P. 1
kineticka_teorija_gasova_fh_principi

kineticka_teorija_gasova_fh_principi

5.0

|Views: 1,864|Likes:
Published by banojcilo

More info:

Published by: banojcilo on Jan 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/09/2013

pdf

text

original

Fizičko-hemijski principi Fizičko

-

KINETIČKA TEORIJA GASOVA
Prof. Mirjana Miloradov i saradnici
25. oktobar 2010.

KINETIČKA TEORIJA GASOVA
Kinetička teorija gasova proizišla je iz potrebe da se teorijski objasne osobine gasova, i odrede zakonitosti do kojih se došlo eksperimentalnim putem. KTG rezultat je rada brojnih naučnika, meñu kojima su najznačajniji Bernuli (Bernoulli), Klauzius (Clausius), Meksvel (Maxwell), Bolcman (Bolcman), Vandervals (Van der Waals) i drugi. Osnovna teorijska razmatranja zasnovana su na odredjenim pretpostavkama o osobinama idealnih gasova.

Osnovna teorijska razmatranja zasnovana su na pretpostavkama o osobinama idealnih gasova:

1. Svaki gas se sastoji od meñusobno jednakih molekula odreñenog sastava i veličine. 2. U sudu u kome je gas zatvoren, molekuli se kreću haotično i nijedan pravac nije favorizovan. 3. Prosečna rastojanja meñu molekulima gasa su velika u odnosu na prečnike gasnih molekula; zapremina molekula je zanemarljiva u odnosu na zapreminu koja molekulima stoji na raspolaganju za kretanje. 4. Pri dovoljno velikim rastojanjima izmeñu molekula, privlačne i odbojne sile molekula mogu biti zanemarene.

5. Molekuli su, trodimenzionalna loptasta tela, kuglice, savršeno elastične i u potpunosti se pokoravaju zakonima mehanike. Poseduju samo kinetičku energiju (hipoteza da pri kretanju na molekule ne deluju druge sile). 6. Jedina mogućnost da molekul promeni pravac i brzinu, je sudar sa drugim molekulom ili zidom suda u kom se nalazi. 7. Ovakvi sudari su idealno elastični. Suma količine kretanja i kinetičkih energija molekula koji su se sudarili pre i posle sudara ostaje nepromenjena.

.8. 9. Elastičnost sudara potvrñuje i činjenica da se bez spoljašnjeg uticaja pritisak na zidove suda ne menja.Brzine različitih molekula su različite i teorijski mogu da imaju bilo koje vrednosti. Izmeñu dva uzastopna sudara molekuli se kreću po principu inercije .pravolinijski i jednakom brzinom. 10.

čija je masa m. a kreću se brzinom u. i mikroosobine – kretanja molekula U sudu se nalazi n′ molekula idealnog gasa.KINETIČKA TEORIJA GASOVA Osnovna jednačina KTG daje vezu izmeñu makroosobina gasova – pritiska i temperature. 2 2 2 2 2 2 u X + u X + u X + ⋅⋅⋅ u y1 + u y2 + u y3 + ⋅⋅⋅ 2 2 = uX = uy n' n' 1 2 3 2 2 2 uZ1 + uZ2 + uZ3 + ⋅⋅⋅ n' 2 x 2 y 2 z 2 = uZ u +u +u =u Projekcije brzine u na ose koordinatnog sistema 2 .

a pošto su svi pravci kretanja jednako mogući biće: 2 ux = uy2 = 2 uz = u 3 2 .Kvadrat srednje brzine svih molekula je konstantna veličina na odreñenoj temperaturi.

normalne na ravan YZ. . prvo se posmatra projekcija njegovog kretanja u pravcu ose X. Ako se jedan molekul koji se brzinom u kreće u proizvoljnom pravcu.PRITISAK GASA Pritisak gasa u posmatranom sudu rezultat je udara koje molekuli gasa mase m prilikom kretanja vrše na zidove suda.

u ravnima YZ.uX =const. Pre nego što molekul ponovo udari isti zid. ukupna promena količine kretanja: . treba da stigne do suprotnog zida.PRITISAK GASA Molekul brzine uX udara u dva suprotna zida posmatranog suda.(-muX ) = 2 muX Posle uX/2l sudara u sekundi. Promena količine kretanja posle sudara: muX . odbije se i preñe isto rastojanje. Ako molekul u jedinici vremena preñe put brzinom uX : Broj sudara = uX 2l Elastični sudari . l.

tako da ukupna promena količine kretanja u pravcu X ose iznosi: .Ista promena količine kretanja nastaje usled udara molekula u drugu ravan YZ.

tako da je ukupna promena količine kretanja molekula u sekundi: 2 2 2 2mu X 2muY 2mu Z 2m 2 2mu 2 2 2 u X + uY + u Z = + + = l l l l l ( ) Ukupna promena količine kretanja za n’ molekula u posmatranoj zapremini suda – 2n ' mu 2 ima dimenzije sile: l ⇒ n ' mu 2 m l 2 f = = = m ⋅ l ⋅ t −2 l l t2 N .PRITISAK GASA Iste promene količine kretanja mogu se posmatrati i u pravcima normalnim na ravni XY i XZ.

dejstvo sile po jedinici površine: f 2n ' mu 2 n ' mu 2 n ' mu 2 P= = = = 2 3 A 6⋅l ⋅l 3l 3V Za 1 mol gasa: 1 PV = N A mu 2 3 Osnovna jednačina kinetičke teorije gasova Izvedena za sud oblika kocke. .PRITISAK GASA Pritisak . Pomoću osnovne jednačine KTG mogu se izvesti osnovni zakoni idealnog gasnog stanja dobijeni empirijskim putem. ali važi za bilo koji oblik suda i ima opšti karakter.

Bolcmanova konstanta .SREDNJA TRANSLACIONA KINETIČKA ENERGIJA MOLEKULA Izjednačavanjem dve fundamentalne jednačine gasnog stanja PV=nRT i osnovne jednačine kinetičke teorije gasova za 1 mol gasa dobija se: 1 N A mu 2 = RT 3 Iz prethodne j-ne dobija se Ek kada se obe strane podele sa 2: 3 E k = kT 2 gde je: k .k=R/NA Ek .srednja kinetička energija molekula (izražena pomoću kvadrata srednje brzine) .gasna konstanta po jednom molekulu .

Jednačina pokazuje da srednja translaciona kinetička energija molekula ne zavisi od prirode gasa i od pritiska. koje na apsoltnoj nuli u potpunosti prestaje. Temperatura. merilo prosečne kinetičke energije haotičnog kretanja molekula. . nego isključivo od apsolutne temperature. kao statistička veličina. Ona objašnjava haotično kretanje molekula gasa kao toplotno kretanje.

SREDNJA BRZINA MOLEKULA Kvadrat srednje brzine može se odrediti pomoću osnovne jednačine kinetičke teorije gasova za 1 mol gasa: 1 N A mu 2 = RT 3 u koju se uvodi smena: NAm=M 3RT u = M 2 Koren kvadrata srednje brzine molekula .

. a ugljendioksida 350 m/s. ova j-na je pogodnija za odreñivanje kvadrata srednje brzine. Za 1 mol gasa važi da je pV=RT.Primenom ove formule se dobija da je na sobnoj temperaturi srednja brzina helijuma 1300 m/s. a M/V=ρ u = 2 3⋅p ρ Pošto se pritisak i gustina gasa lakše mogu meriti.

vibracione i rotacione energije.STATISTIČKA RASPODELA Molekuli gasa se na datoj temperaturi nalaze na različitim nivoima translacione.Bolcman i Maksvel. Analitički izraz koji opisuje ovo stanje- funkcija raspodele. Raspodela po energijama i brzinama. .

ako je temperatura konstantna.raspodela brzina je zavisna jedino od temperature i. . onda je i raspodela konstantna. ∆ Maksvelov zakon .MAKSVELOV ZAKON RASPODELE BRZINA Maksvel (Maxwell) je izračunao koliki broj molekula (∆n) ima brzine koje se nalaze u intervalu izmeñu c i c+∆c. bez obzira na to što svaki molekul menja brzinu posle svakog sudara.

Grafički prikaz Maksvelovog zakona raspodele brzina za različite T .•Na nižim temperaturama raspodela je uža.

• Lakši molekuli se kreću većom brzinom.MAKSVELOV ZAKON RASPODELE BRZINA •Sa porastom T raste broj molekula sa većim brzinama. na sobnoj temperaturi . Zavisnost raspodele brzina molekula od molekulskih masa.

921 ⋅ u ⇒ c = 0.KVADRAT SREDNJE BRZINE.921 ⋅ 3RT M Najverovatnija brzina kretanja molekula gasa je odreñena pložajem maksimuma u dijagramu raspodele brzina : α= 2 u 3 ⇒ α= 2 RT M . PROSEČNA I NAJVEROVATNIJA BRZINA MOLEKULA Prosečna brzina kretanja molekula gasa: c = 0.

128 : 1.224 . prosečne brzine i korena kvadrata srednje brzine: α : c : u 2 = 1 : 1.Kvadratni koren kvadrata srednje brzine: u 2 = 3RT / M Odnos najverovatnije.

broja molekula u jedinici zapremine. kao i dužina puta koju molekul preñe izmeñu dva sudara u unutrašnjosti suda.SREDNJA SLOBODNA PUTANJA I UČESTALOST SUDARA MOLEKULA Učestalost meñusobnih sudara molekula. Sudari molekula u jedinici vremena (veličine molekula i rastojanja nisu u srazmeri) . i prečnika molekula. zavise od srednje relativne brzine kretanja molekula (prosečne brzine. N*. σ.c).

brojem molekula i podeli sa 2. pošto u sudaru učestvuju 2 1 1 molekula: ZN = 2 π σ 2 c ( N *) 2 = πσ 2 c ( N *) 2 2 2 . ukoliko je njegova sfera uticaja cilindar zapremine . π ⋅ σ2 ⋅ c .ako je broj molekula u jedinici zapremine N∗ i ako se u obzir uzima relativna prosečna brzina molekula koja iznosi c ⋅ 2 : Z1 = 2 π σ 2 c N * Ukupan broj sudara svih molekula gasa u jedinici zapremine i jedinici vremena se dobija kada se broj sudara jednog molekula pomnoži sa uk.SREDNJA SLOBODNA PUTANJA I UČESTALOST SUDARA MOLEKULA Broj sudara jednog molekula u jedinici vremena.

Srednja slobodna putanja molekula prosečno rastojanje koje molekul preñe izmeñu dva sudara: Prosečna brzina l= c 2π σ c N * 2 = 1 2π σ 2 N * Broj sudara u jedinici vremena .

Ponašanje realnih gasova Odstupanja u ponašanju realnih gasova. . izraženija je na nižim pritiscima (a) od one koju zauzimaju na većim pritiscima (b) Zapremina realnog gasa na višem pritisku nešto je veća od zapremine idealnog gasa pod istim uslovima uslovima. u odnosu na idealne Zapremina koju čestice realnog gasa zauzimaju.

Ponašanje realnih gasova u odnosu na idealne Interakcija molekula realnog gasa odvija se na rastojanju do oko 10 molekulskih diametara Rezultat interakcije reflektuje se na smanjenje stvarne zapremine većine realnih gasova u odnosu na idealne. na pritiscima do 300 atm .

PV/RT ≠ 1 Koeficijent stišljivosti (koeficijent kompresibilnosti) -Merilo stepena odstupanja realnog gasa od idealnog ponašanja : Z= PV RT Koeficijent stišljivosti različitih gasova na t=00C i različitim pritiscima .Realni gasovi Atomi i molekuli imaju sopstvenu zapreminu. atrakcija i repulzija. Prisutna privlačenja i odbijanja izmeñu atoma i molekula.

PV = nRT može se smatrati kao granični zakon. Promene koeficijenata stišljivosti metana. CH4 . odnosno kada je zapremina gasa velika u odnosu na zapreminu molekula i kada su meñumolekularna dejstva zanemarljiva. kada P→0.vrste gasa i od temperature. kod realnih gasova Z se menja u zavisnosti od pritiska. Z Kod idealnih gasova Z=1. Za svaki realan gas može se pronaći temperatura za koju se on ponaša idealno u širem intervalu pritisaka-Bojlova temperatura. u zavisnosti od pritiska na različitim temperaturama . dok Z→1.Koeficijent stišljivosti.

sopstvena zapremina atoma Videalno = Vrealno – b (zapremina molekula) ‘Stvarna’ (istisnuta.Van der Waals-ova jednačina stanja Uzima u obzir zapreminu molekula i meñumolekulske sile Korekcija idealne zapremine . karakteristična za svaki gas i ima dimenzije zapremine. zauzeta) zapremina jednog molekula u molu (N) b ili kovolumen . .

Van der Waals-ova jednačina stanja Waals- a    p + 2  (V − b ) = RT V   Korekcija idealnog pritiska Korekcija idealne zapremine Meñumolekulske sile umanjuju pritisak gasa na zidove suda. stvaran pritisak manji od pritiska koji bi imao gas koji se idealno ponaša. .

a = f (T) b = f (P) Nema povezivanja konstanti sa molekulskom strukturom Analitički oblik jednačine je problematičan. tj.Van der Waals-ova jednačina stanja Šta je dobro: Uvodi samo dva parametra (a i b) da bi se korigovali očigledni nedostatci kod jednačine stanja idealnog gasa Izvoñenje je logično P PV dijagram Šta nije dobro: a i b nisu konstante. postoji segment u kome P raste sa porastom V. A D V Linija A–D Maxwell-ova konstrukcija jednake površine .

ali se reñe primenjuju zbog složenijeg matematičkog aparata...Druge jednačine realnog gasnog stanja: Uključuju korekcije Vandervalsa. Kamerling-ova (virijalna) empirijska jednačina PV B (T ) C (T ) = 1+ + + . . RT V V Gde su B(T) i C(T) drugi i treći virijalni koeficijent koji zavise od temperature.

Kondenzovanje gasova i kritični fenomeni U kritičnom stanju osobine tečnosti i gasa se izjednačavaju. Pc – najniži P pod kojim se gas prevodi u tečnost pri datoj Tc. Tc .temperatura iznad koje se gas pod bilo kojim pritiskom ne može prevesti u tečnost. .

zatim ekspandovanja pri P=const. O2. He) . složeni postupci za prevoñenje u tečno stanjeLinde. a potom hlañenjem). H2. Klaude)(N2. Permanentni gasovi (niska Tc.Princip kontinuiteta stanja Prevoñenje gasa u tečnost: diskontinualno (hlañenjem kroz oblast koegzistencije tečne i parne faze) kontinualno (izbegavanje oblasti diskontinuiteta faza složenim postupcima zagrevanja pri V=const.

Za 1 mol gasa RT a P= − 2 V −b V U koordinatama kritičnog stanja RTc a Pc = − 2 Vc − b Vc (1) .Izračunavanje Vandervalsovih konstanti Primenom j-ne na kritične uslove. konstante ai b se mogu izraziti preko Pc i Vc.

. dPc − RTc 2a = + 3 =0 2 dVc ( Vc − b) Vc d2Pc dVc 2 (2) = 2RTc ( Vc − b)3 + 6a Vc 4 =0 (3) Rešavanjem sistema jednačina (1). b i R.(2).S obzirom na to da se prethodna j-na odnosi na prevojnu tačku kritične izoterme izjednača se prvi i drugi izvod sa nulom. mogu se izračunati tri nepoznate a.(3) uz uvrštavanje eksperimentalno dobijenih Pc. Vc i Tc.

.67 Tc Kako se Vc teže odreñuje sa odgovarajućom tačnošću. pogodnije je da se a i b izraze pomoću Pc i Tc.Vrednost R se u ovom slučaju pojavljuje kao konstanta karakteristična za dati gas 1 b = Vc 3 2 a = 3Pc Vc Pc Vc R = 2.

. što ukazuje na ograničenu tačnost Vandervalsove j-ne.27 a= 64 Pc RTc b= 8Pc 2 2 R Tc • Vrednosti koeficijenata dobijene eksperimentalnim putem ne poklapaju se apsolutno sa vrednostima dobijenim računski.

. dobija se: 2 P 3Vc V 1 8 T ( + 2 )( − )= Pc Vc 3 3 Tc V Odnosi posmatranih i kritičnih veličina P/Pc.Princip korespodentnih stanja Ako se u VW j-ni supstituišu a. b i R vrednostima dobijenim računskim putem i ako se leva i desna strana j-ne podele sa PcVc. redukovane veličine. T/Tc i V/Vc predstavljaju tzv.

J-na izražena pomoću ovih odnosa naziva se redukovana j-na. . Red. (Pr + 3 Vr )(3Vr − 1) = 8Tr 2 Redukovana j-na ima opštiji oblik od VW. jer se ne pojavljuju konstante a i b. j-na pokazuje da će na jednakim redukovanim temperaturama i pritiscima svi gasovi imati jednaku korespodentnu zapreminu Vr.

..Na osnovu principa korespodentnih stanja. termodinamici. moguće je uporeñivati gasove s obzirom na njihova otstupanja od idealnog stanja. Princip korespodentnih stanja nije apsolutno tačan. ali se uspešno koristi u hemijskom inženjerstvu. .

Ako gas A treba zameniti gasom B Iz principa korespodentnih stanja sledi uslov zamene: pA pB p a pCA = pCB TA TB = TCA TCB . odnosno podešavanje radnih uslova prema gasu koji će biti upotrebljen. Npr.Na osnovu principa korespodentnih stanja može se vršiti zamena radnih fluida.

mogu se izračunati pritsak pB i temperatura TB kojima treba da se prilagodi proces koji je prethodno voñen sa fluidom A na pritisku pA i temperaturi TA .Ako su poznate kritične temperature i kritični pritisci oba gasa.

u 2 – kvadratni koren kvadrata srednje brzine molekula. α – najverovatnija brzina molekula. .Oznake brzina: u – brzina molekula. c – prosečna brzina molekula.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->