P. 1
Sociologija

Sociologija

5.0

|Views: 2,240|Likes:
Published by Robert Černjanski

More info:

Published by: Robert Černjanski on Jan 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/23/2013

pdf

text

original

2009

[SOCIOLOGIJA]
skripta

Binary factory ®

2

SADRŽAJ
1.Pojam tehničkog saznanja................................................................................................................……….….4 2.Izvor tehničkog saznanja……………………………………………………………………………………...4 3. Stvaraoci tehničkog saznanja………………………………………………………………………………….6 4. Naučno – tehnički potencijal……………………………………………………………………………….....7 5. Širenje znanja…………...…………………………………………………………………………………….7 6. Odnos nauke i tehnike………………………………………………………………………………………...9 7. Tehnika i etika………………………………………………………………………………………………...9 8. Društveni uslovi razvoja tehnike u predkapitalizmu………………………………………………………...10 9. Društveni uslovi razvoja tehnike u kapitalizmu……………………………………………………………..11 10. Industrijsko društvo………………………………………………………………………………………...12 11. Informatičko društvo……………………………………………………………………………………….13 12. Uticaj tehnike na čoveka……………………………………………………………………………………13 13. Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava………………………………………………….....15 14. Dimenzije i faktori globalizacije…………………………………………………………………………...15 15. Uzroci globalizacije………………………………………………………………………………………...16 16. Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada, popularna kultura)……………………………………...16 17. Globalizacija i rizik………………………………………………………………………………………...17 18. Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele, kampanja za globalnu pravdu)……………18 19. Faktori promena u modernom društvu……………………………………………………………………..18 20. Tipovi transnacionalnih kompanija………………………………………………………………………...19 21. Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže)……………………………………………20 22. Tejlorizam i fordizam (transformacija rada)……………………………………………………………….20 23. Kriminal belih kragni (sajber kriminal)…………………………………………………………………….21 24. Globalno širenje liberalne demokratije……………………………………………………………………..22 25. Otuđeni rad…………………………………………………………………………………………………22 26. Outđenje belih kragni (otuđenje u dokolici)………………………………………………………………..23 27. Otuđenje i tehnologija……………………………………………………………………………………...23 28. Obrazovanje i nejednakost………………………………………………………………………………....24 29. Inteligencija i nejednakost………………………………………………………………………………….25 30. Emocionalna inteligencija………………………………………………………………………………….26 31. Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života)………………………………………………………26 32. Novine i televizija……………………………………………………………………………………….….27 33. Uticaj televizije……………………………………………………………………………………………..27 34. Teorije o medijima………………………………………………………………………………………....28 35. Tehnologije novih komunikacija…………………………………………………………………………...29 36. Internet……………………………………………………………………………………………………...30 37. Globalizacija i mediji………………………………………………………………………………………31 38. Medijski imperijalizam……………………………………………………………………………………..31 39. Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta, održivi razvoj, potrošnja)…………………………………32 40. Izvori opasnosti…………………………………………………………………………………………….33 41. Istrošenost resursa………………………………………………………………………………………….34 42. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje, genetski modifikovana hrana)……………………………...35

3

4 .

čovek se može odrediti kao biće koje pravi oruđa.1. Tehničko saznanje mora biti:     Objektivno-da se otkriju realne pojave i da se one adekvatno teorijski izraze Opšte-ispitivanjem osobina pojedinih pojava. stavove i principe koji objašnjavaju način stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava. zanat. po Gelenu.Izvori tehničkog saznanja Čovek je jedino živo biće koje svesno pravi oruđa. je kompenzacija čovekovih biofizičkih nedostataka u preživljavanju i ona je svojim razvojem veštački povećavala čovekovu moć i sposobnost u prilagođavanju prirode. kao i postupke korišćenja tih sredstava radi ostvarenja određenih praktičnih ciljeva. materijalnim i organizacionim oblicima tehničkog stvaralaštva i ostvarenim proizvodima. Za Marksa. Međutim. spretnost. odnosno zadovoljavanje praktičnih društvenih pojava. već i osobine najsitnijih delova te pojave Sistematično-povezivanje u logičku celinu MATERIJALNO-PRAKTIČNA-izražava se u nastojanju tehničkog saznanja. samo u početku je biofizička slabost bila jedini izvor tehničkog saznanja. Neki autori smatraju da je čovek počeo da pravi oruđa da bi kompenzovao biofizičku slabost opstajanja u prirodnim uslovima. uglavnom teorijsko znanje o tehničkim delatnostima. a sa ciljem stvaranja materijalnog sredstva. Tehničko saznanje ima dve dimenzije: TEORIJSKO-SAZNAJNA-da racionalno iskustvenim putem otkrije objektivne osobine određenih pojava i principe međusobne povezanosti tih pojava. odnosno znanje o idejnim. konstruiše tehnička sredstva koja praktično funkcionišu i zadovoljavaju konkretne potrebe ljudi. Pojam tehničkog saznanja Za označavanje tehničkog saznanja koriste se termini tehnika i tehnologija. Npr. ne samo opšte. Tehnologija-misao(znanje) o mehaničkim veštinama. Logos znači um. mišljenje. 2. umešnost. zbog ove osobine. materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama i principima. treba se zadržati na tome da značenje tehnika i tehnologija koristimo za tehnička sredstva i načine obavljanja praktičnih delatnosti na osnovu tih sredstava. Tehnika se koristi u Severnoj i Istočnoj Evropi. Tehnika(tehnologija) je sistematično. koja znači mehaničku veštinu. strela i koplje su kompenzovali nedostatak čovekove brzine u lovu. saznajemo o zajedničkim osobinama cele klase pojava Precizno-adekvatno izrađava. Pošto se jako često pogrešno tumači pojam tehnike i tehnologije. Tehnika. Reč tehnika potiče od starogrčke reči tehne. Tehničko značenje obuhvata ideje. da na osnovu teorijskih principa. a tehnologija u engleskom govornom području. ali i nauku i umetnost. koje koristi kao instrumente u delovanju na prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. razum. Faktori koji su kasnije nastajali su:       PROIZVODNO-PRAKTIČNE POTREBE LJUDI NAUČNO SAZNANJE KONTINUIRANI RAZVOJ TEHNIKE KOMPLEMENTARNOST TEHNIKE TRŽIŠNA KONKURENCIJA PRAKTIČNO-EXPERIMENTALNA RADOZNALOST TEHNIČKIH STVARALACA 5 . Mora posedovati:  Materijalni oblik-tehničko saznanje je u pravom smislu tehničko tek kada je izraženo u obliku konkretnog materijalnog sredstva  Praktično-instrumentalni karakter-usmerenost tehničkog saznanja na rešavanju određenih praktičnih problema.

u toku istorije bilo je i puno izuma koji su bili ispred svog vremena. Kontinuitet tehnike: Tehnika u svom razvoju poseduje određeni kontinuitet. i to iz dva razloga.Proizvodno-praktične potrebe: Najveći broj tehničkih pronalazaka ostvaren je zahvaljujući nastojanju darovitih ljudi da reše određene praktične životne probleme. Svaki prvobitno stvoren tehnički pronalazak.  Posvećenost tehnici i vera u sebe-posedovanje sposobnosti da se u tehničkom stvaralaštvu vidi životni smisao. dalje se razvijao. Kompanije se moraju stalno usavršavati i povećavati kvalitet proizvoda uz smanjenje troškova proizvodnje da bi se izborila sa konkurencijom. mrvljenje gvozdene rude. One se stalno razvijaju. Komplementarnost tehnike: Tehničko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti. najznačajniji podsticaj za razvoj tehničkog saznanja predstavlja ekonomski interesi kompanija koje tehničko saznanje koriste kao važan faktor u povećanju produktivnosti rada i sticanju bogatstva. radio. Pokazalo se da i najsloženija fundamentalna otkrića. Oni su se trudili da misaonim udubljivanjem otkriju suštinu sveta. a kasnije i za mlevenje suvog voća. kako konstruisati jače motore. Tehničko saznanje zahteva celu i jaku ličnost koja je sposobna da posle razočarenja krene iz početka. Experimentalna radoznalost: Za razvoj tehničkih saznanja veoma je važno i posedovanje određenih individualno psiholoških osobina od strane tehničkih stvaraoca. Kao prvo za proizvodnju različitih proizvoda koje prodaju na tržištu. kako bi ljudima olakšali obavljanje određenih delatnosti radi zadovoljenja proizvodnih i životnih potreba. ma koliko god bio originalan i složen. Prvo: predmet proučavanja nije bio racionalno proučavanje konkretne stvarnosti i saznanja do kojih se tim putem dolazilo.. mogu imati praktičnu svrhu i mogu biti osnova za konstruisanje sredstavakoja će služiti ljudima u zadovoljavanju određenih praktičnih potreba. Naučno saznanje: Naučno saznanje predstavlja potencijalni izvor tehničkog saznanja tek u XIX veku. Ljuske potrebe su dinamične. U podsticajne psihološke osobine spadaju:  Kreativnost-posedovanje potrebe i želje da se stalno traga za stvaranje nečeg novog. posedovanje sposobnosti da se između različitih činjenica. između ostalog spadaju avion. Tržišna konkurencija: U modernom društvu. osećaj lepote i ličnog zadovoljstva kada se radi na otkrivanju tajni. primene u celini ili sa delimičnim modifikacijama za rešavanje problema u nekoj drugoj oblasti. Otvorilo se pitanje koje materijale koristiti. Npr u početku su mlinovi služili za mlevenje žita. železničkom saobraćaju i mašinskoj industriji.. da bi kasnije našla primenu u pomorskom. Konstrukcija prvog aviona nije rešila probleme vazdušnog saobraćaja. pre ili kasnije. Tek kasnije su počeli da se obraćaju jedno drugom za pomoć. pojava.. Parna mašina je prvo služila da reši probleme u rudarstvu.Drugo: naučnici i tehnički stvaraoci su bili dva odvojena sveta. već i o mogućoj stvarnosti i težnji da se te misli experimentalno provere. Kompanije na dva načina koriste tehničko saznanje. 6 . kao i u posedovanju samosvesti o značenju svog rada i sebe kao ličnosti. čak i kada se ne nadzire kraj istraživanju ili su rezultati neizvesni.  Upornost i strpljivost-sposobnost da se veoma dugo i intenzivno radi na određenom problemu. a kao drugo prodaju tehničko saznanje u vidu licenci drugim kompanijama.. proširuju i menjaju i svojim dinamičkim karakterom predstavljaju stalni podsticaj razvoju tehničkog saznanja. iako je postojala potreba za njihovim stvaranjem. kako rešiti stabilnost aviona. koji su stvoreni za rešavanje praktičnih problema u jednoj oblasti. odnosno mogućnost da se tehnički pronalasci. U te izume. Vaga je nastala da bi ljudi lakše trgovali.  Sistematičnost i metodičnost-precizan cilj i precizan operacioni plan istraživanja. mehanička vršilica. ideja i iskustvenih sadržaja uspostave veoma različite logičke veze  Maštovitost povezana sa experimentalnom radoznalošću-sposobnost da se misli. ne toliko o postojećoj. vodenice i vetrenjače da bi ljudi lakše mleli žito.

veliki doprinos su dali samouko obrazovani tehnički pronalazači. i sticali znanja iz filozofije.Stvaraoci tehničkog saznanja Najznačajniji stvaraoci tehničkog saznanja u prošlosti bili su:  Zanatlije  Daroviti pojedinci  Tehnički pronalazači Najveći deo tehničkih pronalazaka u prošlosti su ostvarile zanatlije.3. teologije i prava. U periodu između 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naučnika i to:  Naučnici na univerzitetima  Humanisti  Umetnici zanatlije Naučnici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehničkog saznanja. U ove zanatlije ubrajamo:       Umetnike-inženjere Lekare Graditelje muzičkih instrumenata Graditelje nautičkih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore Zanatlije višeg ranga su unapredili i određena teorijska znanja iz:       Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije Škole za sticanje tehničkog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. dok je sada to obrnuto.još u antičkoj grčkoj je bila stvorena oštra vredonosna razlika između mehaničkih i duhovnih delatnosti. U prošlosti. dok su naučnici u ovom periodu davali mali i ograničen broj saznanja. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima. Visoki stepen samoobrazovanja omogućila im je praksa da se teorijska i praktična znanja zapisuju. Posebno su se isticali zanatlije višeg ranga koje su imale određeni stepen obrazovanja. Početkom XX veka u SAD su 20% tehničkih pronalazaka stvorile naučne organizacije.zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti. jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih škola u Grčkoj za razvoj prirodno-tehničkih nauka. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i šegrta. jer vladajuća klasa nije bila zainteresovana. kulture. iz pojedinih oblasti kao čto su astronomija i matematika. Do XIX veka zanatlije su davale najveći doprinos razvoju tehničkog saznanja. Obrazovanje su stekli proučavanjem pisanih izvora i experimentalno-istraživačkim radom. koji su otkrivali i stalno i sistematski usavršavali ta tehnička sredstva. što dokazuje da je istraživački rad postao društveno organizovan. 7 . kao predmetu naučnog proučavanja. koje su stekli kao šegrti. Posle zanatlija. a ne istraživačke organizacije. ljudi su se obučavali za obavljanje samo crkvenih i državnih poslova. Škole za sticanje tehničkog znanja nisu postojale.istorije. Naravno umetnici zanatlije su najviše doprineli. Sve do kraja XIX veka nosioci tehničkog saznanja su u najvećoj meri bili pojedinci. Oni nisu posedovali formalno tehničko obrazovanje. Osoba koja je htela da uči zanat išla bi u porodicu majstora. na visokim školama. a 80% pojedinci.

I u pogledu brzine i sposobnosti primene naučnog znanja prednjače ekonomski razvijene zemlje. jer država ima interes u razvoju visokih tehnologija. dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zaštitile svoje izume. 5. već i neorganizovan. kao i privredu koja je zainteresovana za te pronalaske. koja je bila početni oblik tehničkog fakulteta.Naučno-tehnički potencijal Pod naučno-tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno-istraživačkog kadra. kao i obim i brzina praktičnog korišćenja. odnosno primena znanja. stepen osposobljenosti naučno-istraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkrića i izuma. U tim zemljama ne postoji pozezanost između privrede i ovih institucija. Često kompanije dugo ne patentiraju svoja otkrića da bi što više na njima zaradili. stvoreni su institucionalni uslovi za školovanje tehničke inteligencije. Najpoznatije naučno društvo je Londonsko kraljevsko društvo. primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. jer imaju velika novčana sredstva. Razvijene zemlje imaju najpovoljnije uslove da tehnički realizuju i najsloženija otkrića iz drugih zemalja. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su više teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifične zahteve proizvodnje. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije. Tehnološki nerazvijene zemlje. Što je neki rad više citiran.godine otvara prva politehnička škola. a da konkurencija se ne upozna sa njima. a privatna industrija u primenjena. razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za experimente. U razvijenim zemljama ima i više inženjera. naučni kadar ne samo da je malobrojan. a ne čkolovanje kadra. razvijene zemlje su opet na prvom mestu. U ekonomski nerazvijenim zemljama. Država najviše ulaže u fundamentalna istraživanja. čiji je cilj bio razvijanje naučno-istrašivačkog rada. Praktična iskustva su i danas značajna zaposleni su u mogućnosti da uoče i svojim predlozima otklone nedostatke. fiziku i matematiku. Zato se u Francuskoj 1794. Prirodni predmeti imali su sporedan značaj. osnovano 1660. Najviše matrijalnih sredstava ulažu najrazvijenije zemlje. Sa osnivanjem tehničkih fakulteta. Istraživanja su vršili iz oblasti astronomije. hemije i biologije. Najviše ih ima u SAD. koja je tražila praktično-tehnička saznanja. Jako često se privatne kompanije potpomažu sredstvima iz državnog budžeta. Najznačajniji stvaralac tehničkog saznanja u modernom društvu je tehnička inteligencija. Berlinska akademija nauka i Petrogradska akademija. Spisak naučnih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih zemalja daleko više citirani od radova iz nerazvijenih zemalja. to znači da je rad u saznajnom pogledu značajniji. jer najveći broj istraživača radi samostalno na projektima. Taj kadar je počeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama početkom XX veka. Ako posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju otkrića i izuma.Osnovne nastavne discipline su bile:     Pravo Filozofija Teologija Medicina U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode. Važan faktor stvaranja novih znanja je broj naučnika i inženjera kojim neka zemlja raspolaže. A od akademija: Akademija nauka u Parizu. Svi značajniji pronalasci u modernom društvu nastali su kao rezultat organizacionog i sistematskog rada tehničke inteligencije. kao ni između institucija. Važan preduslov za naučno-istraživački rad su materijalna sredstva. 4.godine. Index citiranosti je takođe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. ali su i dalje bili manje značajni.ukoliko posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata. Tek u XIX veku se u Nemačkoj izjednačavaju sa ostalim fakultetima. čak i kada dođu do nekog značajnijeg otkrića.Širenje znanja Stvaranje znanja je složen proces uslovljen mnogim faktorima:  Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktičnih mogućnosti primene naučnog saznanja  Postojanje vlastite organizacije naučno-istraživačkog rada  Stepen razvijenosti obrazovnog sistema  Stepen razvijenosti kulture i naučne tradicije 8 . fizike. Dva najvažnija izvora finansiranja su država i privatna industrija. Dolazi do bega mozgova. najveći broj njih je postignut u razvijenim zemljama.

lako je bilo kontrolisati ideje. otvoren i demokratski politički sistem. Ljudi su zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. vladari država nisu sputavali širenje znanja jer nije postojala opasnost od toga. U početku su knjige bile ručno pisane. broj korisnika interneta neprestano raste. Širenje znanja se najbolje obavlja između zemalja sa približnim stepenom društveno-ekonomskog. interneta.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u Evropi pronađen tek u XIX veku. Na početku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo. Ovo je bio jedini način širenja znanja do pojave pisma. razvijena kultura. Međutim. često su znanja umirala sa njihovim autorima. razvijena organizacija naučno-istraživačkog rada. razvijeni obrazovni sistem.godine. Pronalazak štamparije uzrokuje nastajanje biblioteka. sve do pronalaska štamparije. kulturnog i naučnog razvoja. pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugačijeg oblika vladavine. od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji. Do pojave pisma. Danas neposredni način prenošenja znanja dobija na značaju zbog postojanja naučnih i poslovnih tajni. Vlast se trudila da suzbije loše ideje koje bi mogle da utiču na državu. televizije. Posredno širenje znanja počinje prolaskom pisma. Postoje tri različite teorije o odnosu stvaralaštva i širenja znanja i ideja:  Difuzionističko-koje potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i znanja  Ideja o postojanu nezavisnih otkrića i izuma i autonomni razvoj društva na osnovu tih otkrića  Stvaranje i širenje ideja i znanja su međusobno uslovljeni procesi Tehnički oblici širenja znanja Postoje dva načina širenja znanja:  Neposredno  Posredno Neposredno širenje znanja je usmenim putem. Društveni oblici širenja saznanja: Moraju biti ispunjeni i tehnički uslovi i društveni uslovi da bi se znanje širilo. Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenošenja znanja. odnosno transfer znanja U početku. Sem pisma. potrebna je i opšta pismenost. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297. ali ne i tehnika. ali veoma često su predstavljale i opasnost za vlast. Bilo je skoro nemoguće ovim putem prenositi teorijska saznanja. Ne smemo zanemariti i inernet. tako da su na primer japanske kopije bolje od originala. Tako je na primer u staroj Grčkoj bila razvine filozofija i umetnost. Oblici sprečavanja širenja znanja: Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj. Te loše ideje su počev od kritikovanja vlasti. Putujući misionari su sem verskih učenja prenosili i praktično-tehnička znanja. a i tada bi nastavili imati dobit putem licence. sa druge strane zemlje mogu da prihvate i unaprede znanja. ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do čuvanja tajni. Tako na primer su Arapi doznali način pravljenja papira od kineskih zarobljenika. Nakon pojave štamparije dolazi do raznoraznih vidova cenzura. Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici širenja tehničkog znanja. zemlje koje nisu došle do svojih saznanja mogu da koriste tuđa. Internet je nastao u Pentagonu 1969. jer je u Kini način pravljenja papira čuvan kao tajna. ali su se najviše prenosila praktično-tehnička saznanja. biblioteke. To je omogućilo da se znanja prenose sa generacije na generaciju. U XVI veku u 9 . S obzirom da su se do pojave štamparije knjige pisale rukom.U različitim društvenim zajednicama su različiti uslovi za uspešan razvoj saznanja. radija i ostalih tehničkih uslova. tv i radio kao načini posrednog prenošenja znanja. Brzina širenja ideja i znanja je jako značajno. Kao prvo. da ne bi svaka generacija iznova morala počinjati sakupljati. Prema društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće oblike:      Slobodna razmena ideja i znanja Tajno širenje Nametanje pojedinih znanja kao vrednosno najznačajnijih Nasilno nametanje Prodaja. Ranije se dešavalo da se znanja izgube.

smatra da je industrijska revolucija nastala kao rezultat rada tehničara. U trećem periodu dolazi do spajanja nauke. pa možemo razlikovati tri perioda i to:  Period do XVII veka  Period od XVII do pred kraja XIX veka  Period od pre kraja XIX veka U prvom periodu.rimokatoličkoj crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoželjnih knjiga. naređeno je da se spale sve knjige koje se protive ovoj ideologiji. iako nisu sa naučne strane umeli da objasne njihov princip rada. Bilo je i obostrane međusobne podsticajnosti. Nauka dans istražuje stvarnost . Dve najvažnije teorije dvadesetog veka. zlo nazad. Međusobna povezanost dovodi do expanzije hemije u XVIII veku. a tehnika materijalnu dimenziju. pokazao je dasu osnovni problemi kojima se bavila fizika u XVII veku bili proizvodno-tehnički problemi. Ako grade velike hale-rasipnici. pa su se te oblasti razvijale na nenaučnim pretpostavkama. nauka i tehnika su se razvijali paralelno. fizičar. Hesen. Takođe dolazi do neprihvatanja teorija o genetici i nasledstvu. shvativši da je uloga tehničke inteligencije mnogo značajnija. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta. 7. kada je preuzela experimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije. Dva puta sam čitao Aristotela i nigde se ne pominju sunčeve pege. gde se stvaraju problemi proizvodno-tehničke prirode. Nisu od uvek nauka i tehnika bile povezane. Barnal. pa su se obraćali naučnicima. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujući tehnici. a ne naučnika i da će ostvareni tehnički rezultati podsticajno delovati na razvoj prirodnih nauka i u XVIII veku. Korišćenje saznanja u 10 . dok tehnika prati naučna ostvarenja i nastoji da ih pretvori u tehniku. što je nanelo veliku štetu razvijanju znanja SSSR. odnosno zanatlije-pronalazača.godine je bilo obrnuto. Puno puta je i nauka saznavala nešto novo proušavajući način rešavanja praktičnih tehničkih problema. Sve čvršća povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni naučni pronalazak upotrebi u procesu proizvodnje. ako grade male hale-ne poštuju ljude radničke klase. Ako nešto nije pisalo u Aristotelovim knjigama. izgradili su otvoren neprijateljski odnos i za sve što nije valjalo su okrivljivali inženjere. engleski fizičar. nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. kvantna teorija i teorija relativiteta bile su oštro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu. Većina saznanja mogu biti i humanistički i antihumanistički iskorišćena. odnosno inženjerski kadar nisu mogli da reše. sine.Tehnika i etika Naučna-tehnička saznanja mogu imati dvostruku društvenu funkciju:  Humanističku  Antihumanističku Koju će svrhu imati ne zavisi samo od prirode naučno-tehničkog saznanja. Ne mogu se razvijati jedno bez drugog.Odnos nauke i tehnike Nauka i tehnika su međusobno povezani. Dolazi do pojave naučno-tehničke revolucije. Tehnika se razvijala na osnovu praktičnoiskustvenih saznanja ljudi. već i od potreba i ciljeva društvene zajednice. 6. koje postojeća tehnika. do 1500. odnosno nedostaci tehničkih sredstava koje je fizika nastojala da teorijski reši. Zlo napred. jer nije moglo da se prihvati da je nešto neodređeno i slučajno. rukovodeći se prevashodno saznajnim ciljevima. Ta organizacija koja je formirala index nepoželjnih knjiga je tesno sarađivala sa inkvizicijom. Tome svedoči primer kada je Kircher početkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda sunčeve pege on je rekao:To je beskorisno. One čine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. radi zadovoljavanja praktičnih potreba ljudi. Nauka. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva. znači da ne postoji. U drugom periodu. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja. Pošto su se bojali tehničke inteligencije. Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Naročito za vreme velikog širenja proizvodnje u kapitalističkom društvu. tehnike i proizvodnje u jedinstven proces. ali je ipak tehnika imala više uticaja na nauku. Pod nastupom fašizma u Nemačkoj. s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naučnim oblastima. sa sve izraženijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge. tehnika i proizvodnja danas čine jednu celinu.

Nijedna druga vrsta to ne čini. čak se negde i tumači kao gest patriotizma i državne obaveze. Rat je tokom cele istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski špijun. Nemačka je prva započela proces stvaranja atomske bombe Uprojektom 1939.godine je prvi put oprobana atomska bomba. Npr mač ima index 20. Kapitulacija Nemačke nije sprečila SAD u razvoju nuklearne bombe. zbog realne prenje Nemačke. Ali moramo razumeti da pravac društvenog i vojno-tehnološkog razvoja stvara vladajuća elita. nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. koji je sedam godina proveo u kućnom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe. društvo je angažovalo sve veći broj ljudi i sredstava na unapređivanju ratne tehnike. a nuklearna bomba od jednog megatona 600.Društveni uticaj razvoja tehnike u pretkapitalizmu Tehnićka saznanja su se veoma usporeno i sporadično razvijala u predkapitalističkom sistemu zbog:     Nezainteresovanošću vladajuće klase za usavršavanje materijalne proizvodnje Religiozno tumačenje sveta i vrednosnog sistema Objektivna nemogućnost potlačene klase da stiče i stvara nova znanja Stagnativni karakter poljoprivrednog načina proizvodnje 11 .jula 1944. tenkovi. Međutim. jet do tada nisu postojala moderna oruđa za masovna ubijanja. naučnik koji je 1866.000. Na nivou naučne. Najviše ljudi je stradalo za vreme Drugog vetskog rata. brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi. ispoljenu na dva nivoa: društvenu i individualnu. strelu i ostala oruđa. Naučnici su stvaranjem atomske bombe ispunili svoj moralni dug prema slobodi i čovečanstvu. a nakon uključenja države u projekat dobija ime Menhetn-projekat. koji je našao veliku primenu u industriji. u SAD počinje izrada atomske bombe. jer se kajao zbog stvaranja nuklearne. tako da je želja za dominanciju i moć prouzrokovala razvoj ratne tehnike. Iako u svim poznatim kulturama je prihvaćen etički princip-ne ubij. tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili države ne smatra lošim. Ključni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut. 8. dok drugi misle obrnuto. 16. hemijska oružja. naučnici su pokušali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu. U početku se projekat zvao S-1. Za vreme Drugog svetskog rata. Posle toga. odnosno inženjerske profesije ne postoji univerzalan kodex kao što lekari imaju Hipokratov. Na ovaj način se Nobel moralno iskupio.. Počinje zagovaranje naučnika za izradi vodonične bombe. u toku istorije.000.godine otkrio dinamit. atomska bomba. ne možemo reći da su oni započeli i vodili rat. Imali su za zadatak usavršavanje postojeće ratne tehnike i konstruisanjem novih oruđa.godine. Na primer Alfred Nobel.antihumanističke svrhe govori da tehnika ima etičku dimenziju. kojima su bili obezbeđeni velika novčana sredstva i koji su imali veliki potencijal. Tehnički progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u uništavanju broja ljudi i materijalnih dobara. Moralne dileme i stvaranje atomske bombe Otac prve atomske bombe je Openhajmer. Ratna tehnika i finansijska sredstva U podeljenom svetu. On je svojim zaveštanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje dinamita dodeli kao nagrada za najznačajnije rezultate ostvarene u nauci. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. shvativši razornu moć. koje je imalo za zadatak lakše preživljavanje i zadovoljenje materijalnih potreba. Društvo i ratna tehnika ljudi su veoma rano počeli da prave luk.. svaka sila je imala svoj tim koji se bavio razvijanjem ratne tehnike. Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na buduće naučnike da ratna tehnika donosi samo nesreću. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju pronalaskom vatrenog oružja. Openhajmer to odbija. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme Učešće u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i pokajanja. On je relativiziran po potrebi. Jedino ljudi prave sredstva koja imaju za cilj samo uništavanje svoje vrste. njega se ne pridržavaju. bomba. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu iz SSSR-a. književnosti i miru. ali i u ratnoj tehnici. što im ne uspeva. Podeljena su mišljenja o značaju razvoja ratne tehnike za blagostanje društva. Jedni misle da su najznačajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih istraživanja i za potrebe vojne tehnike. Sa jedne strane stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja. a sa druge strane. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najviše ljudi smatrani herojima.

ovim su se bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da prežive. ali nikad nisu uvedene u proces proizvodnje. Samo antički naučnici lišeni predrasuda su se usuđivali da experimentišu i seciraju. 9. gde su svoj vladajući položaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moći. već povećanjem obradivog zemljišta i radne snage. Kovačnice su služile kao malo društveno središte. jer je do III veka ljudska i životinjska snaga bila pogonska. zbog malog broja tadašnjih građana. a ne nemogućnost čoveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara složenija znanja. To je najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktična potreba brzo razvijala. Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike. U našim krajevima zanimanje kovač je bilo prezirano. To nam svedoče i mnogi građevinski objekti. Ograničenja u razvoju proizvodnje i tehničkog znanja su dolazila iz religije i religioznog tumačenja sveta. Mašine i nauka se ne mogu razvijati u društvu zasnovanom na robovskom radu. poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog načina proizvodnje. kao i ubiranjem rente od zemlje. Građani koji se nisu bavili političkim i javnim delatnostima. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije. i postaju ugledne ličnosti u selu. trgovine i merenje vremena. Za razliku od kapitalističkog društva. Čak i oni koji su ostvarili značajnije rezultate su takođe nipodaštavali manuelni rad. način na koji se povećavao prinos nije bio vezan za unapređivanje proizvodnje. matematika i medicina. s obzirom da su znanja koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. Slobodnog čoveka je nedostojan posao nadničara jer je prodavao svoju snagu. 12 . U ta znanja spadaju graditeljstvo. Tek početkom dvadesetog veka seljaci počinju da se bave ovim poslom. u predkapitalističkom društvu vladajući špoložaj je donosio materijalno bogatstvo. a vladajući položaj se nasleđivao. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnošću. jer su se time bavili Romi.Nezainteresovanost vladajuće klase za razvojem tehnike Vladajuće klase nisu bile zainteresovane za usavršavanje materijalne proizvodnje. astronomija. Društveni uticaj razvoja tehnike u kapitalizmu U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehničkog saznanja zahvaljujući buržoaziji kao vladajućoj klasi. a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka. a nije bilo viška prinosa da bi se razvijala trgovina. Potrebe vladajuće klase su delovale takođe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimično od metala. Glavni uzrok usporenog tehničkog znanja u srednjevekovnom društvu je nepostojanje proizvodnih potreba. Sveštenici su bili još okoreliji od grčke aristokratije. već samo svojim privatnim poslovima su smatrani za idiote. za zabavu kao igračke. Prezir prema fizičkom i zanatlijskom radu srećemo i u rimskom carstvu. Iako je posedovala određena praktična znanja. Robovi i kmetovi su radili. religioznim i političkim delatnostima. Tako imamo da je u staroj Grčoj smatrano da fizički rad nema smisao i da je čovek koji se bavi samo fizičkim radom radi sticanja bogatstva osuđivan i preziran. Prezir prema proizvodnji i tehničkom znanju se prostire i kroz srednji vek. stekla materijalno bogatstvo i njime osvojila političku vlast i postala vladajuća klasa. potlačena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka društvene moći da menja uslove i način proizvodnje. Zanimljivo je da su mašine u antici upotrebljavane za ratovanje. doveo je do toga da fizički rad uopšte nije poštovan. Robovski rad je bio previše jeftin da bi uvodili mašine. Prvi počeci matematičkih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja. S obzirom da se proizvodilo samo za svoje potrebe. a ne svoje sposobnosti. kao obik olakšavanja njihovog rada. ali bi to donelo dobit samo vladajućoj klasi. U srednjem veku. Oruđa su se sporo usavršavala zbog obilja radne snage na selu i specifične psihologije seljaka koji je na svemu štedeo sem na svom zdravlju i snazi. Vrednosni sistem i religiozno tumačenje sveta Nezainteresovanost vladajuće klase za razvoj materijalne proizvodnje. Ograničene mogućnosti potlačene klase Potlačena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapređivanje proivodnje. Vladajuća klasa se bavila vojnim. One se nisu direktno bavili proizvodnjom. Radom kojim su se bavile vladajuće klase je bio najćenjeniji. Poljoprivredni način proizvodnje Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehničkog znanja.

Npr u textilnoj industriji je uvedena mehanička predilica. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji. već su za najam radili. Kapitalisti su uočili da mogu steći veliki profit usavršavanjem mašina. jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja je zahtevala prostorno razbijena naselja. uglja i nafte.Kao i ostale vladajuće klase do tada. Mašine su mogle da rade neprekidno. znanje je bilo tako slošeno da se nije moglo prenositi na ovakav način. Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici. Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem obimu tek 1946. Kao peto:industrijski način proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih država. motora sa unutrašnji sagorevanjem. i nisu tražile odmor ili povećanje zarade. kao nove kategorije zaposlenih. i buržoazija je favorizovala delatnost kojima se bavi. Kao treće:dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima. U gradovima se formira urbani način života. dok su slošeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora. A i takav način proizvodnje je bio jako jeftiniji. U XIX veku nauka počinje da biva glavni činilac tehnološkog razvoja. dok se u vreme zanatlija prenosilo šegrtovanjem u zanatskim radionicama. pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troše vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada. prenosa i alatke. logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva prostornu koncentraciju na jednom mestu različito ekonomsko povezanih fabrika što je uslovilo koncentraciju stanovništva. najekonomičnije je bilo da svi članovi porodice žive u jednoj kući. Krajem XIX veka dolazi do niza naučno-tehničkih otkrića koji ce usloviti nastanak naučno-tehničke revolucije. bez obzira na pol i starost. izazivajući promene u predmetima rada. i da je to mnogo isplatljivije od povećanja broja radnika. Zapošljavanjem punoletne mlade radne snage omogućava se mladim parovima da se osamostale. jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici. kao i tehnološka primena otkrivenih rezultala sada postaju najznačajniji izvor i metod u daljem povećanju proizvodnosti rada i sticanju profita. Čak i u neprivrednim delatnostima. a kasnije i u svim oblastima industrijske proizvodnje. Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. Parna mašina uzrokuje nastanak industrijskog procesa proizvodnje. Vladajuće moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u životu. 10. pa do parne mašine. Era parne mašine se završava krajem XIX veka. Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode. Ranije se znanje i veštine u oblasti poljoprivrede i spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktičnog rada starijih i praktičnog učenja.. Naučno-tehnička revolucija radikalno menja dotadašnji način proizvodnje. dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje određenih poslova jer je bilo došlo do podele proizvodnje. Naučno-tehnička revolucija i industrijski sistem Parna mašina je bila prvo primenjena u textilnoj industriji. planski i organizovan razvoj naučnog saznanja u preduzećima. sredstvima rada. Manuelni rad se nije mogao takmičiti sa industrijskom proizvodnjom. a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja. početak ove revolucije vezujemo za početak upotrebe električne energije. Kao četvrto:dolazi do formiranja obrazovnih sistema. a zatim i u ostalim granama.Industrijsko društvo Industrijska društva se često nazivaju modernim ili razvijenim društvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije države. Svaka mašina se sastoji iz tri dela:motora. Razvoj industrije utiče i na strukturu porodica. Menja se vredonosni sistem porodice. proizvođači tragaju za novim načinima proizvodnje kako bi povećali produktivnost. Potrebe materijalne proizvodnje postaju političke potrebe i materijalne potrebe. Međutim. kod industrijske proizvodnje. Povećavanjem konkurencije. U industrijskim preduzećima su zapošljavani radnici koji nisu imali sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika. Odvajanjem mesta življenja i rada to se menja. smanjenje nadnice i produžavanja radnih sati.godine. Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje značaj poljoprivredne proizvodnje. i dolazi do uvođenja obaveznog osnovnog obrazovanja. a broj zaposlenih u industriji stalno raste. Menja se moralno shvatanje celog društva. što doprinosi težnji usavršavanju materijalne proizvodnje jer je svoj položaj obezbedila svojom ekonomskoj moći i bogatstvu. Stvaranje industriskih država je uzrokovano industrijskom revolucijom. radnoj snazi i organizaciji rada. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva. Sistemski. Razvijanjem manuelne proizvodnje. čelika. to jest uvođenje mašina u proizvodnju. 13 . Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u društvu. Kapitalistički način proizvodnje nastaje usavršavanjem zanatskog načina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i industrijsku proizvodnju.

Ekonomija znanja Pod ekonomijom znanja podrazumeva se korišćenje naučnog.čini danas važan deo budžeta mnogih zemalja.Informatičko društvo Primenu informacionih tehnologija u proizvodnji. Proces umrežavanja omogućava uspon informacione tehnologije.srednjoserijsku i pojedinačnu proizvodnju. oronuli. postaje osnovni izvor sticanja viška vrednosti. Telekomunikacione tehnologije su omogućile stvaranje „elektronske ekonomije“. ima puno pozitivnih stvari. Razlog cele ove promene je informatička revolucija. Paralelno sa uvođenjem numeričkih mašina. upravljanja. da se međusobno povezuju sa drugim mašinama stvarajući jedinstvenu proizvodnu celinu.Uticaj tehnike na čoveka Tehnika i rad U radu je pod uticajem tehnike došlo do velikih promena. Informatička revolucija je uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje. To je najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti rada i društvenog razvoja. Organizacijama je veoma teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. marketinga zasnovan na primeni stručnog znanja postaju najuspešnije. i da sve to rade bez prisustva čoveka. Informatičkoj revoluciji su doprinela četiri pronalazaka:     Pronalazak i usavršavanje performanski kompjutera Digitalizacija podataka Razvoj satelitskih komunikacija Vlaknasta optika Fleksibilni sistem proizvodnje Krajem dvadesetog veka se napušta stari (Fordov) model automatizacije jer je bio statičan i namenjen za visokoserijske proizvodnje. licenci itd. organizaciji i upravljanju kako proizvodnih tako i neproizvodnih delatnosti. čime se postepeno stvaraju uslovi za koordiniran rad više mašina. a druga je potreba za novcem radi ostvarivanjem životnih ambicija. roboti i sistem računarskog projektovanja čine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje. Tehnika je svojim usavršavanjem ljudima olakšavala poslove. Globalna ekonomija Multinacionalne ekonomije su danas najznačajniji faktori proizvodnje i trgovine u svetu. smanjeni materijalni tročkovi i brza orijentacija na proizvodnju drugog proizvoda. i jako brzo su propadali. Primenjen naučno-istraživački rad ima najveći uticaj na povećanje proizvodnosti rada. kojeg omogućavaju računari koji se uvode pored mašina sa programiranim upravljanjem. Pod uticajem informacione revolucije. Prvi modeli fleksibilne automatizacije su mašine sa programiranim upravljanjem. Jedna od naziva za društvo koje je tako nastalo je informatičko društvo. tehničkog i uopšte stručnog znanja u obavljanju. Multinacionalne kompanije predstavljaju poslovne mreže velikog broja expozitura matičnih kompanija koje su raspoređene po celom svetu. neki velike. tako da naučno-istraživački timovi postaju samostalne proizvodne organizacije koje proizvode naučno znanje kao robu u vidu patenata. Na primer neki su voleli male automobile. ulaganje u razvijanje kompjuterskih paketa i u istraživanje i razvoj. računari. Uvođenje ovakvog načina proizvodnje. Kompanije čiji je proces rada. numeričke mašine.Razlišiti nivo industrijskog razvoja uslovio je nastanak migracija u razvijene zemlje. 12. menjaju se i tradicionalni obrasci rada zaposlenih. 11. Jednim delom migraciju je uslovila visoka stopa nezavisnosti. pa je trebalo prilagoditi mašine za maloserijsku. a i povećavala efikasnost u stvaranju 14 . u najrazvijenijim zemljama dolazi do kvalitativnih promena u svim oblastima društva i života ljudi. Proizvodno povezani u jednu celinu. međutim kako su potrebe ljudi dinamične. od kojih su dve najvažnije. a koje su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. organizacije. Razvoj i primena naučnih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima. bila je potrebna mogućnost brze transformacije tehnologije da sa jednog proizvoda počne da proizvodi drugi proizvod. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako teškim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. uvode se i roboti. Puno i teško su radili. Ne postoje više poslovi za ceo život. Umesto plavh kragni. raste broj belih kragni. da pretvaraju jedan oblik informacije u drugi. Ljudi su primorani da šesto menjaju poslove i da se usavršavaju ceo život. Ulaganje u ekonomiju znanja u vidu javnog obrazovanja. Te mašine su sposobne da primaju informacije.

Ljudi žive u udobnim stanovima i kućama. Voće i povrće ne predstavljaju više sezonsku hranu. a veoma često se materijalna kultura i ne smatra kulturom. Za razliku od opštih predstava o svetu i životu. sadržajno bogat. Ispitivanjem tih bolesti i pronalaskom lekova za njih. Pretvaraju radnike u mehaničke nastavke. U toku istorije. nego mašine kontrolišu rad radnika. Paralelno sa širenjem tehničkih sredstava širila se i racionalna svest. Tehnika i život Život u najvećem delu istoriskog razvoja. Razvoj tehnike im je omogućio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podrede sebi. Pored fizičkog rada. Tako se otvara mogućnost da ljudi mogu da se bave i nemanuelnim radom. U njima nastaje urbani način života čije su odlike tolerantnost. brodove. Uvođenjem tehnike javlja se mogućnost da se stvori višak proizvoda. U današnjem društvu malo prirosnih i društvenih pojava koje predstavljaju tajnu. kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishog. Život ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. ratova. a ne samo ona količina koja je potrebna za preživljavanje rednika i njegove porodice. Osnovni stvaralački princip u tehnici je uspešnost. gradovi i ne bi mogli na postoje na ovakav način. što pokazuje da između stepena razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. drugih ljudi i kultura. Na primer da ne postoje muzički instrumenti ne bi bilo ni muzike. Radnici više ne kontrolišu rad mašina. To ne znači da u istoriji nisu pripisivana mistična svojstva. različitost. različite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. Tehnika ne trpi iracionalne principe. koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku. književnost i nauka.. racionalnost. Ljudi su na primer. zavisio je od prirodnih uslova. Razvojem mašina sve više se smanjuje potreba za fizičkim radom. Racionalna svest se na globalnom 15 . oni su bili nosioci duhovnosti. a obavljaju se u tempu koji mašine zahtevaju. iako je materijalna kultura značajnija za zadovoljavanje ljudskih potreba. sa tendencijom da preuzme i složene intelektualne poslove. više se daje značaja duhovnoj kulturi. što objektivno nije povezano. i osporavali čovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralaštvo. Tehnika i kultura Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. dok su oni koji su gradili piramide. odeću i kuću. sem što je sastavni deo materijalne kulture.. dakle stvarali realnu životnu lepotu. Tehnika je omogućila visoki životni standard i kvalitetan način života. uzbudljiv i raznovrsan način života. dok je kod duhovnosti lepota. Mogu jesti hranu is svih delova sveta. Nose garderobu koja je lepa i prilagođavaju je vremenu i raspoloženju. da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva. palate. u tehnici je od samog početka dominirao racionalan pristup i princip. Tako da ko su znali delove Biblije napamet. Čovek se širio prema sve nepristupačnijim delovima zemlje. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni oblik izražavanja. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa blagom klimom tokom cele godine. gladi. tobože nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti. Tehnika zahteva iste stvaralačke sposobnosti kao umetnost. u lov kretali sa racionalnim oruđima. mada sada tehnika pored uspešnosti postaje i lepa. ona je i materijalna osnova duhovne kulture. Tehnika i čovek Čovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktično podređen prirodnim i društvenim uslovima.materijalnih dobara i proizvoda. koje su klimatizovane. Čovek je postao gospodar uslova svog opstanka. intelektualnost. povećavali broj ljudi na zemlji i produženje ljudskog života. Savremena tehnička sredstva omogućila su ljudima dostupnost kulture i zabave što je stvorilo uslove za intenzivan. to jest ne postoji uzročno-posledična veza između različitih pojava. tako da je čovek sposoban da kontroliše prirodne i društvene uslove. i svaka tvrdnja da je konstruisano oruđe zasnovano na nerealnim principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom životu. Tehnika. dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simbolički oblik izražavanja kao što su muzika. tehnika je u savremenom društvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada. bolesti. Čovek je živeo u strahu od prirodnih sila i nepogoda. Razlika između tehnike i duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. Tehnika je praktično oslobodila čoveka zavisnosti od prirodnih i društvenih sila. Tehnika i svest Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod čoveka. jer je prepisivala neke pojave mističnim i višim stvarima. Čovekova svest je bila iracionalna. krajevima gde ima dovoljno plodova. književnost. koji obavljaju poslove koji još nisu automatizovani. Zato prve civilizacije niču pored reka. On je stvorio zbog toga religiju. iako su molitvama i ritualima verovali da će postati uspešniji u lovu. Omogućila mu je da praktično kontroliše prirodne uslove i da relativno lako sebi obezbedi hranu. Za to je kriv srenjevekovni vredonosni sistem. kao i mnoge intelektualne rutinske poslove. Da nije tehnike.

Globalizaciju pojačava i integracija svetske ekonomije. U Britaniji je tokom Drugog svetskog rata na neko vreme prekidano emitovanje televizije.. sadašnji prekookeanski kablovi mogu da prenesu oko 600000 razgovora. Sve ovo omogućuje kompresiju prostora i vremena. Globalizacija nastaje spajanjem političkih. Ovaj ekonomski kontext možemo definisati kao ekonomija znanja. Posle Drugog svetskog rata dolazi do expanzije razvoja telekomunikacionih sredstava. internet pruža direktnu komunikaciju sa svetom. Redovno emitovanje televizijskog programa počelo je u Britaniji 1936. a osobito sa razvojem televizije. Iznad svega. grupe i nacije postaju sve više međusobno povezane. ali smo i mi u svakom trenutku dostupni što stvara mobilnu presiju. Jako puno stanovništva svakodnevno provodi sate ispred televizora. Drugi ukazuju na elektronsku integraciju globalnih finansijskih tržišta i ogromni obim globalnih tokova kapitala. Internet je nastao 1969.godine. U zemljama sa visoko razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom.godine. Internet je u Pentagonu do 1980. Trebamo napomenuti da je pojam globalizacije već pre desetak godina bio relativno nepoznat. televizije i novina. dok u Americi nije prekidano emitovanje. Pojava ekonomije znanja vezuje se sa razvojem široke baze potrošača koji su tehnološki opismenjeni i spremni sa integrišu nova dostignuća u svoj svakodnevni život. i u kojoj su radili stručnjaci iz različitih delova zemlje. Prve novine u današnjem obliku su se pojavile u Kelnu 1580. Naziv je predstavljao skraćenicu vojno-istraživačke agencije koja se bavila istraživanjem vojnih problema. kolegama. Za razliku od radija. gde god se nalazio i u bilo kom doba dana ili noći. ne postoji kuća koja nema barem jedan televizijski aparat. prijateljima. Internet je komunikaciono sredstvo sa najvećim stepenom razvoja. mobilna telefonija je nastala iz potrebe čoveka da uvek bude u kontaktu sa porodicom.godine u Pentagonu. Mobilna telefonija i internet su otvorili nove mogućnosti komunikacije među ljudima. uzrok globalizacije predstavlja razvoj informacione i komunikacione tehnologije koja je povećala brzinu i obim interakcija među ljudima širom sveta.društvenom planu odražava u racionalnoj organizaciji privrede.Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. 14.Dimenzije i faktori globalizacije Tokom poslednjih par godina. komunikaciju sa bilo kojim delom sveta i transferom podataka. Dok ostali pažnju usmeravaju na dotad neviđeni obim međunarodne trgovine i širi asortiman roba i usluga. Dok su najranije postavljeni transatlanski kablovi mogli da prenesu jedva 100 razgovora. domaćinstva i poslovne kancelarije su opremljene višestrukim linkovima ka spoljnom svetu (telefonska i kablovska linija. Globalna ekonomija u svojoj osnpvi nije više prvenstveno poljoprivredna ili industrijska. pogotovo u zapadnoevropskim zemljama.godine povezao više od 500 računara. Širenje telekomunikacionih satelita takođe igra bitnu ulogu u razvoju prenosa informacija. društvenih. i imamo utisak da ga stalno i svuda koriste. i potrebom da država obaveštava građane o svojim odlukama. tipa kompjuterski softver. kulturnih i ekonomskih faktora. Razvoj mobilne telefonije omogućio je korišćenje interneta preko mobilnog telefona. u Americi 1939. zatim u Engleskoj 1588. proizvodi su zasnovani na informacijama. socijalno-penzijske zaštite. 16 . Internet omogućuje da lokalni događaji postaju globalni i obrnuto. internet).. U početku se zvao ARPA.godine.godine u Bostonu. Internet omogućuje globalnu lokalizaciju i lokalnu globalizaciju. mediji. jako puno se koristi reč globalizacija. tako da pojedinci. države i državnih organa. obrazovnog sistema. prve novine u Americi su se pojavile 1704. Ova mreža je u stvari jedna ogromna multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz velikog broja informacija. Najznačajniji deo interneta je World Wide Web (WWW). međusobno su bili povezani. Uticaj štampe slabi pojavom radio-difuzne mreže. sajtova i web sranica. Novine su nastale kao izraz potrebe gradskog stanovništva za informisanjem. Dostupnost naših prijatelja i porodice u svakom trenutku je lepo. Zahvaljujući internetu. Tradicionalni komunikacije preko telefona se zamenjuju integrisanim sistemima koji vrše kompresiju podataka i prenose ih velikom brzinom. 13. U ovoj bestežinskoj ekonomiji. Često se pojam globalizacije opisuje kao isključivo ekonomski fenomen.godine. čije je izdavanje brzo obustavljeno. Da bi imali efikasniji rad. S obzirom da su savremena društva mobilna.godine. da bi nastavilo 1632. kulture i nauke. Televizija je najpopularniji vid komunikacije i zabave. svet postaje veoma integrisan. i da su zato odgovorne TNK čije se poslovanje proteže preko nacionalnih granica. Globalizacija se odnosi na činjenicu da svi sve više đivimo u jednom svetu. U razvijenim i srednje razvijem zemljama. već njome dominiraju vrednosti koje su bestežinske i nematerijalne. utičući na globalne proizvodne procese i međunarodnu podelu rada.

Prostorna i vremenska udaljenost više nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. kapitala između različitih nacionalnih država. One imaju ogranke po celom svetu i dve trećine svetske trgovine se odvija preko ovih kompanija. to postižu otvaranjem pridružnica u skoro svakom delu sveta. Zahvaljujući informacionim tehnologijama. Kod geocentričnih postoji globalno usklađen sistem upravljanja. U svim osamostaljenim državama je počeo proces tranzicije. Do tada su postojale dve strane. Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije.Uzroci globalizacije Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija. policentrične i geocentrične. Razvojem kablovske tehnologije. Kod etnocentričnih korporacija poslovnu politiku i upravljanje odrećuje centrala u zemlji porekla kompanije. Multinacionalne kompanije su počele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata. da se međusobno vide. Značajne političke faktore globalizacije predstavljaju i UN. Ona utiče na nas preko bezličnih i ličnih izvora. Za razliku od multinacionalnih kompanija koje imaju sedište u matičnij zemlji i iz njega upravljaju expoziturama. Dramatičan razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno učestvuje u procesu globalizacije. Kod policentričnih su expoziture samostalne. Ukoliko žele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost. Tada je svet bio podeljen na socijalistički i kapitalistički deo i vodio se takozvani hladan rat za očuvanje i proširenje političkog uticaja u svetu. isto. 16. povećanom prodajom ili racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. sfera Varšavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvođen Amerikom. međunarodne vladine i međunarodne nevladine organizacije. Multinacionalne kompanije su kompanije koje imaju svoje expoziture i dve ili više zemalja. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale su najznačajnije političke i ideoločke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi. ljudi. Uspon individualizma 17 . ali expanziju doživljavaju tek sedamdesetih godina. To se može ostvariti na dva načina. to mogu učiniti na dva načina:  Da otvaraju svoje expoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga  Da otvaraju expoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine Multinacionalne kompanije teže slobodnom protoku robe. jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje svog tržišnog delovanja. Ukoliko kompanije imaju za cilj povećanje prodaje. znanja. čak i više značajan faktor su tehnička sredstva-saobraćajna i komunikaciona.Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada. One teže za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i političkih sistema izmeću pojedinih zemalja. multinacionalne kompanije ne bi ni mogle da funkcionišu. popularna kultura) Globalizacija je pojava koja utiče na naš privatni i intimni život. kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje sprečavaju slobodu poslovanja i trgovine. razvoj informacionih tehnologija i političke promene u svetu krajem dvadesetog veka predstavljaju najznačajnije uzroke globalizacije. transnacionalne kompanije nemaju jedno sedište i expoziture imaju veću autonomiju. Japan i Evropa. Sve veći broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita.15. raspravljaju i vide tuđe reakcije. Da nije njih. npr stručnjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km. Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije značajan faktor globalizacije. Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemiam koji vrše kompresiju i prenos velikog broja podataka. radi odbrane svojih interesa. tehnologije. Globalizacija iz korena menja prirodu našeg svakodnevnog života i način na koji razmišljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima. Političke promene Početkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR-a. Po drugim autorima postoje tri tipa transnacionalnih kompanija i to etnocentrične. povećavaju se tehničke mogućnosti. Najveći broj multinacionalnih kompanija ima SAD. a posebno optičkih kablova. Zatim šezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti.

Doba u kojem živimo. Drugi. U svakom slučaju pojedinac manje ili više utiče na svoju karijeru. gladi. a u nekim delovima nastaju i ozonske rupe. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele ili gube trku na tržištu jer konkurent ima manje troškove rada. Sada je to drugačije. 17. Pogotovo veliki uticaj film je imao u okruženjima sa tradicionalnim vrednostima. pojedinac ima mnogo više mogućnosti da oblikuje svoj život. Nekada je bilo uobičajeno da ljudi imaju posao za ceo život. Posmatrajmo popularnost filma Titanik. navelo je mnoge žene da kasnije stupaju u brak i rađaju decu. Rizici po zdravlje U protekloj deceniji su opasnosti koje proizvedeni rizici predstavljaju po ljudsko zdravlje privukli veliku pažnju. nanoseći uništenje životne sredine. čak i vraćanje na posao posle porođaja. a jedan od njih je efekat staklene bašte i globalno zagrejavanje. Novi obraski međunarodne trgovinei pomeranje ka ekonomiji znanja imali su značajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. I ne samo Titanik. Širenje „proizvedenog rizika” Ljudi su se od uvek susretali sa različitim vrstama rizika. Ekološki rizici Jednu od najstrašnijih ilustracija čovekovog rizika trenutno predstavlja ugrožavanje čovekove okoline. Trgovina. Dok su to ranije bili spoljašnji rizici poput zemljotresa. što dovodi do raspodele uloge u odgajanju dece između muškarca i žene. oluje. U današnje vreme se slika. ljudi moraju aktino da učestvuju u izgradnji svog života i definisanju sopstvenog identiteta. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje su pale na plodno tlo oličeno u publici širom sveta. Često pojedinac u toku života promeni više poslova. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Ranije je životni put pojedinca zavisio od roda. Jedna od centralnih tema filma je mogućnost ostvarenja romantične veze uprkos klasnim razlikama i porodičnoj tradiciji. tako da je uglavnom životni put bio poznat. kod rizika globalizacije to ne možemo. što često podrazumeva da mora da ima različite veštine i sposobnosti. religije. Ekološki rizici se jaljaju u nekoliko vidova. Proširenje obrazovnih i profesionalnih mogućnosti. Na primer korišćenje hemijskih pesticida i herbicida u poljoprivredi i mnoge životinje se kljukaju hormonima i antibioticima.. pak povezuju procese globalizacije sa sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika. nego što je to ranije bilo.Globalizacija i rizik Globalizacija je nezavršen proces čije posledice ne možemo predvideti i kontrolisati. roba i stilovi prostiru svetom brže nego ikada. Sve brži industrijski i tehnički razvoj je doprineo da skoro ne postoji deo prirode kog nije dotakla ljudska ruka. doprinosi menjanju tih vrednosti. socijalnih i ekonomskih stavova koji odražavaju specifičan zapadni pogled na svet. što je činjenica koja je u velikoj meri uticala na lični život oba pola. Postoji mnogo primera proizvedenih rizika koji su vezani sa hranom. Za razliku od tih rizika iz prošlosti kod kojih smo mogli odrediti uzrok i posledicu. Mnogi ljudi smatraju da živimo u jedinstvenom informacionom poretku-masovnoj globalnoj mreži gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim količinama. Zbog velkog stepena emisije štetnih gasova ozonski omotač se smanjuje. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti. nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. Popularna kultura Uticaj koji je globalizacija izvršila na kulturu izazvao je veliku pažnju. Lični identiteti pojedinaca bili su formirani u kontextu zajednice u kojoj su rođeni. Globalizacija prisiljava ljude da žive na otvoreniji i refleksivniji način. 18 . Smatra se da je ova pojava nastala postepenim uništavanjem ozonskog omotača koji ima zadatak da nas zaštiti od ultravioletnih zraka. ideje.. nove proizvedene rizike je stvorio sam čovek sopstvenim znanjem i tehnologijom koje je primenjivap na svet prirode. društvenog sloja. Obrasci rada Rad se nalazi u centru života mnogih ljudi. Mnogi aspekti našeg postojanja oblikovani su obrascima rada. već i mnoštvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada. ne samo u svakodnevnom smislu. već i u smislu širih ciljeva života. Rad predstavlja suštinski deo našeg života. Mnoge promene do kojih dovodi globalizacija stvaraju nove vrste rizika. kakvi nisu postojali u prošlosti. Filmovi i televizijske emisije snimljene na zapadu promovišu skup političkih. Žene su u velikom broju postale deo radne snage. Poslednjih godina se izlaganje suncu povezuje sa povećanim faktorom rizika dobijanja raka kože. Imamo i bolest ludih krava. U uslovima globalizacije.

Na primer visokorazvijene zemlje izvoze tehniku u niskorazvijene. dohodak po glavi stanovnika se višestruko povećao. naročito oni koji se tiču ljudskog zdravlja i živitne sredine. kampanja za globalnu pravdu) Jedan od najvažnijih rezultata globalizacije i tehnoločkog napredka je rizik. Aktivisti antiglobalizma smatraju da je globalna trgovina neophodna i potencijalno korisna po nacionalne ekonomije. Expanzija nejednakosti u okviru i između društava predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova sa kojim se suočava svet na pragu dvadeset prvog veka. nemaju svi oni uticaja na politiku STO-a. a ti domorodci ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu.Globalno „rizično društvo“ Globalno zagrevanje. među najbogatijom četvrtinom svetske populacije. dok je među najsiromašnijom četvrtinom taj porast iznosio manje od trostruko. Takođe se javlja podela i u pogledu zaštite prava o intelektualnoj svojini. U najvećem delu sveta u razvoju. Globalizacija ima neujednačenu razvojnu putanju. vremenski ili društveno ograničeni. Rizici „rizičnog društva“ nisu prostorno. tako i za zemlje u razvoju. Sledeća zamerka za STO je donošenje odluka iza zatvorenih vrata i dovođenje u pitanje i ignorisanje zakona koji im ne odgovaraju. Iako STO ima predstavnike iz različitih zemalja. Slobodna trgovina izvan nacionalnih granica smatra se dobitnom kombinacijom kako za razvijene zemlje. ali ne po uslovima koje postavlja STO. Kritike su najviše usmerene ka politici i aktivnosti STO. Protesti u Sijetlu su predstavljali najveću pobedu zagovornika „globalne pravde“ do sada.Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele. U toku proteklog veka. sve veća nesigurnost radnog mesta. Takva neravnoteža ima sasvim vidljive posledice. nivo ekonomskog rasta i proizvodnje u toku prethodnog veka nije pratio stopu rasta populacije. Mnogi kritičari tvrde da je slobodna trgovina jednostrano rešenje od koga će imati koristi samo oni koji su već bogati. a da će se samo pojačati već postojeći obrasci siromaštva i zavisnosti u okviru sveta u razvoju. godine. 18. bolest ludih krava. Decembra 1999. Novi oblici rizika predstavljaju složene izazove kako za pojedince. Demonstranti tvrde da je STO nedemokratska organizacija kojom dominiraju interesi najbogatijih nacija na svetu. Pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje je spreman da prihvati. Kampanja za globalnu pravdu Ne slažu se svi da slobodna trgovina predstavlja pravo rešenje za siromaštvo i globalnu nejednakost. Tako na primer farmaceutske kuće koriste znanje domorodaca za proizvodnju nekih patentiranih lekova. tako i za čitava društva koja su prinuđena da se snalaze na nepoznatom terenu. dok ju je nivo ekonomskog razvoja u industrijalizovanim zemljama daleko premašio. opadanje uticaja tradicije i običaja na samoidentitet. Globalna ekonomija raste i integriše se brzim tempom. Mnogi oblici proizvedenih rizika. prostiru se preko nacionalnih granica. genetski modifikovana hrana i ostali proizvedeni rizici donose pred ljude nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim životima. Nejednakosti i globalne podele Ogromna većina svetskog bogatstva koncentrisana je u razvijenim zemljama sveta. neodgovarajućih obrazovnih sistema i sistema zdravstvene zaštite i sve većih inostranih dugova. Mnogi smatraju da slobodna trgovina predstavlja rešenje za ekonomski razvoj i pomoć siromačnima. a visokim standardom brane svoju poljoprivredu i onemogućavaju niskorazvijenim temljama da izvoze. 19. čak nisu ni upućeni u zaštitu prava intelektualne svojine. velika zamerka je što SAD uglavnom kontroliše rad STO. prekomerne naseljenosti. više od 50000 ljudi iz celog sveta je protestvovalo na ulicama Sijetla gde se odigravao samit STO koji su između ostalog diskutovali o liberalizaciji uslova globalne trgovine i investiranje u poljoprivredu i proizvode šumske industrije. Protestanti su uspeli da prekinu samit. Nemački sociolog Ulrih Bek tvrdi da rizično društvo nije samo ograničeno na rizike po zdravlje i životnu sredinu-ono uključuje čitav niz međusobno povezanih promena u savremenom društvenom životu: promena obrasca rada. dok narodi zemalja u razvoju pate od opšteg siromaštva.Faktori promena u modernom društvu Faktori promene u modernom društvu su:  Ekonomski uticaji  Politički uticaji  Kulturni uticaji 19 . Zatim. uništavanje tradicionalnih oblika porodice i demokratizaciju ličnih odnosa.

Centrala samo uspostavlja široke smernice u okviru kojih lokalne kompanije posluju. U našem veku transnacionalne kompanije zauzimaju sve značajnije mesto u svetskoj privredi. na primer zamenila drugu na vladajućoj poziciji. nezavisno od sedišta kompanije. Mi više ne polazimo od toga da su običaji ili navike prihvatljiviji samo zato što imaju težinu duge tradicije. naš način života sve više zahvata racionalnu osnovicu. Primere nalazimo u razvoju savremenih oblika komunikacije kao što su radio i televizija. Politička promena u tradicionalnim civilizacijama najčešće je bila ograničena na elite. Neke čak imaju i sopstvene telekomunikacije. Vrednost njihovih prodaja prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja. Osim način na koji mislimo. to jest raspodeli poslova u svetskim razmerama. Jedna aristokratska porodica bi. najdalekosežniji je onaj koji se odnosi na dejstvo industrijskog kapitalizma. bivaju premešteni iz jedne zemlje u drugu. Ideali samoizgrađivanja ličnosti. što znači da u njima glavnu reč vodi sve manji broj kompanija. Upravljanje u ovom slučaju je globalno usklađeni sistem. Expoziture policentričnih kompanija su samostalne. izmenila se i sadržina naših ideja.Ekonomski uticaji Među ekonomskim uticajima. jednakosti i učešća u demokratskom procesu u glavnom su kreacije prošla dva ili tri veka. Mnogi sektori svetske proizvodnje su oligopoli. tako i na svetskom planu dominiraju velike transnacionalne kompanije. jer u njima aktivnosti političkih lidera i državnih funkcionera utiču na život većine stanovništva. Po H. uvečanje bogatstva i vojnog trijumfa nad konkurentima predstavljala je dinamičan faktor promena u poslednja dva ili tri veka. Nauka i tehnologija utiču na političke i kulturne činioce. I kao što privrede pojedinih zemalja postaju sve koncentrisanije. ali se ona prostire i izvan ekonomske sfere. V. dok se život većine stanovnika nastavlja neizmenjeno. jer podrazumeva stalno širenje proizvodnje i sve veće uvećanje bogatstva. Perlmuteru postoje tri vrste transnacionalnih kompanija:  Etnocentrične korporacije  Policentrične kompanije  Geocentrične kompanije Kod etnocentričnih korporacija. Kultura rada i način 20 . razvoj nauke i sekularizacija misli doprineli su stvaranju kritičkog i inovativnog karaktera modernog pogleda na svet. Osamdeset od dve stotine transnacionalnih korporacija se nalazi u SAD i obavljaju nešto više od polovine svih prodaja. Kapitalizam se na fundamentalan način razlikuje od prethodnog sistema proizvodnje. kao i obrnuto. Delovanje nauke i tehnologije na naš način života velikim delom je pod uticajem ekonomskih činilaca. Kapitalizam podstiče na stalan razvoj tehnologije proizvodnje. Geocentrične transnacionalne kompanije su međunarodne po strukturi upravljanja. Japanske kompanije su u najvećoj meri etnocentrične. jer tu proizvodnju kontrolišu tri ili četiri korporacije koje su dominantne na tržištu. Politički uticaji Drugi važan tip uticaja na promenu u modernom periodu odnosi se na političke događaje. Vojan sila zapadnih zemalja od XVII veka pa naovamo omogućila je njihov uticaj u svim krajevima sveta. Kulturni uticaji Od kulturnih činilaca koji su delovali na procese društvene promene u moderno vreme. slobode. a utiču i na formiranje načih ideja i stavova o svetu uopšte. Politički razvoj je bio u interakciji sa razvitkom ekonomske sfere.Tipovi transnacionalnih kompanija Za transnacionalne kompanije je karakteristično da nemaju jedno sedište. Šest stotina najvećin TNK obuhvata više od petine industrijske i poljoprivredne proizvodnje u celom svetu. To u savremenim sistemima nije slučaj. a menadžeri na visokim položajima često. Vojna moć i ratovi su bili takođe značajni. One se sastoje od expozitura koje imaju veliku autonomiju u svom poslovanju i kojima upravljaju kvalifikovani stručnjaci koji dolaze iz različitih zemalja sveta. Širenje transnacionalnih kompanija poslednjih trideset godina ne bi bilo moguće bez napretka u saobraćaju i komunikacijama. 20. poslovnu politiku i upravljanje određuje centrala koja se nalazi u zemlji porekla kompanije. One igraju vašnu ulogu u međunarodnoj podeli rada. Borba između nacija radi proširenja njihove moći. jer ti elektronski mediji poslednjih godina dovode do promena u sferi politike. u skladu sa potrebama. Naprotiv.

Ovo se naročito odnosi na poslovne korporacije. pa usled toga nastoje u svim expoziturama da prenesu vlastitu kulturu rada i decentralizovani način upravljanja. ali se istovremeno i nigde ne nalaze jer ih čine mnogi pojedinci i grupe rade van poslovnih prostorija. ali nije obraćao posebnu pažnju na rezultate. Cela delatnost se zasniva na principu umrežavanja:Benetonova centrala u Italiji sklapa ugovore o proizvodnji odeće sa raznim proizvođačima na osnovu tražnje svojih franšiza širom sveta. Organizacije kao mreže Već smo videli kako se polako brišu fizičke granice organizacija zahvaljujući novoj informacionoj tehnologiji koja omogućava brz prelazak iz države u državu ili iz jedne vremenske zone u drugu. On smatra da je organizacijama teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. konglomerati ogromnih razmera čija je glavna aktivnost finansiranje i opšta podrška trgovini koju obavljaju japanske kompanije. koje su. čiji je broj jednak onima koji rade u fizički ograđenom prostoru. Fizička mesta i proizvodi ne mogu zauzimati isti prostor. Ono što omogućava proces umrežavanja jeste uspon informacionih tehnologija. Organizacije se nalaze u poslovnim centrima. Jedan od primera koji je naveo je fabrika čioda. što je doskora bilo nezamislivo.upravljanja. Procesi globalizacije koji su istovremeno i uzrok i posledica ovakve tehnologije. ako se proces proizvodnje čioda podeli na jednostavnije delove operacija. Benetonova struktura omogućava prilagođavanje narudžbina za svaku pojedinačnu franšizu. Poseban tip japanskih transnacionalnih kompanija su gigantske kompanije sogo soša. Elektronska trgovina i onlajn finansije predstavljaju još jedan primer kako organizacije mogu da budu locirane i svugde i nigde. u stvari. Beneton nema stalne ugovore sa dobavljačima. 21.Tejlorizam i Fordizam (transformacije rada) Adam Smit je ustanovio prednost podele rada u pogledu povećanja produktivnosti. Što znači da je jedan pojedinac proizvodio 240 puta više nego da je radio sam! Tu ideju Adama Smita je iskoristio Frederik Tejlor. Tejlorizam (naučni menadžment) je bio ne samo teorijska studija. ali fizička mesta i informacije-niz odraza na kompjuterskom ekranu-mogu. Za uspeh je neophodna brza primena novih tehnologija. Činjenica da je komplikovane podatke iz kompjutera moguće za delić sekunde prebaciti u bilo koji kraj sveta. Došlo se do zaključka da se poslovi obavljaju mnogo efikasnije ako su organizacije povezane u mrežu međusobnih odnosa sa drugim organizacijama i kompanijama.000 čioda. Pristup koji je Tejlor imao podrazumevao je detaljno proučavanje industrijskih procesa kako bi se oni razložili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tačno vremenski i organizaciono podeliti. ali su deo šireg kompleksa za proizvodnju i prodaju Benetonovih proizvoda. On se sastoji od franšiza širom sveta čiji vlasnici nisu zaposleni u samoj kompaniji. Čitav spektar osnovnih zadataka se menja zahvaljujući potencijalu novih tehnologija. Ako pojedinac radi sam. on može da proizvede 20 čioda dnevno. poznati kao tojotizam. Masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta. Međutim. 22.Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže) Moderni način organizovanja podrazumeva novu preraspodelu prostora i vremena. informacionoj tehnologiji. združenim radom 10 radnika mogu proizvesti 48. Jedan od primera umreženih organizacija je Beneton. što je prvi uočio Henri Ford. Ford je uveo pokretnu traku u fabrike gde je svaki radnik radio po jedan posao. već i sistem proizvodnje stvoren da maximalno poveća učinak u industriji. Organizacije se sada nalaze pred izazovima i mogućnostima za koje su stare procedure zastarele ili irelevantne. Manuel Kastels smatra da „umreženo preduzeće“ predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara globalnoj. Japanske kompanije smatraju da njihova kultura rada i način upravljanja pružaju uslove za uspešnije poslovanje. koje moraju da konkurišu jedna drugoj na globalnom tržištu. Mnoge organizacije više nefunkcionišu nezavisko kao nekada. Tejlor se bavio povećanjem industrijske efikasnosti. kao i na način koordiniranja njihovih aktivnosti. Tako na primer možemo reći da se berza nalazi negde i nigde. Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih načela odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih tržišta. razlikuju se u japanskim kompanijama u odnosu na zapadne kompanije. menjaju i sam oblik mnogih organizacija. Međutim. 21 . isti proces ima uticaj i na posao kojim se organizacije bave. već im se povremeno obraća u zavisnosti od situacija na tržištu. U današnje vreme informaciona tehnologija i elektronska komunikacija omogućuju vršenje potpune kontrole nad prostorom i vremenom. unela je promene u mnoge aspekte našeg života.

pa nekad čak i sadržinu rada. ali sam određuje tempo. ali je teška i skupa preorijentacija na proizvodnju drugog tipa proizvoda. kao i u izbegavanju kriminalne potrage Sajber kriminal postaje sve raširenija pojava u razvijenim zemljama. kao i uvođenje fleksibilnijih obrazaca rada. Postfordizam opisuje eru kapitalističke ekonomske proizvodnje u kojoj dolazi do maximalne fleksibilnosti i inovacija kako bi zadovoljili uslove tržišta različitim proizvodima izrađenim po meri potrošača. Širenje sajber kriminala primoralo je vlade nekih zemalja da uvedu posebno obučene policijske snage anti-hakersku policiju (Japan) za borbu protiv ovog kriminala. Elastična proizvodnja Jedna od najvećih promena u svetskim proizvodnim procesima je uvođenje konstruisanja proizvoda uz pomoć kompjutera.Smitu tehnološki odnosno sajber kriminal se ispoljava u sledećim oblicima:  Ilegalno uključivanje u telekomunikacione sisteme koje omogućuje prisluškivanje ljudi. Počev od sedamdesetih godina. Ipak. Tejlorizam i Fordizam su bili pogodni za masovnu proizvodnju. a time i ugrožavanje njihove privatnosti i različite oblike ucena  Elektronski vandalizam koji se ogleda i napadu i uništavanju kompjuterizovanih sistema  Krađa telekomunikacionih usluga koja se postiže nezakonitim korišćenjem telekomunikacionih usluga  Krađa autorskih prava koja se postiže nezakonitim kopiranjem materijala. lažne prodaje  Upad u sisteme elektronske trgovine i elektronskog prenosa novca i mogućnost elektronske pljačke  Elektronsko pranje novaca se postiže tako što se nelegalno stečen novac elektronskim putem prebacuje u druge zemlje kako bi se prikrilo njegovo nelegalno poreklo  Dostupnost najmodernijih telekomunikacionih sistema omogućuje organizovanim kriminalnim grupama šifrovanu komunikaciju. što nameće tuđi tempo rada i nemogućnost kreativnosti. automobili za brzo napuštanje mesta kriminalne radnje ili za napad na potencijalne žrtve. Nasuprot tome postoje sistemi visokog poverenja gde pojedinac dobije smernice rada. što uljučuje automatske proizvodne trake i grupnu proizvodnju kod koje grupa ima dosta uticaja na prirodnu radnog zadatka. Pojavio se poseban oblik kriminala. filmova i kompakt diskova  Internet prostitucija i pojava velikog broja materijala koji sadrže uvredljive sadržaje za pojedince ili grupe. lažno reklamiranje dobrotvornih akcija.Ograničenje Tejlorizma i Fordizma je u krutosti toga sistema. Postfordizam obuhvata ideje fleksibilne proizvodnje.Kriminal belih kragni(cyber kriminal) Tehnička sredstva su se i ranije koristila u kriminalnim radnjama. 22 . softvera. ali ne i pojedinačnu. Razni alati su se koristili za obijanje brava i kasa. Kod elastične proizvodnje omogućeno je da se promene u proizvodnji jako brzo učine. Dobar je za masovne proizvodnje. Roboti mogu a obavljaju mnoge poslove i postaju sve savršeniji i jeftiniji. u Sinsinatiju. zato što je radniku određeno vreme obavljanja neke radnje i način obavljanja iste. Sajber kriminalci čine kriminalna dela u različitim zemljama sveta. Postfordizam: Uvedena je praksa fleksibilne proizvodnje. tehnički napredak krajem dvadesetog veka stvorio je potpuno nove mogućnosti za kriminalnu delatnost. prelazak sa specijalizovanih veština i obučavanja na posedovanje većeg broja veština i neposrednog usavršavanja. Automatizacija Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem broju 1946. Graboskom i R. kriminal u cyber prostoru koji se obavlja korišćenjem informacionih tehnologija. Ono što posebno otežava borbu protiv ovog kriminala je njegov globalni karakter. a pri tome ne napuštaju svoju zemlju. Prema P. Tejlorizam i Fordizam se nazivaju i sistemi niskog poverenja.N. Malverzacije preko interneta bile su najrašireniji oblik kriminala u Britaniji krajem devedesetih godina dvadesetog veka.godine. tako da je ovaj sistem rada može da izazove revolt i nezadovoljstvo radnika. 23. decentralizacije rada u timovima bez hijerarhijske strukture. kada je pronađen uređaj koji automatski reguliše mašine u mašinskoj industriji. a time i veću efikasnost u pripremi i izvršenju kriminalnog dela. experimentiše se sa alternativama sistemu niskog poverenja. Prvi robot kojim upravlja mini-kompjuter stvoren je 1974. oružje za zastrašivanje i ubijanje žrtava. kao i materijali koji direktno podstiču na kriminalno ponašanje  Prevare putem telemarketinga.

što dovodi do ogorčenosti biračkog tela. Zato neke zemlje stavljaju cenzuru i ograničenje u korišćenju interneta. Popularnost demokratije zadnjih godina se krije u ekonomskim i društvenim promenama. postaju vidljivi. Čak i demokratske vlade već dugo upražnjavaju izvesne nedemokratske načine delovanja. otuđen je i od drugih ljudi. čiji uticaj prelazi nacionalne i kulturne granice između država. Otuđenje u radu znači da čovek ne voli rad i da zbog toga nije u mogućnosti da pronađe zadovoljstvo i ispunjenje u obavljanju svog posla ili u proizvodima svog rada. U zajednici u kojoj svako radi da bi zadovoljio svoje individualne potrebe i potrebe drugih. a otvori u drugoj zbog jeftinije radne snage. a sa druge strane. rad je delatnost koga čoveka može potpuno ispuniti. Sve više ljudi u svetu redovno pristupa internetu i smatra ga važnim delom svog života. poćev od različitog ekononomskog uređenja u odnosu na kapitalistička društva. zato što se pokazala kao „najbolji“ politički sistem. Pojedine vlade smatraju da to brzo širenje interneta može ugroziti njihovu vlast. Objašnjenje ovog „paradoxa“ je povezan sa faktorima koji su i doveli do širenja demokratije-uticaj novih tehnologija i globalizacija društvenog života. Živimo u svetu u kome građani i vlada imaju pristup istim informacijama. Drugi razlog je globalizacija. individualno posedovanje sredstava za proizvodnju. One omogućuju širenje slike o događajima u svetu svuda i u svako vreme. Demokratija podriva autoritativne vlade koje su se zasnivale na održavanju moći putem tradicionalnog simbolizma ili bezuslovnoj pokornosti. dolazi do nezadovoljenja građana političkim sistemom. Pošto radnik ne proizvodi predmete za sebe. 23 . čak i na pitanja lokalnog karaktera. a samim tim prenošenje različitih mišljenja i ideja. olakšava prenos ideja po svetu i omogućava sličnim ljudima da se pronađu u carstvu cyber prostora. naročito televizije i interneta. Iz razmene dobara na tržištu nastaje privatno vlasništvo. i za ljudski duh i za ljudske odnose. Internet i demokratija Internet predstavlja moćno sredstvo demokratizacije. Treći faktor popularizacije demokratije je i uticaj masovnih telekomunikacija. zatim da omogući da čovek ispolji svoje sposobnosti. Taj ideal nikad nije ostvaren. vlade nacionalnih država su postale „suviše male da bi se izborile sa velikim problemima“ kao što su uticaj globalne konkurencije na svetskom tržištu ili uništenje životne sredine. tražiće načina kako se tim događajima vlada. već za tržište. i u načelu se smatra poželjnim oblikom vladavine u mnogim zemljama sveta. odnos čoveka prema radu bio je destruktivan. Demokratija je popularni način vladavine. tako da procesi koji su se ranije odvijali daleko od očiju javnošću. demokratija se širi svetom. kod zemalja sa dugom demokratskom tradicijom. on je otuđen od sebe. U toku cele istorije. radnici u prvoj državi će dobiti otkaz.Globalno širenje liberalne demokratije Demokratija je zastupljena u više od dve trećine država. 25. jer kod demokratije imamo mnogo efikasniju tržišnu ekonomiju. Paradox demokratije „Paradox demokratije“ deluje zbunjujuće: sa jedne strane. jer što su više ljudi informisani o onom šta se događa u svetu. Po mišljenju američkog sociologa Danijela Bela. a vlada ne može da utiče na to. Izvor otuđenja se nalazi u privrednom sistemu u kome proizvodi rada postaju „puki predmeti“ na tržištu za prodaju i kupovinu. Pošto ne može da izrazi svoju pravu prirodu u radu. Na primer ako neka kompanija odluči da zatvori pogone u jednoj zemlji.Otuđeni rad Rad je najvažnija ljudska delatnost. ali i može da uništi njegove sposobnosti i da dovede do poremećaja njegovih odnosa sa drugim ljudima.24. sa druge strane vlade su postale „suviše velike da bi se uhvatile u koštac sa malim problemima pojedinih gradova ili oblasti“. U današnjem dobu je to sve teže izvesti jer se do informacija dolazi brzo i lako. a kos kapitalizma planiranje i upravljanje ekonomijom. Ankete kažu da se politički stav mladih i sredovečnih Britanaca odlikuje cinizmom. Rad može da obezbedi čoveku materijalna sredstva. a ne sredstvo za zadovoljavanje potrebe pojedinaca i zajednice. Vlade ne mogu da utiču na delovanje gigantskih kompanija. Rad najpotpunije omogućuje čoveku da ostvari svoje osnovne potrebe. što odmah dovodi do veće demokratije. Otuđenje u osnovi nastaje iz procesa razmene roba u tržišnom sistemu. prema proizvodu se odnosi kao prema stranom predmetu. a pošto je rad društvena aktivnost. Građani mnogih demokratskih država nemaju poverenja u svoje izabrane predstavnike i smatraju da nacionalna politika nema naročit uticaj na njihov život. shvatajući da od tih događaja zavisi njihov svakodnevni život. osim možda na početku ljudske istorije. Večina smatra da se predstavnici bav politikom zbog ličnih ciljeva i da nisu sposobni da utiču na globalna pitanja. da ispolji svoju individualnost i ljudskost.

U razvijenom industrijskom društvu je znatno smanjeno radno vreme. američki sociolog Rajt Mils analizira otuđenje nemanuelnih radnika. Takav radnikmse ne ostvaruje u svom radu. Marksovo rešenje otuđenog rada je ili kapitalističko ili socijalističko društvo. Pripadnici društva više ne traže zadovoljstvo u sebe samima i u svojim odnosima sa drugima. Potrebe su lažne ako ne dovode do istinskog samoostvarenja i stvarnog zadovoljstva. Rad je „iscrpljujuće. umesto da se problem aktivno rešava. Gorc i Markuze veoma pesimistički gledaju na prirodu dokolice u industrijskom društvu. Kada je Marks prvi put izneo neke svoje poglede o otuđenom radu-godine 1844. već je fizički iscrpljen i duhovno ponižen.radnici u industriji su radili od dvanaest do šesnaest sati na dan. sposobnosti za lični razvoj ugušene su u razvijenom industrijskom društvu. Drugo. Takođe dve bitne karakteristike industrijskog društva doprinose otuđenju radne snage a to su mehanizacija i sve veća specijalizacija podela rada. Nisu imali gotovo nikakvih mogućnosti za samorealizaciju u dokolici. Mils taj sektor naziva „tržištem ličnosti“. oseća se jadno umesto dobro. One služe kao sredstva za proizvodnju dobara. Kapitalizam donosi veliki stepen otuđenja.Iz otuđenja radnika od proizvoda rada proizilaze drugi oblici otuđenja.Otuđenje i tehnologija Robert Blauner smatra da proizvodna tehnologija predstavlja najbitniji faktor koji uslovljava stepen otuđenosti radnika. prestaje da bude zadovoljstvo i ispunjenje ljudskih potreba. zaglupljujuće. pojedinac se otuđuje od svojeg pravog ja. Dokolica jednostavno obezbeđuje sredstvo za beg od problema inačin da se živi sa problemima.Otuđenje belih kragni (otuđenje u dokolici) U knjizi Bele kragne. Marksistička shvatanja o prirodi rada i dokolice mogu se kritikovati sa više pozicija. Blauner definiše otuđenje kao: „opšti sindrom koji se sastoji od različitih objektivnih uslova i subjektivnih osećanja i stanja koja nastaju iz određenih odnosa između radnika i socio-tehničke radne sredine“. Ličnim osobinama se pripisuje tržišna vrednost. čak i da su imali vremena. On radi da bi sebi i svojoj porodici osigurao egzistenciju. ne razvija slobodno duhovnu i fizičku energiju. a životni standard stanovništva kao celine stalno raste. ona se delimično zasnivaju na prilično neodređenoj slici o tome šta bi čovek morao i mogao raditi. a pošto je rad primarna ljudska delatnost. Tako je čovek u kapitalističkom društvu otuđen i od rada i od dokolice.. nego prepoznaju sebe u svojim predmetima za potrošnju. Sebični interes postaje važniji od brige za društvenu grupu. Kapitalizam se zasniva na privatnom interesu i pohlepi. imali su samo vremena za jelo i spavanje. Radnik postaje dodatak mašini. već se negira. Ponašanje se odvija prema uputstvima kapitalističke „agresivne reklame“ i bedna je zamena za kreativnu dokolicu prema vlastitim željama. Prvo. Po Markuzeu. Ekonomsku osnovu možemo podeliti u dva dela. ona su sklona da zanemare vrednosti koje prihvataju članovi društva. Oni prikazuju „srećnog robota“ koji razmetljivo zadovoljava „lažne potrebe“. Priroda rada u društvu se može shvatiti samo ako se analizira u ekonomskim kategorijama. 27. Mils tvrdi da je expanzija tercijarnog sektora privrede u razvijenim kapitalističkim društvima dovela da se sve više od zaposlenih traže „ne veštine sa predmetima. Rad prestaje da bude sam sebi svrha. Ekonomski sistem je osnova društva. tako da radnik nije imao nikakve mogućnosti da ostvari svoje potrebe u dokolici. Možemo da zaključimo da su se mogućnosti samoostvarenja u slobodnom vremenu povećale. Radnik je roba kao i njegov proizvod. neljudsko robovanje“. Nemanuelni radnici postaju roba prodajući svoje „veštine sa ljudima“ na otvorenom tržištu. On jednostavno postaje sredstvo za održavanje u životu. Proizvodni odnosi su društveni odnosi i ono su povezani sa proizvodnim snagama. on postaje otuđen od samog sebe. dok dokolica obuhvata „oblike relaksacije koji ublažavaju i produbljuju tu zaglupljenost“. 24 . tako on određuje i njihove aktivnosti u dokolici. na proizvodne snage i odnose u proizvodnji. Proizvodne snage su važnije. koja u krajnjoj liniji oblikuje sve ostale aspekte društvenog života prema svojim potrebama. a ne za dobrobit zajednice. Kako kapitalistički sistem određuje njihov radni dan. S obzirom da se aspekti ličnosti prodaju i kupuju kao i svaka druga roba. Od nadnica su zadovoljavali samo najosnovnije potrebe. 26. Ona se zasniva na lažnim potrebama koje usmeravaju i nameću uglavnom masovna sredstva komunikacije pod kontrolom vladajuće strukture. Andre Gorc smatra da otuđenje u radu postiče radnika da samoostvarenje traži u dokolici. Radnik otuđen od proizvoda rada otuđuje se i od samog rada. Sistem stvara pasivnog potrošača koji nalazi zadovoljstva u potrošnji proizvoda industrije robe i industrije zabave. već veštine sa ljudima“.

Proizvodna tehnologija u textilnoj industriji ne pruža gotovo nikakve mogućnosti da se nađe smisao i svrha u radu. ocenjuju ga prema tome koliko pojedincima omogućuje razvoj njihovih sposobnosti i talenata. Blauner deli pojam otuđenja na četiri dimenzije:     Stepen kontrole radnika nad radom Stepen smisla i svrsishodnosti koji nalaze u svom radu Stepen u kojem su društveno integrisani u svom radu Stepen zaokupljenosti svojim radom Otuđeni radnik je radnik koji u sve četiri dimenzije ima osećaj nemoći. Počnimo od grafičke industrije. tako da kvalitet rada. dok marksizam kaže ukoliko je zadovoljan da je to znak njegove lažne svesti. Ona predstavlja preindustrijsku zanatsku tehnologiju. kako se tvrdilo. besmisla. već su organizovani u ekipe. Grafički radnik je neotuđen radnik. u kojoj je bila najrauvijenija proizvodna tehnologija. Svaki posao grafičara je drugačiji. pomoći da se smanje razlike u bogatstvu i moći.Obrazovanje i nejednakost Razvoj obrazovanja oduvek je bio tesno povezan sa idealima najšire demokratije. Radnici ne rade pojedinačno. Radnici na pokretnoj traci su društveno izolovani. tako da nije društveno izolovan. razmišljanje i inicijativu. On nasuprot Marksističkoj teoriji izjavljuje da ukoliko je radnik zadovoljan poslom nije otuđen. on teži više samoostvarenju nego samootuđivanju. textilni radnici se osećaju nemoćni. u kojoj sirovine ulaze u proizvodni proces. na obrazovanje se gledalo i kao na sredstvo za uvođenje jednakosti. kao i stepen otuđenja koji takva tehnologija izaziva. a ne na mašini. Premda se artikli proizvode automatski. Posao obavlja rukom. repetitivan i nekreativan. tako što će sposobnim 25 . Odnos između radnika i uprave je na dogovaranju. Blauer je analizirao rad u hemijskoj industriji. Priroda štamparske tehnologije omogućuje grafičkom radniku da se identifikuje sa svojim zanatom i sa ostalim zanatlijama. Tehnologija pokretne trake ne omogućuje radniku skoro nikakvu kontrolu nad njegovim radom. Radnik uopšte nema mogućnost odlučivanja i zato se kod njega i ne pojavljuje nikakva potreba za veštinom. No. to jest.Objektivni uslovi odnose se uglavnom na tehnologiju koja postoji u pojedinim granama industrije. Pošto nije vezan za mašinu on se kreće po radionici i komunicira sa drugim zanatlijama. Povećana odgovornost vraća radu smisao i svrhu. Blauner smatra subjektivne stavove radnika o zadovoljstvu poslom objektivnim merilom za stepen njihovog otuđenja. Reformatori vrednuju obrazovanje samo po sebi. Budući da rad u industrijama s kontinuiranim procesom uključuje kontrolu. koje su pod automatskom kontrolom. a kao posledica toga javlja se osećaj nemoći. radnik može da vidi i oceni rezultat svog rada. već odgovornost“. Traka mu nameće brzinu posla i ne omogućuje gotovo nikakvu slobodu kretanja. radnik ima znatnu kontrolu nad proizvodnjom i odgovornost za nju. on ima kontrolu nad svojim poslom. Blauner smatra da tehnologija uglavnom određuje količinu saznanja i inicijative koja se od radnika zahteva u radu. a finalni proizvod izlazi „netaknut ljudskom rukom“. Pod domainacijom mašine i strogom kontrolom nadzornika. Naftna i hemijska industrija imale su automatizovanu tehnologiju kontinuiranog procesa. Posao je dosadan. tempo i ritam im određuje mašina. Vezani su za mašinu i nemaju nikakvu slobodu kretanja. Radnik na traci nema gotovo nikakve kontrole nad svojim radom. razne faze prerade obavljaju mašine. Imaju uslova da se druže. Oni su vezani za traku kao pojedinci. i ona radniku vraća kontrolu. Tehnologija pokretne trake uslovljava visok stepen samootuđenja. Radeći na relativno celovitom delu proizvodnje. Blauner tvrdi da se odnos prema radu može objasniti stepenom razvijenosti proizvodnih tehnologija. brzina rada i broj proizvoda zavisi od njih samih. Za razliku od zanatskog rada. smisao. smisao i društvenu integraciju. Blauner je analizirao više industrija. a to predstavlja „važan izvor zadovoljstva i postignuća“. Na kraju. Textilna industrija je tipična za ranu industrijalizaciju. Blauner smatra da u tehnologiji kontinuiranog procesa „dominantna osobina potrebna na poslu nije više manuelna veština. izolacije i samootuđenja. a druženje nastavlja i van posla. Sveopšte obrazovanje će. Blauner smatra da se otuđivanje u svom najextremnijem obliku pojavljuje u proizvodnji na pokretnoj traci u automobilskoj industriji. oni mogu pratiti i oceniti rezultat svog rada. Nema kontrole odozgo. Pošto su radnici odgovorni za ceo proces. Automatizacija zaustavlja „istorijski trend“ povećanja otuđenja u fabričkoj industriji. Subjektivna osećanja i stanja odnose se na stavove i osećanje radnika prema njihovom poslu. Štamparska tehnologija zahteva veštinu. integrisanost i angažovanost. Stepen zadovoljstva poslom je bio najveći kod grafičara. Radnici su vezani za mašinu. 28. a ne kao grupa i gotovo uopšte nemaju mogućnost da se druže sa kolegama s posla. razmišljanjem ili inicijativom.

Učenici belci ili azijski Amerikanci su pokazali u testovima bolje rezultate nego crnci i druge etničke manjine. sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog akademskog obrazovanja. dobija ograničene odgovore na pitanja koja postavlja svojim roditeljima. Na primer deca iz nižeg staleža imaju takav oblik govora. nego ona deca koja koriste ograničene kodove. Materijalni element u školama nije znatnije delovao na uspeh učenika i da je odlučujući uticaj vršilo njihovo socijalno poreklo. Šezdesetih godina u Americi je su obavljena istraživanja o uticaju etničkog porekla. nego ona deca koja su ovladala razrađenim kodovima  Detetu je teško da reaguje na apstraktni jezik. Bazil Bernnstin smatrao je da deca koja potiču iz različitih društvenih sredina već u ranom detinjstvu razvijaju različite oblike govora koji kasnije utiču na njihov doživljaj škole. Rezultati su veoma često povezani sa društvenim. Neodgovarajuća priroda ovog pristupa je u tome što do definice hoćemo doći kroz njihove elemente. Deca koja su usvojila razrađene jezičke kodove. nego da takvo stanje menja. to jest kod. pri čemu svaki od njih sprečava dete da postigne određeni uspeh u obrazovanju:  Dete. Jer im obrazovanje ne uzima značajno mesto u kulturi. Istraživanja su pokazala da su većina dece u školama bila razdvojena na crnce i belce. procesima ili odnosima zbog svog ograničenog koda. uspešni u tome nekad imaju slabe rezultate iz istorije ili umetnosti. Najveći broj testova inteligencije je mešavina pojmovnih i računarskih problema. kao i da se prilagodi opštim odredbama školske discipline  Veliki deo onoga što nastavnik govori verovatno će detetu biti nerazumljivo jer nastavnik upotrebljava jezik na način na koje ono nije naviknuto. Možemo predpostaviti da je najčistiji oblik inteligencije –sposobnost rešavanja apstraktnih matematičkih problema. Međutim. koji se koristi u nastavi. podrazumeva usvajanje razrađenog koda-stila izražavanju kojem se značenje reči individualizuju kako bi se odgovorilo zahtevima određenih situacija. ono može naići na velike probleme u razumevanju pojmovnih razlika koje podrazumevaju uopštavanje i apstrakcije Razlike u uspehu u školovanju (Burundija) proizilaze i iz kulture i sistema vrednosti nižih slojeva. jezički razvoj dece koje pripadaju srednjem društvenom sloju. lišen bilo kakvih osećanja. Međutim istraživanja govore da obrazovanje mnogo jače ispoljava tendenciju da izrazi i potencira postojeće nejednakosti. da se većina neizgovorenih stvari podrazumeva.Inteligencija i nejednakost Šta je inteligencija Pojam inteligencije je teško definisati jer on obuhvata raznovrsne i među sobom nepovezane kvalitete. religije ili nacionalne pripadnosti na postojeću nejednakost u oblasti obrazovanja. pa će. Iz Britanije su sugerisali da bi deca iz manjinskih grupa bili bolji đaci ako bi se izmešali sa onima iz imućnijih slojeva društva. 26 . biti manje obavešteno i manje zainteresovano za svet svoje kuće. S druge strane. To proističe iz tradicionalnog porodičnog i dobrosusedskog okruženja. Kasnija istraživanja u ovim zemljama su ipak pokazala da škola utiče na uspeh u obrazovanju kod dece. Količnik inteligencije i genetički faktori Rezultati testova količnika inteligencije ustvari su tesno povezani sa akademskim uspehom. pa je tako dete u stanju da mnogo lakše uopštava i izražava apstraktne ideje. a to se odražava i na nivo prihoda koji se kasnije u životu ostvaruje. verovatno. 29. Deca iz tog sloja kasnije imaju problema u školi sa apstraktnim idejama. Kolmonovo izučavanje nejednakosti u obrazovanju u SAD Proučavanje u velikom broju zemalja pokazuju da na uspešnost u školi bitno utiče društvena i porodična sredina iz koje deca potiču. Način na koji deca iz srednje klase uče jezik manje su vezani za određene kontekste. verovatno. dete možepokušati da savlada ovu poteškoću tako što će prevoditi jezik učionice na jezik koji je njemu poznat-ali tada možda neće uspeti da shvati upravo one principekoje nastavnik želi da prenese  Dok će dete imati malih poteškoća sa mehaničkim učenjem ili učenjem po principu drila.mladim ljudima pružiti znanja i potrebne veštine da sebi nađu mesto u društvu. jer su ti testovi na početku bili namenjeni za predviđanje uspeha u školovanju. tako da oni smatraju da nisu dovoljno pametni da postizanje velikog uspeha u životu. Sledeće karakteristike dovode se u vezu sa ograničenim jezičkim kodovima. Tako da se inteligencijom jednostavno smatra ono „što u testu pokazuje količnik inteligencije“ (IQ).

Kada se suoče sa nekim problemom. Psiholog Ričard Herstajn i sociolog Čarls Mjurej su u svojoj knjizi rekli da je dovoljno dokaza da je inteligencija povezana sa genetskim nasleđem. a ljudi sa visokim količnikom inteligencije mogu biti zapanjujuće loši kormilari svog privatnog života“. imaju veće šanse da koriste svoje intelektualne sposobnosti. studenti za učenje na daljinu su podeljeni u grupama od 10-15 studenata. to jest. kao stres na primer. 30. entuzijazma i istrajnosti.Emocionalna inteligencija U svojoj knjizi istog naslova. te međusobno dele akademske resurse. Prema Golmanu. Učenje na daljinu nije nova pojava. Ove osobine se uglavnom ne nasleđuju.Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života) Jedan o rezultata globalizacije i tehnološkog napretka je i stvaranje globalnog tržišta visokog obrazovanja. Na ovom univerzitetu studiraju oni koji su stariji od 23 godine i koji su zaposleni. Univerzitet u Fenixu nudi više od deset programa određenih diploma koji se mogu završiti potpuno online. Ovaj Univerzitet za razliku od tradicionalnih posluje na principu ostvarivanja profita. njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja. Nastava se održava u blokovima od po pet do osam nedelja cele godine.učenje na daljinu zahteva visoke stepene odgovornosti i samomotivacije da bi dalo dobre rezultate. To je jedan razlog što mere za uobičajenu inteligenciju nisu u najboljoj korelaciji sa kasnijim dostignućima u životu. Ta razlika značajno doprinosi nastajanju društvenih podela u američkom društvu. Da bi ublažilo ove probleme. nastavno osoblje i studente. obrazovanje i sticanje diplome sve je dostupnije ljudima. Više nego ikad. Proučavanja manje privilegovanih etničkih grupa u drugim zemljama snažno ukazuju da varijacije u količniku inteligencije između amričkih crnaca i američkih belca proizilaze iz društvenih i kulturnih razlika. Kritičari ovog gledišta poriču da su razlike u količniku inteligencije kod rasnih grupa genetičkog porekla. studenti nemaju kome da se obrate za pomoć.ekonomskim i etničkim razlikama koje se povezuju sa varijacijama u nivou obrazovnog uspeha. i „najpametniji od nas mogu potonuti u plićaku neobuzdane strasti i nesavladivih nagona. 31. Značajne razlike u inteligenciji između različitih etničkih grupa se mora bar jednim delom objasniti relacijama naslednog faktora. Isto tako treba uzeti u obzir ostale faktore koji ne utuču na inteligenciju. akademskim osobljem i obrazovnim institucijama širom sveta. Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osećanja. I struktura i sadržaji onoga što Univerzitet nudi usmerene su na starije stručnjake koji žele da steknu nove veštine i kvalifikacije. mogućnosti za istraživanje. I sam tempo tehnoloških promena utiče na mnogo češće promene zanimanja nego što je to ranije bio slučaj. Studenti tog univerziteta sastaju se i međusobno komuniciraju uglavnom preko interneta. uverenja i diplome mogu se sada dobiti i van fizičkog okruženja učionice i tradicionalnih obrazovnih institucija. Ne možemo inteligenciju svrstati u jednu opštu kategoriju. U testovima inteligencije postavljaju se pitanja apstraktnog karaktera na koja su više naviknuti imućniji studenti belci. već zapravo vrlo raširena i izuzetno popularna pojava. pri čemu je prava geografska lokacija nekog studenta nebitna. Ljudi različitih profesija i u srednjim godinama usavršavaju svoje veštine kroz obrazovne programe i kurseve preko interneta. I tradicionalni se trude da što više budu elektronski. Prelaz sa obrazovanja na učenje 27 . jer je inteligencija mnogostruka i imamo različite vrste inteligencije. tako da mogu međusobno da razmenjuju ideje ili da pitaju predmetnog nastavnika putem elektronske pošte. One su pre rezultat društvenih i kulturnih razlika. znanje i učenje je svima dostupno. Kroz učenje uz pomoć interneta i osnivanje elektronskih univerziteta. Jedan od najvećih univeerziteta čiji je rad zasnovan na internetu nalazi se u Fenixu u SAD. na takav način da to produženo školovanje ne dolazi u sukob sa njigovim brojnim privatnim i profesionalnim obavezama. i što se deca u tom smislu više vaspitavaju. Danijel Goleman dokazuje da je „emocionalna inteligencija“ u najmanju ruku važna koliko i količnik inteligencije u oceni našeg uspeha u životu. Svedočanstva. U takvim situacijama veliki broj studenata je razočaran i napušta studije. Iako je visoko obrazovanje uvek imalo međunarodnu dimenziju sada se javljaju radikalno nove mogućnosti za saradnju među studentima. Učenje tokom celog života Nove tehnologije i uspon ekonomije znanja smenjuje tradicionalne ideje o poslu i obrazovanju. Uočeno je da studenti belci u proseku postužu bolje rezultate nego crnci ili pripadnici drugih manje povlašćenih manjina. posedovanje samokontrole. Pojam obrazovanja-koji predstavlja jasno strukturisani prenos znanja u okviru formalnih institucija-izmiče pred jednim širim konceptom učenja koje se odvija u razlučitim okruženjima.

U SAD tri vodeće TV organizacije jesu komercijalne mreže:ABC. Ukoliko se tekući trend gledanja televizije nastavi. Stariji od četiri godine u Velikoj Britaniji gledaju televizor u proseku 24 sata nedeljno. BBC. filma i televizije. Pri tome su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programa. i mora da igra ulogu u prelazu na društvo znanja. za potrebe istraživanja. i priroda televizijskih vesti. Jeftina dnevna štampa se prvi put pojavila u SAD. Učestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani su zakonom. dok žene u nešto većoj meri prate televizijski program od muškaraca. 33. kada napuni osamnaest godina provodiće više vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti. Mnoge novine su dostupne besplatno na internetu.5 minuta reklama na sat u udarnom vremenu i 16 minuta van udarnog vremena. Moć velikih TV mreža je opala sa pojavom satelitske i kablovske televizije. ne oslanjajući se samo na jednu TV stanicu. U New York-u i drugim većim američkim gradovima. CBS i NBC.nije nekosekventan. Canal 4 i Canal 5. Kasnije se većina najuticajnijih dnevnih novina u drugim zemljama ugledala na ova dva lista. radoznali društveni delatnici koji stiču uvide iz mnoštvo izvora a ne samo u okviru nekog institucijalnog okruženja. Skoro više od pola veka. u državnom je vlasništvu. Dve najčešće teme istraživanja jesu uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu. pri čemu njihova maximalna dužina ne sme da iznosi više od šest minuta u jednom satu. Najveći broj takvih studija odnosio se na decu. dete koje je danas rođeno . Finansira se putem pretplate koju plaća svako domaćinstvo koje poseduje televizor. motivisane radne snage. Vesti su sada dostupne online skoro istovremeno sa odvijanjem događaja i stalno se ažuriraju tokom dana. prva kuća koja je emitovala televizijski program. koji su osvojili tržište. Učenje tokom celog života trebalo bi. što je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po njihovu socijalizaciju. izuzev spavanja. Danas praktično svako domaćinstvo ima televizor. Na prelomu između dva veka pojavila su se dva prestižna dnevna lista. 32. koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim važnijim američkim televizijama svake godine posle 1967. Pojava jeftinih dnevnih listova dovela je do masovne rasprostranjenosti štampe.Novine i televizija Novine U svom modernom obliku. istovremeno. Danas u Britaniji pored dva BBC kanala ima i tri zemaljska komercijalna kanala ITV. New York Times i Times. novine su bile glavno sredstvo saopštavanja brzih i kratkih informacija.Uticaj televizije Vršena su brojna istraživanja u pokušaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Po zakonu mogu emitovati 9. televizor je prosečno uključen između pet i šest sati dnevno. Elektronska komunikacija verovatno će još više uticati na tiraž novina. U većini zemalja država je bila direktno uključena u upravljanje televizijskim kućama. Televizija Pored pojave interneta. Nekoliko godina BBC je bila jedina organizacija kojoj je bilo dozvoljeno emitovanje programa. 28 . sve veći uticaj televizije verovatno predstavlja najvažniji događaj u razvoju medija u poslednjih četrdeset godina. Novine su postale „dnevne“ i stekle hziljade i miliona čitalaca tek krajem XIX veka. Učenje je. razumljivih masovnoj čitalačkoj publici. već jedan sistem koji se posmatra u kontextu širih ljudskih vrednosti. Nasilje su. U Velikoj Britaniji. i sredstvo i cilj u razvoju celovitog i samoukog obrazovanja u službi samorazvoja i samorazumevanja. jer gledalac dobija da bira između jako puno kanala i sam pravi satnicu emisija koje bi gledao. novine vode poreklo od pamfleta i letaka koji su štampani i deljeni u XVIII veku. Zakon sprečava ove mreže da u vlasništvu imaju više od pet licenciranih stanica. počele su da izlaze novine koje su se prodavale po ceni od jednog centa. Učenje ne sme biti obrazovanje u nekom smislu dobro obučene. Situacija je slična i u ostalim zapadnoevropskim zemljama. Novine predstavljaju značajno otkriće u razvoju savremenih medija jer na malom i lako umnoživom formatu pružaju obilje različitih informacija. Stariji ljudi pred televizorom provedu duplo više vremena od dece između četiri i petnaest godina starosti. Njihov uticaj se smanjio sa pojavom radija. Mreže zavise od sopstvenih prihoda koji realizuju prodajom vremena za oglašavanje. postali su vremenom udarna politička snaga i to su ostali i do danas. Oni koji uče su aktivni. u rasponu od tekućih događaja do zabave i reklamnih oglasa. Najiscrpnija istraživanja vršili su Gerbner i njegovi saradnici. Ovakvi dnevni listovi. Televizija i nasilje Učestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana.

Dosta su kritikovani zbog stavova iznetih u ovoj knjizi. Inis je smatrao da priroda medija vrši snažan uticaj na organizaciju društva. recimo. Mekluan je dalje razvio neke Inisove ideje i primenio ih na medije u modernim.. Drugim rečima. Tačnost vesti može i mora biti ispitivana. prateći pojavu a kasnije i propadanje javne sfere. i po načinu definisanja „agresivnog ponašanja“. Žanr se odnosi na to kako producenti i gledaoci tretiraju „ono“ što se prikazuje na televiziji. Zaključak Loših vesti bio je da su vesti o sporovima između radnika i poslodavaca prezentovane selektivno i iskrivljeno. U 20% studija zaključci nisu baš bili najjasniji. Zaista loše vesti i Vesti o ratu i miru. Fajlou je zaključio da je veoma teško kritikovati vesti sa dominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima informisanja.. „medij je poruka“. Mnoge događaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Frankfurtska škola posebno se bavila onim što su oni nazivali „industrija kulture“.Teorije o medijima Rane teorije Komunikacija-prenos informacije od jednog pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge. On analizira razvoj medija od ranog osamnaestog veka do današnjih dana. umanjuje sposobnost pojedinaca da kritički i nezavisno misle. ali koji su smatrali da je potrebno izvršiti radikalnu reviziju Marksovih gledišta i tako ih osavremeniti. Programi za jedno veče. a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponašanju. ali je televizijski program kao takav prava zbrka. Vest je komplexna tvorevina koja po pravilu utiče na ono o čemu govori. priroda medija koji postoje u jednom društvu više utiču na njegovu strukturu. prema tvrđenju Mekluana. Cilj istraživanja bila je sistematska i nepristrasna analiza sadržaja vesti i načina njihove prezentacije. vesti. Zbog toga je pojam žanra značajan za unošenje izvesnog smisla u naizgled haotičnu strukturu TV programa. od velikog je značaja za svako društvo. Frankfurtska škola obuhvatala je grupu autora koji su inspiraciju nalazili u radovima mMarksa. vesterni. odnosno kako te dve grupe vrše kategorizaciju programa na . u velikoj meri su se razlokovale po korišćenim metodama. nego poruke ili sadržaji koji se tim medijima prenose. Vesti nikad nisu samo opis onoga što se zaista desilo u jednom danu ili nedelji. stvaraju globalno selo-ljudi iz celog sveta gledaju događaje prikazane na vestima i u njima zajednički učestvuju. 34. U svim istraživanjima postoji tendencija da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrači kojima nije važno šta će gledati. Televizija i žanr Televizija je neprekidan tok. sadrži niz potpuno različitih emisija koje se emituju jedna za drugom. sapunice. Elektronski mediji. zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u Velikoj Britaniji u periodu između januara i juna 1975. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička. ali ih je razvio na drugačiji način. Javna sfera je arena u kojoj se odvija javna debata i formiraju mišljenja o 29 . na njih možda veći uticaj vrše glavne moralne poruke takvih emisija. Studije koje je Anderson razmotrio. Habermas je neke od tih tema prihvatio. Loše vesti njihova prva i najuticajnija knjiga. U skoro tri četvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza između nasilja na televiziji i agresivnog ponašanja dece. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponašanja kod gledalaca. U članku „Videti znači verovati“ Fajlou je izneo rezultate istraživanja koje se bavi sećanjima ljudi na prošle događaje. bilo govorom ili putem masovnih medija. Veliki procenat stanovništva ne čita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. u ovom slučaju vesti o sporovima između radnika i poslodavaca. Među najznačajnijim i najkontroverznijim proučavanjima televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu. intenzitetu ustanovljene veze između nasilničkog ponašanja i uticaja televizije. godine. mada sa nešto ređim prikazivanjem scena ubistava. Ovi autori smatrali su da širenje industrije kulture i pojava njenih standardizovanih i ne preterano zahtevnih proizvoda. Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. znatna pažnja je posvećena vestima. koja je objavila niz radova u kojima se kritikuje način prezentacije vesti: Loše vesti. na primer. Još loših vesti. to jest industrija zabave. Po mišljenju Mekluana.definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. Svaki žanr ima svoja pravila i konvencije koje ga obeležavaju i razlikuju od drugih. Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja. Taođe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. Sociolozi proučavaju TV vesti U sociološkim proučavanjima televizije. Jirgen Habermas: javna sfera Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas povezuje se sa frankfurtskom školom sociološke misli. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija. industrijalizovanim društvima..

nije u potpunosti realizovano jer demokratsku debatu u modernim društvima guši razvoj industrijske kulture. stvara nova realnost-hiperrealnost u kojoj se prepliću ljudsko ponašanje i medijske slike. stoga. a da pri tom ne podrazumevaju da su takve pojave nužno lažne. Pojava masovnih medija.pitanjima od opšteg značaja. Savremeni masovni mediji ne uskraćuju nam mogućnost kritičke misli. tompson ga kritikuje. Razmotrimo primer poznatog suđenja. analizira ogroman značaj digitalnih podataka u savremenoj tehnologiji komunikacija. „Realnost“je samo niz slika na TV ekranima širom sveta koje su suđenje definisale kao globalni događaj. snabdevaju raznim oblicima informacija koje nam ranije nisu bile dostupne. Tompsonova teorija o medijima računa na razliku između tri tipa interakcije:  Interakcija licem u lice  Posredovana interakcija  Posredovana kvazi interakcija proučavanje medija stoji u bliskoj vezi sa uticajem ideologije u društvu. Ideologija se odnosi na uticaj ideja na verovanja i ponašanja ljudi. Tompson je analizirao odnos između medija i razvoja industrijskog društva. Ovakvom razdoblju doprinela su četiri tehnološka trenda:     Stalan napredak performansi kompjutera uz smanjenje troškova Digitalizacija podataka. Prema Tompsonu. Suđenje Džej Simpsonu se nije odvijalo samo i sudnici. zapravo.novac je sve više elektronski novac. Međutim. Pojam ideologija stvorio je francuski pisac Destit Detrasi krajem XVIII veka. Svet hiperrealnosti je konstruisan od simularkruma. Važna tehnološka dostignuća u drugoj polovini dvadesetog veka potpuno su promenila prirodu telekomunikacija. Televizija ne samo da nam predstavlja svet. Kritička shvatanja ideologije tretiraju taj pojam u negativnom. Vrednost gotovine koju imate u džepu zavisi od aktivnosti trgovaca na elektronski povezanim novčanim tržištima. a pogotovo elektronskih medija poput televizije. Nove tehnologije u komunikacijama uzrok su dubokih promena u svetskom monetarnom sistemu i na tržištu akcija. koja omogućava integraciju kompjutera i telekomunikacionih tehnologija Razvoj satelitskih komunikacija Optička vlakna koja omogućavaju prenošenje velikog broja različitih poruka kroz samo jedan mali kabl U svojoj knjizi „Biti digitalan“ osnivač medijske laboratorije na MIT-u Nikolas Negroponte. ono što je rani razvoj javne sfere obećavao. Bodrijar:svet hiperrealnosti Bodrijar smatra da moderni masovni mediji imaju potpuno drugačije i mnogo dublje delovanje od bilo koje druge tehnologije. Mada usvaja neke Habermasove ideje. nemaju uporište u „spoljašnjoj realnosti. Više ne postoji „realnost“(događaji u sudnici) čije nam gledanje omogućava televizija. kao što kritikuje Frankfurtsku školu i Bodrijara. To je bio pravi televizijski spektakl u kojem su učestvovali milioni gledalaca i mnoštvo komentatora u medijima. mediji su imali odlučujuću ulogu u razvoju modernih institucija. Oni nas. podrazumevajući pod njim nauku o idejama. a Marksovo kritičkim konceptom ideologijom. iluzorna ili usklađene sa interesima neke posebne grupacije. promenila je samu prirodu naših života. pežorativnom ili kritičkom smislu i sadrže implicitnu kritiku ili osudu. Digitalizacija i brzina leže u 30 . Po njegovom mišljenju. Ideologija se tiče korišćenja simboličke moći-ideje se koriste da bi se prikrili. Džon Tompson:mediji i moderno društvo Delimično se nadovezujući na radove Habermasa.od slika koje svoje značenje dobijaju isključivo od drugih slika i koje. nego sve više definiše kakav je svet u kome živimo. kritičkoj koncepciji treba dati prednost jer povezuje ideologiju sa moći. 35. Od najranijih oblika štampe pa sve do elektronske komunikacije. Bodrijar smatra da se u doba u kojem su masovni mediji sveprisutni. Samo suđenje je bilo pravi primer onoga što Bodrijar naziva hiperrealnost.Tehnologija novih komunikacija Jedan od najvažnijih aspekata medija tiče se same infrastrukture pomoću koje se šalju i razmenjuju informacije. neutralne koncepcije karakterišu pojave kao ideološke. opravdali ili legitimisali interesi vladajuće grupe u društvenom poretku. Tompson Detrasijevo gledište naziva neutralnim. Širenje masovnih medija i masovne zabave čini da javna sfera u velikoj meri postane optička varka. odnos Franfurtske škole prema industriji kulture je bio previše negativan. Marks smatra da je ideologija lažna svest.

Početkom XXI veka preko sto miliona ljudi je imalo pristup internetu. pogodniji za korišćenje i privlačnijeg su dizajna.godine 500 kompjutera. čime se briše granica između ličnog i profesionalnog života. Nasuprot tome. na red je došla treća generacija mobilnih telefona. Širenje interneta po celoj planeti donosi pred sociologe mnoga pitanja. ukidajući čovekovo pravo na privatan život. ili pojačavaju ili dopunjuju postojeće interakcije licem u lice. manji. Sa mreže je moguće skinuti razna dokumenta i programe. Digitalna tehnologija je proizvela drugu generaciju mobilnih telefona koji su brži. Ovaj izraz podrazumeva prostor interakcija stvoren putem globalne mreže kompjutera koja sačinjava internet. a društveni život se svodi na najmanju moguću meru.000 kompjutera povezano. Najpoznatiji deo interneta je WWW. mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije.tako je nastao e-mail. Da bi posle sedam godina bilo 28. U doba kada je radno vreme sve duže. Devedesete godine prošlog veka bile su godine razvoja značajnog novog fenomena u oblasti telekomunikacije:sve veće popularnosti mobilnih telefona. Kasnije dolazi do rasta korisnika interneta jer internet ulazi u domaćinstva i počinje da pruža veliki broj usluga. sve više obaveza je moguće završiti preko interneta. Da bi kasnije trend interneta zahvatio celu planetu. 36. godine. Internet briše razlike između privatnog i poslovnog. mobilni telefoni samo ubrzavaju ionako silovit tempo života. tradicionalni oblici zabave poput pozorišta i knjige. .Internet Do ranih devedesetih godina prošlog veka. koji omogućavaju aktivno učešće i kreiranje onoga što će se gledati ili slušati. Mobilna telefonija je po popularnosti daleko iznad fixne telefonije. U početku su internet imali samo univerziteti i istraživačke laboratorije. mobilni telefon ima i loše strane. vreme provedeno u prevozu ili van domašaja fixnog telefona može se iskoristiti za obavljanje ličnih i poslovnih obaveza. mobilni telefoni su značajna prednost u doba koje karakteriše stalni pokret. Ali. internet istovremeno preti da iz korena promeni ljudske odnose. Iako mnogi korisnici kompjutera tada toga nisu bili svesni. Posle druge. Internet u Pentagonu povezivao je do početka 1980. Iako pruža uzbudljiva nova iskustva u istraživanju sveta. česta poslovna putovanja i dani prepuni radnih obaveza. pokazala je mogućnost kombinovanja komunikacija i mobilnosti. kako bi bolje sarađivali i ekonomičnije koristili skupu opremu. roditelji su u neprestanoj vezi sa svojom decom. Korisnici interneta žive u cyber prostoru. Digitalizacija dovodi i do razvoja interaktivnih medija. 31 . Poslovi se efikasnije obavljaju. nego u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera-INTERNETU. a pred ljude se postavljaju sve veći zahtevi. mnogi stručnjaci iz oblasti industrije kompjutera i tehnologije smatrali su da je period vladavine PC-a završen. rađaju se novi kanali komunikacije i interakcije. Korisnici se kreću mrežom pomoću browser-a. S jedne strane su oni koji svet interneta posmatraju kao mogućnost rađanja novih oblika elektronskih odnosa koji. oko 88% korisnika interneta je živelo u najrazvijenijim zemljama. Brzina kompjutera udvostručuje se svakih osamnaest meseci.-brišu se granice između globalnog i lokalnog. PC je ubrzo postao mesto sa kojeg se moglo pristupiti dešavanjima u celom svetu preko mreže koja se prostire širom planete. Godine 1988. Ona ima mogućnost bežičnog interneta. Takozvana prva generacija mobilnih telefona koja je koristila analognu tehnologiju. Internet menja konture našeg svakodnevnog života. Arpa je služila za povezivanje naučnika koji su radili pod ugovorom za vojsku u različitim krajevima Amerike.osnovi razvoja multimedija:ono što su nekad bili različiti mediji koji su zahtevali različite tehnologije. Polako im je postajalo jasno da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima. Dejstvo interneta Mnogi u internetu vide primer novog globalnog poretka koji se rađa na prelomu dva veka. Ovo znači da su ljudi neprekidno dostupni. Poreklo interneta Mreža je začeta u Pentagonu 1969. Naknadno je ustanovljeno da je mrežu moguće koristiti i za slanje poruka. putovanje na posao. danas može da se kombinuje na jednom mediju. drugi tabor misli da provođenje sve više vremena u komunikaciji preko interneta smanjuje vreme provedeno u komunikaciji sa drugim ljudima u fizičkom svetu. Ta mreža predstavlja globalnu multimedijalnu biblioteku. godine i u početku se zvala ARPA mreža (Advanced Research Projects Agency). Cilj mreže bio je ograničen. Mreža takođe služi kao posrednik u elektronskoj trgovini. Izumeo ju je švajcarac 1992. Mišljenje o uticaju interneta na interakciju među ljudima mogu se svrstati u dve kategorije. Zbog toga trpe lični odnosi.

širenje globalnih medija može uticati na autoritarne države da smanjuju kontrolu nad televizijom. sve sofisticiranije načine globalne distribucije muzike. kojom dominira nekoliko multinacionalnih korporacija. Pet najvećih kompanija u svetu su: Universal. propagiraju komercijalizovanu kulturu koja podriva lokalne oblike kulturnog izražavanja. Do porasta globalne muzičke industrije došlo je do najviše zahvaljujući uspehu popularne muzike i širenje kulture i potkulture mladih koji se sa njom indentifikuju. U vestima se o zemljama u razvoju govori samo kada se dese prirodne katastrofe. Globalna muzička industrija predstavlja jednu od najkoncentrisanijih industrija. predstavlja primer dominacije „zemalja Prvog sveta“. Prema tim kriterijumima nesumnjivo postoji proces globalizacije filmske industrije. pre svega SAD. Prema tom gledištu. Time Warner. navela je mnoge teoretičare da govore o medijskom imperijalizmu.Globalizacija i mediji Internet pruža glavni doprinos tekućim procesima globalizacije. Kao i ostali aspekti globalnog društva. Razvoj tehnologije omogućava nove. a većina ih je u SAD. i da se plasira do publike širom sveta. Globalna muzička industrija. počiva na sposobnosti da se pronađe. Film Postoji nekoliko različitih pristupa fenomenu globalizacije filmske industrije. Smatra se da je kontrola nad vestima iz sveta. Globalni mediji i demokratija U svom radu o globalnim medijima. Video-kasete sa američkim filmovima uobičajena su pojava u islamskoj republici Iranu. a nove tehnologije fuzionisale su medije koji su do tada delovali nezavisno.. mnoga „zatvorena“ društva postaju svesna da mediji mogu postati moćni saveznik u 32 . Jedan od njih jeste pokušaj da se razmotre mesta nastanka filmova i izvori njihovog finansiranja.. Drugi način da se pristupi pitanju globalizacije filma jeste nastojanje da se razmotri u kojoj meri se nacionalni filmovi izvoze u inostranstvo. Muzika Held tvrdi da je muzička forma podložnija globalizaciji od ostalih formi. Globalizacija muzike postala je na taj način jedan od glavnih faktora širenja američkih i britanskij muzičkih stilova i žanrova u svetu. kulturni proizvodi sa zapada rasprostranjeni su po celom svetu. koju vrše najvažnije agencije sa Zapada. tako da „američka kulturna dominacija. Dejvid Held je ukazao na postojanje pet glavnih razloga za uspostavljanje novog medijskog poretka:      Povećana koncentracija vlasništva Prelazak sa državne na privatnu svojinu Transnacionalna struktura korporacija Diversifikacija različitih medijskih proizvoda Sve veći broj menadžera u medijskim kućama Globalizacija medija iznela je u prvi plan „horizontalne“ oblike komunikacije. uspostavljena je kulturna imperija. i novi informacioni poredak razvija se neravnomerno i tako odražava podele između razvijenih i manje razvijenih zemalja sveta. baš kao i audio kasete sa američkom popularnom muzikom koje se prodaju na crnom tržištu. zajedno sa reklamnim materijalom. U poslednje tri decenije desile su se duboke promene unutar industrije medija. Edvard Herman i Robert Mekčesni istražuju efekte međunarodnih medija na funkcionisanje demokratskih država.Medijski imperijalizam Dominantna pozicija industrijski najrazvijenijih zemalja u proizvodnji i distribuciji medija. globalizacija vodi ka horizontalnoj integraciji komunikacija. Za razliku od tradicionalnih medijskih formi u kojima se komunikacija odvijala „vertikalno“. one su „preuzele dobar deo sveta“. Globalizacija menja opseg i dejstvo i drugih vrsta medija.37. Putem elektronskih medija. Sedišta dvadest najvećih medijskih konglomerata na svetu nalaze se u industrijalizovanim zemljama. Nacionalna tržišta pretopila su se u jedno globalno fluidno tržište. Čak i tamo gde vlade zabranjuju prikazivanje komercijalnog programa na domaćim televizijama. unutar granica nacionalnih država. Razlog tome je činjenica da muzika lakše premošćuje ograničenja usmene i pisane reči u dopiranju do masovne publike. Najviše izvozi SAD. državne krize ili ratovi. 38. S jedne strane. Sony. mogu se pratiti radio i TV stanice iz okolnih zemalja.određuje granice nacionalnog diskursa“. Nije reč samo o raznim oblicima zabave. Pošro su američke korporacije dominantne na globalnom nivou. Pošto je sve teže zadržati medijske proizvode u okvirima nacionalnih granica. Program koji izvoze američke TV stanice. EMI i Bertelsmann. produkuje i distribuira muzički talenat nebrojenih umetnika.

Ipak. mohamadi vrši podelu država na tri kategorije: modernističke. Prihod komercijalizovanih medija zavisi od reklamnih poruka pa su primorani da daju prednost sadržajima koji obezbeđuju veću gledanost i prodaju. globalni mediji prete da ugroze važnu „javnu sferu“. najverovatnije će doći do stvaranja novih državnih institucija. Herman i Mekčesni ističu opasnost od globalnog medijskog poretka i pretnju koju on predstavlja po zdravo funkcionisanje demokratije. 39. Ako se mora napustiti cilj neprestanog ekonomskog rasta. otpor oblicima medija koji dolaze iz inostranstva. Reakcija na globalizaciju medija i mere koje se sprovode u pojedinim zemljama. Štaviše. Za gajenje useva bilo je potrebno rasčistiti zemljište. Taj oblik autocenzure medija slabi učešće građanstva u javnim aktivnostima i umanjuje njihovo razumevanje pitanja od javnog značaja. očuvanje pre nego iscrpljivanje resursa i zaštita preostalih životinjskih vrsta. komercijalizacija televizije omogućila je češće nastupe opozicionih političara. lljudska bića ostavila su svoj pečat ma prirodu. tržišne sile mogu delovati tako da ograniče prekomernu exploataciju resursa. Lovačka i sakupljačka društva uglavnom su živela od prirode. Rimski klub je formirala grupa industrijalaca. Uspon međunarodnih elektronskih imperija koje deluju van nacionalnih granica. Tehnološki napredak je nepredvidiv. u velikoj meri odražavaju njihov ukupni stav prema nasleđu zapadnog kolonijalizma. Prema Mohamadiju. Čak i u višepartijskim sistemima. Rezultat toga biće trijumf zabave na uštrb kontroverznih pitanja i debate. Jako su puno dobili kritika na to. Osnovna ideja izveštaja Granice rasta bila je da postoje i društveni i prirodni uticaji koji ogranočavaju mogućnost planete Zemlje da 33 . Oni su kompjuterskim simulacijama hteli da pokažu posledice kontinuiranog ekonomskog rasta. iako su burno reagovale na prodor zapadnih medija pokušajem da ih zabrane ili im nađu alternativu. Reakcija u javnosti u vezi sa životnom sredinom dovele su do stvaranja „zelenih“ pokreta i partija kao što su Prijatelji Zemlje i Grinpis koji organizuju kampanje koje se tiču zaštite čovekove sredine. Na to su se istraživači branili komentarom da nisu hteli da predvide budućnost. poseći useve i ukloniti korov.Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta. Globalni mediji stvorili su uslove za širenje ideje individualizma. Lokalni propisi i domaće medijske institucije takođe mogu odigrati važnu ulogu u smanjenju uticaja globalnih medija. Čak i primitivne metode obrade zemlje mogu izazvati eroziju tla. Kako su postali izrazito koncentrisani/centralizovani i komercijalizovani.jačanju demokratije. kreće se u rasponu od blage kritike do proklinjanja zapadnih satelita. pre razvoja moderne industrije. situacija se promenila. Granice rasta Mnogi su zabrinuti zbog štetnog uticaja ljudskih bića na životnu sredinu. recimo u Indiji. Otpor i alternativa globalnim medijima Mada su moć i širina globalnih medija nepobitni. Islamske države. privrednih savetnika i civilnih aktivista u glavnom gradu Italije. potrošnja) Još od samih početaka obrade zemlje. smatra se pretnjom kulturnom identitetu i nacionalnim interesima mnogih islamskih država. kombinovane i tradicionalne. smatraju za shodno da prihvate izvesne modifikacije svoje kulture kako bi sačuvale sopstveni kulturni identitet. Ljudi su tada postali svesni štetnih posledica koje mogu imati indistrijski i tehnološki razvoj. Danas je čovekova agresija na prirodno okruženje tako intenzivna . da se može reći da gotovo oi nema prirodnih procesa na koje čovekove aktivnosti ne utiču. već mogućnosti koje nas čekaju ako stvari ostanu nepromenjene. pa su zato vrlo malo pokušavali da promene svet oko sebe. u svim zemljama postoje snage koje mogu da uspore prodor medija i oblikuju karakter medijskih proizvoda u pravcu boljeg održavanja lokalne tradicije i kulture. Zajednička nit ovih organizacija jeste zaštita životne sredine. održivi razvoj. Problem sa kojim se svi danas suočavamo u vezi je sa ekologijom odnosno zaštitom životne sredine. Sa pojavom zemljoradnje. jer izveštaj nije u dovoljnoj meri uzeo u obzir sposobnost ljudskog bića da odgovore na ekološke izazove kroz tehnološki napredak ili putem političkih sredstava. Ekološka pitanja ne odnose se samo na to kako da na najbolji način tretiramo i sprečimo ugrožavanje životne sredine nego i na sam način života u industrijalizovanim društvima. kao i upozorenja o opasnostima daljeg zagađivanja životne sredine. U svojoj analizi reagovanja na globalizaciju medija. Glavni zaključak izveštaja Rimskog kluba bio je da su stope industrijskog rasta nespojive sa ograničenom količinom svetskih resursa i sposobnošću planete da izdrži priraštaj stanovništva i apsorbuje zagađenje. Religija. tradicija i običaji predstavljaju jaku kočnicu globalizacije medija. to jest od onoga što je takvo okruženje obezbeđivalo. pre više hiljada godina. te zahteva za poštovanjem ljudskih prava i prava manjina. Koreni nastanka pokreta zelenih mogu se naći u čuvenom izveštaju koji je prvi put objavljen početkom sedamdesetih godina pod naslovom Granice rasta koji je štampao Rimski klub. Ali Mohamadi se bavio istraživanjem reagovanja islamskih zemalja na sile globalizacije medija. priroda je u mnogo većoj meri dominirala čovekovim životom nego što je on uticao na nju.

Izvori opasnosti Postoji mnogo različitih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se današnji svet suočava. odeće. kao i obaveza održavanja čistog vazduha. Prema ovim kritičarima. One se mogu grubo podeliti u dve osnovne vrste:  Zagađivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu  Prekomerno trošenje prirodnih resursa koji se ne mogu obnoviti ZAGAĐENjE I OTPAD Zagađenje vazduha Tvrdi se da zagađenje vazduha. Kao posledica toga. Potrošnja drveta je za 40% viša nego pre 25 godina. iz 1987. prosečno afričko domaćinstvo troši danas 20% manje. Manje razvijene zemlje ne mogu nikada da sustignu bogatije. Poslednjih godina dosta ima zagađenja i u zemljama u razvoju jer većinom koriste drvo i đubrivo. ljudi su u stanju da priušte sebi više hrane. to jest jedino im ostaje da maximiziraju resurse koji su im dostupni. energiju i resurse koje koriste ljudi. institucije i društva. godine do današnjih dana. bogate grupe mogu sebi da priušte da se isele sa onih područja u kojima ima problema. Održivi razvoj Umesto da zagovaraju zauzdavanje privrednog rasta. Potrošnja se odnosi na dobra. nosioci novijih tendencija okreću se ideji održivog razvoja. potrošnja po glavi stanovnika rasla je po stopi od 2. U industrijalizovanim zemljama. Kod 20% najbogatijeg svetskog stanovništva 86% čine izdaci za ličnu potrošnju. Kritičari smatraju da je pojam održivog razvoja isuviše neodređen i da zanemaruje specigične potrebe siromašnijih zemalja. Najbogatijih 10% stanovništva. Održivi razvoj definisan je kao upotreba resursa koji ser mogu reciklirati. rastući nivoi potrošnje u svetu znače da ljudi danas žive u boljim uslovima nego ranije. ekološka šteta koju prouzrokuje sve veća potrošnja ima najteži uticaj na siromašne. a da siromašnima ostave da trpe štetne posledice. ideja o održivom razvoju se usresređuje samo na potrebe bogatih zemalja. Bogati su u boljoj poziciji da uživaju u mnogim blagodetima potrošnje i ne moraju da se suočavaju s njenim negativnim posledicama. Do sredine 34 . a ne njihovo iscrpljivanje. odmora. dok je u Istočnoj Aziji taj rast bio 6% godišnje. Izraz „održivi razvoj“ prvi put je upotrebljen u izveštaju Ujedinjenih nacija. godine pod nazivom Naša zajednička budućnost. koje nije čisto kao moderna goriva poput kerozina i propana. To je fenomen koji ima svoje pozitivne i negativne strane. Potrošnja je povezana sa privrednim razvojem – kako dolazi do povećanja životnog standarda. zbog velokog broja fabrika i motornih vozila. Sagorevanje fosilnih goriva se upetostručilo. Potrošnja sveže vode se udvostručila od 1960. zagađivanje vazduha tretirano je kao problem koji najviše pogađa industrijalizovane zemlje.7 miliona života godišnje. 45% ukupnih količina mesa i ribe i oni su vlasnici 87% svih motornih vozila. 84% ukupne količine papira. uz minimalno zagađivanje okoline. 40. stvari za lučnu upotrebu. bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe“. Potrošnja Veliki deo rasprava u vezi sa životnom sredinom i privrednim razvojem zavisi od obrazaca potrošnje. Komisija pod vođstvom Brantlendove smatrala je da je održiv razvoj „zadovoljavanje sadašnjih potreba. automobila i tako dalje. usluge. Ljudi sa malo resursa imaju i malo izbora. Održivi razvoj znači da bi idealno bilo ako bi se rast oslanjao na reciklažu fizičkih resursa.3. zaštita životinjskih vrsta i raznovrsnost živih bića. S jedne strane. vode i zemljišta. koje nastaje ispuštanjem otrovnih materija u atmosferu. odnosi više od 2. slobodnog vremena. Nejednakost u potrošnji između bogatih i siromašnih su znatne. Na lokalnom nivou. S druge strane ipak potrošnja može imati i negativnih uticaja. Postoje dve vrste zagađivanja vazduha:  Spoljašnja zagađenja  Unutrašnja zagađenja Tradicionalno. Nasuprot tome. Iako su bogate zemlje najveći svetski potrošači. ako na bilo koji način ograničavaju sopstveni industrijski rast. troši 58% ukupne energije.3% godišnje. dok kod 20% najsiromašnijih taj procenat je samo 1.apsorbuje dalji ekonomski razvoj i rast stanovništva. smanjena baza resursa trpi sve više pritisaka jer se povećava broj stanovništva. a ne uzima u obzir načine na koje se visoki nivoi potrošnje u bogatijim zemljama zadovoljavaju na račun drugih ljudi. da bi se unapredio privredni rast. nego što je to bio slučaj pre 25 godina. Siromaštvo samo pojačava ove ekološke pretnje. jer obrasci potrošnje mogu da oštete bazu resursa životne sredine i povećaju nejednakosti.

čovek je u velikoj meri pogrešno koristi. ali je sve teže osloboditi se ogromnih količina otpada. U 35 . Često se događa da gasovi koji dovode do stvaranja kiselih kiša se proizvedu u jednoj zemlji. U nekim slučajevima sklopljeni su bilateralni ili regionalni sporazumi u cilju smanjenja štetnog uticaja kiselih kiša. Globalno zagrevanje takođe ima potencijalan uticaj na potrošnju zaliha vode. Može se pretpostaviti da se podzemne vode neće tako brzo obnavljati kao pre. Klimatski faktor takođe ima uticaja menjanjem obrazaca padavina i nemogućnošću predviđanja promena. Ono predstavlja najveću pretnju ljudima u zemljama u razvoju. na zagađenje prouzrokovano toksičnim hemikalijama i mineralima. Zato pojedine zemlje pokušavaju smanjiti emitovanje štetnih gasova primenom alternativnih metoda prevoza koji manje zagađuju vazduh. biće potrebno sve više vode za piće i navodnjavanja. U svim zemljama sveta dolazi do povećanja. Ta je populacija. koja često koriste i stari benzin koji sadrži olovo. Otpad u čvrstom stanju Jedan od najjasnijih pokazatelja čovekove potrošnje jeste velika količina otpada onoga što se svakodnevno odlaže u kante za smeće u domaćinstvima širom sveta. tako i u količini otpada po osobi. velika potražnja za vodom. slučajevi zagađenja vode često su prouzrokovani preteranom upotrebom veštačkih đubriva u poljoprivrednim područjima. bez imalo razmišlanja o posledicama.dvadesetog veka. a do kiše dođe u nekoj drugoj. ono je veliko i u zemljama u razvoju. tako da se otpad gomila na ulicama što može dovesti do širenja različitih zaraznih bolesti. Zagađenje vode odnosi se. Kako dolazi do povećanja temperature na zemlji. kuvanje. Oni se često nazivaju resursima koji se mogu obnoviti. s toga. javlja se opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja. 41. Tek u drugoj polovini dvadesetog veka. navodnjavanje. Međutim. jednostavno ne može da se zadovolji raspoloživim resursima vode. ako se naruši ravnoteža u potrošnji tih resursa. problem stvaraju nerazvijene strukture komunalnih organa. Iako spoljno zagađenje vezujemo za industrijalizovane zemlje. Postoje nekoliko razloga zbog čega je to tako.da bi se smanjila količina otpada. Pogoršanje stanja u kojem se nalaze obnovljivi resursi zadaje veliku brigu mnogim ekolozima. a i dolazi do povećanja broja motornih vozila. godine donet Zakon o čistom vazduhu. Razaranje i pustošenje tla Prema Izveštaju UNDP. Zato je 1956. izuzetno su razvijene komunalne službe za uklanjanje smeća. otpadne materije – organskog ili neorganskog porekla – bacane su direktno u reke i mora. jer je količina predmeta koji se bacaju ogromna. dizenteriju i hepatitis. kojim je bilo regulisano ispuštanje štetnih gasova iz dimnjaka.Istrošenost resursa Ljudska društva zavise od mnogih resursa iz prirodnog sveta – kao što su voda. Industrijalizovana društva ponekad se nazivaju „društvima otpadaka“. šume. Ova tendencija sigurno će postati izraženija u predstojećim godinama. Zagađenje vazduha utiče na ceo ekosistem. pranje. U vvećini zemalja industrijalizovanog sveta. Postoje izvesni dokazi da može doći do ovakvog procesa. U industrijalizovanim zemljama. poput voza ili autobusa. te da se obezbedi čista voda za ljudsku upotrebu. pesticidima ili neadekvatnim rešenjima sistema kanalizacije. direktno od zemlje. manje i više. životinjski i biljni svet. Od šezdesetih godina dvadesetog veka glavni izvori zagađenja vazduha su ispuštanja gasova iz motornih vozila a pogotovo je opasno što oni ostaju u nižim slojevima atmosfere za razliku od gasova iz dimnjaka. Voda Za ljude u mnogim delovima sveta obezbeđivanje konstantnih rezervi vode predstavlja hronično ozbiljan problem. Iako je voda jedan od najdragocenijih i najosnovnijih prirodnih resursa. vazduh u Britaniji je bio jako zagađen zbog velike količine korišćenja uglja. ribolov i mnoge druge potrebe. Zagađenje vode Ljudi oduvek zavise od vode koja im služi za piće. Prvi je da će veliki deo prognoziranog priraštaja stanovništva u svetu u toku sledećih desetak godina. jer industrija ispušta veliku količinu gasova. kako u apsolutnoj količini proizvedenog otpada. verovatno biti koncentrisan u onim oblastima koje već imaju problem sa nestašicom pijaće vode. U nekim gusto naseljenim područjima. Ali se ne može celokupni otpad reciklirati. useve i životinjski svet. U nerazvijenim zemljama. naročito osetljiva na promene koje utiču na njihovu sposobnost da žive od zemlje. Kisele kiše su štetne po šume. A razvojem društava. trećina svetskog stanovništva izdržava se. Godinama. nek ezemlje recikliraju otpad. Neadekvatno rešavanje kanalizacionih problema može dovesti ljude u izloženost bakterijama koje prouzrokiju : dijareju. dolazi do zajedničkih napora mnogih zemalja da se očuva kvalitet vode i da se zaštiti životinjski svet. široko gledano. jer u očuvanom ekosistemu vremenom sami sebe automatski zamenjuju. prelazi se sve više sa organskog na neorganski otpad koji se raspada jako dugo.zagađenej vazduha može da izazove različite zdravstvene probleme kao što su bolesti pluća ili rak pluća. Jedna od štetnih posledica zagađenja vazduha je i nastajanje kiselih kiša.

širenje poljoprivrednih delatnosti. postignut je sporazum da se do 2010. Neki naučnici izražavaju sumnju u to da su efekti za koje se tvrdi da postoje realni. Najviše ugljen-dioksida u atmosferu ispušta SAD. Većina naučnika se slaže da se veliko povećanje ugljen-dioksida u atmosferi može pripisati sagorevanju fosilnih goriva i drugim ljudskim aktivnostima. Neplansko krčenje šuma Šume su osnovni element ekosistema: one pomažu u regulisanju rezervi vode. Proces globalnog zagrevanja u tesnij je vezi sa efektom staklene bašte. Uprkos njihovom značaju više od trećine prvobitnih šuma na zemlji je nestalo. a njeni dragoceni prirodni sastojci sve više nestaju zbog prekomerne „upotrebe“. danas su se naučnici ipak složili da je uzrok globalnog zagrevanja efekat staklene bašte. drvne građe. održanom 1997. One su takođe značajne za svakodnevni život ljudi. Čak i kada bi se to ispoštovalo. hrane. a sam proces teško da može da se zaustavi. a često ostavljajući pustinje. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje. Industrijalizovane zemlje su se složile da smanje emisiju štetnih gasova za 20% do 40%. boje i lekova. u kojim postoji brz priraštaj stanovništva. Moguće posledice globalnog zagrevanja su:      Podizanje nivoa mora Pretvaranje plodnog tla u pustinjsko Širenje zaraznih bolesti Loše žetve Promene klimatskih obrazaca Reakcije na rizike od globalnog zagrevanja Već dugo se raspravlja o temi globalnog zagrevanja. 42. Razaranje tla jeste proces u kojem dolazi do pogoršavanja kvaliteta zemlje. kao što su industrijska proizvodnja. iskopavanja ruda. problem razaranja tla preti da osiromaši milione ljudi. S druge strane. Iako su mnoge vrste šuma ugrožene neplanskim krčenjem. neplansko krčenje šuma. izazivaju ljudi. U mnogim slučajevima ljudi migriraju tražeći plodnu zemlju. Globalno zagrevanje Globalno zagrevanje mnogi ljudi smatraju najozbiljnijim ekološkim izazovom našeg vremena. bogatstva ili društvenog porekla – oni su potencijalna pretnja svim ljudskim društvima. Danas živimo u jednom globalnom poretku u kojem se suočavamo sa rizicima po našu bezbednost. stvaranje deponija i ispuštanje štetnih gasova iz motornih vozila. Smatra se da gllobalno zagrevanje. kao goriva. Industrijske zemlje proizvode daleko više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nego zemlje u razvoju.mnogim oblastima Azije i Afrike. jer su gasovi koji se gomilaju i menjaju zemljinu atmosferu u velikoj meri posledica čovekovih aktivnosti. uključujući i ekološke rizike. suše ili neadekvatnog načina đubrenja. bilo bi nedovoljo ili 36 . dolazi do opadanja poljoprivredne produktivnosti i sve manje raspoložive plodne zemlje po glavi stanovnika. Međutim. u Japanu. Globalno zagrevanje odnosi se na postepeno povećanje prosečne temperature zemlje usled promena hemijskog sastava atmosfere. Neplansko krčenje šuma je kao uništavanje pošumljenih oblasti. Dugoročni efekti razaranja tla ostavljaju ozbiljne posledice. Ako su mnoge naučne pretpostavke tačne. sudbina tropskih šuma privlači najveću pažnju. Zbog nedostatka stočne hrane teško je ili čak nemoguće uzgajati stoku. dok su druga mišljenja da promene svetske klime mogu biti posledica prirodnih kretanja. smatra da su mnogi rizici sa kojima se čovek suočava po svom obimu globalni. Urlih Bek. kojima predhodne generacije nisu bile izložene. uglavnom. oslobađaju kiseonik u atmosferu i sprečavaju eroziju tla. obično sečom šuma u komercijalne svrhe. jer se ta pitanja javljaju kao posledica širenja nauke i tehnologije. godine u Kjotou. sociolog koji je prvi došao na ovu ideju. Ovi rizici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti. koji je u vezi sa zaštitom čovekove okoline. sve veće mešanje nauke i tehnologije u naš život dovodi do velikih problema i neizvesnosti. Tropske šume pokrivaju otprilike 7% zemljine površine i predstavljaju stanište velikog broja biljnih i životinjskih vrsta koje doprinose raznovrsnosti živih bića na zemlji. Naučna otkrića donela su mnoge koristi. Tropske šume nestaju po stopi od otprilike 1% godišnje i mogle bi sasvim nestati do kraja XX veka ako se sadašnja tendencija krčenja šuma nastavi. genetski modifikovana hrana) Veći broj pitanja. a ne rezultat čovekove intervencije. ova pojava ima moć da nepovratno promeni funkcionisanje klime na Zemlji i proizvede čitav niz razornih posledica po životnu sredinu u čitavom svetu. Na svetskom samitu posvećenom ekologiji. One su takođe stanište mnogih biljaka od kojih se dobijaju ulja za izradu lekova. godine znatno smanji ispuštanje gasova koji dovode do efekta staklene bašte. U onim područjima u kojima je tlo lošeg kvaliteta. usko je povezan sa rizikom.

Na čelu sa izvršnim direktorom Robertom Šapiroom. Američka firma Monsanto bila je vodeća u razvijanju velikog dela nove tehnologije. bolje je držati se postojeće prakse nego je menjati. Sa povećanjem svetskog stanovništva u predstojećim godinama. Genetski kod je veoma složen – dodavanjem novih gena biljkama ili organizmima može prouzrokovati nepredvidljive bolesti ili druge štetne posledice. Genetski modifikovani organizmi proizvode se putem tehnike ukrštanja gena. koje je teško pratiti i kontrolisati. I kad bi se smanjilo emitovanje štetnih gasova.prekasno jer bi trebalo da se smanji za 70%-80% da bi imalo pozitivan uticaj na klimatske faktore. Posle toga dolazi do raspada kompanije Monsanto i protivljenje stanovništva i država oko uzgajanja genetski modifikovanih useva. Iako genetska modifikacija može imati ogromne potencijalne koristi. Kontroverze oko genetski modifikovane hrane Priča o genetski modifikovanoj hrani počela je pre nekoliko godina. rizici koji su sa tim povezani nepredvidljivi su i nemerljivi. Prehrambeni proizvodi koji se ili prave od genetski modifikovanih organizama. Jako su bili postali popularni genetski modifikovani usevi. ili biljku otpornu na poljoprivredne herbicide. Niko ne može reći sa sigurnošću da je proizvodnja genetski modifikovanih useva bezbedna. Utičući na genetski sastav osnovnih useva. GMO mogu pokrenuti niz lančanih efekata. Monsanto je okupio kompanije za proizvodnju semena. niko ne može biti siguran kakve će efekte proizvesti kada se upotrebi u životnij sredini. Ovaj princip sugeriše da gde god postoji ozbiljna sumnja u vezi sa primenom novih postupaka. Kada se jednom nađu u prirodnoj sredini. Ovaj postupak je poznat kao genetska modifikacija. kao što je pirinač. biljke koje se proizvode na takav način nazivaju se genetski modifikovani organizmi (GMO). mnogi ekologisti se zalažu za princip predostrožnosti. Genetska modifikacija može se vršiti u različite svrhe – ne samo da poveća prinos useva. Monsanto je pokrenuo ogromnu reklamnu kampanju. Doktor Arpada Puštaija je otkrio da genetski modifikovan krompir dovodi do znatnih oštećenja imunološkog sistema i usporenog rasta organizma. u kojoj su isticane prednosti genetski modifikovanih useva. Na primer mogu stvoriti biljku sa povećanim sadržajem vitamina. prodao svoje odeljenje za hemijska istraživanja. i usmerio svoju delatnost na plasiranje novih useva na tržištu. poznati su kao genetski modifikovana (GM) hrana. U skladu sa ovom dilemom. kada su neke vodeće hemijske i poljoprivredne firme procenile da novo stečeno znanje u vezi sa funkcionisanjem gena može da promeni svetsku ponudu hrane. Genetski modifikovana hrana Glad i neuhranjenost trenutno pogađa više od 800 000 000 ljudi. 37 . Kampanja je bila usmerena na poljoprivredne proizvođače i potrošače. Neki ljudi smatraju da rešenje potencijalne krize hrane možda leži u najnovijim otkrićima u nauci i biotehnologiji. javlja se strah da će doći do još veće nestašice hrane. Pošto su genetski modifikovani usevi sasvim nova sorta. ili sadrži neke sastojke takvih organizama. Evaluacija rizika genetski modifikovane hrane Zabrinutost protivnika genetski modifikovane hrane je stvarna. moguće je povećati stepen fotosinteze koju vrši biljka i proizvesti veće količine useva. potrebno je oko sto godina da ugljen-dioksid prirodnim putem nestane iz gornjih slojeva atmosfere.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->