P. 1
Matematicki Prirucnik Za Inzenjere i Studente

Matematicki Prirucnik Za Inzenjere i Studente

|Views: 755|Likes:
Published by AdisRami

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: AdisRami on Jan 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2014

pdf

text

original

NASLOV ORIGINALA

H. H. &POHWTEAH II 1<'. A. CEMEH,lVIEB

I. N. BRONSTEJN - K. A. SEMENDJAJEV

en PA_B O'q H If K

no

MATEMATHKE

MATEMATICKI PRIRUCNIK

J],JlJl l1H,}!(fHE~OB

11 Y4Al.Ll..l1XCJl BTYJOB

ZA INZENJERE 1 STUDENTE

113da"ue oCB;Qmo.f cmeoeomunuoe

rocYJIA PCTIlEHHOE 113ilATEjTb<:T1lO 'l>lllt·!KO·MATEMATI1'iECKOJ1 1U'l J EPA'fY Pbl Moe ••• 1961.

PREVELl S RUSKOG

Z. VISTRICKA - L UREMOVIC

REDAI<TOR HRVATSKOSRPSKOGA rZDANJA PROF. DR INO. D. BLANUSA

pravi clan Jugoslavenske akadernije znanosti i umjetnosti

TEHNICKA KNJIGA

ZAGREB 1964

PREDGOVOR HRVATSKOSRPSKOM IZDANJU

Matematicki prirucnik I. N. Bronstejna i K. A. Semendjajeva poznat ie ne samo u Sovietskom Savezu gdje je daiivio 9 izdanja flP.trO je i kOO nas naisao na vrlo povoljan odaziv kod strucnjako i studenaia kojima su potrebna visa matematicka sredstva, Molen broj kod TUJS raspoloiivth primjeraka ruskog izdanja kao i jezicne teSkoce prijeei/i SII do korist, koiu moie pruiiti to vrijedno djelo, dode do punog izrazaja. Zato je zacijelo bila zasluina inicikuiva Tehnicke knjige u Zagrebu da taj prirucnlk: ucini pristupaenim litateljima kojima je materinski jezik hrvatskosrpssci.

Naialost na 10m jezlku postoje dviie, u mnogome razlicite, matematieke terminologlje koje su se razvile U okviru historijski uvjetovanih prllika. Prijevod ie tzraden U onoj terminolog lji koja je uobtcajena u SRH, napose na SveliCilistu u Zagrebu, no sigurno je da ce se lim leks/om sasvim lako posluziti i oni koit sa navikli no terminologiju upotrebljavanu, recimo, no Univerzitetu u Beogradu. Doduse, svaki je nos strucnjak navikao na jednu od tih dviju terminologija, ali se bez teskoca snalazi i u drugoj.

Prj redigiranju prljevoda ispravljene su neke manie greske. napose au korigirane dvije alike na kojima ie Arhimedova zavojnlca bila neispravno prikazana.

Vjerujem cia ie ovaj spretno sastavljeni prirudnik s bogatim i dobra odobranim sadrtajem iz podrucja vise matematike i numericke analize hili velika pomoe onima koji se matematikom slu1e i anima koji je iele naaciti.

D. Blanuia

NATISNILA TlSKARNA tzp LJUDSKA PRAVICA, LJUBLJANA

IZ PREDGOVORA PRVOM RUSKOM IZDANJU

SADRZAJ

Zodaca koju smo postal/iii - da u maJom volumenu prirucnika sazeto damo osnove maiematike, potrebne inzenjerima i studentima pri stutliju i u praksi - hila je veoma teska. U ze£1i da knjiga bude saieta, trudilt smo se da prirutnik bude razumljiv; prikladan pri koristenju i po moguenosti matemaucki eg-zaktan (toliko koliko je malemalitka egzaktnost potrebna inienjerima).

Treba imatl na umu da avo nije udibenik: ni repetitorij udibenika, vee prirucnik; Prema tome u njemu nema sistematienosti koju mora imasi udibenik, Cflavea ne treba iznenaditi da je npr. l'Hospitalovo pravilo uvrsteno u poglavlje 0 racunanju limesa; a ovo je u glavi »Uvod u analizu« smjesteno ispred pojma 0 derivacijt, dok su osnovi gama-/unkcije u glavi »Algebra« neposredno nakon pojma [aktorijela. Takvih »nesistematiiikih« mjesta ima u prirucniku mnogo, Znto, ako fila/ac zeli nesto potraiiti, neka se onda ne slufi samo poglavljima navedenim u sadriaju, nego i abecednim kazalom na Icraju priruiinika.

Ako je u tekstu neko pitanje samo naceto, a na drugom je mjestu prirucnika obradeno opiimije, onda je to mjesto oznaceno stranicom a zagradama. ..

Matematicke oznake

•••• ." •••••••• , ••••••• 1 "'

Grcki alfabet

• .. .. .. .. • .. • .. .. ... • .. • • •• ~ • p ..... 'I' ....... " • III .. I 'iI •• to ......

PR VI DI0 TABLICE I GRAFOVI

I. Tablice

A. Tablice osnovnih (elementarnih) funkcija

1. Neke konstante koje nam cesto trebaju .

2. Kvadrati, kubi, korijeni , .

3. Pot~Dcij~ cijelih brojeva od n = 1 do n = 100 .

4. Reciprocne vriiednosti , .

5. Faktorijeli i njihove reciprocne vrijednosti .

6. Neke potencije brojeva 2, 3 i 5 .

7. Dekadski logarirmi .

8. Antilogaritmi .

9. Prirodne v~!jednos~l trigonometrijsklh funkcija .

1 D. Eksponencijalne, hiperbolne i trigonometrijske funkcije

11. E~spon~ncija1ne funkcije (za x od J ,6 do 10,0) .

12. Prirodni Iogaritmi .

13. Opse~ kruga s promjerom d , .

14. Povrsina kruga s prornierom d .

15. Elernenti kruznog segmenta .

] 6. Preracunavanje stupnja u radijane. . .

17. Prop.orcionalni dijelovi .

18. TabJJC3 za kvadratnu interpoJaciju .. , .

B. Tablice specijalnih funkcija .

19. Gama-funkcija .......................••....•..•.

20. Besselove (cilindricne) funkciie .......••...........

21. Le,gendreovi poJinomi (kugline funkcije) ...........•

22. EJ'pticki integrali '" ..

.............. ~ . . . .. .. .. .

23. Integral vieroiatnosti .......................•.....

I. Bronstejn K. Semendjojev

J Z PREDGOVORA TRECEM RUSKOM IZDANJU

Za treee je izdanje bio gotovo iznova napisan IV dio »Osnovl matematiike analize«, a mnoge SU nadopune unesene i u drugim poglavljima. Ispravljene sa primijeeene pogreske i nedostaci ...

Poglavlja 8 do 10, glave »Diferencijalne jednadibe« (rubni problemi i jednadibe s parcijalnim derivacijama), uglavnom je napisao M. P. Sura-Bum ...

I, Bronstein K. Semendjajev

J4 18

21 2] 22 44 46 48 49 51 .53 55 S9 63 65 69 71 73 7S 79 Xl

82 82 83 85 86 88

8

SADRtAJ

n. Grafovi

A. Elernentarne funkcije .

1. Polinomi .

2. RazIomljene racionalne funkcije .

3. Iracionalne funkcije .

4. Eksponcncijalne i logaritamske funkcije .

S. Trigonometrijske funkcije .

6. Ciklometrijske funkcije , .

7. Hiperbolne funkcije .

8. Area-funkcije , " .

B. Vafnije krivulje .

9. Krivulje treceg reda .

10. Krivulje cetvrtog reda .

11. Cikloide .

12. Zavoinice (spirale) .

13. Neke druge krivulje .

DRUGI DIO ELEMENTARNA MATEMATlKA

L Pravila priblimog raeunaoja

1. Pribliino racunanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

2. Priblizne formule , '. .. . . .. . . .. .. 132

3. Logaritamsko racunalo 132

11. AJgebra

A. Identicke pretvorbe , , ,............... 141

1. Osnovni pojmovi ,............................ 141

2. Cijeli racionalni izrazi . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . 142

3. Razlomljeni racionalni izrazi , , . . . . . . . . . . . . . . 144

4. Iracionalni izrazi; pretvaranje potencija i korijena 147

S. Eksponencijalni j logaritamski izrazi 149

B. Jednadzbe 152

6. Pretvaranje algebarskih jednadzbi U normalni oblik .. 152

7. JednadZbe prvog, drugog, treceg i cetvrtog stupnja . . . 154

8. Jednadzbe n-tog stupnia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

9. Transcendentne jednadzbe . . .. . . .. . .. . . .. . .. . . . . .. 161

10. Detenninante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

11. Riesavan]e sistema linearnih jednad!bi 168

12. Sistemi jednadzbi visega stupnja .. . . . . . . • • . . . . . . . . . 175

90 90 93 98

100 105 108 109 111

112 112 114 119 123 126

SAORt.4J 9

C. Dopunske glave algebre 176

13. Nejednadzbe :. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

14. ~ogresije. konaeni redovi i srednje vrijednosti (sre-

dille) ,..,... 181

15. Faktorijela i gama-funkcija , 183

16. Kompleksije 185

17. Binomni teorem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

m. Geometrija

A. Planimetrija '" " . .. . . . .. 188

1. Likovi ,........ 188

B. Stereometrija 194

2. Pravci i ravnine u prostoru 194

3. Prostorni uglovi . . . .. . . . . . . .. . 194

4. Uglasta tijela ili poliedri , . 195

5. Obla tijeJa .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

IV. Trigonometrija

A. Ravninska trigonometrija ..............•.... ,........ 204

1. Trigonometrijske funkclje 204

2. Osnovne trigonometrijske formule . . . . . . . .. 207

3. Sinusne velieine ,.. 210

4. Rjesavanje trokuta ,.......... 212

5. Ciklometrijske funkcije (inverzne trigonometrjjske

funkcije) ill arkus-funkcije 215

B. Sferna trigonometrija 218

6. Geometrija na kugli (sferi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 218

7. Rjesavanje sfernih trokuta 219

C. HiperboIna trigonometrija 221

8. Hiperbolne funkcije 221

9. Osnovne formule hiperbolne trigonometrije 221

10. Inverzne hiperbolne funkcije 224

11. Geornetriisko odredivanje hiperbolnih funkcija 225

TREeI DIO

ANALlTlCKA I DIFERENCIJALNA GEOMETRlJA L Analiticka geometrlja

A. Geometrija u ravnini :....... 226

1. Osnovni pojmovi i formule ,.............. 226

2. Pravac 230

10

SADRW

11

3. Krufnica . . . . . . . . . . .. 233

4. Elipsa 235

5. Hiperbola 237

6. Parabola 240

7. Krivulje drugog recta (cunjosjecnice) 242

B. Geometrija u prostoru .. . ... .. . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . .. 246

8. Osnovni pojrnovi i formuJe 246

9. Ravnina i pravac u prostoru . . . .. 252

10. Plohe drugog reda (normalne jednadzbe) 260

11. Plohe drugog reda (opca teorija) 264

5. Neizmjemo male velicine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 320

6. Neprekinutost i prekinutost funkcija 321

7. Funkcije od vise varijabli ' .. . .. 326

8. Redovi broieva 335

9. Redovi funkcija .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

II. Diferencijalna geometrija

A. Ravninske krivulje ...•.............................. 266

1. NaCini definiranja krivulja . .. . . .. . . . . . . . .. . . .. . . .. 266

2. Lokalni elementi krivulje 267

3. Osobite tacke •....... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 274

4. Asimptote ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 279

5. Opce ispitivanje krivulje iz njezine jednadzbe . . . .. 280

6. Evolute i evolvente 282

7. Ovojnice porodice krivulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 283

B. Prostome krivulie . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 285

8. Nacini definicije krivulja 285

9. Popratni trobrid 285

10. Zakrivljenost i torzija 289

C. Plohe 292

II. Nacini definicije ploha 292

12. Tangenciialna ravnina i normala 293

] 3. Linijski element plohe 296

14. Zakrivljenost plohe 297

15. Praveaste i razmotljive plohe .. . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. 301

16. Geodetske linije na plobi 301

11. Diferencijalni raeun

1. Osnovni pojmovi . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . ... . .. .. . . .. 347

2. Tehnika diferenciranja _ _ . . . . . . . . . . . 352

3. Zamjena varijabJi u diferencijalnim izrazima 361

4. Osnovni teoremi diferencijalnog raeuna 363

5. Odredivanje maksimuma i minimuma 367

6. Razvoj funkcija u redove potencija .•.•........... : 371

CETVRTI DIO

OSNOVI MATEMATICKE ANALIZE

m. Integralni racon

A. Neodredeni integrali 383

1. Osnovni pojmovi i teoremi 383

2. Opca pravila integriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 385

3. Integriranje racionalnih funkcija .. , . . . . . . . . . . . . . . . . 388

4. Integriranje iracionalnih funkcija 394

5. Integriranje trigonometrijskih funkcija 398

6. Integriranje drugih lranscendentnih funkcija 401

7. Tablica neodredenih integrala 401

B. Odredeni 'integrali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 449

8. Osnovni pojmovi i teoremi 449

9. Izracunavanje odredenih integrala 453

10. PdmjeD;a. odrede~ integrala _ .. ,. .. . . .. 459

1l. Nepravi integrali 465

12. Integrali ovisni 0 parametru 472

13. Tablica nekih odredenih integrala _ .. .. 474

C. Krivuljni, visestruki i plosni integrali 479

14. Krivuljni integrali prvog tipa .;................... 480

15. Krivuljni integrali drugog tipa 482

16. Dvostruld i trostruki integrali 488

17. Izracunavanje visestrukih integrala 490

18. Primjena visestrukih integrala .. .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . 497

19. Plosni integrali prvog tipa 499

20. Plosni integrali drugog tipa 501

21. Formule Stokesa, Greena i Ostrogradskog-Gaussa . • • 505

I. Uvod u analizu

1. Realni brojevi ,.................. 302

2. Nizovi i niihovi limesi .,......................... 304

3. Funkcije jedne variiab'e _ . . . . . . . . .. 307

4. Limes funkcije •........•...................••... 31'4

12

13

IV. Dffereocljaloe jednadfbe

1. OpCi pojmovi 507

A. Obitne diferencijalne jednadzbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 508

2. JednadZbeprvog~ 508

3. JednadZbe meg reda i sistemi jednadzbi . . . . . . . . . . .. 521

4. Rje§a,:anje lin~ diferencijalnih jednadzbi s kon-

stantoun koeficijentima 526

5. Sistemi linearnih diferencijalnih jednadzbi s konstant-

nim koeficijentima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 529

6. Operatorska metoda rjesavanja obicnih diferencijalnih

jednadzbi 533

7. Linearne jednadzbe drugog reda •... . . . . . . . . . .. 539

8. Rubni problemi 545

B. Parciialne diferencijalne jednadzbe 548

9. Jednadzbe prvog reda .. . . . . .. . . . . . . . . .. 548

10. Linearne jednadzbe drugog reda . . . . . . . . . . . . . . . . 555

B. Teorija poJja ,....... 615

6. Skalarno polje 615

7. Vektorsko polje '" " . .. 618

8. Gradijent ,. 622

9. Krivuljni integral i potencijal u vektorskom polju . . .. 624

10. Plo~ni integrali , . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 627

11. Prostorno deriviranje 629

12. Divergencija vektorskog polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 630

13. Rotacija vektorskog polja .,...................... 630

14. Operatori V (Hamiltonov), CaY') i .:l (Laplaceov) . . . .. 632

15. Integralni teoremi 634

16. Bezvrtlozna i solenoidalna vektorska polja .. . . . . . . .. 635

17. Laplaceova i Poissonova jednadzba . .. 637

m. Fourierovi redovi (harmonijska analiza)

1. Opca pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 639

2. Tablica nekih razvoja u Fourierov red 645

3. Priblifua harmonijska analiza 649

PET! 010 DOPUNSKA POGLA VLJA ANALIZE

SESTI DIO OBRADA OPA2A.NJA

I. Kompleksni brojevi i funkcije kompleksne varijable

1. Osnovni poirnovi 575

2. Algebarske operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577

3. Elementame transcendentne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . 580

4. JednadZbe krivulia u kompleks nom obliku . . . . . . . . . . 585

5. Funkcije kompleksnih varijabli . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 588

6. Jednostavnija konformna presllkavaoja . . . . . . . . . . . . . 594

7. Integrali u kompleksnom podrucju 596

8. Razvoj analitiekih funkcija u redove potenciia 599

I. Osnovi teorije vjerojatnosti i teorfja pogreSaka

1. Teorija vierojatnosti 653

2. Teorija pogresaka 657

D. Empirijske formule i interpolacija

1. Priblizno predocivanje funkcionalne zavisnosti 664-

2. Parabolna interpolacija 667

3. Postavljanje ernpirijskih formula 673

Abecedno kazalo 681

II. Vektorski racun

A. Vektorska algebra i vektorske funkcije skalara . . . . . . . . .. 603 I. Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 603

2. Mnofenje vektora 606

3. Kovarijantne i kontravarijantne koordinate vektora .. 612

4. Geometrijske primjene vektorske algebre 613

5. Vektorska funkcija skalarne varijable ,... 614

=

=

<

>

. iii x

:ili-

a'" V

Jg

In

( ), [], { }

1 II .,~.

'n°

MATEMATICKE OZNAKE

L ODNOSI VELlCINA jed n ako

identicno jednako nejednako

prib lizno jednako manje

vece

manje ili jednako vece iii jednako

11. ALGEBRA apsolutna vrijednost broja a (PIllS) - zbrajanje

(minus) - oduzirnanje

mnozenje, na primjer: a . b i a x b; znak za mno-

zenle cesto ispustamo, na primjer: ab .

dijeljenje (a : b i 6)

ana m

kvadratni korijen, na primier: Va

n-ti korijen, na primjer: 'j;ti

logaritam za bazu b, na primjer: 5 = loS:! 32

(str, 149)

logaritam za bam 10, na primjer: 2 = IglOO

(str. 150) prirodni logaritam, na primier: 1 = In e (str. 150) zagrade (poredaj matematickih operacija) faktorijela, na primier: a!, 6! = 1 ·2·3 ·4· 5 . • 6 = 720 (str. 183)

r

sin cos tg ctg

sc

C$C

Arc sin Arc cos Arc tg Arc ctg

arcsin arc cos arc tg arc ctg

sh

ch

th

cth 5ch csch

Ar sh Arch Arth Arcth

• U zagradarna su navedene stranice prirucnika Oil kojima su razjasnjeni odgovarajuci pojrnovi,

MATEMATICKB OZNAKB

15

m. GEOMETRJJA

okomito paralelno

jednako i paralelno

slicno, na primjer: b ABC,...., b. DEF trokut

kut (ponekad 1::), na primjer: L ABC, ~ ABC luk, na primjer: AD

stupanj

minuta sekunda

} kutni iii lucni

na primjer: 32"14'1l",5

IV. TRIGONOMETR.IJA, HIPERBOLNE FUNKClJE

sinus I

kosinus

tangens

kotangens (str. 204)

sekans

kosekans

arkus-sinus arkus-kosinus ark us-tangens arkus-kotangens

} (SIc. 214)

glavna vrijednost arkus-sinusa }

glavna vrijednost arkus-kosinusa (str.

glavna vrijednost arkus-tangensa 214-215)

glavna vrijednost arkus-kotangensa

hiperbolni sinus

hiperbolni kosin us

hiperbolni tangens

hiperbolni kotangens (str, 221-222)

hiperbolni sekans

biperbolni kosekans

area-sinus hiperbolni }

area-kosinus hiperbolni

area-tangens hiperbolni area-kotangens hiperbolni

(str. 223-224)

16

coost

TC = 3,14159.:.

e = 2,71828 .

C :--0 0,57722 .

lim

n ~

....

i'l

10. <p 0

~

d

a; d, itd.

....... a •••

, , ,

I, r: I"

.(. xxs xs

iii

3 82 3.~· 8x2'

s

h

V. OZNAKE KONSTANTI staina velieina (konstanta)

odnos opsega krubtice i promjera (str. 192)

baza prirodnih logaritama (str. 317) Eulerova konstaota (str. 317)

L!

s V

S r

J J S

VL MATEMA nCKA ANALIZA limes (str. 305, 314) I na prirnjer

ten k... lim (1 + _1.) N_ e

beskonacno N -+ QO N

suma

; (nekadj) R («)

1 (a)

I a i

arg a

a

suma u kojoj se i mijenja od J do n oznaka funkcije, na primjer: y "-' I(x),

u = cp (x, y, z)

prirast, na prirnjer: tu

diferenciial, na primjer: dx (str. 349)

Ln

;;, b, ~ }

ili a, b, c

aO

parcijaIni diferencijal, na primjer: d.JI (str. 350)

} oznake uzaslopnih derivacija funkcije jedne varijable: na primjer za funkciju y ~ !(~? :j'(x).

I"(x),f"'(x), [lV(x), y', v", v'", ylV, y, v, y

(str, 347,351)

d. .. } dy d2y

prva en~acIJ~, na primjer: - - itd.

druga denvacIJa· dx' dr

znak za derivaciju (operator deriviranja)

na prirnjer ; Dy = r, Dlly = v" itd. (str. 347, 351)

) parijalne derivacije, na primjer: aj (J2J .

(f f '(u) - a- - ltd. (str, 348,352)

_ _ JC • ax' x2

3x3y

i, I, k

I a I i\i a

a = b I

'a -1- b

a-b

ea ab

a x b iii [ab] abc-, a (b x c)

integral (str. 384)

odredeni integral od donie granice a do gornje granice b (str. 450)

krivuljniintegral uzet po odsjecku Ki po projekciji odsjecka K (str. 480, 482)

v

~ grad

M~TEWTICKB OZNAKE

17

integral po povrsini S, po volumenu V (str 489 4~ . ,

dvostruki integral}

trostruki integral (str. 489, 490)

VD. KOMPLEKSNI BROJEVI imaginarna jedinica (i2 = -1) (str. 575) realni dio broia a (str. 575)

imaginarni dio broja a (str, 575)

modul a (str. 576)

argument a (str. 576)

konjugirano kompleksni broj a, npr.: a = 2 + 3i; a = 2 - 3; (str. 577)

Iogaritam (prirodni) kompleksnog broja (str. 582)

VTIi. VEKTORSKIRACUN

oznaka vektora (str. 603)

jedinicni vektor istog smjera kao i vektor a (str.

k dl .. di 'x..: 604) oar matnt Je mi .... w vektor za pravokutni ko-

ordinatni sistem

dufina (apsolutna vrijednost) vektora a (SIT. 604)

vektorska jednadzba I

zbrajaojevektora (str. 604)

oduzirnanje vektora

mnozenje skalara s vektorom (str. 604)

. skalarno mnozenje vektora (str. 606)

vektorsko mnozenje vektora (str, 607)

rnjesoviti produkt triju vektora (str. 608) koordinate vektora a u Descartesovom sistemu (str, 605)

Hamiltonov diferencijalni operator (onabla«) (str. 632)

Laplaceov operator (str. 634)

gradijent skalarnog polja (grad q> = V(Jl) (str. 622)

;).Iatematicki pl'h'ucnik .... 2

18

div

rot

au ac

MATEMA11CKB OZNAKE

divergencija vektorskog polja (div V = VV) (str.630)

rotacija vektorskog polja (rot V = 'V X V) (str. 630)

derivacija skalarnog polja u smjeru c (str. 622)

PR VI DIO TABLICE I GRAFOVI

T. TABLICE

GROO ALFABET
A IX. alfa I t jota P p rho
B ~ beta K x kapa Z o"c; sigma
r y gama A A lambda T T tau
6 8 delta M!.L mi r \) ipsilon
B c: epsilon N v ni 4> (j) fi
Z ~ zeta ..... ~ ksi X X hi
.::.
H'1J eta 0 o ornikron o/~ psi
0{} theta n " pi Dw omega Interpolacija. Vecina daIje odstampanih tablica daje vrijednosti funkcija s cetiri znacaine znamenke za vrijed.nosti troznamenkastih argumenata, U slueaju, kada je argumenat zadan s vecom raenoscu, a trazenu vrijednost funkcije ne mozemo naci neposredno iz tablica, treba izvrsiti interpolaciju. Najjednostavnija je linearna interpolacija, pri kojoj dopustamo da je prirast funkcije propercionalan prirastu argumenta, Aka zadana vrijednost argumenta x le1i izmedu tablienih vrijednosti Xo i Xl = Xo + h, kojirna odgovaraju vrijednosti funkcija Yo = f(xo) i Yl = l(xl) = Yo + 6, tada dobivamo

x-Xo

I(x) = !(Xo) + h 11.

Interpolacijsku korekturu x h ~ ~ rnozemo Iako izracunati pomocu tablice proporcionalnih dijelova na str. 79 i 80, a takoder i iste tablice koja je prilozena prirucniku. Te tablice daju produkte 11 (od 11 do 90) sa 0,1, 0,2, ... 0,9.

Primjeri: 1) 1,675421 U tablicama (str. 25) nalazimo: 1,672 = = 2,789; 1,682 = 2,822; A = 33*. Iz tablice proporcionalnih dijelova: 0,5' 33 = 16,5; 0,04' 33 =-- 1,3;

x-xo .

h A = 16,5 + 1,3 ;:;:,; 18; 1,67542=2,807.

2) tg 79°24'1 U tablicama (str. 58 i 80) nalazimo: tg 79°20' = = 5,309; tg 79°30' = 5,396; a = 87; 0,4. 87 ~ 35, tg 79°24' = = 5,344.

Pogreska Iinearne interpolacije ne prelazijedinicu reda posljednje znacajne znamenke, samo ako se dvije susjedne diferencije I1IJ i A.1 ne razlikuju za vise od 4 jedinice (posljednie znamenke).

• Razliku Il i korekciju obitno iZTaUvamo u jedinicama mjesne vrijednosti posljednje znacBjne znamenke, ne pripisujucl decimalni zarez, ni null: ispred njc.

20

TABLlCB

TABLIC'S

21

Ako ta] uvjet nije ispunjen (kao npr, u tablici tg x pri x > 80", str. 58) moramo se posluziti slozeniiim interpolacijskirn formulama. U vecini slucajeva zadovoljava kvadratna interpolacija po Besselu:

I(x) = J(xo} + k/).o - k1(tJ.1 - tJ._J,

A. TABLICE OSNOVNIH (ELEMENTARNlH) FUNKCIJA 1. NEKE KONSTANTE KOJE NAM CEsTO TREBAJU

gdje je

k_x-xo k_k(l-k).

- h ,a 1- 4 •

velicinu k1. nalazimo u tablici na str, 8].

Primjer: Treba naci tg 85"33' (tablica na str, 58). Nademo (h = = 10'): k = 0,3, kl = 0,052; korektura je jednaka

0,3 . 491 - 0,052 . 75 :::;: 143; tg 85<>33' = 12,849.

X-I =xo-h Xo

Xl = Xo + h X2 = Xo + 2h

Velifua I .. I 19 rI I Ve!icjna I n i Ig ..
71" 3,[4[593 0,49715 1 ~ 7> 0,318310 J ,50~1:l5
2 'It 6,'283[85 0,79818 1,271" 0,159155 1,'20182
3Tt' 9,424778 0,974'27 Lim o,106I03 1,02573
~n: Ill,566371 1,09921 1 : 41t: 0,079577 2,90079
'It,2 1,570796 0,19612 Z: 71" 0,636620 1,80388
rt : 3 I,O·n198 0,0!lOO3 3:", 0,954930 1,97997
71":4 0,785398 1,89509 4: 1t 1,'273'240 0,10491
rc:6 - 6, 1t
O,5!.l!599 1,,1900 1,9°9859 0,28100
7t": 180 (= 1°) 0,017453 2,'24188 180·: 1': 57°,!.l9S780 1,75812
71" :l (I BOO (,.,. 1 ') O,ooOiZ91 4,4i373 10 800' ~ 1t 3437'.74-68 3,~3627
In' :648 000 (= I") 0,000005 6,68557 64800()": 7t" 206264-",81 5,31.143
n' 9,869604- 0,99430 I: It" 0,101 :\21 1,00570
~ 0,24857 Vl:7I" 0,56'1:1 90 -
1,772454- 1,75143
V2l't" !2,~066'2a 0,39909 Vl:2n: 0,398942 1,60091
y;;;z 1,25331~ 0,09806 J/Z";7I" 0,797885 -
1,90194-
3 _ 3
V1t 1,45459'2 0,165711 ~ 0,6811.784- 1,83428
3 3 __
]1471",3 I,6U99'l1 0,20736 V3:4l't' 0,620350 1,79iZ64
e 2,718282 0. 434!.l9 1: e 0,367879 1,56571
e1 7,389056 0,86859 1: B" -
0,135335 1,13141
y; 1,648721 0,'21715 Yl:e 0,606531 - 1,78285
3,- " -
Jle 1,395612 0,14476 Yl:e 0.716532 1,85524-
iIt'2 4-,810477 0,68219 e-1t:!I' 0,207880 -
1,31781
e'lt 23,14°693 1,36438 e-TC 0,043214 2,63562
elIlt 535,491656 2,7'2875 e-2-n 0,001867 -
3,27125
C .. 0,577216 1,76134 ln1t 1,144730 0,05870
M= !ge 0.434294- 1,63778 1: M =lnlO 2.302585 0,362:Z2
g •• g,al 0,99167 l:g O,l()I94 1,00833
r 96.:Z36 1 1,98334- 1; 2g 0,050966 2,70730
V; I 3,13209 0,49583 7I"Vg 9,83976 O,99'2g8
V2e 4.4'2945 0.64635 1t ~12; 13,91552 1,14350 x tg x 11
85°20' 12,251 455
85°30' 12,706 491
85°40' 13,197 530
85°50' 13,727 • C je Eulerova konstanta, vidi na str. 317.

. •• g [e ubrzanje sile tete u m{sl; ovdje [e dana zaokruzena vrijednOSl g :za mvo mora i 45 do 50° zemljtne geografske §irinc.

22

TABLJCE

XVADRATJ. XUBI. XORIJENl

.23

2. KVADRATI, HUBI, KORIJENI OBJASNJENJA TABLICE

Pomocu tablice na str. 24 do 43 mozerno naci kva drate, kube, k vadratne i kubne korijene na cetiri znacajne znamenke. Za argumente n izmedu 1 i 10, velicine n2 j n3 nalazimo neposredno u tablicama ako su vrijednosti argumenta dane s tri znacajne znamenke, Na primjer: 1,792 = 3,204 (str. 25). Ako je vrijednost argumenta zadana sa viSe od tri znaeajne znamenke, moramo prirnijeniti interpolaciju (vidi str. 19). Za tu tablicu greJka lineame interpolaciie nigdje ne prelazi jednu jedinicu posljednje znamenke,

Kada trazimo n2 i if za n > 10 i n < 1 treba imati na umu da se kod povecanja broja n l()k puta broj n't. povecava 1011\ ~ 10311: puta, tj. kada decimalni zarez u n premjestimo za k mjesta na desno, kod n2 treba ga premjestiti za 2k, kod rr za 3k na desno. Pri tome, broju uzetom iz tablice pripisemo po potrebi nule s desne iii s lijeve strane, Na primjer: O,179l1 = 0,03204; 179' = 5735000*.

Kvadrntne korijene brojeva n izmedu 1 i 100 mozemo naci u tablicama [primjenom linearne interpolacije (str. 19)], a za neki drugi n po ovirn pravilima:

1) Radikand podijelimo u grupe po dvije znarnenke na jednu i drugu stranu od decirnalnog zareza, 2) Ovisno 0 tome da li prva grupa s lijeve stranc, koja se ne sastoji od nula, ima jed n u iii d vije znacajne znamenke, vrijednost korijena nademo u koloni

lin ili V10n. 3) Nadeno] vrijednosti korijena odredimo rnjesto decimalnog zareza prema pravilu: koliko grupa ima radikand lijevo od decimalnog zareza, toliko znamenaka ima korijen priie decimalnog zareza, odnosno, za radikand manji od I, koliko grupa nula ima desno od decimalnog zareza, toliko nula irna korijen iza decimalnog zareza.

Primjer: 1) V23,9 = 4,889; 2) VO,oojo2139 = 0,01546;

3) Y23190IOO = 488,9; 4) ~'0:0013 = 0,05477. (U posljednjem primjeru treba u mislima radikandu dodati jos jednu nulu, da se posljednja

grupa popuni; zato korijen treba traziti u koloni J!lOn.)

Kuboe korijeoe za brojeve n izmedu 1 i 1000 mozemo Dati neposredno iz tablica (8 primjenom linearne interpolacije) a za neki drugi n po ovim pravilima:

1) Radikand podijelimo u grupe po tri znamenke na obje strane od decimalnog zareza, 2) Ovisno 0 tome da li prva grupa

I lijeve strane koja se ne sastoii od nula ima jednu, d vije ill t ri znaeajne znamenke, vrijednost korijena nademo u koloni ! 'ii J ~ 3 tn,

, I~n ill V1OOn. 3~ Nadenoj vrijednosti korijena odredimo poloza] decimalnog zareza jednako kao i za kvadratni koriien.

1

Primjeri: 1) V23,9 = 2,880*;

3) VO,OOO1002139 = 0,01337;

3 __

2) V2391000 = 62,06;

3

4) VO,OOOI3 = 0,06694;

3

5) YO,03 = 0,3107.

(U posljednja dva primjera treba u mislima radikandu dodati jo§ dvije odnosno jednu nulu.)

• Nulu na kraju treba zadrzat], jer [e ona znacajna znamenka (vidi str. llS) i karakterillra ~nost dobivene vrijednosti korijena.

• Bolje je pisati 17~ "" 5.735 . 10', kako bi izbjesli npotrebu nula kao zamjenn za nepoznate znamenke (tacno 179" = 5735339).

24

TABUCB

KVADRAn. KUlIl. KOJU1ENI

25

Kvadrati kubi kvadratni kubn! korijenJ

I I Yn I YlD .. ( Vn 3_ 3
" n' ~ , VIOl:! V 100 ..
: I
1.45 2,102 3,049 1,204- 3,808 1,132 2,438 5,254
1,46 2,132 3,IHt 1,!w6 3,8:21 1,134 2,444 5,266
1.47 2,I6r 3,177 1,:ll2 3,834- I,I37 2,450 ';.278
I,~ 2,190 3,242 r,:U7 3,147 1,140 2,455 5,290
1,49 2.220 3.3°6 1.2!lI 3,860 1,142 2,46r 5,301
:1.50 2,250 3,375 1,225 3,873 1,145 2,466 5.313
1,51 2,2UO ::1,443 1,229 3,886 1,147 2,472 5,325
1,52 2,310 3.512 1,233 3,899 1,150 2,477 5,337
r,53 2,341 3,582 1,237 3,912 1,152 2.483 5,:348
1,54 2,372 3,652 1,241 3,924 1,155 2.488 5,360
I,55 2,402 3,724- 1,245 3,937 1,157 2,493 5,372
1.56 2,H4 3,796 1,249 a.sso I,r60 :2,499 ,5,383
1,57 2,465 3,870 1,253 3,962 I,r02 2.5°4 5,395
1.58 2,496 3,944- 1,251 3.975 1,165 . i 2,509 5.406
1,59 2.528 4.020 1,261 3,987 1,167 2.::H5 5,418
]',60 2,560 4,OgG 1,265 4,000 1,170 2,5:lO 5,429
1,6. !l,5{l2 4,173 1,26g 4,012 I,I71l; 2,525 5,440
1,62 2.624- 4,25'1 1.273 4,025 1,174 2,530 5,~~1
1,63 :;;:,657 4,331 [,277 4,037 1,177 2,!l35 ';.463
1,64 2,6g0 ,j.,411 1,281 4,°50 1,179 2,541 5,474
:1,65 2,722 4.~9!l 1,2B,; 4,062 I,J82 2,,;46 ,;,485
1,66 :2,756 4,574- [,288 .10,074 1,184 2,551 5,496
1,67 2,78g 4,657 1,292 4,~7 1,186 2,556 ';·307
1.68 1I,B:I!~ 4.742 1,296 4,099 1,189 2,56! 5,518
1,69 2,856 4,8"27 1,300 4,11. 1,191 2,566 5,5:;;:9
~,'70 2,890 4,913 1,30q. 4,123 I 1,193 2,571 5,540
1,71 2,924 5,000 1.308 4,135 1 1,Ig6 !l:,576 5,550
1,72 2,958 5,088 1,311 4-,147 1.lg8 2.581 I 5.561
1,73 2,993 5,178 1.315 4,159 1,!lOO 2.586 5,57~
J,74 3,028 5,268 1,319 4,171 1,203 2,591 5,583
:1,'73 3,062 5,359 1,323 4,r83 1,205 2,596 5.593
],76 3.098 5,452 1,327 4,195 1,207 2,601 5,604
1,7'1 3.133 5,545 1,330 4,207 1,210 2,606 5,615
1,78 3,168 5,640 1,334 4,219 1,212 2,611 5,625
1.79 3,204 5,735 1,338 4,23! 1,214 2,6!6 5,636
.,80 3,240 ,;,832 ',342 4,243 1,216 2,621 5,646
1,81 3,276 5,930 J,345 4,254 1,219 2,626 5,657
1,82 3,312 6,029 1,349 4,266 [,221 2,630 5,66,
!,83 3,349 6,128 1,353 4,278 1,2:23 2,635 5,6'7
1,84 3,386 6,230 1,356 4,290 1,225 2,640 ,5,688
1.85 3.422 6,332 1,360 4,3°1 l,2~8 2,645 5,698
1,86 3,450 6,435 1,364 4,313 1,230 2,650 5.708
1,87 3,491 6,539 r,367 4.324 1,212 !l,654- 5.718
1,88 3,534 6,645 1,371 4,336 1,234- 2.659 5,729
1,89 3,572 6,7Sl 1,375 4.341 1,236 2,664 5,739
1,90 3,610. 6,8:19 1,378 4,359 1,239 2,668 5,149 Objasnjenje tablice vidi na str, 19 i 22.

, ,
I I I 3~ I 3 I 3
I H3 Vn yIO;; lin J.IlO; V lOOn
I:! tr' ,
',000 3,]62 I '.000 11,154- 4,642
1,00 1,000 1,000 2,16'2 4,657
1,005 3,118 1,003
1,01 1,0'20 l,030 2,169 4,672
1,0(" 1,010 3,194- .,007
1,0'2 1,040 2,176 4,688
1,061 1,093 1.015 3,209 I 1,010 2,183 4,703
1,03 3,225 1,013
1.082 1,125 1,020 I
1,04 4,718
1,158 1,025 3,240 1,0.6 2,190
I.Q5 1,102 I,03() 3.256 1,020 2,191 4,733
1,06 1,124 1,191 3,~7' 1,023 2.204- 4,747
],07 1,145 1,225 1,034 3,286 ),026 2,210 4,162
l,oS 1,166 1,:z60 1,039 2,217 4,777
1.044 3,3°2 1,029
1,09 1,188 1,295
1,049 3,31' 1,032 2,::t!l4, 4,791
.,10 1,210 1,331 2,231 4,806
1,232 1,368 1,054- 3,332 1,035 4,820
1,11 1,058 3,347 1,038 2,237
1,'2 1,254- 1,4-05 1.063 3,362 1,042 2,244- 4,835
1,277 1,443 4,849
1,13 1,482 1,068 3,376 1,045 2,251
1,14 1,300
1,072 3,391 1,048 2,257 4:,863
]'.15 1,322 1,521 3,406 1,051 2,264- 4,8n
1,16 1,346 1,561 1,077 4,891
1,369 1,602 1,082 3,421 I ,0~:;4 2,270
1,17 1,643 1,086 3,435 I,Q57 2,277 4,905
1,18 1,392 1,060 2,283 "",9'9
1,19 1,416 1,68:; 1,091 3,450
1,728 1,095 3.464 1,063 2,:;;:8g 4,932
1,!lO 1,440 1,066 2,2g6 4,946
1,21 [,464 1,772 1,100 3,419 1,069 2,302 4.960
1,22 1.488 .. ,816 1,105 3,493 2,308 4,973
I I,S6T 1,109 3,507 1,071 4,987
1,23 1,513 3,5!l1 1,014 2,:315
1,24 1,!'l38 1,907 1,114
1,118 3.536 1,077 2,321 5,000
:I~ 1,552 1,953 1,080 2,327 5,013
1,26 1,588 2,000 1,122 3,550
3,564 1,083 2,333 5,027
1,6'3 2,048 l,r27
1,27 3.571.1 1,086 2,339 ~,o40
1,'28 1,638 2,097 1,'31 1,089 2,345 5,053
1,664 2,147 1,136 3,592
1,29 5,066
1,GgO 2,197 1,140 3,606 1,091 2,351
:r.3O 2,248 3,619 1,094- 2,357 5,079
1,31 1,716 1,145 2,363 5,092
3,633 1,091
1,32 1,742 2,300 1,149 2,369 5,104-
1,769 2,353 1,'';3 3,647 1,100
1,33 1,158 3,661 1,102 2,375 5,117
1,34- 1,796 2,406
1,822 2,460 1,162 3,674 1,105 2,g81 5,130
1,35 1,108 2,g87 5,143
l,g6 1,850 2,515 1.166 3,688 5,155
.,877 2,57r 1,170 I 3,101 I, II 1 2,393 5,·68
1,37 1,113 2,399
1.38 1,904 2,628 1,'75 3,715 I,Jl6 z,404 5,180
1,39 1,932 2,606 l,tJ9 3.728
1,960 1,183 3,742 [,I1g 2,410 5,192
:I,. 2,714 2,416 5,205
l,g88 2,803 1,187 3,755 I,I2!
1 ..... 1 3,768 1,1:24 2,422 5,217
2,orG 2,863 1,192 5,229-
1.42 1,196 3,782 l,lIn 2,421
1 ..... 3 2,045 2,924 2,433 5,241
2,986 1,200 3,795 1,129
1,44 2,0,4
3.808 1,132 2.4:38 I 5,254
IoU i 2,102 3.°49 1,204- I :
, . ..

26

TABLlca·

KVADRATI. KURI. KORl1BN!

27

I 3
I I 3V;; 3 VIO(hr
\ V;; bOn VlOA
• tl- n'
6.859 1,378 4,359 1,239 2,668 I 5,749
1090 3,610 6,968 1,382 4,370 1,241 2,673 ,5,7!)9
1,91 3,648 1,078 1,$86 4,382 1,243 2,678 5,769
],92 3,686 7,189 1,389 4,393 1,245 2,682 :\,779
1,93 3,7~5 4,405 [,247 2,687 5,789
1,94 9,76" 7,301 1,393
1,396 4"p6 1,249 2.692 ,5.799
:1,95 ::10802 7,41,5 4>427 1,251 2.696 5,809
1,96 !h142 7,~30 [,400 -1.,438 1,254- 2,701 5,819
1,97 3,881 7.64,5 ],404 1.'256 2,705 5,828
1,98 3,920 7,762 lA07 4,450 1.258 2,110 5,838
1,99 3.960 7.881 1,411 4,461
8,000 1,414 4.472 1,260 2,714- 5,848
!I,OO 4,000 40483 (,262 2.,19 5,858
2,01 4,040 8,J21 1"pS [,'264- 2,723 5.867
4,080 8.242 1,421 4,494- 5,877
2,0:2 4,506 1,266 2,728
2,03 4,121 8.365 1,4'25 1,268 2,732 5,887
4,162 8,490 [,4118 4,517
.It,04 5,8g6
8,615 J,432 4,528 1,:170 2,737
~5 4,2Oa 1,272 2,741 5,906
2,06 4.244 8.742 1,43.~ 4,539 2,746 3.9[5
4,:28!) 8,870 1,439 4,550 [.274
2,07 4,561 1,277 2,750 5,925
2,08 4.326 8,999 1,442 2,755 !\'934
[M6 4,572 1,279
2,09 4.g68 9,[29
9,261 [.449 4.583 I,!ZBI 2,759 5,944-
2,10 4.410 r.453 4,593 l,ll83 2,763 5.953
a,n 4.4.52 9,394- 4,604 1,285 2,,68 5,gQ3
2,12 4>4g.j. 9,528 1,456 1,287 2,'172 ,5,972
2,13 4,537 9,664- 1,459 4,615 1,28g 2,,,6 .:I.98x
2..14· 4.580 9,800 1,4113 4·,626
4,622 9.938 1,466 4,637 1,291 2.,81 5,9';11
a,IS 4,648 1,293 2,785 6,000
1i.16 4.666 10,08 1,470 2,7il9 6,009
4.'09 10,22 '0473 4,658 I,295 6,016
Sltl7 10,g6 1,476 4,669 I,Slg7 2,794
2,18 4,752 10480 4,680 1,299 2,798 6,028
2,19 4,7gO [0,50
10,65 1,483 4,690 I,gOI 2,802 6,03'1
a,lIO 4.840 1,.487 4.701 1,303 2,806 6,o¢
2,21 4-0814 10,79 4,7[2 I,gO!S 2.811 6,055
2,22 4,928 10,94 1.490 1.306 2,815 6,064
2.23 4,973 11,09 1.493 4,722 l,goB 2,819 6.073
2,24 5,018 II.24 1.497 4.'33
1,500 4,743 1,310 2,823 6,082
~25 5,062 11.39 2,827 6,091
2,26 I 5,108 11,54 1,50g 4,754 1,312 2,8!1I 6.100
4-,764 I,SI4
2,::17 5.153 11,70 1,507 1,316 2,8~6 6,109
2,28 5,198 11.85 1,510 4,775 2,840 6,u8
'1-.785 1,3]8
2,29 5,244- 12,01 1.513
1,,17 I 4.796 1,320 2,844- 6,127
2,30 5.290 12,17 4,806 1,322 2,148 6.136
2.31 5,336 12,33 1,520 ::1,852 6,145
41St7 1.324
2,32 5,382 12,49 1,523 1,326 2,856 6,153
t:2,65 1,526 4,827
2,33 5.4~9 4.837 1,328 2,360 6,162
50476 12,8r 1.530
2.34- 2,854 6,171
-.as 5,5:l2 12,98 I 1,533 4,848 1,330 Obja~njenje tablice vidi na str. 19 i 21.

I I v.; I VlO: I V; I V1011 I 3
PI n' II· V100n
I
3,35 5,522 12,gB I.5:t~ 4,848 1,330 2,854- 6,171
2,36 5.570 13,14- 1,536 4,85B 1.331 2,868 6,180
2,37 5,6[7 1$,31 1,539 4,8tl8 1.333 2,872 6,188
2,38 5.664 1$,48 1,543 4,8'9 1,335 2,876 6,197
2,39 5,7H! 13.6s 1,546 4,8Bg 1,337 2,880 6,206
11,40 5,,]60 13.82 1,549 4-,899 1,339 2,8E4 6,214-
2041 5,808 14,00 1,552 4.909 1,341 2,888 6,223
2,42 5,8,56 14,17 1,556 4,919 1,343 2,892 6,232
2043 5.905 14.35 1,559 4,930 1,344- 2,Bg6 6,240
2,44 .:1.954- 14.53 1,562 4,940 1,346 2, goo 6,24-9
2 .. 5 6,002 14,71 1,565 4,950 1,348 2,904 6,257
2,46 6,052 14.89 1,568 4,gOO 1,350 2,908 6,~66
JZ,47 6,101 15,07 1,572 4,970 1.~2 2,912 6,:174
2,48 6,150 15,25 [,575 4,980 1.354 2,916 6,283
2.49 6.200 15,44 [.578 4,990 1,355 2.920 6,291
~,5Q 6,250 [5,6:2 1,581 5,000 1,357 2,924- 6.300
2,51 6,300 I5,8r 1,584 5,0[0 1.3!:J9 2,g~8 6,308
2,52 6,3,;0 16,00 1.587 5,020 1,36t 2,932 6.316
lol,53 6,401 16,[9 1,59[ 5,ogo 1,363 2,936 6,325
2",54 6045~ 16,39 1,,594- 5,040 1.364 2,94-0 6,333
!l,55 6.50~ 16.58 1 • .597 5,050 1,366 2,943 6,341
20.56 6,554- 16,78 1,600 5,060 1,368 2,947 6,350
2,57 6,605 16,97 f,603 5,070 1,370 2,951 6,358
2,,58 6,656 17,17 [,606 5,079 1,372 2,955 6,366
2,59 6,708 17,37 I,60g 5.089 r,373 2,959 6,374
2,60 6,760 17,58 1,612 5,099 1.375 2,962 6,383
2,6f 6.812 17,78 1,6r6 5,109 1,377 2,966 6,391
2,62 6,864- 17,gB .,619 ,5,119 r,379 2,970 6,399
2,63 6.9}7 18,Ig 1,622 5.llol8 ',380 2,974 6,407
2,64- 6,970 18,40 1,6lt~ 5,138 J.38"t 2,978 6.415
2,65 7,02!l 18,(h 1,628 5,148 1,384 2,9BI 6M3
2,66 7,076 J8,811 1,631 .5.158 1,386 "t,985 60431
2,6, 7,J29 [9,OS 1.634 .5.167 1.387 2,989 60439
2,68 7,182 19,25 1.637 5,171 I.S8{) 2,99S 6,447
2.69 7,236 19,47 1.640 5,187 1,391 2,996 60455
2,'10 7,290 I9,68 1,643 ,5,Ig6 1,392 3,000 6>463
2,71 7.344 19,90 1,846 5,206 [,394- 3,004 6047t
2,72 7.398 2O,I2 1,649 ,5,215 1.3¢ 3,007 6,479
2,73 7,453 20,35 1,652 5.225 1,398 3,011 6,{87
2,74- 7.soB 2Q,57 1,6~ 5,~35 1,399 3,01.5 6.495
2,15 7,562 20,80 1,658 5,244 '0401 3,OlS 6,509
~,76 7.618 21,02 1.661 5,254 1.403 3,022 6,5H
2.77 7.673 21,25 1,664- 5.263 1#4- 3,026 6,519
2.,8 7.128 ~[,48 1,66,;, 5,273 1,406 3,029 6,527
2,79 7.784 21,72 1.670 1,),282 10408 s.cas 6,534
~,8a 7,~ 21,95 J,673 !l,292 1,409 3,037 6,542 Obj~njenje tablice vidi na str, 19 i 22.

KVADRAn, KUBI. KORIJEN'l

29

I I I Vn I 3 \ 3
• ~ II' Vn ~ vw,; V lOOn
.... 7.&to !H,95 1,673 5,!l92 1,409 3,037 6,542
2.81 7.8g6 22,19 ],6,6 :1,301 1,411 3,040 6,550
2,82 7,952 2~,43 ],679 5,310 1,413 3,044 6,558
2.83 8,009 :1:"1,67 1,682 5,3110 1,414- 3,047 6,565
2.14- 8,066 22,g' 1,.685 5,32!) 1'''1-16 3,051 6,573
a.85 8.1112 23.15 1,6613 5,339 1,418 3,055 6,581
11,86 8.180 23.39 1,691 5,348 1,,1,19 3,058 6,~89
11,87 8,237 !l3.64 1,694- 5.357 ),4!l1 3,062 6,596
!.t,sa 8,294 113,89 1,697 5,367 I,41l~ 3.065 6,604
2,89 8,352 24.14 1,700 5,376 1,4'24 3,069 6,611
2,90 8,4-10 24,39 1,703 5,385 1,426 3,072 6,619
"1.91 8,468 24.fi4 1,706 5,394 1,428 3.°76 6,627
2,~ 8S~6 24.90 1,709 5,404 1,429 3.079 6,634-
2,93 8,~5 25,15 ],712 5,4-13 1,431 3,083 6,642
2,94 8,644- 25,41 1.715 5,422 1,433 3,086 6,649
~S 8.702 25,67 1,718 5,431 1,434- 3,090 6,657
!.t,g6 8,76"1 25,93 1,720 5,441 1,436 3,093 6,664
2,97 8,821 26,QO 1.723 5,450 1,437 3.097 6,6,2
2,gS 8,880 26,46 X,726 5.459 1,439 3,100 6,679
2.99 8.940 26.73 1.729 5,468 1,441 3,104 6,687
s.oo 9,000 117.00 1.732 5.477 1,442 3,107 6,691-
3,01 9.060 27,'1.7 1,735 ~h¥16 1,444 3,111 6.702
3,0'2 9,I!lO 27,54 [,738 5,495 1,445 3.H4 6,709
3,03 g,181 27,82 1,741 5,505 1,447 S.IlS 6,717
3,04 9,2411 28,09 1,744 5,514,- 1.449 3,1'1.1 6,724
3005 9,302 28.37 1.746 5,5:23 1,430 3,1'1.4- 6,731
3,06 9,364 28,65 1,749 5,532 1,45'1. 3,1'1.8 6,739
3,07 9.425 18.93 I,75{! 5,541 1.1-53 3.131 6,746
3,08 9.4.86 _ 29,2'1. 1.755 5,55° 1,455 ~P35 6,753
3.09 9,548 29.5° 1.758 5,559 1,457 3.136 6,761
SoIIO 9,610 29,79 1.761 5,568 1,458 3,14] 6,768
3,11 9,67'1. 30,08 1,764 5,577 1,460 3,145 6.775
3,12 9,734- 30,37 1,,66 5,586 1.451 3,148 6,,811
3,13 9.797 30,66 1.769 5,595 ],463 3,151 6,790
3,14- 9.860 30,96 1,772 5,604- 1,464 !),J55 6,797
SolIS 9,9112 31,26 1,775 5,6B! 1.466 3,158 6,804-
3.16 9,g86 31,55 1,778 5,6:11 1,467 3.162 6.8n
3,17 10,05 31,86 1,780 5,630 1,469 3,r65 6,818
3.18 10,lI 32,16 1,783 5,639 1,471 3.168 6,826
3,19 10,18 32~ [,786 5,648 1,472 3,171 6,8S3
~ 10.24 32," 1,'789 5.657 1,474 :3,l75 6.840
3,21 [0.30 33,08 1.7g~ 5.666 1,475 3,178 6.847
3,2"1 LO.37 33,39 1,794 5,675 1,477 3,181 6,854
!I,~3 I 10,43 33.70 1,797 5.683 1,476 3,185 6,861
5,24- 110•50 34,01 1,800 5.692 1...t-80 3,188 6,868
s.q 10~6 34.33 1,803 5,701 1,481 3.191 6,87-5 I I , I Vn I I
I Vn VlOIf J VMo-~
If nS W ~
,
3,125 10,56 34,33 I.Bo3 s·70r 1.481 3.191 6,875
g,26 10,63 34,65 ',806 ~,'IO 1,483 3.195 6.882
3.117 10,69 34,97 1,808 5,718 1,484 g,lgB 6.889
3.28 10.76 $5,29 1,811 5.727 1,486 3,201 6,896
3,29 10,82 35,61 1,814- 5,736 1,.01-87 3.2°4 6,903
3.30 10,89 3~.94 ',817 5.'14-5 1,489 9,208 6.910
3,31 10,96 36.26 ,.8'9 5,753 1,490 3,211 6.917
3.32 11.02 36,59 1.822 5,762 1.492 3,214- 6,921-
3,33 II,og 36,93 1,825 5,771 1.493 3,217 6,931
3.34- 11,16 37,26 [,628 5,779 1,495 3,2:20 6,936
3.35 1'.22 37.60 1.830 5,788 1,496 3,224 6.945
3,36 11,29 37,93 1,833 5,797 1,498 3,227 6.9~11
3.37 11,36 38,27 1,836 5,805 1,499 3,230 6,959
3,38 1I.4~ 38,61 1,838 5.814 1,501 3M3 6.966
3,39 11,49 gS.g{i I,ap 5.822 [.5°2 3,236 6.973
3.40 11.56 39.30 1.844 5,831 1,504- 3.240 G,980
!},41 11.63 , 39,6:; 1,847 5,840 1,505 3,'1.43 6,986
3,42 11,70 40,00 1,649 .!5.148 1,1107 3.2¢. 6,993
3,43 11,76 40.35 1.852 5.857 1,5°8 3.249 7,000
3.44 11,83 40.71 1,855 5,865 1.510 3,~5~ 7.001
3,(5 II,go 41,06 1,857 5,874 1.51 I 3.1155 '7,014-
3.46 11.97 41.42 1,860 5,88~ 1,512 3,1159 7,020
3.47 12.04- 41,78 1,863 5,8gr 1.514 3,262 7.027
3,48 12,11 42,14 1.865 5,899 1,515 3,1165 7,034-
3,49 n,IS 42,51 1,868 5,908 1.517 3.268 7,041
3.50 12,25 42,88 1,871 5.916 1,518 3,271 7,047
3,51 12,32 43,24 1,873 5.925 1,520 3,274- 7.054
3,52 12,39 43,6r 1,876 5.933 1,521 3,277 7,061
3,53 12,4-6 43.99 1,879 5,941 1.523 3,280 7,067
3,54- J2,53 44.36 I,B8r 5,950 1,524 3,283 7,074
3.55 a,60 44.74- 1,884 5.958 1,525 3,28, 7.oBr
3,56 t~,6, 45,12 1,887 5,967 1,527 3,"190 7,087
3.57 12,74 45,50 I,88!) 5,975 105128 3,293 7,094
3.58 )2,82 45.88 1.892 .'),983 1,530 3,296 7.101
3,59 12,89 4-6,27 1,895 5,992 1,531 3.299 ,,107
:J,60 12,96 46,66 1,897 6,000 1,533 3,302 7.114:
g,61 13,03 47,05 I ,goo 6,008 1.534- 9,305 7,l'1.0
3,62 J3.10 47044 1.903 6,017 1.535 3,3°8 7.12'7
3,63 13.18 47,83 l,g05 6,025 1,537 3,3[1 7.133
3,64- 13,25 48,23 I,g08 6,033 1.538 3,314- 7,140
3.65 13,3:2 48.63 Y,9IO 6,042 1 • .'>40 9,317 7.147
3,66 13.40 49,°3 1.913 6.050 1,541 g,g!:lO 7,153
3,67 13,47 49,43 [.916 6.058 1,54~ 3,323 7,160
3,68 13,54 49,84- 1.918 6,066 1,544- 3,326 7,166
3,69 13,62 ,0,24 l,gZ[ 6,075 1.545 3,329 7.173
3-.70 J3.69 50,65 ],9'21 6.oB3 1,547 3,332 7,179
; Ob~njenie tablice vidi na str. 19 i 22.

Objasnjcnje tablice vidi na str, 19 i 22.

30

TII.BLICB

KVADRATI. KUBI. KORIJENI

31

I I V;; I yw,; V: I J _ I 3
• .... II' VlOn V 100"
I
",. s3,69 50,63 1,924- 6,083 1,54-7 3,3S!! 7.170:)
),71 13,76 51,06 1,926 6,091 1,548 3.335 7,186
3,72 13,14 51,48 1,929 6,099 1,54-9 3,336 7,192
3,73 13,91 51.90 J,931 6,107 1,551 3,341 7,198
3.74- 13,99 52,3' 1,934 6,1I6 1,552 3,3-4-4 7,20:;
"15 14-,06 52,73 1,936 6,124- ',5~ !1034-7 7,211
g,76 14,14- 53,16 1,939 6,132 1,555 3,350 7,218
3,77 14,21 53 • .58 1,942 6,140 1,556 3,353 7,2~4
3.78 14,29 54,01 1,944- 6,146 1,558 3,356 7,2g0
3,79 14,36 54.44- 1,947 6,156 1,559 !h359 7,237
s,8o I4-M 54.87 1,949 6,164 1,:;60 3,362 7,243
g,81 14052 55,31 1,952 6,173 1.562 3,365 7,1150
3,82 14-59 55,74- 1,954- I 6,181 1,563 $,368 7,256
3.83 14,67 56,16 1,957 6,189 1,565 3,371 7,262
3,84- 14·,7.5 56,62 1,960 6.197 1,566 3,374- 7,268
3,8, 14,82 57,07 1,962 6,205 1,567 !J,377 7,275
3,86 '4,90 57,51 1,965 6.213 1,569 3,380 7,281
3,87 14,98 57,g6 l,g67 6,221 1,570 3,382 7,287
3,88 15,0,5 58,41 1,970 6,229 1,571 3,385 7,294-
3,89 15,13 58,86 t,972 6,237 1,573 3,388 7,300
3.90 15,21 59.32 f,975 6,245 1,574 3,391 7,306
3,91 15.29 59,78 1,977 6,253 1,575 3,394- 7,312
3.911 1,5,37 60,24 l,g80 6,261 1,577 3.397 7,319
3,93 15,4-4- 60,70 1,98<l 6,269 1,578 30400 7,325
3,94- 15,52 61,16 l.g85 6,277 1,579 3,403 7,331
3095 15,60 61,63 1,987 6,285 1,581 3,406 7,337
3,96 15,66 62,10 1.99Q 6,293 1,582 3,409 7,34-3
3,97 15,76 6~,57 1,992 6,301 1,583 3,411 7,350
3,gB 15.84 63,04 1,995 6,309 1,585 3,414- 7,356
3.99 1:;,92 63.52 1,997 6,317 1,586 SA!? 7,362
4,,00 16,00 64,00 2,000 6,325 ',587 3,420 7,368
4.01 16,08 64,48 2,002 6,332 1,58g 3,423 7,374
4-,02 I 16,.6 54,gB 2,005 6,34° 1,.590 3,426 7,380
4,03 I 16,24 65.45 2,007 6.348 1,591 3,428 7,386
4,04-- 16,32 6:)'94- 2,010 6,356 1,593 30431 7.393
,..05 16,4-0 66,43 2,012 6,364- 1594- 3..4-34 7,399
4,06 16,48 66,g2 2,015 6,372 1,595 3,437 7,40,5
4->07 16,56 67,·1-2 2,0!7 6,380 1,597 3,440 7,411
4,08 1665 67,92 2,020 6,387 1,59B 3,443 7417
4,09 16,73 68,42 "',alII! 6.395 1,599 :30445 7,423
4,~O 16,81 68,!)2 2,025 6,403 1,601 3,4-48 70429
4.11 16,B9 Sg,43 2.027 6,4U 1,602 3,451 7.435
4,12 16,97 69.93 2.030 6,4'9 1,603 3454- 7,4-41
4,13 17,06 70,44- 2,032 6,427 1,604- 34-57 7,4-47
4,14 ! 17,14 70,9(1 2,035 6,434 1,606 3,459 7453
40lS 17,22 71,47 2,037 6M2 1,607 3,462 7,459 I I I I VlOn V; V- I 3
II ~ IJ' Vn 10 " V 10011
4.15 17.!!!! 71,47 2,037 6,4-¥! 1,607 S..t-62 7,4-59
4,16 17,31 71,99 2,04-0 6A-50 1,608 3,46~ 7,{-6:;
4,17 17,39 72,51 2.042 6.458 1,610 3,4-6B 7,4-71
4,18 17,47 73,OS 2,04-5 6,465 1,611 3,4-7 I 7,477
4,19 17..:;6 73,56 2,047 6,473 1,612 3,4-73 7,483
~ 17.64- 74,09 2,049 6,481 1,613 3,476 7,489
4,21 17,72 74,62 2 ,OS>;! 6,488 1,61~ 3,4-79 7,4-M
4,22 17,81 75,15 2,054 6.496 1,616 3,i22 7,501
4,23 17.89 75,6g 2,057 6,504- 1,6r7 3,414 7,5°7
4,24 17.98 76,23 2,059 6,512 1,619 3,4-87 7,51S
4.~ 18,06 76,77 2,062 6,519 1,620 3.4-90 7,$IB
4,26 18,15 77,31 2,064- 6,527 1,621 3,4-93 7S24
4-0117 18.23 77,85 2,066 6.S3!'. 1,622 3.495 7,,530
4,28 18,32 784-D 2,069 6,54-2 1,624 3,498 7,~36
4,29 .18Ao 78,95 2,071 6,550 1,625 3,5°1 7,54lt
4,3(t 18,49 79,51 2,074- 6,557 1,626 3.503 7,Wi
4,31 18,58 80,06 2,076 6,565 1,627 3,506 7.5~
4,3::1 18,66 80,62 2,076 6,573 1,629 3.509 7,560
4,33 18,75 81,18 2,081 6,580 1,630 3,512 7,565
4,34- 18,84 81,75 2,083 6,586 1,631 3,5[4- '/,571
4.35 18.92 82,31 2,086 6,595 1,632 3,517 7,57'1
4,36 19,01 82,M 2,088 6,603 1,634- 3,5!W 7,583
4,37 19,10 93,4-5 2,ogO 6,61 [ 1,635 3,522 7,s8g
4.:.~8 19,18 14,03 2,093 6,618 1,636 3,525 7.594
4,39 19,27 84,60 2,og5 6,626 1,637 3,528 7.600
4.40 19.36 85,16 !:I,og8 6,633 1,639 3,530 7,606
4,41 19,45 85,77 ::1,1(10 6,641 1,64-0 3,533 7,612
4-,42 19,54- 86,35 2,102 6,64-8 1,641 3,536 7,617
4,4-3 19,62 86,94 2,10:; 6,656 1,642 3.538 7,623
4,44 19.71 87,53 2,107 6,663 1,644- 3,,54' 7,629
4.45 19.80 88,12 2,110 6,671 1,645 3,544- 7,635
4,46 19,B9 88,72 2,112 6,678 1,646 3,546 7,640
4047 19,9B 8g,3' 2,114- 6,686 1,647 3,549 7,646
4,48 20,07 89,92 2,117 6,693 (,649 3,552 7,652
4-,49 20,16 90.52 2,1I9 6.701 1.6so 3,554- 7,657
4,50 20,25 gl,12 '2,121 6,706 1,651 3,557 7,663
4)51 20,34- 9[,73 2,124- 6,716 1,652 3,560 7,6Sg
4,52 2004-3 92,35 2,126 6,7123 1,653 3,562 7,674
4,53 20.52 9!:1,96 2,128 6"S' J,655 3,565 ,,680
4,54- 20,61 93,58 2,131 6,738 1,656 3,567 7,686
4155 20,70 94,20 2,133 6,745 1,657 3,.570 7,GgI
4,56 20,79 94,82 2,[35 6,753 1,658 3,573 7,697
4,57 20,88 95044- 2,138 6,760 1,659 3,57~ ',703
4.58 20,98 gG,07 11,140 6,768 1,661 3,578 7,708
4,59 21,07 96,70 2,142 6.775 1.662 3.580 7.714-
4,60 21,16 97,34- 2,145 6,782 1,663 3,583 7,719 Objasnjenje tablice vidi na str, 19 i 22.

Objasnjen]e rablice vidi na str. 19 I 22.

32

TABLrCB

"VAVRA.r. KUSI. kORIIENT

33

I I I I I 3V: I l,_ j J
II ", n" V;; V"iO: ~IO" ~
I
4,60 21,16 97,34 2,145 6,,82 1,663 3,583 7,'119
4,61 21,25 97,97 2,147 6,790 1,664 ~1.586 7,725
4,62 21.34 98,61 2,149 6,797 1,666 3,588 7.731
4,63 21M 99.25 2,152 6,804- 1,667 3,591 7,736
4,64- III ,53 99.90 1l,[54 6,812 1,668 3,593 7,742
",615 21,62 100,5 2,[56 6,819 1,61i9 :M96 7.747
4,66 21.72 101,2 2,159 6,826 1,670 3,599 7,753
4,67 21,81 101,8 2,.61 6,834- 1,671 3,GoI 7,'158
4,68 21,90 lOll,S 2,163 6,841 1,673 3,604- 7,764
4-,69 211,OO 103,1I 1I,l66 6,848 1,674- 3,606 'lo769
407° 2~.09 103,8 2,168 6,856 1,675 3,609 7,775
4-.71 211,18 104,5 2,1/0 6,863 1,676 !I,6[ 1 7"Bo
4,72 22,28 105,2 2,173 6,870 1,677 3,614- 7,786
4,73 22,37 [05,8 2,'75 6,877 1,679 3,616 7,791
4-.74- 22047 ,06,5 2,177 6,885 1,680 3,619 7,797
4:.75 22,56 107,2 2,179 6,Sg2 1,6BI 3,622 7,80:2
4.76 22,66 107,9 2, I 8:;! 6,899 1,682 3,M4- 7,808
4,77 22,75 loB,S 2,164 6,go7 1,683 3,627 7,813
4.78 11:2,85 IOg,2 2,186 6,914· 1,685 3,629 7,819
4179 22,94- log,9 2,(8g 6,g21 1,686 3,632 7,8ll:4
4.80 113,04 110,6 2,191 6,9118 1,687 3,634 7,830
4.81 23,14 J II,] 2,193 6.935 1,688 3,637 7,83~
4,82 ~3,23 112,0 2,195 6.943 I,6Sg 3,639 7,84,1
4,83 23.33 112" 2,198 6,9~0 1,690 3,642 7,8.,¢
4,84 23.43 113,4 2,':WO 6.9~7 1,692 3,644 7.851
4.15 23.511: 114,1 2,202 6,964- 1.693 9.647 7,857
4,86 23,62 I14,8 2,205 6,971 1,6g4 3,64-9 7.862
4,87 !<I3.72 115,5 12,207 6.979 1.695 3.652 7,868
4,88 23.81 U6,2 2,209 6,986 1.696 3,654 7,873
4,89 23,9[ 116,9 2.21 I 6,993 1,697 3.657 '1.878
4.90 24.01 117,6 2,214 7,000 1,6g8 3.659 '1,884-
4,91 ':l4,11 118,4- 2,216 '1,007 1,'100 3,662 ,,8Sg
4,92 24.21 119,1 2,218 7,014 1,701 3.664- '1,894-
4.93 24,30 II 9,8 2,2120 7,021 1,702 3,667 7,goo
4,94 24.40 120,6 2,1123 7,029 1.703 3,66g 7,905
4095 24050 J21.3 2,2'25 1,036 1,704- 3,6711 7,910
4-.96 24,60 122,0 2,227 7,043 1,705 3,674- 7,g16
4,97 24,70 122,8 2,229 7,050 1,,07 3,677 7,9,n
4.g8 24,80 123,5 2,232 7,057 1,708 ],679 7.926
4,{)9 24,90 12403 2,234 7,064 1,709 3,68::;: 7.932
,... 25.00 125.0 11,'236 7.071 1,710 3,684 7.937
5.0r 25.10 H!5,8 ~,238 7,078 1.711 3,666 7,942
5.02 2S,1I0 (26,S 2,241 7,085 1.712 3.68g ?!WI
5.03 25,30 127,3 2,243 7,092 1,713 3,691 7.9.'}S
5,04 25,40 128,0 11,245 7,099 1,715 3,694- 7.958
5.CI5 25.5° 128,8 2,1147 7,106 1,716 3,696 7,gS3 I ! I 3v,;- '3 J
n fl· n' v;;- VlO~ VIOt; V lIH)"
; I
5.05 lIS,5° (28,8 2,24-7 7.106 1,7[6 3,6(16 7,9I)S
5,06 ~S.60 1119,6 2,:'149 7.1 t3 1,71, 3,699 7,969
5,°7 25,70 130,3 2,~52 7,120 [,718 3,701 7,974
5,08 25,61 131,1 2.2~ 7,12, 1.7[9- '.704 7,079
5.09 25.91 131.9 2.!l56 7,134 I.7\l0 3.706 7.984
,,1"0 26,01 132" 2,258 7,141 1,721 !,,08 7.990
5,11 !;I6,1I '33,4 2,.261 ,,148 I.721l 3.711 I 7,995
5.12 26,fU 134,2 2,1163 ?155 1,7~4 S,7IS 8,0()0
5,13 26,32 135,0 2,~5 7,162 1,725 3,716 8,005
5,14 26,42 135,8 2,267 7,169 1.726 3.718 8,010
SolS 26,52 136,6 1I.!lGg 7",.6 1,?fJ.7 3.721 8,016
5.16 21>,63 137.4· 2.272 7,183 1.,28 3,7~3 8,0!:!!
5.17 fJ.6,73 138,2 2,274 7.(1)0 1,'129 3,725 8,026
5.18 26,83 139.0 2.276 7.197 1,730 9,7g8 8,031
5,19 26,1)4 139.8 2,1178 7,204- 1,731 3,730 8,036
,5.110 27,°4- 140,6 2,1180 7,211 1,7311 3,739- 8,04(
5,21 27,r4 14-[,4 ::1,283 7,218 1,'734 3,735 8.04-7
5.22 27,25 142,2 2 .. ~85 7.2~5 1.735 3,737 8,052
5,23 27,35 143,1 2,287 7,232 1,736 3,740 8,057
5,24 27,46 143.0 2,289 7,239 1.'137 3.704-11 8,0611
5,.115 117,56 144.7 2.291 7,246 1,'738 3,744 8,06,
5,<& 27,67 [45.5 2,293 7,253 1,739 3.747 8,07~
5,27 27,77 '46.4 2,296 7,259 1,74-0 3,749 8,077
5,28 27,88 147.11 2,298 7,266 '.741 3,752 8,08!!
5,29 27.98 r¥l,o 2,300 7,273 1,74!1 3,7M 8,088
5030 28,09 148,9 2,302 7,280 1,/44- 3,7~ 8,093
5,31 28,20 14·9,7 2,304- 7,287 1,745 s. 7':;9 8,og8
5,32 28.30 150.6 2,307 7.294- 1.']46 3,761 8,103
5,33 !lB,41 l51,4 !I. 309 7.301 1,747 3,763 8,r08
5.34 28.52 152,3 2,311 '1,308 1,748 3.766 8.113
s,s5 2B.S!! 153,1 2,313 7,314- 1,']49 3,768 s.ns
5.36 28.73 154,0 2.315 '1,321 1,75° 3,770 8,1113
5,37 28.84 154,9 2,317 7,328 1.751 9,773 8,128
5,38 28,94 155,7 2,319 7,335 1,752 3,7'15 8,t33
5,39 29,05 156,6 ~,322 7,342 1,753 3.7"17 8,lgB
5o.fO 29,16 157.5 2,324- 7.34-8 1,754 3.780 8,143
5,41 29.~7 158,3 2.326 7,355 1,755 3,782 8,148
5,42 20,38 159,2 2,328 ',362 I.75i 3,784 8.153
~043 29.48 160,[ 2,330 7,369 1,758 3.781 8,r58
, ..... 29.S9 161,0 2,332 7,376 1,759 3,789 8,163
5.45 29.70 161,9 11,335 7,382 1,760 3,701 8,!68
s-,.t.6 29,81 162,8 2,337 7,389 1,,61 3.794- 8,173
5.47 11:9,92 163,7 2,339 ,.396 1,,62 3.796 8,171l
5,48 30,03 164-,6 2,341 '1,403 1,,63 3,798 8,183
~;,49 I 30,14 165,5 2,343 '1,409 1,764 3,001 8,183
5.SO 30,11, I 166,4 I 2.345 7,416 1,,65 3,80g 8,193 Obj~njo:nje tablice vidi na sir. 19 i 22.

Oblasnienje tablice vidl na str, J9 i 22.

~lalcmali~ki pr ir ucn ik - 1

34

TABLICB

J<VADRAn. KURT. l<ORIJENl

35

\ I \ \ V; i 3 - \ 3
• " I n' Vn yii); I V10n V lOOn
5.50 30.2~ 166,4 2,345 7.416 1,;65 3,803 8,193
~;,51 gO,36 167.3 2.347 7.4-23 1,,66 3,805 8,198
5.52 30,47 166,2 2.349 7.430 1.767 3.808 8,203
5,53 90.58 169,J 2,352 7,436: 1,708 3.810 8,208
5,54 30,fig 170,0 !l:,354 7M3 1.769 3,812 B,llIg
5..55 go,80 171,0 2.356 7.450 1.17' 3,814- 8,218
5,56 30.91 171.9 2,g~8 7,457 1,772 3,817 8,2<:13
~.~7 31,02 172,8 2.300 7,463 I,773 3,8I9 8,226
5.58 31,14- 173,7 2,362 7,470 1,774- 3,821 8,233
!h59 31.2!) I'I4.7 11,364, 7.477 1,775- 3,824- 8,Sl38
~.60 31,36 175,6 2,g66 7,483 1,776 3.826 8.243
5.61 31.47 176.6 2.369 7.490 1.777 3,828 8,247
5.62 31,58 177,!) 2,371 7,491 1.778 3,830 8.252
5.63 31,70 n8,!) 2,373 7,50g 1,779 3,893 8,257
5.64- 31,81 179.4- 2,375 7,510 1,780 3,835 8.262
5,65 31,92 180 .... 2,377 7.517 1,781 3,837 8,267
!I,GS 32,04- 181,3 (1:,379 '.523 1,782 3,839 8,2711
'j,67 32•15 182,3 2,381 7,530 1,783 3,~1I 8,277
5,68 311•116 r8~1>3 2.383 ,,5~7 1,784 3.844 \ 8,282
5,61) 32,38 1l4,2 2.385 7,543 1,785 3,146 8,280
5,70 32 .... 9 185,2 2,387 '7,55° 1.,86 3,(49 B.291
5,71 311,60 186,2 2,390 7,S!>6 1.,87 3,8:51 B,2lfo
5,'~ 32.72 ,87,1 2.39~ ,/,!',o3 1.,]88 3,853 8,301
5,73 32,83 188,1 '.l,394 7.570 1,,89 3,855 8,306
5,74 3'2,95 J89,1 ':1,396 7,576 1,790 3.8!)7 8,311
5>15 33,06 190.1 2,396 7,583 1,792 3,860 8,316
5,76 33,18 191.1 2,400 7.589 r ,793 3.8ft!! 8,320
5.77 33.29 r92.1 2.402 7,596 1.794 3.864 8.325
5,78 33.41 193,1 2.404- 7,60g 1,795 3,866 8,330
5.79 33S~ 194-. I 2,406 7.6og 1,(96 3,869 8.335
5.80 33,64 195,1 2,408 7,616 1,797 3,871 8,340
5,81 33,76 196,1 2,410 7,6211 1,798 3,873 8,344-
5,82 33,8, 197,1 2,412 7,61!9 1,'199 3,8,5 8,349
5.83 33,99 19S,~ 2,415 7,635 r.Boo 3,878 8,354
5,84- 34,11 199,2 2,4'7 7.642 1.801 3.S80 8,359
5,85 34,22 : 200.2 2"P9 7,649 1.802 3,882 8,363
5,86 34,34 201,2 2,421 7,655 1,803 3,884 8,368
5.87 !H,46 202,3 '2,423 7,662 1,804- 3,886 8,373
5.88 34,57, 203,3 2,4'25 7,668 1,805 3,889 8,g78
5.89 34,fig 204,3 2,4'27 7,675 1,806 3,891 8,382
5090 34.8~ 205.4- 2,429 7.58t 1,807 3,893 8,387
5,91 34.93 206.4 2.431 7,688 1,808 3.89~ 8,392
5,92 35.05 207,5 2,433 7,6~H· 1,809 3,897 8,397
5.93 35,16 208,5 2A35 7,70[ 1,810 3,900 8,40I
5,94- 35,28 209.6 2A37 7.707 I,aU 3,902 8.406
5,,95 35,40 9;10.6 2.439 7,714 1,812 3,904- 8.411
, I I I lr,; I I V1oo~r
" fl' wI; I Vn Vlo~ I I JIiOrz
I
5.95 35,4·0 210,6 ~,439 , 1,8[1!
7.714 3,904- 80411
5,96 35,52 211,7 '.lMI 7.720 1,8!3 3,906 8,416
5,97 35.64- 212,8 2M3 7.727 1,814 3,908 8.420
5-.98 35,76 213.8 2.445 7,733 1,815 3,[)lt 8,425
!I,99 35,88 214.9 20447 7.740 1,816 3.9I3 8,430
6,00 36,00 216.0 2.449 7,746 f,81, 3.915 8,434-
6,01 36,12 217, I '2,451:1 ',752 1,8t8 3,9I7 8,439
6,02 36.24 :218.2 2,454 7,759 1.819 3.9"9 8,444
6,03 36,36 !Hg,g 2,456 7,,55 1,820 3.921 80448
6.04- 36048 220,3 2,458 I '1.772 1,821 3,924- 8..453
6,05 36,60 221,4- 2.460 7.,,8 1,822 3.926 8,458
6,06 36,72 222,5 2,462 7,785 1,823 3,928 8,462
6.07 36,84 223.6 2.464 7.?91 1,824- 3,930 84i7
6,08 36,97 2'24,8 2,466 7,797 1,825 3,932 8,,1.72
6,09 37,01) 225,9 2,..;GB 7,804- 1,826 8,934 8,476
6,10 37.!!1 122;,0 2A70 '1,810 1.827 3,936 8,481
6,11 37.33 228,1 2,4-72 7.8'7 1,828 3,939 8.486
6,1':1 37,45 229.2 ~,474 7,823 1;829 3.941 8,490
6.13 37,.58 230,3 2.476 7,8'29 1,830 3,943 8,49~
6,14- 37,70 231.~ 2,478 7.836 1,831 3,945 8,499
6,15 37,B2 232,6 I 2,480 7,8{2 1,83'2 3,947 8,504
6.16 37,95 233,7 2,482 7,849 1,833 3,949 8,509
6.17 38,07 234,9 2,484 7,855 1,834 3.951 8,513
6,18 38,19 236,0 2,486 7,861 I,Ba'j 3,954 8.!l18
6.19 38.32 237,2 2.488 7,868 [,B36 3,956 8.~22
6.® 38,44 238,3 2.4-90 7.874- 1,837 3.958 8,527
6,21 38.56 239,5 2,492 7,880 1,838 3,!J60 8,532
6,2~ 38,60 240,6 2.494 7,887 1,839 3.9611 8,536
6,23 38,81 241,8 2,4.gO 7,893 1,840 3.964- 8,541
6,~ 38,94 243,0 2.4-98 7.899 1,141 3,g66 8,545
6,1l~ 39,06 24+01 2.500 7,906 1,842 3,969 8,550
6,26 39,'9 24:),3 2502 ',912 1,843 3,971 8.~54
6,27 39,31 246.5 2>504- 7,g18 1,6« 3,973 8,559
6,'28 39.44- 247,7 2,506 ',9'.l5 1,845 3,975 8,564-
6,'29 39,56 248,9 !Z,~o8 7.93l 1,846 3.977 8,568
6.30 39,69 250,0 ll,51O 7.937 1.847 3,979 8.573
6,31 39.82 !!51,2 2.512 7.944- l,8-4B 3,g81 8,577
6,32 39,94 252,4- 2,514 7,950 1,649 3,983 8,582
6,33 40.07 253,6 2,516 7.9~6 1.1150 3,985 8,586
0.34- 40,20 254-,8 2.518 7,g62 1,851 3,g87 8.!l9[
6>35 40,32 256,0 2.520 70969 I.851! 3,990 8,595
6,36 40,45 257.3 !Z,5!12 7.975 1,853 3.<:192 8,600
6.37 40,58 !lSa,5 2,';24 7,g81 1,854 3,994 8,604
6,38 40,70 259,) 2,526 7.987 1.855 3,996 8,609
6,39 40.83 260,9 2,5!18 7,994 1,856 3,9f18 B,61S
6,40 40,96 :162,1 2,530 8,000 1,857 4.000 8.618
I Objasnjenje tablice vidi na sir. 19 i 22.

Objasnjenje tablice vidi na str, 19 i 22.

KVADRAn. KUBI. KORUEN1

37

TABLICB

\ I y; y'iOn l': \ 3 __ I 3. __
" ". ". V10II \ VIOOn
'-- I 4o.g6 262,1 2,530 8,000 T,857 4,000 8,61B
6.41 I 41,09 263,4 '2,532 8,006 1,858 4.002 8,622
W 41,1111 264,6 11,534- 8,012 1,859 4,004 8,627
6043 4J,M 265,8 2,536 8,019 1,860 4,006 8,631
6044 41 .. 7 257,1 2,.'138 8,025 1,860 4,008 8,6g6
6,65 41,60 268.S 2,540 8,031 1,861 4,010 8.64°
6,46 41,7'5 269,6 2,542 8,037 1,862 4,012 8,645
6,47 41.86 270,S· 2.544 8,044 1,863 4,01.'1 8,649
6,48 ·P.99 272,1 2,546 8,050 1,864 4,017 3,653
6,49 41!,12 273,4 2,548 8,056 1,86.'1 4,019 8,65B
&.s- 42.25 274,6 11,550 8,062 1,866 4,021 8,662
6,51 42,38 275,9 2.551 8,06B [,867 4,023 8,667
6,.'12 42.51 277,2 2,553 8,075 1,868 4,025 8,671
6.:53 42•64 278,4 2,555 8,081 1,86g 4,027 8.676
6,M- 42;,77 rng,7 2,557 8,087 1,870 4,029 8,680
&.55 42,90 281,0 2,559 8,093 1,871 4,ogl 8,685
6.56 43,03 282.3 2,.'161 8,099 1,872 4.°33 8,68g
6,57 43,16 283,6 2,563 8,[06 1,873 4,03.'1 8,693
6,58 43,So 284,9 1I,!l6~ 8,Il~ 1,874- 4.037 I B,698
6,59 4-3,43 286,2 11,,;67 8,118 1,875 4,039 8,702
6,- 43,56 287,5 2,~6g 8,12.j. I,B,6 4,041 8,707
6,61 43,69 288,8 2,571 B,I3Q 1,877 4,043 8,71 I
6.6a 43,82 2()O,1 2,573 6,136 1,8,8 4,045 8,;15
6,63 43,96 291,4 2,575 8.14!l 1,879 4,047 8,,20
6,64- 44,09 292,8 2,571 8,149 1,880 4,049 8,;24-
6,65 44,22 2g,~,1 2,579 8,155 1,881 4,051 8,729
6,66 44,36 295,4 2,5S[ 8,16! I,B81 4,053 8,733
6,6; 44,49 2.96,; 2.583 B,167 1,882 4,05'; 8,737
6,68 44,62 2g8,1 2.585 8,173 I 1,883 4,058 6,742
6,69 #.76 299,4 2,587 8,179 1,884 4,060 8,7¥>
i.'70 44,8<) 300,8 2,588 8,J85 1,885 4,062 8,750
6,11 45,02 302,1 2,590 8,191 1,886 4,064 8,755
6,72; 45,,6 303,5 2,592 8,t(}8 I,S87 4,066 8,759
6,73 45,29 304,8 2,594 8,204 t.888 4,068 8,']63
6,74 45,43 306,2 2.59E' S,:no I,SSg 4,070 8,768
6.75 45,,56 307,5 2,5gB 8,~.![6 1,8go 4.072 8,772
6,76 4-5,70 308,Q 2,600 8,222 1,891 4,074 8,776
6.77 45,83 31O,S 2,602 8,228 1,892 4,076 8.781
6,78 45,97 SrI,7 2,604 8,254- (,893 4,078 8,785
6.79 46,10 313,0 2,606 8,240 1,894- 40080 8,169
'-'- 46,:2", 3~4,4 :2,608 8,246 1,895 .1,082 8.794
6.81 46,38 315,8 2,610 8,252 1,8g~ 4->084 8.7gB
6,82 46,51 317,2 2,612 8,258 1,8g6 4,086 8,802
6,83 46•65 318,6 :2,613 8.264 1,897 40088 8,807
6,84 I 46,79 3~(I,O 2,615 8.270 I,Sg8 40090 B,8Il
~ 46,92 321,,," :2.617 B,276 1,899 4,092 8.815
I n& v.;- I Vlo~ 1 3v;;- \ Vw~ 3 __
1'1 l'l* V 10{l n
6,115 46,92 321,4 2,617 8,:n6 1,899 4.092 8,815
6,86 47,06 3~:l,8 2,619 8,283 I,goo 4,094- 8,819
6,87 47,20 324 .. 2 :l,62 [ 8,289 l.gor 4-,096 8,824
6,88 47,33 325,7 2,623 8,295 I.~ 4,0g8 8,8:28
6,ag 47,47 327,1 2,625 8,3°1 l,go3 4,100 8,832
6,90 47,61 32B,5 2,627 8,3°7 1,904 4.102 8,Bs7
6,9' 47,?5 329.9 2,629 8,313 ',905 4,I04 8.341
6,g:l 47,89 33l,4- 2,631 8,gIg 1,906 4,[06 8,845
6,93 48,02 332,8 2.632 8,325 l,go7 4,r08 8,849
6,94- 48.16 334.3 2.634 8,331 1,907 4,log 8,854
6,'5 48,go 335,7 2,636 8,337 I,g08 4,111 8,858
6,g6 48044 337,2 2,638 8,343 I ,gog 4,113 8,862
6.97 48.58 33B,6 2,6-1.0 8,349 1,910 4,IIS 8,866
6,98 48.72 34<>, I 2,642 8,355 I,gll 4,117 8,871
6,99 48,86 341,5 2,644 8,361 1,9111 4,119 8.875
',GO 49,00 34:3,0 I 2,6¢> 8,367 1,01 !I 4-,1(;11 8,879
7.01 49,14 344-,:; 2,648 8,373 1,914 4,1113 8,883
7,02 49,28 345,9 2,650 B,379 1,915 4,[25 8,8S1
7,°3 49.42 347,4 2,6,51 8,385 1,916 4.127 8,8g2
7,04- 49.56 348,1) 2,653 8,390 J.917 4.129 8,agG
7,85 49.70 350,4- 2,655 8.396 1.9J7 4,131 8,900
7,°6 49.84 35!,9 2,657 8,402 1.9,8 4.133 8,904
7,07 49,98 353,4- 2,659 8,408 I,glg 4,135 8,909
7,oS sc.vs 354,9 2;.661 8,414 l.g20 4.137 8,913
7,09 50.2:7 356.4- 2,663 8,420 1.921 4,I89 8,1)17
7,:10 5°.41 357,9 2,665 8.426 1,92~ 4,141 8,921
'l,1l 50~5 359,4- 2,666 8,432 1,923 4,143 8,925
1,1!2 50.69 3&>.9 2,668 8.438 1,924 4,146 8,929
7,13 50,84 362,5 2,670 8.444- 1.925 4,147 8,934
7.14 50.98 364,0 2,672 8,450 1,9~ 4,1+9 8,938
7,:15 51,12 365,5 2,674 8.456 1,926 4,[51 8.942
7,16 !iI,~7 367,1 2,6,6 8,462 1,927 4,[5-11 8,946
,,17 51"p 368•6 2,678 6,4158 1,928 4t1.'W 8,950
7,18 51.55 370,1 2,680 8,473 1,929 4,156 8,955
"Ig 51.70 371,7 ~,681 8,479 r,930 4,lsS 8,959
7'" 51,14 37'3,2 2,683 8,485 1,931 4,160 8,{)63
7,21 51,g8 374-,6 2,685 8,491 I,ggs! 4,162 8,067
7.22 52,13 376,4 2,687 8,497 1,933 4,164 B,971
7,23 52,27 377,9 2,68g 8,503 1,934- 4,r&) 8.975
7,24 52# 379,5 2,691 8,509 l,g3.5 4,168 8,979
1~ 52,56 381.1 !;!,693 8.515 1,935 4,170 8,pS4
7,126 52,,1 382,7 2,694 8,5121 1.936 4,l72 8.gSS
7,27 52,85 384,~ 2,696 8sz6 1,937 4,t14 8.9')2
7,28 53,00 385,8 2,6gB 8,532 1,938 ...,176 8.996
7,29 53,14- 3B7.4- 2,100 8,538 1,939 4,177 9.000
7.:P 53,~9 389,0 11,7011 8,544- 1,940 4,179 9,00. ObjaJojenje tablice vidi na str. 19 i 2.2.

Obiasnjen]c tablice vidi na str, 19 i 22.

38

TABLICB

KVAORATI, KUBI.l<ORJIEM

39

I I v,;- I 3 I 3
• .. ... V; vro,; VW;; V lOOn
7.- :)3,1<9 I 389,0 2,702 3,544- l,Mo 4,179 9,004
7.,1 53044- 390,6 2.704 8,.~50 1.941 4,161 9,008
7,~2 53,S8 392,2 2,706 A,SS6 [,942 4,r83 9,012
7,33 53.73 393.8 2,707 8,562 [,943 4. I a::; {I.016
7.~ 53,88 395.4 2.709 8,567 1,943 4.187 9,O~1
7.s5 54,M 397,1 . 2,7" a.573 1.944 4,189 {I,0!!5
7.36 :;4,17 398,7 ~,7'3 9,579 1.Q45 4,191 9,0~9
7,37 :14.32 400,3 2,715 a,585 1,946 4,193 9,033
7.38 M,46 401.9 2,717 8,591 1,947 4"9~ 9,0::17
7.39 54.61 403,6 2,71a 8,597 1,948 4,196 9,04-1
1''''' 54,76 4-05,2 2,720 8.602 [,949 4,198 9,045
7,41 54,91 406.9 ~,722 8,608 1,950 4,200 9,049
;,42 55,06 408" 2,724 8,614- 1,950 4,~O2 9,053
7,43 55,20 410,2 2,726 8,620 1.9:)1 4,204 9,057
7,44 55,35 4II,B 2,728 8,626 1,952 4.~o6 9,061
7 .. U 55,50 413,5 2.72{1 8,63' 1.953 4.!loB 9,065
7,46 55.65 415,2 2,731 8,637 1,954- 4.210 I 9,069
7.47 55.80 : 416,8 2,733 B,64a 1.955 4,!O'2 9,073
7,4B 5!h!}5 418,5 z, 735 8,649 1,956 4,213 9.078
7,~9 56,10 4~O,~ ~,737 8,654 1,957 4.~15 9,082
7.so :56,25 4111,9 <:1.739 8,660 1,957 •• al? 9.086
7.51 56,,,"0 423,6 2,740 8,666 ),958 4,219 g,ogo
7,52 ::;6,:'5 42~,3 2.742 6.672 1,959 4.2'21 9.09·1>
7,53 56,70 427,0 2,744 8.678 l.g60 4.22:3 g,ogB
754 156,65 428,7 2,746 8,68:3 7,961 4,225 9.102
7,S5 57,011 430.4 2.748 8,669 1.Q62 4,227 9.106
7,56 57.15 43'2,1 2.750 8,695 1,963 4,228 9,110
7,57 57,30 433,8 ~,751 8.701 1,964 4,230 9,il4
7,5a . 57,46 435,5 2.753 8.706 1,964- 4.232 9,118
,.59 57,61 437,2 2,755 8.712 1,965 4,234 9,122
7,60 57,76 439,0 2,757 8,718 1,966 4.~36 9,126
7,6r 57,9l 4~·O,7 2,750 8,i'~4 1,067 4,238 g,130
7,62 58,06 44~.5 2,760 8,729 l,g6B 4,240 9,134
7.63 ::;8,22 444,2 2,76~ 8,735 1,969 ol,.'241 9,138
7,64 58,37 H5,9 ~,764 8,741 '.970 4-/0143 1 9,142
7.65 58,52 447.7 2.,66 8,746 ',970 4,245 9,146
7,66 58,68 449,5 ~,768 8,73'2 1,971 4,247 9.150
7,67 58,83 451,2 '2,759 8,758 1,972 4,~49 9.154-
,.68 58.g8 453,0 2,771 8.764 1,973 '1,~5I 9,158
7,69 59,14 454.8 !l,ns 8,769 1,974 4,252 9,162
7,,0 59.29 456.5 ~,n!j 8.'775 1.97."> 4.~54 9,166
7,71 59,44 4~B,3 ':1.,777 8,781 1,976 4,2!j6 9,170
7.7<:1 I 59,60 460,1 ~,778 8,786 J ,(176 "',~5B 0,174-
7,73 59,75 ..s1.9 2,780 8,792 J,977 4.260 9,n8
7.74 ; 59,91 463,7 ~,782 8,798 1.978 4.26~ 9,182
I 60,06 46", 8,803 4,264 9,185
7.75 i ~,784 I 1,979
i J v;;- VlOn I 3V; I V- I l/-
" nl ,.. IOn 10011
7.75 60,06 I 4155,5 2.784 0,803 1,979 j 4,264 9,185
'1,76 60,22 46,,3 Q,786 8,809 l,g80 4,265 9,189
7,77 60,:37 469,1 2,787 B,815 !,961 +,267 9,193
'1,78 6o.5~ 470,9 1l.7Bg B,B~w I,g81 4.2139 9,197
7,79 60,6 472" 2,791 B,626 I,98g 4,211 {),201
7,(10 60,B4- 474.6 2,793 8.B32 1,983 .... 273 9,205
7,81 6t.00 476.4 ~,795 8.837 1,914 4,274 9,1109
"B2 61,15 478,2 2,796 8,843 1,985 4.276 9,213
7.83 6',31 480,0 2.'798 8,849 1,g86 4-0278 9,217
7,84 Gr,.!? 481,9 2,800 8,854- 1.987 4,1180 9,221
1',8, 61.6~ 483.7 2,802 8,860 I,g&, 4,2B2 9,225
7,86 6I,7S 485,6 2.804 8,866 •• 988 4002il4 9,'<:29
7,87 61.94 48',4 2,805 8,87 I 1,969 4,285 9,233
7,88 6':1.,09 489,3 2.807 8,877 1,990 4.287 9,:137
?,89 6~,1I5 491,2 2,809 B,883 1,991 4,IlSg 9,~0
7,90 62,41 493.0 2.Bll 8,888 r,9[J2 4.ll9t 9.24-4-
7,91 62,57 494.9 2,812 t!,1194 1,992 4,293 9/~4B
792 62,~ 4g6,8 2,814 8.899 1,993 4,291- !J,25~
7.93 62, 498,7 2,816 8,g05 1,994- ~,2g6 9,256
7.114 69,04 500,6 2,818 8,911 1,995 ..,298 9,260
7.115 63,20 502 • .5 2,8<w 8,gr6 1,996 •• 300 9,264
7,g6 63.36 :104,4 2,8'21 8,g:l2 1,997 4.302 9,268
7,97 I 63,.511 506,3 2,823 8,927
1,997 +.3°3 9,1172
7,g8 63,68 508,2 II,Slt5 8,9:33 1,998 4.30S 9,275
7,99 63,84 5[0,1 2,827 8,939 I,m .... 3°7 9,279
8,00 64,00 ,12,0 2,1l28 8,944- 2,000 4,309 9,283
8,01 64,16 :113,9 2,8go 8,950 2,001 4.31l 9,287
8,02 6'h31t 515,8 2,632 8,955 2,002 4,312 9,291
8,03 6 ... 48 .517,8 2,834 8.g61 2,002 4,314- 9,295
8,04 I 64,64 519,7 2,835 a.967 2,003 4.316 9,299
8,05 64,80 521,7 2,837 8,972 2.00,," 40318 9.302
8.06 64,g6 523,6 2,839 8m·g 2,005 4.320 9,3.06
8,07 65,12 525,6 2,8.p 8,983 a,ooo 4,3z1 9,310
8.08 6,5,29 5'>7,5 2,843 8,989 2,007 4,323 9,314
8,09 65,45 529,5 It.B44 8,994- 2,007 4.325 9,318
8.,10 65.0, 531,4 1l,f46 9,000 2,008 4,327 9,322
8,11 65,77 533,4 2,848 9,006 2.009 4,329 9,326
8,12 65,93 535.4 2JB50 9,Olt 2,010 40330 9,32{1
8,13 66,10 537.4- lI,aSI 9,017 2,01( 4,332 9,333
8,'4- 66,26 539,4 !l,853 9,022 2,012 40984 {l,3S7
8,1:5 66049 ,541,3 11.855 9,028 2,012 4,936 9,341
8,10 66,59 543,3 2,857 9,033 2,013 4,331 9.345
8.17 66.75 !l45.3 2,858 9.030 2.014 4.339 9,348
8,18 66,91 547,3 2,860 9,044- 2,015 4,34,1 9,352
8.'9 67.08 ~904 2.86~ 9,050 2.016 40343 9,356
~ 67,24- 551 .... 2.861 9,055 2,017 4,344- 9,360 Objasnjenje tablice vidi 03 sir, 19 i 22.

Objasnjenje tablice vidi na Sir. I!} i 22.

TULICE.

KVADRAn. KUllI, KORIJENI

41

, I I I k , 3 3
" ~ ". "a v;;- I )lIOn I VIQ; V lOOn
8.- 67,24 551,4 2.864 9,055 2,017 4.344 9,360
8,21 67,40 555 A 2,665 9,06. 2.017 4.346 9,364
8.22 67,37 55504- 2,867 9,065 2,01B 4,348 9,368
8,23 67,79 557,4 2,869 0,072 2,019 4,350 9,371
8,q 67,90 559,~ 2,871 9,077 2,020 4,352 9,375
a.s.s 68,06 561,5 2,872 9,083 2,0:,;n 4,35S 9,379
8,!16 68.:23 563.6 2.874 9,088 2,0111 4.355 9,383
8,27 68.39 565,6 2,876 9.094- 2,O:U: 4,357 9,386
8,28 68,56 567,7 2.677 9,099 2,023 4.359 9.390
8.29 68,711 569,7 2,679 9,lO5 2,0:14- 4,560 9,394
I,goo 68,89 571,8 2,881 9,110 2,025 4,362 9,5911
8,SI 69,06 573,9 2,B83 9,116 2,0:016 4,364 g,402
8,52 69,22 575,9 2,884 9,121 '2,026 4,366 90405
8,:EI 69,39 578,0 '2,886 9,127 2,0117 4,367 9A09
8,34 69.56 580,1 2,888 9,132 2,O!!8 4.S69 9..113
8.ss 69.72 582,2 2,890 9,138 2,0!!!) 4,371 90417
8,::\6 6g.89 584.3 2.891 9.143 2.°3° 4,373 9,420
8,37 70,06 58604- 2,893 9,149 2,030 4,]74- 9,424
8,38 70,22 588.5 '2,695 9,154 '2,031 4,376 9.~8
8,39 70,59 590,6 2.897 9,160 2,032 +.378 9043'l
1.40 7°,t\6 592" 2,898 9,165 2,033 4,380 9.435
8,41 70,73 594->8 2,goo 9,171 2,034- 4.381 9.439
8,4l1: 70,90 596,9 2,902 9,176 2,034 4,383 9,443
8.43 71,06 599,1 2.903 9.182 2,°35 4,385 9,447
8,44 71,~! 601.11 2,g05 9,187 2.°36 4,386 9~0
B.45 71,40 603,4 2,907 9,192 2,0:37 4,388 9,454
8.46 71,57 505,3 2,909 9,lg8 2.°38 4.390 9.458
8,47 71,74 607,6 2,910 9.2°3 2,0]8 4.392 0,462
8,48 71,gI 609,8 2,!ilI2 9.209 2,°39 4,393 9.465
8.49 72,08 612.0 2,914 9,214 2,040 4,395 9>469
1.59 ?2,!!5- 614.1 2,915 9,2'20 11,041 4,397 9,473
8,51 72,42 616,3 2.9n 9,225 ::t,0411 4.399 9.476
8,52 72,59 6r8,5 2,919 9,230 2,04-lli 4.400 9,480
B.!'l3 72,76 62°,7 2,921 9,236 2,04.3 4A0SI 9,414
8,54- 72,93 622,8 2,1)22 9,241 2,04+ 4.40+ 9,488
1.35 73,10 625,0 2,1)24 9,247 2,045 4,405 9,49'
8.56 73.27 627,2 2,926 9,252 '2,046 ·b407 9..495
8.57 73,44 629,4- 2,9'27 9,257 2,046 ·h409 9,499
8,58 73,611 631,6 2,9'29 9,263 2,04.7 4,4 II 9,502
8,59 73.'f9 633,8 2,931 9.266 ::.t,04,8 4,412 9,506
1,60 75,gG 636,1 2.933 9,274 2,°49 4,414 9~10
8,61 74,13 638,3 2,934 9.279 2.050 4,416 9,513
8,6:'! 7(,3° 640,5 2.936 9,284 2,0:)0 4,4f7 9,!1l7
8.63 7 .... 46 642.7 2,938 9,.290 2,051 4,410 9,.521
8.~ 7 .... 63 fi.ts,o 2,939 9,'295 2,05-'1 '(',4.1!l 9,52.4-
1,65 74.8~ 647,2- 2,94 ( I 9,301 2,053 "'.~ 9,.528
I I I I I Vn VW;; V; I ttJ- I 3~
" n" nO IOn VI00n
8,65 i 74,82 647,2 2,94,[ 9.301 2,oS3 4,423 9,528
8,66 75.00 649,5 2.943 9.3°6 2,054- 4,424 9,532
a.6, 75.17 651" 2.944 9,31I 2,054 4,426 9,535
B,68 75,34 654,0 2,946 9,517 2,055 4,428 0,599
8,69 75,52 656,2 2,948 g,322 '2,036 4,4!l9 9,543
8,70 n,69 658~ 2,950 9,327 2,057 4,431 9.546
8,71 75.86 660,8 2.951 9.333 2,057 4,433 9,550
8,72 76,04- 663,Z 2,953 9,338 2,058 4.434 9,55.4
6,73 76,21 66~),3 2,955 9,34-3 2,059 4>436 9,557
8.74 76.39 667,6 2,056 9,349 2,060 4.4S8 9,561
8,75 76,56 669,9 2,958 9,354 2,061 4,440 9,565
8,76 76,74 672,2 2,960 9.359 2,001 4,441 9,568
8,77 76,91 674,5 2,961 9,365 2,062 4.443 9,57!:!
8,78 77.09 676,8 2,963 9,370 2,063 4,445 9,5,6
8.79 77,'26 679,~ '2,905 9,375 2,06" 4.446 9,5'9
8,80 77.44 58 I,!; 2,966 9,381 2,065 4.448 9,583
8,81 77,62 683,8 2,968 9,366 2,065 4,450 9.586
8,82 77,79 686,1 2,970 9,391 2,066 4,4,51 9,590
8,63 77,97 688,5 2,972 9.397 2,067 4.453 9,594-
8,84 78,15 690,8 '2,973 90402 2.068 4.455 9,597
8,8S 78,32 693,2 2,975 9,407 2,068 4,456 9,601
8,86 78,50 695,5 2,977 9AI3 2,06g 4,458 9,605
8,87 78,68 697,9 2,978 9.418 2,070 4,460 9,608
8,86 78,8s 700,2 2,980 90423 2,071 4,461 9,612
6,Sg 79,03 '102,6 2,962 9,429 2,O7~ 4.463 9.615
8,90 7~,21 705,0 2,[183 90434 2,072 4,465 9,619
8,91 79.39 '107,3 2,965 9,439 2.073 4,466 9,fig3
8,92 79,57 709,7 2,g87 9,445 2,07+ 4,468 9,626
8,93 70.74- 712,1 '2,983 9,450 '2,075 4.470 9,6So
8,94 nM~2 714,5 '2,990 9,455- 2,075 4,471 9,633
1.95 80,10 716.9 2,992 9,460 2,076 4,473 9.637
8,9fi 80,'~8 7[9,3 2,993 9,466 2,077 4,475 9,6.c.1
8,97 I 00,46 7'21,7 2.995 9,471 2,078 4,476 9.644-
8,g8 80,64 124,.2 2,997 9,476 2.079 4,478 9,648
8,99 80.8~ 726,6 2,996 9,4082 2,079 4.180 9,651
9,00 81,00 '129,0 3,000 9,487 '2,080 4,481 9,65~
g,or 81,18 73104- 3,002 9,492 2,081 4,483 9,658
g,02 81,36 733,9 3,003 9.497 2,082 4.485 9.662
9,03 61.54 736.3 3,005 9.503 2,082 4,486 9,666
9,04 8r.72 '138,8 3,007 9,508 2,083 {,468 9,669
9,05 8[.90 741,2 3,008 9,5l3 2,OB..t. 4,490 g,61~
9,06 8~,08 743,7 3,010 9,518 '2.06s. 4.491 g,6,6
9,07 82.26 746.1 3.0!2 9,524 2,08,... 4,493 9,680
9.08 82,45 743,6 g,013· 9.529 2,086 4.495 g,683
9.09 02,63 751,l 5,015 9.534 2.0S, 4,496 9,687
9.~O I 82.81 753,6 3.017 9,539 !I,oEl8 4.498 9,691
, , Obiasnjenie tablice vidi na str , 19 i 22,

Objasnjenje rablice vidi on SIr. 19 22.

42

TA1!Il.ICB

KVADRAU, KUBI, KORlIENI

43

I I V; I Vi- I trloo~
• ttl n' V~ VIOn IOn
I
901'0 82.81 7S3,G 3,017 9,539 2,088 4,498 9,691
9,11 82.99 7S6.1 3,018 9,545 2,089 ·b500 9.694
9,12 83,17 758.6 S,020 9,550 2,089 4.501 9.6g8
9.13 83.S6 7GI,O 3,022 9,555 2,090 4,5°3 9,701
9,I4 83,54 763,6 3,023 9,560 2,091 4,505 9,705
9,15 83,72 766,1 3,025 9,566 2,092 4,5°6 9,7°8
9.16 83,91 768,6 3,027 9,571 2,092 4,508 9,712
9.17 84,°9 771,1 3,028 9,576 2,093 4.509 9.715
9,18 84,27 773,6 3,030 9.581 2.094 4,511 9,719
9.19 84.46 776,2 3,032 9,566 2.095 4,513 9,722
9,20 84,64 778,7 3,033 9.592 2,095 4,514 9,726
1l,21 84.82 781,2 3.035 9,597 2,og6 4,516 9.729
9,22 8:;'.01 783,8 3,°36 9,602 2,097 4,518 9,733
9.23 85,19 786.3 3,038 9,607 2.og8 4,519 9,'36
9,24- 85.38 7Be,9 3.04-0 9.612 2,098 4SH 9,740
9,25 85,56 791,5 S.041 g,S18 2,099 4.523 9,743
9.116 85.75 794,0 3,043 9,623 2,100 4S~4 9,747
9,27 85,93 796,6 3,045 9.628 2,101 4.526 9,750
9,28 86,12 799,2 3,046 9,633 2,101 4,527 9.754
9,29 86,30 8or,B 3,048 9.638 11,102 4,529 9,758
9t:JG 86.49 804,4- g,050 9,644 2,103 4S:l1 9,761
g,gl 86,68 807.0 g,O:,l 9.649 2,104 4,532 9,764
9.32 86,86 809,6 3.053 9,654- 2.IQ4- 'h534 9.768
9,33 8,,05 812,2 3,055 9,659 2.105 4,536 9,771
9,34 87,24 U14,8 3,°56 9,664 2,106 4.537 9.775
9tS5 87,42 817,4 3,058 9.670 2.107 4,539 9.778
9.g6 87,61 820,0 3,059 g,675 2,107 4-,MO 9.782
9,37 87.80 822,7 3,061 g,680 2,108 4,M2 9,785
9,38 87,98 825,3 3,063 9.685 2,log 4,544 9,78g
9.39 88,17 827,9 3,064 9,690 2,110 4,:>45 9,792
9AO 88,36 fl3o.6 3,06G 9,695 2,00 4,547 g,796
9,41 88,55 833,2 3,068 9,701 'l,ln 4,Wl 9,799
9,42 88,74 835,9 3,069 9,706 2,112 4.55U g,803
9,43 88,92 838,6 3.07! 9,71( 2,U3 4,552 9,806
9M- 89,1 I 841,2 3,072 9,716 2,113 4,553 9,810
9.45 89,30 843,9 3,074 9,721 2,114- 4,555 9.813
9,46 8949 146.6 3.076 9,726 2,115 4,556 9.817
9,47 89,68 84-!),3 3.077 9.731 2,116 4.558 9,820
9.48 89,87 852,0 3.079 9,737 2,116 4-,560 9,824
9.49 90,06 854,7 3,081 9.742 lii, II 7 4-,~61 9.827
!MO go,25 857,4 3,082 9,747 2,118 4,563 9,830
9,51 90.44 860,1 3,084 9,752 2,IJ9 4.565 9,834
9,52 90,63 sss.a 3.085 9.7~7 2,119 4,566 g,8S7
9.53 90,82 865.5 3.087 9,762 2,1110 4,568 9,841
9.54 91,01 I 868,3 3,089 9.767 2,[21 4,569 9,844,
9.55 91,20 871,0 3,090 9,772 2,1Z2 4,571 9,848 I I t V;; I Vio~ j k I Vio'~ I 3t1~
n ni )I' I lOOn
9.55 gl,20 871,0 3.0go 9,772 2,122 4.57! 9,848
9,56 91,39 813.7 3.092- 9,778 2,122 4,572 g,851
9.57 91,58 876.5 3.094 9,783 2,HIS 4,514 9.855
9,58 91.78 879,2 3,°95 9.,88 2.1'24 4,576 9,858
9,59 9[.97 8811,0 3,u97 9,793 2,125 4-,577 g,as!
9.60 92,16 884,1 3,098 9,798 2,123 4,579 9,865
9.61 92.3:) 887,5 'S,100 g,803 2,126 4-,580 9,868
9,62 92.54 8go,3 3,11n 9,808 2,127 4,582 9,872
9,63 92,74 893,1 3,103 9.813 2,'<18 4-.584 9,875
9,64 92,93 895.B 3,105 9,818 2.128 4,585 g,879
9065 93.12 898,6 3,106 9.823 2.129 4,587 9,882
g,G6 93,32 901.4 3,108 9,829 2.130 4,588 9.885
9,67 93,51 904,2 g,J10 9,834 2,l30 4,590 9,889
9,68 93,70 907,0 3.111 9,839 2.tSI 4,592 9.892
9.69 cs.so 909,9 3,113 9,8+4 2,132 4,593 9,8g6
9 .. ,0 94,09 912" 3,114- 9.t\49 2,133 4.595 9,899
9.71 94,28 915,5 J,IJ6 g.8~4 2,133 4,596 9,g02
9,72 9148 918,3 g,II8 9,859 2,134- 4,598 9,906
9,73 94,67 921,11 3,119 9,864- 2,135 4.599 9,909
9,74 94-,87 924.0 3,121 9,869 2,136 4,601 9}913
9.15 95.06 926,9 3,122 9,874 2.136 4,603 9,916
9.76 9;),26 929.7 a,I24 9,879 2,137 4.604- 9,919
fJ.77 95.45 932,6 3,126 9,884 2.138 4.606 9,923
9,78 95,65 935,4 3,127 9,8Sg 2,139 4,&7 9,926
9,79 9!).84 938,3 3.129 9,894 2.139 4.609 9.930
9,80 g6,04 941,2 3.130 9.899 2,140 4,6ro 9,933
9,SI 96,24- 944.1 3,132 9,905 2,141 4,6{2 9,936
9.82 gb,43 947,0 3,134, 9,9(0 2,I.p 4,614 9,940
g,83 g6,63 949,9 3,135 9.915 2,142 4,615 9.943
9,84 96,83 952,8 3,137 9.920 2,143 4.617 9,946
9085 97,02 955.7 3,138 9,925 2,144- \,618 9,950
9,86 97,22 958.6 3.140 9,930 2,144 4.620 9,953
9,a, 97,42 96[,S 3.142 9,935 I 2.14!'i 4,621 9.956
9,88 97,61 964.4- 3,143 9,94° 2,140 4,623 9,9'60
9,8g 97,81 967.4- 3,145 9,945 2,147 4.625 9,963
9090 98.01 970,3 3,14-6 9,950 2,147 4,626 9.96,
9,91 98,21 973,2 3,148 9,955 2,148 4.(h8 9.970
9,92 98,41 976.2 3.150 9,960 2,149 4,629 9,973
9,93 98,60 979,1 3.151 9,965 2.149 4,631 9.977
9.94 1)8,80 982,1 3,153 9,970 2.150 4,632 9.980
9.95 99,00 985,1 3.154 9,975 l,ISI 4,634- 9,983
9,g6 99,20 988,0 3,156 9,980 2,,(52 4,635 9,g87
9.97 99.40 991,0 3,IS8 g,985 2,15Q- 4.637 9,990
9,g8 99.60 994,0 3,159 9,990 2.153 4,638 9,993
9.99 99,80 997.0 3.161 9.995 2,154 4-,640 9,997
.0,00 100,00 1000.0 3,162 10,000 2,154 4,642 10,000
, Objasnjenje tablicc vidi nil str, 19 i 22.

Obiasnjenje tablice vidi na str _ 19 i 22.

POTENCllE ClJELTH BROJEVA.

45

3. POTENClJE CLJRLffi BROJEVA od n = 1 do n = 100

n ! ,.2 .1 rr" I
I I 11' ,.$
50 :;I: 500 125 QOO 6250000 I Sl2 500 000
51 2WI 1326.51 6765201 345025251
52 .2 704 140 SoU '1311 616 S80 !W4032
53 .2 809 148877 7890481 4t8 195493
54 .2 916 157464 8503056 459165024
55 3 0~5 166375 9 I50 625 50328, 375
56 :3 136 175616 9834496 5.50 731 776
57 :3 249 165 I93 10556001 60169205'1
58 :3 364- 195112 11 316496 656 S~ 768
59 :3 461 205 379 12 1X7 36( 714924 299
60 3600 :tr6000 12 \)60000 777600000
6r S 721 226 g8r 13 ~84r 844 596 301
62 3844 238328 14776336 916 ISf! 832
63 3 g6g 250047 15'152g6r gg~ 436 543
64 4o¢i 262 144- 16777216 r 073 '141824-
i5 4225 274625 17850625 I 160 290"625
66 4356 267496 18974 736 1252332 576
67 4469 300763 20 I ~p 121 I 351) 1115 10'1
68 4624- 314432 21 381 3'l6 1453933568
69 ... 761 328509 22667121 1564031349
'70 4900 343 000 24010000 1680 700000
71 5041 35791 I 25411681 1804 22Q 351
72 5184 373248 26873856 ] 934917632
73 5329 389 or7 2:a 398 24-1 2: 073 071593
74 5476 405224 29 g86 576 II !ugoo6 624
75 5625 4!21 a75 316406;15 2. 373 o¥i 875
76 :l 776 438976 33362176 2535525376
77 5 \)29 456533 35 153041 2706 784 157
78 608.1- 474552 37015056 2 aa, 174 368
79 624.1 493039 38 g~o 081 son 056 399
80 6400 512 000 40 960 000 3276800000
81 6561 531441 4304672.1 3486 ,84 4Cll
82 672.4 55I 368 45212 '16 '3707 39B 432
83 6889 57' 787 47 ~83~U 3939040643
84- 7056 592704 49787 136 4 181! 119424
85 7 '225 614125 52 Q00625 4437053125
86 7396 636056 54 700 816 .. 704 270176
87 7569 658503 57289761 4g84 20g '207
88 7744- 681472 591)69536 5277319 168
89 7 g21 704969 62742241 5564059449
go 8100 729000 65610000 5904 goo 000
gl 8 ~81 7535'11 685741)6r 6240321 451
92 8 <(.54 778688 71639296 6590815232
93 864-9 804357 74805201 6956883693
94- 8836 830584- 780748g6 '1339040224-
95 9025 857375 81 4~0 625 7737 Sog 375
g8 9216 884736 84934656 8 1~3 726976
97 9409 912673 88529 !l81 ! 85871140 257
g8 9604 941 192 922368[5 9039 !l07 968
99 9801 970299 96059601 I 9 509 900 499
IOO 10000 1000 000 100000000 I 10 000 000 000 " W III n' n~
I 1 I 1 1
2 4- 8 16 3!1
:5 9 27 8t 243
.. 16 64 11,51) 1024
, 25 125 625 3 125
6 36 1116 12g6 '1 '776
7 49 343 2401 16807
8 64 512 4096 32 '768
9 81 729 6561 59041l
110 100 1000 10000 100 OOQ
II 121 1331 14641 161 051
l\t 144- 17!l8 20736 248 83'2
IS IG9 '2197 28561 3711193
J4 196 2: 744 38416 537824
15 225 :5 375 50625 759375
16 256 4096 65536 ] 048576
1'1 28g 4913 835'H 1 419 8S7
18 324- 5832 104976 1889568
19 361 6859 130321 '2476099
!to 400 8000 160000 3200000
21 441 9261 194-481 : 4014 tOl
22 484 10646 234256 5153632
23 529 12167 279 8F 6436343
24- 576 13824 331 7']6 7962624-
!l5 625 1562.5 390625 9765625
26 676 175'16 456976 Jl 881 376
27 729 1968g 531441 14348907
2B 784 21 9~ 614656 17210368
29 841 24389 70728l 20511 149
so 900 27000 810000 24300 000
31 961 29791 923 5~1 28629 1,51
32 1024 32758 104,8576 33554432
33 108g 35937 [ IS5921 39 135393
340 1 156 39304 1336336 45435424
35 1225 42875 t 500 625 52521 a75
36 r 296 46656 1679616 60466176
37 1369 50653 I 874 16! 6g 343 957
38 1444 54872 (1085136 7923516&
39 1521 59319 2313441 90 224199
40 1600 64000 '2 :;60 000 102400 000
41 1681 68921 '2825761 Il~ 856 :loa
4'2 1764 74 088 3 III 6g6 130691232
43 1849 795°7 3418 Sol [47 008443
44- [ 936 85.14 3748096 164 916 224
45 2025 91 125 4100625 184 528125
40 II. 116 97336 4- 477456 205 g62 In6
47 , 2209 ; 103823 4879681 229345007
48 I It 304- : 110591t I 5:'108,p6 254803 g6&
49 2401 i 117649 i 5 i64 801 282475c 249
I TAnuCE

RECIPRoCNe VRUEDNOSn

47

4. RECfPROCNE VRIJEDNOSTI

I 0 I 1 I 2 I I I I I I ,
n I 3 4 5 6 7 8 9
18121 1808 I I
5.5 1818 ISI5 1805 1802 1799 1795 1792 I7Bg
5,6 1786 [783 1779 1776 '773 [770 176, 1764 ,,6r 1757
5,' 1754 1751 1718 1'145 1742 1739 1736 1733 1730 1727
5,8 1724- 1721 1718 1715 1712 1709 1]06 1704 1701 16gB
5,9 1695 1692 16Bs 1686 1684- 1681 1678 1675 1672 1669
6,0 1667 1664 1661 16.,S r656 1653 1650 164-7 164.5 1642
6,1 IOS9 1637 1634 1631 1629 1626 1623 1621 1618 16r6
6,2 1613 I t610 r608 1605 1603 16uo 1597 1595 1592 1590
6,3 1587 1585 1582/1580 1577 1575 '572 1570 1567 1565
6,4 1562 1560 1558 1:)5!1 1!153 1550 1548 1546 1M3 1541
6.5 1538 1536 1534 1531 1529 1527 1.524- 1522 1520 1517
6,6 1515 1513 1511 1508 1506 1504 1502 1499 1497 1495
6,7 1493 1490 1488 14116 1484- 1481 1479 1477 1475 1473
6,8 1471 1468 1466 '464 1462 1460 14·:)8 1456 1453 1451
6,9 1449 1447 144!) 1443 1441 1439 1437 14-35 1433 1431
70G z~g 1427 14!-Z5 I{1I2 1420 1418 14.16 1414- 14-12 1410
7,1 1408 1406 14D4 1403 140[ I 1399 1397 1395 1393 1391
7.'1. ]389 1387 1385 138S 1381 1379 1377 1376 1374 1372
7,3 1370 1368 1366 1364- 1362 I 1361 1359 Is.57 IS5.5 1353
704 1351 '350 13¥! 1346 1344- 134,2 1340 1339 '337 1335
7,5 1333 1332 !ago 132~ 1326 1325 1323 1321 1319 1318
7,6 IS16 1314 131~ 13Il 1309 1307 1305 Ig04 1302 1300
7.7 1299 J297 1295 1294 1292 1290 1289 1287 1285 1284-
7,8 1282 1280 1279 1277 1276 1274 11I72 Hl71 126g 1267
7,9 1266 H!64 1263 1261 11I59 usB 1256 1255 1253 12511
8,0 1250 12¥! 1247 t245 1244 124!l 1241 1239 1238 1!;l36
8,1 Hl35 1233 1232 1230 1229 1227 122.5 1224- U22 1221
8.2 1220 1218 [217 1215 1214 1212 r z r r 1209 1208 1206
8.3 1205 BW3 n02 HIOO 1199 11gB 1196 1195 1193 1I911
8,4 1190 uBs 1188 na6 1185 1183 1182 U81 II79 1I78
8.5 1176 J 175 1I7{ 1172 U71 1170 lI6S 1167 1166 u6,
8,6 n63 1f61 1160 1159 1157 Il56 1155 lIS3 1152 1151
8,7 lI{9 u4B 1147 II 45 1144 1143 1142 II{O II 39 1138
8,8 tl36 1135 1134- 1133 Jl31 1130 If29 1127 Il~6 H25
8,9 1124 U22 U21 lll;lO 1119 HI7 Ill6 1115 1114 UU
~ lUI IlIO lIog lIo7 lI06 1105 1%04 1103 IlOI 1100
9,1 1099 log8 log6 1095 1094 1093 1092 logl 1089 1088
9,2 1087 1086 1085 1083 lOB2 1081 1080 1079 1078 1076
9,3 1075 1074 1073 1072 1071 1070 1068 1067 1066 1065
9,4 1064 1063 1062 1060 1059 IOS8 1057 1056 1055 1054
90S 1053 1052 1050 1049 1048 1047 1046 1045 [044 1043
9,6 1042 1041 1040 1038 1037 J036 103,5 1034 1033 10311
9,7 1031 1030 1029 '028 1027 1026 IO~5 1024 1022 1021
9,8 1020 1019 1018 !OI, 1016 lOIS 1014 1013 1012 1011
9.9 1010 1009 1008 1007. 1006 lU05 1004 1003 1002 100]
I I I I I I -4 I 5 6 I "I I 8 I 9
0 1 2 I 3 I
" I
! ,
I
~,o 10000 !J901 9804- 9709 9615 9524 9434 9346 9~59 91]4-
1,1 gog 1 9009 8929 8850 8772 8696 8621 8547 8{75 84-03
1,2 8333 8264 8197 8130 8065 8000 7937 7874- 7812 7752
1,3 7692 7634 7576 7519 7463 7407 7353 7299 72¥) 7194
1,4 7143 7092 7042 6993 6g44 61197 6849 6803 6757 6711
1,5 6667 6623 6579 6536 6494 6452 6410 6369 6329 6289
1,6 6250 6211 6173 6135 60g8 6061 6024 5988 5952 59'7
1,7 5882 5848 5814 5780 5747 5714 5682 5650 5618 5587
1,8 :15.56 5325 5495 :;4064 543S MO:; 5376 5348 53[9 5291
1.9 5263 5236 520S 5181 5155 5128 5102 5076 5U51 5025
2,0 5000 4975 4950 4926 4902 4878 4-S54 4831 4808 4785
2,1 4762 4739 4717 4695 4673 4651 4630 4608 4587 4566
2,2 4M5 4!)25 4505 4484 4464 4444 4425 4405 4386 4367
2,3 4348 4329 4310 4292 4274 4255 4237 4219 4202 .0} I 84
204 4167 4149 4132 4Il5 4098 4082 4065 4049 4u32 4016
2,5 4000 3984 3968 3958 3937 3922 3906 3891 3876 3861
2,6 3846 3a3[ 3817 380~ 3788 3774 3759 3745 3731 3717
2,7 3704- 36g0 3676 3663 3650 3696 3623 3610 3597 3584
2,8 3571 3559 3546 3534- 3521 3509 3497 3484 3472 3460
2,9 !!448 3436 $425 3413 3401 3390 3376 3367 3356 3344-
3,0 3333 3322 33[1 3300 3289 3279 3268 3257 3247 3236
3,1 3226 3215 3205 9195 9185 3175 3165 3'55 3145 3t35
3.2 3125 3Il5 3106 3096 3086 3077 3067 3058 3049 3040
3,3 3030 3021 8012 3003 2994 2985 2976 2967 2959 2950
3,4- 2941 2933 2924 2915 2lW7 2899 28g0 2882 2874- 2865
3,5 2857 2849 !l841 2833 2825 :01817 280g 2S01 2793 2786
3.6 2778 2770 2762 2755 2747 2740 2732 2725 271.7 2710
3,7 lt703 2695 2688 2681 2674 2667 2660 2653 11641) 2639
g,8 2632 2625 2618 26n 2604 2597 2591 2584 2577 25;1
3,9 2564 1l~8 255[ 2~ 2538 2532 2525 25[9 2513 2506
"D 2500 2494 2408 2481 2475 24,/)9 2463 2457 2451 244-5
4,1 2439 2433 2427 2421 2415 24[0 2404 2398 2392 2387
4,2 238! 2375 2370 2364 2358 2353 2347 2~ 2336 2331
4,3 2326 2320 23c5 2309 2304- 2299 2294 2288 2oz8g 2~78
4,4 22'3 2268 2262 2257 2252 2247 2242 2237 2113S!: 11227
4.S 2222 22f7 2212 22081 2203 2198 2[93 2cBB 218S 2179
4,6 ~174 2169 2165 2160 2155 2151 !2146 2141 -:ZI37 213'2
2128 2123 ~119 2114 2110 2105 210r 2096 2092 2088
4,'
-\.8 2083 2079 2075 20'70 2066 2062 2058 2053 2049 204-5
·4,9 2041 2031 2033 2028 2024- 2020 2016 2012 2008 2004-
Soc. 2000 1996 1992 1988 1984- 1980 1976 1972 [969 IgU5
5,1 1961 1957 1953 1949 1946 1942 1938 1934 [931 1927
5·2 1923 1919 1916 19[2 Ig08 1905 Igor 1898 r894 IBgo
5·3 1887 18Bg 1880 1876 1873 1669 1866 1802 ISS!) I 1855
5·4 ! 1852 1848 I 1845 184'21 1838 1835 1832 1828 18':1:5 1821 Objasnjcnje tablica vidi na iduco] suanici.

48

TA8L1CB

NEKB POTENCfJE BROJEVA

49

OBJASNJENJE TABLICE RECIPROCNlH VRIJEDNOSTI

U tablici 4 na str, 46 i 47 dane su cetveroznamenkaste vrijednom 10000: 11 za troznamenkastu vriiednost argumenta izmedu 1 i 10. Svaki broj u tablici smiesten je u redak prvim dvjema znabljoim znamenkama arguments (u stupcu n) i u stupac prema trecoj znaeajnoj znamenki argumenta, Npr, 10000: 2,26 = 4425. Ako je argumenat zadan sa retiri znamenke, onda treba izvrsiti linearnu interpolaciju (vidi str, 19). Treba obratiti paznju na to, da ovdje interpolacione korekture ne dodajemo, nego oduzimamo.

Brojeve u tablici mozemo smatrati i decimaJama iza decimalnog zareza u razlomku 1 : n; npr. 1 : 2,26 = 0,4425. Kada trazimo 1 : n za n > 10 i n < 1 'trebamo uzeti U obzir da se pri mnozeniu n sa 10" velicina 1 : n mnozi sa lO-k. tj. kada decimalni zarez u n prernjestimo za k mjesta na desno, kod 1 : n treba decimalni zarez pomaknuti za k miesta u lijevo, i obrnuto. Npr.: 1 : 22,6 = 0,04425; 1 : 0,0226 = 44,25.

5. FAKTORIJELE 1 NJllIOVE RECIPROCNE VRIJEDNOSTI

6. NEKE POTENCIJE BROJEVA 2, 3 i 5

II I ,,! " ,,1
1 I II 39 g.J6 Boo
2 2 12 479001 600
·3 6 '3 6 Q~7 020800
4 24- q 87 178291 200
5 120 IS I 307674368000
6 720 16 20 922 789 888000
7 .5 040 '7 5.55 68, 428 096 000
8 40 ~20 18 6 40~ 373 70,5 728000
9 a6!! 80 19 121 645 100408832000
10 3628800 20 1I 432 902 008 176640 000 " I 2" I 3" ! 5>1
:
I ~
I 2 3 5
2 4 9 25
3 a 27 125
4 16 81 625
5 32 243 I 3 Ilit5
6 64 729 1,5 625
7 128 2 IS, 78125
8 256 6561 390625
9 512 19603 1 953 125
:10 1024 59049 9765625
11 2048 177147 48 828 HIS
12 4096 .53' 441 244 I¥> 625
13 8192 159432] 1 22070] 125
14· .6384 4 78~ 969 6 103,51::; 625
IS 32 ,63 ]4348907 go 517578 125
16 6,5 536 43046721 1.52587 8go 625
I7 131 072 129140 163 762 939 453 I 25
.8 262 '44 387 ,po 489 3814697 265 625
19 524288 r 162261467 I 19073 486 328 125
:1:0 1043576 3486784401 95367431 640625 Reciprocne vrijednosti faktorijela"

OBJASNJENJA TABLICA LOGARITAMA I ANTILOGARITAMA Tabllca 7 (str. 51 i 52) sluzi nam za nalazenie dekadskih logaritama brojeva, Najprije za zadani broj pomocu pravila (str, 151) naderno karakteristiku njegova logaritma, a zatim njegovu mantisu iz tablica. Za troznamenkaste brojeve nab cemo mantisu na presjecistu retka, u pocetku kojeg (rubrika N) su dvije prve znamenke zadanog broja, sa stupcem koji u glavi ima oznaku trece znamenke, Ako zadani broj ima vise od tri znacajne znamenke, moramo prirnijeniti linearnu interpolaciju (vidi str. 19). Pri tome interpolacijsku korekciju trazimo samo za eetvrtu znacainu znamenku; korekcija pete znamenke ima smisla sarno tada, kada Je prva znacajna znamenka zadanog broja 1 iii 2.

Primjer: Ig 254,3 = 2,4053 (k 4048 dodajemo 0,3 . 17 = 5,1). Kada trazimo broj prema njcgovom dekadskom Iogaritmu, sluiimo se tabIicom 8 (str. 53 i 54) (antilogaritama '). U toj tablici argument je mantisa zadanog broia, Na presjecistu retka odredenog sa dvije prve znamenke mantise (koJona m) i stupca u cUoj je glavi ozoaka trece znamenke rnantise, u tablici antuosaritama nademo broicani sastav trazenog broja. Za cetvrtu znamenku treba provesti interpolacijsku korekturu.

n I I : nl I n I I : n! I " I I : n!
1 1,000000 11 0,07'25052 21 0,0"[9573
2 0,500000 12 0,0'20871 22 0,0"881)68
3 0,166667 13 0,0.16059 23 0,o'l'38682
4 0,041667 J4 O,O"l!471 24 O,ODI6IT7
5 0,0'83333 '5 0,01.176472 25 0,0""64-470
6 0,0'13889 16 0,0'"47795 26 0,01024796
7 0,0'19841 I, 0,01128115 27 O,oDgI837
3 0,0'24802 18 0,01.115619 28 0,0"32799
g 0,0'27557 19 0,0"82206 29 0,01011310
10 0.0·27557 20 0.0'"{1103 3° , 0,0·e377OD • Broj y kome ie dekadskl logaritam Iednak x, nazlvarno antltogaritmom x, Po definiciji Iogarltrna (vidl SIr. 150) fa funkci]a se podudara s eksponenciialnom funkcijom y = J OX.

• Za I : nl upotrebljavamo skraeenu oznaku za nule iza decimalnog zareza, Tako je 1 : 81 = 0,000024802.

\fatematicki p r iruen ik - "

. "

TA.BUCB

DEKADSKI LOGAR1TMT

51

J(anlkteristika Iogaritma omogucava nam da u dobivenom rezu1tatu postavimo decimalni zarez na OSDOVU pravila sa str, 151.

PrlmJeri~ Ig x = 1,2763; x = 18,89 (k 1888 iz tablice dodamo 0,3 ·4 = 1,2; u rezultatu decimalni zarez postavimo =. druge znamenke, jer je karakteristika jedinica). Ako je 19 x = 2,2763, onda je x = 0,01889. Taj rezultat mouIDo_ napisati i ovako: lOJ..l7U = 18,89; 10-1,1231 = 0,01889 (jer je 2,273~ = -1,7237).

7. DEKADSKI LOGARlTMr

I I I I I I I I
N 0 1 I 2 3 4 , 5 6 7 8 9
i i I
I
10 0000 0043 00861 0128 0170 0212 0253 0'<94 0334- 037+
II 0414 0453 0492 0531 0569 0607 0645 0682 0719 0755
12 0792 0828 0864 0899 0934- 0969 1004 1038 1072 1106
13 1139 1173 1206 12:39 I271 1303 1335 J367 l399 '430
14 1461 1492 1523 1553 1584- 16[4 1644- ]673 I703 1732
15 1761 I790 1818 l847 1875 1903 1931 1959 1987 2014
16 204' 2068 2095 2122 2[48 !1I75 21101 2227 2253 2279
IJ 2304 2330 2355 2380 2405 2430 2405 2480 2504 2529
18 2553 2577 2601 2625 '2648 2672 2695 27I8 2742 2765
19 2788 2810 2833 '2856 !l878 2900 2923 2945 2g07 2989
lIG 3010 3032 3054 3075 3096 SIIS :F39 3I60 318r 3201
21 3222 3';:43 3263 3284 3304- 3324 3345 3365 3385 3404-
22 3424- 3444- 3464 s-t8s 3502 3522 3541 3560 3579 3598
23 3611 3636 3655 3674 3692 371 t 3729 3147 3766 3784
24 3802 3820 3838 3856 38U 3S9S! 3909 3927 3945 3962
as 39'79 3997 4014 4031 4-048 4065 4082 4099 4116 4133
26 4150 4166 4[83 4200 4-216 ·P3'2 4249 4265 4281 4298
27 4314 4330 4346 436'2 4378 , 4393 #09 4425 4440 4456
!IS 44'72 4487 4502 45·8 4::>33 4~8 4564 4579 4594 460g
29 41>24 4639 4654- 4669 4683 46g8 4713 4728 4742 4751
30 4711 4786 ¥loa 4814 4829 4843 4B57 487J 4886 4900
31 49r4 4928 494'2 4955 4969 4983 4997 sou 5024- 5038
32 50S[ 5065 5079 5092 5105 5119 5132 5145 5159 5172
33 5185 5198 521l 52~ 5!13? 5250 5263 5276 ,528g 5302
S4 5315 5328 5Mo 5353 5366 5378 5391 5403 5,p6 54'18
35 5441 5453 54:65 5478 54-90 550<;1 ~~P4 5521 5~g9 555'
36 !l-563 ~575 5~87 !'>599 5611 5623 3635 5647 5658 5670
37 5682 5694 5705 57'7 5729 5740 575!<! 5763 5775 5786
38 5798 5809 582I 5832 5843 5855 5866 5877 5888 5899
39 5911 5922 5933 5944 5955 5966 5977 5988 5999 6010
40 6021 6031 6042 6053 6064- 6075 6085 6096 6107 6117
41 6128 6138 61.49 6.60 6170 6180 619! 6:w. 6212 6222
4-ll' 6232 6!l43 6253 6263 6274- 6284- 62:94- 6304- 63E4 6325
43 6335 6345 6355 6365 8375 6385 6395 6405 6415 6425
44 6435 64-44- 6454 64P4 6474 6484 6493 6503 6SI3 6522
45 6532 654'2 655I 5551 6571 6580 6:;90 6599 6609 6618
46 6628 6637 6646 6656 6665 6675 6684 6693 6702 6712
4-7 672! 6730 6739 6749 6758 6767 6776 6785 6794- 6803
4B 68!2 6821 6830 6839 68.{13 6857 6866 6875 68R4 6893
49 6902 69<1 6920 6928 6937 6946 6955 6964- 6972 6g81
SO 5990 699B 7007 7016 7024- 7033 7042 7050 7059 7067
Sf 7076 7084 7093 1101 71I0 7IlS 7126 7135 7143 7[52
52 7160 7168 71'17 7185 7193 7202 7210 7218 7226 7235
53 71143 7251 7259 72.67 7~75 7284 7292 7300 7308 7316
54 7324- 7932 7340 7348 7356 7364 7379. 7380 738B 7396,
I 52

TABUCE

A NTILOO ... RITMl

53

, I I I I I I I
x 0 ! 1 I 2 3 0\ 5 6 I 7 8 9
i i
I
I i 74351 I I
1 7466
55 740417412 7419 7427 7443 US! 7459 7474-
56 7482 7490 7497 7505 7513 7520 7528 7536 7543 7:1S!
57 7S!Stt 7566 7574- 7582 758g 7597 7604 7612 761g 7627
58 7634- 7642 ,649 7657 7664 76'2 7679 7686 7694- 7701
59 7709 7716 7723 7731 7738 7745 7752 7760 '1767 7774
io ,,82 7789 7796 7803 7810 78.a 7825 783~ ,839 ,846
61 7853 7860 7MB 7875 7882 7889 7696 7903 7910 7917
62 7924 79S1 7038 7945 7952 7959 7966 7973 A980 7987
63 7993 8000 8007 8014 8021 8028 8035 8041 048 8055
6" 8062 8069 8075 8082 8089 8006 8102 8109 8116 8122
~ 8129 8.g6 8t4Q S149 B'56 8[62 8169 Bq6 818'2 8189
66 8195 8202 8209 8215 82Z2 8228 8235 ~h41 8248 8254
67 8261 8267 8274 8280 8287 8293 8299 8306 8312 8319
68 8325 8331 8338 8344 8351 8357 8363 8370 8:176 8382
6g 8388 8395 8401 8407 8414 8420 8426 8432 8439 8445
'70 8431 8457 8463 8470 8476 848'2 8488 8494 8:100 8:106
71 8:;13 8:;19 8525 8531 8537 8543 854.9 85.55 85,61 8567
72 8573 8579 8585 8591 8597 8603 860g 8615 8621 8627
73 8633 8639 £164.5 86!)1 8657 8663 8669 8675 8661 8686
74 8692 8608 B704 87'0 8716 8722 8727 8733 8739 8745
1J 8751 8756 8762 8768 8'74 8779 87[15 8791 B'197 8802
76 8808 8814 8820 8825 BB:F 8837 8842 8848 8854 B859
77 8865 887' 8876 6382 8887 8893 8899 8904 B9IO 3915
78 8921 8927 893~ 8938 8943 8949 8954 8960 8965 8971
79 8976 8g82 8g8, 8993 8998 9004 g009 9015 9020 9025
Bo gogl 9036 9042 g047 9053 g058 9063 9069 9074- g079
81 goBs 9090 9096 grOI gl06 9112 9117 91:2~ 9128 9133
82 9138 9143 9149 9I54 9159 9165 9170 9rni 9180 9186
83 9191 9196 9201 9~06 9212 9217 9222 9:.127 9232 9238
84 9243 9248 9253 9258 9263 9269 9274- 9219 9284 9289
8S 9294 9299 9304- 9309 9315 9320 9325 9330 9335 9340
86 9345 9350 9355 IBM 9365 9310 9375 9380 9385 0390
87 9395 9400 9405 9410 9415 9420 9425 9430 9435 9440
88 944~ 9450 9455 9460 94,65 9469 9474 9479 9484, 9489
89 9494 9499 9504 9509 9513 951S 9523 9529 9533 9538
go 9542 9517 9552 {1M? 9562 9566 9571 9576 9581 9586
91 9590 9595 9600 g605 9609 9614 9619 g6Q4 962~ 9633
92 9638 9643 9647 g65!2 9657 g661 g666 g671 9fi75 9680
93 9685 g689 9694 9699 9703 9708 9713 9717 9722 9727
94 9731 9736 974-1 9745 9750 9754 9759 9763 9768 9773
9786 , 9805 9809 991-4- 9818
95 9777 9782 9791 9795 9800
96 9a1l3 9827 9832 9836 9841 9845 9850 9854- 9859 g863
97 g86B 9872 9877 9881 9886 98go 9894 g8Q9 9903 9908
98 9912 9917 9921 9926 9930 9934 9939 9943 9948 9952
<)9 9956 9961 9965 9969 9974 9978 9983 I 9987 99g1 99~
, I 8. ANTILOGARITMI

Objasnjenje tablice vidi na str, 49.

,
m I 0 I, 1 I 2 I 3 I " I 5 I 6 I 7 I 8 I 9
I
100211005 I
00 1000 1007 I 1009 1012 1014 1016 1019 1021
01 1023 1026 102[1 1030 1033 1035 log8 1040 1042 ICl45
02 11)47 1050 105:2' 1054 1057 1059 1062 1064 1067 1069
03 1072 1074 [076 1079 loal 1084 1086 1089 logl 1094
04- log6 1099 1102 1104, 1107 llog III2 Ill4, Ilt7 1119
05 lJ~~ 1125 1127 lISO 113~ 1135 1136 114° 1143 11 +fi
06 1146 H51 1153 11.';6 1159 1I61 1164- 1167 1169 1172
07 1175 1176 1180 1183 1186 !l8g Ilgi 1I94 1197 Ilgg
08 1202 1205 1208 12II 1213 1216 1219 I211~ 1'225 I~27
09 1230 1~33 1236 1299 1~42 J~45 124'1 125,0 1253 1256
IO 1259 B!6'l 1265 (~68 1'271 1274 1'276 1'2,9 1282 1285
II 1288 1291 1294 1297 1300 1303 1306 131J9 1312 1315
12 1318 1321 1324 I3~7 1330 1334 . 1337 1340 1343 1346
'3 1349 135:1 1355 1358 IS61 1365 1368 1371 1374 1377
14 1360 1384 1387 1390 1393 1396 14°0 1403 1406 1409
IS I·P3 1416 14'9 1422 1426 1429 1432 1435 1439 1442
16 1445 1449 1452 1455 I45g 146'2 1466 1469 1472 1176
'7 1479 '483 '486 1489 1493 1496 1500 1503 150'1 I~IO
18 1514 1517 1521 1524 1528 1531 1535 1538 1542 1545
19 1549 1552 1556 1560 1563 1567 1570 1574 1578 1581
~ 1585 1~8g 1592 1596 1600 1603 1607 1611 1614- 1618
21 1622 I 26 16g9 16S3 16:37 1641 1644 1648 1652 1656
22 1660 1663 1667 1671 1675 1679 1683 1687 1690 1694>
23 11698 1702 1706 17lO 1714- 1718 1722 1726 1730 1734-
24, 1738 1742 1746 1750 1754 1758 1762 1766 1770 1774
25 1778 1782 1786 1791 1795 1799 1803 1807 IBlI 1816
26 : 1820 1824 1828 1832 1837 1841 1845 1849 1854 1358
27 1862 1866 I871 187'; 1879 1884 1888 1892 1897 1901
28 1905 1910 1914- IgIg 19~3 1928 1932 1936 1941 1945
29 1950 1954 1959 1963 1968 t972 19'17 1982 1986 1991
30 1995 2000 2004 2OC9 2014 2018 2023 20'28 2032 2037
31 2042 204l> !l051 2056 2061 1Z063 2070 2015 20Bo 2084
32 ~089 2094- 2099 2104 2109 2113 IIIl8 2U3 2126 2133
33 2138 2143 2148 2153 2158 2163 2168 2173 2178 2183
34- 2188 2193 '2198 2203 2206 2213 '2218 2223 2228 2234
35 2239 2244- 2249 2~54 2259 2265 2270 2275 2280 2286
36 2291 2'296 >130] 2301 231!! 2317 2323 2328 2333 2339
37 23H 2350 2355 2360 2.366 2371 2377 2382 2388 2393
38 2399 2404 2.pO 2415 2421 2427 2432 2438 2443 2449
39 2455 2460 2466 24'12 2477 2483 2489 2495 2500 2506
40 2512 2!p8 2523 2529 2535 2541 2547 115.53 2559 2564-
41 2570 2S76 25B2 2,588 2594 2600 2506 26[2 2618 2624
42 2630 2636 2642 2649 26.;!! 2661 2667 2673 2679 2685
43 2.692 26g8 2704 2710 2716 2723 2729 2735 2742 271-8
44- 2754 2761 2767 2773 2780 278G 2793 2799 2805 28(2
f5 2818 2825 2831 '2B38 2844 285l '2858 2864- 28'11 2877
46 2884 28g1 28g7 2904 2911 2917 2924- 2931 2938 2944-
47 2951 2958 2965 2g'}2 297~ 2965 2992 29911 3006 3013
48 3020 3027 3034 3041 304 3055 gCMi2 3069 3076 3083
49 30go 3097 3[05 3112 3119 3126 3133 3141 3148 ~F55 54

TABLICE

TIUOONOMETRJISKE FUNKCUE

55

i 0 I 1 I 2 I 3 I 10 I 5 I 6 I 7 I 8 I 9
m
50 3162 317° 3177 3184 3192 3199 3206 31114- 31121 3228
51 3236 3;143 32~P 3258 3266 3273 328. ~89 3296 3304
52 3311 3319 3327 3334 3342 3350 3357 3365 3373 3381
53 3388 3396 3404 3'P~ 3420 3428 3436 3443 345' 3459
54 3467 3475 3483 3491 3499 3508 3516 3524- 3532 3540
55 3548 3556 3565 3573 3581 3589 3597 3606 3614 3622
56 3631 3639 3648 3656 3664 36]3 3681 36go 3698 3707
57 3715 3724 3733 3741 3750 3758 3767 3776 3784 3793
58 3802 3aII Sll! 9 3828 3837 3846 3855 3864 3873 3882
59 38g0 3899 39011 3917 3926 3936 3945 3954- 3963 3972
60 3981 3990 3999 4009 4-018 4027 4036 4046 4055 4064-
61 4014- 40i3s 409S 4102 4IlI 4121 4130 4140 4150 4159
6~ 4169 4[78 418B 4198 4207 42'7 4227 4236 4246 4256
63 4266 4276 4285 4295 4305 4S[5 4325 4335 4345 4-355
64 436~ 4375 4385 4395 4406 4416 4426 4436 4446 4457
65 446, 44'17 4487 4498 4508 4519 4529 4~39 4550 4560
66 4571 4581 4392 4603 4613 4)24 4634 4643 4656 41>67
6'1 4677 4688 4599 4710 4721 4732 4742 4753 4764 4775
6B 4786 4797 4808 4819 4831 4R~<I 4853 4864 4875 4887
69 4898 49'>9 4920 4932 4943 4%5 4966 4977 4989 5000
70 5012 5023 5035 ,')047 5058 5070 5082 5093 5105 5[17
71 5129 514° .~il52 5164 5'76 5186 5200 5212 5224 5236
72 5248 5260 5272 5284 5297 5309 5321 5333 53.j.6 5358
73 5370 5383 5395 540B 5420 5433 5445 5458 5470 5483
74 5495 5508 5521 5534 5546 5559 5572 5585 5598 5610
7.5 5623 5636 5649 .')662 5675 5689 5702 57[5 5728 574!
76 5754 5768 5781 5794- 5808 5821 5834 5848 5861 5875
77 58B8 5902 5916 5929 5£14-3 5957 5970 59B4 5998' 60n
78 6026 60rm 6053 6067 6081 6095 6109 6[24 6138 6152
79 6166 6l8o 6194- 6209 6223 6237 6252 6266 6281 6295
80 6310 6324 6339 6353 6368 6383 6397 6412 6427 6442
BI 6457 64.71 6486 650) 6516 6531 6546 6561 6577 6592
82 6607 6622 6637 6553 6668 6683 66[19 6714- 6]30 6745
83 6761 6776 6792 6808 6823 6839 6855 687! 6887 6902
34 6918 6934 6950 6966 69B2 6998 7015 7°31 7047 7°63
85 7079 7096 7112 7129 714-5 7161 '178 7194 72n 7228
86 7244 7261 7278 7295 731[ 732!! 7345 7352 7379 7396
8, 7413 7430 7447 74-64 1482 74-99 7516 7534 7551 7568
8S 75116 7603 7621 1638 ,656 7674 7691 7709 7727 7145
8g ,,62 7780 7798 7816 7834 1852 7870 7889 7907 7925
90 7943 7962 7980 7998 BOl7 8035 8054 8072 8091 8110
91 6128' 6147 8,66 8165 8204 8222 824) 8260 8279 8299
92 fl318 8337 8356 837~ 8395 8414 8433 8453 8472 8492
93 8SI1 8531 8551 8570 B590 8610 8630 8650 8670 B690
94 8710 8730 8750 8770 8790 81'110 883[ 8851 8872 8892
95 8913 8933 8954 8~74 8995 9016 90~6 9057 9078 9099
96 i 9120 9141 9162 9183 9204- 9226 9247 9268 9290 9311
97 19333 9354 9376 9397 9419 9441 9462 9484- 9506 9528
98 9550 9572 9594 91)16 9636 9661 g683 9705 9727 9750
99 9772 9795 981'1 9840 9863 9886 9908 9931 9954- 9977 9. PRIRODNE VRlJEDNOSTI TRIGONOMEfRJJSKIH FUNKClJA Sinusi

Kut I 0' I I I I I I I
• --7 10' 20' 30' n' 50' 60'
ot 0,0000 0,0029 0,0058 0,0087 0,0116 0,0145 O,OJ 75 89
I 0,0175 0,0204 0,0233 0,0262 0,0291 0,0320 0,03'19 88
2 0,0349 0,0378 0,0407 0,0436 0,04065 0,0494 0,0523 87
3 °,°523 0,0552 0,0:;81 0,0610 0,0640 0,0669 0,0698 86
4- 0,0698 0,0727 0,0756 0,0785 0,0814 0,084.3 0,0872 8S
5 0,0872 O,ogol 0,0929 0,0958 0,0987 0,1016 0,1045 84
6 0,1045 0,1074 0,1103 0,1132 o,I16t O,llgo 0,1219 83
7 0,1219 0,1248 0,1275 0,1305 0,1334 0,1363 0,1392 82
8 0,[392 0,1421 0,1449 0,I478 0,1507 0,1536 0,1564- 81
9 0,1564 0,1593 0,1622 0,1650 0,1679 0,1708 0,1736 80
10 0,1736 0,1765 0,1794 0,1822 o,I85t o,r880 0,1908 79
II 0,1908 0,1937 0,1965 0,1994- 0,2022 o,W5t 0,2079 78
J~ 0,2079 0,2108 0,2136 0,2164 0,11193 0,1Il!!!) 0,2250 77
13 0,22:;0 0,2278 0,2306 0,2334 0,2363 0,2391 0,24I9 76
14 0,2419 0,2447 0,24-76 0,2504 0,2532 0.-2560 0,2588 75
IS 0,2588 0,2616 0,2644 0,11672 0,2700 0,11728 0,2756 74-
16 0,27:;6 0,2784- 0,2812 0,2840 0,2868 0,2896 0,2924- '13
17 0,2924- 0,11952 0,2979 0,3007 o,s035 0,3062 0,3090 7'1
18 0,3090 0,3118 0,3145 0,3173 . 003201 0,3228 0.3256 71
19 0.3256 0,3283 ' 0,33 II O,333B 0,3365 0,3393 0,3420 70
20 0,3420 0,3448 I 0,3475 0,3502 0,3529 0,3557 0,358. 69
21 0,3584 0,351 I 0,3638 0,3665 0,3692 0,371[) 0,3746 68
22 0,3746 0,3773 0,3800 0,3827 0,3854 0,3881 0,3907 67
23 0,3907 0,3934 I 0,3961 0,3987 0,4014 0,4041 0,4067 66
24- 0,4067 0,40.94- O,41~0 0,414'1 0,4173 004'200 0,4226 '5
25 0,4226 0,4253 0,4279 0,4305 0,4331 0,4-358 04-38• 64
26 0,4.384 0,4410 0,4436 0,4462 o,4¥!8 0,4514 0.4540 63
27 0,4540 0,4566 0,4592 0,46[7 0,4643 0,4669 0,4695 6'1
2!! 0,4695 0,4720 0,4746 004772 0,4797 0,4823 0,4148 61
29 0,4848 0.4874 0,0}899 0,4924- 0>4950 0,4975 0,,5000 60
30 0,5000 0,5025 0,3°5° 0,5075 0,5100 0,5125 0,5150 59
31 0,5150 0,5175 0,5200 0,5225 0,3250 0,5275 0,5299 58
3<1 0,i)299 0,5324- 0,5348 0,5373 0,.'5398 0,M22 0,5446 57
33 0.~446 0,5471 0,5495 0,5519 0,5S44 0,5568 0,5592 56
34- 0,5592 0,5616 0,564-° 0,5664 0,5688 0,5712 0,:)736 55
35 0,5736 0,5]60 0,5783 0,5807 0,5831 0,5654 0,5878 54
36 0,5878 0,5901 0,5925 0,5948 0,5972 0,5995 0,6018 53
31 0,6018 0,604! 0,6065 0,6088 0,61 I I 0,6134- 0,6151 52
38 0,6157 0,6180 0,6202 0,6225 0,624-8 0,6271 0,6293 51
39 0,6293 0,6;316 0,6338 0,6361 0,6383 0,6406 0,6428 SO
40 0,6428 0,6450 0,6472 0,6494 0,6517 0,6539 0,6561 49
41 0,6551 0,6583 0,6604 0,6626 o,660}8 0,6670 0,6691 48
42 0,6691 0,6'113 0,6734- 0,6756 0,6777 0,6799 0,6820 47
43 0,6820 o,684-1 0,6862 0,6884 0.6go5 0,6926 0,~7 ,,6
44- 0,6947 0,6967 0,6988 0,7009 0,7030 0,7050 0,7071 45
45 0,7071 0,,092 0,7112 0.7133 0,7153 o,7T73 0,7193 t 4-4-
I 60' I SO' I 40' I 3<)' I 20' I 10' I 0' I Kut
+- 0 Obiasnienie tablice vidi na str.49.

Ko s i n us i

TABlICE

TR CGONOMlttR US K E FUNKCUE

57

Sinusi

Tangensi

. J:.-E.l>t I 0' I 10' ! 20' I 30' I 40' I 50' I 60' I
0 --*
~+ 0,;071 0,7092 0,7112 0.7133 0,7'53 0,7'73 0,7'93 44
46 0,7193 0,72'4 0,7234 0,7254 0,7274 0,7294 0.73'4 43
4-7 0,7314- 6,'1333 0,'1353 0,7373 0,7392 0,7412 0,7431 42
48 0,7431 0,7451 0,7470 0.7490 0,7509 0,;528 0,7547 41
49 0, ;547 0,7566 0,7585 0,7604 0,7523 0,7642 0,7560 (0
SO 0,7660 0.7579 0,76g8 0,7716 0,77::15 0,7753 0,7771 39
51 0,7771 0,7790 0,7808 0,7826 0,78,41 0.786'2 0,7880 38
5'2 0,7880 0,7898 0,79-16 0,7934- 0,7951 0,7969 0,7986 37
53 0,7986 0,8004 0,8m!, 0,8039 0,8055 0,8073 o,Bogo 36
54 0,0090 0,a107 0,8124 0,8141 0,8158 0,8175 0,8192 35
35 0,8192 0,8208 0,8225 0,8241 0,8258 0,8274- 0,8290 34
56 0,8290 0,8307 0,8323 0,8339 0,8'i.~5 0,8371 0,8387 33
57 0,8387 0,8403 0.8418 0,8434 0,8450 0,8465 0,8480 32
58 0,8480 0,8496 0,8511 0,8526 0,8542 0,85~7 0,8572 3'
59 0,8572 0,6587 0,8601 0.8616 0,8631 0,8646 0,8660 30
60 0,8660 0,B675 o,868g Q,8704- 0,S718 0,8732 0,8746 29
61 0,8746 0,8;60 0,8774- 0,R788 0,R802 0,8816 0.8829 28
62 0,8829 0,8143 0,8857 0,8870 0,8884- 0,8897 o,8glO 27
63 0,8g,o 0,8\,123 0,8936 0,8949 o,8g6~ 0,&975 O,89B8 26
64 0,8988 0, goo I 0.9013 0,g026 0,9038 0,9051 0,9063 !l5
65 0,9063 0,907.:1 0,9088 0,9100 0,9112 0,9124 0,9135 24
66 0,9135 0.914-7 0,9'59 0,9171 0,9182 0,9194- 0,9205 23
67 0,9205 0.9'216 0,9228 0,9239 0,92~0 0,9261 0,9272 22
68 0,9272 0,9283 0,9293 0,!}304 0,9315 : 0,9325 0,9336 21
69 0,9336 0.9346 0,9356 0,9367 0,9377 0,9387 0,9397 lIO
,0 0.9397 0.9407 0,9417 0,9426 0,9436 0,9446 0,9455 19
,I 0.945$ 0,9465 0,9474 0,9463 0,949':1 0,9502 0,9:11 I 18
72 0,9511 0,9520 0,9528 0,9537 0,9546 0,9555 0,9563 17
73 0,9563 0,9572 0.9500 o,958t1 0,9596 O,gOO5 0,9613 16
74 0,gi13 0,g621 0,9628 0,9636 0,9644- 0,9652 0,9659 15
75 0,9659 0.g667 I 0,9674- ",g68I 0,g689 o,96g6 0,9703 14-
,6 0,9703 0,9710 0,9717 0,9724 0,9730 .... 9737 0,9744 13
77 0,9744- 0,9750 0,9757 0,9763 0,9769 0,9775 09781 12
78 0,9761 0,9787 0,9793 0,9799 ~0.9805 0.g8n 0,9816 II
79 0,g816 0,9822 0,9827 0,9833 0,g838 0,9843 0,9148 10
80 0,9848 0,9853 0,9858 0,g863 0,9868 0.9S7:2 0,91l77 9
81 0,g877 0,g881 o,g886 0,9890 0,9694- 0,9899 0,9903 8
82 0,9903 0,990; 0,991 I 0,9914 0,9918 O,99!t2 0,9925 7
83 0,9925 0,99':19 0,993!l 0,9936 0,9939 0,9942 0,9945 6
8.t- 0,994,5 0,9948 0,9.951 0,9954- 0,9957 0,0959 0,9962 5
85 ",9962 0,9964 o,9967 0,9969 0,gg7[ 0,9974 0,9976 4-
86 0,9976 0,9978 0,9980 0,9981 0,9983 0,9985 0,9986 3
87 0,9986 0.9988 0,9969 0,9990 0,9992 0,9993 0,9994 :2
88 0,9994- 0,9995 0,9996 0.9997 0,9997 0,9998 0,9998 t I
89 O,999B 0,9999 0,9999 1,0000 1,0000 1,0000 1,0000 0
I I ! I I I 10' I (I' f Kut
60' So' 40' I 30' 20' k- •
, , Kut j 0' lO' I 20' I I I I !
0 +- I 30' 40' 50' I 60'
I
0+ 0,0000 0,0029 0,0058 0,0087 O,OIIG 0,0145 0,0175 89
I 0,0'75 0,0204- 0,0233 0,0262 0.0~91 0,03:.10 0.0349 86
2 0,0349 0,0378 0,0407 0,0437 0.0466 0,0495 0,0524- 87
3 0,0524- 0,0553 0,0582 0,0612 0,0641 0,0670 0,0699 86
4 o,0599 0,0729 0,0758 0,0787 0,0816 0.0846 0,08'75 85
5 0,0875 0,0904- 0,0934 0,0963 0,0992 0,1022 0,10:'>1 84
6 0,1.051 0,1080 0.1110 0,1139 o,116~ 0,11g8 0,1228 83
7 0,1228 0,1257 0;'287 0,1317 0,1346 0,1376 0.1405 82
8 0,1405 0,£435 o,I46:, 0,14J15 0,1521 0,1554- 0,'584 81
9 0,1514 0,1014 0,1644 0,1673 0, I 703 0,1733 0,l/53 80
10 0,1763 0,1793 0,1823 0,1853 i o,rSS3 0,1914 0,1944 ,79
, I 0,1944 0,1974 0,2004 0,2035 0,2065 0,2095 0,2126 78
12 0,!U26 0,:Hs6 0,2186 0,2217 0,2247 0,2278 o,~309 77
13 0,2$09 0,2339 0,2370 0,!l401 0,2432 II, 24f:i!l 0,2493 76
14 o,~493 0,2524 0,2551) 0,2586 0,2617 0,2648 0,2679 75
IS 0,2679 0,271 I O.~742 0,2773 0,2805 0,2836 0,2867 74
16 0,2867 0,2699 0,2931 0,2962 • 0,2994 0,3026 0,3057 73
17 0,3057 0,3089 0,31111 0,3153 0,3.85 0,32 I7 0,3249 72
18 0,324"1 Q,3~81 0,3314- 0,3346 0,3378 o,34Tl 0.3143 71
19 0.3443 0,3476 0,3508 0,354[ 0,3574 0,3607 0,3640 70
20 0,3640 0,3673 0,3706 0.3739 0,3772 0.3805 0,3839 69
21 0,3839 0,3872 0,3906 0,3939 0,3973 0,4006 0,4040 68
(l2 0,4"-iO 0,4074 0,4108 O,{1{2 0,4176 0,4210 0,4245 67
23 0,4245 O"V~79 0,4314- 0,4340 0,4383 0,441'1 0,4452 66
~ 0,4452 0,4487 0,45':12 °.4557 0,4592 0.4628 0,4663 65
25 0,4663 0,4699 0,4734- 0,4770 0,4806 0,4841 0,4877 64
26 0,4877 0,4913 0,4950 0,4986 0,5022 0,5059 0,5095 63
27 0.5095 0,5132 0,5169 0,5206 0,5243 Q,5280 0,5317 62
28 0,5'117 0,5354 0,5392 0,5430 0,5467 r 0,5505 0.5543 61
29 0,5543 0,5581 0,5619 0,5658 0,5696 I 0,5735 0,:'>774 60
30 0,5774 0,5812 0,5851 0,5800 0,5930 0,5969 0,6009 59
31 0,6009 0,6048 0,6088 0,6128 0,6168 0,6208 0,6249 58
32 0,6249 o,628g 0,6330 0,637' 0,6412 0,6453 , 0,6494 57
33 0,6494 0,6536 0,6577 0,6619 0,6661 0,6703 0,6745 56
34 0,6745 0,6787 0,6830 0,6873 0,6g16 0,69.:19 0.7002 55
35 0,7002 0.7046 0.7089 0,7133 0,7'77 0,7221 0,7265 54
36 0,7265 0,7310 0,7355 0.7400 0,7445 0,7490 0,7536 53
37 0,7536 0,7581 0,7627 0,7673 0,7720 0.7766 0,7813 52
38 0,7813 0,7860 0,7907 0,7954 0,8002 0.8050 0,8098 5f
39 0,8098 0,8146 0,8195 0,8243 0,8292 0,834!l 0,8j91 SO
40 0,8391 o,8.HI 0,8,,91 0,8541 0,8591 0,8642 0,86g3 49
4l 0.8693 0.8744 0,8796 0,8847 0,8899 0,8952 0,9004 48
4Q 0,9004 0,9057 0.9110 0,9163 0,9217 0,9271 0,9325 47
43 0,93:25 0.9.380 0,9435 0,94-90 0,9545 0,9601 0,9657 46
44 0.9057 0,9713 0,9770 0,9827 0,98{4 0.9942 fl'OOOO 45
45 I~OOOO 1,0058 I,OII7 1,0176 1,0235 1,0295 1,0355 +44
1
! , I I I 0' j Kut
60' 50' 40' 30' 20' ! 10' k- u
I KOSlnUSI

Ko t a n g e n s i

58

TABLICE

Tangensi

EKSPONENCIJALNE. HIPERBOLNE I TRJGONOMETRIJSK.E FUNKCIJB

59

44 43 4<:l 41 40

10. EKSPONENCIJALNE, HlPERBOLNE l TRlGONOMETRlJSKE FUNKCIJE

za X od 0 do 1,6 (argument u lucno] mieri)

0' -+

10'

20'

I 30' I

40'

50'

60'

45+ Ij.6

47 48 4-9

so 51 52 53 54

!l,145 2,246 2/356 2,475 2,6°5

2,747 2,904- 3,0'78 3.271 3,487

3,732 4-,OU 4,33( 4,7°5 5,145

5,671 6,314 7,lI5 8,144- 9,514

11,430 14,301 19,081 28,636 57,290

1,000 1,036 1,072 1,1 II 1,150

1,1{)2 1,235 1,280 1,327 1,376

1,42B 1,483 1,540 1.600 1,664-

1,732 1,804- 1,881 1,963 2,050

60'

2,161 2,264 2,375 2,4-96 !:I,61l8

!:I,773 2,932 3,108 3.305 3,526

g,776 4,061 4,390 4,773 5,226

5,769 6A35 7,259 8,345 9,788

11,826 14,924 20,206 31,242 68,750

1,006 1,042 1,(>79 1,117 1,157

1,199 1,242 1,288 1,335 1,385

1,437 1,4-92 1,550 1,61 I 1,675

1,744 1,816 1,894- 1,977 2,066

50'

'J.,[77 2,282 2,394- 2,511 2,651

2,7118 2 .• 960 3,14-0 3,340 3,566

g,8,2( 4,113 4,449 4-,843 !j,309

5,871 6,56,

7,429 8,556

10,078

12,~51 15,605 111,470 31-.368 85,!;I40

I 40'

1,012 1,048 1,085 _,124- 1,164

1.206 1,>25° 1,295 1,343 1,393

1,«6 1,501 1,!j60 1,621 1,686

1,756 J,829 1,907 1,991 2,081

1,455 1,5II 1,570 1,632 1,6g8

1,767 1,842 1,9>21 2,006 2,097

2,194 2,300 2,414- fl,539 2,67~

It,824 2,989 3,172 3,376 3,606

3,867 4,165 4,5'1 4,9'5 :1.396

5.976 6,69r 7,596 8.777

10,385

12,'706 16,3.50 72,904 38,188

114·,59

I 30'

Kotangensi

1,018 1,°54- 1,0~1l 1,130 1,171

1,213 1,257 1,303 1,35' 1,402

2,21 I ~,318 2,434 2,560 2,699

2,850 3,018 3,204 3,412 3,647

:3,914- 4,219 4,574 4,989 !h485

6,084- 6,827 7,770 9,010

10,712

13,197 17,169 24,542 42,964 171,89

I 20'

1,024 1,06a l,og8 1,137 1,178

1,220 1,265 1,3I1 1,360 1,411

1,164 1,520 1,:;80 1,643 1,709

1,780 1,855 1,935 2,020 2:oll'2

3,967 4,275 4,638 5,066 5.576

6,197 6,968 7,953 9,255

[ 1,059

[g,727 18,075 26,432 49,104

343,77

I 10' i

1,030 1,066 1,104- 1,144 1,185

1,228 1,27'2 1,319 1,368 1,419

1,473 1,530 1,590 1,653 1,720

1,792 1,868 1,949 2,035 2,128

2,229 2,337 2,455 2,583 2,723

2,877 3,047 3.237 3,450 3,689

1,036 1,072 l,UI 1,150 1,192

1,235 I,!lao 1,3::1:7 1,376 I,42S

1,483 1,540 1,600 1,664 1,73::1:

1,804- J,881 1,963 :ot,050 2,145

!l,246 :<i,356 2,475 2,605 2,747

2,904 3,0'78 3,271 3.487 3,732

4,OIJ 4,33t 4,705 5,145 5,671

6.314- '7.115 8,144,

9.514

11,430

14,301 19,081 28,636 57,29°

00

0- +-

39 38 37 36 35

34 33 32 31 30

29 26 27 26 .!liS

24 23 22 21 20

I j I I I I I
X eJl e-JI shx ch x I iliA: sinx cos x I t8 x
I
0,00 1,0000 1,0000 0,0000 1,0000 0,0000 0,0000 1,0000 0.0000
O{ 1,0101 0,9900 0,0[00 r.oocr' 0,0100 0,0100 1,0000 0,0100
02 1,0202 0,980::1: 0,0200 1,0002 0,0200 0,0200 0,9996 0,0200
03 1,0305 0,9704 0,0300 1,0005 0,0300 0,0300 o,gg¢ 0,0300
04 1,0408 0,9608 0,°400 1,0008 0,0400 0,0400 0,9992 0,0400
0,05 1,0513 0,9512 0,0500 1,0013 0,0500 0,0500 0,9988 0,0500
06 1,0618 0,9418 0,0600 l,oOJ8 0,0599 0,0600 0,998::1: 0,0601
07 1,0725 0,9324 0,0701 1.0023 0,0699 0,0699 0,9976 0,070t
08 1.08~3 0,923 [ 0,0801 1,0032 0,0798 0,0799 0,9968 0,0802
09 1,0942 0,9139 0,0901 I,OO,P o,08g8 0,0899 0,9960 0,0902
O.EO 1,1052 0,9048 0,1002 '.0050 0,0997 0,0998 0,9950 0,1003
I I I,II63 o,89~8 0,I101O! 1,0061 o,Iog6 o,10g8 0,9940 0,1104
12 (,1275 0,8869 0, [203 1,0072 0,1194- 0,1197 0.9926 0,1206
13 1,1388 0,8781 0,1304 1,0085 0,1293 0,12g6 0,9916 0,13°7
14 1,1303 0,8694- 0,1405 l,oog8 0,1391 0,1395 0,99011 0,(409
0,1:5 1,1618 0,8607 0,1506 1,0113 0,1489 0,1494- 0,9888 0,151(
16 1,1735 0,8521 0,[607 1,0128 0,[586 0,[593 0,9872 0,1614.
17 1,1853 ' 0,8437 0,1708 [,014.5 0,1684- 0,[692 0,9856 0,1717
,8 1, '972 0,8353 0,18[0 1,0162 Q,I781 0,1790 0,9838 0,1820
19 1,2092 0,8270 0,1911 1,018, 0,1877 0,1889 0,9820 0,1923
o,ao I,2l1I4 0,8187 0.2013 I .oao I 0,1974 0,1987 0,9801 0,2027
2I 1,2337 O,8T06 0,!l(J5 1,0221 0,2070 0.~085 0.9780 0,2131
22 1,24-61 0,80~5 0,2218 1,024-3 o,~165 0,2 rS2 0,9759 0,2236
23 1,2586 0,7945 0,2320 1,0266 0,2260 0,2280 0,9737 0,234-1
24 1,27111 0,7866 0,2423 1,0289 0,2355 0,2377 0,9713 0,2447
O,IlS 1,2840 0,,,S8 0,2.')26 1 ,0314 0,2449 0,2474 0,968~ 0.2553
26 1.2969 0.77It 0,2629 1,0340 0,2543 0,2571 0,g664 0,2660
27 1,3100 0,7634 0,2733 1,0367 0,2636 0,2667 0,9638 0,2768
28 1,3~31 0.7558 0,2837, 1,0395 0,::I:7~9 0,2764- 0.90r r 0,2876
29 1,3364 0,7483 0,294-1 1,0423 0,2821 0,2860 0,9582 0,2984-
o.so 1,3499 0,74-°8 0,304-5 1,0453 0,29(3 0,2955 0.9553 0,3093
31 1,3634 O,13M 0,3150 1,0484 0,3004- 0,30.')1 0,9523 0,3203
32 1,3771 0.7::1:61 O,3'25!) 1,0516 °,3°95 0,3146 0,9492 0,3314-
33 1,3910 o,718g 0,3360 1,0549 0,3185- 0,3240 °.9460 0,3425
34 [,4049 O,7uB 0.3466 1,0534 0,3275 0,3335 0,9428 0,3537
0,35 1,4[91 0,7047 0,3572 1,0619 0,3364 0,3429 0,9394 0,3650
36 1.4333 0,6977 0,3678 [,0655 0,3452 0,3523 0.9359 0,3764-
37 1,4477 0,6907 0,3785 [,0692 0,3;;40 0,3616 0,9323 0,3879
38 T,¥>23 0.6839 o,g892 1,0731 0,3627 0,3709 0,9287 0,3994
39 1,4770 0,6'771 0,4000 (,0770 0,3714 0,3802 0,9249 O"l,Ill
0,40 T ,4918 0,6703 0,4108 (,081 I 0,3799 0,3894 0,9211 0,4::1:28
41 I 1,5°68 0,6637 0,4216 1,0852 '-',3885 0,3986 o,~lil O,43¥J
42 [,5220 0.6570 0,4325 1,0895 0.3969 0,4078 ·0,9IS1 0,4466
43 1,5373 0,65"5 0,4434- [,0939 0,4053 0,4169 0,9090 0,4586
44 1,5527 0,6440 0,4543 [,og84 0,4136 0,4259 0,904-8 0,1708
0,45 1,5683 0,6376 0,4653 1,1030 0,4219 0,4350 0,9004- 0,4831 19 IS 17 16 15

14- 13 12 It 10

9 8

'7 6

5

4- 3 1I I

t 0

60

TABLlCE

EKSpONF.NC" <\LNE. HIPERBOLNE I TR1GON~METRl]SKE FUNKClJE

61

x e" ! e--J( I sh x ch x I th x I sin x coo x !' tg x
!
~ 1~3 o,6S76 0,4653 I,Io30 0,42111 0,4350 0,9004 0,+831
46 1,5841 0,6313 0,.1-764 1,1077 0,4301 0,4439 0,B961 0,4954
47 1,6000 0,61150 0,4875 1,1125 0,438:1 0,45'29 0,8916 0,5080
48 (,616. 0,6188 0,4986 1,1174 0,4462 0,4618 0.8870 0,5206
'19 1,6323 o,6q6 0,50g8 1,1225 0,4~2 0,4706 0,88:13 0,5:33'('
e.so 1,64B7 0,6065 0,521 I (,1276 0,4621 0,4794 0,8776 0,5463
51 1,6653 0,60°5 0,5324- I,I32g 0,4699 0,4882 0,8727 0,5594
52 1,6820 0.5945 0,:;438 1,1383 0.4777 0,4969 0,8678 0,5726
53 1,6989 0,5886 0,555li! 1,1438 0,4854- 0,5055 0,8628 0,5859
54 1,'160 0,58~7 0,5665 1,1494 0,4930 0,5141 0,8577 0,5994
0,55 1,7333 0,5769 0,5782 1,1551 0,5005 0,5227 0,8:125 0,6131
56 1,750; 0,5712 0,5897 1,1609 0,5080 0,5312 0,8473 0,6269
57 (,7683 0,5655 0,60[4 I,I669 0,5154 0,5396 0,8,P9 0,6410
58 1,7860 0,5599 O,6IS[ 1, I 730 0,5227 Q,!l480 0,8365 0,6552
59 1,8040 0,554-3 0,6248 1,1792 0,5299 0,5564- 0,8309 0,6696
0.60 1,8221 0,5488 0,5357 1,1855 0,3370 0,5646 0,8253 o,6a4[
6( 1,8404 0,5434 0,6485 [,1919 0,5441 0,57~9 0,8196 0,6g89
62 1,85H9 0,5379 0,6605 1,1984 0,5511 0,5810 0,8l39 0,7139
63 1,8776 0,5326 0,6725 1,2°5' 0,5:)81 0,5891 o,B08o 0,7~gl
64 1,6965 0,5273 0,6646 I.2119 0.5649 0,5972 0,802 I 0,7445
0,65 1,9155 0,5220 0,6967 1,2IS8 0,5717 0,6052 °,7961 0,760!:!
66 1,9346 0,5[69 0,7090 1,2258 0,5784 0,6131 0,7900 0,7761
67 1.9542 0,5[17 0,7213 1,2330 0,5850 0,6210 0,7838 0,7923
68 1,9139 0,5066 0,7336 1,2402 0,5915 0,6288 0,7776 .0,808,
69 1,9937 0,5015 0,7461 1,2476 0,5980 0,636~ 0,7712 0,6253
0.70 2,0138 0,4966 0,7586 1.2552 0,6044 0,6442 0,7648 0,8~3
71 2,0340 0,4916 0,7712 1,2628 0,6107 0,6518 1),7584 0,8:195
72 2,0544 0,4868 0,7838 1,2706 0,6169 0,6594 0,7518 0,8771
73 2,07!!' 0,4819 0,7966 1,2785 0,6231 0,6669 0,7452 0,8g49
74 2,0959 0,477' 0.8094 1,2865 0,6291 0,6743 0,1285 0,9131
0,75 2,U70 0,4724 0,8223 1,2947 0,o35l 0,6816 °.7317 0,9316
76 2,1383 0.4-677 0,8353 1,3030 O,ti4t[ 0,6889 0,7'148 0.9005
77 2,1598 0,4630 0,8484 1,31I4 0,6469 0,6961 0,7 t 79 0,9697
18 2,1815 0,4584- 0,8615 1,3199 0,6527 0,7033 0,7109 a,g693
79 2,2034 °,4538 0,8748 1,3286 0,6584- 0.7104 0,703B 1,0092
0,80 I 2,2255 0,4493 , 0,S8Sr 1,3374 0,664-0 0,7174 0,6967 1,0296 I 1 I I
;1 ;z I
" I n' .- n-n " n-- n.;z:
, 2 2
I I
I 1,57080 3,14t59 6 I 9,42478' 18,849~6
2 3,14159 6,28319 7 10,99537 ~l,99115
3 4,71239 9,42478 8112'5663725'13274
4 6,28319 12,56637 9 14·,13717 28,27433
5 I 7,85398 !5,707~6 10 15,7079631,41593 Primjeri:

1) sin 7,5 =

. ( it 0

= Sin 5' 2 - ,35398) =

= cos 0,35398 = 0,9380 (lineama interpolacijal)

2) sin 29 =

= sin.(91t' + 0,72567) = -sin 0,72567 = = -0,6637 (linearna interpolacijal)

I I I sh x i I I sin x I I
x I eX e-x I ch x th X cos x tgx
I I
I j i
Ct,80 2,2255 0,4403 0,8881 ',3374 0,664-0 0,7174 0,6967 1,0296
81 2,2470 0,4449 o,gol5 1,3464- 0.6696 0,7243 0.6895 [,OSO!!
82 2,2705 0,4404 0,9150 1.35M 0,6751 0,7'311 0,6822' 1,0717
83 2,2933 0,4360 0,9286 1.364'7 0,6805 0,7379 0,674-9 1,0934,
84 2,3164 0,4317 0,9423 1,3740 0,6858 0.744-6 0,6675 (.1156
0,85 2,3396 0,4274- 0,9561 1,3835 0,6g11 0,'7513 0,6600 1,1383
86 2,3632 0,4232 0,9700 1,3932 o,6963 0,7578 0,6524 1,1616
87 2,3869 0,4190 0,9840 1,1029 0,7014 0,7643 0,6«8 I, T853
88 2.4109 0,4148 o,9g81 1,4128 0,7064 0.7707 0,6372 1,~097
89 2,4351 0,411>7 I,OBl2 1,4~20 0,7114 0,7'7'71 0,61:194 1,2346
0,90 2,4596 0,4066 I,OWS 1,4331 0,7163 0,'7833 Q,6216 [,2602
91 2,4143 0,4025 1,0409 1,4434- 0,721 I 0,7895 0,6137 1,2864
92 2,5093 0,3985 1,0554- 1,4539 0.7259 0,7956 0,6058 (,3133
93 2,!,;345 0,394-6 1,0700 1,464.5 0.7306 0,80r6 0,5978 1,9409
94 2,~600 0,3906 1,0847 1,4753 0.7351l 0,8076 0,5808 1,369~
0,95 2,~857 0,3867 1,0995 1,4862 0,7398 0,8134 o,5iil7 1,3984
96 2,6117 0,3829 1,1144- 1,4973 0.7443 0,BI92 0,5735 1,4284
97 2,6379 0,3791 1,1294 1,50B5 0,7487 0,8249 0,5653 1,4592
98 2,6645 o,:n53 1,1446 1,5199 0,7531 0,8305 0,5$70 1,4910
99 2,69[2 0,3716 1,1$98 1.5314 0,7574- 0,8360 0,5487 J,5237
1,00 2,7183 0,3679 1,1752 1,5431 0,7616 0,8415 0,5403 1,5574
01 2.7456 0,3642 1,lg07 1,5549 0.7658 0,84,68 o,53T9 1,59'22
02 '2,7732 0,3606 1,2063 1,5669 0,,699 0,8521 0,5234- [,62BI
03 2,8011 0,3570 1,2220 1,5790 0,7739 0,8573 O,!)l48 1,6652
04 2,8292 0,3535 T,2379 1.5!H3 Q,7'779 rJ,&i24 0,5062 1,7036
1,°5 2,8.')77 0,3499 1,2!!39 1.6038 0,7818 0,8674 0,4976 1,7433
06 2,8864- 0,3465 1,2700 1,6164- (l,7857 0,8724 0,48S9 1,78«
°7 ::1,9154- 0,3430 1,2862 1,62911 0,7895 0,8772 0.4801 1,8270
08 2,9447 0,3396 1,3025 1,1421 0,7932 0,8820 0,4713 1,8712
°9 2,9743 0,3362 1,3i90 1,6552 0,7969 (),8866 0,46:25 l,g171
1.10 3,0042 0,3329 1,3356 1,6685 0,8005 o,8g!2 0,4536 r,9648
H ],°344- 0,3296 1,35:24 1,6820 o,80,p 0,895; 0,4447 2,0(43
12 3.0649 0.3:263 1,3693 1,6956 0,8076 0,9001 0,4357 Q,oG60
13 3,0957 0,3230 1,3863 1,7093 0,8110 1),9044 0,4267 2,IIg8
14 3,H68 0,3198 1,403!) 1,7233 0,8144 0,g086 0,4176 2,1759
1,15 3,IS82 0,3166 1,4208 (,7374 0,8178 0,9128 0,4085 !t,234-5
16 3,1899 0,3135 1,4382 1.7517 0,8210 4),9168 O,S993 11,2958
17 3,2220 0,3104- 1,4558 1,7662 0,6243 0,9208 0,3902 12,3600
18 3,2544 0,3073 1,4735 1,7808 0,8275 (),9:246 0,3Sog 2,4273
19 3,2871 0,3042 1,4914 I ,19~7 0,8306 0,9284 0,3717 2,4979
'C,2. 3,3201 0,3012 1,5095 1,811)7 0,8337 0.9320 0,3624- 2,57211
21 3,3535 0,2982 1,5276 1,8258 0,8367 0,9356 0,3530 2,6503
12 3,38?2 0,2952 1,5460 1,8412 0,8397 0,93!)I 0,3136 2,7328
23 3,4~12 0,2g23 1,5645 1.8568 0,8,(.26 0,94~5 0,3342 2,8198
'24 3,4556 0,2694 (,5831 (,8725 0,8455 0,9458 0,3248 1l,9119
1,25 3,4903 0,2865 1,6019 1,8884 0,8423 0,9490 Q,3'53 3,oog6
I Visekratnici ad 1t' i rr/2 za racunanje trigonometrijskih funkcija za x > 1,6

62

TABLICE

EF<SPONENCIJALNE FUNKCIJP

63

X ex 1 e--::t I shx chx I thx I sin x I cos x I tgx
I
j I
1,115 3,4903 O,lI'865 1,60,!) 1,8884- 0,8483 0,9490 0,3]53 3.0096
26 3.5254- 0.28:n 1,620g 19045 O,85JI 0.9521 °,3058 3,1133
27 3.5009 0,2808 1,6400 l,g208 0,8538 0,95:11 0,2963 3,2236
28 3,5966 0,2780 1,6593 1,9373 0,8565 0,9530 2,2861 33413
29 3,6328 0,2753 1,6788 1,9540 0,8591 0,9608 0,2711 3,4672
:1.30 3,6693 0,2725 1,6984 1,9709 0.86J7 0,9636 0,2675 '3.6021
31 3.7062 0,26gB 1,7t82 1,91380 0,81>43 0,9662 0,2579 3,7471
32 3,7434 0.2671 1,7381 2,0053 0,8668 0,g687 o,~482 3.9°33
33 3.7810 0,2645 1,7583 2,0228 0,86g2 0,9711 0,2385 4,0723
34 3.81g0 0.2618 1,7786 2,04°4- 0,8717 0,9735 0,2288 4,2556
1,35 3.8574 0,2592 1,799' 2,0583 0,874· 0,9757 0,2190 4,4552
36 3,8g62 0,2567 1,8190 2,0764 0,8764 0,977S 0,11092 4,6734-
37 3,9354 0,2541 1,8406 lI,0947 0,8787 0.9799 0,1994 4,9t31
38 3,9749 0,2516 1,8617 2,1132 0,88ro 0,9819 0,1896 5,1774-
39 4,0149 0,2491 1,8829 2,1320 0,8832 0,9837 0,1798 5,4707
X""O 4,0552 0,2466 1.9043 2,1509 0,8854 0,9854 0,J700 5,7979
41 4,ogGo 0,2441 1,9259 2,1700 0,8875 0,9871 0,1601 6,1654
42 4,1371 0,2."7 1,9477 2,18g4 0,8896 o,g887 0.1502 6,5811
43 4,1787 0,2393 1,9~7 2,2090 0,8917 0,9901 0,1403 '1,0555
44 4,2207 0,2369 1.9919 2,22B6 0,8937 0,9915 0;1304 7,6018
:1045 4,2631 0,2346 2,0143 2,2488 0,8957 0,99!27 0,1205 8,2381
4E 4,3060 O,:Z322 2,0369 2,2691 o,Bg" 0,9939 0,1106 8.9866
!b 4,3492 0,2299 2,0597 2,2896 0,8996 0,9949 0,1006 9,8674-
4,39l19 0,2276 2,0827 2,3103 0,9015 0,9959 0,0907 10,983
49 4.4371 0,2254- 2,1059 2,3312 0,9033 0,9967 0,0807 n,35°
I~O 4,4817 0,2231 2,1293 2,3'~ 0,9051 0,9975 0,0707 14,101
51 4..5267 0,22°9 2,1529 2,3738 0.9069 0,9982 0,0608 J6,428
52 4,S7l12 0,2187 2,1'168 2,39~ 0,9087 0,9987 0,0508 19,670
53 4,6162 0,2165 2,2008 2,4174- 0,9104- 0,9992 0,0401\ 24,496
54 4,6646 0,2144 2,2251 2,4395 0,9 III 1 0,9995 0,0308 92,461
I,sS 4,7115 0,2122 2,2496 11,4619 0,1)138 0,9998 0,0208 48,078
56 4,7588 0,2101 2.2743 2.4'45 0,9134 0.9999 0,0108 92:,62:0
57 4,8066 0,2080 !2,Q993 2,5073 0,9170 1,0000 +0,0008 1255,8
58 4,8550 0,2060 lI,3245 Q,530!j 0,9186 1,0000 ---0,0092 -108,65
59 4.9037 O,'l<l39 2,3499 ~,5~38 0,9201 0,9998 ---0.0192 -52,067
1,60 4,953° 0,1«119 2,3756 2,5775 0,9217 0.9996 ---o,029~ -34,233
I 11, EKSPONENCIJALNE FUNKCIJE (za X od 1,6 do 10,0)·

I n I I n I '"' I
n "'- "'n n' - n'n
I 2 2
1 1,57081> 3,14159 6 9.424781 ]8,64956
!2 3,14159 6,~8319 ., 10,99557 21,99115
:3 4.71239 9042478 8 12,56637 lI5,13274
4 6,28319 12,566:n 9 14,1371; 28,27433
5 7,8539B I5,70796 10 15,70796 3l,11593 Za x> 1,6 vrijednosti ex, e-X, sh x, ch X i th X nalazimo u tablici 11; vrijednosti trigonometrijskih funkcija trazimo po formuJama redukcije (vi-

di str, 207).

Primjere vidi na str. 60.

x I eX I e-x I x I eJ; I e-X I x I eJi: I e-X
:1,60 {,9530 0,Qo19 2,00 7,3891 0,1353 2,.(0 11,023 0,09072
l,6r 5,0028 0,1999 2,01 7,4633 0,1340 2,41 II ,134 0,oSg8'z
1,6:z 5,0531 0,1979 2,02 '1,5383 0,1327 :2,42 11,246 0,08892
1,63 5.1039 0,1959 2,03 7,9141 0,1313 2,43 11,359 0,08804
1,64 5,1552 0,1940 2,04 7.6906 0,1300 2,44 If,473 0,08716
:I.tis 5,2070 0,1920 5f.05 7.7679 0,1287 2..c5 11,588 0,08629
1,66 5,2593 0,1901 2,06 7,8.460 0,1275 2,46 11,705 0,08543
1,67 5,gI2';( 0,1882 2,07 7,9248 0,u62 2,47 [1,822 0,08458
1,68 5,3656 0,.864- :Z,08 8,004-5 0,124-9 !l:.48 11,941 0,08374
1,69 5,4195 0,1845 2,09 8,0849 0,1237 2,4-9 12,061 0,08'291
1,70 5.4739 0,1827 jI;,:lO 8,1l62 O,T'l2~ 11050 12,182 0,08208
1,71 ,5,5290 0,1809 2, II 8,2482 0,1212 2,.51 12,305 0,oan7
1,72 5,5845 0,1791 2,12 8,331 I 0,1:200 2,52 1'2,4-29 0,08046
1,73 5,6407 0,1773 2,13 8,4149 0,1188 11,53 12.554 0,0'1966
1,74- 5,6973 0,1755 2,14 8,4994 0,1117 2,54- 12,680 0,07887
1,75 5,7546 0,173B 2,15 8,5849 0,u6S 2055 12,807 0,0780B
1,16 ,5,8124- 0,1720 2,16 11,671 I O,U53 2,56 12.936 0,07730
1.77 5.8709 0,1703 2,17 8,7583 0,1142 2,57 13,066 0,07654-
1,78 5,9299 0,1686 2,18 6,8463 0,1130 2,58 13,197 0,07577
1,79 5,9895 0,1670 2,19 8.9352 o,lUg 2,~9 13,330 0,07502
J,80 6.0496 0,1653 :z,2O 9,0250 0,1108 2,60 13.464- 0,07427
1,81 6,JI04 o,I6S7 2,21 9,1157 0,1097 2,61 13,599 0,07353
1,82 6,1719 0,1620 2,22 92073 o,r086 11,62 13,736 O,072&'
1,83 6,2339 0,1604- lI,'l3 9,2999 0,1015 2,63 13,874- 0,07208
1,14 6,296,5 0,1588 2,lI4 9,3933 C,I065 2,64 14,013 0,07136
J,85 6,3598 0,'572 2,25 9.4877 0,1054 11,65 14,154 0,0]065
1,86 6,4Q37 0,1557 2,~S 9.5831 0,1044 11.66 14/296 0,06995
1,87 6,4883 0,1541 2,!27 9.6794 0,1033 2,6, I 4,44° 0,069'25
1,88 6,~:35 0,1526 2,28 9,,,6, O,lOlIS 2,68 14,585 0,06856
1,89 6,6194 0,151l 'l,29 9,8749 0,1013 2,69 14,732 0,06788
:1,90 6,6859 0,1496 2,30 9,9742 0,10026 !l,70 14,860 0,06721
1,91 6,7531 0,1481 2,31 10,074 0,09926 2,71 15,~9 0,06654-
1,92 6,8'210 0,1466 2,32 10,176 0,09827 2,72 1,5,180 0,06587
1,93 6,8895 0,]451 2,33 10,216 0,09730 2,73 15,333 0,06522
1,94- 6,9588 0,1437 2,34 lo,S61 0,09633 2,74 15.487 0,06457
1.95 7,0287 O,I4'23 :l.35 Io,4B6 0,09537 Q.7S, 15,64-3 0,06393
1,96 7,0993 0,1409 2,36 10,591 °.094411 2,76 15.800 0,06329
1,97 7,1707 0,1395 1I,;17 (0,697 0,°934-8 '1.."]7 15,959 0,06266
z .98 7,2427 0, '381 11,38 10,805 0,09:1:55 2,78 16,r 19 0,06204
1,99 '7.!1I55 0.1367 2.39 10,913 0,09163 2,79 16,281 0,06142
2,00 7,3891 0,13:13 11.40 11,023 0,09072 2,80 16,445 0,06081 Visekratnici od 7t i 7t/2 za raeunanie trigonometrijskih funkcij a za X > J, 6.

• Za ra~unanje hiperbolnih funkcija za x > 1,6 moramc se koristiti formutama

eX-r eX + e-x sh X l---r2X

shx= ; chx= ; thx= -=---

2 2 ch X 1+r2x

TABLICE

PRrRODNI LOOA.RITM1

65

, I I I
I
x eX. ~x x eX c-x. eX. I
I x I e-x
2,80 16,445 0,06081 10,03877 !
3,lZ5 25,790 3,70 I 40,447 0,02472
11'.81 16,610 0,060'20 3,26 26,050 0,03839 3,71 4°,854 0,02448
2,82' 16,777 0,0596( 3,27 26,311 o,og801 3,72 41,'264 0,02'423
2,8:1 16,945 0,0590( 3,28 26,576 0,03763 3,73 41,679 0,02399
2,84 17,116 0,05843 3,29 26,843 0,037125 3.74- 42,og8 0,02375
:1,8,5 17,1188 0.0.5784- 3030 27,ll3 0,03688 3.7S 42,521 0,02352
2,86 17,462 0,05727 3.31 27,385 o,flgG5!! 3,76 42,948 0,02328
2,87 17,637 0,05670 3,32 !!7,660 0,03015 3.'17 43,380 0.02305
2,88 17.814 0.05613 3.33 27,938 0,03579 3,78 43,816 0,02282
2,89 17,993 0,05558 3,34- 28,219 0,03544 3,79 44,256 0,02260
:1,90 18,174 0,05502 3.3S 28,503 0,03508 3oBo 44,701 0,02237
2,91 18,357 0,05448 g,36 28,789 0,03474 3,81 45,15° 0,022 IS
2,92 18,541 0,05393 3,37 29,079 0,03439 3,82 45,604 0,02193
2,93 18,728 O,0534<l 3,38 29,371 °,°3405 3,63 46,063 0,0217I
2,94 18,916 o,oS'287 3,39 !.I9,666 0,03371 $,84- I 46,525 0,02149
a,95 19,106 0,05234 :MO 29,964- 0.03397 3.85 I 46,993 0.02128
2,95 19,2g8 0,05182 3,41 30,265 0,03304- 3,86 47,465 0.02107
!l,97 19,492 0,05130 3,~ 30,569 0,03271 3,87 47,942 0,02086
2,98 19,688 0,05079 3,43 30,877 0,03239 3,88 48,424- 0,02065
2,99 19.886 0,05029 3.44- 31,187 0,03206 3,89 48,911 0,02045
3,00 20,086 0,04~79 ~ 31,500 0,03175 3.90 49,402 0,02024-
3,01 20,287 0,04929 3,46 31,817 0,03143 3,91 49,899 0,02004
3,02 20,491 0,04-880 3,47 32,137 o,o~1I1 ~ 3,92 50,400 0,01984
3,03 20,697 0,04832 3,48 32,460 0,03081 ~M3 50,g07 0,01964
3,04 20,905 0,04783 3,4g 32,786 0,03050 3,94- 51,'P9 0,01945
s-as !n,tlS 0,04736 3-.50 33,B,5 0,03020 3.95 51,935 0,01925
3.06 21,328 0,04689 3,51 33,448 0,02Qgo 3,96 52,457 0,01906
3.07 21,542 0,04-642 3S:! :33,,84- 0,02960 3,97 52,g85 0,01887
3,08 21,758 0.04596 3,.'13 $4.,124 0,02930 3,98 53,517 0,oil~69
3,09 21,977 o.04:i~ 3,54- 340467 O,02gQI 3.99 M.°55 0,ott150
3.10 22,IgB 0,04505 3.55 34.613 0.02872 4,0 ~,59B 0.01832
3, II 22,.21 0,04460 3,56 35,163 0,02844 4,1 60.34° 0,01657
3,BI 22,64-6 0,04416 3,57 35,517 o,02er6 4,2 66,686 0,01500
3,13 '2'2,874- 0,°43,]2 3,58 35,874 0,02788 4,3 73,700 0,01357
3,14 23,104 0,04328 3.59 36.::134- 0,02760 M 81.4~1 0,01228
S,l!l 23,336 0.04285 ,,60 so,s!}6 o,0273i ~ go,Ol7 o.o t t r t
3.16 23.571 O,O.j.ll43 3,61 36,1}66 0.02705 4,6 99.484 0,01005
3.17 23,807 0,04200 3,62 37,338 0,02678 4,7 109,95 o.ooo ro
3.18 24,047 0,04159 3,63 37.713 0,02652 4,8 (21,51 0.00823
3,19 24,!288 0,04117 3,64- 38,092 0,02625 4,9 134,29 0,00745
3,lZO 24.533 0,04076 s,6:s 38.475 0,02599 5,0 1{8,41 0,00674
3,21 24,779 0,04036 3,66 38,861 0,02573 s.r 164,0lt 0,00610
3.22 25,028 0,039gO 3,67 39.252 0,02543 5,~ 181,27 0,00:):;'2
3,23 25,280 0,03956 3,68 39,646 0,02522 5.3 200,34- 0,00499
3,24 25,534 0,03916 3,69 4j,045 0,02497 5,4- 221,41 0,0045\1
3o!Z5 25,7go I 0,03877 3.70 40,447 0,02472 5.5 244.69 0,00409
I : " e;r: I e-x x ! eX I e-x. I x ! eX I e-J:
5.5 244,Gg 0,00409 7,0 lOgO,6 0,000912 8.5 4914,8 0,000203
5,6 270,43 0,003,]0 7,1 1212,0 0,000825 8.6 ~3r.7 0,000184
5,7 298,87 0,00335 7,2 1339,4 0,000747 8,7 6002,9 0,000167
5,8 330,30 0.00303 7,3 14&>,3 0,000676 8,8 66$4.,2 0,000151
5,9 365,04- 0,00lI74 704- 1636,0 0,000611 8,9 7332,0 0,000136
6,0 403,43 0,0024,'19 7,5 1808,0 0,000~3 9,D 8103,. 0,000123
6,1 445,86 0,002243 7,6 1998,2 0,000500 9,1 8955,3 0,000112
6,'2 492.75 O,0020!29 7,7 2208,3 0,000453 9,2 g8g7,1 0,000101
6,3 544,57 0,001836 ,],8 2440,6 0,000410 9,3 10938 o,Q(>OQgt
6,4 601,85 0,001662 7,9 2697,3 0,000371 9.4 12088 0,000083
6,5 665,14 0,001503 8,0 2981,0 0,000335 905 13360 0,000075
6,6 '13~>lO 0,001$60 6,1 3294,5 0,000304 9,6 14765 0,000068
6,7 812,41 0,001231 6,lt 36·P,0 0,000075 9,' 16318 0,000061
6.8 897,65 0,001114 8.3 4023,9 0,000249 9.8 18034- 0,000055
6.9 992,27 0,001008 8,4 4447,1 0.(lO(lil:25 9.9 19930 0,000050
1,0 1096,6 0,000912 8,5 4914,8 0,000203 10,0 220g6 0,00004-5 12. PRIRODNI LOGARlTl\ll Objdnjenja tablica vidi str. 68

xl 0 I 1 . I 2 I· a I 4 I 5 I 6 7 I 8 I 9
I

1,0 0.0000 0,0100 0,0198 0,0296 0,0392 0,0468 0,0583 0,0677 0,0770 0,0862
[,1 0,09.53 0,1044:- 0,1133 0,1222 0.1310 0,1398 0,14-84 0,1570 0,1655 0,1740
1,2 0,1823 0,1906 0,1959 0,2070 0,215' 0,2231 0,2311 0.239° 0.2~9 O,~546
1,3 0,1.1624 0,2700 0,2776 0,2852 0,2927 0,3001 0,3075 0,31,\8 0,3221 0,3293
1,4 0,3365 0,34-36 0,3507 0,3577 0.3646 0,3716 0,3764 0,3853 0,3920 0,3988
I
1,5 0.4055 0,4121 0,4187 0,.4253 0.4318 0,4383 0,4447 0.45TT 0,4574 0,4637
1,6 0,4700 0.4,62 0,48114 0,4-886 0,4947 0,5008 0,5068 0,5128 0,5188 0,5:147
(,7 0,5306 0,5365 O,Mill o,MBI 0,5539 o,55¢ 0,5653 0,57'0 0.5766 0,5822
1.8 0,5878 0,5933 0,5988 0,6<>43 0,6og8 0,0152 0,6206 0,6259 0,6313 0,6366
I,g 0,6419 o,6'HI 0,6523 0,6575 0,6627 0,6678 0,6729 0,6,80 0,6831 0,6881
2,0 0,6931 0,6981 °,7031 0,7°80 0,7129 0,7176 0,7227 0,7275 0,7324 0.7372
2,1 0,7419 0,7467 0,7514 0.7561 0,7608 0,76~S 0,7701 0,7747 0,7793 0,7839
\t,2 0,7885 0,7930 0,7975 0,8020 0,8065 0,81og 0,8154 0,8198 0,824-':1 0,81166
2.3 0,8329 0,8372 0,8,p6 0,8459 0,8502 0,8544 0,8587 0,8629 0,8671 0,8713
!.I, 4 0,8755 0,8796 0,6838 0.8879 0,8920 o,8g61 o,gDOO:Z 0,9042 o,gaS3 0,9123
2,5 0,9163 0,9203 0,9243 0,9i.182 0,9322 0,9361 0,9400 0,9439 o.g.pS 0,9517
2,6 o,9~5 0,9594 o,\l632 0,1)670 0.9706 0,9746 0,9783 0,982 I O,(}!J58 0,9895
2,7 0,9933 0,9969 x ,0006 1,0043 1,0080 1,0116 I,OI5~ 1,0188 1,0225 1,0260
'2,8 1,0299 I,OS31! 1,0367 1,04-09 1,0438 1,0473 1,0508 1,0543 1,0578 1,0613
!l,g (.0647 1,0682 1,0716 1,0750 1,0784- 1,0818 r ,085'.1: 1,088611.0919 1,0953
I ! \!alp-1I1llticki pdrucnik - 5

66

TA8L1CE

NI 0 I 1 2 ! 3 1 " I s 6 I 7 I 8 9
I
3.0 1,0986 1,1019 1,1053 1,1086 1,IU9 I, I1~1 I,II8.j. I,UI'} I,U49 1,128101
3,1 1,1314- 1,1346 1,1378 I,I41O J,1442 1,147. I,I~ I,I~37 1,1569 1,1600
3,2 1,1632 1,1663 1,1694 1,17101!j 1,1756 1,1787 1,1817 1,1(46 1,1878 1,1909
3,3 1,1939 1,1969 1,11000 1,2030 1,2060 1,20go I,::U 19 1,11149 l,lII79 1,2!l08
:M 1,1OI2gB 1,!l~7 1,22g6 1,2Sa{) 1,2355 1,2384 1,2413 1,lIW 1,2470 1,2499
305 1,2528 1,2556 1,2585 [,2613 1,2641 1,2669 1,21398 1,2726 l,271i4 1,27811
3,6 1,2609 1,.lI837 J,2B6~ 1,2892 1,2920 1,2947 1,2975 1,3002 1,30ll9 1,3056
3,7 1,3083 I,SIlO 1,3[37 1,3114 1,319[ 1,$Zl8 1,3244 1.3271 1,3.297 1,33114
3,8 1,3350 1,3376 1,3403 1,~9 1,3455 [,341h 1,3507 1,3:533 1,35::;8 1,3584
3,9 1,3610 1.3fi35 1,3661 1,3686 1,3712 J,S737 1,37611 1,3788 1,3813 1,3838
4,0 1,3863 1,3888 1,3913 1,3938 [,3962 1,3987 1.4012 1,4°36 1,4061 1>4085
4,1 1,4110 1,4134- 1,4'59 1,4183 1,4207 1,4.231 1~55 1,4279 1,4303 1,4327
4,2 1,4351 1.4375 104398 104422 1,4446 l04469 1.4493 1,4516 1,4540 1,4563
4,3 1,4~86 1,400g 104633 I,46~6 1,¥)79 1,4702 1.4725 1,4748 1,4770 1,4793
4..4- 1,4816 1,4839 it4861 1,4884- 1,4907 1,4-91!9 1,4951 [.4974 1,4006 1,5019
0&.5 1,5041 1,5063 1,5085 [,5107 1,51119 1,5151 1,5[73 [,5195 1,3217 1,5:139
4,6 1,5261 1,52811 1,5304- 1,5326 1,5347 1,5369 1,5390 1,5412 1,54-33 1,54-54-
~,7 [,~76 1.5497 1,!l518 1,5!139 1,5560 1,5581 1,56011 1,5623 1,5644 1,5665
4,8 1,5686 ',57°7 1,57~8 [.5748 1.3769 1,3790 1,5610 ',5831 1,5851 1,5872
4.9 1,5892 1,59[3 1,5933 1,5953 1,5974 1,5994- 1,6014 1,6034 1,6054 1,6074-
5,0 1,6094- 1,6114- 1,6134- 1,6154 1,6174- [,6194 i,6214- 1,6233 1,6253 1,6273
5,1 1,6292 1,6312 1,6332 1,6351 1,6371 1,6390 1,1409 1,6429 1,6448 1,64-67
5,2 1,6487 1,6506 1,6525 1,6544- 1,6~3 1,6582 1,6601 1,66110 1,6639 1,66,8
5,3 1,66'17 1,66g6 1,6715 1,6734- 1,67511 1,6771 1,6790 1,6808 1,682'7 1,68.j.5
5,4- 1,686, 1,6882 1,6go1 1,6g19 1,6938 1,6956 1,6974 1,6993 1,7011 1,7029
~ 1,7047 1,7066 1,7084 1,7102 1,7120 1,7138 1,7156 1,7174 1,7192 [,7210
5,6 1.7228 1,7246 1,7263 1,71181 1,7299 1,7317 1,'7334- 1,7352 1,7370 1,1387
5,7 1,7405 1,7422 1,7440 1,7457 1,7"'75 1,74911 1,7509 1,7527 1,7544- 1,7!161
5,8 1,7579 1,75¢ 1,7613 l,76]0 1,7647 1,,664 1,7681 1,7699 1,7716 1,7733
5.9 l,7750 1,7766 r ,778g 1,7800 1,7817 1,7834- 1,7851 1,7867 1,71114 [,7901
6,0 1,7918 1,7934 I ,79'!) I 1,,967 1,7984 ,,800, 1,80t7 [,8034 1,8030 1,8066
6,1 1,8083 1,8099 1,8n6 .,8132 1,81~ 1,8r65 l,al81 1,8197 1,8213 1,82119
5,!I 1,8!145 1,8!162 1,8278 1.8294 1,8g10 1,8326 1,6342 1,8358 1,8374 1,8390
6,3 1,8405 1,8421 1,8437 1,8453 1,84fig 1,84-85 1,8,500 1,8516 1,8~32 1,8547
6,4 1,8563 1,8579 1,8594 1,8610 1,8625 1,8641 1,6656 1,867::1 1,8 87 1,8703
6,5 1,8718 1,8733 1,8749 1,8764 1,8779 1,8795 1,8810 1,8825 1,8140 1,8856
6,6 1,8871 1,8886 1,6g01 1,8916 1,8931 1,8946 1,8961 1,8976 1,8991 1,g006
6,7 I,go:ol[ l,g036 l,go51 1,9066 1,9081 l,go9!!> 1,9UO 1,9125 1,9140 1,9155
6,B 1,9169 [,9184 1,9[99 1,9213 1,922B 1,9242 1,9257 1,9272 1,9286 1,9301
6,9 1,9315 1,9330 1,9344 1,9359 1,9373 ) ,9~87 1,9402 1,9416 1,9430 1,9t45
7,0 1,9459 1,9473 1,94881, ,9502 1,9516 1,9530 1.9544 ',9:559 1,9573 1,9~7
7, r 1,9501 1,9615 1,9629 1.9643 1,96.57 1,9671 1,9685 1,9699 1,971S 1,9727
7,2 1,9741 1,975.5 1,9769 1,9782 1,9796 1,9810 1,9824 1,9838 1,9851 1.9865
7,3 l.g879 1,98q2 1,9906 1,99!W 1,9933 1,9947 1,996, 1,9974 1.9988 2,0001
7,4 2,0015 2,0028 2,0042 2,00,55 !I,006g 2,ooB2 2,0096 2.010912,OI2!1 2,0136
7,5 ,2,014912,0162 11,0176 2.0 I 8012,0202 : 2,0215 2,0229 :2,0242 2,0255 2,0268 PRIRODNJ LOGARITMI

67

N I 0 1 I 2 3 4 5 6 7 8 9
I
703 2,014-9 2,O16~ 2,0176 2,or89 2,0202. 2,O~15 2,011'29 2,0'242 '2,0255 11,01268
7,6 2,0281 2,0295 2,0308 2,Og!H 2,0334- 2,0347 2,0360 2,0373 2,0386 2,0399
7,7 2,0412 2,042:) 2.04382,0451 2,0464 2,0477 2,0490 '2,0503 2,0516 2,°528
7,B 2,°541 2,0554- \1,0567 2.0580 2,0592 2,0605 2,0616 2,0631 2,0643 2,0656
7,9 2,0669 2,0661 2,0694 2,0707 11,0719 2,0732 2,0744- 2,0757 2,0769 2,0782
8,0 2,0794 2,0807 2,0819 2,0832 2,0844 2,0857 2,086g 2,0882 2,08g.f 2,<>9Q6
B,I 2,0919 2,0931 2,0943 2,0956 2,0968 2,°980 2.0992 2,IOO~ 2,1017 2,1029
8,2 2,104[ 2,1054- '2,1066 2,1078 2,1090 2,1102 2,1114- 2,1126 2,1138 2,[ 150
8,3 2,1163 11,1175 2,1187 2,1199 2,1211 2,1223 2,123,5 2,[24-7 2,1258 !I,H170
8,4 2,11182 2,1294- 2,1306 2,1318 2,1330 2,1342 2,1353 2,1365 2,1377 2.13!1g
8,s 2,1401 2,141'2 !2,I.j.lI4 2,1436 2,1448 2,'459 11,1471 2,1483 2,1494- 2,1506
8,6 2,1518 2,1529 2,1~1 2,1552 2,1564- 2,1576 2,1587 2,1599 2,1610 2,1622
8,7 2,r633 2,1645 2,1656 2,1668 2,1679 2,16g1 !I,I702 2,1713 2,1725 2,1736
8,8 2,1748 2,17.59 2,1770 2,1782 2,1793 2,1804 2,I815 11,1827 lI,I838 2, 1149
8,9 2,1861 2,1872 2,,883 2,1894 2,1905 2,1917 2,1928 2,1939 2,[950 2,1961
9,0 2,1972 2,1983 2,1994 2,2006 2,2017 2,2028 2,2039 2,2050 2,2061 2,2072
9,1 2,2083 2,2094 2,210!l 2,2116 2,2127 2,2138 2,2148 2,2159 2,2170 2,2181
9,2 2,2192 2,2203 2,2214- 2,:1225 2,:1235 Q,2246 2,2257 2,2268 2,2279 2,2289
9,3 2,'2300 '2,2311 2,2322 2,2332 11:,2343 2,2354 2.2364- 2,2375 2,2386 2.2396
9,4 2,2407 2,2418 2,2428 !2,2439 2,!24-,50 2,2460 2,2471 2,2481 2,2492 11,2502
!M; 2,2513 2,2523 2,2534 2,2544- 2,2555 2,2565 2,'2.576 2,2586 2,2.597 2.!.I;607
9.6 2,:2018 2,26!18 2,2638 !I,2649 2,2659 2,2670 2,2680 2,2690 2,270[ 2,27[(
9,7 2,2721 2,2732 2,27+2 2,2752 2,2762 2,2773 2,!.I;783 2,2793 2,280s 2,2814
9,8 2,2824 2,2834 2,2844 2,28.54 2,2865 2,2875 2,2885 2,2695 2,29011 2,i915
g,g 2,2925 2,293:5 101,2946 2,2956 2,2966 11,11976 2,21)86 2,2996 2,g.006 2.3°16 m I In 10m
I 2,3026
2 4,6052
::I 6,9078
4 9,21Q3
5 11,5129 Primjeri:

In 862 == In 8,62 + In I(V = = 2,J541 + 4,6052 = 6.7593;

10 0,0862 = In 8,62 - In 1()1 = = 2,1541-4,6052 = -2,4511.

Obja§njenje tabliee vidi na Idueo] stranicL

68

TABLICB

OPSI!GKRUGA

69

Oru,uNJBNJATABLlCE 12 PRrRODNIH WGARITAMA

U tablici 12 (str. 65 do 67) dam su prirodni logaritmi. Za razliku od tablice dekadskih logaritama ovdje su pored mantisa dane i kara.kterlstIke. Logaritmi brojeva izmedu 1 i 10 nalaze se neposredno u tabIici; za trecu i eetvrtu decimalu treba provesti interpolacijsku korekciju (vidi str. 19). Za brojeve, koii ispred decimalnog zareza imaju vise iii manje od jedne znamenke, prirodne logaritme nalazirno pomocu vrijednosti logaritama potencija broja 10 koje se nalaze na kraju tablice (vidi primjere na str. 67).

13. OPSEG KRUGA S PROMJEROM d

SLl

d I 0 I 1 I 2 I 3 I 4 I 5 1 6 I 7 I 8 I 9

',0 3.142 3.173 3,204 3,236 3.~67 3.299 3,330 3,362 3,393 3424-
1,1 3.4,56 3.487 3,519 3.550 3.!l81 3.613 3,644 3,676 3,707 3,738
1,2 3,77°. g,801 3,833 3.364- 3.8g6 3,927 3,958 3.990 4,021 4.0!,>s
I,g 4,084 4.115 4,147 4,178 4,210 4,241 4,273 4,304 4,33~ 4,367
1,4- 4,398 4,430 M6I 4.492 4.524 4,555 4.587 4,6J8 4,650 4.681
',5 4,712 4,744 4,775 4,807 4.838 4.869 4.90I 4,932 4,964 4.995
1,6 ,5,027 5.oS8 5,089 5,121 5.I52 5.184 5,215 5.246 5.278 5,309
1,7 5,341 5.372 5,404 5,435 5,466 5,49B 5.529 5,561 5,592 5,623
I,H 5,655 5,686 5,718 5,749 5,,81 ~,812 5,843 5.875 5 ,goo 5,938
1,9 5,969 6,000 6,03'2 6.063 6,095 6,126 6,158 6,lB9 6.'220 6,Q52
2,0 6,283 6,315 6,3<&-6 6.377 6,409 6,440 6.472 6,503 6,535 6,566
2.1 6.597 6,629 6,660 6,692 6,7!:13 6,754- 6,786 6,817 6.849 6,860
!t.2 6,g12 6.943 6,974 7,ooG '7.037 7,069 7,100 7.'31 1.163 7,194-
2,3 7,226 7,257 7.288 7,320 7,351 7,383 7,414 7,441 7,477 7,508
2t4 7,540 7,57! 7,f){)3 7,634 7,665 7,697 7,72B 7,760 7,791 7,823
.a.s 7,854- 7,885 7,917 7.9~ 7,g80 9,011 8,042 8,OH 8,IO~ 8,1'37
2,6 B.168 B,200 8,231 8,262 B.294- 8,325 B.357 8.388 8,419 8451
2,7 8,482 0,514 8.~5 8,577 8,608 8,639 8.671 8,702 8,734 8,765
2,8 8,796 8,BIl8 8.859 8.891 8,922 8,954- 8,985 9,(1I6 9,048 9,079
!t,g 9,111 9,142 9.173 9,205 9.'.:1'35 9,1168 9,299 9.331 9,361l 9,393
3,0 9.4-25 9,4-56 9,488 9,519 9,550 9.582 9,6I3 9,645 9,676 9.708
3.1 9,739 9,770 9,802 9.B33 9,865 9.896 9,927 9,959 9,990 10,02
3,2 10,05 [0,08 IQ.l~ (0,(5 10,18 to.1l1 10.24 10,27 10,30 10.34-
3,3 10,37 10,40 [0,43 10,46 10.49 IO~5'2 10,56 10,59 10,62 10.65
3A- 10,68 10,71 10,74 10.78 10,81 10.84- 10,8,] 10,90 JO,93 10,96
:I.!i 11,00 11,03 11.06 lI,og 0.12 11,15 11.18 11.'22 II,'2~ Il,28
3.6 11,31 Il.34 ll,37 11040 IIM 11,47 [[.50 11,53 [[,56 II ,59
3,7 rl,6~ !J,6S 11.69 11,'12 11.75 11,78 11,8r 11,84 I1.BB 11,91
3,8 11,94- n.97 rs.oo 12,03 12,W 12,10 12,13 12.16 1!2,19 1'2,'22
3,9 11l.1I5 1'2.28 12,32 12,35 12,36 12,41 (2,44 12.47 12,!)0 12.53
..,0 1'2.57 IlI,SO 12,63 12,66 (>t,69 12,72 12.75 1'2,79 12,8::1: 12,85
4,1 12,88 12.91 12,94- 12.97 13,01 13,04 13,07 13,10 13.13 13,16
4,2 13.19 13,'23 13,26 13,29 13,32 13,35 13,38 IS,'p 13.45 13.48
4.3 13,51 13,54 13,57 13,SO 13,63 13,67 13,70 13,73 13,76 13.79
4.4- 13,B2 13,85 13.89 13,92 13,95 13,g8 14,01 14,04 14,07 I4.II
405 14,14 14.I7 14,20 14,23 14-,26 I4,'l9 14.33 14·t 14,39 J4,42
4,6 14,4:1 14,48 14.51 14.55 14.58 14,61 14,64 14. 1 14.,]0 I4,73
4,7 14.77 14>80 14,83 14,86 14,Bg 14,92 14,95 14,99 15,0!! 15,05
4.8 15.08 15,0 15,14 15.17 15,21 1:;'24 15.2,] 15.30 15.33 15,36
4,9 15,39 15,43 15046 15,49 15,52 15,55 15,58 15.61 15,65 15.68
SolI 15,71 15,74 J5,77 15,80 15,83 15,87 15,go 15.93 15,g6 15,99
5,1 16,02 16,0,5 16,08 16,12 16,15 IS.I8 16,:11 16,24 IG,!t'7 16,30
5.2 16,34 16,37 16,40 16,43 16,46 16,49 16,52 16,56 16,59 16,6~
5.3 16,65 16,68 16.71 16,74 16,78 16,81 IS,84 16,B7 16,90 16,93
5A- 16,96 17.00 17,03 17,06 17,09 17,111 17,15 17.18 J7.22 17,25 OBJASNJENJA TABLICA 13, 14i 15

Tablice 13 i 14 (str, 69 do 72) daju nam s cctiri znacaine znamenke vrijednosti opsega i povrsine kruga za promjer dod d = 1,00 do d = 9,99. Ako je promjer izvan tih granica, povrsinu kruga ill opseg kruga trazlmo za prornjere vece iii manje 10.1: puta od zadanog. Pri smanjenju ili povecan]u promiera d 10k puta, opseg kruga takoder se smaniuie iIi povecava 10k puta, a povrsina krusa 1()2" puta. Ako je broj znaeajnih znamenaka u d veci od tri, moramo izvrsit! interpolaciju (vidi str, 19).

Primjeri: 1) za d = 69,3 opseg kruga Ie 217,7, a povrsina kruga 3772. 2) Za d = 0.693 opseg kruga je 2.177, a povrsina kruga Je 0,3772.

u tablici 15 (str. 73 do 77) dani su elementi segmenta kruga (slika 1). Tablica a) odnosi se oa segmente krugova razlicitih polumiera s duljinorn tetive jednakom jediniei. Ako je pri zadanom odnosu visine I tetive duljina tetive jednaka a, onda vrijednost duljine luka u tablicarna moramo pomnoziti sa a. a povrsinu segmenta sa a2,

Tablica h) sadrzi podatke za razlicite segmente istog kruga s polumjerom 1. Ako je polumjer jednak r, onda tablicne vrijednosti I, h i a moramo pomnofiti sa r, a povrsinu segmenta sa r!. Kada ie zadana duljina luka I (ili tetiva a) i visina h, tada je polumjer segmenta r jednak omjeru I (iii a) prema tablicno] vrijednosti duljine luka (ili tetive) koii pripada zadano] vrijednost.i 1111 (ili a/h).

Primjeri: Ako segment ima tetivu a = 40 em, a visinu h = = 6 em, duljinu luka I dobivamo tako, da najprije izracunamo hja = 0,]5, a zatirn sa 40 pomnozimo pripadnu tablicnu vrijednost 1 iz tablice a): 1= 40' 1,0590 = 42,36 em. Polumjer segmenta r i sredisnj! kut o!: odreduiemo pomocu tablice b). Za a/h = 6,67 tablicna vrijednost a jednaka je 1,]010, a IX. = 66,8° (Iinearna interpolacijal). OdatJe je r = 40 : 1,1010 = 36,33 em. Sad a mozemo naci duljinu luka I pomocu tablice b): 1 = 36,33' 1,1661 = 42,36 em.

70

TABUCB

POVRSINA !CRUGA

71

d \ 0 1 2 3 4 5 I 6 I 7 I 8 9
r
5.5 17,2.8 17.31 11,!\4- 17.37 17,40 17,44 '7,41 17,~0 17.53 17.56
~,6 !7,59 J'l.M 17,60 17.69 11,77. 17.75 17.78 17,81 17,84 11,88
15.7 17,9! 17,94 17,97 18,00 18,03 16,06 18,10 ~8.13 IB,I6 18,19
,5,8 IS,22 IS,2~ 18,lI8 18,32 18,3:! 18,g8 18,41 18,44 18,47 18,50
15.9 18,.54 18,51 18,60 18,6S IS,66 18.69 18,72 18,76 18,79 18,82
6,.0 [S,815 IB,88 18,9J J8,94- 18,98 19,01 19,04 19,07 Ig,lO 19.13
6,1 19,16 19,20 19.23 19,26 19,99 19.32 19.35 19.38 19.42 19,45
6,2. 19,48 '9.51 19,54 19,57 19,60 19,63 19,67 19,70 19,73 19,76
6,3 19,79 19.82 19,85 19,89 Ig,g2 19,95 19,98 20,01 20,04- 20,01
604- 2<1,11 20,14 20,17 20,20 20.23 20,26 1I0,2g 20,33 20.36 20,39
6,5 110,42 20,415 20,48 20,51 20,5.5 2° • .58 20,61 20.64 20.67 20,70
6,6 20,73 20,77 20,80 20,83 SIO,86 20,89 20,92 20,95 20,99 21,02
6,7 21,05 21,08 :n,1I 21.14 111,17 21,21 21,24 2[,27 21,30 21,33
6,8 21,36 !H,39 21,43 10,46 21.49 lll,52 21,55 21,,5B 21,61 21,65
6,g III ,68 lU,71 2[,74 21.17 21,80 21,83 111,81 21,90 21,93 21.g6
7,0 21,99 22,02 112,05 22,09 2R,12 112,15 22,18 22,111 22,24 22,117
7, I 22,31 22,34 2R,37 22,-4.0 s:t2.43 22,46 22,49 22,53 22.56 22,59
7,2 22,62 22.65 22,68 22.71 22,75 22.78 22,81 22,84 22,87 22,go
7,3 22,93 22,9'" 2:3,00 23,03 23,06 s:tg.og 23,BI 23,15 23,19 23,22
704 23.25 23,28 2S,S[ 23.34 23,37 113.40 23M 2304'1 23.50 23,53
7.5 23,56 2~M9 23,62 23.66 23.69 2g,72 113,75 113.78 113,81 113,84
7,6 !lg,8S 23,91 23,94- 23.97 24,00 24.03 24,,06 114,10 24,IS 24.16
7,7 24.19 2.4,22 124,25 24.28 24.32 1I4,35 R4.38 24,41 24.44 24..47
7,8 24,50 24.54 24,57 114,60 114,63 114,66 24,69 24,72 114,76 24,79
7,9 24,82 24,B5 24,8B 24,91 24,94- 114,gB 515,01 25,04 25,07 25.10
s.o 25,13 115,16 25,20 115,!!:3 115,26 1l~,29 25,32 25.35 115,38 25,42
8,1 25745 2,5,48 25,51 25,54 1I!),5? 25.60 25.64 25,67 25,70 25.73
8,2 25,76 25,79 25,82 25.86 25,81} 25.9:1 25.95 25,g8 !!G,01 26.04
8,3 26,08 Sl6,n 26,[4 26.17 26,20 26,23 26,26 26,30 26,33 26,36
8,4 26,39 26,42 26M 26,48 26,5!0I 26,55 26.58 !26.6r 26.64 26.67
8,5 26,70 26,73 26,77 26,So 26,83 26,86 26,89 26,92 1I6,95 26,99
8,6 27,02 27,05 21,08 27.1I !l7,14 27.17 27,21 27,2.4- 27,27 27,30
8.7 27.33 27,36 27,39 27.43 27,46 27,49 27,52 ".55 27,58 27,61
8,8 27.65 27,68 fi7,71 27,74 27,77 27.80 27,83 27.87 27,90 27,93
8,g 27,g6 27,99 28,02 28,05 28.og 28,12 118,15 28.18 2B,21 28,24-
900 Sl8,27 28,31 28.34 28.37 2B,4° 28,43 28,46 28,49 28,53 28.56
9,1 28,59 28,62 28.65 28.68 28,71 28.75 28,78 28.81 28,84 28,87
9,2 28,go 28.93 28.97 29,00 29,03 29,06 29,09 29.12 29,15 2g,19
9,3 29,22 29,25 29.2B :19,31 29,34 29,!l7 29041 29,44 1I9,47 29,50
9,4- 29,53 11:9.56 29,59 29,63 129.66 29.69 29,72 29,75 29.78 29.81
~ 29.85 29,88 29.91 29.94 29,1;17 30•00 30,03 30,07 30,10 30,13
9,6 30.16 30,19 3°.22 30.25 30,28 gO,32 30,35 30,38 30,41 30M
9,' SO,47 SO,50 30.54 30,51 30,60 30•63 30•66 30,69 30,72 gO,76
9,8 3079 gO,82 30•85 go.88 30,91 3°.94 3o,g8 31,01 31,04- 31,07
9.9 !lI,IO 31,[3 31•10 31.20 31,23 31,26 31,29 31,32 31,35 31,38
lIO,O !I r,4ll 14. POVRSINA KRUGA S PROMJRROM d

Objahljeoje tab lice vidi na 1Itr.68

di 0 I 1 I 2- I 3 I 4 I 5 I 6 I 7 I 8 I 9
,
.
1,4l 0,7854 O.SoI!! 0,8171 0,83311 0,8495 0.8659 0,8825 0,8992 0,9161 0,9331
1,] 0,9503 0,9677 0,9852 1,003 1,021 1,039 1,057 1,01:1 1,094- [,112
I,ll 1,131 1,150 1.16g 1,188 1,1108 1,227 1,241 1,267 1.287 1,307
1,3 1,327 1,:w8 1,368 1,389 1,410 1.431 1,453 1,474- 1.4g6 1,5[1
JA- 1,539 1,561 1,.584 1,606 1,629 1,651 1,674- 1,697 1,710 1,744
lI,5 1,767 1,791 1,815 J,839 1,863 1,8B, 1,911 1,936 1,g61 J,086
1.6 ll,011 2,036 11,061 2,08, 2,112 2.1g8 2,164 2,190 2,217 2,243
1,7 2,210 2,297 2.324 2,351 2,378 2,405 20433 2,461 2,488 2.516
1.8 2,545 2.573 2,602 2,630 2,659 11,688 'fl.7!7 11,746 2,,,6 12,806
1,9 2,835 ~.865 2,8g5 2.!fI!6 2,956 2,986 3.017 3,°48 3,019 3.110
~.o 3,14-2 3.173 3.205 3.237 3.269 S,~01 3.333 3,365 3,398 3.431
2,1 &464 3,497 3,~30 3.!)63 3,597 3, 31 3,664 3,698 3,733 3,761
2,2 3,Bol 3,836 3.871 3.906 3,941 3,976 4.0U 4.047 4,083 (.,119
2.3 4,155 4.191 4,227 4·264 4,~01 40337 4.374 4.412 4,449 4,486
2,4 4,524 4,562 4,600 4,638 4, 76 4.714 4,753 4-0792 4.831 4,870
~,5 4,909 4.948 4,988 5,027 5,067 5.10,. 15.147 5,·87 5,2Z8 5,2~
2,6 5,309 5.350 5.391 5,433 5,474- 5.515 .5,557 5,599 5,641 5,683
2,7 5,726 5.768 5.811 5.853 5,896 5.940 5,933 6,026 6.070 6,II4-
2,8 6,IsB 6,202 6,246 6,2go 6,335 60379 6,4-24 6,469 6,514 6.560
2.9 6,605 6.6,51 6.697 6.743 6,789 6,83,5 6,881 6.928 6.975 7.022
3t4I 7,069 "lI6 7,163 7,21 I 7,258 7,306 7.3M 7,4011: 7.4151 7.499
3,1 7,548 7,596 7.645 7,694- 7,744 7,793 7.843 7,81)2 7.942 7,992
3,2 8,042 8.093 8,143 8,194 8,245 8,291> 8,347 8,398 8,450 8,501
9,3 8,553 8.605 8,651 8,709 8.162 8,814 8,867 8,glIo 8,913 9,026
3.4 9,079 9,133 9,186 9.240 9.294 9,348 9.402 9.457 9,511 9.!566
,.5 9,621 9,676 9.731 9,737 9.842 9,898 9,954 'O,Ot to,07 10,111
3,6 10,18 10,24- 10.29 10,35 10,41 10.46 10,52 10.58 10,14 10,fig
3.7 10,75 10,81 10,87 10,99 10.99 [1,04- 11,10 11,16 11 .• 22 11,28
3.8 11,34- 11,40 J 1.46 i [.52 11,58 II,S", 11,70 11,76 11,82 u,88
3.9 11,95 12,01 12,07 12.1g 12.J9 12,25 12,32 IlI.3a 1::1,44- 12.5°
4.0 12,57 1:<1,63 12,6{) 12,76 12,82 1~,88 12.95 13.01 13,01 13,14-
4,1 13,20 13,27 ql>33 13.40 13,46 13,53 13,59 '3,66 13,72 13,79
{.2 13,85 13,g2 13,99 14,05 14.[2 14,19 ,,"4.25 14032 14,39 1404.5
4.3 14,52 14,59 14,66 14,73 [4079 14,8f 14,93 '5.00 [5,07 15,14
~04 15,~1 15,~7 [,5,34 15041 15,48 [5,~ 15,62 15.~ 15,76 i~.83
~ 15,go 15,98 16,0,5 16,12 16,19 16,26 16,33 16AO I6..}7 16,55
16,62 16,69 16.76 16,[4 16.91 16.98 17,06 '7,13 17,20 17.28
~~ 1'1,35 17,4-2 11,50 J~,.57 17,6,5 !7,72 11,80 17,87 17.95 !8,02
18,10 18,17 18,2,5 I ,31l 18,40 18.47 18,5.5 IB.63 rB,70 18,78
4.9 18,86 dl,9S 'g,ol 19.09 19.17 19.24 19,32 [9..40 19.48 19,56
~19.6S 19,7.1 19,79 19,87 [9,9S 20,03 20,n 20,19 20,27 20.3~
~120.43 20,51 20,59 20,67 20,7.5 20,83 20.91 110.99 :u,07 21,1
~.2 21,24 :U.32 :21.40 21,48 21,,57 21,65 111,73 21.81 21,go 21,98
~3122,06 1I2,I5 22,23 22,31 j22,40 211,48 2SZ,~ 211,6,5 211.73 22.82
:5.4122,90 22,09 23,07 23,16 fi3.24 23,33 23041 23.50 23,59 23,67 1;"ABLl~

ELEMENTI KRuZNoo SEGMBNTA

73

I I I I I I I I I I
d 0 I 2 r 3 4- I s 6 7 B 9
I
5.5 23 .. ;6 23,8,. 23,93 24,011 24,11 24,19 24,118 24,37 !14,45 :14.54
5,6 24-,63 2<l,72 24.81 24-,89 24,98 2';'07 25,16 2~,!l5 25,3) 2;',43
.'1,7 25Sl 25,61 25,70 1I5,79 115.88 25.97 26.06 26,[5 26,24 26,33
5,8 26,42 !:tG,5l 26.60 26,69 26,79 lfi,88 26,97 27,06 27.15 27,25
!;,9 27,~ 117,43 27,~3 27,62 27,71 117,81 27,go 27.99 28,09 2B,I8
6.0 28,27 118,37 28.46 28,56 28,65 28.75 28.84 118,94 29,03 29,13
6,1 29,2:1: 2!l.32 29,42 29,51 21),61 1I!),71 29,80 29,go 30,00 30,09
6,2 80,19 gO,29 gO,39 30,48 30,58 30,68 30,,8 30,88 30,97 31,07
6,3 31,[7 31,27 31,37 !P047 31,57 31,67 31,77 31,87 gl,97 32.07
6.4 32,17 311,27 9';1,37 32,47 32,57 32,67 32.78 32,88 !llI,9S 33,08
6.S 33,18 33,29 33,39 33A9 33,59 33.70 33,80 as.so 34,00 34,11
6.6 34,21 34,g2 34,42 34SZ 34,63 34,73 34084 34,94 35,05 35,15
6,7 35,26 35,36 35,47 35,57 35,68 35,78 35,8g 36,00 36,10 3621
6,8 36,32 36,4-2 36,53 36,64 36,75 36,85 s6,g6 37,°7 37,[8 57,lIS
6,9 37,39 37,50 37,6[ 37,72 37,83 $7,94- 38,05 38,16 SB,lI6 38.37
7,0 38,,8 38,59 38,70 38,8a 38,93 39,04- 39,15 39,116 39,37 39.48
7,[ 39,59 39,70 39,82 39,93 40,°4 40,15 40,26 40,38 40.49 40,60
7,2 40,7<2 40,83 40,94 41,06 41,17 4[,28 4[,40 4[.51 4[.62 41,7.
7,3 .j.I,83 41,97 42,08 42,20 42,S[ 42,43 4-2,54- 42,60 {51,78 42,89
7,4- 43,01 43,12 43,24- 43,36 {S,47 4-3,59 43,71 43,83 43,94 44,06
1,5 44,18 44.30 44,41 44.5:~ 44,65 #.77 44,8g 45,01 45,13 45,:15
7.6 45,36 45,48 45,60 45,72 45,8" 45,g6 46,08 46,20 46,32 46,45
7,7 46,57 -tB,6g 46,81 46,93 4',°5 47,17 47,29 47·42 4',~ 47,66
7,8 {M8 47,9. 48,03 48,1!j .J.8,27 48040 +8.52 ..s,65 48.77 4B,6g
7,9 49,02 49,14- 49,27 49,39 49,51 49,64 49,76 49,89 50,01 50,14
8.0 50,27 50,39 50,52 50,6" 50,77 1)0,90 51,02 51,15 51,28 51,40
8,1 51.53 5[,66 .'11,78 5t,91 52,04 52.17 S-II,go 1)2,411 52,55 52,68
8,2 52.61 52.94 53,07 53,20 53,33 53..46 53.59 53,72 53,85 53,g8
8,3 54, II 54.24 54,37 54.110 54>63 54,76 M,89 55,02 !l5,11I 55,29
8A 55.42 55,M 55,68 ~,8[ 55.95 56,08 56,21 .56,35 56,48 56,6[
8,5 56,75 56,88 57,01 57,15 57,:2B 57.41 57.55 57,68 57,8:2 57,95
8,6 58,09 58,22 58,36 58,49 58,63 58077 sa,po !)9,04 .59,[7 59,3[
8,7 59,4,5 59.58 ~9,72 59,86 59.99 60,13 00,27 60,41 60,55 60,68
8,8 60,82 60,96 61,10 61,24- 61,38 61.51 61,65 61,79 61,93 62,07
8,9 62,21 62,35 62,49 62,63 6'1077 62,91 63,°5 63,19 63,33 63.48
9,0 63,62 63,76 63,90 64,04 64,18 64.83 64,47 64,61 64.7.'1 64,90
9.1 65,Q4- 65,18 65.33 6547 65,61 65076 65,po 66,04- 66,19 66,33
9.2 66,48 66,62 60,77 66,91 67,06 67,20 67.3!I 67049 6'7,64 67,78
9,3 67,93 68,08 68,22 68,37 68.51 68,66 68,8[ 68,96 69,[0 59,!;!!)
9,4 69,40 69,55- 6g,69 69,84 69,99 70,14- 70,29 70,44- '10.58 70,73
1M 70,88 71,03 71,18 71,33 7[,48 71,63 71,78 71,93 72,08 7!l,St3
9,6 72,38 72,53 72.68 72,84 72,1;)9 78,14 73,:29 73,44 73.59 73,75
g,., 73,go 74,05 74,20 14,36 14,51 74,66 74,82 7'h97 75,12 75,26
9,8 75.43 75,58 n,74- 75,8g 76,05 76,20 76.36 76.51 76,67 76.82
9,9 76,98 77,[3 77,29 77.44 77,60 77,76 7?of)' 78,07 78,23 78,38
):0,0 78,54 15. ELEMENTI KRUZNOG SEGMENTA

a) Du lj i na luka i povr s ina seg ment a za tetivu

jednaku jedan

I
Omjer OmJer
visine Duljina Povrsina visine Duljiua Povrsina
i tetive luka i tetive luka
h segmenta h segmenta
- I - I
a a
- - - 0.25 1,1591 0,1747
0,01 1,0003 0,0067 0,26 1,1715 0,[824
0,02 [,0011 0,0133 0,27 1,1843 O,lgOl
0,03 [,0024 0,0200 0,28 1,1975 0,1979
0,04 1,0043 0,0267 0,21) 1,2110 0,'1058
0,05 1,0067 0,0334- 0,90 1,2250 0,2137
0,06 l,oog6 0,040 [ 0,31 1,2393 0,2218
0,07 1,0[30 0.0468 0,32 1,2539 0,21199
0,08 1,°170 0,0536 0,33 1,2689 0,2381
0,09 [,02%5 0,0604 0,34- 1,2843 0,2464-
0,]0 1,0265 0,0672 0.35 1,3000 0,'2!'48
0,11 1,03QO 0,0740 0,36 1,3160 0,2633
0,11I 1.0380 0,0809 0,37 T -33113 0,2719
0,'3 1,0445 0,08,8 o,S8 1,3490 0,2806
0,14- I,O!![!! 0,0948 0,39 1,3660 0,'2893
0,:15 1,0590 0,1018 0>40 1,3832 0,2982
0,16 1,0669 0,1088 0,41 1,4008 I 0,3072
0,17 I,07.s4 0,1159 0,42 1,4186 0,3162
0,18 [,0843 O,IlIgl 0.4!! 1,4367 0,32:;4-
0,'9 1,0936 0,1303 OM 1,4551 0,334.7
0020 1,1035 0,1375 0>45 1,4738 0,3441
0,2 [ I,I137 0,1448 0,46 1.4927 0,3536
0,'22 1,1244- 0,15'12 0,47 I.~ll8 0,3632
0,23 1,1356 0,1596 0,48 1,5313 0,3729
0.24 1,1471 0,[671 0>49 1,5509 0.S828
0,25 J,1591 0,1747 o.so 1,.5708 0,3927 Obj8Jnjenje tablice vidi na str, 68,

ObjaAnjenje tablice vidi aa sir. 68, Fonnule za segment na str, 193.

74

ElBMENTI KRtnNoo SEGMBNrA.

75

b) Duljiaa luta, visins, duljina tetive i po v r si na "amenta s polumjerom jedao

Objasnjenje tablice vidi na str. 68.

FOTIIlulc za segment vidi na str. 193.

Sud •. J Duljina Visina I Duliina a
kut luka - tetive - Povrllna
(fa I h h Il II segmenta
45 0,7854 0,0761 10,3~ 0,7654 10,05 0,03915
46 0,60~9 0,0795 10.10 o,78r~ 9,83 0,0'P76
47 0,81103 0,0829 9,ag 0,7975 9,62 0,04448
4B 0.8378 0,086,5 9,69 0,8195 9.41 0,04731
49 0,8552 o.osoo 9,50 0>8~94 9,21 0,050115
SO 0,87~7 0,0937 9,31 0,8452 9.02 0,05331
!:o1 O,BgoI 0,og74 9,14 0,8610 8,84 0,05649
52 0,gln6 0,[012 8,97 0,8767 8,66 0,05978
53 0,9250 0,1051 8,80 0,8g24 8,49 0,06319
54 0,!)4Jl5 0,1090 8,65 0,9080 8,33 0,06673
55 0,9599 O,U30 8,50 0,9235 8,17 0,07039
56 0,9774- 0,117 I 8,35 0,9389 8,~ 0,0'7417
57 0,9948 0,1212 B,Il[ 0,9543 7,88 0,07808
58 1,0123 0,1254- 8.07 o,96g6 7,73 0,08212
59 1,0'297 0,1296 7,94- 0,9848 7,60 0,08629
60 (,0472 0,1340 7.82 1,0000 7,46 0,090.59
61 1,0647 0,13B4 7, fig 1,0151 7.34- 0,0950.2
611 1,0821 0,1428 7,58 l,o.gO[ 7 ,Ill 0,09958
63 1,0996 0,1474- 7,46 1,0450 7,og 0,10428
54 1,1170 0,1520 7,35 1,05gB 6,97 0,109I!
65 1,1345 0,1566 '7,24 1,0.746 6,86 0,I!408
66 1,I5Ig 0,1613 7,14- l,oag3 6.75 0,(1919
6, 1,1694 0,1661 7,04- 1,1039 6,65 0,12443
68 1,1868 0,1710 6,94 1,1184- 6,54- O,12g82
6g 1,2043 0,1759 6,85 1,1328 6,44 0,13!)3:!
'10 1,!:t217 o,I8ol3 6,76 1,14-72 6,34- 0,14102
71 1,2392 0,1859 6,67 1,1614- 6,25 0,14683
72 1,2566 0,19(0 6,58 1,1756 6,16 O,1:l279
73 1,2741 O,lgOl 6,50 1,1896 6,07 0, I 588g
74- 1,2915 0,2014 6,41 1,2036 5,g8 0,16514
'75 1,3090 0,11066 6,33 1,2175 5,89 0,17154
76 1,3",65 0,2120 6,S!6 1,2313 5,81 O,178ol3
77 1,3439 0,2174- 6,18 1,24-50 5,73 0,18477
78 1,3614- 0,lo:229 6,11 1,2586 5,65 0,19160
79 1,3788 0,2284 6,04- I,ll 75H1 5.57 0,1g859
80 1,3963 0,2340 5.97 1,2856 5.4-9 0,20573
81 1,4137 0,2396 5,go 1,2gBg 5,42 0,21301
8!2 1,43Hi: 0,11453 5,63 1,3121 5,35 0,21!04!)
83 1,4486 0,2510 5,'17 1.3252 5,28 0,22804
84 1,466r O,256g 5,71 1,3383 5/21 0.23578
85 1,4835 0,2627 5,65 1,3512 5,14 0,24367
86 1,5010 0,11686 5.59 1,364Q 5,08 0,115171
87 1,,5184- 0,2746 5,53 1,3767 5,01 0,25990
98 1.5359 0,2807 ~47 1,3893 4,95 0,26825
8g 1,5533 0,266, 5.42 1,4018 4,89 0,117675
90 .,5708 0,2929 5,g6 1,4142 4,83 0,28540 SftdiL. DrIIjiIIa I V"1Iioa I Duljlna a I Povrsina
AI , .... - tetive -
•• I • h a h segmenta
,
I i 0,0175 0,0000 ~,37 0,0175 458,36 0,00000
• o,DS49 O,OOOlI: lillO, 19 0,0349 229,18 0,00000
, ::= 0,0003 152,80 0,0524- 1.511,,8 0,00001
.. I 0,0006 II 4,60 0,06g8 114.58 0,00003
S o,o8n 0,0010 91,6g 0,0872 91,66 0,00006
6 o.IOf7 0,0014- 76041 0,1047 76,g8 0,00010
7 0,1222 0,0019 65,50 0,1221 65,>j.6 0,00015
• o.l~ 0,0024 57,32 0,1395 57,27 0,00023
• 0,1571 o,oo~1I 50,g6 0,1569 5O,go 0,00092
- 0,1745 0,0038 ~,87 0,1743 45,81 0,00044-
II 0,1920 0,0046 41,70 o,lg., 41,64 0,00059
•• o,S!094 0,0035 S8,113 0,20g1 38,16 0,00076
IS 0,11269 0,006. 35,30 0,2264 35,22 0,00097
14 0,2443 0,0075 311,78 0,2437 3~,'o O,(X1l21
-5 0,2618 0,0086 30,60 0,2611 30,51 0,00149
16 0.2793 0,0097 28,69 0,2783 118,60 0,00181
'7 0,2967 0,0110 27,01 0,2956 26,91 0,001117
18 0,3142 0,0129 25,52 0,3[:29 2,5,41 0,00257
19 0,3~1I6 0,0137 1I4,18 0,3301 24,07 0,00302
- 0,3491 0,0[32 !22,gB 0,3473 112,86 0,00352
.1 0,3665 0,0167 21,Sg 0,3645 21,71 0,00408
2101 0,3840 0,0184- 20,90 0,3816 20.77 0,00468
23 0,4-014- 0,01101 20,00 0,3987 19,86 0,00535
24- 00418g 0,0219 19,I7 0,4158 19,"3 0,00607
25 0,436~ 0,01137 18.41 004329 18,26 0,00686
26 0,4538 0,0256 17,71 0,4499 17.55 0,00771
27 0.4712 0,0276 17.06 0,466g r6,go 0,00862
118 o,.v.J87 0,01197 16,45 0,4838 16,119 O,oog61
29 0,5061 0,0319 15,ag 0.5008 - 15,72 0,01067
- 0,5236 0,0341 15,37 0,5176 15,19 0,01180
31 0,541 I 0,0364 14,88 0,5345 14.70 0,01301
32 0,5585 0,og87 14-.42 0,5513 14.113 0,01429
S8 0,5760 0,04111 J3,99 0.56Bo 13,79 O,OJ566
34 0,5934 0,0437 13,58 0,5847 13,g8 0,0[711
35 O,61og 0,0463 13,:20 0,6014 12,99 0,01864
36 0,61183 0,0489 111,14 0,6180 12,63 0,020~7
37 0,6458 0,051, 12,50 0,634-6 12,28 0,021g8
S8 0,6632 0,0545 12,17 0,6511 11,95 0,01l37a
39 0,6807 0,0574 11,87 0,6676 I1,64 0,02568
40 0,6981 0,0603 11,58 0,6840 tI,S4 0,02767
41 0,7156 0,0633 11,30 0,7004 u,06 0,02976
42 0,7330 0,0664 11,04 0,7167 10,79 0,03195
43 0,75°5 0,06g6 10,79 0,7330 10,53 0,03425
44 0,7679 0,0728 10,55 0, 749lZ 10,29 0,03664
~ 0,7854 0,0761 10,32 0,,654- 10,05 0,03915 76

TABLlCE

ELEMENTI KRUtNOO SBOMENTA

77

ObjaAnjenje tablice vidi na str, 68.

Sred~. Duljina Visina I Duljina a Po vrsin a
kut Iuka - tetive -
0;0 I h h a h segmenta
13.5 2,356l1 0,6[73 3,82 1.8478 2,99 0,82454
136 2,3136 0,6254 3,80 [,8544 2,97 0,83949
137 2,391 I 0,6335 3,77 1,8608 2,94- 0,85455
[38 2,4086 0,6416 3,75 1,8672 2,g[ 0.,86971
[39 204260 0,6498 3,73 1,8733 2,88 0,884-97
14.0 lI,4435 0,6580 3,7[ 1,8794 lI,86 0,90034-
14t 2,.¢og 0,6662 3,69 1,8853 2,83 0,91580
142 2.4-784 0,6744 3,67 I,~IO !:I,Bo 0,93135
143 2,4958 0,6827 3,66 [,8g66 2,78 0,94700
144 2,5133 0,6910 3,64 !,902! 2,75 0,96274
1145 2,5307 0,6993 3,62 [,9074 :1,73 0,97858
146 2,.5482 0,7016 3,60 [,9[26 2,70 0,99449
147 2,5656 0,7160 3,58 [,9176 2,68 1,01050
148 2,s831 0,7244 3,57 1,9225 2,65 1,02658
149 2,6(105 0,7328 3.55 [,9273 2,63 I,04275
150 2,6[80 0,74111 3.53 1,93[9 !l,61 [,05900
15[ 2,6354 0,7496 3,52 1,9363 2,58 [.07532
152 2,6529 o,7S81 3,50 1,9406 2,56 l,ogI7[
153 2,6704- 0,7666 :3.4.8 [ ,91-47 2,!» 1,loBI8
[54- 2,6878 0,7750 3.17 1,9487 2,5[ 1,12472
155 2,'7053 0,7836 3,45 1,9526 2.49 1,14[32
156 2,72~'7 0.792 [ 3,44- 1,9563 2,47 1,15799
157 2,74W 0,8006 3,42 1,9598 11,45 [,17472
[58 .'2,7576 0.8092 3,41 1,9533 2,43 l,q~151
159 2.7751 0,8178 3,39 1,g665 2,{O 1,20835
160 2,'7925 0,8264- 3,38 1,g6g6 2,38 1,22525
161 2,8100 0,8350 3,37 1,9726 2,36 I,2{221
162 2,8274- 0,8436 3,35 1,9754- 2,34 1,25921
15S 2,8«9 0,8522 3,34- 1,9780 2,32 1,27626
IB4 2,86:13 0,8608 3,33 1,9805 2,30 1.2933,5
I65 2,8798 0,8695 3,31 1,9829 2,28 1,31049
166 2,8972 0,8781 3,30 [,ga5[ 2,26 1,32766
[67 2,9I47 0,8868 3,29 l,g871 2,24- 1,3448,
r68 2,9322 0,8gS5 3,27 [,g8go 2,22 1,362[2
169 2,9496 o,90¥Z 3,26 1,9908 2,20 1,37940
170 2.gB7) 0,9128 g,25 1,9924 2,18 [ ,39671
171 2,984.5 0,9215 3,24 1,9938 2,[6 1,41404
172 3,0020 0,9302 3,23 1,9951 2.[4 1,4-3J4O
173 S,0194- 0,9390 3,22 1,9963 2,13 1,44878
174 3,o36g 0,9477 3.~ 1,9973 2,11 1.466q
175 3.0543 0,9564 3,19 1,9981 11,09 1,48359
[76 3,0718 0,g651 3,18 1,9988 2,07 [t50101
177 3,0892 0,9738 3,17 1,9993 2,05 1,51145
178 3.r067 0,9825 3,16 1,99{17 11,04 1,53589
179 3,1241 0,9913 3,15 [,9999 2,02 I .. ~5334
180 3,1416 1,0000 3.[4 2,0000 2,00 1.57°80 Sredil. I Duljina I Visina I I Duljina a Povrsina
tetive -
kut luk.a ~ .s<:gmenta
aO I I h h a h
.. 1,:>708 0,2929 5,36 1,4142 4,83 0,28540
9· 1,5882 0,299. 5,31 1,4265 4.77 0;29{20
92 1,605'7 0,30.53 5,26 1,{387 4.71 0,g0316
93 1,6232 0,3116 5,21 1,4507 4.66 0,31226
91- .,1406 0,3180 5,16 1,4627 4,60 0,32[52
'$ 1,65111 0,3244 5,lI 1,4746 4055 0.33093
96 1,67.55 0,3309 5,06 1,{863 4,49 0,340,",0
97 1,693U 0,3374 5,02 J,4979 4.44 0,3502[
98 1.7104 0,3439 4.97 1,5094 4.39 0,36008
99 1,7279 0,3506 4.93 1,520B 4,34 0,37009
1- 1,7453 0,3572 4,8g 1.5321 4,29 0,38026
101 1,7628 0,3639 4,84 1,54-32 4,24 0.39058
102 1,7802 0.3707 4.80 1,5S43 4,19 0040104
103 1,7977 0,3775 4,76 1,~552 4,[5 0041166
104- 1,815[ 0,3!4s 4,72 1,5'760 4,[0 {',4-2242
J05 1,8326 0,39[2 4,68 1,586'7 4,06 0,43333
J06 1,8500 0,3982 4,6.5 1,5973 4,01 0.44439
107 1,8675 0,4052 4,61 1,6071 3,97 0,45560
108 1,8850 0,4122 4,57 1,6180 9.~ 0,46695
log 1.9024 oAI93 4.54 1,6282 3. °047845
n:o 1,9[99 0,4.264 4,50 1,6383 3,84 0,49008
III 1,9373 0,4336 4.47 1,6483 3,Bo 0,50187
lIZ 1,9548 0,4408 4.13 1,6581 !I, 76 0,51379
IiS 1,9722 0,448 [ 4,40 1,6678 3,72 0,52586
114 1,98g'7 0,4554- 4,37 1,6773 3.68 0,53806
1I5 2,0071 o,.tD27 4,34 1,686B g,65 0,5!i°4[
116 2,0246 0,4701 4,S1 1,6951 9.61 0.5628g
117 2,04'20 004'775 'h28 ',70.53 !I,57 0,57551
118 2,0595 004850 4,2.5 1,7143 3,53 0,588'27
119 2,0769 004925 4,22 1,7233 3,50 0,60Il6
zao '2,09{4- 0,5000 4.19 1,7321 3,{6 0,6[418
[21 2.1 u8 0,5°76 4,16 1,7407 3043 0,62734
122 Q,I293 0,5[.52 4.13 1.74-92 304° o,6{.063
[23 2,1468 0.5228 4,H 1,7.576 3,36 0,65404-
[24 2,[642 0,5305 4,08 1,7659 3,33 0,66759
125 2,1817 OS383 4.05 1,7740 3,30 0,68125
126 2,1991 0,5460 4,oS 1,7820 9,26 0.69.505
127 2,2166 0,553B 4,00 1,78gg. 3,23 0,70897
[28 2,234-0 0,5616 3,98 1,7976 3,20 O,7230[
129 2,25 [~ 0,5695 3,95 1,8052 9,17 0,73716
I30 1):,2689 0,5774 3,93 r ,8126 3.14- 0,75[44-
lSI 2,2864 0,5853 3,91 1,8199 3, II 0,76.584
132 2,3°38 0,5933 3,88 1,8271 3,08 0,78034-
133 2,3213 0,6013 3.86 1,8S41 3.05 0,79497
134- 2,3387 0,6093 3,14 1,8410 3.02 0,80970
I35 2,3562 0,6173 3,82 1,8478 2,99 0,82454 18

TABLICE

PROPORClONALNt DlfELOVI

79

11. P1mRAC'UNAVANJE sruPANJA U RADIJANE DuJjine Iukova kruz n ice s p o lu mjer o m t

17, PROPORClONALNl DIJELOVI

Luk koji le iednak polumjeru ima 57°17'44",8 ( ... 1 radijan},

- ..
J( III 13 q. 1~ 16 17 18 19 20
I I, I 1,2 1,3 IA 1,5 1,6 1,7 1,8 1.9 lI,o 1
:2 2,2 2,4 2,6 2,8 3,0 3,2 3,4 3.6 3.8 4,0 2
3 3.3 3,6 3,9 4,2 4,5 4,8 .5,1 5.4- 5,7 6,0 3
4- 4,4- <h8 !hlZ 5,6 6,0 64 6,8 7,2 7,6 8,0 4-
S 5,5 6,0 6,5 7,0 7,.5 8,0 8,5 9,0 9,5 10,0 .5
6 6,6 7,':1. 7,8 8,4 9,0 g,6 10,2 10,8 1104- 12,0 6
7 7,7 8,4 9,1 9,8 10,.5 11,2 11,9 12,6 13,3 14,0 7
8 8,8 g,6 10,4- 1I,l! 12,0 12,8 13,6 1M 1~,lI 16,0 B
9 9,9 10,8 11,7 12,6 13,5 14,1 15.3 16,2 17,1 18,0 9
I I I I I I I I
:21 22 23 24 25 26 27 28 29 go
I
1 2,1 !l,2 2,3 2,4- 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 s.o I
2 4.2 4,4- 4,6 4,8 5,0 5,2 5,4- 5.6 5.8 6,0 II
3 6,3 6,6 6,g ~,2 7,5 7,8 8,1 8,4 8,7 g,o 3
4- 8,4- 8,8 9,2 9,6 [0.0 10,4 10,8 11,2 11,6 12,0 4
.5 10.5 11,0 11,5 I!:I,O 12,5 13,0 13,5 14,0 14,5 15,0 5
6 12,6 [3.2 13,8 14.4- 15.0 15,6 16,2 16,8 17A- [8,0 6
7 14,7 15.4- 16,1 16,8 17,5 18,2 18,9 19,6 ~,3 21,0 7
8 16,8 17,6 18.4 19.2 20,0 10,8 IH,6 22,4 23,2 24,0 8
9 18,9 [9.8 20.7 21,6 22,1\ 23,4 24,3 25,2 26,1 !:I7,0 9
, I I I I I I
gl 32 33 34- 35 36 37 38 39 40
I
I 3,1 3,2 ,j,3 3.4- 3,!) 3,6 3,'7 3.8 9,9 4,0 1
2 6,2 6,4 6.6 6,8 7,0 7,2 7,4 7,6 1,8 8.0 2
3 9,3 9,6 9.9 10,2 10.5 10,8 II,I 11,4- II,7 12,0 3
4- 1204 12,8 13,2 13.6 14,0 14.4 14,8 1 ~102 J!).6 16,0 4
5 15,5 16,0 16,5 17.0 17,!5 18,0 (80S 19,0 19,5 zc.o 5
6 18,6 19,2 Ig,8 00.4- 21,0 21,6 22,2 2!l,8 23,4 24,0 6
"I !:I1.7 211.4 113,1 23,8 24,5 :25,:2 115,9 26,6 117,3 28,0 7
8 24.8 !:IS.6 26.4 !l7,2 28,0 28,8 29,6 30,4- 31,2 32,0 8
9 27,9 28,8 29,7 go,6 31,S 32,4 33,3 34.2 35.1 36.0 9
I
41 I 42 I 43 I 44 45 I 46 47 I 48 49 I 50 I
1 4-.1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4.71 4,8 4.9 !I,o [
2 8,2 8,4- 8,6 8,8 9.0 9,2 9.4 9,6 9,8 10.0 2
3 12,3 12,6 12,9 13,2 13,5· 13,8 1401 1404 14,'7 15.0 3
4 1604- 16,8 17,2 17,6 18,0 18,4 18,8 19,2 19,6 20,0 4
S 20,5 21,0 21.5 22,0 22.5 23,0 23,5 24.,0 24,5 25,0 5
6 24,6 25.2 25,8 26.4 27.0 27,6 28,2 28.8 29,4 30,0 6
1 28" 29,4 gO,1 30.8 31,5 32,2 32,9 33.6 34.3 3.5,0 ,
8 32,8 33,6 34..4- 35,2 36,0 36,8 37,6 38.4- 39,2 40,0 8
9 36,9 37,8 38,7 39,6 40,5 41,4- 42,3 43,2 44,1 45,0 9 Kat I Luk Kut I Luk Kut Luk
." 0,000005 10 . 0,017453 310 0,541052
:III o,OOOOln 2 0,034907 32 0,5585°5
S 0,000015 8 0,052360 33 0.575959
4- 0,000019 4 0,069813 34 0,593412
5 0,000Q24 .5 0,087'266 35 0,610865
6 0,000029 6 0,104720 36 o,6gB319
7 0,000034 7 0,122173 37 0,6~172
8 0,000039 8 0,139626 38 o,66322!>
9 0,000044- 9 0,157080 39 0,680676
10 o,OOOO4B 10 0,174533 4-0 o,69813!Z
20 0,000097 II 0,191986 45 0,78!)398
go 0,0001-4~ HI 0,209140 !jo 0,872665
40 O,O(x)t94 13 0,2268gS 55 0,959931
50 0,00024'. 14 0,244346 60 1,047198
.. _- 15 0,261799 65 1,134464
I' 0,000291 16 0,~7!J253 70 1,'221730
2 0,000582 17 0,296706 75 1,3°899'1
:3 0,000873 18 O,SI'P59 80 1,396263
4- 0,001164- 19 0,33J613 85 1,483530
5 O,ooJ454 20 0,349066 90 I,5707gB
6 O,O()J745 21 O,366~P9 100 1,745329
7 0,ool1036 2!:1 0,383972 120 2.094395
8 O,OO:2t27 23 0,401426 150 2,617994
9 0,002 16 24- 0.,pBB79 180 3,141593
10 0,00'2909 25 0,436332 200 3,490659
20 o,oosfh8 26 0,453766 250 4-.963323
30 0,008727 27 0,471239 270 4,712389
40 o,on6s6 28 0",88692 300 5,235988
50 0,014544 29 0,506145 360 6,283185
go 0,523599 400 6,981317 Primjer : I
). 52°37'23" 2. 5,645 rad.
5°· ... 0,872665 5,!l35988 300°
2° =0,034907 =
30' =O,Olu1727 0>409012
" =0,002036 0,4°1426 23°
20" = 0,000097 0,007586
3" ""0,0000(5 0,005818 20'
0,918447 0,001768
0,001745 = 6'
~037'23" = 0.91845 rad. 0,000023 5"
5,645 rad. = 323°26'5" 80

TABUCB

TABUCA ZA KVADRATNU INTERPOlAC/JU

81

I ~l I !i'2 I !i3 I M I !i5 I !i6 I :17 I !is I 59 I 60 I
1 5,1 5,2 5,3 5,4- 5,5 5,6 5,7 I 5,8 5.9 6,0 I
2 10,2 10,4 10,6 10,8 tI,O 11,2 II, .. II,6 U,S 12,0 2
3 15,3 15,6 15,9 16,2 16,5 16,8 17, I 17,4 17,7 18,0 3
4- 20,4 20,8 21,2 21,6 22,0 22,4 22,8 23,2 23,6 24,0 4
.5 25,5 26,0 26,5 27,0 1t7,5 28,0 28,5 29,0 29,5 30,0 5
6 30,6 31,2 31,8 311,4 33,0 33,6 34,2 34,8 35,4- 36,0 6
7 35,7 36,4- 3'7,I 37,8 38,5 39,2 39,9 40,6 41,3 42,0 7
8 40,8 4J,6 42,4- 43,2 44,0 44,8 45,6 46,4 47,2 48,0 8
9 45,9 46,6 47,7 4-8,6 49,5 50,,, 51,3 52,11 53,1 5400 9
I 61 I 62 I 63 I 64 I 65 I 66 I 67 I 68 I fig I ,/0 !
I 6,1 6,2 6,g 6,4- 6.5 6,6 6,., 6,8 6,9 7,0 I
2 12,2 1S!,4 12,6 12,8 T3,o 13,2 13,4 13,6 13.8 14,0 2
3 IB,3 18,6 18,9 19,2 19,5 19,8 20,1 20,4 20,7 21,0 3
4 24,4 24,8 25,'2 :15,6 26,0 20,4- 26,8 27,2 27,6 28,0 4-
5 go,S 31,0 31,5 32,0 32,5 33,0 33,5 34,0 34,5 35,0 5
6 36,6 37,2 37,8 38,4 39,0 39,6 40,2 40,8 41,4 42,0 6
'7 42,7 43, .. 44, I 44,8 45,5 46,2 46,9 47,7 48,3 49,0 7
8 48,8 4g,6 50,4 51,2 52,0 52,8 53,6 5404 55,2 56,0 8
9 54,9 55,8 56,7 57,6 58,5 59,4- 60,3 61,2 62,1 63,0 9
I 71 I 72 I 73 I 74 I 75 I ,6 I 77 I 78 I 79 I 80 I
I 7,1 7,2 7,3 7,4- 7,5 7,6 7.7 1,8 ',9 8,0 I
3 14,2 14,4 14,6 ]4,8 15,0 15,2 I 5>4- 15,6 15,8 16,0 1I
S 21,3 21,6 21,9 22,2 22,~ 22,8 23,1 23,4 23,'7 24,0 3
4- 28>4- 118,8 29,2 29",6 30,0 30,4 30,8 31,11 31,6 3!2,O 4
5 35.5 36,0 36,5 37,0 37,5 38,0 38,5 39,0 39,5 40,0 5
6 42.6 43,2 43,8 44,4- 45,0 45,6 46,2 01<;,8 47,4 48,0 6
7' I 41),7 50,4 51,1 51,8 52,5 53,2 53,9 54,6 55,3 56,0 '1
: I 56,8 57,6 58,4 59,2 60,0 60,8 6.,6 62,4 63,2 64,0 8
63,9 64,8 65,7 66,6 67,5 68>4- 69,3 ,/0,2 71,1 72,0 9
I 81 I 82 I 83 I 84 I 85 I 86 I 8, I sa I 89 I go I
1 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,61 8,7 8,8 8,9 9,0 [
2 16,2 16>4- 16,6 16,8 '7,0 17/1. 17,4 17,6 17.8 18,0 2
3 24,] 24,6 24-,g 25,2 ~.5 25,8 26,1 26,4 26,7 27,0 3
4- 32,4- 32,8 33,2 33.6 34,0 34,4- ~4,8 S5,2 35,6 36,0 4-
5 4°,5 41,0 41,S 42,0 42,5 43,0 43,5 44,0 44.5 ~,o 5
6 48,6 49,2 49,8 50,4 5t,o 51,6 52,2 52,8 53.4- 54,0 6
7 56,,/ 57.4 58,1 58,8 59,5 60,2 60,9 61,6 62,3 63,0 7
8 14,8 65,6 66,4 67,2 68,0 6B,8 6g,6 70,4- 71,2 72,0 B
9 72,9 73,8 74:,' 75,6 76,5 7Mi 78,3 '9,2 80.1 81,0 9 18. TABLICA ZA KVADRATNU lNTERPOLACIJl)

k kl 10 Ir 101 k k k k k KI I k
I
0,000 1,000 0,066 0,934 0,147 0,853 0,255 0,745
0,000 0,016 0,032 0,048
0,002 0,998 0,071 0,929 0,153 0,847 0,263 0.737
O,oot 0,017 0,033 0,049
0,006 0,994 0,075 0,925 0,I59 0,841 0,271 0,7~9
0,002 0,018 0,034 0,050
0,010 0,9go 0,080 0,911.0 0,165 0,835 0,280 0,720
0,003 0,019 0,035 0,051
0,014 o,g86 0,085 0,9'5 0,I71 0,829 0,290 0,710
0,004 0,020 0,036 0,052
0,oz8 0,982 0,090 o.sro 0,177 0,823 o,Soo 0,700
0,005 0,021 0,037 0,053
0,0:112 0,978 0,095 0,g05 0,183 0,8'7 0,310 0,6go
0,006 O,Ol12 0,038 0,054
0,026 0,974 0,100 o.soo 0,190 0,810 0,321 0,679
0,00, 0,023 0,039 0,055
0,030 0,970 0,105 o,B9s O,lgG 0,804 0,332 0,668
0,008 0,024 0,040 0,056
0,035 0,965 0,110 0,8go 0,203 0,797 0,345 0,655
0,009 0,025 0,041 0,057
0,039 0,g6I 0,115 0,685 0,210 0,'790 0,358 0,642
0,010 0,026 0,042 0,058
0,043 0,957 0,120 0,880 0,217 0,783 0,373 0,62?
O,OT 1 0,027 0,043 0,059
0,048 0,952 0,125 0,8'5 0,:224- o,n6 0,390 0.610
0,012 0,028 0,044- 0,060
0,052 0,948 0,131 0,859 0,23l 0,769 0,410 0,590
0,013 0,029 0,045 0,061
0,057 0,943 0,136 0,864 0,239 0,,61 0,436 0,564
0,014 0,030 0,046 0,062
0,061 0,939 0,142 0,858 0,24'7 0,753 0,500 0,500
0,013 0,°31 0,047
0,066 0,934 0,[47 0,853 0,2;'S5 0,745
,
I o kvadratnoj interpolaciji vidi str. 19.

Svim vrijednostima k medu susjednim brojevima stupca k (kako lijevo, tako i desno), odgovaraju jedne te iste vrijednosti kh koje su medu tim susjednirn vrijednostima k, »Kritickim« (tablicnlm) vrijednostima k odgovaraju gornje vrijednosti k1•

Primjeri:

1) za k = 0,8 k1:..:.. 0,040 (isto kao i za sve druge k, izmedu 0,797 i 0,804 iii izmedu 0,196 i 0,203);

2) za k = 0,3 (iIi za k = 0,7) k, = 0,052.

:-'Ia(ematicki p rir ncu ik - 6

82

TABUCe

B. TABUCE SPECIJALNIH FUNKCIJA 19. GAMA-FUNKCUA*

• T<x) ~ rex) iIt rex) 1; Tfx)
1,00 1,00000 1,115 o,!)064° 1.50 0,88623 1.75 0,91906
01 0,99433 26 0,90440 51 0,88659 76 0,92137
02 0,g8884 21 0,90250 52 0,88704 17 0,92376
03 o,g83~5 28 0,90072 53 0,88757 78 0,92623
04 0,97844 !li9 o,8g904- 54 0,88818 79 0,92877
1,0, 0,97350 1.30 0,8g747 1.55 0,888S7 1,.80 0,93138
06 0,96874- 31 0,89600 56 0,88g64 81 0,93408
07 0,g6·P5 32 0,29464 57 0,89049 82 0,93685
08 0,95973 33 0,89338 58 0,8914-2 83 O,93~
09 O,9~6 34 0.89g22 59 0,89243 84 0,1)4261
r,IO 0,95135 lI.35 0,Bg115 11,60 0,89:;52 ,.85 0,94561
I[ 0,9474-0 36 0,89018 6r 0,8g4-68 86 0,94869
12 0,94359 37 0,88931 62 0,89:>92 8'7 0,95184-
13 °.93993 38 0.88854 63 0,89724 88 0,95507
14 o,9364l1 39 0,88785 64 0,89864 89 0,95838
1,15 0,93304- 1.4.. 0,88726 1,65 0,gOO12 1,90 o,g6177
16 0,92980 41 0,88676 66 0,go!67 91 0,96523
J7 0,92670 42 0,88636 67 0,90330 92 0,96877
18 0,92373 43 0,8fl604 6B 0,90500 93 0.97240
19 0,92089 44 0,88581 69 0,90678 94 0,97610
I~O 0,91817 11,45 0,88566 1,,0 0,90864- 1,9S 0,97988
21 0,91:158 46 0,88560 71 0,91057 gf:i 0,98374
22 0,91311 47 0,88563 72 0,91258 97 0,98768
23 o,9lo75 4.8 0,88575 73 0,91467 98 0,99'71
24 0,90852 49 0,88595 74 0.91683 99 O,995~h
I,~, 0,90640 I ,so 0,88623 1,75 0.9I!)06 2,- 1,00000
, I Vrijednosti gama-Iunkcije za x < t i X> 2 mozemo racunatl pomocu formula

r (x) = r (x + 1) r (x) = (x - 1) r (x - 1). x

Primjeri: 1) r (07) = r (1,7) = 0,90864 = 1,2981.

, 0) 0,7

2) r (3,5) = 2,5 . r (2,5) = 2,5 . 1,5' r 0,5) = = 2,5 • 1,5 . 0,88623 = 3,32336.

• Definicilu, formula i B~afove vidi na str. 184.

BBSSELDVE FUNKCTJB

2.0. BESSELOVE (CILINDRICNE) Fl1NKClJE*

+1,0000 +0,0000 - CIJ - ro +1,000

0,9975 0,0499 -1,5342 ---6,4590 I ,{)Os

0,99<'0 0,0995 1,0811 3,:r:.!38 1,010

0,9776 0,1483 0.8073 2,2931 1,0<13

0,9604 0,1960 0,6060 1,,809 1,040

+0,9385'+°,2423 -(},4-H5 -1.4715 1,063

0,9120 0,2867 0,3085 1,'2604 1,092

o,88u 0.3290 0,19<.17 1,[032 1,126

0,8463 0,3688 -{),o868 0,9781 1,167

0,8075 0,4059 +Q,0056 0.8731 1,213

+0,7652 +OMOI +0,0883 ---0,7812 1,266

0",g6 0,4709 0.1622 0,6g81 1,326

0.671 I 0,4983 0;~8 1 0,6211 :,394

0,6201 0,:;220 0,2865 0,54115 1,469

0,5669 0,5419 0.3379 0,4-79' 1,553

+O,5IJ8 +O,!'>579 +0,3824 -0,4-123 1,647

0,4554 0,5699 0,4204 0,3476 1,'5()

0,3980 0.5778 0,45~0 0.~847 1.664-

0,3400 0,58151 0,4774 0;2237 J,9~

0,2818 0,58T'.2 0,4g68 0,J644 2,128

+0,2239 +0,5767' +0,5104 --(),1070 2,280

0,1666 0,5683 0,5183 ......(),0~P7 ~.446

0,1104 0,5:;,60 0,5208 +0,0015 2,629

0,0555 0,539<) 0.5181 0,0523 2,830

0,00~5 0,5202 0,5104 0,1005 3,049

-0,0484 +0,4971 +0,4981 +0,1459 3.290

0,0968 0,4708 o,<j1lJ3 0,188.t. 3,553 0,1424 O>'!411i 0,4605 0,2276 3.B42 0,1850 0,+097 0.4359 0,~635 4.157 0,2243 0,3754 0,4079 0,2959 4,503

-0,2601 +0,3391 +0,3769 +0,3247 4,881

0,2921 0,3009 0,3431 0,3496 5,294-

0,3202 0,2613 0,3070 0,3707 5,747 0,3443 0,~207 0,2691 0,31\'9 6,243 0,3643 0,1792 O,g2gf:i 0,4010 6,'7B.~

-0,3801 +0,1374 +O,lSgo +0,41()!! 7,378

0,3918 0.0955 0,1477 0,4154 8,028 0,3992 0,0538 0,1061 0,416, 8,739 0,4°26 +0,0128 0,0645 0,4141 9,~17 0,4018 --0,0272 +0,0234 0,4078 10,37

-0,3971 -0,0660 ---0,0169 +0,3979 J 1,30 0,3887 0, JOss 0,0561 0,3846 12,32 0,3766 0,1386 0,0938 0,3680 13,44 a,aGlo 0,1719 0,n!g6 0,3484 J4,67 0,W3 0,2028 0,1633 1),3260 16.01

-O,3205'--(),2'P [ -o,I~H' +0,30TQ 17,48 0,2961 0,2566 0,2235 0,2737 19,09 0,2£93 0,279' 0,2494 0.::1445 20,86 0,2404 0,2985 0,2723 0,2136 22,79 0,2097 0.3147 0,29'21' 0,18121 '24.{)I

0,01g60 0,02224- 0,01750 ",01979 o,or 563 0,01763 0,01397 O,lll5,1 0,01248 0,1'1400

o.or r if 0,01248 0,009980 0,0 [ 114 0,008927 0,009938 o,U07988 0,008872 0,007149 ° 007923 o,oo64fl<J 0,007073 0,0057300,006325 0,005132 0,00:>654- 0,004597 0,00500;5 0,00,,"1190,004-521

0,00001 00

+0,°5°1 2,4271 0, I 00.5 1,7527 0,15 '7 1,372~ O,'20~0 1,1145

0,2579 0,9244 0,31370,7775 0,37'91°,6605 0.4329 0,5653 0,49711°,4867 0,56520,4210 0,6375 '0,3656 0,7147 0.3185 0,797'3 0,2782 0,8861 0,243' 0,9817 0,2138 1,085 0,1880 1.196 0,1655 1.317 O,145!l 1.#8 0,1288

0,1139 0,1008 o,08g27 0,079'4 0,07022

0,06235 0,0.5540 o,049l6 0,04382 "'.03901 (J,03474, 0,03095 Q,W.!759 0,02461 0,02106

1,:;'91 1,745 1,914 2,og8 2,2g8

2,517 2.75!> 3,016 3,301 3,613

3,953 4,326 4-,734 5,181 5,670 6,206 6,793 7,436 8,140 8,913

9,759

10,fig 11,71 12,82 14,05 15,39 16.86 .6,48 20,25 22,2<l

• Definiciju, formule i grafove vidi na str, 541 do 54}.

83

00 9.8538 4,,,60 3,0560 2,1844

1,6,:;64 1,3026 1,0503 0,8618 0,7165 0,6019 0,5098 O,43.t-6 0,3725 0,3208

0,2174 0,2400 0,2''94 n.18·~fi 0,1597 0,[399 O,!Z27 0,1079 0,°94<)8 0,0837'2

0,07389 0,06528 0,05774- 0,0511 i 0.04529 0,04-016 O,Q3563 0,O?,I64 0,02812 0,02.500

84

TABLICE

LBGENDREoVI POUNOMl

8S

;c J.(x) I J,{x) I Yo(x) r.t» I I. (;:() I I, ( x) I K.(x) I Kdx)
I 0,0 0 0,0 0
5,0 -0,1776 --0,31176 --0,3085 +0,1479 !OI7,24 24,34 349 ] 4045
5,I 0,1443 0,3371 0,31116 0,1 ]37 29,79 26,68 3308 36, 9
5,2 0,1103 0,34311 0,3313 0,0792 3:2,58 119,25 !lg6 6 3239
5,3 0,0758 0,3460 0,3374 0,0445 35,65 32,08 2659 2900
5,4 O,O<j.l~ 0,3453 0,34°2 +0,0101 39,01 35,18 2385 2597
5>5 --0,0068 --0,3414 -0,3395 --0,0238 42,69 38,59 2139 2326
5,6 +0,01170 0,3343 0,3354 0,0568 46,74 42,33 1918 2083
5,7 0,05W 0,324,1 0,3~62 0,0887 51,17 46,44- 1721 186 6
5,8 0,0917 0,3110 0,3177 O,lIgII 56,04 50,95 1544 167 :3
5.9 0,1220 0,295] 0,3044 0,1481 61,38 55,go 13B6 1499
6,0 +0,[506 --0,2767 --0,2882 --0,1750 67,23 6',34 1244 1344
6,] 0,1773 0,2559 0,2694 o,l!)g8 73,66 67.32 1117 11105
6,2 0,11017 0,2329 0,11483 0,22113 80,72 73,ll9 1003 108 1
6,3 0,2238 0,208. 0,2251 0,2422 88,46 81,10 ogo 01 09691
6,4 I 0,::14-33 0,18[61 0,1999 0,115961 96,96 89,03 ! 080 83 08693
6,5 +0,2601 -<>,1538 -0,17311 --0,2741 106,3 97,74 07259 077 99
6,6 0,2740 0,11150 0,1452 0,::1857 116,5 107.3 06520 06g 98
6,7 o,28~jl 0,0953 0,1162 0,2945 1117,8 117,8 OS857 06280
6,8 0,2931 0,06,52 0,0864 0,3002 14.0,1 129.4 0:;262 05636
6,9 0,2!)81 0,0349 0,0563 0,3029 153,7 142,1 047118 05059
7,0 +0,3001 -<>,0047 --0,0259 -0,3027 168,6 156,0 04248 04542
7,' 0,11991 +0,01152 +0,00411 0,2995 185,0 171,4 038 11 040 78
7,2 0,2951 0,0,H3 0,0339 0,2934 1102,9 [88,3 03431 03662
7,3 0,2882 0,0826 0,0628 0,2146 222,7 206,8 03084 03286
7,4 0,2786 o,u>g6 o,ogo7 0,2:73 r 244,3 1127,11 02772 029~
7,5 +o,;!663 +0,1352 +0,1173 --0,2591 268,2 249,6 02492 02653
7,6 0,2516 0,1592 O,T424 O,II4!18 294,3 274,11 02240 011383
", 0,2346 0,1813 0,1658 0,2243 323,1 301,3 02014 021 41
7,8 0,2[54 0,11014 0,1872 0,2039 354.7 331,t 018 I I OIg 114-
7,9 0,1944 0,2192 0,2065 0,1817 389,4 363,9 01629 01729
8,0 +0,1717 +0,11346 +0,2235 --0,158, 427,6 399,9 01465 01554
8,1 0,1475 0,2476 0,2381 0,1331 469,5 439,5 013 17 01396
8,2 0,12211 0,2580 0,2501 0,1072 515,6 483.0 011 85 01255
8,3 o,og6o 0,11657 O,~595" 0,0806 566,3 531,0 01066 01 r 118
8,4 0,00g!2 0,2708 0,2662 0,0535 6~H,9 563,7 oog 588 010 14
8,5 +0,°419 +0,273r +0,2702. --0,0262 683,2 64[,6 008626 oog 1110
8,6 +0,0146 0,2728 0,11715 +0,0011 750,5 705.4 007761 008200
8,7 -0,0125 0,2697 0,2700' 0,0::180 824,4- 775,5 006 983 007374-
8,8 0,03911 0,2641 0,2659 0,0544 905,8 852,7 00611SS 006 631
8,9 0,0653 0,2559 o,259~ 0,0799 995,2 93705 005654 00,5 964
9,0 -0,0903 +0,2453 +0,2499 +0,104-3 1094 [031 0050BB 005364
9,1 0,1142 0,2324 0,2383 0,1275 [202 1134 004 579 004825
9,2 0,1$67 0,2174 0,2245 0,'491 1321 [247 004121 004340
9,3 0,1577 0,2004- 0,20S6 0,1691 1451 1371 003710 003904
9.4 0,1768 0,r816 0,1907 0,1871 1595 1508 003339 003 Sill
9.5 -0,1939 +0,1613 +",1,/[2 +0,11032. 1735 1658 003006 003160
9,6 0,2090 0,1395 0,1502 0,2171 1927 1824- 002706 002843
9,7 0,2218 0,1166 0,[279 0,228, 21'9 2006 0011 436 002 559
9,8 0,2323 .0,0928 0,1045 0.2379 2329 2207 002 193 002302
\),9 0,2403 0,0684 0,0804 0,2447 2561 2428 001975 002 072
:10,0 --0,2459 +0,0435 +0,0557 +0,2490 2816 276t 001778 DOl 865 . 21. LEGENDREOVI POLINOMI (KUGLINE FUNKCIJE)ft .

x= p.(x) p.(x) I P~(x) p.(x) p.C>:)
'"" PI (x-) F,(x)
,
0,00 -0,5000 .0,0000 0,3750 0,0000 --0,3125 0,0000
0,05 -<>,4g62 --0,0747 0,3657 0,0927 --0,2962 --0,1069
0,10 --0,4850 --o,1{7.5 0,3379 0,1788 --0,2488 -0,1995
0,15 -o,<j.662 --0,2166 , 0,119118 0,2523 --0,1746 -0,2649
0,20 -0,4400 -<>,2800 0,11320 0.3075 --0,0806 --0,2935
0,25 -0,4062 -<l,3359 0,1577 0,3397 +0,0243 -0,2799
0,30 -0,36,50 -<l,g825 +0,Oj29 0,34.54 0,[~911 --0,2241
0,35 --0,3162 -0,4178 -o,or87 0,32~S 0,222.5 --0,1318
0,40 --0,2600 --0,4400 -0,1130 0,2706 0,2926 --0,0146
0.45 -0,1962 --0,4472 --0,2050 0,1917 0,3290 +0,1106
0,50 --{l,J250 --0,4375 --0,2891 +o,o8g8 O.3~32 0,:223'
0,55 ~,0462 --o,40g1 --o,!I.590 -0,0282 0,2708 0.3007
0,60 +0,0400 --0,3600 --0,4080 --0,1526 0,]7111 0,32116
0,65 0,1338 --0,2884 --0,428.4- -(),1I705 +0,0347 0,2737
0,70 0,2350 --0,1925 --o"P2I -0.3652 -O,H153 +0,[5011
0,75 0,3438 -0,0703 --<l,3501 -0,4164 --0,2808 --0,0342
0,80 0,4600 +0,0800 -0,2330 -0.3995 --o,3!}lB --0,2397
0,85 0.5638 0,2603 --0.0506 --o,28!17 -0,4030 -0,3913
0,90 0,7[50 004725 +0,2079 --0,04[1 --0,24111 -0,3678
0.95 0,8538 0.7 r84- 0,5541 +0,3727 +0,187.5 +o,OJ 12
1,00 1,0000 1,0000 1,0000 1,0000 1,0000 I,~ p.(x) = 1; P,(x)",~; 1

1'.(,:) .. 2(~' - 1);

1

P8(x) = 2(S~ - 3,or);

1

p.(.>:) == 8(35~ - .jOx1 + 3);

1

- . p.(x) "" 6"(63x" -. 7(1",' + 15x);

1

p.(.:) '" 16' (231 .... - 315,.' + lOS",' - 5).

t

p.(%) = 16-(429%7 - 693.>:'+ 315~ - 35%).

:! Definiciju i grafove vidi na str. S44.

.13
.5
'"
11
~
~
~ .:::co,
-
~ ~
e ~
~ ....
en
'"'
>
g Q)
;;.-
.... '"'
§ 0.
,_
....
f;Il. ell
'"'
~ OIl
Q)
....
CI
~
>1,)
....
C.
....
-
~
'2' ~"I'"'I'<'lO>I-O"l''''
e If)IO 00 c< 0 .... "'<0 8
0 ~~:J;~o -;;~~
a> d .. o .. oo"'·o..: ...... ..:ci
--
8 v w "" '<!" ~ '1'00 "'-..j"
e IJ"'}cD (0 Q t-1...... I() t"'"J
0 q_ ~ ~ ~~ 8 .. ~~~_ ~
00
ooooo-"~C'O""
~ '" on <1> "'1,1) Ol Ol Ol<=>
" 1I!')~l,C')o:'Jf"-o .... Lt")-.q.
r-, If) "Ii' ... 00 10 00 - 0
0 .... ~w, ..... C'lco.U')OtO
.... Q 0' Q 0" 6 0" ..;' .: e< t<
--
g C< ..., .. <0 r-ID ::I: If) If)
a "'~"''''''<I'''' «IC
,... .,.,~~tO ... (;) .... I,{')
CO o ..... (.'I'l .r) ~ 0'lI c..: "I!t'CO -
'oQ M ~ Po ~ ~ ~ ~ ~ ~ •
OOOOOOl-t't-t"""'C1
--
§ w ..., '" C'l w ~co 010
• :'2 ~ ~ ~ ~lO '8 s ~
Q 0 .... ~r.n ...... l:tl~ ~t..O CJ':a
\Q oft. 0 0 0'" 0" 0'" ,.. ... .; .,.r-. ., ....
--
0 g ~ g ~!' r2'fl ~ Sf:5
0 g ""'" ttl (t') t4 - e. (!C) If)CO
.,. 'I-4I~1IOr--.0)_"""1f)t-..
6 0 0 0 0 0" ..; .; .: .:
0 ~~cg ;1'~~~~~~
Q ,t-..Il')(i-Cl'l. ee ee ee
'" " -:. ~ "2 ~ro. q "'!.. 't"'.
000000 .... 1-11"-
c 8 ~ g:$ ~ ~Jl ~ ~ 8
~ 8 ~ ;1; ;A R~ '8 t~,g
o~ 0' 0' 0 0' o~ 11-1'" H ... ..; 11-1"
--
~ 10 C'l ~,_~ 0>$1O<Cl
0 '<!"Olot'Ol ... 1f)C<
CI r-, ~ ~$ .... 10 .. 0 co
.... _ ......... ~ .. ~o ... "!.'"!~
000000""'''''-
~ on _ '" '" r- '" r- ",,<>=I
-.:t' OJ O"J-CQ e. ..... .,.. 1.0 0
0 ...... elf 01 ["0. 'Ij" e.1 C'11'
0 • -. ~ '1'.0. ~ 0. ~ "2 ~
OOOOOCM ..... ~-
--,
X e
e ~ & ~ ~ ~.g l?~ 8. o CD 0 § CC 0 0 ... 00 0
c §;:?'" ~~$ ~~8
0 .... C1; Lt)ot.O r--CO OJ. Ol 0
'" 0" 0 O' 15 0' o· 0 o· 0 .:
g e- C< .... '.0 1'-00 "1'. -
0 ""~81"'C<'" "-'0
Q 8.... <01- ... 0'<1'
00 _ rL") ........ ~ 0:.0 0-
000 .. 0 .. 6'00' .. 0 .. ..:..:
-
8<00>"' ....... '<1'0 10'<1'
. ~~b ~CSi~~~
0 8: - C""I Lt')t,O r-. ~ c-
e- 0060Qcoo''';~'
Q o ~~ ~ ~ ~ct!g :;:
.:. ~ ..... .jo"g ".,O>~ C'<" ~
0.0 .... _ er')I:f]!"O r--O'IO .... -C'c
00000 .... 0 ... 0"': ...... 1-4 ...
--
§ ~ 0 0 r-: '<!".., 0..:> '"
0 "",ot,g CO"lOH/1et l(")
e> ~ ~ ~ ~~ .. Q; .. ~ s: ~ ~
'"
ooOOOOQ-- .....
--
0 8 ~.g ;$ ~ ~ OJ 8, ;;
Q O~-+II-Ir--.C"':I c;lf)o,
~ 0 ......... "2 Lr2r.o ... ~ ~ ........ 01.., "2
0000000- .... 1-4
--
~ "'.., "' ... <'110 '" ~ 10
0 -e l' .f"'" u."':IGJ ,.... ct)(O r-.
Q ~ ~ ~ ;~ ~ 8A~", ~ ~
..,
oooooo ...... a-t ...
--
o ;:.., 0> ~ '<!" 8, 0> t--cc
0 8 a:l0c<~ ~O:""
Q o~ ~ ~ ;~~ 8,. ~:3~
...
000000 .......... """
--
• g ~g &,~~<g ~ ~g>
CI 8 ~ ~ ~$~ t ;; ~ :g
.... 0"'0"00'" 0 0" ~ ~ +--4 ... .,_ ...
o ....., - ~ - r-- 01' I' ~cQ
0 8 -.to><'>CO« r---<.O 0
f"o~Ci(J)r---.;:foC'iQ) ......
<:> H .., <l'l<D CO 0 C< "" If)
.. " .....................
000000 .... - ...... -
X 0
08 & ~~~$ as 8. ._ ....

~

ELTPTICI<1 INTIlORAL[

81

c) Potpuni elj pt ick i integrali, k = sin (X.

aO 1 K 1 E I ,,0 1 K I E I aO I K I E
I
0 1,5708 1,5708 30 1,6B~8 1,4675 60 2,156!l 1,2111
[ 1,5709 1,5707 31 1,6941 1,4608 61 2,1142 J,201!l
II 1,5713 1,!l?O3 32 1,7°28 1,4539 62 2,2132 1,1920
3 1,5719 1,5691 33 1,7119 1,4469 63 2,2435 1,1826
4 1,5727 [,5639 34- 1,71114 1,4397 64- 2 .. 2754- 1.1732
5 1,5738 1,5678 35 I,?3I2 1,4323 65 2,3088 1.1638
6 1,~7!11 1,.566.5 36 1,7415 1,424-8 66 2,3439 1,1545
7 1,5767 1,564-9 37 1,7522 1"P71 67 2,38°9 1,1453
8 I,!l78~ 1,5632 38 1.7633 1,4°92 68 2,'P98 1,1362
9 1,5805 1,:;611 39 1,7748 1,4013 69 2,4610 1,1~72
:10 1,5828 1,.5589 40 1,,868 1,3931 70 !:I,5Q46 1,1184-
II 1,5854 1,5564- 4-1 1,7992 1,3849 71 2,5507 l,wg6
12 1,5882 1,5537 4-2 1,8122 1,3765 72 2,5998 1,101 I
13 1,5913 1,~507 43 1,8256 1,3680 73 2,6.'121 1,0927
14 1.5946 1,5476 44 1,8396 1,3594 7<1- ~.']08I 1.0844
:15 1,5981 1.5442 ti 1,8541 1,3506 75 2,,681 1,0764-
16 .,6021> 1,5405 46 1,8691 1,3418 76 2,8327 1,0686
17 1,6061 1,5367 4-7 1,884-8 1,3329 "t7 2,9,n6 1,0611
18 1,610$ r • .'1326 48 1,9011 1,3238 78 2,9786 1,0538
19 1,6151 1,5283 49 1,9180 1,!1I4? 79 3,0617 1,0468
!to 1,6l1:00 1,.'1238 50 1,9356 1,9055 80 3,1534 1,0401
21 1,61:52 1.5191 51 1,9539 1,2963 81 3,2553 .,0338
22 1,6307 1,5141 !l2 1,97':!9 1,::z870 82 3,3699 1,0278
23 1,6365 1,5090 53 1,9927 1,2776 83 3,5004 1,0223
!24 1,64-26 1,5037 54 2,0)133 1,26!h B4 3.6519 1,0172
25 1,6490 1.4981 55 2,034-7 1,2587 85 3.8317 1,IH27
26 1,6557 1,4924- 56 2,0571 1.~49'2 86 4.°528 1,0086
27 1,6627 1,4864 :17 2.0804- 1,2397 87 4,3387 1,0053
28 J,6701 1,4803 58 2,1047 [.23°1 88 4,7427 01,00116
.29 1,6777 1,4740 59 2,1300 1,2206 8g 5,434-9 1,0008
,0 1,6858 1#75 60 2,1565 1,2HI 9CI 00 1,0000 •

88

TABLlCB

INTEGRAL YlEROJAT;';OSTI

89

O'C ,.

2 f--

<Jl (x) = ----== 8 2 dt*

J/2;7f

o

O'C I <l> (,,) .. If> (O'C) ~ I <l> ("') '" ell (x)
:
1,20 0,7699 1.50 0,8664- 1,80 0.9281 2,50 0.g8,6
21 0,7737 51 0,8690 81 0.9297 55 0.9892
22 0,7775 52 o,871~ 82 0,9'312 60 0.OD07
23 0,7813 53 0,87¥J 83 0,9328 65 0.9920
24 0,7850 54 0,8764- 8" 0,93¥! 70 0,9931
1,25 0,7887 1,55 0.8789 1,8S 0,9:357 2,75 0,9940
26 0,7923 56 0,Rfh2 86 0.937 I 80 0,9949
27 0,7959 57 0,8836 87 0,9385 85 0,9956
28 0,7995 s8 0,8859 88 0,9399 90 0,9963
29 0,&29 59 0,8882 89 0,9411:1 95 0,9968
1030 0,8064 1,60 0,8904 1,90 , 0,94·26 3.00 0.90730
31 0,8098 61 0,8926 91 0,9439 10 0,99806
32 0,8132 62 0,8948 92 0,9451 20 0,99863
33 0,8165 63 0,8969 93 0,9464 30 °.999°:3
34 0,8198 64 0,8990 94 0,9476 4° 0,99933
1,35 0,8230 1,6~ 0,9011 1.95 0,9428 3,50 0,99953
36 0,8262 66 0,9031 96 0,9500 60 0,99968
37 0,8293 67 0,9051 97 0,9S12 70 0,99978
38 0,8324- 68 0,9070 911 0,9523 80 u,99986
39 0,8355 69 0,9090 99 °.9534 go 0,99990
104° 0,8385 1,70 0,9109 a,oo 0,9545 4000 0,99994
41 0,'415 71 0,9[27 05 0,9596
42 0,8·144 72 0,9L~6 10 0,9643 .,417 1-10-"
43 0,8473 73 0,9164 13 0,9684
44- a,asoI 74 0,gI81 20 0,9722 4_.8gJz I-IO~
1,45 0,8529 1,7S 0,9199 !t,25 0,9756 ~3'l1 1_10-1
46 (I,a~57 ,6 0,9216 30 0,9786
47 0,8584- 77 0,9233 35 o,gBu
4B 0,8611 78 0,9249 40 0,g836
49 0,8638 79 0,9265 45 0,9857
I,SO o,Il664 1.80 0,9281 a,50 0,9876
I 23. INTEGRAL VJERO.TATNOSTI

:Ii! I <l) (x) I :Ii! I tIl (x) :II: I ([l (:I;) I :Ii! I ([l (x)
0,00 0,0000 0,30 0,23:;8 0,60 0.4515 0,90 0,6319
01 0,0080 31 0,2434 61 0.4581 91 0,6372
02 0,0160 32 0,25'0 62 0,4647 92 0,6424
03 0,0239 33 0,25B6 63 0,4713 93 0,6476
04 0,0319 34- 0,2661 64 0,4778 94 0,65"16
0,05 0,0399 0,35 0,2737 0,65 0,4843 °,95 0,6579
06 0,0478 36 0,28[2 66 0,4907 96 0,6629
07 0,0558 37 0,2886 67 0,4971 97 0,6080
08 0,0636 38 0,2g61 68 0.5°35 1}8 0,0729
09 0,0717 39 0,3035 69 0,50g6 99 0,6778
0,10 0,0797 0.40 0,3108 0,70 0,5161 1,00 0,6827
II 0,0876 41 0,3182 71 0,5223 01 0,6875
12 0,0955 42 0,3255 72 0,5285 02 0,6923
13 0,1034- 43 0,3328 7!l 0,5346 03 0,6<)70
If 0,1113 44- 0,3401 74- 0,5407 04 0.7017
0.15 0,1192 0,45 0,34-73 0,75 0,546, 1.05 0,7063
16 0,1271 46 0,3545 76 0,5527 06 0,7[09
17 0,13.'}0 47 O,361G 77 0,5587 07 0,7[54-
18 0,[428 4B 0,3688 78 0,5646 08 0,7199
19 0,1507 49 0,3759 79 0,5705 os 0.7243
0,20 0,1585 0,50 0,3829 0,80 0,5763 1,10 0,7287
21 0,1663 51 0,3899 81 0,5821 II 0.7390
22 0,1741 52 0,3969 82 0,5878 U 0,7373
23 0,1819 53 0,4039 83 0 • .593!i 13 0,7415-
114- 0,1897 54 0>4108 B4 0,~991 14 0,7457
~5 0.1974 o,s5 0,4177 0,85 0,6047 1.15 0,7499
26 0,2051 56 0,4245 86 0,6102 16 0,7540
27 0,~128 57 0,4313 87 0,6157 17 0,'580
28 0,22°5 58 0,4381 88 0,6211 18 0,,620
29 0,2282 59 0,4448 8g 0,6265 19 0,7660
0030 0,2358 0,60 0,4515 0.90 0,61119 loB 007699 • Graf funkcije i njegove jednostavnije primjene vidi na sir. 654.

Ponekad integralom vjerojatnosti nazivamo funkciju

x

erfx:;; __3_ fe-I' dt = ~ (x V"2) V7tI1

Sjeciste S osl Ox: A A (-b ± J!bi=4ac 0) .

b 2 20 " S OS1 Oy:

( b 4ac-b2)

B(O. c). Ekstrem je u tacki C - 2a' 40 . 0 paraboli vidi

str. 240 do 242.

Polinom trKeg stupoja: y = ax3 + bxl + ex + d (s1. 4).

. Ora! je kubna parabola. Tok funkcije zavisi od predznaka a i !J. = 30e - b2• Ako je..6.;?> a (s1. 4, a i b). funkcija za a> 0 monotono raste, a za a < 0 monotono pada, Ako je Ll < 0 funkcija ima jedan maksimum i [edan minimum (s1. 4, c); za a> 0 ~Da u pocetku raste od -00 do maksimuma, zatim pada do minimuma i popovo

raste . do + a::; za a < 0 pada od + co do minimuma, raste do rnaks.lffiu~ '. ponovo pada do -ro, Sjecista s osi Ox odreduju ~.lni korijeni jednadzbe y = 0·. Korijen moZe biti jedan, mole ih biti dva (u tom slutaju je u jednoj tacki dodir) iIi tri: Ab All i AI'

Sjeci!te s osi y: B (0. d). Ekstremi C, D: (_ b ± v:=x J

3a

d+ W- 9abc += (6ac-2J>I) Y=A)

27az •

Tacka infleksije jest centar sirnetrije krivulje:

( b W-9abc )

E - 30' 27a'J + d ; tangenta u toj taCki ima koeficijent

srnjera tg cp = (~!.) _ J1.

dx B 3a·

1'Ot..INOMI

IL GRAFOVI

A. ELEMENT ARNE FUNKCIJE

1. POLINOMl Lineama funkcija : y = ax + b (sl, 2, a).

Graf je pravac. Funkcija monotone raste za a> 0, monotone pada za a < 0, a za a = 0 je konstantna. Sjecista s osima: A (-b/a. 0), B (0. b). Detaljnije vidi na str. 230. Za b ;"" 0 upravna proporcionalnost: y = ax; graf je pravac koji prolan kroz ishodiste koordinatnog sistema (sl. 2, b).

o

oJt.>O, aeO

SI. 2

KYSdratni trinom: y = ax2 + bx + c (sl. 3).

C aJa>O

6)a"'0

SI. 3

Graf je parabola s vertikalnom osi simetriie x == -hI2a. Za a> 0 funkcija u pocetku pada, dostize minimum, zatim raste; pri a < 0 raste, dostize maksimum i pada.

• Za rje&.vanje kubne jednadzbe \lidi str, ISS do 151.

91"

]

\

PoJinom n-tog stupnja (sl. 5).

y = aoX" + al_xn-l + ... + all_Ix + an·

Graf je krivulja n-tog reda", parabolnog tipa,

a) n neparan, y se neprekinuto mijenja za tlo > 0 ad - 00 do + co. a za ao < 0 od + 00 do -OCJ; krivu1ja moze sjeCi os X (ill Je dira) od 1 do n puta"", Ekstrema ova funkcija ill uopce nema Ili ih ima paran broj (00 2 do n-l), maksimumi i minimumi rnedusobno se izmjenjuju; taeaka infleksije ima neparan broj (ad 1 do n-2).

b) n paran, y se neprekinuto mijenja za tlo > 0, ad + OCJ do + 00, za ao < 0 ad -00 do -00; as x ili uopce ne sijece, iIi je siiece (ili dira) ad 1 do n puta. Funkcija ima neparan broj ekstrema (od t do n-l), maksimumi i minlmuml se medusobno izrojenjuju; tacaka infleksije-ima paean broj (od 0 do n-2).

Asimptota i singularnih tacaka takve krivulje nemaju,

Za crtanje grafa preporueuje se naci najprije ekstreme i tacke infleksiie (a takoder i vrijednost derivaciie u tim tackama), ucrtati te tacke i u njima tangente na krivulju, a zatimjos nacrtati neprekinutu glatku krivulju,

1 Y I
I 'J'- '\,'
\ 6: u 'J I
\ <:: <::1
I
I 5
\ ,
\ I
" I
I
I I
\ 3 I
\ I
\ I
\ 2 I
\ J
\
1
, \
~
-~ ...
-1 0
aJ 92

y -fl-~fJaran ---- n-paran

81.5

ORAFOVJ

RAZLOMUENE RACIONALNE FlJNl(CIIB

93

x

Kod ceste upotrebe grafova pol i nom a 4. stu p n j a y = ax' + .~r + cx* + dx + e, uz zadani a, podesno je nacrtati graf Iunkcije y = ax' (vidi nize) i zatim prenijeti ishodiste ko-

ordinatnog sistema u tacku (- ~, 0), svesti jednadzbu na oblik

y = aX4 + a'Xa ;- b'X + c' i naciniti geometrijski zbroj ordinata krivulje Y = aX~ i para bole Y = a'XI + b'X + c',

Potenclja: y = ax" (n = cia broj > J) (s1. 6).

G~ je parabo{a n-tog re~a: 1) a = 1; krivulja y = x" prolazi kroz tacke C? (0 •. 0),1 A. (I, l~: 1 dira OS.X u ishodistu, Ako Je n paran (sl. 6, a?, krivulJ?- je sunetricna S obzirorn na os y i ima minimum u Ish~diStu; ak~ re P~ n neI?a~ (51. 6, b) tada je krivulja simetricna 5 ObZlr?m na .lsho~lste, koje je tacka intleksije. Asimptota nema, 2) Opel slucaj, Krivulju y = ax" dobijemo iz krivulje y = x" sa I a I-struk~ ras~eza.njem u smjeru osi y; aka je a < 0, tada je ona zrcalna slika knvu IJe y = I a I x" s obzirom na os x.

2. RAZLOMWENE RA.CIONALNE FUNKCIJE

Obmuta proporcionalnost: y = ~ (sl, 7). x

Graf je istostrana hiperbola kojoj su asimptote koordinatne osi, Prekinutost pri x = 0 (y = ± co). Ako je

a > 0, funkcija pada od 0 do - OCJ i od + co do 0 (puna krivul~a u L i 3. kvadrantu); ako Je a < 0, funkcija rasre od 0 do + co i od - 00 do 0 (crtkana krivulja u 2. i 4. kvadrantn), Tiemena hiperbole

A, B (± J/flil, ± Jlfa-r; predznaci su isti pri a > 0 i suprotni pri a < O. Ekstrerna nema. 0 hiperboli vidi stranice 237 ... 240.

~,

/8'

I I I I

I

I

I I

SI,7

y J

I I I I I

A' J ~/

,..~

----

y J

2

_---. x

-3

-4 b)

Razlomliena lincama funkcija: y = ~I~_+ 61 (51. 8)

Og,X + b, .

Graf je lstostrana hiperbola s aSimptotama koje su paralelne

s koordinatnirn osima; srediste je C (_ b2, ~1). Parametar koji a~ Qz

51.)

• Za red IaivnJje vidi str. 230.

.. Za rj~vanje aJgebarske jednadlbe n-tog stupnja vidi str, -tSs-.-;-;t6t·-t

163.,.165. '

RAZLOMLJENE RACIONALNE FUNKCIJE

95

94

Graf je krivulja 3. redo, simetricna s obzirom na vertikalni

b _.

pravac x = - 20' os x je asunptota, Tok funkcije ovisi 0 predzna-

odgovara a u jednadrbi .obrnute propcrcionalnosti jest

_ !!_ gdje je D = I a1 h1 'I i

cz,," at hg •

tjemena hiperbole su A, B

(_ ~ ± YTDT. a1 ± YTDl) ;

0, 02

predznaci su isti za D < 0 i razliciti za D > O. Prekinutosr

funk .. . k d h. Ak

C1JC je 0 x = - ~. 0

all

je D < 0, onda funkcija pada od

01 do -00 i od + co do a1• 08 Oz'

I I ,

I I

, 'e

-------t---~-----------

_ ,0 I _

8 •

y

(j aJc>O. b<O

/))c;.O,b>O

y

SI. 8

a1 01

ako Je D> 0, funkcija raste od do + 00 i od - co do .. "

Q! °2'

Ekstrema nema.

•• b C (tW + bx + C)

FunkCll3 Y = a + X + Xl = _xa (sl, 9). [b ~ 0,

c ~ O. Za b = 0 vidi str, 98 (potencija), za c = 0 vidi naprijed (razlomJjenu linearnu funkciju)].

i

\

! d)c<o.b<O

SI.9

Graf je krivulja 3. redo sa dvije asirnptote: x = 0 i y = a; sastoji se od dviju grana: jedne na kojoj se y monotone mijenja od a do + co (ili - co) i druge koja prolazi kroz tri karakteristicne tacke:

- -x' ( C) B (2C b2) .

sieciste s asimptotom A - -- a ekstrem - - a - -. 1

1.1 b" b • 4c

Yk inf ksi C ( 3 C 2h2))'.. •• I Y , ""- I

tac U 1 e slJe - Ii' a - 9c . Cetiri s ucaja moguceg po Q-o

iaja tib grana zavisna 5U od predznaka b i c (s1. 9). Sjecista 5 osi

D (- b + Vb~i - 4 ac) x .: ih bi , d . d (d dir)

x: ,E - 2a . ,0 ; rnoze ttl va, Je no 0 If

iii niiedno, sto ovisi 0 predznaku b2 - 4ac.

cima a l A. = 4 ac - b2• Razmotren je samo sluea] a> 0; za a < 0 treba razmotriti krivulju y = 1 i nienu simetric(-a)x2-bx-c

nu sli.ku S obzirom na os x.

Funk r 1

e JR Y """ ax! + bx + c (81. 10).

96

ORAPOVl

RAZLOMUENE RACIONALNE FUNKClJE

97

doO (sI.11,b2); minimum .ie A (_1/~. _ 1 ). U oba

r a 2 vac-b

slucaja graf ima prekinutost kod x = - ;ll i jednu tacku infleksije.

c) Ll < O. Dvije tacke prekinutosti: x =-= ex i x = ~; tok funkcije zavisi od predznaka Ct i ~.

1) IX. i !3 imaju razlieite predznake; funkciia pada od 0 do -co i od + CO do -00 i od + 00 do 0; ekstrema nema (51. 11, Cl)'

a) ~ > O. Funkcija je neprekinuta i pozitivna za svaki x. Raste od 0 do rnaksimuma i pada do O. Maksimum je A ( ~ :a' ~). tacke

... (b VK 3a) k fici .

infieksije su B, C - 2a ± 2a J/3' X ' oe cijent srnjera tange-

nata u njima je tg <p = =+= a2 (i)"" (s1. ]0, a).

b) a = O. Funkcija je pozitivna za svaki x. Raste od 0 do + 00. ima beskonacnu prekinutost pri x = - !!_ i pada od + 00 do 0 2a

(s1. 10, b).

c) Ll < O. Funkcija raste od 0 do + 00. zatim ima beskonacnu prekinutost, prelazi od -00 k -00 kroz tacku maksimuma, ima

drugu prekinutost i pada ad + co do O. MaksimumjeA (- :a' ~) , -b + JI A

tacke prekinutost~: x = 2a (s1. 10, c).

Funkcija y,--, x (sLll).

axz+ bx + c

Graf je krivulja 3. reda, koja prolazi kroz ishodiste, asimptota je os x. Tok funkcije ovisi 0 predznacima a i Ll = 4 ac - b", a takoder i od predznaka korienova IX. i ~ jednadzbe ax2 + bx + c = 0 (ako ie A < 0) i od predznaka b, ako je !l = O. Razmotren ie sarno

slucaj a > 0; za a < 0 treba razmotriti krivulju y = ( ) 2 X b

. -ax - x-c

i njenu simetricnu sliku s obzlrom na OS x.

a) /j" > O. Funkcija je neprekinuta, pada od 0 do minimurna, raste do maksirnuma i ponovno pada do O. Minimum i maksimum

. A B (- 1/'C -b =+= 2 VaC) kri }" . t ~k infl ksii

Jesu, + y .~? Il ,IYUJa ima tn ac e e lje

(sl.l1,o).

b) Il = O. Tok funkcije zavisi od predznaka b: J) b > 0; funkcija pada ad 0 do -00, ima prekinutost, raste od -r::J;; do

maksimurna i pad a do nule (sl, 11, bl), maksirnum Ie A ( + V~.

~ ) ; 2) b < 0; funkcija pacta od 0 do minimuma, prolazi

2 +b

kroz 0 i raste do + co ; ima beskonacnu prekinutost i pada od ...L r::J;;

y

;l

I r

; I

; r

lG_:--

o I x

I

I

I

I

e,l il <.0

0; , /J raz/rl:dih predz(Jnko

y

:l J ,~i A

Cl. I /J nega (ivn,

SI. [1

y

l

2) ~ i ~ su negatlvni; funkcija pada od 0 do -00, zatim se mijenja od + co do + co prolazeci kroz tacku minimuma i na kraju Taste od -co do maksimuma j pada do nule; tacke maksimuma i minimuma A. B dobivamo prema istim formulama kao i u slucaju a) (s1. 11, ct).

3) ~ i ~ su pozitivni ; funkcija pad a od 0 do rninimuma i raste do + co, zatirn se mijenja od -co do -00 prolazeci kroz tacku maksirnuma i na kraju pad a od + co do 0; tacke maksimuroa i minimuma A, B dobivamo prerna istirn fonnulama kao i u slucaju a) (s1. 11, C3)'

U sva tri slucaja graf ima po jednu tacku infleksije.

Ma tem atiek i p r lrucnik - 7

GRAPOVr

a

Potencija: y = - - = ax-II (n Je cio poX'

zitivan broj) (s1. 12).

3. lRACIONALNE FUNKCIJE

KnlllratnJ korijen linfllmog binoma:

y = ± Vax + b (sl. 13).

y

x

SI.'13

yt I

I I

I I

I I I \ I 1

y

c

-"

"" ,

\

\

I

\

I

I

\

1

I I

x

1 -y=?

o)a"'O.A<O

Sl. 12

IRACIONALNB FUNXCTJl!

A

99

cl a>O.~<O

Pri a < 0 i l:1 > 0 funkcija prima sarno imaginame vriiednosti, krivuJja ne postoji, Detaljnije 0 elipsi i hiperboli vidi str. 235 ... 240.

Potencija: y = ax" = ax±mln (m i n su cijeli pozitivni prosti brojevi). Razmotren je slueaj a = 1 (pri a ~ 1 krivuJja je u usporedbi sa y = ;xl' rastegnuta u smjeru osi y I a I pula i za negativan a zrcaljena na os x),

i B D ( __ b_ ± lr~) gdje je.6. = 4ac -Ir. PodruCje definici-

• 2a' r 4a '

je i 10k funkcije ovise 0 predznacima a i & (vidi 51. 14). Funkcija je dvoznacna, ima ekstrem ako su 6. i a istog predznaka (taeke BiD).

h

'\ B l'

I'~/

\ /

, I I

\ I J ,II

oj

bJ a >0. 11>0

81. 14

y '/.1

y~)(

81. 15

Ora! je krivulja hiperbolnog tipa, kojoj su asimptote koordinatne osi. Prekinutost kod x =0.

Ako je a> 0, funkcija za paran n raste od 0 do + 00 i pada od + 00 do 0, pri cemu je stalno pozitivna, a za neparan n pada od o do -00 i od +00 do 0.,

Ako je a < 0, funkcija za paran n pada ad 0 do -co i raste od -co do 0, pri cemu je stalno negativna.a za neparan n raste ad o do + 00 i ad -00 do O.

Ekstrema nema. Krivulja se asimptoticki priblizava osi x to brze, a osi y to sporije, sto je veci n. Za paran n krivuljaje simetricna S obzirom na os y. a za neparan n s obzirom na ishodiste koordinata. Na sl. 12 predocena su dva slucaja: n = 2 i n = 3.

Ora! je parabola. njena os je OS x, a tieme: A (-t 0). pararnetar p = ~. Podrucie definicije i tok funkcije su ovisni od predznaka a (vidi 51. 13). Funkcijaje dvoznaena, ekstrema nema. Detaljno 0 paraboli vidi na str, 240 ... 242.

cJ

d)

Kvadratnl korijeo kndratnog trinoma: y = ± yQXi + bx + c (sl. 14). Graf je elipsa za a < 0 i hiperbola za a> 0; jedna os je

b . ( b+Jf=X )

os x, a druga pra vac x =. - 2a; tjernena su A, C - - 2a ' 0

1) k > 0, Y = ,("'''. Graf (sl. 15) prolazi kroz tacke (0,0) i (I, 1). Za k > 1 dira (u ishodistu) os x (s1. 15, d), za k < 1 dira (u ishodistu) os y (slika 15 a, b, c). Za paean n krivulja je simetriena 5 obziromna os x (funkcija je dvoznaena, 81. 15. a. d). za paran m je simetriena s obzirom na os y (sl, 15, c). za neparan min je simctriena s obzirom na ishodiste (81. 15, b). S tim u vezi krivulja

100

moze imati u ishodiJtu tjeme, taeku infteksije iIi ~iljak (vidi 81. 15); asimptota ncma.

2) k < 0, Y - x-""". Graf je krivulfa hiperbolnog tipa s aslmptolama kojo Sb koordinatne osi (sl. 16). Prekinutost kod x = O. K.rivuJ,ja Be asimptoticki priblizava osi x to bde, a osi y to sporije,

EKSPONENCIJALNS J J,.OGARITAMSKE FUNKCIJE 101

monotono pada od + 00 do - co to sporije, ~to je veci [In a.lKrivulja prolazi kroz tacku A O. 0) i asimpoticki se pribliZava osi y (pri a > J odozdo, pri a < 1 odozgo) to brze, soo je veci [In a I.

C -2/;
Y y-" J
__)1 ~
C' 0 1 x
} c) o

SI.16

o SI. 17

~to Je veci 1 k I. Simetrija S obzirom na osi i ishodiste zavisi od pariteta brojeva min jednako kao u slucaju k > 0 (vidi gore), time se odreduje tok funkcije (vidi sl, 16); ekstrema nema.

y

x

SL 18

Funkcija y = e-W)" (sl. 19).

Funkcija raste od 0 do 1 i pada od 1 do 0: krivulla Ie sirnetricna S obzirom na os y i asimptoticki se priblizava osi x to brze, sto je

o " x.

SL 19

veeia. Maksimumje u tackl ajf), 1), tacke infleksiie su B; C ( ± a~'

~), tangensi srnjera tangenata u tim tackama: tg tp = +" a V~· Vafnu primjenu Una kao krivulja normalne razdiobe pogreiaka (Gaussova krivulja): y = tp (x) = ~ e-X"/2 CJlI (nien graf i

a V 2,.

primjenu u teoriji vieroiatnosti vidi na str. 657).

Funkcija y = ae!'x + ce4 (sl, 20).

Krivulju ie naibolie crtati tako da se graficki zbroie ordinate blvulja Yl = aeJ'x i Ye = Cf!1x (vidi str. 100), koje su tanko nacrtane

4. EKSPONENClJALNE I LOGARlTAMSKE FUNKCIJE

EksponencijaIna funkcija: y = aX = eJ'% (a> 0, b = 10 a) (s1. 11).

Graf je eksponencijalna krivulja (za a = e je prirodna eksponenciialna krivulia y = eX). Funkcija prima samo pozitivne vrijednostl, Za a > 1 (tl. b > 0) monotono caste od 0 do 00; za a < 1 (tj, b < 0) monotono pada od 00 do 0, to brze, sto je veei 1 b I. KrivuJja prolazi kroz tacku A (0, 1) i asimptoticki se priblizava kosi x (za b > 0 s lijeve strane, za b < 0 s desne strane) to brze,

~to je veci 1 b I. Funkciia y = a= = (~) X raste ako je a < 1 i pada akoje a> 1.

Logaritamska fnnkcija: y = ]ogaX (a > 0) (s1. I8).

Oraf ie logaritamska krivulja (zrcalna slika eksponenciialne krivulje S obzirom na simetralu prvog kvadranta y = x); za a = e je prirodna logaritamska krivulja y = In x. Funkcija postoji sarno za x ;» O. Za a> 1 monotono raste od - co do + 00, za a < 1

102

BKSPONENCUALNE I LOGARlTAMSKE FUNK.ClJE

103

d) a i c imaju razlicite predznake, bid imaju razlieite peedmake. Funkcija se monotono mijenja od -00 do + 00 ill oct + 00 do - 00. nema ekstrema, no prolazi kroz jednu tacku infteksije D (s1. 20, d).

Sjeciste s osi y: A (0, a + c), sjeciste s osi x:

B [x = d 1 b In (-~) ] t ekstrern: C [x = d 1 b In (- ;!) ] ,

(jedna izvuceno, druga crtkano), ·Funkcija je neprekinuta. U slua-jevima kada niti jedan broj a, b, c i d nile Iednak nuli, krivulja ima jedan od ova cetlri oblika (pri cemu grafovi prikazani na sl. 20 u ovisnosti 0 predznacima parametara mogu biti zrcaljeni na koordinatnim osima):

I

\ \

y I

b s d "0 bid<O

a} a i c islog predzookll

bid iSI~ r-'~~

./..-/ y, ........

tacka infleksije D [x = d 1 bIn (-~)].

Funkcija y = aebx + eX- (51.21).

Krivuljaje simetricna S obzirom na vertikalni pravac x = - !!. ..

2c'

OS x ne sijece, os y sijece u tacki D (0. a). Tok funkcije zavisi od predznaka a i c. Razmotren je samo slucai a > 0; za a < 0 treba

nacrtati zrcaljenu krivulju na osi x •

b) arc isl eg predma ko o , d r.:t prMznako y j

y

x

a x

oj c~o

SI. 21

a) c > O. Funkcija pada od + 00 do minimurna i raste do + 00. ostaje stalno pozitivna. Minimum: A (- _h__, ae - I>I/ok), ta-

"-I. • fl ksii . ( I 2c

caka III e sije 1 asunptota nema s. 21, a).

b) c < O. Funkcija raste od 0 do maksimuma i pada do null:'

Asimptota je os x. Maksimum je A (_.'!... ae- bt/4c). tacke in- 2c'

. (-b + li':_2c (b" , 2Cl/4C)

8ekslje SU D, C 2~ , ae - -r- (s1. 21, b).

Funkcija y = ax>~ (81. 22).

Razmotren je slucaj a > 0 (za a < 0 treba nacrtati krivulju zrealjenu na osi x) a razmotrene su samo pozitivne vriiedaosti x. F~kcija prima same pozitivne vrijednosti. Za b > 0 krivulja probz.i kroz ishodiste; tangenta u ishodistu je: os x ako je b » I,

c) a i c razl. predeooka d} a i c rat'. predmoka

b j d istQ!) pcedzroko b j d razl. predmoka

SL20

a) a i c imaju iste predznake, bid imaju iste predznake. Funkcija se monotone mijenja ne rnijenjajuci predznak, od 0 do + co (ill -(0) ill od + 00 (-co) do 0; tacaka infleksije nerna, a os x je asimptota (s1. 20, a).

b) a i c imaiu iste predznake, bid imaju razlicite predznake.

Funkcija se mijenja od + 00 do + co iii od -00 do -00 ne rniienjajuci predznak i prolazi kroz ekstrem; tacaka infleksije nema (81. 20, b).

c) a i c imaju razlicite predznake, bid imaju iste predznake.

Funkcija se mijenja od 0 do + 00 (-co) iii od + 00 (-co) do nule, jedanput mijenja predznak i prolazi kroz jedan ekstrem C i jednu tacku infleksije D; os x je asimptota (sl. 20, c).

104

GRAFQVI

TIUGONOMETRIJSK.E FUNKCUE

105

simetrala prvoga kva.dranta y = x ako je b = 1, os y ako je b < 1. Za b < 0 os Y re asimptota, Za c > 0 funkcija beskonaeno raste kada x raste, za c < 0 asimptoticki se priblizava nuli, Ako b i c irnaju

razlicite predznake, funkcija ima ekstrem A ( x = - n. Krivulja moze imati 0, 1 iIi 2 tacke infleksije: C, D (X = _ ~ ± Vb)

(sl. 22, c, d, e, f). C

"J

() 01,""0, b>1 y

, \

-~

a Jf.

I!Jc"'O,b>1

I /

~//

x

]L_

o b) c":7'O,b-7

~~~.

o x fJc<O, b·1

YJL. ,.

I "

/

C ~~

o c) c ">0, O<b<.1

F1W.k.cija Y = Ae-ax sin (wx + <Po) (s1. 23).

Graf je krivulja prigusenog titranja. Krivulja oscilira oko osi Ox i asimptoticki joj se priblizava, pri cemu dvije eksponencijalne krivulje y = ± Ae-ax tu krivulju obuhvacaju i doticu u tackama

(k+ l!z)7t-CPo ( 'J< -ax) s··~ '. B

AlP A'll'" W • - II Ae . jecista s osirna:

(0, A sin CPo), Ch c, .. ,' (krr :- CPo. 0); ekstremi D1, D~, .,. kod

k t: - !flo + CL , ,. kr: - CPo + 2et

x = - - ~~ ; tacke infleksije: £1> Ez• '" kod x = . •

w w

di , w

g je je tg Ct. = -.

a

V li~· ~ In I r, I 11: ( di . d'

e emu 0 = ; -- = a g je su Y, I YI+l or mate

I YI+I (J.l

dvaju susjednih ekstrema) nazivarno logaritamskim dekrementom prigu1enja.

:~

a dJc>O b<O

,

SI. 22

S. TRIGONOMETRIJSKE FUNKClJE"

Sinus: y = A sin (wx + !flo) (sl, 24),

Graf Je sinusoida. Pri A = co = 1 i CPo = 0 je obicna sinusoida y = sin x (slika 24, a). neprekinuta krivulja s periodom T = 2rr.

-

a)

b}

Sl. 24

51. 23

Sjecista S osi x: BlI Bz, .. ' (kIT, 0), ujedno su tacke infleksije s kutom ±rc/4 prema osi x. Ekstremi C" C2, ... [(k+ l/s)rc, (-1/].

Opca sinusoida (slika 24, b) ie U odnosu na obicnu rastegnuta dut osi y I A I puta <I A I je amplituda), duz osi x je stisnuta w puta

(00 - frekvencija) i pomaknuta ulijevo za CPo (!Po Je pocetna faza). <V

• Trigonorneu-iiske formule vidi Oil sir. 207...210; tablice vidi na str. 55.

106

l1UOONOMETRJJSKE FUNKCIJE

107

P . d . 27t ·A_:X._· (k7t - CPo 0) k

enc je T = w ; Sj~Li1 S OSI x: B1• B2• ••• - 00 -. ,e-

. ({k+ l/.J1t_~o ( 1)" ) (vidi kod 20)

stremi Clo Cz, ••. ... . 6) ... ,- A Vl ta erstr. 1 .

~

S1. 2S

+ ~. y monotono raste od -GO do + co, zatim se vrijednosti y ponavllaiu. Sjecista s osi x: 0, Ai) A_I, All, A-2 •... (1m, 0) ujedno su tacke infieksije s kutom 7t /4 prema osi x.

Kotangens: y = ctg x (sl. 27), ill y = - tg (i + x) . Graf je tangentoida, zrcaljena na osi x i pomaknuta ulijevo za te/2. Asimptote su x = kn, Kada se x mijenja od 0 do 7t, y monotono pada od +00 do -00, zatim se vrijednosti y ponavljaju, Sjecista S osi x: Alo A_I. A2, A-2 •••. [(k + !) n:, 0]. ujedno su tacke infleksije s kutom -rr:/4 prema osi x.

1

Sekans: y = sc x = -- (s1. 28). cos x

Graf je periodieka krivuJja s periodom T = 2rc i asimptotama

x = (k + ~) rc; I y I ;;. 1. Maksimumi As. Aa, ••• [(2k + 1)1r. -I], minimumi B10 Bh • ,. (2krt, + I),

Kosinus: y = A cos (CllX + !Po); ovu jednadfbu mofemo napisati iovako: y = A sin (WX + CPo + ~). Graf je sinusoida.

Koslnusoida y = cos x = sin (x +~) (s1. 25). Sjeci~ta s osi x: B .. B'!" ... (k + I/J1t, O} uiedno su tacke infleksije s kutom ± 1t/4 prema osi x. Ekstremi: Ch Cz, ... [(h, (-I)k1-

y

y yl
, ~. 'Uil
I I I
, 7<2Jr. _, '7'4n'
I : , I I
I I J I I I
1 I I Bt I : 1/": : 8
I n I I
a"n' ____,________
2n I x 'no' "n~ x
! A, I I I A I A, I
I I j I -1 I I
I I I I I
I I I I '
I I I
I ; I , I I
I ' I
SL28 Sl.29 I I

Trtt I

-n

l

SL 26

SI. '1:1

Kosekam: y = esc x = 8~ x (s1. 29), ili y = SC (x -~). ,.

Graf je ista krivulja kao i za sc x, pomaknuta udesno za 2'

Asimptote su x = kx, Maksimumi Ab Az, ,., (4k i" 3 it. -1) ,

,. , B B (4k+ I ' )

Il1.lIl.UDUml I, h'" -2- te, 1 .

Tangeos: y = tg x (s1. 26).

Graf je tangentoida, periodicka krivulja s period om T = n: i s asimptotama x = (k + ~) 7t. Kada se x mijenja od - ~ do

108

ORAFOVl

HTPERBOLNB PUN"Kctm

109

6. CIKLOMETRIJSKE FUNKCIJE·

Grafovi tih funkciia se dobiju iz grafova trigonometrijskih funkciia zrcaljenjem na simetrali prvog kvadranta y = x,

Arkus-tangens: y = Arc tg x (sl. 32).

Fuokcija je vikznaCna. Glavni njen dio y = arc tg x monotono

raste od - ~ do + ~; ishodiste je tacka infleksije (8 prikJonim

kutom ~), a takoder je srediste simetrije krivulje. Ostale vrijednosti y dobivamo iz glavnog dijela ako ovome pribrojirno ± km. Asimptote

rr

su: y = ± (2k + 1) i'

Arkm-sinos.: y = Arc sin x (81. 30).

Funkcija je definirana sarno za I x I < I, i viseznacna ]e, Glavni njen dio y = arc sin x (izvuceno na slid) monotono raste od

A (-1. -~) do B (+ 1. + ~) ; u ishodistu je taeka infleksije

(s prikJonim kutom ~) i srediste simetrije krivulje.

Arkus-kosmus; y 0:::0 Arc cos x (sl.31).

Ista krivulia kao i Arc sin x, spustena za ~. Funkciia je definirana sarno za I x I .;;: 1, i viseznacna je. Glavni njen dio y = arccos x (izvuceno na sliei) monotone pada od A (-I, +1t)

do B (+ 1.0). Tacka (o.~) je srediste simetriie i tacka infieksije

krivulje (8 priklonim kutom 3-rr/4 prema osi x).

-2 ·1

-J

-4

S1. 34

SI. 33

i 'j

I ;1

I / I

I I I I I

( :

I' I

I" ,

I ",

Iff \18

;"2 - ,

y

Arlros-kotsngens: y = Arc etg x (sl, 33).

Funkcija je meznaCna. Glavni njen dio y = arc ctg x monotono pada od n' do 0; tacka infleksije (srediste simetrije) Je A (o,~)

s priklonim kutom 3:. Ostale vrijednosti y dobivamo iz glavnog dijeJa oko ovome pribrojimo ± kit, Asimptote su: y = ± kn.

y

'J

~~-r~_~ __ -;=~=;~~~ .-

7. HIPERBOLNE FUNKClJE.

SI. 3U

81. 31

SL 32

Sinus hiperbolni: y = sh x (sl. 34).

Funkcija je nepama, monotone raste od -00 do + 00, ishodiste je tacka infleksije (~ =~) i -srediste simetriie krivuJje. Asimptota nema.

• Odredivanje i fcrmule vidi na sir. 214 i 215.

• Teoretska obj~njenja vidi na str. 221 i 222. Tabllce vidl na str, 59 .. ,62.

110

GRAFOVT

AREA-FUNKC:Tffl

Koslnes hJ-perbolni: y = ch x (sl, 35).

Graf je /anCanica (vidi str, 126). Funkcija je parna, Za x < 0 pada od + 00 do I. za x > 0 raste od 1 do + co. Minimum je u tacki A (0,1), asimptota nema. Krivulia len simetrieno prema

osi y i iznad parabole y = 1 + ~ (crtkano nacrtaoo).

111

Grafovi se dobiju iz grafova biperbolnih funkcija zrcaljenjem na sirnetrali kuta xOy.

Area-sinus: y = At sh x = In (x + V x2 + 1) (sl, 38). Funkcija je neparna; rnonotono raste od - 00 do + 00. Ishodiste je tacka infleksije (q> = 1'0/4) i srediste simetrije krivulje. Asimptota nema.

y 7

o -1

-2

-2 -, 0 1 2 " si, 35

SJ.38

Tangens hiperbolni: y = th X (s1. 36).

Funkcija je neparna, monotono raste od -1 do + 1. Ishodiste je tack a inflekSije (~ = i) i srediSte simetrije krivulje. Ima dvije

asimptote: y - ± 1. ~ L

--------4 ---------

SI.39

Area-kosinus: y ~ At cb x = In (x ± Vr 1) (sl, 39). Funkcija je dvoznacna: definirana je sarno za x:> 1. Krivulja je simetricna S obzirom na os x; u tacld A (1, 0) dira vertikalni pravac x = I, a zatim y po apsolutnoj vrijednosti taste,

Area-tllngens :

1 1 + x

y = Ar th x = - In -- (s1. 40). 2 I-x

-3 -2 -1 0 1 2 J ~

\~-------

, Punkciia le neparoa, definirana je sarno za . x 1< 1; monotone raste od - 00 do + 00.

lshodiste je tacka infieksije (o:p = i)' i srediste simetrije krivulje. Ima dvije asimptote:

x = ± 1.

SL 36

SL 37

Kotangens biperboloi: y = cth x (sl, 37).

Funkcija je neparna, prekinutost pri x = O. Za x < 0 pada od -1 do -co, za x> 0 pada od + co do + 1, Ekstrema i tacaka infleksije nema. Ima tri asimptote: x = 0, y = ± l.

• Teoretska obja!njenja vidi na str, 224.

f I I

,(

'f'\1

-~

I I I I f I I

SI. 40

B. V AZNuE KR1VUUE

Ovdje navodimo neke podatke 0 vaznijim krivuljama koje susrecemo u praksi (pored onih koje su prije navedene u yezi. s grafovima vaznijih funkcija), U te podatk~ spada: odre~l~anJe krivulje kao geometrijskog mjesta te koordlOat,a karakteristienih taeaka, duljina krivulje iIi njenog dijela, povrsina koja ~m~~Je krivulju iii njen dio, te polumjer zakrivlienosri u karakteristicnim tackarna.

Opce podatke 0 tome kako se crtaju krivulje po jednadzbama

vidi na str, 280 i 281. . .

o krivuljama drugog reda (elipse, hiperbole i parabole) vidi na str. 235 do 241.

112

GRAFOVI

Area-kotangens:

1 x+ 1

y = Arcth x = Zln x-l (sl. 41).

y 3

2 1

-4 -3 -2 -/

Funkcija je neparna, definirana je samo za I x I > 1. Za -00 < x < < - 1 pada od 0 do -co, za + 1 < x < co pada od + 00 do O. Ekstrema j tacaka infleksije nema. Ima tri asimptote:

y = 0, x ~ ± 1.

'Il-~

: -2

I

( -3 I

9. KRIVULJE TRECEG REDA

SeoUkubna parabola (sl, 42).

Jednadzba: y = ax"'t*, u pararnetarskom oblilru: x = II, Y = at",

U ishodistu ie §iljak. Asimptota nema. za-

. . 6a..

krivljenost K = -r: _/ pnma sve vn-

t'x(4+ 9tfx) I

jednosti od co do O. Duljina krivulje od ishodista do tacke M":

L = __ 1 [(4 + 9a2x)"I. - 8]. 27cr

I(RIVULIE TRE('EG REDA

113

»Verslera« Marije Agnesi (sl, 43).

..

a3

Jednadiba; y = a2 + r' Asimptota y = O. Maksimum:

1 2 3 x

A (0, a); polumjer zakrivUenosti u njernu je r = i. Tacke inffeksije:

B C (a 3a) '. "

, ± 0'"4 · tang-ens smjera krivu je u tim tackama: tg1l =

_ 3J/3'

=+-.

8

SI. 41

y

a

SI. 43

Povrsina izmedu krivulje i asimptote S = n-al.

Deseartesev Ust (s1. 44).

Jednadzba; x3 + yS = 3axy; u

k bIlk: 3at

parametars om 0 11 : x = -_

1+ tao 3ot!

y = i + (3 (1 = tg MOx).

Ishodiste .ie cvorna taeka, koja za tangente ima koordinatne osi, polurnjer zakrivljenosti za obje gra-

ne u ishodistu: r = 3a . Asimptota SI. 44

2

x + y + a = 0, Tjerne Je A (~a, ~ a) . Povrsina petlje S1 = ~ a'l;

povrsina izmedu krivulje i asimptote Sg = ~a2.

Cisoida (sl. 45). Geornetrijsko mjesto taeaka M, za koje je OM = PQ (P - po voJji odabrana racka kruiniee izvodnice s promjerom a).

x3 at3

Jednadlba: y. = -- - ; u parametarskom obliku: x = _

a-x 1 + t'J'

y

)(

SI. 42

• Ovdje i daljc a> O. ,

** Ovdje i dalje M je pornicna tacka krivulje s koordinatarna x, v,

\IBtematicki prlru~llik - 8

Jednadiba: (x ~ a)2 (r + y) _{'lXZ = O' u parametarskom obliku: x = a + I cos cpo Y = a tg <po + / sin tp'; u polamim ko-

dina a

or tama: p = --± I.

cose

.. Vanjska_ g,~.: Asimpto.ta: x == a. Tjeme: A (a + 1.0). Ima dVlJ~ ta~~e infleksile B, C [njihova apscisa x jednaka je naivecem korijenu jednadzbe r - 3ttx + 2a (tr - £2) = 0·). Povrsina izmedu grane i asimptote S = 00.

. C!nuta:nja grana: Asimptota: x = a. Tjeme: D (a-I, 0). U ishodistu je dvostruka tacka ciji karakter ovisi 0 velieinama a i I:

y \ Yf
A I ~
I
I t
I 1
I : _ ''11
I
I /p8
~., t
I
t
SI. 4S Sl.46 A - A
x x .. a) Za 1.< at.? je izolirana taeka (sl. 47, a). Krivulja ima i dviie tacke infleksije E, F [apscisa x po velicini je jednaka drugom pozitivnom korijenu [ednadzbe: XJ - 3a2x + 2a (a8 _19) = 0].

b) Za I> a nastaje cvorna tacka (sl. 47, b). Krivulja ima 3V-

maksimum i minimum pri x = a - aJ2. Tangensi smjera tangenata

• I.. d' x . V /2 ai .

U lSlIO istu: tg a = ± ; polumjer zakrlvljenosti:

a

rV12- cr

'0 = 2

c) Za I = a dvostruka tacka je siljak (sl. 47, c).

114

GRAFOVI

KRIVUUE ~RTOO REOA

(S a sinS <p

y = 1 : II (t = tg MOx); u polarnim koordinatama: p = - cos i'

U ishodistu je siliak. Asimptota je x = a. Povrsina izmedu krivulie i asimptote S = '/ t rr:a2•

Strofoida (s1. 46). Geornetrijsko mjesto tacaka Ml i M~ (koje Ieze na bilo koiim zrakarna kroz tacku A). za koie je P MI = P M2 = = OP (P je bilo koja tacka osi Oy).

Jednadzba: r = Xi (a + .~) ; u parametarskom obliku: x =

a-x .

12_1 t~ -1 di

= a -- Y = at -- (1 = tg MOx)' u polarnim koor matarna:

(1.+1' (&.+1 •

cos2~. ( + )

p = -a --. Ishodiste je cvoma tal:ka tangente: Y = _ x .

cos e

Asimptota je x = a. Tjerne A (-a. 0). Povrsina petJje: Sl = 2a2- -1/iTra2, povrsina izmedu krivulje i asimptote: S2 = 202 + l/z7ta2•

aJ I""Q

b) t>a

SI. 47

10. KRIVUWE CETVRTOG REDA

Nikomedova konhoida (sl. 47). Geometrijsko mjesto tacaka M, za koje je OM = OP ± I (predznaku »+« odgovara vanjska grana, a predznaku >>---« unutarnja)".

_ Op6enito konhoidom dane krivutie nazivamo krivulju ~oj~ dobivamo tako da povecamo iii smanjimo radij\lcktor s\lake taeke ds?c krivulic za kou$lAnt~1 odsieeak I. Ako je [ednadzba krivulie u polatnim koordmatama f = ((t.p), tad~ je jednadfba njene konhoide p = /(t.p) ± I. Nikornedova konhoida je konhoida

pravca,

• Za nacin rj~vanja takvih iednadzbi vidi str, IS4 ... 158.

115

116

GRAFOVr

117

Pascalov puZ (st. 48). Konhoida krumice"; OM = OP = l (pol Je na kruznici). -

Jednadiba: (Xl + r - ax)2 = f2 (x'J + y2); U parametarskorn obliku: x = a cost <p + l cos <fl. Y = a cos <p sin cp + I sin cp; u polarnim koordinatama: p = a cos cp + I (a je premier kruznice). Tjemena A, B (a ± I, 0). Oblik krivulje ovisi 0 velicinama a i I, kako je to vidljivo na 51. 48 i 49. Cetiri su ekstrema, ako je a> I,

J;W"di0ida (sl, 49). Moze se odrediti dvojako: 1) Posebni slutaJ. ~~lovog. puza: OM = OP ± a (a Je prornjer kruga). 2) EpJ~ildoJda (VJ~ str, 120), kod koje Je promjer pomlenog i nepomicnog kruga Iednak ( = a).

Jedna~tba.: (x2 + y)a - 2ax (Xl + y2) = a2 r; u parametarskorn obliku: ~ = a cos IP (I + cos ql), y = a sin r:p (1 + cos <p); u polarnun koordinatarna :

x
y C / b) C<a«:cV2
[ a

It C A

I
D i7-1 cl a-ce
SI.49 51.50 . <;assinijevi ovall (51. 50). Geometrijsko mjesto tacaka M, za koje re produkt udaljenosti FJM· F2M = a2 (F;. F'3 su cvrsti fokusi, Q .ie konstanta).

Jednadiba: (x2 + y3)2 - 2c2 (x2 _ .J!) = .....4 _..4 gdje Je F

r U" (_;-, It

F, (± C, 0); u polarnim koordinatamar

p = a (1 + cos q'). IshodiSte je ~iljak. Tjeme: A (la.O). Maksimum i

. . ( 1)

mnumum cos e = 2: :

_ (3 . 3V3 )

C,D 4a• ±Ta .

Povrsina ; S = ~ "lta'1.

2

(sestorostruka povrsina krusa s promjerom a). Duljina krivulje: L = 8 a.

y

y C

/I

6Ja<I<2a

SI.48

( -I + rll:1 + sat)

i dva, ako je a -< 1: C, D. E. F COS r:p = - 4a •

( 2a2 + /2) . .

Tacke infleksije: G, H cos <p = - - 301- postoje, ako je Q < 1<

(Ii n!4a2 - f2)

< 2a. Dvojna tangenta u tackama: I, K - 4a' ± 4a

postoji ako je I < 2a. Ishodiste je dvostruka tacka: izolirana pri a < l, ~vorna pri a> / (tangensi smjera tangenata u toj tacki:

Va2-12 I' kri I' . 1/1~/2). x-

tg oc = ± I ' po umjer za v jenosti ro = :H u- - , ~1·

ljak za a = 1. U posliednjem slucaju nazivamo krivuJju kardioidom (vidi dalje),

l!

Povrsina puza: S = ':~. +"It[3 [u slucaju a> 1 (51. 48, c) po- 2

vrsina unutarnje petJje, ako Je racunamo prerna toj formuli, racunana je dvaput],

• Vidi str. 154 ... 158,

a)a>cVi

118

ORAFOV!

CIXLOIDB

119

a) a > c Vi:; eli psi slicni oval (sl, -SO, a). Sjeci§ta s osi x:

A, e(± Vaz + c2 0); sjecista S osi y: B, D (0, ± Vas - eI). Ako je a = en. oval je istog tipa; u tom. slucaiu A. C(± c V3.0), B, D (0, ± c); u tackama BiD zakrivljenost je jednaka nuli (tijesan

dodir s pravcima y = ± c).

b) c < a < c 0"; oval sa suzenjem (s1. 50, b). Sjecista s osima su ista kao i u slucaju a); maksimumi i minimumi: B, D (za koordi-

( V4c4 - ft a? ) x., - -

Date vidi naprijed), E, G, K, J ± _ .. 2C""-, ± 2c ; cetm su

tacke infteksjje; P, L, M. N (± V~(m ~n). ± V~(m + II»),'

at - c4 l/;r . c4

gdje je n= 3& ' m = V-3-'

gentama y = ± x; ono je uz to ta~ka infieksije. Sjeci.§te krivulje s osi x: A, C (± av2, 0); maksimumi i minimumi: E, G, K, I

(a v3 a) .

± ~2-' ± 2 ; polarni kut u tim tackama: <p = ± 1':/6. Polu-

. krivlj . 202 •.

mjer za IV enosti: r = 3p' Povrsina svake petlje S = at.

pS = c2 COS 2ql ± v? cos" 2.Ip + (If - c4). Oblik krivulje ovisi 0 omjeru izmedu a i c:

11. CIKLOIDE

Ciklolda (sl. 52). Krivu1ja koju opisuje tacka kruznice kada se kruznica kotrlja bez ldizanja po pravcu,

Jednadiba u parametarskom obliku: x = a (t - sin I), y = = a (1- cos t) (a je polumjer kruznice, t = <r. MC1B); u Descar-

tesovim koordioatama: x + Vy (2a- y) = a Are cos a- y Krivulia

a .

c) a = c; lemniskata (vidi nize).

• d}a< c;dvaovala(s1.50, c). Sjecista s osi x: A, Ct± Va2 + c2,O) i P, Q(± Vc2 - d~, 0); maksimumi i minimumi:

JI

51.52

( J14c' - a4 cr )

E, G, K, I ± 2c ' ± 2e .

Polumjer zakrivljenosti ~c}--<>--,,=~~:-----=*-f~

x

202 p3 r=

c4-ct + 3pt

(p - radijvektor).

y

je periodiena: period (baza cikloide) 001 = 21':0. Siljci 0 01 01• ••• (21ma, 0); tjernena Ah At, •.• [(2k + 1) 1M, 20]. D~ljin~ OM: L = 8a sina 1/4t; duljina jedne graue LOA,o. = 8a, povrsina OA1~lO: S = 31':ai. Polumjer zakrivlienosti ,. = 4asin 1/2f, u tjemeruma 'A = 40. Evoluta (str. 282) cikloide je isto takva cikloida (crtkano prikazana).

. Rastegnuta (51. 53, a) i stegnuta (51. 53, b) cikloida (»trohoida«).

Krivulje opisane tackorn koja lezi a) izvan i b) unutar kruznice koja se kotrlja bez klizanja po praveu. '

Jednadiba u par~etarskom ?bliku: x = a (I - ). sin t), ! = a (1 - ). cos f). gdJe je r: P?iurnjer kruznice, t = <r. MC1P, 14.= ~IM (za. ra~tegnutu . cikloidu x > 1, za stegnutu A < 1). Krivulje su periodicne: period OOt = 21m' maksimumi A A

(2k + 1) rra, (1 t A) a], minimurni e; s; ~, ... 12k1ta, (1 ::"l) ~]:

Za raste~utu _cikloidu cvorne su tacke Do. Db D2,... [2kJta. 11(1 - V),2 - t~)], gdje je to najrnanji pozitivni korijen [edna-

SI. S1

Lemniskata (51. 51).

Poseban sluca] Cassinijevih ovala (a = c): F1M' FzM =

= (~l:~) ~ gdje jc F.. F2 (l a, 0).

Jednadtba: (Xi + y~)2 - 2cr (x2 - yt) = 0; u polamim ko .. ordinatama: p = a V2cos 2tp. Ishodiste je evorna tacka s tan-

120

GRAFOVI

dzbe t = ). sin t*. Za stegnutu cikloidu su tacke infleksije E,., Ea, ... fa (arc cos A - A )/1 - ).2), a (1 - )..2)]. Duljina jednog cikla

L = a 2j Jf1+):.2 _ 2)" COS I dr; povrsina, mmrana na sl. 53, je

o

S = rra2(2 + ).2). Polumjer zakrivljenosti:

r = a (1 + ).'t - 2A COS t)"" u tackarna maksirnurna:

A (cos J - A) •

(1 + ).)2 Y , , • (1 - 1..)2

rll = - a- -).-, u tackama nnmmuma: rB"-' a - ,,-.

ClKLOLDE

121

tjemena s; 82) ... s; [p = A + la, cp = ;; (k + U ] .

. b) Ak? je m racionalan rdz,loma.k, grane se prekrivaju (51. 54, h), ali se pomicna tacka M, kada Je opisala konacan broj grana vraca u poeetni polozaj, Ako je m iracionalao broj, tada je brof grana beskonaean, tacka M se ne vraca u pocetni polozaj,

1 bJ A<1

SI.53

Epicikloida (sl, 54). Krivulja koju opisuje tacka kruznice ako se kruznica kotrlja bez klizanja po drugoj kruznici izvan nje.

Jednadiba u parametarskom obliku:

A+a

x = (A + a) cos cp - a cos -- !p, a

, _ A+a

y = (A + a) SIn cp - a sin -- q>

a

[A polumjer nepomicnog, a polumjer pomienog kruga, q> = -9: COx].

Oblik krivulje ovisi o omjeru 1 = m: Za m = 1 izlazi kardioida

(vidi str. 116). a

a) Ako je m cio bro], krivulia S6 sastoji od m grana (sl. 54, a), koje obuhvacaju nepomicni hug; tacke infleksije jesu:

Ab At> ... Am [p = A. 'P = 2~7t (k = 0, 1, .. " m -1)] ;

r ,..

I / I

I \ \

\

\

" AJ -_

_ a) m~3

y

51. 54

51. 55

D Iii - - 8(A + a)

u jma jedne grane je L.MlA• = -:-- m-' ako je m cio broj,

duljina citave krivulje Je L = 8 (A + a). Povrsina sektora AIBJAaAI (bez sektora nepornicnog kruga}: S = rra2 CA ~ 2a), Polumjer

• Za r~vanje takvih jednadzbi vidi str. 164 i 165.

Jeri lj . 40 (A + a) sin Acp • im 4a (A + a)

za v enosti r =. 2a + A 20-; II tjemen a r» = -Za-=t"A'

Hipocikloida (81. 55). Krivulja koju opisuie tacka kruznice kada se kruznica kotrlja bez klizanja po drugoj kruznici unutar nje.

Jednadtbe hipocikloide, koordinate tjemena i taeaka infleksije, formule za duliinu Iuka, povrsinu i polumjer zakrivljenosti iste su kao i za epicikloidu, sarno treba zarnijeniti »+ a« sa »-a«; broj siIjaka, ako je m cio broj, racionalan ili iracionalan (m je uvijek > 1) isti je kao kod epicikloide. Za m = 2 krivulja prelazi u promjer nepomicnogkruga. Za m = 3 ima hipocikloida tri grane (sl. 55, a): x = a (2 cos <p + cos 2q», y = a (2 sin rp - sin 2cp); L = 16a, SpO\na = 2rca2• Za m = 4 (s1. 55, b) hipocikloida ima cetiri grane (astroida): x = A CQS3 <Po Y = A sin" 'P; u Descartesovim koordi-

natama :/1. + /13 = A2!. i L = 240 = 6A; S = ~ TtA2.

Y

122

a] '->1,0>0

ORAFOVl

SPIRALE

123

A je . polumjer nepo.mi~og .kru~, a je polumjer pOmienog kruga (pri cernu U slucaju hipocikloide »+ a« u jednadzbi zamijerumo sa >>-a«), Aa = eM (za rastegnutu je A> I, za stegnutu

s

\ ,

\

\

\. -,

"' .... _

" /( --- I "/

I I

/

/

---~'"

y

a) ),,:.1,0<0

y

_/~

;' -' /

I

I

I I

r

1 \ \

\

\ -,

-,

..... ,_

b) ).<1. 0.<0

SI. 57

)..:_ 1). Za A = 2a (A bilo koji broj) postaie hipocikloida: x - a (1 -:t- )._) CQS (j), Y = a (1 - J..) sin <p elipsa s poluosima a (J t. )._) __! a (1 - "A). Za A = a izlazi Pascalov puf (vidi str. 115) • x - a (2 cos tp -" cos 2tp). y = a (2 sin tp -). sin 2tp).

12. ZA VOJNICE (SPlRALE)

.Arbimedova zavojni~ (sl, 58), Krlvulia koiu oplsuie tacka koja se giba konstantnom brzinorn v po zraci koja se vrti oko pola 0 konstantnom kutnom brzinom (,).

Jednadzba u polarnim koordiv

nata rna : p = acp; a = -. Krivulja

CiJ

~ sas~oji od dvije grane, koie leu simetricno prema osi Oy, Svaka zraka OK siieee krivulju u tackama 0, Ah A2• "., A". koie su medusob~? udaJjene za Ai A, + 1 = 27ta. Duljina luka OM je:

a

L = 2 (tp V cp2 + 1 + Ar sh cp),

51. S6

Rastegnota i stegnuta epi- i hipocikloida (»epi- i hipotrohoida«) (sl, 56 i 57). Krivulja koju opisuje tacka koja lefi izvan ili unutar kruznice, kada se kruznica kotrlja bez klizania po drugoj kruznici izvan nie (epicikloida, 81. 56) iii unutar nje (hipocikloida, sl. 57).

Jednadiba (u parametarskorn obliku):

x = (A + a) cos rp - Aa cos ( A ~ a 9 ) ,

y = (A + a) sin cp - "AG sin (A--t~ rp).

y

r I I

I

I

x

SI.58

.* Na str. 116 sa a je oznacena veli~!na koja je ovdje oznacena $8 2.4 I

promjer 2a. Izmijenjen je takoder i koordinatni sistem, a, a sa

124

GRAFOVI

sPlRAL1!

125

cr

s = 6 (rp~ - !pD,

. . ( 3 + 1)"" ..V a

Polumjer zakrivljenosti: r = a <f>q>2 + 2' u IshodlstU: '0= 2'

L JITTIi ( ) lim dulii 1

= k Pt - (Ji .: es. jine . uka 0 M od ishodista:

, _. VI k+ kl. p, p .11 ..

&JIJ olumjer zakrivljenosti: r = .,1 + k29 = L&k .

y

Hiperbolna zavojnlca (sJ. 59).

Jednadiba upolamimkoordinatama: p =~. Krivulja se sastoji !P

od dviie grane, koje lefe simetricno prema osl y; svaka grana ima pravac y == a za asimptotu, a tshodiste 0 [e aslmptotieoa tacka,

Povrsina sektora M10M2: s::;;= Q2t (_!- - ~ ); lim S = ~.

!PI T2 lP ....... 00 ~

r __ ~ (VI ~ !p~). 3.

Polumjer zakrivljenosti: T T

si 60

51. 61

Evolventa" kruinice (sl. 61). Krivulja opisana krajem napete nit! koja se odmata s kruznice (AB = BM).

~~"'" -= =-",,- . .:.:-=.::...-_-_:-_:- ':':::':---1 - -- -- - -- - - - --

- ....

Jednadzba u parametarskom obliku:

x = a cos q> + a tp sin <Po y = a sin 1£1 - a cp cos If!

S1. 59

(a po lumj er kruga, <f> = <¢: BOx). Krivulja ima dvije grane simetricno smjestene prema osi x; si ljak je A (a, 0); sjeciste S osi Ox: x = _a_ cos <Po'

gdje je <Po korijen jednadzbe: tg <p = !p**. Duljina luka AM: 1

L = "2ap!. Polumjer zakrivlienosti: r = aq> = V2aL: srediste za-

krivlienosti B leZi na kruznici,

Logarltamska u\'ojoica (sl. 60). Krivulja koja sijeee pod istitn kutorn o: sve zrake koje izlaze iz tacke O.

Jednadiba (u polarnim koordinatama): p ~ aeJ;'fl (k = ctg ct; ako je (j. = ~. tada ie k = 0 i krivulja je kruznical. Krivulia ~a pol o za asimptotienu tacku, Duijina luka M1Mz:

,

• 0 evolventi vidi SIr. 282-

.. 0 rjeJ&V&nju takvih jednadlbi vidi Mr. 164 i 165.

126

ORAFOVI

NEKE DRUGB KRJVULJE

127

Krivulja je simetriena S obzirom na os y i Ie!! iznad parabole y = a + ; (crtkana Iinija), Tjeme A (0, a). Duliina luka AM:

X eX/a _ e-:rla

L = a sh a = a 2 ; povrsina OAMP je

x yZ x

S = aL = ~ sh -. polurnjer zakrivljenosti r = - = a ch2-

a' a a

Klotoida (sl. 62). Krivulia za koju je polumjer zakrivlienosti obrnuto proporcionalan duljini luka: r = at : s.

I 11:[2

Jednadiba u parametarskom obliku: x = a V1t S cos 2" dJ, o

_ 1 1T:t2 .• s .-..

y = a Vrc S sin -2 dJ·, gdje Je t = zz=» S = OM.

o a~,1't

Krivulja je simetriena S obzirom na ishodiste, koje je tacka infIeksije (tangenta Ie os x); ima dvije asimptoticne tacke:

A ( + a rit, + a ~) i B (_ a ~i, _ a ~).

13. NEKE DRUGE KRIVULJE

Lancaniea (51. 63). Oblik lancanice prima gipka, teska, nerastezliiva nit, ovjesena u dvije taeke.

x e:cfll + e-x1a

Jednadtba: y = a ch a = a 2 •

y

a

SJ. 62

Traktrisa (sl. 64). Krivulja za koju je duljina diiela tangente od diralista M do sjecista 8 danim pravcem (na sl. 64 S osi apscisa) konstanta",

Traktrisa je evolventa (str. 282) Iancanice, sa ~iljkom u tjemenuA.

Jednadiba:

x = a Ar cb ;- ± Va2 _ yi ( = a In a ± V;2 - yZ + Y Q1. - Y' ) .

y

y l

/c

/f -'I

~/r /

't1

.,/

J_,-"

.... -";1

A I

I I I

It

o

x

SI. 63

SI.64

. ~i.mptot~ je ~s x, siljak (8 vertikalnom tangentom): A (0, 0).

Krivulja je simetriena S obzirom na OS y. Duljina luka AM:

L = a In ~; kada duljina luka L raste, tada je razlika L - x (gdje Je x apscisa tacke M) ~ a (1 -In 2) = 0,307 Q. PoIumjer zakrivljenosti: r = a ctg~.

y

.. Ovi se integrali ne mogu izraziti pomoeu elementarnih funkciia.

() ~ Drugim rijeein::a: aka je na jed nom kraiu nerastezljlve niti odredene duljine a pricvrscena matert!~a tach. (M), a drugl se kraj (P) giba po pravcu (Ox), tada ova ta(:ka(M) oprsuje traktrisu (odavde naziv: traktrisa-c-povlacna krivulja) •

PRAVILA PRIBLnNOG RACUNANIA

129

I. PRIBLI.ZNO RACUNANJE

Prim jeri : 1) 1 kubna stopa = 0,0283 m3- tri tacne znaeajne rnamenke: 2) 1 palac = 2,5400 em - pet tacnih znacajnih znamenaka,

Ako broj a ima n tacnih znacajnih znamenaka, onda je njegova

relativna pogreska 8 .. < z. :0"""1 ' gdje je z prva znaeajna mamenka broja a. U broju a s relativnom pogreskom Sa ima n znaeajnih znamenaka, gdje je n najveci cijeli broj koji zadovoljava nejed-

nadfbu: (1 + z) 8" <: 101-U.

Prlmjer : Ako smo broj a = 47,542 dobili kao rezultat racunania s pribliznim brojevima (vidi nize) i mama da je aa = 0.1 % onda a ima tri tacne znamenke, jer je (4 + 1) . 0,001 < 1~.

Zaok:ruZeoje. Ako pribllian broj sadrzi suvisne (iii netacne) brojke, treba ga zaokrutitl. Pri zaokruzivanju zadrzavamo sarno tacne brojke; suvisne brojke izostavljamo, pri eemu posljednju za~nu znamenku poveeamo za jedinicu, ako je prva ispustena brojka veta od 4. Ako se ispusten! dio sastoji sarno od jedne brojke 5 zaokrufimo obicno tako, da je posljednja zadrzana mamenk~ parna. Pri zaokruzavaniu javljaju se dopunske pogreske koje ne prelaze polovinu jedinice mjesne vrijednosti posljednje znacaine zoamenke zaokruzenog broia. Da bi nakon zaokruzenja sve znamenke bile tacne, prije zaokruzenja ne smije pogreska biti veca od polovine jedinice one mjesne vrijednosti, do koje namjeravamo zaokruziti,

Racunanje s pribliZnim vrijednostima. Rezultat racunanja s pribliznirn brojevima opetje pribliZan bro]. Pogresku rezultata mozemo izraziti pogreskom prvotnih podataka pomocu ovih teorema:

1) Granicna apsolutna pogreska algebarske sume jednaka je sumi granicnih apsolutnih pogresaka kornponenata.

2) Relativna pogreska sume zatvorenaje izmedu naivece i naimanje relativne pogreske komponenata.

_3) Relativna pogreska produkta i kvocijenta jednaka je surni relativnih pogresaka faktora, odnosno dividenda i divizora, 4) Relativna pogreska n-te p o tencije pribliznog broja je n puta veta od relativne pogreske haze (kako za cijele, tako i za razlomlje-. ne n).

Sluzeci se tim teoremima mozemo odrediti pogreske rezultata bilo koje kornbinacije aritmetickih operacija s pribliznim brojevima.

Primjeri: 1) V = r2h; !!.v = VSv = V (28, + 8;J.

2) - 1/ x . 8 _ 1 (8 a 1 (!!.x !1y)

z - Y 1 + y , 1 - 2 .>; + 1+)') ="2 ~ + 1 +- Y .

----

• Ako uzimamo U obzir mogucu pogresku UlokruZenja (vidi dal]e), treba pretpostaviti da ie (1 + z) Sa ~ 0,5· lOl-n.

DRUGI nro ELEMENTARNA MATEMATIKA

1. PRAVILA PRlBLI1:NOG RACUNANJA

PrlbJiino ra~unanje. Pri racunaniu potrebne je staIn? rnisliti na taenost koja nam treba iii se moze postici, Potpuno je ~ed~ pustivo racunati s vecom tacnoscu, ako to zadatak ne dopusta ili ne zahtiieva (npr. ne treba upotrebljavati sed~eroznaroe~kaste logaritrne pri racunanju s brojevima koji su dam na .5 declmala tacno), Pouzdano poznavanje pravila pribliznog racunania neophodno ie svakome tko mora racunati.

Pogrdke. Razliku izrnedu tacnog broja x i njegove priblizne vrijednosti a nazivamo pogreskom tog priblimog broja, Ako znamo da je I X - a I < !:lIt> velieinu !:la nazivamo krajnjom. apsolutM"! pogreskom priblizne velicine a; odnos !1a : a = aa nazivarno krajnjom relativnom pogreikom, koju cesto izraZavamo u postocima.

Primier : 3,14 je priblizna vrijednost broja rr, njegova pogreska ie 0,00159. '" krajnja apsolutna pogreska je 0,0016, a krainia rela-

tivna pogreska je 0,0016 = 0,00051 = 0,051 %.

3,14

Zbog kratkoce obieno rijee »krajnja« izostavliamo. o pogreskama opazania vidi str, 659.

ZIHlCajne brojke. Ako apsolutna pogreska velicine a ne prelazi jedinicu vrijednosti posljednje zna~~~e broj.a a, kazemo da. su II broju a sve znarnenke taCne*. Pnbhzne broieve treba da piserno tako, da zadrfimo samo taene znamenke, A:k0 J~ npr. apsolutna pogreska broja 52400 jednaka 100, onda taj broj moramo pisati u obliku 524· 102 ili 5 24 . 104. Pogresku pribUfuog broja lako cerno ocijeniti tako da k~zemo koliko qua znataj?ih tacnih zn~~enaka. Pri brojanju znacainih znamenaka ne brojirno nule s lijeve

strane •

• 11 toi definiciil se ccsto zahtijeva da pogreska n: pTel~~ polovinu jedinice posljednje mjesne vrijednosti priblimog broia. U vezi S time vldl str. 129 (»ZaOkTU'

fenje«). '

Malematicki prirllcnik - 9

130

PRr9LJZNO RACUNANJE

PRAVILA PR1BLJ1;NOO RACUNANJA

131

Pogrelka funkcije. Pogreska pri racunanju vrijednosti neke funkcije koioi su argumenti priblizno zadani "?l0Ze se, pored po pravilima prije navedenim, ocijeniti i pomocu diIerem:IJala te fu~cije. PogreSka funkcije nije nista drugo nego mosucl pru~t fUl.~.kClje, koji funkcija dobiie kada njenim argumentima d~~o priraste jednake njihovim pogreskama. Kako su pogr~e obicno dovol~no m~lene prakticki je sasvim dopustiva zamjena pnrasta s diferencijal~a (vidi str. 349). AIm su poznate. sam,o kraj~~.je apsolutne pogreske argumenata, onda pri racunanju diferenciiala treba za sve derivacije uzeti njihove apsolutne vrijednosti.

a _ hda-adb ~ _ btla_±_~tlb

Prim jeri : 1) tg q> = b; d<p - 03 + b'l.· cP - at + b'!. •

dz xdx+ ydy

z Xli + y2 '

nesumnjivo prelazi apsolutnu velicinu stvame pogreske, Pri tom citavo vriieme pretpostavljamo da razlieite pogreske jedna drugu pojacavaju, ~to se u praksi veoma rijetko dogada, Pri opseznim racunima, kada ne uzimamo u obzir pogreske svakog pojedinaenog rezultata, sluzimo se niie navedenim pravilima za broj znamenaka. Pri postivanju tih pravila mozemo smatrati da prosjecni postignuti rezultati imaju sve znamenke tacne, prernda je u pojedinim slucajevima moguca pogreska od nekoliko jediniea posJjedaje znamenke",

1) Pri zbrajanju J oduzlmanju pribliznih brojeva u rezultatu treba zadrZati toliko decimala, koliko ih ima priblizni broj s najrnanje decima1a.

2) Pri mnoienju i dijeljenju u rezultatu treba zadrzati toliko znacajnih znamenaka, koliko ih uz priblizne podatke ima broj s najmaniim broiern znacajnih znamenaka.

3) Pri kvadriranju i kubiranju u rezultatu treba zadrzati toliko znacajni h znamenaka, koliko ill ima priblizni broj koji potencirarno, (Posljednja znarnenka kvadrata, a narocito kuba, pri tom je manje pouzdana od posljednje znamenke baze).

4) Pri vadenju kvadratnog i kubnog korijena u rezultatu treba zadrzati toliko z nacajn ih zname nak a , koliko ih ima priblizna vriiednost broja pod korijenom. (posljednja znamenka kvadratuog, a narocito kubnog korijena je pri tome pouzdanija od posljednje znamenke radikanda).

5) U svim medurezultatirna treba zadrzati jednu znamenku vik nego sto preporucuju prethodna pravila, U konacnom rezultatu tu »rezervnu znamenku« odbacuiemo.

6) Ako poneki podaci imaju vise decimala (pri zbrajanju i oduzirnanju) iIi vise znacajnih znamenaka (pri mnozeniu, dijeljenju, potenciranju, korjenovanju) ad drugih, te podatke prethodno zaokruzimo tako da zadrzimo samo jednu suvisnu znamenku,

7) Ako podatke mozemo odabrati s po volji velikom tacnoscu, a u rezultatu zelimo imati k znamenaka, onda podatke treba odabrati s toliko znamenaka, kotiko ih je po pravilima 1 do 4 potrebno za (k + 1) znarnenku u rezultatu.

8) Pri racunanju jednoclanog izraza pomocu logaritama treba odrediti broj znacainlh znamenaka pribliznog broja s najmanjim brojern znacajnih znarnenaka i upotrijebiti tablice logaritarna koje su racunane na jednu decimalu vise, U konacnom rezultatu posljednju znacainu znamenku odbacujerno.

MnoZenje i dijeljenje pribliZnib brojeva. Da ne bismo dobili nepotrebnih znamenaka, mnozenje i dijeljenje pribliznih brojeva obavljamo na ovaj nacin.

Za funkciju kojoj vrijednosti uzimamo iz tablica, mozemo veorna jedoostavno ocijeniti pogresku, Ako je argument zadan s pogreskom L1.x> za odredivanje pogreske f.(x) pomoC~ linea.~e ~nterpolaciie (vidi str, 19) potrazit cemo pnra;>t fl!-nkclj~, .kOJI pripada ± t::..x- Apsolutna vrijednost tog prirasta 1 daje krainiu apso]utnu

pogresku f(x).

Primjeri: 1) Ako promjer kruga D = 5,92cm ima. pogresku ~D = 0,005, onda su pripadne pogreSke za opseg kruga 1 POVrSID.U kruga jednake (vidi str. 70 i 72) 0,015 em i 0.05 ern". 2) Ako je t8 ex = 0,818 ± 0,002, onda je ex = 39°17' ± 0°4' (vidi str, 57).

Obmuti zadatak. Kada nam treba rezultat s odredenom tacnoscu najprije uvodimo formule za pogreske rezultata po jednorn od gdre navedenih nacina ; tako rnozemo odrediti dopustive pogreske pocetnih podataka,

Primjer: S kolikom tacnoscu morarno izmjeriti katete pravokutnog trokuta, od kojih je jedna pribli~no tri puta kraca od druge, a da pogreska kuta odredenog njlhovim tangensom ruje veca od

. a.. . b Au + a D.b jedne minute'i Iz tg c = b dobivamo (vldi gore): tlt.p = Q2~'

odak1e, ako uzmemo da je b = 30 i tla = t::../,) dobivamo l' = = 000029 = 0 4 . tla ili 00 = 0 0007. Tako dopustiva jednaka ap-

, • a '

solutna pogreska rnjerenja kateta daje za manju katetu re1ativnu

pogresku 0,07%.

Raconi bez tacnog obzira na pogreske, Gore opisanim nacinom mozerno ocijeniti kr aj nj u apsolurnu pogresku, tj, velicinu koja

• Pravila su dana u obJiku koji irn je <lao V. M. Bradys,

132

PRIBU2NO RACUNANJE

133

OJ

~

o

i

Pri mnorenju odabiremo kao multiplikator manje tacan broj od oba faktora. Mnozenje zapociniemo od strane vi.~ih mjesnib vrijednosti, a nakon svakog djelornicnog produkta precrtamo posljednju znamenku desne strane multiplikanda. Poieljno je pri tome da za posljednju precrtanu znamenku izvrsimo popravak,

Pri dijeijenju, u suglasnosti s pravilom 6, ako je moguee zadrzimo dividendu jednu znamenku vise nego sto ih ima divizor, Umjesto da ostacirna pri diielienju pripisujemo nule, odjeljujemo po jednu znamenku divizora. Pri mnofenju treba za odbacenu znaroenku izvrsiti popravak,

Prlmjeri: 1) Pomnozimo 4,128 sa 2,953. 2) Razdijelimo 12,189

sa 4,128. KonaCni je oblik. racuna ova]:

1) 4,l:l8 X 2,953 2) 12,189: 4,U~ = 2,953

8,256 -8,256

3,715 3,933

206 -3,715

__ 1~ 218

12,189 = 12,19 - 206

12 - 12

<0. -s • 0

g> :;:,

I II

.... ..,

:;$ o 0

.. ..

o:s <:I

~ ~

o 0

I I

<:I

o ~ ~

'" '"

o· 0 o·

I I I

2. PRlBLllNEFORMULE

U m.nogo slu~sjeva slozenije funkcije mozemo priblizno zamijeniti jednostavnijim funkcijama, koje daju rezultat s dopustivom pogreskom, U tu svrhu mozemo se koristiti s nekoliko prvih clanova razvoja tih funkcija u Taylorov red (vidi str. 371) ill upotrijebiti metodu najrnanjih kvadrata (vidi str. 665). U posliedniem slucaju formula ee bitno ovisiti 0 intervalu za koji je ona unaprijed od.redena. Na str, 133 navedeno je nekoliko najM6e upotrebliavanih formula, dobivenih iz Taylorova reda, S omakom niihove taenosti.

3. LOGARITAMSKO ItACUNALO

Namjena logaritamskog ra~unala. Jednostavnija racunanja, sastavljena od mnozenja. dijeljenja, vadenja drugog i treceg korijena, potenciranla zadanih brojeva i racunanja s trigonometrijskim funkcijama zadan.ih hrojeva, mogu se priblizno obaviti logaritamskim racunalom. Tacuost racunania razlicita je u raznim slucajevima, ali u prosjeku, racunanje Jogaritamskim racunalom duljine 25 em odgovara racunaniu s tri znaeajne znamenke, tj. s relativnom pogreSkom od 0,1% do 1%. U slueaievima kada nas takva tacnost zadovoljava, treba racunati logaritamskim raeunalom.

Logaritamska skala, Osnova konstrukcije logaritamskog raeuaala jest logaritamska skala, konstruirana kako slijedi, Po osi

O. \.0: - (71 ee .... o. 0,.. ~ or: 00: o~

pol." dJ. tr

,gIlBllln

":I

.. 10«

~ ~ 8 0' 0 0

""'" co", o 0 0I'l <0

...

I I

.

<:I ~

13 ...

o q

o 0

I I

I:S

.. on ..

~ g 8

o 0 0

I I I

134

PRIBLl2'NO RACUNANffi

nanosimo od pocetne tacke duzine, koje u nekorn mjerilu odgovaraju dekadskim logaritmima una brojeva (s1. 65). Ako smo nanijeli Ig a, pripadnu tacku oznacimo sa a (51. 6~. Pocetnu ta~ku treba oznaciti sa 1 (lg 1 = 0). Take je na logaritamskoj skali razmak

mjestima nejednako fine. Ako na racunalu rrazimo broj za koji nema oznake, smatramo da je izmedu dvije susjedne oznake logaritamska skala jednolika, tj. da npr. oznaka za broj 235 le.zi u sredini izmedu oznaka 234 i 236.

Skala L jednoliko je raspodijeljena, a razmak izmedu dvije susjedne oznake iznosi 0,002 jedinice (za jedinicu je uzeta duljina 25 em).

Na poledini jezika (51. 69) nanesene su logaritamske skale trigonometrijskih funkcija: Till Tg (tangens), S iii Sin (sinus) j S & T (sinus et tangens). Na skali T Ie razmak od pocetne tacke do oznake yo jednak 19 tg T", pri Cemuje zajedinicu mjerila izabrano 25 em. U pocetnoj tacki je oznaka 45° (lg tg 45° = 0). Kako ie Ig tg TO < 0 za ro < < 45D, pripadne 0- make moraju biti rasporedenelijevood pocetne tacke (51. 70). Dio skale T na jeziku odgovara vrijednostirna Ig tg T", sadrzani u intervalu od -1 do 0, sto odgovara kuto-

2

3 45678910

20 j()W50//,YOO

6070M90

SI. 65

od oznake 1 do oznake a U odabranom mjerilu jednak Ig Q. Kako je is (lOa) = 1 + 19 a, to ce i oznake na logaritamskoj skali za dio od 10 do 100 potpuno cdaovarati oznakama za dio od 1 do 10 za 10 puta manje brojeve. Isto rasudivanie mozemo provesti

, a

• 100:::::::: I g a :::=:;"" I

SI. 66

i za druge dijelove skale. Zbog toga die skale dug jednu jedinic~ mjerila moze posluziti za predocivanje citave b~kona.cne ~ogaI1:: tamske skale, Brojevima S istim rasporedom brojaka, tJ. onih koji se razlikuju za faktor 1<Y' (npr, 7,15; 0,0715; 71500), odgovarat ce

na tom dijelu skale jedna te ista oznaka. .'

Skale mCuoala. Logaritarnsko racunalo sastavljeno je od

stapa jezlka, koji klizi po utorima Mapa, i kazaljke - okvira sa stakl~m na koiem ie urezana jedna, ill tri usporedne indeksne crte (sl, 61). Na stapu i na obje strane jezika nanesene su skale. Te skale nazivat cemo: A, B, C, D, I, K, L (sl. 68); neki tipovi racunala nemaiu skale I i K. a skala L smiestena je na poledini jezika, Priie no sto pocnerno racunati s logaritamskim racunalom treba da proucimo njegove skale.

Skale ABC D, J K su Iogaritamske, Skalama C, D i I jedi-

niea mjerila' je' 25 em. 'Suprotno svim dru&.!m ~k~la.ma p?~tiVJ?i smjer skale I izabran je ulijevo. Za skale AlB jedinica mierila Je 12,5 em. a za skalu K - 8 1/3 em; u vezi s tiIn:e te skal~. imaju na racunalu dva (A i B) odnosno tri (K) potpuno jednaka dijela. Razdiobe su na svim logaritamskim skalama nejedaclike i na raznim

LOGARITAMSKO RACUNALO

135

PRJBLlZNo RACUNANJB

Mnoi.enje, dijeljenje, razmjeri.

LOOARITAMSKO RAOJNALQ

137

vima koil le~e izmedu 5°43' (tg 5°43' = 0,1) i 45°. Analogno, na skali S razmak ad pocetne tacke (8 oznakom 90°) do oznake SO jednak je 19 sin SO. Za so < 90° pripadne oznake rasporedene su lijevo od pocetne tacke (sl, 71), [er je Ig sin So < O. Dio skale SO

TO ~o s· 9po

1C:::::{g f9 T~ I<:'::(g$in Si.:?'

S1. 70 SI.71

na jeziku obuhvaca kutove od 5°44' do 90° (sin 5°44' = 0,1). Za kutove manje od 5°44' u granicama tacnosti racunala, vrijednosti sinusa i tangensa se podudaraju, pa je skala S & T zajednicka za ska1e Ig tg TO i Ig sin So za kutove izmedu 0°35' i 5°44'. Za te kutove se sinus i tangens mijenjaju od 0,01 do 0,1 (na nekim tipovima racunala skala S nanesena je u mjerilu s jedinicom 12,5 em; tada ta skala obuhvaca kutove od 0°35' do 90°; nize navedene sheme za racunanje skalom S treba u tom slucaiu preraditi),

Pravila rsc.manja. Proces racunania sastoji se u postavljanju dvaju brojeva raznih skala ~tapa i jezika jedan nasuprot drugom, a rezultat ocitavamo na jednoj skali nasuprot nekom broju na drugoj skali, Ta operacija izvodi se pomocu kazaljke. Nize su dane sheme po kojima na logaritarnskom racunalu izvodimo jednostavne racune,

Opia pravila. 1) Logaritamsko raeunalo daje samo brojevne vrijednosti rezultata, za koji treba odrediti deeimale (mjesto decimalnog zareza). Stoga je najboIje napamet izvesti grub racun i ociieniti red velicine rezultata. 2) Pri kombiniranim racunima medurezultate ne ocitavamo, nego samo na njib postavljamo indeksnu crtu kazaljke. Zbog toga treba izabrati takvu shemu ra-

1

~, .:

II

:

'k,

:::

v

,4

: 11 ~12:

VI l--""""I-_jf_ ~

._: . -------J .

r------------c;=rn : 9 11

L -- -- ------Wjj:-=--=--=--=--=--=--=--=--:.-_-_-_,"T: ....... --~-.

81.72

cunania, da rezultat svake operacije iIi skupine operaciia oeitarno na stapu, a ne na jezik.u. 3) Ako rezultat racunania moramo ocitati na stapu, nasuprot oznaci a na jeziku, a oznaka Je izvan stapa, onda moramo prebaciti jezik: indeksnu crtu kazalike postavimo na onu krainiu omaku jezika koja lezi unutar stapa, a zatim jezik pomaknemo taka. da na indeksnu crtu kazaljke dode druga krajoja oznaka iste skale na jeziku (sl, 72). Tada je oznaka a unutar stapa, i rezultat mozemo oeitati.

Sbeme. U shemama je vazan samo medusobni raspored oznaka, a ne i relativni raspored raznih parova oznaka. Jezik mozerno pomicati i ulijevo i udesno,

C1 ejl

d) = (fa'

Ako je Cl = 1, onda je d1 = ~2

C1

i1d1 = iac4.· Akoje;) = 1, onda je d, = iz{i2'

d = abc;

d

a=-.

be

d-~ - b '

Za mnozenje i dijeljenje obicno se koristimo shemarna I i II.

Sheme III d.o. VI omogucavaiu Istovremeno mnozenie i dijeljenje s kvadratom ili kubom zadanog broja, Za kombinirane operacije

B8

PlUBLlZNO RACUNANffi

LOOARlTAMSKO l'lAaJNALO

139

primjenjujemo sheme V11 i VllI. Npr, racunanie po formuU:

a • b . C • dim t . k d h . VIII .

-d -I' lZVO 0 U n postup a - va puta po s emi 1

. e· .g

ied h . VlJ a' bel

J anput po s emi : d . e . T g'

Potendranje i korjenovanje.

Trigonometrijsko racunanie.

~ ': __ ~I~'~~a b~:c __ ~ __ ~

a = d2; b = c2; k = cP. d= Va; d= 3vic; k = Vet.

i a) ~~f~ = tgt2o •
XII I ~tt S~t d1 d2 '
I' b) sin $1° _ sin S2°.
it, d2
(4-~'
) 01 a~
a, °2 a t~tl() "'" tg2t~6;
XIII I $r:tz S~t2
b) __ o.!._ =~.
. sin2slo sin2sz 0 •
S : ': ~
I ) F ~ tg r"; d - etgl";
T
XIV
: d~ = tg t".
c let '1
II, d, it a = d"; at = d"; k = d"; (/2 = dG; k I = dM>; kz = d9 •

Racunanje po shemi IX izvodimo sarno pomocu indeksne crte. Po istoj sherni racunamo kvadratni i kubni korijen. Pri tome radikand moramo odijeliti II grupe po dvije iIi tri znamenke od decimalnog, zareza (vidi str. 22), a u ovisnosti 0 broju znacajnih marnenaka u prvoj grupi na lijevoj strani odredimo polozaj radikanda

na skali A i1i K (sl. 73). Npr. pri racunaniu y'3175 broj 3175 posta-

virno na prvu poJovinu skale A; pri racunaniu \10,000105 broj 0,0001050 postavimo na drugom dijelu skale K.

SI.73

~ ~ s
I r - sin s": d~ _1 •.
T , sinso,
tv
: ,1: C1 . II<
If fr d;, = sins? .
d d, Logarltmiranje.

Racunanja po shernarna XII j xnr izvode se jezikom koji sm~ prethodno ~kren~ .poledinom prerna gore. Neka racunania s . trigonometrijskim velieinama mozemo izvoditi i neobrnutim jezikom .. Pri tome oznake na skalarna SiT ocitavamo pornocu crtica urezanih na poJedini ~tapa (sheme XIV i XV).

XI ---l/=lgd.

I.......- ---d.....:,:,-_jr----- ..

Racunanja po shemi XI izvodimo samo pomocu ind~ksne crte; jezikom se ne sluzimo. Karakteristiku nalazirno po uobieajenim pravilima (vidi str. 151).

u mJ':il~al~h5ema nVe'd,:Ijedil2aJ lozarltamska racunala kojima ie skala S izvedena , em. I 1 str, 6.

140

PiUButNO RA(;uNANJB

Poseboe oznake.

Preralunavanje stupanja u radijane i obrnuto:

pO = 57,30; p' = 3438;

p" =- 206265.

rr, ALGEBRA

A. IDENTICKE PRETVORBE

dO = ill rad ( = ~: rad) ; d' = ;1 rad (=? rad ) ;

( d" )

d" -:- ia rad = p" rad ;

(npr. 15" = 0,262 rad, 15' = 0,00436 rad, 15" = 0,0000727 rad) Umjesto sheme XVI moferno takoder upotrijebiti shemu L

Povriina kruga (shema XVII):

1. OSNOVNI POJMOVI

c = V~ = 1,1248;

a=

(d)' _ rr:tP

C - 4·

Definicije. Algebarskim izrazom nazivamo jednu ili vise algebarskih velicina (brojeva ill slova), povezanih medusobno znakovi-

rna algebarskih operacija (+, -, :, Vitd.) i znakovima poredaja tih operacija (razlicnim zagradama). Idenutetom nazivamo takvu jednakost dvaju algebarskih izraza, koja ostaie tacna ako umjesto slova u nju uvrstimo rna koie velicine; ako je jednakost tacna sarno pri uvrsteniu nekih odredenih vrijednosti, nazivamo je jednadibom".

ldenJicku pretvorbu kojom dobivamo iz jednog algebarskog izraza drugi, niemu identicki jednak mozemo izvesti na razne nacine, U ovisnosti 0 namieni zoog koie pretvaramo i koju uvijek moramo imati u vidu. Npr. dovodenje izraza u sazetiji oblik prikladan za supstituciju brojevnih vrijednosti umjesto slova iii za daljnje pretvaranie: svodenje izraza na oblik prikladan za rjesavanje jednadzbi, za .logaritmiranje, za diferenciranje, za integriranje itd,

Klasifikacija algebarskih izraza. U svakom pojedinom sluca]u u algebarskom izrazu odreduju se osnovne velicine po kojima klasificiramo; neosnovne velicine (ostala slova) nazivamo parametrima izraza. lzraz pripada jednoj ill drugo] klasi, preroa tome kakve se operacije vrk na njegoviro osnovnim velicinama, U cijelim racionalnim izrazima na osnovnim velicinarna izvodi se sarno zbrajanje, oduzimanje i mnozenje (ukljucujuci u to i potenciranje s cijelirn pozitlvnim eksponentorn), u razlomljene racionalne izraze ulazi (pored spomenutih operacija) dijeljenje S osnovnom velieinom" (ill potenciranje s negativnim eksponentom), U iracionalnim izrazima pridruzuje mu se korjenovanje osnovnih velicina'" (potenciranje s razlomljenim eksponentom), u eksponencijalnim izrazlma potenciranje eksponentom koji sadrfi osnovne velicine**, U logaritamskim logaritmiranje osnovnih velicina"'*.

C €

mlc=L- __ -I-~--a-lc-.------~

rvNl

~1 !
, 0 ,
I
, ,do
I o , Ako su na kazaljki ucrtane tri indeksne c~e, povrsinu kruga mozerno naci i bez pomoci jezika, prema shemi XVIII.

+ 0 jednadtbama vidi str, 152 do 157.

• A takoder dijeljenje sa cijelim racionalnim izrazcm jz osnovnih velicina. +. A takoder iz cijelih iii razlomljenih raclonalnih izraza iz osnovnia velicina . ... A takoder racionalni iIi iracionalni izrazi osnovnih velieina,

142

ALGEBRA

CIJELI RACIONALNI rZRAZ}

143

-- ~

-.- - ..____

Prema tome:

r - 2x6 + 4x' + 2.r - S.r = r (x - 1) (x + 1) (x' - 2x + 5).

FonouJe skraeenog mnoieoja i dijeljenja: (x ± y)~ = xl! ± 2xy + y,

(x + y + Z)2 = X2 + i?o + Z2 + 2xy + 2xz + 2yz,

(x + y + z + .. , + t + u)a = x2 + y2 + Z2 + ... + III _'- u2 +

+ 2xy + 2xz + ... + 2xu + 2yz + ., ... L 2yu + ... + 2tu,

(x ± y)3 = x3 ± 3x2y + 3xyS ± y3, .

(x ": Y)" racuna se po formuli Newtona (binomni reorern vidi na

str, 186), '

(x+ y)(x-y) = x2_yll,

(x" - y") : (x - y) = XII-I + xn-a y + ;r'1-3 y2 + ... + Xyl7-2 + yn-l (xn + y") : (x + Y) = .x""'l - _xn-2 Y + xn-s y2 _ ". _ y_x'l"'"~ + y"""l

(sarno za neparan n!), (x" - y") ; (x + y) = X""l - x"-2 Y + x"""3 y2 _ ... + Xy""'"2 _ y""l

(samo za paran n1).

. Odredivanje najvete ~j~icke mlere dvaju polinoma. Dva po~m0f!1a ~ (x).!n-tog stupnja) 1 Q (x) (m-tog stupnja) (n > m) mogu imati zajednicke faktore, u kojima se javlja x; produkt svih tih faktor:a nazrvamo najveeom zajednii5kom mjerom tib polinoma. Ako P (x) ,I Q (~? nemaju ,takve zajednicke faktore, nazivarno ill relativno prosttm (njihova naiveca zajednicka mjera = const).

N~J~'eC!-, zajednieku mjeru polinoma P (x) i Q (x) mozemo, ne rastavljajuci ga na faktore, naci na ovaj nacin (Euklidov aigoritam):

1) P (x) dijelimo sa Q (k); kvocijent je T, (x), ostatak RI (x):

P (x) = Q (x) . Tl (x) + Rl (x).

2) Q (x) dijelirno sa R, (x): kvocijent je T2 (x), ostatak R2 (x):

Q (x) = RI (x) . T2 (x) + R2 ex) itd.

, Poslj«?dnji ostatak_ Rk (x) razlicit od nule najveca Je zajednicka mjera polinoma P (x) 1 Q (x).

Najvecu zajed~cku mjeru trazirno pri riesavanju jednadzbi (odvajanje visestrukih korijena - vidi str, 159, upotreba Sturrnove metode :- str.. 160) pf.i integriranju po metod] Ostrogradskog _ Sir. 392 1 393, I U drugim problemima),

U svim narednirn primjerima osnovne velieine oznacene su posljednjim slovima abecede (x, y, z, ... ), a parametri pocetnim (a, b, c .•. ) ili srednjim, gdje srednja slova (m, n, p .•. ) primaiu samo cijele pozitivne vrijednosti.

2. CIJElJ RACIONALNl IZRAZI

Predoeenje U obliku polinoma. Svaki cio racionalan izraz mozerno predociti U obliku polinoma pomocu elementarnih pretvorbi (stezanje istovrsnih elanova, zbrajanje, oduzimanje i mnozen]e monoma i polinoma),

Prlmjer:

(-al + 2a2x - x3) (402 + Sax) + (03 XZ + 2a2 x3 - 4ax') -

- (a~ + 4tilx2 -4Qxl) = -4a6 + 8a4x -4d'.r -8a4-x + 16cTx2-

. -------::::==

= -5a5 + 13d'xz - 2a2x;3 - Sa,x4.

Rastavljanje polinoma na faktore, U mnogo slucajeva polinom mozemo izraziti u obliku faktora (manama i polinoma) pornocu izlucivanja iz zagrada, nacina grupiranja, primjene formule za skraceno mnozenie i dijefjenje i koristenja svojstava [ednadzbi.

Prlmjeri:

1) IzluCivanje:

8ax2y - 6bx3y3 + 4cx5 = 2x:} (4ay - 3bxy + 2cr).

2) Razvrstavanje u skupine:

6x2+ xy-y2-lOxz-5yz = 6 ... 2+ 3xy-2xy-L~ IOxz - 5yz '-" 3x (2x + y) - y (2r + y) - 5z (2x + y) = = (2x + y) (3x - y - 5z).

3) Uporreba svojstava algebarskih jednadzbi":

P (x) = x8 - 2x6 + 4Xl + zr - 5x2• a) Izlucimo XII, b) Ustanovimo da su brojevi !Xl = 1 i a2 = -1 korijeni jednadzbe P (x) c" = O. DijeLimo Ii P (x) sa x2 (x - I) (x + 1) = x" - xS, dobijemo

kvocijent x2 - 2x + 5. U tome izrazu je p = -2, q = 5, (~) 2_

- q < 0: i taj se izraz ne moze dalje rastaviti na realne faktore,

• Vidi sir. 158.

144

ALGEBRA

RAZLOMUF.NI RACIONALNl rZR AZI

145

3. RAZLO~ RACIONALNI IZRAZI

S\'odenje na jednostamiji obUk. Svaki razlomljeni racionalni izraz mozemo dovesti U oblik kvocijenta dvaju polinoma bez za[ednickih faktora, po motu elementarnih pretvorbi (zbrajanja, o~biiania, mnozenja i dijeljenja polinoma j razlomaka i skracivania razlornaka).

Primjer: Pretvori u jednostavniii oblik:

3x+ 2x+ y

z .+ x+ z

-------:,..,....- - y. -- =

X (r+~2) z

= Q.~ + 2x + y) Z2 + ~ y2z + X + z =

(rzt+ x)z z

3xr + 2u2 + yz9 + (X8z2:+ x) (- yz + .. x + z) =

t= r.z3 +.xz

3xzl' + 2xz2 + yzz -rri' - xy2z + ~z'!, + x2 + rz8 + xz rr + xz

Odvajauja cijelog racionalnog dijela. Kvocijent dvaiu po_linoma sa zajednickom OSDOVDom velicinom x nazivamo aJgebars~ pravim razlomkom tada, kada je eksponent m najv.i!e~ ~l~* broinika manji od eksponenta n najviseg clana nazivnika; nepravim ako je m > n. Svaki nepravi razlomak rnozemo pretvoriti u sum~ polinoma i pravog razlomka odvajanjem cije/og racionalnog dijela (dijelimo polinom s polinomom).

Primjer: Odvoji cijeli raeionalni dio u:

3x4 -lOar + 22a~x2 - 24a3x + lOlt

R (x) = x2 _ 2ax + 30t

,

Rastavljanje na pareiialne razlomke, Svaki pravi neskrativi* razlornak

R (x) = Q(x) = box'" + b1x'"""1 + ... + b".

p (x) x" + a.x"""l + , .. + arr •

gdje su koeficijenti bo, b1, .", bm• al. ~, ... , a" realni brojevi (koeficijent najviseg clana nazivnika ucinimo jednakim 1, podijelivsi s njime broinik i nazivnik) mozemo jednoznacno rastaviti u sumu

.. lnih I k blik A ili Dx + E d'·

parcua raz oma a 0 a ( )k I (I + +.'tl g Je je

x-a. x px q)

(~r - q < o. Pri tome su moguca cetiri slueaja .....

1) Nazivnik P (x) je takav da Jednadzba P (x) = 0 ima samo realne jednostrukesv= koriiene (Xl> ~, •• ,' <:t". Rastavlianie vrsimo po fonnuli:

Q(x) box'" + ... + hm

P (x) -~ (x - a,) (x - ~) ... (x _::_ a.,,) =

ABC

=--+ + ... + ,

x - O:l X - IX~ X - 0:"

(3.0 -10a~ .1- 22a2x~ - 24d3x + JOlt) : (x2 - 2ax + 3a2) =

_ 3.0 + 6ar ± 9all,tl = 3x2 - 4ax + 5aZ

4ax3 + 13aZx2 - 24trx

+ 4ar ± 8az_xi -+ lUx

----~-

5a2xz-12d'x + IO~ _ 5a2_r + lOdlx ± J 5a4

- Ztrx- 5a4

-2d'x-5d'

R (x) = 3x2 - 4ax + 5a2 + x2 _ lax + 3tf'

gdje su koeficiienti A. B, , .• , C odredeni formulama

A = Q(o:.) B = Q(1X2~ Q(eln)

P'Ca.)' P'(rx,.) , .,., C = P'(rx,J

(u nazivnicima su vrijednosti derivacije :~ za x = IX], X = !Za, ... ).

.. 6x2-x+1 ABC

PnmJer: = -+ __ +- __ ;

.r~x x x-I x+l

el] = 0, a.~ = -H. ~ = -1; Q (x) = 6x2 - x + J;

rex) = 3x3-1,' A = Q (0) = -1 B = ___gJ_~L = 3

P' (0) • P' (+ J)

i C = Q i-I) = 4' Q(x) = _ ! + _3_ + _ ~.

P' (-I) 'P (x) x x-I x + 1 .

.. Tj, clana koji sadrzl x sa najvisorn potencijom.

'" Ti. takav kojemu erojnlk i naz.ivnik nemaju zajedillckih faktora koj] sadrze x . •• Ako se ne ograeicavamo samo na reatae brojeve, onda se sluca] 3) ne razlikuje od slu~ja 1), a siu6tj 4) od siutaja 2), S toga gledi.§ta svaki razlomak R (x)

mozemo rastavit,j u sumu sazno parcijalnih razlomaka oblika _A_". gdje su (x-a)

A i a kompleksni broievi. Tim se kortstimo pri rjebvanju linearnib diferencijalnih jednad~bi (vidi str. :53:5).

* •• O'visestrukosu korijena vidi na stT. 158 •

\latematicki pr irucnik - 10

146

ALGEBRA

ffiACIONALNT T7.RAZJ: I'REIVARANJE POTENCUA I KOR.IJENA

147

A (Xl - 1) + Ex (x + 1) + Cx (x -1) x (r-O

4) Medu korijenima nazivnika ima visestrukih kompleksnih korijena, Rastavljanje se provodi po formuli:

Q (x) boXnI + b1';-1 + '" +bm

p (xf = (x- «JkL (x - IX.z>k~ ... (x2 + PIX + qJI, (X2 + P2X + q2)f~~ =

= e~+~z_+ + D,x+~ + Dy:+E2

X - 0:.1 (X - 0:.1)2 ••. x2 + PJ_"'( + ql (x2 + PIX + ql)2 +

o,» + £, F ...L G

+ .,. + -2 1. I 1 + IX, 1 +

(x + PIX + ql) I XII + P2X + q2

Drugi nacin odredivania A, B, ...• C je metoda neodredenih koeficijenata (primjenjuje se u sva cetiri slueaja).

Primjer : 6Xll - x + 1 = ~ + __!!_ + ___£_ =:II r-x x x-I x+l

Izjednatenjem koeficijenata pri jednakim potencijam a x brojnika lijeve i desne strane jednadzbe dobivamo sistem jednadzbi: 6 = A + B + C, -1 = B- C, 1 = -A; rjeSenjem dobivamo da A. B i C imaju iste vrijednosti lao gore.

2) Korijeni nazivnika su realni, ali medu njima ima visestrukih, Rastavljanje se provodi po forrnuli:

Q(x) boxln + b1xm-1 + .,. + bIll _ P~(x) = (x - «1)111 (x -='~)" •.• - (x - Ct.5kl -

Al A2 Ak1 Bl 89 +

= + (- -)~+ ... + -( --)k + + (·X_N.)1l

X - 0:1 X - IX, X - Ct.x 1 X - 0:2 -.

Bkt i.,

+ ... + (---)k + ... + (---)kl'

x-Ct~ s x- Ct.,

Primjer:

5xz-4x+ 16 A Dlx+E1 D,};x+E2

(x-'3)(x2-x+'l)2 = x-3 + ~-x+-l + (XS-x+ iy'

A, D .. Ell Da, £2 izracunavarno metodorn neodredenih koeficijenata,

Primjer : x+ 1 _ ~~ + ~+ Bz + ~3;

x (x - 1)9 - X x-I (x - 1)2 (x - 1)

koeficijente A, B«, B2 i Bs dobivarno metodom neodredenih koeficijenata,

3) Medu korijenima nazivnika irna jednostrukih kompleksnlh korijena. Rastavlianie se provodi po formuli:

Q (x) boxm + bl,;n-l + ... + b'!!._ =

p. (x) = (x - Ct1)k, (x - ~)k •... (x2 + PIX + ql) (Xf + p~x + q2) ...

A A2 Dx + E Fx + G

___ 1_+ _~ .. _+ + +-2 .... __ .. _._.--+ ...

- x - 0:1 (x - o..J2 . .. x2 + PIX + ql X + P3X + q2

3xz-2 A Dx +. E

Primjer : (xl! +' x + 1) (x + 1) = x +1 + XZ + x + l '

Pretvaranie a b ad = be _. = -

, c d'

razmjera. Iz razrnjera ~ = ~ izlazi jednadzba

b d

d e h d

b - a" a = c' te takoder izvedenl razmjeri:

a x b c±d alb c i:« =t: = =r : =i= =s>

I . d k ti k Ilk . a~ 0'.1. a

zJe na os 1 ne 0 I oOITlJera .- = - = = .. .!: izlazi:

b, b2 ... bn •

(11 -I- O2 + '" + an al

b;··-t b~ +- .. -. + h" = hI'

Koeficijente A, D. E racunamo metod om neodredenih koeficijenata,

4. IRACIONALNI lZRAZI; PRETVARANJE POTENCIJA I KORIJENA Svodenje na normalni oblik. Svaki iracionalni izraz rnozemo pre~vorj~i u !zv: nonn_~lni oblik pomocu; 1) skracivanja eksponenta 2) izlucivanja lZ korijena, 3) uklanjanja iracionalnosti nazivnika.

. Skradvanje eksponenta provodimo s najvecom zajedniekorn ouerom e~ponenta kor!~ena i eksponenata svi h faktora pod konjenom (izraz pod korijenorn prethodno rastavimo na faktore).

148

ALOEBRA

EKSPONBNClJALNI I LOGAlUTAMSKllZRAZl

149

Primjer:

6 6 _- 3V

V16 (X12 - 2xll + X10) = V42. ~.S (X-1)9 = 4.:0 (x -1).

Pred karijen mozemo staviti takve faktore X kojima je eks-

ponent potencije m veci ili jednak eksponentu korijena n. Tada.'!I dijelimo sa n, i X stavimo ispred korijena s eksponentorn potencije kvocijenta, a pod koriienom ostaje X s eksponentom ostatka tog dijeljenja,

3 3

Primjer: V32x'y8z10ul = 2xyr J!4xzW.

Uklanjanje iracionalnosti nazivnika provodimo na fame nacine.

Prim jeri:

1 1/ x = l/?-xY = V2xY.

) V 2y V 4y2 2y'

V7 V2X-y2Z ~ .

2) 4yzii = 8ySr = 2yz •

1 x-]l, x- VY.

3) - = ---.

x + yy - (x+ }ly)(X_ Vy) xl_ Y

3 3 ~ ~G

1 x!\-xl!Y+ yyz xll-xVY + Vy2

4) x + j;y = (x + lr.Y)(r - xl;;: + Vr) = XI + y .

Primjer : Svedimo na normalnl oblik:

V 81x'l 1/ 9.x3 3x Vx

(Vi - Vx)' """ Y (V2- Vx)ll = V2 - Vi -

3x ]Ix (J/2 + J!x) 3x Vb + 3r

PoopCenJe pojma eksponenta: Dogovomo uzimamo:

1 '( "VX ml II -...ml 1

xD = 1 x= = - X n = X X /I = Vx"' X II = ~

, ,X'" , '/I -

vxm

U odnosu na nulte, negativne i razlornljene eksponente vrijede iste formule za pretvaranje (*) kao i za cijele pozitivne eksponente; to cesto pojednostavnjuje racunania,

Primjer ;

(Vx+ jQ+ V?+ JVX7) (VX-Vx+ Vx_1V?) =-

-= (xli. + xiI. + xii, + x'/lS) (x'I. _ xlII + xli, _ xiI. I) = "'" x + x?l. + x'l. + XuJ .... _x5i·_x_xufll_xu/,. +

+ x'/,+ xU/" + x + X6/• _ xUlu _Xli/it -x'l. -x =

"' "1 11/ II tCi 12 - 12 - 4

= X I_X LI_X 1.+ X' = r~- V'x11- Vxll+ jIXi.

5. EKSPONENClJALNI I LOGARITAMSKI IZRAZI

Pretvaranje eksponencijalnib fonnuJama analognim (*):

ax

traY = tr+J'; - = ax-"

aJ' •

izraza obb'ka ct provodi se po

(ti')" = arJ';

=

2-x

2-x

pri tom x i y mogu imati svaku brojevnu vrijednost. Eksponencijalne izraze, u kojima su razlicite baze aX, /)Y. c' •...• mozemo pretvarati u izraze sa zajednickom bazom, ako upotrijebimo identitet

b = do~.

Primjer: Izrazi (oxbY'): CZ u obliku potencije s bazom a.

cr~ = cr«~ogab = t?+ylo!Jah-zlogae

c' tf1o(taC •

Na slican oblik mozemo svesti svaki izraz u kojemu noma ni sume ni razlike potencija,

Izraz eX, gdje Je e baza prirodnih logaritama (vidi nize) po-

nekad se oznacava exp (x). '

Logaritmi. Logaritmom A broja N za bazu a (oznaka: A = = lo~N) nazivamo eksponent, s kojim treba potencirati bazu a, da dobiiemo N. Prema tome iz jednadzbe a,.( == N izlazi J08aN = A, i obrnuto, iz druge jednadzbe izlazi prva,

Pretvaranje potencija i korijena

x" ) (Xy_) "_ ~~ x!'y"" (...m"\1'1 __ ~(*").

x" x" = x"l+n; II = xn-n; (xy II = x" y"; ~ .A. J .\

X

,,_ (rr)m

Vx"' = Vx ;

V~ - Vx.

y - "VY'

Vm nm

V~ = Vi,

]50

ALGEBRA

EKSPONENClJALNl r LOOARITAMSKJ IZRAZI

151

Svaki pozitivan broj ima za svaku pozitivnu bazu (osim za jedinicu) svoj logaritam; logaritmi razlienih brojeva za istu bazu a tvore sis tern logaritama za tu bazu. Ako znarno logaritme brojeva za bazu a, mozemo odrediti Iogaritrne tih brojeva za drugu bam b po fonnuli:

1

logoN = M ·log.N, gdje je M = '--h (modul pretvorbe"). og,

Osnovna svojstva logaritama pri istoj bazi a (a ~ l):

. {-ClJPria>1,

log" 1 = 0; 108,rQ = 1; log,.O =: .

r + 00 PrJ a < 1 ~

log (NI . Nz) = log N( + log N2; log ZI = log Nl -lo~ N1.; }

1 (**)

n , - 1

log (Nn) = II log N; log r N = -log N.

J1

In N : . 2,30259 Ig N.

0.5105. Brojevi koie dobivamo iz zadanog broja mnozenjem iii dijeljenjero. sa 10" (npr. 3240; 324000; 3,24; 0,0324 iz 324) imaiu dekadske logaritme s jednakom mantisom (0,5105). Mantisu trafimo U logaritamskim tablicama", pri cemu ne obracamo paznlu na decimalni zarez niti na nule s Iijeve i s desne strane broja. Karakteristiku odredujemo po pravilu: 1) ako je broj > 1, karakteristika ~ za jedinicu mania od broja njegovih znamenaka ispred decirnalnog zareza, 2) ako je broj < 1, kara.kteristika je negativna i po apsolutnoj vrijednosti jednaka broju nula na lijevoj strani, ukliucuiuci i nulu cijelog broja. Npr.: Ig3240 = 3,5105; Ig 324000 = 5,5105;

Ig3,24 = 0,5105; )gO.0324 = 2,5105. Znak >>-« postavljamo iznad karakteristike, tako da mantisa ostane pozitivna; takav »nepotpun« - umjetan oblik negativnog logaritma mozemo pretvoriti u »potpun« po ovim pravilima: 1) apsolutna vrijednost karakteristike nepotpunog negativnog logaritma za jedinicu je veca od apsolutne veliCine karakteristike potpunog negativnog logaritma; 2) znamenke mantise dopunjavaju se do 9. a nieoa posljednja znacajna znamenka (koja nije nula) do 10; nule na kraju ostaiu na svojim mjestima.

F

_ _ I'u

Primjeri: 2,5105 = -1,4895; -3,2780 = 4,m.

Cesto (narocito u tablicama) nepotpunom negativnom logaritmu dodajemo brojku 10, da bismo izbjegli postavljanje pred-

znaka iznad brojke. Npr. umjesto 1,324 pisemo 9,324.

Pretvaranje logaritamskih izraza (Iogaritmira.nje) izvodimo po fonnulama (* *) ...

3

Primjer : Logarltmirajmo izraz 3~~ .

3

3x~VY 3

log ~-- = log (3x9 vY) ~ log C2zlf) = 2Z113

Logarilmil'uJJjem neke velicine nazivamo trazenje njenog logaritma"''''; trazen]e velicine po njenom logaritrnu nazivamo amilogaritmiranjem.

Sistemi logaritama koji su u upotrebi : dekadski ill Briggsovi sa bazom 10, koje obieno upotrebljavamo pri racunaniu (oznaka: 10glQ N = lg N), i prirodni iii Neperovi (hiperbolni) sa bazom e = = 2,71828 ... ••• (oznaka log, N = In N).

Modul pretvorbe prirodoih logaritama u dekadske: 1

M = lg e = into;:::: 0,43429; log N = 0,43429 In N;

modul pretvorbe dekadskih logaritama

J 1

M, = Jj '-" In 10 = Ig e ~ 2,30259;

u prirodne:

= log 3 + 2 log x + 1 log y -log 2 -log z - 3 log u. . 3

testo upotrebljavamo obrnute pretvorbe, tj, prikazujemo izraz koji sadrzi nekoliko logaritarna razlicitih velicina U obliku logaritrna samo jednog izraza .

Svojstva dekadskik logaritama, Dekadske logaritrne pisemo u obliku decimalnog razlomka s tacnosc.U do odredene decimale; njegov cijeli dio nazivamo karakteristikom losa:ritma) a razlomljeni dio mantisom, npr. 19324 = 2,5105; karakterisnka je 2, mantisa

• Podesno je upotreblia v ati o .... u formulu koju lako pamtimo: Iog..N = ~~g N,

gdje su DB desnoj stranl Iogaritmi za bilo koju (jednu te ism) bazu, og a

•• LopriunirllDjem nazi v amo takoder pretvaranje logaritarnskih izraza po formulama <* *) - iml1avanje logaritrna slo20nog izraza Iogaritrnima v eli~jna koje u njega ulaze (vidi str, lSI).

••• Definiciiu broja e v idi na str. 317.

• Tablice dekadskih logaritama (tal!nije - tablice mantisa) vidl na str, SI i 52; tablice antifogaritama (Ij. brojeva po zadanirn mantisama) vidi na str 53 i 54' D.blke prirodnih logaritama .... idi na str. 65 do 67. .•

•• Za logarittniranie izraza koji su suma III r az l ik a treba te iZTaZC prethodno JftC\'oriti u izraze pogodne za Iogaritmiranje (tj. produkte i kvociieate) .

152

PRElV ARANTB ALOEBARSKIH JEDNADUI

153

Prtmjer:

1

log 3 + 2 Jog x + -log Y -108 2 - log z - 3 log u =

3 3

3.rvY = log 2zu3 •

o logaritamskom raeunalu vidi str, 132 do 140.

x V.r - 6 = 5xs - 20x + 18;

Xli (Xli - 6) = 25x' - 200.r + 580.x3 - 720x + 324; 24x4 - 2oox'! + 586xt -720x + 324 = 0 (normalni oblik), Prema tome, dana je jednad1:ba 4. stupnja.

Sistem n algebarsJ?h jed.Oadzoi je skup n jednakosti ispravnih sarno za odredene skupine (Xl> Yr. ... , Zt; Xa. y~ ••.. Z2; ••• ) vrijednost] nepo~ruca (x, Y~ ",', z); svaku tak_vu,skupinu nazivamo rjetenjem tog sistema, Svaki sistem algebarslih Jedoad~bi mote se pretvoriti u normalni oblik:

B. JEDNADZBE

6. PRE1'V ARANJE ALGEBARSKlH JEDNAD:!BI U NORMALM OBLIK.

Definicija. Jednadzbom s jednom nepoznanicom

F(x) """/(x)

nazivamo izjednacenje dviiu Iunkcija jedne iste promjenljive velicine, tacne samo pri nekim odredenim vrilednostima te promjenljive". Promjealjivu (varijablu) u jednadzbi nazivamo nepoznanicom, a vrijednosti (Xl> X2 ••••• xn) Jcoje jednadzbu zadovoljavaju korijenima i li rjesenjima jednadzbe, Dvije jednadfbe nazivamo ekvivalentnim ako one imadu iste korijene.

Jednadzbu nazivamo algebarskom ako je svaka njena funkciia F(x) i f(x) algebarska (racionalna iIi iracionalna), Jedoa od tih funkciia moze biti konstanta.

Iz svake algebarske jednadzbe mozemo algebarskim pretvorbama dobiti jednadzbu u norma/nom obliku :

P (x) = ~ + alx"""l + ... + On = 0"

(01) mozemo uciniti jednakim 1) koja ima iste korijene kao zadana jednadzba (i, maida, neki korijeo vise - vidi dalje).

Eksponent n nazivamo stupnjem jednadibe,

Primjer : Pretvorirno u normalni oblik jednadfbu:

x-l+ Vx2-6=1+x-3.

3 (x - 2) x

Postupne pretvorbe daiu:

x (x- 1 + Y r - 6) = 3x (x - 2) + 3 (x - 2) (x - 3);

X2 - X + X V XS - 6 = 3x2 - 6x + 3xll - 15x + 18; i ~

PI (x, y •... ) = 0, P2(X, y, ... ) = o,

Pn (x, )', ... ) = 0, gdje je P, pollnom u x. Yt Z, ...

Prlmjer : Pretvorimo u normalni oblik* sistem:

x I x~l

1) 1,c = -. 2)--1 = Vi. 3) xy = z.

rY Z y-

Normalni oblik: 1) x2z! - y = O.

2) x2 - 2x + 1 - y'lz + 2yz - z = 0,

3)xy-z = O.

Pre~obro;ru korijeni. Pri pretvaranju algebarskih j~nadzbi u nor:ma~ oblik P (x). 0 moze se dogoditi da P (x) = 0 ima rjesenie koje ne zadovoljava prvotnu jednadzbu, Pri tom su moguca dva slucaja: .

1. lScezavanje nazivnika; Ako jednadzba ima oblik razlomka pee)

Q (x) - 0, (1)

gdj~ s~ P i Q polinomi, tada obje strane Iednadzbe pomnozimo sa naavntkom, pa dobijemo jednadfbu u normalnom obliku:

P(x) = 0,

(2)

koj~ ima is~~ korijene ~ao Jednadzba (1), osim u sJueaju kada je neki od korijena x = cc jednadzbe P (x) takoder korijen jednadzbe n (x) = O. Tada razlomak treba pretbodno skratiti sa x - Ci {iii sa (x - cc)k. ako je to moguce]; inaee bi jednadfba P (x) = 0 aad~yala. korijen ~ = IX koji nije korijen jednadzbe (1) ill je njen korijen, ali manje visestrukosd •.

* Ako je [ednakost t8i:'na za bUo koje vrijednosti promjenJjive x, nazivam';';

idehtitetom. . _

... Ovdie I dalje pretpostavljamo da su koeficiienti aGo a1.o ... realni, a gdJe to nisu, posebno Cemo na to upozoriti.

.. 0 vHestrukosti korijena vldj 118 str. 159.

154

ALGEBU

1EDNA.DtBE I. 2. 3. ! 4. STUPNJA

]55

1)

Xl' 1

x-I = X-=t

iIi x8- 1 = 0; x-l

(1')

aka je D < 0, ima 2 riesenia (2 realna korijena),

ako je D =c 0, ima 1 riesenie (2 podudarna koriiena), ako je D > 0, ima 0 rjesenje (2 kornpleksna korijena),

Rjeienje kvadratnih jednadibi. 1. nacin - rastavljanje (ako je Itloguee) lijevog dijela na faktore:

ax3+ bx +- e = a (x - 0:) (x-~) ili.:0l + px+ q = (x -o:)(x -~); tada su korijeni .iednadzbe: Xl = 0:, X2 = ~.

Primjer : Xli + X - 6 = 0, xt + X - 6 = (x + 3) (x - 2);

Prlmjerl:

ako ne skratimo sa x -] i ne odbacimo naz ivnik, tada korijen Xl = 1 jednadzbe x3 - 1 = ° ne zadovoliava jednadzbu (1,), jer se ojen nazivnik ponistava.

x3-3r+ 3x-l

2) o· (2')

x2-2x+ 1 =,

ako ne skratimo sa (x - 1):1 i ne odbacimo nazivnik dobivamo jednadzbu (x - 1)3 = 0 s trostrukim korijenom Xl = 1, dok jednadzba (2') ima jednostruki korijen x = 1.

II. Iracionalne jednadibe, Ako zadana jednadfba sadrfi nepoznanice pod koriienom, onda svodenjem te jednadzbe na normalni oblik dobivamo drugu jednadzbu koja ponekad moze imati korijene koji ne zadovoljavaju prvotnu [ednadzbu. Zato nakon rjesavanja druse jednadzbe treba provjeriti korijene uvrstavanjern u prvotnu jednadzbu,

Primjer:

JI x + '7 + 1 = 2x ili .v x + 7 = 2x - 1, (1")

Xl = -3,

2. nacin - primjenom formu le: a) za oblik axz + bx + c = 0:

-b ± Vb2-4ac

x ,"",,,,

2a

iii

x + 7 = (2x - 1)2 Hi 4x2 - 5x - 6 = O.

(2")

(posljednja formula je prikladna za paran b): b) za oblik x2 + px + q = 0:

x = _I!.. ± l/f:__q

hi 2 V·4 .

Svojstva korijena kvadratne jednadibe:

3

Korijeni jednadibe (2") jesu: Xl = 2, Xz = -4; XI zadovoljava

jednadzbu (t"), a Xz ne zadovoliava [u jednadzbi (1'') radikal (korijen) se uzima u aritmetickom smislu],

I b

Xl T X2 = -- = -p

a J

C Xl';(2 = - = q. a

7. JEDNAD2BE PRVOG, DRUGOG. ruCEG I CETVRTOG STUPNJA

Jednadfba treceg stupnja (kubna). Normalni oblik: ax;3 + bx'l + ex + d = 0

iIi (dijeJimo sa a i umjesto X uvodimo novu varijablu y = X + :a) :

y3 + 3py+ 2q = 0, (*)

2b3. be d Joe - b2

gdje je 2q = 27j - 3~ + a 3p = --37-'

Broj.realnih rjesenja jednadzbe (*) ovisi 0 predznaku diskrlminante D = q3 + p3;

ako je D > 0, jednadiba ima I rjesenje (jedno realno i dva kornpleksna),

ako je D < 0, jednadzba ima 3 rjesenja (tri rea Ina razlicita korijena), ako je D = 0, jednadzba ima 1 rjesenje za p = q = 0 (tri podudarna koriiena koji su nuIe) , j 2 rjesenja za p3 = _q2 :'!r;;: 0 (ad 3 realna dva se podudaraju),

Jednadzba prvog stupnja (linearna). Normalni oblik: ax+ b = O.

b Broj rjesenJa: uvijek postoji jedno realno rjesenje Xl = - -. a

Jednadiba drugog stupnja (kvadratna), Normalni oblik:

ax2 + bx + e = 0 ili (poslije dijeljenja sa a): Xi + px + q = O. Broj rea/nih rjelenja ovisi 0 predznaku diskriminante D, koja glasi

4ac - b2 tu q - ~ :

156

JBDNADtBB I. 2. 3. I ... STIJPNJA

157

RjeJenje kubnih jednadtbi. 1. nacln - rastavljanje (ako je moguce) lijevog diiela na faktore:

or + bxz+ ex + d = a(x -a) (x-~) (x-y);

korijeni [ednadzbe su: Xl = 0:, X2 =~, xe =t-

Primjer: xl + x" - 6x = 0;

xB + XS - 6x = x (x + 3) (x - 2); Xl = 0, Xz = -3, Xa = 2.

2. natin - primjena Cardanove formule [za oblik (*)]:

Y2 = elu + elv, Ya = €tu + elY, gdje Je 3 ,-_---:-;====

v = V -q - ]I ql + pi, a €t i ~ su

korijeni jednadZbe r + x + 1 = 0, tj. €:t,1 = _~ ± " ~3.

Primjer : yB - 9y + 4 = O.

p = -3, q = 2; rt + P' < 0;

r = V3 = 1,7321, cos tp = 2 : 3 V3 = 0,3849; rp = 67°22', Yl = -2 V3 cos '22.°27' = -3,4641 . 0,9242 = -3,201; Ya = 2 JI3 cos (60° - 22°27') = 3,4641' 0,7929 = 2,747; Y3 = 2 V3 cos (60° + 22°27') = 3,4641' 0,1314 = 0,455.

Kontrola (vidi svojstva koriieaa):

Yl + Y2 + Y3 = 0,001 umjesto O.

4. nacin - priblimo rjeSenje jednadZbe - vidi daJje, str, 163 do 165.

Svojstva korijena kubne iednadtbe:

b 1 lie d

Xl + X2+ Xa = --, - + - + - = --, XIXtXa =--.

a ~ ~ ~ d a

Jednadiba cetvrtog stupnja. Normalni oblik:

ax"+.hr+ cxl+ dx+ e = O.

Bro] rea/nih rjesenja (razlieitih): od 0 do 4.

Ako je b = d = O. tad a korijene (bikvadratne) jednadfbe ax4 + ext + e = 0 odredujemo po formulama:

«r: -c ± ~tt9~~4aeO----

XhS,S,4. = ± JI Y. Y = 2a

Ako je a :::::: e i b = d, tada korijene (reciprocne) jednadzbe: ax4 + br + ex! + bx + a = 0

odredujemo po formulama:

Y ± JfJi=4

Xlo~,S'4 =- 2 •

-b ± Vb2 -4ac + SaB

Y = 2a •

U slucaju D = q2 + Jl' < 0 to su realna koriiena jednadZbe izrazena kompleksnim velieinama, a prikladnije je upotrijebiti treei nacin,

Primjer : y + 6y + 2 = O. Tu je p = 2, q = 1, q2 + p2 = 9;

3 3 3 3

U = V-I + 3 = V2 = 1,2599, 11 = V-I-3 = H = -1,5874.

Realni korijeni: Yl = U + v = -0,3275; kornpleksni korijeni:

Y." = - ~ (u+ v) ± i ~3 (u - v) = 0,1638 ± t- 2,4659.

3. nacin ~ s pomocnim velicinama, racunanim pomocu tablica.

U jednadzbi (*) oznacimo r = ± Vlpl; predznak od r mora se podudarati s predznakom od q. Tada pomocnu velicinu 1p i POIDo¢U nje korijene Yl, Y2 i Y$ odredujemo u ovisnosti 0 predznacima p i D = q! + p3 iz ove tablice:

p<O
q2+p3<0 q2.+p3> 0 p>O
q q q
cos cp = - ch <p = - sh e =-
r ,8 ,.a
Yl = -2r cos 'fJ/3 Yl = -2r ch ~/3 YI = -2r sh cpJ3
Y2 = +2r cos (600- Ys = r ch <pJ3 + YII = r sh cp/3 +
-ffl/3) + i V3 r sh 1>/3 + i V3 r ch <p/3
Y9 = + 2r cos (60° + Y8 = r ch 'P/3 - Ya. = r sb cp/3 -
+ cpf3) - i V3 r sh cpf3 - ;y/3 r ch cpt3 Rjesen]« jednadzbe cetvr10g stupnja U opeem obliku. 1. nacin - rastavljanje (ako je moguce) lijeve strane na faktore:

ax' + bX' + cx3 + dx+ e = a(x - 0:) ex -~) (x -y)(x - 3);

korijeni jednadzbe: Xl = 0:, X2 = 13, Xl;! = y, x ... = ~;

Primjer : x4 - U - x2 + 2x = 0;

x (xa -l)(x - 2) = x (x -1)(x + 1) (x - 2);

Xl = 0, X2 = 1, Xs = -1, X", = 2.

2. nacin. Korijeni jednadzbe X4 + b;s;3 + ex2 + dx + e = 0 se podudaraju s korijenirna dviju kvadratnih jednadzbi:

158

ALGEBRA

JEDNADtBA II-tc>S STU}'NJA

159

2 X ( bY-d)

x + (b + A) 2 + y + .- --::;r-

= O.

n

Xl + Xll + ... + Xn = L X, = -a ..

I ~ I n

XIX9 + X1Xs + ... + X"_lXII = LX/X, = ~, /,) = I

(i «t

gdje je A = ± l/Sy + b2 - 4c, a y bila koji realan korijen kubne jednadzbe 8.0 - 4cr + (2bd - Be) y + e (4c - b2) - d" = O.

3. naein - priblizno rjesenje jednadzbe - vidi str, 163 do 165. Jednadibe petog stupnja i visih stupanja U opcem slucaju ne mozemo rijesiti pomocu korijena.

n

XtXaXs + X1XaX. + ... + X,,_!Xn-lXII = k X{XJXk = - as. l,j,k=l

(I <J < k)

. . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. JEONAD2BE n-tog STUPNJA

0pCa svojstva algebarskib jednadibi. Lijevu stranu jednadzbe:

X1Xa ••• XII = (-l)"a".

(1)

JednadZba s realnirn koeficijentima. Kompleksni korijeni jednadzbe s realnim koeficijentima mogu se pojaviti sarno u parovirna konjugirano ko mpleksnih", tj. ako takva Iednadzba ima korijen 0: = a + hi, ona takoder ima i korijen ~ = a - hi, koii je iste visestrukosti, Produkt (x - 0:) (x -~) u tom slucaju daie:

(1)

oznaclmo sa P (x); koriien jednadzbe P (x) = 0 nazivamo korijenom pollnoma P (x). Ako ie ex. korijen jednadzbe P (x) = 0, onda ie P (x) djeljiv sa (x - IX) bez ostatka; U OpCeID je slucaju ostatak pri dijeljenju P (x) sa (x - ct) jednak P (C(.). Ako Je P (x) djeljiv sa (x - ex)", ali nije djeljiv sa (x - a)k+t. onda oc nazivamo k-strukim korijenom jednadfbe P (x) = 0; u tom je slucaju IX zajednicki korijen polinoma P (x) i njegovih derivacija do ukljucivo (k - 1)-te. Jednostruki korijen jednadzbe nazivamo takoder prostim korijenom. Osnovni teorem algebre: svaka jednadzba n-tog stupnja, kojoj su koeficijenti realni ili kornpleksni brojevi, ima n realnih i li kornpJeksnih korijena, ako k-struki korijen racunamo kao k korijena. Ako su korijeni od P (x) jednaki a,~. y, ... s visestrukoscu k, I, m ... , tada .ie:

p (x) = (x - C(.)k (x - ~)I (x _y)m ...

(X-G()(x-~) = r+ px+ q,

gdje Je p = - (0: + (3) = -2a, q = cx.(3 = a' + iJlt odatle

izlazi da je (~) II - q < O.

Ako u formuli (*) zarnijenimo produkt svakog para takvih faktora po fonnuli (l), dobivamo rastav polinoma s realnim koeficijentima na realne faktore;

P (x) = (x - ocf· (x - ~)kt ... (xi + PlX + q;;h (x'" + PaX + q.;l~ ... , (**) u kojima su svi brojevi 0:,. PI' qt realni j (~) t - q, < O.

Broj korijena jedna d fbe s realnim koef'icije.nt irna.

Iz prethodnog izlazi da svaka jednadiba neparnog stupnja ima najrnanje jedan realan korijen.

Broj realnih korijena jednadzbe P (x) = 0, sto Ide izmedu bilo kojih brojeva a i b (a < b) koji nisu korijeni zadane jednadzbe, mozemo tacno ustanoviti na ova] nacin:

1) Odvojimo visestruke korijene jednadzbe P (x) = 0, tj, odredimo jednadzbu koja ima iste korijene kao i zadana, ali proste=, U daljnjem cemo sa P (x) oznacavati [ednadzbu bez visestruklh k or ijena.

Mozemo poiednostavniti trazenje korijena jednadzbe P (x) = 0 tako da trazimo korijene jednadfbe koja ima iste korijene kao danajednadfba, ali svejednostruke, To postizemo tako da rastavimo polinome P (x) na dva faktora:

P (x) = Q (x) T(x).

gdje je Q (x) = (x - o:)k-l (x - ~y-l .... T(x) == (x - ex)(x - ~) ... ; Q (x) dobivamo kao najvecu zajednicku mjeru (vidi str. 143) polinoma P(x) i r(x) (derivacija), a T(x) dijeljenjem P(x) sa Q(x).

Zavisnost medu korijenima jednadibe i njenim koeficijentlma, Ako su X), X2 •.... XII svih n korijena jednadzbe (1), tada je

• 0 konjugirano kompleksnim brojevima vidi na str, 577 .

•• NaCin doblvanja takove jednadlbe pokazan je gore. Prakticki mo:temo poCed ne 8 odjeljivanjem visekratnih korljena, nego odmah tJ'aUnjem Sturmove funkcije: ako Pm nije konstanta, PUc) iroa visesxruke korijene koie moramo odijeliti.

• Koeficijent a. na] ... i§eg clana uzmimo [ednak I (jednadzbu dijelimo s tim koeficijentom).

160

TRANSCENOENrNE IEONA02BB

161

2) Tvorimo red Sturmovih funkcija:

P (x), P'(x), Pl(X), P2(X),

4 ... ,

Pm = const,

RjeSeuje jednad!be n-tog stopnja, ako je n> 4, u opcem slucaju mozerno naci samo pribliZno; priblizne metode prakticki primjenjujemo i pri rjesavanju jednadzbe 3-eeg i narocito 4-tog stupnja. Za priblizno istovremeno odredivanje svih korijena algebarske jednadzbe n-tog stupnja (ukljucujuci i kompleksne) rnozemo primijeniti metodu Lobacevskog, Za racunanje odvojenib realnih korijena algebarske jednadzbe mozemo s uspjebom primijeniti opce metode za priblizno rjesavanje transcendentnih jednadzbi (vidi dalie, str, 161 do 163),

gdje je P (x) Hjeva strana zadane jednadfbe, P' (x) derivacija, PI (X) ostatak diobe P (X) sa P' (x) uzet sa suprotnirn predznaxom, P2 (x) ostatak diobe P' (x) sa PI (x) uzet sa suprotnim predznakom itd .• Pm je posljednji ostatak (= const)",

3) Izracunajmo bro] A promjena predznaka (tj. prelaza od »+« na »-« i obrouto) u slogu brojeva:

P (0), rCa), P1(a), P2(a), ,... r;

i broj B promjena predznak.a u slogu brojeva:

... ~ ,

P "'*

m '

9. TRANSCENDENTNE JEDNAJ)ZBE

Definicija. Jednadzbu F(x) = [(x) nazivamo transcendentnam, ako bar jedna od funkcija F(x) iIi I(x) nije algebarska,

Prlmjeri :

I) J" = 4x-2 '2-': 4) sin x = cos" X - !,

2) 2X-l = 8.r-B - 4.r-2, 5) 3 ch x = sh x + 9,

3) 2lg~ (3x -1) -lgs (l2x + 1) = 0, 6) x cos x = sin x.

U nekim slucajevima rjesavanje transcendentnih jednadzbi svodirno na algebarske jednadzbe, uz upotrebu tablica. Opcenito transcendentne jednadzbe mozemo rijesiti sarno priblizno,

Neki slu61jeri transcendeotnih jednadZbl koje svodimo na algebarske.

Eksponencijalne jednadfbe. Nepoznanice x ili P (x) (polinom) nalaze se same u eksponentima potenci]a nekih baza a, b, c .. , Takve jednadzbe svodimo na algebarske U ovim slucaievima:

1) Ako potencije aP1U\ 1I'20c), ... ne zbrajamo niti oduzimamo, jednadzbu moramo logaritmirati S obzirorn na bilo koju bazu,

Primjer : 3'" = 4X-2.~; x log 3 = (x - 2) log 4 + x log 2; 2 log 4

X= •

log 4 - log 3 + log 2

2) Ako su a, b, c ... cijele ill razlomljene potencije jednog istog broja k (a = k«, b ~ kB, C = kr, ... ) tada, uz pretpostavku da je y = k", dobivamo u nekim slucajevima algebarsku jednadzbu s obzirom na y; kada tu jednadzbu rijesimo dobivarno x iz tablica:

19y x = 19k'

Razlika A-B jednaka ie trazenom broiu realnih korijena jednadzbe P (k) = 0 u intervalu [a, hJ (Sturmov teorem).

Primjer : Odredi broj korijena jednadzbe

x' - 5xll + 8x - 8 = 0, koji leze izmedu 0 i 2!

Odredivanje Stunnovih funkcija daje nam:

P(x) = _x4 - 5x2 + 8x - 8; P' (x) = 4r-lOx + 8,

P, (x) = 5xll -:- 12x + 16, P2 (x) = -3x + 284; Pa = -1.

Supstitucija x = 0 daje slog brojeva: -8, + 8, + 16, + 284, -1 (2 prornjene); supstitucija x = 2 daje: +4, +20, + 12, +278,

-1 (1 promjena). A-B = 2-1 = 1. tj, izmedu 0 i 2 ima 1 korijen,

Broj pozitivnih korijena jednadzbe P (x) = 0 nije veci od broia promjena predznaka u slogu koeficijenata polinoma P (x) i od njega se moze razlikovati za paran broj (Descartesovo pravilo).

Primjer: Jednadzba r + :zxa - xl + 5x -1 = O. Pereda] koeficijenata te jednadzbe ima predznake: + + - + -. tj. predznak se mijenja tri puta. Po Descartesovom pravi lu ta jednadzba irna tri, iii jedan pozitivan korijen. Kako pri zamjeni x u -x korijeni jednadzbe mijenjaju predznake, a pri zamieni x u x + h se umanjuju za h, pomocu Descartesova pravila mozemo ociienitl j broi negativnih korijena, a takoder i broj korijena vecih od h. U nasem primjeru zamiena x u -x daje xt - 2r - r - 5x - 1 = = O,tj, jednadzba ima jedan nezativni korijen, Zamjena x u x + 1 daje r + 6.x3 + 11 Xl + 13x + 6 .... 0, ti. sVi pozitivni korijeni nase jednadzbe (l iIi 3) manii su od [edinice,

• Da bismo polednostavnifi ra!!onanja, doblvene ostatke pomnozimo s konstantnim pozitivnim faktorima, Ito De mijenja rezultate,

•• Ako je neki od tih brojeva jedn.ak nuU, onda ga pri racunanju prornjena predznaka preskocirno,

Primjer: 2"-1 = 8"-2_4x-2; da je 2x = y, dobivamo

2.l" 28r 2~x

-- = -_. - .. _. uz pretpostavku

2 64 16'

y3 __ 4y2 - 32y = 0 Y1 = 8,

\lafen1atii:ki prinlO:'nik - 11

162

ALOEBRA

TRANSCENDENTNIl reDNA.DZBE

163

sa eksponencija lnim, stavimo eX = y, e? = l/y, i svedirno jednadzbu na algebarsku u odnosu na y; x = In y odredimo iz tablica,

Primjer ; Jchx = shx+ 9; 3 (ex t e-X? = e<-e-x+ 9-

22'

eX + 2e-X_ 9 = 0; y + ~ - 9 = 0 y~ _ 9y + 2 = 0 _ Y = 9 ± 1/73.

y' '102 2'

9 + ~03 9 - V73

XI = In ---2- ~ 2,1716, X2 = In 2 :::::= -1,4784,

. Prib.Li.Zno rjeiavanje jednadfbi. Ovdje prikazani nacin pribliznog rjesavanja jednadzbi prirnjenjujerno kako za algebarske, tako i za transcende~~ne jednadzbe, Proces odredivanja korijena rastavlia ~ u dv~. dijela: _l) ~b.o nalazenje pribliznih vrijednosti korijena 1 2) tacnue odredivanje tih vriiednosu.

. Gruba. oCjena_ k~rijeno., ;uo je f(x) neprekinuta funkcija", 1 ako I(a) 1 I (b) imaju razlieite predznake tada izmedu a i b lezi ~ jedan korijen jednadzbe I(x) = O. Od~beremo li razlicite vrijednosti za a i b, uvijek mozemo dobiti dovoljno uzak interval u kojem ce lezati ~a_mo jedan korijen razmatrane jednadzbe, Grafl/ku metodu pnmJenJuJemo onda

kad jednadibu mozemo dovesti U oblik <PI (x) = <p~ (x) pa graf funkcije <PI (x) i qJ2 (X) rnozemo talco konstruirati. Tada su korijeni jednadzbe jednaki apscisama presjecista krivulja y = lPl (x) i )I = lPe (x).

y, = -4, Ys = 0; 2X1 = 8, 2x, = -4, 2x• = 0, odakle Je Xl = 3; druga realna riesenia ne postoje,

Logaritamske jednadfbe. Nepoznanica x ili P (x) (po Iinom) nalazi se same pod znakom logaritma, Takve jednadzbe svodimo na algebarske u ovim slucajevima:

1) Ako se u jednadzbi pojavljuje logaritam jednog te istog izraza; u tom slucaju uzmemo logaritam kao novu nepoznanicu, riiesimo dobivenu algebarsku jednadzbu j potenciramo dobiveno riesenie.

Primjer : m [lo&,P (x)ji + n = a V[lo~P (X)]2 + h. Zamiena lo&,P(x) s y daje jednadzbu myl + n = a Vr + b; iz nje izracunamo y i dobijemo jednadzbu za izracunavanje x: P (x) = a". 2) Ako se ujednadzbi pojavljuje Linearna kombinacija (s cijelim koeficijentirna) logaritama s istom bazom izraza, koji su polinorni od x:

m IO&lP1 (x) + 1% lo&:p~ (x) + ... = O,

U tom slucaju izraze U oba dijela jednadzba svedemo (svaki) na logaritam jednog izraza; dobivenu .iednadzbu potenciramo.

. . (3x- 1)2

Prlmjer: 2]ogs (3x-l)-log6 (12x+ 1) = 0, log, 12x+ 1 =

1 1 (3x - 1)~ 1 0 2 ak. . ~l( - 0

= Og6 ; 12x+ 1 = , Xl = , x2:::o; 0 t'J~enJe Xl =

uvrstimo U zadanu jednadzbu, dobivamo logaritam negativnog broja (imaginaran) i zato to riesenie ne uzimamo U obzir,

Trigonometrijske jednadibe (koie se svode na algebarske).

Nepoznanica X ili nx + a (n je cio broj) samo je pod znakom trigonometrijske funkcije. Tada pomocu trigonometrijskih formula svedemo taj izraz na sarno jednu funkciju ad x; zamjenorn te funkcije sa y dobijemo algebarsku jednadzbu. Kada je rijesirno, x odredimo iz tablica; pri tome treba imati u vidu mnogoznacnost rjesenja,

Primjer: sin x = cos" X - ~; iii druga mogucnost

sin x = 1 - sin! x - ~; stavimo da je sin x = y, pa dobivamo

2 + 3 O· 1 3 RjAX . d -

y y - 4" = 1 Yl = 2"' y, = - "2' esenie Y-a ne aje

realno rjesenje zadane Iednadzbe <I sin xl.;;;;: 1); Y1 = ~ daje

x 5n

x = 6" + 2krr: x = 6" + 2kre (k je cio broj).

Hiperbolne jedl1ad2bet• Nepoznanica X nalazi se samo pod zoakom hiperbolnih funkcija, Izraz hiperbolne funkcije zamijenimo

• Til; naziv nlje uobicajen,

y

Primjer. Korijeni jednadzbe x cos x = sin x (pored oeiglednog korijena .r -" 0) su b1..izu brojeva

(2Jc + 1) ~ (gdje je k =

= ± 1, ± 2, ., .). Jednadz- SI. 74

bu moiemo napisati U ob-

liku x = tg x i njeni korijeni odgovaraju presiecrucama pravca x = y i tangentoide y = tg x (sl. 74).

, Met,ode t a cn ijeg odredivanja grubih p r i b l izni h vriJednostl. 1) Newtonova metoda. Ako je X{J priblitna vrijednost

• Vicli str, 321 j 322.

164

ALGEBRA

DE'IERMINANfB

165

korijena jednadZbe I(x) = 0, onda kao taCniju pribllznu vrijednost

izabiremo f(xo}

Xl = Xo -1' (Xo)'

Zamjenom Xo sa Xl mozemo dobiti iducu pribliznu vrijednost Xll itd. Proces uzastopnih pribliznih vrijednosti uvijek konvergira ako korijen « nije visestruk (tj.f'(cx) ~ 0) i ako smo prvu pribliznu vrijednost uzeli dovoIjno blizu, Prema tome korijen mozemo naci sa teljenom tacnoscu, Primjer: vidi dolie.

2) Linearna interpolacija (regula falsi), Ako je koriien IX jednadzbe I(x) = 0 zatvoren izmedu a i b, onda kao pribliznu vrijednost mOZe-IDo uzeti velicinu:

_ a-b

Xl = a- I (a) feb) -f(a)"

Ako ["(x} u intervalu izmedu a i b ne mijenja predznak, onda ce priblizne vrijednosti dobivene tom metodom i Newtonovom metodom biti rasporedene na ra.zne strane od korijena [za Xo po New. tonovoj metodi moramo uzeti onu vrijednost (od a i b) za koju je f(x) ·["(xo) > 0]. Zbog toga uporedna primjena obiju metoda ornogucava ocjenjivanje postignute tacnosti,

Geomctrijski, Newtonova metoda znaci zamienu grafa funkcije [(k) s tangentom u tacki XQ, a metoda lineame interpolacije

s tetivom koja spaia tacke [a, f(a)] i 'I [b, feb») (s1. 75). Primjer: vidi nize.

3) Metoda iteracije. Razmatranu jednadzbu stavimo U oblik x = ~ (x) j nademo tacnije vrijednosti korijena Xl iz prve pri-

blizne vrijednosti Xo pomocu formule Xl = 0

= q> (xo). Ponavljamo li (»iteriramo«) taj proces nekoliko puta do bit cemo vrijednost

korijena sa zelienom tacnoscu, ako je u SJ. 7S

intervalu izmedu korijena jednadzbe j pr-

vog priblizenja I <pI (x)i < 1. Kada taj uvjet nije ispunjen, jednadzbu moramo preinaciti (moida prelazom na inverznu funkciju), Na prlmjer: na jednadzbu x = tg X ne mozemo primiieniti metodu iteracije, ali je mozemo prirnijeniti na jednadzbu x = arc tg x.

Ako je tp' (x) < 0, tada ce od dviju susjednih pribliznih vrijednosti korijena, dobiveoe iteracijorn, biti jedna veta, a druga manja od korijena, sto omogucava ocjenjivanje postignute tacnosti.

Primjer : Nadi najmanji pozitivni korijen jednadzbe sin x - - x cos x = O. Zamjenorn te jednadzbe s njo] ekvivalentnorn x = tg x dobivamo graficki (vidi str. 163) da je trazeni korijen

priblizno 3; = 4,71... Tacniju vrijednost naci cemo postupno priblizenjima :

a) Newtonovom metod om i lineamom interpclacijom, Za funkciju f(x) = sin x - x cos x imarno f' (x) = x sin x. Ako uzrne-

da f 31t d bi .

mo a je Xo = 2-' 0 ivamo da Je f(xo) = -1,J' (xo) = -4,71

I

Xl = 4,71 - 4,71 = 4,50.

. Kako)ef(xJ = -0,029 istog predznaka kao i/(xo), linearnu mterpoJa?lJu ne o:oze~o primijenitl. Ra.eUD pokazuje da je f(4,45) = = 0,189 I trazeni koriien prema tome len izmedu 445 i 4 50 Primjenom linearne interpclacije dobivamo ovo priblitenje:' •

- 450 -0,029

Xl = • - _ 0,029:__ 0,189 (4,50 - 4,45) = 4,4930.

Racunanie priblizenja za Xl po Newtonovoj metodi [predznak

I" (x;) podudara se s predznakom I(xl)] daje: .

-0,029

X2 = 4,50 - -4 399 = 4,4934.

,

~~ko priblizenja po NewtoDovoJ.metodi i metodi Iinearne interpolacue leu na razrum.stran~a .korlJcna, pogreska Xg ne prelazi O,())()4. . hI. ~et~dom lt~ac1Je: jednadzba X = tg x neprikladna je za ~teraclJu jer je (tg x) > 1; prelazom na inverznu funkciju dobivamo jednadzbu x = Arc tg x koju mozerno iterirati, Uzmemo Ii da je

Xl = Arc tg Xo = 258° = 4,503; Xl! = Arc tg Xl = 2570].9' = 4,4942 Xa = Arc tg x~ = 257~27,31 = 3,4934; X4 = Arc tg X3 = 257°27,2' = = 4,4934. Ocigledno je da su U X4 sve znamenke tacne,

10. DETERMTNANfE

Definicija. Determinantom n-tog reda nazivamo broj D, odr~den iz n'" brojeva au ielemenatd) rasporedenih u kvadratnu tablicu ad n redova i n stupaca na ovaj nacin+:

an1 an2 ••• ann

* Prvi indeks f ejem~n~a Otl determinante pokazuje da je element uzet iz I-tog retka detCnDLn?:ntCj drug. indeks t, cia je element uzet iz J-tog stupca (/ je bra; retka racunajuci ooozgo;) re broj stupca ra~unajuCi slije\la).

166

ALGEBRA

DETERM IN .... N-TE

167

gdjea,~, ...• (J) prolaze svih n! mogucih permutacija* broieva l. 2, .. '.' n; predznak »+« iii }>--« ispred svakog Nana determinante (tj, sva kog surnanda) odredujemo brojern k inverzija (snereda«) u ~ vakoj perrnutaciji, Na primjer clan a13 an au a'2 u determinanri 4-tog reda irna predznak »minus«, jer razmjestaj 3, 1,4.2 drugih

indeksa irna tri inverzije, oznacene lukovirna, --...._,'-"

Minorom elementa all nazivamo determinantu (n-l)-vog reda, dobivenu iz zadane detenninante precrtavanjern i-tog retka i j-tog stupca. Adjunktom Ali elementa aJ) nazivamo njegov minor s predznakom »plus« iii »minus« po forrnuli:

• -.... 1/ ••••• I

3) Faktor, zajednicki svim elementima nekog retka, mozemo staviti ispred determinante.

4) Treba Ii zbrojiti determinante koje se razlikuju sarno II elementima nekog (i-tog) retka, njihova surna jednaka je takvoj determinanti kojoj su elementi i-tog retka sume pripadnih eternenata i-tih redaka determinanata, a ostali dementi isti kao i u sumandima.

5) Dodamo (oduzmemo) Ii nekom retku elemente drugog retka iIi linearnu kornbinaciju drugih redaka, ne mljenjamo vrijednost determinants.

6) Determinantu mozemo razviti po elementima nekog (i-tog) retka po formuli D = allAIl + aizAIIl + ... + al"AIII• gdje su Ali adjunkti pripadnih elemenata.

1) Surna produkata svih elemenata a/x nekog (i-tog) retka de:enninante s adjunktima A/x pripadnih elernenata drugog (j-tog) retka jednaka je nuli: al1Aj) + aJ2AJ2 + ." + alII A/If = 0 (i ~ j).

a.,l . . . .. / ..... amr.

I ~~ •.. .: ~\:I~I, • ~~<+~ . : ',' ,Q~n, •

= (_ 1 )1+1 I 01-1.1 ' . , 0J_ I,}-I al_l.i+ I ' ' . ai_I,ll

I ~t.+~.l.''': ~I,t~./.-~ ~,~+~,~+~ : '.' ,a~+~.~

a,,1 ... 0n,J_l an,l+l ••• On"

Llnearnom kombinaciiom nekoliko redaka (stupaca) deterrni~ nante nazivamo redak (stupac) a;, 0"2 •... , a" kojern su elernenti linearne kornbinacije pripadajucih elemenata tih redaka (stupaca); npr. lineama kombinacija ah 0; •. ,., an elemenata i-tog, j-tog 1 k-tog retka determinante tvori se ovako:

a1 = CUlt. + ~an + yalclt ~2 = o:a'2 + (3012 + YOk2 •

Izraeunavanie determinanata: 2. reda po forrnuli

I~I 12\ __

~ alla2Z-aU-au;

+

3. reda po Sarrusovom pravilu (pripiserno prva dva stupca):

••• • • II ••••• oil I' • II

an = a..a1n + ~aJn + yakn;

brojevi IX, (3. Y su koeficiienu linearne kombinacije,

Svojstva determinanata:

1) Determinanta ne mijenja vrijednost ako njene retke zamijenimo stupcima, ili obrnuto (stoga sva dalje navedena svojstva za retke vrijede i za njene stupce),

2) Determinanta je jednaka nuli ako su elemensi dvaju njenih redaka jednaki iii proporclonalni Hi je jedan redak linearna kombinadia nekih drugih redaka.

n-tog reda: svedemo na (II-I)-vi red po svojstvu 6; prethodno ximocu osralih svojstava preradimo deterrninantu tako da 5to veci iro] elemenata posrane jednak nuli.

)=

Primjer :

! 2 9

2 -3

4 8

1 2

9 41 12 5 9 4) :2

12 8, 12 -7 12 8 i = 312

3 -51 = I 4 0 3 -51 14

6 4 11 0 6 4 }

(svojstvo 5)

5 3 4

-7 4 8

o 1-5

o 2 4

(svojstvo 3)

* () pcrrnutacijama vidi na :ItT, 185,

168

ALGEBRA

lU"BSA v ANJE SlSI13MA UNBAR.NTH JBDN.A.DtEir

169

2 =0-21 4 1

4 8 2 3 41 I

i -~ -7 ~ i -~ I + 0 =

(svojstvo 6) 3 4 1 -5 2 4

1 =-21 4 1

1 0 I

1 -5 =

2 41 (svojstvo 5)

= + 147.

Slucaj kada je D = 0 i svi D, = 0 razmatran je nize (vidi opci s I uca], primjer 4, na str. 173 i primjer 2, na str. 175).

Primjeri:

1) 2x + y + 3z = 9, x-2yj- z =-2,

3x + 2y + 2z = 7; 2 1 3·

D = 1 -2 1 I = 13, 322

'2 9 3

o, = /1 -2 1 = 26, 372

D~ 13 o, 26 Dr 39

X = D = -13 = -I, y = D- = 13 = 2, Z = D = 13 = 3

D;>:=

9 1 -2-2

7 2

2 1 9 1 -2-2 3 2 7

3

1 = -13. 2

(svojstvo 2)

= -21 {I; -~I-li -~I} = -21 {(4-1-"1O) - (16+ 5)} =

(svojstvo 6)

Dz=

= 39.

11. RJESAV ANJE SISTEMA LINEARNIH JEDNAD2:BI

Slueaj kada je broj uepoznanlca jednak broju jedoadZbi. Normalnl sistem

Oznaka:

D=

all ... aIn

(determinanta sistema), Dl je

[sistem je odreden, nehomogen]. 2)2x+3y-z=1.

x- y+ Z= 2,

3x+ 2y = 5; 12 3-1

D =)1 -1 1 = 0, 320

(sistem Je nesnosljiv],

Matrica i njen rang. Sistem mn broieva, rasporedenih u pravokutnoj tablici od m redaka j n stupaca, nazivamo matricom.

1 3 -11

D;>: = 2 -1 ] =4

5 2 01

aux. + a12xi + + awn = bl• }

021Xl + ~~2 + + Q2wXn = hb

~;l; I + ~ft~x: + .. ~ .. + ~,,:x: :;: bn•

a"I··· ann

determinant a koju dobijemo iz D zarnienom stupca sastavlienog od koeficijenata aiel nepoznanice XI. sa stupcem sastavljenim od slobodnih clanova bk; npr.:

b1 a12 ". aln

D, = ........• . Sistem (*) nazivamo homogenim ako su b; a"2 ... ann

svi bk = 0 (a znaci i svi DJ = 0), a nehomogenim, ako je barem jcdan h/f. razlicit od nule ..

Riesente sistema (*). Ako je determinanta sistema D ~ O. sistem (*) Je odreden; on ima jedno riesenie: koriieni se XI izrazavaju po Cramerovom pravilu:

Dl D. ~

Xl = fj-' Xs = D.···' x; = ti:

Oznaka : A = [~: :: : '.: ~::]

ami 0"'2 •• , amn

Minorom k-tog reda matrice A (k <: m, k < n) nazivamo determinantu D dobivenu (s odrzanjern reda) iz k2 elemenata matrice, koji leu na presjecnici nekih njenih k stupaca i k redaka (vidi shemu).

..4.=

- .- ~
r • • · · · ·l
. · · · · .
I • • · · · • I

I • • · • · ·1
'- - """"""' D=

Ako je D = 0 i nisu svi D, = 0, tada je sistem (*) nesnosliiv (inkomoanbilan): sistem ncma ni jcdnog riesenia (za homogeni sistem ne moze nastupiti takav slucaj),

(minor treceg reda)

ALGEBRA.

RJE.<:;EVANJE STSTEMA L1NEARN11i JEDNAD:2:il1

171

Rangom rna trice A nazivamo najveci red koji mogu imati njeni minori, a da nisu jednaki nuli, Da bismo odredili rang matrice, rnoramo razmotriti sve njene minore red a I (gdje je I najmanji izmedu brojeva m, n ako je m ~ n ill I = m = n); aka je makar jedan od njih ~ 0, tada je rang A jednak I; ako su svi oni = 0, onda treba razrnotriti sve rninore reda /- 1 itd, Prakticki je korisno postupati obmuto: prelaziti od minora nizeg reda na minor vi!eg reda, koristeci se ovim pravilom: Ako smo nasli minor k-tog reda D", razlicit od nule, tada nam preostaje da izracunamo samo one rninore (k -I- 1)-vog reda koji »obrubljuju« Dk, npr.:

!P.~.:I, I:P"j, Ijj~[·, l)j~l.

Ako su svi takvi minori (k + I)-vog reda jednaki nuli, rang

matricejek. [2 -4 3 1 0]

1 -2 1 -4 2

Primjer : odredimo rang mat rice A 0 1 -1 3 I .

4 -7 4 ---4 5

Minor drugog reda je u gornjern Iijevorn uglu D2 = Ii ii = o. Ali minor drugog reda u rnatrici A nije jednak nuli:

D' I -4 3 I 0 Ob bi Iijeva j d

a = L -2 1 i ~. ru uno ga s eva 1 ispo :

. 12 -4 31

o, = 11 -2 1 = 1 ~ 0, Kada obrubimo o, (to mozemo na-

o ] -I,

~initi samo na dva nacina), dobijemo:

Jlii i -11 ,i~i i

D4 = 0 I -i 31 = 0 D 4. = 10 1-1

! 4 -7 4 -4, 4 -7 4

postoji niti jedno takvo rjesenje, Obiljetje rjesivosti: sistern (* *) je rjesiv onda i sarno onda, ako je rang mat rice :

[ all al~' •• alII]

A ~2 ~ • ~~ '. ~ ... ~~n

am] alYfl. ••• anlll

jednak rangu »povecane« matrice:

B=

[ UI1 012'" al" hi]

a~l ~2' • • Oz" b2

~~1·~':'2· : .: ',. .: •. .

01

2!

II =0.

5!

Rjesiv sistem jedoadfbi nazivamo odredenim aka irna jedno rj~nje, i neodredenim ako ima beskonacno mnogo rjesenja.

Rjesiv sistem jednadzbi (**) rjesavamo na ovaj naCin.

Odredimo rang r matrice A, i preinacimo jednadzbe (**), a takod.er i njihove nepoznanice xl> xh ••. , x" tako, da minor matrice A razlieit od nule, reda r, postavimo u gornji Iijevi ugao matrice (ta preinaka nije potrebna ako je minor rnatrice reda r u lijevom gornjern uglu razlieit od nule) .

Pri tome su moguca dva slucaja :

1) r = n, r <: m. Rjesenjem sistema p rv i h n jednadzbi sa If nepoznanica dobivamo jednoznacno rjesenje {(Xl> ~, ... , oeM}' jer je detenninanta tog sistema ~ 0 (vidi srr. 168), Aka je n < m, tad a to is to rjesenje zadovoljava i ostalih m-II jednadzbi, koje su proizasle iz prvih, Zadani sistem (**) je odreden.

2) r < n, r <: m. Rjesavamo sistem prvih r jednadibi s prvih r nepoznanica Xh x" ... x, izrazivsi te nepoznanice pornocu ostalih n - r nepoznanica Xr+H X,+z •... , x ; Dobivamo jednoznacno rjesenje U obliku linearnih funkcija:

Xl ~ X, (X,+h ~'f1!' ... , -':,,), }

X2 - X2 (X'+h x, .. 2, ••• , -'n),

.0- 'O •••• " 0-

X, = X, (x,.+l, X,+.2> "., X,,),

(I)

Prema tome je rang A = 3.

OpCi slueaj sistema linearnih jednadibi.

Nehomogene iednadibe. Sistem nehomogenih jednadzbi:

a1J Xl + Q12 X2 + + aJn x; = bl> }

ilzl XI + a.~2 x~ + + 02" XI) = b~. c**)

·a~"·I~~ +·~}:'~·;2·~~ : .; .i:':

nazivamo rjesivim ako postoji barern jedno rjesenje {(Xl'~' .. '. a,.} *, koje pretvara sve jednadzbe (it it) u ideotitet, i nerjesivim aka De

jer je determinanta sistema jednadzbi ~ o. Nepozoanicama Xm, ... x" mozemo davati vrijednosti po vo l] i ; tada nepoznanice Xl> ••• , x, odredujemo po formulama (1). Ta rjesenja zadovoljavaju i ostalih m - r jednadzbi (ako je r < m), koje su posljedica prvih, Zadani sistern (**) je neodreden.

• U daljern tekstu ccrno u viticastim zagradama pisati rje&enja x, = all

x~ .= a:;!'~ •••. X/I ~ - an.

172

ALGEBRA.

Rffi~4VANJB SrSTEMA LlNEA.R.NIH JEONADl;BI

173

PrimJeri:

1) x - 2y + 3z - u + 2v = 2,

3x - y + Sz - 3u - v = 6, 2x+ y+ 2z-2u-3v = 8.

Rang matrice A je 2, rang matrice B je 3. Sistem je nesnosliiv, riesenia nema.

2) x - y + 2z = 1, x-2y- z = 2, 3x- y+ 5z = 3, -2x + 2y + 3z = -4.

Rangovi matrica Ai B su 3; sistern je snosljiv. Matrica lijevog 1 -1 2

gornjeg ugla je treceg reda: D = 1 -2 -1 ~ 0; preinacivanje 3 -1 5

nije potrebno. r = n; sistem [e odreden. Rjesavamo sistem prvih

10 1 2 . ...J(.

triju jednadZbi: x = 7; y =-7; z =-7; to nesenie za-

dovollava i eetvrtu.jednadzbu.

·3) x - y + z - u = I,

x-y-z + u = O. 1 x~y-2z+ 2u = -"2'

Rangovi matrica A i B su 2; sistem je .snoffiiv. r < n; sistern ie neodreden. Matrica gorojeg liievog ugla je drugog reda: D = 0; premjestimo stupac sa x na cetvrto miesto:

-y+ z- u+ x = ·1,

-y - z + u + x = 0,

1 -y- 2z+ 2u+ x = -2'

Rijefuno sistem prvih dviju jednadzbi s nepoznanicama y i z: -y + Z = 1 - x + u,

-y-z = -x-u.

1 1

RjeSenja y = x -"2' Z = U + 2 zadovoljavaju sve jednaczbe

za bilo koje vriiednosti x i II.

4) x + 2y - z + u = 1,

2x - y + 2z + 21t = 2. 3x + y + z + 3u = 3, x - 3y + 3z + u = O.

U tom slucaju je broj jednadzbi jednak broiu nepoznanica, D = 0, a takoder i D;r. = D; = Dr = Du = 0. Rang mat rice A je 2, rang matrice B je 3. Sistem je nesnosliiv, rjesenja nema.

Homogene jednadibe. Sistem homogenib jednadzbi:

all Xl + OJ:! Xz + + aln x; = 0, }

a.llXl + a2~xZ + + Cl<tn Xn = 0,

• 'I' .

am1x. + llmaX2 + + aml,x" = 0.

uvijek ima trivijalno rjesenje Xl = Xs = ... = XII = O. Ako sistem ima netrivijalno rjesenje {(Xl. 1Xt. "., (XII}·' tada on irna j beskonacno mnogo rje!enja oblika {k(Xh klXb ... , klX,,}, gdje je k bilo koji broj, Ako sistem (* * *) ima p netrivijalnih rjesenja:

{al• C>:2o .... C>:n}. {~h ~2 •... , I'n}, ... , {!J.h fL2 •• '" fl.,,}, (1) onda on irna i beskonacno mnogo riesenia oblika:

{k1C>:1 + k2~1 + ... + kll,,!.. k1a.2 + k2l'2 + ... + kptLa, ...

. .. , klC1..,. + kll~n + ... + kp"! .. }. (2)

gdje su klo k« •... , k, broievi po volji (a nisu svi jednaki nuli), Rjesenie (2) nazivamo llnearnom kombinacijom rjesenja (1).

Rjesenja (1) sistema jednadzbi (***) nazivamo lineamo nezavisnim, ako ni jedno od njih nije lineama kombinacija ostalih; p linearno nezavisnih rjesenja cini fundamentalan sis/em rjeienja, ako Je bilo kole rjesenje sistema jednadzbl (* * *) linearna kornbinacija tih p rj~enja·*.

. Ako je rang r matrice A koeficijenata jednadfbi (***) manji od broja n nepoznanica, tada jednadfbe <***) imadu fundamentalan sistem riesenja: ako je r = n, nema fundamentalnog sistema i jednadibe imaju samo trivijaino rje.senje. Za ,. < n fundamentalni sistem sastoii se od n - r linearno nezavisnih riesenia. Da nademo fundamentalni sistern poredamo u slstermi (* * *) [ednadzbe i nepoznanice tako, da u gornjem liievom uglu matrice A bude minor r-tog reda, koji nije jednak nuli. (ponekad ie za to potrebno preinatiti jednadzbe i nepoznanice; vidi primjere), Zatim rijesimo sistern

.., Vldi napomenu aa str. 170 .

.. Fundamental.nili sistema more biti beskonacno mnoso (vidi dalie),

174

ALGEORA

srSTEMI JEDNAOt.Br VI$SGA SfUI'NJA

175

1) 2)

bl2 ••• bl>"~

b2~ ••• b.;.'n~

Uz pretpostavku da je z = 0 i u = 1. dobivamo drugo fundarnentalno rjesenje:

x=-l, y=-2, z=O, 11=1 iii {-J,-2,O,l}.

Prema tome, svako rjesenje zadaoog sistema mozemo predociti

u obliku: {-~kl-ka, ~kl-2kh kr. k2}'

2) 2x + 3y - z = O.

x- Y+ z = 0, 3x+ 2y = O.

Brojjednadf.bijednakje broju nepoznanica, D = Dx = D; = Dr =

O R - A' . 12 31

~. . ang matnce je 2; determinanta 11 -11 ~ O. permutiranje

IDJe potrebno.

. Rijesimo slstem S obzirom na X i y. Stavlmo da je z = l , pa dobivamo jedino linearno nezavisno fundamentalno Ijeknje;

2 3

X = - 5"' y = s· Prema tome svako riesenje zadanog sistema

rnozerno predociti U obliku

2 3

x = -jk, y = Sk. z = k iii x = -2k. y = 3k, z = 5k.

( * * *) po prvih r nepoznanica x I. X 2, .... x" izrazivsi ih pomocu ostalih nepoznanica.

Xl = Xl (X'+l. X,+2 ••• 0, xn). )

X2 = X2 (x'+l> Xr+J ••• " xJ. (3)

• • • • It • • I .. .. .. .. .. .. ....

X, = x, (X'+l' X,-ft, • • " XII)'

Nepoznanicama xr+h X,+!> ... , x ; mozemo dati bilo koje vrijednosti i one zajedno s pripadnim vrijednostlma Xh Xz, .... x, odredenim po formulama (3), tvore jedno od rjesenja sistema jednadzbi (***). Izaberemo Ii te vrijednosti n - I' puta:

Xr+l _ X'+2 ••• Xn

---~---.----------

n-r)

tako da detenninanta B = I btk I nije jednaka nuli, dobivamo jedan od fundamentalnih sistema rjesenja jednadzbi (* * *). Posebno mozemo pretpostaviti da je bl/< = 1 pri i = k i bik = 0 pri i ~ k; tada je B = 1, pa rjesenja:

Xr+l Xr+2 . 0 . Xn
---_."
J) ] 0 . 0 . 0
2) 0 1 . . . 0
. . . . 0 . 12. SISTEMIJEDNADtBI VIS EGA STUPNJA

~vjeti za nezavisnost jednadZbi. Dvije jednadzbe sa dvije nepoznamce:

f(x, y) = 0 I q:> (X, y) = 0

bit ce nezavisne, ako njihova jakobijana (vidi str. 331)

Idj Jf D (/, rp)_ = ax J_v D (x, y) i dt'p €<'P lax ay

n- r) 0 0 0 0 0 1

zajedno sa (3) odreduju na najjednostavniji nacin fundamentalni sistem riesenia jednadzbi (***).

Prlmjeri: N aci fundarnentalne sisteme rieseaia jednadfbi:

1) x - y + 5z - U = 0, x + y - 2z + 3u = O. 3x - y + 8z + u = 0, x+ 3y-9z+ Tu = o.

Rang matrice A je 2; determinant a ' ~ -~ : :\:: 0; perrnutiranje nije potrebno. Rijesimo sistem s obzirorn na nepoznanice x i y. Stavimo z = 1, /I = 0 pa dobivarno prvo fundamentalno

rjesenje: 3 7 { 3 7 }

x=--2' Y=2' z=l, u=O iii -2'2,1.0.

n~ iseezava i~entic~i;?- protjvno~ sluCajujednajedna&bajeposlje~ dica druge, lone imaju beskonacno mnogo rjesenja,

. ill. tri [ednadzbe sa tri nepoznanice analogni su uvjeti neza-

visnosn, D (/ .1. --~'!2 ~ 0 ot», Y. z)

itd, Ti uvjeti vrijede i za sisteme algebarskih i za sisteme transcendentnih Jednadzbl.

176

ALGBBRA

C. DOPUNSKE GLA VB ALOEBRE

Znakovi 1) i 3a), 4) i 4a), ~) i ?il) in~ilju ~~tg pl~ce!lj~ i rnogu

se rnedusobno :zamijeniti-. . ,

Nejednadfbe tipova 1), 2) i 3) nazivarno striktnim, nejednadzbe t i pova 4) i 5) nestrlktnim,

Nejednadzbu nazivamo identicnom, aka je ona tacna za sve vrijednosti koje ~vrSt~vatno ~ qp¢~ brojeve. Tacnu p~~qq~d~bu, sastavljenu sarpo od brojeva, takoder nazivamo ldentlcnom,

Kao i jednadzbe i nejedpadzbe mq~ sadrzavati p'epo~a~~p (one se obieno ozna&;v~ju l'0sijednJ~ s~o$rl!l abecede), !W~#t' nejednadibu CUi slstem neJ~dnad~1} ;zna~i odredlti W'a~c~ '~ vrljednosti nepoznaniea, U ~ojPna ee nejednad~ba (Ill sve neJedna,~be u sistemu) biti tacna. R.ijcliti mezemo nejednadzbe tipova n do ~); najeesce riesavamo ciste nejedn~g~pe tipova J) ! ~), ~o dvije nejednadfbe pripadaju obje tipu t) iii obje tipu ~, nazivamo ih nejednadtbama istoga smisla; ako jedna jednadjlga prip~l.(fa tipu 1), a druga tipu 2), nazlvamo ih nfljednadib(lJna suprotnog smisla. Dvije nej¢!l<l~Qe IW.j~ imaiu iste n~pp1:ij8.p~ JJa~i~iHOO ~"ViIl4Ipl1{nim, aka su one tacne za jedne ~ isW lIrnl!dn.ostj ncpoznanica,

Osnovna s'foJstva nejednadZbf tJpova 1) t t).

1) Promjena znakq neiednakosti. Ako je a> b, rada jc:r b < a; aka Je a < b, onda je b > a.

2) Svojstva tranzltlvnesti, Ako je a> bib> c, onda je a > 6; ako Je 8 <, b, b «:: e, tada je e «< e.

3) Zbrajanje i oduzimanje nejednadibe i neke v~/iti!lt!. Ako je a > b, tada je a ± c '> b± c, ako je a < b, tada [e a ± e < ,h ± c: dodavaojem jedne te iste velicine na obje strane nejednadzbe njen smisao se rw mijenja.

4) ~braj(!!lje 'Wje1qadlQi, Mw je o ;» Q, c> 4, J4dq .~ a + c > b + d; ako je a < b, c < d, tada je a + c < b + di gYl)C n.~jc;g~digct istog sJPj.slFJr ~pr~)a91q t~!H) gil ~p.r~jjp1g p.~rut strane i zbrojimo lijeve strane.

5) Oduzimanje nejednadib]. Ako j~ fl > b, ~ < r!l tada ie a - c > b - d; !!~9 je ~ <; p, ~ > £i, tada je a '_ c s: b ~ d; od neiednadzbe oduzimamo drugu nejednadzbu da od Iijeve strane

p.ry~ p.~~g!1<l...(#P~ pg9ZI)1emQ Jijerv &~~~I)!! .~Dlq;fif ~~~.~~~9,~, ~ od desne desnu, a rezultatu damo znak {l,eJedp.fJm~tJ P1;'~ nejednadzbe. (Nejednadzbe istog smisla ne mozerno Q~uZIJ"mltj!)1

~) M'1pie.nj~ i l/l}Pljf!lj? !1fj~(inP.lMlJi.

a b

Ako je a> b i c > 0, tada je ac > be, - > -, r t;

• AJw se znak 3) odnpsj na t,akY.e vrijednosti za koie pojam '>VeCe« i »manje« pjji d~Il.qir~· npr. za ~~p'~ksne broicve (~lr. 5-7Q) _lJi vektore (str. 6?3). onda ta] znak ne mozemo zamijeniti znakom 3a). ellav oval paragraf cdnosi se same "a realne brojeve.

Broj rjeienja sistema dvi~ algebarskih j~Dad1bi P1 (x, y) =.0 i P'}, (x, y) = O. Ako je PI potinom m-tog s~u~~Ja, a P2 n-to.g stupnJ~ s obzirom na x i y*, sistem ima m . n realnih ill ~ompleksruh l?ar~:lVa riesenia, Sistem od tri jednadzbe m-tog. n-tog 1 p-tog stupnja una m . n . p trojki riesenia itd,

Odredivanje rjesenja sistema dviju algebarskih jednadzbi u opcem slucaju svodimo ~a riesenie jednadzbem . n-tog stupnja -:resolvente sistema - s jednom od nepoznamca (n~r. x) pOll_1:ocu eliminacije druge nepoznanice (y) iz sistema; doblV~ne k?rtJene resolvente uvrstirno u jednu od jednadzbi sistema da bismo izraeunali drugu nepoznanicu. Najjednostavnije rnozemo rijesiti sist~m jednadzbi od kojih ic jedna lineama, a druga a-tog stupnJa; ~Jesimo Iinearnu jeduadfbu po y i rjesenje uvrstimo u drugu jednadzbu pa dobivamo resolvenru n~tog stupnja u odnosu na x. U slucaju dviju jednadzbi drogog stupnja dobiva~o. ~esolvent.u cetvrt~? stupnja; ponekad takav sistern rnozemo rijesiti posebnim doskocicama.

Primjer: r + y2 =: a, xy = b. Dobijemo (x + y)~ = a~:!-_2b; (x - y)2 = a - 2b; x + y = ± ~I a + iii. x - y = ± Va - 2b. odakle nalazimo 4 para vrijednosti x i y.

Grafitka metoda rjesavanja sistema dviju jednadzbi svodi se na trazenje tacaka sjecista krivu)ja koje imajujednadfbej(x, y) = 0 i <p (x, y) = O.

13. NEJEDNADrnE

Definicije: Nejednadibom nazivamo povezanost dvaju brojevnih

iii slovnih izraza pomocu jednog od ovih znakova:

1) > (»veee«)

2) < (xmanje«)

3) ~ (snejeduako«)

3a) ~ (nvece i u manie«) 4) > (»VOCe ili jednako«): 4a) 4:: (»ne manje«)

5) <: (xrnanje ili jednako«) Sa) ::::t- (»ne vece«)

* Stupanj polinoma dviju varijabll najveca je s_uma stupanla x i y u njegovirn clanovima, Npr, polinom x' + x'y' + Y cetvrtog ie stupnja,

Mateuiutick! pr-ir ucn ik - 12

178 AWI!BRA
ako ie a -c b c > 0, tada je ac < be, a b
- <-
c c'
ako je a>b c < 0, tada ie ac < be, a b
- <.
c c' NEJEDNADZBB

179

iii

a b

ako je a < b c < 0, tada je ac > be, - >--

c c

(ako oba dijela nejednadzbe pornnozimo iii podijelimo s istim pozitivnim brojem, dobivamo nejednadzbu istog smisla: ako oba dijela nejednadzbe pornnozimo iii podijelimo s istim negativnim brojem, dobivamo nejednadzbu suprotnog smisla),

Nekoliko vaioijib nejednadibi. 1) 1 a + b 1 -c I a 1 + I b I,

la+b+ ... +kl< lal+lbl+···+lkl (apsolutna vrijednost sume dvaiu ili nekoliko brojeva manja je iii jednaka sumi apsolutnih vrijednosti tih brojeva).

Jednakost vrijedi sarno tad a, kada su svi brojevi istog predznaka.

2) I a I + ! b I ;,.. I a - b 1 ;;;. I a 1- I b I

(apsolutna vrijednost razIike dvaju broieva mania je ili iednaka sumi i veca ill jednaka razlici apsolutnih vrijednosti tih brojeva).

(a1b1 + a.jJ2 + ... + a"b,,)3 "

-< <ar + ~ + ... + ~) . (bi + ~ + ... + b~)

(»nejednadtba Bunjakollski~Cauchyja«): aka imarno dva sloga ad n brojeva, onda je suma produkata parova s jednakim indeksorn manja iii jednaka produktu drugih korijena sume kvadrata tih brojeva", Jednakost vrijedi samo za a1 : 61 = a2 : b2 = ... = an : h,J.

6) Ako su a10 ah ... , an. b1> b2 •• '" bn pozitivni broievi, onda je:

6J a1 + ~ + ... + Dn • ht + b2"1- ... -t .. !:'! <

11 n

'" albl + a,P'J; + ... + a"bn II

za 01 < at < " a"

ili 01 > U2 :> > a"

b1 < b2 < < b,

b1 ;> b'2 >- ;> btl.

1:..) a1 + ~ + ... + a" b1 + b2 + ... + b;

~ ------.. >

II n

3) al + a11; + ". + a" "V----------------- - >- a. tlj ." an n

za ai > 0

alb) + l2tb2 + ". + a"bn

:> -_. --

n

za a) <: a2 <: ... os;;;: an i b1:> ~ >- ... > btl

nejednadiba (;ebiseva: ako imamo dva sloga od n pozitivnlh brojeva, produkt aritmetiekih sredina tih slogova manji je iii jednak (odnosno veci iIi jednak) aritmetickoj sredini produkata, kada su oba sloga uzlazna iIi siJazna (odnosno kada je jedan slog uzlazan, a drugi silazan),

7) Ako su a10 G?, ... , an, hI> b-; ... b; pozitivni brojevi, onda je :

(}}CQJ.lchyjel'a nejednadiba«: aritmetieka sredina n pozitivnih brojeva veca je ili jednaka korijenu n-tog stupnja produkta tib brajeva)"'.

Jednakost vrijedi sarno tada, kada je svih n broieva medusobno jed.nako.

4) I a1 + 02 ~ ••• + an I < V at + ai ~ ... _;- ~

(apsolutna vrijednost aritrneticke sredine nekoliko broieva mania je iii jednaka drugom koriienu aritmeticke sredine kvadrata tih brojeva, vidi str. 183).

Jednakost vrijedi samo tada, kada je svih n broieva medusobno jednako,

5) albl + ~b2 + ... + allb" ""

<: Vat + ai +-.- .. -+--a-::-~· Vbi + bi+· .. + ~

• Ako je n ~ 3, a {a" a •• a,} i {b" b .. b.} prornatramo kao pravokutno Dcscartesove koordinate vektora, onda nejednadzba Bunjakovskl-Cauchyja pob.zu;e da Je skalarni produkt dvaju vektora manjl iii jednak produktu njihovih modu1a (vidi str. 607). Pri n';» 3 ta so formulacija prosiruje na vektore u n-dimen· nooalDom prostoru,

Analogija nejednadzbe Buniakovski-Cauchyja za beskonacne konvergcntne redove jest nejednadzba:

00 00 00

1.: (a"hn)· .,.; 1.: a~ 1.: b~;

"~I n~ I p~l

_Iogija je takoder nejednadzba za odredene Integrate;

• Poseban sluca] te nejednadzbe za n = 2, vidi na str, 183.

I> I> b

J [f (x) . q) lX)j' dx ..;; J [f{X»)2 dx . 5 (cp (X)]' dx.

a Q a

l80

PROGRESIJE, KONACNJ UOOVI I SREDN1E VR[JEDNOSTI

71) V at + a1 ~ ... + elf, • V l1 ~ _M : ... + M '"

< VcalbJ)k + (1l3_l?~: + _"'. ± (~!J.b~~

za IZt c:: Ow c:: .. , < (1" i 1"It", ba <; " b.

IIi al:> ai > ... ;;:0. all i b.;> b! ~ ~ b,,"

ZIt m ~ 0 rjeHnjeje x > 0 ;; < 0 (K:!¥ 0);

fa m < 0 neJed.n!H1!ba vriiedi identl~ki.

OpCf slucaj nejednadibe drugoK stu/mja ax! + bx + c < 0 iii axZ + bx + e > O. Nejednadzbu podiJe}jjjjO sa ct (pfOl:tlijenimo znak nejcdnakostl u sh.1Caju a < 0) i svedemo je na oblik XZ + px + q < 0 iii Xli + px -f q ;» O. Posljednju nejednadzbu pretvorimo U oblik:

Vra;b1)k + (rlzb~)k + ... + (a"b,,)k

> . n

za a1 <: ~ ...:; ... ...:; a; i ~ > b2 ;;;. ... :> bll (poopcenje jednadfbe CebU6Va).

RjdavanJe nejednadibe prvog I drugog stupnja, Rjesavanje nejednadzbi svodirno ua postupno zamienjivanie nejednad~be s njoj ekvivalentnim nejednadzbarna, Ka6 i pri rjesavanju jednadzbe, u nejednadzbi prenosimo sumande s jedne strane na drugu s obrnulim predznakern l mno~imo ili dijelimo obje strane nejednadzbe s jednim te istim brojem (razlicitim od nule; ako je mnozitelj poJjtivan, znak ~ednak:osti neiednadzbe "staje neprornijenjen, a aka je negativan, mijenja se u suprotni). Pomocu takvih pretvorbi rnaZemo uviJek nejedna,dtbu prvog Itupnjd tiovead U oblik ax> b. a nej~nadt.bu drugog etupnia U jednostavnijern siueoju U oblik x' < m ill x~ > m, a u opcern slucaju U eblik (lXi +- bx -+- a < ili ax' + bx + e :> 0,

odnosno u oblik:

Nejednadiba prvog stupllja ax> b ima rjesenje:

h b

x > - za a> 0 I x < - za a < O.

a a

Primjer: 'x + 3 < Bx + 1; 2

54'-6x< I -3; -Jx< -2, x> j'

/ed'W$/fJYllije nejedJladtbe druKpK stupni« ;r~ < m i XII:> 111 imaju rjesenja:

a) Xi < m. Za 111 > 0 rjesenje je - ~ m < x < -+ I'm

(j x I < V'm);

(x+~)z> (it -q.

Oznacimo x + ~ sa z, a (~r- q sa m, pa dobivamo

jednadzbu Z3 < m ili t > m; deSavilfiJebl doblvarnn x.

Primieri: 1) ~2x. + 14.t - 20 > 0; Xli ~ Tx + 10 < 0;

( 7)1 9 3 7 3 3 7 3 7

x-Z <4;-2:<x-2<2;-2+2<X<2:+2"

Rjesenje: 2 < x <: 5.

2) x2 + 6x + l' > 0; (x + 3)2> -6; nelednadzba je ideoticka.

( 7)2 9 7:!

3) ~ 2,x3 + 14x - 20 < 0; x - 2. > 4' x -"2 > 2

x -~ < --'> ~; I'je.stmje: ~ > 5 i x < 2.

14; PROCttESIJ£, XONACNI REt>tJVI I SRlDNJE VlU.rEONOS1'l (sredine)

b) x2 > m.

za m <: 0 rjdenja. nerna:

I - Za m > 0 rjesenje je x > l m

x< - ~/m (I x I > ~:'m);

Aritmetickofb pfolVesijom nazivamo takav niz brcieva ill. 02, •.. , all (clanova progresije) u kojem se svaki iduci broj dobiva iz prethodnog, dodatkom odredenog broja r (razlike progresijet. Ako je r » 0 progreslju nazlvamo usloznom, a ako je r < 0 silazl1Dm.

Formule n,.itmt,ickll progrtjij~.·

. n (al + all) ( • ~ I )

a,,=al+(n-l)r 1 S,,= 2 s"Jesumancanov<l.

GeometrijskOln progresiiom nazivarno takav niz broieva 01 O2, ••• , all (c/IUff)Y" prcgresiie) u koiem svaki iduci broj dobivamo

182

ALGEBRA

PA.KTORIIELA I OAMA-FUNKCOA

183

Srednje vrijednosti (sredine). Aritmetiekom sredinom dviju

l·x' • b' iih 1 brol a + b

veucina a 1 nazivamo DJI OV po llZ rOJ x = --.: velicine a.

x i b tvore aritrneticku progresiju. 2

Aritmeticka sredina n velicina a1> a2• 03, ••. , an jest:

a1 + all + ... + all

X= .

n

Kvadratnom sredlnom n velieina aI, aa, ... , an (pozitivnih ill negativnih) nazivamo velicinu:

+ Vr.~-(a-l-+-t12-1 -+-.- .. -+-c&-,

koja ima veliku vaznost u teoriji pogresaka (vidi str. 656).

Geometrijskom sredinom isrednjom geometrijskom proporcionalom) dviju pozitivnih velicina a i b nazivamo velielnu x = r ab'; velicine a, x i b tvore geometrijsku progresiju, Geornetrijska sredina dviju nejednakih velicina uvijek je mania od njihove aritmeticke sredine, Aka su a i b duljine odsjecka, onda odsjeeak duljine x =

= V ab odredujemo konstrukcijom prikazanom na slici 76 (a ili b).

iz prethodnog mnozenjem S odredenim brojem q iksodjentom

rrogresije). Ako je q > 1, progresiju nazivarno uzlaznom, a ako je q I < 1 silaznom.

Formule geometrijske progresije :

aJ (q" -- I)

all = a\qn- L Sf! = " q '.:=-r- .

Za sumu silazne geometrijske progresije prikladnije ie upotrijebiti formulu sIr = 01 il - qn). Ako bro] clanova silazne geome-q

trijske progresije n neograniceno raste, tada qn -'?- 0 i s" tezi .ka granienoj vrijednosti:

(sumo beskonaene sllazne geometrijske progresije).

.. ,11, 1 _1_

Primjer: 1 + i + 2i T ." + 2'; + ... - --1 - 2.

1-2

Neki konaCni redo"} brojeva (konacne sume*):

11 (n + 1)

1) 1 + 2 + 3 + ... + (n -:- 1) + n = -f- ;

2) p + (p + 1) + (p + 2) + ... + (q - 1) + q =

_ (q + p) (q - p_ + 1) .

- 2

3) 1 + 3 + 5 + + (21l- 3) + (2n -1) = n2;

4) 2+ 4+ 6+ + (211-2)+ 211 = n(n+ J);

II (" + J) (211 + 1)

5) F + 22 + 32 + ... + (n - 1)2 + n2 = 6 ;

n2 (n -I- 1)2

6) J3 + 2~ + 33 + ... + (n - 1)3 + 1l'J. = 4 ;

11 (4n!!- J)

7) I2 -j 32 + 52 + + (2n -:- 1)2 = 3 ;

8) J3 + 3a + 5$ + + (211 - 1)3 = n~ (2112 - l ) ;

@

\

\

a

b}

a

S1. 76

S1.71

Zlatnim rezom velicine a nazivamo razdiobu te veliclne na dva takva dijela x i a - x, da x bude geometrijska sredina izmedu a

i a-x. 1~'

,,5 -1

x = 2 a = 0,618a.

Ako Ie a duljina odsieeka, onda odsjecak duljine x odredujemo konstrukcijom prikazanom na 51. 77. Velicina x je duliina stranice pravilnog deseterokuta upisanog u krug polumjera Q.

• Tab1icu beskonaenih redova brojeva vidi na str, 339 i 340.

15. FAKTORIJELA I GAMA-FUNKCIJA

Faktoriielom cijelog pozitivnog broia n [oznacavamo Je sa n! ili II (n)] nazivamo produkt 1 ·2 . 3 ..... n = n!

Osnovno svoistvo faktorijele: n! = n (n - 1)1

Faktorijele prvlh brojeva i njihove reciprocne vrijednosti vidi na str. 48.

9) 1 ~ ...L 2~ -+. 3~ + ... + n4 =

n(n+ 1)(2n+ 1) Cln2 + 3n-1)

-

30

AlollhlU

Fatti6rljele "eeth ltfljJ!vtt mo!etnd pfiBU!ho iZraZiH Slirlingovom!ormuJoni:

(n)" 1- ( 1 1 )

n!::::: e v 21t"n 1 -t- 11~ + ~g';;2 4- • H J

In (n!) ="=' (n + ~ In It --- n + In ~.

Ta formula vrijedi i onda, ako n niie cio broi (villi nize, 1\ fili\k;6'jtl)1

Gama-funkcija. Pojarn faktorijele pro~irajert19 na blto 1tojl broj x. pomocu gama-ftlnltiHJ~ r (x), odredene na dva nacina:

\= j e-I tX-. 1 dr (Eulerov integral) (samo za x > 0**)

rex) "' nA-1 . •

= lim . .. (za bllo koli x).

114-00 x (x + l)(~ 1- 2) II. (x + ,,-= 1) .

.. _ ...

O§f1bvAa hej§tvli gamH-fuilktija:

f(x + 11 = ;d'{x}, r(x)' r(i _ x) = . 7t_~,

t th) "= (h -'- J)! fa sib trx

cia, pozitivan n,

Za cia, .pozitivan ~: 11 (.~) = x! = 1 '2' j .... J X. sa ;1( ,;,,; 0: II (0) = r (I) = 1;

za cia, negativan x: IT (x) = ± 00,

_ 1 . (1) (3) ViC

za x - 2' II 2 = r :1 = T'

za x = -~: II (-D = r (1) = Vn,

II (=D ~ r (~~) = -2~/;.

3 za x=-2:

. Grafove funkcija r (x) i II (x) vidi na str.78. Tablice funkcija

r (x) vidi na str. 82.

HI. lCOMl'LESSlJE

( 1) Vtt

I'(x) . I' x +2 = i~~l r (2x).

Varijacijama od n elemcnata po k njih (varijacije k-toga razreda od n elernenata) nazivamo takve njihoVe kompleksije koje se medusobno razlikuju po elementima ill po njihovom rasporedu, Na prirnje~; v~jaci)~ ~~ 3 eiementa a b, c po 2: ab, ac~ be, ba, ca, cb. Broj svih varijacija od n tazlicilfu elemenata po k «)Zna~a" vamd V~.tl)!

VAlIl= " (n - 1) (n ;__;_ 2) I;. (rr ~ k + 1) = (n ~. 'k)! * ukupno k faktora

Na primjer: Vj2) = 3 . :2 = 6.

. Permutacijama od n elernenata nazivamo njihove kompleksije, koje se medusobno razlikuju samo po rasporedu elemenata. Na primjer: permutacija od tri elementa a, b i c: abe bca cab cba bac, acb. Broj svih permutacija bd n razlicitih elernenata (o~a~: varno sa P,J jest:

P = 1 . 2 • 3 . . n = n' = T/(II)

n ....., n •

Ako medu It elemenata a, b, e, ... ima jednakih (a se ponavlja " puta, b ~ puta, C y puta itd.), onda je broj permutacija:

11!

P,,= I~I I .

I"J. •• y ....

Kombinacijama n elemenata. po In (kombinacije m-toga razreda od n elemenata), fiatlvi\trltl fiJihtWe kofUpleksije, kdje se "\l~~?boo ruliJnlju samo pe elementlma, Na prin1jer i kornbinactje tnju elemenata a, b, C po 2 jesu: ab, ac, be. Broj svih kombina-

eija od n razlieitih elernenata Po k loznaeavamo sa G~k) iii (l)] jest:

• 0 sirnbolu »n!« vidi na SIr. 183.

-6 _u_~] D '" ",,)

-s ~ ~2 -~ ~!f2 ,,,Q n»

~I: 78

P8bfINBje ~6fiIDl ~kttit11~IE!n tx). Pojartl faktofljeie Ii!, definiran u pocetku ia dJel~ plJzftivbc .n, 1- t:mpeti~futj na Bilo koji re~n.i ~._I! obliki) flirlkclje IItx) == r (x , 1).

.. U tom broju i na kornplcksne . .... Za kornpleksni x Z8 Re x> o.

186

ALGEBRA

BfNOMNI TEORI!M

187

C(/(} = n (n - 1) (n - 2) (n - k + 1) = V~k) = n! _

n 1 . 2 . 3 • k P k k! (n - k)!

C-ll) = n c-(n) = C(O) = 1

n ,n n ~

3) Surna binomnih koeficijenata u n-toj potenciji binoma jednaka je 2n.

4) Suma koeficijenata neparnih mjesta jednaka je sumi koeficijenata parnih mjesta.

Osnovna svojstva kombinacija :

C-(k) = C(rr-k)

n 11'

Potencija razlike: (a - b)" =

= an _ 1Ia"-1 b -!. II (1l2~ 1) a"-"(. b2 _ II (II - it (n - 2) aI-a bB + ...

.. , +. (_ I),,' II (II -1) .. kin - k -:- !2 a-k bk + ... + (_1)n b".

17. BINOMNlTEOREM Newtonova formula:

(a + b)" =

_ + 11""1 b + ~('.l-l) 2b2+ n (n -I)(n - 2) 1I"'3b3+

- a" na 21 a": 3! a ...

n (n-l) ... (n - k + _~~ ,JI-kbk + + hrr1 + b" (*)

... + kl (.4 ... lIa

iU

(a + bY' = qd' + G,l arr--1b + c;arr-2bD + C~an-3 b3 + ...

... + c; ~k tJ: + ... + C;-1 ab"? + c; b",

Binomne koeficijente C~ moierno odrediti iz tzv, Pascalova trokuta:

Poopeenje Oft bilo kojl eksponent. Formula (*) se moze prosiriti na negatlvni i razlornljeni eksponent n: (a + b)" za I b I < a izrazavamo u tom slucaju U obliku beskonacnog reda (vidi str. 374

do 376): .

(0 + b)1I =

-= an + na"""lb + n (n 2--;- 1) a""":1 b2 + n (n - 1)/17 - ~ ,rs 63 + ...

. 3.

nl koeficijenti
0 1
1 1 1
2 I 2 1
3 1 3 3
4 4 6 4 1
5 1 5 10 10 5 1
6 1 6 15 20 15 6 1
71 1 7 21 35 35 21 7 1
~ • • • • • • • • • • • • + • • • • • • • • • • • .. • .. • ...... Svaki koeficijent tvorimo tako da zbrojimo dva koeficijenta iznad njega (s lijeve i s desne strane),

Svojstva binomnih koeficijenata i

1) Koeficijenti u Newtonovoj formuli rastu do sredine formu1e, a zatim se smanjuju,

2) Koeficijenti ~lanova koji su [ednako udaljeni od pocetka i od kraja medusobno su jednaki,

18()

m. GEOMETRIJA A. PLANIMETRlJA 1. LIKOVI

Trokut. Zbroj dviju stranica trokuta (81. 79) uvijek je yeti. od trece stranice: b -1- c > a. Zbrej kutova u trokutu IX + 13 + y = = 180°, Ttokut je putptmo odreden ako je zadano: 1) sve tri stranice ili 2) dvije stranice i kut medu njlrna ili 3) stranica i dva kuta koji njoj prileze, Ako su zadane dvije stranice i kut nasuprot jednoj ad tih stranlca, 6I1da ptema tln't p6dacima fribufflo odredlti dva, jedan iii nijedan trokut (vltH 51. 80, podrobnije (I tome vidi na str. 214).

Vlsina, tc~itBJctl i "imctr.la kuta. spu!t:fQ na i.tu srrenicu PO?udaratu se ako su druge dvij~ strani~ trokuta jednake (trekut je istokracan), PodudarlUUO Q'VaJQ od W1 pnV(LCi dovoJjno Je da ustanevime istQIg-qC006t trokuta,

U ist",t"anlbzom trokuiu (4 ~ b =s .,) f}()dupat'dju 50 Sl'edi~to OP~Qe j upisane kru?;p.i~t te~te 1 nrto~p.t;!,r.

Srediinjica je pravac koji spaja sredine dviju stranica trokuta: o?a je I'~ahdna SIl trecem stranicorn trokuta i jednaka I'Olo\lW njene duljine.

~

m n

SI. 82

SI.83

SI. B4

n

b

st. 79

Sl. 80

Sl. 81

Povrsina trokuta: S = 1/2 bhll* =

= l/zabsiny = 1/2 r (a + b + c) = ab; = Vp(p- "'"a)ijJ-bj(p-c),

gdj~je p -:- l/~ (a + b + c). 4

Pravokut)1j trokut (~J. 84): ( je hipotenuza, a i b SU katete

(J.'t + b1 "'" ~~ (PitagQrifJ. poueak), h~ s= mil. tr R' 11M b'J. = nc:

Povrsin'!.' S = l/~.ab = 1/2a2 tg p = ]/2 c2 sin 2~. -.

T~gon6mctflJsk~ formule za trokut vim DB str. 212 do 214.

Tmkut~ (a takoder i. visekuti s~ )edna~i':fi oroiem straniea) $U sMni, ako ~u un odgovarajuci kutovi .iednaki 1 odgovarajuce stranice proporclO~alne: Za slien.ost tro_lcut~ dovoljno je da ,5:tJ j,$pynjena dva o~ OVJh uv~eta: 1) in stranice jednog trokuta proporcionalne su tnma stramcarna drugog trokuta; 2) dva kuta jednog trolcuta jednaka su dvarna ~tovima drugog trokuta; 3) dvije stranice jednog troku~ prope~~onalne ~u dvjema stranicama drugog trokuta, a kutovi medu njima su jednaki,

~OyfSj~ 6Jj&~h Jik9Y~ prOpOfCiqP-'line ~1) kvadratima edgovarajucih linearnih elernenata (1itraniC<l. visjna, dijag..Q.Qala itd,),

_ Pa,,:jlIkJ,Qgqm (sl, 8~). OsP.Q)'Ita .IW()jeiv~; l) nasuprotne stro~ mee ~1:1 jednake, Z) ~~I,'IrotQ.' 5tra.nJ.~ ~u paralfln~. 3) diiagonale se y sJec.~tlJ nl.~POJiyljaJU. 4) nesuprotm kutovi su jednaki, Aj(Q j~ u cetvsrokutu ispunjeno j~Q.O Qd till ~YDjstqyCl Hi ako su je4nake i PllraJeln.e .D~IJProtne stranice, kao posJ.iw.wa j$pUQj~Q.iI. ~~ SVIl ostala svojstva.

Teiisnicom (medijanom) trokuta nazivamo pravac koji spaja vrh trokuta sa sredinom nasuprotne stranice, TeZisnice trokuta sijeku se u jednoj tacki - tezistu trokuta (sl. 81); tezi~te dijeli svaku tezisnicu U omjeru 2 : 1 (racunajuci od vrha), Duljina te-

v'x • •• J!2 (b2 + c!) - a'~ (vidi k A

zismce na stramcu a je m; = 2 VI I ta ocer na

str. 213).

Simetralom kula trokuta nazivamo pravac koji raspolavlja unutarnji kut trokuta. Simetrale kutova sijeku se u jednoj tacki koja je srediste trokutu upisane kruznice (sl. 82); polumjer upisane kruznice r vidi na str. 213. Duljina simetrala kuta ct (vidi takoder

/----"2"---2

oa str. 213) je: 1(1. = ~ bc[(:~C~ -a J. Ako sirnetrala kuta ce dijeli

stranicu a na odsiecke min, onda je m : n = c : b.

Srediste opisane kruznice nalazi se u tacki sjecista okomica podignutih od sredine stranica trokuta (sl. 83). Polurnjer opisane kruznice R vidi na str. 213.

Visinom trokuta nazivarno okomicu spustenu iz vrha trokuta na nasuprotnu stranicu. Visine trokuta sijeku se u jednoj tacki, koju nazivarno ortocentrom. Duljinu visine vidi na str. 213.

• So. Irb oznacena Ie visina spustena no. stranicu b.

190

OBOMETRIJA

LIKOVI

191

Veza medu dijagonalama i stranicama: df + d1 = 2 (as + b~).

Povrsina: S = ah.

Pravokutnik: i kva lira t, Paralelogram je pravokutnik (sl, 86) ako ima: 1) sve kutove jednake ili 2) jednake dijagonale (jedno ad tih svojstava posljedica je drugog), Povriina: S = abo

Pravokutnik je kvadrat (sl, 87) ako je a = b; d = f2a ;::;:;

V2 .

:.::: 1,414a; a = '2 d ;:::: 0,707 d. Povrlina: S = cr = 1{.",f2.

POligOD (vi~kut) (sl, 92). Ako Je broj stranica n, suma unutarnjih kutova je 180Q (n-2). Zbroj vanjskih kutova Je 360°. Povrsinu odredujemo tako da poligon rastavimo na trokute.

Q: ~


c
a 51.91 b SI.92 SI. 93 ~ a a

SI. 85 51. 86 SI. 81

Romb. Paralelogram je romb (81. 88) ako ima: 1) sve stranice jednake, 2) dijagonaJe medusobno okomite, 3) ako dijagonale raspolavljaju kutove _(kada je ispunjeno jedno svojstvo onda su, kao posljedica, ispunjena i ostala dva svojstva),

d, = 2a sin i; di == 2a cos i ; d'f + d~ = 4ct.

Povriina: S = ah = a2 sin a. = 1/2 did'!.

Trapez je retverokut kome su dvije stranice paralelne (sl, 89), a i b su osnovice trapeza, h je visina, m je sredisnjica (pravac koji spaja sredine neparalelnih stranica; ona je paralelna s osnovicama):

m = 1/'1. (a + b). .

Povriina: S = 1/2 (a + b) h = mho Trapez je istokracan ako je d = c. U tom slueaju je S = (a-c cosy) csinv = (b + c cosy) csinv,

Poligon je pravilan ako su mu sve stranice i svi kutovi medusobno jednaki, Za pravilne poligone sa n stranica (s1. 93) jesu: sredisoji kut rt = 360o:n, vanjski kut (1 = 36QO:n, unutarnji kut 'Y = 1800 -~. Ako je R polumjer opisane, a r polumjer upisane

kruznice (apotema), onda je stranica a = 2 V R2 - rli = 2R sin ~ =

~ 2

= 2r tg 2'

Povrsina: S = l/a nar = nr2 tg ~ = lIaR R2 sin a. = 1/4 nat ctg (t.

2 2

Podatke 0 pojedinim pravilnim poligonima vidi u donjoj tablici,

E1ementi pravilnib poligooa

Oznake : n je broj stranica, a je stranica R,je polumjer opisane kruznice, r je apotema (polumjer upisane kruznice),

b

nl s s I s I R I R I a I a I r I r
a~ Rt r~ - - R - - - -
a r r R a
3 0,4330 1,2990 5,1962 0,!\774 2,0000 [,7321 3.46·P 0,5000 0.2887
4 I,O(){)Q 2,OOUO 4,0000 0,7071 1,4142 [,'1'4'2 2,(){)Q0 0,7071 0,5000
~ 1,7:105 2.3776 3,6327 o,8~oi 1,2361 1,1756 1,4531 0,8090 o,6BB2
6 2,598I 2,';981 3,4fi·P 1,0000 1,1547 1,0000 [,1547 0,8660 0,8660
7 3,6339 2,1364 3,3710 1,1524 1,1099 0,8618 0,9631 0,9010 1,0383
8 4,02134 2,8284 3,3137 1,3066 1,0824 0,7654 0,8284 0,9239 1,207 I
9 6,IB[8 2,89:15 3,2757 1,46[9 1,06,p 0,6840 o.P·79 0,9397 1,3737
[0 7,6942 1(,9389 3,2492 1,6r8Q 1,0515 0,6180 0,6498 0,9511 1,5388
[2 I I, 196 3.0000 3,21!14 [,93'9 1,0353 0,5'76 0,5359 0,9659 1,6660
15 17,642 3,0505 3,1883 2,4049 1,02'23 0,4158 0.4251 0,97S[ 2,35:13
16 20,109 3,0615 3,1826 2,5629 l.oIg6 0,3902 0,3978 o,g808 2,5)37
!W 3[,569 3,090:1 3,1677 3,lg62 1,0[25 0,3129 0,3168 o,g817 3,1569
24 45,575 3,1058 3,1597 3,8306 1,0086 o,2611 0,2633 0,9914 3,7979
32 81,'225 3,12J4 3.1517 5,1012 1,0048 0,19M 0,1970 0,9952 5,0766
48 .8g,08 3,1326 3.1461 7,6449 [,0021 0,1308 o,lg[ 1 0,9979 7,6:165
64 325,69 3,1366 3,I4<P 10,190 I,OO!!! 0,0981 0,0983 0,9988 10.178 :i m \. Jh

ih \

Q ~ d

51. 88 SI. 89 SI. 90

Cetverokut (sl, 90). Zbroj kutova svakog kooveksnog cetverokuta Je 360°. as + b2 + ci + as = at + ~ + 4m2, m je odsieeak koji spaja sredine dijagonala. Povrsina: S = liz d1dz sin ex.

U eetverokut mozerno upisati kruznicu (sl. 91, a) tada i sarno tada, kada je a + c = b + d. Oko eetverokuta mozemo opisati kruznicu (sl. 91. b) tada i samo tad a, kada je a. + y = f3 + 8 = 180°. Za upisani tetverokut je ac + bd = d1dz. Povrsina upisanog cetve-

rokuta je S = V(p - a) (p - b)(p - c)(p - d), gdje je

p = lla ((I + b + c + d).

a

OIlPMB"ffllJA

UKOVT

~ca. Pelumjer ". }!!romjoF d. Kuropi U ves! s kFUinlcom+ (s1. 94,: ebodni kut e.\ = 1/2 BC1 kut izmedu tetive 1 ~an~ent~ ~ = = 1/2 Ac, kut izrnedu tetiv~ (s1. 95) y = 1/2 (CB + ED), kut medu

,-... r;.. •

sekantama (sl. 96) 17. = 1/~ (DE-BC)1 kut medu tangentorn I se-

~ -.

kantom ~ = 1/2 (TE.,---- TB), kut rnedu tangentaraa (81. 97) ~ =

= 1/ z (fmc - iiiiO.

193

. ~jeCak (segm,ent) i.isj~ (sekt~) ~ga (sl. 98). r je polumier, J 1': duljina luka, 4 je tetiva, Q: Je sredl~nJI kut (u stupnjevima) h je

\'lSUla. segmenta: '

IF ct.

a = 2 t' 2hr - Jz2 = 2r sin _ •

2'

Povrsina segmenta:

SI = ~ (~~ - sin ex) = ~ ['r-a(r-h)J.

Pribliino je S1 = 1; (6a + 86). Tablice sa S}, I, h i a vidi na sU. 73 do 77.

Krufoi vijeoac (sl. 99). D = 2R je vanjski promjer, d = 2r unutarnji prornjer, p = R ~ r je srednji polumjer, a = R _ r je tirina viienca.

Povriina kruZwg vifenca Je

S = rr CR2 - r~) = ~ (D' - cP) = 21tp3.-

. .~ovrSina dijela kruZnog vijenca (srafirano na sl, 99) sa sredi§njun kutom q> (u stupnjevima):

S tp7t' q>1t qm

= 360 (_R2 - (2) = 1440 (DS - d~) = 180 pS.

h = r-Vrll- :2 =r (l-COS~)

2rrr.:x

1= 360 ~ 0,01745 ra,

B

iii:

T

Priblifno:

I) 1= 8b-a 3

SL 94 51.95

Tetive koje se: sijeku (sl. 95): AC' AD = AB· AE = r'~ ~ m2• Sekante (sl. 96): AB . AE = AC . AD = AP c-e m2 ....,... r~.

A

8

2) I = Va2 + ~6 hZ.

Povrsina isjeCka: '1trsQ:

S = 360 :::::: 0,00873 r!a..

SI. 98

51,96 SJ. 87

OP.f(!g kruint~e C i POyr1i114 /{r4Qa S (r je polumjer, djc prornjer):

~ = 5 = 3,14l ~n6~l58979] ,"

r: = 27tr :::: 6,2831', . C =".d ~ ~,J42 d, C = 2 VltS ~ 3,545VS.

7td9 C4

S = Trr~ ~ 3.14~ r», S = 4- ;:::,:; O~ 785 '!:, s. = _ ': { = 0,25 Cd,

C V· S

r = ...:...... ~ 0,159 C, d =2 -:::= J,128 ys;

2~ n

vidi takoder tablice na str, 69 <10 72.

. .. U ovim jednadzbarna 8U umiesto duljine Jukova stavljene Iljil:tO¥c kutne

mjere. k.o,i.c se podJUl4.raju s mierom prjpil.QMi sredj:'injl:g: ~Jil-

\Iuiematicki pri rncnik - 13

Sl.99

plo~ni kut. V~trani uglovi su jednaki ako ih mozemo postaviti jedan u ~ru~. tako ~a se podudaraju; za to moraju biti jednaki odgovarajuci element! (plosni kutovi i bridni kutovi) visestranih uglova. Ako su suglasno jednaki e1ementi visestranog ugla obrnuto rasporedeni, visestrani uglovi se ne podudaraju kada ill postavirno jednog u drugog; u tom slucaju su uglovi simetriini, tj. mozerno ih postaviti u poloza] prikazan na slici 104.

SI. 102 SI. 103 SI.104 si, lOS

Konveksni visestrani ugao lefi ~itav s jedne strane svake svoje strane. Zbroj brldnih kutova AOB + BOC + ... + EOA (sl. 103) svakog konveksnog visestranog ugla manji Je od 360°.

Trostnurl ugIovi (trobridi) jednaki su ako se: 1) podudaraju u plosnom kutu zatvorenom medu pripadno jednakim i jednako rasporedenim bridnim kutovima ill 2) podudaraju u bridnom kutu zatvorenom izrnedu dva pripadno jednaka i jednako rasporedena plosna kuta, ill 3) podudaraju se u tri pripadno jednaka i jednako rasporedena bridna kuta ill 4) podudaraju se u tri pripadno jednaka i jednako rasporedena plosna kuta.

Prostorni lrut je dio prostora ogranicenog pravcima koji izlaze iz jedne tacke (vrha) prema svim tackama neke zatvorene krivulje (sl. 105). On karakterizira vidni kut pod kojim ie iz vrha vidljiva zadana krivulja. Mjera prostomog kuta je povrsina izrezana prostornim 1rutom na kugli jedinienog poJumjera sa sredistem u vrhu kuta, Npr. za stozac s kutom na vrhu od 120° prostorni kut je jedoak 1t (vidi formule na str, 202).

4. UGLAST A TIJELA D.J POLIEDRI

Oznake : V je volumen, S je ukupna povrsina, M je povrsina plasta, h je visina, F je povrsina osnovke (baze).

Poliedar Je tijelo omedeno ravnim plohama.

Prizma. (s1.106), Bazaje IaVDi visekut; plastje sastavlien od paralelograma. Prizma je uspravna aka su njeni bridovi okomiti na bazu. Prizmajepravilna ako ie uspravna, a njena oaza je pravilni visekut,

194

OEOMETRIJA

IJOLA Tit.. TlJELA

B. STEREOMETRUA

2. PRA VClI RA VNlNE U PROSTORU

Ova pravca koja lere u istol ravnini imaju ill jednu iii ni jednu zajednieku tacku. U drugom slufuju su para/elm. Ako kroz dva pravca ne mozemo postaviti ravninu, pravce nazivamo mimosmjer-

nima.

Kut mello JD.imosmjernim pravcima rojerimo kutom medu njima

paralelnim pravcima koji izlaze iz zajednicke ta~ke (s1. 100). ~daljenost izmedu mimosmjernih pravaca odredujemo po odsieeku

zajednieke okomice, .

Dvije ravnine se ili sijeku u pravcu iii nemaju zajednickih tacaka, U drugom slucaju ravnine su paralelne. Ako su dvije ravnme okomite na jedan isti pravac, ili ako su na svakoj ravnini po dv~ pravca koii se sijeku, a odgovaraiuci pravci su medusobno paralelni, i te ravnine su paralelne.

o

51.100

SI.101

Pravac i ramina. Pravac moze lezatl citav u zadanoj ravnini, moze s njom imati jednu zajednicku tacku iIi s njom ne imati ni jedne zajednicke tacke, U posljednjem slueaju pravac je paralelan s ravninom, Kut izmedu pravca i ravnine mjerimo kutom izmedu pravca i njegove projekcije na ravninu (sl. 101). Ako je pravac okomit na dva pravca ravnine koji se sijeku, tada je okomit na svaki pravac u ravnini.(okQmit je na ravnlnu},

3. PROSTORNI UGLOVI

Dvostrani ngao je lik koji tvore dvije poluravnine sto izlaze iz jednog pravca, Dvostraoi ugao mjerimo njegovim ploinim kutom ABC (sl. 102), tj. kutorn izmedu okornica na brid DE dvostranog ugla, koje su postavljene u obje ravnine tstrane) iz jedne taCke B.

ViSestruki ugao (viSebrid) OABCDE (s1. 103) tvoren je .o~. nekoliko ravnina (strana) koje imaju zajednicku tacku (vrh) 1 SIJ~ku se redom po pravcirna OA, DB, ... (bridovima). Dva brida iste strane tv ore bridni kut visestranog ugla, a dvije susjedne strane

195

v

.

.

,

196

OEOMETRlJA

UOLATA TlJEL.A

197

M = pl, gdie je I brid (strane), p Je opseg presjeka prizme sa

ravninom okomitom na brid, S = M + 2F; V = F' h.

Za trostranu prizmu, presjecenu neparalelno s bazom:

V = ! (a + b + c) Q (s1.107) gdje su a, b i c duliine paralelnih bri- 3

Ako je piramida presieeena ravninom paralelnom s bazom, tada je:

SAl SBI SCl SOl

AlA - BiB CIC = ... = 010;

pOVTsina ABCDEF (SO) 2

povrsina AIBICIDIEJ.Fl = SOl .

SO - visina pirarnide Je okomica spustena iz vrha na bazu. Piramida je pravilna (sl. 111) ako joj Je baza pravilan poligon, a visina proJazi kroz srediste baze.

s

SL 106

SL 101

8

o

W

a

C

-

A

8

dova a Q je povrsina okomitog presjeka. Za n-stranu prizmu, presj~nu neparalelne-s bazom V = I . Q, gdje Je I duljina linije BC koja spaja te!.ista baza, a Q je povrsina presjeka, okomitog na tu liniju.

A

SI.110

S1. III

SL 112

a

Za pravilnu piramidu je M = ~ po: [p je opseg baze, IX je apolema pravilne piramide (visina bilo koje stranice njenog plastaj], Tetraedar Ie trostrana piramida (51. 112). Ako je OA = a,

DB = b, OC = e, BC = p, CA = q, AB = r, je*

10 r2 q2 a2 1

1 rZ 0 pi b2 1

V2 = -_' 'q2 p2 0 c2 1 .

2881 a2 Ir c2 0 1 il 1 I 1 0

ICrnja piramida (ravnina kojom Je presiecena paralelna je s bazom, s1. 113). Ako su F i jpovrline baza, h Je visina (udaljenost baza), a i A 5U dvije odgovarajuce stranice baza, tada je:

V = ~h [F+I+ ffl] = jhF [1 + ~ + (~r].

----

SI. t08

51.109

Paralelepiped (81. 108) je prizma kojoj su baze paraleJogrami.

U paralelepipedu se sve cetiri dijagonale sijeku u jednoj tacki koja ih raspolavlja, Paralelepiped je pravokutan ako je uspravan, a njegove baze su pravokutnici, U pravokutnom paralelepipedu sve dijagonale su jednake. Ako su a, b i c bridovi pravokutnog paraIelepipeda, a d njegova dijagonala, tada ie c(l = a~ + b2 + c?, V = abc, S = 2 Cab + be + ca).

Kocka je pravokutni paralelepiped s jednakim bridovima:

a = b = c, tP = 3ag• V = it, S = 002•

Piramida (81. 110). Baza je neki poligon, stranice plasta su trokuti koji se sastaju ujednom vrhu. Piramidu nazivano n-8tranom, 1 aka irna n pobocntb. ploha (zajedno s bazom n + 1 ploha), V = 3" Fh,

• 0 determinantarna vidi str. ]65.

198

OEOMFnUJA

OBLATDm..A

199

Za '10 krni . idu i M P + P " di P .

pravi U JU ptrami u je =;; 2"- IX, g Je su 1 p

opsezi baza, a (X je apotema.

Elementi pravilnib poliedara (a je duljina brida)

Broj
Naziv Broj strana os oj Ukupna Volumen
;.
i njihov oblik .g ;.- povrsina
0
·c A
:.D ~"
tetraedar 4 trokuta 6 4 1,7321 . aZ 0,1179· cr
kocka 6 kvadrata 12 8 6' as rr
oktaedar 8 trokuta 12 6 3,4641 . ct 0,4714' rf!
dod ekaedar 12 peterokuta 30 20 20,6457' a'll. 7,6631 . tfl
ikozaedar 20 trokuta 30 12 8,6603 . ai 2,1817 . ti' Obelisk. Baze su mu paraleIni pravokutnici; nasuprotne plohe SU jednako naklonjene oa bazu, ali se ne sijeku u jednoj ta~k.i (sl. 114). Ako su a, b i au b-t stranice baza, a h je visina, ooda je

SI. 113

SI. 114

SL 11:5

Eulerov teorem. Ako je e broj vrhova poliedra, {broj strana i k broj bridova, tada-je e - k + f = 2 (pod uvjetom cia je poliedar konveksan iii da se moze napraviti konveksnim pomocu neprekinute deformacije). Primjere vidi u tablici pravilnih poliedara.

5. OBLA TlJELA

Oznake: V je volumen, S ie ukupna povrsina, M je povrsina plasta, h je visina, F je povrsina baze,

JOin. Baza mu le pravokutnik, stranlce pla!ta su istokracni trokuti i istokracni trapezi (sl, 115).

I

V = 6(2a+ aJbh.

irvodnica

@I ~~o--

I _- ,,/' \ I

---\ ~ I _f \ /

Sl1l7

SI.118

Sl. 116

Valjkastu plohu (st. 117) proizvodi pravac (izvodnica) koji pomicemo paralelno sa zadanim smierom dul neke krivulje (ravnaJice).

Valjak je tijelo ornedeno valjkastom plohom sa zatvorenom ravna1icom i sa dvije paralelne ravnine koje su baze valika. Za valjak (s1. 118) (p je opseg baze, s Je opseg presjeka okomitog na izvodnicu, Q je povrsina presjeka, I je duljina izvodnice) je:

M = ph = sl: V = Ph = QI.

Pravilnim poliedrima su sve strane jednaki pravilni poligoni i svi su visestrani uglovi jednaki, Imamo pet pravilnih poliedara (51. 116), 0 kojima su podaci navedeni u tablici (str. 199).

200

GWMlITRUA

OBLA TLJELA

201

.KruZni uspravui vaJjak ima za bazu krus, a izvodnice 8U om okomite na ravninu baze (sl. 119); Rje polumjer baze:

M = 2rcRh.. S = 2rrR (R + h); V = rr;R~h.

Cunjastu piobu (s1. 123) proizvodi pravac (izvodnica) koji prolazi nepomicnom tackom (vrhorn) i pomice se duz krivulje (ravnalice).

Conj (stoZac) (sl. (24) je omeden euniastora plohom sa zatvorenom ravnalicom i plohom baze. Za stozac je V = 1/3 hF.

KruZni uspravni cunj (81. 125) ima za bazu krug, a visina mu proJazi kroz srediste baze (I je duljina izvodnice, R je poJumjer baze):

M = rrRI = rrR YRI+ h2; S = rrR(R + I); V ==o} TtR.2h.

81. 119

SL 120

st. : 23

Kmji kmZni valjak (sl. 120): M = rr;R(h1 + hJ.

S = rrR [hI + ~ + -K + y' _HI + (h. --; hi) i]; V = 1tR' hI ~ ~.

1',---

/'

I

" I

I I

! I

I '

I

SL 121

Sl.122

Odsjehk (segment) valjka (oznake vidi na 81. 121; 0: = ~ u radijanima):

h

V = 3b [a (3RS - all) + 3Rs (b - R) 0:1 =

M = 2Rh [(b - R) 0: + a] a

SL 125

hRS ( sins 0: )

= - sin 0:- -- -IX cos (f"

b 3 .

(formule vrijede i za sluca] kada je b > R,

Za uspravni krnji tun) (sl. 126) je:

<p> re).

1= ~!h2+ (R-rY'; rr:h

V ='T (R2+ r'l+ Rr);

Valjkasta cijev (sl, 122). R i r su vanjski i unutamji polumjeri

<» R+r( dnii 1 [er)

o = R - r, p = ~2-' sre nJI po UIDJer :

V = 7':h (R2 - rZ) = 1tM (2R - 8) = 7':h8 (2r + 3) = 2'I'Ch3p.

Cunjosjcenice vidi na str. 242.

51.124

Sl. 126

M ~ 1t/(R + r):

H = h + .i:.; R-r

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->