P. 1
Finansijska tržišta i berzanski menadžment65

Finansijska tržišta i berzanski menadžment65

|Views: 439|Likes:
Published by krofnica21

More info:

Published by: krofnica21 on Jan 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/21/2013

pdf

text

original

68

Finansijske institucije

Nedepozitne finansijske instituciji

1

računa, a plasiraju ih kroz kredite za nekretnine u obliku hipotekarnih kredita. Štedionice su najveći ponuđači stambenih hipotekarnih kredita ali osim toga oni odobravaju potrošačke i komercijalne kredite. Štedno kreditne zadruge su depozitne finansijske institucije koje na tržištu prikupljaju slobodna finansijska sredstva kroz formu štednih depozita, oročenih depozita i tekućih računa. U prošlosti ove institucije su imale ograničenja u svom poslovanju i to ograničenje se ogledalo pre svega kroz odobravanje hipotekarnih kredita za stambenu izgradnju, što je u nekim zemljama i bio glavni razlog osnivanja ovih institucija. Tako naprimer u Nemačkoj i u SAD preko ovih institucija realizovani su ciljevi stambene i socijalne politike. Vremenom ova ograničenja su nestala pa su štedno-kreditne zadruge počele da odobravaju i potrošačke i komercijalne kredite. Na ovaj način štedno-kreditne zadruge postale su slične ostalim fmansijskim institucijama, pre svega depozitnim, i uključile su se u konkurentsku borbu na fmansijskim tržištima sa ostalim fmansijskim institucijama. Kreditne zadruge su finansijske institucije koje imaju manji fmansijski potencijal, neprofitne su, zadružnog su tipa i u vlasništvu su članova zadruge. Sredstva prikupljaju sa tekućih računa i štednih depozita. Plasmani kreditnih zadruga su kratkoročni potrošački krediti u ratama. Da bi pojedinac mogao da koristi kredit mora biti član zadruge. Zadruge ne mogu odobravati kredite licima koja nisu članovi zadruge.

GLAVA DRUGA NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

1. OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA

Osiguravajuća društva su veoma važni učesnici na fmansijskim tržištima. U osnovi postoje dve vrste osiguravajućih društava: za životno osiguranje i za osiguranje imovine i nesrećnih slučajeva. Osigravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem do sredstava dolaze kroz prodaju polisa kojima štite osigurana lica od prerane smrti, preranog penzionisanja ili od gubitka prihoda. U slučaju da se desi osigurani slučaj korisnik osiguranja dobija nadoknadu. Pored zaštite od rizika životno osiguranje je i dobar način za štednju. Činjenica da osiguravajuća društva mogu da sa velikim stepenom sigurnosti predvide priliv novčanih sredstava omogućava im da ulažu sredstva u du goročne finansijske instrumente koji obezbeđuju visoke prinose. Ova osiguravajuća društva na fmansijskom tržištu najčešće kupuju korporativne obveznice i akcije. Osiguravajuća društva koja se bave osiguranjem imovine do sredstava dolaze kroz naplatu premija i prodaju polisa. Za razliku od osiguranja života kod ovog vida osiguranja verovatnoća gubitka je mnogo veća, odnosno odliva novčanih sredstava po osnovu isplate naknade osiguranja za slučaj da se dogodi elementarana nepogoda ili katastrofalna nesreća. Zbog ovoga ove institucije na fmasijskom tržištu kupuju likvidniju imovinu i to su najčešće investicije u obveznice lokalnih firmi, međutim one investiraju i u korporativne obveznice i akcije ali u manjem obimu.

70

Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne finansijske institucije

2

U svom poslovanju osiguravajuća društva moraju da se pridržavaju tri osnovna kriterijuma:1

1) 2) 3)

kriterijuma profitabilnosti, kriterijuma leveridža, kriterijuma likvidnosti.

Kriierijum profitabilnosti podrazumeva da se sredstva na fmansijskom tržištu moraju ulagati u finansijske instrumente koji obezbeđuju visoke stope profita. Kriierijum leveridža podrazumeva da se osiguravajuće kompanije mogu zaduživati ali da to zaduživanje mora biti takvo da nosi sa sobom pozitivne efekte za kompaniju. Kriierijum likvidnosti podrazumeva da osiguravajuća kompanija mora u svom poslovanju u svakom trenutku biti likvidna kako bi mogla izvršiti sve isplate predviđene u sklopljenim ugovorima o osiguranju. Osnovni izvor sredstava osiguravajućih kompanija jesu sredstva koja se dobijaju prodajom polisa osiguranja. Međutim, do sredstava se dolazi i na druge načine, pre svega kroz investiranje sredstava dobijenih prodajom polisa. Ova sredstva se investiraju na fmansijskom tržištu u različite hartije od vrednosti. Logika poslovanja je da dobijena sredstva na koja plaćaju manju kamatu plasiraju u različite hartije od vrednosti koje će doneti veće stope prinosa. Zato su osiguravajuća društva veliki kupci dugoročnih hartija od vrednosti (obveznica države, obveznica lokalnih organa uprave, obveznica firmi), hipotekarnih hartija, akcija itd. Tržište osiguranja u Srbiji je prema pokazateljima razvijenosti kao što su odnos ukupne premije i bruto domaćeg proizvoda i ukupna premija po stanovniku, očekivano manje razvijeno u poređenju sa zemljama članicama Evropske unije. Navedena dva pokazatelja u Srbiji nisu bitnije promenjena u 2009. godini u odnosu na prethodne godine. Premija je u procenjenom bruto domaćem proizvodu imala učešće od 1,9%, dok je premija po stanovniku iznosila 109 dolara, ili 76 evra2 Broj društava za osiguranje u Srbiji je porastao sa 24 u 2008. godini na 26 u 2009. godini, od kojih se 21 isključivo bavilo poslovima osiguranja, 4 društva samo poslovima reosiguranja, dok 1 društvo i poslovima osiguranja i reosiguranja. Od društava koja se bave poslovima osiguranja isključivo životnim osiguranjem bavilo se 7 društva, isključivo neživotnim osiguranjem 9 društava, a i životnim i neživotnim osiguranjem 6 društava. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala od 26 društva za osiguranje u 2009. godini 19 je u većinskom stranom vlasništvu, 7 društava je u domaćem vlasništvu, od kojih je jedno društvo u državno-društvenoj svojini, a 6 društava su u privatnoj svojini. U prodajnoj mreži, pored društava za osiguranje, učestvuje i 15 banaka koje su dobile dozvolu za obavljanje poslova zastupanja, 69 pravnih lica, 122 fizička licapreduzetnika, jedna turistička agencija, dok certifikat za zastupanje odnosno posredovanje poseduje 10.124 fizička lica. 3 Sektor je u 2009. godini ostvario znatno umereniji rast nego u 2008. (2,8% u odnosu na 16,5%), ali je ovo s'obzirom na ekonomosku krizu ipak pozitivan rezultat.

1 Mishkin F i Eakins S: Finansijska tržišta i institucije, IV izdanje, Prevod 2MATE, Zagreb, 2005., str. 521. 3 Stanje na dan 29. mart 2010. godine.

70

Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne finansijske institucije

3

Osiguravajuća društva u Srbiji

Od 2004. godine Narodna banka Srbije počela je da kontroliše poslovanje osigravajućih društava u Srbiji. Oblast osiguranja je svakako važan činilac stabilnosti finansijskog sektora.

Prema poslednjim objavljenim podacima Swiss Re za 2008. godinu, učešće premije u bruto domaćem proizvodu za 27 zemalja članica Evropske unije iznosilo je 8,28%, a premija po stanovniku 3.061 SAD dolara. Učešće premije u bruto domaćem proizvodu za grupu formiranoj prema metodologiji Swiss Re-a, a u koju su između ostalih svrstani Srbija, Slovenija, Češka, Mađarska, Poljska, Hrvatska, Bugarska i Rumunija iznosilo je 2,72%, a premija po stanovniku 89 SAD dolara.

4

Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne jinansijske institucije

73

Tromesečno kretanje ukupne premije (2007-2009)
(u din.) 60 50 40 30 20 10 0 i U 11,5 40,1 +2,6% 40.9 28,7 mlrd

Q1-07 Q2-07 Q3-07 Q4-07

G1-08 Q2-08 Q3-08 Q4-08

Q1-09 Q2-09 Q3-09 Q4-09

dan 31.12.2009. godine 28,2%, sa rastom od 21,1% u odnosu na prethodnu godinu.

52,2

53,5

I

13,6 13.7

U strukturi pasive na dan 31. decembra 2009. godine tehničke rezerve iskazuju učešće od 61%, a kapital i rezerve 29,4%. Nastavljen je trend povećanja učešća izdvajanja sredstava u tehničke rezerve započet u 2005. godini. Dok kapital beleži rast od 15,2% i (29,2 milijarde dinara u 2009. godini), tehničke rezerve u posmatranom periodu beleže rast od 17,6% (na 60,5 milijardi dinara). Najveći porast u strukturi ovih rezervi je imala matematička rezerva sa stopom od 36,2%, a zadovoljavajući je i porast rezervisanih šteta od 17,2%.

Struktura portfelja nije se tokom 2009. godine značajno izmenila, tako da su najznačajnije komponente i dalje osiguranje od autoodgovoraosti i imovinska osiguranja. 1.1.1 Koncentracija tržišta Koncentracija na tržištu merena HHI indeksom prvi put je zabeležena kao umerena u 2007. god. (1523) sa daljim smanjenjem u 2009. godini kad je ovaj indeks iznosio 1233. Uspešnim procesom privatizacije u proteklom periodu, kao i ulaskom inostranih kompanija na tržište dobijanjem green field licenci (11 od 2005. godine), društva za osiguranje u stranom vlasništvu u 2009. godini beleže i ranije preovlađujuće učešće u: premiji životnih osiguranja sa 92,5%, premiji neživotnih osiguranja sa 60,1%, ukupnoj imovini sa 63,8%, kao i u broju zaposlenih sa 73,1%. Obim poslovanja sektora osiguranja, meren bilansnom sumom društava koja su obavljala poslove osiguranja i reosiguranja povećan je za 17% i iznosio je 99,2 milijarde dinara. 1.1.2 Bliansoa suma i bilansna struktura U strukturi aktive društava za osiguranje sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine, 42,6% odnosi se na stalnu imovinu, dok se 57,4% odnosi na obrtnu imovinu. Najveće učešće u aktivi u poslednje dve posmatrane godine, imaju kratkoročni finansijski plasmani i to na 1.1.3 Pokazatelji poslovanja Solventnost društava za osiguranje Solventnost društva za osiguranje zavisi od dovoljnosti tehničkih rezervi za preuzete obaveze, kao i od dovoljnosti garantne rezerve kao vida zaštite osiguranika u slučaju nepredviđenih gubitaka u poslovanju, tj. kao amortizera za gubitke koji nisu pokriveni tehničkim rezervama. Zakonom o osiguranju, počev od 30. juna 2005. godine prvi put je u Srbiji uvedena obaveza društava za osiguranje da garantnu rezervu održavaju na nivou koji je iznad margine solventnosti. Podzakonskom regulativom, sačinjenom u skladu s direktivama Evropske unije, margina solventnosti se obračunava na osnovu kriterijuma koji uvažavaju vrstu poslova kojima se društva za osiguranje bave, kao i obim poslovanja i štete u trogodišnjem periodu. Margina solventnosti na dan 31. decembra 2009. god. je iznosila 13,3 milijarde dinara, a garantna rezerva 24,5 milijardi dinara, pri čemu je rast garantne rezerve bio naglašeniji. Na nivou svih društava u Srbiji koja se pretežno bave neživotnim osiguranjima odnos garantne rezerve i margine solventnosti je iznosio 192,41%, dok kod društava koja se pretežno bave životnim osiguranjima 183,41%. U društvima koja se pretežno bave poslovima neživotnih osiguranja u 2009. godini je primetna nešto bolja pokrivenost tehničkih rezervi u odnosu na 2008. godinu. Naime, prema podacima dostavljenim od strane društava pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive u 2009. godini iznosi 94,19%, dok je u 2008. godini iznosila 90,41%. U društvima koja se pretežno bave poslovima životnih osiguranja pokrivenost tehničkih rezervi propisanim oblicima aktive u 2009. godini iznosi 100,92%. Tehničke

5 5 0

Kretanje ukupne premije i tehničkih rezervi (2004 =100)

2005.

2006. 2007. 2008. □ Ukupna premija Tehničke rezerve

a

Iz\>or: Narodna banka Srbije Značajan pokazatelj rezultata preduzetih aktivnosti na stabilizaciji i uređivanju tržišta osiguranja je i kretanje tehničkih rezervi i ukupne premije. Navedeni grafikon, u kome je bazna godina posmatranja 2004. godina, govori u prilog znatno bržeg rasta tehničkih rezervi od ukupne premije, obzirom na prihvatanje prakse osiguravača da realnije procenjuju ove rezerve i time u značajnijoj meri štite interese osiguranika i korisnika osiguranja.

rezerve neživotnih osiguranja u 2009. godini najvećim delom bile su pokrivene deponovanjem kod banaka sa 27%, gotovinom sa 21%, državnim hartijama od vrednosti sa 16%, potraživanjima za nedospele premije sa 10% i akcijama kojima se trguje na tržištu sa 8%. U strukturi pokrića tehničkih rezervi životnih osiguranja najzastupljenije je ulaganje u državne hartije od vrednosti sa 72%>, a zatim sledi deponovanje kod banaka sa 20%. Merodavni tehnički rezultat u samopridržaju, kao indikator politike cena i adekvatnosti, odnosno dovoljnosti premija za izmirenje obaveza po osnovu ugovora o osiguranju i adekvatnosti prenosa rizika u reosiguranje i saosiguranje u 2009. god. iznosi 76,65% i povoljniji je u odnosu na 2008. godinu kad je iznosio 78,11%. U društvima koja se pretežno bave poslovima neživotnih osiguranja pokazatelj usklađenosti kratkoročnih sredstava (obrtna imovina umanjena za zalihe) i kratkoročnih obaveza je u 2008. godini iznosio 103,18%, a u 2009. godini 105,26%, dok u društvima koja se pretežno bave poslovima životnih osiguranja ovaj pokazatelj je u 2008. godini iznosio 197,45%, a u 2009. godini 216,81%, što ukazuje na dovoljnost likvidnih sredstava za izmirenje kratkoročnih obaveza. 2. PENZIONI

FONDOVI

2.1. Opšte karakteristike pnzionih fondova

5

Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne jinansijske institucije

73

Penzioni fondovi su veoma važni učesnici na fmansijskim tržištima. Njihov značaj proizilazi iz činjenice da raspolažu veoma velikim novčanim sredstvima. Penzioni fondovi do sredstva dolaze na dva načina: prvi je prikupljanjem uplata i doprinosa zaposlenih, poslodavaca i državnih organa, a drugi je kroz ulaganja sredstava u različite hartije od vrednosti na fmansijskom tržištu. Uplate upenzioni fond se mogu ostvarivati kroz ouzimanje dela tekuće zarade, na osnovu usvojenih programa uplate ili na osnovu slobodnih doprinosa. Osnivači penzionih fondova mogu biti firme, država, sindikati zaposlenih itd. Penzioni fondovi se najčešće i dele upravo na osnovu osnivača i možemo da razlikujemo privatne i javne penzione fondove. Privatne penzione fondove najčešće osnivaju preduzeća, udruženja i sindikati. Ovi fondovi se osnivaju sa ciljem da svojim članovima obezbede bolji životni standard nakon završetka radnog veka. Javne penzione fondove osniva država ili lokalni organi vlasti. Za razliku od privatnih penzionih fondova osnovni zadatak javnih penzionih fondova je obezbeđenje socijalne sigurnosti. U praksi postoje različite vrste penzionih fondova. Najzastupljeni]*i su: planovi doprinosa, planovi koristi i hibridni penzioni planovi. Planovi doprinosa podrazumevaju tako organizovan penzioni fond koji obavezuje osnivača da osigura odgovarajući iznos doprinosa za penzionere. Taj iznos se najčešće određuje kao određeni procenat prihoda fonda ili profita zaposlenih. Dakle osnivač ne gamtuje fiksni iznos penzije, već će taj iznos zavisiti od uspešnosti poslovanja fonda. Planovi koristi podrazumevaju obavezu osnivača penzijskog fonda da članovima fonda obezbedi odgovarajući fiksni iznos koji će oni dobijati kada odu u penziju. Na ovaj način se budućim penzionerima obezbeđuje socijalna sigurnost. Međutim ono što je negativno je da na ovaj način se gubi mogućnost povećanja iznosa penziju u slučaju boljeg poslovanja penzionog fonda. Hibridni penzioni planovi su ustvari kombinacija prethodne dve vrste penzionih planova. Oni su uglavnom organizovani tako da članovi uplaćuju određeni iznos doprinosa. Osnivači fonda se obavezuju da će članovima obezbediti određeni minimalni fiksni iznos penzije u budućnosti. Fond polsije na fmansijskom tržišti i ako ostvari rezultat bolji od iznosa potrebnog za minimalne isplate taj višak se deli članovima. U slučaju neuspešnog poslovanja osnivač fonda je obavezan da nadoknadi razliku do iznosa minimalnih isplata. Penzioni fondovi na fmansijkom tržištu investiraju sredstva u različite vrste hartija od vrednosti. Najčešće kupuju hartije od vrednosti koje sa sobom nose najmanji rizika kao što su državne hartije od vrednosti, obveznice lokalnih organa vlasti itd. Pored tog akupuju i akcije preduzeća. Pored toga penzioni fondovi mogu kupovati i inostrane hartije od vrednosti sem u slučaju kada im to zakon zabranjuje. Način upravljanja sredstvima fondom određuje osnivač fonda. On može odrediti ljude unutar fonda koji če upravljati sredstvima fonda ili pak može angažovati profesionalne portfolio menadžere koji nisu zaposleni u fondu.

Pravna forma i način prikupljanja sredstava penzijskog fonda slični su kao kod otvorenih investicionih fondova: fond nema status pravnog lica, i njegova imovina je svojina članova fonda, srazmerno visini njihovog udela u ukupnoj imovini fonda. Sredstva se prikupljaju prodajom investicionih jedinica. Međutim, za razliku od investicionih fondova, povlačenje imovine članova fonda nije moguće u svakom trenutku, već tek nakon navršene 53 godine5. U skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i Odlukom o maksimalnim visinama ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda kao i uslovima i načinu ulaganja te imovine u inostranstvu, sredstva se mogu ulagati na sledeći način:

-

u dužničke hartije koje izdaju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici Srbiji - do 20% imovine fonda; u dužničke hartije od vrednosti pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji - do 20% imovine fonda; u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike Srbije - do 30% imovine fonda;

• - u depozitne potvrde koje izdaju banice sa sedištem u Republici Srbiji - do 20% imovine fonda;

-

u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje su listirane na listingu A Beogradske berze - do 40% imovine fonda; u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji koje nisu listirane na listingu A Beogradske berze, i to u periodu od 1. septembra do 31.decembra 2007. - do 20% imovine fonda, od 1. januara 2008. do 31. marta 2008. - do 15% imovine fonda, a od 1. aprila 2008. godine - do 10% imovine fonda; u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strane države i međunarodne finansijske institucije; u dužničke hartije od vrednosti pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije odnosno OECD; u akcije pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije odnosno OECD-a; u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u državama članicama Evropske unije odnosno OECD-a.

-

Dobrovoljni penzijski fondovi posluju na našem tržištu nešto više od tri godine, što je relativno kratak vremenski period s obzirom na dugoročan karakter ovog vida ulaganja. Na kraju 2009. godine na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova posluje devet društava, koja upravljaju imovinom deset dobrovoljnih penzijskih fondova. Takođe, na tržištu posluju četiri kastodi banke, pet banaka posrednika koje su angažovane od strane šest društava za upravljanje i 122 fizička lica koja obavljaju poslove informisanja o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Pri kupovini i prodaji hartija od vrednosti društva za upravljanje sarađuju sa 17 brokerskih kuća. Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova je u porastu. Na kraju 2009. godine neto imovina fondova je iznosila skoro 7,2 milijarde dinara, što je za oko 54,9% više u odnosu na kraj prethodne godine. Rast neto imovine najvećim delom je generisan neto uplatama članova, a pored toga, na rast imovine uticali su i prinosi fondova. Poj ava novih fondova i porast učešća fondova koji imaju relativno mali tržišni udeo doprineli su smanjenju koncentracije tržišta dobrovoljnih penzijskih fondova i jačanju konkurencije na tržištu. I pored toga, tržište je visoko koncentrisano, s obzirom da imovina tri fonda, u koja je izvršen transfer sredstava po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja, zajedno čini preko 80% tog tržišta. U 2009. godini najveći broj društava je poslovao sa gubitkom. Razlog za to je činjenica da su društva za upravljanje još uvek u fazi razvoja, da fondovi imaju relativno malo akumuliranih sredstava te da prihodi nisu dovoljno visoki da obezbede trenutnu rentabilnost poslovanja. Kako je imovina društva odvojena od imovine fonda kojim društvo upravlja, taj gubitak se ne može nadoknaditi iz imovine fonda,

2.2. Penzijski fondovi u Srbiji Slično investicionim fondovima, imovina penzijskih fondova ne učestvuje na tržištu direktno, već uz posredničku ulogu njihovih kastodi banaka. U skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, dobrovoljni penzijski fond je „institucija kolektivnog investiranja u okviru kojeg se prikuplja i ulaže penzijski doprinos u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda ismanjenja rizika ulaganja".4 Kao i kod investicionih fondova, penzijski fond osniva, organizuje i njime upravlja društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, koje ima status zatvorenog akcionarskog društva.

4 Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima, Službeni glasnik
RS, br. 85/2005.

5 Osim u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad.

3* INVESTICIONI FONDOVI udela. Takođe. 3. objavljuju prinos dobrovoljnog penzijskog fonda četiri puta godišnje. br. u oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova. kao i uslovima i načinu ulaganja te imovine u inostranstvu ("SI.srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda. 6) kvalifikovano učešće — poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija. Prosečan prinosi8 koji su fondovi tokom 2009. U SAD preko 20 miliona pojedinaca i organizacija poseduje akcije preko hiljadu investicionih kompanija. odnosno 70% ukupne imovine. svih deset fondova imali su obavezu da objave prinos za poslednjih godinu dana i prinos od početka poslovanja do 31. 15/2007 i 3/2009). vrši nadzor nad delatnošću društava za upravljanje. 9/2009). Narodna banka je učestvovala i u izradi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Tako je na kraju 2009. broj i aktivnost korisnika i si. br. čime je obuhvaćeno oko 60% tržišta. usluga i drugi poslovni rashodi. pri čemu se kao ponder koristi vrednost neto imovine fonda (FONDex). dok u ukupnim rashodima najveće stavke su troškovi zarada i troškovi amortizacije. Osnovni pojmovi Investicioni fondovi predstavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima i imaju posredničku ulogu. U toku 2009. kao i Odluka o smernicama za procenu rizika od pranja novca i fmansiranja terorizma („Službeni glasnik RS". br. finansijskog menadžmenta. investicija u hartije od vrednosti.njima upravljaju profesionalni menadžeri.2%. godine ostvarili je 15. odnosno akcije investicionog fonda. učestvovala u procesima pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. i investiraju ih u veliki broj različitih oblika finansijske aktive. u saradnji sa drugim sektorima Narodne banke koji vrše nadzor nad fmansijskim institucijama. vrednost investicione jedinice. Pravilnik o sadržaju i formi obrazaca fmansijskih izveštaja društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ("SI. Narodna banka je. rezervisanja. godine. - nedostatak kapitala da se izvrši diversifikacija plasmana i ostvari smanjenje rizika po toj osnovi. glasnik RS". glasnik RS". ulaganje u akcije povećano je za jedan procentni poen na 7. što sa ulaganjem u obveznice stare devizne štednje od 25% čini da je ukupno preko 70% sredstava dobrovoljnih penzijskih fondova uloženo u državne dužničke hartije od vrednosti. Na taj način fondovi obavljaju značajnu posredničku ulogu. decembra 2009. koji raspolažu velikim znanjima iz oblasti poslovnih finansija. Uvid u kvalitet i procena kvaliteta poslovanja društava vrši se i kontinuiranom posrednom kontrolom.banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja drage kastodi usluge za račun investicionog fonda. " Sve izneto je jasno uticalo na rast popularnosti investicionih fondova u svetu poslednjih dvadestak godina. Pored toga.1. Imovinu u evrima najvećim delom čine obveznice stare devizne štednje. 5) investiciona jedinica . glasnik RS". Investicioni fondovi su nastali na ideji da se kroz diversifikaciju investicionih plasmana smanje fmansijski rizici. 67/2007 i 111/2009). . godine. neposrednom i posrednom kontrolom. Redovno se obelodanjuju i podaci koji se odnose na vrednost neto imovine fondova. čije se usvajanje očekuje u 2010. Društva za upravljanje dužna su da. glasnik RS". već prodajom akcija i diversifikacija plasmana u veliki broj različitih oblika finansijske aktive. donete su i: Odluka o minimalnoj sadržini procedure "Upoznaj svog klijenta" ("SI.privredno društvo koje organizuje. u skladu sa zakonom. odnosno 30% imovine. korišćenje prednosti ekonomije obima i na taj način niži transakcioni korišćenje menadžerskih znanja stručnjaka za portfolio menadžment. U istom periodu došlo je do značajnog smanjenja udela sredstava na kastodi računima sa 54% na 15%. na kraju svakog kvartala. nalazi se 2. 2) troškovi. itd Pojedini pojmovi koji su veoma bitni za razumevanje suštine vezane za investicione fondove imaju sledeća značenja. portfolio menadžmenta. Narodna banka. Radi unapređenja regulative iz oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova. tj. 26/2006 i 3/2009).2 milijarde dinara. najveći udeo imaju prihodi od naknada i fmansijski prihodi. odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava drugog lica. odnosno akcionar investicionog fonda . za sada samo u evrima. Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ("SI. 18 Prosečan prinos fondova je izražen kao prinos prosečno ponderisane vrednosti investicionih jedinica svih fondova. Oni do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela. sprovedno je pet neposrednih kontrola. dok je udeo sredstava na depozitima kod banaka skoro nepromenjen. Takođe. br. osniva i upravlja investicionim fondovima. koji nude novu mogućnost ulaganja uz mali nivo rizika ulaganja. Odluka o maksimalnim visinama ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda.fizičko ili pravno lice na čije ime su registrovane investicione jedinice. dok se u domaćoj valuti nalazi 5 mlrd dinara. nakon navršene prve godine od početka poslovanja. 46/2009). 15/2007. Postoji više razloga zbog kojih su investicioni fondovi atraktivni za ulaganja. br. . Na kraju 2009. strukturu ulaganja. godini. br.04%. godini nastavila je da se menja u skladu sa aktuelnim tržišnim okolnostima. vremenski faktor koji je povezan sa mogućnošću ostvarivanja velike stope prinosa u dugom roku. a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda. povezujući štedne sa investicionim subjektima. 4) član. glasnik RS. glasnik RS". br. 3/2009 i 6/2010).80 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 6 odnosno iz sredstava akumuliranih na individualnim računima članova fonda. U prvom kvartalu na tržištu se pojavljuju trezorki zapisi. na kraju godine. Narodna banka je izvršila izmene i dopune pet podzakonskih akata: Odluka o bližoj sadržini i standardizovanom formatu prospekta dobrovoljnog penzijskog fonda ("SI. 63/2007. 46/2009). - 1) društvo za upravljanje investicionim fondovima . kao i u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. pre svega diversifikovane portfolije stotina različitih hartija od vrednosti. investicioni fond . U strukturi prihoda. fmansijski instrumenti značajni za dobrovoljne penzijske fondove. Struktura imovine dobrovoljnih penzijskih fondova u 2009. U stranoj valuti. godine u trezorske zapise uloženo oko 47%. do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita.f. Odluka o strukturi i načinu izračunavanja kapitala društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom ("SI. Osnovne karakteristike rada investicionih fondova su: 3) kastodi banka . zbog čega subjekti štednje mogu plasirati svoja sredstva u njihove akcije: visoka likvidnost.

pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem. posredno ili neposredno.80 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 7 7) prospekt . Povezanim licima. povezana lica . u smislu zakona o investicionim fondovima. . odnosno rezultate poslovanja drugog lica. tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje.osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju. odnosno lica koja se smatraju povezanim licima. učestvuju u drugom licu. radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva. smatraju se i lica koja su međusobno povezana: 8) - kao članovi porodice. zajedno. tako da jedno lice. kapitalom ili na drugi način.

u pobočnoj liniji. 9) kao članovi uprave ili nadzornog odbora i članovi porodice članovi porodice. upravlja privatnim fondom. s tim da može da organizuje. jesu: - supružnici. na način propisan za povezana lica zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava. uključujući i srodstvo po tazbini. pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje. osniva i upravlja sa više investicionih fondova.2. pravila sigurnog i dobrog poslovanja. Primer DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE FONDOM tih lica. u smislu zakona o investicionim fondovima. Ono može može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima. - usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika. i podzakonskim aktima. korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija. Alije dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme. potomci i preci u pravoj liniji neograničeno. srodnici do trećeg stepena srodstva. Društvo za upravljanje Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom. Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici. Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti. 3. Upravljanje se vrši u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima. Akcije firme A Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti napred navedenih. Osnovne delatnosti društva za upravljanje su: Učešće (%) 1) 2) 3) organizuje i upravlja otvorenim fondom. Akcije firme E 8% . odnosno lica koja se smatraju povezanim licima u skladu sa ovim.84 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 8 - tako da u oba lica učešće ima isto lice. staralac i štićenici i potomci štićenika. • Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. osniva i upravlja zatvorenim fondom.

u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu.akcije.«jedinice. drugim podacima koji su od značaja za poslovanje investicionog fonda. budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje.9 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 87 Direktor i članovi uprave društva za upravljanje. Svaka jedinica je ustvari proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda. blagajničke zapise i druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti. mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih informacija. zaposlena lica društva za upravljanje i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati informacije o: investicionom fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti pogrešnu predstavu o poslovanju društva. 3) da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova. odnosno osniva.udele». 1) obavljanja. sistem interne kontrole. veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda. Celokupna imovina je podeljena na jednake delove . 2) da portfolio menadžeri koji će upravljati investicionim fondom poseduju dozvolu izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. i dužno je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 200. Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda. odnosno akcionara investicionog fonda. procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu investicionog fonda za sopsteni račun. nacrt ugovora sa kastodi bankom. proceni: . 3) način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u investicione fondove kojima upravlja društvo za upravljanje. Fond će dobiti dozvolu za rad kada Komisija uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. osim u slučajevima predviđenim zakonom. odnosno investicionog fonda. radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja. a koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje. nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda. nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom. i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. 4) 5) 6) 7) 8) 9) administrativne i računovodstvene procedure.. Prilikom osnivanja društva za upravljanje novčani deo osnovnog kapitala iznosi najmanje 200. obveznice. poslovi koje obavlja društvo za upravljanje. Da bi jedan investicioni fond dobio dozvolu za rad mora da podnese sledeće dokumente: spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera investicionog fonda koji se organizuje.000 (dvestahiljada) evra. Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite hartije od vrednosti . Osnivanje i imovina investicionih fondova Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva. uslovi i način njihovog 2) međusobni odnosi društva za upravljanje i članova.2. 1) 2) 3) 4) 5) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda. kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje. druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje 3. odnosno akcionara investicionog fonda. Osnivanjem društva utvrđuju se pravila poslovanja društva i njima se uredjuje sledeće: 1) da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje investicionim fondom. 1) 2) 3) 4) stanju i prometu na računima investicionog fonda i njegovih članova.

16) Obveznice Svvitzeiiand. a rizik izabranog fonda snosi sam.88 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 10 Da bi se došlo do jasne slike o vrednosti jednog fonda neophodno je definisati neto vrednost fonda i vrednost investicione jedinice fonda. 7) hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica. Vdksvvogen. 8% 18) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje. vrednost investicione jedinice će biti 1. 8% U skladu sa odabranim investicionim ciljem investicioni fondovi mogu biti: . odnosno OECD-a. Investiciona politika investicionog fonda sadrži: najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine. hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike. 2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika. On predviđa niz kontrolnih mehanizama kojima se povećava sigurnost investicionih fondova a investitori štite od prevara i zloupotreba. 8) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU. 10% Novac. umanjene za naknadu za otkup (maksimalno 1%). vrednost jedne investicione jedinice će biti 1. odnosno susedne države. da izaberu one vrste koje odgovaraju njihovim životnim prioritetima. 3) 4) 5) 6) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije. 8% Obveznice Beutschland. dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU. Coca eda. 8% 17) udele ortačkih. ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu. 11) OECD-a.000 dinara. 10% 15) akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU. kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici.Bayer. najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda. on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama. u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug. svaki investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog ulaga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje. Nokia .100 dinara (pod uslovom da se broj jedinica nije promenio). tako se i neto vrednost fonda svakodnevno menja. Taj broj se dobij a deljenjem iznosa uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica) i vrednosti investicione jedinice na dan uplate. 10% Microsoft. Zakon o investicionim fondovima koncipiran je u skladu sa najboljim međunarodnim praksama u regulisanju ovih institucija.000 dinara. Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. a ukupan broj investicionih jedinica 100. 9) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU. Reklamni materijali treba da ispune određene standarde i da na korektan način informišu potencijalne investitore.000 dinara. 14) akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici. Obveznice USA. Zato je bitno da građani razumeju rizike i da mogu da procene da li im fondovi uopšte odgovaraju. regulativa može da doprinese daje investitor adekvatno informisan o rizicima investiranja u određeni fond. kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda. Neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda. Neto vrednost fonda je i dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda. 1) 2) 3) način sprovođenja investicionog cilja iz stava 1. balansirani fond. Imovina investicionog fonda može se ulagati u: 1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije. hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima. Komisija odobrava akcionare sa učešćem iznad 10% i upravu društava za upravljanje. 10% akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu. To znači da ako je neto vrednost fonda 100. 10% . 10% 13) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU. OECD-a. komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici. odnosno finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Izgled jednog investicionog fonda se vidi na sledećem grafikonu: Učešće (%) 12) Republici. OECD-a. odnosno susednim državama. sredstva fondova su potpuno odvojena od imovine društva i čuva ih kastodi banka koja kontroliše obračun vrednosti imovine fonda i utvrđuje da je investiranje imovine u skladu sa prospektom fonda. po završetku trgovanja. Kako ne postoje ograničenja u pogledu visine prinosa tako ne postoje ograničenja ni gubitka. fond očuvanja vrednosti imovine. 3).000 dinara. ali na njemu je investiciona odluka. jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike. 8% 1) 2) 3) 4) fond rasta vrednosti imovine. odnosno OECD-a. kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama. Tako na primer. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1. Računa se svakog radnog dana. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva. Depozit Deutsche Bank. 4) način izmene investicione politike. ovog člana. u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije. odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti. Sama investiciona jedinica predstavlja srazmemi obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. fond prihoda. a ako im odgovaraju. 10) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih fmansijskih organizacija. Siemens. S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja. 4) i 8) ovog stava. Međutim. umanjena za iznos obaveza. Ukoliko se sledećeg dana neto vrednost fonda poveća za 10. novčane depozite u bankama u državama članicama EU.

.88 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne finansijske institucije 11 3. imovina investicionog fonda je odvojena od društva za upravljanje toga fonda.3. Osnovne karakteristike fondova: Osnovne karakteristike investicionih fondova su: a) Sigurnost ulaganja u investicione fondove ogleda se u sledećem: diversifikacija portfolija (ulaganje u veči broj hartija od vrednosti). adekvatna zakonska regulativa.

. kao što im ime kaže. Zbog toga su otvoreni investicioni fondovi daleko rašireniji nego zatvoreni investicioni fondovi. privatni fond. 2) 3) pravo na otkup. a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete. fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose. d) - Fleksibilnost fondova: investitori (ulagači) mogu biti fizička i pravna lica. zatvoreni. koji zainteresovanim investitorima obezbeđuju balans između prinosa i sigurnosti. na koje utiče veliki broj faktora. ali mogu ostvarivati i veći prinos. možete štedjeti prema svojim mogućnostima. zbog čega se vrednost fondova prihoda smanjuje). Zbog toga. riziku kretanja kamatnih stopa (kada kamatne stope rastu. Rizičnost ovih fondova se može drastično razlikovati u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje ulažu. pri čemu je otvoreni investicioni fond dužan da otkupi investicione jedinice najkasnije pet dana nakon podnošenja zahteva za otkup od strane člana fonda.rizik pri ulaganju u investicioni fond postoji.predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. Vrste investicionih fondova Postoje tri osnovne vrste investicionih fondova: otvoreni. vrednost njihove imovine. nadzor sa strane kastodi banke b) Prinos za koji se vezuju siedeće karakteristike: .Fondovi prihoda. U skladu sa tim. . ovi fondovi su rizičniji od fondova očuvanja 6 Investiciona jedinica je srazmemi obračunski deo u ukupnoj neto imovini fonda. ova vrsta fondova ulaže 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije. pa prema tome može biti pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak). odnosno portfolia investitora. prosečni prinosi na depozit u banci u svetu iznosi između 2 i 3%. prikupljaju novčana sredstva putem prodaje investicionih jedinica6 članovima fonda. prinos novčanih fondova ili onih koji ulažu u obveznice. pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slučaju raspuštanj a. U skladu sa tim ciljem. Najznačajnija razlika između njih jeste u likvidnosti. vezane štednje. npr. svi ulagači su međusobno ravnopravni nezavisno od visine uplaćanih sredstava (za razliku od npr. odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje. . dok kod otvorenih investicionih fondova koji nemaju deonice .Fondovi rasta vrednosti imovine predstavljaju najrizičniju vrstu fondova budući da veći deo svoje imovine (najmanje 75%) ulažu u akcije. Podela je vezana za pasivnu stranu investicionog fonda (način prikupljanja sredstava).akcije sama isplata vrši se sa davanjem zahteva za isplatu investicione jedinice. . Investicione jedinice se ne mogu slobodno prenositi.najmanji ulog (investicija) u investicioni fond jeste jedna investiciona jedinica + naknada za kupovinu. možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara. c) Preglednost se najviše manifestuje u javnosti rada fonda: Otvoreni investicioni fondovi. prosečni prinosi investicionih fondova na duži vremenski period u svetu iznose između 8 do 15% godišnje. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju. Zbog toga su ovi fondovi sa najnižim rizikom i samim tim najmanjim prinosom. Utvrđivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vrši svakog radnog dana i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100. kao i internet stranici društva za upravljanje ili otvorenog fonda. Investicione jedinice otvorenog fonda daju ista prava članovima fonda.000 primeraka. Otvoreni fond Posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica (kupovina) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Otvoreni fondovi ulažu u likvidne hartije od vrednosti kojima je moguće svakodnevno odrediti tržišnu vrednost. u skladu sa ovim zakonom. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamate na depozite kod banaka. U skladu sa tim. 3. ali očekuju da obezbede visoke prinose u srednjem ili dugom roku. . Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti. .nije garantovan. Kod zatvorenih privatnih i zatvorenih investicionih fondova isplata sredstava se realizuje prodajom deonica -akcija na berzanskom tržištu. zbog čega u ove fondove ulažu uglavnom investitori koji nisu skloni riziku. vrednost imovine fonda je poznata u svakom trenutku vrednost investicine jedinice objavljuje se u novinama. uplate u fond možeš izvoditi po sopstveni želji.1. internetu i poznata je svakog dana. izložena je rizicima koji utiču na cenu dužničkih HoV. a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlačiti iz fonda. Član fonda u svakom trenutku može povući svoja sredstva iz fonda. U zavisnosti od investicionog cilja i politike. osim po osnovu nasleđivanja i ugovora o . odnosno zaštite vrednosti uloga od inflacije. Sticalac investicione jedinice ima sledeća prava: 1) pravo na srazmerni deo prihoda. cena dužničkih hartija opada. ovi fondovi ulaže sredstva u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. . odnosno u isplati investicionih sredstava. u ove fondove ulažu investitori koji su spremni da prihvate visok investicioni rizik. 4) druga prava.4. Međutim. dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja imaju manje prinose ali i manji rizik. imaju cilj da obezbede redovne prihode svojim članovima. odnosno investitori koji žele da umanje rizik svog portfolia. Ipak. rizičnost ovih fondova se može značajno razlikovati u zavisnosti od karakteristika preduzeća u koje ulažu i investicione strategije.12 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne jinansijske institucije 93 nadzor sa strane komisije za hartije od vrednosti. s tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65%. gdje veći iznosi nose veće kamate). Ova vrsta fondova nema svojstvo pravnog lica i imovina fonda je u svojini članova fonda.4. kao i vrste imovine u koju ulažu sredstva razlikujemo četiri vrste otvorenih investicionih fondova: vrednosti.Fondovi očuvanja vrednosti imaju cilj očuvanja vrednosti uloga investitora.Balansirani fondovi su fondovi umerenog rizika. Fondovi prihoda ulažu najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti. 3.

ili možda nemaju dovoljno dugu poslovnu istoriju kako bi bili prihvatljivi za finansiranje od strane banaka. već ih oni moraju prodati na sekundarnom. investicija i razvoj novih tehnologija. u zakonskoj su obavezi da se kotiraju na organizovanom tržištu kapitala. ovo čini potencijalni rizik jako velikim. Zatvoreni investicioni fondovi su pravna lica organizovana u formi akcionarskog društva. Otvoreni fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom. što može biti ograničavajući - . odnosno dva ili više izdavaoca koji su povezana lica. Društvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku kupovinu i otkup investicionih jedinica. Društvo za upravljanje predlaže skupštini zatvorenog fonda način raspodele dobiti fonda. Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog - Društvo za upravljanje mora naznačiti u prospektu otvorenog fonda način raspodele prihoda. Vrlo popularni fondovi su tzv. Cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate. što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova. u kojima se novčana sredstva prikupljaju putem javne ponude. Sredstva se uglavnom prikupljaju od grupe bogatih investitora. Upravljanje zatvorenim fondom vrši društvo za upravljanje. Investitori koji imaju svoj privatni fond uglavnom su ili profesionalni investitori.papira od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi. ili prilično imućni ljudi. Osnovni kapital zatvorenog fonda ne može biti manji od 200. berzanskom ili van-berzanskom tržištu. i koji nude mogućnosti stručnog savetovanja.13 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne jinansijske institucije 93 poklonu. društvo za upravljanje izdaje kastodi banci nalog za raspodelu dobiti akcionarima fonda. U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu. dobijenog izveštaja eksterne revizije i odluke skupštine zatvorenog fonda. Investitori koji na ovaj način ulaze u kompanije. a najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.2. Prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 10% neto vrednosti imovine otvorenog fonda. odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.000 primeraka. Zatvoreni fond Svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija dionica. u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova. Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje. Zatvoreni investicioni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova. u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti. uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi. zatvoreni fondovi takođe mogu ulagati u nekretnine i privredna društva sa kojima se ne trguje na organizovanom tržištu. P r i v a t n i f o n d . zatvoreni fondovi se dele na: Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu. venture capital fiinds. Zakon propisuje minimum uloga koji se mora položiti (50. Sticanje investicionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.000 evra). Namenjeni su iskusnim investitorima. dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka. ali i donosi lepu zaradu ukoliko mlada kompanija uspe da stane na noge. odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca. Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi Otvoreni fond ostvaruje prihode od kamata. 3 . Raspodela prihoda može se vršiti samo u gotovom novcu.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Zatvoreni fond je dužan da svaku narednu emisiju akcija javno nudi. Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište. sa ciljem da uvećaju njihovu vrednost i na srednji rok prodaju svoje udele. komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Republici. Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulažu u nepokretnosti. Ovako prikupljen kapital se dalje investira u kompanije koje su suviše rizične za standardna tržišta kapitala i bankarske pozajmice. fondovi potom izlaze iz vlasništva i na taj način ostvaruju profit. Kao takvi.Nakon sastavljanja fmansijskih izveštaja. Akcije zatvorenog fonda glase na ime. Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća. 3. Pored hartija . investicionih banaka ili drugih institucionalnih investitora. kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.4. nedeljive su i neograničeno prenosive. Organi zatvorenog fonda su skupština i nadzorni odbor. Otvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća. propadaju i udeli fonda.Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u akcije preduzeća kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih. fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100. Osnovni kapital zatvorenog fonda može biti samo u novcu. obično imaju uticaja na odluke kompanije u meri u kojoj učestvuju u kapitalu firme. i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR. 4 3 . fondovi koji investiraju u kompanije na početku razvoja. Naravno. Zbog rizičnosti ovakvih fondova. Privatni investicioni fondovi obično funkcionišu tako što ulaze u vlasništvo firme sa određenom količinom novca. a zaštita investitora apsolutno ne postoji jer ako propadne firma u koju je ušao privatni fond. optimizaciju troškova i jačanje finansijske pozicije firme. U međuvremenu cilj je da se firmi poveća vrednost putem restruktuiranja koje praktično znači «ubrizgavanje» novca koji će omogućiti dalju ekspanziju firme. odnosno posrednici izdaju potvrdu članu otvorenog fonda.

Kupljene akcije moći će da prodaju kao god im zatreba novac.. Do skoro su to bili bogati pojedinci. 50 % akcija deonica. Indija. J. Kupujući akcije investicionih fondova građani će imati mogućnost da ostvare veće prihode od prihoda koje je im obezbeđuje bankarska kamata na štedne depozite. nova energija.).. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloženu sumu na godišnjem nivou.5. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu. Indonezija . Turska. uslužni. 31. Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. predstavljajući dodatnu konkurenciju. već treba osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede. 43. mogućnostima i averzije/sklonosti ka riziku. - Daleki istok (Japan. Vidi: Zakon o investicionim fondovima („SI. banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju. Poljska. Moderna portfolio teorija je skoncentrisana na diversifikaciju kao osnov za upravljanje portfoliom.deonički investicioni fondovi (Fondovi rasta vrednosti imovine): više od 75% sredstava ulažu u akcije . a u fond treba ulagati tek nakon što se ulagači dobro upoznaju sa očekivanim prinosima i stepenom rizika kome će fond biti izložen." 7 Objavljen u: "Službeni glasnik RS" BR. fondovi podstiču razvoj privrede. 30. jedna od njih je podizanje cene kapitala. odnosno hartija od vrednosti. Uključivanje fondova trebalo bi da poveća likvidnost tržišta. dodatni kapital kako bi se ojačala firma. sirovine i energija.Koreja Australija. a što je bio slučaj sa svim tržištima u regionu u poslednjih nekoliko godina. - Istočna evropa (Rumunija. a njihov kapacitet da preokrenu kompaniju svakako nije zanemarljiv. postoje tzv. Generalno. poboljšanje bilansa firme). automobilzam.Akcioni . a smanje kamate na plasmane.. 32. godine počelo se sa osnivanjem prvih investicionih fondova u Srbiji. Iako su privatni fondovi potpuno irelevantni 20 Mešoviti investicioni fondovi (Balansirani fondovi): 50 % obveznica. sad što kasnimo . Dosadašnje iskustvo pokazuje da je pojava stranih investicionih fonda veoma uticala na razvoj našeg tržišta. Stručnjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova. Kad su videle u svojoj vlasničkoj strukturi učešće investicionih fondova.1.5. Singapur. Obveznički investicioni fondovi (Fondovi prihoda): više od 75 . važno je istaći da jedan investicioni fond ne može zadovoljiti investicione kriterijume svih pojedinačnih ulagača.14 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne jinansijske institucije 93 faktor za vlasnike. zlata i drugih plemenitih metala.deonice. Firme ža koje su ovakvi investitori zainteresovani su obično «srednje kompanije)) -veće od porodičnih biznisa. «poslovni anđeli» (business angels ili angel investors) koji investiraju u start-up biznise. Međutim. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi.100%o sredstava ulažu u obveznice. Ne treba očekivati bum u prvim mesecima. pa tako i nasumično diversifikovani. potrošnja.46/06). tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište. a istovremeno vrše pritisak i na banke. ukoliko je izlazna strategija fonda listiranje kompanije na berzi. 59 i 60 ovog zakona. prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. U situaciji kada celo tržište raste. u situaciji kada investicioni fondovi nemaju istorijske rezultate poslovanja. Investicioni fond svoju politiku ulaganja prezentuje u Prospektu fonda. 3. Honk Kong. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokrati]e obezbeđujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici. američki. gotovo svaki portfolio. 107/06. Zakon o investicionim fondovima7 po prvi put omogućava da se na tržištu kapitala pojave domaći fondovi. transport. koji za - regije u razvoju (emerging markets) Brazil.) 3. koji su više nego dobrodošli. Verovatno će se i „obični" građani zainteresovati za ovaj način ulaganja. ostvaruje značajne stope rasta. Investicioni fondovi koji ulažu u nekretnine: više od 75% sredstava ulažu u nekretnine. Svi ovi fondovi pri ulasku u firmu obično imaju strategiju koja oslikava cilj ulaska (restmktuiranje firme koja je u lošoj poziciji. Načini ulaganja investicionih fondova i ograničenja regulisani su članovima 29. U situaciji kada je fmansijsko tržište još uvek mlado. Nastanak i razvoj investicionih fondova u Srbiji Nakon što je zaokružena regulativa fmansijskog tržišta donošenjem Zakona o investicionim fondovima. oni svakako predstavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima. na domaće tržište. Istraživanja i analize međunarodnih eksperata pokazuju da će u narednih deset godina investicioni fondovi u Srbiju uspeti da prikupe oko četiri milijarde evra. dok je godišnja kamata u bankama oko 5%.. ali za razliku od venture capital fondova. Zatim. Mađarska. mali i drugi investitori (otvoreni i penzijski fondovi) će dobiti mogućnost investiranja u kvalitetne hartije od vrednostL Druga podela investicionih fondova vezana je na aktivnu stranu fonda ili na vrste investicija koje fond poseduje: . Podela akcionih deoničkih otvorenih investicionih fondova po sektorima u koje investiraju: farmaceutski.drugo je pitanje. kao i izlaznu strategiju. Podela deoničkih akcionih otvorenih investicionih fondova po regijama u koje investiraju: evropski. Kina (BRIC). svako prema svojim fin. početkom 2007. tehnologija. oni osim novca nude i stručna znanja i tako povećavaju šansu za uspeh kompanije. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije. za male investitore. investicioni fondovi su dobar način za aktivno uključivanje domaćih investitora na berzu. Građani i investitori koji po prvi put treba da se uključe na fmansijsko tržište biće suočeni sa dilemom u koji investicioni fond da ulože novac. ali u poslednje vreme se sve češće udružuje više pojedinaca kako bi obezbedili više sredstava. efekti će biti osetni. - Balkan (države bivše SFRJ). Dobra stvar u svakom slučaju. glasnik RS" br. Značaj investicionih fondova u tranziciji privrede Srbije Investicioni fondovi vrlo su poželjni i od njihovog prisustva i aktivnosti umnogome zavisi razvoj tržišta kapitala. ali za godinu-dve od sada. Bugarska. gde domaći učesnici imaju malo iskustvo u ulaganju u hartije od vrednosti. period zadržavanja u kompaniji. ali manje od velikih kompanija kojima treba iznad milion dolara (na razvijenim tržištima). Rusija. .

Razlika je u tome što bi se preduzeće u slučaju da strateški partner postane većinski vlasnik verovatno ne bi širilo van okvira ovog tržišta. Dok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda bio. Nema sumlje u to da bi preduzeće u oba slučaja sa prilivom svežeg kapitala modernizovalo proizvodnju. Iz tog razloga bi država trebala da ponudi hartije od kompanija čiji je ona stopostotni vlasnik tj. takođe. 2004. Za razvoj domaćeg tržišta kapitala veoma je važno osnivanje više domaćih investicionih fondova. oni kupuju i prodaju zarađujući na kapitalnoj dobiti. Stylos. Jer.15 Nedepozitne finansijske institucije Nedepozitne jinansijske institucije 93 menadžment nisu predstavljali opasnost od preuzimanja.2 milijardi evra. na svim tržištima atraktivne. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu da izađu na inostrane berze i da nekoliko puta povećaju svoju vrednost. EPS. Deset do 15 odsto kapitala tih kompanija na tržištu bio bi značajan podsticaj i za postojeće i za nove. na primer. Prvi je da se većinski delovi kapitala javnih preduzeća prodaju strateškim partnerima. 55 . a to ne mogu stalno da rade sa pet hartija. GLA VA TRE ĆA BERZ E I BERZ ANSK O POSL OVAN JE ** Dickov. Trenutna situacija na domaćem fonda. Novi Sad. str. Oni. imovina fondova se duplirala u prošloj godini i trenutno iznosi oko 1. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. Ako "bi danas došlo pet investicionih fondova sa po milion evra da se poigraju na našem tržištu. pojedine kompanije počele su ozbiljnije da daju prospekte i nude tržištu nove informacije. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti. dok bi se manji deo kapitala pojavio na berzi. poboljšalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda. jer većina ljudi danas ne zna razliku između akcije i obveznice. telekomunikacija. To su kompanije čije su akcije. njima naše tržištu nema šta ponuditi. a daje tražnja sve veća. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uložio u preduzeće. hartije NIS. ali se smatra da će inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione fondove. Treba napomenuti da fondovima upravljaju stmčnjaci. Ovo će s jedne strane proširiti mogućnost za investicije a s druge strane na ovaj način će preduzeća dolaziti do povoljnijih sredstava za finasiranje svoga poslovanj a. Sobzirom da im naše tržište neće imati šta ponuditi oni će svoj kapital preusmeriti na tržišta na kojima će ga moći oploditi pod povoljnijim uslovima. mogućnost stvaranja dodatne vrednosti. Međutim u budućem periodu treba očekivati da će sve veći broj preduzeća izdavati svoje hartije od vrednosti čime će se ponuda hartija povećati. doprineli povećanju efikasnosti privrede. Pojava investicionih fondova u zemljama u tranziciji ubrzali su sam proces tranzicije. Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fonda „Salford". Dalji razvoj fondova u Srbiji zavisiće i od brzine širenja kulture investiranja. Takođe je veoma važno razvijanje finasijskog tržišta. procenjuju potencijal preduzeća. donošenjem svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. godine. sa znanjem i iskustvom koje im omogućava da procene vrednost kompanija i projekata. koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. a planira se ulaganje još najmanje 60 miliona evra. kao i rizike vezane za okolnosti poslovanja. pre svega. Takođe. Investicionim fondovima konstantno treba materijal sa kojim će se igrati. Do sada je u mlekare uloženo 110 miliona evra. a ni razliku između investicionog i penzionog stanovništva. kao i smanjenju troškova investiranja. kako domaće tako i strane investicione fondove. samo treba dobro oceniti koja mogućnost donosi veću korist. U Hrvatskoj. pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom slučaju cena preduzeća brže rasla. jer je to bitan uslov za ulaganje prikupljenog novca finansijsk om tržištu je takva da nema dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti. Ekonomika moderna. generalno. V: Globalizacija svetske ekonomije. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo veći da se na Zakon o investicionim fondovima nije čekalo još od 1997. Mnogi stručnjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzeća.

8 Kasnije su osnovane berze u Lionu 1546. 1924. Berza je radila do početka Drugog svetskog rata. organizuju se sajmovi na kojima se izlažu samo uzorci. u Novom Sadu i Sombora (obe robne). kao institucije u kojima ovlašćena lica obavljaju trgovinu određenim materijalom. Tuluzi 1549. savezno ministarstvo za trgovinu dalo je dozvolu za rad Robnoj berzi u Subotici. 1929. a to je uticalo podsticajno na razvoj industrije.1460. Tako su stvoreni uslovi da se pojave berze. Ruenu 1556. Na njoj se trguje skoro isključivo akcijama. Na osnovu iskustava koja su stečena u organizovanju sajmova. Zbog toga su u dalekoj prošlosti organizovani vašari na kojima se okupljao veliki broj trgovaca koji su kupovali ili prodavali raznovrsnu robu. u Skoplju (robna) i dr. zakazuju se sastanci između trgovaca.1440. Postoje rastao broj trgovaca. 1/1959. Amsterdamu 1602 itd. Londonu 1570. Umesto vašara na kojima se izlaže celokupna količina robe. Parizu 1563. više nije bilo moguće da se na jednom mestu obavlja trgovanje kao ranije. Takođe. Takvo rešenje je doprinelo da trgovina bude lakša. br. Sastancima su mogli da prisustvuju.NYSE (New York Stock Exchange) je najveća finansijska berza u SAD a bila je donedavno najveća berza na svetu. Frankfurter Wertpapierbörse (Frankfurtska berza). Trgovalo se malim brojem proizvoda koji su imali posebnu važnost za to podneblje.robna berza pod nazivom Produktna berza u Novom Sadu. tako da se smatra daje skoro svaki četvrti punoletni stanovnik ove zemlje akcionar. Najpoznatije svetske berze akcionara je u stalnom porastu. Pre toga. zahvaljujući razvoju hartija od vrednosti nastale su efektne berze. Nekadašnji vašari su prevaziđeni. Berza u Zagrebu osnovana je 1920. a prema drugom nešto ranije . a delimično i investicionim certifikatima. osnovane su u drugoj polovini XV veka. Na berzi posluju sledeći učesnici: Najznačajnije svetske fmansijske berze jesu: New York Stock Exchange (Njujorška berza). devizama. na kojoj se trgovalo robama i trgovačkim efektima (mešovita berza) osnovana je 1886 u Beogradu na osnovu Zakona o berzama. Njujorška berza . 1. Hamburgul558. Kupovala se i prodavala roba čije osobine su bile poznate svim trgovcima. hartijama od vrednosti zlatom i produktima. trgovina je dobila sve veći značaj. Prema preovladjajućim stavovima prva berza osnovana u Anversu (Antwerpenu). godine. Tek kasnije.2.. a kasnije 1924. London Stock Exchange (Londonska berza). što je i razumljivo. osnovana kao jedina berza uopšte . pored ove jedne robne. Posle drugog svetskog rata. a više nije bilo neophodna da se donose ni uzorci. Osnovana je 1792. na utvrđenom mestu i po usvojenim pravilima. a posle rata je ukinuta. Beograd. prema jednom objašnjenju . . U SAD broj 8 Isto. 9Uredba je objavljena u Službenom glasniku NR Srbije. Prvo su nastale robne berze. U našim krajevima je prva berza. u Ljubljani (obe mešovite). Uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje i jačanjem gradova. Na njoj se trgovalo valutama. poljoprivrede i pomorskog saobraćaja. i to Uredbom o osnivanju produktne berze u Novom Sadu koju je donelo Izvršno veće NR Srbije krajem 1958.106 Berze i berzansko poslovanje___________________=============^^ Berze i berzansko poslovanje 16 proizvodima poznatih osobina. postoji još i -Beogradska berza a. jednostavnija i uspešnija. Kasnije ovaj naziv postaje opšte prihvaćen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze. i da učestvuju u trgovanju samo oni koji su ispunjavli određene uslove. razvoj trgovine nametnuo je potrebu da se kupoprodaje obavljajtt na sigurniji. Züricher Effektenbörse (Ciriška berza) i dr. Tokyo Stock Exchange (Tokijska berza).9 U našoj zemlji. lakši i organizovaniji način. Na ovim prvim berzama trgovalo se hartijama od vrednosti i novcem. a količina robe se još brže uvećavala.d. Značajnu ulogu na svetskom fmansijskom tržištu imala je posle prvog svetskog rata. Rad Beogradske berze je obnovljen 1989. kod nas je 1959. Berze.

Članovi berze su kreditne organizacije. Njeni učesnici su brokeri i džoberi (jobberi). mada se trgovanje može odvijati bilo gde. S&P 100. osnovana 1871. 1. U 1987 Tokijska berza je po značaju nadmašila Njujoršku berzu. u pretežnoj meri. osim ostalog. 1. Značajni udeo u njenom poslovanju otpada na strane hartije od vrednosti. Na njoj se trguje akcijama.VPŠ Čačak 2006g. poznato je vanberzansko tržište hartija u vrednosti pod nazivom RM-Svstem Slovakia sa sedištem u Bratislavi. Do prvog svetskog rata bila je najznačajnija berza u svetu. 1. investicioni fondovi. U svetu postoje elektronska . obnovljena 1992. po pravilu bez značajnijeg mešanja vlade. Mada postoji nekoliko drugih berzi u Nemačkoj. Obveznice se nude u svakoj valuti. sa prekidom u poslovanju za vremc okupacije i posle II svetskog rata. Frankfurtska berza. Milanska berza jedina ima međunarodni značaj iako postoji još 9 u Italiji. u Češkoj je poznato i vanberzansko tržište hartija od vrednosti RM System sa sedištem u Pragu osnovan 1993. iziskuje kao neminovnost potrebu organizovanja tržišta na kome će se trgovati akcijama ovih preduzeća. primenjuje indeks PX50. Značaj berzi u razvoju tržišne privrede Dakle. Standard and Poor's 500 (S&P 500). koji prodaju i kupuju hartije od vrednosti za svoj račun. koje primenjuje tehnološki indeks Na-sdaq Composite. Postoje ponude evrodolarskih obveznica. Berza primenjuje DAX index koji se zasniva na kotiranju akcija 30 najznačajnijih preduzeca i banaka u SR Ncmačkoj. akcionarskog društva. oko dve trećine ukupnog obima je skoncentrisano u Frankfurtu. Neka su. g. Najpoznatije berze u Evropi a) specijalist. iako se u literaturi navodi daje prva berza u Londonu osnovana već 1570. u Češkoj. Ona je krajem 1990. osnovana Berza u Budimpešti. b) c) operativni mokier (floor broker). Takođe. koja je bila osnovana 1922. bila glavna vodeća berza u svetu po broju listitiga kompanija. a kretanje kurseva akcija izražava u indeksima (najznačajniji je Financial Times Idex.TSE (Tokyo Stock Exchange) osnovana je 1878. Takođe.). Moody's index. Na određivanje kursa akcija primenjuju se indeksi akcija: The Dow-Jones index. prema obimu trgovine je ispod Tokijske i Njujorške.. koji posreduje u slučaju povećanog interesa za poslovima i u vezi sa ponudama.5. Kurs hartija od vrednosti određuje se prema odnosu ponude i tražnje i izražava se u američkim dolarima. U Slovačkoj je 1992 obnovljena delatnost Bratislavske berze. Džoberi su članovi berze. U protivnom. Na njoj se trguje akcijama i obveznicama domaćih ali i stranih emitenata (pretežno a-meričkih i japanskih). U organizacionopravnom pogledu predstavlja privatnu kompaniju u obliku akcionarskog društva njene akcije glase na ime. Na berzi trguju i državni brokeri koji su od strane vlade ovlašćeni da trguju hartijama od vrednosti. Ristić Ž. na koje otpada značajni udeo berzanske trgovine. obveznicama. Za razliku od procesa privatizacije u kome dolazi do prvobitne.FTSE 100). SOFFEX u Svajcarskoj i dr. Elektronska tržišta Evropske berze su: kao najrazvijenija Londonska berza. Sedište tržišta evroobveznica je takođe u Londonu. Svajcarske tri berze imaju finansijski ogroman uticaj za tako malu zemlju. To su berze u Cirihu. Na njoj se trguje. osnovana Berza u Varšavi. te FAZ index. g. Tokijska berza .4. imala je 2559 listiranih kompanija od kojih su 2006 bile domaće korporacije. zatim SEAQ-I (Stock Exchange Aulomated Quotation Svstem International) u Velikoj Britaniji. Tipični predmet berzanskih poslova sa akcijama predstavljaju tzv. L" svojstvu brokera istupaju članovi berze. koje primenjuje svoj indeks PK 30. samo domaćim hanijama od vrednosti. Ona uvek rado dočekuje inostrane listinge akcija. koji zaključuje posao na osnovu ovlašćenja svoje firme. Frankfurtska berza (Frankfurter Wertpapierbörse) osnovana je 1585 kada se na njoj trgovalo isključivo mencama. ali aktivna i. osnovne hartije od vrednosti (Standardwerte). Počev od 1820 na njoj se trguje i akcijama. kao ona u Holandiji i Belgiji. Bazelu i Ženevi. Grandiozni razvoj japanske privrede. Frankfurtska berza u savremenim uslovima sve više dobija na značaju i predstavlja jednu od najvećih fmansijskih institucija u svetu. privatni makleri i službeni berzanski makleri. Najznačajniji indeks akcija na ovoj berzi je NIKKEI 225 čija se polazna osnova vezuje za 1949 i zasniva na prosečnom kotiranju akcija oko 225 preduzeca. Pariška berza je najveća od 7 francuskih berzi koja obrađuje više od 95% ukupog obima trgovanja u Francuskoj.3. doprineo je jačanju značaja ove berze.: Finansijska tržišta i berzanski menadžment. d) registrovani makleri (registered iraders). privatizacija društvenih i državnih preduzeća u obliku nastajanja brojnih akcionarskih društava. čiji je broj ograničen na 95. maklerske firme. a u Poljskoj je 1991. Na njoj trguju ne samo velike kompanije (banke. koji imaju ovlašćenje da poslove zaključuju neposredno sa fizičkim licima. U Mađarskoj je 1990.Londonska berza pripada najskupljim berzama u svetu. koji realizuje posao sa određenim hartijama od vrednosti i istupa kao broker ili diler zavisno od komitentovog naloga. Većina ostalih tržišta akcija u Evropi postoji već mnogo godina. koji je izveden od strane dnevnog lista Frankfurter Allge-imeine Zeitung i dr. primarne distribucije akcija među korisnicima privatizacije u pretežnoj meri na administrativni . već i sitni akcionari. članovi berze nisu fizička lica. ali i drugim hartijama od vrcdnosli. i predstavljaće društvenu akciju bez ikakvih rezultata i efekata.LSE (London Royal Stock Exchange) osnovana je 1802. naročito posle Drugog svetskog rata. već isključivo tzv. evrojenskih. Amsterdamska berza je po veličini tržišne kapitalizacije trinaesta u svetu. vlasnička transformacija naše privrede ostaće samo mrtvo slovo na papiru. Ima pravni položaj javnopravne organizacije koja se nalazi pod strogim nadzorom države. osiguravajuća društva i dr.106 Berze i berzansko poslovanje___________________=============^^ Berze i berzansko poslovanje 17 25 Komazec S.vanberzanska (diierska) tržišta hartija od vrednosti: američko NASDAQ organizovano od Nacionalne asocijacije dilera SAD. Londonska kraljevska berza . posrednik (commission broker). investicionim certifikatima. relativno mala. U postsocijalističkim zemljama najpoznatija je Praška berza hartija od vrednosti (BCPP). Pravu revoluciju je izazvalo sistem trgovanja putem ekrana. Radi se o akcijama 21. zaključuju poslove za svoj račun. Londonska berza prolazi kroz duboku transformaciju.

Na drugoj strani su berze koje nemaju čvrsta ograničenja u broju članova status članova se postiže ispunjavanjem uslova koji su utvrđeni zakonom i propisma berze. neprofitnog tipa. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontrolom države i nazivaju se i polusamostalne berze (u Italiji. Taj proces je bio dugotrajan i hartije od vrednosti tek u drugoj polovini XX veka dobijaju punu afirmaciju kao osnovni berzanski materijal.Ove uslove može da obezbedi jedino berza. kao što su 10 De Gruew P.o. 357-382. Prvi oblici vrednosnih hartija su omogućili začetak finansijske berze. a unutar ovoga prava hartija od vrednosti.Sremski Karlovci. berze se mogu podeliti na profitne i neprofitne. 2005. imaju i današnje berze.naročito izraženi na polju tzv. 64-70. regiona. koji u suštini. koji imaju manjak sredstava. Vrste berzi Sama suština berzi. V: Globalizacija svetske ekonomije.. neophodno je imati u vidu sledeće: prvo su nastajale ovakve berze.Prema prirodi položaja.. Profitne berze dele među svojim članovima profit koji ostvare poslovanjem. . Kada su u pitanju berze koje su nastale spontano. Tako je nastala i Beogradska berza. redistribuiraju se od onih koji imaju višak sredstava ka onima. u literaturi se najčešće navode sledeći kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi:" a) b) c) d) e) f) Predmet trgovine. žitarice.Prema broju članova postoje berze kod kojih je strogo određen broj članova i ne može se povećavati. str. npr). Način nastanka. što implicira podelu na dve grupe . jer na taj način uvećavaju sopstvenu zaradu. a članovi su stimulisani da razvijaju poslovanje. i uglavnom. Nije postojao bilo kakav plan niti smišljena ljudska aktivnost već su berze nastajale kao izraz potreba i predstavljale su najbolji način da se olakša trgovanje. kao i same institucije berze. prve berze bavile su se nekom vrstom dokumenata.. regulisani.. Na međunarodnom planu. Ad a). propisi i pravila kojima je regulisan rad. do sastanaka odabranih učesnika i formalizovanja trgovanja u instituciji koja je nazvana berza. Berze privatnog karaktera osnivaju akcionari koji obezbeđuju sredstva za rad i zbog odnosa prema državi nazivaju se i samostalne berze (SAD i V. Bez obzira na sva ograničenja koja su navedena. IV izdanje. tj. Prevod 11MATE.10 1.. Većina nemačkih berzi je ovakvog tipa. Ad d). Najčešća podela berzi je po vrstama predmeta trgovine. putem berzi vrši se preraspodela slobodnih novčanih sredstava u cilju njihove optimalne ekonomske alokacije.ostala je ista. Upravo zbog toga je teško deliti berze istorijski ili po stepenu ovladanosti tehnologijom berzanske trgovine ili prema nekom drugom kriterijiimu. berze imaju u tržišnoj privredi nezamenljivu ulogu i višestruki značaj: metali. a posrednici su državni činovnici. Iako je tačno da u samom početku trgovine stoji razmena roba. dakle konkretnih vrednosti. 1) 2) predstavljaju organizovano i od strane države kontrolisano tržište novca. kompanijskog prava i prava finansijskog tržišta. u špekulantske svrhe.. berze mogu biti javne. devizama.putem tržišta. sajmova.. vašara. Mishkin F i Eakins S: Finansijska tržišta i institucije. Novi Sad. Izdavačka knjižarska zadruga 27 Zorana Stojanovica .svojevrsnim hartijama od vrednosti izdatim na osnovu robe. prvo su nastajali propisi. 11 Ovakav način osnivanja tipičan je za Dickov. Cilj poslovanja. tj. ovakve berze su prvo nastale. zemlje u kojima su berze relativno kasno nastale. Belgiji). Spontanost u nastajanju je jedna od ključnih karakteristika vodećih berzi savremenog sveta. Novi Sad. prvenstveno trgovinskog. dclova kontinenata. Dakle.. Ad b). i pored ukupnog postepenog razvoja tržišta i trgovine. Mešovite berze osniva država. ekonomski način . kafa i fmansijskim derivatima. d.29 Monopolizacijom članstva postiže se privilegija trgovanja na berzi. Ekonomika moderna. pa i pored naglog razvoja u poslednjih dvadeset godina . Raznovrsnost predmeta. kao posledica procesa integracije nacionalnih privreda na regionalnoj i univerzalnoj osnovi. neophodno je kreirati uslove za njihovu brzu i elastičnu preraspodelu i to obczbeđivanjem njihove cirkulacije na prirodan. gde su njeni organi doneli brojne direktive kojima se harmonizuju propisi u ovim oblastima. str. ekonomskog.6. ali su one rede u odnosn na čisto robne ili efektne berze. a onda su usvojeni zakoni. Berze javnog karaktera osniva država koja obezbeđuje sredstva za rad. Iz tih razloga. postoje u nedovoljno razvijenim tržišnim iislovima. a članovi obezbeđuju imovinu i određuju uslove rada i način poslovanja (Beogradska berza. Istorijski posmatrano. odnosa u nacionalnoj 3) ukoliko se ne zloupotrebi]' avaj u pozitivno utiču na harmonizaciju i stabilnost privredi.. Na robnim berzama se trguje standardizovanim proizvodima. preko pijace. U praksi postoje i mešovite berze u kojima se trguje i produktima i hartijama od vrednosti.579. koji u savremenim uslovima prerasta u univerzalni proces globalizacije. uglavnom. a onda je razvijena praksa.Prema načinu nastanka. Velike berze su. Ad c). Ad e). propisi su izvedeni iz prakse koja je već postojala. U ovakvim slučajevima. a u okviru nje . Neprofitne berze ne dele prihod svojim članovima. berze se mogu podeliti na spontane ili zasnovane na zakonu. Broj članova.Osim toga. obveznicama. sve intenzivnije se ispoljavaju tendencije unifikacije i harmonizacije prava. Već su prvi sastanci u kući flamanskog trgovca imali sve one elemente. Neke berze su nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je defmisano sve što je od značaja za njihovo osnivanje i rad. 2004. privatne i mešovite.. Priroda položaj a. Članovi berze ostvaruju zaradu naplatom provizije na osnovu zaključenih poslova.. str. Put do nastanka savremenih berzi vodio je od slučajnih susreta trgovaca. U poslednje tri decenije razvijeno je tržište finansijskim derivatima i na vodećim robnim berzama fjučersi i opcije imaju sve veći značaj. Stylos.Prema predmetu trgovine.106 Berze i berzansko poslovanje___________________=============^^ Berze i berzansko poslovanje 18 način.: Ekonomija evropske monetarne unije. odnosno znaka vrednosti . 2004. postoje robne (produktne) i finansijske (efektne). Na finansijskim berzama se trguje akcijama.Britanija).o. olakšavaju i ubrzavaju promet novca. nafta. prema kriterijumima iz zakona.Prema cilju osnivanja. Ovi procesi posebno su intenzivni i sveobuhvatni u Evropskoj uniji. društvenog i političkog povezivanja zemalja.berze hartija od vrednosti i robne berze. Španiji.

Poseban značaj imaju akcije i obveznice. određuje metode trgovanja i načina izračunavanja cena kao i način obaveštavanja o rezultatima postignutim u trgovanju. To znači da se tekuće cene efekata formiraju na osnovu ponude i tražnje na tržištu kapitala.. ili neposredno nakon zaključenja ugovora. 3) Udruženje berzanskth maklera.preduzećima. Novčane berze (tržište novca). tako i posebno. u pitanju je mešovita berza. Zagreb.. Tržište kapitala obezbeđuje mvestitoiima . obezbeđuje ravnopravnost svih učesnika. Efektne berze Tržište kapitala (efektne berze) odnose se na onaj deo fmansijskog tržišta na kojem se kupuje i prodaje finansijski kapital (akcije. ili svaki potencijalni kupac. to su institucije čije informacije o kretanju kurseva efekata imaju prvorazredan značaj za vođenje poslova svih subjekata. ' Robne ili produktne berze.7. U Srbiji postoji samo jedna berza osnovana po zakonu. Stabilnost Foley B.o. 1. investicioni fondovi i Njujorška berza ima 1. ponude i tražnje) je osnova stabilnosti celokupne ekonomije. mesto na kome se organizovano trguje standardizovanim tržišnim materijalom (hartijama od vređnosti). a ponekad i jednitn i drugim materijalom. čineći je (prema potrebama) više ili manje likvidnom. Specijalizovane berze su rede. što praktikuje svaka berza.366 članova i taj broj se ne menja. Na primarnom tržištu investitori mogu da nastupe i neposredno (bez berzanskog posrednika).7. bez koje bi se teško mogla privući sredstva (kapital) investitora koji ulažu u te efekte. 3j Kontinuitet ovog tržišta smanjuje i kolebanje hartija od vrednosti (efekata). Funkcija berze efekata je da obezbedi stalno tržište hartija od vrednosti " po cenama koje ne odstupaju bitno od onih kojima su predhodno prodate ". bilo da je reč o pravnom ili fizičkom licu.Prema raznovrsnosti predmeta postoje berze na kojima se trguje samo jednom vrstom berzanskog materijala (specijalizovane berze). Organ za rukovođenje berzom čine predstavnici banaka. uslove pod kojima brokersko dilerska društva postaju njeni članovi. Osnovni zadatak Komisije proizilazi iz njenog naziva. transformaciju štediša (vlasnika kapitala) u poverioce. . Informacije o izvršenim kupovinama i prodajama i cenama hartija od vrednosti objavljuju se u fmansijskoj i dnevnoj štampi. Ako se na berzi trguje velikim brojem materijala.: Tržišta kapitala. uz brzu izmenu strukture itivesticionih portfelja. osim ako nije reč o dilerima koji nastupaju u svoje ime i za svoj račun. dolazak do slobodnih (ponudjenih) kapitala. Berza je institucija finansijskog tržišta. certifikati). Efektna berza stoga predstavlja specijalizovano tržište kapitala na kojem se vrši komisiona prodaja hartija od vrednosti dugoročnog karaktera (uglavnom iznad roka od jedne godine). emitenti efekata. MATE d. na kojima se vrše transakcije hartijama od vrednosti u kojima se obaveze ne izvršavaju odmah. 4) Berzanaki sud. predstavnici firmi koji ne učestvuju na berzi. arbitraža i sud časti. članova efektae berze. uz alokaciju fmansijskuh sredstava u rentabilne investicione projekte. Na taj način vlasnici ovih portfelja vrlo brzo mogu da menjaju strukturu svoje imovine. donosi bersanske uslove za rad. korporacijama. pojedincima. vrši kontrolu berzanskih kurseva a.12 Prema tome. Devizne berze. dakle. Efektne berze mogu biti: 1) Terminske berze. pravila po kojima se ispostavljaju nalozi za trgovanje. 1. Poslovni organ berze donosi pravilnik o radu berze. vrši raspodelu nadležnosti medu maklerima. 2) Komisija za registraciju i davanje dozvole za plasman i emisije efekata na berzi. Frankfurtskoj berzi. kretanja na efektnoj berzi (kurseva. Tokijskoj. str. U tim izmenama strukture imovine mogući su i gubici i dobici. a na mešovitim se trguje većim brojem robe ili hartija od vređnosti. ali i za vođenje makroekonomske politike. što povećava njihovu likvidnost. i drugi članovi berze. Berza efekta. vrši kontrolu i nadzor nad radom berze i vodi disciplinski postupak. predstavlja finansijsku instituciju na kojoj se koncentriše ponuda i tražnjna kapitala (novčanog efekta)/1 Osnovni smisao akcionarskog (berzanskog) poslovanja je u tome što se preko berzi (tržišta kapitala) vrši ubrzavanje i uvećavanje privrednih i fmansijskili tokova putem emisije i prometa svih vrsta hartija od vrednosti (kako kratkoročnih. već u 33 12j2 The Wall Street Youmal publikuje isveštaj o cenama akcija na Njujorškoj berzi. Investitor je postojeći vlasnik hartije od vrednosti.9-25. Ono vrši kontrolu rada maklera. Zajedničko svim vrstama berzi je postojanje određenih organa berze: 1) Organ za rukovodjenje berzom. društvima. efektne berze predstavljaju moderno organizovan tržišni mehanizam. Trgovanje traje tokom perioda koji se naziva aukcija. Na isti način se radi na Ciriškoj berzi. Smisao trgovanja efekttma je u tome da se svi nalozi za kupovinu efekata izvrše po najnižim cenama.. institucije opremljene savremenim sistemom za komuniciranje. Londonskoj berz i dr. obveznice. državi. način postupanja brokera i dilera u trgovanju. Komisiju za registraciju i davanje dozvole za plasman efekata na berzi sačinjavaju predstavnici banaka.o. a u trgovanju na berzi učestvuju samo preko berzanskog posrednika (brokera). u zavisnosti od cena efekata na tržištu kada se vrši njihova kupovina ili prodaja. a na aukcijama mogu učestvovati samo članovi berze koji zastupaju svoje klijente (stvarne kupce i prodavce).106 Berze i berzansko poslovanje___________________=============^^ Berze i berzansko poslovanje 19 Ad f). ali i obrnuto. zvanični makleri. a svi nalozi za prodaju po najvišim cenama. Tržište kapitala i Sa stanovišta predmeta poslovanja sve berze se mogu podeliti 30 na: berze 1) 2) 3) 4) Efektne berze (ili tržište kapitala). dugoročnih). 1. 1998. Profesionalno udruženje makiera čine samo predstavnici zvaničnih maklera. Ona svojim aktima utvrđuje pravila po kojima prima hartije na tržište. Kontinuitet berze efekata smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti. odnosno sposobnost lake i brze konverzije u gotov novac putem prodaje hartija od vrednosti na ovom tržištu. učestvuje u pripremi liste efekata koji se kotiraju na berzi. To je Beogradska berza. drugi institucionalni investitori.

220.7. Devizne berze -Na deviznim berzama se vrši kupovina i prodaja deviznih sredstava. na kojima se ugovaraju poslovi i vrše transakcije dnevno (promptno). 14 Isto. koje se kotiraju na ovom tržištu. bez mogućnosti kupovine u svoje ime i za svoj račun.3.2. kratkoročnih hartija od vrednosti. Promptni poslovi se odnose na svaku kupovinu i prodaju deviza koje se obavljaju odmah (promptno) ili najkasnije dva dana od obavljene operacije.20 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 119 nekom unapred utvrđenom roku. VPŠ Čačak. Pre svega u stvarnosti postoje na hiljade dilera koji istovremeno objavljuju cene ponude i tražnje po kojima bi oni razmenili dve valute. kao cena devize. koncept jedinstvene ravnotežne cene je samo simplificirana imaginacija cena koja bi u ekonomskom smislu bila najbolja.14 Na deviznom tržištu sve devizne operacije vrše brokeri. 13 Komazec S i Ristić Ž: Finansijska tržišta i berzanski menadžment. posao dilera na deviznom tržištu je mnogo složeniji. U stvari reč je o mnoštvu individualnih ekvilibrijuma. bez intervencije Centralne banke u zaštiti deviznog kursa.. Određena. Na berzi novca se vrši kupovina i prodaja kratkoročnih novčanih sredstava. Na deviznim berzama se obavljaju promptni i terminski poslovi. Novčane berze Terminski poslovi se odnose na sve kupovine i prodaje deviza. Na terminskom tižištu devizni kiirsevi mogu znatno više oscilirati i u većim rasponima u odnosu na promptno tržište. 2) Promptne berze efekata. str. 2006. Naime. tako da je utvrđivanje cene novca (kamate) efikasnije i brže nego na drugim tržištima. To upućuje na zaključak da se ravnotežni odnosi postižu kao agregatni efekat koji je struktuiran iz difuznih efekata mnoštva finansijskih transakcija različitih volumena i cena. Na tzv. 124. . što dovodi do toga da dođe do istovremene razmene po različitim kursevima. Novčane berze predstavljaju finansijske organizacije koje na tržištu novca obavljaju kupovinu i prodaju za račun svojih članova. sekundarnom tržištu novca se vrši kupovina i prodaja svih oblika kratkoročnih hartija od vrednosti. učesnici na deviznim tržištima mogu istovremeno i kupovati i prodavati istu valiitu. Pravilnik o listingu. Ovde Centralna banka može intervenisati u cilju zaštite deviznog kursa ili velikih fluktuacija kurseva. str. obavljaju kupovine i prodaje deviza. standardizovana količina robe kojom se trguje na berzi. odnosno sa stanovišta njegove mogućnosti da zaradi. Višak žiralnog (depozitnog) novca. kada oni osciliraju iznad ili ispod gornje i donje granice dozvoljene oscilacije (koje određuje Centralna banka). tako što se vrši usklađivanja ponude i tražnje deviza i na toj osnovi utvrđuje devizni kurs. Predmet kupovine i prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti na ovom tržištu odnosi se samo na hartije od vrednosti koje emituje Centralna banka. a kupovina ovog novca tražnju. 1. Na ovom tržištu se javljaju i dileri kao trgovci devizama koji u ovlasćenim bankama (kao učesnicama na deviznom tržištu).13 To je primarno novčano tržište. Imajući u vidu složenost u funkcionisanju deviznog tržišta. Pojedinačni diler se obično bavi ravnotežom sa njegove tačke gledišta. Za razliku od voditelja aukcije. na određeni odloženi rok. stoje i osnova za nastanak većeg deviznog rizika kod ovih transakcija. koji sačinjavaju generalnu kvazi ravnotežu tržišta.7. ako je moguće ostvariti dobit. Zbog kompleksnosti i ogromnog broja transakcija u praksi se dešava da pojedinačni transaktori imaju teškoća da prate sve ponuđene i tražene cene koje se istovremeno objavljuju. ili koje ona proglasi takvim hartijama od vrednosti. 1. uglavnom kod banaka. Istovremeno je pregled ponude i realizovane tražnje novca znatno bolji. čini ponudu. Ponuda i tražnja su koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme. Predmet kupovine i prodaje novca odnosi se samo na žiralni ili depozitni novac (viškovi novca utvrđeni na određeni dan ili sat).

ista. Komazec S. do osipanja članstva i pada prometa na berzi.u slučaju da se ispostavi da određeni lot39 robe nije deklarisanog kvaliteta. a saglasnost daje Komisija za hartije od vrednosti. Starije berze su razvile sopstvene službe. Trgovanje. uz robne berze. Postupak za listing akcija na Beogradskoj berzi je propisan i definisan aktima Berze40 koje donosi Upravni odbor. str. Službeni glasnik RS. nastavlja se i razvija. koje su nastale u novije vreme. njenim operacijama.. .8. ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđivanju određenog kvaliteta i količine robe kojom se na berzi trguje. gde je prvi listing za najkvalitetnije predmete trgovanja. Informisanje.: Berze i berzansko poslovanje. McGraw Hill. ovu delatnost prepuštaju. Savić J. Svaka od njih može se obavljati na nekoliko načina. str. odnosno tek kada se sve četiri uspostave do kraja. zbog zakonske obaveze trgovanja na Berzi. 2006. osim kada je reč o funkciji trgovanja. minimalno vreme poslovanja izdavaoca tri godine. javno tržište i. International! Edition... Takođe. da izdavalac nije u postupku sankcije. ili u deklarisnoj količini. U slučaju da standard proizvoda ne odgovara onome što je propisano uzansama berze plaćaju se bonifikacije kod preuzimanjna robe. Ovlasćenje podraziimeva i određenu obavezu za učesnike u berzanskom trgovanju: roba se može primiti u trgovanje na berzi. Berze. 1) 2) 3) 4) Listing. br. berzu čini sam centar. Economics. jednom aktivna. Kliring i saldiranje. Na robnim berzama. stavljaju na slobodno berzansko tržište. ali im je suština kod svake berze i svake vrste berze. U centru se nalaze četiri osnovne funkcije berze koje je ona preuzela od prvobitnog kruga udruženih trgovaca posrednika. koja se može obavljati neposredno. U najužem smislu reči. osim u slučajevima promene celokupnog okruženja u kome je delovala. što bi berzu dovelo do ugrožavanja jednog od segmenata na kome počiva trgovanje. postojećim specijalizovanim agencijama za proveru kvaliteta i kvantiteta robe. jedino ako je dat i tipski sertifikat ovlašćene agencije. u slučaju posrednog uticaja. Singapore. te završava. Kada su u pitanju ostale hartije. uz posebno ugovorno definisanje obaveza i zahteva. Kriterijumi propisani aktima berze pnmenjuju se za one izdavaoce hartija koji po sopstvenoj odluci žele da listiraju svoje hartije na nekom od listinga berze. u drugom slučaju. 205-249. U dužem periodu to može da dovede do neraspoloženja proizvođača prema berzanskom načinu poslovanja. itd. Hartija od vrednosti koja se prima na listing B mora da ispuni sledeće kriterijujne: - minimalni iznos ukupnog kapitala od 4 miliopna EUR. državne hartije. Na taj način se. kako bi što veću količinu robe privukla na svoje. ili pri slabljenju neke od njih u relativno kraćem periodu. 47/ 2006. S druge strane to dovodi. procedura listinga se ne sprovodi već se. Na ove službe nadoveazuju se prateće koje im omogućavaju fonkcionisanje. istovremeno. odnosno centra berzanskog sistema sa ostalim njegovim elementima. upravo onim redosledom kako su navedene. Te funkcije zajedničke su za sve članice berze i svaka od njih mora imati jednak pristup njima. glavni stimulans za podizanje standarda proizvodnje jeste veća cena koja se postiže za robu višeg režima trgovanja. ne podležu proceduri listinga. Preduzeće ima punu odgovornost za tačnost i urednost sadržaja Prospekta. Ovaj posao se vezuje na četvrtu funkciju (informisanje). Zbog toga berza mora da stoji između standarda koji su opšte prihvaćeni na tržištu koje pokriva. VPŠ Čačak. Kod robnih berzi se ne formiraju posebno različiti listinzi. efikasan način podizanja kvaliteta jeste uspostavljanje različitih režima trgovanja i cena. knjigovodstvu i fmansijskim izveštajima.21 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 119 36 Samuelson & Nordhaus.38 Berza je po strukturi slična koncentričnim krugovima. stečaja ili likvidacije. opisujući krug. sa pozitivnim mišljenjem bez rezerve. Naravno. te konačno do njenog preuzimanja od strane neke druge berze. Funkcije berze 1j U institucionalnom smislu berzu čine četiri osnovne službe koje ispunjavaju njene ključne funkcije. Hartije od vrednosti mogu biti listirane na listingu A i listingu B. može se reći i da se I berza uspostavila u punom obliku. 37 38 i \ I I Od posebne važnosti je proces prilagođavanja proizvoda usvojenom berzanskom standardu. Ove agencije se nazivaju ovlašćenim berzanskim agencijama. Tako se. Kod ove funkcije.članica berze predstavlja prateću delatnost. kroz stalnu edukaciju proizvođača koji svoje proizvode plasiraju na berzi. vezuju službe za proveru kvaliteta i kvantiteta robe.3 godine. te kroz obezbeđivanje raznih vidova stručne i tehničke pomoći. berza počinje da stagnira i da gubi smisao. odmah utvrđuje i onaj ko mora daje ispravi. delatnost posredničkih kuća . u ovom delu procesa berzanskog poslovanja.. Bez uspostavljanja jedne od njih. Prateće delatnosti ne moraju da budu neposredni deo berze. da se trudi da domaće standarde prilagođava svetskim zahtevima i normama. Svrha ovakvog postupka je obezbeđivanje sigurnosti trgovanja i uvođenje odgovornosti za ono što se na berzi dešava . Da bi se hartije od vrednosti pojavile na listingu A moraju da ispunjavaju sledeće uslove: - minimalan iznos ukupnog kapitala izdavaoca .10 miliona EUR. 515-527. 1. Eighteenth Edition. poput berzi hartija od vrednosti. iako se primaju na listing Berze. preko kojih su čak uspele da berzanski standard robe postane reperni standard na određenom tržištu koje berza svojom aktivnošćii pokriva. a u zavisnosti od ispunjenosti kriterijuma koji su predviđeni. \ \ Ove četiri funkcije stapaju se u jedinstvenu tehnološku celinu koja počinje. Retko se dešava da se berza. izvršena revizija fmansijskih izveštaja prema međunarodnim računovodstvenim standardima. Prema tim propisima. 2005. Sva preduzeća koja svoje hartije od vrednosti iznose na Berzu obavezna su da objave i dostave Berzi Prospekt koji sadrži sve relevantne informacije o kompaniji. odnosno organizovano i I ] Zakon o hartijama od vrednosti. ali se posebno trguje robom prvog kvaliteta. potpuno uruši i nestane. One su kumulativne. onda se može smatrati daje odgovorna agencija za procenu kvaliteta i kvantiteta robe. Četiri ključne funkcije berze su:37 j Zadatak listinga je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja. minimalno vreme poslovanja izdavaoca . za određenu nedoslednost. posebno onom drugog. Ristić Ž.

a nekada. s pozitivnim mišljenjem bez rezerve. Poslednja funkcija berze odnosi se na informisanje. Medjutim. Starije i razvijenije berze ojačale su ovu funkciju pomoću posredničkih kuća veće finansijske snage koje se nazivaju specijalistima i market mejkerima. nekada tražnju. jeste tgovanje. Na ovaj način svi učesnici u trgovanju zaštićeni su od prevare. Hartije koje želi da proda nalogom za prenos. kao i računi pojedinih predmeta trgovnja. U ovom segmentu delatnosti mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude i tražnje. Jedno lice može da poseduje veći broj različitih hartija od vrednosti i one se vode na njegovom računu. Ova se aktivnost vezuje za depo hartija od vrednosti. U pitanju je proces koji ima više dimenzija. Neophodno je da između ponude i tražnje stoji poseban posrednički sloj firmi. Berza mora da uspostavi i mehanizam poslovanja koji će pružiti dodatnu sigurnost učesnicima. Konačno. Konačno. berzanski posrednici nekada zastupaju ponudu. kao specifični berzanski kupoprodajni ugovor. U tom smislu berza ima obavezu da ima informacioni sistem radi obaveštavanja javnosti o: obimu ponude i tražnj e.22 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 119 izvršena revizija fmansijskih izveštaja prema međunarodnim računovodstvenim standardima. Između ta dva ishodišta se i V. uloga države je svakako nezamenljiva. Najpre berza obaveštava javnost o svim aktivnostima koje se tu događaju. Beograd 2005. čime se rasterećuje njihova osnovna delatnost. Ponuda je predstavljena primarnim proizvođačima. od klimatskih do političkih. ili za račun klijenta koje ne zanima ni osnovni proizvod. smešta celokupno berzansko poslovanje i aktivnost berzanskih posrednika. Zbog toga se njihov značajan deo svodi na kreiranje specifičnih berzanskih dokumenata . Ta zaštita se odnosi na tržište oscilacija do kojih može da dođe usled raznih netržišnih kretanja. neophodna je zaključnica. Zatim. potpuno neutralna institucija. a to su računi na kojima se vode hartije od vrednosti. Takođe. U suštini se uspostavlja dvojno računovodstvo. trgovinska institucija. dok se trgovanje ne podigne na zadovoljavajući nivo. »rezervišu« se na trgovačkom računu kako bi bile neometano prenete novom vlasniku nakon trgovanja na berzi i prenosa novca na novčani račun prodavca. Berza je sa stanovišta društvenog uređenja. ovakav koncept gubi svoju realnu osnovu i brzo dovodi do berzanskih poremećaja. da izdavalac nije u postupku sanacije. srce njene delatnosti. Tražnja je predstavljena prerađivačima i trgovinom. kotacij ama na berzi. terminskom prodajom mogu da obezbede ravnomerno priticanje sredstava za svoju proizvodnju. Ona je relativno rano počela da koristi berzansko poslovanje za svoje potrebe. I ovoj grupi berza obezbeđuje niz prednosti koje se poklapaju sa prednostima za ponudu. Od dokumenata na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude i tražnje. pre svega spoljnom. jednostavno igraju za svoj račun. koji daje brokeru. Hartije od vrednosti ne postoje fizički nego se njihovo posedovanje vodi u knjizi. I ovaj deo berzanskih aktivnosti mora da bude strogo formalizovan i standardizovan. akcionara Centralnog registra. U početnoj fazi razvoja berze. posebnom računu u banci i Centralni registar kontroliše njegov prenos na račun prodavca nakon trgovanja na berzi. nego samo zarada na razlici u ceni. tako da i njena funkcija trgovanja mora da ima jasno profilisane ove dve strane.. institucija trgovaca-posrednika i tržišta u celini. .ponudu i tražnju. novac kupca hartije od vrednosti je pre trgovanja obezbeđen na - početnoj. postoji sistem informisanja nadiežnih institucija koje kontrolišu rad berze. što je na razvijenim berzama preovlađujće. srednjoj i zaključnoj ceni pojedinačnih berzanskih materijala. U toj aktivnosti. kao dva ishodišta celog procesa. Druga funkcija berze. naravno i zarađuje na berzi. Ipak. Država. berzanska tabla ponude i tražnje. pošto berza sama ne srne da trguje njena delatnost se svodi na organizaciju trgovanja za članice-ovlašćene posrednike. kao što su vanredne prilike. i sami članovi berze dobijaju sve podatke koji imaju značaj za njihovo poslovanje. Osnove berzanskog poslovanja. stečaja ili likvidacije. U kliringu i saldiranju vode se računi svih učesnika u trgovanju. Berza je pre svega.svojevrsnih obrazaca. pomerajući cene povlačenjem ili puštanjem robe na berzu. niti ravnomerno priticanje sirovina. zavisno po kom sistemu na berzi rade. dok se drugi deo sastoji u propisivanju postupanja sa tim dokumentima. Koncentracija delatnosti na jednom mestu donosi i velike uštede. jer se ne može dogoditi da neko prodaje ono što nema ili da ne preda prodato. bez jasno defmisanih sektora primarne proizvodnje i sektora privrede. jer kupuje onda kada su cene niže. uparivanje ponude i tražnje i zaključivanje poslova.41 Svaka trgovina mora da ima dve strane . a prodaje kada su više. Dugalić i Štimac M. čiji je interes za prodaju na berzi očigledan: dobijaju neposredan i javan proces na koji mogu trenutno da utiču. odnosno nalog za kupovinu i prodaju. obimu zaključenh poslova po vrsti i količini berzanskog materijala. odnosno prodaju i kupovinu. Berzansko poslovanje karaktenše načelo javnosti. koja svojom delatnošću deluje u pravcu umirivanja cenovnih i kursnih oscilacija. a pre svega o ostvarenom trgovanju. Konačno.

Berzansko poslovanje U teoriji i praksi. 2. sedmične. BERZANSKO POSLOVANJE I BERZANSKI POSREDNICI 2. Jedino se kontinentalne berze izdržavaju od taksa za obavljene poslove i od članarina članstva berze. Pored izveštaja i biltena koje publikuju berze. str. podaci o berzanskom trgovanju se objavljuju u sredstvima javnog informisanja. koje rade kao deoničarska društva na principu sticanja profita. IV izdanje. odnosno njihovi ovlasćeni stručni posrednici. 2005. Sve berzanske poslove obavljaju članovi berze na samoj berzi sa posrednicima koji se nominuju kao senzali ili brokeri.tržišnom materijalu kojiin se trguje. Na berzi se sve čini haotično.. Na osonovu tako dobijenih podataka donose se odluke o kupovim ili prodaji nekog berzanskog materijala. Prevod MATE.o. Na berzi su prisutni kupci i prodavci. U suštini je sve ipak jednostavno u berzanskim pravilima: reč je o neprestanoj licitaciji. Berze objavljuju dnevne.126 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 23 . i dr.15 Berzanski poslovi su ugovori o prodaji (kupovini) berzanskog materijala koje ovlasćena lica zaključuju na berzi prema utvrđenim pravilima.579-585. Berza je. d. 15Mishkin F i Eakins S: Finansijska tržišta i institucije. i po utvrđenim vremenskim sekvencama kupuje i prodaje određena roba. polugodišnje i godišnje izveštaje i ti podaci su osnovni izvor infonnisanja svih potencijalnih i aktivnih učesnika u berzanskom poslovanju. u stvari. U berzanske transakeije uiaze novac vrednosni papiii i roba. koja se zove vrednosni papir. berzanski posrednici -brokeri. velika pijaca na kojoj se neprestano trguje posebnom robom. Tako je slučaj sa anglo-američkim berzama.o. .1. Kupovina i prodaja roba jesu predmet poslovanja berze shodno statutu i pravilima igre.. Na osnovu ovako definisanog pojma berzanskog posla mogu se utvrditi njihove osnovne karakteristike:4^ S zaključuju se na berzi. berza reprezentuje posebno stalno tržište na kome se po unapred utvrđenim uzansama i pravilima.

. br. Službeni glasnik RS. 47/ 2006.126 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 24 43 Zakon o hartijama od vrednosti.

samo lica koja imaju ovlašćenje za rad na berzi mogu zaključivati poslove na berzi. odnosno akcionarstvo. Akcije berzanskog posrednika donose dividendu i mogu glasiti samo na ime. a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zaključenja ugovora. Schultz je izračunao da zahvaljujući porastu obrazovanja. Berzanskog posrednika mogu osnovati najmanje tri pravna lica. i dr. 2. materijalne i informacione resurse. Prosti imaju samo jedan ugovor koji može biti promptni i terminski. dakle. društva i pojedinca. str. reportni i svop. Isto pravno lice može biti osnivač samo jednog berzanskog posrednika. ili kao mešoviti -za trgovinu sa više vrsta tržišnog materijala. pa se zaključuje ugovor o kupovini na jednoj i prodaji na drugoj berzi.17 Na stvaranje efikasne organizacije najveći uticaj imaju menadžeri kroz ostvarivanje ciljeva u Berzanski posrednid mogu se osnivati kao specijalizovani . 2007.2125. Pod berzanskim poslovima smatraju se samo oni koji se zaključe za berzanskim pultom. finansijske. Preduzetništvo. pogotovo u prelomnoj deceniji koja dugoročnije predodreduje tehno-ekonomsku sudbinu privrede. Berzanski posrednici osnivaju se kao pravna lica.. Smisao berzanske kontrole je u tome da se spreče poremećaji i krize koje su u prošlosti potresale berze. preko nadležnih organa.25 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 S ugovaraju ih berzanski posrednici. kojem je osnovni cilj ostvarivanje što većeg profita. Berzanski posrednici. ali jednom trećinom kapitalu posrednika. u zavisnosti od prirode analize. saglasano odredbama našeg Zakona.za trgovinu jednom vrstom tržišnog materijala. tj. Obrazovanje posrednika menadžera Pošto je obrazovanje integralni deo čoveka smatra se da stoga ono dobij a atribut ljudskog kapitala. S obzirom na vreme dospeldsti.. Cvetković LJ. Ovakvi poslovi imaju naglašenu spekulativnu dimenziju.47 Kod vremenskog arbitraža istovremeno se zaključuje ugovor o kupovini berzanskog materijala po tekućem kursu i ugovor o prodaji na termin. odnosno dohodka. Grafopak. zbog toga se uspešnost preduzetništva i meri stopom prinosa na predujmijeni kapital45 Berzanski poslovi su brojni i raznovrsni pa se mogu podeliti prema različitim kriterijumima. Arandjelovac.16 nacionalni dohodak poraste oko 21%. Berzanski posrednici mogu obavljati i sledeće poslove: ^ pružanje savetodavnili usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartija od vrednosti. S čuvanje hartija od vrednosti. berzanski poslovi se dele na stvarne i spekulativne.44 Javni karakter berzanskih poslova ispoljava se u zaključivanju ugovora. ozbiljno misli na obrazovanje generacija budućnosti.. S zaključuju se na osnovu posebne forme. oni se odnose na poslove sklopljene na određeni rok. Na berzi postoji berzanski kontrolor koji kontroliše rad i ponašanje učesnika na berzi. Berzanski poslovi su ugovori o kupovini i prodaji berzanskog materijala. S postoji razrađen sistem kontrole u izvršavanju. Svop je ugovor o istovremenoj promptnoj kupovini i terminskoj prodaji berzanskog materijala. Pri zaključivanju berzanskih poslova dosledno se sprovodi utvrđena procedura koja je propisana zakonom i pravilima berze. a osnivaju se kao akcionarska društva ugovorom o osnivanju. Zamteresovana lica daju naloge posrednicima da prodaju ili kupe određeni berzanski materijal po određenim uslovima. menadžment. Propise o izvršavanju kontrole donosi organ koji je izdao dozvolu za rad berze. U literaturi. Najčešće je rok unapred određen i iznosi od 15 do 30 dana po zaključenju posla o kupovini ili prodaji na efektivnoj berzi. Kod reportnog posla vrši se promptna kupovina i terminska prodaja i obrnuto. Kod prvih sklapa se posao koji će izvršiti ugovorne strane. Složeni poslovi imaju dva ili više ugovora koji mogu biti arbitražni. U tom ambijentu. Prema broju ugovora berzanski poslovi mogn biti prosti i složeni. Spekulativni poslovi se zaključuju zbog očekivanih promena cena u budućnosti. 2006. str. Strano pravno lice može biti osnivač berzanskog posrednika pod uslo vima uzaj amnosti. 99-120. Kontrolu zaključivanja i izvršavanja berzanskih poslova sprovodi berza. i obratno. Ekonomski fakultet Subotica. Specifičnost ovih ugovora je u tome što se ugovorne strane uopšte ne poznaju niti imaju neposredni kontakt. kao i država. menatdžer planira i odlučuje. Prostorna se ostvaruje ako postoji razlika u ceni istog materijala na različitim berzama. tj. berzanski poslovi mogu biti promptni ili terminski. 17 Vasiljev K. organizuje i kontroliše kadrovske. Kod ovih poslova javlja se vremenska distanca od dana zaključenja posla do njegovog izvršenja. Arbitraža je promptni ili terminski posao koji se zaključuje zbog razlike u ceni Na osnovu razlike u ceni javlja se prostorna vremenska arbitiaža. objavljivanju zaključenih poslova i izveštavanju o berzanskim kursevima ugovorenih poslova. je motorna snaga berzanskog poslovanja. ^ vođenje portfelja hartija od vrednosti za 16 Karavidić S: Menadžment obrazovanja. jer stvara proizvodne usluge koje imaju vrednost za privredu. Banka osnivač više posrednika. Ovde postoji mogućnost da se izvrši zamena jednog berzanskog materijalaza drugim. 45 Isto. S imaju j avni karakter. najčešće se koriste sledeće klasifikacije:46 Prema cilju.S. Menadžer je preduzetnička osoba čije su poslovne aktivnosti integralni segment procesa upravljanja i rukovođenja firmom. Kod terminskih poslova postoji vremenski razmak između zaključenja i izvršenja posla. Izračitnavajući opravdanost ulaganja u ljudski kapital i uticaj obrazovanja na proizvodnju. U savremenom obrazovanju kadrova sve zemlje sveta imaju ozbiljne razvojne pretenzije. S druge poslove u vezi s trgovinom tržišnam materijalom. Berzanskog posrednika koji se bavi samo brokerskim načinom trgovine mogu osnovati najmanje dva fizička lica. U svetu se. Svaki preduzetnik želi da ostvari što veći dobitak na uloženi kapital. Promptni poslovi su jednostavni: plaćanje i isporuka materijala se vrše odmah po zaključenju ugovora. odnosno kompanijom. može biti berzanskih sa najviše u osnovnom berzanskog račun korisnika usluga. Većina menadžera su akcionari iako je njihova centralna funkcija tzv.: Marketing menadžment. . po kursu različitom od postojećeg.2.

menjačnice koje obavljaju poslove kupo prodaje deviza.lica koja su članovi berze ovlastili za berzanski i vanberzanski promet. 2005. poštanska štedianica i osiguravajuća društva. prihod ostvaruje iz sopstvenog poslovanja. što se naziva kotacioni raspon. tj.1. a posebno u berzanskoj trgovini. Uspešan menadžer treba daposeduje razvijene komunikacione. Ovo značenje pojma diler je najšire rasaprostraiijeno i najčešće se koristi. nem. Pojam brokera i dilera Broker (engl.eskontne firme koje vrše poslove otkupa.na osnovu razlike u visini stope troškova kapitala.18 2. Dealer) kategorija berzanskih posrednika koji nemaju spoljne klijente. založni zavodi i zalagaonice. žiro firme koje obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog prometa. pojam «diler» je 45 Isto. Courtier) samostalni trgovac koji bez ikakvog trajnog ugovornog odnosa na osnovu povremenih konkretnih naloga posreduju između kupca i prodavca prilikom zaključivanja kupoprodajnog ugovora. tj. nezavisni brokeri . 2) . Oni moraju dobiti saglasnost za obavljanje trgovine. Prvo značenje naziva broker je najšire rasprostranjeno i u berzanskoj terminologiji se koristi na navedeni način. počevši od smeštaja i sortiranja robe preko njenog reklamiranja i prodaje. dijagnostičke. Iako postoji više vrsta. Pojam brokera ima najmanje tri značenja: kojim se stiče formalna kvalifikacija za obavljanje posredničkih usluga u berzanskoj trgovini. Postojeći Zakon o berzama. . eskontna i reeskontna menica. brokeri članova berze . i za pružene posredničke usluge naplaćuju proviziju i nisu vlasnici berzanskog materijala kojim trguju. otkupne firme koje vrše otkup hartija od vrednosti. razlike u visini tržišnih cena hartija od vrednosti koje zadržavaju u svom posedu. a zatim mu prodaje polisu osiguranja. Broker. tržišne i finansijske sposobnosti. berzanske posrednike koji obavljaju brokerske poslove mogu osnovati pravna i fizička lica. . Beograd. Oni su posredrtici u berzanskom trgovanju ali su istovremeno. Brokerske kuće imaju svoje ovlašćene predstavnike koji učestvuju u berzanskom trgovanju. 3) - Diler (engl. Makler. po ovom zakonu. kada posluju na deviznim tržištima. Iako Zakon dopušta širok spektar učesnika u berzanskom trgovanju. u praksi (na Beogradskoj berzi) najčešće se pojavljuju brokersko . I u ovakvim transakcijama brokeri naplaćuju proviziju za obavljene poslove u prodaji (nekretnina). koncepcione.na osnovu razlike u ceni. radi prodaje krajnjim kupcima. Zakon dopušta tri vrste brokera: Pojam diler takođe ima više značenja: 1) U berzanskoj terminologiji. Da bi neko stekao pravo da postane berzanski zastupnik (ovlaščeni predstavnik. 2) Diler je lice koje kupuje robu ili usluge. fr. Tada predstavljaju neku vrstu kreatora tržišta jer su uvek spremni da kupuju berzanski materijal u celim lotovima.3. analitičke. U radu na berzi sarađuju sa brokerima i drugim dilerima. koji odobravaju kredite na osnovu zaloga hartija od vrednosti i drugih roba. berzanske posrednike defmiše mnogo šire. 2) U trgovanju na berzma zemalja EU mogu učestvovati samo ovlašćeni učesnici berzanski posrednici koji uspostavljaju vezu između prodavača i kupaca berzanskog materijala. Tu su uključene banke. Broker može biti osoba koja predstavlja prodavce u trgovini nekretninama. koji odobravaju - 1) U poslovima na berzi. založni zavodi i zalagaonice.19 19 U Jugoslaviji u periodu 1992-94. Pored njihove osnovne posredničke uloge brokeri obavljaju različite poslove. Po važećem Zakonu o berzama i berzanskom poslovanju. što je dovoljna garancija da će nabavljena roba odgovarati datom nalogu kako sa stanovišta kvaliteta tako isto i u pogledu cene. Sličnu ulogu imaju i džoberi na berzi u Londonu. . promené u visini deviznih kurseva. pa sve do obezbeđenja potrebnih dokumenata o prodaji. mogu se podeliti u dve osnovne grupe: brokeri i dileri. Dileri su kategorija berzanskih posrednika koji rade za svoj račun i u svoje ime. Brokeri zaključuju poslove na berzi u tuđe ime i za tuđ račun. agent). lombard i relombard hartija od vrednosti ili odobravaju kredite na osnovu zaloga hartija od vrednosti i drugih roba. isto kao i investicioni fondovi. uz plaćanje brokerske provizije. 3) Broker može biti osoba koja pronalazi najbolji aranžman osiguraj a za klijenta. 2.dilerska društva. podrazumeva obavljanje poslova u tuđe ime i za tuđ račun.3.lombardne firme koje vrše otkup. Berzanski posrednici kredite na osnovu zaloge pokretnih stvari.brokersko dilerske firme. oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti u svoje ime i za svoj račun. Prihod ostvaruju na osnovu sopstvenog poslovanja. na osnovu devizne arbitraže. odnosno cena po kojoj dolaze do sredstava i korišćen u 1) brokeri berze lica koja su zaposlena na berzi i ovlašćena za berzansku trgovinu. Dileri mogu ostvariti prihod po više osnova: . ovaj izraz se koristi za označavanje posrednika koji učestvuju u trgovanju na berzi. i vlasnici berzanskog materijala koji je predmet trgovine. broker je naziv za posredničku kuću koja posreduje između prodavača i kupaca. žiro firme koje obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog prometa. Menadžeri brzo i odlučno reaguju na promené u okruženjn i donose pravovremene odluke. na osnovu kapitalnih dobitaka.lica koja su berzanski posrednici ovlašćeni samo za vanberzansko trgovanje. . Oni kupuju i prodaju berzanski materijal u svoje ime i za svoj račun.26 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 donošenju strategije za realizaciju ciljne fiinkcije. podrazumeva i polaganje brokerskog ispita 18Dugalić V: Osnove berzanskog poslovanja. mora 'da ispuni uslove koje propisuje konkretna berza. pod uslovima koji su propisani Brokerski način trgovanja. i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovanja koji se osnivaju u skladu sa navedenim zakonom. berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima. Diler sarađuje sa drugim dilerima i brokerima. Dileri29 nemaju spoljne klijente. Na nekim berzama posluju kao market mejkeri i imaju važnu ulogu u građenju i održavanju stabilnosti tržišta. iz razlike u ceni: kupuju berzanski materijal dok je cena niska i prodaju kada se cena poveća. bez izuzetka. Berzanski posrednici imaju izuzetno značajnu ulogu u funkcionisanju fmansijskih tržišta. Brokeri spadaju u posebnu klasu stručnjaka koji izvanredno poznaju robu i usluge prodaje na tržištu. To mogu biti: 3) U našoj praksi je tokom devedesetih godina prošlog veka izraz korišćen za lica koja su se bavila prodajom strane valute na crnom tržištu. a to. po cenama koje su javno objavljene.

a svaka zloupotreba ovakve vrste se strogo kažnjava.27 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 stope prinosa. To je posebno značajno za male klijente koji nemaju odgovarajuće uslove za čuvanje hartija od vrednosti. 8) Naplaćuje proviziju. pre svega. kuće imaju sopstvene kreditne agencije koje. Berzanski posrednik može da odstupi od izvršenja naloga samo pod uslovima koji su predviđeni u ugovoru i u skladu sa pravilima berze. Ako posrednik zaključi posao posle isteka važnosti ovlašćenja ili prekorači granice dobij enog ovlašćenja.2. Berzanski posrednik ima profesionalnu i moralnu obavezu da izvršava naloge i dužan je da to radi časno. za svoje klijente naplaćuju kamatne kupone i dividende i obavljaju druge poslove u oblasti finansijskih transakcija. a posebno na finansijskini tržištima . marljivo i obazrivo. 6) Da obavesti klijenta o izvršenju naloga. 6) Upravljaju hartijama od vrednosti u ime i za račun klijenta. 4) Da čuva poslovu tajnu. Obaveze i prava berzanskih posrednika Berzanski posrednici imaju specifične obaveze i prava. . ugovor ne obavezuje nalogodavca. Brokerske kuće se mogu usmeriti na rad sa velikim klijentima. ipak. tržištu kapitala. poznatim i pouzdanim klijentima daju kratkoročne kredite po stopama koje su nešto više od standardne kamatne stope. ugovor ne obavezuje nalogodavca. Takođe. Posle zaključenja ugovora. krupnim berzanskim igračima. 5) Pružaju savetodavne usluge angažovanjem svojih stručnjaka i analitičara. U svim zemljama je izričito zabranjeno da posrednici daju klijentima informacije koje su internog karaktera i nisu dostupne javnosti. pored čuvanja hartija od vrednosti. investicioni fondovi. objavljivanjem prigodndh publikacija. što je posledica posebnog položaja koji imaju u berzanskom trgovanju. ne uspe da izvrši nalog. 2) Da se stara o izvršenju dobijenih naloga. Mićović M. izuzev ako to on svojom voljom ne prihvati. radeći mali broj transakcija sa velikim zaradama. berzanski posrednici imaju 7) Organizuju distribuciju hartija od vrednosti (bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti). Ako posrednik zaključi posao posle isteka važnosti ovlašćenja ili prekorači granice dobijenog ovlašćenja.na tržištu novca. 4) Vrše edukaciju svojih klijenata i potencijalnih klijenata organizovanjem seminara i predavanja. Obaveze berzanskih posrednika su:20 1) Da postupa u skladu sa dobijenim nalogom. Posrednici mogu davati savete i preporuke klijentima i upravljati njihovom finansijskom aktivom. Nude raznovrsne mogućnosti kupovine i prodaje. berzanski posrednik je dužan da u najkraćem roku o tome obavesti klijenta. kao što su institucionalni investitori (penzijski fondovi. 3) 3) Nude besplatne sigurnosne depozitne boksove za hartije od vrednosti. na osnovu izvršene usluge. U dnevmk se unose sve važne informacije u vezi sa nalozima koje posrednik dobij a. posrednik ne odgovara klijentu za moguću štetu. pripremanjem aktuelnih informacija. Be hartije od vredn pravo da obavljaju sledeće usluge: 1) Obavljaju kupovinu i prodaju berzanskog materijala što je njihova osnovna delatnost. 2. Berzanski nalozi imaju naredbodavni karakter i obavezuju posrednike na izvršenje. derivatnim tržištima. 20vulgarnom značenju i za subjekte koji se bave ilegalnom prodajom deviza. Berzanski posrednik je dužan da trajno čuva poslovnu tajnu klijenta do koje je došao izvršavajući njegov nalog. Posle zaključivanja posla. postoji mogućnost da brokerske kuće. Berzanski posrednik ima obavezu da obavesti klijenta o svim važnim činjenicama koje su od značaja za zaključivanje i izvršavanje naloga. uz saglasnost nalogodavca. fondovi za osiguranje). deviznom tržištu. Ukoliko. Druge kuće se orijentišu na male klijente iz 45 Isto. Da obaveštava klijenta o svim važnim činjenicama.3. odnosno prihoda koje ostvaruju od investicija u hartije od vrednosti. 5) Da vodi poslovni dnevnik. pošteno. posrednik to evidentira u dnevniku i upisiije broj ugovora. Pored obaveza.

Nekad su nazivani dvodolarski brokeri (two dollars broker). Vrste brokera 2) Obezbeđuju kratkoročno kreditiranje. Trgovci na parketu (floor traders). finansijska analiza i si).o.579-585. Udruženje berzi i berzanskih posrednika Berze i berzanski posrednici mogu osnovati udruženje berze i berzanskih posrednika. Rade samo za sebe i po tome se razlikuju od brokera na parketu.53 Mogu poslovati kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoje klijente. Ad c) Romanski. U pitanju su nezavisni brokeri koji aktivno učestvuju u berzanskom prometu. ali i za druge brokere i brokerske kuće. kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoj račun. a onda se pridružuju ostalim brokerima na parketu. gradeći strategiju na manjim pojedinačnim zaradama i velikom prometu. Na Njujorškoj berzi (NYSE). U sali za trgovanje obavljaju poslove za račun svojih klijenata. uz minimalnu proviziju. oko 400-450 pripada komisionim brokerima. dilera. Specijalisti (specijalists).3. Ac! a) Anglosaksonski. a zaradu ostvaruju naplatom provizije za usluge koje pružaju.4. gde izvršavaju naloge po najboljim uslovima. i brokera. obavaeštavaju svoje firme. Kao aukcionari..u svoje ime i za svoj račun a zaradu ostvaruju na razlici u ceni materijala kojim trguju. odnosno posluju na parketu berze. Postoji veliki broj brokera koji se razlikuju na osnovu posebnih zakonskih uslova u pojedinim zemljama. U zavisnosti od regulisanja pravnog položaja berzanskili posrednika i odnosa prema članovima berze. 2005. obavljaju i druge poslove za klijente (saveti. izvršavaju naloge klijenata i dobij aju proviziju za obavljeni posao. . i sL Diskontni brokeri (diskount broker). Ad b) Germanski.. d. izvršavajiići njihove naloge koje dobijaju preko teleprintera. 45 Isto. Mnoge brokerske Mishkin F i Eakins S: Finansijska tržišta i institucije. pored opštih uslova. propisa berzi i zavisno od tradicije u nekim sredinama. Prevod MATE. 3. Brokeri na parketu (floor brokers). i 2) brokeri . Udruženje je pravno lice i osniva se kao poslovno udruženje. postoje tri sistema berzanskog posredovanja:53 2. Provizija u ovakvim poslovima je viša nego u drugim slučajevima. Članovi berze su istovremeno i berzansaki posrednici. Specijalisti mogu imati tri uloge: 1. Posle obavljenog posla. Brokeri koji su se specijalizovali za trgovinu određenih berzanskih materijala ili hariije od vrednosti samo jedne firme na taj način stiču neku vrstu monopola u trgovanju odredeiiim berzanskim materijalom. U pitanju su nezavisni brokeri čija mesta na berzi glase na fizička lica. trgovci na parketu. specijalisti. utvrđuju početnu cenu kojom se otvara trgovina na početku novog radnog dana. brokeri na parketu. Danas je njihova provizija promenljiva i zavisi od vrste ugovora koji realizuju. diskontni brokeri. brokeri koji nude kompaktnu uslugu. zbog fiksne provizije koju su naplaćivali.54 Komisioni brokeri {Commission brokers). Brokeri koji svojim klijentima pružaju isključivo usluge kupovine i prodaje određenih fmansijskih instrumenata. Najpoznatiji su: komisioni brokeri. Kao dileri. mora ispunjavati i dodatne kriterijume. Da bi broker stekao status specijaliste. Ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni a često više puta u toku jednog dana kupuju i prodaju istu vrstu berzanskog materijala ako je tržište nestabilno i cene imaju velike promene. a ove svoje klijente. posedovanje dovoljnog broja finansijskih instrumenata za koje se specijalizuju. Članovi berze i berzanski posrednici su različita lica. Ne sarađuju sa drugim brokerima niti rade za javnost i predstavljaju prave špekulante. Mogu biti i nezavisni brokeri ukoliko ih angažuju druge firme koje nemaju svoje brokere na parketu. konsalting. u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje preduzeća -društava. Pored klasičnih brokerskih poslova. kupovine i prodaje berzanskog materijala. Zaključivanje poslova vrše samo posrednici i za to naplaćuju proviziju. nastojeći da cena bude približno jednaka kao na zatvaranju predhodnog dana. kao što su: posedovanje određenih sredstava. 2. germans c) . IV izdanje. str.kao zastupnici (u ime i za račun klijenta) i kao komisionari (u svoje ime a za račun klijenata). a) b) ki i anglosak sonski. 2. Na berzi nastupaju kao: 1) dileri . romanski kao jednoj od vodećih berzi u svetu od 1366 članova. Kao brokeri. Postoje samo posrednici koji učestvuju u zaključivanju ugovora između klijenata berze i ne mogu da vrše poslove za svoj račun.28 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 sektora stanovništva.o. aukcionara.3. Brokeri koji nude kompletnu uslugu (fidl service broker).

javljaju se sledeći oblici prinosa: a) divid enda. Neizvesnost u pogledu 3. Gubitak raože biti u celini ili delimičan. spoljnotrgovinska politika. istraživanje boniteta korisnika kapitala. Tu se javljaju različiti oblici rizika: kamatni rizici. devizna i monetarna politika.. Subjekti u upravljanju kapitalom i uvođenju finansijskog menadžmenta treba i da upravljaju rizicima. kao razlika između prodajne i kupovne cene kapitala (hartija od vrednost i). kursni rizici. Kamata se isplaćuje pre isplata dividendi. Ovaj oblik prinosa je manje izvestan od kamate i dividende. posebno na tržištu kapitala (berzi) redovno je suočen sa fmansijskim rizicima.29 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 Udruženje može da: kao oblik prihoda vlasnika kapitala. Finansijski menadžment u oblasti poslova na fmansijskom tržištu. tako da postoje specijalizovane agencije koje utvrđuju rejting hartija od vrednosti. kao oblik prihoda vlasnika obveznice. dugoročnog ulaganja kapitala. devizna ograničenja i devizna kontrola i dr. poslovni odnosi i dr. ili se ostvari finansijski rezultat ali se ne može isplatiti dividenda. bilo u celosti. očuvanja i ostvarivanja prinosa. tako da postoji rizik da se ne ostvari dividenda. posebno fmansijskim rizicima. Kod akcija finansijski rizik se javlja u obliku slabog poslovanja firme. b) kamata. Berzanski poslovi su u osnovi spekulativni poslovi. Ovaj rizik je dosta prisutan kod dugoročnih hartija od vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom. 2) Rizik likvidnosti se javlja kada se finansijski instrument ne može prodati pre konačnog roka dospelosti. Postojanje finansijskog rizika može se uočiti i pri samoj odluci o emisiji hartija od vrednosti. zbog čega je kamata preduzeća niža od dividende. rizici krivili informacija i čistih spekulacija. mogućnosti plasmana. rizici prenosa novca i plaćanja. rizik je direktno vezan za tržišnu vrednost finansijskih instrumenata na koje utiču promene kamatne stope i promene deviznog kursa. Akcionari su zainteresovani za stabilne prinose tako da dividenda treba da bude određeni oblik učešća u kapitalu.Kapitalna dobit. 5. Pr in os ii ri zi ci n a tr ži št u k a pi ta la 1) Finansijski rizik je osnovni rizik kod svih finansijskih instramenata. uslovi na tržištu. tako 1) organizuj e stručne dogovore radi unapređenja i ujednačavanja berzanske i vanberzanske trgovine. Realna kamata tada značajno pada ispod nominalne. pri čemu mora da vodi računa o rizicima u poslovanju do kojih može doći. U uslovima određene finansijske. 3) Rizik 4) prati izvršavanje profesionalni h dužnosti i pridržavanja kodeksa ponašanja berzanskih brokera. bilo delimično. kupovne snage vezan je za uslove poslovanja na fmansijskom tržištu kada se javlja viša stopa inflacije. Fabozzi F S. posebno pri donošenju investicionih odluka. Investitori su posebno osetljivi na visinu rizika. kapitala i profita. 5) vodi registar berzanskih brokera koji imaju dozvolu za trgovanje. sve to dovodi do velikih rizika u poslovanju na fmansijskom tržištu. nestabilnost. 2) Spekulati vni karakter rizika. neadekvatna fmansijska regulativa. terminski rizici. kada se instrument ne može pretvoriti u novac. imaju: U berzanskom poslovanju. tehnička dostignuća. stepen društvene kontrole. socijalne i političke situacije (okruženja) svaki subjekt koncipira i sprovodi svoju finansijsku politiku i fmansijsku strategiju (finansijski menadžment).. Osnovni i najčešći oblici rizika:57 prodajne cene i lakog transformisanja u likvidan oblik (novac) direktno utiče na rizik likvidnosti. boniteta i profitabilnosti ulaganja i dr. odnosno na tržištu kapitala. str. oscilacije kurseva i kamata. Stepen likvidnosti je utvrđen odnosom između maksimalno očekivane cene i tržišne cene koja se može dobiti prodajom u relativno kratkom roku. devizni rizici. uvećana za operativne troškove. kreditna. nestručnost.iSecurities Repurchase John Wiley 2005. čuvanja sopstvene imovine. c) 2) organizuj e stručnu obuku za dobijanje zvanja brokera. 6) vodi registar slobodnih brokera.). a berzanske oscilacije velike i neočekivane. 2. OSTALI UČESNI CI NA FINANS IJSKIM TRŽIŠTI MA 45 Isto. ekonomske. Obično se naziva kreditni rizik. To se mora činiti u cilju optimalne investicione politike. Kamata predstavlja fiksnu obavezu preduzeća na izdate obveznice. Nepoznavanje propisa iz područja poslovanja hartija od vrednosti. kapitaln a dobit. 39-6 da su skopčane sa velikim rizikom. . ili njegovom otklanjanju. 1) Tržišno privredni karakter (privredna konjunktura. je razlika između prodajne i kupovne cene hartija od vrednosti. 3 . 3) donosi trgovinske uzanse i kodeks ponašanja. Preduzeće mora da vodi minimiziranju rizika. normalnog rada na fmansijskom tržištu. a veznje za neizvršavanje kreditnih obaveza. Svi rizici na tržištu novca i kapitala mogu se vezati za one koji • 56 4) Cenovni 7) obavlja druge poslove predviđene aktima Udruženja. Finansijski menadžment koji radi sa hartijama od vrednosti susreće se i sa određenim fmansijskim rizicima.

ona mora da vodi evidenciju o HoV i licima u čije ime obavlja te poslove. a za račun zakonitih imalaca (zborni kastodi račun). 3o4„ Kastodi banke . Ona je dužna da sve poslove obavlja samo na osnovu naloga klijenta. obaveštava akcionara o godišnjim skupštinama akcionarskih društava i zastupa ih na tim skupštinama.po ovlašćenju klijenata se stara o izvršavanju poreskih obaveza klijenata po osnovu HoV čiji je klijent zakoniti imalac. Može obavljati sledeće poslove: hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti. Druga grupa finasijskih kompanija odobrava specijalne i sitne kredite potrošačima s ciljem otklanjanja neusklađenosti između tekućih prihoda i rashoda. 3. Ovlašćena banka može obavljati poslove brokersko-dilerskog društva ukoliko ispunjava uslove predviđene Zakonom o HOV. U literaturi se razlikuju tri vrste fmansijskih kompanija: kapitala. U Srbiji trenutno posluje 10 kastodi banaka.30 Berze i berzansko poslovanje Berze i berzansko poslovanje 129 dilerska društva 3. . takođe svojim poslovanjem ove kompanije pomažu normalno poslovanje maloprodajne trgovinske mreže kroz odobravanje potrošačkih kredita i odobravanje kratkoročnih poslovnih kredita malim preduzećima.poslovi pokrovitelja emisije: organizovanje izdavanja Poslovna banka može obavljati poslove kastodi banke ukoliko ispunjava uslove koji su propisani Zakonom o HOV i dobije dozvolu Komisije za obavljanje ovih poslova. obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim su uređeni investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi i pravilima poslovanja kastodi banke. I pored toga što veliki deo ovih društava poseduje dozvolu za obavljanje svih gore navedenih poslova. izdavanja hartija od vrednosti i si. poslovi portfolio menadžera: upravljanje hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima u ime i za račun nalogodavca. kao i da se stara da na računu klijenta ima dovoljno sredstava odnosno HoV na dan saldiranja. . Svoj im poslovanjem finansijske kompanije ustvari povezuju tržište novca i kapitala i potpomažu procese usklađivanja dugoročnih i kratkoročnih kamatnih stopa.brokerski poslovi: posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i kupovina i prodaja tih instrumenata u svoje ime a za račun nalogodavca. korišćenja bankarskih kredita.svojih klije u ime svojih klijenata koji nisu zakoniti imaoci tih hartija. i za odobravanje specijalnih zajmova. potrošnje.3. . Trenutno u Srbiji posluje 75 brokerskodilerskih društava. kamata i dividendi na račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima HoV koji su njeni klijenti. . odnosno uključivanje hartija od vrednosti na organizovano tržište. Komisija donosi dozvolu za obavljanje ovih poslova i vodi registar ovih lica. radi ostvarivanja razlike u ceni. odnosnosavetodavnih usluga u vezi sa poslovanjem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. u manjoj meri dilerski poslovi. NBS može da obavlja poslove kastodi banke bez dozvole Komisije za HOV čiji su izdavaoci Republika i jedinice teritorijalne autonomije i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. brokersko-dilersko društvo je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje delatnosti obavlja na organizovanom finansijskom tržištu. Osnivački kapital čini oko trećine ukupnih fondova. Kastodi banka može obavljati poslove vezane za druge fmansijske instrumente.poslovi market mejkera: obavezna kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun po ceni koju unapred objavljuje brokersko-dilersko društvo. odnosno uslove koje fizička i pravna lica moraju ispunjavati da bi obavljala gore navedene poslove. dok su ostali poslovi relativno malo zastupljeni. Prema odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Prva grupa finansijskih kompanija najčešće fmasira kupovinu automobila i drugih trajnih dobara na osnovu formiranja specijalnih programa otplate tih zajmova. Takođe. 45 Isto. dilerski poslovi: kupovina i prodaja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u svoje ime i za svoj račun. - pruža usluge pozajmljivanja HoV. naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih HoV. dok se dodatni finansijski potencijal formira na osnovu mobilizacije sredstava na tržištu novca i . Ovlašćene banke 1) za fmansiranje prometa trajnih dobara 2) 3) za fmansiranje . otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime kastodi banke a za račun zakonitih imalaca . Trenutno u Srbiji posluje 19 banaka koje poseduju dozvolu za obavljanje ovih poslova. trenutno su najzastupljeni]i brokerski poslovi. izvršava naloge za prenos prava iz HoV i naloge za upis prava trežih lica na HoV i stara se o prenosu prava iz tih akcija.poslovi agenta emisije: organizovanje izdavanja hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti.poslovi investicionog savetnika: pružanje nata . - Kod ovih organizacija veoma je interesantna struktura izvora sredstava. i ukoliko dobije dozvolu Komisije za obavljanje ovih poslova. Takođe. Kastodi banka obavlja sledeće poslove: otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca svojih klijenata (vlasnički račun HoV). Fi na ns ijs ke ko m pa nij e Finansijske kompanije su učesnici na finansijskim tržištima koje do sredstava dolaze emisijom sopstvenih hartija od vrednosti (komercijalnih zapisa ili instrumenata duga) ili uzimajući kredite kod poslovnih banaka. Komisija svojim aktom određuje vrste poslova koje brokersko-dilerska društva mogu obavljati. Ova sredstva upotrebljavaju za kupovinu obveznica i akcija preduzeća a mogu odobravati i kredite fizičkim ili pravnim licima. 1. Treči tip finasijskih kompanija odobrava zajmove preduzećima koja nemaju zadovoljavajući kreditni rejting pa iz tog razloga nisu mogla dobiti kredit u banci.

BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) jeste kamatna stopa za dinarska sredstva koje nude banke iz Panela ostalim banJkama.Tržište novca i kapitala u Srbiji 31 GLAVA ČETVRTA TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA U SRBIJI 1. BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) jeste efektivna prekonoćna kamatna stopa izračunata kao ponderisani prošek svih prekonoćnih dinarskih pozajmica na srpskom međubankarskom tržištu koje su plasirale banke Panela (međusobno.30. Visoke kamatne stope su uzrokovane nelikvidnim. kreiranih po ugledu na vodeće svetske referentne kamatne stope (kao što su EONIA. - - visina diskontnih stopa centralne banke za hartije od vrednosti. tj. vršenje određenih transakcija. po rizičnosti: kamate kod državnih obveznica (gotovo da ne nose rizik). koji ne postoji u slučaju plasiranja kod NBS. odnosi između dve poslovne banice. 6m). b) c) obveznici. što dovodi do rasta kamatnih stopa i opadanja investicija. Na visinu kamatne stope utiče: odabir broja dana u godini (360 ili 365). Reč je o novcu koji se pozajmljuje radi osiguranja dnevne likvidnosti banaka. Kamatna stopa . sa dva decimalna mesta. Poslovanje na tržištu novca znači ulaganje i dobijanje nazad uloženog. Naime. BELIBOR se iskazuje za osam perioda ročnosti (S/N. Ćena po kojoj će se transakcija realizovati zavisi od toga da li se kupuje ili prodaje i šta se kupuje ili prodaje. tako i poslovanje na tržištu novca ima svoju cenu. Kamatom se izražavaju cene na tržištu novca. i tako dolazi do neophodnih sredstava radi uravnoteženja budžeta. na ovaj način pozajmljuju po stopi koja je niža od pozajmljivanja od NBS putem kolateralizovanih kredita. kamatne stope na međubankarskom tržištu su više od kamatnih stopa na depozite plasirane kod NBS za iste ročnosti budući da je u kamatne stope i BELIBOR ukalkulisan i kreditni rizik. odnosno povećanog investiranja dolazi do rasta inflatornih očekivanja. . KAMATA NA TRŽIŠTU NOVCA Polazeći od pravila da sve ima svoju cenu. TRŽIŠTE NOVCA Kamatne stope BEONIA i BELIBOR se po pravilu kreću u okviru koridora kamatnih stopa NBS budući da je koriš-ćenje međubankarskih kr-edita relativno povoljnije za obe poslovne banke iz ovako zasnovanog kreditnog odnosa u odnosu na plasiranje. odnosno pozajmljivanje od NBS. a između njih postoji profit kao osnovni cilj ulaska u transakciju. T/N. Većina plaćanja na tržištu novca vrši se diskontnom metodom (svođenjem na početni iznos) ili dekurzivnom metodom (svođenjem na iznos izračunat za kraj perioda). BELIBOR stope se računaju u Reuters sistemu kao aritmetička sredina kotiranih "ask" stopa na dinarske depozite (koje su banke članice panela kotirale do 11 časova svakog radnog dana). što dovodi do rasta tražnje novčanih sredstava. godine počelo je formiranje jedinstvenih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu (BELIBOR i BEONIA). 2m.). Kamate se dele: a) po ročnosti: na kratkoročne (do jedne godine). odabir osnova za trgovinu hartija od vrednosti na bazi diskonta ili prinosa. srednjoročne (do deset godina) i dugoročne (preko deset godina). predstavlja inflacionu premiju-prihod. Po pravilu. kao i drugim bankama). Kod rasta i razvoja privrede. 2w. 2. EURIBOR. dok banke koje potražuju likvidna sredstva. Kako se ne radi o ponderisanom prošeku. Kamata je naknada koju dužnik plaća poveriocu za korišćenje pozajmljenog novca za određeni vremenski period. Na taj način ona povećava tražnju za finansijskim sredstvima. Razlika između nominalne kamatne stope (tržišna cena fmansijskih sredstava) i realne (unapred ili unazad određena na osnovu anticipirane inflacije). i objavljuju se na Reutersovoj web stranici58 svakog radnog dana u 11. Visinu kamatne stope određuju: U avgustu 2005. U slučaju budžetskog deficita država može izaći na tržište novca prodajom hartija od vrednosti.da li će se otplata vršiti tokom čitavog perioda. a time opada i društveni proizvod.30. Deset najaktivnijih banaka na međubankarskom kreditnom tržištu Republike Srbije čine panel banaka na osnovu čijih podataka se ove stope izračunavaju i svakodnevno objavljuju na Reuters-ovom informacionom sistemu. banke koje poseduju višak sredstava plasiraju na ovaj način po većoj stopi od stope po kojoj bi ostvarile plasiranjem u depozitne olakšice kod NBS. lm. visina kamatnih stopa međubankarskog tržišta novca. nestabilnim i restriktivnim stanjem tržišta i obratno. obim pozajmljenih sredstava ne utiče na izračunati prošek. čiji se rizik uvećava zavisno od odnosa kvaliteta prema državnoj visina eskontnih i lombardnih stopa centralne banke poslovnim bankama. ostale. lw. Kamatne stope se menjaju pod dejstvom inflacije i deflacije. LIBOR i si. Zato i postoje dve cene: cena po kojoj će se nešto kupovati i cena po kojoj će se nešto prodavati. Podaci o BEONIA stopi i ukupnom iznosu pozajmica objavljuju se na Reutersovoj web stranici svakog radnog dana u 17. na početku ili po roku dospeća. preostalih posle eliminisanja najviše i najniže stope. 3m. a samim tim do povećavanja kamatnih stopa i obratno.

odnosno HoV koje su emitovala strana pravna lica. tj. organizator tržišta obavlja delatnost organizovanja berzanskog odnosno vanberzanskog tržišta. i izuzetno Republika i NBS. i Pravilnikom o listingu i kotaciji Beogradske berze a. što može biti indikator viška likvidnosti u bankarskom sektoru. obavlja poslove organizatora kako berzanskog.objavljivanje informacije o ponudi. i govori da su kamatne stope za duže rokove dospeća više od stopa za kraće rokove. Zajedničko za BEONIA i BELIBOR stopu je to da je njihovo kretanje u velikoj meri korelisano sa kretanjem referentne kamatne stope NBS. Pravilima poslovanja Beogradske berze a. kamatne stope na dvonedeljne repo transakcije. Uz iste uslove. nagib za BELIBOR znatno se smanjio što u poslednjih godinu dana možemo povezati sa smanjivanjem inflacionih očekivanja.d. .d.1. Organizovanje trgovine HoV obuhvata sledeće poslove: organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje HoV. Organizator U skladu sa Zakonom o HoV.d. od uvođenja. b) Na vanberzanskom tržištu se može trgovati i drugim HoV koje nisu ispunile uslove predviđene gore navedenim pravilnikom. uz prethodno dobijenu dozvolu Komisije za obavljanje ovih poslova. Kama-tne stope BELIBOR T/N i S/N su po pravilu na nešto višem nivou u odnosu na BEONIA-u imajući u vidu da dospevaju jedan do dva dana kasnije.d. Ovo je naročito izraženo u slučaju stope BELIBOR 2W. može se trgovati i stranim HoV. tako i vanberzanskog tržišta. koja konvergira referentnoj kamatnoj stopi NBS odozgo. Trgovina hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi se obavlja najednom od sledeća dva tržišta: a) Na berzanskom tržištu se može trgovati samo hartijama od vrednosti koji su primljeni na listing berze (listing A i listing B) u skladu sa Zakonom o HoV. 3. Ipak. Na fmansijskom tržištu Srbije. . tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka značajnih za trgovinu HoV. obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom o HoV. u skladu sa Zakonom o HoV i Pravilima poslovanja Beogradske berze a. što i jeste najčešće slučaj sa krivama prinosa. Beogradska berza a. kamatne stope BELIBOR se kreću između referentne kamatne stope i kamatne stope na kreditne olakšice.Tržište novca i kapitala u Srbiji 32 BEONIA se najčešće kreće u donjem delu koridora kamatnih stopa NBS. Za veće ročnosti. što ukazuje na smanjenje kreditnog rizika u bankarskom sistemu. Pravilima koja su defmisana ovim Pravilnikom ne podležu HoV čiji je emitent Republika Srbija ili NBS. utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista HoV. Kriva prinosa na međubankarskom kreditnom tržištu ima uzlazan nagib. Poslove trgovine HoV na Beogradskoj berzi obavljaju članovi berze (brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke). TRŽIŠTE KAPITALA tržišta 3.

u kojoj se ispostavljaju odnosno primaju nalozi članova berze.33 Tržište novca i kapitala u Srbiji Tržište novca i kapitala u Srbiji 155 3. na osnovu kojih se zaključuju transakcije. ali koja je zaključena van berzanskog sastanka na kome se trguje metodom preovlađujuće cene ili metodom kontinuiranog trgovanja.2. U slučaju da se najveći obim prometa može ostvariti po više cena. osim u slučaju prvog trgovanja. U sekundarnom trgovanju. odnosno prosečne ponderisane cene jednog broja (procenta) specificiranog vremenskog perioda poslednje trgovanih hartija u fazi kontinuiranog trgovanja. indikativna cena se utvrđuje na obrazložen predlog emitenta.trgovanje na zatvaranju je faza u kojoj učestvuju nerealizovani i delimično realizovani nalozi iz prethodnih faza (a koji se mogu realizovati po utvrđenoj ceni na zatvaranju) i novoprimljeni nalozi (po utvrđenoj ceni na zatvaranju). proporcija u realizovanoj količini se utvrđuje u skladu sa učešćem količine iz pojedinačnog naloga u ukupnom zbiru količina iz svih naloga kupovine. sa cenama koje su u okviru zone fluktuacije cene iz naloga.brokerski poslovi ili u svoje ime i za svoj račun . u kojoj se ispostavljeni nalozi kupovine realizuju u celosti po kriterijumu vremena ispostavljanja. sve dok se ne utvrdi učesnik koji u celosti kupuje ponuđene akcije. Metod kontinuirane prodaje. održava se drugi krug aukcije. . Ukoliko je ispostavljen samo jedan nalog za kupovinu akcija. Cena na zatvaranju se utvrđuje alternativno na osnovu cene poslednje transakcije. službenik berze poziva učesnike da ispostavljaju naloge kupovine. U slučaju da je ukupno tražena količina veća od ukupno ponuđene. i to sve dok postoje raspoložive količine za prodaju. trgovanje na zatvaranju. utvrđuje cena na otvaranju. Utvrđena preovlađujuća cena je indikativna cena za naredni berzanski sastanak. ponuđenu količinu akcije i uslove za učestvovanje na aukciji. U slučaju da je minimalna otkupna cene akcija koju se kupac ugovorom obavezao da plati veća od obračunske vrednosti akcije. odnosno za trgovinu dužničkim HoV ±10%o u odnosu na indikativnu cenu. odnosno u bilateralnom odnosu kupca i prodavca. u slučaju naloga prodaje . kada se. Preovlađujuće cena predstavlja cenu po kojojse ostvaruje najveći 3. u kojoj se ispostavljaju odnosno primaju nalozi članova berze. O načinu utvrđivanja cene na zatvaranju odlučuje Direktor berze. Cena na otvaranju je cena po kojoj se ostvaruje najveći obim prometa. osim u slučaju prvog trgovanja. indikativna cena je jednaka ceni ostvarenoj u poslednjem postupku preuzimanja. Nakon što su primili naloge od svojih klijenata.3. Postupak trgovanja na Beogradskoj berzi Javna ponuda HoV u postupku izdavanja (primarno trgovanje) i svaka trgovina nakon toga (sekundarno trgovanje) se organizuju na berzanskim sastancima (svakog radnog dana od 9 do 14 časova). na osnovu ispostavljenih naloga za trgovanje. kada se zaključuju transakcije po preovlađujućoj ceni.da li na računu klijenta kod banke ima dovoljno novca. 22 Za detalje vidi „Pravila poslovanja Beogradske berze a. Utvrđena cena na otvaranju cena je indikativna cena za narednu fazu berzanskog sastanka po ovoj metodi: trgovanje na otvaranju. službenik berze proglašava prodaju ponuđene količine po ceni iz naloga kupovine. indikativna cena je jednaka ugovorenoj. otvaranje. zona fluktuacije iznosi: za trgovinu akcijama od ±20% na venberzanskom tržištu. U slučaju da se najveći obim prometa može ostvariti po više cena. kada će cena na otvaranju biti cena koja je veća. Realizacija transakcije je moguća ukoliko su dva ispostavljena naloga suprotna po vrsti transakcije. a drugo ispostavljeni ima cenu jednaku ili bolju od prvoispostavljenog naloga. kada se zaključuju transakcije po ceni na otvaranju. član 55. Kod ovog metoda prodaje. aukcija. 26 Minimalna cena predstavlja indikativnu cenu za naredni berzanski sastanak za trgovinu tom akcijom. 3. 1. zona fluktuacije iznosi: za trgovinu akcijama od -20% do +300%. ovi nalozi učestvuju u trgovanju. Metod kontinuiranog trgovanja se sastoji iz sledećifa faza: . Metod višestruke cene. Akcijski fond najpre podnosi. Takođe.d" član 44. 2. Za prvo trgovanje na sekundarnom tržištu. u kom slučaju će kupci sa većom cenom imati prioritet pri kupovini. i isključivo se organizuje na vanberzanskom tržištu. a to je onaj koji ponudi najvišu cenu. U drugom krugu aukcije. se na početku trgovanja utvrđuje indikativna cena HoV kojom se trguje23.) ispostavljaju naloge za kupovinu akcija. u kome se kontinuirano ispostavljaju nalozi za trgovanje odnosno povlačenje. 4. za trgovinu dužničkim HoV zona fluktuacije iznosi ±10% u odnosu na indikativnu cenu. preovlađujuća cena će biti ona koja je bliža indikativnoj. U slučaju negativne obračunske vrednosti akcije. itd.dilerski poslovi). Pet minuta pre početka aukcije. Blok trgovanje predstavlja transakciju čiji je predmet HoV kojom se inače trguje na berzanskom ili vanberzanskom tržištu. Po ovom metodu. prethodno javno objavljen nalog prodaje u kome određuje minimalnu (aukcijsku) cenu26. kada će preovlađujuća biti ona cena koja je veća. kada se. 25Ukoliko je su sve akcije ponuđene po jedinstvenoj ceni. odnosno u visini poslednje cene na primarnom trgovanju. U trgovanju učestvuju samo nalozi sa cenom koja je u okviru zone fluktuacije cene iz naloga.pred otvaranje. Sekundarno trgovanje može biti organizovano sledećim metodama trgovanja: 1. u kome učestvuju nerealizovani i delimično realizovani nalozi iz prethodne faze (koji se mogu realizovati po utvrđenoj preovlađujućoj ceni) i novoprimljeni nalozi (po utvrđenoj preovlađujućoj ceni) na osnovu kojih se zaključuju transakcije. količina. dok kupci nude cenu koja može biti veća od početne. 24 Zona fluktuacije je najveće dozvoljeno odstupanje cene od indikativne cene HoV. do 113. u trgovanju učestvuju i nerealizovani i delimično realizovani nalozi. odnosno ±10%> na berzanskom tržištu u odnosu na indikativnu cenu. Metod proporcionalne prodaje. kontinuirano trgovanje. na osnovu ispostavljenih naloga za trgovanje. 23Indikativna cena se utvrđuje u visini obračunske vrednosti akcije ((kapital-rezervegubitak)/broj emitovanih akcija). Ukoliko se cene iz naloga za trgovanje nalaze u okviru dozvoljene zone fluktuacije. članovi berze koji ispunjavaju uslove iz naloga prodaje (cena. zatvaranje je faza u kojoj se utvrđuje cena na zatvaranju. s tim što ovoga puta početna cena postaje najviša ponuđena cena iz prvog kruga aukcije. članovi berze proveravaju pokrivenost naloga (u slučaju naloga kupovine . 2. cena na otvaranju u ovoj fazi će biti ona koja je bliža indikativnoj. Ukoliko je cena ostvarena u poslednjem postupku preuzimanja akcionarskog društva viša od obračunske vrednosti akcija.d". U primarnom trgovanju razlikuju se tri metoda trgovanja: obim prometa. Trgovina po metodu preovlađujuće cene se sastoji iz sledećifa faza: pred otvaranje. a ponuđena količina iznosi 10-15% ukupnog broja akcija izdavaoca. Metode trgovanja na Beogradskoj berzi Postoji više metoda trgovanja22 u zavisnosti od toga da li se radi o primarnom ili sekundarnom trgovanju. a u odnosu na koju se određuje i zona dozvoljene fluktuacije 24 cene HoV na predstojećem berzanskom sastanku. Cenu HoV određuje izdavalac HoV u javnoj ponudi i ova cena je jedinstvena je za sve transakcije. trgovanje. u kojoj početnu (minimalnu) cenu određuje emitent HoV.da li na računu klijenta kod Centralnog registra ima dovoljno HoV) nakon čega ispostavljaju naloge za trgovanje21 u skladu sa svojim ovlašćenjima (radi se o ovlašćenjima u smislu: u svoje ime a za račun klijenata . Za naredna trgovanja. 3. sve transakcije HoV zaključene u toku istog berzanskog sastanka se zaključuju po ceni hartija koju određuje izdavalac HoV u javnom pozivu. . Metod minimalne cene organizuje se isključivo za prvu trgovinu akcijama koje su u portfoliu Akcijskog fonda25. odnosno raspon cena u okviru kojih je dozvoljeno zaključivanje transakcija na istom berzanskom sastanku. Ukoliko je zbir količina iz naloga kupovine veći od količine koja je ponuđena na prodaju. 21 Videti elemente naloga za trgovanje: „Pravila poslovanja Beogradske berze a. utvrđuje preovlađujuća cena.

u elektronski sistem u nalog za blok trgovanje. Broker kupca mora .34 Tržište novca i kapitala u Srbiji Tržište novca i kapitala u Srbiji 155 Broker prodavca inicira blok transakciju. i upućuje taj nalog brokeru kupca. osim podataka o kupcu. unoseći sve elemente transakcije.

Ovi pokazatelji imaju nekoliko značajnih funkcija. a kojima se trguje na organizovanom tržištu. koji koriste ponderisne cene akcija. Takođe. Agrobanke. Cene i obim iz odobrenih blok transakcija ne utiču na cene i obim prometa sa tog sastanka. na osnovu kretanja berzanskih pokazatelja može brzo dobiti informaciju kako će tržišna kretanja uticati na tržišnu vrednost njegovog portfolia. s obzirom na to da su u cenama akcija sadržane gotovo sve raspoložive informacije o događajima i očekivanjima koja utiču na privredna kretanja. kao i akcija sa A listinga: Energoprojekt holding i Soja protein). Dodatni problem je moguća promena veličine liste akcija. U budućnosti se očekuje formiranje derivata čija je vrednost povezana sa vrednošću ovog indeksa (to predstavlja i jedan od glavnih razloga zbog kojih je ovaj indeks napravljen). Naime. ukazuju na dinamiku budućih privrednih kretanja. Izračunavanje i publikovanje ovog indeksa započeto je 28 Indeks BELEXfm je davao prikaz kretanja cena svih hartija koje su zaključile najmanje jednu transakciju. dakle. njihovo kretanje ima široku primenu u donošenju investicionih odluka na tržištu kapitala. prošeci imaju i druge nedostatke. BELEXline predstavlja opšti pokazatelj kretanja cena reprezentativnog uzorka akcija na Beogradskoj berzi. Berzanski pokazatelji mogu se podeliti na indekse i prošeke. zbog čega se ukazala potreba za promenom metodologije izračunavanja opšteg indeksa u pravcu povećanja značaja cena likvidnih akcija. zbog čega je ponder definisan visinom cene konkretne hartije od vrednosti. odnosno . zbog čega predstavlja pouzdaniji indikator kretanja tržišta u odnosu na prošek. Za razliku od prošeka. Metals banke. koji obuhvata kretanje osam najlikvidnijih akcija kojima se trguje na Beogradskoj berzi (pretežno akcija banaka: AIK banke.broj emitovanih hartija od vrednostu kojima se trguje pomnožen njihovim tržišnim cenama. berzanski indeksi su kompleksniji pokazatelji. Izračunavaju se kao tržišna kapitalizacija27 u određenom vremenskom periodu (obično na dnevnom nivou). od dva faktora: od cene akcija i od broja akcija kojima se trguje. početkom maja 2007. Privredne banice Beograd. od kojih su najveći bile nelikvidne. Takođe. ali svakako najveći problem predstavlja deoba akcija. zbog čega je indeksnu korpu ovog indeksa činilo čak 988 akcija. Takođe. U korpu HoV je uključena po jedna HoV svake kompanije. visok rast cena likvidnih akcija nije bio praćen srazmernim porastom vrednosti indeksa i njegove kapitalizacije. Kao posledica. Najpoznatiji prošek je Dow Jones indeks. Njihov značaj je utoliko veći što. integracije preduzeća i si. Nakon što je broker kupca potvrdio blok transakciju. investitor koji je na određenom tržištu ili u određenom sektoru formirao svoj portfolio HoV. što se može iskoristiti za predviđanje budućih tržišnih kretanja. budući da prethodni indeks BELEXfm28 nije adekvatno prikazivao opšte Prošeci predstavljaju aritmetičku sredinu cena HoV kompanija koje ulaze u sastav ranije defmisane korpe tog prošeka. ali i obime njihovog trgovanja. godine. kretanjem berzanskih pokazatelja tokom vremena moguće je uočiti kretanja koja se ponavljaju u različitim tržišnim ciklusima (tehnička analiza).4. Komercijalne banice. često je narušena uporedivost podataka. Bečka berza u saradnji sa Beogradskom berzom izračunava i publikuje indeks SRX. ovlašćeni službenik berze odobrava blok transakciju. Berzanski pokazatelji Berzanski pokazatelji predstavljaju agregatne pokazatelje kretanja cena na tržištu kapitala. te se na taj način mogu utvrditi pojedini konzistentni odnosi između različitih indeksa odnosno sektora ekonomije. uobičajeno je njihovo obeležavanje zajedničkim imenom -berzanski indeksi.158 Tržište novca i kapitala u Srbiji Tržište novca i kapitala u Srbiji 35 potvrditi blok transakciju na istom berzanskom sastanku kada je transakcija inicirana. 3. . 27Tržišna kapitalizacija predstavlja tržišnu vrednost hartija od vrednosti kojima se trguje. koja povremeno nastaje. Univerzal banice. Drugo. i pored njihove usmerenosti na istorijska kretanja. Prvo. Ipak. budući da povremeno dolazi do promena u korpi HoV usled prestanka rada. koja se deli odgovarajućim iznosom kapitalizacije na dan kada je indeks konstruisan. a dobijeni iznos množi sa arbitrarno utvrđenom početnom vrednošću indeksa. niti na vrednosti indeksa u koji su te hartije uključene. Osim ovog nedostatka. čime je ona zaključena. Vrednost indeksa zavisi. pokazatelji se mogu međusobno porediti. Beogradska berza objavljuje dva berzanska indeksa koji reprezentuju kretanje cena akcija kojima se trguje na berzi.

indeks kao derivat . BELEX15 indeks predstavlja indeks 15 najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi.broj izdavalaca čije se akcije nalaze u indeksnoj korpi. budući da se njegova indeksna korpa menjala veoma često i u veoma velikoj meri (pojavom novih. BELEX15 u cilju prikazivanja što realnije slike.t)xAi BELEXline (t) = -------------------------------d(t) Prilikom revizije indeksne korpe. merdžovanjem kompanija itd). Kalkulacija BELEXline indeksa vrši se svakog radnog dana Berze. tako što je učešće svake akcije u kapitalizaciji indeksa ograničeno na 10%.t) . BELEXfm nije odražavao intenciju Beogradske berze o formiranju investibilnih proizvoda (npr.cena akcija izdavaoca i u trenutku t.t) . Pri fomiiranju indeksne korpe. a koje su tokom prethodna dva sukcesivna kvartala imale minimum 80% trgovanja tokom svakog pojedinačnog tromesečja. K(i.36 Tržište novca i kapitala u Srbiji Tržište novca i kapitala u Srbiji I6l kretanje akcija u uslovima njihovog dinamičnog rasta.kapitalizacija akcija izdavaoca i u trenutku t. vodi se računa da neka od akcija pojedinačnog izdavaoca nema dominantan uticaj na formiranje vrednosti indeksa. Revizija indeksa se vrši kvartalno. što kod BELEXfm nije bio slučaj.t)xFFcxAi BELEXline(t) = --------------------------------------d(t) 29Pored toga. Indeks BELEXline se računa po sledećoj formuli: ]TC(i. A(i) . delilac se izračunava na sledeći način: gde pojedini simboli označavaju: n . Indeksna korpa se sastoji iz običnih akcija kojima se trguje po metodi kontinuiranog trgovanja. Free-float kapitalizacija pojedine akcije se dobij a kada se od ukupne kapitalizacije akcije oduzmu akcije koje nisu u slobodnom prometu29.formiranje portfolia koji odgovara indeksnoj korpi). dok je učešće svakog sektora u ukupnom broju izdavalaca akcija koje učestvuju u indeksnoj korpi je ograničen na 50%. gašenjem starih. Indeks BELEXline se računa po sledećoj formuli: n ]TC(i. Pri formiranju indeksne korpe. učešće free-float akcija pojedinačnog izdavaoca u ukupnoj free-float kapitalizaciji indeksa koji čine korpu. po isteku svih zakazanih trgovanja za taj dan. Za razliku od indeksa BELEXline u čijoj se indeksnoj korpi nalazi celokupna kapitalizacija akcija koje čini tu korpu. Takođe. Indeksnu korpu sačinjava najmanje 70 običnih akcija sa pravom glasa kojima se trguje na najmanje 10% berzanskih sastanaka na Berzi u prethodnom tromesečju. učešće svakog sektora u ukupnom broju izdavalaca akcija koje učestvuju u indeksnoj korpi je ograničen na 40%. Takođe. kalkuliše samo sa akcijama koje se nalaze u slobodnom prometu na berzi (free-float). akcije koje sačinjavaju indeksnu korpu treba da čine najveći deo tržišne kapitalizacije akcija na Berzi.t)xK(i. ograničeno je na 20%.prilagođavajući faktor izdavaoca i (ponder). . Naime.t)xK(i. C(i. upotreba indeksa kao derivata zahteva relativnu stabilnost indeksne korpe.

d(t)=------^------------------------------------------xd(t-l)=--------------------------—.5.broj izdavalaca čije se akcije nalaze u indeksnoj korpi.. (d) akcije koje poseduje Republika Srbija.. a računa se na sledeći način: FFc(%) = 100% . ovim obveznicama.t) predstavlja free float faktor izdavaoca i u trenutku t. godine bile listirane dve serije korporativnih obveznica.Ai(t) Nova mdeksnakorpa „. što govori u prilog nedovoljne zainteresovanosti investitora za ovu vrstu instrumenata. 4-f F Nova indeksna korpa 1X d(t)=—^---------------------------------------x d(t -1) =-----------—---------—— x d(t-l) " . ' Akcije koje se nalaze van slobodnog prometa su u vlasništvu: (a) lica koje pojedinačno poseduju više od 10% ukupno izdatih akcija izdavaoca. marta ove godine dostave svoj prospekt. (b) akcije koje poseduju direktor ili članovi upravnog ili nadzornog odbora izdavaoca. Međutim. te zbog toga nisu u velikoj meri zastupljene u svakodnevnom trgovanju. izuzimajući akcije u vlasništvu Akcijskog fonda i PIO fonda.. I pored toga. (v) sopstvene akcije izdavaoca. Trenutno je na Berzi listirano 1760 akcija.. 3. dok trgovina finansijskim derivatima i ostalim finansijskim instrumentima još uvek nije zaživela. a kojom je omogućeno trgovanje njihovim hartijama na berzi. A(i) .t) .cena akcija izdavaoca i u trenutku t.37 Tržište novca i kapitala u Srbiji Tržište novca i kapitala u Srbiji I6l YCp(i. trgovina obveznicama je još uvek relativno nerazvijena. od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izračunavanje. */ ix Stara indeksnakorpa 2C(i j: -l )xK(iJ .t) . pa.Non free float(%). C(i.l)xFFc(t l)xAi(t l) F N I X „ 1 X A Sa druge strane. od čega su samo tri kompanije zadovoljile kriterij ume Berze za prijem njihovih akcija na berzansko tržište (listing A). x Stara indeksna korpa ]TC(i. na Beogradskoj berzi su tokom 2006.t-l)xK(i. na Berzi se trenutno trguje samo obveznicama stare devizne štednje Republike Srbije (serije A2008 do A 2012). što je direktna posledica zakonske obaveze preduzeća da do 10. do formiranja cene na zatvaranju. K(i. Prilikom revizije indeksne korpe.prilagođavajući faktor izdavaoca i (ponder). Što se tiče drugih emitenata. gde: n . nije zaključena nijedna transakcija u sekundarnoj trgovini.t)xKp(i. Naime. zaključno sa danom njihovog dospeća. Kalkulacija i objavljivanje ovog indeksa vrši se svakog radnog dana berze i to u realnom vremenu. (g) akcije koje poseduju međunarodne organizacije i institucije za razvoj. ^ .t)xAi(t) . delilac se izračunava na sledeći način: ICp(1t)xKp(1t)xFFc(t. Broj akcija koje su listirane na berzi u stalnom je porastu. .količina akcija izdavaoca i u trenutku t. .t-l)xAi(t-l) F gde: FFc(i. prema raspoloživim podacima. ukoliko poseduju više od 5% ukupnih akcija izdavaoca..xd(t-l) vv^. veliki broj novolistiranih akcija su veoma nelikvidne. Kretanja na Beogradskoj berzi Na Beogradskoj berzi se trenutno trguje akcijama i obveznicama.

.

i dr). Regulatorni organi nastali su sa potrebom da se spreče malverzacije i prevare učinjene na štetu kupaca hartija od vrednosti usled nedostatka adekvatne regulative tržišta hartija od vrednosti. poštenog i transparentnog finansijskog tržišta.Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 GLAVA PRVA 1. investicionih savetnika. Regulatorna tela trebalo bi u praksi da obezbede ostvarenje navedenih ciljeva (u osnovi) na sledeći način: 6) ponudi. To su naročito učinile zemlje u tranziciji kako bi preuzele njena bogata iskustva u regulaciji i nadzoru nad finansijskim tržištem. investicionih kompanija. ULOGA REGULATORNIH TELA NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA Potreba za regulisanjem finansijskog tržišta proistekla je iz njegovog značaja za fiinkcionisanje nacionalne i međunarodne ekonomije. Prva Komisija za hartije od vrednosti i berze osnovana je 1934. Regulativna tela u svetu u velikoj meri ustrojena su nalik na Komisiju za hartije od vrednosti i berze SAD. emagazin. godine u SAD (»Sécurités and Exchange Commission«) nakon sloma Njujorške berze 1929. radi objedinjene regulacije određene delatnosti od posebnog društvenog interesa.nbs. Komisija je ovlašćena da donosi i primenjuje propise i presuđuje sporove koji u vezi sa tim nastanu. registracijom emisija hartija od vrednosti namenjenih javnoj 7) obezbeđivanj em j avnog obj avlj ivanj a podataka emitenata hartij a od vrednosti tokom »veka trajanja« hartije od vrednosti. regulisanjem finansijskog tržišta definišu se i obezbeđuje primena osnovnih principa ponašanja različitih tržišnih učesnika radi realizacije ciljeva koje je utvrdila Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti (IOSCO):30 (1) zaštita investitora. 8) davanjem dozvole za rad. i (3) smanjenje sistemskog rizika. portfolio menadžera. co. Ona je nezavisna u odnosu na izvršnu i zakonodavnu granu federalne organi. Komisiju za hartije od vrednosti i berze SAD osniva Kongres. koji obavijaju privatni preduzetnici. Naime.yu i www. njegove kompleksne prirode i činjenice da zakonitosti tržišta ne mogu same da obezbede potpunu relizaciju određenih ciljeva. Danas je u svetu u velikoj meri harmonizovana zakonska regulativa koja se odnosi na fmansijsko tržište i završava se proces formiranja nacionalnih regulatomih tela.yu . brokersko-dilerskih društava. (2) obezbeđenje efikasnog. Slom finansijskog tržišta ustanovio je potrebu za donošenjem niza zakona. propisivanjem pravila rada i kontrolom rada ovlašćenih učesnika na fmansijskom tržištu (brokera i dilera. Kongres zadržava pravo nadzora nad delovanjem SEC-a kroz proces 30Izvor: www. posebno zakona o hartijama od vrednosti i berzama i potrebu stvaranja državnog organa čiji je osnovni cilj zaštita investitora. godine i velike ekonomske krize nastale početkom tridesetih godina. udruženja brokera i dilera. berzi.

31 .... str. /3 Navedenim glavnim odeljenjima podršku pruža 13 odeljenja. 2) nadzor nad tržištem na osnovu zahteva za informacijama od brokerskodilerskih kuća.72 Članove američke Komisije bira Predsednik SAD i potvrđuje Senat. Zagreb. tražiti da sve javne korporacije čije akcije kotiraju Komisiji za HOV dostavljaju godišnje i polugodišnje izveštaje. I Eakins G. registracije Medjutim. 1. 6) 33 Foley B. godine postoje dva regulatorna tela koja obavljaju regulatorne i nadzorne funkcije na fmansijskom tržištu.. Zakona o trgovanju hartijama od vrednosti iz 1934. Organ za fmansijske usluge izvršava nadležnosti utvrđene Zakonom o fmansijskim uslugama i tržištima iz 2000. Merodavni propisi mogu predviđati da se uloga Komisije prostire isključivo na tržišta odnosno učesnike određene vrste.580-590. investicionih savetnika i investicionih kompanija. MATE d. i to: (Financial Services Agency) Agencija za fmansijske usluge i {Securities & Exchange Surveiliance Commission) Komisija za nadzor nad hartijama od vrednosti i berzama koja. str. registraciju brokera i dilera. Najveća takva institucija u SAD je kompanija Merrill Lynch. glavnog izvršnog direktora. Dok su pitanja registracije emisije hartija od vrednosti. Komisija ima velika ovlašćenja u nadzoru i regulaciji na fmansijskom tržištu. godine. Securities and Exchange Commission . Odeljenje za edukaciju investitora i pomoć.. i Salomon Smith Barney. godine. ravnopravnost i transparentnost trgovanja.odgovorno za inspekcije i ispitivanja brokera i dilera. zabraniti bilo koji oblik manipulacije tržištem. novim pitanjima i imaju kvazisudsku funkciju. pojedinačna izuzeća od zakonskih uslova. Zagreb.o.: Tržišta kapitala. Komisija je na službenike prenela ovlašćenja za registraciju hartija od vrednosti. obavlja funkcije u okviru Agencije za fmansijske usluge.o. i to: Odeljenje glavnog računovođe. str. 200-218.: Finansijska tržišta i institucije.1. 1999. njihovim podacima i pravilima ponašanja. 2) Odeljenje za primenu regulative . Takođe. godine. . Osnovna načela fonkcionisanja regulatornih tela su: 3) 4) 5) Ciljevi odnosno uloga Komisije obuhvataju: zaštitu investitora. tržišne manipulacije i falsifikovane fmansijske izveštaje. godine iz Ministarstva fmansija koje je do tada bilo osnovno regulatorno telo fmansijskog sektora. Odeljenje za odnose sa javnošću i istraživanje. one su samostalna u donošenju sopstvenih pravila i direktiva kojima doprinose boljem sprovođenju regulacije. redovno izveštavanje javnih društava (disclosure).o.5 milion dolara. ili pak na više segmenata 31 Mishkin F. što znači da postupa kao jedinstveni regulator fmansijskog sektora. investicionih savetnika i investicionih kompanija. i 1934. Komisija se sastoji od 5 članova. Članovi Komisije samostalno odlučuju o usvajanju i primeni regulative na tržištu. zaštita investitora i smanjivanje potencijala za fmansijski kriminal. Isto tražiti i u slučajevima kad se zabeleži "značajan interes" ulagača. godine. Odeljenje za jednake mogućnosti zapošljavanja i Odeljenje sekretara. Uključujući i predsednika Komisije. Odeljenje za pravne poslove.osnovati Komisiju za HOV i berzu (engl. .. periodičnih obračuna. Način i delokrug rada ove Komisije može se sagledati iz njene organizacione strukture koja je podeljena na sledeće sektore:73 1) Odeljenje za korporativne finansije .33 U Japanu75 od juna 1998. unapređenje razumevanja fmansijskog sistema od strane javnosti. Nastao je 1997.odgovorno za regulaciju brokera i dilera i samo-regulatornih organizacija i njihovo postupanje. dva direktora i 11 članova koji su neizvršni direktori. 32 Mishkin F.zahtevati da oni koji izdaju HOV registruju svoju ponudu i objave sve podatke koji bi mogli biti važni potencijalnim ulagačima. godine predstavljaju osnovu zakona koji danas regulišu tržište HOV. Komisija za HOV ne reguliše samo investiciono poslovanje ovih institucija već i onemogućava brokerima i dilerima lošu prezentaciju HOV kao i trgovinu na osnovu insajderskih podataka. Osnovne odredbe zakona iz 1933. ako izdate HOV dospevaju za manje od 270 dana ili ako ih izdaje američka vlada ili neka opština. Regulatomi organi u Velikoj Britaniji i Japanu su specifični u odnosu na druga regulatorna tela koja su u većini zemalja organizovana po američkom modelu. . Organ za fmansijske usluge je nadležan za primenu regulative i nadzor nad bankama. 3) istrage kriminalnih radnji uključujući insajder trgovanje. Ona je nadležna za sprovođenje Zakona o hartijama od vrednosti iz 1933. 5) Odeljenje za inspekciju i ispitivanja po osnovu žalbi . Odeljenje za upravljanje investicijama .32 Zakoni o HOV stvoreni su s dva cilja: zaštita integriteta tržišta i ograničavanje konkurencije među preduzećema koja posluju sa HOV tako da se smanji verovatnoća propasti.. organizacijama za osiguranje i učesnicima na fmansijskom tržištu. objavljivanje relevantnih podataka o emitentu i hartiji na primarnom i sekundarnom tržištu. Odeljenje glavnog inspektora. I Eakins S. dileri i investicione banke. zaštitu integriteta tržišta.SEC) čiji je zadatak primenjivati zakone o HOV. godine i Zakona o javnim holding kompanijama iz 1934. Odeljenje generalnog saveta. MATE d. Komisija za nadzor nad hartijama od vrednosti i berzama vrši: 1) nadzor nad brokersko-dilerskim firmama i berzama u pogledu održavanja poštenog trgovanja. kao i nadzor i preduzimanje mera prema učesnicima na tržištu. sistema objavljivanja podataka i razvoja tržišta hartija od vrednosti u domenu Agencije za fmansijske usluge. samoregulatornih organizacija. regulatorna tela su svuda nadležna za spro vođenje zakona o hartija od vrednosti i drugih relevantnih zakona. povredama zakona.tražiti da "insajderi" dostavljaju izveštaje kad god dođe do prodaje ili kupovine akcija. emitentima i investitorima (enforcement).2. tumačenje i izradu pravila. U Velikoj Britaniji Organ za fmansijske usluge (Financial Services Authority) je nezavisna organizacija izvan sastava državnog aparata. Nije potrebno tražiti registraciju Komisije za HOV ako pojedino preduzeće godišnje izda HOV u iznosu manjem od 1. i 1934. izdavanje saglasnosti za pravila ponašanja samoregulatornih organizacija. Ti su zakoni doneti ubrzo nakon velike svetske ekonomske krize i u velikoj su meri predstavljali odgovor na zloupotrebe koje su delimično bile odgovorne za privredne probleme u kojima su se našle SAD. godine su sledeće:71 . Ove dve organizacije izdvojile su se 1998.: Finansijska tržišta i institucije. 2005. Odeljenje za municipalne hartije od vrednosti. Morgan Stanlex Dean Witter. kao poseban organ. nisu sva izdanja HOV podvrgnuta nadzoru Komisije za HOV. a pod nadzorom Ministarstva fmansija. Bez obzira na razlike u organizaciji sistema regulacije fmansijskih tržišta u različitim zemljama. Ovom organu dodeljenaje realizacija četiri zakonska cilja: održavanje poverenja na tržištu. obično na period duži od sopstvenog mandata.odgovorno za pregled u investicionim kompanijama. Odeljenje za međunarodne poslove. 580-590.odgovorno za istrage i otkrivanje povreda federalnih zakona u oblasti hartija od vrednosti. kao i nadzor nad dnevnim aktivnostima na tržištu. druge poznate institucije uključuju Paine Webber. odnosno neobjavljenih podataka sa kojima je upoznata samo uprava dotične institucije. Osnovna načela funkcionisanja regulatorniti tela Regulatore! organi na razvijenim finansijskim tržištima U SAD mnoge fmansijske institucije učestvuju u sve tri vrste aktivnosti na tržištu HOV delujući kao brokeri..Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 odobravanja budžeta i putem javnih saslušanja. koja periodično drži o pitanjima od značaja za javni interes. sprečavanje prevarnih praksi i si.odgovorno za pregled hartija od vrednosti.o. odnosno prema ovlašćenim učesnicima. Odeljenje izvršnog direktora.1. Odeljenje za ekonomske analize. Dva zakona koja su doneta 1933. Organom upravlja Odbor direktora koji imenuje Ministarstvo fmansija i sastoji se od predsednika. Odeljenje za regulaciju tržišta . Komisija je nadležna za odobrenje inicijalne javne ponude hartija od vrednosti..

trgovanjem. To su sledećih 30 principa svrstanih u 8 kategorija:34 1) Principi koji se odnose na regiilatorni organ Odgovornosti regulatornog tela bi trebalo da budu jasno i objektivno d) utvrđene. Od rešenja prethodnih pitanja. sa brojnim specijalizovanim sektorima i odeljenjima. Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) je osnovana 1975. . društava za poslovanja hartijama od vrednosti (brokerske. Profesije koje nalaze svoje mesto u ovim telima su pravnici. pitanje bilateralne saradnje između regulatornih tela različitih država. novčanih kazni do suspenizje odnosno oduzimanja dozvole za rad.790-810. fond za obeštećenje investitora itd.Regulatorni sistem bi trebalo da utvrdi standarde kojima se određuju kriterij umi za prijem i uređenje subjekata koji žele da utržuju ili upravljaju kolektivnim investicionim šemama. stimulisanjem inostranih ulaganja. koja bi trebalo da izvrše određena ispitivanja radi vršenja svojih dužnosti i ostvarivanja svojih ovlašćenja.Regulatorno telo bi trebalo da obezbedi delotvorno i kredibilno korišćenje ovlašćenja u vršenju inspekcije. zahtevaju praktično nezavisnu poziciju ili bar »ozbiljnu« samostalnost. naročito na razvijenim tržištima. sa značajnim garanci-jama samostalnosti. odnos prema drugim državnim organima u sistemu. c) procesna ovlašćenja u vidu prava na pokretanje raznih sudskih postupaka (građanskog. . a negde se predviđa da tu spadaju i slične aktivnosti u vezi sa derivatima i/ili kratkoročnim hartijama od vrednosti. Predmet nadzora su po pravilu aktivnosti u vezi sa emisijom. organizacije i akata subjekata pod nadzorom itd. kao i u okviru multilateralnih sporazuma i organizacija na regionalnom i međunarodnom nivou. u sprovođenju nadzora oni mogu posedovati: a) nadležnosti neophodne za utvrđivanje svih pravno relevatnih činjenica. kao i opšteg značaja koji se pridaje ovim organima. i Meigs W.Regulatorno telo mora da uspostavi mehanizam razmene informacija sa domaćim i stranim sličnim telima. Danas ova organizacija ima 102 redovna člana i 57 pridruženih članova. način njihovog ustanovljavanja. aktivnosti i ključnih akata i si). Regulatorno telo mora imati sveobuhvatna ovlašćenja primene. Tako američka Komisija ima svoja Pravila. organizacija i način rada dovodi u propisane okvire. U tom smislu. str. e) f) Regulatorno telo bi trebalo da bude nezavisno u svom radu i odgovorno u vršenju svojih funkcija i ovlašćenja. 8) . pravo na saslušanje odgovarajućih lica). akti.Temelj poslovnog odlučvanja. oblastima nadležnosti i srazmerno veličini i složenosti tržišta. Pored toga. Regulatorno telo bi trebalo da ima jasne i konzistentne postupke h) Lica koja su zaposlena u regulatornom telu bi trebalo da se pridržavaju najviših profesionalnih standarada. visokim stepenom profesionalnosti. radi preciziranja zakona ili čak. Regulatorni sistem bi trebalo da predvidi pružanje pomoći stranim regulatomim telima. ovlašćenje za dobij anje obaveštenja o promeni delatnosti. iako je moguće i fmansiranje (dela) rashoda iz budžeta. način fmansiranja itd. Računovodstveni i revizioni standardi revizije bi trebalo da budu na visokom i međunarodno priznatom nivou. praćenja i izvršenja. Principi za emitente Investitori bi trebalo da budu potpuno. b. biti veoma velika.Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 fmansijskih tržišta odnosno učesnika. godine sa ciljem unifikacije regulacije i nadzora na međunarodnom finansijskom tržištu. oni mogu naložiti preduzimanje radnji kojima se delatnost. prava na dobijanje sudskog naloga i si. klirinške kuće (ako su izvan sastava berze). Ova tendencija naziva se globalizacijom fmanisijskih tržišta i podstaknuta jejačim povezivanjem svetskih privreda. tako i uloga regulatomih organa. upravna i kvazisudska) ovlašćenja. posedovanja specijalističkih znanja. Uobičajeno je da se regulatoma tela samostalno fmansiraju od naknada subjekata koje kontrolišu.SRO treba da budu predmet nadzora regulatornog tela i trebalo bi da se pridržavaju standarda pravičnosti i zaštite tajnosti prilikom vršenja svojih ovlašćenja ili prenetih odgovornosti. informatički stručnjaci itd. 34 Meigs R. inspekcije i praćenja. registrovanjem. kojim se utvrđuje vreme i način razmene javnih i informacija koje nisu dostupne javnosti. Regulatorno telo bi trebalo da ima adekvatna ovlašćenja. pravo uvida u dokumetaciju. godine osnovne ciljeve i principe regulative tržišta . 5) a. 1999. ona mogu donositi razne vrste vezanih i diskrecionih upravnih akata (izdavanja raznih dozvola. i ova tela po pravilu ne predstavljaju klasične državne organe. 2) Principi samoregulative . Sve obimnijem prekograničnim trgovanjem. pa sve do ovlašćenja predviđenog u pojedinim pravnim porecima. odgovarajuća sredstva i sposobnostza izvršavanje svojih funkcija i ovlašćenja. koje obavljaju javna (podzakonska normativna. kroz preduzimanje upravnih radnji (ulazak u prostorije subjekata pod nadzorom. listingom. zavisi i vrsta odnosno karakter i obirn nadležnosti koji ona poseduju. (reiativno) originernog uređenja određenih pitanja na osnovu delegacije nadležnosti. kao i implementaciju delotvornog pro-grama poštovanja propisa. izreći prekršajne sankcije od opomena. razvojem elektronske trgovine i drugim faktorima. uključujući tu i odgovarajuće standarde tajnosti. zavisi u velikoj meri broj i struktura zaposlenih službenika. izbora ključnih funkcionera. udruženja trgovaca hartijama od vrednosti (negde i derivata). postaju sve aktuelnija. blagovremeno i tačno informisani o finansijskim rezultatima i o ostalim činjenicama koje su od značaja za donošenje njihove odluke. registratori. odnosno osnivanja nadnacionalnih tela sa različitim stepenom odgovornosti i ovlašćenja. dilerske kuće). 6) Principi za kolektivne investicione šeme . 7) Od stava zakonodavca.o. Imaoci hartija od vrednosti bi trebalo da budu tretirani na pravičan i jednak c. ekonomisti. Jedna od najznačajnih tendencija savremenih fmansijskih tržišta jeste ukidanje nacionalnih prepreka za obavljanje trgovine fmansijskim instrumentima i stvaranje međunarodnog tržišta hartija od vrednosti. računovđe. Regulatorno telo mora da poseduje ovlašćenja za razmenu i javnih i informacija koje nisu dostupne javnosti sa domaćim i stranim sličnim telima. Konačno. kliringom i saldiranjem dugoročnih i trajnih hartija od vrednosti. odgovarajućim. iskustava i sposobnosti čfanova Komisije i samih službenika. g) regulisanja.Regulativni sistem bi trebalo da na pravi način iskoristi mogućnosti samoregulatornih organizacija (SRO). Zagreb. IOSCO je utvrdila 1998. odobrenja odnosno saglasnosti na promené statusa. pored kruga predmeta i subjakata pod regulacijom ovih tela. hartija od vrednosti na kojima bi trebalo da se zasnivaju kako nacionalna zakonodavstva u oblasti tržišta hartija od vrednosti. 9) 4) - Principi za saradnju na polju regulative 10) Kao i kod centralne banke. a naša Komisija Pravilnike kojima obezbeđuje sprovođenje Zakona. Obično se pod nadzorom Komisije nalaze: berze hartija od vrednosti (negde i derivata). U vezi sa naglašenom nezavisnošću je potreba za potupnom depolitizacijom.o. kao i unutrašnja organizacija. već spadaju u administrativne agencije. MATE. b) represivna ovlašćenja (izricanje sankcija) u slučaju utvrđivanja nedostataka u radu subjekata pod nadzorom.: Računovodstvo . Stvaranje međunarodnog fmansijskog tržišta podrazumeva da postoje ujednačena pravila trgovanja. kao i stavove i mišljenja koje donosi u cilju unapređenja funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti. Ona mogu. d. Regulatorni sistem bi trebalo da uredi pravni oblik i strukturu kolektivnih investicionih šema kao i odvajanje i zaštitu imovine klijenata. na krivično gonjenje za krivična dela povezana sa fmansijskim tržištem. regulative i nadzora nad nacionalnim tržištima hartija od vrednosti. 3) Principi za spro vođen je regulative za hartije od vrednosti . način. odnosno zabrane vršenja određene delatnosti. koje izvršavaju određene poslove u oblasti direktnog nadzora u svojim. krivničnog). istrage. centralni depo hartija od vrednosti. gde oblast delovanja i priroda dodeijenje uloge. To se odražava kroz vrstu opšteg pravnog akta koji ih predviđa (obično zakon).. Ova tela mogu biti nadležna za usvajanje opštih akata podzakonskog karaktera.Regulatorno telo mora imati sveobuhvatna ovlašćenja koja uključuju ovlašćenja sa sprovođenje istrage.

aprila tekuće godine. ostvarivanju nadzorne funkcije. godine donet je Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih fmansijskih instrumenata koji je počeo da se primenjuje 30. Finansijski plan Komisija je dužna da podnese na potvrđivanje Republičkoj skupštini do 30. trebalo bi da bude predmet davanja ovlašćenja i pod nadzorom regulatornog tela.Regulativa bi trebalo da teži da obezbedi odgovarajuće upravljanje velikim izlaganjima (riziku). Predsednik i članovi Komisije ne mogu dovesti u pitanje samostalnost pri donošenju svojih odluka. osiguranje odgovarajućeg upravijanja rizikom. sa izveštajem o poslovanju i izveštajem ovlašćenog revizora do 30. novembra 2002. na predlog Vlade.od Ustava SRJ. 77 Medjutim. Službeni glasnik RS. kao i Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje koji je Komisiju defmisao kao organizaciju Republike Srbije. Komisija je bila savezna organizacija sa statusom pravnog lica čiji je položaj bio uređen prvo Zakonom o tržištu novca i tržištu kapitala. uključujući i predsednika Komisije. Predsednik i članovi Komisije. 5) organizuje. kao ni samostalnost Komisije. 29. . kao i zaposleni. rizikom neizvršenja (obaveza) i poremećajima tržišta. 2. kao i ostali zahtevi pažljivog postupanja za posrednike na tržištu. kao i zaposleni. Trebalo bi da postoji konstantni regulatorni nadzor nad berzama i sistemima za trgovanje. nadzora i unapređivanja fmansijskog tržišta.Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 . godine Zakonom o hartijama od vrednosti i Zakonom o berzama.2. koji odražavaju rizike koji oni preuzimaju. Iz prethodno navedenog se može sagledati da Komisija ima položaj nezavisne institucije. 47/ 2006. Komisija donosi tarifnik na osnovu koga obezbeđuje sredstva za fmansiranje svojih aktivnosti. Predsednik i članovi Komisije ne mogu obavljati druge poslove koji bi mogli uticati na njihovu samostalnost. 35 Zakon o hartijama od vrednosti. kao ni davati savete o hartijama od vrednosti i dužni su da čuvaju podatke o izdavaocima hartija od vrednosti. i na osnovu kojih menadžment posrednika na tržištu prihvata primarnu odgovornost za ove stvari. ovlašćenih banaka. daje dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva (u skladu sa Zakonom). . 7) 8) utvrđuje standarde za registraciju poslova trgovine na berzi. Položaj Komisije za hartije od vrednosti Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) osnovana je 16. berzi. nepristrasnost i društveni ugled i na ugled Komisije.Trebalo bi zahtevati da se posrednici na tržištu pridržavaju standarda unutrašnje organizacije i načina poslovanja koji su usmereni na zaštitu interesa klijenata. 1) 2) 3) donosi akte radi sprovođenja Zakona.Trebalo bi da postoji zahtev za početnim i -tekućim kapitatom. kao i za procenu vrednosti udela investitora u toj šemi. Komisija odlučuje na sednicama većinom glasova svih članova. Ti podaci smatraju se službenom tajnom. Višak prihoda nad rashodima Komisija uplaćuje u republički budžet. Takođe. a manjak prihoda nad rashodima nadoknađuje iz svojih rezervi i iz republičkog budžeta. koje je neophodno za procenu podobnosti kolektivne investicione šeme za određenog investitora. . KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE daje dozvole za rad i saglasnosti u skladu sa Zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje investicionih fondova. uključujući berze hartija od vrednosti. Regulativni sistem bi trebalo da bude dizajniran na način da otkrije i odvrati od manipulacija i drugih nepoštenih tržišnih praksi. investitora i drugih lica . koji bi trebalo da osigura da se integritet trgovanja održava putem pravičnih i za sve jednakih pravila koja na pravi način ostvaruju ravnotežu između interesa različitih učesnika na tržištu. berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima. . Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Komisije koji i rukovodi njenim radom. odnosno organizacija Republike Srbije koja je za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovora Republičkoj skupštini. realizaciju fmansijskog plana Komisije.Sistemi saldiranja i kliringa hartija od vrednosti bi trebalo da budu predmet nadzora od strane regulatornog tela i dizajnirani na način da osiguraju pravično i delotvomo poslovanje i da smanje sistemski rizik. a od 1995. Polazeći . 4) vrši nadzor nad poslovanjem brokersko-dilerskih društava. 7) Principi za tržišne posrednike Komisija ima pet članova. Komisija ]e dužna da Republičkoj vladi tromesečno dostavlja izveštaj o radu i kretanjima na fmansijskom tržištu sa dokumentacionom osnovom koja sadrži podatke o datim i oduzetim dozvolama za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskih društava. septembra 2003. Predsednik i članovi Komisije. a ne posebnim zakonom kao što je to slučaj u drugim zemljama. februara 1990. preduzima i kontroliše spro vođenje mera kojima se obezbeđuje ftmkcionisanje tržišta hartija od vrednosti i zaštita investitora. br. Novim Zakonom. ne mogu učestvovati u trgovini hartijama od vrednosti. Komisija podnosi Republičkoj skupštini na potvrđivanje godišnji račun za prethodnu godinu. Predsednik i članovi Komisije biraju se na pet godina i mogu biti ponovo birani odnosno imenovani. položaj i nadležnost Komisije bio je utvrđen Uredbom.u to vreme . Ovlašćenja i odgovornosti Komisije za hartije od vrednosti U okviru svojih nadležnosti Komisija: Regulativa bi trebalo da uredi minimalne uslove za otpočinjanje poslovanja posrednika na tržištu. Komisija vrši nadzor nad primenom zakona35 i obavlja druge posfove u skladu sa Zakonom i drugim zakonima kojim se uređuje poslovanje sa hartijama od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu. . Trebalo bi da postoji postupak stečaja posrednika na tržištu u cilju smanjenja gubitaka i štete za investitore i ograničavanja sistemskog rizika. godine. 2. licima nad kojima Komisija vrši nadzor i druge podatke i činjenice u skladu sa vršenjem svoje funkcije odnosno rada. osim podataka koji su već dostupni javnosti. novembra tekuće godine. 2. cene i otkup jedinica učešća u kolektivnoj investicionoj šemi. 6) objavljuju. - 8) Principi za sekundarno tržište Osnivanje sistema za trgovanje. položaj Komisije utvrđen je na zadovoljavajući način: ona je postala samostalno pravno lice. sa zadatkom efikasnog obavljanja svojih funkcija i očuvanja svog ugleda i sa precizno utvrđenim odgovornostima prema skupštini kao nosiocu zakonodavne organi. Regulativni sistem bi trebalo da promoviše transparentnost trgovanja. koje bira i razrešava Republička skupština. kastodi banaka. investicionih fondova i Centralnog registra hartija od vrednosti. . Centralni registar hartija od vrednosti i berze. godine kao regulatorni organ sa ciljem uređivanja. stavove i mišljenja Komisije. utvrđuje bliži sadržaj obaveznih informacija koje joj se dostavljaju i javno utvrđuje kriterijume koji moraju ispuniti informacioni sistem ovlašćenih učesnika koji posluju hartijama od vrednosti.u delu poslova koji oni obavljaju na tržištu hartija od vrednosti.Regulatorno telo bi trebalo da zahteva objavljivanje. izdavalaca hartija od vrednosti.Regulativa bi trebalo da obezbedi odgovarajuću i transparentnu osnovu za izračunavanje vrednosti imovine. kao i druge priloge o sprovođenju nadležnosti Komisije. na način uređen Načelima o izdavaocima. društava za upravljanje. kao i podatke o svakoj promeni stanja u vezi s tim hartijama. dužni su da Komisiji daju podatke o hartijama od vrednosti kojima raspolažu.1. a za obavljanje trgovine hartijama od vrednosti.

Drugi razlog je u tome što država ne može da stigne da propiše sve načine ponašanja na fmansijskom tržištu. kao i druge oblike javnih saopštenja. 2) strogi nadzor nad učesnicima emitentima i profesionalnim trgovcima. kao i šifarnik vrsta hartija od vrednosti. pa i šire. a naročito su po privredu bile štetna masovna izigravanja neukih i malih ulagača. koje ne trpi suvišno državno nasilje. pa i slomova fmansijskog sitema cele zemlje. pokazuje se kao nužnost sprečavanje kriza (pre svega berzanskih krahova) na tržištu. nije sveopšte. ali i posebnim pravilima. banka). koja odražavaju njegove specifičnosti. 2) izvršnog . kao i što sami upravljaju poslovima od zajedničkog interesa. pojedinačno ili preko svojih udruženja. prekidu i obustavi rada.radi pružanja pravne pomoći. Komisija donosi statut kojim uređuje svoje nadležnosti. odnosno registraciji prospekta. S strane. Postojeće defmisanje položaja i ovlašćenja Komisije u osnovi zadovoljava principe Međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) koji se odnose na položaj i ovlašćenja regulatornog organa na tržištu hartija od vrednosti. što je značajna novina u odnosu na prethodnu regulativu. u okviru svojih međunarodnih aktivnosti. radi podsticanja privrednog rasta. tržišta. On samostalno. Radi spro vođenja i izvršavanja poslova utvrđenih ovim i drugim zakonom. način donošenja opštih i pojedinačnih akata i druga pitanja značajna za rad Komisije. monetarni deo) tradicionalno ostaju pod državnim normativnim monopolom. Turska. način obezbeđenja sredstava za rad. Glavni razlog je nužnost stalne. Statut. kada je to potrebno radi primene i spro vođenja pojedinih odredaba Zakona. utvrđuje opšta pravila svog poslovanja sa klijentima. na osnovu odgovarajućih standarda. razmene iskustava u oblasti regulisanja poslovanja hartijama od vrednosti i praćenja zbivanja na inostranim finansijskim tržištima. Kultura. Da bi se to sprečilo. jer ključna pitanja i pojedini delovi fmansijskog tržišta (npr. 14) sarađuje sa međunarodnim organizacijama. To je izazivalo nepoverenje ulagača u državu i njen fmansijski sistem. godišnjoj konferenciji IOSCO koja je održana 2002. za koje u postupku nadzora utvrdi da imaju obeležje krivičnog dela. poništenju javne ponude. svi propisi o poslovanju hartijama od vrednosti: 1) javnost trgovine.36 Državno pravo stvara država. samoregulisanjem se povećava efikasnost poslovanja na tržištu. Postoje tri nivoa samoregulisanj a. kao i pravila. najniži nivo. Centralni registar hartija od vrednosti i berze . 16) 17) daje informacije o tržištu hartija od vrednosti. 13) utvrđuje jednoobrazni identifikacioni broj hartija od vrednosti (ISIN). kao i organizaciju i način obavljanja poslova iz tih nadležnosti. i samoregulativno pravo koje organizovano donose subjekti na koje se ono odnosi.komisija za hartije od vrednosti. obezbeđenju efikasnog i poštenog tržišta i smanjenju sistemskog rizika. Komisija donosi pravilnike. službe aktivno učestvuju na međunarodnim skupovima i seminarima sa temama iz oblasti poslovanja hartijama od vrednosti. U tom kontekstu. koje podupiru. siromaštva) cele države.objavljuju se u "Službenom glasniku RS" i u biltenu Komisije. Samoregulisanje. Takođe. prava.Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 9) vodi registar izdatih rešenja. Prvi.: Berze hartija od vrednosti i berzanski poslovi. SAMOREGULATORNE ORGANIZACIJE I SAMOREGULISANJE 3. kao i stavovi i mišljenja Komisije .vlada i 3) upravnih -ministarstva i 4) posebnog regulatornog tela . ali i emitenata i trgovaca. Samoregulisanje na tržištu tiartija od vrednosti Samoregulisanje je proces u kojem učesnici tržišta. Obezbeđenje pravne sigurnosti ulagača. Zaštita se pruža preko posebnog zvaničnog nadzornog organa (najčešće komisije za hartije od vrednosti). redovno prisustvuje godišnjim zasedanjima IOSCO u cilju upoznavanja svetske prakse i priprema za primenu svetskih standarda regulative. davanju i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva. česte su bile fmansijske prevare. Komisija može donositi stavove i mišljenja. Rešenja Komisije su konačna. obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom i drugim zakonima. tiče se svakog profesionalnog učesnika tržišta (npr. 10) 11) podnosi nadležnom državnom organu prijavu protiv ovlašćenih učesnika koji posluju hartijama od vrednosti. njegovo poštovanje obezbeđuje država sankcijom. pošto ne mora da snosi troškove propisivanja mnoštva odnosa na tržištu hartija. Odgovornost i ovlašćenja Komisije mnogobrojne su i široko defmisane. 12) prati stanje i kretanje na tržištu hartija od vrednosti i preduzima mere za otklanjanje poremećaja na tom tržištu. kao i da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje i rast (povećanje obrta) fmansijskog tržišta. 3. na zahtev zainteresovanog lica (obično oštećenog ulagača) ili po službenoj dužnosti. privrednog prestupa ili prekršaja. Iako nedržavno pravo stvaraju nedržavni subjekti. Može se zaključiti da su njene funkcije upravo usmerene ka zaštiti interesa investitora. U nedržavno pravo ufaze običaji. savremene države su donele posebne propise. ipak. Komisija je postala redovan član ove organizacije na 27.način čuvanja dokumentacije. sudova ili upravnih organa. koja obavezuju sva lica. U vreme kad država nije posebnim zakonodavstvom jasno i detaljno uređivala tržište hartija. osim ako Zakonom nije drugačije određeno. To čini izradom 36 Vitez M. Najzad. sami donose pravila svog ponašanja u poslovanju. Država dopušta samoregulisanje učesnicima tržišta jer se time otklanja preterani i ponekad nepoželjni uticaj države na fino i osetljivo poslovanje hartijama. u granicama državnih propisa. 3. Treći razlog je što se time povećava ekonomičnost (jeftinoća) države. preko svojih organa: 1) zakonodavnog . Naročito je izražena njena nadzorna i zaštitna funkcija koja joj je data pravom da pokreće sporove u funkciji zaštite investitora. prava i obaveze ostalih zaposlenth. razmene informacija i u drugim slučajevima. trgovac. predsednika i sekretara Komisije. kao učesnika na tržištu hartija postiže se kroz četiri osnovne mere. uputstva i druge opšte akte.2. zbog njegove dinamičnosti i promenjivosti. odnosno dozvole za rad berze. posredno ili neposredno. Komisija će u narednom periodu ostvarivati značajniju saradnju sa drugim regulatornim organima u cilju zajedničkog rešavanja određenih problema na tržištu. a protiv njih se može pokrenuti upravni spor. Komisija u rešavanju u upravnim stvarima primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. a pre svega nad 3) obaveštenost ulagača i 4) ravnopravnost ulagača. koju izriče i primenjuje preko organa pojedinačnog odlučivanja i prinude. koje stvara neorganizovano društvo. jer su njegovi učesnici stručniji i sposobniji za uređivanje sopstvenih poslovnih odnosa nego država. naredbe. Komisija je već zaključila nekoliko bilateralnih sporazuma o razmeni informacija i saradnji za regulatornim organima drugih zemalja. u skladu sa Zakonom i zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje investicionih fondova. godine u Istambulu.skupština.1. utvrđuje za ovlašćene učesnike koji posluju hartijama od vrednosti. Centralnog registra hartija od vrednosti i berzi. drugi opšti akti i rešenja Komisije o odobrenju. Prema donosiocu pravnih pravila razlikuje se državno i nedržavno pravo. Ponekad su fmansijske malverzacije bile tako velike da su dovodile do krahova na čitavoj berzi. Bački . Ciljevi pravnog regulisanja 15) sarađuje i zaključuje sporazume sa inostranim regulatornim organima . Komisija za hartije od vrednosti. a u vezi sa poslovima sa hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instiTimentima. članovi Komisije i radnici stručne Odnosi između učesnika na tržištu HOV uređeni su opštim pravnim aktima. obaveze i odgovornosti članova. poštene i sređene trgovine HOV. Komisija za hartije od vrednosti može pokrenuti i voditi pred sudom postupak radi zaštite interesa investitora i drugih lica za koja utvrdi da im je povređeno određeno pravo ili na pravu zasnovan interes. što je dovodilo do dugotrajnih ekonomskih kriza (besparice.

Naše pravo obavezuje brokerskodilersko društvo da klijentu omogući uvid u svoja pravila poslovanja u prostoriji u kojoj radi sa strankama.. ali i nestručni ulagači. Pravilima SRO se uređuju odnosi između njenih članova. posredovanju.202-220. kao i ona koja klijenta stavljaju u neravnopravan položaj (npr. koje kfijenti mogu samo da prihvate u celosti i da zaključe ugovor sa njim. kad im pristupi). Njih su oba ugovoraika dužna da poštuju.viši . zbornike poslovnih pravila) i da održavaju disciplinu u svom članstvu. kao i da mu njihov primerak preda pre prijema bilo kakvog naloga od klijenta.Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 opštih uslova svog poslovanja i sačinjavanjem tipskih ugovora. str. radi ostvarivanja i zaštite zajedničkih interesa u poslovanju na tržištu. zastupanju. zajednički uslovi poslovanja). lišavaju ga određenih zakonskih prava ili prigovora) tumače u eventualnom sporu na štetu profesionalca. on je dužan da klijenta upozna sa sadržinom uslova. ugovor po pristupu). 2000. Prvo. o prodaji. pre nego što sa njim zaključi ugovor. komisionu. I berze su danas u većini zemalja udruženja svojih članova. kao i odnosi članova sa njihovim klijentima (tzv. jli da ih odbiju. 37Petrovac. Kad ih klijent potpiše (tj. tipski ugovor. udružuju se u interesna udruženja. jer. Drugi način sastoji se u tome što se nejasna pravila opštih uslova. Tim pravilima se uređuju pitanja koja na tržištu nisu uređena državnim propisima. pre nego što se sa njim zaključi bilo kakav ugovor.37 Većina savremenih prava ih ovlašćuje da donose pravila (npr. Da bi se sprečile zloupotrebe pravo štiti klijenta na dva načina. Upoznavanje klijenta se postiže na dva načina: 1) objavljivanjem pravila poslovanja profesionalnog trgovca u njegovim prostorijama. Ova udruženja se često zovu samoregulatorne organizacije (skr. SRO).nivo je kod poslovnih udruženja učesnika tržišta. . Profesionalci. opšti uslovi posiovanja postaju sastavni deo konkretnog ugovora (tzv. preko kojih oni organizuju trgovinu hartijama. 2) uručivanjem primerka pravila poslovanja zainteresovanom klijentu. statute. kao što su dužni da poštuju državna pravna pravila. koji je tom prilikom zaključen (npr. neobaveštenog klijenta ne obavezuju. kao i što njima ne smeju da se vređaju državni propisi. Drugi . u suprotnom. pokroviteljstvu).

ticao se potrebe jačanja samoregulisanj a i samoregulatomih tela na finansijskim tržištima u svetu .Regidatorni i nadzorni organi na finansijskim tržištima 167 Jedan od glavnih zaključaka tokijske konferencije Međunarodne organizacije komisija za vrednosne papire 1997. g.

Ministarstvo fmansija (eng. U većini drugih zemalja. čije članove imenuju saglasno ministar fmansija i Engieska banka (kao centralna banica). daje dozvole za rad profesionalcima koji nisu učlanjeni ni u jednu odgovara njenom članstvu. Lomnicka & Welch.41 SRO su samostalni u odlučivanju o prijemu i isključenju iz članstva. National Association of Securities Delaers. npr. ne sme da zadire u samostalnost samoregulatornih organizacija i strukovnih tela. isključi). Organ za fmansijske usluge (eng. . Montschrestien. Samoregulatorna organizacija. koja pokriva trgovinu o finansijskim uslugama i tržištu oko 5000 članova. Oxford. kao korisnika usluga na tržištu. Američki sistem samoregulisanja je skromniji od britanskog. Njujorška efektna berza (NYSE) i Američka efektna berza (AMEX). skr. jeste Nacionalno udruženje trgovaca vrednosnim papirima (eng. kako bi se i oni zaštitili. u stvari. designated agency) prema učesnicima tržišta. u stvari. te može da se vodi samo upravni spor pred Višim sudom. nadzora nad članovima. disciplinski sankcioniše prekršioce svojih pravila i pokreće sudske i druge postupke protiv prekršilaca zakonskih pravila. Kao i svim regulatorima (donosiocima propisa). Država je ovlašćena i da te funkcije oduzme. jer još uvek postoji nepoverenje u poštenost i savesnost učesnika fmansijskog tržišta. koja je najveća. i najznačajnija. da obrazuju "najviši organ" na tržištu. koja reguliše veletrgovinu vrednosnicama u Britaniji. Time se stvara ujednačen način poslovanja (praksa) većeg broja profesionalaca koja pripadaju istom udruženju. Samoregulisanje se ostvaruje kroz tri ustanove: 1) Savet berzi kapitala. Njegov član je i 40 Page & Ferguson. Kroz članstvo u SRO-ima pravo na poslovanje na fmansijskom tržištu u Britaniji steklo je do 1996. nadzornu i disciplinsku organ u svim efektnim berzama Francuske. javno opomene. kao i da joj naredi preduzimanje mera za otklanjanje uočenih nedostataka u poslovanju njenih članova. 87 Pennington Robert. 2) Društvo francuskih berzi i 3) Savet ročnih tržišta. 81. Traite de droit commercial. 1999. s.42 SRO mora da bude registrovana kod Komisije za hartije od vrednosti i berze. koja učlanjuje.44 Struktura mu je trodelna. VI. koje je ovlašćena da nadzire. Martin.the New Bill". te se na nju ne primenjuje federalno pravo. donosi opšta pravila ponašanja u poslovanju na tržištu. Ako Organ za fmansijske usluge nije zadovoljan kvalitetom zaštite. reguliše i XIII. European National Services Law. Organ za fmansijske usluge je. monetarni deo) Britanije. koje pokrivaju različite oblasti fmansijskih usluga. IV. U okviru svog delokruga. država je ovaj nivo organa zadržala za sebe. V.najviši nivo . 39"Fraud in the Financial Markets . ili bar na području više njenih država članica. kao davalaca usluga. strukovna udruženja profesionalaca na fmansijskom tržištu. posebnom uredbom. Delokrug SRO se sastoji od donošenja i primene pravila na fmansijskom tržištu. Svaka SRO mora da organizuje svoju upravu (direktora i organ upravljanja).. u SAD. udruženje je nadležno da ga. 457. koje je priznala kao regulatore na tržištu Organ za fmansijske usluge. ed. Učlanjivanjem u neku SRO automatski se stiče pravo da se posluje na fmansijskom tržištu. dajući im najviše slobode u uređivanju odnosa na fmansijskom tržištu u uporednom pravu. kojem pripadaju. glava Investment Management Regulatory Organization Ltd. čiji su akcionari trgovci hartijama i bankari u Britaniji (pre svega iz londonskog Sitija).40 Najjači izraz samoregulisanja britanskog fmansijskog tržišta su samoregulatome organizacije (self-regulating organisations. Za ovaj je nivo karakteristično da država zakonom ovlašćuje učesnike tržišta. jer su mu članovi iz reda berzanskih društava. banke. (IMRO). sa oko 1000 članova. June. Osnovni su: britanski. by Norton & Andenas. u SAD i većini drugih država nužna je dozvola komisije ili drugog zvaničnog nadzornog organa za profesionalno obavljanje usluga na fmansijskom tržištu. sa Britanije 2001. čija je glavna delatnost pružanje fmansijskih usluga (dileri. 90-91. 81 Zakon vrednosnicama na malo. osim ako su delovali "krajnje nesavesno" u njihovom donošenju.. preuzimajući ih na sebe ili ih poveravajući drugom organu. sa oko 1000 članova. američki. Njegovi članovi mora da budu i. skr. novčano kazni. Organ je ovlašćen i da udruženju ukine status SRO. Članovi SRO su lica. et Ippolito B. koji. Sastav njihovog organa upravljanja mora da odražava strukturu čianstva. po obrtu kapitala. Komisija je dužna da registmje SRO. Tricia Howse. oko 7000 lica. The Law of Investment Market. preko koga ga sami uređuju i nadziru. ipak. r. London. To su. 3) III. 3. SRO). najmanje jedan član uprave mora da bude predstavnik emitenata i ulagača. Francuski sistem samoregulisanja još je ograničeniji od američkog. Nacionalne berze u SAD su. 43 Juglart M. ovfašćen je da joj nametne svoja poslovna pravila. 41 Kod nas. prenelo mu je u nadležnost niz funkcija u regulisanju i nadzoru tržišta. "The UK Model of Securities Regulation". Uređen je Zakonom o trgovini vrednosnim papirima iz 1934. str. 38 Slično Komisiji za hartije do vrednosti i berze u SAD. Organ priznaje i ukida status samoregulatomim organizacijama i berzama. Emerging Financial Markets and the Role of International Financial Oranisations. par Lucien M. tako da ona. Otuda ona ima položaj kompanije sa javnim ovlašćenjima39 Organi su joj predsednik i organ upravljanja.3. g. disciplinski sankcioniše (npr. a s druge strane. nadležan za uređenje i nadzor tržišta hartija i svih njegovih učesnika. ako ne bude zadovoljna njegovim radom. Organ je načelno nezavisan u obavljanju svojih funkcija. g.186 Regulatomi i nadzorni organi na finansijskim tržištima Regulatomi i nadzorni organi na finansijskim tržištima 46 Uslovi poslovanja članova udruženja moraju biti usklađeni sa zajedničkim uslovima poslovanja udruženja. francuski i nemački. Financial Services Authority) igra ulogu vrhovnog zvaničnog nadzornog organa na ćelom fmansijskom tržištu (uključujući i 86 samoregulatornu organizaciju. preko svojih organa. koju učesnicima tržišta izazovu svojim propisima. vrši normativnu. čime se širi primena njihovih samoregulatornih pravila. SRO je samostalna u odlučivanju o prijemu i isključivanju svojih člansova. Treasury). 1996. 684-690. već lokalnom. pod pojačanom državnom kontrolom. i ulagača. a verovatno i u svetu. 3. akcionarsko društvo. jer vrhovni nadzorni organ nije samoregulatorna ustanova. inače su neusklađena pravila ništavna. tačnije.43 Savet berzi kapitala je jedinstven profesionalni i nedržavni organ. Samoregulisanje se tiče pretežno organizovanih vanberzanskih tržišta i berzi. On se javlja samo u nektm državama. Treći . smatrajući je svojim zastupnikom (tng. koji mora da bude nezavisan od članova SRO. Sastav organa upravljanja mora da obezbedi ravnotežu interesa profesionalaca. Investor Protection. zbog tradicionalno jakog uticaja države na berze u toj zemlji. istrage protiv njih i njihovog disciplinovanja. Samoregu-latornim organizacijama se smatraju "nacionalne" efektne berze. Ako čian u svom poslovanju ne poštuje zajednička pravila. registrovana udruženja u poslovanju hartijama od vrednosti i regionalni (gradski) odbori za regulisanje hartija oč vrednosti. 1991. čak i berze). a po osnovu dozvole neposredno od Organi samo 37: Danas u Britaniji postoje samo tri SRO. 42 U SAD se "nacionalnom" berzorn smatra samo ona koja posluje na nivu cele SAD.. tome 7: BANQUES ET BOURSES. To su: 1) The Securities and Futures Authority Limited (FSA). 1994. Kluwer.samoregulisanja je zvanični nadzorni organ. po broju čfanova. bez ikakve dozvole državnog organa. brokeri. 823-826. U složenoj strukturi britanskog fmansijskog tržišta izdvaja se organ za fmansijske usluge i samoregulatome organizacije. po strukturi. dužan je da podnosi izveštaje Ministarstvu fmansija i da poštuje njegove naredbe. predstavnici ulagača. kao i što se ono gubi prestankom članstva. Britanski sistem je najsveobuhvatniji. Berza koja posluje samo unutar jedne države članice ne smatra se nacionalnom.38 Država. NASD. jer predviđa najveći broj samoregulatornih organizacija. 2) Personal Investment Authority (PIA). kontroliše investicione menadžere i investicione fondove. Samoregulatorne organizacije U svetu se razlikuje više sistema samoregulatornih organizacija. str. Osim toga. ako ona ispunjava zakonom predviđene uslove (nema diskreciono ovlašćenje). sjedne strane. koju SRO pruža ulagačima. emitenata i zaposlenih u berzanskim društvima. Protiv te odluke nije dopuštena 'v 87 žalba. zakonom im je isključena odgovornost za štetu.

svoje poslovanje i poslovanje svojih članova (prijem i isključenje hartija iz kotacije. Komisija za hartije od vrednosti nije samoregulatorna organizacija. Zbog toga su berze tamo samo tzv. koji vrši normativnu i disciplinsku funkciju na svim francuskim ročnim tržištima. Berza donosi svoje opšte akte.186 Regulatomi i nadzorni organi na finansijskim tržištima Regulatomi i nadzorni organi na finansijskim tržištima 47 državni komesar. jer je zakononn ovlašćen da svojim opštim aktima (statut. Opštim aktima berze ne smeju da se menjaju prinudni državni propisi. Osim njih. pravilnik o listingu i kotaciji i druge opšte akte. zaduženo da se u javnom interesu stara o fimkcionisanju berzanskog tržišta. Savet ročnih tržištaje od vlade osnovan strukovni organ. Tamo je svaka berza samoregulatorna organizacija. Samoregulatorna organizacija je. uz odobrenje ministra ekonomije. delatnost). Njime se uređuju njena lična obeležja (firma. te usmerava i nadzire njen upravni odbor. g. a takvom može da se smatra i udruženje berzi. kojeg uvek donosi skupština. kojim upravlja Savet berzi kapitala. članstvo. Ona mora da ima berzanski savet od najviše 24 člana iz reda svojih članova (banaka. Beza ima i disciplinsku organ nad svojim članovima. tarifhik. Pravila poslovanja su opšti akt. Tarifnihje spisak cena berzinih usluga. raspodeljuje između njih efekte i kontroliše poces utvrđivanja i objavljivanja zvaničnih kurseva. pravila poslovanja i pravilnik o kotaciji se donose i menjaju uz saglasnost Komisije za hartije od vrednosti i objavljuju u Službenom listu (glasniku).4. pravila poslovanja može da donosi i uprava berze. na osnovu ugovora. kao najviši organ berze. Udruženje maklera je javnopravna strukovna organizacija kursmaklera. kapital. portfilio menadžer. On može da prisustvuje sednicama Saveta i da učestvuje u raspravi bez prava glasa. ako je tako predviđeno statutom. Za razliku od statuta. ali sa pravom suspenzivnog veta. koji donosi pravila berze. kao kod nas. a objavljuju se u Službenom glasniku. jer je osnivaju trgovci hartijama. tržišna mesta. Centralni registar hartija od vrednosti i udruženja profesionalnih učesnika tržišta hartija. čiji su akcionari sva berzanska društva Francuske. slobodne maklere. ali mogu da se pobijaju tužbom pred sudom. trgovaca hartijama. Pravilnikom o listingu i kotaciji bliže se uređuje prijem i isključenje hartija iz kotacije. tako i za robu. odvijanje trgovine i kursna lista. kao što su statut. u granicama državnih propisa. Centralni registar hartija od vrednosti je akcionarsko društvo. sa najmanje 51% učešća države u svom kapitalu. sedište.45 Berza mora da bude akcionarsko društvo. uputstva i dr. Samoregulatorne organizacije u Srbiji utvrđivanje kurseva. One su zakonom objedinjene u jedinstvenu organizaciju za celu Francusku.. jer je obrazuje država. koga imenuje ministar ekonomije. Berza je samoregulatorna organizacija. Društvo francuskih berzi je zakonom osnovano akcionarsko društvo. u skladu sa državnim propisima. V. kao što su Savet berzi kapitala i Savet ročnih tržišta. a naročito ne smeju da se ublažavaju za profesionalce propisi o zaštiti investitora. Protiv odluka Saveta nije dopuštena žalba. tarifnik. Savet odlučuje o prijemu i isključivanju berzanskih društava (bez diskrecionih ovlašćenja). akcionarstvo. Britaniji ili Nemačkoj. donosi opšta pravila berzi kapitala. sa kojim mora da budu saglasni svi ostali njeni pravni akti. Hartmunt Karuse. Mllnchen. P-2. 45 Kursmakleri su od države postavljeni službenici na svakoj berzi.). disciplinski sankcioniše berzanska društva i njihove službenike.) uređuje svoju delatnost. Analogan je po funkciji i strukturi Savetu berzi kapitala. berzanske naloge i dr. kako bi obezbedile sigurnost njihovih ulaganja i njihovo poverenje. kojim se upravlja preko centralnih organa te organizacije. kastodi banka) ima pravo da se samoreguliše svojim statutom. U nezvaničnoj kotaciji berza sama postavlja tzv. preko kojih se isključivo mogu da zaključuju berzanski poslovi u zvaničnoj kotaciji. 2001. Ono evidentira sve berzanske poslove. . načine trgovine. German Securities Regulation. Berze obično za svoje članove pravilima pooštravaju zaštitu investitora u odnosu na državne propise. pravila poslovanja. Statut. Samoregulatorne organizacije su berze. objavljuje kurseve izdavanjem biltena i obezbeđuje savesno izvršenje zaključenihposlova putem svoje fmansijske podrške garantnom fondu. većinom glasova svih akcionara po kapitalu.. " 3. svaki profesionalni učesnik tržišta (brokersko dilersko društvo. ali uz dopuštenje Komisije za hartije. dopušta samoregulatorne organizacije. kursmaklera) i ulagača. Donosi ih uz saglasnost Komisije. Nemački sistem. pravilima poslovanja i tarifama za svoje usluge. 3. na računima emitenata. Donosi ga skupština. kao i udruženje kursmaklera. koja nadzire njihov rad. odlučuje o prijemu i isključenju efekata iz berzanske trgovine. SAD. ovlašćena banka. organi i druga pitanja značajna za njen položaj i rad. čl. koje je jedino u zemlji nadležno da evidentira izdate hartije od vrednosti. pravila poslovanja. svojih članova i njihovih klijenata. kako za efekte. kojim berza uređuje . takođe. Statut je najviši unutrašnji opšti pravni akt berze. 92 Zakon o berzama Nemačke iz 1998. Akcionari mogu biti i lica koja nisu registrovana za poslovanje hartijama. 44 U Francuskoj ne postoje samostalne berze sa svojstvom pravnog lica.

ČETVRTI DEO FINANSIJSKI INSTRUMENTI .

. Obveznice odražavaju kreditne.. i način plaćanja kamate i faksimil potpisa i pečat............. U domaćoj stručnoj literaturi. Državne obveznice su vrlo atraktivne za investitore iz više razloga: 1) prema načinu obezbeđenja prava na: garantovane obveznice. u određenom periodu vremena.. naziv garanta (ukoliko su Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.. oznaku serije i kontrolni broj.... negarantovane obveznice........... gradovi.... dužničko-poverilačke odnose..omogućava brzo pretvaranje uloženih sredstava u 2) 3) 4) 5) prema roku dospeća..... jer za izvršenje obaveze garantuju vlade... Municipalne obveznice su posebno popularne u SAD.municipalne obveznice..gotovo u svim zemljama trgovanje državnim obveznicama je postalo elektronsko.. Osnovni razlog za emisiju državnih obveznica se sastoji u činjenici da se na taj način može sakupiti mnogo više sredstava nego putem klasičnog kreditiranja.. Razlozi tome su brojni: nerešena pitanja finansiranja lokalne samouprave... faksimil potpisa i pečat. Ove obveznice imaju dosta dugu tradiciju i predstavljale su način putem koga su lokalne samouprave prikupljale sredstva za fmansiranje različitih potreba ... Obveznice Na razvijenim fmansijskim tržištima postoji veliki broj hartija od vrednosti koje spadaju u kategoriju instrumenata duga. ... na: obveznice bez kupona i obveznice sa kuponima.......... dematerijalizacija .. Kamatni kupon obveznice sadrži: oznaku serije i broj kupona.. f) g) visok nivo leveridža..... mesto i datum emisije........ Sa aspekta emitenta.. ... dok u domaćoj praksi ne postoje........ obveznica je bila defmisana kao "hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će njenom imaocu... ali prilično nepopularnu i neefikasnu praksu sakupljanja samodoprinosa... uništenja itd. isplatiti iznos nominalne vrednosti i ugovorenu kamatu"........ Posebnu kategoriju državih hartija od vrednosti predstavljaju municipalne obveznice koje emituju niži organi vlasti: okruži..... c) d) e) mali je raspon između kupovnih i prodajnih cena.... DUGOROČNE HARTIJE OD VREDNOSTI 1.. b) gotovinu. Slična situacija je i sa emisijom obveznica drugih emitenata.. garantovane)...... što donosi niz pogodnosti kao što su: nepostojanje opasnosti od gubitka...kao što su relativno povoljan poreski tretman..... nedostatak adekvatne zakonske regulative.. obveznice koje emituju državni organi .. Dakle. oznaku rokova plaćanja kamate i glavnice..obveznice trezora.. visinu kamatne stope.... u roku njene dospelosti...... b).... obveznice se dele prema sledećim kriterij umima: c) obveznice koje emituju državne agencije na bazi hipoteka ... na: obveznice sa fiksnom i sa varijabilnom kamatom. i 6) 7) prema posebnim pravima. Shodno odredbama navedenog zakona.. prema načinu ostvarivanja prava na povraćaj nominalne vrednosti....■ obveznice koje emituju organi centralne vlasti . na: participativne i zanimljive. prema načinu ostvarivanja prava na kamatu. opštine i si... Afirmacija ovih instrumenata bi mogla zameniti odavno odomaćenu.. puteva itd.... naziv i sedište emitenta. visinu kamate.... uglavnom su se koristili pojmovi zapis i obveznica kao zbirni za većinu finansijskih instrumenata duga...državne obveznice se smatraju najsigurnijim fmansijskim instrumentima.. denominaciju (nominalnu vrednost)....... . ostalo . 1.. prema prinosu.za izgradnju škola..■. datum dospeća.. na: jednokratne i u anuitetima. tj..... sa aspekta emitenta.... procenat učešća u dobiti (ukoliko je to predviđeno)... obveznice obezbeđuju investitorima (vlasnicima) isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu. godine... tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Plašt sadrži sledeće elemente: oznaku da je obveznica i vrstu. krađe.. ...... 94 možemo posmatrati iz tri ugla: a).... a definišu se kao hartije od vrednosti koje omogućavaju emitentima da prikupe sredstva za fmansiranje svojih potreba na kreditnoj osnovi...■ obveznice lokalnih organa vlasti ■. Po našem Zakonu o tržištu hartijama od vrednosti i drugim fmansijskim instrumentima iz 2006. a) poseduju izuzetno visok kreditni rejting ... oznaku da li glase na ime ili donosioca. nisu opozive.........9j Obveznica se sastoji iz plašta i kamatnih kupona.1.....-........ politička i ekonomska nestabilnost itd.. visoka likvidnost . vodovoda. transparentne cene... na: kratkoročne i dugoročne..Instrumenti tržišta novca 195 GLAVA PRVA INSTRUMENTI TRŽIŠTA NOVCA .. Službeni glasnik Republike Srbije broj 47/2006.. na: emitovane od države i njenih organa i emitovane od privrednih organizacija.. ...... hipotekarne založnice..hipotekarne obveznice..

MATE. .Instrumenti tržišta novca 195 Hipotekarne hartije od vrednosti imaju dugu tradiciju naročito u zemljama zapadnog sveta.75-110.46 Suština je u tome da se korisnik obraća 46Foley B.. Zagreb. Tržišta kapitala. str.

VPŠ i berzanski . Finansijska tržišta menadžment. str. 196-220. Čačak.Instrumenti tržišta novca 195 94 Komazec S.. i Ristić Ž. 2006.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->