Uvod

Metodologija kvantitativnih istraživnja razvijala se dugo i prerasla je u nezavisnu multidisciplinarnu naučnu oblast. Najveći uticaj na formiranje ove oblasti imale su statistika, informatika, sociologija i psihologija. Uloga statistike na ovom području se svodi na pružanje alata za projektovanje uzoraka, analizu podataka, izvođenje zaključaka i testiranje hipoteza. U određivanju mesta i značaja statističkog istraživanja, treba poći od činjenice masovnosti pojava u prirodi i društvu. Radi preciziranja izvesnih pojava o masovnim predmetima objektivne stvarnosti, nameće se brojanje, merenje i evidentiranje. Na taj način se dobijaju veliki skupovi brojčanih podataka čije sažimanje omogućuje statistika, čime ih čini podesnim za praktičnu i naučnu upotrebu. Statistička istraživanja imaju veoma dugu istoriju i može se reći da su statističke akcije i statistička istraživanja strari koliko i država. Kao najznačajniju statističku akciju u starom veku izdvajamo „rimski cenzus“. To je popis stanovnika i njihove imovine koji je organizovan u rimskoj republici svake pete godine. Popisivano je stanovništvo po sledećim obeležjima: pol, starost, mesto stanovanja i imovinsko stanje.1 U pokušaju da pruži mali doprinos sagledavanju etapa statističkog istraživanja , ovaj rad će se najpre pozabaviti pojmom i suštinom statističkog istraživanja, nakon čega će se fokusirati na dve glavne etape ovog istraživanja – statističko posmatranje i statističku analizu sa osvrtom na faze njihovog odvijanja.

1

Vera Đorđević: „Statistika u ekonomiji“, Univerzitet u Nišu, Ekonomski fakultet, Niš, 2003. god. str. 3.

~1~

odnosno masovno. ona se mora posmatrati u velikom broju. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. koje su po svojoj prirodi varijabilne.. sređivanje statističkih podataka. 2005.4 Statističko istraživanje ima i kvalitativan karakter. str. ~2~ . Sa druge strane. Mirko Savić. statistika istražuje masovne pojave i to istraživanje ima kvantitativan karakter3. 10. Zbog toga se statistika najčešće interpretira kao naučni metod kvantitativnog istraživanja masovnih pojava. 2. Mileva Žižić i drugi: „Metodi statističke analize”. Beograd. odnosno da su od koristi onome ko treba da donese neku odluku. kvantitativno istraživanje možemo definisati kao sistematski napor za prikupljanje podataka o elementima nekog skupa entiteta (najčešće uzorak) sa ciljem konstruisanja kvantitativnih pokazatelja cele populacije kojoj ti elementi pripadaju. To znači da nakon statističkog istraživanja. a najčešće do većeg broja kvantitativnih pokazatelja koji su rezultat sažimanja podataka. analizu rezultata i objavljivanje rezultata. Pojam statističkog istraživanja Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. To znači da se prikupljeni statistički podaci i rezultati dobijeni statističkom analizom o posmatranoj masovnoj pojavi mogu kvantitativno (numerički) iskazati. 2004. Ekonomski fakultet. Ova obeležja je moguće istraživati i na osnovu njih otkrivati zakonitosti u celom skupu elemenata. 4 Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Drugim rečima. Cilj svakog istraživača koji se odlučio za statističko istraživanje jeste da dođe do najmanje jednog. obrađeni podaci treba da postanu informacije. 30. ali na osnovu kojih se može predvideti i ponašanje pojave u budućnosti (Savić. Analiza uključuje: matematičku obradu podataka. 2007. a koji se kasnije mogu koristiti u različite svrhe i na različite načine. Beograd. Statističko istraživanje se bazira na podacima koji su prikupljeni u prošlosti. Saobraćajni fakultet Univerziteta. Sstr. 2 3 Mirko Savić: „Poslovna statistika“. U prvoj etapi statističkog istraživanja rešavaju se metodološki problemi istraživanja. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. 5 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. da bi se neka pojava mogla pravilno i pouzdano protumačiti. str. Etape statističkog istraživanja Statističko istraživanje se odvija u dve etape5: 1) statističko posmatranje. Po zakonu velikih brojeva. 2) statistička analiza. prikupljanje statističkih podataka. Subotica. Statističko posmatranje se rašlanjava na nekoliko faza: izrada plana statističkog posmatranja. 3. str. ali varirajućih obeležja (karakteristika)2. pravilnosti u ponašanju varijabilnih pojava ispoljavaju se samo pri posmatranju velikog broja slučajeva .1. str. Subotica. 10). 1990. 3. Masovna pojava predstavlja skup elemenata koji se odlikuju nizom zajedničkih. 2005. prikazivanje statističkih podataka. Naime.

1990. U pitanju su matematička obrada podataka. Etape i faze statističkog istraživanja se mogu prikazati na sledeći način: Slika br. statističku analizu delimo na: statičku analizu. 1 – Etape i faze statističkog istraživanja6 Statistička teorija i praksa najčešće koristi tri vrste statističkih analiza. analiza Matematička obrada podataka Analiza rezultata Grupisanje podataka Sređivanje podataka Prikazivanje podataka Objavljivanje rezultata Slika br. ~3~ . str. i korelac. dinamička i regresiona i korelaciona imaju tri faze.ETAPE STATISTIČKOG ISTRAŽIVANJA Stastističko posmatranje Izrada plana Statistička analiza Statička analiza Prikupljanje podataka Dinamička analiza Regres. u zavisnosti od toga da li se istraživanje pojava vrši u stanju njihovog mirovanja. analiza rezultata i objavljivanje rezultata. Subotica. 6 Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. 1 ukazuje da sve tri vrste statističke analize – statička. Na osnovu ta tri stanja. Ekonomski fakultet. dinamičku analizu i regresionu i korelacionu analizu. 31. stanju kretanja u vremenu ili istražujemo međuzavisnost između pojava.

1. U suprotnom. ozbiljno se dovodi u pitanje vršenje statističke analize. grupisanje. Ovim planom treba obuhvatiti sve ono što se odnosi na sve faze statističkog posmatranja. Redakciju upitnika i uputstava.) i planiranje organizacije istraživanja (podela poslova na etape i faze.Jedno drugo gledište smatra da postoje četiri etape statističkog istraživanja7: 1. Pripremne radove. Viša poslovna škola. Subotica. U njoj treba formulisati cilj. 1999. statističkom posmatranju prethodi priprema posmatranja koja obuhvata: program posmatranja (cilj istraživanja. potpuni i istiniti. Beograd. jedinica i obeležja posmatranja. finansijska. Ekonomski fakultet. Plan statističkog posmatranja Prva faza statističkog posmatranja jeste izrada plana posmatranja. 4. Plan statističkog posmatranja mora sadržati8 :          7 8 Cilj posmatranja. U pitanju je vrlo obimna etapa statističkog istraživanja. Priprema posmatranja. 32. obrada i prikazivanje podataka. str. Predmet posmatranja. definisanje predmeta posmatranja. sređivanje. Obeležja jedinice posmatranja. izradu upitnika. potrebni materijalni uslovi za rad i troškovi istraživanja).. 3. potreban kadar i njegova obuka za rad. jedinice posmatranja. Milutin Stojković: „Statistika u ekonomiji“. Izvor i način posmatranja. izbor izveštajnih jedinica. . obeležja jedinica posmatranja. str. Kontrola. uputstava. Statističko posmatranje Statističko posmatranje je prva etapa statističkog istraživanja i od njegovog pravilnog izvođenja u mnogome zavisi druga etapa.1. ~4~ . Mesto i vreme posmatranja. Analiza podataka i njihovo tumačenje.1. srediti ih i na jedan od načina ih prikazati za etapu statističke analize. predmet. prikupiti statističke podatke. s tim da njime najpre treba rešiti kadrovska. 2. 5. Jedinicu posmatranja. 2. Obim posmatranja. grupisati ih. 2. tehnička i neka druga pitanja. 1990. Statističko posmatranje – prikupljanje podataka. Po ovom gledištu. i Milanka Marković i Simka Petković: „Poslovna statistika“. organizaciona.. rokove. metode obuhvatanja jedinica posmatranja. Veoma važno je da prikupljeni podaci tokom statističkog posmatranja budu tačni.

2005. str. Kod višedimenzionalne statističke mase postoje više obeležja koja su predmet istraživanja (na primer. po pravilu. Ali. kako sadržinski. Cilj svakog posmatranja treba da bude sticanje određenog naučnog saznanja koje. Sadržinski odrediti statističku masu znači da treba odrediti broj i vrstu jedinica posmatranja. broj članova domaćinstva i sl. Vremenski odrediti predmet posmatranja znači tačno ustanoviti vreme u kome će se vršiti statističko posmatranje. str. U zavisnosti od cilja istraživanja i karakteristika jedinica posmatranja. obeležja i jedinice posmatranja. koji se sa određenim uspehom obavlja jedino na osnovu plana istraživanja. u jednoj školi ispituje se samo visina učenika). stastistička masa može biti homogena ili diferencirana11. Jedinica posmatranja je svaka jedinica statističke mase koja se posmatra. da bi se upoznala statistička masa. predmet posmatranja je uvek određena masovna pojava definisana u prostoru. vremenu i po sadržini preko skupa istovrsnih jedinica. Priština – Zubin Potok.  Predmet posmatranja je statistička masa.). 11 Ibid str. Subotica. U zavisnosti od postavljenog cilja. Jednicu posmatranja nije uvek lako definisati u stastičkoj praksi. ako kažemo da posmatramo mala preduzeća. onda je jedinica posmatranja svaki stanovnik toga grada. Međutim. ako je bitno prilikom istraživanja mobilne telefonije koja se distributerska mreža koristi. 2003. zdravstveno stanje. Usled složenosti posmatranih pojava. konkretno i precizno. Kada posmatramo stanovništvo jednog grada. Na primer. kako bi se što bolje definisali predmet. tako i tehnički i organizaciono. Jasno. u školi se pored visine učenika ispituje i njihova telesna masa. govorimo o homogenoj statističkoj masi. ako pri istraživanju korisnika mobilne telefonije nema potrebe da se korisnici dele u skupove prema mreži koju koriste. moramo tačno definisati šta su to 9 Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. Ukoliko ne postoji kriterijum po kojem bi jedinice statističke mase trebalo podeliti na više delova. Prema dimeziji. nije nimalo lak i jednostavan posao. 13. utvrđivanje statističke mase. ima i svoju svrsishodnost. neophodno je prikupiti statističke podatke o svakoj jedinici posmatranja ili elementu posmatranja. 13. precizno i konkretno određenje cilja posmatranja omogućuje da posmatranje bude adekvatno isplanirano. Ekonomski fakultet. Kod diferencirane statističke mase se sve jedinice posmatranja na osnovu određenog kriterijuma dele na podskupove. To je skup pojava određene vrste koji je u žiži interesovanja istraživača9. Podela statističkih masa se može izvršiti na više načina. Mirko Savić: „Poslovna statistika“. pored društvenih vrednosti. Kod jednodimenzionalne statističke mase postoji samo jedno obeležje koje je predmet istraživanja (na primer.Proveru rezultata posmatranja. radi se o homogenoj statističkoj masi. Cilj se određuje na osnovu toga šta se želi dobiti istraživanjem. odnosno posmatranje statističke mase. Prostorno odrediti statističku masu znači tačno defnisati prostor i mesto na kome će se vršiti prikupljanje statističkih podataka. Cilj posmatranja treba postaviti jasno. Mirko Savić. korisnici mobilne telefonije se dele u grupe na osnovu tog kriterijuma. 189. razlikujemo jednodimenzionalne i višedimenzionalne statističke mase10. Na primer. 10 ~5~ .

obeležja mogu biti zapremina. Opšte je pravilo da se u posmatranje uzimaju samo bitna obeležja koja su u posrednoj i uzročnoj vezi sa pojavom koju posmatramo. itd. u prethodnom pomenutom slučaju gde je jedinica posmatranja zaposleni. a ako su vrednosti iz skupa realnih brojeva ono je neprekidno. 1999. automobili.    Statistika poznaje i pojam izveštajne jedinice. Na primer. Obeležja posmatranja se dele na atributivna i numerička.da li su to ona koja imaju do 50 zaposlenih. Statističko posmatranje zahteva obrasce.…). Socijalni arefakti uključuju i različite predmete kao što su knjige. jer ona daje statističke podatke o zaposlenima. a mi za cilj možemo imati da utvrdimo oblike organizacije. 2001. ako posmatramo jednu firmu. potrošnja goriva. bračno stanje. odnosno kadrovska služba. težina. atributivna obeležja mogu biti pol. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi prebrojavanjem12. slike. a ponašanje je po definiciji vezano za pojedince. Ako je jedinica posmatranja putnički automobil. Najčešće primenjeni obrazac za prikupljanje ovih podataka jeste statistički upitnik. rangova. broj izdržavanih lica. jedinice posmatranja mogu biti:  Individue. interakciju i socijalnu mrežu koja postoji unutar organizacije. broj zaposlenih. Jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponašanje.…). str. Obeležja jedinice posmatranja moraju jasno biti određena planom posmatranja. Tako na primer. Numerička obeležja jedinice posmatranja su obeležja koja se mogu izraziti brojevima. Ako su vrednosti numeričkog obeležja celi brojevi ono je prekidno. Ralević. Ona predstavlja izvor iz koga prikupljamo statističke podatke i ona se u praksi uvek ne poklapa sa jedinicom posmatranja. Viša poslovna škola. neformalne društvene grupe itd. broj sedišta. mesto rođenja. masa. dok prekidna obeležja mogu uzeti samo cele brojeve iz mogućeg skupa vrednosti (broj dece. a do vrednosti ovih obeležja se dolazi merenjem. Beograd. procenata i slično (Marić. Socijalni artefakti. ako je jedinica posmatranja zaposleni. koja imaju imovinu manju od određenog limita ili koja ostvaruju prihod manji od propisanog? U društvenim naukama. neprekidna obeležja mogu uzeti bilo koju vrednost iz mogućeg intervala vrednosti (npr. Organizacije. Grupe. pisma. visina zarade. formulare i uputstva na osnovu kojih će se lakše i pouzdanije vršiti prikupljanje statističkih podataka. Drugim rečima. broj godina radnog staža. ubrzanje. U pitanju je 12 Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. preko kodova. Ovo zato što sve društvene nauke na jedan ili drugi način pokušavaju da razumeju ljudsko ponašanje. Ovaj tip društvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. numerička obeležja mogu biti starost.mala preduzeća . str. Atributivna obeležja jedinice posmatranja su ona koja se mogu opisno izraziti. iznos zaduženja po zaradi i sl. 1). Filipović. predmet društvenog istraživanja mogu biti mala i srednja preduzeća. zgrade. Na primer. Neretko. jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima jesu organizacije ili institucije. U statistici se i atributivna obeležja mogu izraziti i numerički. svaki zaposleni u njoj može predstavljati jedinicu posmatranja. visina starost. Redakcija upitnika i uputstava. itd. a izveštajna jedinica je preduzeće. Tako. snaga. nacionalnost. naučna dostignuća itd. 7 ~6~ . Društvene grupe su takođe veoma često jedinice posmatranja u društvenim istraživanjima. Pojedinci su u društvenim naukama najčešće jedinice posmatranja.

str. 2) preko dokumentacije. Dokumentacija (kartoteke. Posredan način posmatranja ili posmatranje ispitivanjem sastoji se u prikupljanju podataka ispitivanjem lica koja mogu dati te podatke. Prijavni način statističkog posmatranja se veoma retko upotrebljava. Proces prikupljanja podataka je neobično važna faza u statističkom istraživanju. statistički podaci o preduzećima nalaze se u spisima suda itd. pri čemu će se kasnije ovi odgovori grupisati. tako da za više statističkih posmatranja nema jedinstvenih upitnika i uputstava. sređivati i analizirati. statistički podaci o studentima nalaze se u matičnoj knjizi. Za svaku od metoda postoji čitav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraživač mora da uključi kako bi došao do podataka koji su validni i verodostojni. Za svako statističko posmatranje.obrazac na kome se nalaze razna pitanja. U statističkoj praksi najčešće se koriste tri izvora prikupljanja statističkih podataka: 1) na neposredan način (ličnim uvidom). jer ukoliko sa terena ne dobijemo „dobre“podatke. izrađuju se posebni upitnici i uputstva. ako nas interesuje gustina kupaca u nekoj prodavnici. Upitnici mogu biti individualni i kolektivni. Subotica. Izvori i načini posmatranja. 5) samoregistracijom. precizno i kratko formulisanim nedvosmislenim pitanjima i dovoljnim prostorom za unos odgovora (Marković. Ovaj način statističkog posmatranja daje pouzdane podatke. 5). 37. 2) prijavni. Kod ovog načina posmatranja tim koji rukovodi statističkim posmatranjem poziva određena lica da daju potrebne statističke podatke. Kada govorimo o načinu posmatranja. zapravo. Na taj način se štede finansijska sredstva. odnosno prikupljanja podataka: 1) ekspedicioni. čitav posao koji smo obavili pre toga. ako se neki podaci ne mogu prikupiti od nadležnih lica. matične knjige. u nekom vremenu vršiti brojanje kupaca koji uđu u tu prodavnicu. Upitnik je osnovno sredstvo za jednoobrazno prikupljanje podataka sa jasno. 2) posmatranje sa učešćem posmatrača. može se koristiti kao izvor posmatranja. Ekonomski fakultet. a na koja se traže odgovori.) ako je pouzdana. Petković. Zato se ovoj fazi istraživanja mora posvetiti posebna pažnja i metodološki oprez. onda se vrši posmatranje ličnim uvidom. Pri tome se pitanja postavljaju onim licima koja mogu pružiti tačne odgovore u vezi sa obeležjem jedinice posmatranja. Neposredno posmatranje se sastoji u tome što se statistički podaci dobijaju od nadležnih organa koji su zaduženi za izveštajnu jedinicu. 3) poštanskotelegrafski. ali je dosta skup. kao i čitava potanja analize podataka neće imati naročitog smisla. 157-158): 1) posmatranje bez učestvovanja posmatranča. u zavisnosti od cilja posmatranja. Neposredno posmatranje se može klasifikovati prema ulozi koju posmatrač ima u njemu na (Mihailović. Međutim.13 Ekspedicioni način statističkog posmatranja se sastoji u organizovanju mreže lica koja vrše popunu upitnika u samom izvoru statističkog posmatranja. Prikupljanje podataka i njihov odabir predstavlja. 1999. 4) korespodentni. 3) na posredni način (ispitivanjem lica). str. 1990. Na primer. statistička praksa razlikuje pet načina posmatranja. predmet primene statističkog metoda. Na primer. inventarski zapisi. 1999. str. itd. ali ovaj način prikupljanja podataka 13 Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. ~7~ . lično ćemo.

Posebni problemi se javljaju kod jedinica posmatranja koje su stalno u kretanju.). Periodičnošću se obezbeđuje da se popisi ponavljaju u utvrđenim periodima. popis stanovništva se vrši svake desete godine u određenom trenutku (ponoć između 31. Jednokratno posmatranje se vrši u određenom momentu ili periodu. Ovaj način zahteva visoku svest lica koja popunjavaju upitnike. a vrši se u jednom određenom momentu koji se naziva kritičan momenat. ali se ovaj način koristi samo u izuzetnim slučajevima. itd.03. Prema vremenu posmatranja. Stalno statističko posmatranje se obavlja onda ako to zahtevaju potrebe zbog prirode posla. Posle izvesnog vremena popunjeni upitnici se prikupljaju i proveravaju na licu mesta da li su shodno uputstvima popunjeni. zemljotresi. Obim posmatranja. požari. Potpuno posmatranje se deli na popisno i izveštajno. dnevnoj količini proizvoda. kod popisa stanovništva. Mesto i vreme posmatranja. On daje potpun pregled strukture posmatranog skupa prema raznim obeležjima. Ovo posmatranje se obično vrši nakon nekih neregularnih kolebanja (poplave. Na primer. u zavisnosti od vrste pojave koju posmatramo. jednovremeno. Sveobuhvatnost podrazumeva da se u popisu prikupe svi potrebni podaci za svaku statističku jedinicu koja je u statističkoj masi. Statističkim posmatranjem se nekada mogu obuhvatiti sve jedinice posmatranja. o dnevnom učinku. Statistički popis obuhvata sve statističke jedinice statističke mase. posmatranje može biti jednokratno. te zbog vremena u kome će se statističko posmatranje vršiti.). Petković. nisu svi stanovnici na mestu posmatranja. periodično i zakonito. bez obzira da li je ranije vršeno ili nije. kao i na mestu gde treba da se nalazi. Samoregistracija je način statističkog posmatranja u kome lica koja vrše posmatranje odlaze u izveštajne jedinice i određenim licima dele upitnike i uputstva da ih ovi popune. vođenje evidencije o prisutnosti na poslu. a nekada samo pojedine. U statističkoj praksi su poznata dva načina posmatranja prema obimu: potpuno i delimično posmatranje. Popisno posmatranje mora biti sveobuhvatno. Kao primer možemo navesti godišnji inventar u preduzeću. Jednovremenost u popisu znači da se potrebni podaci za sve statističke jedinice posmatraju u jednom određenom trenutku. postoje dva osnovna metoda potpunog statističkog posmatranja: statistički popis i izveštajni metod (Marković. Statistički podaci se mogu prikupiti i telefonskim putem. u kritičnom momentu. periodično i stalno.nije pouzdan zbog mogućnosti neodziva lica. Na primer. i 01. Poštansko-telegrafski način statističkog posmatranja podrazumeva slanje praznih upitnika i uputstava izvšajnim jedinicama sa zahtevom da odgovarajuća lica daju statističke podatke i potom poštom vrate popunjene upitnike. itd. Statistički popis zahteva velike troškove i pripremu. ~8~ . Periodično posmatranje se vrši po unapred utvrđenim periodima ili u kritičnom momentu ili u intervalima vremena. Drugim rečima. str. ali i od vremena i sredstava sa kojima raspolažemo. Jedinica posmatranja se ne može uvek posmatrati u kritičnom momentu. 1999. Zakonitost popisa obezbeđuje se donošenjem odgovarajućih zakona za svaki popis. Na primer.04. 8).

finalne jedinice mogu da se biraju i drugačijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. procena prinosa žitarica u poljoprivredi. Kod ovog metoda posmatra se samo deo statističke mase koji je na slučajan način izabran. Monografsko ispitivanje pripada vrsti delimičnog posmatranja kojim se obuhvata veoma mali broj stastističkih jedinica. Delimično posmatranje obuhvata anketu. na osnovu koga se donose zaključci o karakteristikama osnovnog skupa (Marković. izbor slučaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraživanja. način izbora jedinice za uzorak i veličina uzorka. pa su interesantne za posmatranje. U praksi postoji čitav niz različitih uzoraka kao i čitav niz različitih procedura uzorkovanja. Na primer. 1999. odnosno institucije sistema. izveštaj o rođenju. već se zadovoljavamo procenom karakteristika statističke mase. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve ključne karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). U okviru statističke mase ispitujemo manji deo statističkih jedinica koje imaju. U pitanju je reprezentativni deo osnovnog skupa. vodi se računa da one predstavljaju određene tipove pojava. Prema veličini. Anketa se primenjuje u onim slučajevima kada ne postoje uslovi za potpuno posmatranje. Najčešće. Uzorkovano delimično posmatranje poznato je kao metod uzorka i najčešće se primenjuje u statističkoj praksi. koje su prethodno izabrane na osnovu kvantitativne analize. Kod izbora jedinica. Kod ovog posmatranja se ne traži velika tačnost ocene. Na osnovu posmatranje dela statističke mase. ako se opredelimo za analizu slučaja kao metod. 9). selekciju i monografiju. uzorak.Izveštajno posmatranje se sastoji u tome da se posmatranje svih statističkih jedinica izvrši u redovnim određenim momentima ili u određenim intervalima vremena. Obično ga sprovode lica. str. posmatranje jedne eksperimentalne škole. a želi se dosta detaljno statističko istraživanje. izveštaji o prometu. Koristi se i onda ako vršimo uporedno posmatranje delova statističke mase prema posedovanju ili neposedovanju nekih karakteristika. izveštajno posmatranje kontinuirano prati događaje čiji je varijabilitet tokom vremena jače izražen. ciljano se bira onaj slučaj koji na najbolji način pokazuje obrazac ili vezu između društvenih pojava koje su predmet našeg interesovanja. Prema načinu izbora jedinica u uzorak postoje namerni i slučajni uzorak. Ovde spadaju izveštaji o poslovanju. procenu. treba rešiti sledeća pitanja: izbor tipa uzorka. a ovo u zavisnosti od problema samog istraživanja. Pri planiranju uzorka. ~9~ . razvila se teorija malih uzoraka (n<30) i teorija velikih uzoraka (n>30). radi svojih poslovnih potreba. i to tako da se podaci u obliku izveštaja dostavljaju nadležnim organima ili službama. Procenjeno statističko posmatranje sprovodi se na osnovu jednog dela statističke mase na osnovu čega se donosi zaključak o celoj statističkoj masi. Na primer. donose se zaključci o karakteristikama cele mase. uz izvesni stepen verovatnoće. pre svega. a i ne moraju imati određenu osobinu. Ove jedinice obično imaju izražene uočljive karakteristike . Uzorak predstavlja metodološki specifičan način da se izvrši izbor finalnih jedinica koji reprezentuju čitavu populaciju. Drugim rečima. Tako npr. Statističari najčešće koriste slučajne uzroke na bazi teorije verovatnoće. Petković. No. itd. Selekcija kao vrsta statističkog posmatranja je jedna varijanta metoda uzorka. Anketa je delimično statističko posmatranje koje se izvodi na malom broju statističkih jedinica statističke mase .

gradovima.4. pokrajinama. Definisanje provere rezultata posmatranja obuhvata definisanje radnji kojima će se proveriti rezultati statističkog posmatranja. 2. decentralizovano i kombinovano sređivanje (Stojković. Grupisani podaci sređuju se u statističke serije. str. Kod centralizovanog sređivanja statističkih podataka. 2. jer se međusobno potiru.). Formirane serije statističkih podataka obično se dele u dve glavne grupe: statičke i dinamičke. što u suštini predstavlja statističko izražavanje prikupljenih statističkih podataka. bračnom stanju. U statičkim serijama se nalaze podaci o stanju neke pojave. 2.3. Pribavlja se dokumentacija. 1991. Sistematske greške se javljaju se na svakom podatku. vrše se intervjui. Svi ovi poslovi moraju biti jasno objašnjeni u planu posmatranja. pošto se u njima beleže podaci o kretanju pojave u određenom vremenskom razdoblju koje može biti veoma različite dužine. str. opštinama. visini ukupnog bogatstva ili godišnjeg prihoda). selima i sl. nemaju naročit uticaj na rezultat istraživanja. na primer. izbor i pripremu kadrova. unose u tabele i grafički prikazuju. odnosno vremenske odredbe stanja i kretanja posmatranih pojava. zanimanju. Prikupljanje statističkih podataka Prikupljanje statističkih podataka zapravo predstavlja sprovođenje u delo svega što je definisano u planu istraživanja. Provera se može vršiti kako u toku prikupljanja podataka. određena pojava se može posmatrati po kontitentima. znači sortiranje i grupisanje podataka po unapred određenim kriterijumima. Prema mestu sređivanja imamo centralizovano. školskoj spremi. 49). Prikupljena građa može sadržavati i hronološke podatke.1. Tako se. Svi obrasci. svi ~ 10 ~ . itd. Petković. Svi saradnici u toku istraživanja se moraju dosledno pridržavati datih uputstava. kao posledica neprecizno definisanih obeležja statiostičkih jedinica ili nestručno primenjenih instrumenata posmatranja i merenja.Pripremni radovi obuhvataju sledeće poslove: izradu i nabavku statističkog materijala. tako i nakon završenog prikupljanja. Na odgovarajući način se predmet istraživanja klasifikuje i prema kvantitativnim obeležjima (na primer. pa se moraju otkloniti. Grupisanje statistikih podataka Klasifikacija prikupljene statističke građe koja se vrši kako tokom sakupljanja statističkih podataka.1. Dinamičke serije sadrže i vremensko obeležje. spiskova i adresara. 9). koji grade tzv. Greške su neminovni pratilac statističkih istraživanja i mogu bit slučajne i sistematske (Marković. Sređivanje statističkih podataka Sređivanje statističkih podataka predstavlja tehničko-metodološku fazu statističkog posmatranja. vremenske serije. kartografskog materijala.2. 1999. anketiraju se ispitanici i sl.1. posebno izdvajaju kvalitativni podaci (stanovništvo se klasifikuje po polu. propagandu itd.. Slučajne greške se ne javljaju se na svakom podatku i nisu konstantne veličine. ove greške utiču na rezultat. tako i po okončanju te faze. tj. srezovima. bez vremenske odredbe. formulari i upitnici moraju biti jednoobrazni. državama. Prikupljeni podaci se mogu razvrstati i po geografskom kriterijumu. državljani jedne zemlje se klasifikuju po godinama starosti.

površinski i prostorni dijagrami. podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu. kontitenta ili čitavog sveta. linijski. Decentralizovan način sređivanja statističkih podataka sprovodi se na više mesta. To znači da. Prikazivanje statističkih podataka Tabelarno i grafičko prikazivanje statičkih i dinamičkih serija statističkih podataka takođe predstavlja jednu od bitnih faza statističkog metoda.. sređuje na više mesta. simbola. Mešovitim sređivanjem statističkih podataka. linija.5. Svrha ovog predstavljanja nije samo slikovita klasifikacija i ilustracija prikupljene statističke građe. bojenja ili senčenja označava raspored i intenzitet posmatrane prirodne ili društvene pojave po pojedinim područjima neke zemlje.grupisani podaci se dostavljaju centralnom statističkom organu koji vrši sređivanje i obradu. do određenog nivoa. geometrijskih slika (kvadrati. stagnacija i opadanje).. u zavisnosti od oblika.yu/Download/statistika/mirko_savic_materijali/21-0808%20deskriptivna%20statisticka%20analiza. deo podataka se. slika. linija. postoje tačkasti. krugovi. obično po regionalnim statističkim centrima. nego i sredstvo prikazivanja matematičkih funkcija statističke računice (rast.pdf ~ 11 ~ .1. Posebnu vrstu grafičkog prikazivanja čine kartogrami čiji okvir predstavlja geografska karta na kojoj se pomoću tačaka.ac. pri čemu se ovo sređivanje mora vršiti na jedinstven način. a zatim se sve šalje u centralni statistički centar gde se vrši konačno sređivanje. dele se na grafičke prikaze u koordinatnom sistemu i grafičke prikaze van koordinatnog sistema. pravougaonici. U odnosu na to gde se crtaju. Nakon sređivanja.eccf. Primer sadržaja statističke tabele Izvor: http://www. Grafički prikaz podataka o raznim pojavama i procesima može biti u obliku tačkica. 2.) i geometrijskih tela.su.

Statička analiza se fokusira na utvrđivanje rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) određenih obeležja masovnih pojava koje se ispituju i to izraženih brojčanim (numeričkim) vrednostima. kao i pratećih komentara. Korelaciona analiza je takođe nerazdvojni deo statističke analize. Statističkom analizom se jasno utvrđuje sastav. na primer. Predmet dinamičke analize čine statističke vremenske serije. Ukoliko se dobijeni numerički pokazatelji odnose na ceo osnovni skup. Statistička analiza Zadatak statističke analize je da na osnovu rezultata statističkog posmatranja raščlani i uporedi podatke. Ako. 17). (Savić. str. pa prema tome i statičkom analizom. izgrađena je čitava teorija čiju osnovu čini otkriće i primena više tipova matematičkih funkcija distribucije. struktura i sve bitne osobine statističke mase. posebno geometrijska sredina lančanih indeksa. Radi uočavanja pravaca kretanja analiziranih grupa pojava. Statička analiza obuhvata analizu numeričkih nizova podataka. ponderisana aritmetička sredina. koje su dobije naziv trend. Ta raspodela (distribucija) učestalosti pojava. ili čak beskonačna. odnosno intervala klasifikovanih podataka (srednja ili prosečna devijacija.) i dugoročnim tendencijama razvitka raznih pojava. Među tim vremenskim varijacijama glavna pažnja se posvećuje periodičnim oscilacijama (cikličnim i sezonskim kolebanjima određenih pojava: saobraćajnih udesa. predstavlja prvo sažimanje statističke mase. Ovaj postupak se izvodi primenom različitih metoda matematičkostatističke obrade. sa ciljem da se izračunaju vremenske varijacije posmatranog obeležja ili vrste pojave. kvartilna devijacija). Tada se primenjuje delimično ili anketno posmatranje slučajno uzetih ili reprezentativnih primeraka masovne pojave. U statističkom proučavanju pojava distribucije. dok se kretanje veličine date pojave predstavlja kao zavisna promenljiva (varijabla). raspršenosti) članova posmatranih grupa. Osnovna karakteristika tih funkcija je da vreme uzima kao nezavisnu promenljivu. modus.2. koji se zovu uzorak. U dinamičkoj analizi vremenskih nizova podataka. Metodu uzorka se pribegava kada je statistička masa vrlo velika. među kojima glavno mesto zauzima Gausova kriva. dinamička i korelaciona. itekako se koristi i teorija verovatnoće i metod uzorka. ali vez vremenske odredbe. bolesti.. otkrije i objasni zakonitosti i pravilnosti koje postoje u posmatranoj masovnoj pojavi. Ona rasvetljava međusobnu zavisnost kvantitativnih svojstava u kretanju dve grupe ili više grupa pojava. Rezultati statističke analize predstavljaju informacije o posmatranoj masovnoj pojavi koje su u obliku numeričkih pokazatelja. Statistička analiza može biti statička. odnosno padom kvantitativnih osobina jedne pojave dolazi do istovremenog ~ 12 ~ . kao i druge srednje vrednosti vremenskih nizova. koriste se naširoko i indeksi (bazni i lančani). a ako se odnose na uzorak. potrošnje pojedinih vrsta roba i sl. sa porastom. onda se nazivaju statistika uzorka. ubistava i samoubistava. vodostaja. razvrstana po određenim intervalima po veličini (od-do). pri čemu se izračunavaju statističke srednje vrednosti (prosta aritmerička sredina. medijana) i opseg disperzije ili devijacije (rasturenosti. U rešavanju pitanja vezanih za distribuciju frekvencija.2. atmosferskih padavina. standardna devijacija. 2005. Sledeće sažimanje vrši se oblicima statističke analize. u dinamičkoj analizi se koriste odgovarajuće matematičke funkcije. oni se nazivaju parametri skupa.

grublje i oskudnije od parametrijskih. Fakultet organizacionih nauka. zbog čega se naziva još i statistikom uzorka. konstatujemo da se radi o negativnoj korelaciji. parcijalnu korelaciju i multiplu korelaciju. Njeni postupci služe za zaključivanje o merama u populaciji. korelaciju ranga. na osnovu podataka dobijenih na uzorku iz te populacije. može se sistematizovati na deskriptivnu statistiku i statistiku zaključivanja. po pravilu. uglavnom. Neprametrijske statističke metode se primenjuju na pojavama za koje ne važi pretpostavka o njihovoj normalnoj raspodeli. a uzeta je kao model ili oruđe kojim se može lako posmatrati. zato što se za njih može izvesti pretpostavka o normalnoj raspodeli u okviru populacije. Zbog toga se u istraživačkoj praksi teži primeni paramtrijskih 14 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. fluktuacije i sl. Za izračunavanje mere korelacije koriste se adekvatni obrasci. 138. Model verovatne normalne krive se primenjuje u mnogim oblastima prirodnih i društvenih nauka. Ovaj teorijski model se primenjuje i upoređuje sa proučavanim pojavama. a posebno za linearnu korelaciju. klasifikovanja i prikazivanja podataka. stavovi radnika prema nekoj organizaciji. korelacije i varijacije. apsentizma. Statistika zaključivanja se zasniva na istraživanjima uzoraka. a njihova informativna vrednost je manja. Za te pojave se kaže da imaju tzv. povređivanja na radu. To je naročito bitno kod empirijskih istraživanja i istraživanja koja se služe eksperimentom. Statistička zaključivanja su posebno važna u postupcima provere postavljenih hipoteza. Takvim pojavama pripadaju problemi rukovođenja. odnosno opadanja kvantitativnih osobina druge pojave. Sastavni deo statistike uzorka je proučavanje standardne greške statističkih mera dobijenih na reprezentovanim uzorcima. prema određenoj promeni. 1999. Na primer. krivolinijsku korelaciju. ona obuhvata i izračunavanje mera proseka. U pitanju je teorijska. Proveravanje hipoteza o kojima su prikupljeni numerički podaci obavlja se uz pomoć posebnih metoda statističkog zaključivanja. motivacije i produktivnosti. ~ 13 ~ . uglavnom. ukoliko rast jedne pojave izaziva pad druge. gde su hipoteze nezaobilazne. U statistici je uobičajeno da se parametrima nazivaju populacijske mere proseka. matematička kriva verovatnoće. Njihova distribucija je. proučavati i tumačiti. Mnoge pojave se mogu proučavati i posmatrati po modelu ove krive. U ovakvim slučajevima je neracionalno koristiti modele statističke analize koji se baziraju na normalnoj krivoj. tako da je većina za. a najmanje je neutralnih. Njome se na relativno sažet i racionalan način opisuje predmet istraživanja Pored deskriptivnih operacija sređivanja. prema rukovodstvu i sl. Metode parametrijske statistike utemeljene su na Gausovoj normalnoj krivi poznatijoj kao Verovatnoj normalnoj krivi (VNK). tj.14 Deskriptivna statistika se bavi opisivanjem pojava posredstvom prethodno obrađenih podataka. Ove metode su..povećanja. „slobodnu distribuciju“. temelji na metodama parametrijske statistike. varijabilnosti i korelacije. kaže se da postoji pozitivna korelacija. Beograd. Standardne greške služe proceni mere u okviru cele populacije. ili je većina protiv. ne distribuiraju se normalno. Statistika kao metoda. odnosno na parametrijsku i neparametrijsku statistiku. Zbog toga se primena statistike u istraživanjima organizacionih nauka. U suprotnom slučaju. odnosno smanjenje prve izaziva povećanje druge pojave. str. već se moraju koristiti metode neparametrijske statistike. ekstremna. da se pojava normalno raspodeljuju u okviru populacije.

u suštini. treba napomenuti da statistika raspolaže sa više matematičkih metoda obrade podataka. statistički metod omogućuje izvođenje zaključaka o opštim karakteristikama i zakonitostima posmatranih masovnih pojava i pravljenje hipoteza o tendencijama njihovog budućeg kretanja isključivo na osnovu korišćenja egzaktnog načina promišljanja stvarnosti. Objavljivanje rezultata Objavljivanje rezultata je završena faza statističkog istraživanja koja ima za svrhu da zainteresovanim licima saopšti rezultate statističkog istraživanja s dovoljno pojedinosti i na način da svaki korisnik može razumeti i oceniti valjanost zaključaka. 193): prvo. 1999.2. statistički metod predstavlja jedini naučni metod saznavanja neposredne kvantitativne određenosti masovnih pojava. U objavljivanju rezultata statističkog istraćivanja ključno mesto zauzima odvajanje onoga što će biti prezentovano od onoga što će ostati u okviru istraživačke dokumentacije.2. KolmogorovSmirnovljev test itd. te kada se radi o malim uzorcima – do 30 jedinica. Postupci ove statistike su hi-kvadrat test. U izvesnim zaključcima ogleda se istinska vrednost i saznajni značaj statističkog metoda. kada su podaci izraženi u frekvencijama modaliteta statističkih obeležja. Suštinska vrednost i ogroman značaj statističkog metoda istraživanja objektivne stvarnosti.oblika obrade. dokazuje se dvema činjenicama (Stojadinović. Beograd. što se postiže koncipiranjem instrumenata za prikupljanje podataka. Matematička obrada podataka Pod matematičkom obradom statističkih podataka podrazumevamo raščlanjavanje i upoređivanje podataka u cilju analize. U pitanju je tehnički postupak koji podrazumeva određenu proceduru pripreme podataka za dalje analitičko-saznajne operacije.2. Analiza i tumačenje rezultata Izvođenje zaključaka. Zaključak 15 Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. test predznaka. drugo. 127. str. 2. Od ove završne faze zavisi dalja sudbina rezultata do kojih je statističko istraživanje došlo. njihova priprema do stepena kada će oni biti u mogućnosti da provere hipoteze.3. tj. Uopšte. medijana test. Jedna od najčešćih podela ovih metoda jesu metod obrade pomoću odnosa (razmere). 2. Lica koja koriste rezultate statističkog istraživanja su obično sami naručioci. neparametrijske statističke metode se koriste kada je nemoguće utvrditi da li je raspodela normalna. 2005. str. metod obrade pomoću proseka (srednje vrednosti) i metod obrade pomoću funkcija.2. upotrebom prikladnih matematičkih operacija. Obrada podataka je.1. tumačenje rezultata i pravljenje hipoteza o budućem kretanju masovnih pojava jeste završni čin statističkog istraživanja. Mek Nemarov test. test sume rangova.15 Kada govorimo o matematičkoj obradi. ~ 14 ~ . test ekvivalentnih parova. Fakultet organizacionih nauka. 2. Na osnovu matematičke obrade podataka dolazimo do pokazatelja statističke serije pomoću kojih možemo otkriti neke pravilnosti i zakonitosti posmatrane statističke mase.

Veoma zahtevna faza statističkog posmatranje je izrada plana posmatranja. mesto i vreme posmatranja. te analizu podataka i njihovo tumačenje. jedinice posmatranja. 3-4. obim posmatranja. vrši odabir i grupisanje podataka. Visoka poslovna škola Čačak. U okviru statističkog posmatranja razlikujemo izradu plana posmatranja. pripremni radovi i provera rezultata posmatranja. izvor i način posmatranja.Danas je statistika posebna naučna disciplina koja. sređivanje. ~ 15 ~ . Statistička analiza uključuje matematičku obradu podataka. redakcija upitnika i uputstava. grupisanje. statističko posmatranje – prikupljanje podataka. koje su po svojoj prirodi varijabilne. 2008. kojim se obuhvata cilj posmatranja. za realizaciju postavljenih ciljeva istraživanja na organizovan način prikuplja. Po jednom drugom gledištu. prezentuje i vrši analizu podataka. Čačak. grupisanje.16 Pod statističkim istaživanjem podrazumevamo skup matematičko-statističkih i drugih postupaka koji se primenjuju u nekoj statističkoj akciji. dinamička i korelaciona. predmet posmatranja.statističko posmatranje i statističku analizu. Predmet statističkog istraživanja su masovne pojave. str. obeležja jedinica posmatranja. statističko istraživanje obuhvata četiri faze . obradu i prikazivanje podataka. analizu rezultata i njihovo objavljivanje.pripremu posmatranja. Statističko istraživanje uključuje dve etape . Poslovna statistika je skup statističkih metoda koje se koriste za pretvaranje podataka u korisne informacije u poslovnom okruženju. prikupljanje. sređivanje i prikazivanje podataka. te interpretira rezultate sprovedene analize. pa ih treba posmatrati na velikom broju slučajeva i na osnovu tih posmatranja doneti odgovarajuće zaključke. a može biti statička. kontrolu. Literatura 16 Krvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“.

Kvrgić Goran: „Osnovi finansijske statistike“. 2003. 5. Naučna knjiga. Univerzitet u Nišu. Ekonomski fakultet. Beograd. 2. 2008. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. 2005. 2001. Šešić Bogdan: „Osnovi metodologije društvenih nauka“. Čačak. Savić Mirko: „Poslovna statistika“. 6. Beograd. Ekonomski fakultet.1. 4. Niš. Stojković Milutin: „Statistika u ekonomiji“. Beograd. 1990. 1982. 1999. 12. Visoka poslovna škola Čačak. ~ 16 ~ . Split. 2004. Mirko Savić. Viša poslovna škola. Mihailović Dobrivoje: „Metodologija naučnih istraživanja“. 1987. 10. 9. Marković Milanka i Petković Simka: „Poslovna statistika“. Subotica. Marić Nebojša i drugi: „Poslovna statistika“. 7. Beograd. Beograd. 1999. 2003. Stojadinović Dragić: „Osnovi naučnog rada“. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. Ekonomski fakultet. 2007. Đorđević Vera: „Statistika u ekonomiji“. Subotica. 8. Saobraćajni fakultet Univerziteta. 11. Rozga Ante: „Teorijske osnove s metodologijom rješavanja statističkih problema u ekonomskoj praksi“. Beograd. Paskota Mira: „Metodologija kvantitativnih istraživanja“. Priština – Zubin Potok. 3. Fakultet organizacionih nauka. Ekonomski fakultet. Žižić Mileva i drugi: ”Metodi statističke analize”.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful