P. 1
statistika1

statistika1

|Views: 1,100|Likes:
Published by Bezimena

More info:

Published by: Bezimena on Feb 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/27/2013

pdf

text

original

Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

Subotica. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. 2. Beograd. 10). 3. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. prikazivanje statističkih podataka. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. 30. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. 2005. 1990. sređivanje statističkih podataka. Saobraćajni fakultet Univerziteta. 2004. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. Subotica. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. To znači da nakon statističkog istraživanja. prikupljanje statističkih podataka. odnosno masovno. str. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. Beograd. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Sstr. str. Naime. 10. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. obrađeni podaci treba da postanu informacije. str. 2007. str. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. Drugim rečima. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog..1. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. Ekonomski fakultet. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. Mirko Savić. ~2~ . statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . koje su po svojoj prirodi varijabilne. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. 3. 2005. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Sa druge strane. 2) statistička analiza. Po zakonu velikih brojeva. ona se mora posmatrati u velikom broju. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”.

Subotica. ~3~ . 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. U pitanju su matematička obrada podataka. 1990. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. Ekonomski fakultet. i korelac. statističku analizu delimo na: statičku analizu. Na osnovu ta tri stanja. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava. analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. str. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. 31.

sređivanje.1. izradu upitnika. Mesto i vreme posmatranja. 3. Izvor i način posmatranja. Viša poslovna škola. Pripremne radove. izbor izveštajnih jedinica. 32. potpuni i istiniti. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). Subotica. str. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. grupisati ih. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. prikupiti statističke podatke. 2. 1990. finansijska. Redakciju upitnika i uputstava. jedinice posmatranja. Kontrola. jedinica i obeležja posmatranja. tehnička i neka druga pitanja. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa. predmet. 2. potreban kadar i njegova obuka za rad. obrada i prikazivanje podataka. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. obeležja jedinica posmatranja. 5. U njoj treba formulisati cilj. grupisanje. rokove. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja.1. Jedinicu posmatranja. 2.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze.. 4. U suprotnom.1. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. Obim posmatranja. definisanje predmeta posmatranja. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. uputstava. 1999.. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. ~4~ . Priprema posmatranja.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. Ekonomski fakultet. Po ovom gledištu. str. . organizaciona. Beograd. Analiza podataka i njihovo tumačenje. Obeležja jedinice posmatranja. Predmet posmatranja.

Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. radi se o homogenoj statističkoj masi. govorimo o homogenoj statističkoj masi. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer. tako i tehnički i organizaciono. Na primer. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. po pravilu. str. str. 13. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. 189. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. ima i svoju svrsishodnost. odnosno posmatranje statističke mase. pored društvenih vrednosti. 13. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. Subotica. broj članova domaćinstva i sl. da bi se upoznala statistička masa. Priština – Zubin Potok. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. Usled složenosti posmatranih pojava.Proveru rezultata posmatranja. kako bi se što bolje definisali predmet. U zavisnosti od postavljenog cilja. Jasno. Na primer. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. Međutim. utvrđivanje statističke mase. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. 2005. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. kako sadržinski. 11 Ibid str. 2003. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. nije nimalo lak i jednostavan posao. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. 10 ~5~ . ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. Ekonomski fakultet. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). zdravstveno stanje. obeležja i jedinice posmatranja. stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. Mirko Savić. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra.). konkretno i precizno.  Predmet posmatranja je statistička masa. Ali. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. Prema dimeziji.

Ako je jedinica posmatranja putnički automobil. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. str. zgrade. Na primer. atributivna obeležja mogu biti pol. Viša poslovna škola. Beograd. ako posmatramo jednu firmu. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. iznos zaduženja po zaradi i sl. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. procenata i slično (Marić. 1). nacionalnost. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. bračno stanje. ako je jedinica posmatranja zaposleni. masa. obeležja mogu biti zapremina. str. preko kodova. Ralević. Drugim rečima. 7 ~6~ . interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. Tako na primer. mesto rođenja. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. neformalne društvene grupe itd.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. itd. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. Grupe. Na primer.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. Neretko. broj zaposlenih. ubrzanje. broj izdržavanih lica. rangova. broj sedišta. visina zarade. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. broj godina radnog staža. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. visina starost. 2001. naučna dostignuća itd. odnosno kadrovska služba. slike.mala preduzeća . težina. itd. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Statističko posmatranje zahteva obrasce. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. Socijalni artefakti. pisma. Organizacije. Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima.…). Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince.…). a izveštajna jedinica je preduzeće. Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. Tako. potrošnja goriva. numerička obeležja mogu biti starost. Redakcija upitnika i uputstava. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. 1999. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. Filipović. snaga. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. automobili.

Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. str. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. Petković. Na taj način se štede finansijska sredstva. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Dokumentacija (kartoteke. u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. 1999. str. matične knjige. Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. Na primer. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. 5). Na primer. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). 2) preko dokumentacije. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. 1999. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. itd. 5) samoregistracijom. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. zapravo. inventarski zapisi. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). a na koja se traže odgovori. može se koristiti kao izvor posmatranja. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava. Subotica. Kada govorimo o načinu posmatranja. 4) korespodentni. Izvori i načini posmatranja. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. ali je dosta skup. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. lično ćemo.) ako je pouzdana. čitav posao koji smo obavili pre toga. ~7~ . 1990. 2) prijavni. u zavisnosti od cilja posmatranja.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. sređivati i analizirati. Za svako statističko posmatranje. 3) poštanskotelegrafski. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović. jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. predmet primene statističkog metoda. str. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. Ekonomski fakultet. 37. Međutim. precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković.

U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. Mesto i vreme posmatranja. Na primer. posmatranje može biti jednokratno.04. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike. dnevnoj količini proizvoda. a nekada samo pojedine. Obim posmatranja. str. i 01. itd. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. Drugim rečima. 1999.03. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni.). Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi.). ~8~ . Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. požari. periodično i stalno. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. 8).nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. u kritičnom momentu. zemljotresi. Na primer. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. periodično i zakonito. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. Petković. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. Prema vremenu posmatranja. jednovremeno. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. Na primer. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. o dnevnom učinku. kao i na mestu gde treba da se nalazi. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. itd. te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. kod popisa stanovništva.

odnosno institucije sistema. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa. uz izvesni stepen verovatnoće. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. posmatranje jedne eksperimentalne škole. itd. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. a i ne moraju imati određenu osobinu. izveštaji o prometu. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. Prema veličini. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. Pri planiranju uzorka. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. selekciju i monografiju. Delimično posmatranje obuhvata anketu. pa su interesantne za posmatranje. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. Petković. 9). Na primer. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. Obično ga sprovode lica. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. uzorak. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Najčešće. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). pre svega. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. procenu. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. 1999.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. Na primer. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . Drugim rečima. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. No. izveštaj o rođenju. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. str. ~9~ . ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. Kod izbora jedinica. Tako npr. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. radi svojih poslovnih potreba. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja.

). visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). bez vremenske odredbe. zanimanju. bračnom stanju. vremenske serije. str. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. anketiraju se ispitanici i sl. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. 1991. svi ~ 10 ~ . itd. pa se moraju otkloniti. Petković. selima i sl. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja.1. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. jer se međusobno potiru. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. Svi obrasci. koji grade tzv. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. opštinama. 49). Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. 9). Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine.1. Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. tako i po okončanju te faze. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. unose u tabele i grafički prikazuju. 2. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. propagandu itd. spiskova i adresara. 2. str. ove greške utiču na rezultat.1. gradovima. izbor i pripremu kadrova. Tako se.2. pokrajinama. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. 1999. državama. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. Pribavlja se dokumentacija. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka. tj.. 2.4. srezovima. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. kartografskog materijala. na primer. školskoj spremi. vrše se intervjui.3. tako i nakon završenog prikupljanja.

Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. do određenog nivoa. deo podataka se..grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu. simbola. pravougaonici.eccf. obično po regionalnim statističkim centrima. linija. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast. linijski. Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje.1. geometrijskih slika (kvadrati. 2. slika. linija. postoje tačkasti. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda. stagnacija i opadanje). a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www.) i geometrijskih tela. površinski i prostorni dijagrami.5. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. u zavisnosti od oblika.pdf ~ 11 ~ . pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način.su. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema..ac. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. sređuje na više mesta. krugovi. kontitenta ili čitavog sveta. Nakon sređivanja. To znači da. U odnosu na to gde se crtaju.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza.

itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka.2. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija. ili čak beskonačna. onda se nazivaju statistika uzorka.. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl. Ako. Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. Statistička analiza može biti statička. modus.2. atmosferskih padavina. a ako se odnose na uzorak. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. na primer. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do).) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. vodostaja. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. bolesti. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. str. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. (Savić. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. standardna devijacija. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). 2005. struktura i sve bitne osobine statističke mase. kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. oni se nazivaju parametri skupa. Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. ali vez vremenske odredbe. koje su dobije naziv trend. pa prema tome i statičkom analizom. kao i pratećih komentara. ubistava i samoubistava. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. U statističkom proučavanju pojava distribucije. Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. 17). koji se zovu uzorak. odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. ponderisana aritmetička sredina. dinamička i korelaciona. Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade. sa porastom. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. kvartilna devijacija). raspršenosti) članova posmatranih grupa.

grublje i oskudnije od parametrijskih. Na primer. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. korelaciju ranga. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. po pravilu. 138. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. ne distribuiraju se normalno. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. a najmanje je neutralnih. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. tako da je većina za. Ove metode su. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. proučavati i tumačiti.. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. Statistika kao metoda. gde su hipoteze nezaobilazne. klasifikovanja i prikazivanja podataka. kaže se da postoji pozitivna korelacija. apsentizma. str. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. a posebno za linearnu korelaciju. prema rukovodstvu i sl. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. tj. ili je većina protiv. korelacije i varijacije. uglavnom. krivolinijsku korelaciju. U pitanju je teorijska. Beograd. Njihova distribucija je. fluktuacije i sl. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. ~ 13 ~ . „slobodnu distribuciju“. povređivanja na radu. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. U suprotnom slučaju. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. ekstremna.povećanja. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. matematička kriva verovatnoće. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. temelji na metodama parametrijske statistike. a njihova informativna vrednost je manja. Fakultet organizacionih nauka. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. uglavnom. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. varijabilnosti i korelacije. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. Za te pojave se kaže da imaju tzv. motivacije i produktivnosti. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. 1999. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. prema određenoj promeni. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama.

2. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja.1. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). str. medijana test. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka. Uopšte. Obrada podataka je. Fakultet organizacionih nauka. njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze. test predznaka. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti.2. 1999. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. str. 2. 2005. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. u suštini. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. test ekvivalentnih parova. KolmogorovSmirnovljev test itd. 2. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije.3. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. 2. Mek Nemarov test. ~ 14 ~ . U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. 127.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi.oblika obrade. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. tj. 193): prvo. test sume rangova.2. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. drugo. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti.2. Beograd. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka.

izvor i način posmatranja. koje su po svojoj prirodi varijabilne. kojim se obuhvata cilj posmatranja. predmet posmatranja. Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. 2008. a može biti statička. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. jedinice posmatranja. prikupljanje. Statističko istraživanje uključuje dve etape . prezentuje i vrši analizu podataka. te analizu podataka i njihovo tumačenje.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. 3-4.statističko posmatranje i statističku analizu. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Po jednom drugom gledištu. grupisanje. str. vrši odabir i grupisanje podataka. obim posmatranja. grupisanje. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. sređivanje. dinamička i korelaciona. mesto i vreme posmatranja. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju.pripremu posmatranja. redakcija upitnika i uputstava. Visoka poslovna škola Čačak. obeležja jedinica posmatranja. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. te interpretira rezultate sprovedene analize. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. analizu rezultata i njihovo objavljivanje. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. obradu i prikazivanje podataka. ~ 15 ~ . Čačak. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. sređivanje i prikazivanje podataka. kontrolu. statističko istraživanje obuhvata četiri faze .

Subotica. Univerzitet u Nišu. Viša poslovna škola. Beograd. 3. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. 1999. Ekonomski fakultet. 2003. 4. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Priština – Zubin Potok. 6. 5. Split. Beograd. 9. 2007. ~ 16 ~ . 12. Beograd. Saobraćajni fakultet Univerziteta. 1987. Beograd. Subotica. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Mirko Savić. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. 2001. Ekonomski fakultet. 1990. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. 2. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. 2005.1. Beograd. 10. 2003. 2008. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Čačak. Ekonomski fakultet. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. Fakultet organizacionih nauka. Naučna knjiga. Ekonomski fakultet. 7. Beograd. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. 11. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. Visoka poslovna škola Čačak. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. 1982. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. Niš. 8. 2004. 1999.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->