Maja Trajkovi

Pojam javnih nabavki
y y

Oblast javnih nabavki regulisana je Zakonom o javnim nabavkama; Ovim Zakonom defini u se i pojmovi od zna aja: y javna nabavka je pribavljanje dobara ili usluga ili ustupanje izvo enja radova od strane dr avnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona, smatraju naru iocima, na na in i pod uslovima propisanim ovim zakonom.; y ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaklju en u pisanoj formi izme u naru ioca i ponu a a u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pru anje usluga ili izvo enje radova; y ponu a je doma e ili strano pravno ili fizi ko lice koje ponudi isporuku dobara, pru anje usluga ili izvo enje radova; y kandidat je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka priznata kvalifikacija; y postupci javne nabavke su svi postupci i radnje koji se u skladu sa ovim zakonom moraju sprovesti pre zaklju enja ugovora o javnoj nabavci; y konkurs za nacrte je postupak koji se primenjuje kod zaklju ivanja ugovora o pru anju usluga urbanisti kog planiranja, nacrta u oblasti arhitekture i gra evinarstva, in enjerstva, dizajna ili informatike, pri emu izbor nacrta vr i unapred obrazovan iri; y ponu ena cena je cena koju ponu a odre uje u ponudi, izra ena u dinarima, u koju su ura unati svi tro kovi koji se odnose na predmet javne nabavke; y neuobi ajeno niska cena je cena iz ponude koja je znatno ni a od uporedive tr i ne cene tako da kod naru ioca izaziva sumnju da e javna nabavka biti izvr ena; y kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upore ivanje i ocenjivanje ponuda; y javna sredstva su sredstva pod kontrolom i na raspolaganju Republike Srbije, lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sva sredstva koja prikupljaju, primanju, uvaju, opredeljuju i tro e naru ioci.

y Na elo transparentnosti y Na elo jednakosti ponu a a. y Na elo obezbe ivanja konkurencije.Na ela javnih nabavki y Na elo ekonomi nosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava. .

licu koje u estvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ono na njih izvr ilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili da uti e na postupanje naru ioca ili dono enje odluka u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke. . ili da uti e na postupanje naru ioca ili dono enje odluka u bilo kojoj fazi javne nabavke. ponudio.Antikorupcijsko pravilo y Naru ilac e odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponu a neposredno ili posredno dao. licu koje je u estvovalo u pripremi konkursne dokumentacije. licu koje u estvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ovo na njih izvr ilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije. licu koje je u estvovalo u pripremi konkurske dokumentacije. y Naru ilac e odbiti ponudu i ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponu a neposredno ili posredno pretio lanu komisije za javne nabavke. y Naru ilac je tako e du an da o ovim saznanjima odmah obavesti nadle ne organe koji e protiv takvih subjekata preduzeti mere propisane zakonom. ili stavio u izgled poklon ili neku drugu korist lanu komisije za javne nabavke.

Slobodni gra ani moraju da imaju garanciju da onaj ko raspola e njihovim novcem i propisuje im obaveze nije korumpiran. U politici postoji moralna odgovornost ak i kada ne postoji krivi na odgovornost. e kog premijera Grosa . Primer Ri arda Niksona. biv eg sefa francuske diplomatije Rolana Dime. Va nu ulogu u spre avanju korupcije ima i mentalitet naroda. onih koji ih politi ki vode. imovini i nov anim izvorima. O korupciji je veoma te ko pribaviti dokaze pa su se mnoge korupciona ke afere u Zapadnim zemljama re avale sudom javnosti ak i kada nije bilo dovoljno vrstih dokaza. y Korupcija podrazumeva nezakonito kori enje dru tvenog i dr avnog polo aja y y y y y i mo i radi sticanja sopstvene koristi. Korupcija predstavlja finansijske i nefinansijske nepravilnosti kao to su mito. Afere vezane za korupciju uglavnom su se razre avale sudom javnosti ak i kada nije bilo vrstih dokaza. Dr ava koja nema zakonske mehanizme koji se po tuju i sprovode za spre avanje korupcije svojih slu benika je osu ena na propadanje. a politi ari imaju obavezu da gra anima o tome pru e sve relevantne podatke. Postmoderna demokratija proizilazi iz injenice da javnost ima pravo da zna sve o finansijama.Korupcija y Ne postoji jedinstvena definicija. iznu ivanje i sli no.

Na primer ako dr ava plati nabavku neke usluge 100.000 dinara. a realna cena te usluge bila bi 10. Samim tim smanjuju se i sredstva iz bud eta koja mogu da se iskoriste za unapre enje socijale sfere ivota svih gra ana. a preostalih 90. Korupcija podriva poverenje stanovni tva jedne zemlje u vladu i dr avnu politiku. pa e esto biti potrebno da se izvr i rebalans bud eta. Karl Kraus Problem koji se javlja kod zemalja u tranziciji jeste taj to su u ovim zemljama plate birokratskih slu benika veoma male.000 dinara bi mogla da iskoristi za kupovinu nekog drugog sredstva ili za renoviranje neke bolnice ili kole i sli no. pa se smanjuje vera stanovni tva u vladu i politiku koju ona vodi. Me utim i kada inovnici zadovolje te svoje potrebe i dostignu prihvatljiv ivotni standard oni ipak ne e prestati sa uzimanjem mita. i u takvim slu ajevima se mo e i razumeti takva potreba birokrata. Korupcija ima velike posledice na ekonomiju svih zemalja i to: U pogledu realokacije finansijskih sredstava.000 dinara.000 dinara. Korupcija u bud etu uslovljava i da se bud etsko planiranje esto u ini neefikasnim. koja umesto da pokrivaju realne tro kove vlade odlaze u privatne ruke. prostitucija uni tava moral samo jedne osobe dok korupcija uni tava moralne norme celog dru va. Tako da se korupcijom u javnim nabavkama izme u ostalog uti e i na socijalni ivot gra ana. Uticaj i udeo korupcijskih i kriminalnih elemenata u dru tvu je pove an.y y y y y y Korupcija je gora od prostitucije. Da je dr ava platila tr i nu cenu te usluge to bi dakle ko talo 10.000 dinara. pa je tra enje mita od strane birokratskih slu benika u neku ruku na in na koji e oni zadovoljiti svoje egzistencijalne potrebe. jer e se tro kovi koji su stvarno nastali zna ajno razlikovati od planiranih. postoji gubitak od 90. .

. Klju ne dr avne institucije su zarobljene privatnim inreresima jer kompanije vr e pritisak da se odluke polismejkera donose u njihovu korist.y Najgora posledica korumpirane strane birokratije je dovo enje dr ave u stanje zarobljeni tva tzv.sindrom zarobljavanja dr ave. Stanje dr avnog zarobljeni tva rezultat je visokog stepena korupcije. propise i sl). koje se karakteri e time to se korupcijom privreda dovodi u takvo stanje da se kompanijama omogu ava da zaobilaze pravila igre (zakone.

Biv i predsednik Haitija Jean-Claude Duvalier 300-800 miliona $ 7.Biv i predsednik Zaira Mobutu Sese Seko 5 milijardi $ 4.Biv i predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman 100 miliona $ 10.Biv i Filipinski predsednik Fernand Marcos 5-10 milijardi $ 3.Biv i predsednik Nigerije Sani Abacha 2-5 milijardi $ 5.Biv i Ukrajinski premijer Pavlo Lazarenko 114-200 miliona $ 9. Biv i predsednik Filipina Joseph Estrada 78-80 miliona $ .y Lista politi ara koji su se zbog korupcije najvi e obogatili prema istra ivanju Transparency International-a: 1.Biv i predsednik Perua Alberto Fujimori 600 miliona $ 8.Biv i Indone anski predsednik Suharto 15-35 milijardi $ 2.Biv i predsednik Jugoslavije Slobodan Milo evi 1milijarda $ 6.

Javne nabavke kao izvor korupcije y Javna nabavka je kompleksno pitanje na dva na ina. y U razvijenim zemljama na javne nabavke se tro i izme u 10 i 15% GDP-a. . Prvo. to to se odnosi na mnogo razli itih situacija od izgradnje me unarodnih aerodroma do nabavke olovki. Sve te procedure daju mogu nosti za razli ite vidove korupcije. y Javne nabavke su zbog svojih karakteristika pogodno tle za razvoj korupcije. to je oblast koja koja nudi najbolje anse korupciji. Drugo. procedure vezane za tender uklju uju nekoliko koraka po ev od raspisivanja tendera pa do odlu ivanja o ponudama. y Svetska banka procenjuje da se od ukupnog iznosa javnih nabavki u privatne d epove sliva 15-20% ukupne vrednosti javnih nabavki na globalnom nivou.

T ako e kompanije esto zaboravljaju da e ukoliko se sazna da su davale korupciju to zna ajno uticati na njihovu budu nost i opstanak na tr i tu jer iako se slu aj korupcije ne doka e kompanija dobija mrlju na svom imenu i lo publicitet (opada njen zna aj u o ima javnosti). da se smanji poresko optere enje itd. jer mo e do i do ucenjivanja od strane dr avnih slu benika. Negativno po kompanije mo e da bude i to to kada kompanija jednom da mito ona to mora stalno da ini. esto se mo e uti da se o njima raspravlja u medijima ili da se pokre u sudski sporovi. Za kompaniju je frustriraju e da izgubi na tenderu zbog toga to je neki drugi ponu a dao mito kako bi prihvatili njegovu ponudu. da spoje lo kvalitet sa visokim cenama to je nezamislivo na tr i tu na kome postoji konkurencija. e zato ona nudi mito kako bi pobedila na tenderu i potpisala ugovor. pa u tom slu aju korist koju je kompanija imala mo e da bude daleko manja od tro kova. Neki drugi motivi mogu biti smanjenje politi kog rizika. ili da stvore tra nju za proizvodima za kojima ne postoji tr i na tra nja. Iz nekog razloga kompanija ne veruje u svoje anse za pobedu ili ima objektivne razloge da bude sigurna da nema na ina da pobedi. i da neka druga politi ka partija do e na vlast. dobijanje uvoznih dozvola. a tako e uvek postoji rizik da vladaju a partija sa kojom kompanija ima bliske veze izgubi na izborima. . jer smatra da legalnim putem ne bi mogla da pobedi.y Karakteristika u e a u tenderu javnih nabavki jeste da je priprema dokumentacije za y y y y y ovakav vid posle veoma skupa za kompaniju koja se javlja kao u esnik tj ponu a . pretnji i drugih kriminalnih radnji. da do u do poverljivih informacija. da opstanu na tr i tu. Motiv od strane kompanija ponu a a mo e da bude i verovanje da to svi ostali ine. Iz tog razloga javljaju se motivi kod svih kompanija da daju mito i da na taj na in pobe uju na tenderima iako bi svima bilo bolje da se to uop te ne radi i da nema korupcije uop te (slu aj zatvorenikove dileme). Uprkos tome to se ovakvi slu ajevi odvijaju u strogoj tajnosti. Korupcija mo e da pomogne kompanijama da uspostave monopol na tr i tu. da zadr e i o uvaju svoje poslovanje.

y Ovim problemom bave se mnogobrojne me unarodne organizacije kao to su: Ujedinjene Nacije. Svetska Turisti ka Organizacija .y Veoma esto najve i tro ak korupcije nije gubitak novca koji je potro en na davanje mita. tako da trka za korupcijom postaje trka do dna. Svetska banka. nesavr enostima koje su uba ene u sistem. Vito Tanzi ka e da: ukupni ekonomski i socijalni efekti korupcije mogu da budu veoma visoki tro kovi koji mnogo prevazilaze iznos pla enog mita korumpiranim dr avnim inovnicima i se ogleda u: izgubljenim resorsima. oportunitetnim tro kovima propu tenih koristi od kori enja tog novca na neki drugi na in.

y Ne postoji garancija da e strategija koja je uspela da smanji nivo korupcije u jednoj zemlji uspeti u nekoj drugoj zemlji. Na primer tro kovi izgradnje Milanske podzemne eleznice 1991. Rezultat toga e biti da projekat ko ta i do nekoliko puta vi e nego to zaista ko ta. razvijenost institucija za borbu protiv korupcije i sl. ve se izabere ponu a koji je dao najvi e mita.godine. Tro kovi izgradnje pruge su opali sa 54 miliona dolara po kilometru na 26 miliona. ili da nema ni potrebe za dobrima ija se nabavka vr i.y Razlozi zbog kojih ovaj problem jo uvek nije re en: y Podcenjeno je vreme potrebno za re enje problema.) Korupcija u javnim nabavkama nastaje kada se ne izabere ponu a sa najni om cenom.godine su opali sa 227 miliona dolara po kolometru na 97 miliona 1995.  Na nivo korupcije uti u mnogi faktori izme u kojih i karakteristike same zemlje (kultura i svesnost gra ana. Devedesetih godina u Italiji je utvr eno da su tro kovi nekoliko glavnih javnih nabavki opadali dramati no nakon anti-korupcijskih istraga. .

jer mladi upoznati sa ovakvim mogu nostima zarade bi e motivisani da posao tra e u dr avnoj administraciji kako bi za sebe ostvarili to ve e mogu e koristi. ve putem bud etskog deficita predstavlja dug koji e pla ati i budu e generacije.y Korupcijom u javnim nabavkama mo e do i da: y umesto da se izabere najjeftiniji projekat odnosno projekat koji najmanje ko ta izabere se onaj ponu a koji da najve i mito. y Korupcija uti e na alokaciju javnih rashoda jer umesto da se novac ulo i u neke projekte koji e pobolj ati kvalitet ivota svih gra ana. umesto da svoje talente iskoriste u nekoj drugoj profesiji. to rezultira time da e projekat ko tati i do nekoliko puta vi e nego to bi realno trebao da ko ta. y Zbog velikog iznosa finansijskih sredstava koji su u igri i sami politi ari mogu biti motivisani da (ne)usvajaju zakone koji e regulisati ovu oblast i smanjiti korupciju. y tako e. y mito koji se uzima zavisi od visine tro kova javne nabavke. to je vi e novaca u igri. ili da usvajaju zakone sa rupom u njima. rezultat toga bi e da e taj projekat biti daleko mnogo skuplji nego to je trebalo da bude sa kvalitetom ispod standarda. y Velika korupcija ne samo da teti sada njim generacijama. on obi no zavr i na ra unu neke individue. Recimo prilikom izgradnje bolnice ako se izabere ponu a koji je dao najve i mito. . uglavnom se radi o procentu totalne sume javne nabavke. ve i e i biti interes kompanija da pobede na tenderu. a time se samo neracionalno tro i novac poreskih obveznika. y Korupcija tako e uti e i na inflaciju u jednoj zemlji i mo e je zna ajno pove ati. sve to uti e i na individualno razmi ljanje mladih.

svaka od njih je platila 500. . dok je jedna od njih pristala da plati i 10% vrednosti nabavke tj. ili e kompanija jednostavno u tedeti na kvalitetu.000 dolara. svoje tro kove e pokriti na taj na in to e jednostavno pove ati cenu svojih proizvoda i usluga to e u krajnjoj instanci uticati na inflaciju u zemlji.ugovora (50 miliona) i upravo ta kompanija je i pobedila.y Primer: ako vlasti raspi u tender za izgradnju autoputa.250. vrednost projekta je 500 miliona dolara. ve a e biti i inflacija. O igledan efekat ovoga je gubitak od 50.000 dolara na ime razli itih vidova mita kako bi pobedile na tenderu. Tako da to je korupcija ve a. Na tenderu u estvuje recimo 10 kompanija. Ostalih devet kompanija koje su u estvovale na tenderu tako e moraju da pokriju svoje tro kove (mito koji su dali). Tako e mito koji je platila kompanija koja je pobedila na tenderu e najverovatnije pove ati cenu autoputa. i to na taj na in to e je pove ati.

y ograni i broj ponuda. a da ih neke i ne dobiju i da se okrivi po tanski sistem. me utim. i da se pri tom informacije o projektu dr e u tajnosti to je du e mogu e.Na ini na koji mo e do i do korupcije u ovoj oblasti: y ako naru ilac ima tu mo da odlu i koje e kompanije da pozove da u estvuju na tenderu. y Jo jedna opcija je da samo nekoliko kompanija dobije pozivnice za u e e na tenderu. mo e se desiti da te kompanije i zapravo nisu konkurenti. ili kompanijama koje nemaju nikakvog iskustva na relevantnom polju. y Ukoliko postoji veliki broj kompanija koje u estvuju na tenderu onda se stvara privid da se radi o stvarnoj konkurenciji. . y Poziv na u e e u tenderu mo e da bude poslat kompanijama sa potpuno druga ijim poljima specijalizacije.

pri emu se aludira na komparativne prednosti kompanije koja nudi mito (tako da samo ta kompanija zadovolji uslove). Do korupcije esto dolazi i u uslovima kada se radi o hitnim projektima. Kao na primer u slu ajevim prirodnih katastrofa. tako da samo kompanija koja je bila ranije informisana ima vremena da spremi potrebna dokumenta. Nekada se akcenat mo e staviti i na tehnologiju kojom raspola e kompanija. . Isti efekat ima i situacija kada se oglasi tender za vreme praznika. U praksi postoje i situacije kada se radi o lokalnim izvo a ima radova. Vremenski razmak izme u poziva na tender i izbora ponude mo e da bude veoma mali. Pa se zbog hitnosti mo e izbe i uobi ajena procedura to opet ostavlja mogu nosti za name tanje tendera i korupciju. kada ve ina dr avnih slu bi ne radi. ili nekog neo ekivanog doga aja.y Ovakvi metodi postaju efikasniji kada se primene u kombinaciji sa y y y y odre enim restrikcijama. Jedan od metoda koji koriste korumpirani slu benici jeste da se tender dizajnira tako da se tra e posebne kvalifikacije. da se kompanije koje se javljaju kao ponu a i udru e i da se prijave na tender sa vi im cenama a da profit dele izme u sebe.

Velika konkurencija uslovi e da se u esnici bore za pobedu na tenderu sni avanjem cena. boljim kvalitetom i sl. Sistem mora da bude efikasan. Promocija transparentnosti. i da se ni na koji na in jedan od u esnika na tenderu ne bude favorizovan. Zemlje moraju jasno i y y y y precizno da defini u sva prava i propise kojima se reguli e oblast javnih nabavki. Sistem mora da bude se zasniva na ekonomskim principima. Vreme je novac. Ovo zna i da mora da se vodi ra una o vremenu koje je utro eno na celokupnu proceduru javnih nabavki.y Prema Transparency International-u principi na kojima se moraju zasnivati javne nabavke su: y Moraju da budu zasnovane na definisanim pravilima. a izgubljeno vreme je izgubljeni novac. Vlada mora da tro i novac na efikasan na in i obazriv na in. . Jednak tretman svih u esnika je osnovno pravilo. Procedura javnih nabavki treba da bude zasnovana tako da podsti e konkurentnosti izme u u esnika na tenderu. pravila. Uspostavljanje takvog sistema koji e biti dostupan javnosti i kojim e javnost biti upoznata sa svim odlukama vlade i bi e im omogu en uvid u svu potrebnu dokumentaciju tako da e javnost mo i da odlu i da li postoji odgovornost tro enja novca poreskih obveznika. po ev od ogla avanja tendera pa do izbora i dopremanje nabavljenih sredstava. i da se tako e time vodi ra una o kvalitetu i ceni nabavljenih sredstava. javnim nabavkama mora da se obezbe uju ona sredstva ili usluge za kojima zaista postoje potrebe. Zakoni. politike moraju da promovi u fer na in odlu ivanja. da se suzbije diskriminacija.

.

u 2003. 13. godini je iznosila oko 1. to je 24% ukupnih javnih rashoda. do kraja te godine iznosile 9% od ukupne vrednosti javnih nabavki. a u 2004. . y Evropska Unija zahteva sna an sistem javnih nabavki koji e biti okosnica u borbi protiv korupcije. ili ukupno za navedeni period 2002-2004. jula 2002. a u 2005. godine 324 miliona dolara.5 milijardi dolara. od stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama.Javne nabavke i korupcija u Srbiji y Godi nja vrednost javnih nabavki u Srbiji je najmanje 4 milijarde evra u 2010. y Ostvarene u tede sredstava prema podacima Uprave za javne nabavke. godini 12%. godine. godini oko 1.godini 8%.7 milijardi dolara (prema proceni Svetske banke).godini. y Godi nja vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2002. ili 11% bruto doma eg proizvoda.

Zakon o javnim nabavkama usvojen 2002. Procene gubitaka zbog korupcije u javnim nabavkama prema metodologiji koja se primenjuje u EU je 800 miliona evra.y Odgovaraju a politika i praksa u oblasti javnih nabavki doprinosi y y y y stvaranju stabilnog tr i ta.godine predstavlja kod nas prvi sistemski zakon sa nagla enim antikorupcijskim karakterom. republi ka i komunalna. Njihovo u e e se svake godine kretalo oko 60% u ukupnoj vrednosti javnih nabavki. . Sna an sistem javnih nabavki jedan od osnovnih preduslova za dobijanje statusa kandidata za pridru ivanje EU. Najve e u e e u javnim nabavkama imaju javna preduze a. koje je od vitalnog zna aja za doma a preduze a u uslovima ote anog nastupa u inostranstvu.

Ima mnogo prepreka za iskorenjivanje sistemske korupcije. Uprava za javne nabavke. Postupci javnih nabavki nisu dovoljno pra eni od strane nezavisnih tela. privatizacija i drugi veliki bud etski rashodi. Nedovoljna informisanost javnosti (zna ajan napredak ostvaren je otvaranjem Portala javnih nabavki ali ne i dovoljan). Prvenstveno se misli na nedostatak sredstava i neodgovaraju i zvani ni odgovor na njihove odluke i preporuke. a tako e ima i ozbiljan nedostatak revizorskih kapaciteta zbog ega nije obezbe en adekvatan nadzor javnih rashoda. Komisija za za titu prava ponu a a imaju problema u sprovo enju svojih mandata.godine i smatra se da je tiem utrt put za temeljno preispitivanje okvira za nabavke u Srbiji i na injen je korak napred ka usagla avanju sa pravnim normama EU. Zakon o javnim nabavkama usvojen je decembra 2008. Savet za borbu protiv korupcije. carina i izdavanje dozvola. Odbor za re avanje sukoba interesa. Komisija za za titu konkurencijem. Isti e se da je dobar napredak ostvaren u oblasti javnih nabavki. Dr avna revizorska agencija je jo uvek u veoma ranoj fazi rada. kao najranjivije oblasti navode se javne nabavke. . ali i oporezivanje.Mi ljenje EU y U godi njem izve taju Evropske komisije istaknuto je da klju ne institucije kao y y y y y to su Dr avna revizorska institucija.

. y Treba raditi na ja anju otvorenog postupka koji treba da bude najpo eljniji oblik ugovaranja javnih nabavki.y Ipak se smatra da i novi propisi imaju nedostatke i ostavljaju mesta raznim zloupotrebama.

. Mete Kjuel Nilsen ambasador Danske.oktobra u y y y y prisustvu efa delegacije Evropske Unije Vensana De era. Cilj ove konferencije jeste primena novih projekata kojima e se uspostaviti sna an sistem javnih nabavki. i smanjiti nivo korupcije. De er je na konferenciji o suzbijanju korupcije u javnim nabavkama istakao da zakonodavani okvir Srbije u toj oblasti jo nije u potpunosti usagla en sa propisima EU. tako e je preporu io Vladi Srbije da se to pre po ne sa uskla ivanjem propisa i procedura Prema njegovim re ima Uprava za javne nabavke ima najzna ajniju ulogu u suzbijanju korupcije u ovoj oblasti. Franc But ambasador Slovenije. zato je bitno da ona to pre po ne da izdaje sertifikate slu benicima koji e sprovoditi javne nabavke Po njemu korupcija u javnim nabavkama je direktna kra a novca od gra ana.Kako smanjiti korupciju u ovoj oblasti? y Konferencija ³Korupcijska mapa u javnim nabavkama´ odr ana je 29. kao i da nadle ne institucije nemaju potrebne kadrovske i materijalne kapacitete da unapre uju sistem javnih nabavki i kontroli u sprovodjenje propisanih procedura. odnosno da gra ani imaju veliku dobit od suzbijanja te negativne pojave.

y Najbolji i najadekvatniji sistem javnih nabavki u svetu ima Danska. y Evropska komisija je obe ala podr ku Vladi Srbije u sprovo enju ovog projekta kroz IPA projekat koji e u naredne dve godine sprovoditi Asocijacija za lokalnu upravu Danske. .septembra ove godine najavljen je po etak primene Tvining projekta .y 13.

y ja anje pravnog okvira kroz uskla ivanje zakonskih propisa sa propisima EU.). i kroz dobro informisanje ponu a a o njihovim pravima i na inima funkcionisanja sistema albi (velika zamerka jeste to to su mnogi slu ajevi otkriveni tek nakon albi ponu a a) y Mapiranje korupcije i crvene zastave (Razli ite faze procesa javnih nabavki su osetljive na razli ite rizike korupcije.Bi e predlo ene preporuke za unapre enje upravljanja rizikom i mogu a re enja za smanjenje rizika i spre avanje korupcije. y ja anje institucionalnog okvira (Uprava za javne nabavke i Komisija za za titu prava u esnika u postupcima javnih nabavki su stubovi koji obezbe uju uskla enost sa regulativom javnih nabavki). .Tvining projekat y Ovim projektom predvi a se: y ja anje javnih nabavki u Srbiji to se obezbe uje fer i jednakim tretmanom svih u esnika. y ja anje kapaciteta kroz obuku slu benika javnih nabavki koji e po tovati eti ke principe. i mogu e indikatore za upravljanje rizikom. Tvining projekat e razviti mapu rizika korupcije. gde je vrednost koja se dobija ekvivalentna novcu koji se daje. transparentnim i konkurentim javnim nabavkama.

y Najve a mogu a otvorenost tenderskog tr i ta.y Jedna od crvenih zastavica se nalazi u fazi pripreme tenderske dokumentacije y Mogu a re enja: y Najve i mogu i nivo standardizacije tipi nih tendera javnih nabavki za robu i usluge.Agencija za javne nabavke. . y Odgovaraju a i stalna obuka i unapre enje znanja dr avnih slu benika odgovornih za postupke javnih nabavki. y Uspostavljanje specijalizovanog institucionalnog tela kao to je npr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful