UPR skripta-I kolokvijum

DEO 1. UVODNA RAZMATRANJA

-Tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka razvijen je veći broj prilaza i metoda organizacije proizvodnih
sistema, koje se mogu svrstati u tri grupe, svaka sa svojom osnovnom filozofijom:
 1.Prva grupa prilaza. Rešenje problema zahteva razvoj sve više kompleksnih računarskih sistema i
sistema za upravljanje i regulisanje proizvodnih procesa. Usmereni razvoj složenih računarski podržanih
sistema (MRP,CIM,ERP)
• PICS – proizvodno orijentisan informaciono-upravljački sistema
• COPICS – komunikaciono orijentisan informaciono-upravljački sistema
• IMS – integrisani proizvodni sistemi

2.Druga grupa prilaza. Pojednostavljenje tokova je jedini način za ostvarenje efektivnog sistema za
upravljanje proizvodnjom i celokupnim preduzećem. Jedini put u razvoju efektivnih proizvodnih sistema
je pojednostavljenje proizvodnih tokova
• Grupna tehnologija (Group Technology-GT)
• Just-in-Time (JiT)
• Lean proizvodnja (Lean Production)

3.Treća grupa prilaza. Nije moguće izgraditi sistem koji će potpuno rešiti probleme u razvoju
proizvodnih sistema. Iz datog razloga informacione i komunikacione tehnologije treba ograničiti na
obezbeđenje podataka, a ljudima ostaviti mogućnost donošenja odluka. Obuhvatanje tehnoloških i
menadžerskih procesa u integrisan sistem.
Osnovni zahtevi: zadovoljenje potreba potrošača, kontinualno poboljšanje poslovanja, zadovoljenje i
motivacija zaposlenih:
• Planiranje resursa preduzeća (ERP)
• Totalni menadžment kvaliteta (TQM)
• Agilna proizvodnja (Agile Manufacturing)
• Bionička proizvodnja (Bionic Manufacturing)
• Virtualna proizvodnja (Virtual Manufacturing)
• Menadžment poslovnih procesa (BPM)
• Inteligentno privređivanje (Business Intelligence-BI) .

-Novi prilazi su bazirani na timskom radu i složenim aplikativnim sistemima, koji omogućavaju
trenutna ažuriranja i promene u podacima, složene proračune i simulacije procesa. Ključna uloga je
dodeljena ljudskim resursima (kreativnost, inovativnost, skrivena znanja i odgovornost). Znanje
postaje ključni resurs industrijskog preduzeća.

-Razvoj struktura efektivnih industrijskih preduzeća visokog stepena kompetitivne sposobnosti je predmet
zajedničkih istraživanja u sledećim područjima razvoja tehnologija:
1. Projektovanja proizvoda i programa proizvodnje
2. Projektovanja procesa i postupaka rada
3. Projektovanja elemenata i struktura proizvodnih sistema
4. Organizacije industrijskih sistema – preduzeća
5. Upravljanja procesima rada
 PRILAZI U PODRUČJU RAZVOJA PROIZVODNIH I ORGANIZACIONIH
STRUKTURA PREDUZEĆA

-Procesi predviđanja se izvode u POSLOVNOM SISTEMU PREDUZEĆU određenog, potrebnog i

dovoljnog stepena TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI neophodnog za izvođenje procesa transformacije
ulaznih u izlazne veličine u programiranom kvalitetu.

-OPERATIVNI SISTEM čini skup učesnika u procesima rada/ljudski reusrsi, sredstva za rad I
integralna sistemska podrška-logistika potrebna za izvođenje procesa rada (energetika, infrastruktura,
sistem zaštite, sistem za obezbeđivanje uslova rada/koji omogućavaju ostvarenje misije preduzeća u
okolini). OPERATIVNI SISTEM-OS je u preduzeću-PS vezan za ostale funkcije preduzeća vezama
različitog stepena jačine, pravca I smera dejstva-informaciono/komunikacionim TOKOVIMA koji
skladno projektovani I izvedeni omogućavaju integrativno dejstvo u procesima rada preduzeća, što je od
osnovnog, suštinskog značaja za ostvarenje projektovanog stepena efektivnosti preduzeća.

-Prilazi u oblikovanju tokova materijala u sistemu:

1.Model pojedinačnih tokova materijala
2.Model grupnih tokova materijala u sistemu

-Prilazi u projektovanju proizvodnih struktura sistema:

1. Procesni (funkcionalni) prilaz
2. Predmetni (ćelijski) prilaz

-Prilazi u razvoju organizacionih struktura sistema:

1.Procesni prilaz u organizaciji struktura preduzeća
2.Predmetni prilaz u organizaciji struktura preduzeća
3. Matrični – projektni prilaz u organizaciji struktura preduzeća

-Tendencije u razvoju proizvodnih i organizacionih struktura:

1. Smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje
2. Povećanje fleksibilnosti

PRILAZI U PODRUČJU UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA

-“Upravljanje procesima je funkcija menadžmenta koja planira, koordinira i upravlja tokove snabdevanje
materijalima i izvođenje proizvodnih operacija u preduzeću”. (Burbidge, J. )

- “Upravljanje procesima rada je skup postupaka usmerenih na održavanje procesa rada u proizvodnji u
granicama dozvoljenih odstupanja projektovane funkcije kriterijuma ”. (Zelenović, D )

- “Menadžment proizvodnje reguliše puls proizvodnog sistema na operativnom nivou kroz donošenje
odluka šta i kada kupiti i proizvesti”. (Brown, J. )
Autor, kao sastavni deo menadžmenta proizvodnjom, definišе proces “Upravljanje proizvodnim
aktivnostima (Production activity control)”, koji, kao prvo, ima zadatak sprovođenja plana proizvodnje
sa višeg nivoa u proizvodne jedinice (terminiranje i lansiranje radnih naloga, rukovanje materijalom,
kontrola kvaliteta, upravljanje nedovršenom proizvodnjom, zatvaranje radnih naloga).
 Drugi zadatak je prikupljanje podataka iz radnih jedinica i prenošenje informacija na više nivoe
upravljanja. Upravljanje proizvodnim aktivnostima je sloj koji povezuje proizvodne radne jedinici sa
ostalim delovima preduzeća.

Internacionalni standard ISO 16100-1, 2002.

Hijerarhijsko uređenje industrijskog sistema – položaj funkcije upravljanja procesima rada

NIVO 4 Područje upravljanja procesima rada – grupe

POSLOVNO PLANIRANJE i aktivnosti (podfunkcije)
LOGISTIKA

NIVO 3
PROIZVODNI PROCESI I
UPRAVLJANJE

NIVOI
2,1,0

Kontinualno Serijsko Linijsko

upravljanje upravljanje upravljanje

JEDINICA CELIJA LINIJA

Planiranje materijalnih potreba – Material Requiremets Planning – MRP

Planiranje proizvodnih resursa – Material Resource Planning – MRPII

-Upravljanje u jednakim vremeskim periodima – Period Batch Control - PBC

-Just-in-Time - KANBAN -Pincip “povlačenja” (pull)

-IIS – DZ prilaz upravljanja proizvodnim sistemima

Prilaz zasnovan na kriterijumima:
1. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje – Tcp - minimalno
2. Stepen iskorišćenja kapaciteta - ηii – maksimalan
3. Zalihe u skladištima i nedovršena proizvodnja – Znp - min

-Računarski integrisana proizvodnja - CIM

-Planiranje resursa preduzeća – ERP

-Business Process Management – BP

-Tendencije u razvoju postupaka upravljanja proizvodnim sistemima

 OSNOVE TEORIJE UPRAVLJANJA

UTICAJI OKOLINE –
 Uticaji šire okoline: zakonski uslovi, ekonomski uslovi, tehnološki uticaji, kulturni uticaji,
socijalne potrebe, demografski uticaji, politički uticaji, ekološka ograničenja.
 Uticaji uže okoline: ljudski resursi, potrošači i dobavljači, konkurentska preduzeća, kooperanti,
sindikati.

POREMEĆAJNA DEJSTVA U PROCESIMA RADA

-Greške postavljanja struktura, Greške u materijalu, Greške u nosiocima informacija, Odsustvo učesnika u
procesima rada, Greške učesnika u procesima rada, Ograničenja energetske potrošnje, Organizacioni
nedostaci, Odsustvo normativa u procesima, Otkazi različitih vrsta, Druga slična dejstva.

-Po karakteru nastajanja poremećejna dejstva se dele na:

1. SISTEMATSKI UTICAJI – dovode do prekida u procesima promene stanja obično u početku
rada sistema (greške izrade elemenata sistema, greške montaže elemenata sistema, greške
izgradnje)
 2. SLUČAJNI UTICAJI – nastaju u rezultatu nedovoljnog kvaliteta projektovanja, izgradnje i
eksploatacije (nestabilnost projektnih parametara, nestabilnost radnih parametara, nestabilnost
uslova okoline)
3. MONOTONO-DEJSTVUJUĆI UTICAJI – koji su rezultat procesa zamora materijala, trošenja,
nedovoljnog nadzora, izmene fizičko hemijskih svojstava, dejstva uslova rada.

-STEPEN DOBROTE PROCESA RADA JE ODREĐEN ODNOSOM VELIČINA STANJA U RADU /

U OTKAZU.

-IZLAZAK ULAZNIH, PROCESNIH I IZLAZNIH VELIČINA SISTEMA IZVAN GRANICA

DOZVOLJENIH ODSTUPANJA POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA POD DEJSTVOM
POREMEĆAJA ODREĐUJE
POTREBU UPRAVLJANJA .

-Postupci upravljanja imaju za osnovu podloge određene ciljevima i projektom sistema u smislu:
1. postavljene funkcije cilja na bazi predviđanja potreba i potencijala sistema,
2. postupaka promene stanja na ralaciji ulaz-izlaz sistema,
3. saznanja o kontrolisanim i predviđanja dejstva nekontrolisanih promenljivih,
4. ponašanja parametara sistema u prošlosti odnosno predviđanja ponašanja za sistem u razvoju,
5. poznavanja karakteristika projektovanog upravljačkog sistema (ručni, mehanizovani,
automatizovani)

-PROCES UPRAVLJANJA PREDSTAVLJA NIZ POSTUPAKA USMERENIH NA KONTROLU

PROCESA PRETVARANJA ULAZNIH (MATERIJAL, ENERGIJA I INFORMACIJE) U IZLAZNE
(PROIZVODI) VELIČINE SA CILJEM OSTVARIVANJA POTREBNIH I DOVOLJNIH EFEKATA.

-UPRAVLJANJE – SKUP POSTUPAKA KOJI OBEZBEĐUJU DRŽANJE PARAMETARA

POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA U GRANICAMA DOZVOLJNIH ODSTUPANJA U DATOM
VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE. (POSTUPCI UPRAVLJANJA) .

-REGULISANJE – PROCES IZVOĐENJA POSTUPAKA PODEŠAVANJA – VRAĆANJA

PARAMETARA POSTUPAKA RADA U GRANICE DOZVOLJENIH ODSTUPANJA
POSTAVLJENE FUNKCIJE CILJA. ( INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA ).

-Osnovna koncepcija razvoja upravljačkih sistema se zasniva na principu prema kome je sistem koji
proizvodi određenu izlaznu veličinu upravljan na bazi te izlazne veličine – POVRATNOM SPREGOM.

MEHANIZAM UPRAVLJANJA

SLOŽENOST POSTUPAKA
UPRAVLJANJA - SLOŽENOST
STRUKTURA SISTEMA.
OSNOVNI ELEMENTI POVRATNE SPREGE :
1. FUNKCIJA CILJA -Skup projektovanih karakteristika izlaznih veličina i parametara procesa rada
preduzeća.
2.ČVOR ODLUČIVANJA -Deo strukture sistema uspostavljen radi donošenja upravljačkih odluka.
3. POSTUPAK -Skup međusobno uslovljenih aktivnosti: projektovanih - za izvođenje i korektivnih - za
podešavanje procesa rada.
4. STANJE -Ishod procesa rada u posmatranom preseku toka i određenom vremenu.
5.PODACI I INFORMACIJA O STANJU -PODACI - veličine koje određuju karakteristike procesa
rada. INFORMACIJA - skup podataka koji potpuno određuje stanje procesa rada u određenom vremenu.

PRINCIPI POSTAVLJANJA UPRAVLJAČKIH STRUKTURA

1.   PRINCIP "REALNOG VREMENA"
Obezbediti funkcionisanje mehanizma povratne sprege na način da se spreče odstupanja izvan
projektovanih granica ili da se vreme podešavanja procesa rada svede na /min/.
2.  PRINCIP NEOPHODNOG MINIMUMA
        /min/: Podataka, informacija, nosilaca informacija, veza i
elemenata upravljačke strukture.
        /min/: Stepena složenosti upravljačke strukture.
3.  PRINCIP INTEGRALNOSTI POVRATNIH SPREGA
    Proces upravljanja je zasnovan na funkcionisanju skupa povratnih sprega integrisanih u cilju
obezbeđenja ukupnih efekata procesa rada
4.  PRINCIP KVALITETA ODBUHVATA I UREĐENJA PODATAKA
5.  PRINCIP EFIKASNE OBUKE KORISNIKA ZA UPOTREBU IZLAZA IS
6.  PRINCIP OSETLJIVOSTI/FLEKSIBILNOSTI

-KVALITET UPRAVLJAČKOG SISTEMA MOŽE BITI OCENJEN POSMATRANJEM STEPENA

OSETLJIVOSTI I FLEKSIBILNOSTI.
-OSETLJIVOST – MERA POGODNOSTI STRUKTURA SISTEMA DA ODGOVORE NA
PROMENE ULAZNIH VELIČINA ODNOSNO MERU POGODNOSTI UPRAVLJANJA.

-FLEKSIBILNOST – MERA SPOSOBNOSTI STRUKTURA SISTEMA ZA PRILAGOĐAVANJE

UTICAJIMA OKOLINE I POREMEĆAJIMA U PROCESU RADA. Ф=(tmax + tmin)/2
-Prosečna vrednost vremena trajanja aktivnosti podešavanja sistema uslovljena potrebom promena.

-Rezultat eksponencijalnog rasta promena na tržištu i promena u procesima rada uslovio je potrebu
razvoja prilaza FLEKSIBILNOSTI-F, odnosno razvoj postupaka prilagođavanja datim uslovima okoline
i događaja u procesima privređivanja.

-Ostvarenje potrebnog i dovoljnog stepena fleksibilnosti je uslovljeno ograničenjima prirodno prisutnih

stanja određenih obeležja:
1. STATIČNOSTI projektom utvrđenih struktura razvijenih u postupku oblikovanja procesa rada
na bazi transformisanja ulaznih u izlazne veličine karaktera rednog, redno-paralelnog ili potpuno
paralelnog.
2. DINAMIČNOST okoline i poremećaja u procesima rada sistema privređivanja, ustanovljenih
nizom uticaja različitog karaktera po veličini, pravcu i smeru dejstva.

-Statičnost struktura i dinamičnost uslova okoline i poremećaja u procesima rada su obeležja

SUPROTNOG KARAKTERA pošto:
  Statičnost struktura ograničava fleksibilnost u meri određenoj projektom procesne strukture u
posmatranju, dok
 Dinamičnost okoline i poremećaja u procesima rada, u osnovi rastućeg karaktera, zahteva stalno
rastuću sposobnost prilagođavanja/fleksibilnost.
Problem navedene suprotnosti je prisutan u svim delovima procesa privređivanja i traži postojan napor na
ostvarenju POTREBNOG i MOGUĆEG stepena fleksibilnosti za ostvarenje projektovane
EFEKTIVNOSTI STEPENA DOBROTE PREDUZEĆA.

-Osnovni prilaz ostvarenju visokog stepena fleksibilnosti je zasnovan na principu rada GRNČARSKOG
TOČKA u najvećoj meri, odnosno LEGO SISTEMA koji omogućavaju podešavanje oblika, dimenzija,
postupaka rada, struktura i drugih obeležja predmeta i posmatranju u funkciji procesa razmišljanja i u
realnom vremenu.

PRILAZI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA

-SISTEM ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA, IZVOĐENJEM POSTUPAKA

UPRAVLJANJA, TREBA DA OBEZBEDI TAČNE ROKOVE ISPORUKA,
ZADOVOLJAVAJUĆI KVALITET I KONKURENTNU CENU PROIZVODA.
-NAJKRAĆI ROKOVI ISPORUKA SE POSTIŽU DIREKTNIM ISPORUKAMA SA ZALIHA
PROIZVODA. ZAHTEVI KUPACA SE ISPUNJAVAJU NEPOSREDNO ISPORUKAMA SA
SKLADIŠTA. JEDNOSTAVNIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM.
-ZAHTEVI KUPACA SE MOGU TRETIRATI KAO NALOZI ZA PROIZVODNJU. NA
OSNOVU PORUDŽBINA KUPACA PLANIRA SE PROIZVODNJA I IZDAJU SE NALOZI ZA
PROIZVODNJU. SLOŽENIJI OBLIK UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM.
PRETHODNA DVA NAČINA ZADOVOLJENJA ZAHTEVA KUPACA UTIČU NA PODELU
SISTEMA ZA UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA.

-OSNOVNA PODELA SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PROCESIMA RADA

1. UPRAVLJANJE POMOĆU PORUDŽBINA
 NAČIN UPRAVLJANJA SE ZASNIVA NA ZAHTEVIMA – PORUDŽBINAMA KUPACA.
 SLOŽENIJA ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE
 ROKOVI ISPORUKE DUŽI
 NIŽE ZALIHE

2.UPRAVLJANJE POMOĆU ZALIHA

 UPRAVLJANJE PREKO OPTIMALNIH KOLIČINA NA ZALIHI
 JEDNOSTAVNIJE UPRAVLJANJE
 KRAĆI ROKOVI ISPORUKA
 VISOKE ZALIHE I ULOŽENA NOVČANA SREDSTVA

KARAKTERISTIČNI MODELI UPRAVLJANJA PROCESIMA RADA

1. MODEL A – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA
2. MODEL B – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA
3. MODEL C – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA POZNATOG KUPCA
4. MODEL D – PROIZVODNJA PO PORUDŽBINI ZA NEPOZNATOG KUPCA

-OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA A :

 1. STRUKTURA Pj (PROIZVODNI PROGRAM )NIJE OGRANIČEN NA SKUP
STANDARDNIH PROIZVODA, VEĆ NA IZABRANU KLASU PROIZVODA. PROGRAM
SE OSTVARUJE U SKLADU SA ZAHTEVIMA KUPACA. REALIZACIJA SVAKE
PORUDŽBINE ZAHTEVA NOVU KONSTRUKCIJU I TEHNOLOGIJU.
2. PROIZVODNI SISTEM JE PROJEKTOVAN NA PROCESNOM PRINCIPU. TEHNOLOŠKI
SISTEMI SU GRUPISANI PO VRSTAMA I KARAKTERISTIKAMA
( STRUGOVI,GLODALICE). SLOŽENI TOKOVI MATERIJALA.
3. PROIZVODANJA ISKLJUČIVO PO PORUDŽBINAMA. PORUDŽBINE SU OSNOVA ZA
PORUČIVANJE MATERIJALA. PROIZVODNJOM SE UPRAVLJA UNAPRED, NAJDUŽI
ROKOVI ISPORUKA.

1. Model je najsloženiji jer se predmeti rada, konstruktivno i tehnološki, svaki put definišu, što
zahteva velik broj učesnika.
2. Uslovljava stalno programiranje rasporeda operacija rada da bi se izbegao veliki broj putanja
kretanja predmeta rada.
3. Zahteva složen sistem za upravljanje proizvodnjom.
4. Omogućava brzo prilagođаvanje proizvodnog prоgrama zahtevima kupaca.
5. Primena u pojedinačnoj proizvodnji i malim pogonima.
6. Model funkcioniše prema MRP II sistemu.

-OSNOVNA OBELEŽJA MODELA B :

1. PROIZVODNI PROGRAM OBUHVATA ŠIRI SKUP RAZLIČITIH PROIZVODA
STANDARDNOG TIP, ČIJI SE KONSTRUKTIVNO TEHNOLOŠKI ELEMENTI
PONAVLJAJU.
2. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA PROCESNOG TIPA. POSTOJI NEUSKLAĐENOST
IZMEĐU RAZMEŠTAJA TEHNOLOŠKIH SISTEMA I VARIJANTI TEHNOLOŠKIH
POSTUPAKA IZRADE PROIZVODA. POSLEDICA JE VISOK STEPEN
NEISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA RADNIH MESTA, ODNOSNO TEHNOLOŠKIH
SISTEMA.

-KARAKTERISTIKE MODELA B :
1. Struktura Pj ( proizvodni program ) se sastoji od skupa sličnih proizvoda, koji se po zahtevima
kupaca izrađuju u traženim varijantama ( veličina, boja...)
2. Struktura porudžbine se koristi za lansiranje delova i proizvoda.
3. Upravljanje proizvodnjom metodom unapred ( forward )
4. Upravljanje zalihama pomoću ROP sistema – optimalne količine na zalihama
5. Proizvodnja delova RN1, a montaža po RN2.
6. Model funkcioniše pomoću MRPII i ROP sistema.

-OSNOVNA OBELEŽJA MODELA C :

1. STRUKTURA Pj - PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD VIŠE SLIČNIH PROIZVODA
( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG TIPA.
2. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE U VEĆOJ MERI U SKLADU SA
TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA.
3. PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU TEHNOLOŠKIH SISTEMA
RAZLIČITOG STEPENA UNIVERZALNOSTI.

-KARAKTERISTIKE MODELA C
1. STRUKTURA PORUDŽBINE SLUŽI ZA LANSIRANJE RADNIH NALOGA MONTAŽE
 2. PROIZVODNJA DELOVA ZA MEĐUSKLADIŠTE PREMA OPTIMALNIM ZALIHAMA, A
MONTAŽA PO PORUDŽBINAMA.
3. ROKOVI ISPORUKE PROIZVODA SU DUŽI.
4. U SKLADIŠTU PROIZVODA MINIMALNE ZALIHE.
5. UPRAVLJANJE METODOM UNAZAD ( ZALIHE DELOVA I MATERIJALA, A UNAPRED
PROCESOM MONTAŽE.
6. OVAJ MODEL JE NAJZASTUPLJENIJI POSEBNO U PROZVODNIM SISTEMIMA GDE SE
PROCESI RADA IZVODE NA SPECIJALIZOVANIM I AUTOMATIZOVANIM
TEHNOLOŠKIM SISTEMIMA.
7. MODEL FUNKCIONIŠE POMOĆU MRPII I ROP SISTEMA.

-OSNOVNA OBELEŽJA MODELA D :

1. STRUKTURA Pj - PROIZVODNI PROGRAM SE SASTOJI OD JEDNOG ILI VIŠE
IDENTIČNIH PROIZVODA ( KONSTRUKTIVNO I TEHNOLOŠKI ) STANDARDNOG
TIPA.
2. RASPORED TEHNOLOŠKIH SISTEMA U POGONU JE POTPUNO U SKLADU SA
TEHNOLOGIJAMA IZRADE PROIZVODA.
3. PROCESI RADA SE IZVODE NEPREKIDNO UZ PRIMENU VISOKO-SPECIJALIZOVANIH
I AUTOMATIZOVANIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA.

-KARAKTERISTIKE MODELA D
1. NAJKRAĆI ROK ISPORUKE JER SE PROIZVODI ISPORUČUJU SA SKLADIŠTA
GOTOVIH PROIZVODA.
2. TOKOM MATERIJALA SE UPRAVLJA UNAZAD POMOĆU OPTIMALNIH ZALIHA
SKLOPOVA, DELOVA I MATERIJALA.
3. PROIZVODI SU STANDARDNI. PRI SVAKOM LANSIRANJU PROIZVODNJE KORISTE
SE ISTA KONSTRUKTIVNO – TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA.

Struktura postupaka upravljanja

POSTUPCI UPRAVLJANJA => ODRŽAVANJE STABILNOSTI PARAMETARA PROMENE

STANJA I IZLAZNIH VELIČINA U VREMENU I DATIM USLOVIMA OKOLINE.

1. PREDVIĐANJA
-OBEZBEĐENJE INFORMACIJA O:
 uslovima razvoja preduzeća,
 ponašanju okoline - dobavljača i potrošača,
 tendencijama na relaciji preduzeće – okolina.
-IZLAZ = OSNOVNE PODLOGE, Pj – Qj za duži period
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM
 RAZVOJ ( OSNOVNI KATALOZI ČINILACA)
 MARKETING

2. MEĐUZAVISNOST SISTEM-OKRUŽENJE
-ANALIZA PODATAKA O:
• rezultatima predviđanja
• tekućim porudžbinama potrošača
• potencijalima preduzeća ( resursi sistema )
-IZLAZ = OPERATIVNI PLAN, Pj – Qj - za kraći period
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 MARKETING
 RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)
 KOMERCIJALNI POSLOVI
 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

3. PLANIRANJA PROCESA RADA

-ODREĐIVANJE /OBEZBEĐENJE:
 redosleda naloga,
 kapaciteta tehnoločkih sistema i učesnika,
 resursa (materijala, alata, energije),
 kooperativne saradnje.
-IZLAZ = PROFILI OPTEREĆENJA, REDOSLEDI NALOGA ZA PERIOD OPERATIVNOG
PLANA
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 KOMERCIJALNI POSLOVI
 RAZVOJ (KONSTRUKCIJA I TEHNOLOGIJA)
 PROIZVODNJA
 INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA

4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA
-OBEZBEĐENJE POTREBNIH I DOVOLJNIH:
 zaliha materijala,
 zaliha alata,
 zaliha rezervnih delova,
 zaliha proizvoda.
-IZLAZ = STANJA I PROMENE NA ZALIHAMA; STALAN PROCES !!!
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 KOMERCIJALNI POSLOVI
 PROIZVODNJA
 INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA
 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

5. PRIPREMA PROCESA RADA

-AKTIVNOSTI:
 izdvajanja nosilaca informacija,
 obrade nosilaca informacija,
 raspodele nosilaca informacija
-IZLAZ = RADNI NALOG SA PRATEĆOM DOKUMENTACIJOM ZA ELEMENTE
OPERATIVNOG PLANA
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 KOMERCIJALNI POSLOVI
 PROIZVODNJA

6. IZVOĐENJE PROCESA RADA I KONTROLA TOKOVA

-AKTIVNOSTI:
  izdavanja naloga,
 snabdevanja radnih mesta materijalom, alatom i nosiocima informacija,
 kontrole toka procesa (učinka,rokova,kvaliteta)
-IZLAZ = PODACI O STANJU U TOKOVIMA; STALAN PROCES !!!
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 KOMERCIJALNI POSLOVI
 INTEGRALNA SISTEMSKA PODRŠKA
 UPRAVLJANJE KVALITETOM

7. ANALIZA POSTUPAKA PROMENE STANJA

-AKTIVNOSTI:
 poređenja planiranih i ostvarenih stanja,
 analize utrošaka u procesima rada,
 utvrđivanja uzroka i uzročnika odstupanja,
 utvrđivanja potreba podešavanje.
-IZLAZ = PREGLEDI ODSTUPANJA; STALAN PROCES !!!
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 PROIZVODNJA
 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA
 UPRAVLJANJE KVALITETOM

8. PODEŠAVANJE PROCESA RADA

-AKTIVNOSTI:
 projektovanje postupaka podešavanja
 izdavanja naloga za izvođenje postupaka otklanjanja OTKAZA - održavanja,
 obezbeđenja izmena plana.
-IZLAZ = POSTUPCI PODEŠAVANJA; STALAN PROCES !!!
-POTREBNE VEZE NA FUNKCIJE :
 UPRAVLJANJE PREDUZEĆEM
 RAZVOJ
 MARKETING
 UPRAVLJANJE FINANSIJAMA
 KOMERCIJALNI POSLOVI

Opšti model tokova informacija u proizvodnim sistemima

-Upravljanje razvojem i funkcionisanjem industrijskog preduzeća se ostvaruje pomoću izgrađenog

informacionog sistema, koji obezbeđuje potrebne podatke i informacije za sve nivoe upravljanja i
kontrole procesa.
-RADNA JEDINICA predstavlja polaznu osnovu u informacionim tokovima koji povezuju preduzeće u
celinu.
-Razvoj informacionog sistema preduzeća obuhvata celokupan proces izrade strukture i sadržaja bаze
podataka i izrade korisničkih – aplikativnih programa tj. programskog sistema.

-Aplikativni programi se izrađuju na osnovu modela procesa objektnog sistema, ali i na osnovu izrađene
šeme baze podataka. Baza podataka se izrađuje da bi je koristili aplikativni programi, tako da mora
odgovarati potrebama datih programa. Razvoj baze podataka informacionog sistema se izvršava u
sledećim fazama:
1. Konceptualno projektovanje baze podataka
 2. Izbor sistema za upravljanje bazom podataka
3. Implementaciono projektovanje, opis šeme i fizičke struktue baze podataka
4. Formiranje baze podataka
5. Testiranje i podešavanje karakteristika baze podataka.
-Faze izrade aplikativnih programa:
1. Konceptualno projektovanje
2. Logičko projektovanje aplikativnih programa
3. Programiranje i generisanje programskog proizvoda
4. Testiranje programa i programskog proizvoda u celini
5. Uvođenje u funkciju razvijenog rešenja.

Metodologija standarda ISO 15704

CIMOSA (Computer Integrated Manufacture – Open System Architecture):

-je sveobuhvatno opisivanje proizvodnog sistema korišćenjem različitih pogleda u predstavljanju
preduzeća: funkcionalni, informacioni, resursni i organizacioni.
-obezbeđuje definisanje, razvoj i kontinualno održavanje relacija između funkcija i procesa u
industrijskom sistemu
-modeliranje simulacija i upravljenje u realnom vremenu, uz obavezno postavljanje odnosa sa
dobavljačima, potrošačima, državnim organima, finansijskim institucijama.

IDEF0 Metodologija

Jezik modeliranja (sintaksa i semantika) i skup pomoćnih pravila i tehnika za razvoj strukturnih prikaza
industrijskih preduzeća.
Omogućava razvoj modela funkcija u sistemu (procesi, aktivnosti i zadaci) i postavljanje odnosa funkcija
i podataka (informacije ili objekti) koji podržavaju integraciju sistema

FAZA I –Dekompozicija funkcija na procese

FAZA II -Dekompzicija procesa do najnižeg nivoa funkcionalne strukture
FAZA III- OPŠTI MODEL TOKOVA INFORMACIJA
FAZA IV- Razvoj informacionog sistema

Osnovne karakteristike opšteg modela tokova informacija

1. OBUHVATNOST – tokovi informacija integrišu elemente proizvodnih struktura u jedinstvenu
celinu.
2. FLEKSIBILNOST – prilagodljiv za sve varijante opšteg modela proizvodnih sistema prekidnog i
neprekidnog tipa.
3. POUZDANOST – svođenje broja nosilaca informacija i količine podataka na neophodni
minimum, smanjenje mogućnosti pojava stanja U OTKAZU.
4. OSETLJIVOST – osetljiv na promene stanja u presecima sistema i regovanje u REALNOM
VREMENU.
5. JEDNOSTAVNOST – Broj čvorova kroz koje prolaze podaci i informacije od izlaza iz određenih
preseka do upravljačkog sistema je minimalan.

Modul 1. PREDVIĐANJA

-PREDVIĐANJE – postupak određivanja pojava za koje mislimo da će se dogoditi u budućnosti.

PREDVIĐANJE u industrijskim sistemima je usmereno na PREDVIĐANJE POTRAŽNJE ZA
PROIZVODIMA( kako će se kretati potražnja za proizvodima u budućnosti).

- PLANIRANJE – postupak koji je usmeren na ono što mislimo da bi trebalo da se dogodi u budućnosti.
Planiranjem težimo da promenimo buduće događaje. Predviđanja predstavlja ulazne podatke u postupke
planiranja.

- POSTUPCI PREDVIĐANJA :
• ODREĐUJU PODLOGE ZA DONOŠENJE ODLUKA
• SMANJUJU NEIZVESNOST
• UTVRĐUJU STEPEN RIZIKA AKCIJA U BUDUĆNOSTI
• OBEZBEĐUJU IZBOR NAJPOVOLJNIJE ALTERNATIVE
• PREDVIĐANJA SU OSNOVNI ZADATAK MENADŽMENTA PREDUZEĆA.

POSTUPCI PREDVIĐANJA ZAHTEVAJU :

• SAZNANJA ISTRAŽIVAČKIH ZAHVATA
• ISKUSTVO U RADU
• SMISAO ZA PROCENU UTICAJA ČESTO SUPROTNOG DEJSTVA

ULOGA POSTUPAKA PREDVIĐANJA :

• OSTVARIVANJE POVIŠENOG STEPENA IZVESNOSTI REALIZACIJE
PROJEKTOVANIH VELIČINA PROMENA STANJA.

-EKONOMSKE POSLEDICE NETAČNIH PREDVIĐANJA

SLUČAJ PREDVIĐANJA POVIŠENIH VELIČINA :

• Povišen ugrađeni potencijal
• Povećane utrošene investicije
• Povećane zalihe
• Sniženje ukupnih efekata procesa rada.
SLUČAJ PREDVIĐANJA SNIŽENIH U ODNOSU NA STVARNE POTREBNE VELIČINE :
• Nemogućnost zadovoljenja potreba okoline
• Mogućnost pojave drugog proizvođača
• Sniženje ukupnih efekata sistema
-UPRAVLJAČKOM SISTEMU PREDUZEĆA SU POTREBNI KVALITETNI PODACI O ODNOSU
SISTEM-OKOLINA U CILJU :
• POSTAVLJANJA OSNOVNIH PODLOGA ZA ORIJENTACIJU U RAZVOJU PROCESA
RADA
• OBLIKOVANJA OPERATIVNIH PLANOVA ZA ODREĐENI VREMENSKI PERIOD
USKLAĐIVANJA POTREBA OKOLINE I POTENCIJALA SISTEMA.

- Postupci PREDVIĐANJA imaju za cilj određivanje parametara odnosa SISTEM-OKOLINA.

PARAMETRI ODNOSA SISTEM-OKOLINA MOGU BITI :
• Odnos strukture-količina u programu proizvodnje
• Stepen tehnološke složenosti proizvoda
• Potencijal-kapacitet sistema
• Uslovi predviđanja
• Kvalitet integralne sistemske podrške

- POSTUPCI PREDVIĐANJA ODNOSA SISTEM-OKOLINA

DUGOROČNA – strateški prilazi vezani za nacionalnu i svetsku privredu i potrebe društva
 SREDNJEROČNA I KRATKOROČNA – mogućnost razmene sa okolinom određenog
proizvodnog programa.

- METODE PREDVIĐANJA :
KVALITATIVNE METODE
OSLANJAJU SE NA MENADŽERSKE SPOSOBNOSTI PREDVIĐANJA.
KORSITE SE KADA POSTOJI NEDOSTATAK INFORMACIJA ILI SU PODACI IZ
PRETHODNIH PERIODA NEPOUZDANI.
KVANTITATIVNE METODE
KORISTE MODEL POMOĆU KOGA SE VRŠI PROCES PREDVIĐANJA
PODACI IZ PRETHODNIH PERIODA ILI PODACI IZ UZORKA KOJI SU POUZDANI ZA
PREDVIĐANJE BUDUĆIH DOGAĐAJA.

- KVALITATIVNE METODE PREDVIĐANJA

1. Delphi – metoda suprotstavljanja mišljenja eksperata iz oblasti.
2. Istraživanje tržišta – ankete, upitnici i istraživanja
3. Analogija sa životnim ciklusom – zasnovano na fazama životnog ciklusa proizvoda.
4. Iskustvene procene – iskustvo, predosećaj ili činjenice u određenoj situaciji

1.Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu iskustvenih procena

-KVANTITATIVNE METODE PREDVIĐANJA

1. Predviđanja na osnovu ponašanja parametara pojava u prošlosti
1.1 Metoda pokretnih srednjih vrednosti

2.Predviđanja na osnovu aproksimativnih funkcija

2.1Informacije iz prethodnih perioda – Model predviđanja

-Trend predstavlja srednju vrednost promenljivih koje karakterišu proces i uslovljava MODEL
PREDVIĐANJA.
Postupak određivanja trenda se naziva regresiona analiza, a zasniva se na metodu najmanjih kvadrata, jer
minimizira kvadrate rastojanja između posmatrane tačke i krive regresije – trenda pojave.

-Za slučaj linearnog odnosa trend se iskazuje jednačinom: y(t) = a + b t

y(t)– srednja vrednost parametra koji određuje odnos sistem-okolina
t – vremanski period
a – konstanta koja određuje početnu veličinu
b – konstanta koja određuje prirast pojave u vremenskom periodu t

-Za slučaj eksponencijalnog toka posmatranog parametra (potražnja – qj), vremenska serija se može
predstaviti modelom čije je jednačina: y(t) = a b t
-Za ocenu pogodnosti izabrane jednačine (modela) se koristi srednje kvadratno odstupanje (standardna
devijacija) u obliku:

ako je max |y – yi)| < 3 σ, prihvata se pretpostavljeni model

ako je max |y – yi)| > 3 σ, odbija se pretpostavljni model i vrši se izbor novog
modela posmatrane vremenske serije.

2.2 Predviđanje kretanja pojave

 -Prilagođavanje modela predviđanja - metoda proseka iz k-vremenskih perioda
Prilagođavanje modela na osnovu proseka iz k-prethodnih vremenskih perioda.
Za vremensku seriju postavljenu modelom: Y(t) = a + b(t) t
u trenutku t=T predviđanja za period T+q se određuju:

ili
M(T) – pokretna sredina prvog reda
M(T) = 1/k (Y(T-k+1) + Y(T-k+2) + ...+ Y(T) )
M(T)(2) - pokretna sredina drugog reda
M(T)(2) = 1/k (M(T-k+1) + M(T-k+2) + ...+ M(T) )

metoda eksponencijalnog prilagođavanja

-Predviđanje se vrši za bilo koji period korišćenjem težinskog proseka svih prethodnih perioda, a prema
obrascu: Ft = Ft-1 + α ( At-1 – Ft-1 )
Ft – prilagođena predviđena veličina za period t
Ft-1- prethodno predviđena veličina za period (t-1)
At-1 – stvarne potrebe u periodu (t-1)
α – konstanta prilagođavanja ( u granicama od 0-1). Veće vrednosti utiču na manji efekat prilagođavanja,
odnosno veći uticaj stvarnih potreba.

Postupak utvrđivanja odnosa sistem-okolina na osnovu međuzavisnosti programa

rada

IZBOR METODE PREDVIĐANJA

1. Veština i obučenost menadžera.
2. Raspoloživost vremena i resursa. Vreme prikupljanja podataka i troškovi.
3. Karakteristike korišćenja. Za koje svrhe se koriste i za koji horizont predviđanja.
4. Raspoloživost podataka.
5. Zakonitost podataka. Ravnomernost vremenske serije, sezonske varijacije

Modul 2. PROGRAMIRANJE

ZASNIVA SE NA :
• ULAZNIM INFORMACIJAMA POSTUPKA PREDVIĐANJA
• TEKUĆIM PORUDŽBINAMA OKOLINE
• ANALIZI POTENCIJALA SISTEMA
 • ANALIZI MOGUĆNOSTI INEGRALNE SISTEMSKE PODRŠKE
• ANALIZI OGRANIČENJA
CILJEVI:
• ODREĐIVANJE STRUKTURE PROIZVODA KOJI SE ISPORUČUJU
• UTVRĐIVANJE KOLIČINA PROIZVODA
• ODREĐIVANJE ROKOVA ISPORUKA
• EFEKATA PROCESA RADA

POSTUPAK UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA USLOVLJEN JE:

• POTREBAMA OKOLINE
• POTENCIJALIMA SISTEMA I OKOLINE
• KVALITETOM ORGANIZOVANJA PROIZVODNIH STRUKTURA
• SPOSOBNOŠĆU IZNALAŽENJA POSTUPAKA ZA OTKLANJANJE UZROKA
IZAZVANIH OGRANIČENJIMA REALNIH SISTEMA

REZULTAT : OPERATIVNI PLANOVI

IZBOR VREMENSKOG PERIODA OPERATIVNOG PLANA USLOVLJEN JE VELIČINAMA

KOJE ODREĐUJU TOKOVE U SISTEMU:
• STEPENOM TEHNOLOŠKE SLOŽENOSTI PROIZVODA
• VARIJANTOM PROIZVODNE STRUKTURE
• POSTUPKOM ULAZA RADNIH NALOGA U PROCES RADA
-ULAZ RADNIH NALOGA ZA DELOVE,SKLADIŠTE,MONTAŽA
-ULAZ RADNIH NALOGA ZA PROIZVOD
• POSTUPKOM IZVOĐENJA PLANA (JEDAN ILI VIŠE ULAZA)
• ODNOSOM STRUKTURA/KOLIČINE U OPERATIVNOM PLANU

-Izbor vremenskog perioda operativnog plana za: Grupne tokove i Predmetni prilaz ( Radne jedinice)
1. Omogućava podelu operativnog plana na radne jedinici - N radnih naloga na r radnih jedinice.
Opterećenje radne jedinice N/r.
2. Podela na : proizvodnju delova, međuskladišta i montažu.
3. Podela vremenskog intervala operativnog plana na kraće vremeske jedinice (flesibilnost, niži nivo
nedovršene proizvodnje i jednostavnije utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada).
Moguće usvojiti nedelju kao vremenski period operativnog plana.

-POSTUPCI UTVRĐIVANJA MEĐUZAVISNOSTI SISTEM-OKOLINA

1. ANALIZA ULAZNIH VELIČINA
2. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA
3. USVAJANJE OPERATIVNOG PLANA
4. PODEŠAVANJE OPERATIVNIH PLANOVA

1. ANALIZA ULAZNIH VELIČINA

Predvidanja
(Osnovne
Podloge)
Proizvod Operativni planski period t t+1 t+2

Porudžbine Predvidanja 1520 960 985

Porudžbine 1000 1100 700

Predvidanja i Porudžbine 1400 1100 800

ULAZNE
VELICINE
j Rezervne zalihe 50 100 50
OPERATIVNOG
PLANA Ukupne potrebe za period

Stanje u skladištu - zalihe

Ulazne velicine za operativni plan 1450 1200 850

2. ANALIZA POTENCIJALA SISTEMA

2.1 Analiza odnosa OPTEREĆENJE/KAPACIT

-KORAK 1. Utvrđivanje PROFILA OPTEREĆENJA radnih mesta proizvodnih struktura ulazne veličine
:struktura i količine operativnog plana, sastavnice proizvoda, tehnološki postupci izrade, radna
mesta/tehnološki sistemi.
-KORAK 2. Utvrđivanje KAPACITETA proizvodnih struktura
POTENCIJALNI KAPACITET – količina rada koju jedinica sistema može maksimalno dati u datom
vremenskom periodu. Kpi = m n s [vr.jed/vr.period]
m – ukupan broj dana u vremenskom periodu, s – ukupan broj smena u danu, n – ukupan broj časova u
smeni.

RASPOLOŽIVI KAPACITET –količina rada koju sistem daje u datom vremenskom periodu umanjen za
vremena potrebna za izvođenje postupaka održavanja, vraćanja sistema iz stanja U OTKAZU u stanje U
RADU. Kri = Kpi – Tuo [vr.jed/vr.period]

EFEKTIVNI KAPACITET – količina rada koju sistem daje u stvarnim uslovima rada u datom
vremenskom periodu. Kei = m s n η [vr.jed/vr.per]
m - broj efektivnih radnih dana u datom vremenskom per., s - broj efektivnih smena u danu, n- broj
efektivnih časova u smeni, η- stepen vremenskog iskorišćenja date jedinice u datom vremenskom
periodu.

-Za vremenski period od godinu dana :

• Potencijani kapacitet :
Kpi = m s n = 365x3x8 = 8760 [čas/god]
• Raspoloživi kapacitet :
Kri = Kpi – Tuo = 8760 – 576 = 8184 [čas/god]
• Efektivni kapacitet :
Kei = m s n η = 244x2x7,5x0.78 = 2855 [čas/god]

- Nominalni efektivni kapacitet je promenljiv iz perioda u period zbog promenljivih vrednosti m,s,n ali i
vremena trajanja stanja U OTKAZU, odsustvo učesnika i drugih uticaja. Dato značajno utiče na
ostvarenje projektovanih efekata. CILJ : Objektivizacija uticaja i stabilizacija kapaciteta struktura.

-KORAK 3. Upoređenja PROFILA OPTEREĆENJA I PROFILA EFEKTIVNIH KAPACITETA

Razlike potrebni/efektivni kapaciteti

Preopterećenja radnih mesta rešiti :
• Intenziviranjem režima rada
• Proširenjem kapaciteta
• Kooperativnim zahvatima
• Neprihvaćanjem određenih zahteva okoline
Nedovoljno opterećenje radnih mesta rešiti :
• Obezbeđenjem dopunskih zahteva okoline
• Kooperativnim zahvatima
• Smanjenjem kapaciteta
 2.2 Analiza resursa MATERIJALA
Osnovni materijali – direktno ulaze u proizvod
Pomoćni materijali – omogućavaju izvođenje postupka izrade

-KORAK 1. Profil POTREBA MATERIJALA

Osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala :
- Predmeti rada iz operativnog plana
- Sastavnice proizvoda
- Tehnološki postupci izrade.

TEHNOLOŠKA KARTA - daje osnove za proveru i obezbeđenje potreba materijala za ulazne veličine
realnih osnova operativnog plana.

Podaci o potrebnim količinama materijala omogućavaju izradu bilansa materijala.

Proračun profila POTREBNIH MATERIJALA Mi = n m [jed.mat/vr.per]

-KORAK 2 . Praćenje ZALIHA MATERIJALA,RASPOLOŽIVE ZALIHE

-KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA MATERIJALA

2.3 Analiza resursa ALATA

Alati u procesu rada :
• prihvatanje predmeta rada na tehnološki sistem (mašina)
• obradu predmeta rada
• merenje odnosno ocena kvaliteta izvedene operacije

Ulazne veličine:
• tehnološki postupci izrade -potrebe alata po vrsti i količini
• sastavnice alata
• zalihe alata na skladištima
• mogućnost izrade i nabavke do početka izvođenja operacije
-KORAK 1 Određivanje profila POTREBA ALATA
1 Alati za obradu rezanjem
a) Potrebe se utvrđuju na osnovu zakonitosti procesa habanja : qa= Ta/Tm [jed/vr.period]
Ta – fond potrebnog vremena za obradu date količine delova alatom posmatrane vrste.
Tm – trajnost alata
 k  T , 1  i   k
,
Ta  T , a  k  n  tiom  k Tm  T m

-T’a-osnovno vreme potrebno za obradu date količine delova datim alatom, k-koeficijent koji uzima u
obzir kvar u procesu I nedovršenu proizvodnju, n-količina delova za obradu, tiom-osnovno vreme izrade za
dati obradni sistem.
-T’m-trajnost alata, T’-postojanost alata(stvarna trajnost), k-koeficijent lomova, i-broj oštrenja.
b) Na osnovu međuzavisnosti parametara potrošnje alata u funkciji tipa proizvodnje i projektovanog
kvaliteta
c) Utvrđivanje potreba alata po vrsti i količini na osnovu potrošnje u prethodnim periodima za određeni
tip proizvodnje.
2 Alati za druge vrste obrada i merenje
Potrebe se određuju na osnovu statističkih podataka prethodnih perioda.
3 Alati – pribori za učvršćivanje predmeta rada
1 komad – u upotrebi
 1 komad – na opravci
1 komad – na skladištu
-Na osnovu prethodnih proračuna vrši se izrada bilansa alata, koji služi kao podloga za proces planiranja
i obezbeđenja alata za dati operativni plan.

-Proračuni i ocene potreba alata za postavljeni operativni plan su osnova za izradu profila potreba alata.

-KORAK 2 Obezbeđenje alata na zalihama i Obezbeđenje izrade alata u sopstvenoj proizvodnji

Obezbediti alate, sa najvišim stepenom učestanosti primene, na skladištu alata u količini koja je u granici
qmax do qmin.
Nalozi za izradu alata u sopstvenom pogonu za izradu alata - alatnica
Obezbeđenje alata u skladištu pre ulaza radnih naloga u proizvodnju

-KORAK 3 Upoređenje PROFILA POTREBA I RASPOLOŽIVIH RESURSA ALATA

2.4 Analiza ENERGETSKIH resursa

Osnovne energetske potrebe su :
• potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE,
• potrebe TOPLOTNE ENERGIJE,
• potrebe enegrije SABIJENOG VAZDUHA,
• potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE,
• potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA.

Potreba određivanja odnosa kapacitet/potrebe i provera raspoloživosti, pouzdanosti i funkcionalne

podobnosti energetskih resursa.

-Kapacitet ENERGETSKIH RESURSA određen je projektovanim proizvodnim strukturama

odnosno UGRAĐENIM EFEKTIVNIM KAPACITETOM energetskih resursa.

-Profil OPTEREĆENJA ENERGETSKIH SISTEMA (potrebe) određuje se na osnovu :

• realnih veličina operativnog plana,
• stepen istovremenosti opterećenja kapaciteta,
• usvojenih režima rada tehnoloških sistema.

-Potrebe ELEKTRIČNE ENERGIJE

1.1 Za pogon tehnoloških sistema Eep=Kep ∑Pai
K - efektivni kapacitet tehnoloških sistema dobijen iz Ke=me*se*ne*ηe[vr.jed/vr.per.]
Pai – vršno istovremeno opterećenje (aktivna snaga) tehnoloških sistema u fazama proizvodnog sistema :
t=s
Pai = k eΣ Pi [kW]
t=1
k-stepen istovremenosti potrošnje–uključenosti potrošača u realnim uslovima izvođenja operativnog plana
Pi – potencijalni (ugrađeni) kapacitet tehnoloških sistema za datu operaciju rada u određenoj fazi sistema

1.2 za osvetljenje
o=w Keo – efektivni kapacitet rasv. tela
Eeo = Keo Σ Pao [KWh/vr.per] Pao –vršno istovremeno opterećenje ras.tela
o=1

potrebe električne energije: Ee = Eep + Eeo [KWh / vr.per.]

-Potrebe TOPLOTNE ENERGIJE
Toplotna energija se koristi za potrebe grejanja, provetravanja i zagrevanja vode za različite svrhe.

- Potrebe energije SABIJENOG VAZDUHA

Sabijeni vazduh se koristi za :
• učvršćivanje predmeta rada na tehnološkim sistemima,
• pogon mašina i uređaja,
• vazdušni transport,
• raspršivanje i čišćenje itd.

-Potrebe energije INDUSTRIJSKE PARE

Potrebe industrijske pare za :
• pokretanje delova tehnoloških sistema,
• zagrevanje,
• sušenje,
• čišćenje.

-Potrebe energije TEHNIČKIH GASOVA

Potrebe tehničkih gasova za :
• izvođenje tehnoloških operacija,
• pokretanje specijalnih uređaja,
• zagrevanje.

-Upoređenje PROFILA OPTEREĆENJA/ KAPACITET ENERGETSKIH POSTROJANJE-

Omogućava utvrđivanje nivoa pokrivenosti zahteva operativnog plana ugrađenim kapacitetom.

2.5 Analiza resursa UČESNIKA u procesima rada

-Ugrađeni kapacitet učesnika
UGRAĐENI KAPACITET UČESNIKA je rezultat procesa projektovanja utvrđen u rezultatu odnosa :
Ri=Ti/Keu (učesnika)
Ri - broj učesnika za određenu, i-tu operaciju rada; Ti – [vr.jed/vr.per] – fond potrebnog vremena za
izvođenje i-te operacije u vremenskom periodu operativnog plana; Keu – [vr.jed/vr.per,učesnik] –
efektivni kapacitet učesnika u vremenskom periodu operativnog plana.
-Upoređenje UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA
Ti = Ri * Keu
Razlike UGRAĐENOG KAPACITETA i PROFILA OPTEREĆENJA us uslovljene :
• promenama u strukturi, kvalitetu i obimu proizvodnje,
• fluktuacijom učesnika,
• nedostatkom u broju određene strukture i stepena stručnosti učesnika.
Za slučaj preopterećenja :
• proširenje kapaciteta
• intenziviranje režema rada
• kooperativna saradnja
• smanjenje opterećenja u planu

Za nedovoljno opterećenje :
• obezbeđenje dodatnih naloga
• smanjenje intenziteta režima rada

2.6 Analiza NOVČANIH RESURSA

-Novčana sredstva preduzeća čine :
• zemljište i objekti,
• mašine, uređaji i transportna sredstva,
• zalihe ( sve vrste ),
• novac na računu,
• potraživanja od poslovnih partnera.
-Faze transformacije novčanih sredstava u procesu rada-novčana, početna robna, proizvodna, završna
robna, prometna novčana.
-Sredstva preduzeća se dele na :
• OSNOVNA SREDSTVA – zemljište,zgrade,mašine,uređaji
• OBRTNA SREDSTVA – novac,zalihe,potraživanja
-Provera raspoloživosti obrtnih sredstava:
1 Potrebe obrtnih sredstava kob = UP/OS
kob=koeficijent obrtanja, UP-ukupan prihod za dati vremenski period, OS – prosečna veličina obrtnih
sredstava za dati vr.per
potrebna obrtna sredstva OS = MRT/kob
MRT-ukupne potrebe materijala za ulazne veličine operativnog plana
2 Raspoloživi novčani resursi:
• sopstvena obrtna sredstva
• udružena sredstva drugih preduzeća
• prosečni mesečni iznos amortizacije do utroška za investicije
• sredstva dobavljača u vreme roka plaćanja
• krediti za obrtna sredstva

-Podešavanje operativnih planova

Zahtevi okoline, poremećaji u procesima rada, kašnjenje isporuka, nedostaci resursa, organizacioni
nedostaci uslovljavaju poterbu podešavanja operativnih planova.

Izmene zahteva I
uslova rada informacije za podešeni operativni plan
 MRP PROCESIRANJE (OBRADA)

-MRP obrada se vrši tako što se struktura i količine finalnih proizvoda date u operativnom planu razlože
po vremenski razdeljenim potrebama za komponentama, delovima i sirovim materijalima. Pri tome se
koristi BOM-om (sastavnica).
-Količine koje se generišu kroz sastavnicu su bruto količine (gross requirements) koje su potrebne za
izradu finalnog proizvoda. One ne uzimaju u obzir količine koje su u tom trenutku raspoložive na
zalihama ili koje treba da stignu. Materijale koje preduzeće mora da nabavi da bi ispunilo potrebe
generisane Operativnim planom, jesu neto potrebne količine (net material requirements).
Određivanje neto materijalnih potereba (netting) predstavlja jezgro,srž MRP obrade.
-Neto potrebe u periodu t = Bruto potrebe u periodu t - zalihe u periodu t + sigurnosne zalihe
Neto potrebe dobijamo oduzimanjem od bruto potreba raspoložive zalihe i zalihe koje su terminirane
(naručene) za taj period t i dodavanjem količine kao sigurnosne zalihe(ako postoji potreba za istim).Neto
potrebe kao što smo prikazali u sastavnici mogu biti prilagođene da u proračun uključuju škart u
proizvodnji.
Vreme i veličina porudžbine (npr. Materijal naručen od dobavljača, ili posao započet unutar firme), su
određeni planiranim lansiranjem porudžbina.
-Za određivanje veličina i vremena puštanja porudžbina neophodnih da bi se ispunilo vreme isporuke,
bitno je koji je model naručivanja primenjen:
• LOT-FOR-LOT naručivanje (veličina porudžbine je jednaka neto potrebama)
• LOT-SIZE naručivanje (Kad je u pitanju LOT-SIZE naručivanje , jedina razlika je mogućnost
da planirani prijem porudžbina premaši neto potrebe.Višak se beleži kao raspoložive zalihe u
narednom periodu).
KARAKTERISTIČNI MODELI PLANIRANJA I UPRAVLJANJA PROCESIMA
RADA

1. Model UP1 - prihvatanje porudžbina na ulazima u skladišta materijala

-Program proizvodnje čini skup nestandardnih proizvoda unutar predmetnog proizvodnog područja.
Strukturu i karakteristike programa proizvodnje određuju zahtevi potrošača, tako da svaka porudžbina
predstavlja novi razvoj proizvoda i proizvodnih tehnologija.
-Proizvodni sistem je projektovan na procesnom principu sa ugrađenim ograničenjima
-Porudžbine su osnova za izdavanje naloga za nabavku materijala i komponenti proizvoda. Planiranje
procesa rada se vrši na principu unapred sa karakteristikama: dugačka vremena trajanja ciklusa
prozvodnje, nizak stepen iskorišćenja kapaciteta , najveća mogućnost kašnjenja u rokovima isporuka.
-Za svaku porudžbinu izrađuje konstrukcija i razvija tehnologija izrade što zahteva veći broj
specijalizovanih projektanata
-Model je karakterističan za proizvodnju pojedinačnih proizvoda i malih serija.

2. Model UP2 - prihvatanja porudžbina na ulazima u obradne radne jedinice

-Program proizvodnje obuhvata širok asortiman različitih ali standardnih proizvoda. Konstruktivno
tehnološka dokumentacija je standardizovana i upotrebljava se pri svakom lansiranju proizvodnje
-Neusklađenost razmeštaja tehnoloških sistema (koji je najčešće procesnog tipa zbog različitosti
proizvoda) i velikog broja različitih tokova kretanja predmeta rada u procesima (veliki broj pojedinačnih
tehnoloških postupaka). Ovo ima za posledicu nizak stepen iskorišćenja kapaciteta, duža vremena trajanja
ciklusa proizvodnje, povećani nivo zaliha materijala.
-Planiranje procesa rada se vrši unapred. Proizvodnja se može lansirati na dva načina: otvaranje radnih
naloga za izradu delova (RN 1), a posebnih radnih naloga za montažu proizvoda (RN 2) ili otvaranje
jedinstvenog radnog naloga za celu seriju proizvoda.

3. Model UP3 - prihvatanje porudžbina na ulazu u montažne radne jedinice

-Program proizvodnje sadrži širok asortiman konstruktivno i tehnološki sličnih standardizovanih
proizvoda.
-Proizvodne strukture su projektovane u skladu sa tehnologijama izrade predmeta rada na osnovu
izabranog prilaza u projektovanju proizvodnih struktura sistema
-Proces izrade predmeta rada se izvodi kontinualno, tokovi materijala su uređeni
-Osnovna karakteristika modela je da na skladištu proizvoda nema zaliha već se proizvodi montiraju na
osnovu prihvaćenih porudžbina. Tokovima materijala se upravlja u dva smera, unapred i unazad.
Motažom i isporukom proizvoda se upravlja unapred, a izradom delova i nabavkom materijala se upravlja
unazad. Zalihe u međuskladištu delova se popunjavaju na osnovu izabranog modela upravljanja zalihama.
Moguće je radne naloge obrade lansirati u skladu sa zahtevima montaže, ali se u tom slučaju radne
jedinice obrade projektuju na način da efikasno izvršavaju procese izrade delova uz primenu
specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema

4. Model UP4 - prihvatanja porudžbina i isporuka sa skladišta proizvoda

-Program proizvodnje sadrži suženi asortiman proizvoda pri čemu su pojedine vrste proizvoda identične i
standardizovane
-Proizvodne strukture i rasporedi tehnoloških sistema su potupno usklađene sa tehnološkim procesima
izrade koji se izvode korišćenjem visoko specijalizovanih i automatizovanih tehnoloških sistema uz
minimalno prisustvo ljudskih resursa
-Varijanta UP4.1 – porudžbina se realizuje sa zaliha na skladištu proizvoda
Na skladištu proizvoda se drže zalihe gotovih proizvoda koji se isporučiju potrošačima na osnovu
njihovih porudžbina. Količine proizvoda na skladištu se određuju na osnovu složenih metoda predviđanja
potražnje na tržištu. Planiranje se vrši unazad. Upravljanje zalihama delova i sklopova se vrši modelima
optimizacije uzimajući u obzir radne naloge montaže. Utvrđene zalihe delova i sklopova su osnova za
poručivanje potrebnih materijala. Model karakterišu kratki rokovi isporuka proizvoda ali visoka novčana
sredstva angažovana za potrebe držanja zaliha u sistemu.
-Varijanta UP4.2 – porudžbine su osnova za lansiranje radnih naloga
Na skladištu proizvoda nema zaliha gotovih proizvoda. Porudžbine potrošača iniciraju planiranje i
lansiranje radnih naloga montaže. Planovi i radni nalozi montaže iniciraju planiranje i otvaranje radnih
naloga izrade delova. Planovi i radni nalozi izrade delova iniciraju izradu planova nabavke i poručivanje
materijala. Da bi se ostvarili kratki rokovi isporuka i minimalni troškovi proizvodnje neophodno je
primeniti prilaze u projektovanju i organizaciji efektivnih proizvodnih sistema. Planiranje se vrši unazad.

Modul 3. PLANIRANJE PROCESA RADA

1. PROBLEMI PROCESA PLANIRANJA

1.1 Održavanje rokova isporuke
1.2 Kontrola nivoa nedovršene proizvodnje
1.3 Minimiziranje redova čekanja
1.4 Optimizacija redosleda ulaza radnih naloga u proces
1.5 Uravnoteženje odnosa opterećenja/kapacitet
1.6 Minimiziranje vremene trajanja stanja U OTKAZU
1.7 Održavanje uravnoteženog odnosa : kontinuitet tokova – troškovi zaliha
1.8 Obezbeđenje novčanih obrtnih sredstava

Ciljevi PLANIRANJA PROCESA RADA

1. PLANIRANJE KAPACITETA
-Optimalne mogućnosti ostvarenja operativnih planova u realnom vremenu.
-Planiranje kapaciteta treba da obezbedi:
- Uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet određivanjem optimalnih vremena
početaka/završetaka operacija rada, intenziviranjem režima rada i obezbeđenjem kooperativne
saradnje.
- Održavanje nivoa nedovršene proizvodnje na neophodnom minimumu određivanjem veličine
serije, smanjanjem pripremno završnih vremena i određivanjem optimalnih vremenskih intervala
u vremenskom periodu operativnog plana.
- Skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje Tcp – smanjenjem vremena zastoja naloga u
redovima čekanja, otklanjanjem uzroka stanja U OTKAZU sistema, izborom načina prelaza
predmeta rada sa operacije na operaciju, izborom najpovoljnijeg redosleda ulaza radnih naloga u
proces rada.
- Ravnomerno opterećenje radnih jedinica proizvodnog sistema.

2. PLANIRANJE MATERIJALA
-Utvrđivanje potreba materijala po vrsti, količini i vremenu ulaza u proces, pripremu podloga za
izuzimanje materijala iz skladišta i utvrđivanju kritičnih veličina u području obezbeđenja materijala.

3. PLANIRANJE ALATA
-Detaljan proračun potreba, analiza uslova obezbeđenja alata, pripreme podloga za izuzimanje alata iz
skladišta, analiza kritičnih veličina.
4. PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA
5. PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI ENERGETSKIH RESURSA
6. PROVERA OBEZBEĐENOSTI OBRTNIH SREDSTAVA

STRUKTURA POSTUPKA PLANIRANJA

P L A N I R A NJ E PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI

KAPACITETA MATERIJALA ALATA UČESNIKA ENERGETSKIH OBRTNIH

RESURSA SREDSTAVA
* Razrada operativnog * Utvrđivanje potreba * Utvrđivanje potreba Provera stanja Provera stanja Provera stanja
plana materijala u vremenu alata u vremenu po učesnika po resursa po : sredstava po :
* Izbor postupaka vrsta,dimenzija,količina vrstama i količinama . zanimanja . strukturi . vrsti
izvođenja plana * Rezervisanje materijala * Postupak obezbeđenja . stepen stručnosti . količini . količini
* Raspodela plana na u skladištima nabavka i izrada . izvorima
radne i vremenske jed. * Određevanje vremena * Određivanje vremena Postupci Postupci Postupci
* Označavanje radnih ulaza materijala u ulaska alata u proces otklanjanja otklanjanja otklanjanja
naloga proces rada rada poremećaja poremećaja poremećaja
* Utvrđivanje prioriteta * Izdavaonica alata
* Utvrđivanje redosleda ( prijem, izdavanje,
ulaza RN opravka, skladištenje)
* Izbor načina prelaza
serija u procesu
* Analiza odnosa
opterćenje/kapacitet

POSTUPCI PLANIRANJA PROCESA RADA

-Najsloženiji postupci upravljanja zbog: složenosti struktura sistema, dinamike promena i poremećaja u
ostvarenju planiranih aktivnosti.
-1 PLANIRANJE KAPACITETA
POSTUPCI PLANIRANJA KAPACITETA:
 Razrada operativnog plana
Princip :-ulaz u procese obrade serije delova – radni nalozi obrade
-ulaz u proces montaže serije proizvoda - radni nalozi montaže
Struktura i količine delova u međuskladištu su uslovljene :
-troškovima držanja delova na skladištu ( ABC analiza zaliha )
-stepenom organizacije rada – kontinuitet toka izrade delova
Ukupne količine delova u operativnom planu = zbir zajedničkih delova za sve proizvode iz
operativnog plana

 Izbor postupaka izvođenja operativnih planova

Zavisi od:
 -odnosa strukture/količine u programu proizvodnje
-stepena tehnološke složenosti proizvoda
-potencijala sistema u pogledu obrtnih sredstava
-rokova isporuka
-operativne gotovosti struktura sistema
-veličinom serije uslovljenom odnosom potreba zadovoljenja procesa rada i troškova
izvođenja procesa rada .
Postupci izvođenja operativnih planova se mogu svrstati u tri osnovne grupe :
1 Postupci izvođenja planova struktuiranih na osnovu ugovorenih porudžbina
. Operativni planovi se izvode za jedan ili manju seriju proizvoda visoke složenosti ( brodovi,
zgrade, mostovi, turbine...)
. Operativni planovi se izvode za porudžbine kooperantskog tipa za proizvode određene
nadređenim proizvodom ( motori, složeni elementi ugradnje, delovi automobila, )
2 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu ocenjenih potreba tržišta
( proizvodnja za skladište ). Postupci su određeni :
-veličinom serija delova/proizvoda
-rokovima isporuke
-potrebom držanja zaliha u procesu na nivou optimalnih stanja
3 Postupci izvođenja operativnih planova struktuiranih na osnovu predviđenih izlaza za dati
vremenski period
Za slučaj proizvodnih sistema tipa protočnih linija operativni planovi su struktuirani na osnovu
kapaciteta toka predmetnog sistema.
Postupci izvođenja se svode na proračun mogućnosti struktura i obezbeđenje uslova držanja
struktura sistema u stanju U RADU
Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova obuhvata :
-Podela strukture pj – operativnog plana na grupe sličnih delova čiji se procesi obrade i montaže
izvode u radnim jedinicama.
-Obrada delova za skladište delova Sd u partijama veličene :
p – 1 za uslove pojedinačne proizvodnje
p – n za serijsku proizvodnju
p – p jedno-predmetne protočne linije
-Montaža proizvoda u veličinama određenim uslovima okoline.

Opšti model postupaka izvođenja operativnih planova zadovoljava sve varijante opšteg modela
tokova materijala

 Razrada operativnog plana na radne i vremenske jedinice

U rezultatu primene postupaka grupisanja moguće je vremena trajanja ciklusa prizvodnje svesti
na neophodan minimum što omogućava podelu vremenskog intervala operativnog plana na manje
vremenske jedinice sa efektom sniženja zaliha nedovršene proizvodnje
 Označavanje radnih naloga
Struktura i količine operativnih planova se daju u dalji postupak u obliku niza RADNIH
NALOGA.
Radni nalizi za procese obrade
Radni nalozi za procese montaže
Radni nalozi za procese održavanja
Radni nalozi za izradu alata
 Utvrđivanje prioriteta
Radni nalozi operativnog plana mogu imati prioritet izrade koji je uslovljen veličinama:
-ugovoreni rokovi isporuka
-značaj poslovnog partnera
 -učešće u broju različitih proizvoda
-veličina porudžbine
-izvozni poslovi
-način i uslovi plaćanja poslovnog partnera

1)Prioritet radnog naloga dk=Δ(Tci)/ Δ(∑tii), Δ (Tci) ostatak vremena do roka isporuke
2)Prioritet u toku procesa Δ (Σtii) ostatak vremena za izradu
dk < 1 – nalog je u zakašnjenju ima veći prioritet
dk > 1 – nalog prednjači može duže čekati

 Izbor načina prelaza serija sa operacije na operaciju

1)Redni način prelaza:
-vreme najkasnijeg ulaza se određuje na osnovu vremena najkasnijeg izlaza
-obezbeđuje racionalan tok procesa rada
-olakšano planiranje
-pogodan za uravnoteženje kapaciteta
-povećava vreme trajanja ciklusa proizvodnje
-povećana nedovršena proizvodnja
-povećane zalihe
2) Paralelni način prelaza:
-skraćenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje
-smanjuje nedovršenu proizvodnju i zalihe
-niži stepen iskorišćenja kapaciteta radnih mesta
-složeniji postupci planiranja
-niži stepen iskorišćenja transportnih sredstava.
3)Kombinovani način prelaza:
-kraće vreme trajanja ciklusa proizvodnje
-eleminacija vremena tm, bolje iskorišćenje radnih mesta
-smanjenje nedovršene proizvodnje i zaliha
-složeniji postupci planiranja

 Utvrđivanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada

Optimalni redosled radnih naloga obezbeđuje minimalno vreme trajanja ciklusa proizvodnje.
Utvrđivanje redosleda izvođenja operacija rada je uslovljeno vremenom najkasnijeg izlaza Tnki,
vremenom trajanja ciklusa proizvodnje Tcp, koje određuje vreme najkasnijeg ulaza Tnku i
vremenskom rezervom tr, koja određuje vreme najranijeg ulaza Tnru.
Ciljevi koji utiču na donošenje odluke o metodama i tehnikama određivanja redosleda
radnih naloga:
1. Izvođenje proizvodnje prema utvrđenim terminima isporuka.
2. Proizvodni troškovi - MINIMALNI
3. Vreme trajanja ciklusa proizvodnje - MINIMALNO
4. Nedovršena proizvodnja – MINIMALNA
5. Stepen iskorišćenja kapaciteta – MAKSIMALAN
6. Uravnotežen odnos opterećenje/kapacitet – OPTIMALAN
7. Zalihe u skladištima - MINIMALNE

Tehnike određivanja optimalnog redosleda radnih naloga

1. Tehnike kojima se određuje redosled radnih naloga PRE ULAZA radnih nalozi u
proizvodnju.
1.1 SOT (Shortest Operation Time) – najveću prednost imaju operacije koje najkraće traju.
 1.2 SPT (Shortest Processing Time) – najveću prednost imaju procesi najkraćeg vremena trajanja.
1.3 LPT (Longest Processing Time) – prednost se daje procesima najdužeg vremena trajanja
1.4 FCFS (First Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najduže čekao.
1.5 LCFS (Last Come First Served) – prednost ima radni nalog koji je najkraće čekao
1.5 FISFS (First In First Served, Due Date System) – radni nalozi se raspoređuju prema datumu
završetka. Oni koji prvi treba da budu proizvedeni imaju apsolutnu prednost.
1.6RAND (Random Selection) – slučajni izbor redosleda radnih naloga

2. Tehnike reterminiranja. Radni nalozi se već nalaze u proizvodnji, ali im je iz nekog razloga
potrebno promeniti redosled izvođenja – ponovno terminiranje radnih naloga
2.1 SS/PT – kriterijum izbora prednosti na osnovu izračunavanja obima preostalog vremena izrade
radnog naloga.
2.2 SS/RO – prednost se određuje na osnovu preostalog vremena izrade i preostalog broja operacija.

 Analiza odnosa opterećenje/kapacitet za radne jedinice

-Potreba podešavanja odnosa opterećenje/kapacitet zbog dejstava promena na relaciji sistem-
okolina i poremećaja u sistemu, pojava stanja U OTKAZU.
-Date promene utiču na pojavu REDOVA ČEKANJA između radnih mesta.
-Redovi čekanja povećavaju zalihe nedovršene proizvodnje ali omogućavaju kontinualno
odvijanje procesa rada.
-Potrebno je ostvariti optimalni nivo redova čekanja.

PLANIRANJE KAPACITETA - Terminiranje proizvodnje

-Odluke u procesu terminiranja su usmerene na raspoređivanje kapaciteta ili resursa na poslove, operacije
ili zadatke u određenom vremenskom periodu.
-Terminski plan definiše šta treba izraditi, kada, ko i sa kojom opremom u kratkim vremenskim
periodima (mesec, nedelja, dan, smena, sat).
-Proces terminiranje teži da uskladi nekoliko ciljeva: visoku efikasnost procesa rada, niske zalihe i
zadovoljenje zahteva potrošača (rokovi, kvalitet, cena...) uz visoku iskorišćenost tehnoloških sistema.
-Suština procesa terminiranja je jednaka za sve tipove tokova materijala u proizvodnim sistemima, ali
postoje razlike u postupcima primene procesa terminiranja, koji zavise od tipa toka odnosno
projektovanih proizvodnih struktura sistema.

1. Terminiranje procesa rada u neprekidnim tokovima – linijski procesi

-U uslovima kada su u proizvodnim radnim jedinicama uspostavljeni neprekidni tokovi materijala,
problem terminiranja je delimično rešen oblikovanim tokovima - proizvodnim linijama (linije motaže,
linije u prehrambenoj industriji, proizvodnji pića, lekova...).
-Problem terminiranja se pojavljuje u datom tipu proizvodnje kada se na proizvodnim linijama izrađuju
različiti proizvodi. Promena vrste proizvoda zahteva promene na tehnološkim sistemima, promene alata
ili modifikovanje radnih jedinica.
-Različita vremena izrade, pripremno-završna vremena, veličina serije postavljaju problem utvrđivanja
optimalnog redosleda ulaza proizvoda (radnih naloga) u proces rada.
-U rešavanju problema terminiranja proizvodnje sa neprekidnim tokovima materijala uzima se
pretpostavka da se proizvodi izrađuju za zalihe tako da se u obzir uzimaju veličine: postojeći nivo zaliha
i nivo potražnje u narednom vremenskom periodu.
-Ako su zalihe posmatranog proizvoda na niskom nivou u odnosu na potražnju u narednom vremenskom
periodu onda dati proizvod ima prioritet ulaska u proces rada.
-Prethodno pravilo omogućava postavljanje:
model terminiranja na osnovu vremena potpunog smanjenja zaliha proizvoda (nula zaliha).
U datom smislu se može postaviti formula:

-Pravilo terminiranja. Prvi ulazi u proces proizvod (radni naloga) koji ima najnižu vrednost ri, što znači da
će proizvod kome se najbrže smanjuje zaliha biti prvi u redosledu lansiranja radnih naloga. Postupak
proračuna ri se ponavlja i određuje se sledeći radni nalog (proizvod) u redosledu. Postupak se ponavlja za
celokupnu strukturu operativnog plana dok se ne postavi konačni terminiski plan proizvodnje.
-Nakon završetka terminiranja analizira se nivo zaliha da bi se utvrdilo njihovo kretanje i stanje (brzo se
povećavaju ili je nivo zaliha suviše nizak).
-Model terminiranja na osnovu smanjenja zaliha je jednostavna heuristička metoda koja ne uzima u obzir
troškove držanja zaliha, troškove nedostatka zaliha i neusklađenost potražnje.

2. Planiranje kapaciteta – terminiranje prekidnih procesa

-Terminiranje proizvodnih tokova prekidnog tipa je znatno složenije od terminiranja kontinualnih
proizvodnih procesa.
-Serija proizvoda u prekidnom procesu se kreće sa čestim zastojima, tok je nepravilan,a nastaje zbog
prostornog razmeštaja tehnoloških sistema, najčešće grupisanih po vrsti obrade.
-Rezultat je pojava redova čekanja na tehnološkim sistemima koji povećavaju zalihe predmeta rada i utiču
na povećanje složenosti procesa terminiranja. Analizirajući prekidne procese može se zaključiti da serije
proizvoda utroše najviše vremena čekajući na procese obrade.
-Postupci terminiranja proizvodnje u uslovima prekidnih procesa se mogu podeliti na:
• kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema
• opterećenje kapaciteta radnih mesta
• određivanje redosleda radnih naloga
• utvrđivanje prioriteta ulaza u proces

2.1 Kontrola ulaza-izlaza tehnoloških sistema

-Osnovna uloga kontrole ulaza-izlaza tehnoloških sistema je upravljanje međusobnim odnosom između
ulaza i izlaza u/iz tehnološkog sistema.
-Ulazi predstavljaju potrebnu količinu rada koja dolazi na tehnološki sistem u jedinici vremena i može biti
izražena u satima rada, novčanim jedinicama ili fizičkim jedinicama u jedinici vremena.
-Izlazi su količina posla izvršenog po tehnološkom sistemu i zavise od efektivnog kapaciteta i planiranog
opterećenja tehnološkog sistema.
-Manje vrednosti ulaza imaju za posledicu nizak nivo iskorišćenosti tehnoloških sistema i učesnika i
visoke troškove po jedinici proizvoda.
-Posledice povišenih vrednosti ulaza su povećanje vrednosti zaliha u procesu (povišeni uloženi kapital)
povećanje ciklusa isporuke, jer se povećavaju vremena u redovima čekanja, a ukupni efekti procesa se
smanjuju. Imajući dato u vidu često je smanjenje ulaza, odlaganje ili odbijanje određenih porudžbina
znatno korisnije rešenje nego uzaludno pokušavati proizvesti što veće količine proizvoda.
-U pokušaju povećanja izlaza, bez povećanja kapaciteta, primenjuje se intenziviranje režima rada
tehnoloških sistema i postupci ubrzanja proizvodnog procesa.
-Povećanje zaliha u procesu proizvodnje može povećati izlaze do određene tačke, nakon čega povećanje
zaliha utiče na stvarno smanjenje izlaza. Istovremeno se može zaključiti da će povećanje zaliha u procesu
povećati prosečno trajanje ciklusa proizvodnje.
-Na osnovu prethodnih razmatranja se može zaključiti da presudni uticaj na upravljanje proizvodnim
procesom, iskorišćenost kapaciteta i zaliha ima kontrola ulaza. U industrijskom preduzeću se kontrola
ulaza izvodi postupkom lansiranja.
Ako je preduzeće u stabilnom stanju, lansiraju se radni nalozi u obimu u kome gotovi proizvodi izlaze iz
proizvodnje. Radni nalozi se ne lansiraju zato što raspolažemo određenim količinama materijala ili su
određeni izvršioci neopterećeni.

2.2 Opterećenje (loading) radnih mesta radnim nalozima

-Određivanje opterećenja kapaciteta radnih mesta je vrsta terminiranja koja se koristi za utvrđivanje
opterećenja radnih mesta u vremenu. U postupku se koriste ukupni sati ili broj radnih naloga da bi se
utvrdilo koje porudžbine mogu biti isporučene i koji su kapaciteti preopterećeni. Ne postavlja se detaljan
terminski plan operacija.
-Da bi se utvrdio tok izvođenja postupaka rada koristi se prosečno vreme čekanja operacija radnih
naloga. Ovo je u suprotnosti sa detaljnim terminiranjem u kome se u obzir uzimaju poremećaji kod
izvršavanja operacija i gde se precizno izračunava vreme provedeno u svakom redu čekanja.
-Opterećenje kapaciteta radnih mesta se može izvoditi na dva načina:
a)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unapred
-Početak opterećenja kapaciteta je trenutak posmatranja i u odnosu na njega se postavljaju radni nalozi za
naredne vremenske periode – unapred. Vreme izvođenja operacija na svakom tehnološkom sistemu se
akumulira, pri čemu se raspoloživi kapacitet uzima kao neograničen ili ograničen. U datom slučaju se
mogu dobiti termini završetaka koji su duži od postavljenih rokova isporuka. Cilj opterećenja kapaciteta
metodom unapred je da se dobiju približni zahtevani rokovi završetaka radnih naloga i da se u slučaju
kada je kapacitet neograničen odredi potreban kapacitet u svakom vremenskom trenutku.

b)Opterećenje kapaciteta radnih mesta radnim nalozima metodom unazad

-Kao polazni termini utvrđivanja opterećenja kapaciteta se uzimaju zahtevani rokovi završetaka radnih
naloga. Postupak opterećenja kapaciteta vremenima trajanja operacija se vrši na vremenskoj skali unazad,
od termina završetaka za svako radno mesto. Cilj opterećenja kapaciteta metodom unazad je da se
proračunaju potrebni kapaciteti svakog radnog mesta i to u svakom vremenskom periodu (dan, sat,
minut). Rezulati postupaka mogu dovesti do potrebe promene rasporeda operacija po radnim mestima ili
potrebu uvođenja dodatnih tehnoloških sistema.
Osnovno za datu metodu je da su uvek tačno postavljeni rokovi završetaka radnih naloga.

2.3 Određivanje redosleda radnih naloga

-Određivanje redosleda radnih naloga obuhvata precizno postavljanje redosleda izvođenja
operacija izrade predmeta rada. U određivanju redosleda, poremećaji u procesu rada i vremena
čekanja se izračunavaju u izradi terminskog plana za svaki radni nalog, dakle vremena čekanja se
ne pretpostavljaju kao u slučaju proračuna opterećenja kapaciteta radnih mesta.

2.3.1. Gantov dijagram

-Najšire primenjivana metoda u terminiranju redosleda radnih naloga je Gantov dijagram, u kome se na
horizontalnoj osi nalazi vreme, a na vertikalnoj osi ograničeni resursi (tehnološki sistemi, sati izrade,
ljudski resursi...).
-Pretpostavka je da svako radno mesto ima jedan tehnološki sistema. Radni nalozi se terminiraju unapred
pri čemu su kapaciteti odgovarajućih tehnoloških sistema ograničeni, a redosled radnih naloga je R1, R4,
R5, R2, R3 i uzet je proizvoljno.
-Gantov dijagram nam omogućava preged iskorišćenosti tehnoloških sistema, koji se utvrđuje sumiranjem
praznih hodova tehnoloških sistema i izračunavanjem procenta iskorišćenosti.
2.3.2 Problem terminiranja – m x n
-U literaturi je značajna pažnja posvećena problemu terminiranja radnih naloga i postavljeno je više
različitih algoritama za rešavanje datog problema. Problem se naziva m x n problem terminiranja
tehnoloških sistema gde je m broj tehnoloških sistema, a n broj radnih naloga.
-Problem m x n terminiranja radnih naloga je rešen za m=1,2,3 i proizvoljno izabrane vrednosti n. Za m ≥
4 nije postavljen efikasan algoritam za rešenje problema obzirom na veliki broj mogućih redosleda radnih
naloga. Za takve slučajeve razvijeni su heuristički algoritmi koji daju, u većini slučajeva, zadovoljavajuće
rezultate.
-Najjednostavniji m x n poblem terminiranja radnih naloga je za slučaj m=1 i proizvoljno izabranu
vrednost n. U datom slučaju ukupno vreme izrade i iskorišćenost tehnoloških sistema su konstantne
veličine. Problem se svodi na određivanje minimalnog vremena isporuke proizvoda zbog postojanja
vremena čekanja radnih naloga. Dati problem se rešava postavljenjem na prvo mesto u redosledu radni
nalog koji ima najkraće vreme izrade.

2.4 Izbor redosleda radnih naloga prema prioritetu

-U realnim proizvodnim sistemima, zbog čestih poremećaja, otkaza tehnoloških sistema, nedostatka
učesnika, materijala, alata..., terminske planove je teško, a često i nemoguće, u potpunosti realizovati.
-Pojedine operacije radnih naloga se izvode bez tačno utvrđenog terminskog plana. Za dati slučaj je
moguće primeniti pravila prioriteta.
-Pravilo izbora radnih naloga prema prioritetu ukazuje koji radni nalog treba uzeti u proces rada kao prvi
iz reda čekanja. Pravilo je dinamično i neprekidno se prilagođava promenljivim uslovima u procesima
rada. Iz praktičnih istraživanja proizašla su sledeća pravila određivanja prioriteta:
a) MINVP (minimalno vreme proizvodnje). Po ovom pravilu uzima se kao prvi radni nalog sa
najkraćim vremenom izvođenja operacije na datom tehnološkom sistemu. Zasniva se na ideji da
kada se izvrši radni nalog sa najkraćim vremenom brzo ga preuzima sledeći tehnološki sistem,
tako da se ubrzava protok predmeta rada kroz proces.
b) MINPVO (minimalno preostalo vreme operacija). Preostalo vreme se dobija ako se od roka
završetka oduzme zbir preostalih operacija.
c) PDPP (prvi došao prvi u proces). Radni nalog koji prvi stigne na tehnološki sistem prvi se uzima
u proces izrade.
d) MINPRP (minimalni planirani rok početka). Ovo pravilo koristi rezultate prethodnog terminskog
plana, kako bi se odredili planirani termini početaka svakog radnog naloga. Radni nalog sa
najkraćim planiranim terminom početka izvođenja se uzima kao prvi u redosledu
e) MINRZ (minimalni rok završetka). Prema ovom pravilu prvo se izrađuje radni nalog koji ima
najraniji rok završetka.

-Pravilo KO (Kritični odnos) za određivanje redosleda radnih naloga. Pravilo podrazumeva izračunavanje
odnosa:
 

preostalo vreme do roka završetka

KO =
preostalo vreme izrade
 
Radni nalog koji ima najmanju vrednost KO postavlja se kao prvi u redosledu izvođenja. Kad KO ima
vrednost preko 1, tada ima dovoljno vremena za završetak radnog naloga. Ako je vrednost KO manja od
1, dati radni nalog će kasniti u odnosu na postavljeni rok završetka.
 PLANIRANJE MATERIJALA

-Utvrđen redosled ulaza radnih naloga u proces rada je osnova za završno planiranje potreba materijala.
-Planiranje materijala obuhvata :
1. utvrđivanje potreba materijala po vrstama i količinama za date vremenske periode,
Mj = nj mij [jed.mat/vr.period]

2. rezervacija materijala u skladištima za radne naloge određene planom,

Trebovanje materijala :
veza na broj radnog naloga
knjiženje trebovanja samo za dati radni nalog
3. određivanje vremena ulaza materijala u proces.
tpm = tp.op1 – tt - tp
tp.op1 – vremenski trenutak početka prve oper.
tt – vreme transporta od skladišta do teh.sistema prve operacije
tp – vreme potrebno za pripremu materijala

PLANIRANJE ALATA

-Osnovne podloge za planiranje alata su :

• struktura i količine iz operativnih planova
• planirani terminirani izvođenja radnih naloga
• tehnološki postupci izrade delova,sklopova i proizvoda
• podaci o potrošnji alata

-Struktura postupka :
1. utvrđivanje potreba
2. postupak obezbeđenja alata
• Obezbeđenje alata izradom u sopstvenom pogonu
• Nabavka od specijalizovanih proizvođača ili direktno od dobavljača
3. određivanje vremena ulaza alata u proces rada
4. izvođenja procesa u izdavaonici alata
-Faze u procesu rukuvanja alatima:
a) Ulaz alata sa radnih mesta u odeljenje kontrole alata (postupak 1.)
b) Kontrola alata (postupak 2)
. ocena kvaliteta alata
. održavanje ili opravke alata (postupak 2.1)
. uskladištenje alata ( postupak 2.2)
c) Održavanje i opravke alata – predaja u skladište ( postupak 3)
d) Uskladištenje alata – (postupak 4)
e) Priprema alata za izvođenje operacija (postupk 5)
. izuzimanje alata iz skladišta ( postupak 5.1)
. izdavanje alata snabdevaču radnih mesta ( postupak 5.2)
PROVERA OPERATIVNE GOTOVOSTI UČESNIKA Ri=Ti/Keu
-Postupci planiranja obezbeđuju ostvarivanje ciljeva :
• iznalaženje optimalnih mogućnosti za ostvarivanje operativnih planova
• kontrola nivoa nedovršene proizvodnje
• ostvarenje minimalnog vremena trajanja ciklusa proizvodnje
• efikasno podešavanje redosleda ulaza radnih naloga u proces rada
• uravnoteženje odnosa opterećenje/kapacitet
• smanjenja vremena trajanja stanja U OTKAZU planiranjem resursa
• obezbeđenje podloga za pripremu, izvođenje i kontrolu procesa rada
• obezbeđenje podloga za efikasno upravljanje zalihama u sistemu.