Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

str. Mirko Savić.. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka.1. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. Po zakonu velikih brojeva. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. 2. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. Drugim rečima. 1990. 3. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 2007. koje su po svojoj prirodi varijabilne. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. 2005. Subotica. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. str. 2) statistička analiza. 3. Ekonomski fakultet. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. obrađeni podaci treba da postanu informacije. Naime. 30. Subotica. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. ~2~ . Sstr. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. odnosno masovno. 10). prikazivanje statističkih podataka. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. Sa druge strane. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. sređivanje statističkih podataka. Saobraćajni fakultet Univerziteta. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. prikupljanje statističkih podataka. To znači da nakon statističkog istraživanja. str. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. 2004. Beograd. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. 10. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. str. ona se mora posmatrati u velikom broju. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Beograd. 2005.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter.

1990. i korelac. analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. statističku analizu delimo na: statičku analizu. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze. Subotica. Ekonomski fakultet. ~3~ . U pitanju su matematička obrada podataka. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. str. 31. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Na osnovu ta tri stanja. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava.

Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. Analiza podataka i njihovo tumačenje. 2. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. Beograd. Izvor i način posmatranja. organizaciona. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. rokove. Redakciju upitnika i uputstava. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. Obim posmatranja. . sređivanje. Ekonomski fakultet.1. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. obeležja jedinica posmatranja. 2. 3. U njoj treba formulisati cilj. Priprema posmatranja. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. jedinice posmatranja. Po ovom gledištu. str. jedinica i obeležja posmatranja. ~4~ . prikupiti statističke podatke. 32. 1999.. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa. predmet. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. potreban kadar i njegova obuka za rad.1. 1990. tehnička i neka druga pitanja. Kontrola. potpuni i istiniti. finansijska. Pripremne radove.. Viša poslovna škola. uputstava. grupisati ih. 4. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). 2. Jedinicu posmatranja. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. str. grupisanje.1. 5. izradu upitnika. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. Predmet posmatranja. izbor izveštajnih jedinica. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. Subotica. obrada i prikazivanje podataka. Mesto i vreme posmatranja. U suprotnom.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze. Obeležja jedinice posmatranja. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. definisanje predmeta posmatranja.

str. Mirko Savić. Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer. U zavisnosti od postavljenog cilja. Subotica. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. po pravilu. Ekonomski fakultet. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. odnosno posmatranje statističke mase. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. 2003. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. da bi se upoznala statistička masa. tako i tehnički i organizaciono. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. govorimo o homogenoj statističkoj masi. Prema dimeziji. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. Na primer. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. Usled složenosti posmatranih pojava. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma.). radi se o homogenoj statističkoj masi. 11 Ibid str. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. 189. kako sadržinski. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. zdravstveno stanje. kako bi se što bolje definisali predmet. ima i svoju svrsishodnost. Priština – Zubin Potok. Jasno. nije nimalo lak i jednostavan posao. konkretno i precizno. Ali. obeležja i jedinice posmatranja. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. broj članova domaćinstva i sl. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove.Proveru rezultata posmatranja. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. 2005. 13. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. pored društvenih vrednosti. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. Međutim. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. str. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. 13. Na primer. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. 10 ~5~ . Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“.  Predmet posmatranja je statistička masa. utvrđivanje statističke mase.

mesto rođenja.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima.…). itd. 2001. Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik.mala preduzeća . u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. odnosno kadrovska služba. slike. broj zaposlenih. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. Tako.…). Tako na primer. Socijalni artefakti. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. broj sedišta. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. neformalne društvene grupe itd. bračno stanje. Grupe. ako je jedinica posmatranja zaposleni. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. 7 ~6~ . a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Neretko. ako posmatramo jednu firmu. visina zarade. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. visina starost. broj godina radnog staža. iznos zaduženja po zaradi i sl. težina. str. a izveštajna jedinica je preduzeće. Redakcija upitnika i uputstava. zgrade. obeležja mogu biti zapremina. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. Statističko posmatranje zahteva obrasce. atributivna obeležja mogu biti pol. Na primer. Viša poslovna škola. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. broj izdržavanih lica. pisma. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. ubrzanje. Ralević. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. preko kodova. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. rangova. Na primer. automobili. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. itd. Drugim rečima. snaga. Organizacije. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. masa. 1). 1999. str. Filipović. numerička obeležja mogu biti starost. naučna dostignuća itd. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. potrošnja goriva. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. nacionalnost. procenata i slično (Marić. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. Beograd.

Kada govorimo o načinu posmatranja. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. može se koristiti kao izvor posmatranja. 2) preko dokumentacije. Na primer. ~7~ . 4) korespodentni. Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. matične knjige. 1990.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Na taj način se štede finansijska sredstva. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. Petković. čitav posao koji smo obavili pre toga. Ekonomski fakultet. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Izvori i načini posmatranja. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. lično ćemo. itd. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović. str. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. 5). zapravo. 5) samoregistracijom. Na primer. ali je dosta skup. 2) prijavni. Dokumentacija (kartoteke. 1999. inventarski zapisi. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. 1999.) ako je pouzdana. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). Subotica. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. Međutim. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. a na koja se traže odgovori. Za svako statističko posmatranje. str. 3) poštanskotelegrafski. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. u zavisnosti od cilja posmatranja. sređivati i analizirati.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. predmet primene statističkog metoda. str. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. 37. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla.

Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi. periodično i zakonito. i 01. itd. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. posmatranje može biti jednokratno. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. kod popisa stanovništva. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike.). popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. zemljotresi. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. Na primer. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. Obim posmatranja.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. 8). požari. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. Mesto i vreme posmatranja. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije.04. 1999. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. periodično i stalno. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. itd. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. Drugim rečima. o dnevnom učinku. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. kao i na mestu gde treba da se nalazi. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. Prema vremenu posmatranja. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. ~8~ . Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. str. Na primer. jednovremeno. u kritičnom momentu. Petković. a nekada samo pojedine. dnevnoj količini proizvoda.03. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat.). te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. Na primer.

izveštaji o prometu. str. Na primer. uz izvesni stepen verovatnoće. ~9~ . Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). Delimično posmatranje obuhvata anketu. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . Pri planiranju uzorka. izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. procenu. odnosno institucije sistema. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. uzorak. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. pa su interesantne za posmatranje. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. Najčešće. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. Tako npr. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. pre svega. Drugim rečima. radi svojih poslovnih potreba. a i ne moraju imati određenu osobinu. 1999. posmatranje jedne eksperimentalne škole. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. selekciju i monografiju. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. No. Obično ga sprovode lica. Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . Prema veličini. 9). i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Petković. izveštaj o rođenju. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. Na primer. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). itd. Kod izbora jedinica. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod.

1999. Pribavlja se dokumentacija. itd. 2. na primer. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. str.3. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja. državama. Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. gradovima. 2. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka. tako i nakon završenog prikupljanja. spiskova i adresara. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. zanimanju. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava.. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. tako i po okončanju te faze. vremenske serije. izbor i pripremu kadrova. Tako se. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine.). Svi obrasci. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. 1991. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. jer se međusobno potiru. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. koji grade tzv.1. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. bez vremenske odredbe. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. Petković. tj. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. 49). posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. školskoj spremi.2. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka. svi ~ 10 ~ .4. anketiraju se ispitanici i sl. srezovima. pa se moraju otkloniti. propagandu itd. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. 2. bračnom stanju. vrše se intervjui.1. 9). Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. pokrajinama. ove greške utiču na rezultat. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. selima i sl. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. unose u tabele i grafički prikazuju. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). kartografskog materijala. str. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine.1. opštinama. određena pojava se može posmatrati po kontitentima.

) i geometrijskih tela. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. To znači da. stagnacija i opadanje). linija. linijski.ac. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. simbola. slika.pdf ~ 11 ~ . Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza. površinski i prostorni dijagrami. Nakon sređivanja. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka.1. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. kontitenta ili čitavog sveta. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje. pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. do određenog nivoa.grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu.. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema.su. sređuje na više mesta. krugovi. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast. postoje tačkasti. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu. pravougaonici. obično po regionalnim statističkim centrima. u zavisnosti od oblika. linija. U odnosu na to gde se crtaju. deo podataka se. 2. geometrijskih slika (kvadrati.eccf.5.. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda.

Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. ali vez vremenske odredbe. onda se nazivaju statistika uzorka. pa prema tome i statičkom analizom. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. U statističkom proučavanju pojava distribucije. raspršenosti) članova posmatranih grupa. koje su dobije naziv trend. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. kao i pratećih komentara. modus. oni se nazivaju parametri skupa. 17). Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. ponderisana aritmetička sredina. Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija. (Savić. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade. struktura i sve bitne osobine statističke mase. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. str. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. dinamička i korelaciona. ubistava i samoubistava. na primer. 2005. a ako se odnose na uzorak.2.. Statistička analiza može biti statička. Ako. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. bolesti. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl. sa porastom. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. kvartilna devijacija). odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova.2. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. atmosferskih padavina. vodostaja. koji se zovu uzorak. standardna devijacija. ili čak beskonačna. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do).

ili je većina protiv. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. prema rukovodstvu i sl. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. temelji na metodama parametrijske statistike. „slobodnu distribuciju“. krivolinijsku korelaciju. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. varijabilnosti i korelacije. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. tako da je većina za. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. gde su hipoteze nezaobilazne. klasifikovanja i prikazivanja podataka. korelacije i varijacije. str. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. apsentizma. Za te pojave se kaže da imaju tzv. Fakultet organizacionih nauka. tj. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. matematička kriva verovatnoće. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. ~ 13 ~ . Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. U suprotnom slučaju. kaže se da postoji pozitivna korelacija. a posebno za linearnu korelaciju. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. ekstremna. fluktuacije i sl. prema određenoj promeni. a njihova informativna vrednost je manja. U pitanju je teorijska. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. po pravilu. 138.povećanja. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. Ove metode su. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. 1999. ne distribuiraju se normalno. korelaciju ranga. povređivanja na radu. a najmanje je neutralnih. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja.. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. grublje i oskudnije od parametrijskih. uglavnom. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. Njihova distribucija je. uglavnom. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. motivacije i produktivnosti. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. Statistika kao metoda. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. Na primer. Beograd. proučavati i tumačiti. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge.

treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka. drugo. Obrada podataka je.2. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije. KolmogorovSmirnovljev test itd.2. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase.2. 193): prvo. str. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. Beograd. test predznaka. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka. 127. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize.oblika obrade. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka. 2. str.1. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. 1999. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda.3. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. 2. u suštini. 2.2. Fakultet organizacionih nauka. tj. Mek Nemarov test. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. test ekvivalentnih parova. 2005. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. medijana test. ~ 14 ~ . Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. test sume rangova.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi. Uopšte. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava.

~ 15 ~ . prezentuje i vrši analizu podataka. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. te interpretira rezultate sprovedene analize. obim posmatranja. a može biti statička. analizu rezultata i njihovo objavljivanje. Čačak. grupisanje. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. dinamička i korelaciona.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. mesto i vreme posmatranja. predmet posmatranja. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. sređivanje i prikazivanje podataka.statističko posmatranje i statističku analizu. statističko istraživanje obuhvata četiri faze . obeležja jedinica posmatranja. jedinice posmatranja.pripremu posmatranja. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. 3-4. izvor i način posmatranja. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. str. kontrolu. 2008. koje su po svojoj prirodi varijabilne. grupisanje. Statističko istraživanje uključuje dve etape . obradu i prikazivanje podataka. prikupljanje. kojim se obuhvata cilj posmatranja. Visoka poslovna škola Čačak. te analizu podataka i njihovo tumačenje. sređivanje.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. Po jednom drugom gledištu. redakcija upitnika i uputstava. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. vrši odabir i grupisanje podataka. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“.

Split. Beograd. 7. Beograd. 4. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 12. Ekonomski fakultet. Čačak. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. 2007. 2004. 8. 5. Ekonomski fakultet. Ekonomski fakultet. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. 1999. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. 2008. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Beograd. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Beograd. 9. 11. Niš. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. Subotica. Viša poslovna škola. 3. Visoka poslovna škola Čačak. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. 1982. 2003. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. Priština – Zubin Potok. Ekonomski fakultet. 1987. Beograd. Mirko Savić. Naučna knjiga.1. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. 1999. 2003. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. Subotica. Beograd. 2. ~ 16 ~ . Fakultet organizacionih nauka. Univerzitet u Nišu. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. 6. 10. 2005. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. 2001. 1990.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful