P. 1
Nevladine organizacije

Nevladine organizacije

|Views: 1,720|Likes:

More info:

Published by: Tamara Vojimirovic Stosic on Jan 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/04/2013

pdf

text

original

IME FAKULTETA

Seminarski rad

Predmet: Poslovna diplomatija i globalni menadžment Tema: Nevladine organizacije
Mentor: Student: Br.indeksa:

Beograd, 2010.godine

5. 2. krizom porodice i ekološkom krizom. STRANAKA II III ZAKLJUČAK LITERATURA 14 16 UVOD POJAM I PODELA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZNAČAJ NEVLADINIH ORGANIZACIJA NEVLADINE ORGANIZACIJE U SRBIJI NVO I LOKALNE SAMOUPRAVE NEVLADINE ORGANIZACIJE U SVETU RAZLIKE IZMEĐU NEVLADINIH ORGANIZACIJA I POLITIČKIH 11 3 4 6 7 8 10 I UVOD Udruživanje građana je poznat oblik organizovanja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Razlozi za ovakav. nagli rast novih oblika organizovanja građana su mnogostruki. već se njihov broj povećava i u razvijenim zemljama. 3. NVO ne nastaju samo u zemljama u razvoju. 2 . a najčešće se dovode u vezu sa krizom država blagostanja. a nevladine organizacije su fenomen koji obeležava današnje savremeno društvo. krizom društvenog razvoja.1 4. 3.Sadržaj I 1.

Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. Na taj način neprofitni. Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su: koordinacije.Pored termina «nevladina organizacija» koristi se i termin «udruženje građana». Profitne su one organizacije čije delovanje ima za cilj stvaranje profita i uvećavanje postojećeg 3 . savezi i pokreti. 1. gdje se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage. Termin se masovno koristi u zadnje dve decenije i usko je povezan sa pojmom civilnog društva. POJAM I PODELA NEVLADINIH ORGANIZACIJA Sve organizacije koje deluju u jednom društvu možemo podeliti na državne organizacije (javni sektor) i nedržavne organizacije (privatni sektor).Nevladine organizacije su specifična forma organizovanja građanja. koji čine civilno društvo i koji povećavaju participaciju građana i njihovu odgovornost za sebe i društvo u kojem žive. institucija i ustanova u nekom društvu čini neprofitni sektor. Sve nedržavne organizacije se dele na profitne (komercijalne) i neprofitne. Suština njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države. Neprofitne organizacije imaju veliki značaj u socijalnoj politici razvijenih zemalja. organizacije su civilnog društva. naročito zbog toga što savremena glomazna država ne može da zadovolji sve potrebe građana. što se stvara mreža odnosa koji su nezavisni od države. Delovanje svih ovih organizacija može biti samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama. Povezano i umreženo delovanje nevladinih neprofitnih organizacija. postaje alternativa državnom sektoru. Komparativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u razne oblasti društvenog života. pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni sektor gde se oni efikasnije ostvaruju. nevladin sektor. radi ostvarivanja nekog zajedničkog cilja ili afiniteta. kada se stvaraju mreže ovih organizacija. Osim toga značaj ovih spontanih udruživanja građana oko rešavanja raznih privatnih i društvenih problema je i u tome. koje pokreću građani na osnovu svoje privatne inicijative. Nedržavne organizacije..

preduzeća u privatnom vlasništvu). Suštinu njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države. Taj profit uglavnom koriste za rad svojih organizacija. već u druge.org 4 . različite dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruženja građana). čak i onda kad ostvaruju neki profit. iako i država ima svoje organizacije koje se bave rešavanjem sličnih problema. Profitno orijentisane uslužne organizacije definišu tržište na osnovu postojećih i potencijalnih potrošača i usmeravaju dalje marketing aktivnosti na ciljno tržište. cilja ili zadovoljavanja afiniteta. S obzirom da neprofitna organizacija mora da se angažuje na dva različita tržišta. Za razliku od njih. Nevladine. www. radne snage ili materijala organizaciji. ili ako ga stvaraju. Umesto toga. Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. ne ulažu ga u ponovno uvećanje kapitala. već u druge različite dobrotvorne i humane ciljeve (organizacije i udruženja građana. ako ga stvaraju. ciljevima i potrebama. pacijentima ili studentima. To su sve one organizacije koje nisu vladine (državne). Nastaju kao svojevrsna alternativa rešavanju mnogobrojnih problema u raznim oblastima ljudskih delatnosti. Tržište primalaca više liči na tržište krajnjih potrošača profitno orijentisanih organizacija.civilnodrustvo.nevladinih. pored samih građana. ili. Drugo je tržište klijenata – primalaca novca ili usluga od organizacije. pa ih zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne organizacije. koje ne uspevaju da reše ili ne rešavaju na zadovoljavajući način postojeće državne institucije i organizacije. Izbor ciljnih tržišta je u osnovi isti. onda se uvek govori o ovom drugom tipu neprofitnih organizacija . Međutim. i vlada. neprofitne organizacije su autonomne i samostalne organizacije koje su osnovale grupe građana s različitim motivima. neprofitne su one organizacije koje ne stvaraju profit. Jedno je donatorsko tržište – darodavci novca. bez obzira da li se radi o marketingu proizvoda ili usluga. bolnice ili univerziteti–ne se odnose prema svojim klijentima kao prema potrošačima. interesima. neprofitne institucije – kao što su crkve. Kad govorimo o organizacijama civilnog društva. Suprotno. onda mora da razvije dva različita marketing programa – jedan usmeren na donatore i drugi koji ima za cilj klijente. radi ostvarivanja nekog zajedničkog interesa.1 Neprofitne organizacije nemaju za cilj uvećanje kapitala. nazivaju ih parohijanima. ne ulažu ga ponovo u uvećanje kapitala.kapitala (na primer. ali uz pomoć državnog aparata (kontrolom i finansiranjem njihovih aktivnosti). Neprofitne organizacije može osnivati. Neprofitne organizacije 1 Drugim rečima još jednostavnije neprofitne su one organizacije koje ne stvaraju profit. neprofitne uslužne organizacije imaju dve grupe ciljnih tržišta.

može osnivati. grupa i pojedinaca. zasnovana na dobrovoljnom radu i ulaganju sredstava. onda se uvek govori o ovom drugom tipu neprofitnih organizacija . humanitarne i dobrotvorne organizacije. Nevladine organizacije mogu raditi samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama. klubovi. Kad govorimo o organizacijama društva. nevladine organizacije su fenomen koji obeležava današnje savremeno društvo. motive i potrebe. neprofitnog. odvojena su od države. Nevladine. Organizacije koje služe članovima specifičnih grupa čine razna profesionalna i stručna udruženja. Ta udruženja imaju status pravnog lica. Iako je udruživanje građana poznata pojava. pored samih građana. interesima. neprofitne organizacije su autonomne i samostalne organizacije koje su osnovale grupe građana s različitim motivima. Nevladine organizacije su jedan od oblika interesnih grupa i jedna od mogućih formi udruživanja građana.nevladinih. nekomercijalnog i nepartijskog su karaktera. kada se stvaraju mreže ovih organizacija. političke partije. ZNAČA J NEVLADINIH ORGANIZACIJA Nevladinim organizacijama se u svetu pridaje sve veci znacaj. NVO su udruženja građana u koja se oni uključuju da bi ostvarili i zadovoljili neke svoje privatne i opšte društvene interese. nastaje civilno društvo. neprofitne organizacije mogu se podeliti na organizacije koje služe svim članovima društva i one koje služe samo članovima određenih društvenih grupa. Gotovo da nema nekog društvenog problema u čije se rešavanje ne uključuju i nevladine organizacije. organizacije za pružanje socijalnih usluga. interesne grupe. savetodavne organizacije. pa ih zato delimo na vladine (javne) i nevladine (privatne) neprofitne organizacije. Organizacije koje služe svim članovima društva (javne uslužne organizacije) jesu. iako i država ima svoje organizacije koje se bave rešavanjem sličnih problema. Tek razvojem i stvaranjem ovakvog. savezi. Komparativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u 5 . i vlada. 2. savezi. ali uz pomoć državnog aparata (kontrolom i finansiranjem njihovih aktivnosti). Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su koordinacije. pokreti. To su sve one organizacije koje nisu vladine (državne). mrežnog delovanja mnoštva organizacija. na primer: fondacije. Nevladine. ciljevima i potrebama.

O tome svedoči i najnovije istraživanje pod naslovom Studija aktuelne i potencijalne uloge evropskih učesnika u naučnoj komunikaciji koje je sprovela Fondacija IDIS za Evropsku komisiju (»Study on the actual and potential role of European Actors in science communication NGOs potential mediators and amplifiers of scientific technological information«). Zbog toga se o nevladinom. Razlozi za ovakav nagli rast novih oblika neprofitnog organizovanja. univerziteti.1996) itd. pa se tako te konferencije sastoje od dve konferencije koje teku paralelno (jednu cine vladine organizacije. narocito zbog toga što savremena glomazna država ne moze da zadovolji sve potrebe građana. NVO na tim konferencijama imaju ulogu partnera. znacaj ovih spontanih udruživanja građana oko resavanja raznih privatnih. U istocnoevropskim. 1995. crkva. akcija i programa gradjana. Zbog toga se o nevladinim organizacijama govori i kao o “novim partnerima” državnih institucija. Javno mnenje ima sve vece poverenje prema neformalnim strukturama. slabi državni socijalni programi. Uloga NVO u raznim konferencijama UN. a drugu nevladine).razne oblasti društvenog života. i koji istovremeno povecavaju participaciju gradjana i njihovu odgovornost za sebe i drustvo u kojem žive. Na taj nacin neprofitni.). poslednjih godina je sve izrazitija. nevladine organizacije imaju veliki znacaj u socijalnoj politici razvijenih zemalja. neprofitne. motivisali su i pokrenuli 6 . Ovu potrebu partnerstva izmedju nevladinih organizacija i institucija u rukovodjenju procesom razvoja priznaju i druga medjunarodna tela kao sto su Ujedinjene nacije. politicke partije itd. pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni. Osim toga. su mnogostruki. Takodje. a najcesce se dovode u vezu sa krizom drzave blagostanja. nevladin sektor gde se oni efikasnije ostvaruju. Evropske unije. nevladin sektor postaje alternativa i novi partner (ali ne i konkurent) državnom sektoru u kojem se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage. postkomunistickim zemljama razlozi za jacanje sektora su sasvim druge prirode i pre svega uslovljeni su kontekstom ekonomske i političke transformacije ovih zemalja. Becka konferencija o ljudskim pravima (1993). krizom drustvenog razvoja i ekološkom krizom. koji cine civilno drustvo. Kairska konferencija o stanovnistvu i demografskom razvoju (1994). relativno ili potpuno nezavisnih od drzave. Socijalne posledice prestruktuiranja privrede. grupnih i drustvenih problema je i u tome sto se stvara mreza odnosa nezavisnih od drzave. nego prema tradicionalnim institucijama koje predstavljaju društvo (skole. neprofitnom sektoru govori i kao o trecem sektoru koji se nalazi izmedju drzave i trzista s jedne strane i porodice s druge strane. Npr. Evropska konferencija o zaštiti životne sredine (1994.

fondacija i zadužbina.građane da se sami organizuju. NEVLADINE ORGANIZACIJE U SRBIJI Pod pojmom nevladine organizacije podrazumevaju se svi tipovi različitih udruženja i društvenih organizacija. a istraživanja pokazuju da oni građani koji su češće angažovani u okviru raznih udruženja (NVO) više su i politički angažovani. a da se radi njega nije stvorilo i adekvatno udruženje ili organizacija koja se njime bavi. godine. pa sve do kraja 2006. »ponovno ozivljavanje« neprofitnog sektora i civilnog društva u istočnoevropskim zemljama (prvenstveno stvaranjem pokreta za promene od različitih vrsta nevladinih organizacija) nije samo posledica tih promena. Međutim.. zatim fondova. Tačnih podataka o njihovom ukupnom delovanju nema. kada je započet proces političke i društvene pluralizacije i kad je dozvoljeno slobodno udruživanje i delovanje građana. 3. vec je i njihov značajan promotor. Sve to je uobičajeno. ali oni delimični postoje u samom NVO sektoru. Svi ovi oblici delovanja građana spadaju u NVO. Danas u Srbiji deluje veliki broj NVO. kada uporedimo podatke sa zemljama okruženja (ne i sa razvijenim zemljama. S obzirom na vrste aktivnosti i ciljeve osnivanja. četvrti u političkom ili sličnom domenu. pa i koliko se. U srpskoj javnosti se često pogrešno predstavlja da su NVO kod nas nastale devedesetih godina XX veka. registrovan je veliki broj novih nevladinih organizacija. onda se vidi da mi i u ovom delu razvoja civilnog društva ipak zaostajemo. 2 To je gde je država imala kontrolu nad njima 7 . kod njih je prisutna manja apatičnost nego kod građana koji nisu nigde društveno uključeni. kao „polunevladine organizacije"2. teško može svesti na jednostavne šablone i definicije. gde je broj ovih organizacija znatno veći). nema ljudskog interesa. treći u profesionalnom. Od 1990. u suštini. ljude pokreću različiti interesi i motivi. Uostalom. Iz te raznolike strukture može se zaključiti koliko je ovaj sektor različit. one imaju svoju tradiciju rada i delovanja u Srbiji i pre Drugog svetskog rata. Iako mnogima deluje da je to mnogo. Jer. Medjutim. Praktično. pa samim tim oni imaju i različite i višestruke uloge u društvu koje su međusobno usaglašene. drugi u nekom zabavnom. jedan interes se iskazuje u sportskom društvu. a na neki način delovale su i za vreme socijalizma. možemo ih podeliti u sledeće klasifikacione grupe: organizacije kulture i umetnosti.

zbog malog prometa finansijskih sredstava na računima NVO. nedostatkom kvalitetnih i stručnih kadrova. međunarodne organizacije i ostale nerazvrstane organizacije. Ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da ponekad i same NVO doprinose stvaranju predrasuda o njima. institucionalnih pretpostavki. organizacije za zaštitu ljudskih prava. Pored ovih nepovoljnih. 3. sociohumanitarne organizacije. svetske ekonomske krize. mirovne organizacije i grupe. one su samim tim limitirane i nemogu da učestvuju na konkursima na kojima se dodeljuju značajnija sredstva. zbog malog budžeta sa kojim raspolažu NVO. računara.Organi jedinica lokalne samouprave mogu sarađivati sa nevladinim organizacijama. omladinske i studentske organizacije. Na drugoj strani NVO takođe osećaju probleme i suočavaju se sa skoro istim izazovima sa kojima se suočavaju lokalne samouprave. Saradnja lokalne samouprave i NVO je između ostalog definisana članom 12... poslovna i profesionalna udruženja. Zakona o lokalnoj samoupravi: «. društva i pokreti. organizacije za zakonodavstvo. humanitarne organizacije. Značajan broj rukovodstava lokalnih samouprava počinje da uviđa da u razvoju 8 . jer ne postoji spremnost države da podrži i reguliše sektor civilnog društva onako kako je to regulisano u modernim zemljama. Međutim lokalna samouprava u ovom trenutku se suočava. organizacije izbeglica i raseljenih lica. Neadekvatna tehnička opremljenost NVO (nedostatak kancelarijskog prostora. Između ostalog. ograničenjima u prijemu novih kadrova. ženske organizacije i grupe. humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama. organizacije za razvoj lokalnih zajednica.. koje je uzrokovano raznim predrasudama koje o njima postoje. ekološke organizacije. u interesu jedinice lokalne samouprave i stanovnika sa svog područja».) u velikoj meri sputavaju NVO u njihovom radu..1 NVO I LOKALNE SAMOUPRAVE U rukovodstvu jednog broja lokalnih samouprava još uvek postoje značajne predrasude o delovanju NVO. NVO u našoj zemlji još uvek deluju u nepovoljnom političkom i pravnom okruženju. otežavajuća okolnost za rad NVO jeste i nerazumevanje njihove uloge i značaja u javnom mnjenju. i sa problemima tranzicije.obrazovne i istraživačke organizacije. nedostatkom finansijskih sredstava. vozila i dr. zastupanje i javnu politiku.

udruženja građana i lokalna uprava imaju različite. Još jedna značajna aktivnost se tom prilikom realizuje. saznaće za neke probleme sa kojima se suočavaju građani i privrednici a koje sama nije mogla da uvidi. odnosno za uspostavljanje partnerstva koje je od posebngo značaja. Na ovaj način se između ostalog uklanjaju stereotipi koji postoje o delovanju NVO.Niš).) a u korist građana i privrednika sa teritorije opštine. a na drugoj strani lokalnim samoupravama se omogućava realizacija projekata od značaja za zajednicu. formiranjem Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju (grad Beograd). Pretpostavljam da znate da je to odlična prilika za uspostavljanje poverenja između NVO i lokalne uprave. tehničkih.. osim što mogu da se pohvale »transparentnim načinom trošenja budžetskih sredstava«. potpisivanjem ad-hoc Ugovora o partnerstvu na realizaciji projekata. tokom faze realizacije projekata videće se osposobljenost NVO za samu realizaciju projekata i lokalne samouprave će biti u prilici da pronađu svoje partnere za buduće projekte.. NEVLADINE ORGANIZACIJE U SVETU 9 . Jedan broj lokalnih samouprava svake godine raspisuje konkurse za finansiranje projekata sa kojima konkurišu NVO. Sve je više lokalnih samouprava koje na razne načine insitucionalizuju saradnju sa NVO. 4. Lokalna uprava će tokom faze selekcije podnetih projekata upoznati NVO koje rade na teritoriji opštine. uspostavlja se poverenje. odnosno stanovnike i privrednike sa njihovog područja. Sve je više lokalnih uprava koje raspisuju javne pozive za podnošenje projekata NVO koji će biti finansirani iz budžeta lokalne uprave. Naravno. ali dopunjavajuće uloge. potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa NVO (Gradska opština Medijana. kreiranju javne politike i servisiranju potreba građana.društva. NVO će doći do određenih sredstava za svoje projektne aktivnosti. steći će dodatno iskustvo i uspostaviti saradnju sa lokalnom samoupravom. videće osposobljenost NVO da pišu projekte. Većina izazova sa kojima se susreću i lokalne samouprave i NVO uspešno mogu da se prevaziđu uspostavljanjem partnerstva između lokalne samouprave i NVO.Lokalne uprave na ovaj način. posebno onih koji se finansiraju od strane EU i drugih stranih donatora. realizuju i neke aktivnosti za koje nemaju dovoljno kapaciteta (ljudskih.

u svemu ovome nije sporno da se deo sredstava poreskih obveznika vrati građanima kroz aktivnosti NVO. ali je sporan način na koji se to radi. I u Srbiji postoji slična praksa. čak 18% radi u neprofitnim organizacijama. Prema toj predrasudi. kao njihova kadrovska i infrastrukturna baza. Nezavisnost NVO i njihova autonomija ne određuju se prema izvorima finansiranja. jer u budžetima opština i republike postoje sredstva namenjena za rad NVO. već prema osnivačima organizacije (onima koji njome upravljaju). Jedna od čestih i uobičajenih optužbi te vrste svakako je ona koja sugeriše da NVO često služe za finansiranje političkih stranaka ili. u Holandiji. nije ništa novo da se NVO u razvijenim zemljama dobrim delom finansiraju iz državnih izvora . Država i nevladin sektor. da ne treba da sarađuju. da država iz budžeta finansira aktivnosti udruženja građana i društvenih organizacija. koji pripada sferi civilnog društva stalno sarađuju. smatra se da tada NVO gube svoju samostalnost. tj. Za dokaz se najčešće navodi nekoliko NVO čiji su osnivači i članovi. NVO odlučuje kako će i do koje granice braniti svoju autonomiju. Dakle. 10 . Zabluda o NVO vezana je za predrasudu da država i NVO sektor ne mogu zajedno. Nije ništa neobično i nepoznato u svetu da neke NVO budu bliže ili dalje u odnosu na postojeće državne strukture. Koncept održivog razvoja zasnovan je u modernim društvima na saradnji sva tri sektora: države. a time dobijamo i svi mi kao društvo. ali pod velikim pritiskom. pa i da prokažu. Ove teze su često iznošene u medijima u vidu izjava koje treba da pokažu. Isto tako. i pripadnici političkih stranaka. Netačna je priča kako će nevladine organizacije izgubiti samostalnost ako budu sarađivale sa državom i ako budu primale sredstva iz državnog budžeta. Ako sarađuju. ali i primeri kako su neke NVO prerasle u političke stranke. NVO nikako ne bi trebalo da se bave politikom. pa tako. kako je to nešto nelegalno i nemoralno. više će ljudi imati posao. U optužbama protiv NVO uglavnom se zaboravlja da one ne traže sredstva za sebe. Na pitanju odnosa NVO i političkog delovanja javlja se i predrasuda koja je vezana za delovanje nevladinih organizacija. pak.čak sa 40-60%. od ukupno zaposlenog stanovništva. više će poslova završiti. baš kao ni mnoge NVO. ujedno. Zbog toga šira javnost i nije znala. već za korisne poslove koje žele da urade. Problem sa ovim sredstvima do sada je bio (a to je dobrim delom slučaj i danas) što se ta sredstva dele mimo javnosti i javnih konkursa. Ako NVO budu imale više sredstava.Danas u svetu raste trend profesionalizacije nevladinih organizacija. biznisa i nevladinih organizacija (trećeg sektora). na primer.

Anhajer sa Džon Hopkins univerziteta (Baltimor. sindikatima. neprofitne. po svom osnovnom određenju. Njihova definicija se sastoji od sedam elemenata koji se moraju imati u vidu pri određivanju neke organizacije kao nevladine i neprofitne. ona mora da ispunjava sledeće uslove:3 −da ima bar donekle formalnu. među ostalima i onih što se danas nazivaju udruženjima građana. na osnovu elemenata ove definicije vidimo da su NVO i političke partije identične u većini ovih određenja. SAD). 2007. institucionalizovanu strukturu.5. društvenim pokretima. Da bi se neka organizacija smatrala neprofitnom. što znači da se ona ne bavi politikom kako to rade političke stranke. −da nije komercijalna. Po navedenoj definiciji. RAZLIKE IZMEĐU NEVLADINIH ORGANIZACIJA I POLITIČKIH STRANAKA Kad pokušamo da damo definiciju nevladine organizacije i kad se ona proanalizira. str 12 11 . −da nije primarno politički angažovana. Zbog ovako širokog spektra organizacija koje su nevladinog i neprofitnog karaktera davane su i mnoge definicije šta je to nevladina organizacija. političkim partijama. jedan od važnih elemenata svake NVO jeste i to da nije primarno politički angažovana organizacija. −da ostvaruje neprofitnu distribuciju sredstava. samostalne i nezavisne od države. crkvenim organizacijama i slično. onda vidimo da u okviru pojma nevladinih. −da je osnovana uz dobrovoljnu participaciju građana i dobrovoljna ulaganja. prema ovoj definiciji. a razlikuju se jedino po odnosu prema vlasti. dobrovoljnom. politikom. −da je samosvojna u svom unutrašnjem ustrojstvu. Kojom i kakvom 3 Paunović Žarko Nevladine organizacije Potreba ili zavera. −da je institucionalno odvojena od države. Već iz ove definicije vidi se potreba za određenjem pojma politike u delovanju NVO i smeštanjem NVO u političko polje. I jedne i druge su institucionalizovane organizacije. nevladinom. a među najpotpunijima je ona koju su ponudili Lester Salomon i Helmut K. profesionalnim društvima. neprofitnih organizacija može da se podvede veoma širok spektar različitih društvenih organizacija. tj. kontroli i upravljanju. fondacijama. Dakle. NVO su organizacije koje se ne bave. kao što je to osnovni cilj političkih stranaka. dobrovoljne. ali ipak politički deluje (na sasvim drugačiji način).

U pitanju je. možda je primerenije reći da su one i nepartijske i nedržavne organizacije. politika više nije samo stvar institucija i procedura. srednjeg nivoa i preklapajućih uloga. normalno je da postoje NVO (tj. Samim tim je nerealno tražiti od NVO da budu apolitične. ali. Ovo tumačenje važi samo ako politiku tumačimo u užem značenju. odnose prema politici u užem značenju (vladi. ali i od opšteg interesa. ako je jedan od važnih elemenata svake NVO i to da ona nije primarno politički angažovana organizacija.politikom se bave NVO? Bežanje od politike u užem značenju i bavljenje poslovima koji su od zajedničkog. ako politiku shvatimo kao brigu za zajednicu i opšte dobro. u stvari. već pokušajima uticanja na tu vlast i njenu društvenu kontrolu.org 12 .civilnodrustvo. pa tako dobijaju i ulogu „čuvara javnih i privatnih interesa" i „društvene opozicije". zapravo. U svakom demokratskom društvu građani imaju pravo da se interesuju za političke probleme i da se njima bave kroz različite oblike institucija i organizacija. u suprotnosti sa osnovnim demokratskim postulatima. Dakle. mogu da budu članovi i različitih udruženja. Politika tako razvija i vid „subpolitike". koje se ponekad i preklapaju. Isto tako. istovremeno. bez težnje ka osvajanju vlasti. učlanjuju i organizuju u razne vrste organizacija kako bi ostvarili svoje ciljeve u društvu. već pre svega da se bave rešavanjem raznih društvenih problema i ostvarivanjem interesa i motiva svojih članova. ostaje otvoreno pitanje da li na taj način. briga za zajedničko dobro i usmerenost na političke probleme u društvu (nova vrsta političnosti). Međutim. direktno i indirektno. Pogotovo je to teško postići tamo gde su aktivni članovi NVO ujedno i aktivni članovi neke političke stranke. već ka uticaju na centre političkog odlučivanja. parlamentu). to je. ali se ipak bavi politikom na drugačiji način od političkih stranaka. već pre svega jedan kontinuiran proces u kojem učestvuju različite društvene grupe. onda su NVO neminovno političke organizacije. dovelo je do toga da se NVO smatraju nepolitičkim organizacijama. zbog različitih interesa. koja oblikuje društvo „odozdo". članovi tih organizacija) koje naginju određenim političkim strankama i opcijama4. višestrukih uloga. razvijanje građanskog društva. političkim strankama. ali i političkih stranaka. Dakle. Na ovaj način. Glavni cilj NVO nije da budu društvena opozicija. kroz ovakav politički angažman tzv. NVO pomažu radu političkih stranaka i da li mogu učestvovati u njihovom finansiranju. Kada se govori o NVO. pa tako. onda možemo zaključiti da nevladine organizacije karakteriše težnja za promenama. one nisu usmerene i rukovođene ciljem osvajanja vlasti i borbe za nju. 4 Jer se njihovi članovi dele određene političke stavove i ideje www. građani se. Radi ovih. Kroz angažovanje na ostvarivanju ovih ciljeva one se.

U nekim drugim zemljama. nevladinim organizacijama je. zabranjeno da učestvuju na izborima i da svoja sredstva koriste za izborne kampanje i lobirnja u korist nekog partijskog kandidata. već pomažu ideje i projekte koji doprinose širenju politike dotične stranke kroz razne vrste edukacija. ali osnovna svrha nije da bilo koji deo bilo kog profita ide za privatnu dobit. Upravo zbog toga. razvijena je praksa da političke stranke osnivaju svoje fondacije. privatne volonterske organizacije (PVOs). koje ne finansiraju samu stranku. odnosno namera organizacije da ne pravi profit za provatni dobitak. neprofitne. Moguće je da takva organizacija ustvari pravi profit s vremena na vreme. udruženja građana itd.Non for Profit Organizations) se koristi ka široki termin koji obuhvata sve organizacije koje su poznate kao dobrotvorna društva. Termin .ne-za profit" (Not-for-profit) preferira umesto . takođe. Glavna 13 .ne-profit" da bi se istakao definišući kriterijum. u jednom broju razvijenih zemalja... I I ZAKLJUČAK Termin neprofitne organizacije (NFPO . publikacija i javnih akcija vezanih za određene društvene probleme. građanske društvene (CSOs). nevladine organizacije (NGOs).

u okviru političkog sistema. da bude prihvatljiv za sve koji rade sa. države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese. u velikoj meri. 14 . kancelarija Vrhovnog tužioca. usklađivanja pravnog sistema sa evropskim pravom. Uprkos tome što je postojanje NVO vrlo značajno sa stanovišta formiranja nezavisnog sektora koji nije pod kontrolom države (civilnog društva). sudska vlast. odnosno profita. u javnosti su još uvek nepoznat društveni sektor. i u. u okviru slabo razvijenog civilnog društva slab društveni činilac sa veoma nepovoljnim statusom u pogledu daljeg razvoja. ali i ne mora. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju i da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. Kao što se vidi prostor za saradnju i za unapređenje zajedničkih interesa je veoma širok. udruženja građana. komisija za ljudska prava. kao i od usvajanja novih kulturnih i vrednosnih obrazaca. uređene države. NVO nemaju neki značajniji uticaj (državni organi i političke partije ih ne prihvataju ili ne uvažavaju dovoljno. organizacija i pojedinaca locirana između porodice. Jedna korisna definicija civilnog društva je da je ono “Sfera institucija. lokalna vlast. Samim tim. zakonodavna vlast. One su ostale. Osnovna podela udruženja građana je na organizacije za uzajamnu pomoć (koje formiraju građani i čiji su oni članovi i na bazi toga ostvaruju određene koristi). Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje.” Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik. ombudsman (javni advokat). Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su: izborna komisija. a u Srbiji još uvek nema ni dovoljno svesti o neophodnosti razvoja civilnog društva i podrške koju bi država trebalo da mu da. Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su: izvršna vlast. NVO ne mogu da ostvare neki značajniji uticaj na ukupne društvene promene. a i u procesu donošenja političkih i krupnih društvenih odluka nemaju značajnije mogućnosti uticaja). mediji. organizacijama civilnog društva. politička kultura je nepovoljna za njihov razvoj. iako relativno brojne.razlikujuća karakteristika između neprofitnih i profitnih organizacija je u tome da su prve vođene principom ne-distribucije dohotka. kancelarija glavnog revizora. i dalje će zavisiti od međunarodne podrške. Dalji razvoj civilnog društva i jačanje nevladinog sektora. berza univerzitet. Tako. a bez toga nema moderne. komisija za borbu protiv korupcije. On može. a u nekim oblastima i znatno razvijene.

2006 15 . Beograd. uredili (2004). Paunović Žarko Nevladine organizacije Potreba ili zavera Istraživačkoizdavački centar Beograd. Istraživanje NVO sektor u Srbiji. Beograd. Građanske inicijative. Međunarodni centar za neprofitno pravo. Građanske inicijative. Mreža . Dragan Golubović. 2. III LITERATURA 1. Beograd. 4. Građanske inicijative. Beograd. 3. Centar za razvoj neprofitnog sektora. i pretenderi (pretvarači). 2007. Žarko Paunović. Saradnja vlade i nevladinog sektora.organizacije od opšteg (javnog) interesa (koje formiraju građani u nameri da pomognu drugim grupama građana koji nisu nužno njihovi članovi). 2005.vanredno izdanje. Neprofitni sektor i neprofitne organizacije. Tomić Milan.

civilnodrustvo.found. 6. Civilno društvo i demokratija.org − http://www. Beograd. Nevladine organizacije.charities.5. Ineternet sajtovi: − http://www. Službeni glasnik Srbije. Građanske inicijative. Jugoslovensko udruženje za političke nauke.org/ − http://www. Beograd. Žarko Paunović (2006). 7.org/ 16 .ford.org − http://www. Čigoja štampa. Vukašin Pavlović (2005).cof. Fakultet političkih nauka.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->