P. 1
UPR skripta II

UPR skripta II

1.0

|Views: 632|Likes:
Published by Zvrk88

More info:

Published by: Zvrk88 on Jan 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/13/2013

pdf

text

original

UPR skripta-I kolokvijum

DEO 1. UVODNA RAZMATRANJA
-Tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka razvijen je veći broj prilaza i metoda organizacije proizvodnih sistema, koje se mogu svrstati u tri grupe, svaka sa svojom osnovnom filozofijom: 1.Prva grupa prilaza. Rešenje problema zahteva razvoj sve više kompleksnih računarskih sistema i sistema za upravljanje i regulisanje proizvodnih procesa. Usmereni razvoj složenih računarski podržanih sistema (MRP,CIM,ERP) • PICS – proizvodno orijentisan informaciono-upravljački sistema • COPICS – komunikaciono orijentisan informaciono-upravljački sistema • IMS – integrisani proizvodni sistemi 2.Druga grupa prilaza. Pojednostavljenje tokova je jedini način za ostvarenje efektivnog sistema za upravljanje proizvodnjom i celokupnim preduzećem. Jedini put u razvoju efektivnih proizvodnih sistema je pojednostavljenje proizvodnih tokova • Grupna tehnologija (Group Technology-GT) • Just-in-Time (JiT) • Lean proizvodnja (Lean Production) 3.Treća grupa prilaza. Nije moguće izgraditi sistem koji će potpuno rešiti probleme u razvoju proizvodnih sistema. Iz datog razloga informacione i komunikacione tehnologije treba ograničiti na obezbeđenje podataka, a ljudima ostaviti mogućnost donošenja odluka. Obuhvatanje tehnoloških i menadžerskih procesa u integrisan sistem. Osnovni zahtevi: zadovoljenje potreba potrošača, kontinualno poboljšanje poslovanja, zadovoljenje i motivacija zaposlenih: • Planiranje resursa preduzeća (ERP) • Totalni menadžment kvaliteta (TQM) • Agilna proizvodnja (Agile Manufacturing) • Bionička proizvodnja (Bionic Manufacturing) • Virtualna proizvodnja (Virtual Manufacturing) • Menadžment poslovnih procesa (BPM) • Inteligentno privređivanje (Business Intelligence-BI) . -Novi prilazi su bazirani na timskom radu i složenim aplikativnim sistemima, koji omogućavaju trenutna ažuriranja i promene u podacima, složene proračune i simulacije procesa. Ključna uloga je dodeljena ljudskim resursima (kreativnost, inovativnost, skrivena znanja i odgovornost). Znanje postaje ključni resurs industrijskog preduzeća. -Razvoj struktura efektivnih industrijskih preduzeća visokog stepena kompetitivne sposobnosti je predmet zajedničkih istraživanja u sledećim područjima razvoja tehnologija: 1. Projektovanja proizvoda i programa proizvodnje 2. Projektovanja procesa i postupaka rada 3. Projektovanja elemenata i struktura proizvodnih sistema 4. Organizacije industrijskih sistema – preduzeća 5. Upravljanja procesima rada

PRILAZI U PODRUČJU RAZVOJA PROIZVODNIH I ORGANIZACIONIH STRUKTURA PREDUZEĆA
-Procesi predviđanja se izvode u POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆU određenog, potrebnog i dovoljnog stepena TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI neophodnog za izvođenje procesa transformacije ulaznih u izlazne veličine u programiranom kvalitetu. -OPERATIVNI SISTEM čini skup učesnika u procesima rada/ljudski reusrsi, sredstva za rad I integralna sistemska podrška-logistika potrebna za izvođenje procesa rada (energetika, infrastruktura, sistem zaštite, sistem za obezbeđivanje uslova rada/koji omogućavaju ostvarenje misije preduzeća u okolini). OPERATIVNI SISTEM-OS je u preduzeću-PS vezan za ostale funkcije preduzeća vezama različitog stepena jačine, pravca I smera dejstva-informaciono/komunikacionim TOKOVIMA koji skladno projektovani I izvedeni omogućavaju integrativno dejstvo u procesima rada preduzeća, što je od osnovnog, suštinskog značaja za ostvarenje projektovanog stepena efektivnosti preduzeća.

-Prilazi u oblikovanju tokova materijala u sistemu:
1.Model pojedinačnih tokova materijala 2.Model grupnih tokova materijala u sistemu -Prilazi u projektovanju proizvodnih struktura sistema: 1. Procesni (funkcionalni) prilaz 2. Predmetni (ćelijski) prilaz -Prilazi u razvoju organizacionih struktura sistema: 1.Procesni prilaz u organizaciji struktura preduzeća 2.Predmetni prilaz u organizaciji struktura preduzeća 3. Matrični – projektni prilaz u organizaciji struktura preduzeća

-Tendencije u razvoju proizvodnih i organizacionih struktura:
1. Smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje 2. Povećanje fleksibilnosti

PRILAZI U PODRUČJU UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA
-“Upravljanje procesima je funkcija menadžmenta koja planira, koordinira i upravlja tokove snabdevanje materijalima i izvođenje proizvodnih operacija u preduzeću”. (Burbidge, J. ) - “Upravljanje procesima rada je skup postupaka usmerenih na održavanje procesa rada u proizvodnji u granicama dozvoljenih odstupanja projektovane funkcije kriterijuma ”. (Zelenović, D ) - “Menadžment proizvodnje reguliše puls proizvodnog sistema na operativnom nivou kroz donošenje odluka šta i kada kupiti i proizvesti”. (Brown, J. ) Autor, kao sastavni deo menadžmenta proizvodnjom, definišе proces “Upravljanje proizvodnim aktivnostima (Production activity control)”, koji, kao prvo, ima zadatak sprovođenja plana proizvodnje sa višeg nivoa u proizvodne jedinice (terminiranje i lansiranje radnih naloga, rukovanje materijalom, kontrola kvaliteta, upravljanje nedovršenom proizvodnjom, zatvaranje radnih naloga).

Drugi zadatak je prikupljanje podataka iz radnih jedinica i prenošenje informacija na više nivoe upravljanja. Upravljanje proizvodnim aktivnostima je sloj koji povezuje proizvodne radne jedinici sa ostalim delovima preduzeća. Internacionalni standard ISO 16100-1, 2002. Hijerarhijsko uređenje industrijskog sistema – položaj funkcije upravljanja procesima rada
NIVO 4 POSLOVNO PLANIRANJE i LOGISTIKA

Područje upravljanja procesima rada – grupe aktivnosti (podfunkcije)

NIVO 3 PROIZVODNI PROCESI I UPRAVLJANJE NIVOI 2,1,0

Kontinualno upravljanje JEDINICA

Serijsko upravljanje CELIJA

Linijsko upravljanje LINIJA

Planiranje materijalnih potreba – Material Requiremets Planning – MRP

Planiranje proizvodnih resursa – Material Resource Planning – MRPII

-Upravljanje u jednakim vremeskim periodima – Period Batch Control .minimalno 2.KANBAN -Pincip “povlačenja” (pull) -IIS – DZ prilaz upravljanja proizvodnim sistemima Prilaz zasnovan na kriterijumima: 1. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje – Tcp .ηii – maksimalan 3.CIM -Planiranje resursa preduzeća – ERP -Business Process Management – BP -Tendencije u razvoju postupaka upravljanja proizvodnim sistemima .PBC -Just-in-Time . Zalihe u skladištima i nedovršena proizvodnja – Znp . Stepen iskorišćenja kapaciteta .min -Računarski integrisana proizvodnja .

Organizacioni nedostaci. greške izgradnje) .OSNOVE TEORIJE UPRAVLJANJA UTICAJI OKOLINE – • Uticaji šire okoline: zakonski uslovi. SISTEMATSKI UTICAJI – dovode do prekida u procesima promene stanja obično u početku rada sistema (greške izrade elemenata sistema. -Po karakteru nastajanja poremećejna dejstva se dele na: 1. socijalne potrebe. Otkazi različitih vrsta. Ograničenja energetske potrošnje. Druga slična dejstva. demografski uticaji. sindikati. POREMEĆAJNA DEJSTVA U PROCESIMA RADA -Greške postavljanja struktura. politički uticaji. kulturni uticaji. ekonomski uslovi. ekološka ograničenja. Greške u nosiocima informacija. konkurentska preduzeća. tehnološki uticaji. Odsustvo normativa u procesima. greške montaže elemenata sistema. kooperanti. Odsustvo učesnika u procesima rada. potrošači i dobavljači. • Uticaji uže okoline: ljudski resursi. Greške u materijalu. Greške učesnika u procesima rada.

MEHANIZAM UPRAVLJANJA SLOŽENOST POSTUPAKA UPRAVLJANJA . (POSTUPCI UPRAVLJANJA) . nestabilnost radnih parametara. 4. saznanja o kontrolisanim i predviđanja dejstva nekontrolisanih promenljivih. izgradnje i eksploatacije (nestabilnost projektnih parametara. -Osnovna koncepcija razvoja upravljačkih sistema se zasniva na principu prema kome je sistem koji proizvodi određenu izlaznu veličinu upravljan na bazi te izlazne veličine – POVRATNOM SPREGOM. . PROCESNIH I IZLAZNIH VELIČINA SISTEMA IZVAN GRANICA DOZVOLJENIH ODSTUPANJA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA POD DEJSTVOM POREMEĆAJA ODREĐUJE POTREBU UPRAVLJANJA . nestabilnost uslova okoline) 3.SLOŽENOST STRUKTURA SISTEMA. ( INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA ). -IZLAZAK ULAZNIH. 5. -Postupci upravljanja imaju za osnovu podloge određene ciljevima i projektom sistema u smislu: 1. ENERGIJA I INFORMACIJE) U IZLAZNE (PROIZVODI) VELIČINE SA CILJEM OSTVARIVANJA POTREBNIH I DOVOLJNIH EFEKATA. mehanizovani. MONOTONO-DEJSTVUJUĆI UTICAJI – koji su rezultat procesa zamora materijala. automatizovani) -PROCES UPRAVLJANJA PREDSTAVLJA NIZ POSTUPAKA USMERENIH NA KONTROLU PROCESA PRETVARANJA ULAZNIH (MATERIJAL. poznavanja karakteristika projektovanog upravljačkog sistema (ručni. postupaka promene stanja na ralaciji ulaz-izlaz sistema. nedovoljnog nadzora.2. SLUČAJNI UTICAJI – nastaju u rezultatu nedovoljnog kvaliteta projektovanja. postavljene funkcije cilja na bazi predviđanja potreba i potencijala sistema. izmene fizičko hemijskih svojstava. dejstva uslova rada. 2. trošenja. ponašanja parametara sistema u prošlosti odnosno predviđanja ponašanja za sistem u razvoju. -UPRAVLJANJE – SKUP POSTUPAKA KOJI OBEZBEĐUJU DRŽANJE PARAMETARA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA U GRANICAMA DOZVOLJNIH ODSTUPANJA U DATOM VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE. -STEPEN DOBROTE PROCESA RADA JE ODREĐEN ODNOSOM VELIČINA STANJA U RADU / U OTKAZU. -REGULISANJE – PROCES IZVOĐENJA POSTUPAKA PODEŠAVANJA – VRAĆANJA PARAMETARA POSTUPAKA RADA U GRANICE DOZVOLJENIH ODSTUPANJA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA. 3.

2. PRINCIP KVALITETA ODBUHVATA I UREĐENJA PODATAKA 5. Ф=(tmax + tmin)/2 -Prosečna vrednost vremena trajanja aktivnosti podešavanja sistema uslovljena potrebom promena. veza i elemenata upravljačke strukture. PRINCIP EFIKASNE OBUKE KORISNIKA ZA UPOTREBU IZLAZA IS 6.veličine koje određuju karakteristike procesa rada.OSNOVNI ELEMENTI POVRATNE SPREGE : 1. PRINCIP INTEGRALNOSTI POVRATNIH SPREGA Proces upravljanja je zasnovan na funkcionisanju skupa povratnih sprega integrisanih u cilju obezbeđenja ukupnih efekata procesa rada 4. redno-paralelnog ili potpuno paralelnog. nosilaca informacija. PRINCIP OSETLJIVOSTI/FLEKSIBILNOSTI -KVALITET UPRAVLJAČKOG SISTEMA MOŽE BITI OCENJEN POSMATRANJEM STEPENA OSETLJIVOSTI I FLEKSIBILNOSTI. 4. -FLEKSIBILNOST – MERA SPOSOBNOSTI STRUKTURA SISTEMA ZA PRILAGOĐAVANJE UTICAJIMA OKOLINE I POREMEĆAJIMA U PROCESU RADA. -Rezultat eksponencijalnog rasta promena na tržištu i promena u procesima rada uslovio je potrebu razvoja prilaza FLEKSIBILNOSTI-F. DINAMIČNOST okoline i poremećaja u procesima rada sistema privređivanja. informacija. PRINCIP NEOPHODNOG MINIMUMA /min/: Podataka. 2. STATIČNOSTI projektom utvrđenih struktura razvijenih u postupku oblikovanja procesa rada na bazi transformisanja ulaznih u izlazne veličine karaktera rednog.ČVOR ODLUČIVANJA -Deo strukture sistema uspostavljen radi donošenja upravljačkih odluka.PODACI I INFORMACIJA O STANJU -PODACI . ustanovljenih nizom uticaja različitog karaktera po veličini. -Statičnost struktura i dinamičnost uslova okoline i poremećaja u procesima rada su obeležja SUPROTNOG KARAKTERA pošto: . POSTUPAK -Skup međusobno uslovljenih aktivnosti: projektovanih . 2. 3. 3. pravcu i smeru dejstva. PRINCIP "REALNOG VREMENA" Obezbediti funkcionisanje mehanizma povratne sprege na način da se spreče odstupanja izvan projektovanih granica ili da se vreme podešavanja procesa rada svede na /min/.za podešavanje procesa rada.za izvođenje i korektivnih . odnosno razvoj postupaka prilagođavanja datim uslovima okoline i događaja u procesima privređivanja. -Ostvarenje potrebnog i dovoljnog stepena fleksibilnosti je uslovljeno ograničenjima prirodno prisutnih stanja određenih obeležja: 1. STANJE -Ishod procesa rada u posmatranom preseku toka i određenom vremenu. INFORMACIJA . /min/: Stepena složenosti upravljačke strukture. -OSETLJIVOST – MERA POGODNOSTI STRUKTURA SISTEMA DA ODGOVORE NA PROMENE ULAZNIH VELIČINA ODNOSNO MERU POGODNOSTI UPRAVLJANJA. 5.skup podataka koji potpuno određuje stanje procesa rada u određenom vremenu. PRINCIPI POSTAVLJANJA UPRAVLJAČKIH STRUKTURA 1. FUNKCIJA CILJA -Skup projektovanih karakteristika izlaznih veličina i parametara procesa rada preduzeća.

SLOŽENIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM. IZVOĐENJEM POSTUPAKA UPRAVLJANJA. -Osnovni prilaz ostvarenju visokog stepena fleksibilnosti je zasnovan na principu rada GRNČARSKOG TOČKA u najvećoj meri. Statičnost struktura ograničava fleksibilnost u meri određenoj projektom procesne strukture u posmatranju. TREBA DA OBEZBEDI TAČNE ROKOVE ISPORUKA. MODEL B – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 3. dimenzija. -OSNOVNA PODELA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA 1. MODEL A – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 2. odnosno LEGO SISTEMA koji omogućavaju podešavanje oblika. postupaka rada. u osnovi rastućeg karaktera. JEDNOSTAVNIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM. Problem navedene suprotnosti je prisutan u svim delovima procesa privređivanja i traži postojan napor na ostvarenju POTREBNOG i MOGUĆEG stepena fleksibilnosti za ostvarenje projektovane EFEKTIVNOSTI STEPENA DOBROTE PREDUZEĆA.UPRAVLJANJE POMOĆU ZALIHA  UPRAVLJANJE PREKO OPTIMALNIH KOLIČINA NA ZALIHI  JEDNOSTAVNIJE UPRAVLJANJE  KRAĆI ROKOVI ISPORUKA  VISOKE ZALIHE I ULOŽENA NOVČANA SREDSTVA KARAKTERISTIČNI MODELI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA 1. -ZAHTEVI KUPACA SE MOGU TRETIRATI KAO NALOZI ZA PROIZVODNJU. dok  Dinamičnost okoline i poremećaja u procesima rada. MODEL C – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA 4. ZAHTEVI KUPACA SE ISPUNJAVAJU NEPOSREDNO ISPORUKAMA SA SKLADIŠTA. MODEL D – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA NEPOZNATOG KUPCA -OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA A : . ZADOVOLJAVAJUĆI KVALITET I KONKURENTNU CENU PROIZVODA. -NAJKRAĆI ROKOVI ISPORUKA SE POSTIŽU DIREKTNIM ISPORUKAMA SA ZALIHA PROIZVODA. zahteva stalno rastuću sposobnost prilagođavanja/fleksibilnost. PRETHODNA DVA NAČINA ZADOVOLJENJA ZAHTEVA KUPACA UTIČU NA PODELU SISTEMA ZA UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA. PRILAZI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA -SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA.  SLOŽENIJA ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE  ROKOVI ISPORUKE DUŽI  NIŽE ZALIHE 2. NA OSNOVU PORUDŽBINA KUPACA PLANIRA SE PROIZVODNJA I IZDAJU SE NALOZI ZA PROIZVODNJU. struktura i drugih obeležja predmeta i posmatranju u funkciji procesa razmišljanja i u realnom vremenu. UPRAVLJANJE POMOĆU PORUDŽBINA  NAČIN UPRAVLJANJA SE ZASNIVA NA ZAHTEVIMA – PORUDŽBINAMA KUPACA.

-OSNOVNA OBELEŽJA MODELA B : 1. 3. 6. SLOŽENI TOKOVI MATERIJALA. Model funkcioniše pomoću MRPII i ROP sistema. REALIZACIJA SVAKE PORUDŽBINE ZAHTEVA NOVU KONSTRUKCIJU I TEHNOLOGIJU.) 2. PROIZVODNI PROGRAM OBUHVATA ŠIRI SKUP RAZLIČITIH PROIZVODA STANDARDNOG TIP. Uslovljava stalno programiranje rasporeda operacija rada da bi se izbegao veliki broj putanja kretanja predmeta rada.. što zahteva velik broj učesnika. 3. Omogućava brzo prilagođаvanje proizvodnog prоgrama zahtevima kupaca. ODNOSNO TEHNOLOŠKIH SISTEMA. PORUDŽBINE SU OSNOVA ZA PORUČIVANJE MATERIJALA.PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD VIŠE SLIČNIH PROIZVODA ( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG TIPA. boja. 2. STRUKTURA PORUDŽBINE SLUŽI ZA LANSIRANJE RADNIH NALOGA MONTAŽE . ČIJI SE KONSTRUKTIVNO TEHNOLOŠKI ELEMENTI PONAVLJAJU. Upravljanje proizvodnjom metodom unapred ( forward ) 4. STRUKTURA Pj (PROIZVODNI PROGRAM )NIJE OGRANIČEN NA SKUP STANDARDNIH PROIZVODA. POSTOJI NEUSKLAĐENOST IZMEĐU RAZMEŠTAJA TEHNOLOŠKIH SISTEMA I VARIJANTI TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA IZRADE PROIZVODA. 1. TEHNOLOŠKI SISTEMI SU GRUPISANI PO VRSTAMA I KARAKTERISTIKAMA ( STRUGOVI. Model je najsloženiji jer se predmeti rada. PROGRAM SE OSTVARUJE U SKLADU SA ZAHTEVIMA KUPACA. Primena u pojedinačnoj proizvodnji i malim pogonima. Proizvodnja delova RN1. 2. 6. Struktura Pj ( proizvodni program ) se sastoji od skupa sličnih proizvoda. Struktura porudžbine se koristi za lansiranje delova i proizvoda. svaki put definišu. STRUKTURA Pj . PROIZVODANJA ISKLJUČIVO PO PORUDŽBINAMA.GLODALICE). PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU TEHNOLOŠKIH SISTEMA RAZLIČITOG STEPENA UNIVERZALNOSTI.. 3. 2. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA PROCESNOG TIPA. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE U VEĆOJ MERI U SKLADU SA TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA. NAJDUŽI ROKOVI ISPORUKA. -KARAKTERISTIKE MODELA C 1. 4. PROIZVODNJOM SE UPRAVLJA UNAPRED. POSLEDICA JE VISOK STEPEN NEISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA RADNIH MESTA. VEĆ NA IZABRANU KLASU PROIZVODA. a montaža po RN2. -KARAKTERISTIKE MODELA B : 1. 5. Upravljanje zalihama pomoću ROP sistema – optimalne količine na zalihama 5. 2. Zahteva složen sistem za upravljanje proizvodnjom. 3. Model funkcioniše prema MRP II sistemu. koji se po zahtevima kupaca izrađuju u traženim varijantama ( veličina. PROIZVODNI SISTEM JE PROJEKTOVAN NA PROCESNOM PRINCIPU. -OSNOVNA OBELEŽJA MODELA C : 1.1. konstruktivno i tehnološki.

ROKOVI ISPORUKE PROIZVODA SU DUŽI. 4. OVAJ MODEL JE NAJZASTUPLJENIJI POSEBNO U PROZVODNIM SISTEMIMA GDE SE PROCESI RADA IZVODE NA SPECIJALIZOVANIM I AUTOMATIZOVANIM TEHNOLOŠKIM SISTEMIMA.PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD JEDNOG ILI VIŠE IDENTIČNIH PROIZVODA ( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG TIPA. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE POTPUNO U SKLADU SA TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA. PREDVIĐANJA -OBEZBEĐENJE INFORMACIJA O:  uslovima razvoja preduzeća. 3.2. PROIZVODNJA DELOVA ZA MEĐUSKLADIŠTE PREMA OPTIMALNIM ZALIHAMA. NAJKRAĆI ROK ISPORUKE JER SE PROIZVODI ISPORUČUJU SA SKLADIŠTA GOTOVIH PROIZVODA. UPRAVLJANJE METODOM UNAZAD ( ZALIHE DELOVA I MATERIJALA. MODEL FUNKCIONIŠE POMOĆU MRPII I ROP SISTEMA.dobavljača i potrošača. 7. -IZLAZ = OSNOVNE PODLOGE. 2. 1. PRI SVAKOM LANSIRANJU PROIZVODNJE KORISTE SE ISTA KONSTRUKTIVNO – TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA. 3. TOKOM MATERIJALA SE UPRAVLJA UNAZAD POMOĆU OPTIMALNIH ZALIHA SKLOPOVA. A MONTAŽA PO PORUDŽBINAMA.  ponašanju okoline . U SKLADIŠTU PROIZVODA MINIMALNE ZALIHE. PROIZVODI SU STANDARDNI. PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU VISOKO-SPECIJALIZOVANIH I AUTOMATIZOVANIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA. 2. 5. 6. Pj – Qj za duži period -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM  RAZVOJ ( OSNOVNI KATALOZI ČINILACA)  MARKETING .  tendencijama na relaciji preduzeće – okolina. A UNAPRED PROCESOM MONTAŽE. STRUKTURA Pj . Struktura postupaka upravljanja POSTUPCI UPRAVLJANJA => ODRŽAVANJE STABILNOSTI PARAMETARA PROMENE STANJA I IZLAZNIH VELIČINA U VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE. DELOVA I MATERIJALA. 3. -OSNOVNA OBELEŽJA MODELA D : 1. -KARAKTERISTIKE MODELA D 1.

 kapaciteta tehnoločkih sistema i učesnika.  zaliha rezervnih delova.za kraći period -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  MARKETING  RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)  KOMERCIJALNI POSLOVI  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA 3. PLANIRANJA PROCESA RADA -ODREĐIVANJE /OBEZBEĐENJE:  redosleda naloga. Pj – Qj .  kooperativne saradnje. -IZLAZ = STANJA I PROMENE NA ZALIHAMA. -IZLAZ = PROFILI OPTEREĆENJA. PRIPREMA PROCESA RADA -AKTIVNOSTI:  izdvajanja nosilaca informacija. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  PROIZVODNJA  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA 5. energije). REDOSLEDI NALOGA ZA PERIOD OPERATIVNOG PLANA -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)  PROIZVODNJA  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA 4.  resursa (materijala.  obrade nosilaca informacija.  zaliha proizvoda. alata. UPRAVLJANJE ZALIHAMA -OBEZBEĐENJE POTREBNIH I DOVOLJNIH:  zaliha materijala. MEĐUZAVISNOST SISTEM-OKRUŽENJE -ANALIZA PODATAKA O: • rezultatima predviđanja • tekućim porudžbinama potrošača • potencijalima preduzeća ( resursi sistema ) -IZLAZ = OPERATIVNI PLAN.2.  zaliha alata.  raspodele nosilaca informacija -IZLAZ = RADNI NALOG SA PRATEĆOM DOKUMENTACIJOM ZA ELEMENTE OPERATIVNOG PLANA -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  PROIZVODNJA .

-Razvoj informacionog sistema preduzeća obuhvata celokupan proces izrade strukture i sadržaja bаze podataka i izrade korisničkih – aplikativnih programa tj. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM  RAZVOJ  MARKETING  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA  KOMERCIJALNI POSLOVI Opšti model tokova informacija u proizvodnim sistemima -Upravljanje razvojem i funkcionisanjem industrijskog preduzeća se ostvaruje pomoću izgrađenog informacionog sistema. PODEŠAVANJE PROCESA RADA -AKTIVNOSTI:  projektovanje postupaka podešavanja  izdavanja naloga za izvođenje postupaka otklanjanja OTKAZA . STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  PROIZVODNJA  UPRAVLJANJE FINANSIJAMA  UPRAVLJANJE KVALITETOM 8. -RADNA JEDINICA predstavlja polaznu osnovu u informacionim tokovima koji povezuju preduzeće u celinu. -IZLAZ = PREGLEDI ODSTUPANJA. STALAN PROCES !!! -POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :  KOMERCIJALNI POSLOVI  INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA  UPRAVLJANJE KVALITETOM 7.  utvrđivanja potreba podešavanje. IZVOĐENJE PROCESA RADA I KONTROLA TOKOVA -AKTIVNOSTI:  izdavanja naloga.  kontrole toka procesa (učinka. alatom i nosiocima informacija. .  obezbeđenja izmena plana. ANALIZA POSTUPAKA PROMENE STANJA -AKTIVNOSTI:  poređenja planiranih i ostvarenih stanja.kvaliteta) -IZLAZ = PODACI O STANJU U TOKOVIMA.  utvrđivanja uzroka i uzročnika odstupanja. koji obezbeđuje potrebne podatke i informacije za sve nivoe upravljanja i kontrole procesa.  analize utrošaka u procesima rada.održavanja.rokova.6. -IZLAZ = POSTUPCI PODEŠAVANJA.  snabdevanja radnih mesta materijalom. programskog sistema.

POUZDANOST – svođenje broja nosilaca informacija i količine podataka na neophodni minimum. opis šeme i fizičke struktue baze podataka 4. Testiranje programa i programskog proizvoda u celini 5. Formiranje baze podataka 5. 5. resursni i organizacioni. -Faze izrade aplikativnih programa: 1. 3. OSETLJIVOST – osetljiv na promene stanja u presecima sistema i regovanje u REALNOM VREMENU. Omogućava razvoj modela funkcija u sistemu (procesi. Programiranje i generisanje programskog proizvoda 4. tako da mora odgovarati potrebama datih programa. Izbor sistema za upravljanje bazom podataka 3. 4. OBUHVATNOST – tokovi informacija integrišu elemente proizvodnih struktura u jedinstvenu celinu. informacioni. državnim organima. Implementaciono projektovanje. JEDNOSTAVNOST – Broj čvorova kroz koje prolaze podaci i informacije od izlaza iz određenih preseka do upravljačkog sistema je minimalan. potrošačima. Razvoj baze podataka informacionog sistema se izvršava u sledećim fazama: 1.OPŠTI MODEL TOKOVA INFORMACIJA FAZA IV.-Aplikativni programi se izrađuju na osnovu modela procesa objektnog sistema. ali i na osnovu izrađene šeme baze podataka. Konceptualno projektovanje 2. FLEKSIBILNOST – prilagodljiv za sve varijante opšteg modela proizvodnih sistema prekidnog i neprekidnog tipa. Testiranje i podešavanje karakteristika baze podataka. 2. razvoj i kontinualno održavanje relacija između funkcija i procesa u industrijskom sistemu -modeliranje simulacija i upravljenje u realnom vremenu. aktivnosti i zadaci) i postavljanje odnosa funkcija i podataka (informacije ili objekti) koji podržavaju integraciju sistema FAZA I –Dekompozicija funkcija na procese FAZA II -Dekompzicija procesa do najnižeg nivoa funkcionalne strukture FAZA III. Baza podataka se izrađuje da bi je koristili aplikativni programi. . Konceptualno projektovanje baze podataka 2. Logičko projektovanje aplikativnih programa 3. -obezbeđuje definisanje. smanjenje mogućnosti pojava stanja U OTKAZU. finansijskim institucijama. Metodologija standarda ISO 15704 CIMOSA (Computer Integrated Manufacture – Open System Architecture): -je sveobuhvatno opisivanje proizvodnog sistema korišćenjem različitih pogleda u predstavljanju preduzeća: funkcionalni. IDEF0 Metodologija Jezik modeliranja (sintaksa i semantika) i skup pomoćnih pravila i tehnika za razvoj strukturnih prikaza industrijskih preduzeća. uz obavezno postavljanje odnosa sa dobavljačima.Razvoj informacionog sistema Osnovne karakteristike opšteg modela tokova informacija 1. Uvođenje u funkciju razvijenog rešenja.

PARAMETRI ODNOSA SISTEM-OKOLINA MOGU BITI : • Odnos strukture-količina u programu proizvodnje • Stepen tehnološke složenosti proizvoda REALIZACIJE . Planiranjem težimo da promenimo buduće događaje.Postupci PREDVIĐANJA imaju za cilj određivanje parametara odnosa SISTEM-OKOLINA.PLANIRANJE – postupak koji je usmeren na ono što mislimo da bi trebalo da se dogodi u budućnosti.Modul 1. .POSTUPCI PREDVIĐANJA : • ODREĐUJU PODLOGE ZA DONOŠENJE ODLUKA • SMANJUJU NEIZVESNOST • UTVRĐUJU STEPEN RIZIKA AKCIJA U BUDUĆNOSTI • OBEZBEĐUJU IZBOR NAJPOVOLJNIJE ALTERNATIVE • PREDVIĐANJA SU OSNOVNI ZADATAK MENADŽMENTA PREDUZEĆA. -EKONOMSKE POSLEDICE NETAČNIH PREDVIĐANJA SLUČAJ PREDVIĐANJA POVIŠENIH VELIČINA : • Povišen ugrađeni potencijal • Povećane utrošene investicije • Povećane zalihe • Sniženje ukupnih efekata procesa rada. PREDVIĐANJA -PREDVIĐANJE – postupak određivanja pojava za koje mislimo da će se dogoditi u budućnosti. Predviđanja predstavlja ulazne podatke u postupke planiranja. . POSTUPCI PREDVIĐANJA ZAHTEVAJU : • SAZNANJA ISTRAŽIVAČKIH ZAHVATA • ISKUSTVO U RADU • SMISAO ZA PROCENU UTICAJA ČESTO SUPROTNOG DEJSTVA ULOGA POSTUPAKA PREDVIĐANJA : • OSTVARIVANJE POVIŠENOG STEPENA IZVESNOSTI PROJEKTOVANIH VELIČINA PROMENA STANJA. . SLUČAJ PREDVIĐANJA SNIŽENIH U ODNOSU NA STVARNE POTREBNE VELIČINE : • Nemogućnost zadovoljenja potreba okoline • Mogućnost pojave drugog proizvođača • Sniženje ukupnih efekata sistema -UPRAVLJAČKOM SISTEMU PREDUZEĆA SU POTREBNI KVALITETNI PODACI O ODNOSU SISTEM-OKOLINA U CILJU : • POSTAVLJANJA OSNOVNIH PODLOGA ZA ORIJENTACIJU U RAZVOJU PROCESA RADA • OBLIKOVANJA OPERATIVNIH PLANOVA ZA ODREĐENI VREMENSKI PERIOD USKLAĐIVANJA POTREBA OKOLINE I POTENCIJALA SISTEMA. PREDVIĐANJE u industrijskim sistemima je usmereno na PREDVIĐANJE POTRAŽNJE ZA PROIZVODIMA( kako će se kretati potražnja za proizvodima u budućnosti).

Istraživanje tržišta – ankete. Delphi – metoda suprotstavljanja mišljenja eksperata iz oblasti. upitnici i istraživanja 3. predosećaj ili činjenice u određenoj situaciji 1. -Za slučaj linearnog odnosa trend se iskazuje jednačinom: y(t) = a + b t y(t)– srednja vrednost parametra koji određuje odnos sistem-okolina t – vremanski period a – konstanta koja određuje početnu veličinu b – konstanta koja određuje prirast pojave u vremenskom periodu t -Za slučaj eksponencijalnog toka posmatranog parametra (potražnja – qj). . KORSITE SE KADA POSTOJI NEDOSTATAK INFORMACIJA ILI SU PODACI IZ PRETHODNIH PERIODA NEPOUZDANI. jer minimizira kvadrate rastojanja između posmatrane tačke i krive regresije – trenda pojave.1Informacije iz prethodnih perioda – Model predviđanja -Trend predstavlja srednju vrednost promenljivih koje karakterišu proces i uslovljava MODEL PREDVIĐANJA. Postupak određivanja trenda se naziva regresiona analiza. KVANTITATIVNE METODE KORISTE MODEL POMOĆU KOGA SE VRŠI PROCES PREDVIĐANJA PODACI IZ PRETHODNIH PERIODA ILI PODACI IZ UZORKA KOJI SU POUZDANI ZA PREDVIĐANJE BUDUĆIH DOGAĐAJA.Predviđanja na osnovu aproksimativnih funkcija 2.METODE PREDVIĐANJA : KVALITATIVNE METODE OSLANJAJU SE NA MENADŽERSKE SPOSOBNOSTI PREDVIĐANJA.1 Metoda pokretnih srednjih vrednosti 2.POSTUPCI PREDVIĐANJA ODNOSA SISTEM-OKOLINA DUGOROČNA – strateški prilazi vezani za nacionalnu i svetsku privredu i potrebe društva SREDNJEROČNA I KRATKOROČNA – mogućnost razmene sa okolinom određenog proizvodnog programa. Iskustvene procene – iskustvo.• • • Potencijal-kapacitet sistema Uslovi predviđanja Kvalitet integralne sistemske podrške . . Analogija sa životnim ciklusom – zasnovano na fazama životnog ciklusa proizvoda. 4. Predviđanja na osnovu ponašanja parametara pojava u prošlosti 1. 2.Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu iskustvenih procena -KVANTITATIVNE METODE PREDVIĐANJA 1. a zasniva se na metodu najmanjih kvadrata. vremenska serija se može predstaviti modelom čije je jednačina: y(t) = a b t -Za ocenu pogodnosti izabrane jednačine (modela) se koristi srednje kvadratno odstupanje (standardna devijacija) u obliku: .KVALITATIVNE METODE PREDVIĐANJA 1.

2.. Za vremensku seriju postavljenu modelom: Y(t) = a + b(t) t u trenutku t=T predviđanja za period T+q se određuju: ili M(T) – pokretna sredina prvog reda M(T) = 1/k (Y(T-k+1) + Y(T-k+2) + . 3. odbija se pretpostavljni model i vrši se izbor novog modela posmatrane vremenske serije. Raspoloživost podataka. Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu međuzavisnosti programa rada IZBOR METODE PREDVIĐANJA 1. Veće vrednosti utiču na manji efekat prilagođavanja.+ Y(T) ) M(T)(2) .2Predviđanje kretanja pojave -Prilagođavanje modela predviđanja . Vreme prikupljanja podataka i troškovi.prethodno predviđena veličina za period (t-1) At-1 – stvarne potrebe u periodu (t-1) α – konstanta prilagođavanja ( u granicama od 0-1).. 2.ako je max |y – yi)| < 3 σ. 4. Za koje svrhe se koriste i za koji horizont predviđanja. Zakonitost podataka.+ M(T) ) metoda eksponencijalnog prilagođavanja -Predviđanje se vrši za bilo koji period korišćenjem težinskog proseka svih prethodnih perioda.. prihvata se pretpostavljeni model ako je max |y – yi)| > 3 σ. 5..metoda proseka iz k-vremenskih perioda Prilagođavanje modela na osnovu proseka iz k-prethodnih vremenskih perioda. sezonske varijacije . Ravnomernost vremenske serije. Karakteristike korišćenja. odnosno veći uticaj stvarnih potreba. a prema obrascu: Ft = Ft-1 + α ( At-1 – Ft-1 ) Ft – prilagođena predviđena veličina za period t Ft-1.pokretna sredina drugog reda M(T)(2) = 1/k (M(T-k+1) + M(T-k+2) + . Veština i obučenost menadžera. Raspoloživost vremena i resursa.

2.MONTAŽA -ULAZ RADNIH NALOGA ZA PROIZVOD • POSTUPKOM IZVOĐENJA PLANA (JEDAN ILI VIŠE ULAZA) • ODNOSOM STRUKTURA/KOLIČINE U OPERATIVNOM PLANU -Izbor vremenskog perioda operativnog plana za: Grupne tokove i Predmetni prilaz ( Radne jedinice) 1. PROGRAMIRANJE ZASNIVA SE NA : • ULAZNIM INFORMACIJAMA POSTUPKA PREDVIĐANJA • TEKUĆIM PORUDŽBINAMA OKOLINE • ANALIZI POTENCIJALA SISTEMA • ANALIZI MOGUĆNOSTI INEGRALNE SISTEMSKE PODRŠKE • ANALIZI OGRANIČENJA CILJEVI: • ODREĐIVANJE STRUKTURE PROIZVODA KOJI SE ISPORUČUJU • UTVRĐIVANJE KOLIČINA PROIZVODA • ODREĐIVANJE ROKOVA ISPORUKA • EFEKATA PROCESA RADA POSTUPAK UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA USLOVLJEN JE: • POTREBAMA OKOLINE • POTENCIJALIMA SISTEMA I OKOLINE • KVALITETOM ORGANIZOVANJA PROIZVODNIH STRUKTURA • SPOSOBNOŠĆU IZNALAŽENJA POSTUPAKA ZA OTKLANJANJE UZROKA IZAZVANIH OGRANIČENJIMA REALNIH SISTEMA REZULTAT : OPERATIVNI PLANOVI IZBOR VREMENSKOG PERIODA OPERATIVNOG PLANA USLOVLJEN JE VELIČINAMA KOJE ODREĐUJU TOKOVE U SISTEMU: • STEPENOM TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI PROIZVODA • VARIJANTOM PROIZVODNE STRUKTURE • POSTUPKOM ULAZA RADNIH NALOGA U PROCES RADA -ULAZ RADNIH NALOGA ZA DELOVE. Moguće usvojiti nedelju kao vremenski period operativnog plana. ANALIZA ULAZNIH VELIČINA 2.z lih a e 15 40 10 20 80 5 . niži nivo nedovršene proizvodnje i jednostavnije utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada). Opterećenje radne jedinice N/r. Predvidanja ANALIZA ULAZNIH VELIČINA (O n v e s on Pd g o lo e ) P iz o ro v d P r db e o u ž in O ea n p n k p rio p r tiv i la s i e d P e v a ja r d id n P r db e o u ž in P e v a jai P r d b e r d id n o u ž in UA N LZE V L IN E IC E O E A IV O PRT N G PA A LN t 12 50 10 00 10 40 5 0 t+1 90 6 10 10 10 10 10 0 t+2 95 8 70 0 80 0 5 0 j R z r n z lih e ev e a e U u n p tr b z p r d k p e o e e a e io S n us la iš ta je k d tu U z ev lic ez o e a n p n la n e in a p r tiv i la . -POSTUPCI UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA 1. međuskladišta i montažu. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA 3. Podela vremenskog intervala operativnog plana na kraće vremeske jedinice (flesibilnost. USVAJANJE OPERATIVNOG PLANA 4.SKLADIŠTE.Modul 2. PODEŠAVANJE OPERATIVNIH PLANOVA 1. 3. Omogućava podelu operativnog plana na radne jedinici .N radnih naloga na r radnih jedinice. Podela na : proizvodnju delova.

. s . Kri = Kpi – Tuo [vr.stepen vremenskog iskorišćenja date jedinice u datom vremenskom periodu. Kpi = m n s [vr. Upoređenja PROFILA OPTEREĆENJA I PROFILA EFEKTIVNIH KAPACITETA Razlike potrebni/efektivni kapaciteti Preopterećenja radnih mesta rešiti : • Intenziviranjem režima rada • Proširenjem kapaciteta .jed/vr.broj efektivnih radnih dana u datom vremenskom per.broj efektivnih časova u smeni.jed/vr.period] m – ukupan broj dana u vremenskom periodu. η. -Za vremenski period od godinu dana : • Potencijani kapacitet : Kpi = m s n = 365x3x8 = 8760 [čas/god] • Raspoloživi kapacitet : Kri = Kpi – Tuo = 8760 – 576 = 8184 [čas/god] • Efektivni kapacitet : Kei = m s n η = 244x2x7.s.broj efektivnih smena u danu. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA 2. -KORAK 2. n.78 = 2855 [čas/god] .2. n – ukupan broj časova u smeni.period] EFEKTIVNI KAPACITET – količina rada koju sistem daje u stvarnim uslovima rada u datom vremenskom periodu. Kei = m s n η [vr.n ali i vremena trajanja stanja U OTKAZU. odsustvo učesnika i drugih uticaja.1 Analiza odnosa OPTEREĆENJE/KAPACIT -KORAK 1.jed/vr. Utvrđivanje KAPACITETA proizvodnih struktura POTENCIJALNI KAPACITET – količina rada koju jedinica sistema može maksimalno dati u datom vremenskom periodu. CILJ : Objektivizacija uticaja i stabilizacija kapaciteta struktura. RASPOLOŽIVI KAPACITET –količina rada koju sistem daje u datom vremenskom periodu umanjen za vremena potrebna za izvođenje postupaka održavanja. -KORAK 3. tehnološki postupci izrade. Utvrđivanje PROFILA OPTEREĆENJA radnih mesta proizvodnih struktura ulazne veličine :struktura i količine operativnog plana.Nominalni efektivni kapacitet je promenljiv iz perioda u period zbog promenljivih vrednosti m. vraćanja sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U RADU.per] m . sastavnice proizvoda.5x0. Dato značajno utiče na ostvarenje projektovanih efekata. radna mesta/tehnološki sistemi. s – ukupan broj smena u danu.

TEHNOLOŠKA KARTA .3Analiza resursa ALATA Alati u procesu rada : • prihvatanje predmeta rada na tehnološki sistem (mašina) • obradu predmeta rada • merenje odnosno ocena kvaliteta izvedene operacije Ulazne veličine: • tehnološki postupci izrade -potrebe alata po vrsti i količini • sastavnice alata • zalihe alata na skladištima • mogućnost izrade i nabavke do početka izvođenja operacije -KORAK 1 Određivanje profila POTREBA ALATA 1 Alati za obradu rezanjem a) Potrebe se utvrđuju na osnovu zakonitosti procesa habanja : qa= Ta/Tm [jed/vr. i-broj oštrenja.Tehnološki postupci izrade.RASPOLOŽIVE ZALIHE -KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA MATERIJALA 2. Praćenje ZALIHA MATERIJALA. k-koeficijent koji uzima u obzir kvar u procesu I nedovršenu proizvodnju. Profil POTREBA MATERIJALA Osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala : . -T’m-trajnost alata. k-koeficijent lomova. tiom-osnovno vreme izrade za dati obradni sistem.mat/vr. m × k = T . Tm – trajnost alata Ta = T . Podaci o potrebnim količinama materijala omogućavaju izradu bilansa materijala.Predmeti rada iz operativnog plana . n-količina delova za obradu. b) Na osnovu međuzavisnosti parametara potrošnje alata u funkciji tipa proizvodnje i projektovanog kvaliteta .• Kooperativnim zahvatima • Neprihvaćanjem određenih zahteva okoline Nedovoljno opterećenje radnih mesta rešiti : • Obezbeđenjem dopunskih zahteva okoline • Kooperativnim zahvatima • Smanjenjem kapaciteta 2. a × k = n × tiom × k Tm = T .daje osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala za ulazne veličine realnih osnova operativnog plana.2Analiza resursa MATERIJALA Osnovni materijali – direktno ulaze u proizvod Pomoćni materijali – omogućavaju izvođenje postupka izrade -KORAK 1. (1 + i ) × k -T’a-osnovno vreme potrebno za obradu date količine delova datim alatom.period] Ta – fond potrebnog vremena za obradu date količine delova alatom posmatrane vrste.Sastavnice proizvoda . T’-postojanost alata(stvarna trajnost). Proračun profila POTREBNIH MATERIJALA Mi = n m [jed.per] -KORAK 2 .

• potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA. -Potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE 1. Potreba određivanja odnosa kapacitet/potrebe i provera raspoloživosti. -Proračuni i ocene potreba alata za postavljeni operativni plan su osnova za izradu profila potreba alata. sa najvišim stepenom učestanosti primene.per. -Kapacitet ENERGETSKIH RESURSA određen je projektovanim proizvodnim strukturama odnosno UGRAĐENIM EFEKTIVNIM KAPACITETOM energetskih resursa.alatnica Obezbeđenje alata u skladištu pre ulaza radnih naloga u proizvodnju -KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA ALATA 2.] Pai – vršno istovremeno opterećenje (aktivna snaga) tehnoloških sistema u fazama proizvodnog sistema : t=s Pai = k eΣ Pi [kW] t=1 k-stepen istovremenosti potrošnje–uključenosti potrošača u realnim uslovima izvođenja operativnog plana Pi – potencijalni (ugrađeni) kapacitet tehnoloških sistema za datu operaciju rada u određenoj fazi sistema 1. Nalozi za izradu alata u sopstvenom pogonu za izradu alata .c) Utvrđivanje potreba alata po vrsti i količini na osnovu potrošnje u prethodnim periodima za određeni tip proizvodnje. • potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE. • potrebe enegrije SABIJENOG VAZDUHA.efektivni kapacitet tehnoloških sistema dobijen iz Ke=me*se*ne*ηe[vr.jed/vr. • usvojenih režima rada tehnoloških sistema.4 Analiza ENERGETSKIH resursa Osnovne energetske potrebe su : • potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE. 2 Alati za druge vrste obrada i merenje Potrebe se određuju na osnovu statističkih podataka prethodnih perioda. na skladištu alata u količini koja je u granici qmax do qmin. • potrebe TOPLOTNE ENERGIJE. koji služi kao podloga za proces planiranja i obezbeđenja alata za dati operativni plan. -KORAK 2 Obezbeđenje alata na zalihama i Obezbeđenje izrade alata u sopstvenoj proizvodnji Obezbediti alate. pouzdanosti i funkcionalne podobnosti energetskih resursa. • stepen istovremenosti opterećenja kapaciteta.1 Za pogon tehnoloških sistema Eep=Kep ∑Pai K .2 za osvetljenje . -Profil OPTEREĆENJA ENERGETSKIH SISTEMA (potrebe) određuje se na osnovu : • realnih veličina operativnog plana. 3 Alati – pribori za učvršćivanje predmeta rada 1 komad – u upotrebi 1 komad – na opravci 1 komad – na skladištu -Na osnovu prethodnih proračuna vrši se izrada bilansa alata.

• čišćenje.] -Potrebe TOPLOTNE ENERGIJE Toplotna energija se koristi za potrebe grejanja.o=w Eeo = Keo Σ Pao [KWh/vr.jed/vr. kvalitetu i obimu proizvodnje. -Upoređenje PROFILA OPTEREĆENJA/ KAPACITET ENERGETSKIH POSTROJANJEOmogućava utvrđivanje nivoa pokrivenosti zahteva operativnog plana ugrađenim kapacitetom.jed/vr.tela potrebe električne energije: Ee = Eep + Eeo [KWh / vr.5 Analiza resursa UČESNIKA u procesima rada -Ugrađeni kapacitet učesnika UGRAĐENI KAPACITET UČESNIKA je rezultat procesa projektovanja utvrđen u rezultatu odnosa : Ri=Ti/Keu (učesnika) Ri . Keu – [vr. 2. tela Pao –vršno istovremeno opterećenje ras. • zagrevanje. • pogon mašina i uređaja.per. Ti – [vr. -Potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA Potrebe tehničkih gasova za : • izvođenje tehnoloških operacija. • vazdušni transport. -Potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE Potrebe industrijske pare za : • pokretanje delova tehnoloških sistema. • pokretanje specijalnih uređaja. • nedostatkom u broju određene strukture i stepena stručnosti učesnika. Za slučaj preopterećenja : • proširenje kapaciteta • intenziviranje režema rada • kooperativna saradnja • smanjenje opterećenja u planu . • zagrevanje.per] o=1 Keo – efektivni kapacitet rasv. • raspršivanje i čišćenje itd.per.učesnik] – efektivni kapacitet učesnika u vremenskom periodu operativnog plana.per] – fond potrebnog vremena za izvođenje i-te operacije u vremenskom periodu operativnog plana. i-tu operaciju rada.Potrebe energije SABIJENOG VAZDUHA Sabijeni vazduh se koristi za : • učvršćivanje predmeta rada na tehnološkim sistemima. • fluktuacijom učesnika. • sušenje. provetravanja i zagrevanja vode za različite svrhe. . -Upoređenje UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA Ti = Ri * Keu Razlike UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA us uslovljene : • promenama u strukturi.broj učesnika za određenu.

potraživanja -Provera raspoloživosti obrtnih sredstava: 1 Potrebe obrtnih sredstava kob = UP/OS kob=koeficijent obrtanja. uređaji i transportna sredstva.Za nedovoljno opterećenje : • obezbeđenje dodatnih naloga • smanjenje intenziteta režima rada 2.mašine. -Sredstva preduzeća se dele na : • OSNOVNA SREDSTVA – zemljište. • novac na računu. kašnjenje isporuka.per potrebna obrtna sredstva OS = MRT/kob MRT-ukupne potrebe materijala za ulazne veličine operativnog plana 2 Raspoloživi novčani resursi: • sopstvena obrtna sredstva • udružena sredstva drugih preduzeća • prosečni mesečni iznos amortizacije do utroška za investicije • sredstva dobavljača u vreme roka plaćanja • krediti za obrtna sredstva -Podešavanje operativnih planova Zahtevi okoline.zalihe. proizvodna. OS – prosečna veličina obrtnih sredstava za dati vr. poremećaji u procesima rada.zgrade. prometna novčana. Izmene zahteva I uslova rada informacije za podešeni operativni plan . UP-ukupan prihod za dati vremenski period. • potraživanja od poslovnih partnera. nedostaci resursa. završna robna.6 Analiza NOVČANIH RESURSA -Novčana sredstva preduzeća čine : • zemljište i objekti. • zalihe ( sve vrste ). • mašine. organizacioni nedostaci uslovljavaju poterbu podešavanja operativnih planova.uređaji • OBRTNA SREDSTVA – novac. početna robna. -Faze transformacije novčanih sredstava u procesu rada-novčana.

su određeni planiranim lansiranjem porudžbina. ili posao započet unutar firme).zalihe u periodu t + sigurnosne zalihe Neto potrebe dobijamo oduzimanjem od bruto potreba raspoložive zalihe i zalihe koje su terminirane (naručene) za taj period t i dodavanjem količine kao sigurnosne zalihe(ako postoji potreba za istim). Materijale koje preduzeće mora da nabavi da bi ispunilo potrebe generisane Operativnim planom. Određivanje neto materijalnih potereba (netting) predstavlja jezgro. jesu neto potrebne količine (net material requirements). delovima i sirovim materijalima. One ne uzimaju u obzir količine koje su u tom trenutku raspoložive na zalihama ili koje treba da stignu. Pri tome se koristi BOM-om (sastavnica).Neto potrebe kao što smo prikazali u sastavnici mogu biti prilagođene da u proračun uključuju škart u proizvodnji.srž MRP obrade. -Količine koje se generišu kroz sastavnicu su bruto količine (gross requirements) koje su potrebne za izradu finalnog proizvoda. Vreme i veličina porudžbine (npr. . -Za određivanje veličina i vremena puštanja porudžbina neophodnih da bi se ispunilo vreme isporuke. jedina razlika je mogućnost da planirani prijem porudžbina premaši neto potrebe. bitno je koji je model naručivanja primenjen: • LOT-FOR-LOT naručivanje (veličina porudžbine je jednaka neto potrebama) • LOT-SIZE naručivanje (Kad je u pitanju LOT-SIZE naručivanje .Višak se beleži kao raspoložive zalihe u narednom periodu).MRP PROCESIRANJE (OBRADA) -MRP obrada se vrši tako što se struktura i količine finalnih proizvoda date u operativnom planu razlože po vremenski razdeljenim potrebama za komponentama. Materijal naručen od dobavljača. -Neto potrebe u periodu t = Bruto potrebe u periodu t .

3.prihvatanja porudžbina i isporuka sa skladišta proizvoda -Program proizvodnje sadrži suženi asortiman proizvoda pri čemu su pojedine vrste proizvoda identične i standardizovane -Proizvodne strukture i rasporedi tehnoloških sistema su potupno usklađene sa tehnološkim procesima izrade koji se izvode korišćenjem visoko specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema uz minimalno prisustvo ljudskih resursa -Varijanta UP4. Planiranje procesa rada se vrši na principu unapred sa karakteristikama: dugačka vremena trajanja ciklusa prozvodnje. -Proizvodni sistem je projektovan na procesnom principu sa ugrađenim ograničenjima -Porudžbine su osnova za izdavanje naloga za nabavku materijala i komponenti proizvoda.1 – porudžbina se realizuje sa zaliha na skladištu proizvoda Na skladištu proizvoda se drže zalihe gotovih proizvoda koji se isporučiju potrošačima na osnovu njihovih porudžbina. tokovi materijala su uređeni -Osnovna karakteristika modela je da na skladištu proizvoda nema zaliha već se proizvodi montiraju na osnovu prihvaćenih porudžbina. a izradom delova i nabavkom materijala se upravlja unazad. Strukturu i karakteristike programa proizvodnje određuju zahtevi potrošača. ali se u tom slučaju radne jedinice obrade projektuju na način da efikasno izvršavaju procese izrade delova uz primenu specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema 4. Ovo ima za posledicu nizak stepen iskorišćenja kapaciteta.KARAKTERISTIČNI MODELI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA 1. -Proizvodne strukture su projektovane u skladu sa tehnologijama izrade predmeta rada na osnovu izabranog prilaza u projektovanju proizvodnih struktura sistema -Proces izrade predmeta rada se izvodi kontinualno. duža vremena trajanja ciklusa proizvodnje. nizak stepen iskorišćenja kapaciteta . povećani nivo zaliha materijala. Konstruktivno tehnološka dokumentacija je standardizovana i upotrebljava se pri svakom lansiranju proizvodnje -Neusklađenost razmeštaja tehnoloških sistema (koji je najčešće procesnog tipa zbog različitosti proizvoda) i velikog broja različitih tokova kretanja predmeta rada u procesima (veliki broj pojedinačnih tehnoloških postupaka). tako da svaka porudžbina predstavlja novi razvoj proizvoda i proizvodnih tehnologija. najveća mogućnost kašnjenja u rokovima isporuka. Proizvodnja se može lansirati na dva načina: otvaranje radnih naloga za izradu delova (RN1). Model UP4 . Model UP1 . 2. a posebnih radnih naloga za montažu proizvoda (RN2) ili otvaranje jedinstvenog radnog naloga za celu seriju proizvoda. Moguće je radne naloge obrade lansirati u skladu sa zahtevima montaže. Model UP2 . unapred i unazad.prihvatanje porudžbina na ulazu u montažne radne jedinice -Program proizvodnje sadrži širok asortiman konstruktivno i tehnološki sličnih standardizovanih proizvoda. Motažom i isporukom proizvoda se upravlja unapred.prihvatanje porudžbina na ulazima u skladišta materijala -Program proizvodnje čini skup nestandardnih proizvoda unutar predmetnog proizvodnog područja. Tokovima materijala se upravlja u dva smera.prihvatanja porudžbina na ulazima u obradne radne jedinice -Program proizvodnje obuhvata širok asortiman različitih ali standardnih proizvoda. -Za svaku porudžbinu izrađuje konstrukcija i razvija tehnologija izrade što zahteva veći broj specijalizovanih projektanata -Model je karakterističan za proizvodnju pojedinačnih proizvoda i malih serija. Količine proizvoda na skladištu se određuju na osnovu složenih metoda predviđanja . -Planiranje procesa rada se vrši unapred. Model UP3 . Zalihe u međuskladištu delova se popunjavaju na osnovu izabranog modela upravljanja zalihama.

PLANIRANJE ALATA -Detaljan proračun potreba.4 Optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces 1. količini i vremenu ulaza u proces. izborom načina prelaza predmeta rada sa operacije na operaciju. Planovi i radni nalozi izrade delova iniciraju izradu planova nabavke i poručivanje materijala. 3.3 Minimiziranje redova čekanja 1. Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp – smanjenjem vremena zastoja naloga u redovima čekanja. otklanjanjem uzroka stanja U OTKAZU sistema. analiza uslova obezbeđenja alata. . 2. Planiranje se vrši unazad. intenziviranjem režima rada i obezbeđenjem kooperativne saradnje.8 Obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava Ciljevi PLANIRANJA PROCESA RADA 1. -Varijanta UP4.5 Uravnoteženje odnosa opterećenja/kapacitet 1. pripremu podloga za izuzimanje materijala iz skladišta i utvrđivanju kritičnih veličina u području obezbeđenja materijala. . PROBLEMI PROCESA PLANIRANJA 1.6 Minimiziranje vremene trajanja stanja U OTKAZU 1. Utvrđene zalihe delova i sklopova su osnova za poručivanje potrebnih materijala.Ravnomerno opterećenje radnih jedinica proizvodnog sistema. PLANIRANJE KAPACITETA -Optimalne mogućnosti ostvarenja operativnih planova u realnom vremenu. -Planiranje kapaciteta treba da obezbedi: . . smanjanjem pripremno završnih vremena i određivanjem optimalnih vremenskih intervala u vremenskom periodu operativnog plana.Održavanje nivoa nedovršene proizvodnje na neophodnom minimumu određivanjem veličine serije. Modul 3. Model karakterišu kratki rokovi isporuka proizvoda ali visoka novčana sredstva angažovana za potrebe držanja zaliha u sistemu.2 Kontrola nivoa nedovršene proizvodnje 1.7 Održavanje uravnoteženog odnosa : kontinuitet tokova – troškovi zaliha 1. analiza kritičnih veličina. Planovi i radni nalozi montaže iniciraju planiranje i otvaranje radnih naloga izrade delova. izborom najpovoljnijeg redosleda ulaza radnih naloga u proces rada.2 – porudžbine su osnova za lansiranje radnih naloga Na skladištu proizvoda nema zaliha gotovih proizvoda. Da bi se ostvarili kratki rokovi isporuka i minimalni troškovi proizvodnje neophodno je primeniti prilaze u projektovanju i organizaciji efektivnih proizvodnih sistema.potražnje na tržištu. pripreme podloga za izuzimanje alata iz skladišta.1 Održavanje rokova isporuke 1. Planiranje se vrši unazad.Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet određivanjem optimalnih vremena početaka/završetaka operacija rada. Porudžbine potrošača iniciraju planiranje i lansiranje radnih naloga montaže. PLANIRANJE PROCESA RADA 1. Upravljanje zalihama delova i sklopova se vrši modelima optimizacije uzimajući u obzir radne naloge montaže. PLANIRANJE MATERIJALA -Utvrđivanje potreba materijala po vrsti.

e sđeenpean s tr u č n o soti i č i n i te i s t j . vr s ti i z vo đe n ja p l a n a * R e z e r vi s a n je m a * Pr o jat luap a k o b e z b . i z vo r i m a r a d n e i vr e m e n s*k O d e d.nzaam am a n ja .di m e n z i j a . s k l a d i š te n je ) * Iz b o r n a č i n a pr e l a z a s e r i ja u p r o c e s u * A n a liz a o dn o s a o p t e r ć e n je / k a p a c i te t POSTUPCI PLANIRANJA PROCESA RADA -Najsloženiji postupci upravljanja zbog: složenosti struktura sistema. i z d a va n je . PROVERA OBEZBEĐENOSTI OBRTNIH SREDSTAVA STRUKTURA POSTUPKA PLANIRANJA P L A N I R A NJ E K A P A C IT E T A M A T E R IJ A L A ALATA PR O V E R A O P E R A T IV N E G O T O U Č E S N IK AE N ER G E T S K IH O B R T N IH R E S U R S A S R ED S T A V A * R a z r a d a o p e r a ti* Uot g đ i va n je p o tr e*ba tvr đ i va n j e p o trPe r o ve r a s t a n jaP r o ve r a s t a n j aP r o ve r a s ta n ja vn vr U ba pl a n a m a te r i ja l a u vr e m e nauta u vr e m e n uu p o s n i k a po r e s u r s a p o : s r e ds ta va po : al če * Iz b o r po s tu pa k a vr s ta . PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA 5. u laz a R N o pr a vk a . k olič in i * R a s po d e l a p l a n a nua s k l a d i š ti m a n a b a vk a i i z r a da . s t r u k tu r i l čina ni .đe va n je vr e m O ndar e đ i va n j e vr ePmo es n a p c i e jr e *e tu P o s tu p c i P o s tu pc i * O z n a č a va n je r a d nuilha z a m a te r i j a l a uu l a s k a a l a t a u por tkc leasn ja n j a o tk l a n ja n j a o t k l a n j a n ja o n alog a p r o c e s r a da r ada p o r e m e ć a j a p o r e m e ć a j a p o r e m e ć a ja * U tvr đ i va n je p r i o r i te ta * Iz d a va o n i c a a l a ta * U tvr đ i va n je r e d o s l e da ( p r i j e m .k ovri s ta m a i k o l i č i. -1 PLANIRANJE KAPACITETA POSTUPCI PLANIRANJA KAPACITETA: • Razrada operativnog plana Princip :-ulaz u procese obrade serije delova – radni nalozi obrade -ulaz u proces montaže serije proizvoda .4. dinamike promena i poremećaja u ostvarenju planiranih aktivnosti.k l .radni nalozi montaže Struktura i količine delova u međuskladištu su uslovljene : -troškovima držanja delova na skladištu ( ABC analiza zaliha ) -stepenom organizacije rada – kontinuitet toka izrade delova Ukupne količine delova u operativnom planu = zbir zajedničkih delova za sve proizvode iz operativnog plana • Izbor postupaka izvođenja operativnih planova Zavisi od: . PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI ENERGETSKIH RESURSA 6.

Operativni planovi se izvode za porudžbine kooperantskog tipa za proizvode određene nadređenim proizvodom ( motori. Postupci izvođenja operativnih planova se mogu svrstati u tri osnovne grupe : 1 Postupci izvođenja planova struktuiranih na osnovu ugovorenih porudžbina . Radni nalizi za procese obrade Radni nalozi za procese montaže Radni nalozi za procese održavanja Radni nalozi za izradu alata • Utvrđivanje prioriteta Radni nalozi operativnog plana mogu imati prioritet izrade koji je uslovljen veličinama: -ugovoreni rokovi isporuka . Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova zadovoljava sve varijante opšteg modela tokova materijala • Razrada operativnog plana na radne i vremenske jedinice U rezultatu primene postupaka grupisanja moguće je vremena trajanja ciklusa prizvodnje svesti na neophodan minimum što omogućava podelu vremenskog intervala operativnog plana na manje vremenske jedinice sa efektom sniženja zaliha nedovršene proizvodnje • Označavanje radnih naloga Struktura i količine operativnih planova se daju u dalji postupak u obliku niza RADNIH NALOGA. složeni elementi ugradnje. Operativni planovi se izvode za jedan ili manju seriju proizvoda visoke složenosti ( brodovi. turbine... Postupci izvođenja se svode na proračun mogućnosti struktura i obezbeđenje uslova držanja struktura sistema u stanju U RADU Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova obuhvata : -Podela strukture pj – operativnog plana na grupe sličnih delova čiji se procesi obrade i montaže izvode u radnim jedinicama. delovi automobila.) .-odnosa strukture/količine u programu proizvodnje -stepena tehnološke složenosti proizvoda -potencijala sistema u pogledu obrtnih sredstava -rokova isporuka -operativne gotovosti struktura sistema -veličinom serije uslovljenom odnosom potreba zadovoljenja procesa rada i troškova izvođenja procesa rada . ) 2 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu ocenjenih potreba tržišta ( proizvodnja za skladište ). mostovi. zgrade. -Obrada delova za skladište delova Sd u partijama veličene : p – 1 za uslove pojedinačne proizvodnje p – n za serijsku proizvodnju p – p jedno-predmetne protočne linije -Montaža proizvoda u veličinama određenim uslovima okoline. Postupci su određeni : -veličinom serija delova/proizvoda -rokovima isporuke -potrebom držanja zaliha u procesu na nivou optimalnih stanja 3 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu predviđenih izlaza za dati vremenski period Za slučaj proizvodnih sistema tipa protočnih linija operativni planovi su struktuirani na osnovu kapaciteta toka predmetnog sistema.

MINIMALNI 3.-značaj poslovnog partnera -učešće u broju različitih proizvoda -veličina porudžbine -izvozni poslovi -način i uslovi plaćanja poslovnog partnera 1)Prioritet radnog naloga 2)Prioritet u toku procesa dk=Δ(Tci)/ Δ(∑tii). 3)Kombinovani način prelaza: -kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje -eleminacija vremena tm.MINIMALNO 4. koje određuje vreme najkasnijeg ulaza Tnku i vremenskom rezervom tr. Ciljevi koji utiču na donošenje odluke o metodama i tehnikama određivanja redosleda radnih naloga: 1. Izvođenje proizvodnje prema utvrđenim terminima isporuka. 2. bolje iskorišćenje radnih mesta -smanjenje nedovršene proizvodnje i zaliha -složeniji postupci planiranja • Utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada Optimalni redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje. Nedovršena proizvodnja – MINIMALNA 5. Δ (Tci) ostatak vremena do roka isporuke Δ (Σtii) ostatak vremena za izradu dk < 1 – nalog je u zakašnjenju ima veći prioritet dk > 1 – nalog prednjači može duže čekati • Izbor načina prelaza serija sa operacije na operaciju 1)Redni način prelaza: -vreme najkasnijeg ulaza se određuje na osnovu vremena najkasnijeg izlaza -obezbeđuje racionalan tok procesa rada -olakšano planiranje -pogodan za uravnoteženje kapaciteta -povećava vreme trajanja ciklusa proizvodnje -povećana nedovršena proizvodnja -povećane zalihe 2) Paralelni način prelaza: -skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje -smanjuje nedovršenu proizvodnju i zalihe -niži stepen iskorišćenja kapaciteta radnih mesta -složeniji postupci planiranja -niži stepen iskorišćenja transportnih sredstava. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje . Proizvodni troškovi . Utvrđivanje redosleda izvođenja operacija rada je uslovljeno vremenom najkasnijeg izlaza Tnki.MINIMALNE Tehnike određivanja optimalnog redosleda radnih naloga . Zalihe u skladištima . Stepen iskorišćenja kapaciteta – MAKSIMALAN 6. koja određuje vreme najranijeg ulaza Tnru. Uravnotežen odnos opterećenje/kapacitet – OPTIMALAN 7. vremenom trajanja ciklusa proizvodnje Tcp.

dan.Terminiranje proizvodnje -Odluke u procesu terminiranja su usmerene na raspoređivanje kapaciteta ili resursa na poslove. cena. smena. koji zavise od tipa toka odnosno projektovanih proizvodnih struktura sistema. nedelja. -Date promene utiču na pojavu REDOVA ČEKANJA između radnih mesta.). -Različita vremena izrade.3 LPT (Longest Processing Time) – prednost se daje procesima najdužeg vremena trajanja 1. -Potrebno je ostvariti optimalni nivo redova čekanja. Tehnike kojima se određuje redosled radnih naloga PRE ULAZA radnih nalozi u proizvodnju.2 SPT (Shortest Processing Time) – najveću prednost imaju procesi najkraćeg vremena trajanja.1 SOT (Shortest Operation Time) – najveću prednost imaju operacije koje najkraće traju. kvalitet. lekova. ko i sa kojom opremom u kratkim vremenskim periodima (mesec. sat). kada.1 SS/PT – kriterijum izbora prednosti na osnovu izračunavanja obima preostalog vremena izrade radnog naloga. -U rešavanju problema terminiranja proizvodnje sa neprekidnim tokovima materijala uzima se pretpostavka da se proizvodi izrađuju za zalihe tako da se u obzir uzimaju veličine: postojeći nivo zaliha i nivo potražnje u narednom vremenskom periodu. -Proces terminiranje teži da uskladi nekoliko ciljeva: visoku efikasnost procesa rada. • Analiza odnosa opterećenje/kapacitet za radne jedinice -Potreba podešavanja odnosa opterećenje/kapacitet zbog dejstava promena na relaciji sistemokolina i poremećaja u sistemu.5 FISFS (First In First Served. .) uz visoku iskorišćenost tehnoloških sistema. 1. ali im je iz nekog razloga potrebno promeniti redosled izvođenja – ponovno terminiranje radnih naloga 2. 2. pripremno-završna vremena.5 LCFS (Last Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najkraće čekao 1. -Suština procesa terminiranja je jednaka za sve tipove tokova materijala u proizvodnim sistemima. niske zalihe i zadovoljenje zahteva potrošača (rokovi. Terminiranje procesa rada u neprekidnim tokovima – linijski procesi -U uslovima kada su u proizvodnim radnim jedinicama uspostavljeni neprekidni tokovi materijala. 1.. 1.1. promene alata ili modifikovanje radnih jedinica.. operacije ili zadatke u određenom vremenskom periodu. problem terminiranja je delimično rešen oblikovanim tokovima . Oni koji prvi treba da budu proizvedeni imaju apsolutnu prednost. Tehnike reterminiranja. linije u prehrambenoj industriji. Promena vrste proizvoda zahteva promene na tehnološkim sistemima. Radni nalozi se već nalaze u proizvodnji.2 SS/RO – prednost se određuje na osnovu preostalog vremena izrade i preostalog broja operacija. proizvodnji pića. ali postoje razlike u postupcima primene procesa terminiranja..proizvodnim linijama (linije motaže. 1. -Redovi čekanja povećavaju zalihe nedovršene proizvodnje ali omogućavaju kontinualno odvijanje procesa rada. veličina serije postavljaju problem utvrđivanja optimalnog redosleda ulaza proizvoda (radnih naloga) u proces rada. 1..4 FCFS (First Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najduže čekao. -Problem terminiranja se pojavljuje u datom tipu proizvodnje kada se na proizvodnim linijama izrađuju različiti proizvodi. 1. PLANIRANJE KAPACITETA . Due Date System) – radni nalozi se raspoređuju prema datumu završetka. pojava stanja U OTKAZU. -Terminski plan definiše šta treba izraditi.6RAND (Random Selection) – slučajni izbor redosleda radnih naloga 2.

novčanim jedinicama ili fizičkim jedinicama u jedinici vremena. Postupak proračuna ri se ponavlja i određuje se sledeći radni nalog (proizvod) u redosledu. troškove nedostatka zaliha i neusklađenost potražnje. Imajući dato u vidu često je smanjenje ulaza. -Rezultat je pojava redova čekanja na tehnološkim sistemima koji povećavaju zalihe predmeta rada i utiču na povećanje složenosti procesa terminiranja. Postupak se ponavlja za celokupnu strukturu operativnog plana dok se ne postavi konačni terminiski plan proizvodnje. a ukupni efekti procesa se smanjuju. Prvi ulazi u proces proizvod (radni naloga) koji ima najnižu vrednost ri. . -Posledice povišenih vrednosti ulaza su povećanje vrednosti zaliha u procesu (povišeni uloženi kapital) povećanje ciklusa isporuke. U datom smislu se može postaviti formula: -Pravilo terminiranja. -Ulazi predstavljaju potrebnu količinu rada koja dolazi na tehnološki sistem u jedinici vremena i može biti izražena u satima rada. -Nakon završetka terminiranja analizira se nivo zaliha da bi se utvrdilo njihovo kretanje i stanje (brzo se povećavaju ili je nivo zaliha suviše nizak). tok je nepravilan. -Model terminiranja na osnovu smanjenja zaliha je jednostavna heuristička metoda koja ne uzima u obzir troškove držanja zaliha. najčešće grupisanih po vrsti obrade. -Postupci terminiranja proizvodnje u uslovima prekidnih procesa se mogu podeliti na: • kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema • opterećenje kapaciteta radnih mesta • određivanje redosleda radnih naloga • utvrđivanje prioriteta ulaza u proces 2. 2. što znači da će proizvod kome se najbrže smanjuje zaliha biti prvi u redosledu lansiranja radnih naloga.-Ako su zalihe posmatranog proizvoda na niskom nivou u odnosu na potražnju u narednom vremenskom periodu onda dati proizvod ima prioritet ulaska u proces rada.a nastaje zbog prostornog razmeštaja tehnoloških sistema. odlaganje ili odbijanje određenih porudžbina znatno korisnije rešenje nego uzaludno pokušavati proizvesti što veće količine proizvoda.1 Kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema -Osnovna uloga kontrole ulaza-izlaza tehnoloških sistema je upravljanje međusobnim odnosom između ulaza i izlaza u/iz tehnološkog sistema. -Izlazi su količina posla izvršenog po tehnološkom sistemu i zavise od efektivnog kapaciteta i planiranog opterećenja tehnološkog sistema. Analizirajući prekidne procese može se zaključiti da serije proizvoda utroše najviše vremena čekajući na procese obrade. -Serija proizvoda u prekidnom procesu se kreće sa čestim zastojima. Planiranje kapaciteta – terminiranje prekidnih procesa -Terminiranje proizvodnih tokova prekidnog tipa je znatno složenije od terminiranja kontinualnih proizvodnih procesa. -Manje vrednosti ulaza imaju za posledicu nizak nivo iskorišćenosti tehnoloških sistema i učesnika i visoke troškove po jedinici proizvoda. -Prethodno pravilo omogućava postavljanje: model terminiranja na osnovu vremena potpunog smanjenja zaliha proizvoda (nula zaliha). jer se povećavaju vremena u redovima čekanja.

ljudski resursi. U određivanju redosleda. -Da bi se utvrdio tok izvođenja postupaka rada koristi se prosečno vreme čekanja operacija radnih naloga.. -Na osnovu prethodnih razmatranja se može zaključiti da presudni uticaj na upravljanje proizvodnim procesom. -Pretpostavka je da svako radno mesto ima jedan tehnološki sistema.2 Opterećenje (loading) radnih mesta radnim nalozima -Određivanje opterećenja kapaciteta radnih mesta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrđivanje opterećenja radnih mesta u vremenu. od termina završetaka za svako radno mesto. iskorišćenost kapaciteta i zaliha ima kontrola ulaza. Gantov dijagram -Najšire primenjivana metoda u terminiranju redosleda radnih naloga je Gantov dijagram. bez povećanja kapaciteta. Istovremeno se može zaključiti da će povećanje zaliha u procesu povećati prosečno trajanje ciklusa proizvodnje. 2.). pri čemu se raspoloživi kapacitet uzima kao neograničen ili ograničen.1. R2. -Opterećenje kapaciteta radnih mesta se može izvoditi na dva načina: a)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred -Početak opterećenja kapaciteta je trenutak posmatranja i u odnosu na njega se postavljaju radni nalozi za naredne vremenske periode – unapred. U industrijskom preduzeću se kontrola ulaza izvodi postupkom lansiranja.3 Određivanje redosleda radnih naloga -Određivanje redosleda radnih naloga obuhvata precizno postavljanje redosleda izvođenja operacija izrade predmeta rada. 2. Postupak opterećenja kapaciteta vremenima trajanja operacija se vrši na vremenskoj skali unazad. U postupku se koriste ukupni sati ili broj radnih naloga da bi se utvrdilo koje porudžbine mogu biti isporučene i koji su kapaciteti preopterećeni. Ako je preduzeće u stabilnom stanju. Cilj opterećenja kapaciteta metodom unazad je da se proračunaju potrebni kapaciteti svakog radnog mesta i to u svakom vremenskom periodu (dan.3. -Povećanje zaliha u procesu proizvodnje može povećati izlaze do određene tačke. Osnovno za datu metodu je da su uvek tačno postavljeni rokovi završetaka radnih naloga. nakon čega povećanje zaliha utiče na stvarno smanjenje izlaza. u kome se na horizontalnoj osi nalazi vreme. Vreme izvođenja operacija na svakom tehnološkom sistemu se akumulira. Cilj opterećenja kapaciteta metodom unapred je da se dobiju približni zahtevani rokovi završetaka radnih naloga i da se u slučaju kada je kapacitet neograničen odredi potreban kapacitet u svakom vremenskom trenutku. sati izrade. dakle vremena čekanja se ne pretpostavljaju kao u slučaju proračuna opterećenja kapaciteta radnih mesta. Radni nalozi se ne lansiraju zato što raspolažemo određenim količinama materijala ili su određeni izvršioci neopterećeni. R4. U datom slučaju se mogu dobiti termini završetaka koji su duži od postavljenih rokova isporuka. b)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazad -Kao polazni termini utvrđivanja opterećenja kapaciteta se uzimaju zahtevani rokovi završetaka radnih naloga. lansiraju se radni nalozi u obimu u kome gotovi proizvodi izlaze iz proizvodnje.. primenjuje se intenziviranje režima rada tehnoloških sistema i postupci ubrzanja proizvodnog procesa. minut). . Ne postavlja se detaljan terminski plan operacija. poremećaji u procesu rada i vremena čekanja se izračunavaju u izradi terminskog plana za svaki radni nalog. Radni nalozi se terminiraju unapred pri čemu su kapaciteti odgovarajućih tehnoloških sistema ograničeni. R3 i uzet je proizvoljno. a redosled radnih naloga je R1. 2. R5.-U pokušaju povećanja izlaza. a na vertikalnoj osi ograničeni resursi (tehnološki sistemi. sat. Rezulati postupaka mogu dovesti do potrebe promene rasporeda operacija po radnim mestima ili potrebu uvođenja dodatnih tehnoloških sistema. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem u kome se u obzir uzimaju poremećaji kod izvršavanja operacija i gde se precizno izračunava vreme provedeno u svakom redu čekanja.

-Pojedine operacije radnih naloga se izvode bez tačno utvrđenog terminskog plana.3 i proizvoljno izabrane vrednosti n. Po ovom pravilu uzima se kao prvi radni nalog sa najkraćim vremenom izvođenja operacije na datom tehnološkom sistemu. u većini slučajeva. d) MINPRP (minimalni planirani rok početka).2 Problem terminiranja – m x n -U literaturi je značajna pažnja posvećena problemu terminiranja radnih naloga i postavljeno je više različitih algoritama za rešavanje datog problema. Iz praktičnih istraživanja proizašla su sledeća pravila određivanja prioriteta: a) MINVP (minimalno vreme proizvodnje). Pravilo je dinamično i neprekidno se prilagođava promenljivim uslovima u procesima rada. kako bi se odredili planirani termini početaka svakog radnog naloga.. Ovo pravilo koristi rezultate prethodnog terminskog plana. Problem se naziva m x n problem terminiranja tehnoloških sistema gde je m broj tehnoloških sistema.. materijala. Prema ovom pravilu prvo se izrađuje radni nalog koji ima najraniji rok završetka. otkaza tehnoloških sistema. u potpunosti realizovati. Dati problem se rešava postavljenjem na prvo mesto u redosledu radni nalog koji ima najkraće vreme izrade.4 Izbor redosleda radnih naloga prema prioritetu -U realnim proizvodnim sistemima. -Pravilo izbora radnih naloga prema prioritetu ukazuje koji radni nalog treba uzeti u proces rada kao prvi iz reda čekanja. alata. -Problem m x n terminiranja radnih naloga je rešen za m=1. a često i nemoguće. Za dati slučaj je moguće primeniti pravila prioriteta. Preostalo vreme se dobija ako se od roka završetka oduzme zbir preostalih operacija.3. nedostatka učesnika.. Problem se svodi na određivanje minimalnog vremena isporuke proizvoda zbog postojanja vremena čekanja radnih naloga. Radni nalog sa najkraćim planiranim terminom početka izvođenja se uzima kao prvi u redosledu e) MINRZ (minimalni rok završetka). zadovoljavajuće rezultate. Za takve slučajeve razvijeni su heuristički algoritmi koji daju.-Gantov dijagram nam omogućava preged iskorišćenosti tehnoloških sistema. c) PDPP (prvi došao prvi u proces). Pravilo podrazumeva izračunavanje odnosa: preostalo vreme do roka završetka KO = preostalo vreme izrade Radni nalog koji ima najmanju vrednost KO postavlja se kao prvi u redosledu izvođenja. dati radni nalog će kasniti u odnosu na postavljeni rok završetka. terminske planove je teško. a n broj radnih naloga. zbog čestih poremećaja. Radni nalog koji prvi stigne na tehnološki sistem prvi se uzima u proces izrade. . Kad KO ima vrednost preko 1. -Najjednostavniji m x n poblem terminiranja radnih naloga je za slučaj m=1 i proizvoljno izabranu vrednost n. 2. U datom slučaju ukupno vreme izrade i iskorišćenost tehnoloških sistema su konstantne veličine. tada ima dovoljno vremena za završetak radnog naloga. b) MINPVO (minimalno preostalo vreme operacija). Zasniva se na ideji da kada se izvrši radni nalog sa najkraćim vremenom brzo ga preuzima sledeći tehnološki sistem. -Pravilo KO (Kritični odnos) za određivanje redosleda radnih naloga.2. koji se utvrđuje sumiranjem praznih hodova tehnoloških sistema i izračunavanjem procenta iskorišćenosti. Za m ≥ 4 nije postavljen efikasan algoritam za rešenje problema obzirom na veliki broj mogućih redosleda radnih naloga. Ako je vrednost KO manja od 1. 2. tako da se ubrzava protok predmeta rada kroz proces.

izvođenja procesa u izdavaonici alata -Faze u procesu rukuvanja alatima: a) Ulaz alata sa radnih mesta u odeljenje kontrole alata (postupak 1.PLANIRANJE MATERIJALA -Utvrđen redosled ulaza radnih naloga u proces rada je osnova za završno planiranje potreba materijala. tpm = tp.) b) Kontrola alata (postupak 2) .period] 2.2) . utvrđivanje potreba 2.tp tp.1) . održavanje ili opravke alata (postupak 2. Trebovanje materijala : veza na broj radnog naloga knjiženje trebovanja samo za dati radni nalog 3. -Planiranje materijala obuhvata : 1.sistema prve operacije tp – vreme potrebno za pripremu materijala PLANIRANJE ALATA -Osnovne podloge za planiranje alata su : • struktura i količine iz operativnih planova • planirani terminirani izvođenja radnih naloga • tehnološki postupci izrade delova. utvrđivanje potreba materijala po vrstama i količinama za date vremenske periode. izuzimanje alata iz skladišta ( postupak 5. rezervacija materijala u skladištima za radne naloge određene planom. određivanje vremena ulaza materijala u proces.mat/vr. ocena kvaliteta alata . tt – vreme transporta od skladišta do teh.1) . postupak obezbeđenja alata • Obezbeđenje alata izradom u sopstvenom pogonu • Nabavka od specijalizovanih proizvođača ili direktno od dobavljača 3. određivanje vremena ulaza alata u proces rada 4.op1 – vremenski trenutak početka prve oper.op1 – tt . Mj = nj mij [jed.sklopova i proizvoda • podaci o potrošnji alata -Struktura postupka : 1. izdavanje alata snabdevaču radnih mesta ( postupak 5. uskladištenje alata ( postupak 2.2) c) Održavanje i opravke alata – predaja u skladište ( postupak 3) d) Uskladištenje alata – (postupak 4) e) Priprema alata za izvođenje operacija (postupk 5) .

. izvođenje i kontrolu procesa rada • obezbeđenje podloga za efikasno upravljanje zalihama u sistemu.PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA Ri=Ti/Keu -Postupci planiranja obezbeđuju ostvarivanje ciljeva : • iznalaženje optimalnih mogućnosti za ostvarivanje operativnih planova • kontrola nivoa nedovršene proizvodnje • ostvarenje minimalnog vremena trajanja ciklusa proizvodnje • efikasno podešavanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada • uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet • smanjenja vremena trajanja stanja U OTKAZU planiranjem resursa • obezbeđenje podloga za pripremu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->