Maja Trajkovi

Pojam javnih nabavki
y y

Oblast javnih nabavki regulisana je Zakonom o javnim nabavkama; Ovim Zakonom defini u se i pojmovi od zna aja: y javna nabavka je pribavljanje dobara ili usluga ili ustupanje izvo enja radova od strane dr avnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica koji se, u smislu ovog zakona, smatraju naru iocima, na na in i pod uslovima propisanim ovim zakonom.; y ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaklju en u pisanoj formi izme u naru ioca i ponu a a u skladu sa sprovedenim postupkom javne nabavke, koji za predmet ima nabavku dobara, pru anje usluga ili izvo enje radova; y ponu a je doma e ili strano pravno ili fizi ko lice koje ponudi isporuku dobara, pru anje usluga ili izvo enje radova; y kandidat je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka priznata kvalifikacija; y postupci javne nabavke su svi postupci i radnje koji se u skladu sa ovim zakonom moraju sprovesti pre zaklju enja ugovora o javnoj nabavci; y konkurs za nacrte je postupak koji se primenjuje kod zaklju ivanja ugovora o pru anju usluga urbanisti kog planiranja, nacrta u oblasti arhitekture i gra evinarstva, in enjerstva, dizajna ili informatike, pri emu izbor nacrta vr i unapred obrazovan iri; y ponu ena cena je cena koju ponu a odre uje u ponudi, izra ena u dinarima, u koju su ura unati svi tro kovi koji se odnose na predmet javne nabavke; y neuobi ajeno niska cena je cena iz ponude koja je znatno ni a od uporedive tr i ne cene tako da kod naru ioca izaziva sumnju da e javna nabavka biti izvr ena; y kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upore ivanje i ocenjivanje ponuda; y javna sredstva su sredstva pod kontrolom i na raspolaganju Republike Srbije, lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sva sredstva koja prikupljaju, primanju, uvaju, opredeljuju i tro e naru ioci.

. y Na elo transparentnosti y Na elo jednakosti ponu a a.Na ela javnih nabavki y Na elo ekonomi nosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava. y Na elo obezbe ivanja konkurencije.

y Naru ilac e odbiti ponudu i ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponu a neposredno ili posredno pretio lanu komisije za javne nabavke. licu koje u estvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ovo na njih izvr ilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije. licu koje je u estvovalo u pripremi konkurske dokumentacije. ponudio. . licu koje je u estvovalo u pripremi konkursne dokumentacije. licu koje u estvuje u planiranju javne nabavke ili nekom drugom licu kako bi ono na njih izvr ilo uticaj sa ciljem da sazna poverljive informacije ili da uti e na postupanje naru ioca ili dono enje odluka u bilo kojoj fazi postupka javne nabavke.Antikorupcijsko pravilo y Naru ilac e odbiti ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponu a neposredno ili posredno dao. ili da uti e na postupanje naru ioca ili dono enje odluka u bilo kojoj fazi javne nabavke. y Naru ilac je tako e du an da o ovim saznanjima odmah obavesti nadle ne organe koji e protiv takvih subjekata preduzeti mere propisane zakonom. ili stavio u izgled poklon ili neku drugu korist lanu komisije za javne nabavke.

Korupcija predstavlja finansijske i nefinansijske nepravilnosti kao to su mito. onih koji ih politi ki vode. Va nu ulogu u spre avanju korupcije ima i mentalitet naroda. Postmoderna demokratija proizilazi iz injenice da javnost ima pravo da zna sve o finansijama. a politi ari imaju obavezu da gra anima o tome pru e sve relevantne podatke. imovini i nov anim izvorima. Primer Ri arda Niksona. Afere vezane za korupciju uglavnom su se razre avale sudom javnosti ak i kada nije bilo vrstih dokaza. U politici postoji moralna odgovornost ak i kada ne postoji krivi na odgovornost. Dr ava koja nema zakonske mehanizme koji se po tuju i sprovode za spre avanje korupcije svojih slu benika je osu ena na propadanje. y Korupcija podrazumeva nezakonito kori enje dru tvenog i dr avnog polo aja y y y y y i mo i radi sticanja sopstvene koristi. Slobodni gra ani moraju da imaju garanciju da onaj ko raspola e njihovim novcem i propisuje im obaveze nije korumpiran. biv eg sefa francuske diplomatije Rolana Dime. O korupciji je veoma te ko pribaviti dokaze pa su se mnoge korupciona ke afere u Zapadnim zemljama re avale sudom javnosti ak i kada nije bilo dovoljno vrstih dokaza.Korupcija y Ne postoji jedinstvena definicija. e kog premijera Grosa . iznu ivanje i sli no.

Na primer ako dr ava plati nabavku neke usluge 100. Karl Kraus Problem koji se javlja kod zemalja u tranziciji jeste taj to su u ovim zemljama plate birokratskih slu benika veoma male. Da je dr ava platila tr i nu cenu te usluge to bi dakle ko talo 10.000 dinara bi mogla da iskoristi za kupovinu nekog drugog sredstva ili za renoviranje neke bolnice ili kole i sli no. i u takvim slu ajevima se mo e i razumeti takva potreba birokrata. pa se smanjuje vera stanovni tva u vladu i politiku koju ona vodi. pa e esto biti potrebno da se izvr i rebalans bud eta. postoji gubitak od 90. prostitucija uni tava moral samo jedne osobe dok korupcija uni tava moralne norme celog dru va.000 dinara.y y y y y y Korupcija je gora od prostitucije.000 dinara. Korupcija ima velike posledice na ekonomiju svih zemalja i to: U pogledu realokacije finansijskih sredstava. Tako da se korupcijom u javnim nabavkama izme u ostalog uti e i na socijalni ivot gra ana. pa je tra enje mita od strane birokratskih slu benika u neku ruku na in na koji e oni zadovoljiti svoje egzistencijalne potrebe. Me utim i kada inovnici zadovolje te svoje potrebe i dostignu prihvatljiv ivotni standard oni ipak ne e prestati sa uzimanjem mita. Uticaj i udeo korupcijskih i kriminalnih elemenata u dru tvu je pove an. . a realna cena te usluge bila bi 10. Korupcija u bud etu uslovljava i da se bud etsko planiranje esto u ini neefikasnim.000 dinara. Korupcija podriva poverenje stanovni tva jedne zemlje u vladu i dr avnu politiku. jer e se tro kovi koji su stvarno nastali zna ajno razlikovati od planiranih. a preostalih 90. Samim tim smanjuju se i sredstva iz bud eta koja mogu da se iskoriste za unapre enje socijale sfere ivota svih gra ana.000 dinara. koja umesto da pokrivaju realne tro kove vlade odlaze u privatne ruke.

Klju ne dr avne institucije su zarobljene privatnim inreresima jer kompanije vr e pritisak da se odluke polismejkera donose u njihovu korist. propise i sl). Stanje dr avnog zarobljeni tva rezultat je visokog stepena korupcije. .sindrom zarobljavanja dr ave.y Najgora posledica korumpirane strane birokratije je dovo enje dr ave u stanje zarobljeni tva tzv. koje se karakteri e time to se korupcijom privreda dovodi u takvo stanje da se kompanijama omogu ava da zaobilaze pravila igre (zakone.

Biv i predsednik Haitija Jean-Claude Duvalier 300-800 miliona $ 7.Biv i predsednik Nigerije Sani Abacha 2-5 milijardi $ 5. Biv i predsednik Filipina Joseph Estrada 78-80 miliona $ .Biv i Ukrajinski premijer Pavlo Lazarenko 114-200 miliona $ 9.Biv i Indone anski predsednik Suharto 15-35 milijardi $ 2.Biv i predsednik Zaira Mobutu Sese Seko 5 milijardi $ 4.Biv i predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman 100 miliona $ 10.y Lista politi ara koji su se zbog korupcije najvi e obogatili prema istra ivanju Transparency International-a: 1.Biv i predsednik Perua Alberto Fujimori 600 miliona $ 8.Biv i predsednik Jugoslavije Slobodan Milo evi 1milijarda $ 6.Biv i Filipinski predsednik Fernand Marcos 5-10 milijardi $ 3.

Prvo.Javne nabavke kao izvor korupcije y Javna nabavka je kompleksno pitanje na dva na ina. y Javne nabavke su zbog svojih karakteristika pogodno tle za razvoj korupcije. to to se odnosi na mnogo razli itih situacija od izgradnje me unarodnih aerodroma do nabavke olovki. Sve te procedure daju mogu nosti za razli ite vidove korupcije. to je oblast koja koja nudi najbolje anse korupciji. procedure vezane za tender uklju uju nekoliko koraka po ev od raspisivanja tendera pa do odlu ivanja o ponudama. Drugo. y Svetska banka procenjuje da se od ukupnog iznosa javnih nabavki u privatne d epove sliva 15-20% ukupne vrednosti javnih nabavki na globalnom nivou. y U razvijenim zemljama na javne nabavke se tro i izme u 10 i 15% GDP-a. .

da se smanji poresko optere enje itd. da do u do poverljivih informacija. pa u tom slu aju korist koju je kompanija imala mo e da bude daleko manja od tro kova. Iz nekog razloga kompanija ne veruje u svoje anse za pobedu ili ima objektivne razloge da bude sigurna da nema na ina da pobedi. da spoje lo kvalitet sa visokim cenama to je nezamislivo na tr i tu na kome postoji konkurencija. da zadr e i o uvaju svoje poslovanje.y Karakteristika u e a u tenderu javnih nabavki jeste da je priprema dokumentacije za y y y y y ovakav vid posle veoma skupa za kompaniju koja se javlja kao u esnik tj ponu a . jer smatra da legalnim putem ne bi mogla da pobedi. Iz tog razloga javljaju se motivi kod svih kompanija da daju mito i da na taj na in pobe uju na tenderima iako bi svima bilo bolje da se to uop te ne radi i da nema korupcije uop te (slu aj zatvorenikove dileme). Korupcija mo e da pomogne kompanijama da uspostave monopol na tr i tu. Uprkos tome to se ovakvi slu ajevi odvijaju u strogoj tajnosti. ili da stvore tra nju za proizvodima za kojima ne postoji tr i na tra nja. da opstanu na tr i tu. Negativno po kompanije mo e da bude i to to kada kompanija jednom da mito ona to mora stalno da ini. pretnji i drugih kriminalnih radnji. jer mo e do i do ucenjivanja od strane dr avnih slu benika. i da neka druga politi ka partija do e na vlast. Motiv od strane kompanija ponu a a mo e da bude i verovanje da to svi ostali ine. Za kompaniju je frustriraju e da izgubi na tenderu zbog toga to je neki drugi ponu a dao mito kako bi prihvatili njegovu ponudu. e zato ona nudi mito kako bi pobedila na tenderu i potpisala ugovor. dobijanje uvoznih dozvola. . a tako e uvek postoji rizik da vladaju a partija sa kojom kompanija ima bliske veze izgubi na izborima. esto se mo e uti da se o njima raspravlja u medijima ili da se pokre u sudski sporovi. Neki drugi motivi mogu biti smanjenje politi kog rizika. T ako e kompanije esto zaboravljaju da e ukoliko se sazna da su davale korupciju to zna ajno uticati na njihovu budu nost i opstanak na tr i tu jer iako se slu aj korupcije ne doka e kompanija dobija mrlju na svom imenu i lo publicitet (opada njen zna aj u o ima javnosti).

Svetska Turisti ka Organizacija .y Veoma esto najve i tro ak korupcije nije gubitak novca koji je potro en na davanje mita. Vito Tanzi ka e da: ukupni ekonomski i socijalni efekti korupcije mogu da budu veoma visoki tro kovi koji mnogo prevazilaze iznos pla enog mita korumpiranim dr avnim inovnicima i se ogleda u: izgubljenim resorsima. y Ovim problemom bave se mnogobrojne me unarodne organizacije kao to su: Ujedinjene Nacije. nesavr enostima koje su uba ene u sistem. tako da trka za korupcijom postaje trka do dna. oportunitetnim tro kovima propu tenih koristi od kori enja tog novca na neki drugi na in. Svetska banka.

ve se izabere ponu a koji je dao najvi e mita.y Razlozi zbog kojih ovaj problem jo uvek nije re en: y Podcenjeno je vreme potrebno za re enje problema. Rezultat toga e biti da projekat ko ta i do nekoliko puta vi e nego to zaista ko ta. razvijenost institucija za borbu protiv korupcije i sl. Devedesetih godina u Italiji je utvr eno da su tro kovi nekoliko glavnih javnih nabavki opadali dramati no nakon anti-korupcijskih istraga. . ili da nema ni potrebe za dobrima ija se nabavka vr i.  Na nivo korupcije uti u mnogi faktori izme u kojih i karakteristike same zemlje (kultura i svesnost gra ana. Na primer tro kovi izgradnje Milanske podzemne eleznice 1991.godine. y Ne postoji garancija da e strategija koja je uspela da smanji nivo korupcije u jednoj zemlji uspeti u nekoj drugoj zemlji.) Korupcija u javnim nabavkama nastaje kada se ne izabere ponu a sa najni om cenom.godine su opali sa 227 miliona dolara po kolometru na 97 miliona 1995. Tro kovi izgradnje pruge su opali sa 54 miliona dolara po kilometru na 26 miliona.

y tako e. to rezultira time da e projekat ko tati i do nekoliko puta vi e nego to bi realno trebao da ko ta. y Velika korupcija ne samo da teti sada njim generacijama. to je vi e novaca u igri. jer mladi upoznati sa ovakvim mogu nostima zarade bi e motivisani da posao tra e u dr avnoj administraciji kako bi za sebe ostvarili to ve e mogu e koristi. rezultat toga bi e da e taj projekat biti daleko mnogo skuplji nego to je trebalo da bude sa kvalitetom ispod standarda. on obi no zavr i na ra unu neke individue. ili da usvajaju zakone sa rupom u njima.y Korupcijom u javnim nabavkama mo e do i da: y umesto da se izabere najjeftiniji projekat odnosno projekat koji najmanje ko ta izabere se onaj ponu a koji da najve i mito. sve to uti e i na individualno razmi ljanje mladih. uglavnom se radi o procentu totalne sume javne nabavke. y mito koji se uzima zavisi od visine tro kova javne nabavke. ve putem bud etskog deficita predstavlja dug koji e pla ati i budu e generacije. a time se samo neracionalno tro i novac poreskih obveznika. y Korupcija uti e na alokaciju javnih rashoda jer umesto da se novac ulo i u neke projekte koji e pobolj ati kvalitet ivota svih gra ana. . umesto da svoje talente iskoriste u nekoj drugoj profesiji. y Korupcija tako e uti e i na inflaciju u jednoj zemlji i mo e je zna ajno pove ati. y Zbog velikog iznosa finansijskih sredstava koji su u igri i sami politi ari mogu biti motivisani da (ne)usvajaju zakone koji e regulisati ovu oblast i smanjiti korupciju. ve i e i biti interes kompanija da pobede na tenderu. Recimo prilikom izgradnje bolnice ako se izabere ponu a koji je dao najve i mito.

svoje tro kove e pokriti na taj na in to e jednostavno pove ati cenu svojih proizvoda i usluga to e u krajnjoj instanci uticati na inflaciju u zemlji. Tako da to je korupcija ve a. .250.000 dolara. Na tenderu u estvuje recimo 10 kompanija. i to na taj na in to e je pove ati. ve a e biti i inflacija.ugovora (50 miliona) i upravo ta kompanija je i pobedila. dok je jedna od njih pristala da plati i 10% vrednosti nabavke tj. svaka od njih je platila 500. ili e kompanija jednostavno u tedeti na kvalitetu.000 dolara na ime razli itih vidova mita kako bi pobedile na tenderu. vrednost projekta je 500 miliona dolara. O igledan efekat ovoga je gubitak od 50.y Primer: ako vlasti raspi u tender za izgradnju autoputa. Tako e mito koji je platila kompanija koja je pobedila na tenderu e najverovatnije pove ati cenu autoputa. Ostalih devet kompanija koje su u estvovale na tenderu tako e moraju da pokriju svoje tro kove (mito koji su dali).

ili kompanijama koje nemaju nikakvog iskustva na relevantnom polju. me utim. y Poziv na u e e u tenderu mo e da bude poslat kompanijama sa potpuno druga ijim poljima specijalizacije. y ograni i broj ponuda. y Jo jedna opcija je da samo nekoliko kompanija dobije pozivnice za u e e na tenderu.Na ini na koji mo e do i do korupcije u ovoj oblasti: y ako naru ilac ima tu mo da odlu i koje e kompanije da pozove da u estvuju na tenderu. mo e se desiti da te kompanije i zapravo nisu konkurenti. a da ih neke i ne dobiju i da se okrivi po tanski sistem. i da se pri tom informacije o projektu dr e u tajnosti to je du e mogu e. . y Ukoliko postoji veliki broj kompanija koje u estvuju na tenderu onda se stvara privid da se radi o stvarnoj konkurenciji.

Pa se zbog hitnosti mo e izbe i uobi ajena procedura to opet ostavlja mogu nosti za name tanje tendera i korupciju. pri emu se aludira na komparativne prednosti kompanije koja nudi mito (tako da samo ta kompanija zadovolji uslove). Nekada se akcenat mo e staviti i na tehnologiju kojom raspola e kompanija.y Ovakvi metodi postaju efikasniji kada se primene u kombinaciji sa y y y y odre enim restrikcijama. tako da samo kompanija koja je bila ranije informisana ima vremena da spremi potrebna dokumenta. ili nekog neo ekivanog doga aja. Isti efekat ima i situacija kada se oglasi tender za vreme praznika. kada ve ina dr avnih slu bi ne radi. Do korupcije esto dolazi i u uslovima kada se radi o hitnim projektima. da se kompanije koje se javljaju kao ponu a i udru e i da se prijave na tender sa vi im cenama a da profit dele izme u sebe. . Vremenski razmak izme u poziva na tender i izbora ponude mo e da bude veoma mali. U praksi postoje i situacije kada se radi o lokalnim izvo a ima radova. Jedan od metoda koji koriste korumpirani slu benici jeste da se tender dizajnira tako da se tra e posebne kvalifikacije. Kao na primer u slu ajevim prirodnih katastrofa.

Jednak tretman svih u esnika je osnovno pravilo. pravila. Velika konkurencija uslovi e da se u esnici bore za pobedu na tenderu sni avanjem cena.y Prema Transparency International-u principi na kojima se moraju zasnivati javne nabavke su: y Moraju da budu zasnovane na definisanim pravilima. Vreme je novac. Promocija transparentnosti. Vlada mora da tro i novac na efikasan na in i obazriv na in. a izgubljeno vreme je izgubljeni novac. politike moraju da promovi u fer na in odlu ivanja. Sistem mora da bude se zasniva na ekonomskim principima. i da se ni na koji na in jedan od u esnika na tenderu ne bude favorizovan. Zemlje moraju jasno i y y y y precizno da defini u sva prava i propise kojima se reguli e oblast javnih nabavki. Uspostavljanje takvog sistema koji e biti dostupan javnosti i kojim e javnost biti upoznata sa svim odlukama vlade i bi e im omogu en uvid u svu potrebnu dokumentaciju tako da e javnost mo i da odlu i da li postoji odgovornost tro enja novca poreskih obveznika. boljim kvalitetom i sl. javnim nabavkama mora da se obezbe uju ona sredstva ili usluge za kojima zaista postoje potrebe. . Procedura javnih nabavki treba da bude zasnovana tako da podsti e konkurentnosti izme u u esnika na tenderu. da se suzbije diskriminacija. i da se tako e time vodi ra una o kvalitetu i ceni nabavljenih sredstava. Zakoni. Sistem mora da bude efikasan. Ovo zna i da mora da se vodi ra una o vremenu koje je utro eno na celokupnu proceduru javnih nabavki. po ev od ogla avanja tendera pa do izbora i dopremanje nabavljenih sredstava.

.

u 2003. godine 324 miliona dolara. godine. to je 24% ukupnih javnih rashoda. y Evropska Unija zahteva sna an sistem javnih nabavki koji e biti okosnica u borbi protiv korupcije. ili 11% bruto doma eg proizvoda. godini je iznosila oko 1. jula 2002. y Godi nja vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2002.Javne nabavke i korupcija u Srbiji y Godi nja vrednost javnih nabavki u Srbiji je najmanje 4 milijarde evra u 2010.7 milijardi dolara (prema proceni Svetske banke).godini. 13.5 milijardi dolara. do kraja te godine iznosile 9% od ukupne vrednosti javnih nabavki.godini 8%. godini 12%. od stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama. a u 2004. a u 2005. . ili ukupno za navedeni period 2002-2004. y Ostvarene u tede sredstava prema podacima Uprave za javne nabavke. godini oko 1.

republi ka i komunalna. Procene gubitaka zbog korupcije u javnim nabavkama prema metodologiji koja se primenjuje u EU je 800 miliona evra. . Njihovo u e e se svake godine kretalo oko 60% u ukupnoj vrednosti javnih nabavki. Najve e u e e u javnim nabavkama imaju javna preduze a.godine predstavlja kod nas prvi sistemski zakon sa nagla enim antikorupcijskim karakterom. Sna an sistem javnih nabavki jedan od osnovnih preduslova za dobijanje statusa kandidata za pridru ivanje EU.y Odgovaraju a politika i praksa u oblasti javnih nabavki doprinosi y y y y stvaranju stabilnog tr i ta. Zakon o javnim nabavkama usvojen 2002. koje je od vitalnog zna aja za doma a preduze a u uslovima ote anog nastupa u inostranstvu.

Dr avna revizorska agencija je jo uvek u veoma ranoj fazi rada. Odbor za re avanje sukoba interesa. Komisija za za titu konkurencijem. Nedovoljna informisanost javnosti (zna ajan napredak ostvaren je otvaranjem Portala javnih nabavki ali ne i dovoljan). kao najranjivije oblasti navode se javne nabavke. Prvenstveno se misli na nedostatak sredstava i neodgovaraju i zvani ni odgovor na njihove odluke i preporuke. Isti e se da je dobar napredak ostvaren u oblasti javnih nabavki. ali i oporezivanje. Ima mnogo prepreka za iskorenjivanje sistemske korupcije. Komisija za za titu prava ponu a a imaju problema u sprovo enju svojih mandata. Postupci javnih nabavki nisu dovoljno pra eni od strane nezavisnih tela.godine i smatra se da je tiem utrt put za temeljno preispitivanje okvira za nabavke u Srbiji i na injen je korak napred ka usagla avanju sa pravnim normama EU. carina i izdavanje dozvola. a tako e ima i ozbiljan nedostatak revizorskih kapaciteta zbog ega nije obezbe en adekvatan nadzor javnih rashoda. Zakon o javnim nabavkama usvojen je decembra 2008. Savet za borbu protiv korupcije. privatizacija i drugi veliki bud etski rashodi.Mi ljenje EU y U godi njem izve taju Evropske komisije istaknuto je da klju ne institucije kao y y y y y to su Dr avna revizorska institucija. . Uprava za javne nabavke.

. y Treba raditi na ja anju otvorenog postupka koji treba da bude najpo eljniji oblik ugovaranja javnih nabavki.y Ipak se smatra da i novi propisi imaju nedostatke i ostavljaju mesta raznim zloupotrebama.

. Franc But ambasador Slovenije. Mete Kjuel Nilsen ambasador Danske.oktobra u y y y y prisustvu efa delegacije Evropske Unije Vensana De era.Kako smanjiti korupciju u ovoj oblasti? y Konferencija ³Korupcijska mapa u javnim nabavkama´ odr ana je 29. zato je bitno da ona to pre po ne da izdaje sertifikate slu benicima koji e sprovoditi javne nabavke Po njemu korupcija u javnim nabavkama je direktna kra a novca od gra ana. Cilj ove konferencije jeste primena novih projekata kojima e se uspostaviti sna an sistem javnih nabavki. odnosno da gra ani imaju veliku dobit od suzbijanja te negativne pojave. tako e je preporu io Vladi Srbije da se to pre po ne sa uskla ivanjem propisa i procedura Prema njegovim re ima Uprava za javne nabavke ima najzna ajniju ulogu u suzbijanju korupcije u ovoj oblasti. kao i da nadle ne institucije nemaju potrebne kadrovske i materijalne kapacitete da unapre uju sistem javnih nabavki i kontroli u sprovodjenje propisanih procedura. De er je na konferenciji o suzbijanju korupcije u javnim nabavkama istakao da zakonodavani okvir Srbije u toj oblasti jo nije u potpunosti usagla en sa propisima EU. i smanjiti nivo korupcije.

. y Evropska komisija je obe ala podr ku Vladi Srbije u sprovo enju ovog projekta kroz IPA projekat koji e u naredne dve godine sprovoditi Asocijacija za lokalnu upravu Danske. y Najbolji i najadekvatniji sistem javnih nabavki u svetu ima Danska.septembra ove godine najavljen je po etak primene Tvining projekta .y 13.

y ja anje institucionalnog okvira (Uprava za javne nabavke i Komisija za za titu prava u esnika u postupcima javnih nabavki su stubovi koji obezbe uju uskla enost sa regulativom javnih nabavki). Tvining projekat e razviti mapu rizika korupcije.Bi e predlo ene preporuke za unapre enje upravljanja rizikom i mogu a re enja za smanjenje rizika i spre avanje korupcije.Tvining projekat y Ovim projektom predvi a se: y ja anje javnih nabavki u Srbiji to se obezbe uje fer i jednakim tretmanom svih u esnika. y ja anje kapaciteta kroz obuku slu benika javnih nabavki koji e po tovati eti ke principe. i kroz dobro informisanje ponu a a o njihovim pravima i na inima funkcionisanja sistema albi (velika zamerka jeste to to su mnogi slu ajevi otkriveni tek nakon albi ponu a a) y Mapiranje korupcije i crvene zastave (Razli ite faze procesa javnih nabavki su osetljive na razli ite rizike korupcije. transparentnim i konkurentim javnim nabavkama.). gde je vrednost koja se dobija ekvivalentna novcu koji se daje. . i mogu e indikatore za upravljanje rizikom. y ja anje pravnog okvira kroz uskla ivanje zakonskih propisa sa propisima EU.

y Jedna od crvenih zastavica se nalazi u fazi pripreme tenderske dokumentacije y Mogu a re enja: y Najve i mogu i nivo standardizacije tipi nih tendera javnih nabavki za robu i usluge. y Najve a mogu a otvorenost tenderskog tr i ta.Agencija za javne nabavke. y Odgovaraju a i stalna obuka i unapre enje znanja dr avnih slu benika odgovornih za postupke javnih nabavki. y Uspostavljanje specijalizovanog institucionalnog tela kao to je npr. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful