Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

.1. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. 2) statistička analiza. prikupljanje statističkih podataka. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. koje su po svojoj prirodi varijabilne. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. odnosno masovno. 2005. 2004.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. Beograd. str. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. 10). Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. Subotica. ona se mora posmatrati u velikom broju. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva . 3. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. 30. Drugim rečima. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. To znači da nakon statističkog istraživanja. Saobraćajni fakultet Univerziteta. str. Sstr. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. 2005. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. str. Po zakonu velikih brojeva. Subotica. 3. sređivanje statističkih podataka. Sa druge strane. 2. str. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. Beograd. Mirko Savić. obrađeni podaci treba da postanu informacije. 1990. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 10. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. 2007. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. Naime. ~2~ . prikazivanje statističkih podataka. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. Ekonomski fakultet. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji.

Na osnovu ta tri stanja. 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. analiza rezultata i objavljivanje rezultata.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. ~3~ . i korelac. str. Ekonomski fakultet. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. 31. 1990. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. U pitanju su matematička obrada podataka. Subotica. analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. statističku analizu delimo na: statičku analizu. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze.

grupisati ih. ~4~ . Obim posmatranja. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja). Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. 4. predmet. 32. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska. 1990. Kontrola. obeležja jedinica posmatranja. 2. sređivanje. Ekonomski fakultet. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. organizaciona. 2. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. str. Obeležja jedinice posmatranja. Predmet posmatranja. tehnička i neka druga pitanja.. grupisanje. rokove. Po ovom gledištu. izradu upitnika.1. prikupiti statističke podatke. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. jedinice posmatranja. Izvor i način posmatranja. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. Redakciju upitnika i uputstava. Analiza podataka i njihovo tumačenje. Mesto i vreme posmatranja. U njoj treba formulisati cilj. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. finansijska. izbor izveštajnih jedinica. 2. Beograd. definisanje predmeta posmatranja. U suprotnom. Pripremne radove.1. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. 5. 3.1. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni. jedinica i obeležja posmatranja. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. str. Jedinicu posmatranja. Priprema posmatranja. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. . potpuni i istiniti. potreban kadar i njegova obuka za rad. obrada i prikazivanje podataka. uputstava.. Viša poslovna škola. Subotica. 1999.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja.

Usled složenosti posmatranih pojava. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. Ekonomski fakultet. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. tako i tehnički i organizaciono. 11 Ibid str. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. nije nimalo lak i jednostavan posao. Jasno. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. pored društvenih vrednosti.  Predmet posmatranja je statistička masa. radi se o homogenoj statističkoj masi. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma. broj članova domaćinstva i sl.Proveru rezultata posmatranja. stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. Subotica. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. Na primer. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. po pravilu. Priština – Zubin Potok. kako sadržinski. ima i svoju svrsishodnost. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. utvrđivanje statističke mase. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. da bi se upoznala statistička masa. str. 2003. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. 189. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. kako bi se što bolje definisali predmet. 13. odnosno posmatranje statističke mase. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. Prema dimeziji. obeležja i jedinice posmatranja. 10 ~5~ . 2005. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. Mirko Savić. Na primer. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. U zavisnosti od postavljenog cilja. Međutim. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. zdravstveno stanje. 13. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. Ali. govorimo o homogenoj statističkoj masi. str. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. konkretno i precizno. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća.). Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer.

Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. numerička obeležja mogu biti starost. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. Tako na primer. itd. preko kodova.…). slike. obeležja mogu biti zapremina. Ralević. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. rangova. Redakcija upitnika i uputstava. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil. visina zarade.…). visina starost. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. 2001. pisma. itd. broj sedišta. neformalne društvene grupe itd.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. naučna dostignuća itd. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. procenata i slično (Marić. Viša poslovna škola. Filipović. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. 1). Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. Na primer. Drugim rečima. masa. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. odnosno kadrovska služba. broj izdržavanih lica. str. a izveštajna jedinica je preduzeće. Neretko. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. snaga. ubrzanje. Grupe. Statističko posmatranje zahteva obrasce.mala preduzeća . atributivna obeležja mogu biti pol. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. automobili. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. 7 ~6~ . Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. Organizacije. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. broj godina radnog staža. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. mesto rođenja. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. težina. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Beograd. potrošnja goriva. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. Na primer. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. ako posmatramo jednu firmu. str. Socijalni artefakti. broj zaposlenih. bračno stanje. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. ako je jedinica posmatranja zaposleni. Tako. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. iznos zaduženja po zaradi i sl. nacionalnost. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. zgrade. 1999.

matične knjige. 4) korespodentni. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. inventarski zapisi. str. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. može se koristiti kao izvor posmatranja. itd. str. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. Za svako statističko posmatranje. lično ćemo. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. 1990. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. a na koja se traže odgovori. ali je dosta skup. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. Međutim. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. 37. u zavisnosti od cilja posmatranja.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. sređivati i analizirati. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. Subotica. Na primer. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. Ekonomski fakultet. u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. 5) samoregistracijom. Na taj način se štede finansijska sredstva. 3) poštanskotelegrafski. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. Dokumentacija (kartoteke. 5). statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. predmet primene statističkog metoda. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. Izvori i načini posmatranja. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). str. 2) preko dokumentacije. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. Na primer. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). zapravo. precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. Kada govorimo o načinu posmatranja. Petković. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. 2) prijavni. 1999. 1999. ~7~ . Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju.) ako je pouzdana. čitav posao koji smo obavili pre toga.

Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike. Na primer. itd. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. Prema vremenu posmatranja.04. a nekada samo pojedine. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. Obim posmatranja. Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju. 8). Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. periodično i stalno. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. jednovremeno. požari. Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. ~8~ . a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. i 01. kao i na mestu gde treba da se nalazi.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. kod popisa stanovništva. posmatranje može biti jednokratno. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis.03. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. 1999.). o dnevnom učinku. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune.). Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. str. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. Mesto i vreme posmatranja. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase. Drugim rečima. u kritičnom momentu. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi. dnevnoj količini proizvoda. periodično i zakonito. itd. Na primer. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti. zemljotresi. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. Petković. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. Na primer.

već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. a i ne moraju imati određenu osobinu. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. odnosno institucije sistema. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. Pri planiranju uzorka. Drugim rečima. Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. Petković. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. ~9~ . razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. Prema veličini. Kod izbora jedinica. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. 1999. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. 9). Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase . Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. posmatranje jedne eksperimentalne škole. str. U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. izveštaj o rođenju. uz izvesni stepen verovatnoće. Tako npr. Na primer. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. uzorak. izveštaji o prometu. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. itd. radi svojih poslovnih potreba. pa su interesantne za posmatranje. Delimično posmatranje obuhvata anketu. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. Na primer. procenu. pre svega. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. Najčešće. Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. No. selekciju i monografiju. Obično ga sprovode lica. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike .

jer se međusobno potiru. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. bez vremenske odredbe. kartografskog materijala. zanimanju. tj. svi ~ 10 ~ . opštinama. 1991. vrše se intervjui.1. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. 2. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. 2. tako i po okončanju te faze. pa se moraju otkloniti. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. gradovima.). 9). državama. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje.. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka.4. školskoj spremi. spiskova i adresara. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. unose u tabele i grafički prikazuju. Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. anketiraju se ispitanici i sl. str. koji grade tzv. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. srezovima.3. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima.2. Tako se. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. 2. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. bračnom stanju.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. izbor i pripremu kadrova. posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka. Svi obrasci. vremenske serije. Petković. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti. pokrajinama.1. 49). ove greške utiču na rezultat. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku. Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. tako i nakon završenog prikupljanja. selima i sl. na primer.1. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. itd. Pribavlja se dokumentacija. propagandu itd. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. str. 1999. Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke.

. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje.) i geometrijskih tela. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka.5.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza.eccf. površinski i prostorni dijagrami. postoje tačkasti. linijski. slika. Nakon sređivanja. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda. stagnacija i opadanje). do određenog nivoa. obično po regionalnim statističkim centrima. krugovi. pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. pravougaonici. U odnosu na to gde se crtaju. sređuje na više mesta. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. To znači da.ac..grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu.1. deo podataka se. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. kontitenta ili čitavog sveta. linija. geometrijskih slika (kvadrati. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu. 2. simbola. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. u zavisnosti od oblika.pdf ~ 11 ~ .su. Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta. linija.

koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). 2005. na primer. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. onda se nazivaju statistika uzorka. raspršenosti) članova posmatranih grupa. kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. pa prema tome i statičkom analizom. Statistička analiza može biti statička. koje su dobije naziv trend. atmosferskih padavina. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. a ako se odnose na uzorak. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. modus. standardna devijacija. Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. 17). ali vez vremenske odredbe. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. ili čak beskonačna. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. Ako. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . koji se zovu uzorak. Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do).. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl. Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade.2. ponderisana aritmetička sredina. ubistava i samoubistava. pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. vodostaja. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. sa porastom. U statističkom proučavanju pojava distribucije. oni se nazivaju parametri skupa. Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. str. dinamička i korelaciona. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. kvartilna devijacija). bolesti. struktura i sve bitne osobine statističke mase. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. kao i pratećih komentara. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. (Savić. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije.2. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka.

Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. Fakultet organizacionih nauka. ili je većina protiv. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. ne distribuiraju se normalno. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. a najmanje je neutralnih. a njihova informativna vrednost je manja. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci.. „slobodnu distribuciju“. ~ 13 ~ . Statistika kao metoda. korelaciju ranga. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). povređivanja na radu. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. apsentizma. Beograd. korelacije i varijacije. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. gde su hipoteze nezaobilazne. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. Ove metode su. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. kaže se da postoji pozitivna korelacija. tj. 1999. a posebno za linearnu korelaciju. str. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. krivolinijsku korelaciju.povećanja. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. tako da je većina za. temelji na metodama parametrijske statistike. uglavnom. varijabilnosti i korelacije. Na primer. 138. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. po pravilu. matematička kriva verovatnoće. motivacije i produktivnosti. fluktuacije i sl. prema rukovodstvu i sl. ekstremna. klasifikovanja i prikazivanja podataka. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. proučavati i tumačiti. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije. Njihova distribucija je. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. U pitanju je teorijska. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. prema određenoj promeni. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. Za te pojave se kaže da imaju tzv. uglavnom. grublje i oskudnije od parametrijskih. U suprotnom slučaju. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka.

2. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka. tj.oblika obrade. KolmogorovSmirnovljev test itd. Obrada podataka je. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda.2. u suštini. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. str. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna.3. 2. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka.2. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase. 2. drugo. 2005.2. 127. 193): prvo. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi. Mek Nemarov test.1. test predznaka. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. 1999.2. Fakultet organizacionih nauka. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize. Uopšte. test ekvivalentnih parova. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. ~ 14 ~ . Beograd. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. str. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti. medijana test. test sume rangova.

jedinice posmatranja. kojim se obuhvata cilj posmatranja. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. prezentuje i vrši analizu podataka.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. Čačak. prikupljanje. analizu rezultata i njihovo objavljivanje.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. ~ 15 ~ . Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. obradu i prikazivanje podataka. obim posmatranja. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. Po jednom drugom gledištu.statističko posmatranje i statističku analizu. kontrolu. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. predmet posmatranja. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. a može biti statička. 2008. Statističko istraživanje uključuje dve etape . redakcija upitnika i uputstava. statističko istraživanje obuhvata četiri faze . Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. sređivanje. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. grupisanje. te interpretira rezultate sprovedene analize. izvor i način posmatranja. vrši odabir i grupisanje podataka. str. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. koje su po svojoj prirodi varijabilne. grupisanje. Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. mesto i vreme posmatranja. Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. sređivanje i prikazivanje podataka. 3-4. te analizu podataka i njihovo tumačenje. Visoka poslovna škola Čačak. dinamička i korelaciona. obeležja jedinica posmatranja.pripremu posmatranja.

Beograd. 2007. 12. Ekonomski fakultet. Split. Beograd. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Ekonomski fakultet. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. 2001. 1990. Subotica. Čačak. 8. Mirko Savić. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. 2004. Univerzitet u Nišu. Niš. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 6. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. Ekonomski fakultet. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. 5. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Viša poslovna škola. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Naučna knjiga. Visoka poslovna škola Čačak. Beograd. 1999. Fakultet organizacionih nauka. 10. 2005. Beograd. 11. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. Beograd. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”. 9. 2003. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. 2008. 4.1. Ekonomski fakultet. 3. 1987. 7. 2. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Subotica. 2003. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. 1999. Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. Beograd. Priština – Zubin Potok. 1982. ~ 16 ~ .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful