P. 1
Teorija i istorija bibliografije - skripta

Teorija i istorija bibliografije - skripta

|Views: 2,084|Likes:
Published by Izhe

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Izhe on Jan 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/21/2015

pdf

text

original

Sections

BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

S jedne strane bibl. kao nauku utemeljuje bibl. metod,a sa druge strane metod klasifikacije.Tako se bibl. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku,i kao samostalna nauka,koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.Prema ovome,def. bibl. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode,bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata.Metodoloski,bibl.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja,popisivanja,opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom,principima i ciljevima rada. Rezultat bibl. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju,ustanovljene namene,tipa,strukture,cija tacnost,potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja,naucne discipline i savesnosti bibliografa.

2. BIBLIOGRAFIJA-predmet,zadaci U odredjivanju predmeta bibl. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija,dakle,knjigu,casopis,ili prilog u publikaciji,u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju,ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.Siroka,verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl. obrade istice-“tekst,namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.”Dakle tekst,a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise,vec namenjene publikovanju,kakvi su npr. magistarske i doktorske disertacije. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta. Vera Secanski,opisujuci promenu predmeta bibl. u istorijskoj dimenziji,krece od rukopisne knjige,preko stampane knjige,kojoj se u 17. i 18. veku pridruzuje i casopis,prvo opsti,a potom specijalizovan,a u 19.veku, prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv. malih poligrafija.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti,odabranih po odredjenom kriterijumu.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.,koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke. U opste zadatke svake bibl. ubrajaju se istrazivacka akribicnost, tacnost, pouzdanost, doslednost,preglednost i maksimalna potpunost opisivanja,uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati,sto sve obezbedjuje i njenu naucnost. Posebni zadaci koji zavise od vrste,opsega ili namene bibl.,dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti,kriticnosti ili suzdrzanosti od suda,ideoloske angazovanosti,filozofske i politicke usmerenosti,opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. Svaka bibl. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna,a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije.U “Vili” koju je uredjivao,Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl.:”Bibl.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini,vise vredi.

3. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je,verovatno,postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.Prikupljanje gradje 4.Selekcija,opisivanje i klasifikacija gradje 5.Opremanje bibl. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline,jubilejima ili licnim interesovanjima,retko unapred utvrdjenim programima bibl. istrazivanja nacionalnih institucija,sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.Preciznost teme,inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip,struktur bibl. i pravila bibl. opisa.Od uspesnosti sagledavanja teme,predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca,sirine konsultovanja pomocne literature,razlicitih bibl.leksikona,enciklopedija,kataloga, recnika,prirucnika,periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl. Postupak prikupljanja gradje za bibl. preplice se sa pocetnom fazom,zahteva najvise znanja,strpljenja,istrazivacke vestine i dara za analiticko,sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka,pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje,analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl. izvora).Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje,u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja,koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl. pojedinosti.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani,nestampani i zivi izvori. Jasnost i upotrebljivost bibl. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl. opisa i klasifikacije.Mada zahtevi savremene obrade bibl. jedinica,potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl. opis publikacija,istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.,vec i ,manje ili vise uspesna,pravila institucija i pojedinaca.odluka o izboru pravila,ipak,ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl. jedinicu,objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.Pouzdanost bibl. osnovni je preduslov njene vrednosti,a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji,nego ako su nedovoljno jasni,skromni i neprovereni.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje,alfabetski i hronoloski pristup,doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.Danas se uporedo,ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke,Kolon klasifikacija,Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija, koje su uglavnom ,u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.

Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede,ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim,recnickim rasporedom u bibl,koji objedinjuje sve prethodne. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama,koje ukljucuju uvodnu rec,predgovor,ili pogovor,spisak koriscene literature i sadrzaj. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna,pomocna,prateca aparatura. Uvodne bolje nego zakljucne beleske, putokaz su koriscenje bibl. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta,iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.Redigovanje bibl,treba da bude redovan postupak,kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura,ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela.

4.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa,jos pogodnijom se namece provera bibl. i to ona koja podrazumeva da li je bibl. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima. U bibl. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse,a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina,marljivosti i obaveze da svaka bibl. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija. Bibl. je ,pre svega, slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje,kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl.kao sto su napomene,registri,indeksi itd. Takodje,bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.,ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju,jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl. i lakse se njom koristiti.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi,osvrti,ogledi,rasprave i studije.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama,a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.,bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda,bilo u vidu pogovora,pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.,da predstavlja spoj konkretnih cinjenica,teorijskih i metodoloskih polazista;treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl. su: -Raspored elemenata bibl. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

10.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica,latinica,dvobojna ili visebojna stampa,podaci o tehnici umnozavanja i sl. 11.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko,da li sadrzi autorov potpis,da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd. 12.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor,navedenu koriscenu literaturu, bibliografiju na kraju,da li je u pitanju rasprava,istorijski roman,antoligija,biografija) ,ili se moze strucno sazeti,ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku. Postoji nekoliko vrsta bibl. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl. jedinici. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl. jedinice sa idejnog,politickog,umetnickog,naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl. opis starih i retkuh knjiga,koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.g.,kao i kasnije publikacije istog oblika,ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien,Antique.ISBD(A) je usvojen 1980.g.,a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom,pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom. 1.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2.)Izdanje 3.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.)Izdavanje (mesto,godina,naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.)Materijalni opis 6.)Izdavacka celina 7.)Napomene 8.)Podrucje rucnog otiska Bibl. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.g.,zatim za starije tzv. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku,nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum,u njima su koriscene brojne skracenice,nemaju oznacene stranice i dr.)za njih postoje posebna pravila: 1.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom,nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije,a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima,prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.Stamparske i druge greske ne ispravljamo,vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.

3.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo,skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama. 5.)Bibl. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne,a ponekad i drugim stranama knjige.

7. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora,periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl. elementi: -Naslov,podnaslov; -Mesto izdavanja; -Vreme izdavanja (pocetak i kraj), -Periodicnost (kako izlazi:dnevno,nedeljno,mesecno); -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane,a oni su:vlasnik,izdavac,urednik(glavni,odgovorni,urednik rubrike itd),a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme,normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr. vlasnik,izdavac,urednik i sl.,nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama,pa promene naslov,ili se podele na dva samostalna lista.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl. jedinice.Kada su u pitanju casopisi (revije),paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan,te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.U slucaju detaljnijih opisa novina,bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga,takodje,i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja,kao i eventualnihprekida izlazenja.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj,tj. godiste. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke,filozofske,kulturne orjentacije lista,podrucje kojim se bavi,i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl. jedinice.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.Takodje,bibliograf ,mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih

i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.Bibl. opis casopisa moze biti vrlo kratak,pregledan i jednostavan,a moze biti i vrlo precizan i opsezan. 8. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama,casopisima i zbornicima su :clanci,rasprave,ocene,vesti,govori islicna gradja koja ima svog autora,kao i stvarni naslov i podnaslov,a ponekad i ime prevodioca,priredjivaca,ilustratora.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga,opis pocinje stvarnim naslovom,a jedinica se opisuje kao anonimna. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca,ilustratora, priredjivaca -Impresum:naslov novine,casopisa,knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste,Godina(datum),Broj(sveske),Strane (br.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima,bar sto se spoljasnje strane tice,bibl. jedinica je sasvim dovoljno oznacena,a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.Sadrzina clanaka,rasprava i ostalih priloga iz casopisa,novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige,isto tako je i sa bibl. napomenama. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa,novina i zbornika predstavlja skraceni bibl. opis priloga iz casopisa,novina i zbornika.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl. opisu,kao sto su stvarni naslov i podnaslov.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora,ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.,te stoga pesme samo kratko opise.

9. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.g.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje,a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme,pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja,mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film,dijapozitive,kasete,magnetne trake,gramofonske ploce,plakate,fotografije,igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu,cd,dvd,itd. Elementi opisa su:

1.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje,Proizvodjac,Godina proizvodnje) 5.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca,a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena,koji se korisnici njime mogu sluziti;obavestenja o posebnoj tehnici i sl. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke

10. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl. jedinica,ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl. elementi. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu,primedbu,belesku,zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.Smisao reci anotacija u okviru bibl. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl. jedinice.Ako su bibl. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu,onda su anotacije sasvim izlisne.Sta vise,u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl. jedinicu,a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.Medjutim,cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl. jedinicama javljaju u krnjem obliku,neceloviti,manje ili vise nejasni.U takvim slucajevima,bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl. jedinicu,da je osmisli i ucini kompletnijom.Anotacija treba da bude kratka i precizna.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl. jedinica postane punija i vise shvatljiva. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije,pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja,kao i od samog odnosa bibliografa.U teoriji bibl. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu,velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna,bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl. elementima,ona i formalno dobija mesto na kraju bibl. jedinice.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl. jedinicu,nego kao njen sastavni deo.Od osnovnih bibl. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom,kako bi,pored ostalog,bila sto vise uocljiva. Medjunarodnim standardima za bibl. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl. opisa,iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je,takodje,da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu,a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo,podatak o prevodu dela;dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane,prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna,rekomendirana,referativna i kriticka. U deskriptivnim bibl. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta,boja,kvalitet,ocuvanost hartije,tip stamparskog sloga,karakter ilustracije,oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige. Rekomendirana bibl.,koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.veka,napomenom preporucuje delo citaocu,propagira ga u javnosti.Jos na pocetku razvoja srpske bibl. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.(Milos Popovic u Letopisu,Arnot u Magazinu za hudozestvo…).

Referativna (rezimirana,sadrzajna) bibl. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije,Priloga za knjizevnost,jezik,istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa. Kriticka (rezonovana) bibl.,sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela,proizvod je 20. veka,iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).

11. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju.Rasoredjivanje bibl. jedinica moze se obavljati na vise nacina,sto zavisi od oblika,vrste i namene same bibl. kao i od vrste bibl. materijala koji zelimo da popisemo. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste,onda se raspored bibl. gradje,pre svega,vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl. opis (prezime i ime autora,naslov teksta,naziv izdavaca,godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini,tj. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda). Bez obzira koji smo raspored primenili,bibl. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa).Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali,a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu,ali ne i konacnu fazu bibl. rada.Posto kvalitet oblikovanja bibl. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa,onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa,narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine,pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.da bi se obavio raspored bibl. gradje prema njenoj sadrzini,neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl. jedinica.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK,Kolon klasifikacija,Klasifikacija Kongresne bibl., Biblotecko-bibl. klasifikacija.

12. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima. Opravdanije je razvrstavanje bibl. izvora na:stampane,nestampane i zive. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija,leksikona,recnika, kataloga,bibliografija,biografija,biobibliografija,prirucnika,udzbenika,oglasa izdavackih kuca,recenzija,razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine),kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature,vec originalnih i naucnih ostvarenja). Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu,Vera Secanski,u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka,preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava,registre casopisa i perodicnih publikacija,izdavacke i knjizarske kataloge. Katalozi,stampani i nestampani,znacajni su izvori podataka,u mnogo cemu srodni bibliografijama.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka,ili selektivno,dela fonda,katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije. Posrednicku ulogu ima i bibl.,ali je ona tematski,formalno,geografski,hronoloski, nacionalno,jezicki odredjena,slozenije unutrasnje strukture,nevezane za fond odredjenih biblioteka,pristupacnija korisnicima. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija,sirenje polja napomena,belezenje sigle biblioteke,i u katalogu i u bibl.,koriscenje obaveznog primerka za obe namene,izbrisalo je razliku izmedju bibl. i kataloske jedinice,smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl. prirucnikom).Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera,danas pripadaju istoriji bibl. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca,stampara i knjizara,kao sto su tokom 19. i pocetkom 20.veka bili Grigorije Vozarovic,Gavrilo Kovacevic,braca Jovanovic,Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise,arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti,cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama. Zivi izvori,bibliografu najdragoceniji,cesto najnedostupniji,jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima,prijateljima,poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama. Na samim pocecima razvoja srpske bibl. za to imamo primere.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl. podataka.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka,te njegove napomene kroz bibl. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.,karakter bibl. jedinice,povukao paralelu izmedju domace i strane bibl. teorije i prakse;on predlaze da se u bibl. radu koriste razni spisi

biblioteka,stampani (Matice srpske),nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije),knjizarski katalozi,bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.

13. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta,licnih imena,geografskih i mesnih imena,dogadjaja i drugih obradjenih predmeta,sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.Registri su sastavni deo,a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.,kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.U nekim slucajevima,registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl. nalazi neki autor ili neko drugo ime,zatim pojam,predmet,periodicna publikacija,naziv teksta itd. za kojim eventualno tragamo.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru; -Specijalni registar. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara,inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka,kao i predmet koji obuhvataju.Karakter registara ili indeksa,njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl. konkretnoj grupi korisnika. Zavisno od tih i drugih cinilaca,za koje je neposredno vezana odredjene bibl.,treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.Cesto se moze zapaziti da bibl. ima samo jedan imenski registar,u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze,bez obzira na koga se odnose (autora,prevodioca ili osobu o kojoj se pise).Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa,u koje se unose,pored licnih imena,pojmovi i predmeti,pa i geografski nazivi koje neka bibl. obuhvata. Registar moze biti sredjen,u celosti ili prvenstveno po:

-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta,licnih imena…) -hronoloskom,numerickom,alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja, licnih imena,patenata,standarda,izvestaja…). Uredjenje registara-ako knjiga ili dr. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova,koji su paginirani posebno ili kontinuirano,ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.Za peridicne i dr. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri. Stvaranje registara treba,u principu,shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena,pojmova,predmeta i ostale sadrzine nekog registra,neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo,kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.

14.;15.;16.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo,cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl. kao svrsishodna celina.Bibl. jedinica se predstavlja pomocu bibl. elemenata,koji je informativno,pregledno i potpuno sagledavaju.Istovremeno,ona je elementarni,celovit i jasan deo bibl.U njoj opisi bibl. elemenata imaju utvrdjen,precizan i logican raspored,a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. Vrste bibl.jedinice Bibl. jedinice mogu biti,uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne,rekomendirane,referativne i kriticke. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu,nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka,preporuku,sazetak ili kriticki osvrt,cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku. Elementi bibl. jedinice Bibl. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl. jedinica.Krug podataka koje obuhvata bibl. jedinica,njihovo uoblicenje,redosled,interpunkciju i graficku obradu,definise standard JUS Z.A4.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.g. Njime se objasnjava: ”Bibl. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata,dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.Standarad precizira elemente za opis knjiga;periodicnih publikacija,priloga u zbornicima,clanaka periodicnih publikacija. Koristeci bibl. svojstven metod klasifikacije,toreticari su pokusavali,s manje ili vise uspeha,da nacine podelu bibl.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl. ranije teoretski oblikovana,to su i njihove klasifikacije,buduci starijeg datuma,sa vise postovanja i

manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela.Takodje,Vera Secanski je sastavila podelu,koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi,vec skoro trideset godina ,a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.Izmene u klasifikaciji bibl. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije

RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.)Opste bibl. (bez obzira na formu,karakter i predmet publikacije) 2.)Specijalne bibl. (razvrstane po formi,karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.)Iscrpne bibl. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2.)Selektivne bibl. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.)bibl. monografija 2.) bibl. periodike 3.) bibl. sastavnih delova publikacija 4.) bibl. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1.)Samostalne bibl. (bez obzira na formu koju imaju,dakle:knjiga, casopis, novina,priloga u nekoj publikaciji) 2.)Skrivene bibl. (u spiskovima literature i napomenama) 3.)bibl. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl.) 4.)bibl. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.)Primarne bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.)Sekundarne bibl. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora,medju kojima su bibl.,leksikoni,enciklopedije itd.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE,KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1.)Tekuce bibl. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu,da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim

kumulativnim tekucim bibl.,koje zbirno donose vec objavljivane,eventualno dopunjavane,podatke iz prethodnog perioda) 2.)Retrospektivne bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.)Perspektivne bibl. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1.)Zavicajne bibl. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.)Regionalne bibl. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)Nacionalne bibl. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.)Medjunarodne bibl. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5.)Univerzalne bibl. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija,drzavnih granica,jezika,predmeta…)

-po predmetu obrade,kao i po nacinu rasporeda bibl. jedinica: 1.)Autorske-personalne bibl. (kada je predmet obrade licnost,ili kada su bibl. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.)hronoloske bibl. (kada je predmet bibl. odredjeni vremenski period,ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3.)strucne bibl. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja,ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.)predmetne bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet,ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.)unakrsne bibl. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.)Registracione-indikativne bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.)Anotirane bibl. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije,podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste,pa i njegova subjektivnost,najvise dolaze do izrazaja,jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte).

17.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. je osnova svake nacionalne kulture.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci,ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija,a pitanja na koja bibl. treba da daju odgovor sve su slozenija.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti,opsta nacionalna bibl. moze biti :tekuca i retrospektivna. Za nacionalnu bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa,ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima,sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl. najblize je objasnjenju koje je 1902.g. pruzila Kongresna biblioteka,po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji; -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive; -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje; -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije,pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki,teritorijalni,istorijski ili jezicki parametri bili dominantni. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.g.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles).To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.,dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” ,kako su to zahtevali poljski bibliografi,shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi). Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave),niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku,vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip,uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl. je da prikupe,opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku,i da prikazu nacionalna naucna dostignuca;dalje,nacionalne retro. bibl. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom

razdoblju.Stoga nacionalna retrospektivna bibl. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku,bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana;pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna,pre svega retrospektivna bibl. obuhvata.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva,od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju,ali ponekad i iskljucuju.Iz toga sledi: - nacionalna bibl. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave,bez obzira na kom su jeziku nastali - nacionalna bibl. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku,bez obzira gde su objavljeni - predmet nacionalane bibl. je: - popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu - stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani - ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu. Politicka,verska,nacionalna,kulturna previranja i prozimanja,teritorijalne i jezicke modifikacije,nagli porast izdavacke produkcije,kao i njeno osavremenjavanje,donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl.,ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.Misljenja savremenih teoreticara bibl. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl. (projekat Jugoslovenskog bibl. instituta). 18. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda,uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom,grckom i hebrejskom jeziku do 1555.g.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum,ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima,zadrzavajuci opstost predmeta,zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.Naslov njegove opste medjunarodne bibl. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602.g.Slicnog bibl. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl. F.A.Eberta i bibl. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.veku opsta medjunarodna bibl. ustukne pred strucnom.Prva te vrste bila je iz oblasti hemije,a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja,proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl. instituta 1895.g. u Briselu sa ciljem da sakuplja,obradjuje i informise o

celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl. na kraju).Nastojanja slicna ovima,posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju,a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje,nauku i kulturu.Medjunarodnog karaktera su bibl. tekucih bibl. prevoda,socioloskih,antropoloskih,politickih,ekonomskih,obrazovnih istrazivanja. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije.

19. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.U radu na retrospektivnoj bibl., bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije,zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju.Ona ima poseban znacaj,jer bi trebalo da predstavlja i bibl. temelje,nesto sto je dovedeno do kraja,kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj,posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl. potpunost;jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta. Retrospektivna nacionalna bibl. najcesce je opsteg tipa,omedjena zadatim godinama,predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj.Njegovo delo,objavljeno u 16.veku,hronoloski slozeno,nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi.Sedamnaesti vek ,Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.-Bibliotheca hispana,autora Nikolasa Antonia. U 18. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl. koje kao podtipove ,pored retrospektivne,dobijaju i tekucu i predmetnu bibl. Kod srpskog naroda bibl. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom,tj. u 18.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje;ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic;Lukijan Musicki; Antonije Arnovljev Arnot;Stojan Novakovic;Pavle Popovic i Dusan Budimirovic;Bibliografski institut;Georgije Mihailovic;Srpska bibliografija knjige 1868-1944)

RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl. najcesce je opsteg tipa,omedjena zadatim godinama,predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. Kod srpskog naroda bibl. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom,tj. u 18.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje;ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih,a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem,katalogom,serbskom,bibliotekom,knjigopoznanije, knjigospisom,bibliografijom,kako je sve nazivao svoj bibl. rad,obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.g. do Dositejevog Mezimca 1818.g. Njegova bibl. nije nikada objavljena ,vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. Pedantno belezenje naslova,korektno skracivanje onih predugih,tacno datiranje,popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika,a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica,opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. Bibl. A.A.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838. i 1839.g. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”,koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad ,pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.Ova bibl. ne samo da nije objavljen,vec nije ni sacuvana,te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca,mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839),anotirana,u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. Retrospektivna bibl. u 19.v. kulminirala je istrazivanjima pedantnog,odmerenog, doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. za noviju knjizevnost 1741-1867.g.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom,zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu,rasporedjenu hronoloski,prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.U bibl. se nalaze i brojne anotacije,koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela,a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu,a na pocetku 20. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg, Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine,za period od 1868.g do 1905.g. Sakupljena gradja,predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu,cije su objavljivanje omele ratne prilike.O organizovanom bibl. radu ostale su da

svedoce,zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica,tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija;Radnici na bibliografiji; Sta treba pregledati. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.” S. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave.Kao osnovne osobine dobre bibl. on istice:prakticnost,uredjenost,pismenost,kriticnost,naucnost,jednostavnost koriscenja. Narodna bibl. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl. pocev od 1954.g. za period od pojave prve srpske stamparije u 15.veku do 1944.g. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.)od prve stampane knjige 1494. do kraja 17. veka; 2.)18.vek; 3.)1801-1867; 4.)1868-1944. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. veka” G.Mihailovica. To je,s jedne strane,objektivna i znalacka analiza bibl. L.Musickog,P.Safarika,Stojana N. i ispravki Djordja Rajkovica,s druge pak,objasnjenje metodologije rada na bibliografiji,sistematizacija gradje (hronoloski),karaktera bibl. jedinica i potpunosti bibl. izvora,narocito dostupne arhivske gradje.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu,zbog cega je ova bibl. i anotirana. “Srpska bibl. knjige 1868-1944.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.Ova bibl. radjena je iskljucivo de visu,predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara,inicijala,nepotpunih imena,pseudonima i anonima,zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno,i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.Potpunost ove bibliografije je,kako kaze Miodrag Zivanov,80-90 %.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20,18. je u pripremi. Za izradu ove bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik,pismo ili nacionalno poreklo autora; 2.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.g.

20. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. takodje odredjuje vremenska komponenta.Izrada tekucih bibl. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro. bibl. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja,da pravovremeno sazna najnovija dostignuca, onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl.,najcesce strucnih,ali i opstih. One daju pravovremenu informaciju,upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.U cisto,bibliografskom smislu,tekuca bibl. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.,do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena,pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv,pa pomalo lici na retrospektivnu bibl. bolje receno,bibl. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl. institucijama,najbliza je pojmu tekuca bibl.;zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka. Za izradu tekucih bibl. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali,kao i snhronizovan rad mnogih institucija.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl. institucije,kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini,ili u pojedinim naucnim oblastima.Vecina nacionalnih bibl. izlazi perodicno,a i mnoge strucne,odnosno naucne i specijalne bibl. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl. Prve tekuce nacionalne bibl.pojavile su se u francuskoj u 17. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.g. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653.g. Bibliographia gallica universalis.U mnogome karakteristike tekucih bibl. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj.Tekuce bibl. su,zbog potrebe za aktuelnoscu,napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici.Poslednje dve decenije 18.veka obelezila je ruska tekuca bibl.,koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama. 19.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl. (u Francuskoj je na to uticala revolucija),a one takodje,u ovom veku,dobijaju i uskostrucne okvire.Srpska tekuca,delimicno i retrospektivna bibl. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18. i prve polovine 19.veka. (Z. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.;Braca Markides-Puljo;Stefan Novakovic;Dimitrije Davidovic; 19. vek-Antonije Arnovljev Arnot;Autor prve potpuno tekuce bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica,sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.Tako je srpsku bibl. utemeljio na teritorijalnom,a ne na

nacionalnom i jezickom principu,sto je za tekucu bibl. kasnije usvojio Stojan Novakovic.Ubrzo po uspostavljanju tekuce,razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.,ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike;Djura Danicic;Stojan Novakovic;Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl.,jer je smanjio njenu preglednost;Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884,uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale,istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica;Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.g.;Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine,javora,Strazilova,Backe vile;prva polovina 20. veka-Pavle Popovic;Bibliografski institut.)

TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji,osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.Srpska tekuca bibl. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. i prve polovine 19. veka. U “Slaveno-serbskom magazinu”,od 5 knjiga predstavljenih 1766.g., 3 pripadaju tekucoj godini,a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”,srpaki zivalj je tako,dva puta nedeljno tokom 1791-1792.g.,izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj,a povremeno i o kulturnim zbivanjima.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo,Srbi,1792.g. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”,koje je uredjivao Stefan Novakovic,novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine,ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine,katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata,dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”,kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”,Davidovica i Frusica,a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica,Milosa Svetica,Teodora Pavlovica,Milosa Popovica i Jovana Subotica. Moze se zakljuciti,o bibl. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.veka,sledece: 1.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene,o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”,ili “Mi smo s druge strane culi”. 2.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu,ili casopis,pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. 3.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. principu,iako je najcesce bio hronoloski redosled,ali ne po vremenu objavljivanja publikacije,vec po vremenu saznavanja urednistva za nju,sto inace,u bibl. nije ni uobicajeno,ni pozeljno.

4.)Vecina bibl. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije,jer pocinje recima “ovih dana…”,”pre dva dana”,ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”,kao i one iz duboke proslosti,sto je skroman,ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. 5.)Izuzetno je znacajno da su se bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu,jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.Osim toga,one su podsticale,otvoreno ili u naznakama,na izradu bibl.,koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. veka. Srpska tekuca bibl. u 19.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo,knjizestvo i modu”,urednika A.A.Arnota kada je 1839.g. zabelezio 5 naslova. Autor prve potpuno tekuce bibl. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”,gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.Tako je srpsku bibl. utemeljavao na teritorijalnom ,a ne na nacionalnom ili jezickom principu,sto je za tekucu bibl. kasnije usvojio i Stojan Novakovic. Ubrzo po uspostavljanju tekuce,razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.,ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. Organizovano i institucionalizovano bibl. se u 19. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Na inicijativu sekretara Mise Cenica,Djuro Danicic radi bibl. za godine 1856.,1857.,1858. koja je objavljena u “Glasniku”,savesno uredjivana,znatno se razlikuje od prethodnih,koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji,cesto neprecizne i netacne u opisu. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.)Srbske knjige godine 1857. 2.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba,i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. Od dobro osmisljenih,ali neostvarenih pocetaka,za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl. koja je: -unutar hronoloskog,imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane,dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana,i to ne samo po formalnim,vec i po sadrzinskim karakteristikama. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.:”Bibl. srpske i hrvatske knjizevnosti,s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.Ova bibl. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.g. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. shvatan je sire nego sto se to danas cini,zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja,slozenu po hronologiji,a potom po alfabetu.Odrednicu su cinili prezime i ime autora,ili inicijali,koji nisu razresavani,a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog,vec i prevedenog dela.Novakoviceva bibl.,uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane,grupisanje novina i kalendara nezavisno od

monografija,belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije,donosi i izvesne vazne novine,kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic,svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov,a ne na autora) vise je opteretio bibl.,jer je umanjio njenu preglednost. Dragutin Posnikovic,nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884.g.,uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale,istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica. Danilo A. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.g. Tekuca bibl. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina,Javor,Strazilovo,Bosanske vile Srpska tekuca bibl. u prvoj polovini 20. veka Profil i namena tekuce bibl. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.g.Belezenje novih naslova,vise u vidu kritickih prikaza i oglasa,negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike,Pravde,Vremena,Stampe,dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog,Prilog za knjiz.,jezik,istoriju i folklor,bibl. obeznedjivali redovnu rubriku. Tekuca bibl.,kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.g.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl.,utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919.g.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.g. 1935.g. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl. godisnjak za 1933.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.g.),zaduzenog za izradu tekuce (za knjige,brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta,tekuca,nacionalna,registraciona,primarna i samostalna,u tri serije: -za knjige,brosure i muzikalije; -za serijske publikacije; -za clanke i priloge u serijskim publikacijama; a od 1971.g. izlazi i Bibl. roto stampe i stripova.

21. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje,na neki manji ili veci region.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.U geografskom smislu,region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi,sela,zaseoci i zemljista oko njih).Pored identicnih geografskih obelezja,region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske,etnicke,jezicke i kulturne oznake.Ove bibl. su samim svojim karakterom tematski uske,mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja. U nekim slucajevima ova vrsta bibl. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan,opisivan ili ocenjivan neki region.Zavicajne bibl. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl. periodike.U nekim slucajevima ove vrste bibl. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl. popisi. Zavicajna bibl. je zdrava klica nacionalne bibl.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja,koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog,jezickog,etnickog,istorijskog i nacionalnog principa. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl. prvi je uveo Dimitrije Tirol,a vratio ga je 80tih god. 19. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874.g. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.”Bibliografija,mada je Ducic naziva katalogom,objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske,iskljucujuci dramska i lirska dela,i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.Postujuci jezik i pismo spisa,Ducic je naveo domace i strane publikacije,cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl.,koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja. Tokom 19.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa,medju kojima je bilo i anonimnih. Tek 30-tih god. 20. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija.50-tih god. 20. veka zavicajna bibl.,skrivena kroz istoriju pod skute tekuce,retrospektivne,a nekad i personalne bibl. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.Zavicajnoj bibl. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti,ali je od 1994.g,na snazi Zakon o bibl. delatnosti,koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova. Zavicajna bibl. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.g. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje,naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.”Nakon ustanovljenje geografske,istorijske i etnicke teritorije zavicaja,sama izrada zavicajne bibl. bitno se razlikuje od ostalih bibl. istrazivanja.

Polazista zavicajne bibl. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu,ljudima,stvaraocima i stvaralastvu,o prirodnim,drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region. Zavicajna bibl. korisniku biblioteke predstavlja,s jedne strane,sacuvane fondove zavicajnog odeljenja,koji su zatvorenog tipa,s druge,novu knjiznu i neknjiznu gradju,koja mozda u bibl. nije dostupna.Tako bibl. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke. Zavicajna bibl. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl. na: -bibl. literature o zavicaju -bibl. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl. -tematska bibl. *primer dobre zavicajne bibl.-Pancevacka bibl. 1833-1960 Miodraga Zivanova

22.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom,a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje,tromesecno,mesecno,dnevno..itd).Najcesce se odnosi na listove i casopise,ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.,zatim razni godisnjaci,kalendari itd. Osnovne odlike serijske publikacije su,dakle,periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije,po kojoj je jedno glasilo formalno,tematski,socioloski prepoznatljivo.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta,periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl. do podele periodike na zavicajnu,nacionalnu.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele,a posebno prema strucnoj,tematskoj osnovi.Tako imamo knjizevnu,medicinsku,tehnicku,poljoprivrednu,sumarsku,pedagosku,sportsku i dr. periodiku.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste,ili jedan tom serijala;katalosku jedinicu cini jedan naslov,cije promene se povezuju sporednim jedinicama,dok bibl. jedinica moze biti celo glasilo,jedno godiste,polugodiste,tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno,ali su rezultati informativni i inspirativni. 18. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl. doneo je i bibl. periodike,ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl. periodike i u srpskim okvirima,mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.Predmet obrade Zaharija O. u Magazinu nije samo monografska ,vec i serijska publikacija-Serbska pcela,sa dvomesecnom periodnoscu.

30-tih god. 19.veka urednici casopisa,kao autori knjizevnih prikaza i oglasa,i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike,najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”,opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda,on ih je razvrstao na letopise,zurnale,novine. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837.g izlazili u Engleskoj,Francuskoj i Rusiji. Godine 1842. svoju bibl. u Letopisu serbskom,Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca,urednika lista,mestm i pocetnom godinom izlazenja,podacima o stampariji,pismu i prilozima,analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom. U vecini novina,mesecnika i godisnjaka polovine 19.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju,ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu. 70-tih god. 19.veka svi pojavni vidovi bibl.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic,kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.g).Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.Urednik “Mlade Srbadije” A.Hadzic,bibliografski i programski kvalifikuje svaki list,opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja,ne sustezuci se od subjektivnih ocena.Krajem 19.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih,vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl. kao npr. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl. prilozima o srpskoj zurnalistici.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956.g. bavi se Jugoslovenski bibl. institut u svojoj seriji,koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu,cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl. Strucnjaci Univerzitetske bibl. pokusali su 70-tih god. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.g.”.Ova bibl. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu,uz prvu i poslednju godinu izlazenja.Fragmentarno popisivanje,uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka,pruzale su i “Gradje za bibl. srpske stampe izmedju dva rata”- Vuka Dragovica,”Gradja za bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. srpskih almanaha i kalendara),Branke Bulatovic.

23. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl.Ovom vrstom bibl. smatra se onaj oblik bibl. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku,najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije. Skrivena bibl. tako ne znaci,u pravom smislu,samostalan ili izdvojen bibl. rad ,koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.Skrivena bibl. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl. tvorevinu,a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku,bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. jedinicu.Posto ima zasebno,izdvojeno mesto i oblik,koji su vezani za neki tekst (studija,monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl. istrazivanjima.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj,makar i u nepotpunom obliku njenih bibl. jedinica.Naprotiv,ponekad bibliograf,teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.,narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature,u nekoj naucnoj studiji.Zaseban vid skrivene bibl. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl. elementi o njima.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta,decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl. oznaka tog rukopisa (npr. Zivot Sv. SaveTeodosije;Domentijan). 24. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice,zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.Ona se dvostruko ispoljava.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale,ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda,pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima.Personalna bibl. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih,onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe,kako bi citaoce upoznali sa

dotadasnjim opusom,a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.Obradovica,L.Musickog,Nikolaja Simica,M.Vidakovica,Atanasija Stojkovica,Gligorija Jaksica i dr. Prva biobibl. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji,koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.Personalna bibl.,ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada,bile su ceste u Novinama serbskim,Letopisu serbskom i Podunavci.Na izmaku 19.veka u Otadzbini,Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu,navodeci bibl. njegovih pripovedaka,kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima. Od 1887.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji,Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl. svojih redovnih i dopisnih clanova.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa,pa se bibl. studije srecu na stranama:Javora,Nevena,Danice,Zmaja,Sedmice… Zakoracivsi u 20. vek bibl. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji,vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti,sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.Kratka personalna bibl. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.Bibl. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst,a ponekad dodati kao tipicna bibl. anotacija.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl. naglo porastao.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.,ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno,a ako nije ziv,sa clanovima njegove porodice,prijateljima,poznanicima,savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom,ako je sacuvana,rukopisnim delima,arhivskom gradjom i privatnim spisima,ako su dostupni,ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove,ili one potpisane inicijalima,pseudonimom,ili na neki dr. nacin *primer dobre personalne bibl.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric

25. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna,pa cak i rogobatna” sintagma bibl. bibl, jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast,na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora,cija je bibl. u vise navrata radjena. Najkrupniji,a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu,koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.sabiranje raznih bibl. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu,predstavlja poseban,mozda i krajnji stepen bibl. istrazivanja,onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl. predradnje i uradjene mnoge bibl.,i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima,koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl. dela. Bez obzira koliko se to prakticno cini,izrada bibl. bibl. je i prilika da se uoce,naznace,pa i isprave greske prethodnih bibliografa.Vec i samo sabiranje bibl. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno,ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je,u nekom periodu,prolazio bibl. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti). Sa utemeljenjem bibl. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste,dakle vec u 17. veku.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike.Granjanje ljudskog znanja,porast izdavacke produkcije,okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. Prve bibl. bibl. bile su zavrsene celine,u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu,kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866.g. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima,poput dela Luiz Malkles i I.K.Kirpiceve. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata, bibl. bibl. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl. sto jos vise naglasava njihov znacaj.Ova vrsta bibl. u Srba razvila se tek 50-tih god 20.veka. Skromno naznacena radom Bibl. bibl. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl. jugoslovenskih bibl.”,ali za razlicite periode 1945-1955;1956-1960.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe.

26.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca,delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.i prve polovine 19. veka.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima,gazetama, letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina,do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici,koja je sluzila knjizevnosti,nauci,ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem,najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila,iz bibliografskih belezaka su stasale,pre svega,retrospektivna i tekuca,a potom i perspektivna i personalna bibliografija.Linija tekuce bibl.,koju je zacrtao Zaharije Orfelin,kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije,nastavila se preko brace Markides-Puljo,Stefana Novakovica,Georgija Magarasevica,Milosa Stevica,Vasilija Cokrljana,Lukijana Musickog,Teodora Pavlovica,Milosa Popovica,Jovana Subotica,Aleksandra Andrica,krunisana naporima Djure Danicica,Stojana Novakovica,a s pocetka 20.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative,po sopstvenom osecaju,ili po saznanjima iz inostrane literature. U prvim bibl. zapisima knjiga je,u najboljem slucaju,predstavljana pomocu naslova,imena autora i,eventualno mesta izdavanja,te je citaocu nudjena samo signalna informacija.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici,to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.Od pet knjiga predstavljenih 1766.g. tri pripadaju tekucoj godini,a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.,sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.,koje su se skromno,ali uporno,odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.veka.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu,pod nadzorom G.Magarasevica,Milosa Svetica,Teodora Pavlovica,Milosa Popovica,Jovana Subotica. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Ovaj izraz je posle 70-tih g. 19.v. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”,”sitni prilozi”.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne,astronomiceske,lekarne,poucitelne,zabavne,politiceske,istoriceske,veroi spovedne,crkvene,zivotopisne…,a najcesce knjizevne.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika,na analizu slaveno-serb. jezika,ili slovenskih dijalekata,na pocetke slovenske pismenosti,recenzije izvesnih dela,ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter,koji ranije nije bio istican.Zapocete kao bibliografske u br.173 do zavrsne sveske obuhvatale su

ukupno 55 naslova.Pored toga sto beleze novo izdanje,preporucuju ga,one,po prvi put,ukratko,predstavljaju i njegovu sardrzinu. Vec 20-tih god 19.veka opis je potpuniji,sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke,kao kod Magarasevica,i napomenu,koja je nekada formalne,nekada sadrzinske,a povremeno i knjizevno-istorijske prirode. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. vec je u prvom br. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti. Prve srpske bibl. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima,da skrenu paznju na izdavcku delatnost,koja se i sama stihijski razvijala.Kao rezultat neplanskog,povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja,najcesce o novim izdanjima,postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja.Treba istaci da bibl. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala. Prvih pedesetak god. 19. veka je vreme trazenja “bibl. izraza”.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije,koji ce,kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa,biti zastupljen,uz podatke o paginaciji, ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.On je,takodje,u odrednicu izvukao i ime autora dela,dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca,dok se ime pisca cak i ne navodi.I kod Stojana Novakovica (70-tih god. 19.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca;ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade.Autor,kod njega,dobija veci znacaj,jer je njegovo ime,osim u donjem polju bibl. opisa,navodio i u uputnim jedinicama,a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica,koji u Bibl. srpske i hrvatske knjiz. za god. 1884. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici,vec u napomeni. Bavljenje bibl. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.U predgovoru “Srpskoj bibl. 1741-1867.” S.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl. nisu bitnije razradili.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine,listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl. opisivanja,cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima,mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama,cinili su to i pred kraj 19. i pocetkom 20.veka. Letopis Matice srpske je bibl. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu,a Glasnik Drustva srpske slovesnosti,Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije,drugu polovinu 19.veka.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. Magazin za hudozestvo,knjizestvo i modu,Otadzbina,Zora,Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl. sadrzine,vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Pocetkom

20. veka bibl. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog,Prilozi za knjiz.,jezik,istoriju i folklor.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena,ali je sada i naucno utemeljena.30-tih god. podstaknuta i zakonskim odredbama,uredjivanja tekuce bibl. prihvatila se Narodna bibl. Srbije (znacajan Pavle Popovic). Moze se zakljuciti,o bibl. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.veka,sledece: 1.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene,o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”,ili “Mi smo s druge strane culi”. 2.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu,ili casopis,pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. 3.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. principu,iako je najcesce bio hronoloski redosled,ali ne po vremenu objavljivanja publikacije,vec po vremenu saznavanja urednistva za nju,sto inace,u bibl. nije ni uobicajeno,ni pozeljno. 4.)Vecina bibl. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije,jer pocinje recima “ovih dana…”,”pre dva dana”,ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”,kao i one iz duboke proslosti,sto je skroman,ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. 5.)Izuzetno je znacajno da su se bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu,jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.Osim toga,one su podsticale,otvoreno ili u naznakama,na izradu bibl.,koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. veka.

27.BIBLIOGRAFIJA U 18. VEKU Kod srpskog naroda bibl. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom,tek u 18. veku,sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje. Medjutim,ako se imaju u vidu teski politicki,ekonomski i zivotni uslovi,u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao,trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl. karaktera,ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18. veka i pocetkom 19. veka,krecuci se uzlaznom linijom,pocetkom 20. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi. Zaharije Orfelin je 1768. g. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin. Njegova prva bibl. objavljena je u Kalendaru 1766.g.(deo “O knjigama”). Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.,Vuka,Arnota doznajemo za njegovo postojanje. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl,vec i perspektivnu. Od 1768.g.,kada je Z.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin,pa do 1791.g.,kada srpske novine u Becu stampaju Grci,braca Georgije i Publije MarkidesPuljo,period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike,ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali,nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija,srpaki zivalj je tako,dva puta nedeljno tokom 1791-1792.g.,izvestavan uglavnom o politickim

desavanjima u austriji i Francuskoj,a povremeno i o kulturnim zbivanjima.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu,za koje je navodjen naslov,imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim,vec vise usmenim putem,i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.Iako su takva izvestija,pre svega,rezultat trgovackih potreba,ipak se u njima zacinje bibl. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo,Srbi,1792.g. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti,koje je uredjivao Stefan Novakovic,novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine,ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine,katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata,dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila,sve do 40-tih god 19.veka,kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija,cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl. opisa,jer pojedine podatke,poput imena pisca,izostavlja,narocito ako su u pitanju prevedena dela.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.Pa ipak,neosporno je da,svesno ili slucajno,ali svakako prvi,postije redosled podataka u bibl. opisu,navodeci prvo naslov,ime autora,sto je cesto ime prevodioca,format,podatak o povezu i ceni,razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima. Po tome on deceniju pre ruskog bibl. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka,ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao,te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara,ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list,kao i mnogi kasnije,pritisnut materijalnom oskudicom,izlazio na skucenom broju strana.Ipak,za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”,kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom,koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa,pa preko davanja izvestaja o cenzuri,isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu,preporuke svim skolama,poziva na prenumeraciju,do,posle skoro dve godine,izlaska iz stampe.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.

28. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768. g. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost,i u skladu sa tim ,pisanje jezikom sto blizem narodnom.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz ,da siri obrazovanje, propagira knjiz,naucna,filozofska i prakticna znanja.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem, pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj

publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici,a ne samo da ih najavi.On se smatra zacetnikom nase bibl.Zamisao o bibl. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti. Bibl nije njegov izum,ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera.Njegov rezon i bibl. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju,a ne samo kao prema stamparskom proizvodu.Njegova prva bibl. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766.g. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.,Vuka,Arnota doznajemo za njegovo postojanje.Lukijan M. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl. svedoce o njegovom postojanju,Vuk navodi i njegov sadrzaj.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige,naslov,format,nacin slaganja i stampanja tabaka ,pa i cenu.Po Vuku, Orfelin prvo popisuje ruske, a potom srpske knjige.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl,vec i perspektivnu.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige,”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.g,a svetlo dana ugledale 1767.g. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin.Kao pokretac i urednik,profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl. vesti. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke,kriticar pisane reci,i zacetnik srpske bibl.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.Uzori su mu ruski casopisi,a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.Zapocinje svoju bibl. opisom 6 knjiga. Zabelezio je 4 udzbenika,prvu srp. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767.g. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio,a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu,da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.Iako je formalno njegova bibl. retrospektivna,ona je aktuelna,jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe,dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje. “Nova serbska aritmetika”,Vasilija Damjanovica, je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.Orfelin.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige,odrednice nema,iako o njoj stalno vodi racuna,belezi mesto i god. izdanja i format.Posle toga vodi belesku,koju graficki ne odvaja od teksta.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu. Njegova zasluga za srpsku bibl. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige.Godine,mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.Po njegovom tvrdjenju,sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine,pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.Dakle on je u okviru god. izdanja svoju bibl. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl. Ne samo da Orfelin zasniva bibl. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl. vec daje primer bibl.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.On navodi 24 njegova dela,za koja zapisuje samo naslov.

29. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.Oni su, mada ne u savkom broju,posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”. Od broja 46 do 1819 g. u okviru ove rubrike,javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov ,nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni,jer oni ne pretenduju da budu bibliografi.Od br.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata,pa oglasi povremeno,osim najosnovnijih bibl. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.Osim Objavljenija u Novinama serb. Davidovic donosi i Smesice. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Ovaj izraz je posle 70-tih g. 19.v. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”,”sitni prilozi”.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih, pojavljuju se smesice domodovne,astronomiceske,lekarne,poucitelne,zabavne,politiceske,istoriceske, veroispovedne,crkvene,zivotopisne…,a najcesce knjizevne.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika,na analizu slaveno-serb. jezika,ili slovenskih dijalekata,na pocetke slovenske pismenosti,recenzije izvesnih dela,ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter,koji ranije nije bio istican.Zapocete kao bibliografske u br.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Pored toga sto beleze novo izdanje,preporucuju ga,one,po prvi put,ukratko,predstavljaju i njegovu sardrzinu. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom,a kadkada i na stranim jezicima.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan,ipak smesice od br. 186-188 imaju mnoge odlike bibl. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature. Osim podele na recnike,gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca),medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca, Solarica kao autora zemljopisa,Dosenovica kao pisca aritmetike,Savu Mrkalja,Vuka S. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice,Musickog kao pesnika,Vidakovica,Davidovica i Berica kao izdavace.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka,Rusa i Luzickih Vinda. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim,on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”,ili,od 1819.g.,”Knjizestvo slovensko”,na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma,vec sto je apsolutna novina,kao uzor domacim knjizevnicima. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog,na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.Prethodni Davidovicev pokusaj

belezenja knjiga objavljenih,cak u ranijim vekovima,daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl. u nasim periodicnim glasilima.Gradja koju popisuje,osim toga,predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije,sto u srpskoj bibl. ,zadugo, nece biti uobicajeno.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme,ali ih nikada nije definisao,niti njihova razresenja teoretski uoblicio.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem,kroz ceo 19.vek.Zasluzan je i sto je,ne znajuci da sam ponudi koristan savet,upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl. Prva personalan bibl. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji,koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. On ce ponovo,na tlu Srbije,u Kragujevcu,od 1834.g. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno,a kasnije svakodnevno.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka,cijem je profilisanju znacajno doprineo,Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve. Njegov posao,doduse sa razlicitim zarom,entuzijazmom,znanjem i umesnoscu, nastavili su do kraja 19.v. u istim novinama-Dimitrije Isailovic,Vladislav Stojadinovic,Milos Popovic, i dr.U skupini od 433 oglasa do 1941.g.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije. 30. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. vec je u prvom broju 1824.g. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.,Jovan Zivkovic,Jovan Muskatirovic,Grigorije Terlajic,Jovan Pavlovic. Bibl. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija,bila je jednako odgovoran,zametan i naporan posao.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl. vaznijem,proglasu posvecuje vise paznje.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba. Prema onome sto je napisano u uvodu,nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp. knjige,a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.Kontinuitet,sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl. jedinica,vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije.Da bi imenovao svoj rad,posao,belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”,”izvestija”,”naznacenija”. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti,informise o izdatim knjigama.sva izdata dela nije imao pred sobom,ili nije znao

kako knjigu treba predstaviti,opisati.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca,a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M. Stoga ovu bibl. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela,to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu,sto predstavlja napredak prema bibl. 18 v..Mesto i god. izdanja belezio je redovno,ali ne i stampariju. Izraziti slavenofil,Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste,da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv,njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl. teorije i prakse. U ruskoj bibl.,osim toga,Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski,ili alfabetski,vec,prema,uslovno receno,knjizevnim zanrovima.,na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”,dok ostale grupe cine:”prozaici,klasiceski avtora prevoditelji,voeni pisatelji”.U drugoj i trecoj castici za 1825. on nastavlja i pregled ruske literature,ali je podela nesto razudjenija,pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici,ukupno njih 14,pre svega ruskih,u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.g do Lureantskog kodeksa 1377.g. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.Novina i neobicnost koju je on,koristeci strana iskustva,uneo u srpsku bibl.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje,a ne u obuhvatu bibl. jedinice.,jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke,vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.Dosledan je u tome da prvo navodi autora,a zatim sva njegova dela,izdvajajuci tako odrednicu,koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti,ili podatke o zanimanju,unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.Naslov dela,koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni,cesto i jedini,pojam za identifikaciju knjige,ovdeje prosiren i podnaslovom,mestom i godinom izdavanja. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora,ne cak ni knjige,nego priustiti citaocu kompletniji bibl. opis. Ni on,poput drugih bibliografa,nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”.Pisac je zastupljen u bibl. i kada nije autor monografije,vec priloga u casopisu,ali umesto potpunog bibl. podataka pruzena je samo opsta napomena.dok je u Ruskoj bibl. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz. vrstama u Srpskoj bibl. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.dajuci joj jos i biografsku dimenziju, postaje rodonacelnik srpske biobibliografije. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima.Iako nepotpisani,verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica,jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.U drugoj castici Letopisa za 1825.g. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”,koji je podeljen u 4 dela.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti,Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke,kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.

Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl. prilog,kome je,sto je veoma redak slucaj,predmet obrade periodika,a ne monografije.Analizirani su letopisi,zurnali i novine i to ponaosob ruski za god. 1824,poljski u 1822.g.,ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.Slavenofilstvo,koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik,vidljivo je u ovom radu. Osim toga,njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl. paralelno se razvija.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim,poljskim i srpskim knjigama,nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti,recenziju ili preporuku za citanje.Sve do 1827.g. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora,nekad ime,prezime i ostali licni podaci izdavaca dela,a nekad naslov.Od cetvrte castice za 1827.g. u prvi plan izbija mesto izdavanja.Za danasnje bibl. dosta neuobicajen nacin opisivanja,koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu,sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.Ipak,dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda,sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad;jer vec 1826.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju,format,table ilistracija i dodatne priloge.Mada u tome nije dosledan ,on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica,kome je bibl. teorija ovo pripisivala. Zasluga Magarasevica,uze gledano,je u zacinjanju analiticke bibliografije,za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno.U petnaestoj svesci,objavljenoj 1828.g. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.g.”,po strukama,sto je,u stvari,prva analiticka bibliografija,bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca. 31. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.A.Arnot je po zanimanju bio advokat,radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.Arnot je napisao retrospektivnu bibl. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo,knjizestvo i modu”. On je bio na izvoru informacija,do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan,a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici,intelektualci i omladina. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.Solarica,G.Magarsevica,P.Safarika,P.Berica cak i Z.Orfelina.Svestrano obavesten,zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju,i sta koji pisac ima u rukopisu,na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku,bez obzira gde su stampane,iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama,bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima. Njegova bibl. objavljivana je u Magazinu tokom 1838. i 1839.g. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”,koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad ,pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju. Bibl. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo

U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu,i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla,sa bibl-kritickim napomenama.Ova bibl. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca,objavljena u zemlji i inostranstvu,mozemo zakljuciti da je retrspektivna,anotirana, u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti,jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.,nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela; -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati; -belezi mesto i god. izdanja,kao i stampariju,format knjige i br. stranica; -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora ,po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora,a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju,o godini rodjenja i smrti,ili jos opsirnije,sve to objedinjeno,ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto,godina izdavanja,format i broj strana.Prezime i ime autora,dakle,cine odrednicu,u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom,na sta je i sam autor skrenuo paznju,vec i,povremeno podatkom o posveti,citatom iz piscevog proglasa za samo delo,podatkom o dodatnoj delatnosti pisca,citatom nekog knjiz. kriticara ili bibliografa,podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja,pozivom za dalje istrazivanje. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca,s cijim je delima upoznao publiku,sireci opis cak i kritickom anotacijom,a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak,koji je imao nameru da stampa.U 47 brojeva u drugoj god. izlazenja Magazina,Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je,za razliku od svojih prethodnika,koji su bibl. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak,Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora,od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela,pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic,a poslednji Vuk Karadzic. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji,ali znamo da njen stampani deo,kako je utvrdio Dusan Pankovic,predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N.A.A.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica. Njegova bibl. je retrospektivna,ali bi,sudeci po 5 naslova,koje je zabelezio u 1839.g. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti,potonula u nepravedan zaborav.

32. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih,a zdravo se ukorenila u opstoj bibl. Lukijana M..Musicki je svojim osmotrenijem,katalogom,serbskom,bibliotekom,knjigopoznanije, knjigospisom,bibliografijom,kako je sve nazivao svoj bibl. rad,obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.g. do Dositejevog Mezimca 1818.g. Njegova bibl. nije nikada objavljena ,vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost,razdjeljena po klasama jaze sut”,sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske),u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera,inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”,dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”. U samoj bibl. prepoznaju se dva rukopisa,od kojih je jedan nervozan,ispisan,brz u drugoj svesci,ispravkama i dopunama njegov.Pedantno belezenje naslova,korektno skracivanje onih predugih,tacno datiranje,popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika,a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica,opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice,sto predstavlja prvi pokusaj,kod nas,unakrsnog sredjivanja gradje. Oslanjao se i na druge bibl. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera,ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve. Svu bibl. gradju je svstao u 16 grupa,a neke od njih imaju svoje podgrupe.Grupe je zvao klase.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.,u okruglim zagradama,arapskim brojevima,klasifikacija je svedena na 11 grupa,a 5 je ostavio pod upitnikom.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje,naziv grupe ili podgrupe,ostale prazne,moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl. gradje. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl. kao naucne discipline,ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju. Nestampana,ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl. Da je objavljena,ova bibl. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju,pocev od Pavla Berica do Stojana N.

33. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.Odusevljeni slavenofil,Slovak rodom,dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek,knjizevnik i predani vaspitac.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv. Karlovacki krug,tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica,a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.g. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga,rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata,koje je on stao vredno pribirati,proucavati i objavljivati. Posle 7 god. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.g. u Budimu knjigu. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.Vrlo siroke osnove,Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena,ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige,u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.Na prethodnim stranicama Istorije,pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti,Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.g. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca,ali njihova dela nije naveo. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela,originalna i prevedena,skracuje naslove,belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima,ni hronoloski ni abecedno,vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.I ovde,kao i kod Arnota,kao i u vecine nasih bibliografa,ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci,jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu. I Safarik je,kao i Arnot kasnije,zeleo da predstavi rad pisaca,da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija,nego srpska kultura.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz. i nema osobine bibliografije.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu,Budimu,Veneciji i drugde od 1764-1825.g. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja,jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.g,tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske,zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.g,Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.g. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.g. Iz ove njegove bibl. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.I starije i novije, tako opisane, knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu,onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja,a tu su sigurno spadali L.Musicki i G.Magarasevic. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku. Najveca mana ove bibl. je skracivanje naslova, takodje i mesto izdanja.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti,pa je zanemario precizno

bibliografsko belezenje knjiga. Njegovi pocetni bibl. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz,nije svaku knjigu, koju je zabelezio, imao u rukama. 34. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti,izmedju ostalog,i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz.,u Beogradu,u Drzavnoj stampariji,buduci bibliograf, knjiz. i diplomata Stojan N. pokrenuo je,njima srodan,list za zabavu,knjiz i nauku pod imenom Vila.On je tu,uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje,cime je,ako je predmet razmatranja bila bibliografija,doprinosio i izvesnom iako skromnom,teoretskom uoblicavanju.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka,Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana,i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim,sadrzinskim karakteristikama. Ranije bibl. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu,naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl. jedinice,ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”.Upredo sa knjiz. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske,povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”,izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici,jer se poslu bibliografskog belezenja,kako ce to kasnije za Sedmicu,Danicu,Vilu i Maticu istaci S.Novakovic,pristupalo “sa planom”.Od zapisa u ranijoj periodici,u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno,a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl,kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata,koje opis neizostavno treba da sadrzi,a ciju je vaznost,narocito podatka o izdanju,za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl. istakao tek S.Novakovic. Prestavsi sa uredjivanjem Vile,u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.g,a bibliotekar Nar.bibl i upravnik Nar.Muzeja od 1872.g. svoje radove,uglavnom bibl.prirode,objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.g.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.:”Bibl. srpske i hrvatske knjizevnosti,s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.Ova bibl. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.g. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. shvatan je sire nego sto se to danas cini,zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja,slozenu po hronologiji,a potom po alfabetu.Odrednicu su cinili prezime i ime autora,ili inicijali,koji nisu razresavani,a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog,vec i prevedenog dela.Novakoviceva bibl.,uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane,grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija,belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije,donosi i izvesne vazne novine,kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. Retrospektivna bibl. u 19.v. kulminirala je istrazivanjima pedantnog,odmerenog,

doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. za noviju knjizevnost 1741-1867.g.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije,pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.” (1871),svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim,a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika,Jagica, Pipina,Spasovica,Danicica;za sastavljanje bibl. prethodnici su mu malobrojni Musicki,Safarik,Solaric,Andric,Arnot,Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf. Julius Pechold,danski naucnik Kristijan Molbeh,ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl. opisa,a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama,sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl,predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu,istarzujuci fondove Narodne biblioteke,Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom,zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. Njegova bibl. je slozena po hronoloskom principu,zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g. sa 816 dela); -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g. sa 1246 dela); -najzad poslednjih 11 g. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g. sa 1143 dela). Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu,rasporedjenu hronoloski,prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.U bibl. se nalaze i brojne anotacije,koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela,a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke; -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi; -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu; -Imena istorijskih lica,izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi; -Gde je koja godina i koliko broji svezaka. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije,kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. za noviju knjizevnost.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter,funkciju i smisao bibliografije uopste, naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. kao svojevrsne knjizevne statistike,preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova,do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja,uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica,a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine:

umetnost,nauka,pouka,mesana izdanja.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa,koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca,naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima,isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor,stvarni naslov,autenticno pismo i pravopis),a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl. jedinicu.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju,zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.g. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu),a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.Takav slucaj nije sa novijom literaturom,pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl. radu.To se npr.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini. Celovitost i jedinstvenost bibl. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova),Branko Musicki (dodate 62 bibl. Jed.),Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz),Marko Krecarevic (37 jed),Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.Stojan N. je formulisao bibl. principe,ukazao na izvore koje je koristio.Njegovu monografiju su kritikovali,osporavali i dopunjavali.

35. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.Njegovo bibl. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl. predstavlja zanacajno dostignuce. Prve radove iz oblasti bibl. objavio je u Backoj vili 1841.g. koja nije izlazila stalno.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.g. od nazivom Bibliografija najmanje je to.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola,koji po onome sto jesu,nisu predmet bibliografije.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige,opisao ih,a medju njima i jedan Minej,izdat 1536.g.Tada jos bibl. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz.Beleska mu je nesto bolja,pisana je ozbiljno i studiozno. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”,1842.g. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.Opis casopisa je bogat,naziv casopisa,ponaslov,ime urednika i izdavaca,godiste i broj sveske i knjige,mesto i godina stampanja,stamparija,broj strana.Format i tiraz nije belezio.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane.

U tom periodu,mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu,nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti. U ovom casopisu jos od prvog broja,popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim,ili,mozda,cak jedinim casopisima navodila je urednike,autore,izdavace,ili stampare da im ih posalju.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike,koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.U okviru bibl. su belezene i knjige na ruskom,ceskom,poljskom,ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima. U Podunavci, dodatka Srbskim novinama,okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije,a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija,pocevsi od broja 14, 1843.g. Od tada redovno,svake subote, Popovic donosi malobrojne,ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.Zbog aktuelnosti vesti,savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova,kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka,njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno,ali ne i pretenciozno,nazvao bibliografijom.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija,veoma retko Knjizevne vesti,a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom,vec povremeno samo U. ili Urednik;jos cesce ih je ostavljao nepotpisane. U Podunavci, ce njegov opis postati sadrzajniji.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane,a svoju primedbu,najcesce o pismu izvornog teksta,donosio je u malim zagradama. Materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi,pa je tako ukljucen i uporedni naslov,odmah iza podataka o odgovornosti,kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica,vrlo je opsirna.Cesto je formalnog tipa,jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa,povremeno je sadrzinska,a nekad pruza citaocu sasvim obicne,ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni. Popovicev popis knjizevnih novosti,najcesce u Beogradu,a katkada,u ime ilirske uzajamnosti,i u Hrvatskoj,s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl. On je vodio racuna o koncepciji lista,o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.ili prikaz novih knjiga,pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.Njegova bibl. je dakle rekomendirana tekuca bibl.On je opisao 119 knjiga,prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.

Na osnovu pregleda u broju 41 ,1844.g. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl. Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba,on,prema teritorijalnom principu, razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu,Karlovcu,Zadru i Rijeci,ukazujuci i na njihovu sadrzinu.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija,pod kojom se ,u stvari,krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.jula do 10. avg.1843.g. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara).

36.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl. se u 19. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Na inicijativu sekretara Mise Cenica,Djuro Danicic radi bibl. za godine 1856.,1857.,1858. koja je objavljena u Glasniku,savesno uredjivana,znatno se razlikuje od prethodnih,koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji,cesto neprecizne i netacne u opisu.1858.g. Danicic je bibl.prvi put tako i naslovio. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.)Srbske knjige godine 1857. 2.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba,i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. Od dobro osmisljenih,ali neostvarenih pocetaka,za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl. koja je: -unutar hronoloskog,imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane,dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl. odrednica,koja je ranije najcesce bila skrivena,izvucena je iznad bibl. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca,a za anonimno delo i casopis naslov,iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec,obavezno imenica,ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.Invertovani red reci naglasen je zarezom,sto je praksa,kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.U opisu je preslikana naslovna strana,dok su podaci koji se na njoj nalaze,smesteni u uglaste zagrade.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora,da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.Ovakvu formu bibl. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic.

37. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu,a na pocetku 20. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg, Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine,za period od 1868.g do 1905.g.Sakupljena gradja,predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu,cije su objavljivanje omele ratne prilike.O organizovanom bibl. radu ostale su da svedoce,zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica,tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija; -Radnici na bibliografiji; -Sta treba pregledati. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.g.”.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci,jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868. do 1905,koje su zahvacene bibliografijom.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji,broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova. Uz imena saradnika na bibl. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili,a ispod njih naslovi listova,koje je svaki od njih analiticki obradjivao.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata,koji,bez obzira na namere svojih tvoraca,nije bio sveobuhvatan,ali je uvek belezio za koje naslove,ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije,Matice srpske,Stajicev katalog,katalog Narodne bibl.,ili bibl. Crne gore,Pravnu bibl,bibl. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona,Cvijanovica,Sevica.Na dva mesta u opstoj bibl. pominje se Pokusaj za bibl.,o kome nema detaljnih podataka.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi,ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala. Osim prethodno pobrojanih kataloga,spiskova i bibliografija,pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom,vec zarezom,ili tacka zarezom,potvrdjuje da rad na bibl. nije bio okoncan.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati,u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane,i to popisom biografija,bibliografija,casopisa,edicija,izvestaja,knjizarskih kataloga,uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji,uz prethodne dve,pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske,zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana,klasiranih u cetiri rubrike,koje predstavljaju nastavak prve knjige,kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu;one ocigledno ,ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama. Rad na retrospektivnoj bibl. Pavla Popovica,njegovih kolega,bibliotekara, studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.g. na Filozofskom fakultetu.Kada je

Pavle P. ovo napisao,sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.g”.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.g. stradala je i gradja za bibliografiju,koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.

38. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci,koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici,ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl. Koju u godinama nakon II Svetskog rata,na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije,a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.,koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS,izradjuje Narodna bibl. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.veku do 1944.g. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.)od prve stampane knjige 1494. do kraja 17. veka; 2.)18.vek; 3.)1801-1867; 4.)1868-1944. Srpska bibl.18.veka, prema nepotpisanoj napomeni izdavaca,vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl. koju je pripremala NBS.Takodje se istice da su ranija bibl.dela (Safarika i Novakovica),koja su obradjivala isti period,nakon vise od 100 g. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom,a zastarela u nacinu bibl.obrade.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga,saobrazivsi ih principima bibl. obrade. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. veka” G.Mihailovica,koja je ,kako svedoci sam autor,zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz. Srpske akademije nauka. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl..G.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl. rada koji se ticao popisa knjiga 18.v.,a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio,da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.G.Mihailovic je detaljno analizirao bibl. radove Lukijana M.,Safarika,S.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.bibl.18.veka. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima,kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka,on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl. delo.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl. literature,u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl. On kaze,u svom predgovoru,da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18.v. i one cine ukupno 413 bibl jedinica. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.Od zaista objavljenih 408,48 nije vidjeno,ali sem 4 jedinice,sve su verodostojno utvrdjene.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.Na osnovu njegovog primera,a i po savetu dr. Petra Kolenovica,i G.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).

U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.)Sve sto su Srbi u 18. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca; b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika,a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom; c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku,bez obzira na versku pripadnost,samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku,a stampane crkvenom, gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku; e)sva ostala nasa izdanja u 18.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom,kao:skolske knjige i skolski izvestaji,novine,proklamacije,kalendari,izvestaji akcionarskih drustava 2.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba,stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom,kao sto su skolske knjige,zakoni,naredbe,sanitarna uputstva,proklamacije i dr. 3.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl. objasnjava obuhvat,nacin opisivanja gradje,osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike,sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.To je,s jedne strane,objektivna i znalacka analiza bibl. L.Musickog,P.Safarika,Stojana N. i ispravki Djordja Rajkovica,s druge pak,objasnjenje metodologije rada na bibliografiji,sistematizacija gradje (hronoloski),karaktera bibl. jedinica i potpunosti bibl. izvora,narocito dostupne arhivske gradje.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu,zbog cega je ova bibl. i anotirana.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije,sadrzaj knjiga,drustveni kontekst,strucna pitanja,istorijske i teorijske dileme,najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige,kako ne bi doslo do dupliranja,mada to,kako kaze Mihailovic,nije primereno naucnoj bibliografiji. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica,imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.U odnosu na S.Novakovica,G.Mihailovic je obogatio srpsku bibl. 18.v. za 200 novih jedinica. 39.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl. knjige 1868-1944.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.Ova bibl. radjena je iskljucivo de visu,predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara,inicijala,nepotpunih imena,pseudonima i anonima,zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno,i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.Potpunost ove bibliografije je,kako kaze Miodrag Zivanov,80-90 %.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20,18. je u pripremi. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije,Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.jula 1954.g. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.Od jula do oktobra 1954.g postavljene su osnovne smernice rada i

izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.)od prve stampane knjige 1494. do kraja 17.veka;2.)18.vek; 3.)1801-1867;4.)1868-1944.g. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944),sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.20.jula 1960.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije,odnosno njeno bibliografsko odeljenje.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.g.),Miodrag Zivanov (od 1960.g),kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.g.). Za izradu ove bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik,pismo ili nacionalno poreklo autora; 2.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.g. Za razliku od jezickog principa,pretezno primenjivanog tokom 19. veka,teritorijalni princip sada ima prevagu,ali sa pomenutim odstupanjima,u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl. drugih jugoslovenskih republickih zajednica,cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.Od 1969.g. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim,sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni. Svaka sveska bibl. opremljena je sveobuhvatnim,preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom,kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.Odrednica je uvek pisana latinicom;bibl. opis je dat pismom originala,a osnovno pismo je cirilica.Raspored gradje je abecedni.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova,a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.

40.TEKUCA INSTITUTA

BIBLIOGRAFIJA

JUGOSLOVENSKOG

BIBLIOGRAFSKOG

Zelja da se od retrospektivne bibl.,koja okuplja gradju od 1928-1932.g. stigne do redovne tekuce bibl.,tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije,kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.g. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.g. (u radu Godisnja bibl. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.g.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl. za 1938.g.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl. 1945.g.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.g.),zaduzenog za izradu

tekuce (za knjige,brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta,tekuca,nacionalna,registraciona,primarna i samostalna,u tri serije: -za knjige,brosure i muzikalije; -za serijske publikacije; -za clanke i priloge u serijskim publikacijama; a od 1971.g. izlazi i Bibl. roto stampe i stripova. Istovremeno,ova tekuca bibl. sluzi i kao osnov za: - “Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.g,a UNESCO-voj konvenciji od 1958.g.); -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih,personalnih,retrospektivnih i medjunarodnih bibl. Od 1975.g. u Bibl. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij,a od 1965.g. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka,ili se objavljuju godisnje,kumulativno,mada postoje godista za koja nisu izradjeni.Kako se tekuca bibl. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala,njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka,koji za Jugoslovenski bibl. institut nije direktno zakonski regulisan,vec preko nacionalnih biblioteka. 41.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove,univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.g. prerasti u Bibliografski institut Srbije.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8). Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.,objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci,ali treba reci i da je: -prvo,Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo,da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke, -trece,da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951.g.,vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova,kasnije i sam sadrzaj knjige. Takodje,Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima,bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija,modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog,jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.

Godine 1949. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17,od kojih je 9 radilo na pripremi biltena,a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta,pedagosko,geoloskoj;koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl. za podrucje cele Jugoslavije.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.g uredbu o osnivanju Bibl. instituta FNRJ.Pocetkom 1950.g prof dr. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33,iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje,istrazivanje i obradjivanje bibl. gradje -izdavanje tekuce bibl. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije - razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom. Pocetkom 1950.g dolazi i do selidbe Instituta ,kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl. Jugoslavije.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.Uzora za takvu bibl. bilo je malo.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.g. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl.);ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.,ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl. i pravilima bibl. obrade.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije,koji su se rado odazvali tom pozivu.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije,cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl. opis publikacija.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog,bilo je logicno da se prihvati UDK,koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK). Tekuca bibl. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.Stoga je u decembru 1949.g,doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.g. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.Taj trobroj,kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije,vodeci racuna o svim fazama stampanja.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju,posao je bio olaksan.Prvi trobroj bibl.,obradjivao je ceo kolektiv Instituta,svestan velike odgovornosti ovog poduhvata,za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu. Od 1952.g. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige,brosure i muzikalije,vodi se od 1950.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima,listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.g.

Uz ove bibl. pojavljuju se i predmetni i imenski registar,nekada su se stampali uz svesku,a nekada su stampani i kumulativni. Jugoslovenski bibl. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl. gradja-knjige,brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl. zvanicnih publikacija SFRJ,periodike,izlazi od 1971.,jednom godisnje -Bibl. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl. Jugoslavije,rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.-informacioni institut.(JUBIN).JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke,ali tada samo za SRJ.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl. SRJ,izdavanje ISBN/ISSN broja,licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.Od 2003.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.

42. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija . “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja,sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci,izdao je 1810.g. u Veneciji.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih,stampanih Dimitrija i Pana Teodosija. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric,venecijanska stamparija Teodosijevih,objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god,prvi put u 18.veku i prvi srpski katalog uopste,a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800.g.Prvi je objavio venecijanski stampar ,rodom Grk,Dimitrije Teodosije,a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora,dakle po nameni i po opisu knjiga.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija,a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.Solaric znao i video. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D. i P. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl. Naslov,iako ostavlja terminolosku nedoumicu,jasno ukazuje na sadrzaj,kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih, slozene po azbucnom redosledu naslova.Naslov je,dakle,odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.Isto naslov u narednoj bibl. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.g. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom,sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.Bibliografski opis,uz dosledno koriscenje istih simbola,redovno obuhvata naslov,autor,podatak o jeziku dela,mestu i godini izdavanja,formatu,pismu i ceni,uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste,nekad o ilustraciji,drugi put o sadrzaju dela).

On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu,jedini pre Stojana N.Svi drugi,od Orfelina do Subotica,sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige,casopisa,novina ili kalendara. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga,medju kojima je 8 hrvatskih.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih,i one su sve srpske,a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige,on je pohitao da je bibliografski opise.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije. Na pune 4 strane,on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl. opisa:naslov,godinu i mesto izdanja,format i broj strana,nego je prvo dao sadrzaj dela,zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira,a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost,znakove interpunkcije. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta,ali nije znao sve i valjano.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama,bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali,ukoliko su ih imali,bilo da mu nisu stavili na uvid.Tajne Dimitrija T. oko datiranja knjiga,kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio. Cela knjiga ,oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu,a drga da objasni drustvene i politicke,kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke,cirilicke i latinicne stampane knjige u 17. i 18. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate. U Katalogu on je opisao 72 knjige,od kojih su 42 iz 18.v.,a 3. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.v.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.Odrednicu nije izdvajao.U opisu je redovno navodio mesto izdanja,i to onako kako je na knjizi odstampano,pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi,iako su izasle iz ove stamparije.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.Ako nije bio siguran u to,on jednostavno godinu nije belezio.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl. jedinica:14. Bibliografsku belesku nije gajio.Samo je jednom,o knjizi Jevrema Lazarevica,napisao vrlo zanimljivu anotaciju.Ovu je graficki odvojio od opisa. Solaric je jedini pored L.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog,”ali za razliku od L.M. autora dela nije znao.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika,ali pravog autora nije uvek navodio,bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga,medju kojima je 7 hrvatskih.

43. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819.g. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic,postepeno,ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju,knjizevnost i folklor srba.Iste godine su Novine serbske u tzv. Dodatku zabelezile i prvi bibl. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu,koja se ne odnosi na Srbe,a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku.Iste godine urednici (D.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko,u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr. Josifa Dobrovskog). U periodu od 1819-1824.g. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.g.,a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.g.Od tada u srpskoj bibl. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl. naporima tokom celog 19.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl. podacima,dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis,vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna,Beca,Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.g.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala,gazeta i almanaha,a bibl. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja,promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija. Od 40-tih god 19.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.g. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske ,vec i na ostle slovenske (ruske,ceske,poljske),a u tri broja cak i francuske,italijanske i bugarske knjige.Predstavljajuci slovenske knjige,Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga,a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature,Sedmica,list za nauku i zabavu,u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu,u najsirem smislu te reci,a zapostavljaju pracenje strane knjige.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti,ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu,bile one posvecene Srbima ili ne,ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Stoga su pregledi ruske,ceske i slovenacke knjizevnosti,a nesto kasnije

hrvatske,poljske i bugarske,redovni prilozi u svakom broju.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora,naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo. Dok su prethodne bibl. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti,a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela,one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.Dok je sredinu 19 .veka karakterisalo interesovanje za nemacku,francusku i madjarsku knjiz.,a 70-te i 80-te god. pracenje slovenske knjiz.,na samom kraju 19. veka ponudjena je zlatna sredina.Otuda u Zori,listu za zabavu,pouku i knjiz.,Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj,hrvatskoj,ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz. 20.vek,zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji,posebno u inostranstvu,predmetno ogranicava svoja interesovanja.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves,mada uredjivan sredinomm 20.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.veka.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.,koje joj bez saradnje sa stranim glasilima,izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne. Uz vesti o ruskim,ukrajinskim,beloruskim,ceskim,slovackim,poljskim,bugarskim, slovenackim izdanjima,upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti,stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama. 44.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji,uglavnom hronoloski,odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867.g.,do usvajanja Vukovog pravopisa;dok postoje predlozi za 1900.g.,kao medjasnu za novi vek.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.g. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.g.);srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku,koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.veku. Specificnosti prvih knjiga,pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe,kvaliteta i porekla hartije,vrste slova i iliminacija,tipa poveza,nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca,naslova sa naslovne strane,mesta i godine izdavanja),namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku,ali ipak unutar tipskog opisa.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl. opisivanje antikvarija ISBD(A),koji je uklonio dileme u vezi bibl. opisa i ujednacio principe u radu.Ozbiljna paznja,u izucavanju srbulja,je pocvecena njihovim paleografskim,ortografskim i jezickim osobenostima. Jos na samom pocetku 19.veka,stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.U Novinama serbskim objavljen je 1816.g. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga,koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija,uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.Neki od bibliografa,poput Pavla Solarica,zadrzali su svoju

paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.veku,dok su drugi,poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica,tezili sto vecoj potpunosti.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira,navodeci pouzdane podatke o naslovu,mestu,godini izdanja,formatu,izdavacu,meceni,uskracujuci nam informacije o broju strana,stamparu,godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja,ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic,Georgije Magarsevic,Adam Dragosavljevic,Pavel Jozef Safarik.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom,njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja,ktitoru i zidaru,legendama koje o njemu kruze,knjigama,natpisima i popisima.Obilazeci razne manastire,on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.Naglasavajuci gde se knjige nalaze,Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena,opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”,predstavljajuci ne samo srpske,vec i ruske,u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem,iz manastira Bodjani,Kovilje,Beocin. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.U svojim knjizevno-istorijskim studijama,prilozima u Serbskom letopisu,Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda,postojecih stranih bibl. prirucnika Sopikova i Smiridina,sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija,samokriticnost i naucnu opreznost. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica,srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic,Milos Popovic,Sava Petkovic,Panta Sreckovic,arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.Kako u opstoj istoriji bibl.,tako i bibl. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga,istaknuti su radovi Stojana Novakovica.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni,sveobuhvatni i pouzdani,vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala;navodi datum stampanja;a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena;materijalni opis pripada drugom nivou;dimenzije su izrazene u desetim,stotim i hiljaditim delovima metra,izbrojani su i listovi i stranice,velicina slova,oblik naslova i vrsta inicijala;predocava i tekst pogovora,u izvodu ili celovit. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu,narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva,Javora,Brankovog kola,Narodnih novina,a pred II Sv. rat i Zapisa,Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca,jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda,narocito razvoja stamparstva. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic,Dusan Pankovic,Dejan Medakovic…).

45.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA,IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija,shvacena kao normiranje,propisivanje,svodjenje na pojedinacnu meru,velicinu,sastav,oblik i dimenziju;priznavanje jedne mere kao norme;propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine,materijali,proizvodi i usluge,bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.veka,a narocito posle II Sv. rata. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.g. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.g. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu,Jugoslavija je 1946.g. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.g.,kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti,zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke,ali i zbog geografskih,politickih,ekonomskih,kulturnih,tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja,cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka,koje istovremeno,u razlicitim okruzenjima,dozivljavane,s jedne strane,kao ogranicenja,s druge,kao maksimalna nedostizna opterecenja.Standardi su strucno osmisljene,javno u praksi proverene preporuke.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom,ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima,predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima,naucnim radnicima i bibliotekarima. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje,bibl. sredjivanje,opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi,usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi,za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju,ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane,ili namenu,sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima. U 19. veku i za bibl. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.Nemacka kataloska praksa ,zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.g.,sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici,dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.) koja su 1899.g. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije),da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja,bila usvojena u skoro svim skandinavskim,srednje i istocnoevropskim zemljama,u kojima su se

odrzala do 1961.g.,kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.Usvajanjem Pariskih principa,u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.g.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva,transkripciji,mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici,obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije,posvetio se,izmedju ostalih i Antonio Panici,bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.g.,kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja,objavio 91 pravilo,preispitivano i dopunjavano do 1850.g. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908.g. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.g. Porast interesovanja za bavljenje bibl. olicavao se tokom 19. i 20. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl. opisivanje,i pored svega,nije dostignut pre 70-tih god. 20. veka,kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl. praksu postavljena masinska citljivost bibl. i kataloskih jedinica. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.g.,prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC,kreiranog 1970.g. Definisanje ISBD-a,opsteg i za svaku vrstu bibl. gradje,omogucilo je unifikaciju opisivanja,bez lingvistickih,nacionalnih,geografskih ogranicenja,kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.Ono je,takodje,priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.Medjunarodni standard za bibl. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.g, u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.Medjunarodni standard za bibl. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja,u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak,kao i sistem simbola,pravopisnih pravila,uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974;1978.g.;za serijske publikacije ISBD(S) 1977.g.;za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.g.;kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.g.;muzikalije ISBD(PM) 1980.g.;staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.g.;i komponentne delove ISBD(CP) 1988.g.

46. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati.Za bibl. citiranje je izradjen standard JUS Z.A4.023 (1981.g),nastao revizijom standarda JUS Z.A4.023 iz 1968.g. Svrha ovog standarada je da autorima,recenzentima,prikazivacima,urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca,bibliotekara,bibliografa i dokumentarista.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane,primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu,a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl. citiranje i bibl. opis sastoje se od istih elemenata,ali uglavnom nemaju istu svrhu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->