TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE P ENICE

Mr Dragan Tomic PSS Vranje

P enica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja irom

sveta. Poreklom je iz jugozapadne Azije, a
najverovatnije mesto odomacivanja p enice
Dijarbekir u Turskoj. irenje uzgoja p enice pocelo
je tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000
godina mogla naci u Etiopiji, Indiji Irskoj i paniji.
Milenijum kasnije stigla je i u Kinu.
P enica se u svetu gaji na oko 100 miliona ha, u
evropi na oko 23 miliona ha dok proizvodnja
p enice u Srbiji je zasnovana na blizu 500.000 ha.
Na teritoriji Pcinjskog okruga pod p enicom je
zahvaceno oko 17.000 ha a na teritoriji Vranja na
oko 6.500 ha.
P enicno zrno ima iroku primenu pocev od
upotrebe za ljudsku ishranu, preko upotrebe za
stocnu hranu i u industriji alkohola.
Strna tita gaje se od 67° severne geografske irine
do 40° jutne geografske irine. Za grupu biljnih
vrsta iz jedne familije (Poaceae) ovo je veoma irok
areal. Nove sorte poseduju genetski potencijal za
prinos i kvalitet zrna na znatno vi em nivou od sorti
ranijih generacija. Ogranicavajuci faktori proizvodnje
ostali su agroekolo ki uslovi, dostignuti stepen
razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnika-
proizvodaca odnosno transfer znanja.

Zahtevi p enice prema zemlji tu :

P enica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i
fizickih osobina zemlji ta. Najuspe nije gajenje je
na cernozemu, livadskoj crnici, krecnim i plodnim
aluvijalnim zemlji tima gde je pH vrednost 6,8 7.
Tete se gaji na te kim zbijenim zemlji tima
opterecenim suvi kom vode. Na lakim peskovitim
zemlji tima, gde imamo veliku brojnost vazdu nih
pora i mali kapacitet za vodu mnogo lak e dolazi do
izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim
mesecima.

Plodored :
P enica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu
setvu (ne sejati istu sortu), ali ne podnosi
monokulturu, jer dolazi do smanjenja prinosa zbog
nepodno enja(korenskih izlucevina) i tetocina.
Treba je gajiti na poslednjem mestu u ploderedu.
Pogoduje joj plitka obrada i predusevi koji rano
napu taju parcelu zbog adekvatne pripreme
zemlji ta i setve, kao i predusevi koji ostavljaju
zemlji te cisto od korova, dobrih fizickih, hemijskih i
biolo kih osobina. Dobri predusevi su: zrnene
mahunjace (soja, pasulj, gra ak), mak, ozima uljana
repica, ozime sme e za proizvodnju zelene stocne
hrane, krompir, konoplja za proizvodnju vlakna,
duvan, rane sme e za zrna za ishranu stoke,
konoplja za seme, suncokret i rani hibridi kukuruza.
Lo i predusevi su: sirak (ostavlja isu eno zemlji te,
koren u povr inskom sloju, protima zemlju, ostavlja
busen), muhar, kasni hibridi kukuruza, suncokreta,
kasne sorte ecerne repe ( ecerna repa ne bi
trebala da bude predusev, jer je ona teba da dode
na prvo mesto u plodoredu, a p enica na
poslednje). Kod nas su najce ci predusevi: kukuruz,
suncokret (koji mote biti dobar i lo - ako se posle
ranih hibrida suncokreta ne izvr i za titna obrada
zemlji ta, da bi se sprecili gubici vode
isparavanjem), ecerna repa ne treba da bude
predusev, gra ak i konoplja su dobri predusevi,
p enica u ponovnoj setvi je dobar predusev. Ona je
dobar predusev za sve osim za jecam, rat, ovas, jer
se skida sa parcele rano i sve agrotehnicke mere
mogu da se izvr e na vreme, ima dosta vremena za
obradu zemlji ta kao i za suzbijanje korova.

Osnovna obrada :
Dubina, nacin i vreme osnovne obrade za
proizvodnju p enice zavise od preduseva, osobina
zemlji ta, klimatskih uslova podrucja, sudbine
tetvenih ostataka i sistema obrade. Na tetim
zemlji tima obraduje se dublje, jer se brte sletu. Na
lakim i peskovitim zemlji tima obraduje se plice.
Ako su suve jeseni, prethodni usev iskoristi vlagu iz
dubljih slojeva zemlji ta, a u povr inskom sloj (10 -
15 cm) ima minimum vlage primenjujemo obradu
bez otvaranja plastice, koristeci cizel plugove. Radni
organi nebi trebali da prodiru dublje do 20 cm. Na
taj nacin postite se samo rastresanje povr inskog
sloja zemlji ta ali bez okretanja. U tom slucaju
tetveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele.
Ukoliko su vlatne jeseni bez obzira na predusev i
stanje zemlji ta mora se vr iti klasicna obrada
zemlji ta oranjem. Dubina bi trebala da bude to
manja, ali se tetveni ostaci moraju kvalitetno
zaorati. Ako za predhodnu kulturu nismo izvr ili
dublju obradu motemo povecati dubinu oranja na
20 - 23 cm, a ako su veliki tetveni ostaci onda i na
25 cm. Ukoliko se p enica gaji posle lucerke vr e se
dva oranja ili oranje sa predplutnjakom. U prvom
oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i
zaorava se, da bi se u drugom oranju zaorao i vrat
sa korenom. Predplutnjak odseca vrat, a plug
odmah za njim sece koren. Ako se ore odmah na
pravu dubinu korenovi koji su blizu zemlji ta ce se
regenerisati i ugu iti p enicu.

Predsetvena priprema :
Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit
povr inski sloj koji ce prekriti seme i optimalno
zbijen sloj na koji ce se polotiti. Rastresiti sloj
smanjuje otpor klici pri nicanju, a drugi sloj
optimalno zbijen obezbeduje dobar kontakt izmedu
semena i zemlji nih cestica. Kasnije taj sloj treba da
obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke. Ako
nemamo pravilno obezbedena ova dva sloja otpor
klici pri klijanju mote biti velik, kontakt korena i
zemlji nih cestica lo i u slucaju su e. Ako je
optimalno zbijen sloj vlaga se dute zadrtava i ova
vlaga ce trajati 5 7 (10) dana pa ce biljka pri prvoj
ki i nastaviti razvoj. Predsetvena priprema se izvodi
razlicitim orudima, u zavisnosti od obrade: ako je
obrada izvr ena cizel plugom dovoljno je jednom
preci setvospremacem, ako je klasicna obrada u
suvim jesenima (suvo zemlji te) predsetvena
priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnile
buse, sabilo zemlji te. Kasnije se prolazi
setvospremacem dva puta. U vlatnom jesenskom
periodu (klasicna obrada plugom), predsetvena
priprema se izvodi lakom tanjiracom ili lakim paker
valjkom, a predsetvena obrada setvospremacima,
rotacionom drljacom, dterminatorom, drljacom
(lakom ili te kom). Broj prohoda zavisi od kvaliteta
osnovne obrade.

Ðubrenje:
Ðubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekolo kih
uslova, potencijala regiona za stvaranje prinosa, od
potencijala sorte, njive i od agroekolo kih uslova
godine. Oni uticu na planirani prinos, a u zavisnosti
od potreba hraniva ista se vracaju na osnovu
obezbedenosti zemlji ta hranljivim elementima.

1 t zrna + vegetativna masa

N 20 30 kg ;P2O5 8 16 kg :K2O 17 25 kg
Kod fosfora vracamo vi e od iznetog prinosa, jer u
zemlji tu nema mineralne materije iz koje bi se
mogao osloboditi fosfor. Kod kalijuma, kod
raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona, u
glinenim mineralima. Vracamo samo ono to
iznosimo prinosom, jer ce se raspadom nadoknaditi
ostalo. Ako se poveca kolicina P2O5 i K2O do 15 mg
tada se prinos povecava, sa nivoa obezbedenosti
15 20 mg prinos stagnira, posle 25 mg prinos
pocinje da pada, a preko 40 mg pocinje toksicna
vrednost (postoje zemlji ta sa 100 200 mg).

Izbor sorte :
Prilikom odabira sotrti p rnice treba voditi racuna o
sledecim elementima: biolo kim osobinama,
ekonomskom aspektu i organizacionim elementima.
1. biolo ke osobine dutina vegetacije, kvalitet
(prinosne sorte lo kvalitet hleba, visok prinos ;
hlebne sorte kvalitetan hleb, osrednji prinos ; sorte
pobolj ivaci vrlo dobar kvalitet hleba, niski prinosi)
2. ekonomski aspekti razlicita cena za ove tri sorte
3. organizacioni elementi dobra organizacija i
upo ljavanje radne snage; treba gajiti vi e sorata jer
se produtava optimalni rok setve i tetve (ne
sazrevaju jednovremeno); period prihranjivanja je u
razlicito vreme.

Setva :
Za uspeh setve veom su bitni vreme, nacin i dubina
setve. Za setvu treba koristiti sortno cisto seme jer
se povecanje prinosa opravdava time. Seme treba
da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je
dezinfikovano od patogena koji se nalaze na
povr ini semenjace (vr i se hemijskim i biofizickim
metodama plazmom elektrona). Prilikom
odlucivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir
agroekolo ke uslove regiona kao i agroekolo ke
uslove u datoj godini. Optimalni rok setve odreduje
se na osnovu dugogodi njih obezbeduje da
p enica u zimu ude u fazi punog bokorenja i
zavr enim procesom I i II faze kaljenja - u tom
slucaju je uspe no prezimljavanje. U na im
uslovima povoljan rok setve je od 5 25. oktobra, u
zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 30.
oktobra, a tolerantni rok setve je 10 15. novembar.
P enica se mote sejati i posle ovog roka, ali ce to
imati znacajan uticaj na umanjenje prinosa.
Rani rokovi (1 10.X) Pobeda, Rusija, Pesma,
Sara, Stepa ; srednje rani rokovi (5 20.X)
Evropa 90, Renesansa, Mina, Bajka, Sofija ;
optimalni rok (5 31.X) Prima, Anastasija, Sanja,
Nevesinjka.
Kolicina semena po 1 m2: u zavisnosti od sorte seje
se od 450 -650 klijavih zrna.
450 500 klijavih zrna (Lira, Pobeda, Renesansa,
Evropa 90, Nevesinjka, Rusija) ;
500 550 klijavih zrna (Prima, Proteinka, Mina)
Izracunavanje upotrebne vrednosti i kolicine
semena:
Uv % = Kl % x C % (Uv upotrebna vrednost ; Kl
klijavost ; C cistoca)
100
Ks = broj klijavih zrna na m2 x masa 1000 zrna (Ks
kolicina semena)
upotrebna vrednost

Nacin setve p enica se seje uskoredo sa

razmakom redova 12,5 cm (mali broj sejalica 15
cm). Seme treba polotiti na dubinu od 3 5 cm. Na
lakim i suvljim zemlji tima setvui treba obaviti
dublja, a na te kim i vlatnim plice. U koliko se kasni
sa setvom trebalo bi seme polotiti plice, a ukoliko
je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i
godinu dublje. Kod jarih sorti vati obrnuto, ako je
kasnija setva seje se dublje (jer se povecava
temperatura i zemlji te se brte su i pa dolazi do
su enja klijanaca), a kao je ranija plice.
Mere nege :
Valjanje se izvodi u su nim jesenima nakon setve
p enice radi boljeg kontakta semena i zemlji nih
cestica, na taj nacin stvaraju se kapilarne pore,
podite se vlaga 5 10 cm i skuplja oko semena.
Valjanje se vr i sa glatkim valjcima za koje se kaci
brana (satoji se od tankih tica ili lanca). Ona
restresa povr inski deo zemlji ta dubine 1 2 cm i
prekida kapilarnu mretu koja bi vodu dovela do
povr ine i omogucila njeno isparavanje to u
ovakvim godinama sigurno ne telimo. Valjak ne
treba koriostiti na vlatnim zemlji tima. Ukoliko se
krajem zime, bez snetnog pokrivaca, smenjuju topli
dani i hladne noci pri cemu se zemlji te danju
otpu ta, a nocu smrzava mote doci do podizanja
gornjeg sloja zemlji ta, cupanja korenovog sistema
(koren gubi kontakt sa zemlji tem) i stvaranja
vazdu nih dtepova ispod povr ine zemlji ta. To
dovodi don su enja korena, a samim tim i cele
biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje
treba obaviti pre su enja zemlji ta kako bi se
ponovo obezbedio kontakt zemlji ta i korena.
Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.

Razbijanje ledene kore u na im agroekolo kim

uslovima ne primenjuje se vec duti niz godina kao
mera nege. No u zlu netrabalo objasniceno kao se
motemo boriti protiv nje. Ledena kora mote da se
pojavi kao leteca ili viseca (na snetnom pokrivacu
je opasnija, ali se i lak e razbija). Ako je zemlji te
toplo, ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava
povecavajuci temperaturu u prizemnom sloju.
Povecanje temperature dovodi do povecanog
disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod
ledene kore kao i povecanja potro nje materija iz
cvora bokorenja to prouzrokuje slabljenje biljke.
Razbijanjem ledene kore omogucavamo prodor
hladnog vazduha to proces disanja vraca u
ravnotetu. Lomljenje kore vr i se gatenjem
traktorima to medutim mote dovesti do secenja
guma na njima i dodatnih tro kova.

Drljanje se v i u uslovima vlatne zime kada velika

kolicina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u
zemlji tu. Kako bi ga obezbedili vr imo drljanje. Za
drljanje se koriste lake drljace, a drljanje se obavlja
popreko po redovima. Na taj nacin uni tavaju se i
tek iznikli korovi.

Zalivanje se mote obavlja kako u jesenskom tako i

u proletnjem periodu godine. U jesensko periodu
imamo najce ce problem sa nedostatkom vlage u
peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se
mora obaliti pre predsetvene pripreme. U proletnjem
periodu navodnjavanje se vr i u slucaju su e, a
zalivna norma je 30 60 litara/m2.

Prihranjivanje se vr i krajem januara ili prvih dana

februara. Potrebna kolicina azota odereduje se N-
min metodom. Uzimaje uzoraka zemlji ta vr i se
rucno ili automatskim sondama (jedan prosecan
uzorak uzima se na povr ini od 10 -20 ha). Uzorci
se uzimaju sa tri dubine 0 30 cm, 30 60 cm i 60
90 cm, svaki sloj pojedinacno. Uzorak se stavlja
na 0 6 .C u prenosne fritidere i odnose u
laboratoriju. N-minom se meri (mineralni azot).
Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogucnost
gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u
kracem vremenskom periodu. Trebalo bi koristiti AN
ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti).
U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe
sorata:
I grupa od 70,91 kg N/ha 15 kg N (Evropa 90,
Nevesinjka, KG - 56)
II grupa 100% (Pobeda, Renesansa, KG - 100)
III grupa od 70,91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka,
Prima, Zlatka)
Ukoliko je potrebno vi e od 100 kg N/ha tada se
dva puta vr i prihranjivanje, jednom pri kraju
bokorenja 70% i ostalih 30% na pocetku vlatanja.

Tetva

Tetva se mote obavljat jedofazno, dvofazno i

vi efazno. Jednofazna tetva obavlja se kombajnima
u punoj zrelosti (vlatnost zrna ispod 16%). Ako je
vlatnost 16 % vr i se isu ivanje tj. produvavanje
svetim vazduhom do vlatnosti od 13 %, a ako je
njena vlatnost 16 21 % mora se vr iti ve tacko
dosu ivanje zagrevanjem. Dvofazna tetva izvodi se
u dve faze: prva faza je ko enje i odlaganje
poko enih biljaka u otkose na visoko poko enu
strnjiku pri vlatnosti od 21 24 %, takve biljke brzo
gube vlagu i vr i se kombajniranje kombajnima kod
kojih je na hederu formiran pick-up. Prednost je to
biljke brzo gube vlagu i mote se poceti pre sa
tetvom.Vi efazna kosidba pocinje vezivanjem
poko ene mase u snopove, snopovi se denu u
krstine, zatim se voze na ekonomsko dvori te, slatu
u kamare i tada se vr e na vr alici.

Na osnovu rezultata istrativanja iz razlicitih

eksperimenata, iroke proizvodnje i statistickih
izvora podataka motemo zakljuciti da ce brte
efekte u unapredenju proizvodnje p enice doneti
izmenjena tehnologija gajenja. Primenom
najsavremenijih metoda, oplemenjivanje strnih tita
ponudice trti tu nove genotipove sa vecim
genetskim potencijalom za prinos. Proizvodni
potencijal novih sorti mote se iskoristiti jedino
primenom sortne agrotehnike, edukacijom
proizvodaca i brtim transferom naucnih saznanja
u proizvodnju. Povecanje broja stanovnika i sve
vece potrebe za hranom namecu istrativacima da
tragaju za novim putevima u proizvodnji. Jedino
po tovanje zahteva svakog genotipa i ublatavanje
klimatskih uticaja preko agrotehnickih mera mogu
se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju.
Ovaj cilj moraju podrtati i dru tveno politicki cinioci
jer bez stalne finansijsko-politicke podr ke
proizvodaci su nemocni da postavljeni cilj dostignu
sami.