Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

Beograd. str. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. Mirko Savić. koje su po svojoj prirodi varijabilne. str. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati.1. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. Sstr. odnosno masovno. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. 30. 2005. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. ona se mora posmatrati u velikom broju. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. 3. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. ~2~ . 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. str. Beograd. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. 3. sređivanje statističkih podataka. Drugim rečima. To znači da nakon statističkog istraživanja. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. 2004.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. 2007. obrađeni podaci treba da postanu informacije.. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. 10. 2. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. prikazivanje statističkih podataka. 10). Subotica. Sa druge strane. prikupljanje statističkih podataka. Subotica. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. 2005. Ekonomski fakultet. 1990. Po zakonu velikih brojeva. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. Saobraćajni fakultet Univerziteta. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. 2) statistička analiza. Naime. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. str.

Subotica.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. U pitanju su matematička obrada podataka. 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. Na osnovu ta tri stanja. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. ~3~ . str. 31. i korelac. statističku analizu delimo na: statičku analizu. 1990. Ekonomski fakultet. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“.

i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. 3. obrada i prikazivanje podataka. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. U njoj treba formulisati cilj. ~4~ . izbor izveštajnih jedinica. Obim posmatranja. 2. izradu upitnika. Jedinicu posmatranja. str. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska.1. potpuni i istiniti. Mesto i vreme posmatranja. rokove.1.. obeležja jedinica posmatranja. Redakciju upitnika i uputstava. Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. U suprotnom. str. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. predmet.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). Obeležja jedinice posmatranja.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. 2. Beograd. Po ovom gledištu. Viša poslovna škola. finansijska. organizaciona. potreban kadar i njegova obuka za rad. grupisati ih. Izvor i način posmatranja. 5. sređivanje. Kontrola. 4. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Predmet posmatranja. Pripremne radove. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. jedinica i obeležja posmatranja. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. Subotica. grupisanje. uputstava. jedinice posmatranja.. 2. 1999. 32. 1990. prikupiti statističke podatke. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. . ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. definisanje predmeta posmatranja. tehnička i neka druga pitanja. Analiza podataka i njihovo tumačenje. Ekonomski fakultet.1. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. Priprema posmatranja.

Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer.). obeležja i jedinice posmatranja. zdravstveno stanje. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. broj članova domaćinstva i sl. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. Prema dimeziji. str. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. 189. radi se o homogenoj statističkoj masi. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). po pravilu. Jasno. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. kako sadržinski. Subotica.  Predmet posmatranja je statistička masa. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. govorimo o homogenoj statističkoj masi. Priština – Zubin Potok.Proveru rezultata posmatranja. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. Ali. Usled složenosti posmatranih pojava. 2005. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. Ekonomski fakultet. 13. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. 11 Ibid str. stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. ima i svoju svrsishodnost. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. str. Međutim. konkretno i precizno. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. U zavisnosti od postavljenog cilja. Na primer. pored društvenih vrednosti. Na primer. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. 10 ~5~ . 13. odnosno posmatranje statističke mase. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. da bi se upoznala statistička masa. utvrđivanje statističke mase. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. Mirko Savić. nije nimalo lak i jednostavan posao. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. 2003. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. kako bi se što bolje definisali predmet. tako i tehnički i organizaciono. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma.

Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. visina zarade. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. Viša poslovna škola. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. nacionalnost. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. procenata i slično (Marić. numerička obeležja mogu biti starost. ubrzanje.…). 2001. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. broj sedišta. masa.mala preduzeća . Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. Na primer. Na primer. težina. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. snaga. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. ako posmatramo jednu firmu. visina starost. broj godina radnog staža. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. Grupe. itd. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. Socijalni artefakti. rangova. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. slike. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. atributivna obeležja mogu biti pol. obeležja mogu biti zapremina. broj izdržavanih lica. iznos zaduženja po zaradi i sl. 7 ~6~ . Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. broj zaposlenih. Redakcija upitnika i uputstava. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. odnosno kadrovska služba.…). 1999. Tako na primer. Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. 1). mesto rođenja. Filipović. Neretko. Statističko posmatranje zahteva obrasce. pisma. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. zgrade. potrošnja goriva. Ralević. str. Drugim rečima. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. naučna dostignuća itd. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Tako. bračno stanje. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. itd. str. a izveštajna jedinica je preduzeće.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. automobili. preko kodova. Organizacije. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. Beograd. ako je jedinica posmatranja zaposleni. neformalne društvene grupe itd.

Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. 1999. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. 1990. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. Za svako statističko posmatranje. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. Petković. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. ali je dosta skup. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. 5) samoregistracijom. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. Na taj način se štede finansijska sredstva. Na primer. Ekonomski fakultet. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović. a na koja se traže odgovori.) ako je pouzdana. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). Kada govorimo o načinu posmatranja. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. ~7~ . jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. 2) preko dokumentacije. 1999. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. čitav posao koji smo obavili pre toga. u zavisnosti od cilja posmatranja. 2) prijavni. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. itd. Međutim. str. 5). precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. zapravo. 37. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. Dokumentacija (kartoteke. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. 4) korespodentni. matične knjige. Izvori i načini posmatranja. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. 3) poštanskotelegrafski. sređivati i analizirati. Subotica. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. Na primer. str. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. predmet primene statističkog metoda. inventarski zapisi. str. lično ćemo.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. može se koristiti kao izvor posmatranja.

Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. a nekada samo pojedine. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. itd. požari. itd. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. Na primer. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. ~8~ . u kritičnom momentu.04. jednovremeno. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. periodično i stalno. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. 8).). Prema vremenu posmatranja. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. o dnevnom učinku. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi.03. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase. te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. Petković. periodično i zakonito. dnevnoj količini proizvoda. 1999. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. kod popisa stanovništva. posmatranje može biti jednokratno. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Mesto i vreme posmatranja. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis. zemljotresi. str. Na primer. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. i 01. Obim posmatranja. Drugim rečima. kao i na mestu gde treba da se nalazi.). Na primer. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu.

vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Delimično posmatranje obuhvata anketu. a i ne moraju imati određenu osobinu. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. Na primer. 9). ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. Najčešće. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. izveštaji o prometu. Tako npr. radi svojih poslovnih potreba. itd. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. Drugim rečima. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. Prema veličini. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. selekciju i monografiju. finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. izveštaj o rođenju. Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. procenu. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. Pri planiranju uzorka. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. No. pa su interesantne za posmatranje. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. Na primer. ~9~ . posmatranje jedne eksperimentalne škole. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost).Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). 1999. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. Obično ga sprovode lica. odnosno institucije sistema. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. uz izvesni stepen verovatnoće. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. pre svega. str. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. Petković. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. uzorak. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . Kod izbora jedinica.

zanimanju. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. Tako se. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja. srezovima.1. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. Svi obrasci. Pribavlja se dokumentacija. 1991. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. školskoj spremi. gradovima. tako i nakon završenog prikupljanja. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine. tako i po okončanju te faze. opštinama.). Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. svi ~ 10 ~ . posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja.3. vremenske serije. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. str. 1999. tj. 49). vrše se intervjui. jer se međusobno potiru. ove greške utiču na rezultat. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. pokrajinama. Petković. na primer. selima i sl. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. 2. bračnom stanju. pa se moraju otkloniti.4. unose u tabele i grafički prikazuju. Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu.2. anketiraju se ispitanici i sl. bez vremenske odredbe.1. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. 2. spiskova i adresara. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. propagandu itd. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. 2. str.. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. itd. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. izbor i pripremu kadrova. 9). Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. kartografskog materijala. državama. koji grade tzv.1. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku.

Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta.1. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. u zavisnosti od oblika. To znači da.pdf ~ 11 ~ . simbola. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema. kontitenta ili čitavog sveta. sređuje na više mesta. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. deo podataka se. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast.grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu.su.. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu.. linija.ac. slika. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. stagnacija i opadanje). pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. linija. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. Nakon sređivanja.5. U odnosu na to gde se crtaju. postoje tačkasti. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka. krugovi. površinski i prostorni dijagrami. pravougaonici. 2. obično po regionalnim statističkim centrima.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza. do određenog nivoa. geometrijskih slika (kvadrati. linijski.eccf.) i geometrijskih tela.

izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. ili čak beskonačna. Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. ponderisana aritmetička sredina. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize.. atmosferskih padavina. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). a ako se odnose na uzorak. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. koje su dobije naziv trend. Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. oni se nazivaju parametri skupa. kvartilna devijacija). onda se nazivaju statistika uzorka. koji se zovu uzorak. str. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. U statističkom proučavanju pojava distribucije. modus. standardna devijacija.2. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. 2005. ali vez vremenske odredbe. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka.2. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. na primer. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. (Savić. sa porastom. odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . raspršenosti) članova posmatranih grupa. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. Ako. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. ubistava i samoubistava. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. Statistička analiza može biti statička. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. bolesti. dinamička i korelaciona. 17). Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. kao i pratećih komentara. vodostaja.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. struktura i sve bitne osobine statističke mase. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. pa prema tome i statičkom analizom. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do). Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava.

Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. korelaciju ranga. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. grublje i oskudnije od parametrijskih. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. ekstremna. Ove metode su. motivacije i produktivnosti. „slobodnu distribuciju“. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. prema određenoj promeni. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. U pitanju je teorijska. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge.. Beograd. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). uglavnom. gde su hipoteze nezaobilazne. matematička kriva verovatnoće. proučavati i tumačiti. prema rukovodstvu i sl. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. a najmanje je neutralnih.povećanja. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. varijabilnosti i korelacije. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. korelacije i varijacije. ili je većina protiv. apsentizma. krivolinijsku korelaciju. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. po pravilu. kaže se da postoji pozitivna korelacija. str. tako da je većina za. fluktuacije i sl. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. Statistika kao metoda. U suprotnom slučaju. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. Njihova distribucija je. a njihova informativna vrednost je manja. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. ne distribuiraju se normalno. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. 138.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. Za te pojave se kaže da imaju tzv. temelji na metodama parametrijske statistike. povređivanja na radu. 1999. Fakultet organizacionih nauka. ~ 13 ~ . odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. a posebno za linearnu korelaciju. tj. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. uglavnom. Na primer. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. klasifikovanja i prikazivanja podataka.

drugo.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi.2. Mek Nemarov test. test sume rangova. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. test ekvivalentnih parova.oblika obrade. medijana test. Fakultet organizacionih nauka. njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze.3. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase. 2. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. 193): prvo. 2. test predznaka. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. 1999. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. Beograd. KolmogorovSmirnovljev test itd. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije. 2. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). str. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize. ~ 14 ~ .1. Uopšte. 2005. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Obrada podataka je.2. tj. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava. u suštini. str.2. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka.2. 127.

Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. predmet posmatranja. koje su po svojoj prirodi varijabilne. sređivanje i prikazivanje podataka. Čačak. redakcija upitnika i uputstava. izvor i način posmatranja. obim posmatranja. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. vrši odabir i grupisanje podataka. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. dinamička i korelaciona. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. te analizu podataka i njihovo tumačenje. Statističko istraživanje uključuje dve etape . statističko istraživanje obuhvata četiri faze . analizu rezultata i njihovo objavljivanje.statističko posmatranje i statističku analizu. a može biti statička. grupisanje. 3-4. ~ 15 ~ . kojim se obuhvata cilj posmatranja. prezentuje i vrši analizu podataka.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. sređivanje. kontrolu. Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. mesto i vreme posmatranja. str. grupisanje. Visoka poslovna škola Čačak. Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. te interpretira rezultate sprovedene analize. obeležja jedinica posmatranja. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. jedinice posmatranja. Po jednom drugom gledištu. prikupljanje. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. 2008. obradu i prikazivanje podataka.pripremu posmatranja.

Čačak. Subotica. Subotica. Priština – Zubin Potok. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. Univerzitet u Nišu. 10. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. 6. 5. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“.1. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. 4. Ekonomski fakultet. Naučna knjiga. 2003. 2005. 1982. 1987. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. 9. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. Fakultet organizacionih nauka. ~ 16 ~ . 12. 1990. Visoka poslovna škola Čačak. Beograd. 2007. 2003. Niš. 2001. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. 1999. Ekonomski fakultet. Beograd. Viša poslovna škola. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. 11. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Ekonomski fakultet. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 2008. Beograd. 3. Beograd. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. 2004. Mirko Savić. 1999. 8. Beograd. 7. Beograd. 2. Split. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Ekonomski fakultet. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“.