P. 1
EKOLOGIJA

EKOLOGIJA

|Views: 1,369|Likes:
Published by Nataly Lynx

More info:

Published by: Nataly Lynx on Jan 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2013

pdf

text

original

EKOLOGIJA *C.Darwin(1859)-Postanak vrsta putem prirodne selekcije *E.

Haeckel(1866)-Opsta morfologija organizama Ekologija je nauka koja se bavi istrazivanjima interakcija i okolne sredine.Naziv potice od reci OIKOS(kuca,dom) LOGOS(nauka). Ekologija je sinteticka nauka a njen predmet istrazivanja je ekosistem. Ekosistem je jedinica kroz koju kruzi materija i protice energija.

Ekosistem je jedna komponenta u organizaciji prirode.osnovi cini jednika a svrstava se u grupe populacije.Populacija zajedno sa drugim vrstama cini biocenozu.Biocenoza zajedno sa nezivom prirodom cini ekosistem.Skup svih ekosistema na zemlji cini biosveru. Definicija ekoloskih disciplina: IDIOEKOLOGIJA-proucava odnose genetickih(individual,vrsta i populacija)i filogenetskih(rod,familija,red,klasa)sistema sa njihovom spoljnom sredinom SINEKOLOGIJA-proucava fitocenoze,zoocenoze,biocenoze,ekosisteme odnosno ekoloske sisteme bilo koje kategorije. BIOCENOLOGIJA-deo sinekologije koji proucava ekoloske odnose izmedju biocenoza i spoljne sredine u odnose koji vladaju njoj. Zastita zivotne i radne sredine: Interdisciplinarna nauka je u medjusobnoj povezanosti ljudske populacije,prirodnih resursa,zagadjivanja i zastita zivotne i radne sredine. Najveca koncetracija zivota je u povrsinskim delovima okeana,u brckim i ravnicarskim predelima.A zivot se prostire i na dubini od 4-5km u okeanu a u dubinama kopna i do 6km. Koncept ekosistema: Prvi postupak ekologije je da svako zivo bice ima kontakt sa svim elementima njegove sredine. Staniste je mesto na kojem se razvija odredjena populacija ili lokacija zivotne zajednice. Biotop je prostorna jedinica kojoj je svostvena odredjena kombinacija fizickih i hemijskih faktora.

-Sekundarno-periodicni ek.atmosferski talozi -Edafski:zemljiste -Orografski:nadmorska visina -Bioticki:Neutralizam.toplota.planetu koja se okrece oko svoje ose i oko sunca -Ritmicki ekoloski faktori variraju u odredjenim geografskim podrucjima i lokalitetima.mutualizam -Primarno periodicni ekoloski faktori pokazuju pravilan ritam variranja vezanih za zemlju. Alenovo pravilo:Pavilnost zapazanja kod sisara koji zive u hladnijim krajevima u smanjivanju telesne povrsine a time I smanjivanju toplote. -Aperiodicni ekoloski faktori ne pokazuju nikakvu pravilnost variranja i vecina zivog sveta nije adaptirana na ove faktore. -Mikroklima je kombinacija klimatckih prilika na uzem ogranicenom podrucju -Ekoklima-grupa organizama menja klimatske prilike na nekom podrucju. *Vidovi razmene toplote sa okolnom sredinom: -Kondukcija je transver toplote izmedju dva tela koja su u fizickom kontaktu. -Homoterne:temperature tela je manje vise stalna.Od celokupne kolicine svetlosti koja padne na povrs planete samo 47% dodje do povrsine zemlje.jivih organizama svetlost moze stimulisati lokomotorna kretanja ali bez odredjene pravilnosti.10%apsorbuju oblaci a ostatak apsorbuju ozon. -Konvekcija je transver toplote u tecnostima i gasovima.parateizam.vodena para. .prasina *Klimatski ekoloski faktori: -Fototropizam-neki sesilni oblici zauzimaju odrejeni polozaj u odnosu na svetlost -Fotokineza-kod slobodno pokretl.Pojam ekoloskih faktora i njihov efekat na organizam: Ekoloski faktor je svaki pojedinacni uticaj na individuu koji se razlikuje kroz kruzenje materije i proticanje energije u ekosistemu bez obzira da li individual moze da ga registruje svojim culima ili ne.faktori su vezani za variranje primarno periodicnih faktora.rasprostranjenost gasa u vodi. -Evaporacija je oslobadjanje toplote isparavanjem tecnosti. *Fizioloske grupe organizama u odnosu na telesnu temperaturu: -Poliktotermne:temperatura tela varira u zavisnosti od spoljasne sredine.25% se reflektuje. -Radijacija transver toplote izmedju dva tela koja nisu u fizickom kontaktu. Vidljiva svetlost je deo elektromagnetnog spectra u granicama od 300 do 760nm.relativnu vlaznost vazduha.vlaznost. -Fototaksije-kretanje zivotinja u pravcu svetlosti ili suprotno.kompetencija. *Temperatura: -Makroklima odredjuje sastav i strukturu zivotnih zajednica.regulisu gustinu populacija pojedinih vrsta.voda. -Heterotermne:zavisno od potrebe mogu ukljuciti poliktotermiju ili homoterniju.vazduh. Bergamanovo pravilo:Predstavnici iste vrste homeoterama koji naseljavaju hladnije oblasti po pravilu su krupnije od onih koji zive u toplijim krajevima. *Klasifikacija ekoloskih faktora: -Abioticki:svetlost.

Populacija svake vrste neprestano se menja.razmnozavanjem.Populacija se povecava natalitetom. Hemikriptofite:pupoljci na samoj povrsini zemljista a svi nadzemni delovi izumiru tokom zime. dinamika rasta i odrzavanja 6. -Fizioloske:(Plodnost. *Zivotna forma: Zivotnu formu cini kompleks adaptacija.formiranje novih jedinki tj. Zivotna forma je ekoloska kategorija i nije vezana iskljucivo za jednu sistematsku grupu. *Tipovi adaptacija: -Morfoloske(gradja ekstremiteta.Prema tome natalitet je faktor rasta brojcanog napretka dok mortalitet predstavlja smrtnost tj nazadovanje svake populacije. Terofite:jednogodisnje zeljaste biljke sa kompletnim zivotnim ciklusom tokom vegetacione sezone dok zimu provode u formi semena.oblik i velicina listova. uzrasna struktura 4. .dnevna ili nocna aktivnost). strategija razvoja 7. odnos polova 5. Osnovne odlike populacije: 1. interspecijski odnosi Odnosi unutar populacije: -Jedinke iste vrste u populaciji povezane su nizom odnosa pre svega razmnozavanjem. Potencijal razmnozavanja vrsta se ne ostvaruje u celosti zbog razlicitih abiotickih i biotickih uslova stanista. Kriptofite:Pupoljci su tokom zime skriveni u zemlji ili potopljeni u vodi.odnos izmedju disanja i fotosinteze).debljina potkoznog sala). prostorni raspored 2. gustina populacije 3.Pojam adaptacije: Adaptacija je prilagodjenost organizama na spoljasne(ekoloske)uslove. Hamefite:pupoljci postavljeni u blizini zemlje.pripada odredjenom ekosistemu a jedinke su povezane medjusobno u prvom redu odnosima razmnozavanja. Adaptacije sup o pravilu kompleksne i oznacavaju karakter samog stanista. *Zivotna forma biljaka prema Rainkearu(1934) Fanerofite:tropske i sutropske forme sa visoko postavljenim pupoljcima. intraspecijski odnosi 8. Definicija populacije: Populacija je prostorno i vremenski udruzena grupa jedinki iste vrste koja raspolaze zajednickim kompleksom naslednih faktora.brojno se povecava ili smanjuje. -Adaptacija ponasanja:(samostalan ili grupni zivot.naseljava odredjeni proctor.cesto se razlicite zivotna forme srecu u okviru iste sistematske grupe organizama.morfoloskih i fizioloskih koje odlikuju pojedine vrste i koje su u vezi sa pojedinim tipom stanista.

.neutralan za A. 2.zaklon pogodnosti razmnozavanja kada su u mogucnostima ogranicene. -Protokooperacija:Oba organizma svojim prisustvom koriste jedan drugom. -Predatorstvo:uzajaman odnos grabljivice i plena pozitivan I obligatoran za organizam A.mortalitet i stopa prezivljavanja.Sprat visoke zeljaste vegetacije 3. Osn.Sprat visokih zbunova 6. -Mutualizam:oba organizma pozitivno deluju jedan na drugog i odnos je obligatoran za oba partnera. Stvarnu ili ekolosku gustinu odredjuju natalitet.Kolebanja brojnosti populacija predatora i plena su periodicna.vrednosti:Srednja gustina obe populacije ostaje konstantna bez obzira na pocetna brojeve. 3.fermilitet. -Amensalizam:jednostran odnos negativan samo za B.Sprat niskih zbunova 2.Sprat niskog drveca 5. -Parazitizam:uzajaman odnos pozitivan i obligatoran za organizam A.Zakon odrzanja sr. -Komensalizam:jednostran odnos pozitivan samo za organizam A. Def:Biocenoza je odredjena kombinacijama razlicitih biljnih i zivotinjskih populacija koja se uspostavlja i odrzava kao takva pod datim ekoloskim uslovima biotope.Ona moze biti opsta gustina i stvarna ili ekoloska gustina.strukturne odlike biocenoze: -brojnost -stalnost -prisutnost -cisoca -vezanost Analizom sumske vegetacije uocava se zakonitost grupisanja vrsta po spratovima: 1.negativan za B.ali odnos nije obligatoran.fekunditet.Sprat prizemen vegetacije U tropskim predelima imamo 11 vegetacija.negativan za B.neutralan za B. -Kompetencija javlja se izmedju jedinki dve vrste sa istim ili slicnim zahtevima za hranu. Zakoni Voltera: 1. Kategorije interspecijskih odnosa: -Neutralizam:odnos prostog prisustva dva organizma A i B koji uopste ne deluju aktivno jedan na drugog.srednja gustina plena rasta i predatora opada.Sprat visokog drveca 4.prostor.Sprat niske zeljaste vegetacije 7.ako su uslovi sredine konstantni a ako su u isti mah stopa rastenja populacija i efikasnost predatorstva konstantni.Zakon poremecaja srednjih vrednosti: Ako su obe populacije podjednako unistavane srazmerno njihovoj relativnoj gustini. *Interspecijski odnosi mogu biti jednostrano ili obostrano obligatorni ili samo fakultativni.Period kolebanja zavisi samo od pocetnih brojeva i od koeficijenta rastenja i opadanja obeju populacija.*Gustina populacije izrazava se brojem ili biomasom na jedinicu povrsine. Pojmom lanci ishrane oznacene su veze izmedju predatora i plena unutar jedne biocenoze. *Bioticki ekoloski faktori: Def:U bioticke ekoloske faktore ubrajamo sve mnogostruke odnose izmedju razlicitih vrsta zivih bica na kojima pocivaju zivotne zajednice.

Prevernalna sezona(rano prolece) 3.Periodizam: Sezonski periodizam livade: 1.mikrobiocenoza) i u odredjenim spoljnim uslovima. Def:Strukturu biocenoze odredjuju sledeci faktori: 1. -Zajednica je rezulatat dugotrajnog istorijskog procesa konkurencije i uzajamnog prilagodjavanja kako vrsta medju sobom tako i svih njih prema spoljnoj sredini. -Visinski zonalni raspored je analogan sirinskom jer ga uglavnom odredjuje temperaturni gradijent.Autumnalna sezona(jesen) Koncept vrste: Prema ovom konceptu vrsta je grupa prirodnih populacija koje se stvarno ili potencijalno ukrstaju a koje su reproduktivno izolovane od drugih takvih grupa. -Migracije vrsta u Arealu:masovna iseljavanja -Kolebanje brojnosti vrste -Smanjivanje areala i izumiranje vrste -Antropogeni pritisci na vrste -Mere za zaustavljanje biodivirziteta.a odlikuju se i prisustvom specificnih vrsta i biljaka koje je izgradjuju.Prostorni raspored biljaka i zivotinja 4.Vremenski raspored vrsta(fenofaze) . Ovim konceptom se objasnjava zasto su clanovi jedne vrste medjusobno slicni I razliciti od drugih vrsta.Razlikujemo tri cinioca Areala: -Sirinski zonalni raspored odredjen je u prvom redu klimatskim faktorom. -Duzinski zonalni raspored je odredjen stepenom udaljenosti od okeana koji odredjuje karakter klime.zoocenoza.Spektar zivotnih formi 5.Estivalna sezona(rano leto) 5.Serotinalna sezona(pozno leto) 6. -Monotipske vrste -Super vrste Prostorna struktura vrsta: Svaka vrsta ima svoja Areal.Vernalna sezona(pozno prolece) 4.Brojnost biljaka i zivotinja u zajednici 3. Kladisticko-Evolucioni concept: Prema ovom konceptu pripadnici jedne vrste se posmatraju u evolutivnom(istorijskom) kontestu-ukoliko poseduju stare predacke ili izvedene apomoforne odlike. Sasatav vrtse: -Vrsta kao osnovna taksonomska kateorija:133 399 biljnih vrsta na planeti 27298 vrsta kicmenjaka na planeti -Politipske vrste su vrste koje poseduju alopatrijske i alohrone populacije oznacene kao podvrste. Pojam zivotnih zajednica: -Podrazumeva zajednicu svih zivih bica na odredjenom prostoru(fotosinteza. Ekoloska struktura vrste: -Raspored vrsta u Arealu:kontinuirani i disjunktni areal.u prirodi je nemoguce naci dve vrste ciji se areali poklapaju u potpunosti.Floristicki i faunisticki sastav 2.Hibernalna sezona(zima) 2. -Sve zivotne zajednice organizovane su prostorno i vremenski.

tj energiju sunca. Autotrofi(producenti) i Heterotrofi(konzumenti): -Hemosinteza:prizvodnja hrane uz pomoc hemijske energije oslobodjene u redukcionim procesima.Posle smrti biljaka i zivotinja reducenti mineralizuju njihova tela i ga u organsku materiju (kruzenje). .Suvozemne zajednice(sumske.Vertikalna stratifikacija naselja uslovljena je vertikalnim gradijentom osnovnih ekoloskih faktora:svetlosti. Jedan lanac ishrane moze da se posmatra i kroz prizmu potrosnje kiseonika ili produkcije organske materije.heterotrofi organizmi su biljojedi. -Fotosinteza:umesto hemijske energije koriste svetlosnu energiju.zajednice mora i okeana) Sumske zajednice: -sprat krune visokog drveca -sprat krune niskog drveca -sprat visokih zbunova -sprat nizih zbunova -sprat visih zeljastih biljaka -sprat nizih zeljastih biljaka -sprat mahovina sa sumskom steljom Zajednice slatkih voda: Vodene zajednice pokazuju horizontalnu i vertikalnu slojevitost.) 2. -Reducenti su zavrsna karika u procesu kruzenja materije.stelje.U psecoj buvi zivi larva psece pantljicare Dipilidium konium.endogejske.livadske.u mnogim entomofagnim insektima zive kao hiperparaziti izvesne druge vrste entomofagnih insekata.kavernikole.Klasifikacija zivotnih zajednica: 1. Pod pojmom lanaca ishrane podrazumevaju se brojne razgranate veze izmedju predatora i plena koji su dugotrajnom evolucijom vezani neraskidivim vezama. Hiperparaziti su parazitski organizmi koji imaju svoje parasite.Ovu reakciju realizuju homosainteticki organizmi-bakterije.rastvorenih soli i gasova Prema ovim faktorima moguce je vodenu zajednicu podeliti u dva sloja: -Povrsinski trofogeni sloj od 0 do 40(50)m -Dubinski neosvetljeni sloj od 40(50) do dna. Tipovi specijalizacije ishrane: Fitofagi-biljojedi Zoofagi-mesojedi Saprofagi-hrane se ostacima tela biljaka I zivotinja Detritofagi-potrosaci detritusa Def:Paraziti su oraginzmi koji zive stalno ili povremeno na domacinu(ektoparaziti) ili u njegovoj unutrasnjosti(endoparaziti) ne ubijajuci ga momentalno ili ne ubijajuci ga uopste.Vodene zajednice(zajednice slatkih voda. Autotrofi organizmi su oni koji sami proizvode hranu(zelene biljke).temperature.

Prekomenim sagorevanjem fosilnih goriva u velikim slojevima atmosphere se nagomilavaju jedinjenja ugljenika.49% suve materije organizama cini ugljenik.Oni sprecavaju u vidu stita normalnu insolaciju a sa druge strane sami apsorbuju deo energije sunca.Uz pomoc energije sunca u zelenim plastitidima u procesu fotosinteze grade secer i tom prilikom se oslobadja kiseonik.Vodeni ciklus na zemlji: Na 20stepeni 1g vode ispari zahvaljujuci energiji sunca od 2449KJ(585cal).Pod vodenim bilansom podrazumevamo uzajamni odnos izmedju padavina(P) i zbira oticaja(R) i isparavanja(E). 2.Vodenu paru vazdusna strujanja nose na okeanima.Osnovni tok kruzenja ugljenika usmeren je iz atmosphere prema producentima.Iz fosilnih goriva godisnje se oslobodi 500-60 miliona tona fosilnog ugljenika.Proces je ritmican i moze se izraziti vodenim bilansom. Zahvaljujuci padavinama. Zelene biljke iz atmosphere uzimaju CO2 a iz podloge vodu.na kopno gde vodena para ponovi prelazi u specificnu tezu vodu.U zemljistu azot se nalazi u obliku neorganskih jedinjenja i u obliku organski jedinjenja koja nastaju degradacijom ostataka biljaka i zivotinja ili se nalaze u njihovim izlucivanjima.ona u isto vreme cini da broj clanova u jednom lancu ne moze biti veci od svega nekoliko. Kruzenje vode.ima ga 0.azotofiksatora.to iznosi 2-3ppm.U atmosferi azota ima 78% ali je njegovo koriscenje ogranicenmo i uslovljeno aktivnoscu mikroorganizama.Ugljenik moze privremeno izuzet iz kruzenja ako se deponuje u fosilnim gorivima ili krecnjackim naslagama. Kruzenje ugljenika: Posle vode ugljenik je najzastupljenija komponenta zivih bica. Piramida energije iskazuje promet energije u jednom ekosistemu i iz nje vidimo da konzumenti treceg reda koji su na vrhu piramide koriste samo 0. Ciklus Azota: Azot je neophodan element jer izgradjuje belancevine i ucestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina.oticanju i isparenju zemlje odvija se kruzno okretanje vode ili vodeni ciklus zemlje.1% energije producenata. Ovo kruzenje je jedan od osnovnih uslova odvijanja mehanickih procesa na povrsini planete.to se predstavlja Bruckenorovom jednacinom vodenog bilansa P=R+E. .azota.Atmosfera je osnovni izvor ugljenika.ovo je jedina reakcija u prirodi u kojoj se iz neorganske materije gradi organska materija.grad ili sneg.I sada poput plastenika formiraju novi klimatski rezim na planeti sto je oznaceno efektom staklene baste.35% ili 350ppm.sumpora.Lanci ishrane: Pravilo:Razlika u velicini izmedju plena i grabljivice jedan je od uslova postojanja lanaca ishrane.do konzumenata pri cemu se veliki deo ugljenika disanjem u vidu CO2 vraca u atmosferu.Kroz lance ishrane zivotinjska substance se progresivno inkarnira u sve krupnije organizme. Piramida brojeva: Eltonovo(1927)pravilo brojeva: Svaki predhodni clan u lancu svojom brojnoscu obezbedjuje opstanak sledeceg clana ciji broj individual nuzno mora biti manji.Dva osnovna izvora azota u zemlji su: 1.

Ciklus sumpora: Bioloski znacaj sumpora u zivim sistemima izrazava se u vidu njegovog ucesca kao strukturne komonente u izgradnji nekih aminokiselina. Ciklus Azota.Efekti ove fiksacije procenjuju se na 7. Amonifiksacijom se organski azot prevodi u neorganski oblik amonijaka. Bioloska fiksacija: Azotne nitrifikacione bakterije iz Zemljista koje zive u simbiozi sa korenovim sistemom biljaka fiksiraju azot.6t\ha.6t-ha.5t\ha.Ako su u pitanju nitrati i nitriti njihovom redfukcijom uz ucesce enzima nutretne reduktoze prevode se u redukovanu formu(NH4) koja se dalje moze ugraditi u aminokiseline. Iz zivih bica sumpor dospeva u oklnu sredinu dekompozicijom u aerobnim uslovima i u aneerobnim uslovima redukcijom koju obavljaju heterotrofne bakterije. Sumpor u ziva bica dospeva u vidu sulfata i sulfide preko korenovog sistema biljaka.Usvajanje i odavanje: Usvajanje azota iz podloge i to pretezno u neorganskom obliku apsorbuju biljke putem korenovog sistema. Odavanje:Ova azotna jedinjenja se u vidu izumrlih biljaka I zivotinja vracaju u zemljiste i putem mineralizacije i drugih procesa prevode u forme dostupne biljkama.delom i iz atmosphere SO2.fizicko-hemijska fiksacija: U atmosferi azot se fiksira samo pod uslovom visokog pritiska i visoke temperature.prilikom elektricnog praznjenja.primarne produkcije tako sto na primer estuarije ili tropske presume imaju godisnju produktivnost od 9000KCAl\m*m. Poljoprivredno zemljiste ima godisnju produktivnost od 3000KCAL\m*m.belancevina i drugih jedinjenja.6*10)6 tona godisnje. -Azotni sumpor spada medju najvaznije substance od kojis se izgradjuje organska materija.Razliciti ekosistemi imaju razlicitu sposobnost tzv. *Izmedju zelenih proizvodjaca i zivotinja potrosaca organske materije postoji potpuno isti odnos kao i izmedju azotnih nitrifikacionih bakterija koje gasoviti azot prevode do oblika od koga se grade belancevine i sa druge strane denitrifikacionih bakterija koje organski azot prevode do gasoviti.Proces izvode denitrifikascione bakterije i gljive aktonomicete.Pojasni ekositem cetinarskih suma ima prosecnu primarnu godisnju produkciju biomase od 6.kao sto je u slucaj u Crvenom moru. Sumpor se nalazi u zemljistu u vidu mineralnih soli ili manjim delom u obliku aminokiselina koje sadrze sumpor i u atmosferi.Ciklus Azota:Fiksacija.proteine i druga jedinjenja. Nagomilavanjem vece kolicine H2S u aneerobnim dubljim slojevima mora uzorak je iscezavanja zivih organizama na dubinama vecim od 200m.Vestacka fiksacija se vrsi u fabrikama vestackog djubriva. Organska produktivnost ekosistema: Pojasni ekositem planinskih rudina ima prosecnu primarnu godisnju produkciju biomase od 1.Pojasni ekosistam listopadnih suma ima prosecnu primarnu produkciju biomase od 12. .

. Skoro 70% oksida sumpora dolazi usled rada elektrane u kojima sagoreva ugalj.7 ili nizu od ove vrednosti.Datum zaduzivanja covecanstva: Ekoloski dan planete 23 oktobar: -Holandija 02mart -Japan 03mart -Italija13april -USA 29 jun -Francuska 27 jul -Turska 27 septembar Oksidi azota i sumpora:Kisele kise: Oksidi azota i supora formiraju kisele kise. Kada se oksidi azota I sumpora mesaju sa vodom u vazduhu oni grade kiseline: CO2+H2O=H2SO3(suporasta kiselina) NO2+H2O=HNO3(azotna kiselina) Kisele kise imaju pH5.Vecina azotnih oksida obrazuje se radom motora vozila i u industrijskim pogonima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->