P. 1
SVE u vezi psenice

SVE u vezi psenice

|Views: 253|Likes:
Published by caduka

More info:

Published by: caduka on Feb 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TXT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/11/2014

pdf

text

original

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE P ENICE Mr Dragan Tomic PSS Vranje

P enica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja irom sveta. Poreklom je iz jugozapadne Azije, a najverovatnije mesto odomacivanja p enice Dijarbekir u Turskoj. irenje uzgoja p enice pocelo je tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000 godina mogla naci u Etiopiji, Indiji Irskoj i paniji. Milenijum kasnije stigla je i u Kinu. P enica se u svetu gaji na oko 100 miliona ha, u evropi na oko 23 miliona ha dok proizvodnja p enice u Srbiji je zasnovana na blizu 500.000 ha. Na teritoriji Pcinjskog okruga pod p enicom je zahvaceno oko 17.000 ha a na teritoriji Vranja na oko 6.500 ha. P enicno zrno ima iroku primenu pocev od upotrebe za ljudsku ishranu, preko upotrebe za stocnu hranu i u industriji alkohola. Strna tita gaje se od 67° severne geografske irine do 40° jutne geografske irine. Za grupu biljnih vrsta iz jedne familije (Poaceae) ovo je veoma irok areal. Nove sorte poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno vi em nivou od sorti ranijih generacija. Ogranicavajuci faktori proizvodnje ostali su agroekolo ki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnikaproizvodaca odnosno transfer znanja.

Zahtevi p enice prema zemlji tu :

pasulj.8 7. konoplja za seme. ozima uljana repica. gde imamo veliku brojnost vazdu nih pora i mali kapacitet za vodu mnogo lak e dolazi do izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim mesecima. ali ne podnosi monokulturu. Dobri predusevi su: zrnene mahunjace (soja.P enica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i fizickih osobina zemlji ta. Treba je gajiti na poslednjem mestu u ploderedu. mak. Na lakim peskovitim zemlji tima. duvan. kasne sorte ecerne repe ( ecerna repa ne bi trebala da bude predusev. jer dolazi do smanjenja prinosa zbog nepodno enja(korenskih izlucevina) i tetocina. hemijskih i biolo kih osobina. Pogoduje joj plitka obrada i predusevi koji rano napu taju parcelu zbog adekvatne pripreme zemlji ta i setve. kao i predusevi koji ostavljaju zemlji te cisto od korova. suncokret i rani hibridi kukuruza. krompir. Tete se gaji na te kim zbijenim zemlji tima opterecenim suvi kom vode. kasni hibridi kukuruza. dobrih fizickih. Plodored : P enica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu setvu (ne sejati istu sortu). suncokreta. Najuspe nije gajenje je na cernozemu. koren u povr inskom sloju. Lo i predusevi su: sirak (ostavlja isu eno zemlji te. gra ak). muhar. jer je ona teba da dode . rane sme e za zrna za ishranu stoke. ostavlja busen). ozime sme e za proizvodnju zelene stocne hrane. konoplja za proizvodnju vlakna. protima zemlju. krecnim i plodnim aluvijalnim zemlji tima gde je pH vrednost 6. livadskoj crnici.

da bi se sprecili gubici vode isparavanjem). Ukoliko su vlatne jeseni bez obzira na predusev i stanje zemlji ta mora se vr iti klasicna obrada zemlji ta oranjem. gra ak i konoplja su dobri predusevi. Na taj nacin postite se samo rastresanje povr inskog sloja zemlji ta ali bez okretanja. ima dosta vremena za obradu zemlji ta kao i za suzbijanje korova.na prvo mesto u plodoredu. Na tetim zemlji tima obraduje se dublje. prethodni usev iskoristi vlagu iz dubljih slojeva zemlji ta. ali se tetveni ostaci moraju kvalitetno . osobina zemlji ta. nacin i vreme osnovne obrade za proizvodnju p enice zavise od preduseva. koristeci cizel plugove. Kod nas su najce ci predusevi: kukuruz. Dubina bi trebala da bude to manja. rat. sudbine tetvenih ostataka i sistema obrade. p enica u ponovnoj setvi je dobar predusev. Osnovna obrada : Dubina. jer se brte sletu. klimatskih uslova podrucja. Na lakim i peskovitim zemlji tima obraduje se plice. ecerna repa ne treba da bude predusev. jer se skida sa parcele rano i sve agrotehnicke mere mogu da se izvr e na vreme. U tom slucaju tetveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele. Radni organi nebi trebali da prodiru dublje do 20 cm. a u povr inskom sloj (10 15 cm) ima minimum vlage primenjujemo obradu bez otvaranja plastice.ako se posle ranih hibrida suncokreta ne izvr i za titna obrada zemlji ta. suncokret (koji mote biti dobar i lo . ovas. Ona je dobar predusev za sve osim za jecam. a p enica na poslednje). Ako su suve jeseni.

23 cm. a plug odmah za njim sece koren. Ukoliko se p enica gaji posle lucerke vr e se dva oranja ili oranje sa predplutnjakom. U prvom oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i zaorava se. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemlji ta ce se regenerisati i ugu iti p enicu. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju. u zavisnosti od obrade: ako je obrada izvr ena cizel plugom dovoljno je jednom preci setvospremacem. a ako su veliki tetveni ostaci onda i na 25 cm. a drugi sloj optimalno zbijen obezbeduje dobar kontakt izmedu semena i zemlji nih cestica. Kasnije se prolazi . Kasnije taj sloj treba da obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke.zaorati. da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom. Ako je optimalno zbijen sloj vlaga se dute zadrtava i ova vlaga ce trajati 5 7 (10) dana pa ce biljka pri prvoj ki i nastaviti razvoj. sabilo zemlji te. Predsetvena priprema : Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit povr inski sloj koji ce prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji ce se polotiti. ako je klasicna obrada u suvim jesenima (suvo zemlji te) predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnile buse. Predsetvena priprema se izvodi razlicitim orudima. Ako za predhodnu kulturu nismo izvr ili dublju obradu motemo povecati dubinu oranja na 20 . Ako nemamo pravilno obezbedena ova dva sloja otpor klici pri klijanju mote biti velik. Predplutnjak odseca vrat. kontakt korena i zemlji nih cestica lo i u slucaju su e.

U vlatnom jesenskom periodu (klasicna obrada plugom). njive i od agroekolo kih uslova godine. Kod kalijuma. potencijala regiona za stvaranje prinosa. jer u zemlji tu nema mineralne materije iz koje bi se mogao osloboditi fosfor. a u zavisnosti od potreba hraniva ista se vracaju na osnovu obezbedenosti zemlji ta hranljivim elementima. a preko 40 mg pocinje toksicna vrednost (postoje zemlji ta sa 100 200 mg). Ako se poveca kolicina P2O5 i K2O do 15 mg tada se prinos povecava. posle 25 mg prinos pocinje da pada.P2O5 8 16 kg :K2O 17 25 kg Kod fosfora vracamo vi e od iznetog prinosa. drljacom (lakom ili te kom). Ðubrenje: Ðubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekolo kih uslova.setvospremacem dva puta. u glinenim mineralima. a predsetvena obrada setvospremacima. 1 t zrna + vegetativna masa N 20 30 kg . dterminatorom. jer ce se raspadom nadoknaditi ostalo. Oni uticu na planirani prinos. Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade. sa nivoa obezbedenosti 15 20 mg prinos stagnira. rotacionom drljacom. kod raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona. Izbor sorte : . od potencijala sorte. Vracamo samo ono to iznosimo prinosom. predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiracom ili lakim paker valjkom.

U na im uslovima povoljan rok setve je od 5 25. Setva : Za uspeh setve veom su bitni vreme. ekonomskom aspektu i organizacionim elementima. ekonomski aspekti razlicita cena za ove tri sorte 3. visok prinos . . niski prinosi) 2.u tom slucaju je uspe no prezimljavanje. Seme treba da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na povr ini semenjace (vr i se hemijskim i biofizickim metodama plazmom elektrona). biolo ke osobine dutina vegetacije. u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 30. period prihranjivanja je u razlicito vreme. Prilikom odlucivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekolo ke uslove regiona kao i agroekolo ke uslove u datoj godini. nacin i dubina setve. osrednji prinos . a tolerantni rok setve je 10 15. 1. kvalitet (prinosne sorte lo kvalitet hleba. Za setvu treba koristiti sortno cisto seme jer se povecanje prinosa opravdava time. treba gajiti vi e sorata jer se produtava optimalni rok setve i tetve (ne sazrevaju jednovremeno). hlebne sorte kvalitetan hleb. organizacioni elementi dobra organizacija i upo ljavanje radne snage. novembar. sorte pobolj ivaci vrlo dobar kvalitet hleba.Prilikom odabira sotrti p rnice treba voditi racuna o sledecim elementima: biolo kim osobinama. oktobra. Optimalni rok setve odreduje se na osnovu dugogodi njih obezbeduje da p enica u zimu ude u fazi punog bokorenja i zavr enim procesom I i II faze kaljenja . oktobra.

Kl klijavost . Evropa 90. Mina) Izracunavanje upotrebne vrednosti i kolicine semena: Uv % = Kl % x C % (Uv upotrebna vrednost . optimalni rok (5 31.X) Pobeda. Sofija . Renesansa. Seme treba polotiti na dubinu od 3 5 cm. Pobeda. Stepa .X) Prima.5 cm (mali broj sejalica 15 cm). Nevesinjka. Rusija) . Sanja. Renesansa. Kod jarih sorti vati obrnuto. Na lakim i suvljim zemlji tima setvui treba obaviti dublja. Pesma. Nevesinjka. U koliko se kasni sa setvom trebalo bi seme polotiti plice. Sara. ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povecava temperatura i zemlji te se brte su i pa dolazi do su enja klijanaca). Kolicina semena po 1 m2: u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna. srednje rani rokovi (5 20.X) Evropa 90. Anastasija.P enica se mote sejati i posle ovog roka. C cistoca) 100 Ks = broj klijavih zrna na m2 x masa 1000 zrna (Ks kolicina semena) upotrebna vrednost Nacin setve p enica se seje uskoredo sa razmakom redova 12. a na te kim i vlatnim plice. Rani rokovi (1 10. a kao je ranija plice. . ali ce to imati znacajan uticaj na umanjenje prinosa. 500 550 klijavih zrna (Prima. Rusija. Proteinka. a ukoliko je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu dublje. Mina. 450 500 klijavih zrna (Lira. Bajka.

Ona restresa povr inski deo zemlji ta dubine 1 2 cm i prekida kapilarnu mretu koja bi vodu dovela do povr ine i omogucila njeno isparavanje to u ovakvim godinama sigurno ne telimo. a nocu smrzava mote doci do podizanja gornjeg sloja zemlji ta. Valjak ne treba koriostiti na vlatnim zemlji tima. a samim tim i cele biljke. No u zlu netrabalo objasniceno kao se motemo boriti protiv nje. podite se vlaga 5 10 cm i skuplja oko semena. bez snetnog pokrivaca. Razbijanje ledene kore u na im agroekolo kim uslovima ne primenjuje se vec duti niz godina kao mera nege. To dovodi don su enja korena. Ukoliko se krajem zime. Ledena kora mote da se pojavi kao leteca ili viseca (na snetnom pokrivacu . smenjuju topli dani i hladne noci pri cemu se zemlji te danju otpu ta. cupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemlji tem) i stvaranja vazdu nih dtepova ispod povr ine zemlji ta. Valjanje se vr i sa glatkim valjcima za koje se kaci brana (satoji se od tankih tica ili lanca). Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke. Ova pojava naziva se podlubljivanje.Mere nege : Valjanje se izvodi u su nim jesenima nakon setve p enice radi boljeg kontakta semena i zemlji nih cestica. Valjanje treba obaviti pre su enja zemlji ta kako bi se ponovo obezbedio kontakt zemlji ta i korena. na taj nacin stvaraju se kapilarne pore.

Navodnjavanje se mora obaliti pre predsetvene pripreme. Potrebna kolicina azota odereduje se Nmin metodom. Zalivanje se mote obavlja kako u jesenskom tako i u proletnjem periodu godine. ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava povecavajuci temperaturu u prizemnom sloju. Razbijanjem ledene kore omogucavamo prodor hladnog vazduha to proces disanja vraca u ravnotetu. ali se i lak e razbija). Uzimaje uzoraka zemlji ta vr i se rucno ili automatskim sondama (jedan prosecan . Lomljenje kore vr i se gatenjem traktorima to medutim mote dovesti do secenja guma na njima i dodatnih tro kova. Drljanje se v i u uslovima vlatne zime kada velika kolicina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemlji tu. Povecanje temperature dovodi do povecanog disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i povecanja potro nje materija iz cvora bokorenja to prouzrokuje slabljenje biljke. U proletnjem periodu navodnjavanje se vr i u slucaju su e. U jesensko periodu imamo najce ce problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva.je opasnija. Kako bi ga obezbedili vr imo drljanje. a drljanje se obavlja popreko po redovima. Ako je zemlji te toplo. Prihranjivanje se vr i krajem januara ili prvih dana februara. Na taj nacin uni tavaju se i tek iznikli korovi. Za drljanje se koriste lake drljace. a zalivna norma je 30 60 litara/m2.

Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogucnost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kracem vremenskom periodu. takve biljke brzo . KG .56) II grupa 15 kg N (Evropa 90. produvavanje svetim vazduhom do vlatnosti od 13 %. N-minom se meri (mineralni azot). Renesansa. 30 60 cm i 60 90 cm. svaki sloj pojedinacno. dvofazno i vi efazno.91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka. Tetva Tetva se mote obavljat jedofazno. KG . Dvofazna tetva izvodi se u dve faze: prva faza je ko enje i odlaganje poko enih biljaka u otkose na visoko poko enu strnjiku pri vlatnosti od 21 24 %. jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na pocetku vlatanja. Zlatka) Ukoliko je potrebno vi e od 100 kg N/ha tada se dva puta vr i prihranjivanje. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0 30 cm.C u prenosne fritidere i odnose u laboratoriju. 100% (Pobeda. Uzorak se stavlja na 0 6 . Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti).91 kg N/ha Nevesinjka. a ako je njena vlatnost 16 21 % mora se vr iti ve tacko dosu ivanje zagrevanjem. Jednofazna tetva obavlja se kombajnima u punoj zrelosti (vlatnost zrna ispod 16%). Ako je vlatnost 16 % vr i se isu ivanje tj.100) III grupa od 70.uzorak uzima se na povr ini od 10 -20 ha). Prima. U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe sorata: I grupa od 70.

Prednost je to biljke brzo gube vlagu i mote se poceti pre sa tetvom. Primenom najsavremenijih metoda. edukacijom proizvodaca i brtim transferom naucnih saznanja u proizvodnju. oplemenjivanje strnih tita ponudice trti tu nove genotipove sa vecim genetskim potencijalom za prinos. snopovi se denu u krstine. slatu u kamare i tada se vr e na vr alici.gube vlagu i vr i se kombajniranje kombajnima kod kojih je na hederu formiran pick-up.Vi efazna kosidba pocinje vezivanjem poko ene mase u snopove. . Povecanje broja stanovnika i sve vece potrebe za hranom namecu istrativacima da tragaju za novim putevima u proizvodnji. zatim se voze na ekonomsko dvori te. Proizvodni potencijal novih sorti mote se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike. Jedino po tovanje zahteva svakog genotipa i ublatavanje klimatskih uticaja preko agrotehnickih mera mogu se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju. Na osnovu rezultata istrativanja iz razlicitih eksperimenata. iroke proizvodnje i statistickih izvora podataka motemo zakljuciti da ce brte efekte u unapredenju proizvodnje p enice doneti izmenjena tehnologija gajenja. Ovaj cilj moraju podrtati i dru tveno politicki cinioci jer bez stalne finansijsko-politicke podr ke proizvodaci su nemocni da postavljeni cilj dostignu sami.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->