Maja Trajković

Pojam javnih nabavki

 Oblast javnih nabavki regulisana je Zakonom o javnim nabavkama;
 Ovim Zakonom definišu se i pojmovi od značaja:
 javna nabavka je pribavljanje dobara ili usluga ili ustupanje izvođenja radova od strane
državnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona,
smatraju naručiocima, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom.;
 ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj formi između naručioca i
ponuđača u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku
dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;
 ponuđač je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje ponudi isporuku dobara, pružanje
usluga ili izvođenje radova;
 kandidat je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka priznata kvalifikacija;
 postupci javne nabavke su svi postupci i radnje koji se u skladu sa ovim zakonom moraju
sprovesti pre zaključenja ugovora o javnoj nabavci;
 konkurs za nacrte je postupak koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora o pružanju usluga
urbanističkog planiranja, nacrta u oblasti arhitekture i građevinarstva, inženjerstva, dizajna ili
informatike, pri čemu izbor nacrta vrši unapred obrazovan žiri;
 ponuđena cena je cena koju ponuđač određuje u ponudi, izražena u dinarima, u koju su
uračunati svi troškovi koji se odnose na predmet javne nabavke;
 neuobičajeno niska cena je cena iz ponude koja je znatno niža od uporedive tržišne cene tako
da kod naručioca izaziva sumnju da će javna nabavka biti izvršena;
 kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda;
 javna sredstva su sredstva pod kontrolom i na raspolaganju Republike Srbije, lokalnih vlasti i
organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sva sredstva koja prikupljaju, primanju,
čuvaju, opredeljuju i troše naručioci.
 Načela javnih nabavki
Načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe
javnih sredstava.
Načelo obezbeđivanja konkurencije.
Načelo transparentnosti
Načelo jednakosti ponuđača.
 Antikorupcijsko pravilo
 Naručilac će odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan
dokaz da je ponuđač neposredno ili posredno dao, ponudio, ili stavio
u izgled poklon ili neku drugu korist članu komisije za javne nabavke,
licu koje je učestvovalo u pripremi konkurske dokumentacije, licu koje
učestvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi
ono na njih izvršilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili
da utiče na postupanje naručioca ili donošenje odluka u bilo kojoj fazi
postupka javne nabavke.
 Naručilac će odbiti ponudu i ako ima na raspolaganju verodostojan
dokaz da je ponuđač neposredno ili posredno pretio članu komisije za
javne nabavke, licu koje je učestvovalo u pripremi konkursne
dokumentacije, licu koje učestvuje u planiranju javne nabavke ili
nekom drugom licu kako bi ovo na njih izvršilo uticaj sa ciljem da
sazna poverljive informacije, ili da utiče na postupanje naručioca ili
donošenje odluka u bilo kojoj fazi javne nabavke.
 Naručilac je takođe dužan da o ovim saznanjima odmah obavesti
nadležne organe koji će protiv takvih subjekata preduzeti mere
propisane zakonom.
 Korupcija
 Ne postoji jedinstvena definicija;
 Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja
i moći radi sticanja sopstvene koristi. Korupcija predstavlja finansijske i
nefinansijske nepravilnosti kao što su mito, iznuđivanje i slično.
 O korupciji je veoma teško pribaviti dokaze pa su se mnoge korupcionaške
afere u Zapadnim zemljama rešavale sudom javnosti čak i kada nije bilo
dovoljno čvrstih dokaza.
 Država koja nema zakonske mehanizme koji se poštuju i sprovode za
sprečavanje korupcije svojih službenika je osuđena na propadanje. Važnu
ulogu u sprečavanju korupcije ima i mentalitet naroda.
 Postmoderna demokratija proizilazi iz činjenice da javnost ima pravo da zna
sve o finansijama, imovini i novčanim izvorima, onih koji ih politički vode.
Slobodni građani moraju da imaju garanciju da onaj ko raspolaže njihovim
novcem i propisuje im obaveze nije korumpiran, a političari imaju obavezu da
građanima o tome pruže sve relevantne podatke.
 Afere vezane za korupciju uglavnom su se razrešavale sudom javnosti čak i
kada nije bilo čvrstih dokaza. U politici postoji moralna odgovornost čak i
kada ne postoji krivična odgovornost.
 Primer Ričarda Niksona, bivšeg sefa francuske diplomatije Rolana Dime,
češkog premijera Grosa
 „Korupcija je gora od prostitucije, prostitucija uništava moral samo jedne osobe
dok korupcija uništava moralne norme celog drušva.“ Karl Kraus
 Problem koji se javlja kod zemalja u tranziciji jeste taj što su u ovim zemljama
plate birokratskih službenika veoma male, pa je traženje mita od strane
birokratskih službenika u neku ruku način na koji će oni zadovoljiti svoje
egzistencijalne potrebe, i u takvim slučajevima se može i razumeti takva potreba
birokrata. Međutim i kada činovnici zadovolje te svoje potrebe i dostignu
prihvatljiv životni standard oni ipak neće prestati sa uzimanjem mita.
 Korupcija ima velike posledice na ekonomiju svih zemalja i to:
 U pogledu realokacije finansijskih sredstava, koja umesto da pokrivaju realne troškove
vlade odlaze u privatne ruke. Samim tim smanjuju se i sredstva iz budžeta koja mogu da
se iskoriste za unapređenje socijale sfere života svih građana. Na primer ako država plati
nabavku neke usluge 100.000 dinara, a realna cena te usluge bila bi 10.000 dinara, postoji
gubitak od 90.000 dinara. Da je država platila tržišnu cenu te usluge to bi dakle koštalo
10.000 dinara, a preostalih 90.000 dinara bi mogla da iskoristi za kupovinu nekog
drugog sredstva ili za renoviranje neke bolnice ili škole i slično. Tako da se korupcijom u
javnim nabavkama između ostalog utiče i na socijalni život građana.
 Korupcija u budžetu uslovljava i da se budžetsko planiranje često učini neefikasnim, jer
će se troškovi koji su stvarno nastali značajno razlikovati od planiranih, pa će često biti
potrebno da se izvrši rebalans budžeta;
 Korupcija podriva poverenje stanovništva jedne zemlje u vladu i državnu politiku. Uticaj
i udeo korupcijskih i kriminalnih elemenata u društvu je povećan, pa se smanjuje vera
stanovništva u vladu i politiku koju ona vodi;
Najgora posledica korumpirane strane birokratije je
dovođenje države u stanje zarobljeništva
tzv.sindrom zarobljavanja države, koje se
karakteriše time što se korupcijom privreda dovodi u
takvo stanje da se kompanijama omogućava da
zaobilaze pravila igre (zakone, propise i sl). Stanje
državnog zarobljeništva rezultat je visokog stepena
korupcije. Ključne državne institucije su „zarobljene“
privatnim inreresima jer kompanije vrše pritisak da se
odluke polismejkera donose u njihovu korist.
 Lista političara koji su se zbog korupcije najviše obogatili prema
istraživanju Transparency International-a:
1.Bivši Indonežanski predsednik Suharto 15-35 milijardi $
2.Bivši Filipinski predsednik Fernand Marcos 5-10 milijardi $
3.Bivši predsednik Zaira Mobutu Sese Seko 5 milijardi $
4.Bivši predsednik Nigerije Sani Abacha 2-5 milijardi $
5.Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević 1milijarda $
6.Bivši predsednik Haitija Jean-Claude Duvalier 300-800 miliona $
7.Bivši predsednik Perua Alberto Fujimori 600 miliona $
8.Bivši Ukrajinski premijer Pavlo Lazarenko 114-200 miliona $
9.Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman 100 miliona $
10. Bivši predsednik Filipina Joseph Estrada 78-80 miliona $
Javne nabavke kao izvor korupcije
Javna nabavka je kompleksno pitanje na dva načina. Prvo,
to što se odnosi na mnogo različitih situacija od izgradnje
međunarodnih aerodroma do nabavke olovki. Drugo,
procedure vezane za tender uključuju nekoliko koraka
počev od raspisivanja tendera pa do odlučivanja o
ponudama. Sve te procedure daju mogućnosti za različite
vidove korupcije.
Javne nabavke su zbog svojih karakteristika pogodno tle za
razvoj korupcije, to je oblast koja koja nudi najbolje šanse
korupciji.
U razvijenim zemljama na javne nabavke se troši između
10 i 15% GDP-a.
Svetska banka procenjuje da se od ukupnog iznosa javnih
nabavki u privatne džepove sliva 15-20% ukupne vrednosti
javnih nabavki na globalnom nivou.
 Karakteristika učešća u tenderu javnih nabavki jeste da je priprema dokumentacije za
ovakav vid posle veoma skupa za kompaniju koja se javlja kao učesnik tj ponuđač. Iz
nekog razloga kompanija ne veruje u svoje šanse za pobedu ili ima objektivne razloge da
bude sigurna da nema načina da pobedi, e zato ona nudi mito kako bi pobedila na
tenderu i potpisala ugovor, jer smatra da legalnim putem ne bi mogla da pobedi.
 Korupcija može da pomogne kompanijama da uspostave monopol na tržištu, da zadrže i
očuvaju svoje poslovanje, da opstanu na tržištu, da dođu do poverljivih informacija, da
spoje loš kvalitet sa visokim cenama što je nezamislivo na tržištu na kome postoji
konkurencija, ili da stvore tražnju za proizvodima za kojima ne postoji tržišna tražnja.
 Neki drugi motivi mogu biti smanjenje političkog rizika, dobijanje uvoznih dozvola, da
se smanji poresko opterećenje itd. Uprkos tome što se ovakvi slučajevi odvijaju u strogoj
tajnosti, često se može čuti da se o njima raspravlja u medijima ili da se pokreću sudski
sporovi.
 Motiv od strane kompanija ponuđača može da bude i verovanje da to svi ostali čine. Za
kompaniju je frustrirajuće da izgubi na tenderu zbog toga što je neki drugi ponuđač dao
mito kako bi prihvatili njegovu ponudu. Iz tog razloga javljaju se motivi kod svih
kompanija da daju mito i da na taj način pobeđuju na tenderima iako bi svima bilo bolje
da se to uopšte ne radi i da nema korupcije uopšte (slučaj zatvorenikove dileme). T
 akođe kompanije često zaboravljaju da će ukoliko se sazna da su davale korupciju to
značajno uticati na njihovu budućnost i opstanak na tržištu jer iako se slučaj korupcije
ne dokaže kompanija dobija mrlju na svom imenu i loš publicitet (opada njen značaj u
očima javnosti).
 Negativno po kompanije može da bude i to što kada kompanija jednom da mito ona to
mora stalno da čini, jer može doći do ucenjivanja od strane državnih službenika, pretnji
i drugih kriminalnih radnji, pa u tom slučaju korist koju je kompanija imala može da
bude daleko manja od troškova, a takođe uvek postoji rizik da vladajuća partija sa kojom
kompanija ima bliske veze izgubi na izborima, i da neka druga politička partija dođe na
vlast.
Veoma često najveći trošak korupcije nije gubitak
novca koji je potrošen na davanje mita. Vito Tanzi
kaže da: ukupni ekonomski i socijalni efekti korupcije
mogu da budu veoma visoki troškovi koji mnogo
prevazilaze iznos plaćenog mita korumpiranim
državnim činovnicima i se ogleda u: izgubljenim
resorsima, oportunitetnim troškovima propuštenih
koristi od korišćenja tog novca na neki drugi način,
nesavršenostima koje su ubačene u sistem, tako da
trka za korupcijom postaje trka do dna.
Ovim problemom bave se mnogobrojne
međunarodne organizacije kao što su: Ujedinjene
Nacije, Svetska banka, Svetska Turistička Organizacija
Razlozi zbog kojih ovaj problem još uvek nije rešen:
 Podcenjeno je vreme potrebno za rešenje problema;
 Ne postoji garancija da će strategija koja je uspela da smanji nivo
korupcije u jednoj zemlji uspeti u nekoj drugoj zemlji;
 Na nivo korupcije utiču mnogi faktori između kojih i karakteristike
same zemlje (kultura i svesnost građana, razvijenost institucija za
borbu protiv korupcije i sl.)
Korupcija u javnim nabavkama nastaje kada se ne izabere
ponuđač sa najnižom cenom, već se izabere ponuđač koji je dao
najviše mita. Rezultat toga će biti da projekat košta i do
nekoliko puta više nego što zaista košta, ili da nema ni potrebe
za dobrima čija se nabavka vrši.
Devedesetih godina u Italiji je utvrđeno da su troškovi nekoliko
glavnih javnih nabavki opadali dramatično nakon anti-korupcijskih
istraga. Na primer troškovi izgradnje Milanske podzemne železnice
1991.godine su opali sa 227 miliona dolara po kolometru na 97 miliona
1995.godine. Troškovi izgradnje pruge su opali sa 54 miliona dolara po
kilometru na 26 miliona.
 Korupcijom u javnim nabavkama može doći da:
 umesto da se izabere najjeftiniji projekat odnosno projekat koji najmanje košta
izabere se onaj ponuđač koji da najveći mito, što rezultira time da će projekat
koštati i do nekoliko puta više nego što bi realno trebao da košta, a time se
samo neracionalno troši novac poreskih obveznika. Recimo prilikom izgradnje
bolnice ako se izabere ponuđač koji je dao najveći mito, rezultat toga biće da
će taj projekat biti daleko mnogo skuplji nego što je trebalo da bude sa
kvalitetom ispod standarda;
 takođe, sve to utiče i na individualno razmišljanje mladih, jer mladi upoznati
sa ovakvim mogućnostima zarade biće motivisani da posao traže u državnoj
administraciji kako bi za sebe ostvarili što veće moguće koristi, umesto da
svoje talente iskoriste u nekoj drugoj profesiji;
 mito koji se uzima zavisi od visine troškova javne nabavke, uglavnom se radi o
procentu totalne sume javne nabavke. Što je više novaca u igri, veći će i biti
interes kompanija da pobede na tenderu.
 Korupcija utiče na alokaciju javnih rashoda jer umesto da se novac uloži u
neke projekte koji će poboljšati kvalitet života svih građana, on obično završi
na računu neke individue;
 Zbog velikog iznosa finansijskih sredstava koji su u igri i sami političari mogu
biti motivisani da (ne)usvajaju zakone koji će regulisati ovu oblast i smanjiti
korupciju, ili da usvajaju zakone sa „rupom“ u njima;
 Korupcija takođe utiče i na inflaciju u jednoj zemlji i može je značajno
povećati;
 Velika korupcija ne samo da šteti sadašnjim generacijama, već putem
budžetskog deficita predstavlja dug koji će plaćati i buduće generacije.
Primer: ako vlasti raspišu tender za izgradnju autoputa,
vrednost projekta je 500 miliona dolara. Na tenderu
učestvuje recimo 10 kompanija, svaka od njih je platila
500.000 dolara na ime različitih vidova mita kako bi
pobedile na tenderu, dok je jedna od njih pristala da plati i
10% vrednosti nabavke tj.ugovora (50 miliona) i upravo ta
kompanija je i pobedila. Očigledan efekat ovoga je gubitak
od 50.250.000 dolara. Takođe mito koji je platila
kompanija koja je pobedila na tenderu će najverovatnije
povećati cenu autoputa, ili će kompanija jednostavno
uštedeti na kvalitetu. Ostalih devet kompanija koje su
učestvovale na tenderu takođe moraju da pokriju svoje
troškove (mito koji su dali), svoje troškove će pokriti na taj
način što će jednostavno povećati cenu svojih proizvoda i
usluga što će u krajnjoj instanci uticati na inflaciju u
zemlji, i to na taj način što će je povećati. Tako da što je
korupcija veća, veća će biti i inflacija.
Načini na koji može doći do korupcije u
ovoj oblasti:
ako naručilac ima tu moć da odluči koje će kompanije da
pozove da učestvuju na tenderu;
ograniči broj ponuda, i da se pri tom informacije o
projektu drže u tajnosti što je duže moguće;
Ukoliko postoji veliki broj kompanija koje učestvuju na
tenderu onda se stvara privid da se radi o stvarnoj
konkurenciji, međutim, može se desiti da te kompanije i
zapravo nisu konkurenti;
Poziv na učešće u tenderu može da bude poslat
kompanijama sa potpuno drugačijim poljima
specijalizacije, ili kompanijama koje nemaju nikakvog
iskustva na relevantnom polju;
Još jedna opcija je da samo nekoliko kompanija dobije
pozivnice za učešće na tenderu, a da ih neke i ne dobiju i
da se okrivi poštanski sistem.
 Ovakvi metodi postaju efikasniji kada se primene u kombinaciji sa
određenim restrikcijama.
 Vremenski razmak između poziva na tender i izbora ponude može da
bude veoma mali, tako da samo kompanija koja je bila ranije
informisana ima vremena da spremi potrebna dokumenta. Isti efekat
ima i situacija kada se oglasi tender za vreme praznika, kada većina
državnih službi ne radi.
 U praksi postoje i situacije kada se radi o lokalnim izvođačima radova,
da se kompanije koje se javljaju kao ponuđači udruže i da se prijave na
tender sa višim cenama a da profit dele između sebe.
 Jedan od metoda koji koriste korumpirani službenici jeste da se tender
dizajnira tako da se traže posebne kvalifikacije, pri čemu se aludira na
komparativne prednosti kompanije koja nudi mito (tako da samo ta
kompanija zadovolji uslove). Nekada se akcenat može staviti i na
tehnologiju kojom raspolaže kompanija.
 Do korupcije često dolazi i u uslovima kada se radi o hitnim
projektima. Kao na primer u slučajevim prirodnih katastrofa, ili nekog
neočekivanog događaja. Pa se zbog hitnosti može izbeći uobičajena
procedura što opet ostavlja mogućnosti za nameštanje tendera i
korupciju.
 Prema Transparency International-u principi na kojima se moraju
zasnivati javne nabavke su:
 Moraju da budu zasnovane na definisanim pravilima. Zemlje moraju jasno
i precizno da definišu sva prava i propise kojima se reguliše oblast javnih
nabavki. Zakoni, pravila, politike moraju da promovišu fer način
odlučivanja, da se suzbije diskriminacija, i da se ni na koji način jedan od
učesnika na tenderu ne bude favorizovan. Jednak tretman svih učesnika je
osnovno pravilo.
 Procedura javnih nabavki treba da bude zasnovana tako da podstiče
konkurentnosti između učesnika na tenderu. Velika konkurencija usloviće
da se učesnici bore za pobedu na tenderu snižavanjem cena, boljim
kvalitetom i sl.
 Promocija transparentnosti. Uspostavljanje takvog sistema koji će biti
dostupan javnosti i kojim će javnost biti upoznata sa svim odlukama vlade
i biće im omogućen uvid u svu potrebnu dokumentaciju tako da će javnost
moći da odluči da li postoji odgovornost trošenja novca poreskih
obveznika.
 Sistem mora da bude se zasniva na ekonomskim principima. Vlada mora
da troši novac na efikasan način i obazriv način, javnim nabavkama mora
da se obezbeđuju ona sredstva ili usluge za kojima zaista postoje potrebe, i
da se takođe time vodi računa o kvalitetu i ceni nabavljenih sredstava.
 Sistem mora da bude efikasan. Vreme je novac, a izgubljeno vreme je
izgubljeni novac. Ovo znači da mora da se vodi računa o vremenu koje je
utrošeno na celokupnu proceduru javnih nabavki, počev od oglašavanja
tendera pa do izbora i dopremanje nabavljenih sredstava.
Javne nabavke i korupcija u Srbiji
Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji je najmanje 4
milijarde evra u 2010.godini;
Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2002. godini je
iznosila oko 1,5 milijardi dolara, što je 24% ukupnih javnih
rashoda, ili 11% bruto domaćeg proizvoda, a u 2005. godini
oko 1,7 milijardi dolara (prema proceni Svetske banke).
Ostvarene uštede sredstava prema podacima Uprave za
javne nabavke, od stupanja na snagu Zakona o javnim
nabavkama, 13. jula 2002. godine, do kraja te godine
iznosile 9% od ukupne vrednosti javnih nabavki, u 2003.
godini 12%, a u 2004.godini 8%, ili ukupno za navedeni
period 2002-2004. godine 324 miliona dolara.
Evropska Unija zahteva snažan sistem javnih nabavki koji
će biti okosnica u borbi protiv korupcije;
 Odgovarajuća politika i praksa u oblasti javnih nabavki doprinosi
stvaranju stabilnog tržišta, koje je od vitalnog značaja za domaća
preduzeća u uslovima otežanog nastupa u inostranstvu.
 Zakon o javnim nabavkama usvojen 2002.godine predstavlja kod nas
prvi sistemski zakon sa naglašenim antikorupcijskim karakterom.
 Najveće učešće u javnim nabavkama imaju javna preduzeća,
republička i komunalna. Njihovo učešće se svake godine kretalo oko
60% u ukupnoj vrednosti javnih nabavki.
 Procene gubitaka zbog korupcije u javnim nabavkama prema
metodologiji koja se primenjuje u EU je 800 miliona evra.
 Snažan sistem javnih nabavki jedan od osnovnih preduslova za
dobijanje statusa kandidata za pridruživanje EU;
 Mišljenje EU
 U godišnjem izveštaju Evropske komisije istaknuto je da ključne institucije kao što
su Državna revizorska institucija, Odbor za rešavanje sukoba interesa, Savet za
borbu protiv korupcije, Komisija za zaštitu konkurencijem, Uprava za javne
nabavke, Komisija za zaštitu prava ponuđača imaju problema u sprovođenju svojih
mandata. Prvenstveno se misli na nedostatak sredstava i neodgovarajući zvanični
odgovor na njihove odluke i preporuke;
 Nedovoljna informisanost javnosti (značajan napredak ostvaren je otvaranjem
Portala javnih nabavki ali ne i dovoljan);
 Ima mnogo prepreka za iskorenjivanje sistemske korupcije, kao najranjivije oblasti
navode se javne nabavke, privatizacija i drugi veliki budžetski rashodi, ali i
oporezivanje, carina i izdavanje dozvola;
 Postupci javnih nabavki nisu dovoljno praćeni od strane nezavisnih tela;
 Državna revizorska agencija je još uvek u veoma ranoj fazi rada, a takođe ima i
ozbiljan nedostatak revizorskih kapaciteta zbog čega nije obezbeđen adekvatan
nadzor javnih rashoda;
 Ističe se da je dobar napredak ostvaren u oblasti javnih nabavki. Zakon o javnim
nabavkama usvojen je decembra 2008.godine i smatra se da je tiem utrt put za
temeljno preispitivanje okvira za nabavke u Srbiji i načinjen je korak napred ka
usaglašavanju sa pravnim normama EU.
Ipak se smatra da i novi propisi imaju nedostatke i
ostavljaju mesta raznim zloupotrebama;
Treba raditi na jačanju otvorenog postupka koji treba
da bude najpoželjniji oblik ugovaranja javnih nabavki;
Kako smanjiti korupciju u ovoj
oblasti?
 Konferencija “Korupcijska mapa u javnim nabavkama” održana je 29.oktobra u
prisustvu šefa delegacije Evropske Unije Vensana Dežera, Mete Kjuel Nilsen
ambasador Danske, Franc But ambasador Slovenije;
 Cilj ove konferencije jeste primena novih projekata kojima će se uspostaviti snažan
sistem javnih nabavki, i smanjiti nivo korupcije;
 Dežer je na konferenciji o suzbijanju korupcije u javnim nabavkama istakao da
zakonodavani okvir Srbije u toj oblasti još nije u potpunosti usaglašen sa propisima
EU, kao i da nadležne institucije nemaju potrebne kadrovske i materijalne
kapacitete da unapređuju sistem javnih nabavki i kontrolišu sprovodjenje propisanih
procedura, takoše je preporučio Vladi Srbije da se što pre počne sa usklađivanjem
propisa i procedura
 Prema njegovim rečima Uprava za javne nabavke ima najznačajniju ulogu u
suzbijanju korupcije u ovoj oblasti, zato je bitno da ona što pre počne da izdaje
sertifikate službenicima koji će sprovoditi javne nabavke
 Po njemu korupcija u javnim nabavkama je direktna krađa novca od građana,
odnosno da građani imaju veliku dobit od suzbijanja te negativne pojave.
13.septembra ove godine najavljen je početak primene
Tvining projekta ;
Evropska komisija je obećala podršku Vladi Srbije u
sprovođenju ovog projekta kroz IPA projekat koji će u
naredne dve godine sprovoditi Asocijacija za lokalnu
upravu Danske;
Najbolji i najadekvatniji sistem javnih nabavki u svetu
ima Danska;
 Tvining projekat
 Ovim projektom predviđa se:
 jačanje javnih nabavki u Srbiji što se obezbeđuje fer i jednakim
tretmanom svih učesnika, transparentnim i konkurentim javnim
nabavkama, gde je vrednost koja se dobija ekvivalentna novcu koji se daje;
 jačanje pravnog okvira kroz usklađivanje zakonskih propisa sa propisima
EU;
 jačanje institucionalnog okvira (Uprava za javne nabavke i Komisija za
zaštitu prava učesnika u postupcima javnih nabavki su stubovi koji
obezbeđuju usklađenost sa regulativom javnih nabavki);
 jačanje kapaciteta kroz obuku službenika javnih nabavki koji će poštovati
etičke principe, i kroz dobro informisanje ponuđača o njihovim pravima i
načinima funkcionisanja sistema žalbi (velika zamerka jeste to što su
mnogi slučajevi otkriveni tek nakon žalbi ponuđača)
 Mapiranje korupcije i crvene zastave (Različite faze procesa javnih nabavki su
osetljive na različite rizike korupcije. Tvining projekat će razviti mapu rizika
korupcije, i moguće indikatore za upravljanje rizikom.Biće predložene
preporuke za unapređenje upravljanja rizikom i moguća rešenja za smanjenje
rizika i sprečavanje korupcije.).
Jedna od crvenih zastavica se nalazi u fazi pripreme
tenderske dokumentacije
Moguća rešenja:
Najveći mogući nivo standardizacije tipičnih tendera javnih
nabavki za robu i usluge;
Najveća moguća otvorenost tenderskog tržišta;
Odgovarajuća i stalna obuka i unapređenje znanja državnih
službenika odgovornih za postupke javnih nabavki;
Uspostavljanje specijalizovanog institucionalnog tela kao
što je npr.Agencija za javne nabavke.