P. 1
Verbalna i neverbalna komunikacija

Verbalna i neverbalna komunikacija

|Views: 4,981|Likes:
Published by Izhe

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Izhe on Jan 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/17/2013

pdf

text

original

VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA – SKRIPTA NA SRPSKOM

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA OBUHVATA: pokrete tela, držanje i stav, kontakt očima, gestikulaciju,

facijalnu ekspresiju, izgled (odeća i stil odaju životnu filozofiju), boju glasa (nazalizovan, piskutav, hrapav glas korišćeni za isticanje sadržaja).
-

proksemika (rastojanje, lični prostor) taktika(taktično ponašanje, prisutno je i kod ljudi i kod životinja, uslovljeno teritorijom) paralingvistički gestovi (glasovi – nazalizacija u govoru - pokazuje odnos prema nečemu; imitacija)

Kinezika je tumačenje govora tela (facijalne ekspresije, gestovi...), odnosno neverbalno ponašanje, vezano za pokrete tela ili delove tela. Govor tela je laički izraz, koji je prvi upotrebio Julian Fast (Body Language, 1970.) i podrazumeva komunikacijski kanal izvan govora, pisma i jezika gluvonemih (gestovne je prirode).

 Prva naučna studija o neverbalnoj komunikaciji je “The Expression of the Emotions in Man and
Animals“ (1872, Čarls Darvin)

 Procenat udela neverbalnog u svakodnevnoj komunikaciji varira od 65% (Birdwhistell) do 93%
(Albert Mahrabian), dok u emocionalnoj komunikaciji premašuje 99% PROZODIJA kao suprasegmentna fonetska jedinica spada u domen fonetike; dosta govori o temperamentu i ličnosti pojedinca-govornika; teško podleže promenama.
FACIJALNA EKSPRESIJA je izražavanje raspoloženja, stava, mišljenja, osećanja i slično, pomoću

pokreta mišića lica, može biti svesna i nesvesna, univerzalna je, ali zavisi i od kulturnih činilaca. GESTOVI: - prate govor - zamenjuju govor - nisu u vezi sa govorom

PROUČAVANJE ČOVEKA: Posmatrači ljudskog ponašanja su kao zoolozi – oni se bave posmatranjem ljudske životinje, koja spada u primate. Čovek je biće: akcije (animalne radnje:jelo, smeh, vođenje ljubavi, gestovi) artefakcije (proizvodnja i stvaranje) apstrakcije (apstraktno mišljenje, filozofija) Svaka aktivnost koju izvode odrasli ima jedan karakterističan, utvrđen obrazac i ti utvrđeni akcioni obrasci su osnovne jedinice ponašanja na koje se oslanja proučilac ljudskog ponašanja. U proučavanju akcija se posmatraju: forma u kojoj se javljaju, kontekst u kom se dešavaju i poruke koju prenose.

VRSTE AKCIJA
UROĐENE RADNJE Definicija: urođene radnje, koje ne moramo posebno da uočimo. Primeri: sisanje, plač, smejanje, mrštenje
1

Kako ih određujemo? u tome nam pomaže genetika, koja još uvek nije dovoljno razvijena da bismo bili sigurni. Zaključak: kroz istoriju ljudi su napredovali u artefakciji i apstrakciji, ali su prirodni nagoni ostali skoro isti.

 agresija i nasilno ponašanje nisu urođeni
OTKRIVENE RADNJE Definicija: poluurođene radnje, zasnovane na ''genetskoj sugestiji'' preko anatomije, a ne na genetskoj instrukciji Primeri: prekrštanje ruku, šaka, nogu Kako ih stičemo? nesvesno tokom odrastanja nemamo predstavu o tome kako ih vršimo, individualne su, svako ih otkriva sam za sebe.  ne vezuje se za: kulturu, rasu, naciju, grupu APSORBOVANE RADNJE definicija: apsorbovane radnje su one radnje koje nesvesno preuzimamo od drugih (nesvesno jer je proces apsorpcije suptilan) primeri: stav opuštenog sedenja, nošenje farmerki kako nastaju? ljudi i majmuni su skloni podražavanju, najviše podražavamo ponašanje onih kojima se divimo i ljudima visokog statusa u društvu  zavise od: grupe, kulture i nacije jeans donosi promenu stava, opuštenije držanje, a samim tim i veću dozu opuštenosti u držanju, ponašanju i razmišljanju mladih UVEŽBANE RADNJE Definicija: uvežbane radnje su one radnje koje se stiču učenjem ili samoanalitičkom opservacijom i praksom . Kako se stiču? namerno i svesno. Primeri: namigivanje, pucketanje prstima, zviždanje, rukovanje. MEŠOVITE RADNJE Definicija: mešovite radnje su radnje stečene na nekoliko načina. - urođene radnje modifikovane svesno pod društvenim pritiscima: promena smeha i plača u toku čovekovog života, u zavisnosti od uzrasta, kulture, običaja. - otkrivene radnje modifikovane podražavanjem, društvenim običajima, načinima ponašanja: način pokretanja nogu

GEST
Definicija: svaka radnja kojom se šalje neki vidljivi znak posmatraču; formalno: pokret nekog dela tela kao oblik neverbalne komunikacije, koji se koristi umesto ili u kombinaciji sa verbalnom komunikacijom. Gledišta: 1) Birdwhistell – gestove treba posmatrati kao komunikacijski sistem zasnovan na istim strukturalnim jedinicama kao i jezik.

2

2) Dittman, Ekman – ne može se posmatrati kao formalizovan jezički kod, jer ne formira alfabet sačinjen od diskretnih jedinica i njime ne upravljaju eksplicitna i specifična pravila.
1) PRIMARNI GESTOVI su namerni, nema drugu egzistenciju ili funkcije, unose ili menjaju značenje

verbalnog iskaza.
2) SEKUNDARNI (SLUČAJNI) GESTOVI nesvesni su, nemaju komunikaciju, imaju prvenstveno

mehaničku funkciju (nemaju ni lingvističku ni funkciju potpore) ne unose ništa novo, ilustrativniji su od primarnih jer ih ne doživljavamo kao gestove, pa ih ne cenzurišemo. Gestovi prema Adamu Kendonu: 1. ikonički (opisuju konkretan objekat ili događaj, u tesnoj su formalnoj vezi sa semantičkim sadržajem govora) 2. metaforički (slični ikoničkim, ali opisuju apstraktne pojmove) 3. deiktički (pokazuju nešto konkretno, apstrakno ili nekoga) 4. udari (imaju samo dve faze: gore-dole, napred-nazad; i obeležavaju reči ili izraze kao značajne) SLUČAJNI GESTOVI (nenamerni gestovi, sekundarni gestovi) Definicija : Mehaničke radnje sa sekundarnim porukama, pre svega lične radnje karakteristične za svakog pojedinca zovu se slučajni gestovi. Funkcija: Pružaju informacije sagovorniku o raspoloženjima, stavovima i slično. Primeri: češkanje, nameštanje kose, naočara, prekrštanje ruku, nogu, stav tela, hod STILIZOVANI SLUČAJNI GESTOVI su slučajni gestovi koji se u komunikaciji namerno upotrebljavaju za prenošenje neke informacije sagovorniku. Primeri: namerno podupiranje glave kao signal dosade, nakašljavanje kao znak da smo ušli u prostoriju.

PRIMARNI GESTOVI
EKSPRESIVNI GESTOVI Definicija: Izrazni gestovi su slični slučajnim gestovima, ali je razlika u tome što izrazni gestovi imaju funkciju signaliziranja. Poreklo: Izrazni gestovi su u vezi sa slučajnim gestovima, imaju poreklo u nekomunikativnim radnjama, ali se veza između tih primarnih nekomunikativnih radnji i sadašnjih izraznih gestova tokom čovekovog razvoja prekinula. Izrazni gestovi se usvajaju u detinjstvu, razvijaju i modifikuju tokom života donekle se mogu razlikovati u različitim sredinama. Primeri: smeškanje, osmehivanje, mrštenje, skupljanje šake u pesnicu
FACIJALNA EKSPRESIJA je zajednička svim ljudima, a svojstvena je i nekim životinjama. Čovekovo lice

šalje najviše informacija u toku komunikacije. MANUELNA GESTIKULACIJA radnje koje se izvode u toku konverzacije a najčešće se koriste za naglašavanje verbalnog sadržaja. MIMIČKI GESTOVI Definicija: To su gestovi podražavanja osobe, predmeta, radnje. Mimički gestovi se mogu dekodirati, čak iako nikada ranije nisu viđeni. Društvena mimikrija predstavlja podražavanje određenog ponašanja, koje društvene konvencije nalažu u određenim situacijama (kada se ponašamo srećnije ili tužnije nego što se osećamo, jer se to od nas očekuje).
3

Teatralna mimikrija je simuliranje određenih ponašanja od strane glumaca; sastoji se od podražavanja zapaženih radnji i uživljavanja u ulogu. Parcijalna mimikrija podražavanje neke neljudske pojave ili ponašanja (predmet ili životinja se oponašaju) podizanje ruku savijenih u laktu do nivoa glave u vidu psa koji šeni; pokreti rukama u obliku sinusoide radi dočaravanja talasa. Vakuumska mimikrija je izvođenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji nisu prisutni (pokret prinošenja zamišljene čaše ustima kao signal želje da se nešto popije). ŠEMATSKI GESTOVI Definicija: Skraćena ili sažeta mimikrija koja izdvaja samo jedan segment, element. Primeri: ispruženi palac i mali prst kao znak telefonu; šake na slepoočnicama sa polusavijenim kažiprstom i skupljenim ostalim prstima u vidu rogova kao znak bika.  Variraju u zavisnosti od kulture, ali su uglavnom razumljivi. SIMBOLIČKI GESTOVI Definicija: Simbolički gestovi ukazuju na neki apstraktni kvalitet koji nema prost ekvivalent u svetu pokreta i predmeta. Primeri: kruženje prstima pored slepoočnice znači glupost ili ludost; italijanski znak za rogonje – prevarene muževe; prekršteni prstiju (I’ ll keep my fingers crossed) protiv uroka, za zaštitu od zlih sila, nesreće i slično.  Veoma se razlikuju od kulture do kulture! Predstavljaju raspoloženja i ideje. TEHNIČKI GESTOVI Definicija: Tehnički gestovi su gestovi kojima se koriste stručne manjine, samo su njima poznati; vatrogasci, ronioci, tehnička ekipa u studiju , voditelji na licitacijama, krupijei... Primeri: spuštanje ruke za početak programa. ŠIFROVANI GESTOVI Definicija: Šifrovani gestovi su jezici znakova zasnovani na propisanom sistemu. Predstavljaju deo formalnog sistema znakova. Primer: jezik gluvonemih HIBRIDNI GESTOVI Definicija: Hibridni gestovi predstavljaju kombinacije dvaju prvobitnih gestova sa jasnim poreklom, prilikom vršenja jedne radnje Primeri: Gest presecanja vazduha ispruženom šakom u Italiji, francuski znak za nulu, spojeni zajedno daju znak pretnje u Tunisu. SLOŽENI GESTOVI Definicija: Složeni gestovi su gestovi koji se sastoje od više posebnih elemenata, od kojih svaki od njih poseduje bar neki stepen nezavisnosti. Ti elementi su srodni ali posebni. Primeri: smejanje (čak 12 elemenata) Složeni elementi se sastoje od: bitnih, ključnih i potpornih elemenata. Bitni elementi su jedini elementi kod jednostavnih gestova (podignut palac u smislu dobro je) ali u slučaju složenih, neki od elemenata mogu biti izostavljeni ukoliko postoji dovoljno elemenata koji ga izdvajaju u odnosu na druge gestove. Ključni elementi su oni koji u odsustvu ostalih elemenata složenog gesta ipak šalju poruku; ne moraju uvek da se ispolje (primer: kod smeha je ključni elemenat ZVUK i može sam preneti poruku, čak i bez vizuelnog elementa).
4

Potporni element (pojačala) su elementi koji ne mogu da prenesu određenu poruku sami, već je šalju samo u prisustvu drugih elemenata (npr. zabacivanje glave unazad ne znači smejanje samo po sebi). Većina elemenata smejanja pripada potpornim elementima. Složen gest je i npr. sleganje ramenima - ima više ključnih elemenata nego potpornih (krivljenje glave na jednu stranu). Različite varijante sleganja ramenima posledica su toga što se koriste različiti ključni elementi. RELIKTNI GESTOVI U reliktne gestove spadaju pokreti koji su nadživeli svoju prvobitnu situaciju. ISTORIJSKI RELIKT je nadživeo period u kome je nastao (npr. Gest za telefonski poziv, britanski gest za đubre ''nešto smrdi'', grčki gest moutza (isturanje otvorene šake prema licu osobe kojoj se upućuje uvreda). LIČNI RELIKT je gest koji je nadživeo infantilni period i nastavlja da se pojavljuje i u zrelom dobu, najčešće donekle modifikovan. EHO DRŽANJA Eho držanja je nesvesno usklađeno delovanje prijatelja; usklađenost stava, pokreta i njihove brzine. Može se prilagođavati prilici i sagovorniku, može da se tumači kao znak pripadnosti grupi ili neverbalan način pokazivanja opredeljenosti za jednu od strana prilikom rasprave. AUTOKONTAKTNO PONAŠANJE funkcije: čovek je sklon pravljenju ovakvih pokreta u stanju stresa; nesvesna radnja, kojoj se pribegava radi postizanja olakšanja, utehe, smirivanja. poreklo: vuku korene iz detinjstva, kada su deca postizala osećaj sigurnosti u roditeljskom zagrljaju drugi naziv: samododirivanje aspekti: - gestovi (domen neverbalne komunikacije) - masturbacija žene: pokret naslanjanja glave na rame; pogledi iskosa, dodirivanje butina dlanovima, sedenje na sopstvenim rukama, dodirivanje vrata sa strane, grickanje usana, oblizivanje, grickanje ušne resice. muškarci: čvrsto prekrštanje ruku sa napetošću u ramenima, specifičan način prekrštanja nogu, držanje šake u šaci. primeri: samozagrljaj (radi postizanja osećaja sigurnosti) fetusni položaj (u situacijama jakog bola ili tuge) dodirivanje nadlaktice, ramena, podbočena glava (slučajan gest, znak umora, može da dobije komunikativnu funkciju, ukoliko želimo nekome da poručimo da je nezamenljiv ili preopširan) .  prilikom autokontaktnog ponašanja najčešći je kontakt ruka --- glava NEVERBALNO CURENJE Neverbalno curenje je način na koji neverbalni znakovi izdaju naše prave misli i stavove koje pokušavamo sakriti. Primer za to je veštački osmeh, položaji tela koji odudaraju od verbalnog iskaza. Celo telo otkriva mnogo više istine no što bi ljudi želeli. Ljudi koji profesionalno moraju obmanjivati druge, npr. političari i sl., bolji su u ovom području od ostalih, jer kontrolišu svoje pokrete i znakove. Razlike u ponašanju pri laganju (eksperiment sa bolničarkama): 1. Smanjuje se učestalost običnih gestikulacija – pokreta rukama. Ljudi nesvesno osećaju da bi ih pokret rukama mogao otkriti i zato ga smanjuju. 2. Povećava se učestalost dodirivanja lica rukama – glađenje brade, dodirivanje i trljanje nosa (Pinokio efekat), češkanje obrve, povlačenje za uho i sl. Dva su najčešća – dodirivanje nosa i pokrivanje usta.
5

3. Broj telesnih pokreta raste – promene u položaju trupa, iz jednog sedećeg položaja u drugi... 4. Jedan gest rukama bio je češći – odmahivanje rukom. 5. Mikroekspresija lica u laži drugačija je od one dok se govori istina. Te izraze lica većina ljudi zapaža na nesvesnom nivou. POZDRAVLJANJE Pozdravljanje predstavlja ritual pokazivanja prijateljskih osećanja (ili makar odsustva odbojnosti), koja je u velikoj meri regulisana društvenim normama, bez obzira na prava osećanja. PLANIRANO DRUŠTVENO POZDRAVLJANJE ima strukturu od 4 faze: 1)Izlaganje neugodnostima (ulaganje napora, izlazak u susret) – doček i ispraćanje 2)Pozdrav izdaleka (reakcija prepoznavanja: osmeh, brzo kratko dizanje obrva, trzaj glavom + podizanje ruke, mahanje, nameravani zagrljaj) 3)Pozdrav izbliza (trenutak stvarnog fizičkog dodira – zagrljaj telom) 4)Pokazivanje brige (verbalno izricanje zadovoljstva susretom, komplimenti) NEPLANIRANO POZDRAVLJANJE ima jednostavniju strukturu, obuhvata neke od elemenata, dok POZDRAVLJANJE PRI UPOZNAVANJU nema elemente prepoznavanja, ali uključuje rukovanje, prijateljske reči i stav. ISTORIJA PROUČAVANJA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE 1. Stara Indija – uputstva za proučavanje Veda 2. Rim (retorika): Ciceron, Kvintilijan (hironomija – pokreti ruku u retorici) 3. Renesansa: Bejkon – odnos uma i gesta 4. Prosvetiteljstvo: Kondilak: govor nastaje iz gestova 5. Moderno doba: Darvin: telesni pokreti kojima se izražavaju emocije kod ljudi i životinja su slični, što signalizira urođenost i univerzalnost SAVREMENI PROUČAVAOCI 1. D.Efron, Gesture and Environment: - detaljno se bavi gestovima, koji prate govor, proučava gestikulaciju ruku emigranata iz Italije i Jevreja u Njujorku i zaključuje da se gestovi ne nasleđuju preko rase (deca koja su asimilovana gestikuliraju kao Njujorčani) i zaključuje da je kultura odlučujući faktor u razlikama u gestikulaciji. 2. Ray Birdwhistell – osnivač moderne kinezike; sagledava gest kao strukturnu jedinicu sličnu jezičkim (kin, alokin, kinema, kinemorfema), proučava tendenciju poklapanja lingvistikog i gestovnog naglašavanja 3. Paul Ekman, Friesen; The repertoire of nonverbal behaviour: Categories, origins, usage and coding (1969): adaptori, regulatori, facijalna ekspresija, ilustratori 4. Adam Kendon – gestovi i govor su dva pojavna oblika jedinstvenog osnovnog iskaza.

6

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->