Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

2007. Po zakonu velikih brojeva. koje su po svojoj prirodi varijabilne. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. Ekonomski fakultet. Drugim rečima. Subotica. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. 30. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. prikazivanje statističkih podataka. obrađeni podaci treba da postanu informacije. Beograd. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. odnosno masovno.. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. str. 3. str. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. ~2~ . Beograd. sređivanje statističkih podataka. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. ona se mora posmatrati u velikom broju. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. prikupljanje statističkih podataka. 2005. Saobraćajni fakultet Univerziteta. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Subotica.1. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. 10). To znači da nakon statističkog istraživanja. Sstr. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. Naime. Mirko Savić. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. 10. Sa druge strane. 1990.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. 3. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. str. 2004. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. 2. 2005. str. 2) statistička analiza.

Na osnovu ta tri stanja. Subotica. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. Ekonomski fakultet. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. statističku analizu delimo na: statičku analizu. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. i korelac. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze. 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. 31.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. str. ~3~ . analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. 1990. U pitanju su matematička obrada podataka.

Jedinicu posmatranja. ~4~ . Analiza podataka i njihovo tumačenje. . 2. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. U njoj treba formulisati cilj.1. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. tehnička i neka druga pitanja. potpuni i istiniti. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. definisanje predmeta posmatranja. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska. metode obuhvatanja jedinica posmatranja.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. prikupiti statističke podatke. Ekonomski fakultet. 4. Mesto i vreme posmatranja. Obeležja jedinice posmatranja. predmet. grupisanje.1. 3.. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. finansijska. grupisati ih. izbor izveštajnih jedinica. 1999. uputstava. jedinice posmatranja. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. Kontrola. str. Pripremne radove. Beograd. Predmet posmatranja. 32. 2. Subotica. Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. str. 1990.1. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. obeležja jedinica posmatranja. 2. Redakciju upitnika i uputstava. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. Izvor i način posmatranja. organizaciona. potreban kadar i njegova obuka za rad. 5.. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. U suprotnom. Priprema posmatranja. rokove. izradu upitnika. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. sređivanje. Obim posmatranja. jedinica i obeležja posmatranja. obrada i prikazivanje podataka. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). Po ovom gledištu. Viša poslovna škola.

tako i tehnički i organizaciono. da bi se upoznala statistička masa. Subotica. stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. obeležja i jedinice posmatranja. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma. 10 ~5~ . u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. konkretno i precizno. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. zdravstveno stanje. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. U zavisnosti od postavljenog cilja. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja.). moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. broj članova domaćinstva i sl. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). Na primer. 189. Ali. Prema dimeziji. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. odnosno posmatranje statističke mase. Međutim. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. utvrđivanje statističke mase. pored društvenih vrednosti. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi.  Predmet posmatranja je statistička masa. 2003. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. 13. Ekonomski fakultet. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. Jasno.Proveru rezultata posmatranja. po pravilu. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. radi se o homogenoj statističkoj masi. str. govorimo o homogenoj statističkoj masi. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. kako bi se što bolje definisali predmet. Mirko Savić. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. 13. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. 2005. 11 Ibid str. kako sadržinski. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. Na primer. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. str. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. nije nimalo lak i jednostavan posao. Usled složenosti posmatranih pojava. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer. ima i svoju svrsishodnost. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. Priština – Zubin Potok.

Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. visina zarade. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća.mala preduzeća . a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. Tako. naučna dostignuća itd. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. 1). a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil. Na primer. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. potrošnja goriva. Beograd. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. Drugim rečima. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. rangova. preko kodova. itd. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. bračno stanje. 2001. numerička obeležja mogu biti starost.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. masa. procenata i slično (Marić. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. Filipović. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. pisma. Ralević. odnosno kadrovska služba. mesto rođenja. slike. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. 7 ~6~ . Neretko.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. ako je jedinica posmatranja zaposleni. Grupe. ubrzanje. Na primer. Redakcija upitnika i uputstava. atributivna obeležja mogu biti pol. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. zgrade. broj sedišta. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. Statističko posmatranje zahteva obrasce. težina. ako posmatramo jednu firmu. neformalne društvene grupe itd. broj zaposlenih. automobili. Viša poslovna škola. 1999.…). itd. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. visina starost. a izveštajna jedinica je preduzeće. Socijalni artefakti. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. broj godina radnog staža. obeležja mogu biti zapremina. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. str. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. str.…). a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. broj izdržavanih lica. Tako na primer. nacionalnost. iznos zaduženja po zaradi i sl. Organizacije. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. snaga.

precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. Na primer. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. Kada govorimo o načinu posmatranja. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. inventarski zapisi. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović.) ako je pouzdana. 37. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. itd. Na primer. Dokumentacija (kartoteke. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. sređivati i analizirati. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. 2) prijavni. zapravo. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. 1999. 3) poštanskotelegrafski. 5). lično ćemo. Na taj način se štede finansijska sredstva. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. 2) preko dokumentacije. ali je dosta skup. matične knjige. a na koja se traže odgovori. ~7~ . str. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. 4) korespodentni. u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. 1999. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. 1990. predmet primene statističkog metoda. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). str. 5) samoregistracijom. Petković. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. Subotica. Ekonomski fakultet. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. u zavisnosti od cilja posmatranja. Za svako statističko posmatranje. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. Međutim. Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. čitav posao koji smo obavili pre toga. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. str. Izvori i načini posmatranja. može se koristiti kao izvor posmatranja.

bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. Prema vremenu posmatranja. u kritičnom momentu. periodično i stalno. a nekada samo pojedine. požari. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. periodično i zakonito.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. ~8~ .). te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. Mesto i vreme posmatranja. kod popisa stanovništva. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. o dnevnom učinku. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. kao i na mestu gde treba da se nalazi. Na primer. Obim posmatranja. itd. jednovremeno. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike.04. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. posmatranje može biti jednokratno. str. 8). Petković. zemljotresi. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. itd. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Drugim rečima. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. Na primer. i 01. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. 1999. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo.). Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase.03. dnevnoj količini proizvoda. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis. Na primer. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave.

uzorak. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. izveštaji o prometu. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). radi svojih poslovnih potreba. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. itd. selekciju i monografiju. 9). procenu. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. ~9~ . Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. 1999. Pri planiranju uzorka. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. Drugim rečima. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. Najčešće. izveštaj o rođenju. Prema veličini. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. Na primer. Na primer. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. Delimično posmatranje obuhvata anketu. Kod izbora jedinica. pre svega. pa su interesantne za posmatranje. a i ne moraju imati određenu osobinu. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . Tako npr. str. No. Petković. Obično ga sprovode lica. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. uz izvesni stepen verovatnoće. finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. posmatranje jedne eksperimentalne škole. odnosno institucije sistema.

Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. 2. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka. zanimanju. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku.1. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka.4. Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. vrše se intervjui. tj. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja.3. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. tako i po okončanju te faze.1. selima i sl. bračnom stanju. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. gradovima. Petković. pa se moraju otkloniti. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. jer se međusobno potiru. vremenske serije. bez vremenske odredbe. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. anketiraju se ispitanici i sl. svi ~ 10 ~ . Tako se. tako i nakon završenog prikupljanja.2. ove greške utiču na rezultat. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. itd.. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. kartografskog materijala. 49).). pokrajinama.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. 2. 2. spiskova i adresara. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. Pribavlja se dokumentacija. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). izbor i pripremu kadrova. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. 1999. školskoj spremi. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. propagandu itd. 1991. 9). str. str. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. koji grade tzv.1. Svi obrasci. srezovima. državama. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. opštinama. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. na primer. unose u tabele i grafički prikazuju.

) i geometrijskih tela. Nakon sređivanja.su. do određenog nivoa. površinski i prostorni dijagrami. linija. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast.eccf. pravougaonici. krugovi. kontitenta ili čitavog sveta. postoje tačkasti. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. stagnacija i opadanje). linijski. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu.5. deo podataka se..ac. slika. obično po regionalnim statističkim centrima. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza. pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. 2. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica.pdf ~ 11 ~ . Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. To znači da. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. geometrijskih slika (kvadrati. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda.. U odnosu na to gde se crtaju. simbola.1. linija. u zavisnosti od oblika. sređuje na više mesta.grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu.

Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. na primer. 2005. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava.2. modus. sa porastom. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. a ako se odnose na uzorak. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. ponderisana aritmetička sredina. raspršenosti) članova posmatranih grupa. atmosferskih padavina. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do). Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. onda se nazivaju statistika uzorka. Ako. struktura i sve bitne osobine statističke mase. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. U statističkom proučavanju pojava distribucije. pa prema tome i statičkom analizom. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). predstavlja prvo sažimanje statističke mase. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti.2. Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. standardna devijacija. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. (Savić. kvartilna devijacija). ali vez vremenske odredbe. koje su dobije naziv trend. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. ili čak beskonačna. Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade. Statistička analiza može biti statička. bolesti. kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. kao i pratećih komentara. vodostaja. koji se zovu uzorak. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. ubistava i samoubistava. oni se nazivaju parametri skupa. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. str. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava.. 17). dinamička i korelaciona. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima.

U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. U suprotnom slučaju. Beograd. proučavati i tumačiti. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. „slobodnu distribuciju“. ~ 13 ~ . korelacije i varijacije. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. klasifikovanja i prikazivanja podataka. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). apsentizma. ili je većina protiv. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. U pitanju je teorijska. ekstremna. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. a posebno za linearnu korelaciju. tj. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. a najmanje je neutralnih. gde su hipoteze nezaobilazne. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. uglavnom. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. 138. motivacije i produktivnosti. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. po pravilu. tako da je većina za. Na primer. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. Njihova distribucija je. Statistika kao metoda. krivolinijsku korelaciju. korelaciju ranga. grublje i oskudnije od parametrijskih. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge. uglavnom. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. 1999. prema određenoj promeni. ne distribuiraju se normalno. temelji na metodama parametrijske statistike. kaže se da postoji pozitivna korelacija. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. povređivanja na radu.. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. Ove metode su.povećanja. str. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. Za te pojave se kaže da imaju tzv. Fakultet organizacionih nauka. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. matematička kriva verovatnoće. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. fluktuacije i sl. varijabilnosti i korelacije. prema rukovodstvu i sl. a njihova informativna vrednost je manja.

njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze.2. Uopšte. 2. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti. Fakultet organizacionih nauka. test ekvivalentnih parova. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka.3. Beograd. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase.1. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). 2. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. Mek Nemarov test. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. 193): prvo. test sume rangova. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka.oblika obrade. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize. u suštini. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. ~ 14 ~ . 127. 2. tj. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava.2. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka.2. test predznaka. str. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. drugo. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. Obrada podataka je. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. 1999. medijana test. 2005. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda. str.2. KolmogorovSmirnovljev test itd. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije.

Statističko istraživanje uključuje dve etape . str. izvor i način posmatranja.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. koje su po svojoj prirodi varijabilne. 3-4.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. grupisanje. dinamička i korelaciona. statističko istraživanje obuhvata četiri faze . te analizu podataka i njihovo tumačenje. Visoka poslovna škola Čačak. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. sređivanje. a može biti statička. analizu rezultata i njihovo objavljivanje. redakcija upitnika i uputstava. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. prezentuje i vrši analizu podataka. Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. obradu i prikazivanje podataka. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. te interpretira rezultate sprovedene analize. ~ 15 ~ .pripremu posmatranja. predmet posmatranja. grupisanje. Čačak. vrši odabir i grupisanje podataka. Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. sređivanje i prikazivanje podataka. obeležja jedinica posmatranja. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. mesto i vreme posmatranja. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. Po jednom drugom gledištu.statističko posmatranje i statističku analizu. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. obim posmatranja. kojim se obuhvata cilj posmatranja. jedinice posmatranja. 2008. kontrolu. prikupljanje.

Beograd. 7. 2004. Ekonomski fakultet. 1999. 1990. Visoka poslovna škola Čačak. Univerzitet u Nišu. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. 2. 2003. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. 2005. 2003. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Beograd. 8. 1999. Ekonomski fakultet. Saobraćajni fakultet Univerziteta. 9. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“.1. 3. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. Fakultet organizacionih nauka. 12. 1987. 11. Mirko Savić. 6. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 1982. Ekonomski fakultet. 4. 10. 2001. Ekonomski fakultet. Subotica. 2007. Naučna knjiga. Beograd. 2008. Beograd. Subotica. Priština – Zubin Potok. Viša poslovna škola. Čačak. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Split. ~ 16 ~ . Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. Beograd. Beograd. 5. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. Niš.