BIBLIOTEKA ZANIMLJIVA NAUKA

MIRKO DEJIC

TAJNI SVET MATEMATIKE

radanje brojeva okultistika religija kalendar magicni kvadrati

NOLIT • BEOGRAD

PREDGOVOR

Naslov najrecitije govori 0 sadrzaju ove knjige. Nit koia povezuje sve njene delove jeste matematika, zapravo njen fundamentalni element - broj.

Prvobitna ljudska saznanja 0 broju poticu .ios iz kamenog doba. Iz doba kada je za coveka sve sto je bilo veee od jedan bilo "mnogo". 0 takvom poimanju broia suedoce nam i danas mnoga plemena u centralnoi Ame·· rici, Africi i Australiji. Postepeno, broj se razuijao, preko prve "racunske masine" - prstiju, pa do najsavremenijeg racunara, od broja "jedan", neraskidi·vo vezanog za jedan odredeni predmet, do najapstraktnijih teorija 0 brojevima.

Taj suemoquci broj nalazi se svuda:

_ U religiji, kada se razmislja da Ii je Noieuo. lada sa dimenzijama datim u Bibliji dovoljna da prihvati sa·!) zivi svet koji Biblija pominje, ili pak 0 cudnovatom uceieu broja sedam u Bibliji i broja 19 u Kur'anu; cita:itLci Bibliju iIi Kur'an covek ne razmisIja 0 njihovoj matematickoj strukturi koja zadivljuje i navodi na cudenje;

- U okultistici, kada se predvida Ijudska budu.enost uz pomoe brojeva;

_ U odredivanju sustuie pojavnog sveta kod pitagorejaca;

- U muzici, kada pitagorejci uvidaju da su muzic7d intervali direktno proporcionalni duzini zice lirei ne zavise od apsolutne duzine iice;

_. U kalendaru, igrama, praksi itd.

7

U Bibliji se nalazi znameniti broj TC, sve racuneke operacije, geometrijska tela i figure, mere, vage, novae, ... u njoj StL elementi matematike, koji su predmet izucavanja u istoriji matematike.

Knjiga koja je pred citaoeem pokusaoa da na popularan nacin iznese neke maiemaiicke cinjeniee ko_ic su, mazda, "sa one strane" matematike.

Citanje knjige ne zahteva neko specijalno matema·· ticko znartje, vee dobru volju i inter€sovanje za "neobicno".

A~Ltor

TAJNI SVET MATEMATIKE

I BROJEVI

1.1. RADANJE BROJEVA

Nova matemClttka, drvorez iz 1515. god. (F'ilozofski biser od G.

Rajta)

Brojevi su temeIj na lrome pociva svet po pitago-rejcima, pomocu njih ce se meriti vreme. Oni ce biti kljucza Bibliju i Kur'an, sluztce za tumacenje ljudskih karaktera. Pokusacemo da iznesemo njihovo poreklo od nastan-· ka pa do danasnjeg oblika. Razmatracemo prirodne brojeve .. Od kolilrog su znacaja brojevi, mozda je najbolje izrazio cuveni nemacki maternaticar Kroneker (Leopold Kronecker, 1823-1891) sledecim recima: "Gospod Bog'. je nacinio cele brojeve. Sve ostaIo je delo covecijih ruku". Slicno iznosi francuski matematicar Borel (Borel Feliks Eduan:l, 1871-1956) reeima: "Znanje 1j'lldi zasluzuje da .. se zove naukom u zavisnosti od toga kakvu ulogu u njem u igra broj",

Prvobitna saznanja 0 broju poticu .los iz epohe sta-· rog kamenog doba - .paleolita. Ziv] spomenici pocetka ljudskog poimanja broja jesu neka pIemena u centralnoj Americi, Africi i Australiji. Kulturni razvo] tih plernena nije odrnakao mnogo dalje od onoga koji je postojao desetine hiljada godina ranije.

Moze se slobodno reci da prvi zaceci shvatanja brojeva potion jos od onog momenta kada je covek poceo da osmisljava "jedan" i "mnogo". Prvobitno racunanje nije se uzdizalo na visi nivo od zivotinjskog. Evo sta 0 tome iznose nas revolucionar Filip Filipovic (1878-1938) i V. Mrocek u knjizi Pedagogija matematike (v. [52]):

"Jednom" ~ kaze putopisac Halton 0 afri6kom plemenu Damar, - "posmatrajuci jednog Darnara koji sebezrazlozno mueio sa nekim raeunom, primetio sam svc-ju kerusu Dinu, spanske 'pasmine, u slicnoj teskoci, Dna.

u.

je posmatrala 8VOjU tek okocenu stenad koju 8U joj od'nosili jedno dva-tri puta. I njen nemir je dolazio do vrhunea kada se starala da utvrdi jesu li joj sva stenad na broju, ili neko jos nedostaje. Njen pogled je zbunjeno prelazio po njima, ali ona Ipak nije mogla da se umiri. Bilo je jasno da ona ima neki nejasan pojarn 0 brojanju, ali broj je bio suvise veliki za njen mozak. Uporedujuci oboje, Damara ipsa, jer 8U stajali kraj mene, moram da :priznam da rezultat uporedivanja ne ide Coveku na cast".

Iz iste knjige zanimljivo je i ovo mesto:

"Kad se vrsi razmena, za svaku ovcu treba platiti po-sebno, Tako, na primer, ako za oveu u zamenu daju dva pakla duvana, svaki Damar ce se naci u velikoj neprtlici .ako uzmete od njega dye ovce i date cetiri pakle duvana. Jednom sam tako uradio i video kako [e moj prodavae uzeo dva pakla i gledao preko njih na jednu od ovaca koju je prodavao. Kada se ubedio da je za ovu posteno placeno, video je, na svoje cudenje, da su mu ostala .los -dva pakla, kao uplata za drugu oveu; tada [e pocela da ga muei sumnja; za potpunu pravilnost zamene trebale .su dye radnje. I evo, on se opet vraca na prvi par pakli-ca; u glavi mu se nesto brka, postaje maglovito; on u mislima prelazi od jedne ovce do druge i najzad odbija da izvrs! pogodbu sve dok mu nisu stavljena u ruku -dva pakla i odvedena jedna ovea, a zatim data dva druga

.i odvedena i druga ovea ... Ako kupujete .kod coveka tele -za deset paklica duvana, onda treba njegove siroke ruke Tasiriti na zemlju i na svaki prst staviti po paklo duvana. 'On skuplja duvan. Kolicina mu se dopada i pogodba je zakljucena. Ako zelite drugo tele, predasnji proces se ponavlja ad pocetka do kraja."

Covek nije brojao, vee se bavio pojrnom pridruziva.nja i to 1-1, sto znac] da je pojam funlkcije nastao pre nego pojam broja. Shvativsi "jedan" i "mnogo" covek uzima po [edan predmet u po jednu ruku i dobija broj . "dva". Broj tri je mogao nastati kada je covek predmete -dodelio rukama i [edno] nozi, a slicno i broj cetiri - po jedan precimet u rukama i po jedan na svakoj nozi.

Sa razvojem lova i ribolova covek nije mogao da se zadrzi na samo 4 broja. Trebalo je saopstiti koliko je ulovia zivotinja, koLiko opasnosti doziveo itd, Poeinje da se :sluzi nanizanim cvoricima, stapiCima i drugim predmeti-

ma kojima oznacava kolicinu. Covek je brojeve oznacavao> odredenim gestovima.

Sa pojavom stoearstva nije bilo dovoljno predmete· dodeljivati zivotinjama, vee je bilo potrebno da im se zapamti broj. Pamtilo se po nekoj karakteristici: crni ro-. govi, bell repovi itd.

Sledeci stupanj do apstraktnog broja bio je pamcenje broja jedinica. Na primer, za broj cetin govorilo se"onoliko koliko ovca dma nogu". Dalje su se brojevi zarnenjivali reeima. Na primerv.za dva se govorilo "usi". ru-

k" itd . "

e , 1 •

Zanimljivo je da i u danasnje vreme jezik divljih. plemena ne upotrebljava brojeve vece ad tri. Grupa indijanskih plemena koja zivi u Juzno] Ameriei ima tri broja: 1 - "initra"; 2 - "inoka"; 3 - "inoka-initru", a. za ostale brojeve upotrebljavaju delove tela (5 - "prsti. jedne ruke"; 10 - "prsti obe ruke"; 20 - "prsti ruku i nogu"). Domoroci Andamanskih ostrva takode broje do tri, a zatirn u brojanje ukljucuju prste, dodirujuci svakim. od njih nos i govoreci "i ovo".

Vee spomenuti Damari takode ne upotrebljavaju vise' od 3 broja. Kada cuvaju bikove oni ne mogu da ih izbroje, ali ih sve upamte po nekim svojstvima (crni rogovi, neki. beleg itd.). I ovde se, da·Ide, radi 0 funkciji, a ne 0 brojanju.

Iznoseci prirner putopisea Haltona 0 pripadniku plemena Damar i kerusi Dini, videli smo da kerusa ima neke nejasne pojmove 0 broju i da Damar ne odmice daleko od nje. Ranije smo videli da Daman (kao i grupa indijanskih plemena) ne upotrebljavaju vise od tri broja, Da [e taj stupanj veoma nizak, govori i sledeoi eksperiment sa cavkama. Nairne, dok su cavke kljucale kukuruz na njivi, dosla su dva lovea i one su odletele na obliznje drvo. Oba lovea su se sakrila, a zatim je jedan napustio zaIdon. Cavke nisu silazile na njivu dok nije otisao i drugi lovac . Dakle, znale su da "broje" do dva. Isti eksperiment je' uraden sa tri lovea. Svi su se sakrili. Kada je otisao jedan lovae, cavke nisu silazile sa drveta. Nisu silazile ni kada je otisao drugi lovae. Sisle su tek kada je otisao treci 10- vae. Dakle, znale BU da "broje" do trio Da nisu znale vise od tri, utvrdeno je tako sto su se sakrila cetirt lovea. One su sisle sa drveta kada su iz zaklona otisla tri lovca.

.12

13:

Granica brojanja se stalno pomerala, ali zanimljivo 'Je da je posle poslednjeg broja za koji su zna!i. dolazi~o -mnostvo. Tako recimo, indijansko pleme Bakair is open-

-se sa dye cifre: tokale - 1 i ahage - 2. Do 6 su brojali

kombinacijama ovih cifara: 3 - "ahage-tokale", 4 - "ahage-ahage", 5 - "ahage-ahage- tokale", 6 - "ahage-ahage-ahage". Tu su se zaustavljali i. dalje dol~zi ,,~n<>:.so". Na taj nacin su se postepeno slnli prirodni brojevi,

Covek je od iskona, od pocetka svog delovanja mo-rao da broji .i meri. Broj i mera su najosnovnije i najbitnije cinjenice koje su neposredno uticale na njegov razvitak. Prve mere i instrumenti koje je covek Imao bili su delovd njegovog tela. Do danasnjih dana su se sacuvale "mere kao sto su: lakat, pedal], palac, stopa, hvat, korak itd. Kako mere, taka su i brojevi u svojoj prapostojbini no~si1i dmena nekog dela tela. Evo niza primera koji svedoIce 0 tome:

19 = cetiri prsta na drugoj nozi:

20 - ruke i noge, jedan covek, cetiri ruke; 21 - jedan prst na ruci drugog Indijanca; 32 - zubi (Indusi);

40 dva coveka,

1 = prst, mesec, ja (licnost), forma (Indusi); 2 = ruke, noge, usi, oci (Indus i) ;

3 = spojena tri prsta (Indijanci), Nojeva sapa (Abipanci u J uznoj Americi);

4 = ruke gore (Indijanci), tri prsta spreda jedan po-

zadi ;

5 - ruka, saka, pesnica, gomila;

6 = jedan prst na drugoj ruci, dye trojke; ·7 - dva na drugoj ruci, pet - dva;

1Jtri na drugoj ruci, sakrij dva prsta - "kijangalobili" (Zulusi), Bacu (osam bozanstava);

'9 = cetirt na drugoj ruci, sakrij [edan prst - ;,ki[angalo-lunje" (Zulusi), figura (devet prvih brojeva - Indusi);

:10 .dve ruke, oovek, gornja polovina eoveka (Ac-

ted).

11 - jedan prst na nozi;

12 - dva prsta na nozi, zodijak (Indusi); 13 - tri prsta na nozi;

14 = cetiri prsta na nozi;

15 cela noga, obe ruke i jedna noga, tri ruke;

'16 - jedan prst na drugoj nozi;

17 = dva prsta na drugoj nozi;

18 - tri prsta na drug oj nozi;

Istorijski preokret u razvoju broja i brojnih , sistema bio je kada su ljudi poceli da racunaju prstirna ruku i nogu.

Prsti postaju prva "mliSina" za brojanje i'racunanje.

VeStinu racunanja prstima start Rri.mljanl nazivaju indigitatio(ilia.t. digitus = prst na wei Hi nozi), Sve do 17. veka u Italiji se upotrebljavaju nazivi digiti i articuli (prsti i udovi) kao oznake za jedinice i desetice. Kod Engleza digit znaci cifra. Od reej digitus patiee danasnji termin za digitalne ili cifarske masine.

Raeunanjem prstirna jedne ruke nastaje sistem sa osnovom 5. Sistem sa osnovom 5 koristio se u Africi. Inaee, danas ga koristi 26 plemena Afrike, 8 plemena Polinezije i 13 plemena Azije.

Za racunanje pomocu prstiju, trgovci srednjeg veka su bili pravi viTtum1i. Iznosdrno dva zanJim[j:ilva primera vezana za racunanje prstima:

1. Mnoienje sa 9

Ako treba mnoziti prvih 10 prirodnih brojeva brojem 9 uz pomoc prstiju, evo sta radimo: rasirirno prste obe ruke i podizemo prst, koji brojeci sleva udesno oznacava cifru kojom mnozimo broj 9. Broj prstiju leva od podignutog prsta oznacava broj desetica, a desno broj jedinica. Na primer, treba uz pomoc prstiju dobiti rezultat rnnozenja 7X9. Rasirimo prste kao na s1. 1. Brojimo sleva udesno, do prsta broj 7 i ovaj podizemo. Rezultat mnozenja je: leva od sedmog (podignutog) prsta Imamo 6 prstiju, sto znaei da je u rezultatu 6desetica (sezdeset). Desno ad podignutcg prsta imamo 3 prsta, pa je rezul-

tat 63. .

~14

15

80 90

quatre-vingts = quatre- vingts-dix

cetiri puta po dvadeset cetiri puta po dvadeset i deset, quatre-vingts-onze = cetiri puta po dvadeset

i jedanaest, itd. do 100.

Osnovna novcana jedinica 1 Iranak = 20 sua.

Stari Vavilonci su bili megalomani u svakom pogleduo Zidali su ogromne kule da bi dohvatili nebo, a imali su brojni sistem sa osnovom 60 (seksagezimalni), Jedna manje verovatna, hipoteza 0 nastanku sistema sa osnovorn 60, jeste spajanje dva plemena, [edno je koristilo sistem brojeva sa osnovom 6, a drugo sa osnovom 10. Kornprom is ova dva sistema je osnova 60. Druga hipoteza je ta da je sistem sa osnovom 60 nastao od toga sto su Vavilonci godinu delili na 360 dana, ugao na 60 stepeni, stepen na 60 minuta itd. Najverovatniji razlog upotrebe sistema sa osnovom 60 jeste taj sto ima najvise delilaca,

Vavilonci su imali 60 bogova i za svakog imali oznaku od 1 do 60. Visina zlatnog idola u Navuhodonosorovom hramu iznosi 60 lakata.

Starr Kinezi su pored slozenih hijeroglifa za oznacavanje brojeva (tablica 1) u trgovini koristili prostije oznake:

91

Slika 1: Ruke kao digitron

2. Mnozenje preko 5 uz pomoc prstiju

Znamo li tablieu mnozenja do 5, za mnozenje vecim eiframa sluzimo se prstima. Neka treba pomnoziti 8 X 7. Pravilo je sledece: oduzme se 5 od svakog cinloca, tj. 8-5=3, 7-5=2. Sada savijemo tri prsta na levoj i dva na desnoj ruci. Sum a savijenih prstiju (3+2=5) daje broj desetica, a proizvod nesavijenih (3 X 2 = 6) broj jedinica. Rezultat je 56.

Najstariji zapis brojeva [este zapis sa osnovom 2 - binarni zapis (sarno dve cifre). Do dan as su se sacuvali binarnl zapisi kod nekih naroda Australije i Polinezije. Neka plemena koriste dva broja i to: 1 = urapun, 2 = okoza. Ako hoce da oznace tri pomoeu naznacena dva broja, oni kazu "okoza urapun", cetiri - "okoza okoza", pet - "okoza okoza urapun" itd.

Takode, neka plemena na jugu zapadnog Irana koriste binarni zapis, jedan- "sakod", dva- "ina".

Postoje 42 binarna zapisa kod plemena Australije i Juzne Amerike.

U pojavi dekadnog brojnog sistema presudnu ulogu su odigrali prsti obe ruke. Gotovo sva dee a danas pocinju da racunaju prstima.

U nekim delovima srednje Amerike, Sibira i Afrike koristi se sistem sa osnovom 20. U francuskom [eziku sacuvale su se oznake dvadesetienog sistema brojeva:

16

-

1=1; II=2; II1=3; IIII=4; II1II=5; 1=6; II= 7; III=8;

IIII=9; 0=0.

--==t, -::-- .. = 2.,~-3 l!¢=4Jli..:.51(:6, --t,=~ j~~, h=9, t =~ Er=1DO ~=1000

Tablica 1. K:ineske hideroglifske cifre

Veliko preimucstvo bilo je to sto su upotrebljavali nulu.

Takode su veoma rano znali za binarni zapis podataka. Imali su simbole koji se zovu ze-kim. Simboli su sastavljeni od 64 figure. Svaka figura je sa:stavljena od po 6 redova, gde su u redovima isprekidane iii kontinuirane duzi. Na sledecoj tabeli su predstavljene prve tri figure, kao i 64. figura.

1T

0 0-- 0 1
0 .< 0 0 1
0 0-- 0 1
0 0 0-- 1
0 0-- 1 1
0-- 1- 0-- 1 Busene kartice koje se upotrebljavaju u racunarstvu zasnivaju se na koclu duZine 12. U upotrebi su od 1889. g. kada ih je H .. Holerit koristio pri raeunsko] obradi popisa stanovnistva.

Kada je broj prevazisao moe prstiju i druge delove ljudskog tela, nasi preci poeinju da upotrebljavaju prve "raeunske masine", uvode6i u raeun kameneice, stapice, cvorove ili zareze na stapovirna.

Broj prirodnih brojeva postepeno se uvecava, da bi u trecem stolecu pre nase ere Indijci upotrebljavali brojeve bilo koje veliOine. U budistickim spisima spominje se beskonacno veliki broj pomocu koga bogovi raeunaju svoju proSl9St i buducnost.

Euklid (3. vek p.n.e.) dokazuje poo.tojanje beskonaeno mnogo prostih brojeva.

Evo sta Arhimed (3. vek p.n.e.) kaZe u svom traktatu Brojac peska:

"Irna ljudi koji misle da je broj zrna peska beskonacan; a kada govorim 0 pesku ja podrazumevam ne sarno pesak oko Sirakuze ili na citavoj Siciliji, vee sva zrna peska u svirn krajevima Zemlje, bilo nastanjenim, bilo nenastanjenim. As druge strane ima i onih kojl, iako ne smatraju da je taj broj beskonacan, ipak misle da se ne moze navesti broj koji je tako veliki da moze da prevazide broj zrna peska na Zem1ji. I oeigledno, kad bi oni koji su toga gledista zamislili masu peska koja je velika kao Zemlja ukljueujuci sva mora, sve doline ispunjene do vrhova najvisih plan ina, bili hi joS viSe ubedeni da nema broja koji bi mogao biti veci od broja potrebnog da bi se predstavila tako nagomilana zrna peska. Ali [a cu pokusati da dokazem da medu brojevirna koje [a navodim Ima onih koji prevazilaze ne sarno broj zrna peska koji bi sacinjavao masu jednaku po velieini ZeIRlji ispunjenoj na gore opisani nacin, vee eak i broj zrna peska u masi veHeine vasione."

Najveci broj koji je postojao u aritmebici stare Greke jeste "mirijada" - deset hiljada. Arhimed uvodi jedan novi broj i naziva ga "oktada" lli "jedinica druge klase". Zatim "oktada oktada" ili "jedinica trece klase" (predstavlja deset miliona milljardi) itd. "oktada oktada oktada" ili "jedinica cetvrte klase" i dalje slieno.

U Arhirnedovo vreme smatralo se da je vasiona jedna sfera od kristala za koju su pricvrseene zvezde. Aris-

Dugo je znacenje ovih crta bilo neobjaSnjeno. U XVIII veku Lajbnic je protumacio znacenje ovih simbolao Nairne, radi se 0 prva 64 broja predstavljena u binarnom sistemu. - - predstavlja 0, a -- 1.

Figure predstavljaju sledece brojeve:

Binarno: 000000, 000001, 000010, ... 111111

Dekadno: 0 1 2 63

Inace, znaci - - i -- Kinezima su sluzil! za iskazivanje misli i tumacenje razlicitih pojmova zivota.

Dosta rasprostranjen sistem brojeva bio je sa osnovorn 12. Korene vodi, kao i dekadni brojni sistem, od racunanja pomocu prstiju. Za sistern sa osnovom 12, koriste se delovi prstiju izmedu zglobova, kao na slici 2.

Sliika 2. Delovi prstiju izmedu zglobova koriste se kao sistem sa osnovom 12

Dvanaesticni sis tern se na neki nacin saeuvao i do danasnjih dana. Cesto se koristi "tuce", a to je zamena za 12 komada necega, Kompleti za rucavanje su najcesee po 12 komada. Apotekarska funta se deli na 12 unci. Stopa se deli na 12 palaca, godina ima 12 meseci.

18

19

tarh sa Samosa [e izracunao razdaljinu od Zemlje do ivice kristalne sfere i dobio da je ta razdaljina 10000000000 stadija (oko 150 000 000 km), Nasavsi odnos velicine sfere i velicine zrna peska, Arhirned je dobio da u celoj sferi irna "hiljadu mirijada osme klase" zrna peska, tj. 1 i 63 dopisane nule.

Kada su Damaru bile ponudene 4 pakle cigareta za 2 ovce, on se nije snasao, Ali uzimajuci pojedinacno dye pakle i jednu ovcu i ponavljajuci postupak, on je video da nije bio prevaren. Tako [e izgledao prvobitni racun.

Mnogo je vremena proslo dok covek nije uvideo da broj moze da se apstrahuje, da umesto dve ovce, dva vola, dye ruke moze da se kaze, jednostavno, "dva". Stari Grci su zasluzni za uzdizanje broja na nivo apstrakcije.

Pismeni .zaI?is pecinskih ljudi bio je na crtezima, Postepen'?, se. [avila p~t~eba da se zapise broj, kao i da taj broj dob:Je. lIl~e.' br~J.]e morae da se oznaci, U pocetku su brojevi bili zapisivani kao slova. Tako su radili stari Jevreji, Egipcani, Grci, Sloveni i drugi.

1.3. BROJNI SISTEMI

1.3.1. Podela brojnih sistema

1.2. DA LI SU BROJEVI IZGLEDALI UVEK KAO STO DANAS IZGLEDAJU?

Sada cemo se pozabaviti konkretnim brojnim sistemima i njihovim zapisima ad davnina do danasnjih dana.

Posmatrajmo dekadni brojni sistem i broj 2586 u njemu. Ovaj broj moze da se zapise kao

2586=2X103+5X102+8X10+6. (1)

Slicno, bilo koji broj od K+ 1 cifara AKAK-t ... Ao

(pri cernu je AI nekaod cifara 0, 1, 2, ... 9)

moze da se zapise kao

AKX IOK+AK_tX 10K-t+ ... +At X 10+Ao.

Vidimo da u broju 2586 sve cifre pored svoje cifarske vrednosti (2, 5, 8 i 6) imaju i pozicione vrednosti (2000, 500, 80 i 6). Sistemi kod kojih pored cifarske postoie i pozicione (mesne) vrednosti zovu se pozicioni brojni 8i8- temi. Drugim recima, ako se posmatra broj iz dekadnog brojnog sistema, postoji mesto jedinice, desetice, hiljade itd.

Mi tesko Citamo strane knjige ako ne znamo jezik na korne su one pisane. Medutim, sadrze n te knj ige cifre 0, 1, ... mi ih prepoznajemo, one su medunarodne, Da Ii je

to oduvek bilo tako? '

U pocetku brojevi nisu imali nikakvu pismenu, niti usmenu interpretaciju. Bio je to sarno niz predmeta. Sa pojavom govornog jezika ljudi su recima izrazavali brojeve. Videli smo da su najcesce govorili "usi", "ruke" itd. ,Takva numeracija je usmena, Kao pomoc toj usmenoj numeraeiji koristili su tzv. naivni simbolizarn, niz crtiea. Znamo da i danas pri igranju karata urnes to brojeva koristimo crtice. Mnogi casovnici imaju brojcanike sa erticama umesto brojki, Na bacijama istocne Srbije i danas se koriste stapio; - "rabosi" na kojirna zarezi imaju znacenjs brojeva.

U Cehoslovacko] je 1937. g. pronadena zbica mladog v_u:ka iz kamenog doba, duga 18 em. Na njoj je predstavljeno 55 paralelno zarezanih crta. Prvih 25 je grupisano po 5. Tih 25 je podvuceno jednom crtom dva puta duzom od ostalih, Zatim dolaze osta1i zarezi lste duzine, Tako je zapisivao pecinski covek. Takvo pismo je u neposrednoj vezi sa slikovitim pismom Acteka i Indijanaea, sa hijeroglifima Egipcana, kao i sa klinastirn pisrnom Haldejaca,

Pored pozicionih brojnih sistema postoje i nepozicioni kod kojih cifre u zapisu broja imaju sarno cifarsku vrednost. Primer takvog sistema su rimski brojevi 0 kojima ce biti vise reci, Radi ilustracije 0 kakvom se brojnom sistemu radi, uzmimo rimski zap is broja 3. Svi vee znamo da je taj zapis dat kao III. Bez obzira na kom se mestu nalazr rimska eifra I, ona nema svoju mesnu vrednost kao kod dekadnog brojnog sistema, uvek je to I (jedan). Vrednost celog zapisa III dobija se sabiranjem svake cifre u zapisu 1+1+1=3 (1+1+1).

20

21

1.3.2.1. Egipat

Inaee, znak za hiljadu je predstavljao cvet lotosa za ~:set hiljada jedan veliki prst, sto hiljada - punogl~vca (simbol neprebrojivosti), milion je predstavljao boga beskonacnosti, a deset miliona - Sunce. Cifre su pisane jed~a do druge .. J~~naki zna~i grupisani su jedan do drugog 1 to po 4 najvise. Na pruner, broj 824 se zapislvao:

1.3.2 Primeri nepozicionih sistema brojeva

Stari numericki zapisi do kojih je dosla danasnia civilizacija, potieu iz starog Egipta oko 3.300 g.p.n.e. J edan od naeina pisanja brojeva jeste hijeroglifsko pismo. Njihova numeracija zasnovana je na osnovi 10. Nulu nisu imali. Svaki stepen od 10 posedovao je svoju oznaku. Oznake brojeva date su u tab1ici 2.

1 I 100 e
5 III 500 e(!e
n (!(2
1111 ~.
8 1111 1000 0
10 n 104 ~
15 n lIt 1cr ~
II
~O nnn 1cf 'g
nn
:
;
80 nnnn 107 ()
nnnn Modifikacija hijeroglifske numeracije jeste hijeratski zapis brojeva dat u tablici 3.

•

1 J 9 '\ 60 l!J.
2. Y\ 10 A 70 '"
3 iu 11 11\ 80 t!
5 ? 15 ~ 90 ~
(; 4- 10 A 100 r'
...,
4 ~ 30 ~ 200 ~
7 • 400 ~
A 40 I""
8 ~ 50 1 500 Tablica 3, Hijeratsko zapisivanje brojeva u starom Egiptu

Tablica 2. Hijeroglifsko zapisivanje brojeva u starom Egiptu

Ovakav zapis potice iz oko 2000 g.p.n.e. Postoji demoticki ili alfabetski zapis koji je dat u sledecoi tablici.

22

23

1 I 9 1 60 ~
'2 ~ 10 " 70 '"
3 "9 11 I}\ 80 ~
4 V:lJ 15 17\ 90 'I
5 , 20 ,.l 100 ~
·6 ,. 30 " 200 r
6
7 ~ 40 L- 400 »
8 2- 50 ; 500 /' Tablica 4. Dernotioki zapis brojeva u starom Egiptu

J edan broj u rimskom brojnom sistemu moze da se
napise na vise nacina, ali cilj je da se napiSe sa sto manje
cifara. .
Rimski brojni sistem nema nulu. Veliki nedostatak
mu je sto sistem nije pogodan za aritmetieka operacije u
pisanom obliku.
1.3.2.3. Grcka i helenisiicka numeracija
Stari Grci koriste dva sistema numeracije: aticki i
alfabetski (jonski). Zapisi atickog sistema poticu iz VI
veka p.n.e. oznake su bile sledece:
1 I 10 6 100 H
II •
'l 11 .61 '200 H H
3 III 15 .6r 300 HHH
4 1111 20 ~.6 400 HHHH
5 r 30 .6.6..6 500 rr
6 II 40 ~~~~ 1 <XX> X
7 r u 60 f.6. 10000 M
8 IIII 70 F~.6. 5000 r
9 rlill 80 F.6.6 50000 r 1.3.2.2. Rimski brojevi

Poznato je da pored dekadnog brojnog sistema ponekad koristimo i rimske brojeve (njima belezimo mesece, vekove, poglavlja u knjigama itd.).

Simboli tog sistema su jedinica = I, pet = V, deset = X, pedeset = L, sto = C, pet stotina = D, hiljada = M. Svaki broj se dobija kombinacljom ovih simbola.

Pravila pisanj a su:

- Vise od tri jednake oznake ne mogu se pisati jedna pored druge.

- Niz istih cifara predstavlja brojnu vrednost jednaku njihovom zbiru,

- Ako se nade manja cifra levo ad vece, onda se manja oduzima od vece.

- Ako je manja cifra sa desne strane vece, onda se te cifre sabiraju.

Na primer, 1986 = MCMLXXXVI Vrednost je M+CM+L+X+X+X+ VI 1000 900 50 10 10 10 6

'I'abhca 5. Aticka numeracija

Zapisi su bili slicn] zapisima sa rimskim brojevima.

Na primer:

1943: X rH HHHI\I\J\AHI

24

25

Ovaj sistem zadrzao se u Greko] do I veka n.e. a zatim postepeno biva potisnut od alfabetskog sistema. U jonskoj numeraciji slova sluze za oznacavanje cifara. Zapisi brojeva su krac! i funkcionalniji. Takav sistem numeracije dat je u tablici 6. Za njega se koristi 27 slova grckog alfabeta. Da bi se slovo razlikovalo ad broja, iznad slova koje oznacava broj stavljala se erta.

J.

M

10000

~

M

20000

-
1 d 10 " 100 P 1000 ,ri.
(3 - -
2 20 I< 200 « 2000 ,~
t - -
3 30 "- 300 T 3000 If
- - ,~
4 0 40 /:4v 400 1I 4000
- ~ -
5 £: 50 'Y 500 5000 IE
- ~ - -
6 s 60 600 X. 6000 ,)
~ - - J
7 70 0 700 'Y 7000
- fc -
8 l} 80 800 W 8000 1ft
- - j -
9 e 90 V 900 9000 ,8- 1.3.2.4. SZovenska nusneraciia

Pored alfabetske numeraeije starih Grka postojalesu i slovenska (CirUiea i glagoljica); sirijska; arapska itd.

Tragovi ptsmenosti stardh Slovena datiraju tek iz: druge polovine 9. veka. Kako su Sloveni naseljavali teritorije Vizarntije, ova je zelela da im nametne svoju kul-· turu, organizuje misionarstvo za rad sa Slovenima. Prvi: misionarr medu Slovenima bili su braca Cirilo i Metodije. Za rad medu Slovenima Clrilo sastavlja slovensku azbuku. Os:nova ave azbuke jeste grcki kurziv. Po svom spoljasnjem izgledu ta azbuka .podseca ITa jevrejsko i gru-· zijsko uncijalno pismo. Alfabet koji sastavlja:ju naziva se crkveno-slovenski. IstraZivaCi smatraju da su Cirilo i Me-todije sastavljaei glagoljice i Cirilice. Dok je cirilica uzeta iz grckog alfabeta neizmenjena, g!agoljicna slova su stilizovana. Sastavljanje slovenske a:zbuke igra veliku ulo-

r gu u razvoju kulture Slovena, a samim tim pocinje da serazvija i matematika. Brojevi se oznacavaju po uzoru na. greko alfabetsko oznaeavanje, U tablici 7 dato je slovensko 6Hilicno oznacavanje brojeva.

12. 4" • 7 • I

Tablica 6. Jonska slovna numeracija

Preirnucstvo u odnosu na aticki i rimski zapis brojeva je pre svega u kratkoci zapisa, sto se maze uociti

na primeru zapisa, rec:imo broja 448 u vidu v l111.·

Alfabetska numeracija starih Grka, u neku ruku, moze da se naznaci kao poeetak pozicionih sistema. N a primer, 1000 se pise kao 1, sarno sa zarezom ispred slova, 2000 kao 2, sa zarezom ispred itd. Navedena simbolika u tabeli 6 davala je mogucnost da se izraze svt brojevi do 9999. Brojevi od 10 000 nadalje, razlazu se na mirijade, 0 cemu smo govorill povodom Arhimedovog racunanja broja zmaca peska. Eva kako su se pisali brojevi iznad 10000.

26

too

100 ~

c

'0 ~

.00 '00 lDo lOa

rfw[(

'.rablica 7. Slovenako ~'V'8alje brojeva

27

Za oznaeavanje brojeva kod starih Slovena, pre gla;goljice i cirilice nije se znalo.

Kod prvobitnog zapisivanja brojeva pomocu slova u .glagoljici se upotrebljavaju samo ona slova koja imaju glasovnu vrednost, dok se za cirilicno oznacavanie dopustaju i slova koja nemaju glasovnu vrednost (predstav.ljaju sarno cifre). Ta!kva slova data su u tabliei 6 i oznacavala su vrednosti 90 i 900. Kasnije se umesto znaka koji oznacava 90 (v. tablicu 6) upotrebljava cirihcn! znak '4:, a umesto znaka koji oznacava 900 6riLicni znak n,

Da bi se razlikovala slova od cifara, slova koja su predstavljala cif.re bila su nadvucena znakom . ,_I. (titlo). Znak titlo se ne upotrebljava uvek u staroslovenskoj literaturi, vee se stavlja po jedna tacka ispred i iza slova.

Numericka vrednost slova zavisila je od njegovog mesta u azbucnom redu. J edinice, desetice i stotine su bile nadvucene znakorn titlo. Prva eneada (grcki evvsn znaci devet) Cini jedinice (1, 2 ... , 9), druga desetice, a treca stotine. Ukupno je bilo potrebno 3 X 9 = 27 znakova. Na taj nacin pisalo se od 1 do 999.

Hiljade su se oznacavale isto kao jedinice, sa znakom =!=- ispred slova.

Desetine miliona su se oznacavals kao jedinice zaokruzene krsticima. Na primer:

-e-,

i 6 ; = 20 ()()(XXX)

.......

Stotine miliona se oznacavaju kao [edinice nadvueerie znakom .~. i podvucene znakom .......... ,. Na primer; broj 100000000 zapisivao se ovako:

Viseznacn] brojevi zapisivani su u redosledu: hiljada, stotina, desetica, jedinica, Na primer, brojevi 231 j 2 389 678 zapisivani su ovako:

""" ..... ® ,.." ,_.J _.,

('~)<'r.) H _.f. X 0 H

,..J

~ = 7000 ~,

Brojevi od 11 do 19 su se zapisivali kao u tablici 8 ..

Desetine hiljada su se oznacavale kao jedinice, samo ·zaokruzeno. Stotine hiljada su se pisale kao jedinice, zaokruzene taekicama. Evo kako su se zapisivali brojevi: 10000, 20000, 100000, 200 000.

0®

:"~"'" :"'~"'" . " '. U .

..... . . .

t1 11 'B ,,, tfi l' l' 1a 11
Ai' 'K) Fi AI 'U 1St " m _.J
+1 Tablica 8. Slovensko zapisivanje brojeva od 11 do 19

Vidimo da je u zapisu brojeva 11, 12, ... , 19 prvojedinica pa desetica. Ovakvo oznacavanje je u skladu sa nazivima brojeva 11, 12, ... , 19. Na primer, naziv za broj jedanaest na staroslovenskom jeziku je jedan na deset, slicno je i za ostale brojeve do devetnaest (prvo se izgovara jedinica, pa desetica). Od 21 pa nadalje prvo su se pisale desetice pa jedinice.

Milioni su se oznacavali kao jedinice zaokruzena zra.cima. Na primer:

28

29'

taljen?g reda. Tako znaku za glas :>K daje bro] 7, glas 6 - 2 ltd .

Zacetak matematike u Slovena je istovremeno i zacetak matematike u Srba. Svedoei staroslovenskog zapisivanja brojeva jesu mnogi natpisi na svodovima srednjovekovnih manastira, stare povelje i srednjovekovne srpske knjige. Najcesce su tu datumi ili zapisivane kolicine necega, Iznecemo dva primera:

Primer 1. U jednom psaltiru sa posledovanjem pisara Novaka, 1385. g. nalazi se originalno zapisana godina i to u obliku

U praksi, kada su se zapisivali brojevi veci od 1000, -cesto se umesto kruga oko slova upotrebljavao znak za . hiljadu. Na primer, broj

"'~A~

(~)M. - 500044

......

-u praksi se zapisivao kao

Ova] broj oznacava 6893. godinu. Radi se 0 kalendaru koji sabira godine od "pocetka stvaranja sveta - od Adama", Crkva uzima da je to godina 5508 pre Hrista. Dovoljno je oduzeti od 6893 broj 5508 i dobicemo zapisanu godinu nove ere, tj. 1385. g.

Zapazimo da su brojevi ovde odvojeni tackama, sb je cest slucaj u staroslovenskim zapisima,

Primer 2. U jednoj hilandarsko] povelji iz 1308. g. stoji originalan zap is godine i to:

.Ili, na primer, broj 780004 mogao je da se zapise kao

.Inace, mogao je i sa krugovima i tada bi imao oblik

Sw51

Na taj nacin mogli su da se zapisu svl brojevi manji .od 109• Svi su se ti brojevi nazivali "malirn brojevima".

Vee smo rekli da Cirilo i Metodije u potpunosti ko. piraju grcku azbuku za oznacavanje brojeva. Iz tog razloga vidimo da u tablici 7 slova 6 i :>K nisu nasla mesto . . ' Tih slova nema u grcko] azbuci, pa ni u cirilicno] ne do. bijaju nikakvu numericku vrednost.

Glagoljieko oznacavanje brojeva moze da se nade u ; [9] i [22], pa ga necemo iznositi. Kazimo samo da ovo .pismo takode uzima grcki azbucni red i dopunjuje ga slovirna za posebne staroslovenske glasove. Pri davanju "brojnih vrednosti glagoljicnim slovima Cirilo se drzi us-

Cifre koje oznacavaju godinu ovde su zapisane bez titlova, jer je u tekstu koji se nalazi ispred godine naznaceno da se radi 0 godini (videti HiZandarski zbornik broj 5, str. 70). Godina je 6816, odnosno kada se oduzme 5508 dobija se 1308 .

1.3.3. Pozicioni sistemi brojeva

1.3.3.1. Mesopotamija

Vavilonska numeracija nastaje nesto kasnije od egipatske (oko 200. g.p.n.e.). Ova numeracija je najstarija poziciona numeracija. Vavilonski sistem brojeva bio je sis-

.an

31

tern sa osnovom 60. T'ragove ovog sistema susreeemo i do danasnjih dana (deljenje vremena na 60 sekundi, 60 mi-

nuta itd.).

Zapis brojeva od 1 do ~9 je zapravo ~io. nep?zicio~!.

U tom slucaju brojevi se ZaplSU]U kao u sluca)';l egipatskih hijeroglifa. Upotrebljavala su se samo dva simbola:

Vidimo da prva oznaka ne znaci 1, vee 1 X 60 (pozicioni princip). Dalje, broj 365 = 6 X 60 + 5 zapisuje se:

'\Ivv VV

365 =

\IV\!

\! = 1

<l =10

I ovde se vidi pozicioni sistem. Na mestu 60-ice naIazi se 6 sezdesetica, a na rnestu [ediriica 5 jedinica, Problem je bio taj sto Vavilonci nisu imali znak za nulu pa je ponekada moglo da dode do zabune. Na primer, 61 se zapisuje

Na primer, broj 44 zapisivan je:

u; = <! <l <l \IVV' <l V

61='1'1

Hi, broju 59 odgovara klinasti zapis:

A broj 3601 =lx602+Ox60+1 kao

3601 = \7\7

<l<l<:t VV\I 59= <l <l V V\I V\7\J

Vavilonci su pravili malo vece razmake izmedu [edinice i 60-tice i tako resavali problem razlike medu brojevima koji su jednako zapisivani.

Cifre se grupisu po tri, a vrednost dobija kada se sve saberu bez obzira na mesto (nepozicioni princip). Broj 60 predstavlja jedinicu viseg reda i oznacava se istim simbolom kao broj 1, a od jedinice nizeg reda se odvaja razmakom, Pisanje iznad 59 [e poziciono. mace, zapisivanje simbola postizalo se tako sto su vrsena urezivania u glinene ploeice nekim ostrirn predmetom. Mnoge glinene plocice su sacuvane, tako da je vavilonska maternatika prilicno rekonstruisana, Broj 62 ima jednu 60-icu i dve jedinice, tj. izrazu 62 = 1 X60+2, odgovarao bi sledeci vavilonski zapis:

1.3.3.2. Sistem brojeva indijanskog pZemena Maja

Indijanski narod Maja bio je nastanjen u oblastima Meksika, Gvatemale,' Hondurasa i Salvadora. Maje koriste sistem sa osnovom 20. Sistem nastaje pocetkom nove ere. Prvih 19 cifara zapisivalo se kombinacijorn crte i tacke, Brojevi iznad 19 zapisivani su u 20-tianom sistemu brojeva .. Oznake do 19 su izgledale:

• • ••••• ••• . -' .. , ... , .... , --, --, -, --, -,

12345 6 7 8 9

62=\] W

• • •••••••• . . ... ..... --------

-----------------

-,--,-,--,--,--,-J-,-I-

10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

IS

32

.Kao i kod 60-ienog sistema brojeva i ovde su postojali razredi. 20 se oznacavalo kao 1, a linija je znacila 100. To je bio prvi razred. Dalje, u drugom razredu, taeka je oznacavala 20x20, a Iimija 2000 dtd, Na primer, broj 41=2X20+1 se pisao···. Napomenimo da su Maje imaIe i oznaku za nulu (nacrtano poluzatvoreno oko, ili skoIjka).

prava (abakus ~od G~ka, Rimljana i Evropljana, suanpan ko~ Kmeza, racunaljka kod Rusa itd.). Aritmetika koja se izlagala na ovakav nacin zvala se instrumentalna. Inace, svim zapisima cifara prethodila su mehanicka sredstva za racunanja (prsti, kameneici, abakusi itd.).

1.3.3.3. Indijsko-arapski sistem brojeva (Nas dekadni sistem brojeva)

Cifre koje rni upotrebljavamo formirane su vekovirna. Mi svoj dekadni sistern brojeva nazivamo jos i arapskim sisternom brojeva. Medutim, naucna istrazivanja nas sve vise vode ka saznanju da su Indusi, a ne Arabljani stvorili dekadni sistem brojeva, a da su ga Arapi prenell u Evropu u 10.-12. veku. Zbog toga je bolje ne zvati ga sarno arapskirn sistemom brojeva vee indijsko-arapskim.

Na budistickom zapisu iz 3. veka p.n.e. pojavljuju se simboli 1, 4 i 6. Na Nana Ghat spomenicima iz '1. veka p.n.e. nalaze se sirnboli 2, 4, 6, 7 i 9, a u prvorn veku nove ere vee su poznati svi simboli sern za 8. Nulu su stari Indijci oznaeavali kiI"Uziee,m iIJ.Q tackom, a u sanskritskom pisrnu imala [e oznalou "prazan". Arapski naucnici prvi put upoznaju indijske cifre dekadnog sistema u 7. veku, prevodeci u Bagdadu indijske astronomske tablice.

Najstariji rukopisi u Evropi koji govore 0 indijsko-arapskim ciframa nadeni su u Spaniji i poticu iz 976. g.

Srnatra se da znacajnu ulogu u ukorenjivanju mdijsko-arapskih cifara u Evropi igra latinski prevod knjige arapskog matematicara Muhameda Ibn Muse al-Horezrnija. Al-Horezmi je 825. g. napisao knjigu u kojoj izlaze kako treba da se upotrebljavaju indijske cifre. Oko 300 g. kasnije knjiga se prevodi.

Dekadna numeracija preneta u Evropu posredstvom Arapa poC:i.nje borbu za svoju primenu. Poklonioi dekadne numeracije su se zvali algoritmici i oni su baratali brojkama pomocu sirnbolike. Protivnici simbolickog raeunanja brojevima su se zvali abacisti. Bili su pobornici racunanja bez zapisivanja brojeva, uz pomoc mehanickih na-

ABAKUS SliiJka 3.

Zanimljivo je da je koriscenje abakusa i danas rasprostranjenn u Rusiji. Abalous moza da se nade u prodavmcama,. pored savremenih racunskih masina. Borba 'izmedu abacista i algoritrnicara trajala je sve do 19. veka. Pobedu odnosa algoritmicari. Danasnji dekadni sis tern koristi se sirom sveta. Evo nekoliko zapisa sirnbola dekadnog brojnog sistema:

Irak, oko 1000. god.

Egipat, oko 1000. god.

Spanija, oko 976. god,

3<.1

35

Za nas je bitno da naucimo kako se dekadni brojni sistem prevodi u bilo koji drugi i obrnuto, Ako prevodimo bilo koji brojni sistem (razlicit od dekadnog) u bilo koji drugi (razlicit od dekadnog) posluzicemo se jednostavnim naeinom prevodeci prvi u dekadni, a zatim dekadni u drugi brojni sistem.

Zapadna Evropa, oko 1360. god.

Italija, oko 1400. god.

Dekadni brojni sistem je podesaD: zbog toga sto .se brojevi lako zapisuju, a racunske rad~Je .se lako ob~vl~a[u. Medutim, tesko je racuna.ti. sa bro~ev~ od 10 1 vI~e cifara. Za racunanie sa velikim brojevima pogodan ]e rae-unar. Kako racunari iz tehmekih i prakticnih razloga koriste binarni brojni sistem, raoze se slobodno reci da

binarnom brojnom sistemu pripada buducnost. ...

Pored navedenog dekadnog brojnog sistema koi! ~~ cifre 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 od kojih se .grade b.rO)~VI i cija je baza ili osnova 10, postoje i drugi. Post-ole SlStemi sa osnovom 2 - koriste se samo dve cifre. (0, 1); sa osnovom 3 - koriste se samo tri cifre (0, 1, 2) ltd. Mogu se konstruisati brojni sistemi sa proizvoljnom osnovom.

Uopsteno uzev, vrednost broja AmAm-l'" Ao u osnovi B, jednaka je

AmXBm+Am_1XBm-l+ ..• +A1XB+Ao. (1)

Na primer ako je dat broj (235h zapisan u sistemu sa osnovom 7 (ov'aj sistem ima sarno 7 cifara, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6), mozemo da ga napisemo kao

2x7! + 3x7 + 5.

Brojni sistemi Ciji su brojevi oblika (1) [esu pozicioni.

1.3.3.4.1. Prevodenje celih brojeva (iz dekadnog u bilo koji sistem)

Na jednom primeru pokazacemo kako se dekadni sistern prevodi u binarni i pravilo uopstiti.

Primer: prev€S'bi broj 289 liz detkadnog III binarni brojni sistern. Gornji tekst pisemo u oznaci (289)10~ ( ? h.

Nacrtajmo i objasnimo semu prevodenja.

28911441721 3611819141211 I 0 110101010111010111

-

Rezultat je

1.3.3.4. Prevollenje iz jednog brojnog sistema u drugi

Kada naucimo da prevodimo brojeve iz j~dnog b~t: nog sistema u drugi, mozemo se u potpunosti "pr:seht~ u bilo koji sistem, mozemo da zaboravimo dekadm brojni sistem i da raeunamo ili brojimo u nekom drugom S1S-

temu. .

(289)10= (100100001)2'

Cita se: broj 289 u dekadnom brojnom sistemu ima vrednost "jedan nula nUlla [edan nula nula nula nula [edan" u binarnom brojnom sistemu,

Objasnimo semu: broj 289 delimo sa 2. Kolicnik je 144 ,i njega pisemo desno od 289. Ostatak je 1 i piserno ga ispod 289. Dalje delimo 144 sa 2, kolicni!k je 72, a ostatak 0 (zapisana ispod 144). Postupak se dalje nastavlja na isti naein. Delimo sa 2 svaki kolicnik iz prethodnog deljenja sa 2, novi kdlienik pisemo sa desne strane, a ostatak ispod broja koji delimo. Rezultat prevodenja je broj koji cine cifre ispod crte (ostatak) i cita se zdesna ulevo. Sa deljenjem se .staje kada se dobije nula kao koliCnik.

Uopsteno pravilo: ako prevodimo ceo broj X iz dekadnog brojnog sistema u sistem sa nekom osnovom B umesto deljenja sa 2, kao u navedenoj semi gde smo prevodili dekadni u binarni brojni sistem, deljenje vrsimo sa osnovom B. Citanje prevedenog broja je zdesna ulevo.

36

37

Drugim reeima (327)10=(507)8'

1.~.3 .. 4.3. ~evodenje rnesovitih brojeva (brojevi oblika C1C2 ... CM, C-1C-2 ••• C-k)

Prevodenje se posebno sprovodi za celobrojni a po-

sebno za razlomljeni dec i rezultati saberu, '

Primer: prevesti broj 36.84375 iz dekadnog u binarni broj-

ni sistem. .

Celobrojni deo je 36.

Primer:· prevesti dekadnr broj 327 U oktalni (osnova 8). Prevod Izgleda:

3271401510 71 0151

1.3.3.4.2. Prevodenje razlomljenih brojeva (brojevi oblika 0,C1~C3' .. CM)

U binanni brojni

Primer: prevesti 0.25 iz dekadnog sis tern. Serna prevodenja bi izgledala:

0125

1 0150

1 00

Prevodenje se vrst tako sto se vrsl mnozenje osnovom u koju prevodimo. Sa desne strane vet"!tlikalne crte u semi je razlomljeni deo, a sa leve su celi delovi (prenos mnozenja). Serna se dobija: 25X2=50, nema celih delova. Dalje: 50 X 2 = 100, znaci, dye nule su ostale sa desne strane crte, a 1 kao prenos sa leve. Sa mnoZenjem se staje kada su sa desne strane crte nule. Rezultat se cita odozgo nadole, Iza decimalne taeke se piSu cUre ispod horizontalne crte (odozgo nadoIe).

Primer: prevesti 0.4 iz dekadnog u binarni brojni sistem.

_Qj_!
° 8
1 6
1 2
0 4
° 8
1 6
• 1 2
0 4
• •
• •
• • 38

36 I t 8 19141211 1 0 OrOlllOIOlll

Rezultat je (36)10=(100100)2'

rezultat je (0.25)10=(0.01)2

Razlomljeni deo je 0.8437.5 o 84375

1 68750
1 37500 Rezultat je
0 75000 (0.84375)10=(0.11011)2'
1 50000
1 00000 Sledi (36.84375)10 = (100100.11011)2

Kada se prevode razlomljeni brojevi iz dekadnog u neki dougi brojni sistem, moze da se dogodi da prevedeni broj nema konacan broj cifara - periodicno se ponavlja jedna grupa cifara, Tada stajemo sa prevodenjem na nekom, po zelji izabranom broju cifara .

Rezultat prevodenja broja 0.4 u binarni je

(0.4)10=(0.01100110 .. ·h.

1.3.3.4.4. Prevodenje iz bilo keg sistema u dekadni Primer: broj (100100.11011)2 prevesti iz binarnog u de-

kadni. .

Navedeni primer nam ujedno sluz! da proverimo da Ii smo dobro prevel] broj 36.84375 iz dekadnog u binarni, jer obrnut proces treba da daje taj broj.

(100100.11011)2=1 X 25+OX 2c+OX23+1 X22+0 X21+ +OX2°+1 X2-1+1 X2-2+0X2-3+1 X2-4+1 x2--5•

Ako izvrsimo naznaeena sabiranja i mnozenja sa desne strane jednakosti, i to raeunajuci u dekadnom brojnom sistemu, dobicemo trazeni prevod,

(Podsetimo se da je 2-k=1/2k).

39

Sledi prevod (100100.11011)2=(36.84375)Hi·

U papirusima ptalomejske epohe rnogu se naci sledece oznake za nulu:

Primer: broj (253)8 iz oktalnog brojnog sistema prevesbt u binarni.

Jedan od nacina je da oktalni broj prevedemo u dekadni, a ovaj u binarni.

(253)8=2 X 82+5 X 81+3=(171)10' Prevedirno sada 171 iz dekadnog u binarni

o

o

o o 0

) c.

1.4. ° NULl

Inace, upotrebljavala se oznaka slova ,,0" (omikron), kao prvog slova greke reci OUOEV sto znaci "nista".

Indusi, tvorci dekadnog brojnog sistema, nemaju odmah u upotrebi nulu. Najranije oznake za nulu kod Indusa susrecu se u IV veku nase ere. Tada je nula imala oznaku tacke i malog kruga, Kasniji zapisi na kojima su nadene oznake za nulu poticu iz 683. i 686. godine, a nadeni su u Kambodzi i Indoneziji. Kinezi pocev od 13. veka umesto nule upotrebljavaju prazan prostor.

Arabljani su zasluzni za prenos decimalnog brojnog sistema u Evropu. Da su bas oni uticali na taj prenos govori nam naziv za nulu. Indusi su upotrebljavali term in suny a (prazan). Arabljani ovaj terrnin prevo de recju as-sifr (prazan, cifra). Jos u 10. veku nula se oznacava kao krug. U Evropu sbJze u 14. veku, pa aILgo!I"litmiear,i piOelnju da je nazivaju ciffra, ciffre, cyfra, nihil, nullus circulus itd. Znaci 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 su se zvali "figure". Termini "figure" i "cifre" se upotrebljavaju sve do 18. veka.

Leorutij F1ili.:pov6..C Magnacki (1669-1739) (v, [5~]) u svojoj aritmetici !k,a,ze: "Svi se brojevi sadrze u 10 znakova ili Iigura, ad njih 9 imaju svoj naziv, poslednji pak 0, zove se ili ,cifra' ili nikako".

171 1851 421 21110 \ 51211 I a 111101110JI1011[

Sledi (171)10=(10101011h

Resenje zadatka je (253)8=(10101011)2'

ZakljucirruJ: kada se prevodi iz bilo kog sistema u dekadni, cifre sistema koji prevodimo mnozimo sa njegovom osnovom stepenovanom na odgovarajuce stepene (pozicija cifre) i to saberemo, kao u navedenim prirnerirna. Racunske operacije se sprovode u dekadnom brojnom sistemu.

Vee smo videli da nula nije postojala oduvek. Nula je vazna tekovina pozicionih sistema. Stari Vavilonci nisu zneli za nula; iako su ima:1i poeicioni sistem. Mesto nule zauzimao je veci razmak medu ciframa. Da se podsetimo, da kod pozicionih sistema cifre nekog broja pored cifarske vrednosti imaju i pozicione vrednosti, N a primer, broj 72 irna sedam desetica i dve jedinice. 702 ima sedam stotina Q dye jedinice. U drugom slucaju vidimo da je nula bitna u oznacavanju mesta desetice kao nepo-

stojece. '

Oko 300. g.p.n.e. Vavilonci veci razmak medu ciframa na glinenirn plocicama zamenjuju znakom koji upotrebljavaju za odvajanje izreka, a to su dye tacke,

Po jednoj hipotezi, znak za nulu prvi je upotrebljavao grck; astronom Klaudije Ptolomej (oko 100-173 g.),

1.5. ZAKLJUCAK

Umesto zakljucka do sada iznetog, navedimo sazete i jezgrovite reci ruskog istoricara N. M. Bubnova (1858- 1943):

"Go i mracne duse pojavio se covek na zemlji. On se sam posle duge borbe i patnje obukao, i osvetlio svoju dusu. Iz aritmetike bili su mu dati sarno slaba Iskra misli i saka sa pet prstiju. U toku dugih vekova, postepeno, bez intervencije patentiranih mudraca, razvila se iz toga instrumentalna aritmetika, sve do 10 vrsta zetona, a

40

41

odavde, opet bez mudraca, aritmetika pismena po tipu, ali sa znacima mstrumentalne. Da se covek rodio sa 6 prstiju, aritmetika bi bila dvanaesticna, sa jedanaest cifara umesto deset i dvanaestom nulom, Razvoj je ovde isao lagano, automatski i logicno, a najistaknutiju ulogu u tom razvoju irnali su Grci."

"Zgodno, [ednostavno, genijalno, a nerna kome da se podigne spornenik!"

"Ne samo vekovi, - prosle su hiljade godina pre nego s,to je dekadni sistern, izgraden na anatomskoj speciIicnosti eoveka, na njegovom primitivnom racunskom instrumentu - saci sa pet prstiju, dobio odgovarajuci izraz u recima, u jezicima kulturnih naroda, u njihovim brojevirna. Bilo je potrebno ne rnanje vremena i za to, da se tom dekadnom sistemu koji je u reCirna vee bio ostvaren da verna slika, fotografski tacna kopija u pismu, Da je to bilo mogucno i da je ueinjeno direktno, sa reci - na hartiju, bez posrednistva instrumentalnog racunanja, to bi mogao da uradi sarno neverovatni titan stvaralacke snage i polubog uma, jer bi u tom slucaju to bilo deIo licnog stvaralastva ... ali nasa je aritmetika cedo instrurnentalne aritrnetike, koje kao Iver, ne pada daleko Dd klade.

Instrumentakia aritrnetika je delo narodnog stvaralastva, kao mitologija, kao epos" (v. [52]).

42

Pitagora (580-500 g. p.n.e.)

II

PITAGORA I PITAGOREJCI

2.1. UVOD

Ljudi su oduvek razmisljali 0 pojavama u prirodi, odakle su, i kuda idu. U razlicitim epohama razvoja nalazili su razlicita tumaeenja. Ne znajuei da objasne grmljavinu, zemljotrese, duvanje vetra itd. izmiSljali su razne bogove kao uzroenike tih pojava.

Start Grci (poeev od 6. veka p.n.e.) oine prekretnicu u objasnjavanju pojava na zemlji i oko nje. Koriste svoj razum i razumom pokusavaju da poveZu uzroke sa posledicama. Za njih priroda nije haotiena, vee [e stvorena ponekom planu. Prvi koji daju racionalno objasnjenje pojava u prirodi bih su filozofi 10nske skole iz 6. veka p.n.e. (Tales, Anakslmandar, Anaksimen, Heraklit i drugil. Oni za osnovu svega postojeceg uzimaju konkretnu materiju. Za Talesa, na primer, sve ponce iz vode.

Misticne pojave poeinju da se objasnjavaju razumom. Sve se viSe uvdda da jedino matematika moze da objasni plan po kome je stvorena vasiona. Prva skala, moze. se reci prva naucna skola, koja matematieki objasnjava vasionu, bila je pitagorejska skola,

2.2. ZIVOT I ZIVOTNI NAZOR!

Da Ii je Pitagora postojao iIi ne, pouzdano se ne zna, ali mnoge stvarl vezane su za ime Pitagore. 0 Pitagorf su priCaJi drugi od kojih i saznajemo za njega i njegoveueenike i sledbenike - pitagorejce.

Po recima Hermipa, Pitagora se rodio oko 580.

.g.p.n.e. Sin je pecatoresca Mnesarha sa Samosa, ili iz Tirene, po pricanju Ar~tokseno,:,om. Kako prica Hel'?~o~, imao je rob a Zamolksisa, kao 1 dva brata, Eunorna 1 I'i-

rena.

U svojoj mladosti Pitagora mnogo putuje u zelji da

sto vise nauci i sazna, Naroeito je rnnogo proboravio po -Vavilonu i Egiptu. Antifon u svom spisu 0 najistaknu.ti-' jim ljudima kaze da je Pitagora naucio jezi:k Egipcana. 'Narocito su ga fascinirala misticna znanja tadasnjih egi-patskih svestenika. Inace, tvrdi se da je u Egiptu ziveo oko 22 godine.

Na Samosu osniva filozofsko-maternaticku skolu. Oko -sebe je okupio oko 300 ucenika. Pitagorejci su smatrali da drzavom treba da vladaju najbolji ljudi - aristo.krati.

Prema reeima Heraklida Pon-tskog, Pitagora je tvr-ddo da je pre rodenja boravio .na zemlji i da mu je bo:zanstvo ponudiJ.o da u novom zivotu izabere dar koji god zeli, izuzev besmrtnosti, On je trazio da to bude secanje -na prethodni zivot. To je, kako kaze, Pitagora i dobio. Secao se i pricao 0 prethodnim seobama duse, dok nije do-speo do Pitagore kakav jeste. Evo i nekoliko zivotnih na-

-cela 0 kojima saznajemo iz spisa koje SIU najverovatnije

.pisali njegovi ucenici.

- Covek ne treba da preteruje ni u jelu ni u picu.

- Ljubavnim uzivanjima predavati se samo zimi,

'nikako leti, zbog zdravlja.

- Prijateljima je sve zajednicko.

Ovo poslednje nacelo pitagorejci su doslovno prime-njivali. Ziveli su u bratstvu koje je imalo zajednicku Imovinu Ii. delili sve. Soba u kojoj je predavao Pitagora hila je podeljena na dva dela. U jednom je bio Pitagora .sa naprednim ucenicima, a u drugoj su bili akustieari,

ani koji su mogli samo da ga slusaju, a nikako i da ga gledaju. Oni su morali da cute 5 godina i da ga slusaju, ne gledajuci gao

Kako je Zevsov skiptar bio izgraden od cempresa, -oni nisu smell da irnaju mrtvacke sanduke od ovog drvetao Smatrao je da zivotinje imaju dusu i zato je zabra-njivao da se one ubijaju. Cuvene su njegove izreke:

"Ne valja dzarati vatru macern" (drugirn reeima ne stvarati gnev kod mocnika); "Neka jezicak na vagi ne

-46

prevagne" (ne prelazi granicu pravednoga); "ne jedi srce" rtd.

Postovao je svoje ucenike, jeo sasvim umereno, zrtvovao samo mrtve zivotinje. Izbegavao je smeh i sale. Govorio je da treba postovatl starije i svoje roditelje.

Ne treba stvarati neprijatelje. Uvek treba teziti ka boljem i savrsenijem. Beli petlovi nisu smeli da 5e jedu, jer je bela odeca, odeca onih koji traze zastitu. Hleb ne sme da se lomi, jer su se prijatelji sastajali uz [edan hleb. So je srnatrana pravicnom, jer proizlazi iz sunca i mora.

Za Pitagoru se tvrdi da je bio zenjen i da je imao sina i cerku, Iz vise izvora saznaje se da je ziveo 30 godina. D. Laertije u knjizi Zivoti i misljenja istaknutih .filozofa 0 njegovoj smrtt iznosi sledece:

"Pitagora je umro ovako. J ednom je u drustvu sa svojim prijateljima bio u Milonovoj kuci, Tada se dogodi da jedan od onih koji nisu bili dostojni da budu pusterri pred njega, iz osvete i zavisti zapali kucu. Neki tvrde da je to bilo delo samih stanovnika Krotona koji su hteli da se sacuvaju od uspostavljanja tiranije. Pitagoru su uhvatih pri pokusaju bekstva ; on je stigao samo do [ednog polja obraslog bobom; tu je stao izjavivsi da vise voli da bude uhvacen, nego da prede preko njive, i da vise voli da bude ubijen nego da prica 0 svom ucenju. Tako su ga njegovi gondoci zaklali. Na isti nacin bilo je poubijano vise ad polovine njegovih ucenika.

Medutim, Dinearh prica da je Pitagora umro kao begunac u Metapontu, u hramu muza, posle cetrdesetodnevnog gladovanja."

Postoji jos nekoliko verzija koje govore 0 Pltagorinoj smrti i koje ovde necemo iznositi.

Posle raspada pitagorejskog saveza, Pitagordni ucenici zive po raznim gradovirna Greke, a najveci broj njih . zadrzava se u Atini.

2.3.~FILOZOFIJA I MATEMATIKA

Centralno ucenje Pitagorejaca bi:lo je ucenje 0 misticnim svojstvima brojeva. Bez obzira na misticna svojstva koja su pridavana brojevima i 0 kojima ce kasnije biti reci, Pitagorina skola cini prekretnicu u matematici. Broj i brojni odnosi predstavljaju sustinu pojavnog sve-

47

tao Svako telo se, po njirna, sastoji iz fundamentalnih cestioa, "jedilIlica", koje u razlicitim kombinacijama daju razlicite geometrijske figure. Suma tih [edinica daje materijalni objekat.

Pitagorejci su bili prvi matematicart, 0 cemu nam svedoei Aristotel u svojoj Metajizici (v. [3]). On kaze: . "Za, vreme i pre ovih (Leukipa i Demoknita) takozvani pitagorejei prihvatili su se matematike prvi, negujuci je napredovali u ovoj oblasti i uzirnah da su nacela matematike nacela svega",

Pitagorejci su u brojevima trazHi svet. Svet je potcinjen istorn zakonu kome su potcinjeni brojevi. Citavo nebo je "harmonija i broj". Ako se [avi neka praznina u njihovom sistemu, oni vrse potrebna dodavanja. Na primer, dekada je savrsen broj, pa obuhvata celokupnu prirodu. Po njirna, postoji 10 nebeskih tela. Iako se vide sarno 9, oni dod.aju i deseto - antizemlju.

Po njima, brojevi predstavljaju prve stvari u prirodi. Verovali su da su brojevi osnove svih stvari i da su nebesa sva od rnuzieke skale i brojeva.

Pitagorejska aritmetika je uglavnom misticna. Brojeve dele na: parne, neparne, parno-neparne, neparno-neparne, proste i slozene, savrsene, prijateljske, trougaone, cetvorougaone, petougaone itd.

Brojevima povezuju arntmetiku i geometriju. Postoje ?izovi brojeva koje mozemo srnestiti u geometrijske oblike. Takvi su "trougaon:i", "kvadratni", "petougaoni" itd. Nazivaju se jOs i figurativnim. Brojevi su apstrakt~i pojmovi, a objekti konkretna realizacija broja. Prikazemo li brojeve tackama, oni izgledaju:

trougaoni:

petougaoni:

Sl. 6

sestougaoni:

Sl. 7

•

•

• •

• • • ••••

10, itd.

Figure 8U starije ad pitagorejaca. Nadene su na keramici dz neolitskog doba, Pitagorejci su figure pravili od kamencica. Isticuci osobine brojeva, pitagorejci su u njih uneli misticizam.

Vidimo da su trougaoni brojevi gradeni dodavanjem uzastopnih redova tacaka, Svaki novi red irna po jednu tacku vise. Trougaoni brojevi su zbir uzastopnih prirodnih brojeva koji cine aritmeticku progresiju.

1=1 1+2=3 1+2+3=6 1+2+3+4=10

• 1,

•

•• 3,

• • ••• 6,

SI. 4

Cetvnti po redu., trougaoni broj

cetvorougaoni :

•

• •

• 1,

• •

._~ 4,

• • •

.-~ t

• _._.9,

81.5

• • • I I . - ..

I . -.-.

T

•

I

• I

._.-.-.

• • •

• • • •

16, itd .

zove se tetraktis. Pitagorejci su se uz pomoc tetraktisa zaklmjali u cuvanje tajni. Evo kako je izgledala ta zak-

48

49

Zanimljivo je pitanje 0 pokrivanju ravni pravilnim mnogouglovima. Oko jedne taeke mogu se evrsto zbiti 6 pravilnih trouglova, 4 kvadreta i 3 sestougla.

letva: ".z.aklinjem se onim koji je nasoj duSi otkrio tetraktis, u kome su dzvor i koren vecne prirode" (v. [47]).

MoIitva pitagorejaca je izgledala:

"Blagoslovi nas bozanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude l 0 sveti, sveti tetraktise, ti koji saddis koren i izvor vecnog toka stvaranja! Jer bozanski broj pocinje mstim i dubokim jedinstvom i doseze sveto cetiri; potom stvara majku svega, koja sve povezuje, prvorodenu, onu koja nikad ne skrece, koja se nikad ne zamara, .sveto deset, koje ddi kJ:juc svih stvard" (v. [47]).

Kvadratni brojevi SU, kao sto smo vee videli, pred.stavljeni tackama poredanim u obliku kvadrata. Saberu li se po Iinijama (s1. 5), vidimo da su oni zbirovi neparnih brojeva, koji takode cine aritmetieku progresiju. Svaki od njih je kvadrat.

1=1 1+3=4=2X2 1+3+5=9=3X3 1+3+5+7=16=4X4

SItka 9. Pok!rivaJIlje ravni pravilndm mnogouglovima

Odnos je 6 : 4 : 3, ili ako se gleda broj stranica 3 : 4 : 6. Pitagora se nij e samo zadrzavao na prostom dodeljivanju brojeva stvarima. On je trazio i dublji odnos i sklad medu objektima u pojavnom svetu. Pitagorejci otkrivaju zanimljivu oinjenicu, posmatrajuci drevni grcki instrument liru, da su muzieki intervali direktno proporcionalni duzini zice i ne zavise od apsolutne duzine zice. Na primer, ako dye isto zategnute zice srtoje u odnosu 4 : 3 (bez obzira na njihova apsolutne duZine), onda je interval tonova izmedu jedne i druge kvarta. Slieno se dobija kvinta aka je odnos 3: 2, oktava ako je odnos 2 : 1. Dakle, sus tina kvarte, kvinte i oktave nije zica, nego broj. Ovo zanimljivo otkrice oni generalizuju. Tela u svemiru kreeu se toliko brzo da proizvode zvuk, Zvuci su u direktnoj proporciji sa rastojanjima nebeskih tela.

Pitagorejci su broj 10 srnatrali za idealan broj, a kao taka v morao je simbolizovati 10 nebeskih tela. Za njih postoji jedan centralni ogan] oko koga se obrcu Zemlja, Sunce, Mesec i pet planeta koje su u staroj Grckoj bile poznate. Kao deseto telo pitagorejci smatraju da postoji "Antizerolja" koja se ne vidi, jer je uvek sa supratne strane ognja u odnosu na Zemlju.

Kao sto je lrosmos ureden u skladu sa brojem tako, po Pitagori, mora biti i sa dusom, Duh je sam po sebi skladan.

Postovanje brojeva dovodi Pitagorejce do toga da pojedinim brojevima pridaju izvesne simbolioke osobine.

Broj 1 ie izvor svih brojeva. On zapravo nije broj, vee nedeljivo bozanstvo. Dva je prvi paran broj, Parni bro-

Broj clanova svakog reda jednak je broju koji se dize na kvadrat.

Brojevi se predstavljaju i geometrijski, Jedan je ta<:ka, dva 1inija, tri trougao, cetirii piramida.

•

•

•

Slika 8. Geometrijsko predstalvljanje brojeva

Kako su prema pitagorejcima sve stvart sastavljene od geometrijskih figura, a ove od brojeva, sledi da su sve stvari brojevi.

50

51

jevi su zenski brojevi, pa j~ 2 ujedno prv_i ze~ski. broj. Inace, parni brojevi su . .po pl~agore~clma zh brojevi. Dv:a predstavlja misao Ii 11n:1Ju .. I Jed~o 1 ?r_ugo ~u "bez~~amcni i neodredeni", Broj 3 je prvi muski broj, "sadrzl pocetak sredinu 'i kraj". 4=2X2. To je broj "pravde". Jednak j~ proizvodu dva br~ja ~oj'i u .potP1:IDos1::i. drze ~av,notezu jedan drugom. Br?J 4 J~ prvi br,~] deljiv n~ ]ed~ake delove. 5 predstavlja broj "braka .. Jednak ]e zblrvu broja 2 - prvog zenskog b,roja i ,?ro]a . 3 - ~rvo~. mus.kog broja. 6 je broj posvecen .duB1. 7 je bN?] nev 1.n?stI. Nije ni cinilac ni proizvod brojeva do 10. ~,~tag():e]Cl. su uocili da cela priroda odise brojem 7. 8 sadrzi "ta]nu Ijubavi i prijateljstva", prvi je kub 2 X 2 X 2. 9. je broj ~aternje. Prvi je kvadrat neparnog broja 3. 10 je bra] kojim se izrazava materija.

Po pitagorejcima prirodni brojevi se dele na parne - zenske" koji su 'zli, i na neparne "muske", koji su

" ,

dobra.

Broj je ,.,savrsen", ako je sum~ svih ~jeg~ih del~te~ lja ravna tom broju. Na primer, 6 je savrsen, jer n]egov~ delitelji 1 2 i 3 karla se saberu daju broj 6. Slicno je 1 sa brojem 28. "Nesavrseni" su oni eiji cinioci daju zbir manji ad sarnih brojeva. Takav j e broj 14 (1 + 2 + 7 < 14).

Izobilni" &U oni cij.i zbir 6inilaca prevazilazi same broj'eve. Na primer, takav je broj 12 (1~2+~+~+~>12).

Brojevi su "solidarni", ako je zbir delitelja jednog jednak drugom broju, a zbir delitelja dru:gog j.~~n~k .prvom broju. Na primer, 220 i 284 su "sohdarm.: ~ehteIji broja 220 su : 1, 2, 4, 5, 10, 11, 20, 22, 44, ;>5 1 110. Njihov zbdr je 284. Slicno, delitelji broja 284 su: 1, 2, 4, 71 i 142. Njihov zbir daje broj 220.

Bro] 36 je uz.ivao poseban tretman kod pitagorejaca.

Ta!j broj je za njih bio "fascinantan". Sa jedne strane on je jednak zbiru kubova prva tri broja

P+23+33=36

a sa druge zbir prva 4 parna ,i prva 4 neparna broja, tj. (2+4+6+8)+{1+3+5+7)=36. Pitagorejci su brojem 36 ienicalt strasne kletve. Takode, po misljenju pitagorejaca, svet se zasniva na prva 4 parna i prva 4 neparna broja.

Pitagorejei su zaeetnici tajnog drustva, ciji je cilj bio moralno spasenje. Kada se neko primao 'u drustvo mo-

52

rao se zavetovati na cutanje od tri godine. Tokom renesanse broj 1095 (3 X 365) smatrao se za broj cutanja.

Prtagorejcj nisu smatrali da stvari mogu da budu prikladno opisane brojevima, vee su smatrali da su stvari u sustini brojevi. Koreni kasnijih tvrdenja da univerzum mora da bude ureden maternatickj skladnim putern, nalaze se upravo u pitagorejskoj filozofij i.

Pitagorejci ili bliZi sledbenici uvode sistern zaplsjvanja brojeva slovima grckog alfabeta (videti tablicu 6).

Pitagorejci ustrojavaju sve vidove pravilnih poliedara: tetraedar, oktaedar, ikosoedar, heksaedar i dodekaedar. Resivsi pitanje pravilnih mnogouglova i poliedara pitagorejci im, zbog njihove pravilnosti, prspisuju atribute "kosmickih figura". Tetraedar je predstavljao "vatru", oktaedar "vazduh", ikosoedar - "vociu", heksaedar - "zemlju", a dodekaedar - "VaslOOU".

Pitagorinim imenom oznacena je znamenita Pitagorina teorema (kvadrat hipotenuze jednak je zbiru kvadrata kateta kod pravouglog trougla).

Dokaz ove teoreme pripisuj e se Pitagorf, mada se za nju znalo rnnogo ranije, 15 vekova pre njega Egipcani su znali za ovo pravilo. Zahvaljujuci tome, lako su konstruisali pravougli trougao cije S'U katete duzine 3 i 4, a hipotenuza 5. Podehli su kanap cvorovima na 12 jednakih delova, zabol] kocice kao na sl. 10 i tako dobili pravougli trougao,

Slika 10, Stan egliJpcani su znalt za Pitagorino pravilo

Egipatske gradevine su svuda sadrzavale prave uglove i vrlo je bilo znacajno kako ih dobiti.

Boraveci u Egiptu, Pitagora je video kako oni dobijaju pravougle trouglove u pojedinacnim sluc~jeV'im.~. Uocio je da pravilo moze da se primeni na bilo koji trougao i to dokazao,

53

Pored PitagOl'1i!ne teoreme, Pitagorinim imenom su o~-: naceni Pitagorini brojevi (prirodni brojevi X, Y i ~ kOJI zadovoljavaju Pitagorinu [ednacinu

X2+ y2=z2).

Za ove brojeve interesova1i su se Vavilonci 2000 g.p.n.e.

Kao simbol aristokratije pitagorejcima je sluzila geometrijska sredina X : Z=Z : Y. NaroCito su se bavili izueavanjem geometrijske sredine [edinice i dvojke, tj.

1 : Z=Z : 2, tj. Z= V2.

Ovo ih dovodi do d.racionalnog broja. Geometrijska sredina 1 i 2 ne izrazava se "brojem". Naime, za njih su postojali same racionalni brojevi. Kako su numerieke probleme resavali geometrijskim putem, ispitivanje geometrijske sredine 1 i 2 dovodi ih do izucavanja odnosa dijagonale i stranice kvadrata. Alro je stranica kvadrata 1, onda odnos dijagonale i stranice ne moze da se prikaze

njihovim brojevima (racionalnim).

Svet je za pitagorejce bio Izgraden od 1edjnica, a jedinice su bile taCke koje imaju veliCinu. Svaika duz biIa je sastavljena od konaonog broja tacaka (ako bi ih bilo beskonacno, onda one ne bi irnale v~liCinu). Svake dye duzi su, preraa tome, mogle da se uporede prema broju taeaka, Medutim, oni nisu nasl! nijednu duZ koja bi mogla da se sadrzi ceo broj puta i u dijagonali i u stranici kvadrata (stranica i dijagonala su nesamerljive). To je udarae njihovoj filozofiji. U svetu za ko1i su an~ mislili da ne postoji ndsta sto ne moze da se lizrazi njihovim brojevima, pojavljuje se koren iz dva koji ne moze da se izrazi nikakvim odnosom dva prirodna broja (racionalnim brojem).

1

1

SUka 11. Pitagorejci !pronal.aze iracionalan broj x=V2.

54

Ardstotel u svojoj Analytica priora, govorect 0 metadi ,reductio ad absurdum (v. [20]), navodi sledeci dokaz 0 nesamerdjivosti ddjagonale i stranics kvadrata. "Neka je taj odnos P : Q, gde cele brojeve P i Q mozemo smatrati uzajamno prostim, Tada je

P2=2Q2

To znaci da je P", pa samim tim i P, paran broj, tj. P=2R. Tada Q mora biti neparan broj, ali kako je Q2=2R2, to i Q mora biti takode paran hroj."

o svom otknicu pitagorejci su dugo cutali, Govori se da je tajnu otkrao ueenik pitagorejske skole Hipas, Kako su svi ucenici po stupanju u skolu davali zavet 0 euvanju tajne, to je "svaki pokusa] odavanja kaznjavao bog". Legenda kaze da je, kada se Hipas vracao kuci bradom preko mora, 'bog mora Posejdon poslao strasnu buru i unistio ga zajedno sa ladom. Ovu legendu izmisli su sami pitagorejci koji S'U ubili Hipasa u cilju zastite svojih otkrica.

2.1. ZNACAJ PITAGORE I PITAGOREJACA ZA RAZVOJ MATEMATIKE

Pitagorejci pridaju matematici veliki znacaj. Kako je njihova matematika u sustini mistiena, ani je podizu na jedan visi, apstraktniji nivo. Kada pojavne stvari dodeljuju brojevima, ani otkrivaju kvalitet tih stvari. Mozemo reci da su zacetnici teorije brojeva,

Od njih potiee teza da se priroda i njeni zakoni rnogu opisata jezikom matematdke, Tu tezu koristili '3U matematicart svih vremena.

Fli'tagorejci izucavaju svojstva brojeva, a ne praktiooi racun. To je ono sto cini Pitagoru i njegove sledbenike znaeajnim. Pitagorejci prvi me klasifikaciju brojeva. Ta klasifikaeija je iili geometrijska interpretacij a, Ili filozofsko-misticna, MistiCno znacenje brojeva je u krainjem slucaju koeilo razvoj matematike, dok geometrijsko znacenjs doprinosi njenom razvoju.

Mnoge cinjenice iz teorije brojeva utvrduju bas pitagorejci. Njihovo predstavljanje brojeva preko geometrijskih figura dovodi do saznanja da je suma neparnih prirodnih brojeva uve.k ravna kvadratu nekog broja (kva-

55

dratnom broju) i obmuto. Skola pitagorejaca razvija geometrijsku aritmetiku, a iz nje postepeno izrasta geome.trijska algebra. Karakteristika geometrijske algebre bila je ta, sto je, usled nedostatka odgovarajucih oznaka, sve predstavljano geometrijski. Na primer formulu "kvad~at sume dva broja" (u nasem predstavljanju (a+ b)2 = a:: + +2ab+b2) orri predstavljaju kao na sl. 12.

A

AxS

B

A

Pitagorejci Sf'::... znali za aritmeticku (z=_(~+y);~), g~ ometrijsku (z= l' xy) i harmonijsku (2/z=1/x+ l/y) sreJinu.

Dokaz Pitagorine teoreme bio je epohalan za geornetriju staroga veka sa posledicama koje se protezu kroz geometriju svih vekova.

o otkricu iracionalnog broja vee je bilo reci, Velika je steta za matematiku sto se 0 ovom otkricu dugo cuta- 10, ali znacaj ovog otkrica za matematiku je epohalan.

Kod pitagorejaca se javljaju prvi pojmovi 0 kretanju nebeskih tela. Kako svode muziku i astronomiju na broj, to ove sa aritmetikom i geometrijom cine matematicke discipline, Sve do srednjeg veka ove discipline ulaze u opsteobrazovne - obavezne predmete. U srednjern veku aritmetika, geometrija, muzika i astronornija (ine kvadrivijum.

s'l.

e

Slilika 12. "Kvadrat sume dva broja" pitagorejci predstavJjaju geornetrajskd

Zahvaljujuci geometrijskim dokazirna numerickih karakteristika, zacinje se definicija povrsine kvadrata i pravougao:nika. Zahvaljujuci geometrijskom predstavljanju brojeva (kvadratni, trougaoni ... ) zacinju se pitanja pravilnih mnogouglova, a zatim i pravilnih poliedara.

Pitagorejcima je bila poznata teorema 0 jednakostima trouglova. Znali su '0 paralelama, 0 sumi uglova u trouglu. Njima se pripisuje dokaz tzv. "Pitagorine" teoreme.

Pitagorini ucenici su pricali da je Pitagora, otkrivsi teoremu, prineo kao z·rtvu bogovima 100 bikova u znak zahvalnosti. Medutim, ta teorema hila je poznata jos u starom Vavilonu u vrerne Hamurabija (18. vek p.n.e.) i Egiptu.

Pitagorejci su imali veliku zaslugu za usavrsavanje naucnih metoda za resavanje matematickih problema. Uvode vaznu osobinu u maternatici, a to je rasudivanje, Uvidaju da se matematika bazira na strogim dokazima, a to je ono sto matematiku svrstava u red nauka.

56

57

Goruea zvezda od koje je ikasnije stvorena glava rnagarca

III MATEMATlKA I OKULTISTlKA

3.1. UVOD

N aziv "okultizal'Jl" dolazi od Iatinske reci occultu$'

tajni, skriven. Postoje mnoge tajanstvene pojave koje uti.cu na coveka i odreduju njegov Zivot. Tajanstvene pojave najceSce prevazilaze eoveku poznate ftizi6ke (parafizicke) i psihlcke (parapsihieke) zakone. Za okultiste te pojave ipak nisu natprirodne, one su prirodne, desavaju se, ali rni ne mozemo eksperdmentalno da ih potvrdimo. Okultizam otkriva te pojave.

Kroz vekove, vel~i doprinos razvoju matematike, a, narocito ari1metike daju i razna verovanja u brojeve.

Broj je mocan. N1emu se neizmerno veruje. Postoje tajne roti koje povezuju brojeve kroz zakonitosti pred kojima zastaje ljudski duh. Razmisljajuci 0 broju, pitagorejci su ga mi.sIti.fdlkovaJi, ali istovremeno su i zaceli nove matematieks discipline. U poeetku je mistifikacija broja podsticana ram razvoja matematike. Kasnije, mistifikovani, broj je koenica daljem razvoju, NaB cilj nije da mistifikujemo broj, vee da pokazemo gde sve on ucestvuje. Hte-' Ii mi ili ne, okultno znaeenje broja pripada njegovoj istoriji. Godine 1530. izlazi delo De occuZta philosophia od Agripe iz Neteshajma (16. vek). Evo sta on kaze:

"Martematicke nauke su, lkao preteee magije, ovoj toliko potrebne, da svako ko ne veruje kaiko ce bez ovladavanja njima moct da se bavi magijskim veStirnama, ide potpuno pogresnim putem, uzalud se napreze i nikad nedolazi do rezultata. Jer sve soo moze nastatd.od ukrocemh prirodnih sila, sastoji se konaeno od brojeva, utega, mera,

harmonije, kretanja i svetlosti ti zavisi od tih faktora" (v. [47]). b due t U bib je coveka da zeli da sazna ~,la:sm':l u u,?nos.:

Ljudi su oduvek traz ili neke. "z?a~~)Ve 1 "sunbole kojl su se reflektovali na dogadajc 1Z zivota.

Simboli .su se nalazili na dlamu, 'U solji, u rasporedu karata. zrnevlja, ugljevlja itd.

Je'dna od najstarijih okultnih vestina jeste numerologija. U stara vremena numerologiju s_u ~oristili :a. predskazivanje buducnosti. Kasnije se koristi kao vest:l~a z~ 'tumacenje kar aktera licnosti. Analiza karaktera licnosti vrsi se uz pornoc brojeva.

U najkracim c:rtama iznosimo numerolosku teor iju, jer bi za detaljniju obradu ove teme morala da se pise

posebna knjiga, . •

Zanimljivo je da napomenemo da se o~ultmm .ve:tinama a narooito numerologijom, bavio Cherie. Cher io je zaprav~ pseudonim coveka koji _.ie po~t~gao nepode~.iel~'.l slavu svojim knjigama 0 okultnim vestm~ma. Otkr:o ie svoje ime kada je postao slavan kroz svoja dela. BlO je

to grof Luj Amon (Louis Hamon). ,. . .. .'

Predvideo je datum smrti kraljice Viktor ije, f;.odlnu i mesec smrti kralja Eduarda VII, kao i dogadaje u karijerarna raznih poznatih licnosti. Zanimljivo je i to da je 22 godine ranije predvideo godinu smrti lorda Kici?~ra (Kichener) i to da nece umreti u 66. g. kao vojnik, sto se ocekivalo, vee da ce smrt naci u vodi, sto se i desilo. Lord Kleiner [e potonuo zajedno sa brodom, u pr~

vorn svetskom ratu, ,

Numeroloska shvatanja Cherio-a izneta su u njegovoj Knjizi brojeva (v. [64J). Ova knjiga ce nam biti osnova za iznosenje numeroloskog sistema.

Ako se covek udubi u bilo koju oblast zivo.ta, svuda ce naci nedodirljivu, misticnu stranu te oblasti., Sli kar nalazi rnisticno znacenje u svojim bojama, muzicar u muzicko] skali, biolog u tananim nitima zivot~a biljaka, ~ rnatematicar u brojevima. Videli smo sta su . pitagor ejc] nalazili u brojevima i koje sve a~alogl!e postoje izmedu brojeva i pojavnog sveta. Br~] 7 u~estvu~ je u konstrukciji Biblije, a 19 Kur'ana. B:oJ. 66.6 je b~o;1 antihrista, a broj 13 nesrecan broj. Mnogi Ijudi "Zna]\l koji im je srecan, a koji nesrecan br?j. Oni ~ znaju na osnovu "iskustva". Sreca lim se desavala vise puta

odredenog datuma, a isto i nesreca, Mnogi, igrajuc] na srecu, igraju na odreden broj, ne voze kola odrederrih datuma itd. Mnogima, dakle, brojev] na neki nacin odreduju pcnasanje u svakodnevnom zivotu. Kakvo to rnisticno znacenje imaju odredeni brojevi u nasem zivotu, ne pokusavamo da objasnimo; jednostavno, nase "iskustvo" nam gcvor i koji su nam brojevi naklonjeni, a koji nisu.

3.2. BROJEVI ODREE>UJU LJUDSKI KARAKTEH

3.2.1 Primarni brojevi

Znacajno mesto zauzimaju tzv. primarni brojevi od 1 do 9. Svaki broj na neki nacin utice na coveka. Najznacajniji su brojev] roaenja i brojevi imena. Pre nego sto se upustimo u detaljnija tumacenja znacenja pojedinih brojeva razj asnimo neke pojmove,

1. Kako se nalazi prirnarni broj?

Vee smo spomenuli da su primarni brojevi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9. Bilo koji broj svodi se na prirnarrii broj, tako sto mu se sabiraju cifarske vrednosti, Na primer, broj 398 se svodi na primarni broj na sledeci nacin:

3+9+8=20. Dalje

2+0=2, a 2 je primarni broj.

2. Sta j e broj rodenja?

Za tumacenj e karaktera i buducnosti veliku ulogu igra broj rodenja. Dobijamo ga tako 8,tO datum rodenja svodimo na primarni broj.

Na primer, rodeni smo 14. 9. 1953. Primarni broj ovog daeuma je:

1+4+9+1+9+5+3=32. Dalje

3+2=5, pa je primarni broj naseg datum a, foden~~ broj 5. Svako ria ovaj jednostavam nacin m02;'! dobiti SV{)j broj rodenja, a kasnije cemo te brojeve tumaciti.

3. Sta je brojimena?

Stari Jevreji su brojeve oznacavali ciframa, te je ime i prezime svake osobe imaJ.o i svoju nurnericku vrednost. U njihovirn tabelama broj 9 n.ije dodeljivan ?i je~nom slovu, jer je bio rezervisan zabozanstvo. M] kori-

>60

61

sumo jednu drugu, staru, tablicu na osnovu koje se izraeunava vrednost svacijeg imena i prezimena.

Za broj imena se uzima bra] koji se dobija kada se _numericke vrednosti slova imena i prezimena saberu, Tablica po kojoj racunamo broj imena izgleda:

1 AFNV
----
2 BGNJZ
3 CHOZ
4 elP
5 CJR
6 DKS
7 DZLS
8 BLJT /

kreativne, jake individualnosti, kao ~ otkrivalackog duha. Arnbiciozni su, za mjih nema padova, rodent su vode u svakom poslu kojim se bave. Obieno najvaZnije planove i ideje sprovode u danima Ciji se datum poklapa sa primarmm brojera 1. Osim sa svojim brojera, tzv. broj 1 dobro se slaze sa osobama rodenim 2, 4, 7, 11, 13, 16, 20, 22, 25, 29. i 31. ill meseou.

Najsrecniji dani u nedelji za osobe broja 1 jesu nedelja i ponedeljak, a posebno ce biti. srecan jedan od tih dana, ako se i datum Ciji je primarni broj 1 poklapa sa tim danima. Boje koje najvise odgovaraju osobama sa primarnim brojem 1 su tamnozlatna, zuta i bronzana.

Od dragog kamenja najvise im odgovaraju topaz, cilibar, zuti dijarnanti i sve kamenje takvih boja.

Jedan od najveoih vojskovoda, Aleksandar Veliki, roden je u primarnom broju 1.

2 Ovo je broj Meseca. Brojevi 1 J. 2 su suprotnog

karaktera, pa su dobra kombinacija. Po prdrodi, ljudi ciji [e broj rodenja 2 nezni su, romamticni i umetnicki nadareni. Inventivni su kao i 1, ali ne sprovode svoje ideje po svaku cenu, Vise se oslanjaju na mentalnu nego na fizioku snagu,

Ove karakteristike n:ajizrazitije su za rodene u primarnom broju 2 koji pada izmedu 20. juna i 29. jula, Srecni dani su im nedelja, ponedeljak i petak, Posebno su im ti dani srecni, ako se daturni tih dana poklapaju sa brojevima ci,ji je primarni broj 2.

Nedostaci karaktera su Im: nemiran duh, neistrajnost u planovima, nedostatak samopouzdanja. Ako nisu u srecnoj okolini, lako se razocaraju i postaju rnelanholicni, Odgovaraju irn sve nijanse zelene, i bela boja. Treba da izbegavaju tamne boje, a posebno tamnocrvenu.

U broju 2 rodeni su kompozitor Gluk, kao i pi sci Ibzen Ii Tomas Hardi,

3 predstavlja broj Jupitera, Ova planeta igra najznaeajniju ulogu u celom sistemu numerologije i astrologije. Slicno kao i jedinice, trojke SIll ambiciozne. Teze da imaju autoritet nad ostalim brojkama. Vole red i disciplinu u svim stvarima i odlucni su u svojim komandarna. Spremno izvrsavaju naredenja, ali zahtevaju i izvrsavanje svojih. Najcesce su na vodecim pol&ajima u profesiji koju obavljaju. N edostaci su im sto teie cia

63

9 EMU

.Na primer, broj dmena za Dusana Jovica je 42, naime DUSAN JOVlC

6971153145

Saberemo Ii ove cifre

6+9+7+1+1+5+3+1+4+5=42

Primarni broj je 4+2=6. ldealno je, ako bi se primarni brojevi imena i rodenja poklapali, [er tada "jacaju karakteristike stecene rodenjem". 0 tumaeenju karaktera pomocu brojeva imena, govoricemo kasnije.

4. Kako se tumace primarni brojevi? Iznosimo tumacenja primarnih brojeva 1-9.

Svaki je broj povezan sa nekom planetom. Mesee i :Sunce su nekada srnatrani planetama, pa su i njima dodeljeni brojevi, Evo tumacenja primarnih brojeva:

1 Ovo je broj Sunca. Ovaj broj predstavlja sve

.sto je pozitivno, individualno i kreativno. Osobe ciji je .primarni broj rodenja 1 u svom radu uvek teze da budu

162

budu diktawri i da insistiraju na sprovodenju svoj ih ide-

ja, pa zato imaju _puno n~pr~jatelja. l?o:nosn~ su ~ n: vOl.e

da budupodredem. NeZaVlSD!l s':l. S~ecm ?am_s':l- l.~ cet~ltak, petak i utorak. Cetvrtak im ]e najznacajrnji. ~sl~n

sa svojim brojern, dobro se slazu sa 6 i 9. Odgovarajuce boje su im Ijubicaste, purpurne ,i ~licne. Ta~od~ im odgo- I varaju nijanse plave i roze. Dragi karnen ~m j e a~etlv~t.

Od :zmacajnih ljudi, trojke su: Abraham Linkoln, CerciJ,

Darvin itd.

4 Broj 4 je broj Urana. U vezi je sa Suncern, tj.

brojern 1. Ljudi broja 4 su osobeni, Imaju ~voj. poseban ugao gledanja u odnosu na ostale. Uvek zauzrmaju SU~I:Otan stay od drugih. Zato imaju veliki broj tajnih neprijatelja. Insbinktivno zauzimaju odbrambem sta~. Ne Pfl~naju autoritete, niti vazeca praviJa. Ne sklapaju lako prijateljstva, a odgovaraju im osobe sa br,oj~ 1, ~, "! i 8:

Svoje planove i ideje sprovode do kraja. Srecm dam su irn subota, nedelja i ponedelja:k, a posebno ako irn datum jednog od tih dana predstavlja primarni bro] 4. Veoma su osecajni, i lako ranjivi u svojim oseeanj.1~a .. Cesto se osecaju usamljenima i lako postaju melanholicni ukoliko ne postignu uspeh. Imaju vrlo malo prijatelja kojima BU loja1ni. Srecne boje su im svetloplave i sive, a dra~i kamen svetao ili taman safir. Broj 4 je broj rodenja Iilozofa Frensisa Bekona, kompozitora Hajdna, filozofa Emanuela Kanta itd.

5 Ovo je broj Merkura.

Slazu se sa svim ostalim brojevirna, a najvise sa sopstvenim. Brzo misle, a u akoijama su [mpulsivni. Sposobni su da unovce svoje nove ideje. Spremno ulaze u rime. Karakter im je vrlo elastiean, lako se podizu i iz najtefih situacija. Lose situacije ne uticu dugo na njih. Ako su po prirodi dobri, takvi ostaju uvek, a ako su losi, nikakav uticaj ne moze da izmeni njihov karakter. Srecni dani su im sreda i petak, a pogotovu, ako se datum tih dana poklopi sa primarnim brojem 5.

Nedostatak im je ltaj sto iscrpljuju svoju nervnu snagu i cesto postaju zrtve nervnog sloma. Srecne boje Stl svetlosive, bele i svetlucajuce. Tamne boje treba da nose sto je rnogucno manje.

Dragi kamen irn je dijamant, a takode im odgovaraju nakiti od platine, srebra i svih svetlucavih materija-

64

lao U broju 5 rodeni su Sekspir, kompozitor Hendl Marks itd. .'

6 Ovo je broj Venere. Ljudi sestice su nrivlacni

voljeni i postovani, Ljudi Venere vole lepe stvari, dru~ stveni su, a narocito se slazu sa ljudima rodenim u broju 3, 6 i 9. Najsrecniji dani su im utorak, sreda i petak, a narocito ako ti dani padaju u datume primarnog broja 6. Ljudi rodeni u broju 6 treba da pokusaju da ostvare svoje planove i ciljeve u onim danirna kada su rodeni, u bilo korn rnesecu. Srecne boje su im sve nijanse plave, od najsvetlije do najtamnije, takode sve nijanse ruzicaste, ali bi trebalo da Izbegavaju crnu i tamnocrvenu. Dragi kamen im je tirkiz. Poznati ljudi rodeni pod brojem 6 su: Napoleon, Jovanka Orleanka, Mikelandelo, Moli[er, Rembrant i drugi,

7 Ovo je broj Neptuna.

Ljudi rodeni pod ovim brojem veoma su nezavisni, originalni i imaju jako Izrazenu individualnost. Najbolje se slazu sa osobama pod brojem 2. Vole promene i putovanja, po prirodt su nemirni i siroko su obavesteni 0 svetu uopste. Dobri su pisci, muzicari i umetnici. Bogati su, jer unovcuju svoje originalne ideje, ali materijalno

blago ih u sustini ne zanima. Skloni su okultizmu, a religiju tumace na svoj, misticm nacin. Obdareni su neobicnim skrivenim magnetizmom kojim privlace druge. Poseduju jaku intuiciju i pronicljivost. Srecni datumi su im oni koji imaju primaran broj 7, a srecni dani u nedelji su im nedelja i ponedeljak,

Srecne boje su im sve nijanse zelene, svetle, bela i zuta, a treba da izbegavaju tamne boje. Od dragog karnenja odgovara im mesecev kamen i biseri. Slavni ljudi rodeni u primarnom broju 7 su: Dikens, Oskar Vajld, Njutn i drugi.

8 je pod uticajem Saturna.

Ljudi osmice najcesce su usamljeni, jer ih drugi uglavnom, ne shvataju. Individualnost im je jako izrazena. Po prirodi su terneljni. Cesto deluju hladno i bezosecajno, a u stvari su toplog srca. Svoja osecanja skrivaju pa tako izazivaju lose rniSljenje ljudi 0 njima. Ljudi broja 8 su ili veoma uspesni, ill veliki gubitnici. Najces6~ SU nesrecni.

Aka su ambiciozm, onda teze javnom zivotu, drzavnim poslovima, zauzimaju visoke p?loza~e, uz ula_ganje velikih zrtava. Bez obzira na polozaje koje mogu ca zauzmu moglo bi se reci da osmice nisu rodene pod srecnom ~vezdom. Cesto dozivljavaju .i velike uvrede u zi-

votu. (

Srecne boje su im sve nijanse tamnosive, crna, ta-

mnoplava i crvena. v '.

Najsrecniji dan im je subota,. a moze se reci ~a .su im srecni dani i nedelja i ponedeljak. Drago kamenje irn je ametist i tamni safir, kao i crni biser i crni ~i.iaman.t. Osam se sastoji od dye cetvorke, u nekom smislu to je

broj materijalnog i duhovnog. . .

Osmica ima okultisticka svojstva. Broj 888 predstavlja broj Hrista (brojna vrednost grekih slova za Hrista je 888). Primarnd broj za 888 [e 6 (8+8+8=24; 2+4=6), a broj 6 je Venerin broj, tj. broj ljubayi. C~l<ina se simbolika dalje preplice. Suprotno od Hrista je Sotona, a broj Sotone je 666. Primarni broj za 666 je 9 (6+6+6=1.8; 1 +8=9). 9 je broj Marna koji simbolise rat ·i razaranja. Dakle 6 - broj ljubavi (primarni broj za Hrista) u direktnoj je suprotnosti sa 9, brojem mrznje (Sotona).

Poznate licnosti rodene pod brojem 8 su: Ricard Lavlje Srce, Rokfeler, Sarl Guno i drugi,

9 Ovo je broj Marsa.

Osobe broja 9 su borci u svim vidovima zivota. Jaka volja i odlucnost im omogucuju da, bez obzira na pocetne poteskoce na kraju dozivljavaju uspehe. Brzopleti su, impulsivni i teze da budu svoji vlastiti gospodari. Kako teze dorninantnosti, u kasnijim godinama zivota sticu mnoge neprijatelje. Cesto bivaj~v n.apadan~ ~ .i .ubijani kako u ratu tako i u miru. Odlicni su vojmci 1 vode zahvaljujuei svojoj hrabrosti, Ponekad .b~vaju nepro~isljeni u svojim akcijama te se izlazu velikim opasnostima. Ako su pod kontrolom postaju dobri organizatori, mace ostaju po strani, Ucinili bi sve, za neciju simpatiju. Muskarci, ponekad, za simpatiju neke zene cine i .najvece gluposti. Slazu se sa osobama rodenim u prirnarnom broju 8, 6 i 9. Odgovarajuce boje su im sve nijanse tamnocrvene i crvene, kao i svi tonovi ruzicaste i roza boj e.

Najznaeajniji dani u nedelji su im cetvrtak, petak i narocito sreda. Dragi kamen tm je rubin. Broj 9 moze da bude srecan broj samo za one osobe rodene u njemu,

66

koje ne teze mirnom Ii monotonom Zivotu i koje kontrolisu svoju narav i ne stvaraju sebi neprilike.

Pod brojem 9 rodeni su Paganini, Kepler, Ruzvelt i drugi.

3.2.2. Sudbina u imenima - slozenl brojevi

Vee smo videli da su primarni brojevi jednocifreni brojevi i da predstavljaju osobine Coveka na osnovu njegovog datuma rodenja, koje su uocljive spolja, od strane drugih ljudi. Slozeni brojevi u okultistici su dvocifreni i oni ce predstavljati skriveni tok sudbine neke osobe. Svaki slozeni broj irna svoj primarni broj. Na primer, broj 14 je slozen, a njegov primarni broj [e 1+4=5. Istovremeno on je i komponovan ad dva primarna broja: 1 i 4. Brojevi od 1 do 9 pripadaju fiziekoj strani zivota, a 10 i nadalje duhovnoj. Slozenl brojevi ce nam sluziti da odredirno koji ce dan cia nam bude srecan, a koji ne, koji nam je grad srecan, a koji ne itd. Vee smo videli da je broj irnena za Dusana Jovica slozeni broj 42. Kako koristiti i tumaciti slozene brojeve iznosimo nadalje.

Broj 10: Ovo je broj castt, sarnopostovanja, uspeha i padova, Ime sa brojem 10 bice poznato ili po dobru Hi po zlu.

Broj 11: Upozorava na skrivene opasnosti, iskusen]a, izdajstvo. U okultizmu ovo je koban broj. Predstavlja simbol "stisnute sake".

Broj 12: predstavlja patnju. Takode predstavlja pozrtvovanje i skriva osobu koja biva zrtvom planova i intriga drugih,

Broj 13: simbolizovan je slikom "smrti". Predstavlja broj rusenja i razaranja. Simbol je moci i ako se ta moe pogresno upotrebi moze da dovede do samounistenja.

Broj 14: predstavlja broj kretanja kao i opasnosti od prirodnih nepogoda, kao sto su oluje, voda, vazduh i vatra. Predstavlja srecan broj za baratanje novcern. Predstavlja broj spekulacija i uspesnih promena posla, Predstavlja i rizik i opasnost koji uz taj posao idu. Osoba sa ovim brojem mora da bude oprezna .i razborita u svojim poslovima.

67

Broj 15: ovo [e broj magije i n:isterije. O.sabe OV?g broja se koriste svim vrst,?nla okult:z:na ~ bl .)~tvanle svoje namere. Ako je zdruzen sa srecnim prrmarrum brojem (rodenja) n:oze .biti ve_o~a srecan J mocan: Ako je pak zdruzen sa eudmm brojevima, kao sto su 6 1 4, onda osoba koju predstavlja ovaj broj riece oklevati da kori- ( sti bilo koju vestinu, pa i "Cl'IIlU rnagiju", da postigne ono

sto zeli. Ovaj broj narocito odgovara onima koji su dare-

viti za muziku i umetnost, kao i Iicnostirna sklonim dramatizovanju. Takode ovo je srecan broj za dobijanje no-

vea i poklona od drugih.

Broj 16: ovaj broj ima najeudniji okultni simbolizam. Ukazuje na cudnu sudbinu, kob koja ceka osobu, takode na opasnost od. nesreenih slucajeva. Ako se pojavljuje kao broj koji se odnosi na buducnost, onda je znak upozorenja, pa treba obratiti paznju na planove za buducnost da bi se izbegla kobna sudbina.

Broj 17: ovo je veoma spiritualan broj. Simbolise mil' i Ijubav. Predstavlja osobu koja se duhovno uzdigla nad nedacama Zivota. avo je broj "besmrtnosti", [er ime osobe ovog broja nastavlja da zivi i posle njene smrti.

Broj 18: ova] broj je povezan sa osobama sklonim svadama sukobima, drustvenim prekretnieama i revolucijama. Ponekad novae i slavu stieu borbom. (narocito u ratu). Ovaj broj upozorava na izdaju, oluje, vatru i eksploziju. Ako se broj pojavi kada se proracunava buducnost, treba ga uzimati sa krajnjomozbiljnoscu.

Broj 19: ovo je srecan i omiljen broj. Broj je Sunca, pa ga nazivaju "prine neba". Broj obecava srecu, uspeh, cast i ostvarenje planova u buducnosti.

Broj 20: broj se naziva "budenje". Predstavlja budenje plano va, ambicija kao i poziv na ostvarenje ciljeva i duznosti. Ne predstavlja materijalnu stranu zivota.

Broj 21: ovaj broj se naziva "krunom magije" i simbolizira univerzum. Predstavlja simbol easti i napretka. Kada se odnosi na ispunjenje buducih dogadaja, predstavlja srecan broj.

Broj 22: ova] broj ukazuje na dobru osobu koja je zrtva gluposti, na sanjalicu koju bude samo izuzetne opasnosti. To je broj koji upozorava na iluzije i zablude.

68

Broj 23: naziva se "kraljevska zvezda lava". Uziva zastdtu osoba na visokom polozaju, To je broj koji obecava uspeh.

Broj 24: oznacava uspeh i dobro napredovanje sa osobama drugog pola. U vezi sa buducim dogadajima ovaj broj obecava uspeh.

Broj 25: ovaj broj oznacava slogu. Medutim, ovaj broj se ne ceni kao srecan, jer je njegov uspeh dat kroz borbu i iskusenja u ranijem zivlOtu.

Broj 26: ova] broj pun je najo~bil1nijih upozorenja vezanih za buduenost. Unapred se naslucuje opasnost i katastrofa u vezi i druzenju sa Ijudima,

Broj 27: ovo je dobar broj i obecava autordtet i snaguo Osobe sa ovim slozenim brojem bi trebalo da istraju u svojim planovima i idejama i da ih ostvare u potpunosti. Za buduee dogadaje ovo je sreean broj.

Broj 28: ovaj broj pun je protivrecnosti, Oznacava osobu koja PlIDO obecava i ima veIike mogucnosti. Takode oznacava gubitak poverenja u druge, opasnost od sukoba sa zakonom i zapocinjanje zivotnog puta stalno lznova.

Broj 29: ovo je broj nesigumosti, izdajstva i obmane od strane drugih. Nagovestava neocekivane opasnosti, narocito od osoba drugog pola. Takode daje ozbiljna upozorenja u vezi sa budueim dogadajima.

Broj 30: ovo je broj osobe ~oja je mtelektualno nadmocnija od ostalih. MaterijaIne stvan [e ne zanimaju, vee samo duhovne. NajceSce je zbog toga tesko odrediti da Ii je osoba ciji je ovo broj sreena iiIi nesrecna, Sve zavisi od intelektualnih vidika osobe.

Broj ~1: ovaj broj je veoma slican prethodnom, osim sto su osobe koje predstavlja jOs vise okrenute sebi, usamljene i izolovane od drustva. Sa materijalnog stano vlsta ovo nije srecan broj.

Broj 32: ima magienu snagu kao primaran broj 5 Ili kao slozeni brojevi 14 i 23. Drli II osoba ciji je ovo broj do svoje lienosti, OV() moza biti sreean broj. U vezi sa dogadajiroa u buducnosti 'OVO je povoljan broj.

Broj 33: ima isto znacenje kao 24. Broj 34: ima isto znaeenje kao 25. Broj 36: ima isto znacenjs kao 27.

69

Broj 37: ovo [e broj srece i dobra u vezi sa osobama suprotnog pola, a takode je dobar za bilo koji vid druzenja, U vezi sa buducim dogadajima ovo je srecan broj.

Broj 38: kao 29. Broj 39: kao 30.

Broj 40: kao 31. (

Broj 41: kao 32.

Broj 42: kao 24.

Broj 43: ovo je nesrecan broj. Nesrecan [e i 1.1 odnosu na buduce dogadaje. Simbolizuje revoluciju, pobunu, razdor, kao i neuspeh.

Broj 44: kao 26. Broj 45: kao 27. Broj 46: kao 37. Broj 47: kao 29. Broj 48: kao 30. Broj 49: kao 31. Broj 50: kao 32.

Broj 51: ovaj broj reprezentuje borca. Obecava predn~t 1 uspeh .. Posebno je povoljan za osobe koje su u vojSCI. Takode je povoljan za vode u bilo kom smislu.

Broj 52: kao 43.

Data 52 broja dovoljna su za prakticnu primenu.

3.2.3. Kako koristimo primarne i slozene brojevc za tumacenje ljudskog karaktera?

Odredivanje karaktera vrsi se na sledeci nacin:

1) Nade se primarni broj rodenja osobe i na osnovu napred iznetog tumacenja primarnih brojeva procitaju "osobine coveka koje su uocljive spolja".

2) nade se primarni broj imena i doda na primarni broj :ode~ja. Karakteristiks toga broja se Citaju iz napred iznetih tumacenja brojeva 1-52.

Primer: neka se neko zove Petal' Markovic i neka je 1'0-

den 27. 9. 1961. g. .

Broj rodenja je: 2+7+9+1+9+6+1=35, OdnOS!'l0 3+5=8.

70

Broj imena: Pet arM ark 0 v 1 c 4981591563145

I I I I

27

34

9 7

7+9=16, 1+6=7.

Odnosno, primarni broj Imena je 7.

Da se kojim slucajem podudario broj imena sa brajem rodenja, onda bi ovi brojevi bili u "harmonijskoj vibraciji". U ovakvom slucaju bi se [acale .karakteristicne osobine stecene rodenjem.

" ... Ljudi osmice najcesce su usamljeni, jer ih drugi najcesce ne shvataju. Individualnost im je jako izrazena. Po prirodi su temeljni ... "

Sabere li se broj imena 7 sa brojem rodenja 8, imamo slozen broj 15. Ovaj broj nam daje "skrivene tokove sudbine licnosti".

Za broj 15 izneto je:

"Ovo je broj magije i misteoije. Osobe ovog broja se koriste svim vrstama okultizma da bi ostvarile svoje namere. Ako je zdruzen sa srecnim primarnirn brojem rodenja, moze biti veoma sreean i mocan ... "

U nasern primeru broj rodenja je 8 i sreca mu nije bas naklonjena,

Napomenimo da dodatne osobine licnosti mozemo citati, recimo, posebno iz slozenog broja prezimena (kod nas 34), a posebno iz sloZenog broja irnena (kod nas 27).

3.2.4. Kako odrediti sreean dan u mesecu?

Srecan datum bilo kog meseca odreduje se na sledeci nacin:

Primarnom broju imena dodaje se primarni broj datuma kome ispitujemo srecnost, Na prirnarni broj ovog zbira dodamo primarni broj datuma rodenja. Bro] koji se dobija daje jedan 00 52 slozena broja cija su tumacenja ranije data.

Primer: neka treba da se OOrOOi da Ii ce 25. u mesecu biti srecan za Dusana Jovica, rodenog 29. 7. 1961. g.

71

Primarni broj za Dusana Jovica je 6, tj. Dusan Jovic

69711 53145

6+9+7+1 +1 +5+3+1 +4+5=42, 4+2=6.

Primarni broj datuma koji ispitujemo je 2+5=7. Saberemo broj imena i ovaj broj, dobijamo 6 + 7 = 13,

odnosno prirnarni broj 1 + 3 = 4.

Primarni broj daturna rodenja je: 2 + 9 + 7 + 1 + 9 + +6+1 =35, 3+5=8. Dalje 8+4=12.

Sada citamo karakteristike broja 12:

"Predstavlja patnju. Takode predstavlja pozrtvovanje i skriva osobu koja biva zrtvovana planovima i intrigarna drugih."

Iz iznetog vidimo da Dusanu Jovicu 25. u mesecu nije bas naklonjen. Da bi se odredio najsrecniji dan, kao sto je uradeno sa 25. uradimo za sve ostale dane u mesecu. Na taj nacin mozemo dobiti sliku 0 tome koji su nam dani u meseeu koliko naklonjeni.

3.3. KABALA

!

Posto je kabala u izvesnom smislu vezana i za maternatiku, u informativnorn obliku obradujemo i ovu temu.

Ret'! kabala znaci "predanje". Odnosi se na usmeno predanje jevrejske religije. Sarna rec kabala upotrebljava se ad 12. veka. Sistematizovao ju je u 13. v. u Spaniji Moses Ben Sem-tov u knjizi Svetlost. Dalje razrade kabale zasnivaju se na tom radu. Inace, kabala je tajno ucenje Jevreja koje ih jepovezivalo sirom sveta. Prema ucenju kabalista bog je bezgranican, pa je polazna taeka ta da ga obican covek ne moze shvatiti. Kabalisti smatraju da je Bog stvorio svet, kombinujuci i Igrajucr se sa 22 slova hebrejske azbuke i 10 brojeva dekadnog sistema. Dusa postoji i pre sjedinjavanja sa telom. Ako se dovoljno ne proeisti, ne seli se u vise, nebeske sfere, vee se opet seli u neko telo. Dvopolna je, a telo joj odreduje pol. U svakoj reci svetih knjiga, kab~listi traze dublji, skriveniji smisao, kako om kazu "pravi" smisao. Pri tome se sluze kombinacijama brojeva koje dobijaju kao numericke vrednosti tekstova u svetim knjigama. Kabalisti veruju u Mesiju koji ce doci da spase sve Jevreje, kao i to da ce uspostaviti bozansku harmoniju. Kabala je puna magije i praznoverja. Na primer, jedan ad obreda kabalista jeste isteriv~~ nje zlog duha iz eoveka. Veruju da postoji zoo duh koji luta, jer zbog mnogih svojih grehova ne moze da se ,~seli ni u jedno ljudsko telo. Kada ipak uspe da se "ugura pored postojeceg duha u Coveku, izaziva ludslo.

Inace kabalisti smatraju da je Bog stvorio ovaj svet, ali ne neposredno, jer za stvaranje sveta treba volja i misao a one pripadaju samo ogranieenlm bicima. On svet stvara posrednim bicima, preko 10 sila koje poticu od njega. Tesile su: mudrost, razum, ljubav, snaga, lepota, postojanost, sjaj, temelj, kruna i kraljevstvo.

Sustina kabale ne moze da se shvati bez hebrejskog alfabeta i numerickih vrednosti svakog hebrejskog slova. U tabl. 9, u poglavlju "Doprinos Btblije istortiji matematike" data su hebrejska slova .i njihove numerieke vrednosti. Za kabaliste, temelj svih stvari sacinjavaju 22 glasa i slova hebrejskog alfabeta.

3.2.5. Kako odrediti sreean grad?

Znajuci ime grada mozerno videti da Ii nam [e taj grad naklonjen za zivot ili nije. Radi se sasvim [ednostavno. Izraeuna se primarni broj imena grada, kao i primarni broj rodenja. Aka se ovi brojevi slazu, taj grad narn je naklonjen za zivot. Da vidimo kojim osobama je Beograd naklonjen za zivot,

Beograd 2 9 3 2 5 1 6,

2+9+3+2+5+1+6=28, 2+8=10, 1+0=1.

Dakle, osobarna ciji je primarni broj rodenja 1 od-

govara grad Beograd. Kako se 1 dobro slaze, recimo, i sa osobarna ciji je broj 2, onda grad povoljan za osobu 1, odgovara i osobi 2.

72

73

Kabalisti se bave tumacenjem biblijskog teksta. U slovima, brojevima i pojmovima traz! se dublji smisao od onog koji ani formalno daju. Slova, brojevi i pojmovi kombinuju se slicno kao u matematici, dajuci nove zakone. Na primer, posmatrajmo rec "dam" (na hebrejskorn znaei - krv). Ona je skrivena u reci "adam" (na hebrej-( skorn znaci - covek). Sjedinjavanjem slova "a" i reel "dam" uspostavlja se krvna veza izmedu ljudskog roda

i prauzroka.

Jedna od metoda da se otkriju znacenja skrivena u hebrejskim slovdma jeste izracunavanje numerickih vrednosti (svako slovo ima brojnu vrednost, vidi tabl. 9) hebrejskih reci, Hebrejske reci sa jednakim numerickim vrednostima objasnjavaju jedna drugu. Na primer, reci "akhad" (sjedinjenje) i "ahebah" (ljubav) imaju brojne vrednosti 13. Iz toga kabalisti zakljucuju da su to dye razlicite reci jednog te istog pojma.

Zeli Ii kabalista da sazna sustinu neke nepoznate stvari, on izracunava numericku vrednost pojma koji ga zanima, tj. izracunatu vrednost svodi na "primarni broj" po principu numerologije, a svaki primarni broj od 1-9 ima svoje znacenje,

Primer a radi, objasnimo sarno broj 1 koji je ujedno i nurnericka vrednost prvog slova hebrejskog alfabeta, tj. slova "aIef".

Znacenje je: "dvojno naeelo koje predstavlja sve sto postoji, a i sve ono sto ne postoji, sve ono pozitivno i negativno, te na kraju zivota i smrt".

Evo sta 0 brojevirna u Bibliji kaze Leo Stalnaker u knjizi Mystic symbolism in bible numerals:

"Vaznost numeriekog simbolizma za nase stare iznikla je mazda iz cinjenice da su hebrejska slova u prapocetku hila brojevi i da je Biblija, u stvari, sastavliena od razlieitih grupa, odnosno kombinacija hebrejskih slova, te da je tek kasnije doslo do opsteg uverenja da se istinsko znacenje, odnosno ispravna interpretacija maze postici sarno ako se odredi numericka vrednost tih slova."

Monogramski krst iz 5. veka (nalazi se u Umetnil:ko-istoriiskom muzeju u Beeu)

74

75-

IV MATEMATIKA I RELIGIJA

I

4.1. UVOD

Mozda nema oblasti ljudske misaone delatnosti, koja, se ne dodiruje sa drugim oblastima. MoZda ce nekom da se ucini cudan naslov ovoga teksta, ali eim nam se da ce sve biti ~asnije i realnije kada kazemo ponesto 0 maternatici i religiji. Kazemo ponesto, jer su fzvori za ra-· zradu ove teme neiscrpni,

Tema zahteva obiman i slozen posao. Nemamo pre-· tenzija za nekom dubljom naucnom obradom ove teme. Cinjenice koje cemo izneti Imaju za cilj da nam daju ide-· ju 0 tome sta bi eventualno moglo da se proueava pod naslovljenom temom. Najvise cemo se osvrnuti na hriscanstvo, a u delu "MarternatiJka u religioznim knjigama" bice reei i 0 islamu. Cini nam se da je terna "Matematika. i religija" malo proueavana kod nas, a i u svetu, i da bi njeno proucavanje bilo lep prilog istoriji matematike. Sta bi dakle moglo da se proucava pod naslovljenom temom?

4.2. NEKI HRISCANSKI MATEMATICARI SREDNJEG~ VEKA

Pomenucemo nekoliko hrfscanskih matematicara da. bismo odslikali samo jednu komponentu naslova "Matematika i religija", ne navodeci ostale. Slicno mogu da se proucavaju muslimanski matematicari, ili matematieari. neposredno vezani za bilo koju drugu religiju.

77

Posle propasti zapadne imperi]e 476. g., grcko-rtmsku -civilizaciju odrzavaju manastiri i obrazovani pojedinci,

Diplomata i filozof Anicije Manilij Severin Boecije pise delo Osnovi aritmetike koje se koristi tokom vekova i koje predstavlja odraz tadasnjih znanja iz matematike. On 524. god, gine kao mucenik za katolicku veru. Novi feudalni period nastupa posle nestanka privrede stare Rimske imperije. U ovom periodu maternatika stagnira, ali se takva kakva je, ipak odrzava u manastlrima.

Od maternaticara tog perioda moze se izdvojiti matema"ticar-svestenik Alkuin (Alcuiin, 735-804). Napis¥ je knjigu Zadaci za gimnastiku uma, sto je imalo velikf uticaj na pisce udzbenika kasnijih vekova.

Francuski kaluder Gerbert napisao je nekoliko matematickih traktata. On 999. g. postaje papa Silvester II (Sylvester II - Gerbert, 940-1003). Bio je [edan od prvih maternaticara Zapada koji je proucavao maternati'ku arapskog sveta.

Baveci se religiozno-filozofskim problemima, sveste-na liea dolaze do rezultata koji imaju matematicku vrednest. Kenterberijski arhiepiskop Tomas Bradvardin (Thomas Bradwardine, oko 1290-1349) proucava zvezdaste poligone. Episkop Nikola Orezmus (Nicolaus Oresme, 1323-1382) pise 0 velicinama oblika oko 1360. g. gde grafioki uporeduje vrednosti zavisno i nezavisno promen.Ijive,

4.3. UTICAJ RELIGIJE NA MATEMATICKO STVARALASTVO VELIKIH MATEMATICARA

na, a zatim pronalazenjem puta, gde je brzina data u funkciji vrernena. Dakle, Njutn do pojma izvoda dolazi proucavanjem stvarnog sveta.

Ruder Boskovic se oformio i radio u okviru jezuitskog reda. Zanimljivo je prouciti kako je njegova duboka religioznost uticala na njegovo stvaralastvo. Mozda ga je bas ta religioznost sputala da se vise razmahno u savremenoj matematici, konkretno u infinitezimalnom racunu. On mje priznavao beskonacno u njegovoj ostvarivosti, vee u njegovoj mogucnosti, Bog je beskonacan, ali je n edodirlj iv, ako se ostvari beskonaeno, ostvarics se i Bog, a to nije mogucno,

Mihailo Petrovic - Alas nije ispoljavao religloznost, Sledeci logiku istrazivanja, dolazi do neceg sto je istovremeno i predmet otkrovenja.

"Petrovic postavlja pitanje da Ii pored pojedinosti koje su vezane za broj i velicinu ired, ima i drugih fenomenoloskih pojedinosti koje bi 'bile to same po sebi', bez potrebe da ih dovodirno u vezu sa brojem, velieinom i redom? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, veli nas maternaticar, moramo stati na [edno 'uzvisenije glediste' i uzeti u posmatranje 'ne bice i fakte pojedinih naucnih oblasti, vee odjednom celokupan svet bica i fakata'. U tom beskrajnom sarenilu disparatnosti pojava mogucno je sagledati zajednicke pojedinosti, zajednicke erte i odlike koje, sa zauzetog gledista, zapaza bilo neposredno posmatranje, bilo dublja i suptilnija naucna analiza, bile poetska irrtuicija."

"U ovakvom razmatranju Petrovic nalazl mogucnost da nasa ljudska svest 'preslikava jedan skup bica i faktora na drugi jedan njemu sasvirn disparatan skup koji sa njime, po svojoj konkretnoj prirodi, ne mora imati nicega zajednickog ali pri cemu slika i original ipak imaj u zajednicki skup odredenih pojedinosti' ... ,Sve Cinjeniee u neizmernoj vasioni einjenica i njihovom beskrajnom sarenilu imaju u svojim sustinama zajednickih pojedinosti ... sto nas vodi zakljucku da i nas matematicar vidi sustinu stvari ne u [ednoj monolitosti, vee u jednom, a to jedno je u isto vreme i srediste odnosa" (v. [31]).

Petrovic je ziveo i odrastao u svestenickoi porodici.

Otac, profesor bogoslovije u Beogradu, rano umire, pa vaspitanje preuzima deda Novica, paroh pri Sabornoj crkvi u Beogradu. Nesumnjivo je da navedeni nacin razrni-

Izucavanje uticaja religije na maternaticko stvarala-stvo velikih matematicara, naucni je izazov za jednog istoricara matematike. Naucna istina je jedna, ali putevi dolaska do nje su mnogi, Ociti primer za to su 'Njutn i Lajbnic i njihovi putevi dolaska do pojma izvoda. Lajbnica do pojma izvoda dovodi njegovo fi-

lozofsko glediste 0 tome da se bilo kakve promene desavaju postepeno, bez ikakvih skokova ("zakon kon.tinuiteta"), Njutn do pojma izvoda dolazi resavajuci naj.pre problem pronalazenja brzine kretanja u datom tre-

nutku vremena, gde je predeni put dat u funkeiji vreme-

,8

79

sljanja naseg velikana matematike ima korene u njegovom vaspitanju.

Izneli smo dva primera, da se vidi na koji nacin moze da se proucava naslovljena tema.

Na slican riaein mogu da se proucavaju pojedini rez~ltati istaknutih i religioznih matematicara Kopernika. Tiha de Brahea, Ferma, Paskala, Dekarta, Njutna, Lajbrrica, Ojlera, Kosija itd.

Ojler pise knjigu Pokusaj odbrane natprirorlnog otkrovenja, a Njutn se bavi izracunavanjem drugog dolaska Hrista na Zemlju.

U zakljucku ovog dela kazimo i to da nisu sv/velikani bili religiozni, niti naucne istine mogu da s~ dele na a~eistic~~ ili religiozne. Medutim, ako se zna da je neko bio rehglO~a.n, treba proucit] da li mu je ta religloznost po?,-ogla IIi ~metala da se razmahne ili bude sputan na svojim putevima dolaska do naucne istine.

4.4. UTICAJ CRKVE NA RAZVOJ MATEMATIKE

Moze da se prouci da Ii je crkva kocila Ili podstical~. razvoj matematike. Poznato je da je za vreme Teodosija I Velikog (rimski car 347-395) §liskop Teofil rukovodio spaljivanjem hrama Oziri Gati u kome je bila smestena cuvena aleksandrijska biblioteka. Za vrerne Teodosij.a II (vizantijski car, 401-450, dao je kodeks), episkop !GrHo nareduje da se raspne Hipatija, jedna ad prvih zena koja je bila naucnik i matematicar.

U Teodosijevom kodeksu pise:

_ .. "Nemo consulat haruspicem aut mathematicum" (niko da ne trazi savet od vraca i matematicara),

. Justinijanov kodeks koji je izasao u avgustu 529. godme sadrzi zakon pod zaglavljem: "De maiejicus, ma~he~ticis et caefaris similibus" (0 zloeincima, matematicarlma.i njima slicnim). Tu stoji paragraf "ars auiem. mathemattca damnabilis interdicta est omnino" (potpuno se zabranjuje matematicka vestina dostojna osude),

Moze se govoriti 0 zlokobnoj inkviziciji koja je oterala na lomacu mnoge naucnike, ali moze da se prouci i to kakn je pravoslavna crkva podrzavala nauku. U ma~astlrU Savina kod Herceg Novog, gde je i Njegos UClO skolu, nalazj se dokument iz doba Galileja gde srpski mo-

80

nah objasnjava narodu pomracenje Sunca Meseca po Kopernikovoj astronomiji.

4.5. DODIRNE TACKE MATEMATIKE I RELIGIJE

Iz.lisno bi bilo govoribl 0 tome da matematika zamE'-' njuje religiju ill obrnuto. Matematieke teoreme se ne resavaju molitvama, niti se teorernama moli. Za istoriju matematike moze bill od znacaja apstraktan nacin razrnisljanja 0 Bogu, kao 0 Svetoj Trojici. Ovaj nacin razmisljanja je u hriscanskom svetu doveo do shvatanja broja kao apstraktnog pojrna. Da bi nam bilo jasnije kolika je apstrakcija hriscanski Bog i koliko se to granici sa maternatiekom apstrakcijom, Iznecerno dogmu 0 Svetoj Trojici: "Bog je jedan po sustini, ali trojican po svojim licirna, koja su vecito razlicna medu sobom 'po vecitim lienim svojstvirna' dok su 'u svemu ostalom istovetna. jednaka, ravna i jednosusna po bozanstvu'" (v. [12], [13]). Sva tr'i lica su po bozanstvu istovetna. Sin i Duh su bespocetni uodnosu na vreme, ali istovremeno su pocetni u odnosu na uzrok Boga Oca.

Apstrakcija dogme 0 Svetoj Trojici moze da nas podstakne da razmisljamo 0 broju pre hriscanstva i posle nje~a. Kod Pitagore, Euklida i Platona susrece sebroj podignut na jedan nivo apstrakcije, ali nigde se broj tri (Sveta Trojica) i broj jedan (jedna sustina) ne susrecu na tolikom nivou apstrakcije. Lajbnic [edinicu predstavlja kao Boga, dok nulu predstavlja kao prazan prostor.

Prema matematicaru Dantzigu, da bi se matematika postavila na cvrste osnove, teZi se da se izdvoji do "intuitivnih ideja". Ovo ne moze u potpunosti da se ostvari, maternatika ne moze da se zasniva na eistom razumu . Slicno i religija, ne tezi da "potpuno odstrani intuiciiu od religioznih istina, vee sarno cia ne dozvoli da te religiozne Istine budu ostecene sarnom intuicijom" (v. [12]).

4.6. MATEMATIKA U RELIGIOZNIM KNJIGAMA

Prethodno izneti sadrzaji predstavljaju zanimljivu temu i zahtevaju mnogo izucavanja. Jedna od komponenata "Matematilke i religije" [este "Matematika u religioznim knjigama".

>

I

.

81

Na temu pod nazivom "Matematika u religloznim knjigama" govorio sam septernbra 1987. g. na Matematickom institutu u Beogradu u okviru seminara iz istorije matematike.

Kao sto je poznato, glavne svetske religije su: brarnanizam, budizam, konfucijanizam, muhamedanstvo i hriscanstvo, Sve te religije imaju svete knjige. Neke su knjige otkrovenja, a neke knjige nazora. Mi cemo pod svetim knjigama podrazumevatiknj ige otkrovenja, kako religiozni ljudi kazu, pisane od strane coveka, ali pod neposrednim "rukovodstvom bozijim", Iznecemo maternatiku iz Kur'ana i Biblije, svetih knjiga muslimana i hris-

cana, (

Kakvu matematiku treba trazit; u njima?

Blazeni Avgustin kaze: "Mi ne citamo u evandelji da je Gospod rekao: 'Poslacu duha koji ce yam objasniti kretanje Sunca i Meseca, stoga sto mi imamo biti hriscani, a ne astronomi'''. Dakle, jasna je na:mena religioznih knjiga. U njima necemo traziti epohalne Cinjenice, ali je zanimljiva njihova matematicka konstrukcija.

Mozda bi druge nauke nasle sebe u svetim knjigama vise nego matematika,

Na primer, nauka je u 18. i 19. veku utvrdila osnovni zakon prirode da se ni najmanji delic materije, kao ni najmanji delic energije ne mogu sami od sebe, niti Ijudskom vestinorn, ni stvoriti ni unistiti. Biblija mnogo vekova ranije kaze: "Domah, da 810 god tvori Bog, ono traje do vijeka, ne moze mu se nista dodati, niti se od toga moze cduzeti" (Knjiga propovednikova, 3, 14).

Na [ednom mestu Jov kaze: "Bog krece Zemlju sa mesta njezina" (J ov, 9, 6).

Bilo hi mnogo ako bismo iznosih teoriju 0 postanku nase vasione, ali kazimo sarno to da se stvaranje sveta po Bibliji, "biblijski sestodnev", i stvaranje sveta po prirodnim naukama u potpunosti podudaraju. Biblija ne daje stvaranje do u tancine, kao prirodna nauka, ali periodi stvaranja, sta je kojim redom napravljeno, redosled stvaranja nebeskih tela, biljaka, zivotinja- i coveka u potpunosti se podudaraju. Prirodnjak je Citajuci Bibli.7u mogao da se inspirise, ne da je odbaci. Opsirnlje izlaganje o biblijskom sestodnevu i tumaeenjima stvaran]a sveta prema prirodnim naukama moze se naci u knjizi Lazai a Milina Nauimo opravdanje religije. (v. [41]).

Teonija nastanka sveta putem "velike eksplozije" moze da se nade u Kur'anu.

(Po ovoj teoriji, pre vise milijardi godina, nas svet je bio [edan komad materije, a onda je doslo do "velike eksplozije" u jezgru te ogromne mase i veliki komadi materije razleteli 5U se na sve strane. Tako je nastao nas Suncev sistem i sve ostalo, komadi joS plove svoj im putanjama. Svemir se povecava, a galaksiije razmicu),

Sta a tome kaZe Kur'an? "Zar ne znaju nevjernici da su Nebesa i Zemlja bili [edna cjelina

pa smo ih mi raslromadalIi.? ... " (Kur'an, 21 : 30)

,,1 njegovo (Alahovo) su djelo i noc i dan

i Sunce i Mjesec

sva (nebeska tijela) plove, svako po svojoj putanji"

(Kur'an, 21 : 33)

Aka bi se posmatrale "svete lmjige" starih Indijaca (Dzainista, Budista itd.) tu bi 5e naslo viSe nauke. To j.e razumljivo, s obzirom na prirodu ovih religija. To su religije nazora, kao i postizanja vrhovne moci duha .. Kod Dzaina su narooito bili zanimljivi radovi iz oblasti matematike. U jednoj od ranokanonskih knjiga Sthahanga-sutri (1. vek. p.n.e) nabrojani su razliciti vidovi maternatickih operacija,

U SuZva-sutrama za broj 'it (Pi) uzima se broj 'it = 3 do 3.16.

U Surja-sidhati 'it = 3.06 do 3.08. U verskim knilgama Dzaina susrece se vrednost 'it = V 10. U jednoi kInjizi za 'It = 3.1416 S'U&eCetno slede6i tekst:

"Na 4 dodaj 100, pomnozi sa 8 i svemu t~me dod~j 62000. Ono 8tO dobijes, priblizna je vrednost oblma kruznice, ako je njen dijameter 20000" (v. [8]).

82

83

4.6.1. Matematika u "Bibliji"

4.6.1.1. 0 "Bibliji"

100 g. pre Hrista. Tekst ovog spisa u potpunosti se slaze sa danasnjim tekstom Biblije. Takode je 1935. g. pronaden fragment Jovanovog jevanaelja (Novi zavet) koji potice iz doba cara Trajana (98-117) i koji takode svedoci 0 autenticnosti danasnjeg Jovanovog jevandelja. Stari delovi Biblije pisani su starojevrejskirn jezikom (odumro oko 200 g.p.n.e.). Kasniji zapisi su na ararnejskom [eziku. Novozavetne knjige pisane sou na grckom jeziku.

Autenticnost prevedenih knjiga cuvana je i time lito su osnivana prepisivacka drustva,

Prevodi Sta7'og zaveta na grcki jezik nastaju [zmedu treceg i drugog veka pre nase ere, u Aleksandriji, Taj se prevod zove "Prevod sedarndesetorice", jer je na prevodenju radilo 70 prevodilaca. Na stari slovenski jezik sa grckog Bibliju prevode Cidlo i Metodije (9. vek),

Naucna istraZiiJvanja (videtd [2], [11]) potvrduju Bibliju kao istorijsku knjigu. Mesta, dogadaji i licnosti su ponekad do tancina opisani istinito. Bibli.ja je danas prevedena na 1120 [ezika i dijalekata.

Bibliju ne citaju samo vernici. Ona je zanimljiva Iilozofima, knjizevnicima, nauenicima, istoricarima itd, Nju je podjednako citao i proueavao Marks, kao i Martin Luter. Ona je istorija jednog naroda i jednog podneblja, istorija jevrejskog naroda, Neki su dogadaji konkretni, sa imenirna i prezimenima careva, ljudi, mesta itd.

Mi cemo u njoj traziti matematiku, pesnici ce se napajati Solomonovom pesmom nad pesmama, filozofi tumacenjem postanka sveta, naucnici ce razmisljati 0 polaznoj snaz i koja je stavila kosmos u pokret, istoricari ce dobiti najcesce [edina svedocanstva 0 starome svetu, vernici ce u svirn dogadajima iz Biblije videti boziji prst. Dakle, ana je knjiga za svakoga i ne treba je odbacivati samo zato sto vermici tvrde da je pisana "boZiijom mudl'08(:U" .

Sl. 13 Jevrejska tora

BibUja predstavlja zbirku verskih propisa hriscana i Jevreja. P:isanje Biblije pocelo joe pre skoro 35 vekova, a samo pisanje trajalo je 16 vekova. Prvi njen pisac je Mojsije. Deli se na Stari i Novi zavet, a zajedno irnaju 66 knjiga, Stari zavet se jos zove Jevrejska BibUja i opisuje dogadaje pre rodenja Hrista, a novi opisuje zivot Hris~~ i del~ apostola posle Hrista, Novi zavet poeinje da se pisa 50-1h godina nove ere. Za dogadaje iz Bibl1je pre pocetka nj enog zapisivanja znalo se iz usmenih predanja. Zbog toga nije cudno sto su pronadene veoma slicne legends koje datiraju iz mnogo ranijeg doba od Mojsija 1 koje govore 0 Istovetnim dogadajima koji se nalaze u Bibliji. Originabni zapisi pisani su na pergamentu ill papirusu. Do danasnjih dana nisu sacuvani. Isti su prepi~vani i umnozavani. Autentienostoriginala je do dimas sacuvana, 0 cemu svedoce ctkrica iz 1947. g. Naime, na severnoj obali Mrtvog mora, u jednoj pecini Vadi Kumrana pron:~den je (za sada) najstardji rukopis biblijskog teksta Knjige proroka Isaije, Dokazano je da je prepisan

84

4.6.1.2. Magicni broj sedam 4.6.1.2.1. Veciti broj sedam

Nijedan broj ne uziva toliko postovanja kao broj sedam. Za Pitagoru i njegove sledbenike to je "nevin" broj. Jedini je broj manji od deset koji nije ni cinilac ni proizvod drugih (broj 2 se, na primer, sadrzi II 6, 8 i

85

dele neba. Englezi veruju da je sedmo dete predodredeno da cini cuda.

Islam raspolaze sa sedam naziva za bozije sveznanje

a Kur'an govori 0 7 spratova pakla. . ,

Uopste, eela priroda odise brojem sedam.

Spektar se sastoji taeno od sedam boja, Pomesa Ii se sedam boja zajedno, dobija se svetlost. Svakih sedam godina ljudsko bice se potpuno menja i obnavlja. Kod mnogih bolesti kriticni dani su 7, 14. i 21. Svaklh sedam dana Ijudski puls je sporiji. Godine 7., 14., 21. i 35. u ljudskom zivotu su najznacajniji periodi za razvoj duha i tela. Inace, i godina klirnaksa, narocito 49. (7 X 7), takode je vezana sa brojem 7.

Od pamtiveka covek meri vreme prema mesecevim menama, a svaka traje oko 7 dana.

Period gravidateta je 280 = 7X40 dana. Misevi donose na svet male miseve posle 21 = 7 X 3 dana. Slicno: pacov posle 28 = 7 X 4 dana; maeka posle 56 = 7 X 8 dana; pas kroz 63 = 9X7 dana; lay kroz 98 = 7X14 dana; ovea za 147 = 7X21; patka za 28 = 7X4 itd.

Naucnici odreduju godine zivota zivih bica tako sto godine sazrevanja pomnoze brojem 7 ili brojern 14. Na primer, ako covek sazreva do svoje 20. godine, vek njegovog zivota je 140 godina. Zasto eovek ne zivi toliko, krivi su svi spoljni cinioci koji ga prate kroz Zivot. Covek na svom lieu ima sedam otvora (dva uha, dva oka, dve nozdrve i usta), dete u sedmom mesecu dobija zube, a u sedmoj godini ih menja.

Cvece koje se ne ukrsta mesanjern sa drugim evecern ima sedam latica. U prirodi je tesko naci cvece koje se ne ukrsta sa drugim cvecem, tesko je naci cist tip. Takvo cvece jeste, na primer, lotos. Buda uzima lotos kao amblern svoje religije.

Za slovenske prosvetitelje, Cirdla i Metodija, tvrdi se da su imali 7 ucenika (sedmocislenika).

10; broj 4=2X2 itd, dok za sedam ne va~ nesto slieno), Nosio je we boginje Palade Atene i smatran je simbolotn bozanstva, Stari Groi su zoali za sedam planeta - Veneru, Mars, Sunee, Jupiter, Saturn, Merkur, Mesee (smatrali su da su Sunce i Mesee planete), Takode su znali za sedam svetskih euda - Zevsovu statuu u Olimpiji. Kolosa sa Rodosa, Artemidin hram u Efesu, mauzolej na Halikarnasu, svetionik na Farosu, piramide u Egiptu, visece vrtove Vavilona.

AntiCki gradovr Vavilon, Rim i Jerusalim podignuti su na sedam brezulj aka.

N arod veruje da nesreea snalazi sedam godina onoga

ko razbije ogledalo, I

Bajke pocinju reeima "iza sedam brda ... " "iza sedam mora .. ." iitd.

Jevrejski hramovi sadrze sedrnokrake svecnjake koji predstavljaju simbol "ve6ne svetlosti koju od sunca odrazavaju sedam planeta". Hramovi su takode sadrzavali po 7 oltara.

Slika 14. Jev.rejski sedmOkraiki sveenjak, simbol "veene svetlosti ikoju od 5U1llca odraZavaju sedam planeta"

Nedelja ima sedam dana. Panova flauta 7 rupica, a Apolonova lira je imala 7 iiea.

Prema verovanju starih Egipeana, dusa pokojnika prolazi preko sedam odmorista. Buda uCi da se do Nirvane dolazi kroz sedam stupnjeva, a Vavilonci su gradili Pirarnide sa 7 stepenica koje su simbolizirale pojedine pre-

4.6.1.2.2. Broj sedam u Bibliji

J edan ad najomiljenijih i najvise izgovaranih bro[eva kod starih Jevreja i hriscana jeste broj sedam. Taj broj je utkan i u njihovim svetim knjigama. Hiljade lju-

86

87

-di je citalo Bibliju, a da nije moglo da zapazi zakonito pojavljivanje broja sedam u njoj. Nezavisno od zakonitog pojavljivanja, broj sedam i pri formalnom citanju kao da "bode oci" citaocu: u Egiptu je bilo sedam godina izobilja i sedam godina gladi; kada je grad Jerihon kapitulirao u roku ad sedarn dana, narod i sedam svestenika koji su imali 7 truba marsirali su okolo grada 7 puta; svake sedme godine zemlja Izraelaca se ne obraduje; Solomon je sedam godina zidao hram, a posle zavrsetka se-dam dana je slavic: rob Jevrejin moran je biti osloboden .sedme godine ro.bovanja; postoji sedam andeoskih cinova.

U poslednjo~ knjizi Biblije - knjizi Otkrovenja na oko 30-tak stranica broj sedarn se pojavljuje vise od pedeset puta. I

. Kako obradujemo broj 7 u Bibliji, navodimo sledeci ~t1h iz knjige Otk~ovenja: "Po:tom u desnicl onega koji ]e sedeo na prestolju opazih knjigu ispisanu unutra i izvaria i zapecacenu sa sedam pecata".

. Postoji mnogo dublja zakonitost pojavljivanja broja sedam u Bibliji od formalnog pojavljivanja. Ruski naucnik dr Ivan Panin (1855-1942) pedeset godina radi na numer~los.kim. otkrieima u Bibliji. Iza njega je ostalo 40.000 ispisanih stranica 0 matematickoj konstrukciji 8:blije.

•. Mnogt r:~uenici. pokusavali, su da iz izvesnog fonda reci konstruisu neki tekst koji hi imao slionu numericku zavisnost kao u Bibliji, ali sve je bilo uzalud. Izraeunata je verovatnoca da se numericka konstrukcija, bazirana na broju sedam, pojavi slucajno. Ta verovatnoca se krece o.~o n~le. Dr Panin na osnovu zapletenog sistema pojavljivanja broja sedam u Bibliji pokazuje, da ako se originalno.m t,e~stu doda ili oduzme makar i jedno slovo, to s~ primecuje '. Ovo je vrlo cudno, ako se zna da je Biblija plsa.~~ . u _penoduod 1600 godina, kao i da su je pisali razliciti ljudi, razlicitog obrazovanja i u razhcitim podnebljima.

Nemoguce bi hilo izneti sve ono sto je dr Pan in, pronasao, jer je na o1Jkrivanju radio 50 godina, svakodnevno od 16 do 18 san.

Bice iznete samo neke cinjenice koje ce verovatno biti zanimljive e~taocu.

Prui stih Mojsijeve knjige Postanje

To je ujedno i prva recenica U Bibliji, a glasi:

"U pocetku stvori Bog Nebo i Zemlju".

- - - -

Maternaticke zakonitosti u njoj su ispitivane na iz-

vornom tj. na starom hebrejskom jeziku. U toj recenici pojavljuju se sledece zakonitosti:

1. Broj hebrejskih reci u ovom stihu [e tacno 7.

2. U ovih 7 rect je 28 = 7 X 4 slova.

3. Prve tri reci sadrze subjekat i predikat recenice (hebrejske prve tr.i re6i u prevodu glase: "U pocetku stvort Bog"). Broj slova u te tri reci je 14 = 7 X 2.

4. Sledece 4 reci Cine objekat reeenice (u prevodu "Neboi Zemlju") broj slova ute 4 reci je 14=7x2.

5. Tri vodece reci su "Bog" - subjekat; "Nebo" - objekat; "Zemlja" - objekat. Broj slova u sve tri reci je 14=7X2.

6. Najkraca rec se nalazi u sredini, Broj slova u reci leva ad nje je 7, a isto tako i broj slova reci desno ad nje iznosi 7.

7. Navedene vodece reb: "Bog", "Neb-o" i "Zemlja" imaju numericku vrednost 86, 395, 296. Njihov zbir je 777=7 X 11.

8. N umericka vrednost glagola "stvorio je" jeste 203=29X7.

Knjiga po Mateju, prva glava, stihovi 1-17

Stihovi 1-17 mogu da se podele na dve glavne sekcije. Prva sadrzi stihove 1-11, a druga 12-17. Iznosirno delic nurnerickih karakteristika ovih sekcija.

Prva sekcija (stihovi 1-11):

1. Broj grckih reci koje se koriste u prvih 11 stihova je 4.9 (7 X 7) (rnisli se na razlicite reci, ne brojc se, ako se pojavljuju vise puta).

2. Broj slova u tih 49 reci je tacno 266 (38 X 7).

Napomena: Jevandelje po Mateju je novozavetna knjiga leola opisuje zivot i Tad Isusa Hl'ista. Oraginalrri tekst je pi san na grckorn jez.iku. Prva glava in.a.ce opisuje Hri&tov rodoslov.

88

89

3. U tih 266 slova ima 140 (20 X 7) samoglasnika i 126 (18 X 7) suglasnika.

4. Od 49 reci, 28 pocinju samoglasnicima, a 21 su-

glasnicirna.

5. Od 49 reci, 42 (7 X 6) su imenice, a 7 nisu.

6. Od 42 imenice 35 je vlastitih, a sedam zajednickih.

7. Broj slova u tih 7 zajednickih imenica je tacno 49 (7X7).

8. 35 vlastitih imenica pojavljuju se tacno 63 (7X9) puta.

9. U 35 vlastitih imena na 28 mesta su muska imena, a sedam nisu,

10. Tih 28 rnuskih imena pojavljuje se 56 (8 X 7) pu- / ta (posmatraju se prvih 11 stihova),

11. U prvih 11 stihova pominju se tri zene. Broj grckih slova u njihova tri irnena je 14.

12. U tom delu pominje se samo jedan grad i to Vavilon. Broj grckih slova u ovorn imenu je tacno 7.

13. Od 49 razlieitih reel u prvih 11 stihova 14 reci pojavljuju se po jedanput, a 35 (7 X 5) vise puta.

14. Od tih 49 reci, 42 reci se pojavljuju sarno u jednom obliku, a sedam u vise oblika,

Sliene karakteristike postoje i za stihove 12-17, prve glave Jevandelja po Mateju.

Zapanjujuce je da numencka vrednost svih reci stihova 1-17 iznosi 42364=7X6052.

Prva glava navedene knjige ima 25 stihova. Kao sto prvih 17 stihova sadrzi navedene karakteristike, slicno moze da se nade i za stihove 18-25. Na primer:

1. Broj razlicitih grckih reci u stihovirna 18--25 je 77 (7 X 11).

2. Numericka vrednost svih tih reci je 51247=7X7321.

3. Od 77 grckih reci, 28 koristi andeo, govoreci J 0- sifu.

4. Nurnerieka vrednost tih reel je 21042=7X3006.

Za drugu glavu JevanaeZja po Mateju navodimo dye karakteristike:

1. Broj razlicitih grckih reci u drugoj glavi je

161 (7X23). .

2. Broj grckih slova u ovim recima je 896 (128 X 7).

90

Sve novozavetne knjige obiluju neverovatnim mnostvom Cinjenica vezanih za broj sedam. Vee smo rekli da je tesko izneti ih sve, jer predstavljaju pedesetogodiSnjd rad doktora Panina.

Ono sto stvarno predstavlja matematieki kuriozitet BibZije jeste zakonito pojavljivanje broja sedam kroz celu Bibliju, a ne samo III pojedinim knjigama. Rekli smo "ku-riozitet", jer je Biblija pisanaod razldcitih Ijudi i to 16 vekova. Na primer, medu mienima biblijskih pisaca stoje vekovi, kao i razlicita podneblja. Evo nekih karakteri-· stika vezanih za ta irnena:

Broj pisaca Starog zaveta koji se navodi u Bibliji jeste 21 (7 X 3). Numerieka vrednost svih ovih hebrejskih imena je 3808 (7 X 544). Od ovih pisaea Starog zaveta, u Novom zavetu se navode taeno 7. Nurnericka vrednost ovih sedam imena iznosi 1554 (7 X 222). Najcesce spominjano ime u Starom zavetu je David. Ono se pominje na tacno 1134 (7 X 162) mesta. Irne Jeremija pojavljuje se u 7 knjiga Starog zaueta .i 'to u 7 razliCitih formi hebrej--

skog. Pojavljuje se taeno 1.4Y. (7 X 21) pu~a u s~d~~ ~njlga Starog zaveta. Irne MOUSlJ3, prvog p1S~ BtbhJe ~~sto-rican smatraju da je Mojsije napisao prvih pet knjiga), nalazi se u Bibliji na taeno 847 (7 X 121) mesta.

Zarrimljivo je pogledati kolika je verovatnoca da se konstrukcija Biblije kakva je izneta (a jOs vise ~akva n_aovom kiratlrom prostoru nije izneta) desi sluea] no. 00l-rna koji su malo vise upuceni u matematiku mece biti tesko da shvate nacin dobijanja verovatnoee, a druglma os-tavljamo da nam veruju. Neka, recirno, trazlmo verovatnocu da se u jednom odeljku [avi sarno [edna karakteristika sa brojem sedam (deljivost brojem sedam) i to na slucajan nacin. Ta verovatnoca ce iznositi 1/7 (jedan prema sedam). Dalje, verovatnoca da se na slucajan nacin dese dye karakteristtke sa broj em sedam je (1/7) X X(1/7)=1/49. TraZlimo Ii, recimo, da se u jednom tekstu desi samo 24 razlicitih karakteristika sa brojem sedarn na slueajan nacin, dobicemo vero~at~oe~ 1/191581231380566414401. Medutim, mnogi delovi Bt~hje poseduju daleko veci broj karakteristika od 24. Kolika. je gornja verovatnoCa, mozemo da shvati~o, ak? z?amo da za sanse u obicnom Zivotu da se nesto desi ,,]edan

91

prema 10000", kazemo cia su skoro nemoguce. Mozda su .slicne sanse, ako u vrecu stavimo de love sata i muckajuci ocekujemo da se na slucajan nacin sklopi sat.

Numericka otkrica resavaju problem "broja knjiga" u Bibliji. a cemu se zapravo radi? Postoji mnogo starih :knjiga koje velicaju Boga i koje govore oodnosu coveka .i Boga. Medutirn, nisu sve unete u Bibliju. Unete su samo one, za koje su crkveni velikodostojnici tvrdili da su pisane pod "neposrednim rukovodenjem vise sile - .Boga", Takve Imjige su knjige otkrovenja, Stare kniige koje se 1:lpotrebLjavaju pri bogosluzenjima, a ne srnatraju se za knjige otkrovenja zovu se apokrifne knjige. Rirnska .i grcka katolicka crkva ukljucuju u Stari zavet 14 ap~ k~'ifn~h knjiga koje protest.anti ne ukljucuju. Apokrifi jsu prsarn od 800 do 100 godina pre nase ere. Ako se posmatra svih 66 biblijskih knjiga (bez apokrifnih) u njima ce se naci nenarusena harrnonija broja sedam, Doda Ii se .bilo koja nova knjiga, harmonija broja sedam se narusava, Sa tog stanovista Biblija koju upotrebljava rimska i grcka katolicka crkva nije tacna.

Uvazavajuci ogroman trud dr Panina, molimo citaoce da kriticki pristupe iznetirn cinjeeucama vezanim za broj sedam u Bibli_ji. Treba .izvrsiti lien! uvid u delo dr Panina i to proveriti citajuci Bibliju na njenom original.nom jeziku. Na zalost, mi smo imali sarno jedan izvor (v. [33]). Ipak, prostim brojanjem iznetih cinjenica ve.zanih za broj sedam u Bibliji moze da se utvrdi da li [e ovaj kratak prikaz istinit Hi ne.

Sto se tice verovatnoce da je sve to moglo slucajno da se desi, ona se krece oko nule, dakle, "dogadaj je skoro nemoguc". Medutim, kako se u prirodi desavaju "nemoguce" stvani tako je i zakonitost sa brojem sedam mogla da bude slucajna. Ako i nije slucajna, mogao je cia je osrnisli eovek S obzirom na neispitane gran ice .ljudskog uma.

. Poslednje dye recenice iskazuju razmisljanje skep-tIka. Dopustimo i razmisljanje drugih i trecih. Druzi (ve~~ici) u svemu ce naci jedan savrseni (boziji) urn, l.">a tre~l, u koje spadarno i mi, ostace bez odgovora na pitanJe "kako je mogln sve to da se desi ?" uz puno uva.zavanje c.injenica koje izazivaju cudenje.

4.6.1.3. Matematicka konstrukcija Davidovih psalama

Posmatracemo divne Daouioue" psalme za koje mnoz! kazu da su takvi da bi u danasnje vreme Dav.id za njih dobio Nobelovu nagradu. Njih mozete procitati u Bibiiji, a one sto ne maze da se procita i sto je mnogim citaocima izmicalo ispred ociju, to je njihova matematicka konstrukcija.

119. psalam Davidove knjige najduzi je i nosi naziv "zlatna azbuka". Podeljen je na 22 dela, od kojih se svaki sastoji od po 8 stihova. Svaki deo pocinje jednim od slova jevrejske azbuke (jevrejska azbuka poseduje 2Z slova). Pogleda li se 119. psalam, videce se da su pocetna slova svakog od delova naglasena. Svaki stih cini jampski tetrametar (sastoji se 1Z 16 slogova naizmenieno kratkih i dugih),

Akrostih sa hebrejskom azbukom je fascinantan, s obzirom na vreme kada je pisan i s obzirom na to da se tada pisalo bez poglavlja i sekcija, u jednorn nizu. Zanimljiva je dalja geometrijska konstrukcija 119. psalma, Prvi stih sv.ake od sekcija sadrzi reci "zakon gospoda", drugi "svedocenja", treci "puteve", cetvrti "pouke", peti "uredbe", sesti "zapovesti", sedmi "presude", osmi "uredbe". Najkraci psalam je 117. On predstavlja sredisnju glavu Biblije. Nairne, sabirajuci poglavlja svih 66 knjiga Biblije dobijamo 1189 poglavlja. Sredisnji je 595 (59,1 ispred i 594 iza). 595. poglavlje odgovara psalmu 117. Dakle, najkraci psalam u Bibhji daje njenu simetriju. Sam on je kuriozitetan, jer daje istu poruku OitajuCi se s leva udesno i zdesna ulevo.

Napominjemo samo da je David na svom dvoru drzao pisare koji su znali pisati (2 Sam 8, 17), kao i to da je i on sam znao pisati (2 Sam 11, 4). U njegovo vreme Izraelci koriste tzv. fenicansko linearno pismo (kanaansko). avo pismo sadrzi 22 znaka alfabetskog tipa. Pisa- 10 se zdesna ulevo. Kasnije to pismo preuzimaju svi narodi Evrope. Jedan glas je rmao jednu oznaku,

* David je drugi po redu jevrejski car. z.veo je u desetom veku pre nase ere. Bio je pesnik, muzica;r i velrki ddavnik. Stvorio je prostranu drzavu i uveo crvilnu upravu. Napisao je 150 psalama (pohvalne pesme Bogu) .

. 92

93

4.6.1.4. Doprinos BibUje istoriji matematike

~ .:! ~ ., n "J r ii ~
AUF I~T ,ItUL
'l :3 4 5 6 7 CO g
"I ~ ; ~ l b 9 ~ ~
~
10 a> :x> 40 SO 60 70 ~) 90
.- - - - - - - - - - - - - - - - - -
•
- .., W J"1 • , 0 It r) F
v • I
100 200 300 400: 500 600 700 800 900
Tablica 9. Brojna vrednost hebrejskog alfabeta Zahvaljujuci Bibliji ocuvana je istorija starog Bliskog istoka (Palestina, Sirija, Mesopotamija i Egipat), kao .i ku1tura i riauka naroda kojisu naseljavali to podrucje, Narocito je opisan tivot Izraelaca za koje se u Bibliji .kaze da su "izabrani narod". Biblija spominje pismenost izraelskih kraljeva. Kralj David (10. v.p.n.e.) na dvoru ·ddi pisara Saraja-Aramejca (2 Sam 8, 17), a iz drugih de.lova BibUje saznajemo da je i sam bio pismen, Slicno, i drugi kraljeva i kraljice bili su pismeni (1 Car 21, 8; 2 "Car 10, 1; 2 Car 5,5). Takode se na mnogim mestima spo-

minju pisani dokumenti. /

Start Izraelci su se opasivali pojasom za kojim su bili: bodez, vrecica sa novcem i pribor za pisanje za one koji su znali da pisu (Jez 9, 2).

4000 god. pre nove ere, dakle, mnogo pre od Izraelaca, Sumeri su znali da pdsu i smatra se da su izumeli .prvo pismo. Kasnije, od njih pismo primaju Vavilonci, Asircl i Hetiti. Pismo im se zvalo klinasto,

I Egipcani joo 3000 g. pre nove ere upotrebljavaju pismo, koje se zove hijeroglifsko (za pojedine pojmove su imali crtane znakove).

Velik.i stepen savrsenosti pisma nastaje na podrueju .gde su ziveli stari Izraelci (Kanaan ili Palestina). Tu se stvara alfabetsko pismo, koje kasnije preuzimaju svi ev.ropski narodi,

Biblija nam govori da su mnogi znali citati i pisati {Sud 8, 14).

Klinasto pismo ispisivano je na glinenim plocicama, a egipatskl hijeroglifi na kozi ill papirusu koji je dobijan iz biljke papirusa.

Stan Izraelci su brojeve pisali slovima. Prvo slovo alef = 1, bet = 2, gimel = 3 itd. U sledecoj tabeli [e ·data numerieka vrednost svakog od 22 slova hebrejskog .alfabeta.

:94

Inace, slova alef, bet, gimel, ... imaju svoja znacenja, Alef = YO, bet = kuca itd, Svako od slova aJ.ef, bet, ... ima svoju slovnu oznaku. Pismo sa takvim oznakama zove se kvadratno, jer su oznake u vadu kvadrata. Posle 200. g.p.n.e. svi biblijski tekstovi pisani su kvadratnirn pismom, a J evreji i danas pisu ovakvim pismom. Zanimljivo je da su stari Jevreji ranije imali drugacije, trouglasts oznake za slova. Takvo pismo zvalo se trouglasto. N a primer, alef je imao oznaku -c.

Stari Jevreji su voleli simbolicko znacenje brojeva.

Posebna znacenja su imali brojevi 3, 6, 7, 9, 12, 144 itd. Na temeljima simbolike razvila se kabala - tajna nauka Hebreja. Mere, vage i kalendar koji se sreeu u Bibliji iznosimo onako kako ih je proueio i izneo Adalbert Rebic u knjizi Biblijske starine, Krscanska sadasnjost, Zagreb, 1983. g. (v. [2]).

Kada je rec 0 nauci, 0 kojoj se u pravom smislu moze govoriti tek kod Grka, saznanja (pa i matematicka) u Bibliji su uvek u sluzbi konkretnih stvari, to su prakticna saznanja. Ne daju se uopstena pravila, Biblijski pisac rrije razvijao neke naucne teorije. Medutim, istorijat nekog pojma ne potice od trenutka njegovog uopstenja, vee od njegovog prvobitnog prakticnog zasnivanja, pa nadalje.

Posto cemo u daljern tekstu govoriti "pre vavilonskog ropstva", "za vreme vavilonskog ropstva", "za vreme vladavine Persijanaca" itd., dajemo kratak Istorijat lz-

95

raelskog naroda, Prema Bibliji, otac izraelskog naroda jeste Avram, nomad, lutalica, koji je, prema istrazivacima, ziveo Izmedu 19. i 13. veka pre nase ere. Nomadi stocari su, lutajuci, dospevali do Egipta i tamo postepeno postajali egipatsko roblje. Za vreme Ramzesa II (1301- 1234. p.n.e.) Mojsije izvodi izraelski narod iz Egipta i posle cetrdesetogodisnjeg lutanja taj narod stEle u "ObecaDU zemlju" - Palestinu. Prvi kralj im je bio Saul (za ki alja izabran 1030. g.p.n.e.), zatim David (1010-970. g. p.n.e.), pa njegov sin Solomon (umro 932. g.p.n.e.).

587. g.p.n.e. vavilonski ear Navuhodonosor rusi Jerusalirn i hram u njemu, a Jevreje odvodi u ropstvo. Ovo vavilonsko ropstvo traje do 538. g.p.n.e. kada je persijski ear Kir srusio vavilonsko carstvo i ediktom dozvolio J evrejima da se vrate u svoju domovinu. Persijsku vlast rusi Aleksandar Veliki 322. g.p.n.e. I sada Palest ina dobija novu vlast, kao i novu - helenisticku kulturu. Posle Aleksandrove srnrti na vlast dolazi dinastija Ptolomeja, a zatim sirijski kraljevi Seleukovici do 142. g.p.n.e., kada se Jevreji pobunom Makabejaca oslobadaju.

63. g. nove ere Judeja potpada pod rimsku vlast, Godine 70. Jevreji podizu ustanak protiv Rirnljana, koji Rimljani krvavo guile. Jevreji su se razbezalt po celoj Palestini i od tada nastaje njihova lutanje.

4.6.1.4.1. MERE

Mere za duzinu

Stari narodi kao mere za duzinu uzimaju 0110 sto im Je najblize, a to su delovi sopstvenog tela i prirucna sredstva:

- palac (oko 3 em)

- dlan (cetiri prsta spojena zajedno, oko 8 em)

- pedal] (oko 25 em)

- lakat (duzina od lakta do kraja kaziprsta,

oko 50 em)

- prut ili trska (oko 3,50 m)

NajviSe pominjana mera za duzinu u Bibliji jeste lakat,

Duzine nisu bile stalne. Upotrebljavale su se dye vrste lakata: vavilonski (0.495 m) i kraljevski (0.55 m). Posle vavilonskog ropstva upotrebljavao se persijski lakat

96

(0.441 m) i kraljevski (0.532 m). U vreme Aleksandra Velikog koristio se grcki lakat (0.480 m).

Stari Jevreji imali su i "spravu" za merenje, a to je kanap, sto se saznaje iz BibZije: "Drvodelja rasteze vrpeu i biljezi crvenilom, tese i zaokruzuje" (Is 4<1,13), iIi "ko je odredio mjere? Znas li ? Ili ko je rastegao uze pr eko nje?" (Jov, 38,5). Mozda su imali jos neke rnerne instrumente, sto se rnoze zakljuciti iz sledeceg stiha " ... Gospod .~ajase na zidusazidanu po mjerrlima. i u ruci mu bijapu mjerila" (Amos, 7, 7).

Prorok Jezekilj (627-570 g.p.n.e.), pricajuci viziju koju je doziveo, spominje merne instrurnente koje je ugIedao: ".8 uzetom Ianerrijem u ruoi ii. IS :trnkom mjerackom" (Jez 40, 3).

Mere za put

Za put su se upotrebljavale sledece mere:

_ stadij (cmticki = 177,6 rn; ohmpijski = 19:~,27 m;

pucki = 198 m; rirnski = 185 m);

_ dan hoda (predeni put pesaka za 7 sati, oko 30 km); - parasanga (oko 30 stadija);

- milijar (rimska mera, oko 1000 koraka = 14'17 m);

- hvat (rastegnute obe ruke = 41akta = 1.776 m);

- korak (jedan pokret obe noge = 1.47 m);

stopa (stopalo).

Mere za tezinu.

- homer (364.4 lit);

- efa (36.44 lit);

- sea (12.148 lit);

- gomer (3.644 lit);

- kab (2.064 lit):

- log (0.506 lit).

1 homer = 10 efa = 30 sea - 100 gomera - 180 kaba.

97

4.6.1.4.2. V AGE

4.6.1.4.3. ~()VA~

Shka 15. Staroegipatska slbka vage

Pre dolaska Izraelaca, u Kaanu su se upotrebljavale vavilonske vage. Egipcanl su porez dobijen od slrijsklh knezeva prema vavilonskim vagama preracunavali u egipatske vage. Osnov vage bila je mera talenat.

SItka 16. Jevrejski novae, 144. goddtna.

Kroz izraelsku istoriju menjao se i novae koji su ani upotrebljavali,

VaviZons ke vage

Novae pre vavilonskog ropstva

Osnovna mera bila je talenat, a manje min a i sekel. 1 talenat = 60 mina = 3600 sekela (ovde susrecemo vavilonski sezdeseticni sistem brojeva).

Postojale su tri vrste talerrata:

- tezi talenat = 60.600 kg (1 mina = 1.010 kg, 1 sekel = 16.83 grama),

- laks! talenat = 30.300 kg (1 milia = 0.505 kg, 1 sekel = 8.41 gr),

- puck] talenat: - ten = 58.932 kg, - laksi = = 29.466 kg.

Nazivi za novae i vage u starih Jevreja bili su isti.

Ovo s tog razloga sto se novae nije brojao, nego se vagao. Do Davida upotrebljavao se srebrni novae, a kasnije zlatni. Osnovna noveana jedinica kod Izraelaea bio je sekel, a kod Vavilonaca rnina. TeZine su bile sledece:

- zlatna mina = 818,5 gr.

- srebma mina = 727,5 gr.

- zlatrriaekel = 16,37 gr.

- srebrni sekel = 14,55 gr.

U upotrebi je bio i talenat: - zlatni talenat = 49.11 kg.

- srebrni talenat = 43.65 kg.

U Bibliji se navodi da je Solomon kupovao konje za 150 sekela srebra, a kola za 600 sekela srebra (1 Car 10,29).

99

Hebrejske vage

1 hebrejski talenat = 60 mina = 50 sekela = 20 zrna. U Bibliji se joS spominje 1/2 sekela (Post. 24,22), 1/4 sekela (1 Sam 9,8).

98

Novae za vreme vladavine Persijanaea

4.6.1.4.4. Jevrejski kalendar u Bibliji

- drahma: srebrni novae od 4.366 gr, a zlatni pet

puta laksi ;

- starter: srebrni = 4 drahme, a zlatni 20 drahmi;

- didrahma: = 2 srebme drahrne;

- mina = 100 srebnih drahmi;

- talenat: = 6000 drahmi (oko 24 kg srebra).

Uocavajuci ustaljene putanje nebeskih tela, Ijudi su svoje vreme odredivali prema kretanju tih tela. Godinu dovode u vezu sa Suneem. Dane, meseee i godine odreduju prerna ~esecu.

Jos su stan Egipcani imali suncevu godinu od 12 meseoi,

Stari Vavilonci su godinu zapocinjali u prolece, a dan je zapccinjao sa izlaskom Sunca. Godina se sastojala od po 12 meseci sa po 29 i 30 dana.

Grci razvijaju kalendar do savrsenstva. Njihova Mesec eva godina .ima 12 meseei, 6 po 29, a 6 po 30 dana. Sastojala se dakle od 354 dana. Sklad sa Suncevorn godinorn su postizali uvodenjem 13-tog meseca. 536. g.p.n.e, uvodi se prestupna godina (treca, peta i osma).

Stari Rimljani imali su nedelje ad po 8 dana, a svakog devetog bio je sajarn. Oni su imali godiJnu od 355 dana. Ta godima je imala 12 rneseci, a 13. su uvodili po potrebi, radi uskladivanja. Godine 46. pre Hrista, Julije Cezar uvodi suncevu godinu od 365 dana. Svaka cetvrta bila je prestupna i imala 366 dana.

Na ovom rnestu nam nije eilj da iznosimo siru istoriju nastanka kalendara. Cilj je cia se osvetli manje poznata strana jevrejskog kalendara koji se koristio u jevrejskim i hriscanskim svetirn spisima, tj. u Bibliji. Nesumnjivo je da ovaj kalendar ima korene u egipatskom i vavilonskom, jer su se dogadaji iz Biblije desavali na prostoru stare Palestine.

Vise 0 kalendaru i vecitorn kalendaru kazacemo u posebnom pogJ.avlju.

Stari Jevreji koristili su lunarnu (rnesecevu) godinu koja se sastojala od 354 dana. Godina .je Imala 12 rneseci: nisan, ijjar, sivan, tammuz, ab, elul, tisri, marhesoosi, kislev, tebet, sebat i adar. Nova godina zapocirijala je u mesecu tisr! (15. septembra do 15. oktobra), Crkvena nova godina pocmjala je 1. nisana (15. mart), danorn kada je Mojsije izveo Jevreje iz egipatskog ropstva (Izl. 12, 2), Svaki mesec bio je podeljen na nedelje ad po 7 dana. Sedmi dan se praznovao, a 6 se radilo (Izl. 13, 6; Izl .. 20, 8). Nedelja dana se na hebrejskom zvala sabua (sedmica). Nakon 49 dana J evreji su slavili blagdan. Taj dan su zvali pedesetiea ihi pentekostes (gIrcki naziv).

U vavilonskom ropstvu upotrebljavao se vavilonski novae. Dolaskom Persijanaoa na vlast upotrebljava se persijski novae. Novcana jedinica se zvala dareih. Zlatni je tezio 8.4 gr. a srebrni 5 gr.

Novae u vreme Aleksandra Velikog i posle

Posle osvajanja Aleksandra Makedonskog, upotrebljava se grc.k.i novae sa kraljevoms!likom. Ptolomeji su upotrebljavali novae sa likom orla, a Sirijc] sa Iikom boga Jupitera. Znacajna je godina 139. p.n.e, kana [e sir:ijslki kralj Antioh VII dozvolio Izraeloima da sami kuju svoj novae. Njihov srebrni sekel je ria jednoj strani imao zapisamu godinu kovanja, a na drugoj vrednost novca.

Novozavetni novae

Novi zavet uglavnorn spommje grcki rimski novae koji upotrebljavaju Jevreji.

Grcki novae:

Rimski novae

- dinar: tezina mu je bila 4.55 gr, a zatim 9.398 gr. 1 zlatni dinar iznosio je 25 srebrnih;

- as: Iznosio' je desetimi dinara;

- dipendius: iznosio je 2 asa,

100

101

4.6.1.4.5. Racunske operacije u Bibliji

v ~iblija celim svojim tokom obiluje racunanjern. Racunaju sedimenzije Nojeve lade racunaju se dani i <1'0-

di ' b

n~, racun je u prorockim vizijama 0 izgradnji hramo-

v.a ltd. Sve nam to svedoci 0 matematickom znanju starih Izraelaca. Navescerno samo nekoliko citata koji se odnose na racunanja,

. ~.opisi stanovnistva su se vrsili odvajkada, pa i u MOJSIJevo yreme. Evo biblijskog citata:

. ,,~zb;voJte say zbor sinova izrailjevdh od dvadeset godm~ ,,1 VIse _po domovima otaca njihovijeh, sve koji mo-

gu ioi u voisku u Izrailju" (Br. 26, 3). .

102

Dalje se vidi da je sve to izbrojano:

" ... A izbrojenih bjese medu njima cetrdeset i trt tisuce i sedam stotina i trideset" (Br. 26, 7).

Stari J evreji umeli su da mnoze u Mojsijevo vreme.

Evo sta kaze Mojsije, govoreci 0 zakonima kojih treba da se pridrzavaju starr Jevreji:

,,1 nabroj sedam sedmina godina, sedam puta po sedam godina, Tako da ti sedam sedmina godina bude cetrdeset i devet godina" (Lev 25, 8).

Slicno govori i 0 oduzimanju:

"Onda neka odbije godine od kako je prodao, pa sta ostane neka Isplati onome kome je prodao, i tako neka opet do de do svoie bastine" (Lev 25, 27).

Sabiranje je svuda prisutno, Evo citata iz prve Mojsijeve knjige. Govoreci 0 potopu, on kaze da ovaj pocinje " ... drugog rneseca, sedarrmaesti dan toga meseca ... "

(Br. 7, 11). /

Dalje

,,1 stade voda opadati na zernlji i jednako opadase posle sto i pedeset dana" (Br. 8, 3);

"Te ustavi kovceg sedmoga rnjeseca, dana sedamnaestoga na planini Araratu" (Br. 8, 4).

Ako je pocetak potopa drugog meseca, sedamnaestog dana i ako je voda opadala 150 dana (5 meseci po 30 dana) do, kako se kaze "secimoga meseca, dana sedamnaestoga", to je sabiranje tacno (00 drugoga meseca, sedamnaestoga dana, do sedmoga meseca sedamnaestoga dana tacno je 150 dana).

Sledeci stihovi govore 0 deljenju:

"Uzimacete desetinu od useva vasih i od vinograda vasih ... " (1 Sam B, 15) iii "stada ce vasa desetkovaii i vi cete mu biti robovi" (1 Sam 8, 17).

Mozemo, dakle, zaklju6ti da su Jevreji u Mojsijevo vreme znali da racunaju. Ovo moze nesumnjivo da posvedoci 0 nivou egipatske i vavilonske matematike, s obzirom na podneblje i nasledstvo Izraelaca, 0 cemu nam svedoci Biblija .

Podsetirno jos i to da je Mojsije z.iveo u vreme R~lzesa II (13 v.p.n.e.), a da su dogadaji 0 kojirna je plsao datirani mnogo pre njegovog zivota, kao lito je na primer potop koji se desio oko 4000 godina pre nase ere.

Jevreji su takode imali sabatnu godinu. To [e svaka sedma godina. Te godine zemlja se nije obradivala (Izl 23, 10-11). Specijalmo su proslavljali i svaku 49·-tu godinu. Ta godina se zvala jubilarna.

Dan je trajao 24 sata, zapocinjao je uvece kada bi zaslo Sunce, a zavrsavao se sutradan u isto vreme. Pre vavilonskog ropstva Izraelci su dan delili na 6 nejednakih delov~: straza (jevr. sahar), jutro (boker), urueina (9-12 sati), podne (12-15 casova, sohorajim), popodne (15 sati do zalaska sunca, neset) , vece (pocinje ~ zalaskom sunca, oko 18 casova, 'ereb).

v Sa ~~tkOJ? zalas~v.Sunca poOinjali su da prinose zrtve, pocmjao je verski zivot, pa:lile su se svetiljke. Noc se delila na tri straze: ad zalaska Sunca do ponoci od ponoei do pevanja prvih petlova, ad pevanja-prvih petlova do :i7Jlaska Sunoa.

Za vreme Rimljana, Jevreji preuzimaju rimsku podelu dana i noci sto se vidi iz Novoga zaveta (Mt 27, 46; Mk 15, .25; Jov 4, 6). Nooe je deljena na 4 straze ad po 3 sata, a isto tako i dan. Koje je, recimo, vreme kada se u JevandeZju kaze: "A od sestoga sahata bi tama DO svoj zemlj] do sahata devetoga"? (Mat 27, 45). < •

~IVi sat je t:aja~ od 6 do 7 sati (po nasem vremenu), drug] od 7 do 8 itd., sestd je bio u 12, a deveti u 3.

. Darri u nedelji nisu imali pose ban naziv, noaili su na~lV ~ednog br?ja (prvi, drugi, ... sesti). Sedmi .i~ imao ime 1 zvao se sabat, a dan pre njega dan priprave.

. U vreme Isusa srece se suncev sat. Nocu se upotrebljava vodeni sat.

103

4.6.1.4.6. Broj 7t (pi) u Bibliji

neke iraeionalne brojeve vaz] da su resenja nekih algebarskih j ednacina, N a primer, iracionalni broj V 5 j e resenje [ednacine

x5-5=0.

Stoga broj 7t spada u takozvane transcedentne brojeve.

Stari Egipcani su za broj 7t dobili vrednost 3.1605.

Ovaj broj su dobijali iz obrasca za povrsinu kruga. Nairne, u nasoj notaciji taj obrazac glasi:

(D-D/9)2, gde je D precnik kruga.

Ovaj obrazac je zapisan u tzv. Rajndovom papirusu (Rhind) napi:sanom oko 1650. g. pre n.e.

V.a vilonska, jevrejska d kirieska rnerenja za 7t daj u pribliznu vrednost 3. Stari Indijei u religioznrm knjigama Dzainista iz VI veka pre nase ere za 7t dobijaju vrednost (10, odnosno 3.162.

Sasvim dobru vrednost broja 7t u III veku pre nase ere dobija Arhimed. On za broj 1t nalazi vrednost izmedu 3.1408 i 3.1429. /

Dalji istorijat broja 1t necemo navoditi, jer nas interesuje same biblijska vrednost toga broja.

Biblija detaljno opisuje izgled Solomonovog hrama u Jerusalimu. Hram je bio grandioznih dirnenzija. Smatra se da je Solomon imao uzora u staroegipatskim i vavilonskim hramovima. Inace, hram je do temelja srusen 587. g.p.n.e. od strane vavilonskog kralja Navuhodonosora, otkada i pocinje izraelsko ropstvo. Unutrasnjost dvorista u korne je smesten hram opisuje se u Bibliji i kaze se da se izmedu hrama i zrtvenika nalazi veliki umivaonik koji se zbog svoje velieine nazivao "mjedeno more". Broj 1t zapravo nalazimo u opisu toga umivaonika. Evo biblijskog citata:

"I sali more; 10 lakata bjese mu od jednoga kraja do drugoga, okruglo u naokolo, a pet Iakata bjese visoko, a u naokolo mu bjese 30 lakata" (1 Car 7, 23).

Dakle, odnos izmedu obirna i precnika iznosi 30/10=:3.

Eto tog biblijskog broja iz 10. veka pre nase ere. No kako je za zidanje hrama Solomon imao uzora u starom Vavilonu, ta vrednost za 1t je iz rrmogo ranijeg perioda.

Naravno, ovde ne mozerno ocekivati stepen izracunavanja i apstrakcije broja 1t koju su irnali stari Grci o~ Arhimeda pa prema novoj eri. Do ovakvog odnosa :;tan

:51. 17. Medeno \oaJkarno) .. more" iz Solomonovog hrama (1. Car. 7. 27 :2. Dn. 4, 6) (rekonstrukcija)

ViSe od 4000 godina ljudirna je poznat broj 7:. Zap:-avo ime 7t dobija tek 1706. godine od engleskog naucnika Dzonsa. Potice od grcke reci "periferija".

Sta je zapravo broj 1t?

To je odnos izmedu obima kruga i njegovog precnika. On je stalan, ma koliki bio obim kruga. J edrrostavno .. Tee~n~~ "obim podeljen sa precrrikorn" daje broj 7t koji priblizno iznosi 3.14. Inace, 7t je broj sa oeskonacno mn~?o decirnala. To je iracionalan broj (ne moze da se nap.lS~ u _obliku razlomka koji je racionalan broj). Taj b':~J ima JOs jednu karakterds'tiku; a to je da nije resenje nlJedne algebarske jednacine. Racionalni to jesu. Na primer, razlomak 1/5 reSenje je [ednacine 5x-1=O. I Z3

104

105

Vavilonci i Izraelci su mogli da dodu mereei, recimo, istim kanapom obim kruga, a zatim preenik toga kruga. U BibUji nema traga 0 tome da se znalo da je odnos obirna kruga i njegovog precnika stalan, bilo 0 kakvorn krugu da se radio

4.6.1.4.7. Geometrijske figure i tela u Bibli,ji

Stari Izraelci su u Solomonovo vreme znali i za pojmove geometrijskih figura i slika. Iz sledecih nekoliko biblijskih citata saznajemo 0 tome:

"A svetinja nad svetinjama unutra bjese dvadeset lakata duga, i dvadeset lakata siroka, i dvadeset lakata visoka" (1 Car 6, 20). Dakle, svetinja nad svetinjarna' bila je u obliku kocke.

"Tako na ulasku u crkvu nacini pragove od drveta maslanova na cetir! ugla" (1 Car 6, 33), odalcle vidlmo da su znali i za pojam ugla, a posto se govori 0 broju, verovatno su baratali i pojmovima mnogouglova.

Sledeci stih govori konkretno 0 shvatanju pojmova uglova i krugova:

"Dubina umivaonika od vrha do dna nad stupcem bijase s lakta i u vrhu bijase okrugla kao i stupac koji bijaSe ad podrug lakta, i po vrhu joj bijase rezano, a oplata joj bijase na cetirl ugla, ne okrugia" (1 Car 7, 31).

Prorok Jezekilj, govoreci 0 izgradnji svetinje, kaze:

"Od toga neka bude za svetinju pet stotine lakata u duzinu i pet stotina u sririnu, cetvrtasto od svuda, i pe-

deset lakata unao.kolo" (J ez 45, 2).

Medutim, evo najstarijeg dokumenta iz druge Mojsijeve knjige Izlazak 0 poznavanju kvadrata:

"Neka bude cetvcrcuglast, u duzinu s pedi i 11 sirinu spew" (Izl 28, 16).

Zanimljivo je na ovom mestu spomenuti hram proroka Jezekilja. Taj hiram bio je Jezektljeva vizija, nikada nije sazidan, Sam hram i sve u njemu predstavljeni su apsolutno simetricno (videti poglavlja 40, 41, 42 i 43 Knjige proroka Jezekilja). Primera radi, navodimo Jezekiljev opis oltara u hramu: "A oltar da bude 12 lakata dug i 12 lakata sirok i cetvrtast sa cetiri strane" (Jez 43, 16).

106

Sl1ka 18. Model hrama ti,z villije proroka Jezekilja

4.6.1.5. Matematika i potop

Legenda 0 N oju

Ispricajmo najpre biblijsku pricu 0 potopu... Po recima Biblije, Bog se "pokajao sto je stvorio coveka na Zemlji i resio da sa Zemlje zartre sve od Coveka do stoke i do sitne zivotinje i do ptica nebeskih."

Jedini Covek koji je svojom krotkoscu zasluzio milosti kod Boga bio je pravedni Noje. Bog je hteo da ga spase pa mu je naredio:

107

"Nacini sebi kovceg od drveta gofera i nacini pregra-de u kovcegu i zatopi ga smolom iznutra i spolja,

I nacini ga ovako:

U duzini neka bude 300 lakata; U sirinu 50 lakata;

I u visinu 30 lakata;"

~----------- - --- ---- - ----

,

... ' I "

..... ---------- --------------

" ... I " I

-dalje je naredio da kovceg ima tri sprata,

"Jer evo pusticu potop na zemlju da istrebim svako telo, u kome ima ziva dusa pod nebom; sto je god na .zernlji sve ce izginuti."

Evo ko je sve trebalo da stane u taj kovceg:

Noje, njegova tri sina, njihove zene. Zatim Bog nareduje Noju:

,,1 od svega ziva, od svakog tela uzeces, po dvoje da sacuvas u Zivotu sa sobom, a musko i zensko neka bude."

"Od ptica po vrstarna njihovim, od stoke po vrstarna njezindrn i od svega sto se mice na zernlji po vrstarna njegovim, od svega po dvoje neka ude sa tobom, da ih saeuvas u zivotu."

,,1 uzmi sa soborn svega sto se jede, i cuvaj kod sebe da bude hrana tebi i njima."

Dalje se u Bibliji kaze:

"Posle 'Sedam dana voda potopa dosla je na zem.lju ... i lila je na zemlju kisa 40 dana i 40 noei ... i povecavala se voda i podigla kovceg, i on se podigao na vodu , " i pojaeala se izvanredno veda na zemlji, talco su se pokrile sve visoke gore sto postoje pod celim nebom, Za 15 lakata dznad njih podigla se voda ... unisteno je svako bice, koje je bilo na povrsini cele zemlje. Ostao je sarno Noje i sto je bilo sa njim u kovcegu."

Po Bibliji voda je ostala na zemlji jos 110 dana. Kada je veda iscezla, Noje je nastanio opustelu zemlju sa svim onim sto [e bilo u kovcegu.

Pootavljamo pitanje.

Da Ii je rnogucno da kovceg navedenih dimenzijs moze da primi sve sto je u Bibliji nabrojano?

Uzmimo da je duzina lakta oko 45 ern.

Slilka19. iDimenozije Nojevog kovcega

Kako je duzina sanduka: 300xO,45 m

sir:ina: 50xO,45 m

135 m, - 22.5 m,

to povrsina dna svakog sprata iznosi: dJuZina x Sillri.Lna=135x22.5=3040 m2,

Celokupna naseljena povrsina svih triju spratova iz-

nosi

3040x3=9120 rn",

Da vidimo da Ii su mogli da stanu samo sisari u kovceg. Na zemlji ima priblizno oko 3500 razJlicitih sisara .. Kako je Noje uzimao po par od svake V'I\Ste zivotinja, u. kovceg je smesteno sedam hiljada sisara, plus hrana za. sve za 150 dana.

Na [ednog sisara dolazi povrsine

9120 : 7000= 1.3 m2 (rezultat je zaokruzen).

Pored toga potrebna je povrsina za celokupnu Nojevu po-rodicu a bilo je potrebno ostavljati i prolaze izmedu ka-· veza, j'er SIll 2ll.votinje bile u kavezima da ne bi pojele jedne druge ili iz drugih razloga. Dakle, teskoba samo za sisare. Pored sisara, koveeg je morae da sadrzi jos mn~:' gobrojne krupne i sitne zivotinje. Priblizno ih na zemlji . ima u sledecem broju:

Ptica Gmizavaca Vodozemaca Insekata

13000 3500 1400 360000 itd.

(vidi [54]).

J08

Gde ih sve smestiti, kada je samo sisarima bilo te·sno. Da bi se smestile sve ziV'Otinje i hrana za 5 meseci za njih, potrebno je mnogo vise prostora. Jednostavan matemati6kti raeun pokazuje da je prtca u Bibli,ii 0 potopu nemoguca. Ko je upucen viSe u meteorologiju, neka

sebi da odgovor na pitanje:

Da Ii je mogao da bude takav pljusak koji ce za 40 .. dana da prekrije najvise vrhove na zernlji, uzimajuci u obzir koliko najvise vods padne na metar kvadratni, kolike su najviSe planine, koliko zemlja upija vode itd.?

Prica iz Biblije se ne podudara sa matematikom. Ljudska masta je sve preuvelicala. Medutirn, potop se stvar. no desio. I ne sa<IDO jedan. Svaki narod ima poneku prieu 0 potopu, pa bio to afrieki ili evropski narod. Arheo-

'1021 su dokazali i biblijski potop i to severozapadno od "Persdjskog zaliva u sii-ini od 630 km a u duzini od 160 km. Ovo je potop lokalnih razrnera, ali kako je za sta-

novnike iz 4000. god. pre nase ere njihova okollna bila 'ceo r:Fhov svet, oni su ga opisali kao sveopsti potop. (0 -detaljima dokazanog potopa videti [11]).

4.6.1.6. Numericki simbolizam u Bibliji kod filozoJa ranog srednjeg veka

"Posto su stvari pocele da postoje ukazala se potreba za redom. Red podrazumeva brojeve, a medu brojevima po zakonima prirode najpogodniji za produktjvnost je broj 6. To je prvi savrsen broj buducj da [e jednak proizvodu svojih cirrilaca (1 X 2 X 3) kao i da je sac~njen od njihove sume (1+2+3). Njegova polovina je 3, a treci deo je 2, sesti deo je 1. Mozemo reci da je po prirodi i muski i zenski, i da je rezultat znacajne snage oba . Jer medu stvarima koje postoje, neparni su muski, a parni zenski. Sada je od neparnih brojeva 3 pocetna tacka, a od parnih 2, a proizvod oba je 6. To je bio zahtev da svet, buduci da je najsavrseniji od svih stvari koje su postale, bude konstituisan u skladu sa savrsenim brojem, tj. sa 6. Sve s,to postoji trebalo bi da primi otisak mesovitog broja, u stvari prvi u kome su parni i neparni kombinov:ani, jedan koji bi trebalo da sadrzi esencijalni princip i od muskeg koji seje seme i zenskog koji prima seme."

Ovaj odeljak, u stvari, koristi simbolicku analogiju, Takvo Fulonovo filozofsko znacenje shvatljivo je iz sledecih razloga. On je bio aleksandrijski Jevrejin. Shvatao je da je Stari zavet superiormji od grckog mita i da je izvor pitagorejskog i Platonovog ucenja bas u S1:(Irom zavetu, a da nema korene u grckim mitovima.

Opasnost Fhlonovo.g numeroloskog ucenja je bila u tome sto se Bog svodio na broj, On Boga shvata na pitagorejski naein, kao jedan hli monadu. Filonov izneti rnatematicki red stvaranja sveta ogleda se u Platonovim idejama bozijih misli 0 maternatickom planu i redu stvaranja sveta.

'. Biblija, ta cudna knjiga, vekovna inspiracija teologa, filozofa, knjiZevnika i misldlaca iz svih oblasti Iiudske -delatnostj, sva obiluje skrivenim znacima i simbolima. "Mnogl su se bavili alegorijskim tumacenjima bibliiske si-

mbolike. 0 Bibliji i simbolickom broju sedam u njo] vee sm? govorili. Na ovom mestu iznosimo pokusajs filozo. fa 12 ranog srednjeg veka da u brojkama nadu objasnje- nja biblijskih prtca,

Filon - ucern J evrejin iz Aleksandrije, roden oko 20 godina pre n.e., iza sebe ostavlja citav niz filozofsko-ra"Iigioznih dela od kojih su se mnoga sacuvala i do danas.

.. Raz~atra Mojsijev sestodnev i pitagorejsku filozo,f~Ju b:?Ja. Pokusava da izmiri helenistieku i jevrejsku £ilozoflJU - da izvede zakljueak da i Pirtagora i Platon iz'vore svoga ucenja nalaze u Mojsijevom petoknjiZju.

. !~on u knjizi 0 sklopu sveta (De mundi opiji,cio) ,obJasnJava biblijsko stvaranje sveta za 6 dana na sle-deci nacin:

,110

Sveti Aurelije Augustin (Aurelius Augustinus:)

Aurelije Augustin [edan je od najve6ih hriscanskih teologa uopste. Rodio se u severnoafrickom gradieu Tagasate u Numidiji 354. g. Veoma je plodan pisac, a v~a~znacajnije delo mu je De civitate dei (0 drzavi bozJoJ). Umro je 430. g.

Za nas je vazno njegovo numerolosko razmatranje B.iblije. Evo sta on kaze u delu knjige u kome govori 0 sestodnevu: "Ne smemo da preziremo nauku .0 brojevima koja se, na mnogim mestima svetog rukopi-

111

sa, smatra eminentnom pomoci pazljivom interpretatoru". Sve stvari su uredene "po broju i meri i tezint".

Augustin smatra da Biblija mora da se shvati simbolioki. Dok je u mladiekim danima svoga iivota Riblij1l shvatao bukvalno, odbacivao je Hristovu nauku kao pu-

nu protivrecnosti. '

Kada je Augustin poceo da slusa propovedi biskupa sv. Ambrozija, biblijska tvrdenja za njega postaju istinita. Sv. Ambrozije je Bibliju bumaeio alegorijski. Augustin i sam pocinje da objasnjava skrivena znacenja Bib-

lije i misteriozno znacenje broja u njoj. .

Zanimljivo je objasnjenje Augustina zasto su dimenzije Nojeve lade bas takve kakve su date u Bibliji. Kao sto smo vee izneli, dimenzije lade su: duzina 300 lakata,

sirtna 50 lakata i visina 30 lakata. I

Avgustin objasnjava da dimenzije lade nisu slucajno rt;~kve i ~a one simbolizuju ljudsko telo u kome je Spasilac (Hristos) trebalo da se pojavi. Polozi li se ljudsko telo na zemlju, dobija se odnos kao kod lade. Nai~e, duzi~ .ljuds~~o% tela od glave do pete sadrzi 6 puta njegovu . srrmu (sirina ramena) i 10 puta njegovu visinu ad zemlje na kojo] lezi telo (misli se na duzinu od leda do grudnog kosa), Isti odnos je i kod kovcega:

duzina (300) = 6 siria1a (6 X 50) = 10 visina (10 X 30).

Avgustin kaz.e .da vrata na steam lade predstavljaju ranu koju su vojnici napravili kopJ.jem na telu HristoYom.

Avgustin takode nurneroloski objasnjava i NO'LJi zavet. T.ako na ~rimer, kada objasnjava zasto je 7 apostola uhv:artilo 153 nbe (Jov 21, 11) on kaze da je 153 ukupan broj svetaca koji ce vaskrsnuti. Takode, 153=1+2+8 ... + + 17, predstavlja zbir prvih 17 brojeva. Takode, to je tro-

ugaoni broj (videti poglavlje 0 Pitagoru). '

. Bro] 40 je takode znacajan za Avgustma. Poplava ~~~e 40 ~ana. Posle rodenja deteta bilo je 2 X 20 dana preciscavanja,

. Domix:acita Palestine nad Izraelom traje 40 godina, ~VQ ~senje II ,pustiJnji ,traje 40 dana. Hebreji 40 godina l'UtaJIll po pustinji do Obecane zemlje ..

y • O~~jeni ".n~meroloskli" biblijski tekstovi za tuma-

cenje bill su vizije proroka Jezelkrilja, Danila itd.

112

Hugh iz Svetog Viktora takode se bavi alegorijskim tumacenjem Biblije, koristeci se njenirn numeroloskim svajs~vima. Predavao je U opatiji sv. Vikitora u Parizu od 1125. g. do 1141. g. On stvara citav sis tern znacenja brojen u Bibliji. Najvise ga interesuju r acunska svojstva. Po njemu ih ima 9. U stvari, on daje jedan lcgicki poredak koji obuhvata sve osnovne nacine za dobijanje sirnbclickog znacenja brojeva, Na jedan broj moze da se primeni vise navedenih operacija sto omogucuje veliki kompleks simbolickog znacenja. Racunske operacije

koje Hju navodi jesu:

1 - Prema poz;ciji. 1 - prvi od svih brojeva, oz-

nacava principe svih stvari. Dva oznaeava greh itd. ®- Prema kvalitetu njihovog sastava. Na primer, dva se maze deliti tako da oznacava korupciju i prola-

znost stvari.

3 - Prema nacinu sirenja. Na primer, broj 8 posle 7 oznacava veenost posle promenljivosti. 9 u 10 oznacava defekt u perfekciji; 11 iznad 10 oznacava prekoracenie

mere (od 10 zapovesti). .....

/'

4 - Prema transformaciji. Na primer, 10 rasireno

u Iiniji oznacava pravilnost vere, a stotina se proteze u sirinu, sir-inu milosrda.

5 - Prema nacuvu. na koji se broj izracunava. Tako je 10 periferija, posto ova] broj u sebi sadrzi SV'l iZ1'3- cunavanja.

6 - Prema mnozenju. 12 oznacava univerzum, posto je proizvod od 4 (telesnog) i 3 (duhovnog).

7 - Prema sabiranju. 6 je zbir svojih cinilaca, pa je savrsen.

8 - Prema broju delova brojeva. Na primer, 3 oznacava trojstvo, 4 - cetiri godisnja doba .ltd.

9 - Prema preuvelicavanj'!L. Hju ovde misli na, velike brojeve kojima zeli da se naglasi neki dogada) .

Iz navedena 3 prirnera (Fido, Avgustin i Hju) vidimo da se alegorijske funkc.ije broja koje SU originalno opisali Pitagora i pitagorejci prihvataju i unutar rane hriscanske tradicije.

Navedimo samo i to da je, takode, bilo jev_~~.iskih i paganskih mislilaca koji su naslednici apstraktm)lh, Platonovih ideja koje se ticu matematike.

113

4.6.2. Kur'an - matematiCko cudo

4.6.2.1. Uvodno razmatranje

Slucajno mi je dopala saka knjiga Kur'an n(tj3avr.senija nuuiiiza Ahmeda Didata (Ahmed Deedat) u prevodu Hajrudina Dubrovca.! Knjiga me mozda ne bi toliko privukla da na naslovno] strani nisam zapazio ovakav tekst:

"Sluzeci se najsavrsenijom metodom nauenih dokaza, nairne matematikom, gosp. Deedat u ovoj knjizi razmatra fizicke, ispitljive dokaze da je Kur'an nepogresiva bozija rec."

avo me je kao matematicara nagnalo da procitam ovu knjigu i da se si.re zainteresujem za matematiku, ne samo u Kur'anu, vee i za rnatematiku u drugim religio:znim knjigama, kao i da razmisljam 0 eventualnom odnosu matematike i religije.

Matemaoika je nauka i kao takva ne moze da sluz! :za dokaz da postoji Bog. U Kur'anu je ona aparat za cudesnu "matematicku" konstrukciju ove knjige. Stoga, Kur'an iskljueivo posmatramo kao "matematicko cudo''.

Da bismo bolje razumeh ono 0 cemu cemo pisati, odgovoricemo na neka pitanja vezana za Kur'an. Citirani delovi iz Kur'ana oznaceni su sa dva broja u malim zagradama, Prvi predstavlja broj poglavlja, a drugi broj ajeta (numerisana "objava" u Kur'anu). Koriscen je prevod Kur'ana naveden u Iiteraturi.

1. Sta je to Kur'an?

Kur'an je naziv svete knjige islama, To je svojevrsna zbinka vise versik.ih knjiga (svako poglavlje Kur'atui rnoze .da bude knjiga za sebe). Prema pobornicima islama, predstavlja "objavu" Muharrnedu. Objavu mu je doneo andeo Dzebrail (Gabriel) na arapskom [eziku, Pocetak [e bio u mesecu ramazarru,

1 Naslov orn<g-ill1Jala: Al-qur'an the ultimate miracle, by Ahmed ~eedat. ~ lengleskog preveo Hajrudi.1l1 Dubrovac, rzdavac: StarjeslIIlStvo islarnske zajedll1ice u SR Bos:ni i Hercegovini Hrvatsko]

i Sloveniji - Sarajevo, 1983. '

114

2. Ko je napisao Kur'an?

Muhamed je roden 570. god. u Meki, u Arabiji. Islamska vera tvrdi da mu je bilo 40 godma, kada ga je Bog odabrao za svog poslanika, onog preko kog~ ce da objavljuje poruke lljudima. ~e peruke su sa~rzane u Kur'anu. Muhamed je bio nepismen, a mudar covek.

Protivrac! Kur'ana su se trudili da ddkaZlti da je Muharned autor Kur'ana, a pobomiei islama da je Kur'an

bozanskog porekla.

Dr ReSad Halifa (cijjm se radovima ~vi spomenu: ta knjiga Ahmeda Dideta) poziva m~!emat~ u pom?c da dokaze da covek nije mogao da napise Kur an, te da je Kur'an "naj5avrSenije eudo sveta".

3. Kakva je struktura Kur'ana?

Kur'an se sastoji od 114 sura ill poglavlja. Svako p~glavlje predstavlja potpunu celinu i svak? z:a se.be moze cinilti posebnu knj:i:gu. Poglavlja se sastoje iz ajeta (dokaz znak, recenica) - bozdjih objava.

, Kur'an je objavljivan postepeno toko~ ~3 godine.

Muhamed je dao da se ajeti napisu, a, sam l~ Je rasporedivao po celinama. Pog~avl~~ u Kur anu msu napisana onim redom kako su obJavlJlvana.

4.6.2.2. Aritmetika Kur'ana

Videli smo da je konstrukcija Biblije bazirana na broju 7. Za veliko je eudenje da se sllcne .~tvari ~esavaju i kada je Kur'an u pitanju, Konstrukcila Kur ana se

bazira na broju 19.

Aritmetioi Kur'ana nemamo sta da dodamo, osim vda iznesemo istraZivacke radove vee spomenutog dr Resada Halife. On je ceo Kur'an ubacio u kompjut~r,. a sta je kompjuter pronasao videcerno u daljem ~laganJu.

J edna od objava Kur'ana je:

"Nad njim je devetnaest." (74 : 30)

115

y Ova ?bjava tumaci se kao "pretnja" svima onima koji kazu da je Muhamed autor Kur'ana, a ne Bog. Svi oni moraju da 5e suoce sa "deve:tnaest".

Dugo se nagadalo sta zapravo znaci ovaj broj devetna~st: Izn.osin;.o einj~nice iz Kur'ana, vezans za broj 19, k?~e Je dr Resad H~lifa uzeo kao naucnt dokaz da Kur'an mjs ~.ogao da naplse jedan eovek, a pogotovu ne nepismeru Muhamed.

~rva recenica Kur'ana "bismillahir-rahmanir-rahi.m" sadrzi 19 slova (vidi arapski tekst na slici 20).

~ ~ L -:. ~ ~ \:J ~ r ~ ~, t,J ~ '''''''_'

I:" ,II,' \'\\\\\\' I

I I , • I I 1 , , , \ '\ \, \ ,\ I

.. ,. II, ,'\\,

: •• ,,1','\,\\\\\\

, " I' ,', '\\\'\1

" \',,\\

," I 1'1' ,"\\\\1\"

19 181716 1 5 14 1~ 1? 11 I) 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Sli<Jm 20. .Bismillahir-Rahman:i'l'-Rahim

U prevodu ta recenica znaci:

"U ime Boga, opsteg dob1'ocinitelja, milostivoga".

Da1~e, s,:,aka rec iz te prve recenice, pojav1juje se odre~enl ~ro] puta u Kl:r'a~u, a taj broj je deljiv sa 19. Ov~ je vee :s~ozemJe brojanje za coveka, pa dr Resad pomoeu kornpjutera dokazuje to tvrdenje (videti knjigu The perpetual miracle of Muhamed - Vecito cudo Mnhamedovo, str. 200).

'y • ~vo tacnog broja pojavljivanja reci u navedenoj re-

eenlCl. .

Ism (ime) . . . . . . . . . . . . . . . 19 puta

Allah (bog) 2698 (19 X 142) puta

Errah~an (najmilostiviji) '. 57 (19 X 3) puta

Errahim (najmilosrdniji) " 114 (19 X 6) puta.

Ve~ smo r~!di da je Kur'an podeljen na 114 (19X6)

poglavlja, Zapaza se da se recenica .

l' "U in;e Boga, opsteg dobrocinitelja, milostivoga" jav}a na POC~ku svalrog pog1avlja izuzev poglavlja 9. Znaci, na prvi pog1ed, ova recenica se javlja 113 puta 'u

116

Kur'anu, a taj broj nije deljiv sa 19. No harmonija broja 19 u Kur'anu ovdm nije porernecena, jer se navedena recerrica javlja u poglavlju 27 i to u ajetu 30. Dakle, [avlja se 114 puta, a to je deljivo sa 19.

Na pocetku nekih poglavlja u Kur'anu na'laze se izvesne "sif.re", sastavljens od arapskih slova. "SUre" sadrze 1, 2, 3, 4 ili 5 slova. Arapska abeceda ima 28 slova a za spornenute sifre je upotrebljeno taeno pola (14 slova). Od njih je napravljeno 14 kombinacija koje se javljaju u 29 poglavlja. Sta je matematika ovde otkrila?

14 slova + 14 kombinacija + 29 poglavlja = 57 (19 X 3).

Napomenimo da su spomenuta slova oblika "elii", ,,·mJ·m", "ta", "ha" itd, Na primer, na pocetlou poglavlja 20 nalazi se "sifra" sastavljena od 2 slova "ta" i "ha" glasi ta ha.

Anitmetika broja 19 vezana za "sifre" je sledeca

1. Posmatrajmo poglavlja 50 (Kaf) i 42 (Es-Sura). Poglavlje 50 po6inje sifrom (slovom) "kaf" ili "k", a tako se i zove. Poglavlje 42 kao sifru ima kombinaciju od 5 slova, a zadnje je "kaf". Dakle, oba poglavlja imaju zajednicko svojstvo, sadrze "kaf".

Poglavlje 50ima 57=19x3 ".kaf-ova", kao i p.,Q.[-:: lavlje 42. Oba, dakle, imaju 114=19x6 "kaf-ova". Ovde moze da se nade neka simboli:ka. 114 "kaf-ova", "k" je prvo slovo od Kur'an, a ovaj irna 114 poglavlja, na svako poglavlje po jedno "k", tj. svako poglavlje Kur'atui [e opet Kur'an.

2. Svako poglavlje koje ima na pocetku neku "sifI1U" sadrzi svako slovo te "sifre" odredeni broj puta koji je deljiv sa 19.

3. Zanimljivo je napomenuti da u Kur'anu 8 poglavlja imaju u siframa zajednicka slova "elif", "lam" i "mim". Izbroje li se ova slova u svih 8 poglavlja, njihov broj iznosi 26676 = 19 X 1404, dakle, opet broj deljiv sa 19.

4. 7 poglavlja (40, 41, 42, 43, 44, 45 i 46) irnaju na poeetku sif·re sa slovirna "ha" i "mim". Sabere li se pojavljivanje svih tih slova u navedenim poglavljima, njihoy broj je 2166 = 19 X 114.

5. Slova "ta" i "sin" u poglavljima koja rmaju bi- 10 koje od ovih slova u "siframa" (poglavlja 20, 26, 27, 28, 36 i 42) ima 494 (19 X 26).

117

6. "Ta", "sin" i "mim" u poglavljima koja imaju bi- 10 koje od ovih slova u "sif,rama", pojavljuju se 9177 ,(19 X 483) puta.

7. Slova "elif", "lam", "mim" i "ra" u poglavlju El-Rad (pogl, 13), gde su navedena slova u "sifd" ima 1501 =19X7,9.

8. Slicno, slova "elif", "lam", "mim" i "sad" koja se , pojavljuju u sun poglavlja 7 (El-Araf) ima 5358 = 19 X 282. 9. SLiCno, slova Hkaf" , ,;ka", "ja", "ajn" i "sad" koja se pojavljuju u si!ri pogJaV1l:ja 19 (Merjem) ima 798 = =19X42.

10. Slieno, slova "na", "mim", "aj.n", "sin" i "kaf" koja se pojaVlljuju u &ifrJ poglavlja 42 (Es-Sura) ima 570=19x30.

11. Slova "elif" u svih 13 poglavlja u kojima se pojavljuju u 'siframa (poglavlja 2, 3, 7, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 29, 30, 31 i 32) ima 17499 =19 X 921.

12. U istim poglavljima kao gore, slova "lam" ima 11780=19X620.

13. Siova "mdm" u svih 17 poglavlja u kojima se pojavljuju u sif,rama (poglavlja 2, 3, 7, 13, 26, 28, 29, 30, 31, 32, 40, 41, 42, 43, 44, 45 i 46) ima 8683 = 19 X 457.

Navodimo joo neke matematicka zakonitosti koje su otkrivene u Kur'anu.

1. Prvo poglavlje Kur'ana koje je objavljeno, zove se "EI-,Mek" (br, 96) i ono je devetnaesto gledajuci od nazad,

2. Gornje poglavlje sastoji se od 19 ajeta.

3. Sadrzi 285 slova (harlova), a 285 = 19 X 15.

4. Muhamed je najpre primio prvih pet ajeta navedenog pogilavlja. Till 5 ajeta sastoji se tacno od 19 reci. 5. DI'1Ugi put je Muharned primio prvih 9 ajeta poglavlja "El-Kalem" (poglavlje br. 68). Tlih 9 ajeta se sastoji od 38 reci (19 X 2).

6. Treee priraanjaobjave od andela Gabriela predstavlja u Kur'anu prvih 10 ajeta poglavJcja "EI-Muzzemmil" ~br. 73). Ovih 10 ajeta sastoji se od 57 reCi (19 X 3).

7. Cetvrti put Muhamed dobija ajete poglavlja "El-Muddessir" (br, 74) tacno do IbroIja 19. Posdednj:i 19. ajet koji je Muhamed dobio u ovom cetvrtom navratu, upravo glasi "nad njim je devetnaest". U Kur'anu on nasi oznaku 30.

118

8. Peti put "andeo donosi" prvo potpuno poglavlje a to je "EI-Fatiha" i oVO poglavlje pocinje sa

"bismillahir-rahmani:r-rahim" .

Vee smo videli da u arapskoj transkripciji ova recenica ima 19 slova. Zanimljivo je da je ovih 19 slova objavljeno posle spominjanja broja 19 u poglavlju "EI-Muddessir".

9. Vee je spomenuto da se recenica "U ime Boga, opsteg dobrocinitelja, milostivoga" nalazi na pocetku svih poglavlja, izuzev u pogilaVllju 9 ("Et-Tevbe"). Medutim u poglavlju 27 ("En-Neml") ona se nallaZJi na dva mesta na pocetku poglavlja i u ajetu 30, cime je postignuto da ih u celom Kur'anu ima 114 (koliko i poglavlja). Neka je deveto poglavlje "Et-Tevbe" prvo u brojanju. Zatim deseto "J:ual.US" -drrugo irtd. Sve do poglavlja 27 "En-Nernl". Ovo bl u nasem brojanju bilo 19-to.

Dakie, u 9. poglavlju nama recenice "U ime Boga ... ", a u 19. pocev ad ovoga ova recenica 5e pojavljuje 2 puta i tako se opet euva harrnonija broja 19.

10. Broj reCi izmedu dva pojavljivanja recenice "U ime Boga ... " u poglavlju "En-Neml" iznosi 342= 19 X 18. 11. U Kur'anu se taeno na 285 (19 X 15) mesta spominju cifre.

12. Saberu li se svi ti brojevi po njihovoj n~~eri-

cko] vrednosti, dobija se broj 174591=19X9189.. .,

13. Izbace li se brojevi koji se vise puta pOJav1.lU]U i uzme li se sarno [edno njihovo pojavljivanje, zbir je

opet deljiv sa 19 i iznosi 162146=19X8534.. "

14. Poglavlje broj 110 je poslednje poglavlie koje je

u celosti objavljeno, Ono ima taono 19 reci. ,

Pomocu kornpjutera izracunata je verovatnoca da se Kur'an na slucajan naein napise, a da bude zasnovan na broju 19., Ta verovatnoca [e kao i u slucaju Biblije veerna mala (verovatnoca iznosi 1/(626 X 1042).

Kornentar vezan za iznetu zakonitost broja 19 u Kur'anu bio bi vrlo slican sa komentarom vezanim za 7 u BibLiji.

4.7. ARITMOLOGIJA RANOHRISCANSKIH MISLILACA Kakvu su to matematiku priznavali ranohri~bms~i mislioci? Bavili su se takozvanom "bozanskorn ,antmetlkom". Njihova aritrnetika je za njih bila najveca nauka,

119

prema kojoj je prava praktiena aritmetika bila puka senka, Njihova matematika neminovno vodi do nernaterijalnog i vecnog,

Inace, Iilozofi-skolasticar! srednjeg veka vrlo su zasluzni sto teorijska matematika nije nestala iz toga doba. Povezujuci Platonovu i Aristotelovu filozofiju sa 5VOjim razmisljanjem 0 prirodi bozanstva, skolasticari dolaze do zanimljivih zakljucaka (narocito kada je rec 0 be- 5 konaenosti) iz oblasti matematike. Sveti Avgustin u Civitas dei uzima niz svih celih brojeva kao aktuelnu beskonacnost.

Govoreci 0 brojevirna, on u svojim Ispovestima kaze:

"Osetio sam svim osetilima svoga tela i brojeve koje brojimo, ali drugo su brojevi kojima brojimo ; ani nisu slike predmeta koje brojimo, i upravo zato imaju svoj bitak. Ko ih ne vidi, neka mi se smeje sto to govorim, a ja cu zaliti onaga koji rni se moze smejati." /

Jedan ad znacajnijih neopitagorejaca, Nikomah (1. vek nase ere), pise Uvod u aritmetiku, prvi rad koji u potpunosti izdvaja aritmetiku od geometrije. U toj ar itmetier on klasifikuje -brojeve, ali sve se zasniva na njihovoj mistici. Moto njegove nauke 0 brojevima je taj da bozanski br oj postoji u umu Boga stvoritelja. On kaze:

"Sve sto je u prirodi, odredeno je i u saglasnosti sa brojern, prema predumisljaju i umu onega koji je sve stvorio. Obrazac je Iiksiran kao preliminarna skica, dominacijom broja koji je prethodno egzistirao u bozijem umu, broja koji je samo konceptualan i nematerijalan na svaki nacin, a u isto vreme istina i vecita bit, pa tako u odnosu na njega, kao na neki umetnieki plan, trebalo bi kreirati sve ove stvari, vreme, pokret nebesa, zvezde, posto je naucni broj postavljen u ovakvim stvarirna, trebalo bi da je harmonicno konstruisan u skladu sa samim sobom."

Po njemu je, u stvari, matematick] broj iednostav:10 priprema za bozanski broj, Brojevi su, po Nikornahu, l~~nite i vecite sustine. U svojoj arrtmetici on brojeve klaslflkuje na savrsene, bogate i oskudne, pravi razliku izmedu parnosti i neparnosti, izmedu prostih i relativno ~rostjih (dva broja koji se ne mogu medusobno podeliti 1 koji nemaju zajednicks delitelje, pro 21 i 25). Takode ~ovori 0 slikovitim brojevima. Pravi razliku izmedu brojeva i kolicina:

Brojevi: - apsohrtni i sami pu sebi = ar itmetick] - sa zajednickim relacijama = muzicki ; Kvantitet: -u stanju mirovanja = geometr ija

- u pokretu = astronomija.

Posebno Nikomah istice dekadu kao "meru za sve":

"Ali kako je sve bilo jedno neograniceno mnostvo, nedostajao je red ... , a upravo je u dekadi postojala ravnotefa izmedu skupa i njegovih elemenata ... Zato se Bog, koji ureduje svet rukovoden svojirn umom, posluzio dekadom kao zakonom za sve i zato su celine i delovi svih stvarl neba i zemlje odnosi sklada, na njoj zasnovani i po njoj uredeni."

Za dekadu, Nikomah jos kate:

"J er je mera za sve, kao visak i kanap u rukama tvorca."

Bice zanimljivo da razmotrimo misticno znacenje brojeva iz teksta De nuptiis od M. Capella.

On kaze da monada treba da bude obozavana, Postoji jedan Bog. Jedno Sunce i jedan svet. 2 cini Iiniju. 'To je broj ienskoga roda. Sposoban je za posredovanje, jer ima udela u dobru i zlu, pa tako ima nesto zajednicko sa pravdorn. 3 je prvi broj koji ima pocetak, srediriu i kraj, "zato on oznacava perfekciju sveta, jer monadaxodgovara Bogu stvoritelju, broj dva stvaranju stvari, a tri je kao posledica". To je muski broj. Savrsenstvo broja 4 lez! u njegovoj stabilnosti. Covek ima 4 starosti (doba), 4 greha (poroka), kao i 4 vrline. 5 predstavlja zbir 3 i 2, muskeg i zenskog. Predstavlja broj sveta. Pornnozen neparnim brojevima stalno se ponavlja. 6 je savrsen broj, jednak je zbiru i proizvodu svojih cinilaca (1 + 2 + 3 = = 1 X 2 X 3 = 6). 7 je cist broj ("nevin"), covek Ima 7 otvora na glavi. Zubi rastu u sedmom mesecu zivota, a obnavljaju se u sedmoj godini itd. 8 predstavlja kub 2 X 2 X 2 i zove se vulkan. Savrsen je, jer je pokriven perIektnim brojem 6 (kub ima 6 strana). 9 se takode smatra za savrsen broj, jer je proizvod dve trojke, dye "p~rfekcije sveta" i tezi kraju (broju 10). To je perfekcija, jer ukljucuje sve do sada receno,

Kao sto se vidd Nikornah i Capell korrste maternatiku da bi pojednostavili ono sto izgleda kao neki racionalni red za univerzum u njegovom stvaranju i rasporedu.

120

121

Koren! raznih miSljenja 0 brojevima zapravo leze u hriscanskim i paganskim nacirrima razmislja nj a. Dva je smatrano za zao broj. U Bibliji, buduci da se svet stvarao za 6 dana, posle svakog dana, zapisano je da je Bog video da je ono sto je stvorio dobro, izuzev drugog dana. Na pro prvog dana Bog stvara svetlost, U Bibliji (Moj 1, 45) pise " ... I vidje 'Bog svjetlost da je dobra; ... i bi vece i bi jutro, dan prvi". ShlCno pise za dane 3, -1, 5. i 6, izuzev dougog dana. Takode u Bibliji stoji da je Noje u svoju barku stavljao po dye zivo:tinje od svake vrste, pa i od .necistih. Takode dva, u filozofskom nacinu razmisljanja hriscanskih mislilaea, predstavlja deljenje celine. Zatim predstavlja bilo koja dva suprotna entiteta. Platen smatra da su svi panni brojevi zloslutni.

Trijada ima veliki prestiz kod hriscanskih mislilaca.

Sve dobre stvari idu po trio On je takode i prvi od tzv. svadbenih brojeva. Brak neba i zemlje stvoren- je posredstvom treceg principa - Erosa. Za Dantea 3 simbolizuje ljubav.

Macrobius hoce da pokaze numericko poreklo materijalnih stvari. Veruje da matematika "vuce dU5U navise".

4.8. MATEMATIKA I CRKVENI PRAZNICI OTKRIVAJU ISTORIJSKE DOGAf)AJE

~ ~,Sta;re knjige, opisujuei neke dogadaje iz istorije, najeesee ne govore 0 danu i mesecu u kome se dogada] odigrao, vee navode cnkvene praznrke, Primera radi, 'drugi srpski ustanak se desio na Cveti 1815. g., ili sveti Sava je krunisao brata Stefana u Zici na Spasovdan 1220. g. (kako k~ze Teodosije). Moze da se desi da se spominje dat~ 1 crkveni praznik, a da se ne spominje godina, Na primer, prota Mateja kaze da su se tukli sa Turcima kod Le&~ice na Lazarevu subotu 16. aprila. U svirn ovim primer~ma odredujemo datum dogadaja ako znamo odrediv~nJe datuma praznovanja Uskrsa. Znajuci ova] datum, mi lak~ odredujemo sve druge erkvene praznike, Baveci se, ~odin~ma, starim srpskim zapisima 'i natpisima, akad~:mk LJ,!,bo~ir Stojanovic se mnogo susretao sa poloviono ?atl~am_m dogadajima. Kako je osnova za pravilno datiranje tih dogadaja izracunavanjs, praznovanja Us-

122

I

,;. krsa, mi cemo razmotriti ono sto Ljubomir Stojanovic iz-

nosi u svojoj sestoj knjiz! starih srpskih zapisa i natpisa (v. [59]). Dacemo naein za izracunavanje Uskrsa cisto matematickim putem, Napominjemo da postoje mnogi "veCiti kalendari" u kojima su date praktiene tablice za izracunavanje Uskrsa, Takode, tabliee mogu da se nadu i ko.d Ljubomira Stojanovdca (IV. [59], kao Ii u [56], [57), [21]).

Pre nego sto prakticno iznesemo kaiko se izracunava datum Uskrsa za bilo koju godinu, razjasnirno neke neophodne termine.

Uskrs: rpraznik hriscana. Slavi se kao uspomena na dan karla je Hnistos vaskrsao iz mrtvih,

Praznuje se posle prolecne ravnodnevice, u prvu nedelju, 17. dana od mladog meseea (mladine).

U vreme raspeca Hrista prolecna ravnodnevica [e padala 21. marta. Za odredivanje kada neke godine pada Uskrs bitno je da se zna kada je te godine mladina pred prolecnom ravnodnevicom. Kada se ovo zna, onda se Uskrs odreduje na sledeci nacin:

1. Ako ne:ke godine mlad mesec pada 4. marta, sedamnaesti dan poole ovoga je 21. mart. Ako se desi da je tada subota, Uskrs se slaw u nedelju 22. marta i ovoje ujedno najraniji datum Uskrsa.

2. Ako mladina u nekoj godini padne pre 4. marta, onda prva nedelja posle 17 dana moze da padne pre proIecne ravnodneviee, pa se Uskrs praznuje poole nove mladine u aprilu.

3. Desi li se da mladina padne 1. aprila, onda je sedamnaesti dan poole ovoga 18. april. Ako je tada subota, Uskrs se slavi u nedelju 19. aprila.

4. Datum koji :padne posle 17 dana od mladog mese-ea, zove se paskalna graniea. Najranija je 21. mart, a.

najkasnija 18. april. .

5. Padne li paskalna granica u nedelju, Uskrs se sla-

vi u sledecu,

Nedelju poole paskalne graniee odredujemo uz pomoe suncevog kruga i nedeljnog dana 1. septembra, a mladinu pomocu mesecevog kruga i epakte.

Krug meseca: Padne Ii neke godine .mlad mesec u dan prolecne ravnodnevice, kroz 19 godU1~, dvade~ sete godine, mlad mesec opet pada na ravnodn:vleu .. ~r~J 19 zove se krug meseea. Pocetna epoha za raounanJt:! je

123

vizantijska era, tj. 1. septembar 5508. g.p.n.e. Ova godina je, u stvari, uzeta kao godina kada je Bog stvor io svet (prvi dan stvaranja je, kako pravoslavna crkva smatra, bio 1. septembar 5508. g.p.n.e.)

Do Hristovog rodenja proslo je 5508/19=289 mesecevih krugova i jos 17 godrna kao ostatak, Sada lako racunamo za bilo koju godinu nase ere, koja je to godina mesecevog kruga.

Izracunavanje mesecevog kmga za bilo koju godinu nase ere vr§i se tako sto se toj godirri doda 17, taj se zbir podeli sa 19, pa je ostatak deobe godina meseceva kruga za trazenu godinu. Na primer, treba naci godinu meseceva kruga za 1925. g.

1925+17=1942; 1942/19=102 i ostatak 4. Dakle, 1925. g. je cetvrta godina meseceva kruga.

tum paskalne granice, poole koga se u prvu nedelju praznuje Uskrs. Za 1925. g. paskalna granica je 13+15+2= =30 mart.

Suncev krug: ako je 1989. g. prvi januar u nedelju, sledece 1990. g. bice u ponedelj~k itd. Sedmicni dan se svake nove godine pomera za po [edan dan, a kod prestupne god. za 2. Poole 28 g~ina s~aki sedmi.cni dan ponovo pad a u ism datum. Drugim reclma,. ako je 198~. g. prvi [anuar padao u nedelju, .kroz 28 godina (u 29-to]) prvi januar opet pada u nedelju,

Period od 28 godina zove se krug Sunca. I on se racuna pocev od vizantijske ere. Pocetku hriscanske ere odgovara 5508/28 = 196 krugova i ostatak 20 godina. Ovo znaci da je Hristovo rodenje bilo 20. g~ine kruga ~unca. Ako hocerno da izracunamo za bilo koju godinu nase ere koja je to godina Suncevog kruga, onda na tu ~odinu dodamo 20, to podelirno sa 28 i ostatak p:edstavl)a go-

di:nu Suncevog kruga za posmatranu. gO.dinu .•

Nedeljni dan 1. septembra: vee je receno da .se stvaranje sveta raeuna od 1. septembra_; nedelje, 5508. Ovo je ujedno prva go~iina prvog Suncevog krugao Druge godine prvog Suncevog :kru~a ~ sept~mbar se pomer io za jedan dan, tj. padao je .u ponedeljak, itd. do 28. godine dan se pomerao. za po Je?an, ~. prestupne godine za dva. Posle 28 godina dolazi ~rU?l Suncev .krug, a prva s'€;ptembar pada opet u .n~el]iU itd, kao u prethodnom periodu. Oz:na6imo li nedeljne dane sa: 1 - nedelja, 2 - ponedeljak, 3 - utorak, 4 .- sred?~ 5 - cetvrtak 6 - petak i 7 (ili 0) - subota, iz sledece tablice lako ~itamo koji je nedeljni dan prvi .septem~a~ u rna korn Suncevorn krugu, Na prim. iz tablice se vidi da za Suncev krug 12, 1. septembar pada u nedeljm dan 1 - nedelja.

Epakta: predstavlja razliku koja oznacava koliko dana ranije pada meseceva mladina izmedu jedne i druge godine u mesecevorn krugu od 19 godina. Nairne, za suncevu godinu uzima se da <iznosi 365 dana. Kako od mladine do mladine prode 29,5 dana (tzv. sinodieki mesec), to 365: 29,5=12 sinodickih meseci i 11 dana kao ostatak, Znaci, ako je u jednoj godini rnlad mesec bio odredenog datuma, dduce godine pada 11 dana ranije, sledeca godine 22 dana ranije itd. Te razlike 1], 22 itd. zapravo se zovu epakte odgovarajuce godine meseceva kruga. Za bilo koju godinu epakta se prakticno racuna na sledeci nacin: godina meseceva kruga za posmatranu godinu pornnozi se sa 11, proizvodu doda 3 za krugove 1-16, a za krugove 17-19 doda se 4, pa zbir, ako je veci ad 30, podelimo sa 30. Ostatak predstavlja epaktu tog mesecevog kruga. Na primer, zanirna nas epakta za 1925. godinu. Godina meseceva kruga za ovu godsnu je, kao sto smo vee videli 4; 4 X 11 = 44' 44 + +3=47; 47 : 30=1 i ostatak 17, pa je epakta za 192f. godinu 17.

Mladina: Oduzme Ii se epakta od 30, dobija se datum meseca marta u koji te godine pada mladina, Na primer, mladina 1925. g. je 30 -17 = 13 mart.

Paskalna granica: doda li se datumu u koji pacia rnladina broj 15, dobija se datum' punog meseca. Dodaju li se dva dana Hristovog stradanja, dobija se da-

Krug Sunca:

Nedeljni broj:

Tablica 10:

1 2 3 4 5 6 7 8 0 10 11 12 13 14 15 16 1'1 18 19 123 567 1 3 4 561 2 3 4 6 7 1 Z

Krug Sunca:

Nedeljni broj:

20 21 22 23 24 25 26 27 28 4 567 2 3 4 5 7

124

Nedeljni dan prvog u bila kom mesecu: nedeljni dan prvih u rnesecu za [anuar, februar, ... , i av~ust dobija se tako sto se saberu :dopune od 28 do

125

'broja dana ill mesecu i to za sve rnesece 100 rneseca za koji traZimo sedmwni dan I-vog u rneseou, do avgusta. .Ako je zbdr veci od sedam, podeli se sa 7 i ostatak oduzme od nedeljnog dana prvog septembra. Ostatak je ne-deljni dan prvoga za posmatrani mesec. Ako je nedeljni dan prvog septembra ad koga se oduzima manji od broja koji od njega treba da se oduzme, onda se prvom danu meseca septembra doda 7, pa onda vrSi oduzirnanje. Na primer, treba odrediti nedeljni dan za 1. april 1941. g. Od aprila do avgusta su meseci: april, rnaj, jurri, [uli, av.gust. Dopune od 28 do dana u mesecu su:

april 30-28=2; maj 31-28=3; juni 30-28=2; juli 31-28=3; avgust 31-28=3. Zbir je (2+3+2+3+

+3)=13. I

13/7=1. i ostatak 6. Nedeljni dan prvog septembra ~a 1941. g. je: krug Sunca 1941+20=1961; 1961 : 28=70 ,1 ostatak 1. !z. tab. 10 Citamo da jeza prvu goddnu kruga Sunca nedeljni dan 1, odnosno nedelja. Kako je prvi dan septembra I! manji ad 6, Ido.da;je rnu se sedam i dobija 7.+1=8. Dalle 8-?=2. Sled~ da je nedeljni dan prvog aprila 2 - ponedeljak, Kao sto smo za april dobili ostatak.6, slieno se dobija: avgust = 3; [uli = 6; juni = 1; ~aJ ~ 4; ~ar-t.= 2; februar = 2 (dok za prestupnu godm~ iznosi 3); januar = 5 (dok za prestupnu godinu iz-

nOS1 6).

Gomji os~<:i su r~unati za mesece januar-avgust (za septemba:r citamo iz tab, 10). Za oktobar novembar i decemba~ prvom dan~ rneseca septembra dodamo dopuone v~ brOJ~ 28 do broja dana za rnesec c.ijem se prvom traz! nedeljn] dan, poeev od septembra do posmatranog meseca, pa ako je zbir 7 ili vise, delimo sa 7 i ostatak preds~vlja nedeljni dan prvoga za posmatran] mesec, Na pruner,. za oktobar broj koji dodajemo prvorn danu

sep.tembra je 2, J€T septernbar- dana 30 dana, 30-28=2.

Slicno, novembar = 5 (3 + 2), decembar = 7 (2 + 3 + 2 = 7).

Neka vam, na primer, treba nedeljn1 dan za 1. decembar 1456. g.

. Godina Suncevog kruga je 1456+20=1476; 1476 : 28 daje ostat:ak 20. J:z ltaib. 10 vddimo da je nedeljni dan 'za _2?-tu, godinu Sunceva kruga 4 (sreda). Za decembar smo videli da le ostata'k 7, njega dodamo na 4 i to [e 11.

:126

I'., ... ~ 11: 7 = 1 i ostatak 4. Dakle, 1. decembar 1456. g. pada . u sredu .

~ Nedeljni dan bila kog datuma u mesecu: znamo .~,.'!.'. Li nedeljni dan prvog u mesecu, lako odredujemo ne" deljni dan bilo kog datuma u mesecu. To se radi

tako sto se od nedeljnog dana prvog 'U mesecu oduzme 1 .i ostatku dada datum za koji se traZi nedeljni broj. Ako je zbir veei od 7, deli se sa 7, i ostatak [e nedeljni dan trazenog datuma. Na primer, gore smo videli da je 1. decembar 1456. g. sreda, tj. nedeljni dan broj 4. Prema recenom, 24. decembar bio bi 4-1 =3, 3+24=27, 27 : 7 = 3 i ostatak 6. Ovo je broj za petak, pa 24. decembar pada u petak,

Racu.nanje Uekrsa: Na osnovu iznetJih elemenata sada lako raeunamo uskrsnji datum. Na primer, zanima nas lkada se slavic Uskrs 1933. g.

Mesecev krug: 1933+17=1950; 1950: 19=102 i ostatak 12.

Epakta: 12Xll=132; 132+3=135; 135: 30=4 i 08- i ~ .'~ tatak je 15-epakt.

Mladina: 30-15=15, tj. mladina je 15. marta. Pa:ska1na granica: 15+15=30. Ako na 30. mart dodamo 2 dana, dobijamo 1. april, paskalnugranicu.

Tireba sada videti koji je nedeljIlli. dan bio 1. aprila 1933. g. Prva nedelja iza tog dana je daJ slavljenja Uskrsa.

Suncev krug: 1933+20=1953; 1953: 2 daje ostat~ 21. Nedetljni dan prvog septernbra za 21. godinu Suneeva kruga dobijamo iz navedene tab. 10.

N edeljni dan 1. septembra: 5 - cetvrtak.

Nedeljni dan 1. aprila: 5+7=12; 12-6=6. Znaci, nedeijni dan za 1. april 1933. g. jeste petak.

Nedeljni dan paskalne granice: kako je paskalna granica 1. aprila, nemamo sta da raeunamo, jer je gore to uradeno, Paskalna granica je u petak. Uskrs se praznuje u prvu nedelju iza paskalne grantee, a ona pada

3. aprila (jer je u petak 1. april).

, Gore je iznet jedan matematieki put za do~ijanje dana praznovanja Uskrsa. Napomenimo da postoje gotove tablice koje ne zahtevaju velika raeunanja. Takve tablice mogu da se nadu u vecini Vecitih kalendara, kao i n.l [56], [57], [21].

, ' - l . ,

127

Odredivanje datuma istorijskih dogadaja: istor ijski dogadaji, narocito ked Srba, obiluju mnostvom nepotpunih datiranja. Opisuju se dogadaji koji su se desili na Bele Poklade, Cveti, Tominu Nedelju, Spasovdan i td. Negde se navodi datum bez godine, a najcesce se navodi godina i crkveni praznik bez datuma. Ako se navodo crkveni praznici, lako odredujerno datum dogadaja. Za nepokretne praznike (koji padaju u isti datum, a dan irn se menja), znajuci nedeljni dan prvog septembra, lako cdredujemo nedeljne dane ostahh datuma.

Recimo, zna se da se Stefan Uros III Decanski krunisao na Bogojavljenje 1322. g. Kako je Bogojavljenje-nepokretan praznik i pada uvek 6. jan. (po starom kalendaru), lako nalazirno da se to desilo u sredu, Ili recirno, M. Purkovic (v. [56]) navcdi ito da je despot Durad Brankovic umro na Badnji dan 1456. g. Ako nas zanirna koji je to dan bio, lako racunamo na osnovu iznetog da je

24. decernbar (Badnji dan) bio u petak (st. kat).

Ako su praznioi pokretni (padaju uvek IU isti sedmicni dan, a datum im se menja), na osnovu znanja kada je bio uskrsnji dan racunamo u koji dan padaju svi ostali praznici, Pokretni su na primer: Cveti, Uskrs i Duhovi i svi padaju u nedelju; Spasovdan pada uvek u cetvrtak; Todorova i Lazareva subota padaju u subotu, dok, reeimo Veliki .petak pada uvek u petak. Pokretni praznici imaju tacno odreden broj dana od dana kada pocinje triod, a ovaj je neodvojiv 0::1 Uskrsa, te znajuci Uskrs, znamo i sve druge pokretne praznike, Trrod se dobija tako $to se saberu svd darn od 1. januara do Uskrsa, pa se 00. tog dana oduzme 70. Ako je cstatak manji od 31 ill toliki, dobija se datum nedelje u [anuaru meseeu kada pocinje triod. Ako je ostatak veci od 31, oduzme se 31, pa je ostatak datum nedelje meseca februara kada pocinje tried. Zna se, recimo, da su Mesne poklade 14 dana oct trioda, Todorova subota 27 dana, Trojice 49 dana, Lazar-eva subota 62 dana, Bele poklade 21 dan itd, (v. [59], str. 218).

128

.i
c
~
'"
~.
~\
~
.'1
~i;·
f. M'
.;0
If:>
......
Il' I
~ '"
~. t-
.;0
~¥ 8:'
I .!!4
I' 1
I 0
~
",.
]
. z
.
~{
lfe'
~
I,
~;
~. r
~.
e
'~:
.t
,'If
; V

KALENDAR I VECITI KALENDAR

, !,

Moji su pror:aeuni - tako kaiu Iiudi .- podesih godinu Ijudskim merUirna. Pa Ma aIko stoga istrgoh .iz kalendara nerodeno sutra i umrlo juce.

Omar Hajam

i.

\

5.1. KRATAK ISTORIJAT KALENDARA

Ljudi su od davnina upirali poglede u beskrajno nebo i u plovecem zvezdanom moru zapafa1i pravila, Stari Egipcani su uoeavah da reka Nil plavi plodne doline uvek kada se na istoCnom nebu pojavi blestava zvezda

'Sirijus. Za novo pojavljivanje ove zvezde na Istocnom 'nebu bilo je potrebno 365 dana. Egip6mi utvrduju godinu koja tma 365 dana. Ovako utvrdena godina nije mogla cia se slom sa kretanjima u prirodi. Zapravo, njihova godina je 'kasnila 6 sati za stvarnom godinom, Za <sethi godine kasntla je za [edaneitav dan (Sirijus se prvi put pojavljuje na istocnom nebu za dan kasnije), Svakih 1460 godina Sirdjus izade uIsti dan po njihovom kalendaru, jer za taj period njihov kalendar k~sni taeno .iednu godinu (svake 4 godine kasni po 1 dan' 1460 : 4=365 dana). Period od 1460 godina se naziva Sot' ova pcrioda.

7. marla 238. g.p.n.e., Egipcani reformisu svoj kalendar, Svaka cetvrta godina im je prestupna i ima 366 dana.

Oko 300 godina kasnije, aleksandrijski astronom Sosigen, ikOlI'liste6i. se reformisanim egipatskirn kalendarom, izraduje novi rimski kalendar kojim se i danas koristi pravoslavna crkva i koji nosi ime julijanski kalendar.

Kalka je zapravo doslo do pojave julijanskog kalen-

dara? ' , ,

Dogadaj je vezan za prelepu i tragienu licnost Kleopatru (69 - 30 g.p.n.e.), eg.ipatsku kraljicu iz dinastije Ptolomeja.

131

Brat Kleopatrin, Ptolomej XII, ne zeleCi da deli carstvo sa svojora sestrom, zbacuje je sa prestola i ona bezi u Siriju. U to vreme, u poteri za pobedenirn protivnlkom, Pompejem Velikim, Julije Cezar se iskrcava sa vojskom u Aleksandriju. Kleopatra se svojom neodoljivom lepotom priblizava Cezaru i ovaj je uzima u zastitu, Zbacuje Ptolomeja XII sa prestola i na presto dovodi Kleopatru da vlada Egiptom.

Posle dugih ratovanja, vracajuct se u Rim Cezar pomva KiJ.eopatni da dode tamo., Polazeci u Rim Kleopatra vodi sa sobom i astronoma Sosigena. Prava je sreca sto je ion posao, jer je Cezar odluolo da uredi kalendar, a Rimljani nisu za to imali znanj a.

Sosigenova odredba godine je ista kao ona iz 238. g.p.n.e. Zbog toga julijanski kalendar ima svaku cetvrtu prestupnu godinu. Godina traje 365,25 dana i deli se na 12 meseci, naizmenicno sa 30 dana i 31 danom. Februar je imao 29 dana, a svake cetvrte godine mu je dodavan po 1 dan. U east Julija Cezaea sedmi mesec nosi irne julius, a kasnije za vreme imperije Oktavijana Augusta osmi mesec dobija ime august. Nova godina poCinje prvog januara 45. g.p.n.e,

Da bi se uskladio stari sa novirn (jul!iJjanskim) kalendarom, godina 46. p.n.e. je irnala 455 dana. Ta godina je poznata pod imenom "konfuZIla godina". Osme godine nase ere,julijanski kalendar se malo menja. Nairne, da ,se ne bi mislilo da je Cezar bio ve6i od Augusta, jer je po kalendaru August imao 30, a Julius 31 dan, senat odlucuje da oba ta meseca imaju po 31 dan, a da se februaeu oduzme jedan dan, tj. da ima 28 dana, a da mu se svake cetvrte godine doda po jedan dan i da ima 29 dana. Ovakav oblik kalendara koriste i danas pravoslavne crkve.

Po julijanskom kalendaru duzina godine iznosi 365 dana i 6 sati. Duzina prave (tropske) godine iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta, 46 sekundi, Razlikuje se od julijanske za 11 minuta i 14 sekundi. Za 128 godina dolazi do odstupanja prave i julijanske godine za 1 dan. U XVI veku ova razlika se nagomilala do 10 dana. Problem se javio kod odred:ivanja verskih praznika. Videli smo da se za odredivanje praznovanja Uskrsa kordsti prolecna

132

, , ,

ravnodnevica. No ispadalo je da prolecna ravnodnevica pada 11 marta (10 dana ranije). Rirnski papa Gregor XIII, 1582. g. po projektu Aloizrjusa Lrlijusa sprovodi reformu [ulijanskog kalendara. Kalendar po odobrenju pape Gregora stupa na snagu 4. oktobra 1582. g. pod nazivom Gregorijanski kalendar. Ovaj kalendar usvaja ceo katolicki svet, a Srbi ga usvajaju tek 1919. g.

Videli smo da se u [ulejanskom kalendaru za 128. g. javlja odsbupanje za 1 dan. Znaci za oko 400 godina dolazi do odstupanja za 3 dana. Odluceno je da se za 4 veka u kalendaru raeunaju tri prestupne godine manje nego u julijanskom kalendaru. Razlika od 10 dana je uklonjena tako s<1;o je dza cetvil1Jka (4 oktobar 1582. g.) uzet petak - 15. oktobar. Sprecavanje razmimoilazenja prave od kalendarske godine postignuto je joS dogovorom da sekularne godine, pocev od 1600, 1700, ... , budu prestupne ako im je broj sastavljen od prve dve cifre deljiv sa 4 (svaka cetvrta), tj. 2000, 2400 itd.

Jedan od velikih nedostataka gregorijanskog kalendara je taj sto isti datumi file padaju u isti dan. Na primer, ako je 1. januar 1983. g. bio u subotu, prvi [anuar 1984. g. ce biti u nedelju, pomera se za [edan dan. Kod prestupnih godina porneranje je za dva dana.

Pokrenute su micijative da se gregorijanski kalendar izrnend, Dati su novi projekti, ali novi kalendar nije usvojen.

1923. g. na Svepravoslavnom ikongrresu u Carigradu, profesor Milutin Milankovic (1879-1958) predlaze reformu julijanskog kalendara. Novi kalendar bi se zvao novojulijanski, Predlozeno je dase uskladi sa gregorijanskim kalendarom. U ovom k~endaru ce biti prestupna svaka godina deljiva sa 4, a s kularna ee biti prestupna, ako broj njihovih vekova pod ljen sa 9 da ostatak 2 i:i 6. Dusina ikalendarske godine ·bi iznosila 365 dana, 5 san, 48 minuta i 48 sekundi, i brla hi sarno dve sekunde duza od prave. Tacnost mu je 43500 godina, Ni ovaj kalendar nije sproveden u zivot, pa Srpska pravoslavna crkva jos koristi julijanski kalendar. 0 pokusaju refocme [ulijanskog kalendara bite vise reci u sledecem poglavlju.

r

\

133

5.2. SVEPRA VOSLA VNI KONGRES I REFORMA JULIJ ANSKOG KALENDARA

U skladu sa duhom ove knjige iznosimo neke vazne cinjenice 0 pokusajima reformisanja julijanskog kalendara. Ujedno, ovo ce posluziti da veoma skromno osvetlimo velikana nase nauke, profesora Milutina Milankovita (1879-1958) koji se priljezno bavio pitanjem kalendara. Iz njegove knjige [50] donosimo i priloge kojima zavrsavamo ovo poglavlje.

Vee smo ukazali na neke Cinjenice julijanskog i gregorrjanskog kalendara i videli njihova mane. Reformisani julijanski kalendar (koji na zalost nije ni do danas u upotrebi) resava nedostatke oba kalendara Ii. predstavlja mnogo taCniji kalendaT. Posto 'je u reformisanju ucestvovao Mtlutin Milankovic i posto je glavni micijator bila Srpska pravoslavna orkva, vredno je pozabavtti se ovim pitanjem.

Maja meseca 1923. g. u Carigradu se sastaje Svepravoslavni kongres da razmotri i usvoji reformu [ulijanskog kalendara.

Astronom, profesor M. Mdankovic, biva odreden za delegata vlade da ucestvuje u radu Svepravoslavnog kongresa. Za svog delegata takode ga odreduje i Snpska .patrd.jarsija.

Kao polaznu tacku za Izradu predloga reforme MiIankovic uzima radove gimnazijskog profesora M. Trpkovica (v, priJ.Q'g 1).

Milankovic iz Trpkovicevog rada uzima ono sto je dobro i sto se slaze sa naukom,

.Neke delove menja, a nesto dodaje, pa tako pravi novi predlog srpske delegacije. U Prilogu 2 dat je taj predlog. Mi necemo zalazitt u sustinu Izraeunavanja i. dolazenja do predloga, vee cemo liz samih predloga vide- 11 0 katk.voj se reformd radi,

Sam kongres Milarskovic opisuie ovako:

. "SliPSika je delegacija stigla u Carigrad 2. maja (19. apnl. ~ starom kalendaru) ibila vee 3. maja u svecanoj ~edn~cl :predstavlj~a Svetom smcdu: rad kongresa poceo je tek 10. mala, jer su neke delegacije zadocnile, To vreme ad oficijelnog pocetka kongresa upotrebila je sr-

134

pska delegacija, sem na bezbrojna medusobna posecivanja ucesnika kongresa, kao sto to zahteva orijentalna etikecija, jos i na to da se informise 0 gledistu ostalih pravoslavnih crkava 0 onirn pitanjima kojima ce se kongres baviti. Taj period rada bio je vrlo vazan i neobicno zanimljiv. . .. Na kongresu su bile zastupljene razne grcke crkve, ruska, rumunska i srpska.

Vee prvi sastanci uvenili su srpsku delegaciju da je nepodeljeno misljenje svih ucesnika kongresa, da razliku od 13 dana koja postoji u datumima Izmedu gregorijanskog i julijanskog kalendara, breba na svaki nacin ukIoniti, tim pre s10 su sve pravoslavne drzave, Rusija, Graka, Rurnunija i nasa kraljevina primile kao zvanican gregorijanski kalendar. Narocito u poslednje dye drzave, sa njihovim upola pravoslavnim, upola katoliokim zivljem, predstavlja dvostruko proslavljanje praznika ogromnu prrvrednu stetu koja se vise podnositi ne moze" (v. [50]).

Zanimljivo [e, dalje, da su se delegacije razisle u misljenjima. .Iedni su hteli da se lU potpunosti prihvati gregorijanski kalendar, a drugi da se tu treba zaustaviti i do dalje odluke zadrzati julijanski kalendar, Stay srpske delegacije bio je razlicit od svih. Evo sia dalje pise Milankovic:

"Sr·pska delegacija nije delila ni jedno ni drugo misljenje i bila je ubedena da bi ,i jedno i drugo od tih resenja bilo rdavo, Izostavljanjem 13 dana iz [ulijanskog kalendara otvara se neminovno novo pitanje: kada valja praznovati Uskrs i sve pokretne praznike, Ti praznici nisu vezani za datum, nego zavise od mesecevih mena, ili bolje reci ad pravdla po kojima se te mene racunaju. Zadrzirno li stara pravila, tj.ostavimo Ii sve te praznike u danirna kada smo ih do sada praznovali, onda nismo izvrsili nikakvu stvarnu kalendarsku reformu i uklOnili ono zlo koje proistiee od duplog slavljenja praznika. Ako, pak, primimo pravila zapadne crkve 0 praznovanju Uskrsa, onda smo u stvari prihvatili gregorijanski kalendar" (v. [50]).

Mrlankovic dalje 'istice bojazan da, ako bi se prthvatio gregorijanski kalendar, onda sve hriiseanske religije mogu reci da se pravoslavna crkva "ipak poklonila pred

135

katoliokom crkvom", Drugo, astronomska nauka je od uvodenja gregorijanskog kalenda:ra do 1923. g. napredovada, pa postoji bolje resenje od gregortjanskog kalendara,

Milankovic kongresu forrnulise predlog srpske dele.gacije (vidi prilog 2). Drugi predlog formirlise rumunska delegaaija. P.roblem je bio koji predlog prihvatiti. Rumunski nije vodio racuna 0 crikvenim praznicima, pa se ocekivalo da se prihvati srpski, Medutim, politika i ovde me.sa prste. Milankovic kaze:

"Pre, no sto je doslo do odluke plenurna, poceli su se pojavljivati now projekti i otpoceo [e zakulisni rad protiv srpskog projekta, jer su se odjednom razbuktale licne i nacionalne ambicije."

Posle sidnih peripetija i ubedivanja, ikongres shvata da je predlog srpske delegacije (prilog 2) najbolji, Uz male izmene donosi se defmttivna odluka 0 reformi kalendara (pri'log 3).

Ostalo je samo pitanje pokretanja inicijative saziva jednog svetskog kongresa 0 kalendarskom pitanju, gde bi sve hriScanske crkve (i pravoslavna) razmotrile zajednicki kalendar. Ta odluka je u prilogu br. 4.

Napomenimo da do reformisanja gregonijanskog kaIendara do danas nije doslo. 0 reforrnisanju se doduse raspravljalo vise puta. Prvi put 1923. g. diskutovano je na Ligi naroda, 1937. g. na Ligi naroda se .usvaja novi kalendar pod nazivom "svetski kalendar". Drugi svetski rat j e omeo da se saglase sve drzave Clan.ice da vreme racunaju po novom kalendaru. Poole drugog svetskog rata bilo je nekoliko pokusaja u Ujedinjenim nacijama da se ref'ormiss, gregorijanski kalendar, ali sve je propalo.

PRILOG BR. 1

'I'rpkovicev projekt reforme kalendara

I Iz starog kalen.daratreba dzostaviti 13 dana.

I~ Bice godina ad dye vrste: prostih sa 365 dana i prestupnih sa 366 dana. Prestupne godine bice one koje se mogu podeliti sa 4 bez ostatka (kao sto [e i do sada).-

136

III Sekularne godine (2000, 2100 i t.d.) bice prestupne ako podeljene sa 9 daju ostatak 0 ili 4. Sve ostale sekularne godine bice proste (novo pravilo)

[900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700

---- .----.

2800 2900 3000.E!!..Q_ 3200 3300 3400 3500 3600

3700 3800 390'0 4000 4100 4200 4300 4400. 4500 itd.

.~

"

.. ,

~;

Svi rneseci u godini zadrzace isti broj dana koji i sada dmaju. Nepokretni prazmoi padace ria dste datume kao i po starome. (Nova godina 1. januara, Bogojavljenje 6. januara, Blagovesti 25. marta ttd.)

IV Uskrs ce se praznovati : posle ravnodnevice (21 . marta) u prvu nedelju koja padne od 14 iskljucno do 21 dana zakljucno od mladine meseceve. Tako [e propisano Apostolskim ustanovima (knj. V, gl. 17).

Dani od rnladine rneseceve broje se prosecno od konjukcije po jerusalimskom vremenu. Konjukcija se racuna kao l. dan, a pun mesec kao 15. dan od mladine, saglasno praktioi Aleksandrijske crkve. Pashalna granica iii 14. dan pada prosecno za 1 dan pre punog rneseca. Uskrs ce se poklapati sa punim mesecorn svaki put, kad 14. dan padne u subotu, a to ce biti proseeno po jedanput u 7 godina, Hi 14 do 15 puta u 100 godina, Uopste, svaki put kad prvi pun rnesec posle 21. marta padne u nedelju, bice i Uskrs istoga dana. Tako je bilo po star-orne kalendaru u 4. i 5. veku dok je bio tacan, a tako ce biti i po ovome projektu,

Pashalna granica Ili 14. dan odreduje se za svaku godinu po 19""godisnjem krugu i1i zlatnom broju sa osnovanijama (epaktama). Tako je bilo i ;po star-orne ·kalendaru. Ovaj nacin je manje tacan, ali je zgodnijid- prakticnij i od taonog' astronomskog izracunavania.

Osnovanija (epakte) kazuju starost meseca na dan 1. januara ill 1. marta.

Evo za 20. vek nova osnovanija 'i nove pashalne granice (14. dan) u 19. godisnjem krugu ili zlatnom broju:

137

I I I
CIS Pashalna ·a·,._, ~CIJ Pashalna
·a·~ ~ CIJ
0·--' graniea 0· ..... g,mruca
~8 ~.i;; ope G·-
(,l4~ dan) ~.o III H (14. dan)
t:5.9 0 N 0
: 20
1 30 13. april 11 24. mart
2 31 2. april 12 1 12. april
3 22 22. mart 13 12 1. april
4 3 10. april I 14 23 21. mart
I
5 14 30. mart I 15 4 9. april
6 25 18. april 16 15 29. mart
,
7 6 7. april ; 17 26 17. april
8 17 27. mart 18 7 6. april
9 28 15. april 19 18 26. mart
10 9 4. april Da hi se postigao saglas izmedu julijanske i rneseceve godine, nova osnovanija povecavacs se za 1 sest puta posle svakih 300 godina, a jedanput posle 400 godina, povecacs dakle za 7 jedinica u periodi od 2200 julijanskill godina, No zbog primene novog pravila III, nova osnovanija morace se smanjivati za 1 u svakoj prostoi se": kularrio] godini (jer te gube po 1 dan) a to u 2201) godina iznost 17 Ili 18 jedimica, Ukupno ce se osnovanija smanjivati za 17-7=10 il i za 18-7=11 jedinica u periodi od 2200 godina po ovome projektu, Tako ce se postici najbolj] saglas izrnedu suncans i mesecevs godine. Razlika ce iznosit] samo 1 cas i 9 minuta posle 6612 godina,

Evo kako ce se menjati osnovanijs 0 ili 30 zlatnog broja 1 za cetiri perioda ili od 1900 do 10699 godine:

138

~ - "t:: "t:: ~ ~ ~ -
(u:ep 'VI) .: .: ..; .: ..; .: .... .... .... .... .... .... ....
0.. '" '" '" '" '" '" '" '" '"
0.. 0.. 0.. 0.. 0.. 0.. e 8 e s E E a E E
tr.>Jutr~ '" '" '" ... '" '" '"
mrreqwd c<:i -.i< tr.i <0 r..: oc:i 0; - C'i c<:i .,:. tr.i <0 r--: oc:i 0;
_, _, .... .... .-. _, .... C'l N C'l C'l C'l C'l C'l C'l C'l
0 0> 00 t- <0 lQ "<f' C':) C'l ~ 0 0> 00 t- <0 lQ
afrul?AouS() C':) C'l C'l C'l C'l C'l C'l C'l N N _, _, _, .... _,
0> 0> 00 t- oo t- <0 <0 <0 lQ ..,. "<I"
CIJ N C'l C'l N C'l C'l C'I C'l '" C'l C'l C'l
...... 0 Ii II II II II II II II II II I!
....
~ "" .... .... .....
.... + ..... ...- .-. ..... .-. + _, _,
~ .- _, ....
0 .-. I I I I !
s 0 I I I I +
0 0> 0> 00 t- . 00 t- <0 <0 lQ ..,.
0 "" C'l C'l N C'l C'l C'l C'l C'l C'l '"
1 '.Iq 0001 0 0 0 °r~ 0 0
010 0 000 0 0 0 o <:> <:> 0
W~tr:jll"[Cl <:> <:> 0 00 0> <:> .-. C'l C':) "<t' lQ <0 r-
lQ <0 r- oo 00 0> 0> 0> 0> 0> 0> 0> 0>
llS l?UJ!llOD 00 00 00
00 00 00 r- <0 lQ <0 lQ ..,. ..,.
<:> 0> 0>
<II ..... II II II II II II ;!
''=> II II II
.~ ....
.... ..... ....
~ + .... + ..... .... + .... .... ,.
..... .....
0 ..... -- ....
s;;: I I I , i I I I I I
0 Ol 00 00 r- <0 <C L':) "<f'
<:> 0>
.....
1 'J!q 0 010 0 0 <:> 010 <:> <:>
010 0 o 0 0 0 0 o 0 0 0
W!Ul'lllZ 00 0 0 r- 00 0> 0 .... <:'1 eo "<f' It:>
"" ..,. lQ <0 <0 <0 <0 r- r- r- t- r- r-
l?S l?tDWOD <0 <0 <0 <0
00 00 t- <0 1- <0 It:> "<f' ..,.
0 0> 0> 00 ..... .... .... ....
.... .... ..... ..... ....
<II C'l .- .- ..... II II II II II
:~ II II II Ii 11 II II -
..... - ..L.
co + - + - _, - - ...... -
~ .... ...... -
0 - - I I I !
c:: I I I I ! I I +
Q) 00 00 r- <CJ r- <0 LQ "'1'
0 - 0 0> 0> ..... - .... ..... - .-
C'l N ..... .... - .-
1 '.Iq 010 0 0 ~I 0 0 0 0
0 0 0 0 o 0 0 0 0 ~ 0 0
~ 0 0 0 0 N '"
W,!uqlllrl C'l "" "<1' lQ <0 1- 00 lQ lQ lD
"<1' "<1' lQ
l?S -eu,!(lOD "<1' "<1' .". "<f' -e- "<f'

00 t- <0 t- <0 lQ "<f' lD
0> 0> 0> 00 C'l C'l C'I C'l C'l C'l
<II C'l N C'l C'l C'l C'l II II
...... II II II II II II II II II
.; 0
ro ..... .- .- -
- .... -
~ .- - + ..... + - ......
.- ..... -- I I J +
c:: 0 I I I I I I ..)..
a 00 t- <0 r- <0 lQ "<f'
0 0 0> 0> N N N N
C'j C':) C'l C'l C'l C'l N
0 0 0 ~I
010 8 0 0 ~I
1 'J!q 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 00 "<f' lQ <0 00 0> 0
W!tDl1l1z 0> 0 C'l ro C'l N ""
- C'l C'l C'l C'l C'l C'l N
llS l?tDlPO{)
13 ,\ I,.'

t }

:; J

..

".J!!!!!!!!!!!!!!!"!!!!!!!!!!!!!"!!!!!!!!!!!!!"!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!'!!!'-!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"""'!"!!!!!!!!!!~!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!"""!!!!!!!!

I (trap ·tn i 'e:>~u~

I

I w~qSt?d.

af1Ut?AOUS()

~ C'? C'I ,..... 0 0> CO t- ~ to ~ C') C'-I

,....... _.. T"""'I ........ ~

----------------------------------------

1 '.rq w~UlIllIIz 't?S't?UwoD

1 '.rq w'rUlle:lJz 'eS 'e'UWO{)

ClJ

. ...,

.~

s o

1: 'JJq W!U!lt?rz; llSlrulWO{)

ClJ

. ...,

.~

o

5i o

I

C'? C'I

I +

o 0 N C'I N

il II II

....,

.......... +

.....

I ! I

,...., ........ 0

C'I ~ C'I

8 818

co 0> 0

0> 0> 0

,.....

000 o C') 0 ~ to ~ 000

...............

Ii II

?""""< -j-

I I

-r C'?

..... 0 0

II II II

- ........ +

I I I

C'I ..... 0

000 000 0> 0 ..... t- co co

II II

- +

I I "<I' C'?

..........

II II

..... +

.....

I I

C'? C'l

..... .....

..... 0 0

...............

II II II

,..... ..... -'--

I I I

C'I - 0 ..... - .....

000 000 o C'l ~ ~ ~

..... - ........ +

§:l §:l §:l

II II

.....

,..... +

I I I I I I I +

. ~~~ ~ §:l ~~g

1--------1---_._-----------

I t '.lq

I W!'UlrerZ 'eS mDrPOD

o 0 01 000

co 0> 0 C'? C') ~

OClJ O>N "<1'0 ..... .,. S

140.

I

Posle 220.0. godina osnovanija su za 10. manja kad period ima 17 prostih sekularnih godina, aza 11 jedinjca su manja kad period ima 18 prostih sekularnih godina.

Poole 9 X 220.0. = 19800.god!ina obnavljaj u se periodesaistim hrojem i ietim rasporedom prostih i prestupnih sekularnih godina. Posto osam penioda imaju po 17 prostih a [edna perioda ima 18 prostih sekularnih godina, to ce poole 9X220o.=198o.O godina sva osnovanija biti smanjena za 8XIo.+ll=91 [edinicu tj. postosu se trtput obnovila (3X30=9o.) bice sva osnovanija za 1 manja. Nas . hi pregled to najboljepokazao, kad bi se nastavio j'Os za sest stubaca, pa uporedio prvi stubac sa desetim stupcem (na primer 190.0., sa 2170.0.; 20.0.. god. sa 2180.0.. godinom-

~J '

Projekat je taaruiji 00 gregocijanskog kalendara i saglasanje sa propisima pravoslavne (Aleksandrijske) Crkve. o svemu ovome govorio sam u Vesniku od 1920.. L 1921. god.

Maiksim T~koV'ic profesor

PRILOG HR. 2

Predlog srpske delegacije

15. maja 1923. g .

Carrgrad

Projekat reforme Kalendara.

§. 1.

Iz postojeceg kalendara treba izostaviti 13 dana.

§. 2.

Bice godina '00 dve vrste: prostih sa 365 dana i prestupnih sa 366 dana. Peestupne godine bice one koje semogu podeliti sa 4 bez ostatka (kao sto [e i do sada bilo). Iznimku cine sekularne godine za koje vazi sledece:

141,

§. 3.

Sekulame godine (tj.one koje se svrsavaju sa dve .nule) bice sarno onda prestupne ako bro] njihovih veko"va (sekulusa), podeljen sa 9, dade ostatak 2 iIi 6. Sve 'oStale godine bice proste.

Prema tome pravilu bice, dakle, od narednih seku.Iarnih godina one prestupne koje su u sledecem pregledu podvucene:

2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 ~900 3000 3100 3200 3300 3400 3500 3600 3700

Primedba 1. Srednja duzina gradanske godine izna-

'sa po ovome projektu 365 dana, 5 san, 48 minuti, 48 sekundi i poklapa se tako tacno sa duzinom srednje astronomske godine da razlika od [ednog punog dana izmedu astronomskog i gradanskog vremena maze nastupiti tek ~posle 40.000 godina, dok taj slucaj nastupa kod gregori-

janskog kalendara vee posle 3.300 godina. Novi je kalen-dar taenij! od gregorij ans:kog.

Primedba 2. Od narednih sekularnih godina slede.. ce podvucene su prestupne u gregorijanskom kalendaru:

2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600. 2700, 2800.

: Prema tome, pojavljuje se razlika izmedu novog kalendara i gregnrijanskog tek 2800. godine, dakle posle 877 .godina.

§. 4

Svi meseci u godini zadrzace isti broj dana koji i .sada imaju ; :u prestupnoj godini irna februar 29 dana. · Struktura godime se ne menja.

§. 5.

Nepokretni praznici zadrzavaju one datume koje su

· i do sada imali, (Nova godina 1. januara, Bogojavljenje 6.

· januara, Blagovestt 25. marta itd.).

§. 6.

Pokretni prazmci ravnaju se po Uskrsu, Uskrs ce ; se praznovati:

:::142

a) posle proletne ravnodnevice 21. marta

b) u nedelju

v) koja se poklopi sa prvim punim mesecom (pashalnirn meseoom), ili ako se ne poklopi, u riajblizu iducu.

§. 7.

Odredba punog pashalnog meseca Virsice se po 19- godisnjem krugu ill zlatnom broju sa osnovanijama (epaktama),

§. 8.

Zlatni broj odreduje se i ubuduce na ova] nacin: doda se datoj godini 1, pa se zbir podeli sa 19; ostatak daje zlatni broj.

§. 9.

Zbog toga sto je iz kalendara brisano 13 dana, menjaju se dosadanja osnovanija.

Do godine 1999, zakljucno, vaze ova osnovanija:

Zlatni Osnovanije Zla,tni Osnovanije
broj (epakta) broj (epascta)
1 I XXIX 11 XIX
2 X 12 * (0)
3 XXI 13 XI
4 II 14 XXII
5 XIII 15 III
6 XXIV 16 XIV
7 V 17 XXV
8 XVI 18 VI
9 XXVII 19 XVII
10 VIII Primedba 3. Ova osnovanija izvedena su iz postojecih na sledeci naein. Posto je 'izostavljeno najedanput

143

13 dana, to bi osnovke valjalo smanjiti za 13 jedinica, ali posto su one vee za jedinieu manje nego Mo bi trebalo to su postojece osnovke smanjene za 12 jedinica. '

Primedba 4. Novi osnovci [ednaki su gregorijanskim osnovcima, zbog cega ce se ubuducs i Uskrs podudarati, sem u godinama 1926, 1930, 1950, 1957, 1970, 1~74, 1977, 1994, 1997, posto se po gregorijanskom kaIendaru Uskrsstavlja u sledecu nedelju kada se po ovom projektu poiklopi sa punim mesecom.

Priznavajuci da je neizbezna potreba da se uklon] razlika izmedu crkvenog i gradanskog kalendara, i da ne postoji nikakva kanonska smetnja za ispravku prema podacima astronomske nauke, crkvenog kalendara koji [e u upotrebi, jednoglasno resava ispravku julijanskog kalendara u sledecem:

1.

§. 10.

Osnovanija za iduce vekove odredivaca se na ovaj naein:

Da bi se postigao saglas izmedu kalendara i fakticJ:ci.h meseeeyih mena, osnovanrja ee se povecavat] iza svakih 300 godina z~ I, i Ito tako sest puta, zatim opet za 1 te~ lP~sle riarednih .400 godina, posle cega dolazi opet pove.canJe pasle. sva'k~. 300 godina rtd. No u svakoj prostOJ sekularno] godini, odredenoj §. 3. osnovanija ee se smanjivati za 1.

Izostavljaju se 13 dana iz ju1ijanskog kalendara, koji Cine razliku njegovu prema suneanim godinama, racunatim od prvog Vaseljenskog sabora u Ndkeji. Tako: 1. oktobar 1923. godine raeunace se kao 14. oktobar 1923. godine.

2.

Delegati Srpske patrijarsije i Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca:

mitropolit crnosorsko-prtmorsk; Gavri~o

M. MilamJwvic

Praznici izostavljenih dana proslavice se ili svi zajedno 14. oktobra 1923. god, im kako to odredi arhijerej eparhije.

Svi meseci u godini zadrzace isti broj dana koji ima[u i danas. U prestupnim godinama februar ce irnati, kao i do sada, 29 dana.

PRILOG HR. 3

4.

Bice, kao i do sada, dye vrste godina: prostih od 365 dana i prestupnih od 366 dana. Prestupne godine bice one godine koje se mogu podeliti sa 4 bez ostatka, kao sto je to bilo i do sada. Izuzetak cine sarno sekularne godine za koje vazi pravilo u sledecem paragrafu.

Definitivna odluka 0 reformi kalendara (Prevod s ~Okog g. mitrQpo1iJta DoZica) Vaseljenska rpatrijarlija

Svepravoslavni Ikongres

(M. P)

5.

Svepravoslavni kongres,

odrzan iI! Carigradu meseca rnaja 1923. god. !pod predsedniStvom NJegove svetostt, vaSeljeIliSkog paflrijarha gospodina

Sekularne godine (tj. one koje se zavrsavaju sa dve nule) bice sarno onda prestupne ako broj njihovih vekova, podeljen sa 9, daje ostatak 2 Hi 6. Sve os tale sekularne godine bice proste. Prema tome, medu narednim godinama bice prestupne one koje su podvucene u sledecoj tablici:

2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800 2900 3000 3100 3200 3300 3400 3500 3600 3700

Prema ovome rasporedu, srednja duzina gradansKe

godine bice 365 dana, 5 casova, 48 minuta i 48 ~ekunde, u potpunoj saglasnosti sa duzinom suncane godme.

Meletija IV

u svodoj sednici od 30. maja tek. godme, raspravljajuc] o pirtanju is,pra'V'ke kalendara, konaeno je odlucio sledece:

144

145

6.

Nepokretni praznici imace iste datume koje su imali . do sada.

7.

Pokretni praznici odredivace se prema prazniku Uskrsa. Prema kanonskim odredbama koje ostaju netaknute, Uskrs ce se praznovati u nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca poole proletne ravnodnevice.

8.

Pashalni puni mesec odredivace se na osnovu astronomskih izracunavanja, uzimajuci uvek u obzir ostvarene napretke nauke. Datum pak Uskrsa odredivace se svagda prema vremenu svetog grada J erusalima.

9.

Vaseljenska patrijarsrja umolice zvezdarnice ili katedre nebeske mehanike Univerziteta u Atini, Beogradu, Bukurestu i Pulkovi (Petrogradu) cia izrade dugorocne pashalne tablice koje ce saopstiti svima pravoslavnim crkvama,

10.

Ova reforma julijanskog kalendara ne moze biti prepreka doenijem njegovorn preinacenju koje bi primile sve hriscanske Crkve.

Prirnedbe:

N a paragraf 5.

Novi je kalendar tacniji od gregorijanskog, CIJa se srednja duzina godine razljkuje za 24 do 25 sekundi od srednje duzine suncane godine. Razlika izmedu duzina gradanskih godina novog kalendara i gregorijanskog tako je mala da ce se razlika u datumima pojaviti istom posJe 877 godina. U stvari, od narednih seloularnih godina bice prestupne u gregorijanskom kalendaru one koje su podvucene u sledecoj tablici:

2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 2800

146

Razllazenje ce nastupiti tek u godmi 2800-toj.

Na paragraf 8 .

Racunajuei dan od ponoei do ponoci, odredice se gradanslci datum prve opozicije meseeeve ~le pro1~tne ray: nodnevdce na osnovd vremena inencEJana 100)1 prolazi kroz hram Bozjeg groba. Prva nedelja posle ovoga datuma jeste dan Uskrsa, tj. ako ovai datum tpadne u nedelju, Uskrs ce se praznovati u iducu nedelju.

U PamjarSiji, 5. juna 1923. ~~dine Patrij8ll'h carigradski ~~etile Mitropolit ·kliJ:m.Cki Kaltnllk

A..rmepiskop s. a:meri6ki. Al~dar . Mitropolit C'l"nogorsko~~~orski Gavnlo Mitropolit ni'kejski VasllTJe

Mitropolit drn>cki Jalkov

Arhim.Wndl'lit JuliIje Skdban

V. AaltOindjadds

Dr M. MilatIl!koVlic, prof. U·Jl!iverziteta u Beogradu

, '~;,[

I: :

,"

I ,~ .

. ,'

'.

~ ~'.

.'"

'~.

selm"etar Alrhimandrit GerrnaJIl, glaV'lli sek!retar Sv. smoda

PRILOG BR. 4

Odluka 0 ucestvovanju na svetskoj konferenciji za izjednacenje briscanskih kalendara.

(Prevod s grllkog g. mitropolita DoZiea) Va.seljenska rpatrijariija

SvepravoslaWl:i Iko~

(M. P.)

Svepravoslavni kongres,

odriarn u Carigrad'll pod rpredsed11Jiswom iNj~gove svetosti, vaseIjenskog patrijarha gospodma

Meletija IV.

i raspravljajuCi. na sednicama od 23. maja i 5. [una 1923. god. 0 uslovima 'Pod tlrojimabi pravoslavna ork:,~ mogla ucestvovati u Konferenciji koja bi Imala za cII] izna-

147

Iazak novog kalendara, naucno i prakticno savrsenijeg, resava

jednoglasno:

1) Mol:i Vaseljensku patrijariiju da po prethodnom sporazumu sa ostalim pravoslavnim erkvama izjavi Drustvu naroda da ce rpraV'oslavna crkva rado prirniti [edan ubuduce pronadeni novi 'kalendar, Uikoldko bi ovaj hteIe primiti sve hriscanske erkve. Ako bi Drustvo naroda smatraIo sebe nenadiemim da primi ovakvu izjavu Va~e~jenske patrij~.ije, ostavIja se ovoj da ueini gornju izjavu kako druka.je bude za shodno nasla,

2) .!,;r~voslayna CI'ikv~ radije bi usvojiJa onaj kalendar .kOJil bi za<?"Zao nedeljni sistem, all seipak ovim shvata~?em ne veze, u slueaju da se i ostale crkve saglase u PX:1Jemu novog kalendara koji bi zahtevao prekrsa] sed-

micnog (nedeljnog) sistema. .

3) Ukoliko bi nastupio opS1Ji saglas hriSCMl5kih crkava, pravoslavna crkva je gotova da se izjasni za nepokretnost ?ra~n~av U:skrsa, ali svagda u dan nedelje.

4) IZJavlJUJe zelJu da ta nepokretna nedelja Uskrsa odgovara nedelji Vaskrsenja Gospodnjega koja bl bila

odredena nauenim metodom. b ,

U P~ja:rSjji, 5 .. juna 1923. godene Patrijarh carigradski Meletije MitxQpolit JcisiCki Kalinik

Arhiep.iskop s. ameri6ki Alek.saindar Mitlropolit crnogorsko-primorski Gavrflo Mi1:ropolrit nikejski Vasilije

Miflropollt dra6ki Jakov

Alrhimandrit Julije SkIciban

V. Anrt:onijadJis

Dr M. Milankovic, !prof. Univerziteta u Beogradu

Sekretar

Airhimandnt German,

glavni sekretar sinoda,

5.3. VECITI KALENDAR

. Pod vecibim kalendarom podrazumevamo skup nekO~lko, pos~bno s~tavljenih tablica, pomocu kojih je mo~~no, z~ bilo ~oJ'i datum u nekoj godini, odrediti sedmiem ~an I ~esecevu menu. J edan od naeina kako da se to uradi dat Je u delu pod naslovom "Ma,tematika i crkveni

148

praznici otkrdvaju istorijske dogadaje" (videtl kako se 00- reduje "nedeljni dan biJo kog datuma u mesecu").

KALENDAR ZA DVA VEKA

Dajemo dye tablice koje omogucuju da se nade sedmi6ni dan za bilo koji datum u periodu 1800-2000 godine.

Najpre nacrtajrno dye tablice koje cine osnovu ovog vecitog kalendara, a kako se one koriste, objasnicemo posle.

TABLICA: GODINE GODINE

MESECI

1801-1900

J FM AMJ J A SON D

01 29 57 85 02 30 58 86 .03 31 59 87 04 32 60 88

05 33 61 89 01 06 34 62 90 02 07 35 63 91 03 08 36 64 92 04 09 37 65 93 05 10 38 66 94 06 11 39 67 95 07 12 40 68 96 08 13 41 69 97 09 14 42 70 98 10 15 43 71 99 11

16 44 72 12

17 45 73 13

18 46 74 14

19 47 75 15

20 48 76 16

21 49 77 00 17

22 50 78 18

23 51 79 19

24 52 80 20

25 53 81 21

26 54 82 22

27 55 83 23

.28 56 84 24

1901-2000

25 53 81 26 54 82 27 55 83 28 56 84 29 57 85 30 58 86 31 59 87 32 60 88 33 61 89 34 62 90 35 63 91 36 64 92 37 65 93 38 66 94 39 67 95 40 68 96 41 69 97 42 70 98 43 71 99 44 72 00 45 73

46 74

47 75

48 76

49 77

50 78

51 79

52 80

4 0 0 351 3 6 2 4 0 2 5 1 146 2 4 0 351 3 62250 3 5 1 4 6 2 4 o 340 2 5 036 146 2 551 3 6 1 402 5 0 3 6 624 0 251 361 4 0 035 1 3 6 2 4 0 2 5 1 2 5 0 3 5 1 4 624 033 6 1 4 6 2 503 5 1 4 4 0 2 503 6 146 255 136 140 250 360 3 5 1 3 6 240 2 5 1 146 2 4 0 3 5 1 3 6 2 2 B 0 3 5 1 4 6 2 4 033 6 1 4 6 2 5 0 3 5 14513 6 1 4 0 2 5 0 36624 0 251 361 40035 1 3 6 2 4 0 2 5 1 146 2 403 513 62361 4 625 035 14402 5 036 146 2 5 5 1 3 6 1 ,4 0 2 5 0 3 6 6 240 251 361 4 0 146 240 3 513 6 2 2 5 0 3 5 1 4 624 o 3 361 462 503 5 144 0 2 5 036 146 2 5 624 0 251 361

149

TABLICA: DANI ,
Nedelja 1 8 15 22 29 36
7~
Ponede1jak 2 9 16 23 30 37 :;11, "
Utorak 3 10 17 24 31 ~
Sreda 11 ~
4 18 25 32 .
1
Cetvrtak 5 12 19 26 33 ~
Petak 6 13 20 27 34 j
Subota 7 14 21 28 35 _,
I
:::)
UPUTSTVO ZA UPOTREBU KALENDARA U tabeli godine potraz! se odgovaraiuca godina. U istom redu, u delu gde su meseci, potrazl se broj za odgovarajuet mesec. Na ovaj broj dodamo trazeni datum i taj broj potrazime u tabeli dana. Na levoj strani tabele dana Citamo dan za gore Izraeunati broj d Ito je dan koji trazimo.

Primer: Najbolje je da lzracunamo kojeg dana u nedelji smo rodent, Neka je neko roden, recimo, 21. jula 1956. g. Zanima ga koji je to dan u nedelji. U tabeli godine nalazimo broj 56 (uzimaju se dvs zadnje cifre od 1956) u cetvrtom redu, a u istom redu, u delu za mesece, naJ.azimo za mesec juli cifru O. Na 0 dodajemo dan rodenja, tj. 0+21=21. Dalje, ovaj broj traZimo u tablici dana. Tamo je on u redu za subotu. Znaci da je osoba koja je rodena 21. jula 1956. g. rodena u subotu.

150

f J !}
~
l~ .."
\. •
I ..,
..
I , •
. ..!
A ~
~ /
",A
I
,.."
...
, J
C'l'
A <Il'A -
l
\ '-'
:II
b
- ~ , ~ !
r<
\ ~ \
/ ~
"..
I ~
I
l 1 I
\
~
I
...
..
..
I~
~
.,.
~
~ ~ /4
..,~
\ ~~
r
r
L
"; 4
,~
..
I C'l4
r-
: \
r (I
1-'1
I :
\ ~1
:II
Q
- ..

\

VI MATEMATlKA I MUZIKA

Muzika je vezba tajne aritmetike i onaj koji se u nju upusti ne dozivIjava je kao baratanje brojevima.

Lalbnic

Kada smo govorili 0 Pitagoni, vi deli smo da on i njegovi sledbenici, posmatrajuci drevni grck!i instrument liI'U (s1. 21), otkrivaju da su muzicki irrtervali direktno proporoionalni duzini zice i ne zavise od njene apsolutne duzine. Stoje Ii, na primer, dye jednako zategnute zice u odnosu 4 : 3 (bez obzira na njihove apsolutne duzine), onda je interval tonova izmedu jedne i druge kvartao Shcno se dobija kv.inta, alro je odnos 3: 2, oktava ako je odnos 2 : 1. Pitagorejci su uvideli da sustma kvarte, kvinte i oktave nije zica, nego broj. Koristeci ovo, pitagorejci su dosli do zakljucka da su zvuci u direktnoj proporciji sa rastojanjima nebeskih tela (jer, kako kazu, tela u svemiru krecu se toliko brzo da proizvode zvuke).

SHka 21. Lira

153

Pitagorejei su posmatrali liru. Medutim, rnoza se po- f,:

smatrati muzicka skala i uvidetl da je ona u vezi sa ra-

cionaInim i dracionalnim brojevima. U e-dur skali inter- ;

va1i: c-d, d-e, f-g, g-a, a-h (v. s1. 23) rnoraju bit; istt (je-

dan ton), a interval] e-f i h-e su dva puta manji (poluto-

novi),

SHka 22. Fis

Visokom c odgovara dva puta veci broj treptaja u seleundi nego niskom e. Znaoi, oktava moZe da se dzrazi odnosom 2 : 1. Odnos 3 : 2 daje kvtntu (g : e), 4: 3 daje kvartu (f: e), 5 : 4 - veliku tercu (e: c), 6: 5 - malu tercu (f : d). Interval c-c sadrz] 12 polutonova iii 4 male terce, tj.

(6/5)4=(4 male terce)=2/1 (c-c, oktava)

Izmedu fig nalazi se fis - crna dirka u sredini oktave (v. sl, 22).

SlJLka 23. C-dur skala

Interva{ od rriskog e do fds isti je kao i interval od fiis do visokog e - velikakvarta. Oznaci li se odnos treptaja u sekundj fis : c sa Y,onda je

Y x y=2, odakle je y= 12."

Kod naStimovanog klavira svi polutonski interval] S1.J jednaki pa samim tim odgovaraju odnosu broja vibracija

12

]12.' Stoga su akordi na klaviru ish.

Mnogo opsirnije 0 matematio] i muzicj moze se naci u [47].

154


x

y


Z VII

DODAT AK: ZADACI ZA IZ05TRA VANJE UMA

7. 1. MAGICNI KVADRATI I DRUGE MAGICNE FIGURE:

7.1.1. Sta je magicn! kvadrat?

Ako je neki kvadrat podeljen na "n" manjih, onda· magicnim kvadratom oznacavamo raspored brojeva od 1 do nxn, tako da zbir brojeva u svakom redu, koloni i dijagonali daje broj "s" - magicnu sumu. Za svaki broj n postoji sarno jedna suma s i (IDa se moze odrediti. Primer magicnog kvadrata, ako je n=4 dat je na s1. 24. Brojevi su rasporedeni od 1 do 4 X 4 = 16, a suma treba da. je 34.

1 8 15 .,
11 13 • 3
14 11 4 5
? 1 , " 8L 24

Kako se doslo do toga da suma treba da bude 34? Izvedimo opsti slucaj, a onda je lako odgovoriti na. gornje pitanje. Neka je broj "kvadratica" u koje upisujerno brojeve jednak n2 i neka je ,trazena suma [ednaka s. Kako kvadrat tma n redova, a u svakom redu j e suma s, suma svih brojeva je nxs. Kako svaki broj od 1 do n

157

l.ucestvuje jednom i samo jednom u celom kvadratu, .bice:

n x s= 1 +2+ ... +n2.

.Na desnoj strani jednakosti je aritmetieka progresija, pa .sledi:

n x s= _!_ x (n2+ 1) x n2, odnosno 2

1 s=-xnx(n2+1}. 2

(1)

Evo rias do ma:eajl11e faze saznanja da mozemo saml : postavljati zadartJke.

Neka je n=3. Svakaetrarrica velikog kvadrata deli .se na po till dela (ukupno 9 rnanjih kvadrata), Kojs brojeve rasporedujemo? Odgovor na ovo pitanje [e lak, jer .smo vee rekJi da BU to brojev.i ad 1 do n x n, kod nas ,3X3=9.

Kolika treba da im je surna? Prema (1) suma iznosi 1

s=2X3x(32+1)=15. (2)

Slicno se radi za n=4, 5 ... Lako se ubedujemo da n ' .. mora da bude vece od 2.

U vreme srednjeg veka magicni kvadratd su se no.sili kao arnajlije koje stite ad davola.

Cuvena je gravura Alberta Direra Melanholi.ja. On je uspeo da u sredini zadnjeg reda zapise goddnu 1514, a '.to je godina kada je nastala gravura,

t6 3 Z 13
5 10 if 8
9 6 7 11
4 15 iit 1 Sl.25

:158

Americki pisac, diplomata, fizicar, filozof i drzavnik Bendzarnin Franklin (1706-1790) postaje strastvent ljubitelj magicnih kvadrata, On, pored vee pomenutih svojstava da zbirovi po kolonama, redovima i dijagonalama budu jednarki, uvodi i dodatna svojstva. Poznat je njegov magicni kvadrat kao na s1. 26, koji je reda 3 X 8.

-
/ '
52. bi 4 )3 }fJ" 2.9 36 45
? / ~ -,
I~ 3 62 51 4b". 35" ~ t9 I
/
/ / / " -, "
53 ,60 /5 v12 21" '28 " 37, 44
/ / /5~ / " , , , -,
)1 /6 v54 43" 38" 27, 22,,1
/ / / / I" , , " "
1/55 )8 /7 )0 2~ 26" 39 -, 42"
/ / / -, <, -,
/9 /8 , 57 S6 41 40" 25" 14"
I}o/ / -, -,
,63 2 15 18 31 34" 47,
/ -,
l/i& i 64 49 48 33 ?>2. 17" si, 26

Suma brojeva (1) jednaka je 260. No surna brojeva u svakoj polovini reda i u svakoj polovini kolone iznosi 130, a to je pola od 260. Suma 4 ugaona broja sa 4 broja iz centra kvadrata daje 260 (52+45+16+17+54+43+10+ +23=260). Zanirnljivo je i to da zbir brojeva po Isprekidanim crtama dznosi takode 260.

Ispricajmo jednu anegdotu vezarnu za Bendzamina Franklina. Prijatelj mu je [ednom pokazao knjigu Mihajla Stifla Aritmetika i u njoj magi6ni kvadrat 16 X 16. Prijatelj je bio zadivljen dtvrdio je da je bu ulozen ogroman trud. Bendzamin, ne zeleci da ikom da prirnat u sastavlia-

159

nju magienih kvadrata, ne samo da je sastavio magicni kvadrat 16 X 16, koji prema obrascu (1) ima [ednake sume po dijagonalama, kolonama i redovima (suma ie 2056), vee ima sva svojstva koja smo izneli za magicni kvadrat 8X8 i jos jedno dodatno: uzme li se bilo koji mali kvadrat 4 X 4 iz velikog 16 X 16 i saberu li se svi brojew nz tog kvadrata, dobija se zbir 2056.

Z,(X 217 212 Z~ B 2S 1fJ~; n 89 fO~ ttl B61f.U f~1 1M I 58 39 %6 7 ~ lSf lIB f99 ~ rw ~ fJj III 1.73 511 i " n8 2J9 ~ JSI , Jlf 3B l,sYT'1t! 19/1~ !D r44 !/$ 16' !f~j 6(; 37 2S 5 iWZ2S W (g7[rB8, 1(,S_ 15(, 133 fJ.'t!fOf 91. " 1J){ 2JD Z~ ~9',!4 J" 50 i'YJ 'BB 1~[!20.I~i/5Zlt" 1M 55 If2 ~,~ iP'~ !~ 2tild !'M31nt:j)51/38i({gj'totl 87 74

lo~ 21/1 #' ;'1(6 P 2i[H.3 ff'~ I(, fdi itS I/sJl.0 ill !~ 1/.1 ~" ).1 f21;.~1~ 113 !JiIIr;,81~nl}"g fi,Ol)r~t:f "85~ I~lp':l 2~. 2M 16 l;z.d 4t it [77]'»t fOJ It' f~J(¥9Jf13~ If ~~ 1;;0;4' !,...; allti11.Ob m (1'1 ('i~ ~:. ~fS';f~J 83J7S

~I IE: .2.A9lJk4/.1 I~ Ij7 fD . 79 stitH l{fIt (lf~ ~Jt7;~ns_ j9 ~8 J1 !6'!J.'I1 t.ljO 1.0J .(p8 m n6 1/15 14ft 116 m~ ~ J~, .

lta'i p11~ '~i 4 itg 16 if 68 9~ 1DtJ fZS 132.1~~/~fct7 ll3_[y '!/J S 1t51( Z271az 195 (gO f6J 5B IN 1.(1iI)g~~! OZ 12! w WJ ~ Z 31 M 63 66 9$'198 j(.t7 I!IJ 1$'1&1. f9!_ ~~~{~~~~~m~m~nH"

81.27

7.1.2. Magicni kvadrati 3 X 3.

1. Pocecemo od "najprostijeg" slucaia 3 X 3. Treba rasporediti cifre od 1 do 9 u kvadrat 3 X 3 tako da zbirovi po kolonama, redovima i dijagonalama iznose 15.

R.:s~nje: Na ovom zadatku cemo pokazati [ednim mat~matlckim rasudivanjem kako rnoze da se dode do resenja, Neka su brojevr koje treba da unesemo u kvadrat nepoznat] i oznaeem kao na s1. 28. Pokazimo da y" mora da bude 5. Saberimo drugu kolonu, drugi red i obe di-

160

Ii

jagona1e. sv; sadrze y". Kako je zbir u svakoj koloni redu i dijagonali jednak 15, to je (y' +v" +y"')+(x" +y" + + z") +(x' +y" +z"')+(z' +y" + x"') = 4X 15=60, tj, 3 v"-1- + (x' + x" + x"') + (y' + y" + y"') + (z' + z" + z'") = 6h. SVvaki od sabiraka u zagradi je jednak broju 15, pa sledi 3 s" + + 45 = 60, a odavde y" = 5.

Sada tabela izgleda kao na sl. 29

, , Z' I I Z'
X Y X Y
" y" z" x" 5 "
x z
x'" y'" z'" x'" s" z'"
SI. 28 S1. 29 Broj 9 ne moze da stoji ni u jednom uglu. Ako bi stajao u nekom uglu, recimo umesto x' onda hi zIt, morao da Izmosi 1 (jer je 2Jbill' na dijagonalama 15). Dalje, kako je zbir prve kolone i prvog reda 15, moralo bi biti

9+x" +x"'=15; 9+y' +z'=15, odnosno

x" + x'" = y' + z' = 6. Posto smo vee upotrebili brojeve 9, 5 i 1 ostaju nam 2, 3 i 4 (6, 7 i 8 ne mogu, jer bi zbir prevazilazio 6). Medutim, zbir nikoja dva od njih ne daje 6, pa smo iz pretpostavke da 9 moze da bude u uglu dosli do protivurecnosti, sto znaci da 9 ne moze da se nade u uglovirna. Znaci, 9 mora da se nade u srednjem stupcu ill redu, pa dalji zapis moze da bude kao na s1. 30. Broj 7 ne moze bbti .u redu sa 9, 0eI' zbir' treba da je 13, pa bi treca cifra morala da bude 0, a cifre moraju da budu 1, 2, ... , 9. Ne moze da bude ni u redu sa 1, jer bi treca cifra mora1a da bude opet 7. Znaci 7 mora da se nade u drugom redu, pa kvadrat izgieda kao na 81. 31. Ostali su

x' 9 z' x' 9 z'
" 5 z" 7 5 3
x
I" 1 z'" ,,, 1 z'"
x x
SI. 30 S1. 31 brojevi 2, 4, 6 i 8, a oni koji sabrarri sa 9 daju 15 jesu 2 i 4. Dalje, 2 mora da se nade u IkolOll1i 1, jer bi mace x'" Iznosilo 4, pa bi se 4 naslo dva puta u kvadratu. Sada je lako rasporediti preostale cifre 6 i 8, pa bi rezultat izgledao kao na sl, 32.

161

2 7 6

9 5 1

SL 32

4 3 8

2. Sastaviti magiCni kvadrat 3 X 3, tako da cifre 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16 i 18 budu razmestene tako da zbirovi budu 30.

Resenje:

8 6 16

18 4 10 14 2 12

3. Sastaviti mag.ieni kvadrat 3 X 3, tako da eifre 3, 5" 7, 9, 11, 13, 15, 17 i 19 budu tako razmestene da zbirovi budu 33

. Resenje:

17 7 9

3 11 19

13 15 5

4. Sastavita magicni kvadrat 3 X 3, !tam da cifre 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40 i 45 budu tako razmestene da zbirovi budu 75.

Resenje:

45 25 5

10 35 30

20 15 40

5. Evo jednog magicnog nad magicnim kvadratima.

Znamo da napravimo magicni kvadrat tako da suma cilara od 1 do 9 iznosi 15, alii sada napravimo takav da sve sume budu raalicrte.

ReSenje:

1 2 4

5 7 8

3 6 9

6. Napraviti magicni kvadrat 3 X 3, tako da se clfre 1, 2 i 3 razmesta ma taj nacin da se dobiju zbirovi 6. Naci sva reSenja.

Resenje: U postavci zadatka nismo se ogranicill na uslov da svi brojevi budu razliCiti, jer to nije mogucno.

162

Posle nekoliko pokusaja lako se ubedujemo da u centru ne moze da stoji >Il[ 1 n'i 3, vee samo 2. Mi se necemo zadrzavati na dokazu ovoga. ReSenja su:

132 321 213

312 123 231

213 321 132

231 123 312

7. Cifre 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 razmestiti u kvadrat 3 X 3, tako da u svakorn redu dobijete trocifrene brojeve koji BU kvadrati nekih brojeva.

Resenje:

3 5 7

6 2 8

1 ... 19 X 19=361

9 •.• 23X23=529

4 ... 28 X 28=784

8. Umesto III napisite cifre od 1 do 9, tako da zbiroVIi. susednih cifara, povezanih linijom, budu jednaki naznacenom broju na lrLniji (sl. 33). Svaka cifra pojavljuje se jednom i sarno jednom.

9 11

Resenje:

2

7

4

$---111---*

13

12

8

11 14

6

5

9

* * III

12 11

13

7

9

* * ---

'"

1

8

3

SI. 33

7.1.3. Druge magtcne figure.

1. Napraviti magicni kvadrat 5 X 5 razmestajuci eifre od 1 do 25.

Resenje: Kao sto nam je poznato, zbirovi po dijagonalama, kolonama i redovima iznose

1 1

s= -xnx(n2+1)=- x5x(52+1)=65.

2 ·2

163

Ako, dragi citaoci, niste sklond nekim velikim analizama, pomoei cemo vam da do resenja dodete na jedan sasvirn lak nacin. Pogledajmo sliku 34 u KojOj se raspored cifara lako pamti.

~
1
A 6 1 8
11 7 3
16 "2 8 4
121 17 13 9 sl
22 18 '4 10
23 19 t5
0 24 20 C
25
'------- SI.34

Treba popuniti kvadrat ABDC, ,kirecu6i se dole, gore, levo, desno sa ciframa van kvadrata ABDC, za po 5 mesta i popunjavajuci prazninu. Popunjen kvadrat ABDC predstavlja reSenje. (1 se, na pr, iz Cl krece nadole do petog praznog mesta i smesta izmedu f8 i 14. 25 se iz C2 krece nagore za 5 mesta i smesta izmedu 12 i 18 itd.), Resenje zadatka je:

11 24 7 20 3
4 12 25 8 16
17 5 13 21 9
10 18 1 14 22
23 6 19 2 15.
164 2. U svaki red kvadrata 7 X 7 upisati cifre 1 2 3 4
, , , ,
5, 6, 7, tako da se u svakom redu pojavljuju sve, a zbi-
rovi po redovima, kolonama i dijagonalama iznose 28.
Resenje: [edno od resenja bi izgledalo:
1 2 3 4 5 6 7
7 4 6 3 2 1 5
2 6 7 5 4 3 1
5 1 4 2 3 7 6
3 7 5 1 6 2 4
4 3 1 6 7 5 2
6 5 2 7 1 4 3 3. Razdeliti figuru na 8'1. 35 na 4 jednaka dela, tako da je suma brojeva III svakom delu jednaka jednom istom broju.

9 4 Resen]e: A A ista slova
12 5 A B predstav-
6 11 9 14 C B B D ljaju je-
9 10 8 3 C C D D dan deo.
S1. 35 81. 36 4. Po malim krugovima sl. 37, razrnestiti oifre od 1 do 10 tako da suma brojeva u svakom velilrom krugu iznosi 28.

Resenje:

S1. 37

81. 38

5. Umesto * po stranicama kvadrata sl, 39 upisati brojeve 1 do 25, tako da suma brojeva rasporedenih po stranicama kvadrata bude 100. Takode zbirovi brojeva

165

koji se nalaze na dijagana[ama, kao i om koji se nalaze na linijama koje prolaze kroz sredine svih kvadrata treba da iznose 100.

Resenje:

i1. 11 1~

" 1 /

~- t~-4

'" I /f

23-1-5

1'\.1/1

14 -r-16- 25 -24 -iO --3 1/ ,'\., I I 9-1 -is

/ I "

'20 -2.2.-17 I

/ I "

19 21 'L

/

S1. 40

6. U pravougaonik 3 X 4 rasporediti brojeve od 1 do 12 (sva!kli. se pojavljuje [ednom i samo jednorn) tako da:

1) sume u horazontalnim redovima budu jednake;

2) u svaikom vertikalnorn stupeu, veci od teiju upisanih brojeva mora da bude [ednak zbiru ostala dva.

ReSenje: 12 3 5 6 10 11 4 1 289 7

7. Podell casovmk (sl. 41) sa dvema pravim Iinijarna, tako da sume brojeva u podeljenim delovima budu [ednake.

Resenje:

S1. 41

166

S1. 42

8. Druga podela sata.

Podeliti casovnik (&1. 43) na 6 delova bilo kakvog oblika, tako da surna brojeva koj,j_ su na istom delu bude jednaka.

51.43

Resenje:

S1. 44

9. Brojevc od 1 do 19 upisite u kruzice svakog od 6 polukrugova (s'l. 45), tako da zbirovi iznose 58. Ish zbirovi treba da budu i na trima ddjametrima,

81. 45

Resenje:

S1. 46

167

10. Umesto * staviti cifre ad 1 do 12 tako da zbirovi koje grade cetiri broja koji se nalaze na jednorn pravougaoniku, s1. 47, budu jednaki [ednom istorn broju.

12. Brojeve od 1 do 10rasporediti po kruzicirna, na zvezdi s1. 51, tako da suma dva susedna (koje spaja linija) nije deljiva sa 3, 5 i 7.

* -I,
1,-
,

~:( .. "
,,'" ",_'1, II' ,t'

Sl. 47

Resenje:

12--1

11 2


8 5

I ~ I 4

'1-6

Sl. 51

Sl. 48

Resenje:

Sl. 52

11. Smestiti cifre od 1 do 8 u kruzice, sl. 49, tako cia sume brojeva po temenima kvadrata budu [ednake. Svaka cifra moze da se pise dva puta.

13. U krugove na s1. 53 razmestiti brojeve od 1 do 15 tako da u svakorn od 7 rornbova bude zbir jednak 30. Brojevi se pojavljuju jednom i samo jednorn.

Resenje:

Sl. 49

.168

Resenje:

Sl. 53

Sl. 54

Sl. 50

14. Na svih 6 strana zvezde na sl. 55, brojeve od 1 do 12, rasporediti take da zbir na tim stranama iznosi 26. Brojsvi se pojavljuju jednom i sarno jednom.

169

ReSenje:

Sl. 55

81. 56

15. Svaki od brojeva 1-20 uneti u krtuzice na ~vezdi sl, 57 {svaki broj se pojavljuje jednom i sarno [ednom) taI1ro da suma brojeva na svakom od 5lm'akova, kao i na vrhovima svdh 5~aikova,iznosi 50.

Sl. 57

170

I

,

. Resenje:

Sl.58

16. Umesto * na krakovima trougla s1. 59, rspisatf. cif,re od 1 do 9, tako da sume cifara na svakoj stranici. budu jednake.

Resenje:

*

* *

5

* *

6 9

1 4

8 7 3 2 8J. 60

* >;'I: * * 81. 59

17. Rasporedit] brojeve 1-17 po uglovima kvadrata s1. 61, tako da 2JbiJr brojeva u svakom kvadratu iznosi 32.

Reserrje:

81 61

S1. 62

171

18. U bele kruzice (s1. 63) uneti brojeve od 1 do 32, -tako da zbirovi po cetiri broja oko svakog ernog kruzica budu jednaki i da iznose 70.

19. U svaki veliki krug (s1. 65) zapisite po 5 cifara 1-10 (svaka Se javlja [ednom i samo [ednom) tako da sume iznose 33.

Resenje:

Sl. 65

S1. 66

20. Brojeve 1-24 rasporediti u bele kruziee, tako da zbir brojeva u svakom od 9 kvadrata (centri su im crni kruzici) iznosi 50. Brojevi se pojavljuju sarno [ednom ..

81. 63 Resenje:

17'2

S1. 64

SL 67

173'

.Resenje:

81. 68

21. (Problem 16 oficira.)

Iz 4 razlicite vojne jedinice iza:brano je po 4 ofici-ra razlicitih cmova. Treba razmestiti tih 16 ofiicira u vi-

-du kvadrata tako da u svakomredu i u svako] koloni bude

-smesteno 4 oficira iz razlicitih jedmica ri sa razlioitirn ei-

novima.

, Analogan zadatak moze da se postavi za 36 oficira. -Ovim zadatkom se prvti bavio Leonard Ojler (Leonhard Euler 1707-1783). Ojler je bio ubeden da nije mogucno sastaviti kvadrat sa 36 ofioiea.

Problem je u uskoj vezi sa ,,'la1linskim kvadratirna", pa dajemo definiciju "lattnskih kvadrata".

Def. Kvadratnu tablicu reda nXIl1 u koju upisu-

[emo n razlieitih simbola (cifara, slova, itd.), pri cemu -su u svakom redu i u svakoj koloni simboli razliciti, nazivamo latinskim kvadratorn. Izraz latinski kvadrati police otuda sto pored cifara mogu da se upisuju latinska : slova. Na primer, Iatinski kvadrat rnoze Imati sledeci ob-

"Iik:

1 2 3 312 2 3 1

Broj latinskih kvadrata n x n nije rnanji od n!x(n-l)!x ... x2! xl, gde je k! (eita se k-faktorijel) = 1 x 2 x 3 x ... x k

:17'1

Resenje problema 16 ojicira. OmaCimo ciframa 1, 2, 3, 4 jedinice iz kojih su ofioirr, a takode sa 1, 2, 3, 4 i cinove oficira u jedinici. Izraz (j, l) neka znac] oficir sa cinom j iz jedinice 1. Zadatak se sada svodi na to da se rasporede svi parovi (j, l) u kvadratnu tab1Iicu 4 X ,1 i da nema istih u istom redu i koloni. J'edmo resenje je dato na sl. 69. Zadatak se svodi na spajanje dve tablice (dva latinska kvadrata) u jedan sa uredenim parovima. Prvi predstavlja raspored Cinova, a dnugi raspored formacija.

(1, I) (2, 4) (3, 2) (4, 3)
(4, 2) {3, 3} (2, 1) (I, 4)
(2, 3) (I, 2) (4, 4) (3, 1)
(3, 4) (4, 1) (I, 3) (2, 2)
81. 69
1 2 3 4 1 4 2 3
4 3 2 1 2 3 1 4
2 1 4 3 3 2 4 1
3 4 1 2 4 1 3 2
e i n o v I formacije Radii la/kSeg dolazenja do resenja, prvo se napravi "kvadrat ainova", a drugi se pravi tako da bude simetrican u odnosu na dijagonalu (I, 3, 4, 2).

22. Latinski kvadrat 5 X 5.

Napravrti laJtinsiki kvadrat 5 X 5 od cifara I, 2, 3, 4, 5. Resenje: jedno od resenja de

12345 2 3 4 5 1 34512 45123 5 1 2 3 4

175

LITERATURA

1. Andrija Gams, Biblija i drustvo, Novi Sad 1979. g.

2. Adalbert RiJbic, Biblijske sta1'ine, Zagreb, 1983.

3. Aeistotel, Metafizika, Beograd 1971.

4. Ahmed Deedat, KUT'an najsavTsenija mudiiza, Sarajevo, 1983.

5. Aur'elije Augustin, Ispovijesti, Zagreb, 1987.

6. Biblija, PTevod: D. DaniCic, Vtnk Stet. Karadzic, Beograd, 1929.

7. B. B. Bontapcxuis: O'l.epICU no UCTOPUU MaTeMaTulCll, MYlHCK 1979.

~ 8. G. M. Bongard - Levin, StaTa indijska civilizacija, Beograd, 1983.

vi 9. A. 11. Bopoznra: H3 UCTOpUU apiuiixeruxu, Knjea 1986. 10. J. G. Vajt, Velika borbc, Beograd, 1962.

___"1l. Verner Keier, Bibli;a je U pTavu, Kragujevac, 1987. ~2. Vladan Popovic, "Duhovn.j osnov moderne nauke I", "Glas SPC", Broj 7-8, 1960, god. XLI.

~3. Vladan Popovic, "DuhOVlll.i osnov modeme nauke II" Glas SPC, Broj 9, 1960, god. XLI.

--IT 14. VojislaJV Andric, PitagoTini brojevi, Beograd, 1988.

15. H. H. Bopofisea: IIPU3Ha1CU aenuuocru, Mocxaa 1980.

16. r. 11. rJIeH3ep: HCTOPW{ MaTeMaTUICU B tulCOAe IX-X

KAaccbL, Moczaa 1983.

1~'. Grupa autora Brojevi, Zagreb, 1985.

18. Dadic Z, Razvoj matematike, Zagreb, 1975.

19. Dejic Mi.rko - Dejic Branka, Zanimljivi svet matematike, Beograd, 1987.

20. Di!l1k Strojk, Kratak pregled istorije matematike, Beograd, 1969.

~21. Dragieevic Risto, "Jedna prakticna tablica za iZTacunavanje uskrsnjih datuma", Bogoslovlje VII : 1932, 3, 257-260 .

... - .... ..22. I>ordic Petar, Istorija srpske cirilice, Beograd, 1987. 23. Dr. Dur-o Kurepa, Visa Algebra I, II Beograd, 1985. _,. 24. Ellias Levi, Misterija kabale, Beograd, 1985.

25. Dr Ernest Stipa!Ilic, Putevima razvitka matematike, Beograd, 1987.

1'77

26. Eureka, Ilustrovana istorija pronal.azaka, Beograd.

27. Zivko Kostic, Izme(lu igre i matematike, Beograd, 196!!.

28. Idris Demirovic, Uvod u kur'ansko pismo, Sarajevo, 19B6.

29. Jankovic Bogomsr, Prirucnik iz vojne topografije, Be<Jgrad, 1985.

30. Jaroslav Erancisui, Ka!endar i merenje vremena, N. Sad, 1982.

31. Jerej Luka, "Religija i fenomencloska rnatemataka Mihajla Petrovica - Mj,ke Alasa", Teo!o.~ki preg!ed I, 1968, 1, Beograd. 32 Juzef Keler, KuUura i religija, Beograd, 1981.

33. KaII'l Sabiers, Ascounding new discoveries, Britannia printers, 138 Marin St. Toronto, Canada.

34. M. K.rraffi{: MaTe.l!aTU1Ca - YTpaTa onpeoe,,1emwcTu, Mocxsa 1984.

35. H. li1. KOB8HqOB: MaTe.lt!aTUlW U p0.MaUTU1W, Kxjea 1980.

36. Kur'an casni, Prevod: Hafiz Muhamed i Dzernaludin Causevic, Zagreb, 1969.

37. CPo M. llYCTeq,: MaTepUaA OAR 811.eKAaCCI-LDU pa60ThL no ..MaTe.uaTlLKe, Mnacx 1984.

38. D. Leartije, 2ivot i misljenje istaknutih filozofa, Beograd, 1985.

39. Dr Lazar M11in, Naucno opravdanje religije 1, Beograd, 1984.

40. D.r Lazar Milin, Naucno opravdanje religije 3, -Beograd, 1979.

41. Dr Lazar Milin, Naucno opravdanje religije 4, Beograd,

1985. d

42. Dr Lazar MUm, Naucno opravdanje religije 6, Beogra ,

1986. • k

43. Dr Lazar Milin, Razgovori 0 veri - Apologetska citan a,

Beograd, 1985.

44. Dr Lazar Milin, Razgovori 0 veri - Razgovori sa profesorima, Beograd 1987.

45. Dr La2a'T MUm, Hristov drugi dolazak, Beograd, 1983.

46. O. V. Manturov, J. K. Solhcev, J. I. Sorkin, N. G. Fedin, Recnik matematickih termina sa tumacenjima, Beograd, 1987.

47. Mati la Gika, Filozofija i mistika broja, Novi Sad, 1987, - 48. Miloli Arsenijevic, Prostor, vreme, Zenon, Beograd - Zagreb, 1986.

49. Milutln Milankovic, Kroz vasionu i vekot'e, Beograd, 1979.

50. Milutin Milankovic, Reforma Julijanskog kalendara, Beograd 1923.

51. JI. n. MO'laJIOB: rOA080AOMKU, MOCKS a 1980.

52. V. Mroc~k - F. FHipovic, Pedaoogija matematike, Cacak, 1981.

53. C. H. OJIeXHHK, ro. B. Hecrepeaxo, M. K. Iloranoa:

CTapU1t1l.bl.e 3a1l.UMaTeAb1l.bLe suou'tU, Mocxaa 1985.

54. J. I. Pereljmam, Zantmljiva matematika, Zagreb, 1984.

55. P,lus (easopis, hr. 1/84, Beograd,

56. PUJr1kovic Maodrag, "JoS nekoliko tablica za hronologiju", Bogoslovlje, VII: 1932, 3, 243-256.

57. Purkovic Miodrag, "Nekoliko tablica za izracunavanjs uskcinjih datuma", Bogoslovlje, VII 1932, 2, 164-169.

58. Dr Sigfrid Horn, Arheologija tumaci bibIijli, Beograd

1987.

59. Lj. Stojanovic, Stari srpski zapisi i natpisi VI (1926).

60. Tehnricke novtne 1987/2 ("Maje i racunanje").

61. C. B. CPOMHH: CUCTe.M.bL C'tucAeHlLR, Mocxsa 1980.

62. Hegel, Istorija filozofije I, Beograd, 1983.

63. B. A. Cisara, 0 veri i moralu, Beograd, 1986.

64. Cherio's book of numbers by "Cherio", Pubhshed by Herbert Jenkins LTD. 2 Clement's inn London W. C. 2, 1969.

65. Christopher Butler, Number symbolism, London.

66. Dzordz Gamov, Jedan, dva, tri ... do beskonacnosti, Beograd, 1955.

67. r. llTe:HHraY3: MaTe.M.aTU'-leCKUU KaAeUOOCKon, Mocxaa 1981.

63. Wiliarn C. V. Mathematics in everyday things, New York, 1962.

178

SADRZAJ

PREDGOVOR I BROJEVI

1.1. Rad:anje broieva

1.2. Da Ii su brojevi Izgledalt uvek kao sto danas izgledaju? 1.3. Brojnd sistemi - - - - - - -

1.3.1. Podela brojnlh sistema - - - - 1.3.2. Primeni nepozickmih sistema brojeva 1.3.2.1. Eg~pat - - - - - - - 1.3.2.2. Rumski brojevi - - - - - 1.3.2.3. Groka d helerastieka riumeraoija - 1.3.2.4. Slovenska numeracija

1.3.3. Pozicioni sistemi brojeva 1.3.3.1. Mesopotarnija

1.3.3.2. Sistem brojeva Tndljanskog plernena Maja 1.3.3.3. Indijsko-aeapska sistem brojeva

1.3.3.4. P.revoden:je iz jednog brojnog sistema u drugi 1.3.3.4.1. Prevodenie celih brojeva

1.3,3.4.2. Prevodenie irazlornl jenih brojeva - - - 1.3.3.4.3. Prevodenje mesovntih brojeva - - - 1.3.3.4.4. Prevodenje iz btlo kog sistema u dekadni

1.4. 0 uruli - - - - - 1.5. ZakljucaJk - - - -

II PITAGORA I 'PITAGOREJCI

2.1. Uvod - - - - - 45

2.2. Zivot i zivotni nazori - 45

2.3. Filozofija rmaternattka - 47

2.4. Znacaj Pitagore i prtagorejaca za razvoj matematike 55

III MATEMATIKA I OKULTISTIKA - 59

3.1. Uvod - - - - - - - 59

3.2. Brojeviodreduju Ijudski karakter 61

3.2.1. Primarni brojevi - - - 61

3.2.2. Sudbina u imenima - slozeni brojevi 67

3.2.3. Kako koristimo primarne i slozene brojeve za tu-

macenje Ijudskog karaktera? - - - 70

11 11 20 21 21 22 22 24 25 27 31 31 33 3-! 36 37 38 39 39 40 41

45

181

3.2.4. Kako odrediti sreean dan u mesecu? 3.2.5. Kako odrediti sreean grad? -

3.3. Kabala - - - - -

IV MATEMATIKA I RELIGIJA - -

71 72- 73

elP - KaTaJIOrJ13aQHja y ny6JIl1Ka~J1jH Hapozura UW5Jll10TeKJa Cp6Hje, Beorpa.n;

77

4.1. Uvod - - - - - - - 77

4.2. Neki hriScanski matematiearl srednjeg veka - 77

4.3. Uticaj religije na matematieko stvaralastvo velikih

matematieara - - - - - - 78

4.4. Uticaj crkve na razvoj matematike - 80

4.5. Dodixne tacke matematike i religije - 31

4.6. Matematika u religtoznim knjigama 81

4.6.1. Matematika u Bibliji - 84

4.6.1.1. 0 Bibliji - - - 34

4.6.1.2. Magicni broj sedarn - 85

4.6.1.2.1. Veciti broj sedam 35

4.6.1.2.2. Broj sedam u Bibliji - 87

4.6.1.3. Matematicka konstrukcija Davidovih psalama 93

4.6.1.4. Doprinos Biblije istoriji matematike - 94

4.6.1.4.1. Mere - - - - - - - 96

4.6.1.4.2. Vage - - - - - - - 98

4.6.1.4.3. Novae - - - ....,... - - 99

4.6.1.4.4. Jevrejski kalendar u Bibliji - 101

4.6.1.4.5. Raeunske operacije u Bibliji - 102

4.6.1.4.6. Broj 1t u BLbliji - - - - 104

4.6.1.4.7. Geometrijske figure i tela u Bibliji - 106

4.6.1.5. Matematika i potop - - - - - - 107

4.6.1.6. Numerieki simbolizam u Bibliji kod filozofa

ranog srednjeg veka - - 110,

4.6.2. Kur'an - matematicko cudo - - 114

4.6.2.1. Uvodno razmatranje - - - - - - - 114 4.6.2.2. Aritmetika Kur'ana - - - - - - - 115 4.7. Aritmologija ranohriscanskih mislilaca - - - 119 4.8. Matematika i crkveni praznici otkrivaju istorijske

dogadaje - - - - - - 122

V KALENDAR I VECITI KALEmDAR - - - 131

5.1. Kratak Istcrijat kalendara - - - - - 131

5.2. Svepravoslavni kongres i reform a Julijanskog kalen-

dara - - - - - - - - - - 134

5.3. Ve~iti kalendar - - - - - - - - - 148

VI MATEMATIKA I MUZlKA - - - - - - 153.

VII DODATAK: ZADACI ZA IZOSTRAVANJE UMA - 157

7.1. Magicni kvadrati i druge magiene figure 157

7.1.1. Sta je magieni kvadrat? - - - 157

7.1.2. Magi~ni kvadrati 3X3 160

7.1.3. Druge magiene figure 163

LITERATURA _ - - _ 177

511 :133

,Z(EJM'Ft, MWPKO

Tajni svet matematike : radanje brojeva. okultistika, reIigija, kalendar, magteni kvadrati I Mirko Dejic. - Beograd : Noht, 1990. - 179 CTp. : HJIyCTp. ; CM. - (Bib1ioteka Zanimljiva nauka)

BYI5.1II1orpaq:mja: CTp. 177-179.

ISBN 86-19-01742-X

TIK: a. Bpojeax - Cm.I60JIM3aM

'----------------- --- .. -.-.-----

BIBL10TFKA ZANIMUIVA NAUKA

1 Igor AklflllJsk,n ZANIMLJIVA BIOLOGIJA

I asprod.ito

'2 L Vld.'illV D T IIt()IH1V

ZANIMLJIVA HEMIJA

r aspr od.ito

J J I PprplJll1dll ZANIMLJIVA FIZIKA r dSrlf)ddtu

4 Jevgpnll Sodov ZANIMLJIVA ELEKTRONIKA r .rspr od.rt«

~) BOilS Spr ljPJf'V

T AJNE PAMCENJA r dspruddt(l

f-i MrlLJt11l MrI;HlK(lVI( KROZ VASIONLJ I Vf- K()VF 1,lsproddto

"7 Lpopold Intl'ld ALBERT AJNSTAJN dr ulJ" rz d.m If'

8 RdllKO RISOIf'VI(

VELIKI MATEMATICARI dr llljl) I/d,iIllP

q 0: lrnhr I K Pdlll1'" IIlITHI L FOFNA DOBA

1 () BI .inko l.alov«

NASUSNO SUNCE'

1 1 G J Mldklsf'v

ELEMENT ARNE

CESTle[

---------------

1'2 K K PI.,t,,,)(,V

ZANIMLJIVA PSIH()L ()C;IJA 13 (~,HI" O,IIVlll

PUS T ANAK Vf~S T A 14 T F F I ,II RACUNARI/A POCETNIKE

15 M,h,1I1 SdpOlnl,kuv P()STOJI L I ANflSVEP

1 b IV;ln BI .itko I Vladislav Rllkuvlc RACUNARSTVO

S PROGRAMSKIM JEZIKOM PASKAL

17

MIKROELEKTRONSKA REVOLlJCIJA

I dr ustv. '11,· pnslpd" .r-

18

PR()STOR I VRFMF:

OANAS

19 Pul ViI< .l.rvik KOLIKO JE

STVARNO STVARNCP

20 Alldrf' L<-:rUd GlJIdll

PRAISTORIJSKI LOVel

)1 1(111.,,1">""")1,

:'1 /\V~JI Af<M)SKI rv1/\ 1 f [N,II(/\I<I

~I~) [) .: n V NII',.II f'RE ()f31IK( l'J/\NH ZIV\)J A

23 Mlrko 0('1"

TAJNI SVET MATEMATIKf-