P. 1
zastita

zastita

4.85

|Views: 18,003|Likes:
Published by nislija
vestacki zagadjivaci
vestacki zagadjivaci

More info:

Published by: nislija on Aug 13, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/08/2015

pdf

text

original

UVOD

Znacaj vode za ljude, za sav zivi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je veliki I mnogostruk pocev od toga da je voda uslov zivota pa do mnogih drugih funkcija.Prema tome voda je: osnov zivota I medijum odakle je zivot poteko, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu ukljucujuci I coveka, izvor hrane I neophodnih minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge zive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvaznije od svega je da je uslov zivota a prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kriticna situacija sa rezervama ciste vode I to kako stajacih I tekucih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za pice. Zemljiste ima veliki znacaj za zivi svet na zemlji, za opstanak coveka I razvoj ljudske civilizacije.Izvor je energije, brojnih minerala, mikroelemenata I makroelemenata neophodnih za nastanak, ravoj I odrzavanje svih zivih bica, kompletne biocenoze na Zemlji.Osim svog biohemiskog I energetskog znacaja, zemljiste svoji fizickim, higijenskim, geografskim I topografskim osobinama(temperaturom, vlaznoscu , zracenjem, faunom, florom…)direktno utice na zdravlje coveka.Zemljiste predstavlja izvor vode I mineralnih materija za celu fitocenozu, a preko nje I za ostali zivi svet ukljucujuci I coveka. Zemljiste I cista voda se sve vise smanjuje I degradira na razne nacine a najvise udelom coveka sa svijim aktivnostima odnosno vestackim zagadjivanjem.

1

NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA
Prema poreklu vode mogu da se podele na : -povrsinske -podzemne -atmosferske Povrsinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim putem stvarana i odrzavana.Povrsinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorista koja se nalaze ispod povrsine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrsinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno ciste i koriste se kao voda za pice. Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju na zemlj. Najvecu ulogu u zagadjvanju vode ima covek sa svoji aktivnostima sto spada u vestacko zagadjivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine povrsine, problem vode postaje sve veci i opsti-medjunarodni.Vestcke zagadjivace mozemo podeliti u dve osnovne grupe: a) koncentrisane zagadjivace (izvori zagadjenja) b) rasute izvore zagadjivanja. a) Koncentrisani zagadjivaci vode su obicno razni objekti u kojima se obavlja neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obicno locirana na obalama reka jezera ili mora.Njih je lako uociti i evidentirati.Najcesce su to: I- urbana naselja II- industriski objekti:hemijski bazne i preradjivacke, metalne i metalopreradjivacke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne industrije, proizvodnje gradjevinskg materijala, proizvodnja deterdzenta III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti IV- poljoprivredni objekti za tov stoke V- deponije – smetlista b) u rasute izvore zagadjivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna djubriva), deponije industriskog otpada, deponije komunalnog smeca, transport I transportna sredstva, lokacije za eksplataciju sljunka I peska. Otpadne vode su najcesce bezvredne materije koje su u obliku tecnih, suspendovanih I koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja I industriskih objekata.mozemo ih podelitii u tri osnvne grupe: 1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje poticu od ljudi I zivtinja 2) industriske otpadne vode 3) atmosferske vode-dobijene spranjemsa zemljista

2

Za higijenu najvise znacaja imaju oni slojevi zemljista koj direktno ili indirektno uticu na zdravlje coveka .Gornji slojevi zemljista su vazni za poljoprivredu, za izgradnju naselja, za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi.Zagadjeni povrsinski slojevi mogu biti izvor infekcije, infestacije i aero zagadjenja ako se sa povrsine zemljista podize prasina ili se iz zagadjenog zemljista sire neprijatni miris. Zagadjivanje zemljista se javlja kada se povrsinski slojevi opterete velikim kolicinama otpadnigh materija koje se ne mogu razgraditi pod normalnim uslovima samopreciscavanja.Sve vecim razvojem gradova sa velikim brojem stanovnika, povecanjem standarda i potrosnje, sve vecim razvojem industrije, saobracaja i intenzivne poljoprovrede, doslo je do prekomernog zagadjivanja zivotne sredinne a i zemljista.Prekomerno zagadjivanje zemljista organskim i neorganskkim jedinjenjima dovelo je do poremecaja u eko sistemu, odnosno do poremecaja normalnih procesa u zemljistu i njegve degradacije. Organske materije koje zagadjuju zemljiste su fekalije, otpadci od hrane, otpadci iz prehrambene industrije, industrije drvetai celuloze, nafta i njeni derivati, ulja i maziva.. Neorganske materije zagadjuju povrsinske redje dubinske slojeve zemljista. Posledica je nepoviljna dispozicija otpadnih materija iz domacinstva industrije rudarstva.To moze biti usled razlivanja zagadjenih otpadnih voda, odlaganjem cvrstog smeca(otpadci koji sadrze hemijska jedinjenja manje il vece rastvorljivosti, ambalaza sa ostatcima sadrzaja, baterije, metali i nemetali iz proizvodnje, sljaka iz termoelektrana...) Svi neorganski elementi ili jedinjenja menjaju sastav zemljista i kad zagadjenje dostigne izvesnu granicu dolazi do stetnog efekta na zivotnu sredinu.

ZAGADJIVANJE VODE

KOMUNALNE OTPADNE VODE Urbana naselja zagadjuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnm vodama moze se naci razne organske tecnosti,deterdzenti ali i hemijska sredstva jer mngobrojne manje industrijske i zanatske organizacije svoje otpadne vode prikljucuju na kanalizaciju naselja.Otpadne vode od ljudu, zivotinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazou bakteriolosku zagadjenost vode, sto dvodi do hidricnih epidemija.Kako ove vode poticu od izlucevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrze veliki broj kica.Medju njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriskih i parazitskih bolesti..Najveci broj klica se izlucuju preko ljudskih fekalija.U digestivnom traktu coveka zivi 97,5% E coli humanog porekla i 25% nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto.Komunalne otpadne vode sadrze organske materije u koje spadaju:fizioloske izlucevine ljudi, pomije

3

Sl.1 izumrli riblji svet kao posledica zagadjivanja i ostatci hrane a uz to ima i neorganskih materija koje poticu od sredstva sa pranje, raznih deterdzenata i cvrstih komada razlicitog sastava.Sapuni i deterdzenti su povrsinski aktivne jedinjenja koja menjaju povrsinski napon vode i koncentrisu se na povrsinu vode.Sa promenom povrsinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja kolicine kiseonika u vodi dolazi do izumiranj zivog sveta u njoj sto opet podstice anaerobn proces.Sinteticke povrsinske aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja moze da potraje i do nekoliko meseci.Atmosferske otpadne vode putem padavina , kisnce i otopljenog snega sa sobom nose razna zagadjenja.Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute zagadjujuce materijei odnose ih u mora, jezera, reke...One najcesce sadrze :sulfate, hloride, nitrate, naftu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih jedinjenja.Osim otpadnih voda koje kanalizaciono sistemom dospeva u reke, zagadjenja mogu da poticu i od podzemnih voda ukoliko su one zagadjene.Medjutim mnogo je gora siituacija kada ostecena kanalizacija zagadjujuje podzemne vode koje se koriste za pice.Osim otpadnih voda iz domacinstva u kanalizaciji se mogu naci mnogi drugi zagadjujuci elementi i jedinjenja koja poticu od raznih radionica , zanatskih radnji i industrija. INDUSTRISKE OTPADNE VODE Industriski objekti kao sto su:hemisko-bazni, metalurski, za preradu ruda, prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni gradjevinskog materijala izlivaju svje otpadne vode posle tehnoloske upotrebe.Ove vode su cesto agresivne sa velikim brojem otrovnih materija, sa uljem.Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve veci problem jer 4

su veliki zagaljivaci povrsinskih voda a preko njih i podzemnih.Njihov sastav i toksicnost zavise od vrsta industrije.Najznacajnije i najcesce otpadne vode su sledece.:prehrambeno preradjivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrije energetskiih i termoenergetskkiih objekata, hemijske industrije, metalopreradjivacke industrije. Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrze ostatke od procesa pranja maceriranim sadrzajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voca , povrca, granula skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska. Otpadne vode mlekara sadrze deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice masnih rastvora, secere.Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu naci i sredstva za pranje ,odrzavanje i dezinfekciju.U njima se nalaze :azot fosfatne kiseline i kalijum sto dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3. Otpadne vode klanica sadrze uglavno organske materije podlozne raspadanju.To su masti delovi koze ,cekinja, krvi , balega slame i dr.One doprinose velikom zagadjenju potrosnjom kiseonika, stvaranju gljivica. Iz industrije za proizvodnju deterdzenata u vodu dospevaju supstance koje su povrsinski aktivne pa menjaju povrsinski napon vode.Ovo su obicno sulfati razlicitih organskih jedinjenja, soli , supstiucioni derivati fenoli ili slicno, a najznacajniji su polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline.Kad se nadju u vodi oni ometaju razmenu kiseonika izmedjju vazduha i vode. Industriske otpadne vode kao koncentrisani zagadjivaci zagadjuju vode dvema vrsta zagadjujucih materija. a)organskim b)hemijskim a) Najveci zagdjivci organskim materijma pored domacinsta su prehrambena industrija: mesne preradjevine, prerade secerne repe, voce i povrce, celuloze apira i sl. Preko ovih zagadjivaca u vodu dospevajui koliformne bakterije, jer svi pomenuti zagadjivaci istovremeno sa tehnoloskim vodama izbacuju i kanalizacione otpadne vode Preko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu naci i drugi patogeni mikroorganizmi koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje. Organska jedinjenja kao zagadjivaci vode mogu razlicito da deluju na kvalitet vode u zavisnosti od njihove razgradnje.U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih nekoliko vrsta: -organske materije koje se brzo razgradjuju u vodi -organske materije koje ne podlezu razgradnji -organske materije cija se razgradnja odvija sporo -organske materije cije je dejstvo toksicno Materije koje se razgradjuju u vodi uticu na potrosnju kiseonikau vodi.Od toksicnih materija najcesce se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u industriskoj preradi. b)Najveci zagadjivaci hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija.U vode preko ovih objekata dospevaju toksicni i agresivni elektroliti kao sto su cijanidi hromiti i joni teskih metala, mineralne kiselinei alkalije... najvece stete rekama nanose pogoni: -hemmijske industrije sa oko 20% ukupne kolicine otpadnih voda -crna metalurgija 25%

5

-celuloze i papira 14% -prehrambene industrije14% -obojeni metali 8% Otpadne vode hemijske ndustrije mogu se podelit na : -tipicne -specificne Zagadjujuce materije u vodi kao I u vazduhu , mogu da budu onne koje se najcesce javljaju , odnosno stalne, javljaju se u vecini fabrika, pa su zbog toga tipicne.Takve su npr. kiseline.Drugu grupu zagadjujucih materija pretstavljaju hemijske supstance koje su specificne za jednu vrstu fabrike. U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nadju organske I neorganske zagadjujuce materije.Najveci zagadjivaci neorganskim materijama su fabrike kiiselina .Ovi zagadjivaci deluju na promenu pH vrednosti u vodama. Od mnogih industrijskih zagadjivaca moze se istaci da je industrija celuloze jedan od najvecih.Otpadne vode celuloze sadrze organske i mineralne matereije.Tamna boja ovih voda potice od rastvorljivih ligninskih materija a koje se I u najvecim razredjenjima ne mogu izbeci.Opadne vde pogona papira sadrze jos i kaolin, sulfid aluminijuma, keljivi I celuozna vlakkna ZAGADJENJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIH OBJEKATA U ciklusima tehnoloske proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama, rafinerjama nafte, pri havarijama prilikom transporta, putem otpadnih voda ili direktnim izlivanjem sadrzaja, u vode stizu mnogobrojne zagadjujuce materijekojer su na razlcite nacine stetne za sredinu u koju dospevaju.Iz termoenergetskih objekata u vode stizu nekoliko vrsta opadnih voda. -agresivne vode sa sadrzajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdzenti -otpadne vode za sadrzajem masti I ulja -voda sa sadrzajem sljake I pepela -otpadne vode sa rashladnim tornjeviima sa velikim sadrzajem soli , mulja I fosfora -sanitarne vode sa velikim sadrzajem fenola Kao veoma opasni , uz to potvrdjeni kao izaivaci kancerogenih oboljenja ukoliko u kruznom toku stignu u vodu za pice, racunaju se policiklicni ugljovodonici u ciju grupu spadaju i mazivna ulja.Samo 1l ulja moze da zagadi 1 milion litara vode Pri proizvodnji koksa nataju mnogobrojni zagadjvaci.Njihov sastav u otpadnim vodama je raziciit i zavisi od: -vrste uglja -tehnoloskog postupka koksovanja -sadrzaja drugih elemenata u uglju U tehnoloskom postupku stvaraju se razne zagadjujuce maretije prilkom a)hladjenju gasova b)preciscavanju gasova c)gasenju I hladjenja usijanog koksa

6

Sl.2 veliki industriski zagadjivaci

Pri hladjenju gasova izdvaja se voda I veliki broj tecnih I cvrstih materija I sedimenata, koji odlaze u reke.Preciscavanje gasova vrsi se apsorbcijom.Tom prilikom stvaraju se mnogi hemiJski agensi.Posle procesa koksovanja, usijani koks se gasi I hladi polivanjem vodom.U nastaloj pari gasova i vode ima mnogih stetnih elemenata a prilikom hladjenja pare I gasova stvaraju se nove kolicine zagadjenih voda.U njima ima:organskih I neorganskih jedinjenja prasine I uglja Termicki zagadjena voda nastaje na dva nacina :ili iz otpadnih voda I iz tehnoloskog postupka hladjenja uredjaja proizvoda ili nusprodkta.Cesto zagadjenje vode , izmene temperature recnih tokova do grnica nepovoljnih za zivot.Izmena temperature u vodi za posedicu ima: -ugrozavanje zivota akvatinog sveta -utice na promenu hemijskog sastava vode. Najveci izvori toplotnog zgadjenja su termelektrane I nuklearne elektrane..Osim termickog zagadjenjaiz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak vlage zasicenog vazduha.On moze da ima razne nepozeljne posledice, jer jedan deo neisparive vode u vidu sitnih kapljica koje saderze sve organske I neorganske necistoce koje ima recna voda, rasprsuju se u okolinu tornjai ugrozavaju je.

7

ZAGADJUJUCE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRSINA Poljoprivredni objekti za tov stoke kao I za preradu mesa takodje svoje otpadne vode , a sa njimma cesto I cvrste otpatke izbacuju u vode.Na ovaj nacin dolazi do velikog bakterioloskog zagadjenja. Najveca zagadjenja povrsinskih voda dolazi spiranjem zemljista sa poljoprivrednih povrsina tretirane hemiskim djubrivom I pesticiidima.Od njih u vode dospevaju velike kolicine raznih metala kao sto su olovo, arsen, selen, kadmijum, ziva, a od djubriva azot I fluor. Zagadjivaci povrsinskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom: -mineralna djubriva -pesticidi Kolicine pesticida u vodii su velike.Njihovi izvori u su rasuti , a nacin njihovog dolaska u vodu su mnogobrojni.Njihovo prisustvo u vodi zavosi od: -rezistentnosti -od kolicine uptrebljenih pesticida Osnovni proces u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenj jeste hidrolza.Ona zavosi od:vrste jedinjenja I pH vode.Proces hidrolize pesticida je reakcija izmedju pesticida I vode .Rezistentnos pestcida karakterise vreme poluhodrolize tj potrebno vreme da se od prisutne kolicine razlozi polovina.Za ovo je potrebno od nekoliko dana do nekliko meseci. Osim ovih pesticida koji brzo dospevaju u povrsinske vode , oni koji budu dugo zadrzani u zemljistu izvor su stalnog I dugotrajnog zagadjenja vode. Osim pesticida I mineralnog djubriva i drugih sredstava za unistenje stetocina, rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima jos veoma veliki broj.Zagadjenost povrsinskih I podzemnih vod potice jos I od fekalija I stajaskog djubriva. RASUTI IZVORI ZAGADJIVANJA Rasute izvore zagadjivanja voda a narocito recnih tokova nije lako utvrditi niti izracunati njihov ukupan doprinos opstem zagdjenju .To su : razne deponije smeca, hemizacija tla, lokacij za eksplataciju peska I sljunka, havarija prilikom transprtovanja stetnih I opasnih materija, a narocito nafte I njenih derivata. a) Razne deponije smeca Mnoge industriske organizacije kao I naselje, svoje deponije otpadnog materijala lociraju na obalama reka.Na ovm smetlistima stvaraju se nova nepredvidjena I neispitana jedinjenja koja daju svoj doprios zagadjenju reka priobalnih voda.Nije redak slucaj da se smece izlucuje direktno u reku.Ispod otpadnog materijala stvara se gust tamni filtrat najcesce otrovnog sastava od izbacenog otpada , te kao tecan prodire u dubine zagadjujuci podzemna izvorista vode za pice koje su zakonom spojenih sudova povezani sa rekom pa se na taj nacin vrsi dvostruko zagadjenje.

8

Filtrat je tamno mrk fluid s povecanim sadrzajem nitrata, hlorida I sulfata.U njemu ima mnogo bioloski nerazgradljivih stetnih materija.Sve ove materije atmosferskim padavinama prodiru u podzemne vode a preko njih u povrsinske, ili putem spiranja idu direktno u povrsinske.Tezi slucaj je kada ovakav fluid dospeu jezera gde je zbog mirovanja vode otezan proces samopreciscenja. b) Hemizacija tla Spiranjem zemljista sa poljoprivrednih povrsina, zatim infrastrukturnih objekata I gradskih povrsina , koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje amosferskih voda, razna hemijska sredstva mogu doci do vode.Svojim sastavom I kolicinom, ona remete hemizam, kako direktno povrsinskih voda tako I njihovim obalama. c) Lokacije za eksplataciju peska I sljunka iz recnog korita Zbog povecanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija ... povecana je I potreba za eksplatacijom peska i sljunka Iz recnih korita.Osnovni sastojak beton za gradnju su :cement I kameni agregat.Kao kameni agregat najcesce se koristi prirdni sljunaki pesak dobijn iz recnog korita Ogromni bageri skidaju I na obalu prenose velike kolicine , dugo stvarane oblutke kamena raznih velicina.Pri njihovoj eksplataciji negativni efekti su:zahvataju se I drugi zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za zivot I ishranu akvaticnog sveta, povecanjem dubine reka na nekim mestima I sirenjem korita osiromasuju se obale, stvara se siroko I sterilno recno korito, menja se I remeti pejzaz, sve to utice na brojnost I vrstu biocenoze. d) Doprinos havarija u industriskim pogonima I prilikmttransportovanja stetnih I opasnih materija je sve veci problem. 1) Pri radu transportnih plovnih objekata zagadjenje vode nastaje od dimova Ipogonskih goriva I ciscenjem I podmazivanjem uredjaja. 2)Prilikom utovara I istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja I prlivanja posebno nafte I njenih derivata. 3) Iz plovnih objekata izbacuju se razne vrste otpadatka kao sto su :otpadne vode iz sanitarnih uredjaja, pepeo I suspendovane materije iz goriva, razna ambalaza I cvrsti otpadci , sredstva za pranje I druge razne otpadne tecnosti(voda za ispiranje rezervoara tankera…)

9

Sl.3 luka kao zagadjivac povrsinske vode

4) Havarije sudari, nesrece na plovnim objektima mogu da dovedu do potpune ili delimicnog izlivanja transportnog materijala u vodu.Plovni objekti su velike nosivosti pa moze doci I do izlivanja nekolio desetina hiljada tona , pa njihovo potapanje moze da izazove katastrofe ogromnih razmera. 5) Zagadjenje vode moze da nastane I zbog havarije drugih transportnih sistema:sinski i automobilskih, vazdusnih.Tada moze doci do izlivanja tecnog tereta koji dospeva u povrsinske vode.. Od svih pomenutih opasnosti najcesce je izlivanje nafte I njenih derivata najveca opasnost za povrsinske vode.Ovo je narocito opasno kada se radi o izlivanju stetnog materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za pice.

ZAGADJIVANJE ZEMLJE
Zemljiste se sve vise smanjuje iz primarne funkcije I degradira.Ono se ugrozava na razne nacine: 1)ZAUZIMANJEM I PRETVARANJEM U NEPRIRODNO Zemljiste na zemlji je kvantitativo ograniceno I ono se kao takvo ne moze obnavljati izuzev u slucajevima u manjem obimu isusivanjem podvodnih terena.Zbog tog svaki prostor zauzet od prirode je prakticno trajno izgubljen.Prostor se oduzima na razne nacine: - izgradnjom gradova - izgradnjom infrastrukture - izgradnjom industriskih komleksa - deponovanjem stetnog materijala

10

Zemljiste je ugrozeno neprekidnim sirenjem gradova i zbog ovih potreba ,unistavaju se velike povrsine pod sumama da bi se dobilo sto vise praznog prostora.Na isti nacim se I zaposeda zemljisteza izgradnju raznih industriskih postrojenja I drugih infrastrukturnih sistema, za velike saobracajnice: autoputevi, magistrale, zeleznicke pruge, zeleznicke stanice , parkiralista…Posebno je stetno ako se radi o zauzimanju plodnog I obradivog zemljista predvidjenog za poljoprivrednu obradu..Takodje se zemljiste zauzima raznim otpadnim komunalnim I industriskim materijalima kojima se zaposeda I degradira. Otpadaka ima raznih I razlicitog porekla I razlicitog dejstva na zemljiste.Prema poreklu I sastavu mogu se podeliti u sledece grupe: a) otpadci organskog porekla podlozni raspadanju , poreklom od hrane od otpadaka prehrambenih industrija, poljoprivrednh proizvoda, trgovina , klanica… b) organski ostatci zivotinja: domacih, divljih iz zooloskih vrtova, unistenih glodara miseva I pacova zamorcica.Ovde spadaju I anatomski I patoloski otpad iz bolnica. c) organski otpad Iz poljoprivredne proizvodnje kao sto su stajsko djubrivo, ostatci raznih poljoprivrednih kultura, voca, povrca… d) sagorljivi organski otpatci koji nisu podlozni brzom raspadanju kao sto su hatija, ostatci drveta, guma , plastika… e) razni neorganski elementi nesagorivi ostatci: staklo .kamen, metal, keramika f) ostatci spaljivanja raznih sagorivih materija : sljaka, pepeo,... g) kabasti otpadci od isluzene tehnike, namestaja , automobila, ambalaza , sut... h) ostatci proces preciscavanja gasova, vode, kanalizacionih i drugih izliva i) razni cvrsti otpadci hemiske industrje j) otpadsi od preradjivanja rude kao sto su : jalovina, pepeo, sljaka… Vestacki priozvedeni materijali predstavljaju poseban problem jer mogu dugo da se odrze jer ih mikroorganizmi ne razlazu.

2)POVRSINSKA EKSPLATACIJA M INERALA I RUDNOG BOGATSTVA Ovakvom eksplatacijom zemljiste se iskoriscava I unistava.To se dogadja u svim fazama eksplatacije: - prilikom istrazivanja - prilikom pripreme-izgradnje potrebne infrastrukture - prilikom eksploatacije u pripremnoj proizvodnji - deponvanje izvadjene rude - stvaranjem deponija - prilikom transportovanja Povrsinska eksploatacija rudnog i mineralnog bogatstva dovodi do cestog i trajnog iskljucivanja zemljista iz prvobitne namere.Povrsinska eksploatacija uglja dovodi do najveceg ostecenja zemljista do njegovog nestanka u masi jalovista.Jalovista cesto zauzimaju prostore poljoprivrednog zemljista boniteta od prve do trece klase..Ovo je posebno evidentno na eksploatacionim prostorima lignita.

11

Sl. jaloviste Jalovista Degradacija i iscrpljivanje plodnog zemljista doprinose i ogromne kolicine jalovine koje ostaj kao nusprodukt tehnologije dobijanja sekundarne energije. One cesto zauzimaju obradivo zemljiste, te ga tako iskljucuju iz njegove primarne funkcije. Pepelista Prilikom rada termoelektrana kao produkt sagorevanja ostaju ogromne kolicine pepela.One se najcesce deponuju na obradivim povrsinama.Iako na zauzmaju veliki prostor ovakve deponije su veoma stetne jer se pepeo vetrom moze razneti na velike povrsine pa se sedimentuje na zemljistu i poljoprivrednim kulturama.Pod utiicajem tezine pepelaista dolazi do sabijanje zemljisnih slojeva a to moze da utice na prodiranje stetnih materija do podzemnih voda. Hidroakumulacije Izgradnjom hidroakumulacije se zauzimaju velike povrsine poljoprivrednog zemljista, i to najcesce najkvalitetnijeg, jer se akumulacije grade u plodnom priobalnim prostorima.Na ovaj nacn se zemljiste trajno iskljucuje iz primarne namene. Dalekovodi Na zemljistu gde se podizu dalekovodi ono je trajno izgubljeno.Njihovo postavljanje iako linearno u mnogome remeti pravilno obavjanje poljoprivrednih radova.

3)HEMIZACIJA ZAMLJISTA Hemizacija zemljista predstavlja veliku opasnost po kvalitet zemljista i njegovu biolosku stabilnost.Ona je uglavnom izazvana ljudskim aktivnostima, medju kojima se narocito isticu: a) primena vestackih djubriva b) primena zastitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi c) industriska proizvodnja d) havarije pri transportovanju

12

a) primenom vestackog i mneralnog djubriva za dobijanje vecih prinosa pojedinih biljnih kultira, menjaju se i osobine zemljista posebno u mikrobioloskom pogledu. Mineralna i vestacka djubriva u svom satvu sadrze najvise N,P ,K .Oni se uglavnom proizvode u obliku soli potrebni za rast biljaka.Po hemijskom sastavu su najcesce nitrati i sulfati.Buduci da su ona rastvorljiva u vodi ne samo da zagadjuju zemljiste vec spiranjem dospevaju i zagadjuju podzemne vode a samim tim i povrsinske.Biljke u pocetku upotrebe jedan deo ovih preparata dok drugi deo koji biljke nisu upotrebile i nisu spiranjrem otisli u dublje slojeve, apsorbuju se na povrsini tla i prelaze u stabilna jedinjenja, tako da uticu na menjanje hemijskog sastava zemjista sto se ogled u promeni kiselosti(pH) zemljista, sto kao posledicu ima i izmenu u mikrobioloskom poreklu. b)pesticid su hemijska sredsvta koja se koriste za unistavanja stetocina u poljoprivrdi i insekata prenosioca raznih bolesti. Pesticidi su najcesce male perzistentnosti i njihova razgradnja u zemljista se razvija veoma brzo.Negativa strana ima je sto se mnogo upotrebljavaju i najcece kvantitativno i kvaliitattivno , dejstvo im je sirokog spektra a suptance od kojih su naprvljene su veoma toksicne.Zbog toga pesticidi mogu da u kratkom vremenskom roku izazovu drasticne promene u kvalitetu i plodnosti zemljista a preko zemljista da osiromase i umanje bioloski potencijal. Insekticidi na bazi metala deluju kao stomacni otrov koji se unose u organizam preko usta , odnosno digestivnog trakta.Njihov mehanizam delovanja zasniva se na vezivanju arsena na sumporvodonicni grupama enzima ili zamenom fosfora u adenozin tri fosfat.Tada dolazi do promene metabolizma i do koagulacije prooteina.Ova su jedinjenja veoma otrovna ne samo za za insekte kojima su namenjeni vec i za ljude i zivotinje. Fungicidi su pesticidi koji se koriste za unistavanje raznih vrsta parazitskog bilja .U tecnom stanju se koiste za prskanje poljoprivrednih proizvoda da bi sde sprecilo razmnozavanje plesni i gljiva..Najcesce su u upotrebi organskog jedinjenja zive, sumpor, formaldehid i jedinjenja bakra. Herbicidi mogu da unstavaju sve ili pojedine biljne vrste.Obicno se koriste u vidu kiselina.Najesce se upotrebljavaju natrijumove i sumporne kiseline i uljani rastvori.Osim za korove opasni su i za ljude i zivotinje. Sva ova sredstva covek koristi u cilju dobijanja sto vise i sto kvalitetnijeg proizvoda , medjutim dugom upotrebom pesticidi sire svoja stetna svojstva od namenjene vrste delovanja na zemljiste pa tako deluje i na ostale biljke i zvotinje pa se u daljem toku kruzena materiija preko lanca ishrane ili direktnim kontaktom preko vode i vazduha prenosi i na coveka. 4)UTICAJ INDUSTRISKE PROIZVODNJE NA HEMIZACIJ U ZEMLJISTA Razne vrste industriskog proizoda zagadjuju zemljisteI to u gasovitim sastojcima koji su produkt sagorevanja ili preko zagadjenog zemljista ili preko raznih vrsta otpadnih materijala. Najveceu kolicinu industriskog otpada stvaraju fabrike crne I obojene metalurgije.Od otpadaka crne metalurgije medju otpadcima zelezara u najveci kolicinama je visokopecna troska I prasina.U ovimo tpadcima je najvise mesavina oksida gvozdja I mangana , zatim sagorelog I nesagorelog koksa znatna kolicina olova I cinka .Takodje

13

kao produkt tehnologija u zelezarama u otpadnom prahu moze se naci I manje kolicine cijanida I ferocijanida koji se preko otpadnih voda bazena za preciscavanje visokopecnog plina od prasine , mogu posebno naci i u podzemnim vodama. Najveca kolicna otpadnog materijla obojene metalurgije stvara industrija glinica u obliku crvenog uglja koji se obicno deponuje u blizi nifabrike, ali cesto I na obalama reka.Mulj predstavlja stalnu opasnost za sire podrucje. Teski metali koji se nadju u zemlji prakticno ostaju u njemu trajno zbog toga sto se ne razgradjuju kao mnogi drugu kontaminenti., gde je ova grupa metala glavni uzricnik svih anomalija u zivo organizmu. 5)UTICAJ AKCIDENATA NA ZAGADJENOST ZEMLJSTA Razni akcidenti , havarije ili u tehnoloskom postupku industrija koji proizvodi otrovne ili opasne materije , kao I nesreca i kvari prilikom transportovanja takvih materijala su mogucnosti zagadjivanja zemljista. Ovakvi slucajevi su cesti I predstavljaju trnutnu opasnost , ugrozavajuci ziivote ljudu , zivotinja a zatim dugotrajnu ili stalnu nevolju zbog unistenja biocenoze I zatrovanog zemljista.

ZAKLJUCAK
14

Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode .Od toga je 97,3 % slano.Ostalo je sveza voda a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim glecerima.Podzemna voda predstavlja 22,4% a povrsinska 0,36% slatke vode .Tako za koriscenje ostaje samo1% a od toga je pola zagadjeno.Svakog dana u svetu umre oko 25 000 ljudi zbog nedostatka vode za pice ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagadjene vode.Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog covecanstva.Sa zagadjenoscu zemljista je takodje veoma teska situacija jer se sve vise smanjuje obim poljoprivredno obradivog zemljista na racun raznih infrastrukturnih projekata , a veliki udeo na smanjenje plodnog zemljista kao sto smo naveli imaju razni zagadjivaci. Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovodjenjem zakona o zastiti zivotne sredine , medjutim nije lako kontrolisari sve zagadjivace pogotovo rasute(divlje deponije koje covek sam stvara svojim nemarom)pa tako se sve vise mora raditi na edukaciji ljudi I podizanje svesti kod coveka za ocuvanjem zivotne sredine.

15

Literatura:prof.dr. Mara Djukanovic Ekoloski izazov Elit 1991 Literatura: Internet

16

SADRZAJ

UVOD…………………………………………………………………………..1 NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA………………………….2 ZAGADJIVANJE VODE……………………………………………………..3 ZAGADJIVANJE ZEMLJISTA……………………………………………10 ZAKLJUCAK…………………………………………………………………15 LITERATURA…………………………………………………………………16

17

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->