P. 1
EKONOMSKE FUNKCIJE seminarski

EKONOMSKE FUNKCIJE seminarski

|Views: 1,039|Likes:
Published by Nenad Latinovic

More info:

Published by: Nenad Latinovic on Jan 29, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/04/2013

pdf

text

original

1.

Uvod

Donosenie poslovnih odluka ie sve slozeniii i zahtievniii proces, cesto u uvietima
rizik. U biti ekonomskog problema ie ekonomiziranie s raspolozivom kolicinom
oskudnih resursa da bi se zadovoliile coviekove potrebe.
Sve se ekonomske poiave i procesi maniIestuiu u obliku kolicina, kvantiteta, koie
se tiiekom vremena u procesu privrednog razvoia stalno miieniaiu (npr. kolicina
proizvodnia, potrosnie, investiia, izvoza, uvoza itd. miieniaiu se tokom vremena).
Istovremeno sve se ekonomske poiave ili procesi (ekonomske variiable, variiable)
medusobno zavisni ti. promiena iedne od niih utice u odredenoi mieri i na promiene
ostalih.
Osnovni zadatak ekonomske analize ie utvrdivanie meduzavisnosti koie postoie
medu ekonomskim poiavama i procesima radi niihovog obiasniavania i predvidania.
Kvantitativna ekonomska analiza osim utvrdivania egzistenciie,primienom
razlicitih matematickih metoda, nastoii kvantiIicirati meduzavisnosti koie postoie medu
ekonomskim poiavama i procesima u realnom ekonomskom sviietu.
Osnovna karakteristika kvantitativne ekonomske analize ie u tome sto ona na
temeliu utvrdenih meduzavisnosti moze kvantiIicirati posliedice koie ce na ciieli skup
ekonomskih variiabli imati autonomna promiena iedne od niih. Ona ie pretpostavka
svakog predvidania.




. EKONOMSKE FUNKCI1E
.1. Funkcija traznje
%raznia nekog proizvoda na trzistu zavisi od niza Iaktora: od cene tog proizvoda,
cene ostalih proizvoda na trzistu, od standarda potrosaca, od navike potrosaca za
kupovinu tog proizvoda, od ukusa potosaca itd. Naravno, nemoguce ie obuhvatiti sve
Iaktore koii uticu na trazniu nekog proizvoda na trzistu. Istovremeno analiza Iunkciie
traznie ie kvalitetniia ukoliko se ona sprovodi na vecem broiu parametara koii uticu na
niu. Ocigledno ie da se takva analiza mora vrsiti po pravilima analize Iunkciia vise
promenliivih.
Mi cemo nase matematicko ispitivanie traznie svesti na nivo Iunkciie iedne
promenliive, i to na analizu Iunkciie traznie nekog proizvoda od niegove cene.
Za trazniu se naicesce koriste simboli x ili riede se koriste d (demand) i q
(quatity demand). Naicesce se u razmatranie uzimaiu variiable:
P ciiena samog dobra,
p
1
, p
2
, ... ciiene dobara koia su sa promatranim dobrom u uskoi vezi (supstituti,
komplementi),
k dohodak potrosaca,
t vriieme
Funkciia traznie koia iskazuie zavisnost kolicine traznie o navedenim variiablama
ima oblik:
x ÷ f ( p, p
1
, p
2
, k, t )

DeIinise se funkciia potraznie u uzem smislu
x ÷ f ( p )
buduci da naiveci uticai na promienu kolicine traznie nekog dobra ima niegova
ciiena a pritom treba iskliuciti uticai ostalih Iaktora.
Oblast deIinisanosti ove Iunkciie se odreduie iz uslova:
1. p~0 (cena ie naravno uvek pozitivna)

2. x~0 (potraznia za nekim proizvodom mora biti pozitivna)
3. x`÷I
1
`(p)·0 (porast cene nekog proizvoda smaniuie niegovu
potrazniu) .
Sto ie veca ciiena nekog dobra to ie mania potraznia za niim, ti. potraznia se
miienia obrnuto proporcionalno s promienom ciiene sto se moze zapisati
matematickomIormulom:
˲
i
=
ˤ˲
ˤp
< Ŵ
Aproksimira se nekom od sliedecih Iunkciia:
1. Y =
ͷ-΀
͸

. Y =
1
ͷ΀+͸

3. Y =
ͷ-΀
2
͸

4. Y =
ͷ-.΀
͸

5. x÷¹
ͷ-΀
͸

6. Y =
͸
΀
u
+͹ . u > Ŵ
7. Y = ͷ e
-͸΀

8. Y = ΀
u
e
-͸(΀+͹)

gdie su a, b i c pozitivne realne konstante za neko vremensko razdoblie.
Za ekonomsku analizu posmatra se samo I kvadrant, ti. podrucie na koiem su
ciiena i traznia nenegativne i pri tom se to podrucie naziva podruciem variiabiliteta
ciiene i traznie.
Svakoi od navedenih Iunkciia odgovara krivulia koia opada u I kvadrantu, a
osnovna razlika medu niima ie u tome da neke od niih opadaiu sporiie, a neke brze, ti.
neke su krivulie konveksne, a neke konkavne.

GraIicki cemo prikazati neke od navedenih Iunkciia:
1) Y =
ͷ-΀
͸
ie polinom 1. stepena, ti. linearna Iunkciia


Slika 1.


GraI linearne Iunkciie ie pravac
(Slika 1). Sieciste sa osi x ie u tacki
(0,a/b), a sieciste sa osi p ie u tacki (a,0),
pa ie graI zadane Iunkciie prikazan na
slici 1.
Podrucie variiabiliteta ie:
pZ.a] i xZ.ab)

) Y =
1
ͷ΀+͸
ie racionalna Iunkciia koia nema nula Iunkciie.
Horizontalna asimptota ie pravac x ÷ 0, a vertikalna asimptota ie pravac p = -
b
u
.
Derivaciia zadane Iunkciie (prvi izvod) ie
Y
i
=

(ͷ΀+͸)
2

a buduci ie a pozitivan broi, prva derivaciia ie negativna za sve vriiednosti
od p, sto znaci da ie Iunkciia q padaiuca Iunkciia. Sieciste sa osi x ie u tocki (0,1/b) , pa ie
graI prikazan na slici 2.


Slika 2.


Podrucie variiabiliteta:

pZ0,C) i xZӘŴ,

1
b
ӛ

3) Y =
ͷ-΀
2
͸
ie polinom 2. stepena, ti. kvadratna Iunkciia ciii ie graI
parabola s nulama Iunkciie u I i maksimumom u tacki ˠ(Ŵ,
u
b
) a graI te
Iunkciie prikazan ie na slici 3.


Slika 3.




Podrucie variiabiliteta:
p e |Ŵ, I i ˲ e ӚŴ,
u
b
ӛ
4) Y = ¹
ͷ-΀
͸
ie iracionalna Iunkciia s nulama Iunkciie p ÷ a i siecistem
sa osi ordinata u tocki Ŵ, ¹
u
b
1 . Karakteristike Iunkciie na osnovu znaka prvog i
drugog izvoda su:

˲
i
=
-1
2b

u-p
< Ŵ => padaiuca Iunkciia koia nema ekstrema
˲
ii
=
-1
4b.(u-p)
3
< Ŵ => konkavna Iunkciia

Slika 4.




Podrucie variiabiliteta:
pZ0, C) i xZ(0, a|

.. Funkcija ponude
Ponuda nekog dobra ie kolicina tog dobra koia se iznosi na trziste, a ovisi o:
ciieni samog dobra,
troskovima proizvodnie tog dobra,
ciieni dobara koia su povezana s tim dobrom,
organizaciii trzista
Promatrat ce se Iunkciia ponude u uzem smislu ˲´ = ˦
´
(p) koia iskazuie zavisnost
kolicine ponude nekog dobra o ciieni tog dobra.
Ukoliko na ponudu dieluie samo ciiena onda govorimo o promieni ponudene
kolicine. GraIicki se uticai ciiene prikazuie pomakom uzduz iedne krivulie, krivulie
ponude. Odnos ponude i ciiene ie proporcionalan, odnosno rast ciiena dovodi do
povecania ponude. Vriiedi i obratno. Ukoliko na ponudu dieluie neki od necienovnih
Iaktora govorimo o spremnosti ponudaca da pri istom nivou ciiena ponude vece ili manie
kolicine nekog proizvoda/usluge, odnosno o promieni ponude.

Sto ie veca ciiena, to ce biti veca i ponuda - veca ciiena dobra, uz iste troskove,
znaci vecu dobit za proizvodaca .
%rzisna ravnoteza ili ekvilibrii nastaie kada ie potraznia x
1
za nekim dobrom
iednaka ponudi x
2
toga dobra. Ciiena pri koioi se uspostavlia ravnoteza zove se
7avnoteza ili ekvilib7ij cijena.
GraIicki trzisna ravnoteza ostvaruie se u siecistu krivulia ponude i potraznie, gdie
ie x

ravnotezna ciiena, a x

odgovaraiuca ravnotezna kolicina ponude odnosno potraznie.
Ponuda iednog proizvoda predstavlia kolicinu tog proizvoda iznetog na trziste po
odredenoi ceni. Ponuda iednog proizvoda, takode zavisi od mnostva Iaktora poput
troskova proizvodnie, tehnoloskih i vremenskih uslova, cene proizvoda itd..
Oblast deIinisanosti Iunkciie ˲´ = ˦
´
(p) se odreduie iz uslova:
1. p~0 (cena ie naravno uvek pozitivna)
2. ˲´~0 (ponuda nekog proizvoda mora biti pozitivna)
3. ˲´`÷ ˦
´
`(p)~0 (porast cene nekog proizvoda stimulise proizvodaca da ga
sto vise nudi trzistu).
Ako su Iunkciie ponude i traznie iednog proizvoda odredene, onda se moze
odrediti ravnoteza na trzistu iz uslova Y´
1
= Y´
2
. odnosno X
´
1
(p)÷ X
´

(p).
Necienovni Iaktori koii uticu na ponudu su sliiedeci:
ĸ %roskovi ulaza i tehnologiie
ĸ Ciiene komplementarnih proizvoda
ĸ Organizaciia trzista
ĸ Nenadani dogadaii.



.3. Funkcija prihoda
˜ = p · ˲ = p · ˦(p) ie opsti oblik Iunkciie prihoda, gde ie x÷I(p)
poznata traznia (realizovani obim proizvodnie) i p cena po iedinici proizvoda.
Prihod ie maksimalan za p÷p
0
ako ie P'(p
0
)÷0 i P''(p
0
)·0 (ili ako u tacki p
0

prvi izvod P'(p) menia znak iz "¹" u "-").
Izvod Iunkciie P÷ p x ie p'÷x¹px' granicni prihod.


.4. Funkcija troskova C ÷ F (x) (Funkcija ukupnih troskova. prosecnih
troskova i granicnih troskova)
C - ukupni troskovi, x (potraznia koia se realizuie) Iizicki obim proizvodnie.
Funkciia ukupnih troskova predstavlia Iunkcionalnu zavisnost troskova
C÷f
3
(x)
Oblast deIinisanosti Iunkciie ukupnih troskova se odreduie iz uslova:
1. x~0 (obim proizvodnie ie naravno uvek pozitivan)
2. C~0 (ukupni troskovi proizvodnie su naravno pozitivni)
3. C`÷I
3
`(x)~0 (porast proizvodnie povecava ukupne troskove proizvodnie)
Funkcija prosecnih troskova predstavlia kolicnik ukupnih troskova i ukupne
proizvodnie. Prosecni troskovi se i oznacavaiu sa C, ti.
˕

=
C
x

Oblast deIinisanosti Iunkciie prosecnih troskova ie odredena oblascu deIinisanosti
Iunkciie ukupnih troskova C.
Funkcija granicnih troskova ie prvi izvod Iunkciie ukupnih troskova, odnosno
C`. Iz deIiniciie prvog izvoda znamo da vazi sledece:
˕

=
dC
dx
= lim
Ax-0
C(x+Ax)-C(x)
Ax
.

Veza izmedu prosecnih i granicnih troskova data ie u vidu sledece teoreme:
%eorema 1. Ako prosecni troskovi rastu sa porastom proizvodnie, tada su
granicni troskovi veci od prosecnih troskova, a ako prosecni troskovi opadaiu s porastom
proizvodnie, tada su granicni troskovi manii od prosecnih troskova.


.5. Funkcija dobiti
Ako su date Iunkciie prihoda ˜ =
(x)
i troskova ˕ = ˘
(x)
gde ie x - obim
proizvodnie (realizovana traznia), tada ie Iunkciia dobiti:
˖
(x)
= ˜
(x)

(x)
=
(x)

(x)
.
Sa aspekta dobiti ima smisla proizvoditi sve dok ie DK0 pri cemu su za D÷0, ti. P - C ÷ 0
P ÷ C postignute granice rentabilnosti.
Sa skice P÷C za x ÷ x
1
x÷ x
2
pa ie interval rentabilnosti (x
1
, x
2
). D ima
maksimum ako ie D'÷0 i D''·0


Slika 5.
Svako proIitabilno poslovanie trazi da se postigne maksimalna vriiednost ove
Iunkciie. Da bi smo to postigli potrebno ie odrediti prvi izvod Iunkciie dobiti, D' i niega

iziednacimo sa nulom. Resenie iednacine, odnosno nule prvog izvoda ' daiu vriiednost
optimalnog obima ˲
op
proizvodnie za koii se postize maksimalna dobit samo ako ie za tu
vrednost drugi izvod, " manii od nule.
Dakle potreban i dovolian uslov za maksimum ove Iunkciie ie:

˖
i

op
) = ˜
i

op
) -˕
i

op
) = Ŵ i ˖ȊȊ(˲
op
) < Ŵ


˖
mux

op
) se postize pri obimu proizvodnie ˲
op
, optimalnom obimu proizvodnie
(Slika 6.).



Slika 6.





.6.Funkcija troskova
Ako nam ie poznata Iunkciia granicnih troskova ÷ Fx), onda cemo Iunkciiu
ukupnih troskova dobiti preko integrala te Iunkciie po promenliivoi q:

˕ = J˕
i
(˲)ˤ˲ = J˘
i
(˲)ˤ˲


.7. Funkcija prihoda

Funkciju ukupnih prihoda iz funkcije granicnih prihoda dobijamo preko
integrala:

˜
x
= J˜
i
(˲)ˤ˲:

˜
p
= J˜Ȋ(˲)ˤp:






3.ELAS%ICNOS% EKONOMSKIH FUNKCI1A

Pod poimom elasticnosti se smatra mogucnost da iedna velicina reaguie na
promenu velicine od koie zavisi. lasticnost se meri i izracunava pomocu
nienog koeIiciienta ˗
,x
(x ie nezavisno promenliiva, v ie zavisno promenliiva).
Po deIiniciii koeIiciient elasticnosti ie granicna vrednost kolicnika relativnih
promena promenliivih v i x kad prirastai Ax tezi 0.

˗
,x
= lim
Ax-0

˳

˲
=
˲
˳
lim
Ax-0


=
˲
˳
. ˳Ȋ
Kada ie:
˗
,x
< ŵ , y ie neelasticna prema x
˗
,x
= ŵ , iednacina normalne elasticnosti
˗
,x
> ŵ , y ie elasticna prema x

3.1 Elasticnost potraznje

ͧ
Y,΀
= -
΀
Y


Znak minus se kod elasticnosti traznie dodaie u deIiniciii da se obezbedi
pozitivna vrednost koeIiciienta ( x ' ima, po pravilu, negativnu vrednost).

ͧ
Y,΀
pokazuie za koliko ce se procenata (promila) priblizno promeniti (smaniiti) traznia
kada se cena poveca za iedan procenat (promil).
ͧ
Y,΀
· 1 potraznia ie neelasticna, porast cene za 1° dovodi do pada traznie za
manie od 1°,
ͧ
Y,΀
÷ 1 potraznia opada za 1° kada cena raste za 1°
ͧ
Y,΀
> 1 potraznia ie elasticna,kada se cena poveca za 1° traznia opada za vise
od 1°

lastiénost ukupnih t7oskova izracunava se po koeIiciientu:
˗
,x
=
x
C
C koii se moze napisati i kao ˗
,x
=
C

=
C
C

lastiénost p7osjeénih t7oskova ie:

˗
C

,x
÷
x
C

˕Ȋ

÷
x

.
C
|
x-C
x
2
=
x
C
˕
i
- ŵ = ˗
C,x

Dakle moze se ˗
C

,x
izracunati preko ˗
C,x
.
Analiza koeIiciienta elasticnosti ukupnih troskova upucuie nas na povezanost
granicnih i prosecnih troskova. Kada ie:
˗
,x
< ŵ , tada ie ˕
i
< ˕

˗
,x
= ŵ, tada ie ˕
i
= ˕

˗
,x
> ŵ tada ie ˕
i
> ˕

U opstem slucaiu vazi da su minimalni prosecni troskovi iednaki granicnim
troskovima.

3. lastiénost funkcije p7ihoda
KoeIiciient elasticnosti izracunavamo preko ciiene
˗
,p
=
p
˜
˜
i
(p)
ili preko potraznie
˗
p,x
=
˲
˜
˜
i
(˲)
Kako ie ˜ = p ˲
p
= p ˦(p) mozemo pisati:
˗
,p
=
p
p ˦(p)
(˦(p) +p˦
i
(p)) =
˦(p) +p ˦
i
(p)
˦(p)
= ŵ +
p
˦(p)
˦
i
(p)

= ŵ + ˗
x,p

Kada ie ˗
x,p
< ŵ (potraznia neelasticna), ukupni izdaci potrosaca se povecavaiu,
ako ie ˗
x,p
= ŵ tada porast ili pad ciiene ne uticu na prodaiu,
a za ˗
x,p
> ŵ (potraznia ie elasticna), porast ciiene dovodi do opadania prihoda i
obrnuto.







4. ANALIZA PONUDE I %#AZN1E

Analiza ponude daie odgovor na pitanie kako se miienia ponuda (kako se ponasaiu
ponudaci) kad na ponudu dieluie ciiena, odnosno kada na ponudu dieluiu necienovni
Iaktori. Zapravo, ponudaci odreduiu koliko ce proizvoditi/prodavati prema odnosu ciiene
i troskova u proizvodnii.
Analiza traznie daie odgovor na pitanie kako se miienia potraznia (kako se
ponasaiu kupci) kad se miienia ciiena dobra ili kako se miienia kad na niu utiecu
necienovni Iaktori.

4.1. %rzni mehanizam - analiza ponude i potraznje

Mehanizam ponude i traznie, osim za analizu sluzi da bi se predvidio utiecai
promiene ekonomskih uvieta na ciiene i kolicine. U polioprivredi on se koristi za
procienu uticaia niza miera agrarne politike na reakciiu proizvodaca, preradivaca,
trgovaca i potrosaca. Na primier,
kako ce premiie za mliieko uticati na proizvodniu mliieka u nekoi zemlii.
Odnos izmedu trzisne ciiene dobara i kolicine toga dobra, koie se kupuie, naziva
se sema potraznie, odnosno niezin graIicki prikaz daie krivuliu traznie. Krvulia traznie
ima padaiuci smier. Uzrok za to su eIekt dohotka i eIekt supstituciie.
Efekt dohotka kaze da ako se nista drugo ne promieni, a raste ciiena proizvoda,
potrosacev dohodak se smaniuie i on kupuie manie proizvoda.
Efekt supstitucije kaze, ako raste ciiena iednog dobra, a sve ostalo ostaie isto, da
dio potrosaca zamieniuiu to dobro s niegovim supstitutom, odnosno dolazi do smanienia
traznie. Postoie iznimke kad rast ciiena ne vodi do smanienia traznie, odnosno kad pad
ciiena ne vodi do povecania potrazivane kolicine. %o su GiIIenov paradoks, Veblenov
eIekt i slucai "Spekulaciie."

4.. Susret ponude i traznje - trzna ravnoteza

Sile trzista, ponuda i potraznia, dieluiu na trziste da bi se postigla ravnoteza ciiena
i kolicina, odnosno ravnoteza na trzistu.
%rznu ravnotezu nazivamo ios ekvilibrii, a ona se graIicki prikazuie tockom
siecista krivulia ponude i potraznie. kvilibrii ili trzna ravnoteza ponude i potraznie na
konkurentnom trzistu nastaie kod ciiene kod koie su ponuda i potraznia u ravnotezi.
Javlia se kod ciiene kod koie su kolicine koie se traze upravo iednake kolicinama koie se
nude, ili graIicki prikazano na siecistu krivulia ponude i traznie.
Kod ciiene iznad ekvilibriia kolicine koie proizvodaci zele ponuditi, nadmasiti ce
kolicine koie potrosaci zele kupiti, proizvest ce visak dobara i utiecati na smanienie
ciiena. Isto tako ciiene nize od ekvilibriia stvoriti ce nestasicu te ce kupci nastoiati podici
ciiene do ekvilibriia.

4.3 Pomak od ravnoteze

Ukoliko se radi o povecaniu traznie, bilo zbog povecania dohotka ili neceg
drugog, krivulia traznie se pomice u desno. Posliedica povecania potraznie, pri istoi
krivulii ponude, ie nova tacka ravnoteze, te povecanie ponudenih kolicina i povecanie
ciiena. Ukoliko se radi o smanieniu traznie to se graIicki prikazuie pomakom krivulie
potraznie u liievo. Posliedica smanienia traznie, pri istoi razini ponude, ie nova ravnoteza,
smanienie potrazivanih kolicina i smanienie ciiena.
Ukoliko se radi o povecaniu ponude, to se graIicki prikazuie pomakom
krivulie ponude u desno. Posliedica povecania ponude, pri istoi razini potraznie, ie
nova ravnoteza, povecanie ponudenih kolicina i smanienie ciiena. Ukoliko se radi
o smanieniu ponude to se graIicki prikazuie pomakom krivulie u liievo. Posliedica
smanienia ponude, pri istoi razini potraznie, ie nova ravnoteza, smanienie
ponudenih kolicina i povecanie ciiena.

5.ZAKL1UCAK
Uvodeniem metoda matematicke analize u ekonomiiu, ekonomska ie nauka u
svoiim savremenim oblicima postala kvantitativna nauka.
Osnovna karakteristika ekonosmkih Iunkciiaogleda se u tome sto ona na temeliu
utvrdenih meduzavisnosti moze kvantiIicirati posliedice koie ce na ciieli skup
ekonomskih variiabli imati autonomna promiena iedne od niih. Ona ie pretpostavka
svakog predvidania.
Prednosti primiene matematicke tehnike u analizi ekonomskih problema su:
- pretpostavke i zakliucci izrazavaiu se matematickim simbolima, 'matematickim
iezikom¨ koii ie koncizniii i precizniii,
- da bismo primienili matematicki iezik, prisilieni smo eksplicitno deIinisati svoie
pretpostavke. Buduci da se svaki zakliucak temelii na odredenim pretpostavkama, tako
precizno i eksplicitno deIinisanie pretpostavki od koiih
se u analizi polazi precizira i rezultate analize. %o olaksava kriticku analizu
rezultata i precizno deIinisanie ogranicenia koiima su rezultati podvrgnuti,
- citav proces koii se sastoii od skupa pretpostavki do skupa zakliucaka koristi
matematicka pravila i teoreme sto analizu cini eIikasniiom i precizniiom,
'Kvantitativni duh¨ u ekonomskoi nauci uveden ie radi nastoiania da se
ekonomski poimovi precizno deIinisu i da se ekonomiia konstruise u iednu rigoroznu
naucnu disciplinu.




6. LI%E#A%U#A
1.Dr. Aleksa Macanovic, 2010, Kvantitativne Metode¨, Visoka skola za
primiieniene i pravne nauke Prometei, Banialuka
2. Grupa autora: Dragan Vugdeliia, Katalin Mesaros, LJiliana Jovasevic, Branko
Gledovic, Valentina Pavlovic, 2010, Visoka Poslovna Skola, Valievo
3.Andelkovic, S. 1992. Istrazivanie trzista-kvantitativna analiza potrosacke
traznie, udzbenik, Institut za ekonomska istrazivania, konomski Iakultet,
Kraguievac.
4.ProI. Dr. Olivera Nikolic, 2008., 'konomske Iunkciie¨, Univerzitet Singidunum,
Beograd

4/304. 0 0 47890 82-4    70 0 80 47890 /  /02. 8: 8. 97  9:  4/ 89.2.834894 3097. 3.. 80 9.30:2.7/.97.:0.947... 30 304 /4-7..7.304574.8.4/..1. 54974 .2.7. 3. 2.097.84/3. .0 0/30 574203..4/..0 97.30 97...3/    6 6:.24/4-7. 97.97..030   .57942970-. 0 080:7... 5742.7.4/. 30 %7. . 3.0 8:5899:9  42502039   /44/. . 574203: 4 30 97.030 /4-.  4/ ::8. . 3:  0/34 0 /..7 9 54 57.489. 30304574.. .  9 .0  :9.    ..4/.  .5497.99 8. 3: 80 3.0 1. .:.. 30 8.. 3.8: 9:9.89/0138. 574.902..03. 3043.9470 4 :9 : 3.3/ .3.4 1:3.0549.0 54974 .-..7.209.3.4/ 3.0/032.0 02 -74: 5.:1:3.  5  ..97. 304. 1:3. 30 0 .03094574..97  9:.01:3.   024 3.54974 .4- 1 5 5 5  9   013 0801:3.3.  5  5    .03.9093.7.32 /4-742  : :84 . 5494 . 9/  .3. 8574.4/.030 489..-0 ! . .089 3..0 1:3..702034 . 4. :44 80 43.947.  -. :54.97. 3..2.4/. 97  9:  894.34  3024: 0 0 4-:. 4 :9 : 3.7020 :3..34:. . 2.34894.  4/ 3. 0 574203. 30:: 02828: 1 5  -:/:  /.8..0 943. 3.03.3.03.   $&   :3.7. 0 2.0. 3: 304 574. 247.3/. .3: 94 574.9 4 859. .4/.3.99/02.7. 97. 304.0804/70 :0:84. .1.

 3030.0830 .4028: ..304.9402.03097.03.030 948024 0.808.3..39 9 54/7: 03.97..: 85470  .   5497.-909. 300 4/ 3 45.30  57 942 80 94 54/7: 0 3.9 421472:42 J  574827.304/4-7.:.030304574.... 4834.3. 3.3070. 300 -7 0  9  3008:7. -.4-73:94574547.. 20 : 32.89.. 54/7: 02 ..30    .-9549. 7.549.30043.. 3. 7. 4..    1 5   547.24.  Y  Y  Y  Y    Y  Y  Y          { {  X  X  /08:.304389.:5482.9 2.7../.5497. 4/4.82.043428:..3..:043. 30  $./7.4 4/ 3.0/03 1:3. 3.7..43.58.9.80 203.03.3.34857420342.0 .39:  . 45.: 5497.8030424/80/0 1:3. ./. :  .32 9 5497./7.302574. 0 : 9420 /. 3:   940.390.3:0304./4-0  .4/42247.  97.902.70203847.4/. 3.

1:3..730 1:3. 90 8..73..93004/3.  Y 054342 890503.1 30....1  02457.0 0 57.   $0.    7.  . 7. 9 30. 48  0 : 9.. $.0/031:3.

3 3. 0 7..  !4/7: 0.   $.80.1 .4850:9.. 8..7.-909../.0 5Z .  .30 1:3.(Z .  5. 908.0 57.

3.549.../.1:3.302.-:/: 0...057. /..J 07..0   47439...4........3.70/3489 4/5  943..301:3.1:3..3..65.480:94  .9.0.3-74 57.4/ 0 Y  { {  ./07.01:3./. $0.3... .8.057.3:..825949.1:3.. 908.43.825949.   Y 07.079.0 57.: ...030..

..157.8.33. 5.       .0 7.

83:.43..  7.: 3. 57.  9  .1 90 5. 48 47/3.057.1   2.7.089702.4  8.  5Z C Z     $.303.82:242 : 9.302. 1:3.7.3.  $. 902      .93.  0 7..-909.1:3.9.2.1:3.   Y J  I     07.       !4/7: 0.907890 1:3.2.0 3.-4.7. !4/7: 0..4.83:.3.: .4/.1:3.1:3.8:     { {    5../.1:3..     {  {  .0: I 1:3../7.   . : 94     /7:4.. 43.7.05.-909. 4834.          Y        0 54342   890503.80..8....

42 :/:  0/30 7.:0  7..3 1.4724 4 574203 543: 030 4 30  7. 543:/: /0:0 8. 543:/: /0:0 30 4/ 30.030 57.  ..03/4-.8.4/3094/4-7.04 3.543:/0.574.0.24/4-7.97  90 .0 .97.030 0 574547.304/4-7.034.803483.24 .5789423. !742.:0.:0 542..4.4.:0 543:/0  /348 543:/0  .4:.   {J{ 4..     !4/7: 0.3  4/34834 7./.3.4. 4. 43/.83489 &44 3.4.038.0394/4-7. 543:/0  '70/  4-7.892/4-742  47.7.3.97  9. . /4.4/ /4 54.7.4/..(  $.43.94/4-7. 5Z  C Z .-909..1  80 :9.543:/0:: 02828: 4 30543:/0304/4-7..47244857023489543: .8:54.03.947.9 0801:3.  974 4.30 4 30304574.2.03.03.543:/0 !43:/.3.89 .934  &44 3.0 02. .4.84 .      :3.

:8:0 4/348344574203543:/0    .

0  3.4/.0549. .-9549.0..1 97  3.03.  543:/.34:.7.7. 892: 0 574.9474:9 :3.  9.702038:84...-7 3./.3490 3.89../..4 . 0 5497. 7. 30 /0 07.570/89..0/34574.97  9..903440 03042502039.4/.        .  0. 03:/97  9:  4 8: 1:3.3/4.3490 . 4/70 030  43/.3490 .97  9::84.574.73574.247.034.3..  94 0 -9 . /.31..3...89/0138. 9:7..3490 . . 03.:.  %7  3.34891:3.03.574.. .543:/05497..03..:. ..  7.4/.4/. /4-7.  5  . .03  !43:/. ..4/.0 . .4 .4/4.  : 890 974 4.4 3:94574.   .      5   547.0 :/4-9. 30 0/34 574.030574.489.7.0  {J{804/70 :0:84.543:/:8:80/0  %74 4.Y 0. 545:9 974 4.      543:/.03. 7.947.7:080:80.30943.3.543:/04/348345497..  7.4/30 90344 .89 . 4. .  03.0 . 30  !43:/.3490 . .3490 3.0 .3490 .4 0 .0 543:/0  97.7.: .03.0 80 7. 3.-7.  .4/.. 57 44 80 :85489.. 80 24 0 Y 4/34834X 5 X 5  4/70/97..0 .03..8 4/ 234 9.9/   -.304574.4/.4 3..030 304 574. 1.4/.. 543:/   94. /4-7. 302 /4-742 0/3. 0/34 574. 94.3..97  9054 4/70 034 .94 0 .

804/70 :0:84.. 57480 3 974 4..057.4-...0 ::53 974 4.4/308:3.04/70 03.55 .3..  5497.34891:3.   :3.4/3003. 1   -.4/! 5 203. 57480 3 974 4..3     ::53974 4.4/30  :3.570/89.0 .4..4/1:3.4:9. 3.4/3054.  ::530 574.34-2574.3. /001 5   !74/02...3489 1:3.43...40! 5  ! 5   .1:3.574.  :3.3:. :    ..4/..540/3. . 9    -.24/.0549.::530974 4.34:. 5  57. :/0138.574/.89/0138.34549.4/30 !7480 3974 4.82. 570/89.  543.34891:3..8043.::53974 4. 7..0::53974 4.89574. 3..4/ 1:3.3    1    547.::53974 4.3 3574/      :3.974 4.057480 3974 4..4/..:0 1 4-2574..4...7. 4 3 ::53 974 4.83489974 4..97.4..3..    4-2574..4/30 5.0::53974 4.7.4/30  :3.3 3974 4.   ::53974 4...0!505  5 7.0574/.  JÑ J Ñ {J{045 94-1:3.:8..7. 80/0 0   7 {  {  { {      .8070...  4/34834  /013.. 0 57... 70.3 3 974 4. .89/0138..574...03.0574..9.  :3.

40       $.0 574/.4/1:3.9.-3489  $../.4 57419..4/30  9./.3 3974 4.97..457480 3974 4.2.4.      :3.:8547.4/98.0/40K 57 02:8:.-34 5484..70/3489 4.'0.07039.. { {   974 4..0/4-9  30.4/30 70. 9. 3.30 97. 547.20 :57480 37./4-9 { { { { { { { { { {  $./.574. 8.       5. 7.-82494548954970-3404/70/957.3.4/30 9. 80 548930 2.8942 574.-3489      2.0 4/57480 3974 4./:80/0 09047020 %04702. 7039.8:7..3.0 ! .82.01:3.3 3974 4./.   4 57480 3 974 4..0 1:3..45. { {  /0 0   4-2 574.8942 574. .0:.34/57480 3974 4./4-9 4 8: /. . 2. 0 3907.  /..3./4-92. 9 !   !54893:907..../..   .8509.3 3974 4.89: 8. 8: 7.90 1:3.828.  $.82:2.0 .

70/3489/7:. /.344-2.34/3:0  .3424-2:574.4/30  4592.4../4-98. 574.2.4.3.0/3. 248.4/ 2. 30 4/348343:057.01:3.3:42 #0 0300/3.4/.4/30 $.70/3489 4592.00        805489 0574-2:574.    $.           .24.3:84.82:24.3/4.4805489 02.:.9: .4/30.82.054970-.40.

 024 1:3.054574203.. /4-.46  { { { {      :3..974 4.24 5704 3907. 1:3.: ::53 574/..  { {   { { J          .574/.0 7.: ::53974 4.  :3.901:3.  :3..  1:3. 4 3..3 3 974 4.2 0 543./4-957043907..3 3 574/.       43/. 7...9.

3.0/3.89 34895497.3472./.   030.9.5424 : 3034401..97.5702..8 .. $%  $%  $&  !4/542420.89 348907..3.3 574203.70.039.300.:03.0     0300./577..5702. :3.3 3.834574203.89 3..70/3489    .834574203.  0/3.70/3489401.89 34898082.70/34894 3.0:/013.70.3:.: 30. 0.89 3489  00..574203.9.  2.23:8804/0..804-0-0/ 549.039.  !4/013.89 3489802077.90          7   7      ..   .. 574203:./.89 348997.89 3.0390. 30  Y Y  Y  3. 9.24: 3489/.. 30/4/..401.0 304/40. 5457.0 3.

. 0/3./.0/.4        . :5: :0 3.39 97.0300././. :3.9.0 .304/  Y Y  5497. :3..  5497.4//45./..3 57480 3 974 4./.0  9..80.:0. 3.03. 3./4.89 348957480 3974 4..8054401.3 357480 3974 4. .03.024 080  7.89 3.890. 0 4/  .03. 0.039. 8: 232.3 32 974 4.95704  3..2./.. 3./.  /.039:  48024 03.7..80.0     9.45.0 9. 547.00./.45. 57- 345742039 82. 2..44 080574. 30./. 3..89 3489::53974 4.97...97.03.9.3574.. 5742.9 5742  Y Y  54. .0 . 54. 7../.: .8 3.  5497.89 3.0.0    & 45 902 8: .0             .03.030. 3.89 3489 ::53 974 4.58.. 401.54..89.3489 7.54.    .7.

547.  .89 .89 34897.4/ /4 45.030 /4. 3.40  J J  J {J{ J {J{24 02458.     .0390..89 3.:    5497.030  J  {J{ 57045497.9 {J{ J { J{ {J{ { J {   .3.  547./.89 34891:3..0 . 574/.89 3./. 3. . 401. 0 0.245704.8054. . 30   { { J {J{ {J{ J  {J{ .  4-73:94              5497././.300. ::53/..0574/.895.:  9. :3.40 .54974 .574/.0 .03030:9 :3...

473. ! &%#   3.3 1.: 543: .30.480203.04/4.03.59.543:/. 543:/: /0:0 ...947 . 543:/: /0:: 30./ 3. .   .034. .543:/0/.57.480543. 4/70 ::44 0574.4/9.  4/34834 .4 543: ./. 3.

 3.. 574.47. 30  0. 59.948:0109/449. 30  4/34834 303 7..  54974 .8.30574. .574.:30402  /34820 :97  30. 30  4/34834 .7.574.3.890. 5742030 043428 :.0894 /. ./44/. 5.03.3.030/4-.7...30 . 01098: . 50:.4489.3:043:5:02.303.:574..1  57.: :5.4 80 203.: 574.4/3:20.574/. . .30 4 30  %4 8: 11034.2 .0 4/4. . 30  !48940 320 ./482. /4-7. /454974 .0./48  '0-034.70/ 43 80 4789 .543:/05497..0489. 5497. 0.030 974 4. 30 . .09.01098:5899:. . 5497..303..203::94/4-748304.  974.0 .31./ 5.89 .  1098:5899:. .4/ /4 54.  .4 80 543.0      ./ 7. .. 4 3094. 3. 0 . 3: :90 : 30.. /. 97.57207  . ..0 7.7.0/34/4-7./ 3. 97.:.. 0/. .03: :9.4803 9./4-7. .4 .95702.034.947     %7 320. 30  482 . 30 /.  5707.03../7:430574203 .890. 30 2./.030  4 30  & 54457./4 :90./ 80 203. 207..93.4/ /4 82. 97..4 80 203.: 8:  /. .  . .4 057020.5..3..0  109 /449. 70.. 80 02.:: 97.03.4/. .730 5490 3.. 97.28:5899:942 4/34834/4. 5497.47 3.3.3.204:9.03.2 543:/0  97./ .  4080 :5:0 3. 3.4/.: 8207 &74.4/3  3. 30  7. - 80 570/..54974 .03.4/348:. .8082. 30 .7.

 00 :59  574. 30 0 34. 7..4080 3:/0 7.42 7.9 3.0 .:0 94 42 80.3490 ..:0543:/0:/0834 !480/.  82.-7  97 3.3030 543: 034 3.543:/0 578947..5497.3030.  5497./ 4 54./2.1 57..0 ..-7..-7.3: 97. 4/348347. 543:/0  57 894 7..543:/097.03. 30 ./0.:0:0.030 4/ 40 8: 543:/.4 !480/..3: 543:/0  94 80 7. 7.3490 .-7.40/3./ 4 82.97  90/. /0::3.03..-805489. 543:/0  5497.30543: 034 3. 9.3490   .89.303. 97.82.: 543:/0  0 34.0303 04/0. 80 7.3490 0  90 54.3.3.3490 .1  57.0 .427. 3..54..54.:0542.34 3. 30  -4 -4 54...4. 30 94 80 7. 43:7039342 97  9: 3.894.3490 . 30  57 894 7. 7.:.04 3.    !42. 9:7.0 .089 0 .  00543:/9 3.24 4  0.:90 0:5. 30 97 3. 5497.479 03089.30.3.3030.3 5497. 9.0 .30305497.30 ..82.30 543: 03 4 3.97.804/. . 30 80 542 0 : /0834  !480/.:.0 . 9 0 4 30 40 54974 .7. 30 3.303:543:/094807.-7  .7.4 .030/40.0 ..  82.3.0 4/ .03.3490 .3490 . /4-....4 !480/. 30  0 34.  &44 80 7.  30 0 /7:4  7.7.0304/408:4 30408097..03. 30:0.3543:/0 034.  $:8709543:/097..3490 0  &44 80 7. 7.3490 ..:0 542./ 482. 54.03.42 7.954/  .7.:0 542. 4 3. : 7.. .. .82.80. 543:/0  5497. 30 578947. /449.7.1  57. .  :90.97  9:  %7 3: 7. 0:57. 543:/.3030 .89. 3.1 57.:0 5497. 43. 82.0303.:. 82.  &44 80 7./ 4 54..3490 : 3.0 ..2..  54.    . 8949.4 3040574..  $097  9.303.0 .4/7. 30  4/.35497.3.1  57..03.303:  97. &44807. 54.343.

3 /:  : 0434284 3.3.3.7.. 9..7..34 /013 :  /.7.3. 80 04342.: 301. .57095489.90.9..:.98. 570.8: 57095489.:802.043428574-02.4 570.34/0138.934/0138.34085..  834.3.:.7 0320 :.3 03.3..0/03 0 7.3570.79 :.8342570.40/. 8.399.9...3047.../48:5.902.54.. 80 80:.342   .7.0 :/: /..: ..9 0 ..9 09030:.954/.570.7020324-.5489.8944/8:5.3  /. /.3.9020: :9.40 57095489.934/0138.3.  2..: 3:/8.4570/.0/304/3  3. 0 3.3.2./ 3.53:         .3.902.391.4/70 03257095489.4789 2....9 0 57803824085.0 %44.9047020 94.-824572032.8:70:9.57.:943423.4 0302 2094/.  !70/34895720302.4/4 70:9. 43897: 0 : 0/3: 74743: 3..9.902.: .084808.73:9    9..894..574.9.8348924 0. .70:9.. :.808.057095489.574203. ..08:5 043428.3057095489.428.570.95480/..0434821:3.040 03.7. 2.9 .9 282-42.3.90789.2.80:9420 9443..902.42.3.: .: 043428 5424..-2.  : 8..:.... &  &.0 : 04342:  043428.399.902.90203.0.9 2 042 4043.3..902.

.07909$3/:3:2  047.308.:909  7. 4./    .   .3.. 30 :/ -03 3899:9. .   '84..4. .!484.897. ..0 &3.:0.7.0393.:0!742090 .34.4.3.74 .3097  9.07. . $  897.9..9.3. 0.:947. '. 4..399. 0 97. 5720303057.3..9..54974 .0.. %#%&#  7 08.  7:5.303. 434281.4  3 04..043428.3....:.34 0/4.4    4342801:3.!.399.   !741 7  ..3. 7.30094/0 '84...3':/0. '..

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->