglovima ABB. 5. 28).2 + A.1t . Sledi da su: L(AB. Vcklori U proizvolj noj tack i 0 odrediti vcklor Oil. 0. == ai A. onje i pravougli. vektor DB jc trazeni veklor tj. s).e = BB . 239 238 . pa Je: I I J (I)EC = A.. I VektorO.Ln) AB = 6m .2v (sI 27). " • <1.3. AB. Vektori BM i eM su dva suprotna L(AB. = 3. lz pravouglog trollgla CDC..". je oomlalna na AB (po~to je SI 24 CD. CC. Iz jednakosli AA. (2) AC = .fi i A. cetvorougao ABeD je paraleiogram. pa je njihov zbiT nula vcklor. = pa se iz pravouglog trougla AA .J'C.. 25 ~ = AB+ BM } => 2AM = AB+BC+BM+CM= AM=AC+CM Sledi da je LBAD. = 30° i L ABA. pa su dufi AB .. odredena lackama C . Zn. je 517. Ravao d. vektora. BB.B . DB =l.aci pmva ~ JeJedl n a ~rava koja sadrli A i nonnalnaje pravama p I q.. pray dicdar. LIAB.:\. sledi dajc : 515.. + 2" (sl. ). Latim vcktor Ab == -2-.r).. 2\. Iz ( ~) i (2) '!ollgao IBC je jednakokraki.8. CC . = ~AB . C. 17 tackeD konSlru isati vektor O. AC = BC (sl.iAB.. =30 = = = G . lJ.)~~ " CD 516. Zbir ovih 012. 26). - .Ji Jcdnakosli daje Posto je trougao ABB.) = 30·.3~ = 4.fa' + a' = "fl. BB.B.JS l . je projekcija lemena C na ravan (CC. 1 i BAA . zadatak Ima samo Jedno resenjc.. = ~sledi dajcugao CDC .l = C/. a em i A. s).~ pravougaom k. =0 .CC . Dobijeni celvorougao ASB BC .iAB. Sl. a zatim vcklOr Ab = 2 -. a posle jc AC.A. ) = LABA.s) = LABC = 45·. Sledi da je lIgao CDC.. ~Ij A.ravni a i f3 ~i sc P?klapalc i prave p i q bi bile Ilonnalne nn jcdnu istu ravan. takode pravoug~l"i. ~to je SUprotnQ pretpostave. la . AA. 24) AB pripada ravni n .. ko nslrui~imo u ravni it BC II 'A C ' ' I I I k0Je se :.. = .' =2a. L(AB. tacka A i B na njegovim stranama i A.l .r) = LBAB . U trouglu ABC. dobija ~ - 1 0 . j e AB = AB = 51 28 2' 519. Oato je da je AA. Tra:!c se: L(AB. L ( AB.is I . 25). . i AlB projekcije du:!i AB na ravan 1f i 1t .. 51. Dakle. Na osnovu pretposl<ivke je AA . Po pretposlavei jc A0 = OC DB = DO (sl.B. = 2 m i AC = Sm. . 26 SI 27 A 518.----.' +BB . .B. 12.D i C..) i L (AB . ti.: AA .ll).B L =a. = 3u.. Oa bismo odrcdil i lrazeni ugao. = 30° ~to znaci da je = AB+ DC+ 0 = AB+ BC.

Slicno..tj. Zbir ov ih jednakosti daje AAI+BBJ+CC I = AB+ - 536.+CC. .BC. _ _ _ _ 3.AC ).' 523. AC=p+q.+ CA+ .2 NP = MD+ DC+ AB = ZAB. 539.. 222 3.J5 p. . .CC I • ladaje q=. AD=4n. CC =n-Ill.520. Veklori - 010 )=p+ q+r: 0 1 0)=q+2p. = O.p+q. BP BA . 527.a BC. DA = Z(AC+ BD).= MC+CT itd.AD .AB. BC -- = Z( AC+ BD). PQ PB+ BQ BP+ BQ.+ BC = - 537.u kolineami. (2) OQ = -(OA+ OB+ OC+ OD). tadaJc: .'edi (3)P"Q. Neka su A I BI C I sredi~ la siranic.kton PQ i AC su kolineami (PQ II AC). DE=-p.. 54 1. b) d) q = p+ (I. AE= aq. b)AC=2(m+n). 241 . BQ ::. 522. 10 iz (3) i(4) sledi P" Q =S. NP = NA+ AB+ BP. ako je Q s rcdi ~te - 1 ---- duzi UK.3542. DDI =-111. Kako je. AC = AB+ AD. 535. 4 - 1---- DF=a-p+q. AA. Kako tacka P pripada duzi NL. AfT 3 _ .. BB I =8C+ . AC i AB Irougl a ABC - AA ' I' BB I eC I su veklori koj i se poklapaju sa odgovarajuCim lei. 2 ' -1--- AB = Z(AC.vektori pi qsu kolinearni: c).8. 534. DG=a+q-(p+b ).CC =2(111-11). gde jc k E R.. O 2 °1 =2q. ------ - Iz(I) i (2) . = 10 q= 2(.(OA+ OB+ OC+OD). AD=2q.isnim Jinijama AA I • BBI. +BB . - - 521.-AC. I I (I)OP = ::. lskorisliti daje MT = At4+ AT.. OA = AB+ AD OB = :!B. FA=p-q. vektori j. nisu koli ncami . AE=4n-2m. Nisll nikad koJin cami.AF. takode: 528.fi~+ b) =. 4 4 PoltojePQ = ~AC. .. avektor MD="2AB). 4 2 (VektorDC=-AF. EE l =-n. Akoje P srediste duzi NL i 0 proizvoljna lacka.fi p.' = J3 p. . - EF=2a. 529.AF..BD). . 1- - )- 1.2 AD ' DC = AB+ -1 - 2' -00= AD. kolincarn i.. = =- =::. 240 pi qsu kolineami ako je p= k q. a tacka Q duii MK i znamo daJe (4) NLn MK = {S}.. . 1 - 2 1 -- CD = Z(BD. e) BC AB CA AAI =AB+-: eC I =CA + .p. Odavde sledi NP = . CD=q-p. FG=-b. DB = . v. = Z( BC+CA+AB)=Z 0 = 0 .AD. Kako je 3 3je PQ=-(BC-BA ). i q.- + . EF=-q. Ivrr = 1 \ifB+BT i . Zbir ovih jcdnakosti se svorli na sledeci naein: 3.AB Vektor NP moze se izraziti nu ovaj naein : NP= NM+ MD+DC+ CP. - 2 2 2 BC CA AB q= J3 p kol ineami .

.10.( 9) . IZ jednakosti b=k~:mi+4j'= k(3i-2}) dobijll se k=-2 i . =(X 1 - XI')'2 . n:::: -2. 555. 5. '2 . 554. a)~+b~(-3. + 11 b:::: v (gde 511 III i 11 k~ficij:n l i razlaganja) . y = 6. AD~(-I. 550. - .odavde je F=(I.BC ~ (-1.) '1 ).00 1 i OA I :::: - Xl i+ )'1 j. potrebno jc da vazi /IIa - (I) (2) AB+BC~AC. a)~~(-m-S)i+(-3m-4)j. GA+ GB+ GC+ CD = 544./277 3~+ 3b ~ (-11.. d) 2~_4b~(_1 8.5). druga komponenta 51'1 F.n~+bl~ I. = 2 AC <::> a= OA l .. 541. (adajc - 549. ~ (-6.4/1) i+ (-111+ 311»):::: 4 i+ 2j. ~toje trebalo dokazati. NekaJe e 1 _ • ondaje 2i+8j+xi+ YJ=3i-<i. A 2. + 3)1= 4 ~+ 2~ 2 2 (111.AD+DC~AC. . -F . 29 c=-a+-b.543.8). 8 iii -8.CD GD..-3). II 1514 14 AB+BC+ AD+DC = 2AG= (4) (AB+ DC) + (BC+ AD) ~ 2 AC.-3).XI ). IACJ~ AC 551. 1- - 1- 11/(2.. a) Na osnovu sl.DC .12 ~.8). 10.411:::: 4 A -111+ 311= 2.5).bl ~ -2-. 1). . pajc v = 10.AC~(S. dobija se: -----AG+ GB+BG+GC+CG+GD+DG+GA .. c) Vektori AB i AC su kolincami.1 EF+ .. AB~(9..4bl~ 2.(x" y) Kakoje F = FI + F. ~AB+ IAB I ~ s.b ~ -7. odnosllO BC ~ (-4. 2 2 Zamenom u prethodnu jednakost dobija sc da je f) Ocigledne Sll jednakosti: ~=(Xl ~CG+ .Jli7.+ 4 b.DC - 1- - 1- - EF~--AB+AD+ . tadajc 2 2' Zbir jednakosti (2) dobija se EF~-AB+8C.:klOf v razlozili po vektorima a i h.J2.. .j)_+ 1/(-4.1). On bis~o V.2).BC njihov zbir je: ~ BG+ GC.4). ~CJ~ sF2. SSJ.AB+ -DC = AC. 51. CD 552.BD~(-IO. 12). Kombinovanje (3) i (4) dobija se AB+ DC+ 2EF 1. 243 242 . odavdcse dohije daj e m= 10 in:::: 4. _ b) oi zajednu vrednost parametTa m vektor \I nije nula vektor. Ovi vektori su jcdnaki aka i samo aka je (3) 2£F:::: BC+ AD iii 1 - 2111. D(9. iii GA+ GB+ GC +GD = -(AC+ BG + CG+ DC).DA ~DG+ GA. _ _ _ " .48. S4S. b) a. m=-6. OA l :::: x: i+ Yl j. '0. 29 ocigledno je: 546.BC+CA+DA ~O Ali ~ (1.13~+lbl ~Jls7.-12}. Aka je 0 koordinatni pocetak pravoug[og Dekartovog sistema.1U.)'1)' AB ~ AG+ GB..+ (Y 2 .S-l5. ~to je trcbalo dokazati. ~ (-6. m= 2 Zbir jednakosti (l)je: EF~-(BC+AD).6). Aka se iskoristi fdenje prethodnog zadatka.

----::-"'::--±----"najmanju duzinu ako pripada pravoj liniji. simetricna ~ Iika prave b u adnosu na a sece K u temp. 3J paju sa A. 562. _ Neka je najpodesnije mesto za vodotoran. . a 6 duzina vodovoda AC o + BC o minimalna. 8. A SJ . Trougao ADC j e odreden i he moze se konSlrui satI. a simetrala s duzi DC sece AD" temenu 8 . 31). AC o + CoB .Konslrulse se s uneln~na ~ oballl MK.. tada je CoB = CoB" a zbir. tj..• ta ' ka 8 tacke 8 II 0 0'" na .I) b..Trougao ABC je trazeni . AB.Konstruisati duz AD = a + c.. prava linija. Posto su c A i C sa suprotnih strana ()se 5.Neka je traZeni trougao ABoC o. Spajanjem Boi Co sa simetricnim sl ikama A. to CA n 5 = {K} (51. i A.onstrukcija. .4.. KniZoi luk sa centTom u A i poluprecnikom b sece pravu k u tacki C. 564.5. ondaje M B AK + KC >BC. ..Neka je ABeD trazeni rornb (51. izlomlj ena linij a AC oB I (51. K onsr[lIkc'Ja. Konstrukcija.10 Analiza..tako da j e AD=a+ c. posto je AC = b. C: one su temena trazenog trougla.e i konslrukcije. dn . = AM po konsrrukclJI.nu C . . K. Konstwk ija. Co i Bo se poklaSI.. Analiza. Odrediti sl iku A tacke C i sredisJeS romba.} dva resenj a.4.Dokaz sledi iz analize i konstrukcije: 0 Diskusija. Anali za. C . 3) b. meSlD 7. tada je AK = BK. Dokaz. 1 OS NA SIMETRLJ A 561.sill1etricna . n K = 0 nell1a resenj a. AB + BC = AB + BD = a + c. 32). Trougao DCB je jednak o· kraki. zadatak ima jedno resenje. Analiza. u lack.i A. 563.Za LxOy < 90 b. Dokaz. :S b < a + c zadatak ima jedno resenJe. koji je jednak duzini izlomljene linije A.: slika taeke B u odnosu na obalu "" ' MK. za LxOy ~ 90 0 nema resenja. a produzenoj stranici AB odredill1o tatku o+c D. na primer C. .co'. 34) treba da postane 6. Ova izlomljena linija ima ?-. Nekaje B. Diskusija. 30). Oa bisrno rornb kon5truisali treba odrediti jedno Ierne. sece krake ugla Ox i Oy u tackama B . Dokaz. AB. simelricnu sliku pm\'oJ h " odnosll naa. a visina koja odgoo vara osnovici je osa s imetrije i sece AD u trecem ~J 33 temenu trougla .Konstruisati simetricne slike A. tacke u odnosu na Ox i Oy. . n MK = lCI je J 4 optimalno ... i A. . Disku5ija. 5 njena osa simetrije. .. tacke A u odnosu na ose simetrije Ox i Oy dobijamo orvoren obim trougla. A '0 d -l SI.onstruisati prav u b. zatim u ~slala dva temena B iD. n K = {C} jedno resenje. . n K = {C. n MK {C} je trazena lacka. A.. a C t' cka k O. Kako je AK +KC =BK +KC.C. 0 x (51. a A. a BK + KC >BC.3 vodotor'dnj. .la pnpada istoj poluravni sa lackomB . Neka Je AB data duz.Neka jc lrazeni trougao ABC (s l. vlsma h.Dokaz sledi iz anali7. Pra va A. . TackaB o i C o pripadaju kractma ugla xOy. 0 Posto su dijagonal e ramba njegove ase simetriJ c. . 32 = 245 244 . 2) b. AC >BC.K. 33). Osna i centralna simetr'ija 5. 565. tj . treba daje manji od C I bilo koje izlomljene linije koja \ I spaja A i 8 " tj .Za h. na odSlOjanju h od AD konstrui~emo k II AD.CoBoA.

v - 596. Ako prava 13 S. od A i B. Dokaz. . ""A . E ne pripadaju iSIOj pravoj . • • Konsrrukcija .. Translacija 578. pra:e~ u odnosu na A prolazi kroz tacku N. a) . stable I elektricni stub (51.. E i S je meSla redom: pumpa. 585. 35 5.' • M. tada Sll B I A dva lemena. presecne tacke opisane kruznice oko MBC. BC = 30. . N . (A) T teziste trougla. 3) 0. Tacke MI N su slmetTlCn odnosu na A. 35).C = LA . Neka j e H onocenlar MBC. 2 2 2 Konstruisati MTM.AM = 31. Presek slike kraka sa drugim krakom odreduj e jedno leme kvadrala ild .... i C. E AB.I ) 0. n K = {N .Dokaz s ledi iz analize i konstrukcije . .. 567. 5. Vidi zada ak 562. 571.. gdeje AT = 1• . lad a je LAA .(a)=a" 51 36 591. simetricne u odnosu na S. A =B.E pripadaj u iSloj pra voj i SK ~ Sf' . cije su kalele zatim konstruisati simetralu duzi AE itd . Tako dobijamo lelllena parcele (grantee). Analogno postupamo i sa oSlalim dvema stranicam a. jesimetricna lackaza K u odnosu na S. 1/ - - BC 2 ° c) T . .. nK= {N}. . pri cemu je AB = 0 . a 51.Konstruisati cen 0 . to je MS = SM..2. . a) K.(C) = C. 37).S.}.PrelpOSlavimo da AC + BC nije najkrace rasLOjanj e lackee. AC b) . Diskusija. Diskusija .. < AB . Kako jc LB = LAA C (kao periferijski nad istim lukom) i LB = LA. 577... Konstrukcija. a lojc protiv urecno leoremi 0 zbirll dye srranice ITougla . Produziti srranicu BC za duz inu dijagonale. . au suprotSI 17 nom smeru LD = HC = 20.b. simerrija ~ . AC o + C oB . .aNAno= {M}. . o DA(B) = B.K.. n K = 0 nema resenja.. Tacke A. Posto su M i M. Konsrru isali pomocni pravougli trougao ABE. a A" B" C.). SL i S/-/ su normale prema AD i BC. TM = 1• I.5. 2) 0.• Simetricna slikao. } dva rescnja. a) r . 247 246 . (V = AA. Ako '3 '3 je S srediste duii TM .. Konstruisali s imetricnll sliku jedn og kraka datog ugla simelrij OIll op .Neka su ABCD granice parcele.Dokaz. 566. LS = SH . 13. < AC + CB. Konsrrukcija i dokaz slede iz analize. n K = (N) jedno resenje. sa produzecima visina lrougla. i H Sll simetri cne u odnosu na silll etralu BC.zadalak!e neodreden c) K. Analiza.Konstruisati sa iSle strane -0 tacke L i H duzi LA = HB = 0 . . 36) . a K.jedno resenJe. C M Q. 80 ~ 595. tj. E pripadaj ll iSIOj pravoj i SK = SE . S.nema resenJa. InDC= {M} cenrralno simetricna slika tacke M je M. lj . takode su E iE. . (0 presek d ijagonale). Analiza . b)K .Zadalak ima lIvek samo jedno resenje. KS n BC = (K.4.. tralno simetricne slike B. (51. Bez uputstva. centralno simetricne u odnosu na S.. 0.Nekaje MN trazena duz (51. jer je AB centralno simetricna slika CD u odnosu na S. (u = AB+ . + AB). . 570. I). S. sto znaci poloiaj pravih AD i BC je odreden. Diskusija. zalim konstruisali simc· tralu duzi BE = b + d itd.HC (kao uglovi sa normalnim kracima). 569. CENTRALNA SlMETRIJA 0 i d .ili AC o + C oB .HC je jednakokrak . .. proizvoljnih tacaka B i C prave u odnosu na ta6ku A.HC. o 579.

. Uociti proizvoljnu taeku A na pravoj I. a trans lac ijom dllzi EC za vektor CD preslikall10 1I duz BD . Eq . A. 40 !!.I-----1"'-----I¥---/.B. cijije intenzitet jednak datoj duzi.C. AE = a + b. p B SI. Nema uputstva. . a iz RA =PD da je Q presek dija~onala paralelograma ARPD.B. Tada: I ° a > d zadatak irna 4 resenja. kome Sll poznate sve Iri strani ce.N. n k = {M } iii p ' n k = 0 itd. .p / C. Dokaz. r) preslikati translacijom u K'( 0'. + d zadatak ima resenja. . Analiza. 41). a pravac isti sa pravom AB. zadatak irna dva re!ienja.Neka j e trazeni !!. A. II / -' za veklor " ---. qn I. Pres likali lrougao ABC ec. Dikusija. c) odsecak PD za vektor DA u poloZaj RA . Ako ovaj uslov nije ispllnjen .B. Konstrukcija j e prikazana na slici 39. . 605. I U MBC (51. p Preslikati datu pravu p translacijoll1 za vektor ~ . KruzrucuK(O. Trougao ARD je odreden I moze se konstruisati. 602. lz MQ SI.. r) za vektor v. sledi da je Q srediste duzi AP.. Analiza.Nekaje d = p(p. 42) aM.J3 ili a = d. " . se moze lako konslrui smi . 38 606. . K'nK= {N. . B E 2° a = 2d. = a. =0nd.. PresliC kati duz BN translacijOIl1 za vektor MN U c.Neka je ABCD trazeni lrapez (sl.ABC (s I. a iz tran51acije je MP = NB iPB = MN paje CN = NB i AB = AP+PB = MN + MN =2MN. ~------~--~ ' 51. N sredi~ta sllprotnih stranica AB i CD. 603.. ' up.Za Id . mean trougao A. Povezivanjem datib elemenata p postizu se sledece tri translacije: a) preslikati translacijom stranicu B e 1za vektorCD u PD. Analiza.l iliK'nK.Konstmisati MEC stranice AC = d. Trougao A. M '} I'1 P. = {N} iliK'nK.C.dl < a + b < d. o c o .C E I. nema resenja.B . q) rastojanje izmedu paralelnih pravib .Dokaz sledi iz analize i kon5trukcije. 607. Trougao APD moze se konstruisati jer su mu poznate ~49 248 . .3 8) . ad duzi ~ 604.Dokaz sledi iz analize i konstmkcije . Dokaz. 51. E p. 40) tat ka M je sredi ste~anice AC i MN II AB. . zatim 0a " preslikati tr8nslacijom za veklor CC.Neka je ABCD trazeni cetvorougao (sl. 41 -----d --~-----­ c d. a c dll z PM. Diskusija.l itd.A. 39 ="2CD i BP = CD 1- - . Iz podudarnosti trouglova konstruisati jednakostra. 599. EC = d.. ako translacijom za vektor DC pres likam o dijagona lu DB u CEo dobicemo trougao AU. . l~slacijorn MPM "" I1MNC sledi da je i MN = CN i AP = MN.-'----r--\---~~. 'nk = {M . 598. pa konstmisati duz AB jednaku datoj duzi i paralelnu sa I" a zatim konstruisati kroz tacku B pravu qll l. .B--=/ B-~. eiji kraj pripada pravoj I. = {B. translacijorn za vektor Konstrukcija . .ABC.C .. 3 3° a < d zadatak nerna resenja. b) duz MN za vektor ND ="2 CD u poloZaj QD.B. " . Konstrukcija..C pres likati ga u A. rna kog modula u pravcu paraleluih pravih u !!.597..

dYe slranice i medijana, a takode i trollgao ABP cije su sve tri stranice pozDate, a samim tim i cetvorollgao ABCD moze se konstTuisati. Konstrukcija. - Konstruisati trougao ARD cije su sve tri stranice poznate. Preslikati AR translacij om za vektor AD 1I DP. Konstruisati i /:,.A BP (poznate sve tri stranice). zatim presli kati DP translacijom za vektor PB u CB; dakle cetvorougao ABCD j e konstrui san . Dokaz. - Dokaz sledi iz analize i konstrukcij e. Diskllsija. - Zadatak ima jedno resenje ako je mogllca konstrukcija trouglova ABD i ABP, tj . ako su ispllnj ene relac ije: Id - bl < 2m < d + b i la - cl< AP < a + c.
o
b

615. 616. 617.

Presek simetra la dllzi AB i K1 je latka 0 , koja je centar rolacije .. . . a ugao rotaclJe Je 900. Pri rolacij i prava se presli kava u pravu koja zaklapa sa svojim likom ugao jednak uglu rOlacije itd. Pri rotacij i ugla CAB u s meru kazaljke na satu oko tacke A, pol llprava AC poklapa se sa polupravo m A B. Pri ovoj orijenlaciji imamo: L CA F = -60°, L BAE = -60°. A