Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

2) statistička analiza. str. str. Po zakonu velikih brojeva. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. Ekonomski fakultet. Mirko Savić. ona se mora posmatrati u velikom broju. obrađeni podaci treba da postanu informacije. Drugim rečima.. prikupljanje statističkih podataka. str. Subotica. Sa druge strane. str. 2005. 2004. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Beograd.1. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. prikazivanje statističkih podataka. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. To znači da nakon statističkog istraživanja. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. 3. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. 2005. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. Beograd. 10). 10. Subotica. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. odnosno masovno. sređivanje statističkih podataka. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. koje su po svojoj prirodi varijabilne. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. ~2~ . Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. 30. 2. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. Sstr. Naime. 1990. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. 2007. 3.

1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. Ekonomski fakultet. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava. str.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. 31. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. ~3~ . analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. statističku analizu delimo na: statičku analizu. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Na osnovu ta tri stanja. i korelac. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. 1990. Subotica. U pitanju su matematička obrada podataka.

obrada i prikazivanje podataka. Viša poslovna škola. izbor izveštajnih jedinica.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. Ekonomski fakultet. tehnička i neka druga pitanja. str. ~4~ . Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa. grupisati ih. jedinica i obeležja posmatranja. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. Priprema posmatranja.1. 5. 3. rokove. 1999. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. finansijska. U suprotnom. predmet. Po ovom gledištu. Pripremne radove. Subotica.. organizaciona. 1990. Analiza podataka i njihovo tumačenje. Obim posmatranja. obeležja jedinica posmatranja. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. 2. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. U njoj treba formulisati cilj. Redakciju upitnika i uputstava. Mesto i vreme posmatranja. . 4. uputstava. definisanje predmeta posmatranja. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. Predmet posmatranja. str. sređivanje. Jedinicu posmatranja. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). 2. 32. prikupiti statističke podatke. potpuni i istiniti. Beograd. potreban kadar i njegova obuka za rad. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska. 2.. Kontrola.1.1. grupisanje. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze. jedinice posmatranja. Obeležja jedinice posmatranja. Izvor i način posmatranja. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. izradu upitnika.

). po pravilu. 2005. Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer. 10 ~5~ . tako i tehnički i organizaciono. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. radi se o homogenoj statističkoj masi. str. stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. U zavisnosti od postavljenog cilja. Subotica. broj članova domaćinstva i sl. govorimo o homogenoj statističkoj masi. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. Ali. konkretno i precizno. 13. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. pored društvenih vrednosti. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. odnosno posmatranje statističke mase. 11 Ibid str. kako bi se što bolje definisali predmet. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9.Proveru rezultata posmatranja. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. kako sadržinski. Priština – Zubin Potok. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). Na primer. str. 2003. Prema dimeziji. Na primer. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. zdravstveno stanje. Međutim. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma. obeležja i jedinice posmatranja. da bi se upoznala statistička masa. 189. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. utvrđivanje statističke mase. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. 13. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. Jasno. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. nije nimalo lak i jednostavan posao. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. Ekonomski fakultet. Usled složenosti posmatranih pojava. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. Mirko Savić.  Predmet posmatranja je statistička masa. ima i svoju svrsishodnost. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka.

U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. Tako. Viša poslovna škola. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. Drugim rečima. preko kodova. nacionalnost. Neretko. Ralević. potrošnja goriva. 1). formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil. mesto rođenja. itd. visina starost. naučna dostignuća itd. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. rangova. ako je jedinica posmatranja zaposleni. itd. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. Na primer. 2001. iznos zaduženja po zaradi i sl. Socijalni artefakti. odnosno kadrovska služba.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. Filipović. visina zarade. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. a izveštajna jedinica je preduzeće. obeležja mogu biti zapremina. Beograd. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige.mala preduzeća . jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. atributivna obeležja mogu biti pol. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. pisma. slike. neformalne društvene grupe itd. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. broj zaposlenih.…). Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. masa. 1999. ako posmatramo jednu firmu. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. Organizacije. Na primer. broj sedišta. automobili. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. bračno stanje. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Redakcija upitnika i uputstava. Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. ubrzanje. zgrade. broj godina radnog staža. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. snaga. procenata i slično (Marić. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. str.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. numerička obeležja mogu biti starost. težina. Statističko posmatranje zahteva obrasce. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje.…). Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. broj izdržavanih lica. 7 ~6~ . Tako na primer. Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. Grupe. str. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“.

Za svako statističko posmatranje. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. 5). pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. Subotica. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. 37. 3) poštanskotelegrafski. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Izvori i načini posmatranja. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. predmet primene statističkog metoda. inventarski zapisi. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. Na primer. a na koja se traže odgovori. 2) prijavni. 4) korespodentni. 1990. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. 1999. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. str. Na taj način se štede finansijska sredstva. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. str. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. Kada govorimo o načinu posmatranja.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. zapravo. može se koristiti kao izvor posmatranja. ali je dosta skup. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. Dokumentacija (kartoteke. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. str. matične knjige. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. Ekonomski fakultet. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. u zavisnosti od cilja posmatranja. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović.) ako je pouzdana. Petković. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. 2) preko dokumentacije. Međutim. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. ~7~ . Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. Na primer. itd. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. lično ćemo. 1999. sređivati i analizirati. 5) samoregistracijom. čitav posao koji smo obavili pre toga.

periodično i zakonito. Na primer. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. u kritičnom momentu. jednovremeno. itd. te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase.04. Obim posmatranja.). Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. ~8~ . a nekada samo pojedine. požari. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. Prema vremenu posmatranja. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. dnevnoj količini proizvoda. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. 1999. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno.). Petković. Na primer. itd. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. kao i na mestu gde treba da se nalazi. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno.03. str. o dnevnom učinku. zemljotresi. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. kod popisa stanovništva. Mesto i vreme posmatranja. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. periodično i stalno. i 01. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. Drugim rečima. Na primer. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. 8). posmatranje može biti jednokratno. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica.

Drugim rečima. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. Delimično posmatranje obuhvata anketu. izveštaj o rođenju. izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. a i ne moraju imati određenu osobinu. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). Na primer. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. Pri planiranju uzorka. Obično ga sprovode lica. pa su interesantne za posmatranje. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. No. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Tako npr. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. ~9~ . 1999. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. uzorak. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . 9). Petković. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. uz izvesni stepen verovatnoće. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. Kod izbora jedinica. selekciju i monografiju. Na primer. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. str. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. izveštaji o prometu. Prema veličini. procenu. itd. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. odnosno institucije sistema. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. pre svega. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. Najčešće. radi svojih poslovnih potreba. posmatranje jedne eksperimentalne škole. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje.

ove greške utiču na rezultat. Pribavlja se dokumentacija. svi ~ 10 ~ . što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka. jer se međusobno potiru.). Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. selima i sl. spiskova i adresara. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. školskoj spremi. str. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. opštinama. pokrajinama. gradovima. izbor i pripremu kadrova.3. vrše se intervjui. itd.1. bez vremenske odredbe. na primer. Svi obrasci. unose u tabele i grafički prikazuju. državama. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. zanimanju. 49). koji grade tzv. bračnom stanju. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. 9).1. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja.1.4. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. 2. 2. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku. 1999. Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava.. tj. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. 2. anketiraju se ispitanici i sl. Tako se. tako i nakon završenog prikupljanja. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. Petković. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. srezovima.2. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. vremenske serije. propagandu itd. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. 1991. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. pa se moraju otkloniti. tako i po okončanju te faze. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. str. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. kartografskog materijala.

postoje tačkasti. pravougaonici.su.ac. stagnacija i opadanje). geometrijskih slika (kvadrati. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu.) i geometrijskih tela. 2. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. linija. površinski i prostorni dijagrami. simbola. linija. Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta. u zavisnosti od oblika.. deo podataka se.. kontitenta ili čitavog sveta. U odnosu na to gde se crtaju.pdf ~ 11 ~ . krugovi. do određenog nivoa. obično po regionalnim statističkim centrima. Nakon sređivanja. slika. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda. pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. linijski.grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu.1. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. To znači da.eccf. sređuje na više mesta. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka.5.

dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke.2. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. 17). Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. ponderisana aritmetička sredina. sa porastom. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade.2. kao i pratećih komentara. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . pa prema tome i statičkom analizom. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. atmosferskih padavina. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. modus. standardna devijacija. onda se nazivaju statistika uzorka. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. kvartilna devijacija). vodostaja. a ako se odnose na uzorak. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. dinamička i korelaciona. (Savić. Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. koje su dobije naziv trend. U statističkom proučavanju pojava distribucije. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. koji se zovu uzorak. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. oni se nazivaju parametri skupa. Ako. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. ili čak beskonačna. Statistička analiza može biti statička. ubistava i samoubistava. 2005. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. bolesti. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). ali vez vremenske odredbe. raspršenosti) članova posmatranih grupa. str.. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. struktura i sve bitne osobine statističke mase. na primer. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do). u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl.

grublje i oskudnije od parametrijskih. Fakultet organizacionih nauka. proučavati i tumačiti. a najmanje je neutralnih. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. Njihova distribucija je. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). uglavnom. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. U pitanju je teorijska. krivolinijsku korelaciju. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. „slobodnu distribuciju“. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. prema rukovodstvu i sl. a njihova informativna vrednost je manja. apsentizma. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. a posebno za linearnu korelaciju. ili je većina protiv.. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. klasifikovanja i prikazivanja podataka. matematička kriva verovatnoće. po pravilu. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. korelacije i varijacije. kaže se da postoji pozitivna korelacija. U suprotnom slučaju. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. uglavnom.povećanja. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. motivacije i produktivnosti. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. tako da je većina za. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. Za te pojave se kaže da imaju tzv. 138. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. Beograd. Ove metode su. korelaciju ranga. povređivanja na radu. Statistika kao metoda. varijabilnosti i korelacije. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. 1999. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. fluktuacije i sl. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. tj. prema određenoj promeni. temelji na metodama parametrijske statistike. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. ~ 13 ~ . ne distribuiraju se normalno. gde su hipoteze nezaobilazne. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. Na primer. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. str. ekstremna. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge.

U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. Obrada podataka je.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi.2.2. Beograd. u suštini. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. tj. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. Fakultet organizacionih nauka. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase. test sume rangova. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. 127. str. str. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci.3. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka. Mek Nemarov test.oblika obrade. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda. 1999. medijana test. Uopšte. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. test predznaka. 193): prvo. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize.2. ~ 14 ~ . Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica.2. drugo. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). 2005. njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. 2. 2. test ekvivalentnih parova. KolmogorovSmirnovljev test itd.1. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. 2.

redakcija upitnika i uputstava. grupisanje. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. Visoka poslovna škola Čačak. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. prikupljanje. str. jedinice posmatranja. predmet posmatranja. 3-4. 2008. a može biti statička. prezentuje i vrši analizu podataka.statističko posmatranje i statističku analizu. te interpretira rezultate sprovedene analize.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. koje su po svojoj prirodi varijabilne. vrši odabir i grupisanje podataka. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. obeležja jedinica posmatranja. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. statističko istraživanje obuhvata četiri faze . sređivanje i prikazivanje podataka. analizu rezultata i njihovo objavljivanje. izvor i način posmatranja. obim posmatranja. kojim se obuhvata cilj posmatranja. grupisanje.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. Po jednom drugom gledištu. te analizu podataka i njihovo tumačenje. Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka.pripremu posmatranja. mesto i vreme posmatranja. kontrolu. dinamička i korelaciona. Čačak. Statističko istraživanje uključuje dve etape . Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. sređivanje. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. ~ 15 ~ . obradu i prikazivanje podataka.

11. Čačak. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. 7. Beograd. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Subotica. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. 3. 2008. Ekonomski fakultet. 2001. 2004. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. Viša poslovna škola. 2007. Univerzitet u Nišu. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Ekonomski fakultet. Beograd. Ekonomski fakultet. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. 2. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. 4. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. Subotica. Naučna knjiga. Ekonomski fakultet. 12. Split. 1982. 2003. Beograd. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Fakultet organizacionih nauka. 1999. Beograd. Niš. 2005. Beograd. 1990. 6. 10. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. 1999. Visoka poslovna škola Čačak.1. Beograd. 8. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. 5. Mirko Savić. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. 2003. ~ 16 ~ . 9. 1987. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. Priština – Zubin Potok.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful