UVOD

Znacaj vode za ljude, za sav zivi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma
je veliki I mnogostruk pocev od toga da je voda uslov zivota pa do mnogih drugih
funkcija.Prema tome voda je: osnov zivota I medijum odakle je zivot poteko, neophodna
namirnica za kompletnu biocenozu ukljucujuci I coveka, izvor hrane I neophodnih
minerala, predmet rada I sredstvo za rad, sredina za mnoge zive organizme, izvor
energetskih resursa, mesto rekreacije.Najvaznije od svega je da je uslov zivota a prema
podatcima Svetske zdravstvene organizacije, danas je vec kriticna situacija sa rezervama
ciste vode I to kako stajacih I tekucih tako I podzemnih koje se koriste kao voda za pice.
Zemljiste ima veliki znacaj za zivi svet na zemlji, za opstanak coveka I razvoj
ljudske civilizacije.Izvor je energije, brojnih minerala, mikroelemenata I makroelemenata
neophodnih za nastanak, ravoj I odrzavanje svih zivih bica, kompletne biocenoze na
Zemlji.Osim svog biohemiskog I energetskog znacaja, zemljiste svoji fizickim,
higijenskim, geografskim I topografskim osobinama(temperaturom, vlaznoscu ,
zracenjem, faunom, florom…)direktno utice na zdravlje coveka.Zemljiste predstavlja
izvor vode I mineralnih materija za celu fitocenozu, a preko nje I za ostali zivi svet
ukljucujuci I coveka.
Zemljiste I cista voda se sve vise smanjuje I degradira na razne nacine a najvise
udelom coveka sa svijim aktivnostima odnosno vestackim zagadjivanjem.

1
 NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA

Prema poreklu vode mogu da se podele na :

-povrsinske
-podzemne
-atmosferske

Povrsinske vode su reke, jezera, mora, potoci, bare, okeani. To je voda prirodnim
putem stvarana i odrzavana.Povrsinske vode se obnavljaju padvinama ili iz izvora
podzemnih voda.
Podzemne vode su izvorista koja se nalaze ispod povrsine zemlje i koje se
povremeno dopunjavaju atmosferskim padinama i povrsinskim vodama koje prodiru u
vodonosne slojeve.Ove su vode prorodno ciste i koriste se kao voda za pice.
Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada I kao takve dospevaju
na zemlj.
Najvecu ulogu u zagadjvanju vode ima covek sa svoji aktivnostima sto spada u
vestacko zagadjivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine povrsine, problem vode postaje sve
veci i opsti-medjunarodni.Vestcke zagadjivace mozemo podeliti u dve osnovne grupe:
a) koncentrisane zagadjivace (izvori zagadjenja)
b) rasute izvore zagadjivanja.

a) Koncentrisani zagadjivaci vode su obicno razni objekti u kojima se obavlja

neka delatnost i ljudska naselja.Ona su obicno locirana na obalama reka jezera ili
mora.Njih je lako uociti i evidentirati.Najcesce su to:
I- urbana naselja
II- industriski objekti:hemijski bazne i preradjivacke, metalne i
metalopreradjivacke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira, tekstilne
industrije, proizvodnje gradjevinskg materijala, proizvodnja deterdzenta
III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada
nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti
IV- poljoprivredni objekti za tov stoke
V- deponije – smetlista

b) u rasute izvore zagadjivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi I azotna

djubriva), deponije industriskog otpada, deponije komunalnog smeca, transport I
transportna sredstva, lokacije za eksplataciju sljunka I peska.

Otpadne vode su najcesce bezvredne materije koje su u obliku tecnih,

suspendovanih I koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja I industriskih
objekata.mozemo ih podelitii u tri osnvne grupe:
1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje poticu od ljudi I zivtinja
2) industriske otpadne vode
3) atmosferske vode-dobijene spranjemsa zemljista

2
 Za higijenu najvise znacaja imaju oni slojevi zemljista koj direktno ili indirektno
uticu na zdravlje coveka .Gornji slojevi zemljista su vazni za poljoprivredu, za izgradnju
naselja, za postavljanje vodovodnih i kanalizacionih cevi.Zagadjeni povrsinski slojevi
mogu biti izvor infekcije, infestacije i aero zagadjenja ako se sa povrsine zemljista podize
prasina ili se iz zagadjenog zemljista sire neprijatni miris.
Zagadjivanje zemljista se javlja kada se povrsinski slojevi opterete velikim
kolicinama otpadnigh materija koje se ne mogu razgraditi pod normalnim uslovima
samopreciscavanja.Sve vecim razvojem gradova sa velikim brojem stanovnika,
povecanjem standarda i potrosnje, sve vecim razvojem industrije, saobracaja i intenzivne
poljoprovrede, doslo je do prekomernog zagadjivanja zivotne sredinne a i
zemljista.Prekomerno zagadjivanje zemljista organskim i neorganskkim jedinjenjima
dovelo je do poremecaja u eko sistemu, odnosno do poremecaja normalnih procesa u
zemljistu i njegve degradacije.
Organske materije koje zagadjuju zemljiste su fekalije, otpadci od hrane, otpadci
iz prehrambene industrije, industrije drvetai celuloze, nafta i njeni derivati, ulja i maziva..
Neorganske materije zagadjuju povrsinske redje dubinske slojeve zemljista.
Posledica je nepoviljna dispozicija otpadnih materija iz domacinstva industrije
rudarstva.To moze biti usled razlivanja zagadjenih otpadnih voda, odlaganjem cvrstog
smeca(otpadci koji sadrze hemijska jedinjenja manje il vece rastvorljivosti, ambalaza sa
ostatcima sadrzaja, baterije, metali i nemetali iz proizvodnje, sljaka iz termoelektrana...)
Svi neorganski elementi ili jedinjenja menjaju sastav zemljista i kad zagadjenje
dostigne izvesnu granicu dolazi do stetnog efekta na zivotnu sredinu.

ZAGADJIVANJE VODE

KOMUNALNE OTPADNE VODE

Urbana naselja zagadjuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno
ulivaju u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnm vodama moze se naci razne
organske tecnosti,deterdzenti ali i hemijska sredstva jer mngobrojne manje industrijske i
zanatske organizacije svoje otpadne vode prikljucuju na kanalizaciju naselja.Otpadne
vode od ljudu, zivotinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazou bakteriolosku
zagadjenost vode, sto dvodi do hidricnih epidemija.Kako ove vode poticu od izlucevina,
od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrze veliki broj kica.Medju
njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriskih i parazitskih bolesti..Najveci
broj klica se izlucuju preko ljudskih fekalija.U digestivnom traktu coveka zivi 97,5% E
coli humanog porekla i 25% nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto.Komunalne
otpadne vode sadrze organske materije u koje spadaju:fizioloske izlucevine ljudi, pomije

3
 Sl.1 izumrli riblji svet kao posledica zagadjivanja

i ostatci hrane a uz to ima i neorganskih materija koje poticu od sredstva sa

pranje, raznih deterdzenata i cvrstih komada razlicitog sastava.Sapuni i deterdzenti su
povrsinski aktivne jedinjenja koja menjaju povrsinski napon vode i koncentrisu se na
povrsinu vode.Sa promenom povrsinskog napona vode menja (smanjuje) se razmena
kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja kolicine kiseonika u vodi dolazi do
izumiranj zivog sveta u njoj sto opet podstice anaerobn proces.Sinteticke povrsinske
aktivne materije su postojane u vodi i njihova razgradnja moze da potraje i do nekoliko
meseci.Atmosferske otpadne vode putem padavina , kisnce i otopljenog snega sa sobom
nose razna zagadjenja.Atmosferske vode kao i voda za pranje ulica spiraju razne rasute
zagadjujuce materijei odnose ih u mora, jezera, reke...One najcesce sadrze :sulfate,
hloride, nitrate, naftu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskih
jedinjenja.Osim otpadnih voda koje kanalizaciono sistemom dospeva u reke, zagadjenja
mogu da poticu i od podzemnih voda ukoliko su one zagadjene.Medjutim mnogo je gora
siituacija kada ostecena kanalizacija zagadjujuje podzemne vode koje se koriste za
pice.Osim otpadnih voda iz domacinstva u kanalizaciji se mogu naci mnogi drugi
zagadjujuci elementi i jedinjenja koja poticu od raznih radionica , zanatskih radnji i
industrija.

INDUSTRISKE OTPADNE VODE

Industriski objekti kao sto su:hemisko-bazni, metalurski, za preradu ruda,

prehrambeni, celuloze i papira, tekstilni gradjevinskog materijala izlivaju svje otpadne
vode posle tehnoloske upotrebe.Ove vode su cesto agresivne sa velikim brojem otrovnih
materija, sa uljem.Industrijske otpadne vode svakim danom postaju sve veci problem jer

4
su veliki zagaljivaci povrsinskih voda a preko njih i podzemnih.Njihov sastav i
toksicnost zavise od vrsta industrije.Najznacajnije i najcesce otpadne vode su
sledece.:prehrambeno preradjivacke industrije, mlekara, klanica, tekstilne industrije
energetskiih i termoenergetskkiih objekata, hemijske industrije, metalopreradjivacke
industrije.
Otpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrze ostatke od procesa pranja
maceriranim sadrzajem pulpe, zatim ogranskim ostatcima od voca , povrca, granula
skroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska.
Otpadne vode mlekara sadrze deo mleka, zatim nerastvorene proteine, kapljice
masnih rastvora, secere.Osim organskih ostataka u ovim vodama se mogu naci i sredstva
za pranje ,odrzavanje i dezinfekciju.U njima se nalaze :azot fosfatne kiseline i kalijum sto
dovodi do opadanja pH vrednosti vode na 2-3.
Otpadne vode klanica sadrze uglavno organske materije podlozne raspadanju.To
su masti delovi koze ,cekinja, krvi , balega slame i dr.One doprinose velikom zagadjenju
potrosnjom kiseonika, stvaranju gljivica.
Iz industrije za proizvodnju deterdzenata u vodu dospevaju supstance koje su
povrsinski aktivne pa menjaju povrsinski napon vode.Ovo su obicno sulfati razlicitih
organskih jedinjenja, soli , supstiucioni derivati fenoli ili slicno, a najznacajniji su
polifosfati, soli polimerizovane fosfatne kiseline.Kad se nadju u vodi oni ometaju
razmenu kiseonika izmedjju vazduha i vode.
Industriske otpadne vode kao koncentrisani zagadjivaci zagadjuju vode dvema
vrsta zagadjujucih materija.
a)organskim b)hemijskim

a) Najveci zagdjivci organskim materijma pored domacinsta su prehrambena

industrija: mesne preradjevine, prerade secerne repe, voce i povrce, celuloze apira i sl.
Preko ovih zagadjivaca u vodu dospevajui koliformne bakterije, jer svi pomenuti
zagadjivaci istovremeno sa tehnoloskim vodama izbacuju i kanalizacione otpadne vode
Preko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu naci i drugi patogeni mikroorganizmi
koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje.
Organska jedinjenja kao zagadjivaci vode mogu razlicito da deluju na kvalitet
vode u zavisnosti od njihove razgradnje.U vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ih
nekoliko vrsta:
-organske materije koje se brzo razgradjuju u vodi
-organske materije koje ne podlezu razgradnji
-organske materije cija se razgradnja odvija sporo
-organske materije cije je dejstvo toksicno
Materije koje se razgradjuju u vodi uticu na potrosnju kiseonikau vodi.Od
toksicnih materija najcesce se nalaze fenoli kao sporedni produkti niza procesa u
industriskoj preradi.
b)Najveci zagadjivaci hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija.U
vode preko ovih objekata dospevaju toksicni i agresivni elektroliti kao sto su cijanidi
hromiti i joni teskih metala, mineralne kiselinei alkalije...
najvece stete rekama nanose pogoni:
-hemmijske industrije sa oko 20% ukupne kolicine otpadnih voda
-crna metalurgija 25%

5
 -celuloze i papira 14%
-prehrambene industrije14%
-obojeni metali 8%
Otpadne vode hemijske ndustrije mogu se podelit na :
-tipicne
-specificne
Zagadjujuce materije u vodi kao I u vazduhu , mogu da budu onne koje se
najcesce javljaju , odnosno stalne, javljaju se u vecini fabrika, pa su zbog toga
tipicne.Takve su npr. kiseline.Drugu grupu zagadjujucih materija pretstavljaju hemijske
supstance koje su specificne za jednu vrstu fabrike.
U nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da se nadju
organske I neorganske zagadjujuce materije.Najveci zagadjivaci neorganskim materijama
su fabrike kiiselina .Ovi zagadjivaci deluju na promenu pH vrednosti u vodama.
Od mnogih industrijskih zagadjivaca moze se istaci da je industrija celuloze jedan
od najvecih.Otpadne vode celuloze sadrze organske i mineralne matereije.Tamna boja
ovih voda potice od rastvorljivih ligninskih materija a koje se I u najvecim razredjenjima
ne mogu izbeci.Opadne vde pogona papira sadrze jos i kaolin, sulfid aluminijuma, keljivi
I celuozna vlakkna

ZAGADJENJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIH

OBJEKATA

U ciklusima tehnoloske proizvodnje energije u toplanama, termoelektranama,

rafinerjama nafte, pri havarijama prilikom transporta, putem otpadnih voda ili direktnim
izlivanjem sadrzaja, u vode stizu mnogobrojne zagadjujuce materijekojer su na razlcite
nacine stetne za sredinu u koju dospevaju.Iz termoenergetskih objekata u vode stizu
nekoliko vrsta opadnih voda.
-agresivne vode sa sadrzajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdzenti
-otpadne vode za sadrzajem masti I ulja
-voda sa sadrzajem sljake I pepela
-otpadne vode sa rashladnim tornjeviima sa velikim sadrzajem soli , mulja I
fosfora
-sanitarne vode sa velikim sadrzajem fenola
Kao veoma opasni , uz to potvrdjeni kao izaivaci kancerogenih oboljenja ukoliko
u kruznom toku stignu u vodu za pice, racunaju se policiklicni ugljovodonici u ciju grupu
spadaju i mazivna ulja.Samo 1l ulja moze da zagadi 1 milion litara vode
Pri proizvodnji koksa nataju mnogobrojni zagadjvaci.Njihov sastav u otpadnim
vodama je raziciit i zavisi od:
-vrste uglja
-tehnoloskog postupka koksovanja
-sadrzaja drugih elemenata u uglju

U tehnoloskom postupku stvaraju se razne zagadjujuce maretije prilkom

a)hladjenju gasova
b)preciscavanju gasova
c)gasenju I hladjenja usijanog koksa

6
 Sl.2 veliki industriski zagadjivaci

Pri hladjenju gasova izdvaja se voda I veliki broj tecnih I cvrstih materija I
sedimenata, koji odlaze u reke.Preciscavanje gasova vrsi se apsorbcijom.Tom prilikom
stvaraju se mnogi hemiJski agensi.Posle procesa koksovanja, usijani koks se gasi I hladi
polivanjem vodom.U nastaloj pari gasova i vode ima mnogih stetnih elemenata a
prilikom hladjenja pare I gasova stvaraju se nove kolicine zagadjenih voda.U njima
ima:organskih I neorganskih jedinjenja prasine I uglja
Termicki zagadjena voda nastaje na dva nacina :ili iz otpadnih voda I iz
tehnoloskog postupka hladjenja uredjaja proizvoda ili nusprodkta.Cesto zagadjenje vode ,
izmene temperature recnih tokova do grnica nepovoljnih za zivot.Izmena temperature u
vodi za posedicu ima:
-ugrozavanje zivota akvatinog sveta
-utice na promenu hemijskog sastava vode.
Najveci izvori toplotnog zgadjenja su termelektrane I nuklearne elektrane..Osim
termickog zagadjenjaiz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak vlage zasicenog
vazduha.On moze da ima razne nepozeljne posledice, jer jedan deo neisparive vode u
vidu sitnih kapljica koje saderze sve organske I neorganske necistoce koje ima recna
voda, rasprsuju se u okolinu tornjai ugrozavaju je.

7
 ZAGADJUJUCE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRSINA

Poljoprivredni objekti za tov stoke kao I za preradu mesa takodje svoje otpadne
vode , a sa njimma cesto I cvrste otpatke izbacuju u vode.Na ovaj nacin dolazi do velikog
bakterioloskog zagadjenja.
Najveca zagadjenja povrsinskih voda dolazi spiranjem zemljista sa
poljoprivrednih povrsina tretirane hemiskim djubrivom I pesticiidima.Od njih u vode
dospevaju velike kolicine raznih metala kao sto su olovo, arsen, selen, kadmijum, ziva, a
od djubriva azot I fluor.
Zagadjivaci povrsinskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom:
-mineralna djubriva
-pesticidi
Kolicine pesticida u vodii su velike.Njihovi izvori u su rasuti , a nacin njihovog
dolaska u vodu su mnogobrojni.Njihovo prisustvo u vodi zavosi od:
-rezistentnosti
-od kolicine uptrebljenih pesticida
Osnovni proces u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenj jeste hidrolza.Ona
zavosi od:vrste jedinjenja I pH vode.Proces hidrolize pesticida je reakcija izmedju
pesticida I vode .Rezistentnos pestcida karakterise vreme poluhodrolize tj potrebno
vreme da se od prisutne kolicine razlozi polovina.Za ovo je potrebno od nekoliko dana do
nekliko meseci.
Osim ovih pesticida koji brzo dospevaju u povrsinske vode , oni koji budu dugo
zadrzani u zemljistu izvor su stalnog I dugotrajnog zagadjenja vode.
Osim pesticida I mineralnog djubriva i drugih sredstava za unistenje stetocina,
rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima jos veoma veliki broj.Zagadjenost
povrsinskih I podzemnih vod potice jos I od fekalija I stajaskog djubriva.

RASUTI IZVORI ZAGADJIVANJA

Rasute izvore zagadjivanja voda a narocito recnih tokova nije lako utvrditi niti
izracunati njihov ukupan doprinos opstem zagdjenju .To su : razne deponije smeca,
hemizacija tla, lokacij za eksplataciju peska I sljunka, havarija prilikom transprtovanja
stetnih I opasnih materija, a narocito nafte I njenih derivata.

a) Razne deponije smeca

Mnoge industriske organizacije kao I naselje, svoje deponije otpadnog materijala
lociraju na obalama reka.Na ovm smetlistima stvaraju se nova nepredvidjena I neispitana
jedinjenja koja daju svoj doprios zagadjenju reka priobalnih voda.Nije redak slucaj da se
smece izlucuje direktno u reku.Ispod otpadnog materijala stvara se gust tamni filtrat
najcesce otrovnog sastava od izbacenog otpada , te kao tecan prodire u dubine
zagadjujuci podzemna izvorista vode za pice koje su zakonom spojenih sudova povezani
sa rekom pa se na taj nacin vrsi dvostruko zagadjenje.

8
 Filtrat je tamno mrk fluid s povecanim sadrzajem nitrata, hlorida I sulfata.U
njemu ima mnogo bioloski nerazgradljivih stetnih materija.Sve ove materije
atmosferskim padavinama prodiru u podzemne vode a preko njih u povrsinske, ili putem
spiranja idu direktno u povrsinske.Tezi slucaj je kada ovakav fluid dospeu jezera gde je
zbog mirovanja vode otezan proces samopreciscenja.

b) Hemizacija tla
Spiranjem zemljista sa poljoprivrednih povrsina, zatim infrastrukturnih objekata I
gradskih povrsina , koje nemaju regulisanu kanalizaciju za prikupljanje amosferskih
voda, razna hemijska sredstva mogu doci do vode.Svojim sastavom I kolicinom, ona
remete hemizam, kako direktno povrsinskih voda tako I njihovim obalama.

c) Lokacije za eksplataciju peska I sljunka iz recnog korita

Zbog povecanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija ... povecana je I potreba
za eksplatacijom peska i sljunka Iz recnih korita.Osnovni sastojak beton za gradnju su
:cement I kameni agregat.Kao kameni agregat najcesce se koristi prirdni sljunaki pesak
dobijn iz recnog korita
Ogromni bageri skidaju I na obalu prenose velike kolicine , dugo stvarane oblutke
kamena raznih velicina.Pri njihovoj eksplataciji negativni efekti su:zahvataju se I drugi
zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za zivot I ishranu akvaticnog sveta,
povecanjem dubine reka na nekim mestima I sirenjem korita osiromasuju se obale, stvara
se siroko I sterilno recno korito, menja se I remeti pejzaz, sve to utice na brojnost I vrstu
biocenoze.

d) Doprinos havarija u industriskim pogonima I prilikmttransportovanja stetnih I

opasnih materija je sve veci problem.
1) Pri radu transportnih plovnih objekata zagadjenje vode nastaje od dimova
Ipogonskih goriva I ciscenjem I podmazivanjem uredjaja.
2)Prilikom utovara I istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja I prlivanja
posebno nafte I njenih derivata.
3) Iz plovnih objekata izbacuju se razne vrste otpadatka kao sto su :otpadne vode
iz sanitarnih uredjaja, pepeo I suspendovane materije iz goriva, razna ambalaza I cvrsti
otpadci , sredstva za pranje I druge razne otpadne tecnosti(voda za ispiranje rezervoara
tankera…)

9
 Sl.3 luka kao zagadjivac povrsinske vode

4) Havarije sudari, nesrece na plovnim objektima mogu da dovedu do potpune ili

delimicnog izlivanja transportnog materijala u vodu.Plovni objekti su velike nosivosti pa
moze doci I do izlivanja nekolio desetina hiljada tona , pa njihovo potapanje moze da
izazove katastrofe ogromnih razmera.
5) Zagadjenje vode moze da nastane I zbog havarije drugih transportnih
sistema:sinski i automobilskih, vazdusnih.Tada moze doci do izlivanja tecnog tereta koji
dospeva u povrsinske vode..
Od svih pomenutih opasnosti najcesce je izlivanje nafte I njenih derivata najveca
opasnost za povrsinske vode.Ovo je narocito opasno kada se radi o izlivanju stetnog
materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za pice.

ZAGADJIVANJE ZEMLJE

Zemljiste se sve vise smanjuje iz primarne funkcije I degradira.Ono se ugrozava

na razne nacine:

1)ZAUZIMANJEM I PRETVARANJEM U NEPRIRODNO

Zemljiste na zemlji je kvantitativo ograniceno I ono se kao takvo ne moze

obnavljati izuzev u slucajevima u manjem obimu isusivanjem podvodnih terena.Zbog tog
svaki prostor zauzet od prirode je prakticno trajno izgubljen.Prostor se oduzima na razne
nacine:
- izgradnjom gradova
- izgradnjom infrastrukture
- izgradnjom industriskih komleksa
- deponovanjem stetnog materijala

10
 Zemljiste je ugrozeno neprekidnim sirenjem gradova i zbog ovih potreba
,unistavaju se velike povrsine pod sumama da bi se dobilo sto vise praznog
prostora.Na isti nacim se I zaposeda zemljisteza izgradnju raznih industriskih
postrojenja I drugih infrastrukturnih sistema, za velike saobracajnice: autoputevi,
magistrale, zeleznicke pruge, zeleznicke stanice , parkiralista…Posebno je stetno
ako se radi o zauzimanju plodnog I obradivog zemljista predvidjenog za
poljoprivrednu obradu..Takodje se zemljiste zauzima raznim otpadnim
komunalnim I industriskim materijalima kojima se zaposeda I degradira.
Otpadaka ima raznih I razlicitog porekla I razlicitog dejstva na zemljiste.Prema
poreklu I sastavu mogu se podeliti u sledece grupe:
a) otpadci organskog porekla podlozni raspadanju , poreklom od hrane od otpadaka
prehrambenih industrija, poljoprivrednh proizvoda, trgovina , klanica…
b) organski ostatci zivotinja: domacih, divljih iz zooloskih vrtova, unistenih glodara
miseva I pacova zamorcica.Ovde spadaju I anatomski I patoloski otpad iz bolnica.
c) organski otpad Iz poljoprivredne proizvodnje kao sto su stajsko djubrivo, ostatci raznih
poljoprivrednih kultura, voca, povrca…
d) sagorljivi organski otpatci koji nisu podlozni brzom raspadanju kao sto su hatija,
ostatci drveta, guma , plastika…
e) razni neorganski elementi nesagorivi ostatci: staklo .kamen, metal, keramika
f) ostatci spaljivanja raznih sagorivih materija : sljaka, pepeo,...
g) kabasti otpadci od isluzene tehnike, namestaja , automobila, ambalaza , sut...
h) ostatci proces preciscavanja gasova, vode, kanalizacionih i drugih izliva
i) razni cvrsti otpadci hemiske industrje
j) otpadsi od preradjivanja rude kao sto su : jalovina, pepeo, sljaka…
Vestacki priozvedeni materijali predstavljaju poseban problem jer mogu dugo da se odrze
jer ih mikroorganizmi ne razlazu.

2)POVRSINSKA EKSPLATACIJA M INERALA I RUDNOG BOGATSTVA

Ovakvom eksplatacijom zemljiste se iskoriscava I unistava.To se dogadja u svim

fazama eksplatacije:
- prilikom istrazivanja
- prilikom pripreme-izgradnje potrebne infrastrukture
- prilikom eksploatacije u pripremnoj proizvodnji
- deponvanje izvadjene rude
- stvaranjem deponija
- prilikom transportovanja
Povrsinska eksploatacija rudnog i mineralnog bogatstva dovodi do cestog i
trajnog iskljucivanja zemljista iz prvobitne namere.Povrsinska eksploatacija uglja dovodi
do najveceg ostecenja zemljista do njegovog nestanka u masi jalovista.Jalovista cesto
zauzimaju prostore poljoprivrednog zemljista boniteta od prve do trece klase..Ovo je
posebno evidentno na eksploatacionim prostorima lignita.

11
 Sl. jaloviste

Jalovista

Degradacija i iscrpljivanje plodnog zemljista doprinose i ogromne kolicine

jalovine koje ostaj kao nusprodukt tehnologije dobijanja sekundarne energije.
One cesto zauzimaju obradivo zemljiste, te ga tako iskljucuju iz njegove primarne
funkcije.

Pepelista

Prilikom rada termoelektrana kao produkt sagorevanja ostaju ogromne kolicine

pepela.One se najcesce deponuju na obradivim povrsinama.Iako na zauzmaju veliki
prostor ovakve deponije su veoma stetne jer se pepeo vetrom moze razneti na velike
povrsine pa se sedimentuje na zemljistu i poljoprivrednim kulturama.Pod utiicajem tezine
pepelaista dolazi do sabijanje zemljisnih slojeva a to moze da utice na prodiranje stetnih
materija do podzemnih voda.

Hidroakumulacije

Izgradnjom hidroakumulacije se zauzimaju velike povrsine poljoprivrednog

zemljista, i to najcesce najkvalitetnijeg, jer se akumulacije grade u plodnom priobalnim
prostorima.Na ovaj nacn se zemljiste trajno iskljucuje iz primarne namene.

Dalekovodi

Na zemljistu gde se podizu dalekovodi ono je trajno izgubljeno.Njihovo

postavljanje iako linearno u mnogome remeti pravilno obavjanje poljoprivrednih radova.

3)HEMIZACIJA ZAMLJISTA

Hemizacija zemljista predstavlja veliku opasnost po kvalitet zemljista i njegovu

biolosku stabilnost.Ona je uglavnom izazvana ljudskim aktivnostima, medju kojima se
narocito isticu:
a) primena vestackih djubriva
b) primena zastitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi
c) industriska proizvodnja
d) havarije pri transportovanju

12
 a) primenom vestackog i mneralnog djubriva za dobijanje vecih prinosa pojedinih
biljnih kultira, menjaju se i osobine zemljista posebno u mikrobioloskom pogledu.
Mineralna i vestacka djubriva u svom satvu sadrze najvise N,P ,K .Oni se uglavnom
proizvode u obliku soli potrebni za rast biljaka.Po hemijskom sastavu su najcesce nitrati i
sulfati.Buduci da su ona rastvorljiva u vodi ne samo da zagadjuju zemljiste vec spiranjem
dospevaju i zagadjuju podzemne vode a samim tim i povrsinske.Biljke u pocetku
upotrebe jedan deo ovih preparata dok drugi deo koji biljke nisu upotrebile i nisu
spiranjrem otisli u dublje slojeve, apsorbuju se na povrsini tla i prelaze u stabilna
jedinjenja, tako da uticu na menjanje hemijskog sastava zemjista sto se ogled u promeni
kiselosti(pH) zemljista, sto kao posledicu ima i izmenu u mikrobioloskom poreklu.
b)pesticid su hemijska sredsvta koja se koriste za unistavanja stetocina u
poljoprivrdi i insekata prenosioca raznih bolesti.
Pesticidi su najcesce male perzistentnosti i njihova razgradnja u zemljista se
razvija veoma brzo.Negativa strana ima je sto se mnogo upotrebljavaju i najcece
kvantitativno i kvaliitattivno , dejstvo im je sirokog spektra a suptance od kojih su
naprvljene su veoma toksicne.Zbog toga pesticidi mogu da u kratkom vremenskom roku
izazovu drasticne promene u kvalitetu i plodnosti zemljista a preko zemljista da
osiromase i umanje bioloski potencijal.
Insekticidi na bazi metala deluju kao stomacni otrov koji se unose u organizam
preko usta , odnosno digestivnog trakta.Njihov mehanizam delovanja zasniva se na
vezivanju arsena na sumporvodonicni grupama enzima ili zamenom fosfora u adenozin
tri fosfat.Tada dolazi do promene metabolizma i do koagulacije prooteina.Ova su
jedinjenja veoma otrovna ne samo za za insekte kojima su namenjeni vec i za ljude i
zivotinje.
Fungicidi su pesticidi koji se koriste za unistavanje raznih vrsta parazitskog bilja
.U tecnom stanju se koiste za prskanje poljoprivrednih proizvoda da bi sde sprecilo
razmnozavanje plesni i gljiva..Najcesce su u upotrebi organskog jedinjenja zive, sumpor,
formaldehid i jedinjenja bakra.
Herbicidi mogu da unstavaju sve ili pojedine biljne vrste.Obicno se koriste u vidu
kiselina.Najesce se upotrebljavaju natrijumove i sumporne kiseline i uljani rastvori.Osim
za korove opasni su i za ljude i zivotinje.
Sva ova sredstva covek koristi u cilju dobijanja sto vise i sto kvalitetnijeg
proizvoda , medjutim dugom upotrebom pesticidi sire svoja stetna svojstva od
namenjene vrste delovanja na zemljiste pa tako deluje i na ostale biljke i zvotinje pa se u
daljem toku kruzena materiija preko lanca ishrane ili direktnim kontaktom preko vode i
vazduha prenosi i na coveka.

4)UTICAJ INDUSTRISKE PROIZVODNJE NA HEMIZACIJ U ZEMLJISTA

Razne vrste industriskog proizoda zagadjuju zemljisteI to u gasovitim sastojcima

koji su produkt sagorevanja ili preko zagadjenog zemljista ili preko raznih vrsta otpadnih
materijala.
Najveceu kolicinu industriskog otpada stvaraju fabrike crne I obojene
metalurgije.Od otpadaka crne metalurgije medju otpadcima zelezara u najveci kolicinama
je visokopecna troska I prasina.U ovimo tpadcima je najvise mesavina oksida gvozdja I
mangana , zatim sagorelog I nesagorelog koksa znatna kolicina olova I cinka .Takodje

13
kao produkt tehnologija u zelezarama u otpadnom prahu moze se naci I manje kolicine
cijanida I ferocijanida koji se preko otpadnih voda bazena za preciscavanje
visokopecnog plina od prasine , mogu posebno naci i u podzemnim vodama.
Najveca kolicna otpadnog materijla obojene metalurgije stvara industrija glinica
u obliku crvenog uglja koji se obicno deponuje u blizi nifabrike, ali cesto I na obalama
reka.Mulj predstavlja stalnu opasnost za sire podrucje.
Teski metali koji se nadju u zemlji prakticno ostaju u njemu trajno zbog toga sto
se ne razgradjuju kao mnogi drugu kontaminenti., gde je ova grupa metala glavni
uzricnik svih anomalija u zivo organizmu.

5)UTICAJ AKCIDENATA NA ZAGADJENOST ZEMLJSTA

Razni akcidenti , havarije ili u tehnoloskom postupku industrija koji proizvodi

otrovne ili opasne materije , kao I nesreca i kvari prilikom transportovanja takvih
materijala su mogucnosti zagadjivanja zemljista. Ovakvi slucajevi su cesti I predstavljaju
trnutnu opasnost , ugrozavajuci ziivote ljudu , zivotinja a zatim dugotrajnu ili stalnu
nevolju zbog unistenja biocenoze I zatrovanog zemljista.

ZAKLJUCAK

14
 Na celoj zemlji danas ima 1,5 milijarda kubnih kilometara vode .Od toga je 97,3
% slano.Ostalo je sveza voda a od nje je 77% pod ledom na polovima I planinskim
glecerima.Podzemna voda predstavlja 22,4% a povrsinska 0,36% slatke vode .Tako za
koriscenje ostaje samo1% a od toga je pola zagadjeno.Svakog dana u svetu umre oko 25
000 ljudi zbog nedostatka vode za pice ili bolesti izazvanim konzumiranjem zagadjene
vode.Higijenski ispravnu vodu ima samo 22% od celog covecanstva.Sa zagadjenoscu
zemljista je takodje veoma teska situacija jer se sve vise smanjuje obim poljoprivredno
obradivog zemljista na racun raznih infrastrukturnih projekata , a veliki udeo na
smanjenje plodnog zemljista kao sto smo naveli imaju razni zagadjivaci.
Tako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovodjenjem zakona o zastiti
zivotne sredine , medjutim nije lako kontrolisari sve zagadjivace pogotovo rasute(divlje
deponije koje covek sam stvara svojim nemarom)pa tako se sve vise mora raditi na
edukaciji ljudi I podizanje svesti kod coveka za ocuvanjem zivotne sredine.

15
Literatura:prof.dr. Mara Djukanovic Ekoloski izazov Elit 1991
Literatura:
Internet

16
 SADRZAJ

UVOD…………………………………………………………………………..1

NACIN ZAGADJIVANJA VODE I ZEMLJISTA………………………….2

ZAGADJIVANJE VODE……………………………………………………..3

ZAGADJIVANJE ZEMLJISTA……………………………………………10

ZAKLJUCAK…………………………………………………………………15

LITERATURA…………………………………………………………………16

17