EKOLOGIJA

*C.Darwin(1859)-Postanak vrsta putem prirodne selekcije

*E.Haeckel(1866)-Opsta morfologija organizama

Ekologija je nauka koja se bavi istrazivanjima interakcija i okolne sredine.Naziv potice

od reci OIKOS(kuca,dom) LOGOS(nauka).
Ekologija je sinteticka nauka a njen predmet istrazivanja je ekosistem.
Ekosistem je jedinica kroz koju kruzi materija i protice energija.

Ekosistem je jedna komponenta u organizaciji prirode.osnovi cini jednika a svrstava se u

grupe populacije.Populacija zajedno sa drugim vrstama cini biocenozu.Biocenoza
zajedno sa nezivom prirodom cini ekosistem.Skup svih ekosistema na zemlji cini
biosveru.

Definicija ekoloskih disciplina:

IDIOEKOLOGIJA-proucava odnose genetickih(individual,vrsta i populacija)i
filogenetskih(rod,familija,red,klasa)sistema sa njihovom spoljnom sredinom
SINEKOLOGIJA-proucava fitocenoze,zoocenoze,biocenoze,ekosisteme odnosno
ekoloske sisteme bilo koje kategorije.
BIOCENOLOGIJA-deo sinekologije koji proucava ekoloske odnose izmedju
biocenoza i spoljne sredine u odnose koji vladaju njoj.

Zastita zivotne i radne sredine:

Interdisciplinarna nauka je u medjusobnoj povezanosti ljudske populacije,prirodnih
resursa,zagadjivanja i zastita zivotne i radne sredine.
Najveca koncetracija zivota je u povrsinskim delovima okeana,u brckim i ravnicarskim
predelima.A zivot se prostire i na dubini od 4-5km u okeanu a u dubinama kopna i do
6km.

Koncept ekosistema:
Prvi postupak ekologije je da svako zivo bice ima kontakt sa svim elementima njegove
sredine.
Staniste je mesto na kojem se razvija odredjena populacija ili lokacija zivotne zajednice.
Biotop je prostorna jedinica kojoj je svostvena odredjena kombinacija fizickih i
hemijskih faktora.
Pojam ekoloskih faktora i njihov efekat na organizam:
Ekoloski faktor je svaki pojedinacni uticaj na individuu koji se razlikuje kroz
kruzenje materije i proticanje energije u ekosistemu bez obzira da li individual
moze da ga registruje svojim culima ili ne.
*Klasifikacija ekoloskih faktora:
-Abioticki:svetlost,toplota,voda,vazduh,vlaznost,atmosferski talozi
-Edafski:zemljiste
-Orografski:nadmorska visina
-Bioticki:Neutralizam,kompetencija,parateizam,mutualizam
-Primarno periodicni ekoloski faktori pokazuju pravilan ritam variranja vezanih za
zemlju,planetu koja se okrece oko svoje ose i oko sunca
-Ritmicki ekoloski faktori variraju u odredjenim geografskim podrucjima i lokalitetima.
-Sekundarno-periodicni ek.faktori su vezani za variranje primarno periodicnih
faktora,regulisu gustinu populacija pojedinih vrsta,relativnu vlaznost
vazduha,rasprostranjenost gasa u vodi.
-Aperiodicni ekoloski faktori ne pokazuju nikakvu pravilnost variranja i vecina zivog
sveta nije adaptirana na ove faktore.

Vidljiva svetlost je deo elektromagnetnog spectra u granicama od 300 do 760nm.Od

celokupne kolicine svetlosti koja padne na povrs planete samo 47% dodje do povrsine
zemlje,25% se reflektuje,10%apsorbuju oblaci a ostatak apsorbuju ozon,vodena
para,prasina

*Klimatski ekoloski faktori:

-Fototropizam-neki sesilni oblici zauzimaju odrejeni polozaj u odnosu na svetlost
-Fotokineza-kod slobodno pokretl;jivih organizama svetlost moze stimulisati
lokomotorna kretanja ali bez odredjene pravilnosti.
-Fototaksije-kretanje zivotinja u pravcu svetlosti ili suprotno.

*Temperatura:
-Makroklima odredjuje sastav i strukturu zivotnih zajednica.
-Mikroklima je kombinacija klimatckih prilika na uzem ogranicenom podrucju
-Ekoklima-grupa organizama menja klimatske prilike na nekom podrucju.

*Vidovi razmene toplote sa okolnom sredinom:

-Kondukcija je transver toplote izmedju dva tela koja su u fizickom kontaktu.
-Konvekcija je transver toplote u tecnostima i gasovima.
-Radijacija transver toplote izmedju dva tela koja nisu u fizickom kontaktu.
-Evaporacija je oslobadjanje toplote isparavanjem tecnosti.

*Fizioloske grupe organizama u odnosu na telesnu temperaturu:

-Poliktotermne:temperatura tela varira u zavisnosti od spoljasne sredine.
-Homoterne:temperature tela je manje vise stalna.
-Heterotermne:zavisno od potrebe mogu ukljuciti poliktotermiju ili homoterniju.

Bergamanovo pravilo:Predstavnici iste vrste homeoterama koji naseljavaju hladnije

oblasti po pravilu su krupnije od onih koji zive u toplijim krajevima.
Alenovo pravilo:Pavilnost zapazanja kod sisara koji zive u hladnijim krajevima u
smanjivanju telesne povrsine a time I smanjivanju toplote.
 Pojam adaptacije:
Adaptacija je prilagodjenost organizama na spoljasne(ekoloske)uslove.
*Tipovi adaptacija:
-Morfoloske(gradja ekstremiteta,oblik i velicina listova,debljina potkoznog sala).
-Fizioloske:(Plodnost,odnos izmedju disanja i fotosinteze).
-Adaptacija ponasanja:(samostalan ili grupni zivot,dnevna ili nocna aktivnost).
Adaptacije sup o pravilu kompleksne i oznacavaju karakter samog stanista.

*Zivotna forma:
Zivotnu formu cini kompleks adaptacija,morfoloskih i fizioloskih koje odlikuju
pojedine vrste i koje su u vezi sa pojedinim tipom stanista.
Zivotna forma je ekoloska kategorija i nije vezana iskljucivo za jednu sistematsku
grupu,cesto se razlicite zivotna forme srecu u okviru iste sistematske grupe
organizama.

*Zivotna forma biljaka prema Rainkearu(1934)

Fanerofite:tropske i sutropske forme sa visoko postavljenim pupoljcima.
Hamefite:pupoljci postavljeni u blizini zemlje.
Hemikriptofite:pupoljci na samoj povrsini zemljista a svi nadzemni delovi izumiru tokom
zime.
Kriptofite:Pupoljci su tokom zime skriveni u zemlji ili potopljeni u vodi.
Terofite:jednogodisnje zeljaste biljke sa kompletnim zivotnim ciklusom tokom
vegetacione sezone dok zimu provode u formi semena.

Definicija populacije:
Populacija je prostorno i vremenski udruzena grupa jedinki iste vrste koja
raspolaze zajednickim kompleksom naslednih faktora,naseljava odredjeni
proctor,pripada odredjenom ekosistemu a jedinke su povezane medjusobno u
prvom redu odnosima razmnozavanja.
Osnovne odlike populacije:
1. prostorni raspored
2. gustina populacije
3. uzrasna struktura
4. odnos polova
5. dinamika rasta i odrzavanja
6. strategija razvoja
7. intraspecijski odnosi
8. interspecijski odnosi
Odnosi unutar populacije:
-Jedinke iste vrste u populaciji povezane su nizom odnosa pre svega razmnozavanjem.
Populacija svake vrste neprestano se menja,brojno se povecava ili smanjuje.Populacija se
povecava natalitetom,formiranje novih jedinki tj.razmnozavanjem.Prema tome natalitet je
faktor rasta brojcanog napretka dok mortalitet predstavlja smrtnost tj nazadovanje svake
populacije.
Potencijal razmnozavanja vrsta se ne ostvaruje u celosti zbog razlicitih abiotickih i
biotickih uslova stanista.
*Gustina populacije izrazava se brojem ili biomasom na jedinicu povrsine.Ona moze
biti opsta gustina i stvarna ili ekoloska gustina.
Stvarnu ili ekolosku gustinu odredjuju natalitet,fekunditet,fermilitet,mortalitet i stopa
prezivljavanja.

*Bioticki ekoloski faktori:

Def:U bioticke ekoloske faktore ubrajamo sve mnogostruke odnose izmedju
razlicitih vrsta zivih bica na kojima pocivaju zivotne zajednice.
*Interspecijski odnosi mogu biti jednostrano ili obostrano obligatorni ili samo
fakultativni.
Kategorije interspecijskih odnosa:
-Neutralizam:odnos prostog prisustva dva organizma A i B koji uopste ne deluju aktivno
jedan na drugog.
-Kompetencija javlja se izmedju jedinki dve vrste sa istim ili slicnim zahtevima za
hranu,prostor,zaklon pogodnosti razmnozavanja kada su u mogucnostima ogranicene.
-Mutualizam:oba organizma pozitivno deluju jedan na drugog i odnos je obligatoran za
oba partnera.
-Protokooperacija:Oba organizma svojim prisustvom koriste jedan drugom,ali odnos nije
obligatoran.
-Komensalizam:jednostran odnos pozitivan samo za organizam A,neutralan za B.
-Amensalizam:jednostran odnos negativan samo za B,neutralan za A.
-Parazitizam:uzajaman odnos pozitivan i obligatoran za organizam A,negativan za B.
-Predatorstvo:uzajaman odnos grabljivice i plena pozitivan I obligatoran za organizam
A,negativan za B.

Zakoni Voltera:
1.Kolebanja brojnosti populacija predatora i plena su periodicna.Period kolebanja zavisi
samo od pocetnih brojeva i od koeficijenta rastenja i opadanja obeju populacija.
2.Zakon odrzanja sr.vrednosti:Srednja gustina obe populacije ostaje konstantna bez
obzira na pocetna brojeve,ako su uslovi sredine konstantni a ako su u isti mah stopa
rastenja populacija i efikasnost predatorstva konstantni.
3.Zakon poremecaja srednjih vrednosti:
Ako su obe populacije podjednako unistavane srazmerno njihovoj relativnoj
gustini,srednja gustina plena rasta i predatora opada.

Def:Biocenoza je odredjena kombinacijama razlicitih biljnih i zivotinjskih

populacija koja se uspostavlja i odrzava kao takva pod datim ekoloskim uslovima
biotope.
Osn.strukturne odlike biocenoze: -brojnost -stalnost -prisutnost
-cisoca -vezanost
Analizom sumske vegetacije uocava se zakonitost grupisanja vrsta po spratovima:
1.Sprat visokog drveca 4.Sprat niskih zbunova
2.Sprat niskog drveca 5.Sprat visoke zeljaste vegetacije
3.Sprat visokih zbunova 6.Sprat niske zeljaste vegetacije
7.Sprat prizemen vegetacije
U tropskim predelima imamo 11 vegetacija.
Pojmom lanci ishrane oznacene su veze izmedju predatora i plena unutar jedne
biocenoze.
Periodizam:
Sezonski periodizam livade:
1.Hibernalna sezona(zima)
2.Prevernalna sezona(rano prolece)
3.Vernalna sezona(pozno prolece)
4.Estivalna sezona(rano leto)
5.Serotinalna sezona(pozno leto)
6.Autumnalna sezona(jesen)
Koncept vrste:
Prema ovom konceptu vrsta je grupa prirodnih populacija koje se stvarno ili potencijalno
ukrstaju a koje su reproduktivno izolovane od drugih takvih grupa.
Ovim konceptom se objasnjava zasto su clanovi jedne vrste medjusobno slicni I razliciti
od drugih vrsta.
Kladisticko-Evolucioni concept:
Prema ovom konceptu pripadnici jedne vrste se posmatraju u evolutivnom(istorijskom)
kontestu-ukoliko poseduju stare predacke ili izvedene apomoforne odlike.
Sasatav vrtse:
-Vrsta kao osnovna taksonomska kateorija:133 399 biljnih vrsta na planeti
27298 vrsta kicmenjaka na planeti
-Politipske vrste su vrste koje poseduju alopatrijske i alohrone populacije oznacene kao
podvrste.
-Monotipske vrste
-Super vrste
Prostorna struktura vrsta:
Svaka vrsta ima svoja Areal,u prirodi je nemoguce naci dve vrste ciji se areali poklapaju
u potpunosti.Razlikujemo tri cinioca Areala:
-Sirinski zonalni raspored odredjen je u prvom redu klimatskim faktorom.
-Duzinski zonalni raspored je odredjen stepenom udaljenosti od okeana koji odredjuje
karakter klime.
-Visinski zonalni raspored je analogan sirinskom jer ga uglavnom odredjuje temperaturni
gradijent.
Ekoloska struktura vrste:
-Raspored vrsta u Arealu:kontinuirani i disjunktni areal.
-Migracije vrsta u Arealu:masovna iseljavanja
-Kolebanje brojnosti vrste
-Smanjivanje areala i izumiranje vrste
-Antropogeni pritisci na vrste
-Mere za zaustavljanje biodivirziteta.
Pojam zivotnih zajednica:
-Podrazumeva zajednicu svih zivih bica na odredjenom
prostoru(fotosinteza,zoocenoza,mikrobiocenoza) i u odredjenim spoljnim uslovima.
-Zajednica je rezulatat dugotrajnog istorijskog procesa konkurencije i uzajamnog
prilagodjavanja kako vrsta medju sobom tako i svih njih prema spoljnoj sredini.
-Sve zivotne zajednice organizovane su prostorno i vremenski,a odlikuju se i prisustvom
specificnih vrsta i biljaka koje je izgradjuju.
Def:Strukturu biocenoze odredjuju sledeci faktori:
1.Floristicki i faunisticki sastav
2.Brojnost biljaka i zivotinja u zajednici
3.Prostorni raspored biljaka i zivotinja
4.Spektar zivotnih formi
5.Vremenski raspored vrsta(fenofaze)
Klasifikacija zivotnih zajednica:
1.Suvozemne zajednice(sumske,livadske,stelje,endogejske,kavernikole.)
2.Vodene zajednice(zajednice slatkih voda,zajednice mora i okeana)

Sumske zajednice:
-sprat krune visokog drveca
-sprat krune niskog drveca
-sprat visokih zbunova
-sprat nizih zbunova
-sprat visih zeljastih biljaka
-sprat nizih zeljastih biljaka
-sprat mahovina sa sumskom steljom

Zajednice slatkih voda:

Vodene zajednice pokazuju horizontalnu i vertikalnu slojevitost.Vertikalna stratifikacija
naselja uslovljena je vertikalnim gradijentom osnovnih ekoloskih
faktora:svetlosti,temperature,rastvorenih soli i gasova
Prema ovim faktorima moguce je vodenu zajednicu podeliti u dva sloja:
-Povrsinski trofogeni sloj od 0 do 40(50)m
-Dubinski neosvetljeni sloj od 40(50) do dna.

Autotrofi(producenti) i Heterotrofi(konzumenti):
-Hemosinteza:prizvodnja hrane uz pomoc hemijske energije oslobodjene u redukcionim
procesima.Ovu reakciju realizuju homosainteticki organizmi-bakterije.
-Fotosinteza:umesto hemijske energije koriste svetlosnu energiju,tj energiju sunca.
Autotrofi organizmi su oni koji sami proizvode hranu(zelene biljke),heterotrofi organizmi
su biljojedi.

-Reducenti su zavrsna karika u procesu kruzenja materije.Posle smrti biljaka i zivotinja

reducenti mineralizuju njihova tela i ga u organsku materiju (kruzenje).

Tipovi specijalizacije ishrane:

Fitofagi-biljojedi
Zoofagi-mesojedi
Saprofagi-hrane se ostacima tela biljaka I zivotinja
Detritofagi-potrosaci detritusa

Def:Paraziti su oraginzmi koji zive stalno ili povremeno na domacinu(ektoparaziti) ili u

njegovoj unutrasnjosti(endoparaziti) ne ubijajuci ga momentalno ili ne ubijajuci ga
uopste.
Hiperparaziti su parazitski organizmi koji imaju svoje parasite.U psecoj buvi zivi larva
psece pantljicare Dipilidium konium;u mnogim entomofagnim insektima zive kao
hiperparaziti izvesne druge vrste entomofagnih insekata.

Pod pojmom lanaca ishrane podrazumevaju se brojne razgranate veze izmedju

predatora i plena koji su dugotrajnom evolucijom vezani neraskidivim vezama.
Jedan lanac ishrane moze da se posmatra i kroz prizmu potrosnje kiseonika ili produkcije
organske materije.
Lanci ishrane:
Pravilo:Razlika u velicini izmedju plena i grabljivice jedan je od uslova postojanja lanaca
ishrane;ona u isto vreme cini da broj clanova u jednom lancu ne moze biti veci od svega
nekoliko.Kroz lance ishrane zivotinjska substance se progresivno inkarnira u sve krupnije
organizme.

Piramida brojeva:
Eltonovo(1927)pravilo brojeva:
Svaki predhodni clan u lancu svojom brojnoscu obezbedjuje opstanak sledeceg clana ciji
broj individual nuzno mora biti manji.
Piramida energije iskazuje promet energije u jednom ekosistemu i iz nje vidimo da
konzumenti treceg reda koji su na vrhu piramide koriste samo 0.1% energije producenata.

Kruzenje vode.Vodeni ciklus na zemlji:

Na 20stepeni 1g vode ispari zahvaljujuci energiji sunca od 2449KJ(585cal).Vodenu paru
vazdusna strujanja nose na okeanima,na kopno gde vodena para ponovi prelazi u
specificnu tezu vodu,grad ili sneg.
Ovo kruzenje je jedan od osnovnih uslova odvijanja mehanickih procesa na povrsini
planete.Proces je ritmican i moze se izraziti vodenim bilansom.Pod vodenim bilansom
podrazumevamo uzajamni odnos izmedju padavina(P) i zbira oticaja(R) i
isparavanja(E);to se predstavlja Bruckenorovom jednacinom vodenog bilansa P=R+E.
Zahvaljujuci padavinama,oticanju i isparenju zemlje odvija se kruzno okretanje vode ili
vodeni ciklus zemlje.

Kruzenje ugljenika:
Posle vode ugljenik je najzastupljenija komponenta zivih bica,49% suve materije
organizama cini ugljenik.Osnovni tok kruzenja ugljenika usmeren je iz atmosphere prema
producentima,do konzumenata pri cemu se veliki deo ugljenika disanjem u vidu CO2
vraca u atmosferu.Atmosfera je osnovni izvor ugljenika,ima ga 0.35% ili
350ppm.Ugljenik moze privremeno izuzet iz kruzenja ako se deponuje u fosilnim
gorivima ili krecnjackim naslagama.Iz fosilnih goriva godisnje se oslobodi 500-60
miliona tona fosilnog ugljenika,to iznosi 2-3ppm.
Zelene biljke iz atmosphere uzimaju CO2 a iz podloge vodu.Uz pomoc energije sunca u
zelenim plastitidima u procesu fotosinteze grade secer i tom prilikom se oslobadja
kiseonik,ovo je jedina reakcija u prirodi u kojoj se iz neorganske materije gradi organska
materija.Prekomenim sagorevanjem fosilnih goriva u velikim slojevima atmosphere se
nagomilavaju jedinjenja ugljenika,sumpora,azota.Oni sprecavaju u vidu stita normalnu
insolaciju a sa druge strane sami apsorbuju deo energije sunca.I sada poput plastenika
formiraju novi klimatski rezim na planeti sto je oznaceno efektom staklene baste.

Ciklus Azota:
Azot je neophodan element jer izgradjuje belancevine i ucestvuje u izgradnji nukleinskih
kiselina.Dva osnovna izvora azota u zemlji su:
1.U atmosferi azota ima 78% ali je njegovo koriscenje ogranicenmo i uslovljeno
aktivnoscu mikroorganizama,azotofiksatora.
2.U zemljistu azot se nalazi u obliku neorganskih jedinjenja i u obliku organski jedinjenja
koja nastaju degradacijom ostataka biljaka i zivotinja ili se nalaze u njihovim
izlucivanjima.
Ciklus Azota:Fiksacija;fizicko-hemijska fiksacija:
U atmosferi azot se fiksira samo pod uslovom visokog pritiska i visoke
temperature,prilikom elektricnog praznjenja.Efekti ove fiksacije procenjuju se na
7.6*10)6 tona godisnje.

Bioloska fiksacija:
Azotne nitrifikacione bakterije iz Zemljista koje zive u simbiozi sa korenovim sistemom
biljaka fiksiraju azot.Vestacka fiksacija se vrsi u fabrikama vestackog djubriva.

Ciklus Azota;Usvajanje i odavanje:

Usvajanje azota iz podloge i to pretezno u neorganskom obliku apsorbuju biljke putem
korenovog sistema.Ako su u pitanju nitrati i nitriti njihovom redfukcijom uz ucesce
enzima nutretne reduktoze prevode se u redukovanu formu(NH4) koja se dalje moze
ugraditi u aminokiseline,proteine i druga jedinjenja.
Odavanje:Ova azotna jedinjenja se u vidu izumrlih biljaka I zivotinja vracaju u zemljiste i
putem mineralizacije i drugih procesa prevode u forme dostupne biljkama.
Amonifiksacijom se organski azot prevodi u neorganski oblik amonijaka.Proces izvode
denitrifikascione bakterije i gljive aktonomicete.
*Izmedju zelenih proizvodjaca i zivotinja potrosaca organske materije postoji potpuno
isti odnos kao i izmedju azotnih nitrifikacionih bakterija koje gasoviti azot prevode do
oblika od koga se grade belancevine i sa druge strane denitrifikacionih bakterija koje
organski azot prevode do gasoviti.

Ciklus sumpora:
Bioloski znacaj sumpora u zivim sistemima izrazava se u vidu njegovog ucesca kao
strukturne komonente u izgradnji nekih aminokiselina,belancevina i drugih jedinjenja.
Sumpor se nalazi u zemljistu u vidu mineralnih soli ili manjim delom u obliku
aminokiselina koje sadrze sumpor i u atmosferi.
Sumpor u ziva bica dospeva u vidu sulfata i sulfide preko korenovog sistema
biljaka,delom i iz atmosphere SO2.
Iz zivih bica sumpor dospeva u oklnu sredinu dekompozicijom u aerobnim uslovima i u
aneerobnim uslovima redukcijom koju obavljaju heterotrofne bakterije.
Nagomilavanjem vece kolicine H2S u aneerobnim dubljim slojevima mora uzorak je
iscezavanja zivih organizama na dubinama vecim od 200m,kao sto je u slucaj u Crvenom
moru.
-Azotni sumpor spada medju najvaznije substance od kojis se izgradjuje organska
materija.Razliciti ekosistemi imaju razlicitu sposobnost tzv.primarne produkcije tako sto
na primer estuarije ili tropske presume imaju godisnju produktivnost od 9000KCAl\m*m.
Poljoprivredno zemljiste ima godisnju produktivnost od 3000KCAL\m*m.

Organska produktivnost ekosistema:

Pojasni ekositem planinskih rudina ima prosecnu primarnu godisnju produkciju biomase
od 1.6t-ha.Pojasni ekositem cetinarskih suma ima prosecnu primarnu godisnju produkciju
biomase od 6.5t\ha.Pojasni ekosistam listopadnih suma ima prosecnu primarnu
produkciju biomase od 12.6t\ha.
Datum zaduzivanja covecanstva:
Ekoloski dan planete 23 oktobar:
-Holandija 02mart
-Japan 03mart
-Italija13april
-USA 29 jun
-Francuska 27 jul
-Turska 27 septembar

Oksidi azota i sumpora:Kisele kise:

Oksidi azota i supora formiraju kisele kise.Vecina azotnih oksida obrazuje se radom
motora vozila i u industrijskim pogonima.
Skoro 70% oksida sumpora dolazi usled rada elektrane u kojima sagoreva ugalj.
Kada se oksidi azota I sumpora mesaju sa vodom u vazduhu oni grade kiseline:
CO2+H2O=H2SO3(suporasta kiselina)
NO2+H2O=HNO3(azotna kiselina)
Kisele kise imaju pH5.7 ili nizu od ove vrednosti.