P. 1
FINANSIJSKA TRZISTA SKRIPTA

FINANSIJSKA TRZISTA SKRIPTA

|Views: 2,188|Likes:
Published by nerontgjp

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: nerontgjp on Jan 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/17/2015

pdf

text

original

FINANSIJSKA TRŽIŠTA 1.

POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 1*Globalni pojam trž predstavlja susretanje ponude I tražnje koja dovodi do formiranja cene I do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu. Predmeti: stvarna dobra, usluge, HodV, valute, devize, krediti, rad.snaga. Prema predmetu razmene 2 segmenta trž: Finansijsko ( najznačajnije I najosetljivije deo uk ek I fin sistema svake zemlje) I Robno tržište. Def: U širem smislu fin trž postoje svuda gde se obavljaju fin transakcije. U užem smislu (mesta na kojima se trguje fin instrumentima) DEF: FIN TRŽ ORGANIZOVANA MESTA NA KOJIMA SE SUSREĆU P I T ZA RAZLIČITIM OBLICIMA FIN INSTRUMENATA ILI AKTIVE. Preko fin trž priv subjekti dolaze do sredstava neophodnih za fin svog poslovanja. 2* Govori se o više fin trž. Glavni elementi fin trž sistema: -fin štednja kao sadržaj – predmet transferisanja -glavni tokovi transferisanja fin štednje -fin inst ili aktiva kojima se štednja transferiše -fin institucije koje učestvuju u trans štednje -Fin trž na kojima se ostvaruje promet instrumentima 3*Na fin trž obavljaju se mnogi poslovi. Pod uticajem p I t formira se cena fin sredstava tj formira se stopa prinosa čija visina utiče na tokove alokacije kapitala I transfer resursa između pojedinih privrednih sektora. Imaju I sl.funk: utvrđivanje cena fin instrumenata, smanjivanje transakc.troškova, pružanje inf učesnicima na trž( informativan funkcija). Fin trž predstavljaju najznačajniji factor ukupne ek i priv sistema u zemljama sa razvijenom trž privredom, omogućavaju normalno odvijanje privrednih odnosa. 2. ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA • Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njih vrse uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje. • Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci prinos od njihove eksterne upotrebe. • Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za razvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije. • Funkcije: 1. Funkcija povezivanja (ponude i traznje) 2. Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava) 3. Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava) 4. Funkcija efikasnosti 5. Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava 6. Funkcija smanjenja troskova 7. Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja) 3. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA 1. Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje se ziralnim novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana (osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine – dugorocnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive). 2. Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c) medjunarodna.

3. Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2. trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti. U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su obveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. Kupci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu. Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija od vrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta. Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba, osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa). 4. Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna (gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno po zakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista). 5. Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima se vrsi prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije. 6. Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije i poslovi obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko ovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima. 7. Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj koji ponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista; na kojima se poslovi obavljaju preko brokera i dilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije. 8. Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama od vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b) intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije (banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva). 9. Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana (institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, I po strogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista; kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manje organizovanim mestima. 10. Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste. 4. ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA • Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca. • Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I druge proizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile kao sredstvo placanja; koren bankarskih poslova, I prapoceci hartija od vrednosti. • Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki graddrzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani posrednici (trapezari), koji su vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave mogli medjusobno da trguju; prapoceci deviznih trzista. • Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga I depozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog prometa kroz citavo Carstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista.

• Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novac predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina; dolazi do razvoja finansijskih I bankarskih poslova; dve grupe poslova – menicni I depozitarni. • 15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranja prekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste hartija od vrednosti – obveznice I akcije. • Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racuna o monetarno-finansijskim tokovima; centralne banke (1694 Bank of England, kraj 18. veka Banque de France, kasni 19. vek Nemacka). • Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste; Nju Jork postaje najveci finansijski centar. • Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu I Nemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetskih finansijskih trzista; razvila su se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja, Hong Kong I Singaput), i u LAtinskoj Americi (Argentina I Brazil). 5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA • Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista; usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto omogucava kontinuirano trgovanje I dematerializaciju trgovine; stalan process usavrsavanja postojecih I stvaranja novih institucija na trzistu (investicione kompanije). • Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju se novi, internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na razlicitim trzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista. • Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata, tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca. • Osnovne karakteristike: 1. Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnih finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se mogucnost prikupljanja sredstava I izvan granica maticne zemlje; odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznica (Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri cemu postuju propise HoV te druge zemlje; pruzaju mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace valute). 2. Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih trista I poslovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno raste broj berzanskih transakcija HoV, kao I robnih transakcija; novi finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditima opada, a sve je aktuelnije trziste HoV, U okviru trzista kapitala,  Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom  Certifikati na depozite A u okviru trzista novca,  Kratkorocne obveznice I certifikati na depozite  Komercijalne hartije od vrednosti  Bankarski akcepti  Drzavne kratkorocne obveznice Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci innovator. Razlog za inovacije? 1. Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja 2. Tehnicki I tehnoloski razvoj 3. Povecanje nivoa znanja I obrazovanja 4. Sve veca konkurencija izmedju posrednika 5. Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja

Neke od inovacija:  Fjucers ugovori  Opcije  Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom  Svop aranzmani  Kreditne kartice  Elektronski novac  Hipotekarne zaloznice 3. Deregulativni tokovi; nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa regulative finansijskih trzista I njihovih ucesnika, doslo je do drzavnih reformi u pravcu deregulacije. Fakori:  Finansijske krize  Globalizacija  Inovacije 6. POSLOVI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA Svi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma: 1. Prema vremenu; promptne vs terminske poslove; ova podela postoji radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije od vrednosti, kamatne stope ili deviznog kursa. 2. Prema tipu active; poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa HoV. Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima:  Na trzistu novca – uzimanje I davanje kratkorocnih kredita, kupovina I prodaja kratkorocnih HoV  Na trzistu kapitala – kupoprodaja drugorocnih HoV  Na deviznom trzistu – kupoprodaja deviza. Poslovi posebne vrste: A. Poslovi arbitraze – istovremeno se odvijaju na vise trzista, sa istim HoV; zarada je u razlici u ceni, a cesto se koristi I razlika u visini deviznog kursa. Arbitraza opada sa razvojem informacionih sistema I globalizacijom finansijskih trzista. B. Poslovi hedzinga – aranzman u kome se potencijalni gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom druge strane; ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika; “hedgeri” pokusavaju da smanje rizik I smanje mogucnost gubitaka, dok “spekulanti” ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka. C. Poslovi spekulacija – ucesnici nastoje da na osnovu znanja, informacija, strucnosti I prihvatanja rizika ostvare veliki profit u kratkom roku.

7. EFIKASNOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA Dve vrste efikasnosti: A. Interna (operativna) – odnosi se na funkcionisanje trzista; odnosi se na zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku I po sto nizim troskovima. B. Eksterna (cenovna) – odnosi se na sposobnost I brzinu reagovanja cena na trzistu na pojavu relevantnih informacija; kako cene active reaguju na I odrazavaju sve relativne informacije. Vrste informacija koje uticu na cene: 1) Informacije o proslim cenama 2) Javno objavljene informacije 3) Sve ostale informacije Tri forme efikasnosti trzista: 1) Slaba forma – cene reaguju samo na informacije o proslim cenama; velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok

2) Polu-jaka forma – cene reaguju na sve javno objavljne informacije; to podrazumeva kako prosle informacije, tako I poslovne planove, racunovodstvene izvestaje I podatke o ostvarenim prihodima, prodaji, itd. 3) Jaka forma – cene odrazavaju ne samo prethodne, vec I sve ostale informacije. 8. RAZVIJENOST FINANSIJSKIH TRŽIŠTA U NAŠOJ ZEMLJI • Razvijenost se ogleda kroz nivo razvijenosti finansijske infrastructure, bogatsvo finansijskih instrumenata, specijalisticko znanje kadrova. • Stanje domacih trzista je negativno. o Uzroci:  Slaba profitabilnost nase privrede  Nedovoljna sklonost stednji  Medjunarodna ekonomska blokada  Visoke kamatne stope  Izgubljeno poverenje u finansijski sistem (posebno, banke)  Nedefinisani svojinski odnosi  Nedostatak specijalizovanih kadrova  Inflacija REGULISANJE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA Cilj – jacanje poverenja u finansijska trzista I u ucesnike na njima. Funkcije drzave: 1) Zastita ucesnika na trzistima – javno objavljivanje informacija, kaznjavanje nedozvoljenog rada, u cilju zastite investitora I jacanja medjusobnog poverenja. 2) Odrzavanje makroekonomske stabilnosti 3) Odrzavanje konkurentnosti – smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja ispunjavaju sledece: a) Da postoji veliki broj ucesnika b) Da niko od ucesnika nema dominantnu ulogu c) Da su ucesnici samostalni I nezavisni d) Da su uslovi za ulazak na trziste blagi, zaviseci samo od stope prinosa. 4) Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) – preko mehanizma obaveznih rezervi, preko osiguranja depozita, razlicitim propisima. Nasa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. 1989 je donet Zakon o predzucima, I Zakon o trzistu novca I trzistu kapitala (ovo je osnova za stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima, osnovane su dve institucije; Trziste novca I kratkorocnih HoV, I Trziste kapitala (od 1992. poznato kao Beogradska Berza BELEX). 9. Prvi deo 10. FINANSIJSKA ŠTEDNJA KAO PREDMET TRANSFERISANJA NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA • Stednja je, u sustini, deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost. • Na finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva nedostaju. • Izvori novcanih sredstava: 1. Stednja 2. Transformacija mobilisanog novca u capital 3. Kapital iz inostranstva • Motivi za stednju: 1. Materijalni (bogacenje, uvecanje imovine, sigurnija buducnost, razvoj, ostvarivanje socijalnih, drustvenih I ekonomskih ciljeva)

2. Nematerijalni (sigurnost, skolovanje, lecenje) • Sklonost ka stednji zavisi od: 1. Visine tekucih prihoda 2. Zivotnog standarda 3. Navika 4. Stabilnosti 5. Poreskih opterecenja • Visina stednje zavisi od: 1. Novcanih prihoda I motive stednje potrosaca 2. Visine ostvarenog neto dobitka I njegove raspodele 3. Razvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje 4. Razvijenosti I uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista HoV • Sekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje; ona predstavljaju priliku za promene u strukturi portfelja HoV, sto podstice razvoj investicione culture malih akcionara (gradjana). Na duzi rok, ovakav razvoj finansijsih trzista dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione svrhe. • Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu: 1. Stanovnistvo (mesecna primanja, uravnotezena potrosnja; vise stedi nego sto se zaduzuje; podtice se adekvatnom kamatom, cvrstom valutom, raznovrsnim mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje) 2. Privredni subjekti (suficitni, osim za investicije u kapitalna dobra) 3. Javni sector (rashodi skoro uvek veci od prihoda; neto duznik, ali u glavnom preko finansijskih trzista HoV, a ne preko finansijskih institucija). 11. TRANSFORMACIJA MOBILISANOG NOVCA U KAPITAL U BANKAMA; KAPITAL PRIBAVLJEN U INOSTRANSTVU • Banke neprekidno mobilisu novac u depozite, stvarajuci pasivu, cime stvaraju I izvor finansiranja. Struktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina; depoziti koji su raspolozivi preko godinu dana imaju karakter kapitala. Banka nastoji da kratkorocne depozite koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok, gde su kamatne stope vise. • Banke su zainteresovane da imaju sto vise deponenata/stedisa, I da njihove stedise budu medjusobno poslovno povezane, jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke, nego samo do prenosa sredstava sa jednog racuna na drugi. • Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku; moguce je da dodje do podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih depozita I dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke). • U principu, svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku, zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana, vec I pracenje njegove naplate (bonitet duznika). Dugorocni plasman moze biti pokriven hipotekom (ovo je neizvestan metod, zbog trzisnih fluktuacija). • Dva osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste – pozajmljivanje na kreditnoj osnovi (poverilacko-duznicki odnos) I kroz strana ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickoj/suvlasnickoj osnovi (“greenfield” investicije). • Pri zaduzivanju u inostranstvu, u momentu se povecava domaca ponuda kapitala, a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike; kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku kamata, I eventualne otplate glavnice. • Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u momentu pribavljanja, a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice (jer se ona ne otplacuje). Dolazi samo do odliva dela neto dobitka.

• Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu novca na finansijskim trzistima, jer se neki deo akumuliranih sredstava, kako kod privrednih subjekata tako I kod gradjana, koristi za nabavku kapitalnih dobara I trajnijih potrosnih dobara. Ovo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu, dok je plasman istih sredstava na orocenu stednju ili na berzu HoV povecava. TOKOVI TRANSFERISANJA FINANSIJSKE ŠTEDNJE • Na finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske jedinice, koji nude svoja sredstva kao investitori I ocekuju prihod putema kamate; takodje se javljaju I deficitne ekonomske jedinice, koje imaju ideje za ulaganje I posao, ali potrazuju novcana sredstva za njihovo ostvarenje. • Gradjani, preduzeca, banke + finansijske organizacije, drzavne institucije + javni sector (pojavljuju se u obe kategorije, sa raznim motivima) • Tokovi kretanja finansijske stednje – direktni I indirektni 1. Kod direktnog finansiranja, tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka deficitnim jedinicama, bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija. Ovo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste. • Kroz zajmovne instrumente (potrazivanja po osnovu direktno datog kredita, obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje, komercijalni zapis, drzavna HoV) • Kroz vlasnicke instrumente (akcije) 2. Kod indirektog finansiranja, izmedju davaoca stednje I krajnjeg korisnika stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako urednjenih tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci broj sitnih I kratkorocnih stednih uloga I ta sredstva plasirati deficitnim ekonomskim jedinicama kupujuci njihove dugorocnije instrumente, I to u vecim iznosima. • Kod indirektog finansiranja, deficitne ekonomske jedinice kreiraju I prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim institucijama, a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju suficitnim ekonomskim jedinicama, koje tom kupovinom dolaze do direktnih finansijskih potrazivanja (active). Drugi deo 13. POJAM I OBLICI FINANSIJSKE AKTIVE FA-svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se može razmenjivati. U FA uključuju se različiti oblici fin.ins kojima se trguje na fin.trž: žiralni novac, valute, HodV, plemeniti metali. FA –predmet trgovine na fin.trž. Stepen razvijenosti FA pokazuje koliki je stepen razvijenosti fin.trž. FA – predstavlja neopipljivu aktivu čije vred direktno ne zavisi od vred fizičkih dobara već predstavlja prava na neke buduće prihode i koristi, obuhvata različite novčane i fin instr kojima se može trgovati na fin.trž. Emitovanje fin.ins za njihove emitente znači postojanje određenih obaveza jer emitovanje fin.inst predstavlja pasivu, pošto svaka aktiva ima svoju pasivu. Fin transakcije na fin trž znače istovremeno kreiranje fin.aktive i fin pasive. Najvažniji oblici: HodV, depoziti, potraživanja, fin prava, žiralni novac, devizna sredstva, zlato i plemeniti metali. POJAM I OBLICI FINANSIJSKE AKTIVE • Finansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. Ona predstavlja neopipljivu aktivu, cija vrednost ne zavisi od vrednosti fizickih dobara, vec predstavlja prava na neke buduce prihode I koristi. • Finansijski instrumenti predstavljaju aktivu – oni predstavljaju plasmane za subjekte koji ih poseduju, posto imaju prava na buduce prihode od njih – oni predstvaljaju odredjene obaveze za njihove emitente, jer ti instrumenti za njih predstavljaju finansijsku pasivu. (svaka aktiva ima svoju pasivu) • Oblici active: 1. HoV 2. Depoziti 12.

3. 4. 5. 6. 7.

Potrazivanja Finansijska prava Ziralni novac Devizna sredstva Zlato I plemeniti metali

14. POJAM HARTIJA OD VREDNOSTI • Nastale u Srednjem veku; njihov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede I Industrijskom revolucijom; nastanak modernih HoV se vezuje za Italiju, Spaniju I Francusku; najveci doprinos su dale SAD I V.Britanija; za izgradnju velikih projekata (PTT, saobracaj, energetska postrijenja) koriscena su sredstva prikupljena emisijom akcija I obveznica. • Definicija – pisani document koji daje svojim vlasnicima odredjena prava; prema Zakonu o HoV, one predstavljaju “prenosivi elektronski dokument izdavaoca, koji glasi na ime” I “iz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava”. Osnovna obelezja HoV: 1. predstavljaju formalna dokumenta/pisane isprave 2. sadrze odredjena imovinska ili licna prava 3. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu • Elementi koje sadrze HoV: 1. Oznaka vrste HoV 2. Oznaka klase (serije HoV, ako je izdavalac izdao vise klasa) 3. Naziv, sediste I maticni broj izdavaoca HoV 4. Naziv, sediste I maticni broj lica na cije ime glasi 5. Nominalna vrednost celokupne emisije HoV 6. Nominalna vrednost HoV 7. Opis prava I obaveza koje ona sadrzi (I nacin njihovog ostvarenja) 8. Datum izdavanja (odnosno upisa u Centralni registar HoV • Nadlezni organ – Komisija za HoV RS • Izdavaoci mogu biti: 1. Domaca pravna lica 2. Savezna drzava 3. Republike clanice 4. Autonomne pokrajne 5. Jedinice lokalne samouprave 6. Centralna banka 7. Strana pravna lica • Vrednost se izrazava u CSD ili u stranoj valuti (uz saglasnost NBS); obavezna je isplata sredstava u valuti koja je na HoV. • Prenos prava HoV vrsi se prenosom HoV na racun novog imaoca u Centralnom registru. Ta prava su, po defoltu, neograniceno prenosiva, osim u sledecim slucajevima: 1. Ako zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa HoV 2. Ako nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja HoV • Duznicke HoV (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do 365 dana od dana izdavanja) ili dugorocne. 15. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI • Osnovne podele: 1. po rocnosti (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne) 2. prema emitentu (drzavne, lokalnih organa, firmi) 3. prema mestu emisije (domace, inostrane) 4. prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime, na donosioca, hartije po naredbi)

5. prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne, izvedene) (najvaznija) • Osnovne HoV se dele na: a) instrumente duga, I b) vlasnicke instrumente. • Instrumenti duga su obveznice, certifikati, komercijalni zapisi, note, bondovi, debenture. Instrumente duga mozemo podeliti prema: 1. emitentu (drzavne HoV, HoV privrednih subjekata) 2. roku dospeca (kratkorocne, srednjorocne, dugorocne) 3. poreklu (domace, inostrane, evroobveznice) 4. osiguranju (neosigurane, osigurane) (osigurane – 1. hipotekarne, 2. kolateralne, 3. certifikati o opremi) (neosigurane – kratkorocne su note, dugorocne su debenture) 5. starosti duga (starije, mladje) 6. nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona, obveznice sa kuponom, konsoli) Specificni instrumenti duga: a) Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije) b) Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme) c) Konvertibilne obveznice (zamenjive za akcije) • Najpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije. • Izvedene HoV: 1. Fjucersi I forvordi 2. Opcije 3. Svopovi 4. Sporazumi o kamatnim stopama 5. Varanti 6. LYON-si 16. ŽIRALNI NOVAC, DEVIZE, ZLATO I PLEMENITI METALI • Novac je opsti vrednosni ekvivalent, koji sluzi kao mera vrednosti; on je nastao sa pojavom robno-trzisne privrede. • Osnovne funkcije novca: 1. prometno sredstvo, odnosno sredstvo placanja 2. obracunsko sredstvo () 3. sredstvo za odlozena placanja () 4. sredstvo za cuvanje vrednosti () • Ziralni novac ima nematerijalni oblik, I nalazi se na ziro razunu privrednog subjekta. On je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca, iako on po svojoj prirodi nije finansijski instrument, vec sredstvo placanja. Ipak, buduci da na medjubankarskom trzistu postoji ponuda I traznja za rezervnim novcem, doslo je do formiranja kamatne stope. • U novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za placanje. • Banke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin: 1. Kreditima od centralne banke 2. Emisijom HoV 3. Uplatama deponenata • Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Osnovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji I inostranstvu, preko deviznih kurseva. Centralna banka svojim ucescem sprovodi deviznu politiku, odrzava stabilnost deviznog kursa, itd. • Zlato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima, kada su postojali mehanizmi konvertovanja (kovanja I topljenja zlatnog novca). Danas zlato uglavnom sluzi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama, gde se cuva u polugama (ingotima). Na zlato mogu da se izdaju I zlatne obveznice (gold bonds), za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru (silver backed bonds). Treci deo

Glava prva 17. UČESNICI NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA • Prema sirem shvatanju – svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne zemlje. Javni sektor; uloga drzave u finansijsko-trzisnim operacijama. 1. Organi centralne vlasti 2. Organi lokalne vlasti 3. Javna/drzavna preduzeca Ovaj sektor se finansira preko fiskalnih prihoda. Sektor privrede obuhvata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora. Sektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje; najcesce investira u razne oblike finansijske aktive. Sektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugih zemalja. • Prema uzem shvatanju – ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje vezuje za samo finansijsko trziste, odnosno finansijske institucije i posrednici. • Finansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima, cija aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Njihova osnovna funkcija je da posreduju izmedju nocilaca i korisnika akumulacije/stednje, preko finansijskih instrumenata. • Finansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. Nisu sve finansijske institucije posrednici. Kao posebni posrednici se javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari. Institucije: 1. Centralna banka 2. Komercijalne banke 3. Kreditne i stedne asocijacije 4. Stedionice 5. Investicione kompanije i fondovi 6. Penzioni fondovi 7. Osiguravajuca drustva 8. Finansijske kompanije • Usluge koje vrse ucesnici na trzistu: 1. Transformisanje aktive iz jednog oblika u drugi 2. Razmena aktive u korist svojih klijenata 3. Razmena aktive u svoju korist 4. Pruzanje pomoci u kreiranju novih finansijskih instrumenata 5. Konsalting 6. Upravljanje portfolio aktive • Direktno i indirektno finansiranje: A. Direktno finansiranje – dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava, prodavajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata. B. Indirektno finansiranje – ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i investicionih subjekata. Oni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje angazuju i koje plasiraju. Oni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi subjekata stednje i bolju alokaciju resursa. 18. VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA • Pojedine institucije nastale su pre samih finansijskih trzista (banke i stedionice), dok su neke tvorevine samih trzista (institucionalni investitori, osiguravajuca drustva i penzioni fondovi) kao sto postoje i neki finansijski posrednici (investicione kompanije).

• Sve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od suficitnih ka deficitnim jedinicama. • Podela finansijskih institucija: A. Prva klasifikacija 1. Intermedijarne (kreiraju sopstvene instrumenet kao posrednici u transferisanju stednje) I. Komercijalne banke II. Stedionice III. Stedno-kreditne zadruge IV. Osiguravajuce kompanije V. Penzioni fondovi VI. Finansijske kompanije 2. Berze (organizovana mesta za promet instrumenata) 3. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije (svaka je specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti) B. Druga klasifikacija 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Posrednicke institucije C. Treca klasifikacija 1. Klasicne institucije (banke, stedionice, kreditne zadruge) 2. Institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije, penzioni fondovi, zaduzbine) 3. Kolektivni investitori (investicione kompanije, uzajamni fondovi) 4. Brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici) D. Cetvrta klasifikacija (Kuliceva debilna klasifikacija! FilipR) 1. Centralna banka 2. Depozitne institucije 3. Nedepozitne institucije 4. Berze 5. Berzanski posrednici 19. CENTRALNA BANKA • Jedna od najznacajnih finansijskih institucija. Nije obican ucesnik, vec ima i regulativnu ulogu. Narocito je vazna njena uloga na trzistu novca (oredjuje nivo novcane mase, visinu kamatnih stopa). Emitovanjem kvalitetnih HoV i operacijama na otvorenom trzistu, ona doprinosi razvoji finansijskog trzista. • Pojam – samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu. • Instrumenti kojima raspolaze centralna banka: 1. Eskonta stopa 2. Obavezne rezerve 3. Utvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti 4. Kupoprodaja HoV 5. Ucesce u deviznim transakcijama 6. Ogranicavanje plasmana • Funkciije: 1. Emisija novcanica, novca i kredita; (stancuje gotovinu, kreditira banke; regulise novcanu masu i kamatne stope) 2. Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike; (eskontna politika, operacije na otvorenom trzistu, obavezne rezerve, aktiviranje/gasenje depozita)

3. Odrzavanje spoljne likvidnosti; (stabilnost deviznog kursa, nesmetano obavljanje platnog prometa, ravnoteza platnog bilansa, otplata dugova, kontrola poslova sa inostranstvom) 4. Poslovi za drzavu; (krediti, itd) 5. Ostalo; (kontrola banaka, pruzanje pomoci ostalim ucesnicima, selektivno kreditiranje privrednih grana, rezerve plemenitih metala). Glava druga 20. BANKA KAO UČESNIK NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA • Pojam – institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva, odobrava kredite i obezbedjuje transakcioni novac. • Delatnost - ona se profesionalno bavi pribavljanjem kapitala preko emisije sopstvenih akcija, dugorocnih obveznica, uzimanjem dugorocnih kredita i primanjem u depozit uloga na dugi rok, i javlja se u ulozi trazioca kapitala. Tako pribavljen kapital, i sopstveni kapital formiran iz akumulacije neto dobitka, predstavlja ponudu kapitala od strane banke, koju reazlicuje odobravanjem dugorocnog kredita ili kupovinom dugorocnih HoV. • Poslovanje banke: 1) Agent preduzetnika u prikupljanju i koriscenju informacija (ocena sposobnosti zajmotrazioca). 2) Prikupljanje depozita (po vidjenju, preko tekucih i ziro racuna, orocenih, stednih. (Najznacajniji izvor sredstava banke) Ostali izvori sredstava:  Kreditni izvori  Sopstvena sredstva 3) Multiplikacija depozita! Banka moze stvoriti obavezu prema samoj sebi, kupovinom aktive kreiranjem depozita. Naime, na ovaj nacin banke ucestvuju u procesu kreiranja novcane mase, zasnovano na tezi da svi deponenti nece u istom trenutku povuci sredstva sa svojih depozita. • Usluge koje pruza banka: 1) Individualno bankarstvo (poslovi sa stanovnistvm, hipotekarni poslovi, kreditne kartice, potrosacki krediti, itd.) 2) Institucionalno bankarstvo (kreditiranje nefinansijskih organizacija, finansijskih organizacija i drzavnih agencija) 3) Globalno bankarstvo (poslovno finansiranje, investiranje u HoV, poslovi na trzistu kapitala, na deviznom trzistu, na derivativnim trzistima) • Kontrola banaka od strane centralne banke (radi zastite javnog interesa) • Vrste banaka: Univerzalne – tradicionalni oblik, koji obavlja sledece funkcije: obezbedjenje placanja, depoziti, krediti, operacije sa HoV) Komercijalne – obavljaju placanje, drzanje novcanih rezervi i kreditnu funkciju. Osnovna funkcija je prikupljanje stednje stanovnista i pretakanje u privredni sektor. Najvaznije u nasoj zemlji. Investicione banke – posluju sa HoV. Takodje: otkup i distribucija HoV, organizacija emisije HoV, restruktuiranje preduzeca, konsalting. 21. UPRAVLJANJE PORTFOLIOM HARTIJA OD VREDNOSTI, SEKURITIZACIJA I FIDUCIJARNI (TRAST) POSLOVI Portfelje – francusko “portfeulle”, engleski “portfolio”. Predstvalja strukturu HoV, po rocnosti, stepenu rizika i stopi prinosa, koje drzi jedno fizicko ili pravno lice. Ponekada se dele na agresivne, konzervativne, itd. Dve osnovne vrste portfolija kod banaka:

1) aktivom) 2) stepen rizika)

Investicioni portfolio (koristi se kao sredstvo upravljanja ukupnom pasivom i Trgovacki portfolio (koristi se samo radi sticanja profita, podrazumeva veci

Sekuritizacija – pretvaranje kredita u HoV, ciji okovi dospeca odgovaraju roku otplate kredita. Banka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. Cesta je I razvijena pojava kod hipotekarskih kredita, potrosackih kredita I kreditnih kartica. Fiducijarni (trast) poslovi obuhvataju usluge upravljanja imovinom I finansijama uopste (ukljucujuci HoV), koje banka pruza svojim komitentima. Trast (engleski “trust”) – poverenje, obecanje. Poslovi se vrse u ime I na racun komitenta; sa paznjom “dobrog domacina”. Ovi poslovi su strogo odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva. 22. ŠTEDNE I KREDITNE ASOCIJACIJE, ŠTEDNO-KREDITNE ZADRUGE, ŠTEDIONICE, KREDITNE UNIJE, FINANSIJSKE KOMPANIJE I DRUGI INSTITUCIONALNI INVESTITORI • Stedne I kreditne asocijacije; starije finansijske institucije, SAD polovinom XX. veka; dolaze do sredstava preko stednih depozita stanovnistva I emitovanjem raznih HoV. Primarna delatnost im je kreditiranje stanovnistva, davanjem hipotekarnih kredita za kupovinu nekretnina I ranih potrosackih I nepotrosackih kredita. Cesto investiraju u HoV koje emitujue lokalni organi vlasti. • Stedno-kreditne zadruge; intermedijarne asocijacije manjeg kapaciteta, koje prikupljaju stednju (kreiranje nemonetarnih rezervi I kreditiranje deficitnih jedinica); daje kredite preko hipoteke ili drugim zalogom. • Stedionice; slicne bankama, organizovane na principu kooperativa, pri cemu su deponenti ujedno I vlasnici; izvori sredstava su stedni depoziti. (Ovi depoziti nisu novac, iako su “a vista”). One kreditiraju preko intermedijarnih institucija, cime doprinose razvoju trzista. Primarno plasiraju sredstva u nekretnine preko hipoteke i u HoV na osnovu hipoteke. • Kreditne unije; najmladje depozitne institucije; transferisu sredstva izmedju potrosaca; clanstvo u uniji je zasnovano na zajednickoj vezi (npr. Rad u istom preduzecu). Odobravaju clanovima manje kredite i rade sa karticama. Moze investirati slobodna sredstva u kratkorocne plasmane na trzistu. Ona se moze zaduziti kod komercijalnih banaka. Prihodi unije se isplacuju clanovima u vidu dividende. • Finansijske kompanije i drugi institucionalni investitori; izdaju duznicke instrumente, koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupcima; prikupljaju finansijsku stednju, koju razmenjuju za potrazivanja ili imovinske objekte od deficitnih jedinica. Glava treca 23. OSIGURAVAJUĆE ORGANIZACIJE • Pojam osiguranja – uzdruzivanje onih koji su izlozeni istoj opasnosti, sa ciljem da zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od njih. Ima karakter dugorocne stednje. Zakljuceni ugovor je polisa osiguranja; mesecna rata je premija (jednokratna ili periodicna). • Funkcije: 1. Osnovna; zastita imovine i lica 2. Finansijsko-akumulaciona; premije se placaju unapred, a nadoknade stete se vrse sukcesivno, kad nastanu. U medjuvremenu ta sredstva se plasiraju preko finansijskih trzista. • Pojam osiguravajucih organizacija – finansijske institucije koje za utvrdjenu premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume, u koliko se desi odredjeni osigurani slucaj.

o Vrsi se transfer rizika, cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za korisnika osiguranja, i distribuira se na veci broj nosioca rizika. o Intermedijarne finansijske institucije; prodaju polise osiguranja, cime prikupljaju finansijsku stednju (kupuju novac), koji u obliku kredita daju drugim institucijama (preko obveznica, akcija, zapisa), cime transferisu finansijsku stednju deficitarnim jedinicama. o Doprinose diversifikaciji finansijskih trzista i multiplikaciji instrumenata. • Vrste osiguranja prema tipu rizika: 1. Osiguranje zivota (potpuno zivotno i vremensko); nacin da se otklone rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera, slicne zapisima/obveznicama. (americka osiguravajuca drustva). a) Osiguranje zivota u uzem smislu b) Nesposobnost za rad (naknada propustene zarade) c) Anuitetno osiguranje (akumulirana sredstva, povecana za kamatu, koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu mesecnih isplata) d) Zdravstveno (obuhvata naknadu troskova lecenja) 2. Opste osiguranje a) Pomorsko osiguranje b) Osiguranje prevoznih sredstava c) Osiguranje kuce i stanova d) Osiguranje imovine e) Osiguranje od elementarnih nepogoda f) Osiguranje zaposlenih • Koosiguranje – predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce kuce, kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne stete. Reosiguranje – osiguranje osiguravajucih drustava, jer osiguravajuca kuca ne moze da podnese visak rizika. 24. PENZIONI FONDOVI • Pojam – institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost prihoda posle zavrsetka radnog veka. One predstavljaju akumulaciju stednje, koja ce biti sukcesivno isplacivana u buducim godinama. • One su pod stalnom kontrolom drzave; one predstavljaju neki vid rasterecenja budzeta. Ovakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju, I transferisu je na isti nacin kao I osiguravajuca drustva, do deficitnih jedinica. • Finansiraju se a) iz tekucih prihoda zaposlenih, b) kao plasiranje zivotne ustede na trzistu HoV. • Podela prema osnivacima: a) Privatni fondovi (preduzeca, organizacije, udruzenja i sindikati) b) Javne ili drzavne fondove (drzavni organi, lokalni organi vlasti) • Portfolio struktura je jednostavna; HoV sa manjim rizikom (drzavne i lokalne obveznice), dugorocne HoV sa vecim prinosom (narocito akcije). (Odgovor nepotpun; obrati se knjizi!) 25. POJAM INVESTICIONIH FONDOVA • Pojam – profesionalno vodjene finansijske institucije, koje mobilisu kapital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HoV razlicitih izdavalaca (portfolio). • Imaju posrednicku ulogu, povezujuci stedne sa investicionim subjektima; do sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela, i plasiraju ih u razne HoV. • Drustva kapitala-deonicarska drustva, odnosno drustva sa ogranicenom odgovornoscu, ili kreditna drustva-drustva za uzajamno kreditiranje, ciji organi utrvdjuju politiku fonda.

• Fond ne upravlja portfeljom, jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je i osnovala fond (banka, osiguravajuca organizacija, investiciona kompanija, broker). HoV koje cine portfolio cuva banka-depozitar (kastodi banka). • Kod nas nema takvih fondova, zbog nerazvijenosti trzista. • Obelezja investicionih fondova: a) Finansijske institucije (okupljaju i plasiraju kapital) b) Plasiraju sredstva u portfelj HoV c) Profesionalno su vodjene firme d) Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na osnovu zelja ulagaca e) Imaju poseban oblik pasive • Jedan od glavnih motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika. 26. OBLICI INVESTICIONIH FONDOVA • Prema nacinu mobilizacije sredstava: 1. Otvoreni (neograniceni) investicioni fondovi (stalno emituju i kupuju svoje akcije; time obezbedjuju likvidnost svojih akcija) 2. Zatvoreni (ograniceni) investicioni fondovi (izdaju ograniceni broj akcija) 3. Intervalni zatvoreni investicioni fondovi (kombinovani 1 i 2) • Prema investicionoj strategiji: 1. Dohodovni fondovi (maksimizacija dohotka ulagaca) 2. Uravnotezeni fondovi (kombinuje sigurnost, dohodak i porast vrednosti) 3. Specijalizovani fondovi (vezani za jednu delatnost, oblast ili segment trzista 4. Zemljisni fondovi (kapitalnu dobit kroz uvecanu cenu nekretnine) 5. Fondovi novcanog trzista (portfolio kratkorocnih HoV i gotovine) 6. Nacionalni fondovi (ulaze u HoV firmi iz drugih zemalja) 7. Fondovi rizicnog kapitala (investiraju u sitna preduzeca koja nisu kotirana na berzi) 8. Eticki fondovi (zaduzbinskog karaktera, prema moralnim, religioznim principima) • Prema ciljevima investiranja: A. Fondovi koji investiraju u akcije: 1. Fondovi prihoda i rasta (srednja varijanata izmedju visokog prinosa i niskog rasta) 2. Fondovi rasta (orijentisani na velike stope rasta i kapitalnih dobitaka) 3. Indeksni fondovi (uskladjeni sa prosecnim prihodima na trzistu) 4. Specijalizovani akcijski fondovi (za pojedinacni tip akcije) B. Fondovi koji investiraju u instrumente duga: 1. Fondovi koji ulazu u drzavne hartije od vrednosti (sa fiksnim prihodom) (donose siguran ali nizak prinos) 2. Fondovi koji ulazu u obveznice firmi i prioritetne akcije (sigurnost prinosa) 3. Fondovi koji ulazu u “junk” obveznice (visok prinos, uz mnogo visi rizik) 4. Fondovi koji ulazu u obveznice lokalnih organi vlasti (poreski popusti za vlasnike) 5. Balansirani fondovi (istovremeno ulazu u razne HoV) C. Fondovi koji investiraju u kratkorocne finansijske instrumente (komercijalni zapisi, zapisi drzavne blagajne, certifikati o depozitima, kratkorocne HoV) D. Fondovi koji investiraju u izvedene HoV (derivate) (fjucersi, opcije) 27. POSEBNE VRSTE FONDOVA Pojavljuju se slozene finansijske institucije (finansijski supermarket), koji svojim korisnicima pruzaju sirok spektar finansijskih usluga.

1. Familije fondova; skup fondova kojima upravlja jedna investiciona kompanija; nudie veci broj mogucnosti i finansijskih ciljeva; upravljacka kompanija stice prednost na trzistu jer poseduje specijalizovano upravljacko znanje i savremene tehnoloske resurse. Investitor moze da lako prelazi iz fond u fond, u skladu sa promenana licne investicione strategije. 2. Kantri (country) fondovi; zatvoreni investicioni fondovi, koji ulazu u HoV odredjene zemlje (zemlje visokog stopa privrednog rasta – Juzna Koreja, Tailand, Brazil, Meksiko). 3. Of-sor (offshore) fondovi; fondovi koje osnivaju i kojima upravljaju ljudi koji nisu rezidenti zemalja gde fondovi posluju. Najcesce se osnivaju u zemljama gde postoje niske poreske stope, a sredstva plasiraju u najrazvijenijim zemljama. 28. FUNKCIONISANJE INVESTICIONIH FONDOVA I OSTALE FINANSIJSKE INSTITUCIJE • Za funkcionisanje fonda, znacajni su odnosi izmedju: 1. Investitora i fonda; zasniva se na ugovoru o pristupu fondu, koji ze zasniva na kupovini akcija fonda. Uskladjen sa statutom i prospektom fonda. Prospekt sadrzi: I. Opis fonda i HoV koje fond izdaje II. Tehnicke detalje o fondu i njegovim metodama investiranja III. Finansijski izvestaj IV. Drugi podaci (faktor rizika poslovanja, struktura portfelja, cena akcija, itd) 2. Fonda i kompanije za upravljanje portfolijom; zasniva se na ugovor o nalogu; kompanija pruza fonda usluge investicionog konsaltinga, aranzira transakcije, pikuplja sredstva izdavanjem akcija, plasira sredstva i saradjuje sa bankom. Upravljacka kompanija naplacuje fondu proviziju. 3. Fonda i banke; svodi se na obavezu banke da primi i cuva HoV iz portfolija, da vodi drugu aktivu fonda, da izvrsava placanje, i da verifikuje da li su transakcije upravljacke firme u skladu sa propisima. Banka naplacuje proviziju. 4. Fonda i okruzenja u kome posluje; moze se posmatrati sa aspekta, I. Poreskog tretmana fondova (izbegavanje dvostrukog oporezivanja fonda i ulagaca) II. Nadzora nad aktivnostima fondova (vrse drzavne institucije) III. Stimulacija drzave (pogotovo kod zemalja u razvoju) • Ostale finansijske institucije: 1. Finansijske kompanije; emituju svoje HoV ili uzimaju kredite kod komercijalnih banaka. Najcesce emituju instrumente duga, a sredstva plasiraju u obveznice i akcije preduzeca. a) Prodajne (pomazu prodaju odrdjene robe) b) Individualne (odobravaju manje kredite) c) Komercijalne (odoravaju vece kredite) 2. Fondacije i zaduzbine; imaju tradiciju u mnogim zemljama; nalaze se u oblastima zdravstva i kulture, osnivacu mogu biti skole, fakulteti, poznate porodice, itd. Do sredstava dolaze uplatama osnivaca, prijemom poklonal ulazu u dugorocne HoV visokog ranga. Zaduzbine u Srbiji datiraju jos iz srednjeg vek (Nemanjici), one su znatno pomogle razvoj nauke, obrazovanja i kulture. Univerzitet u Beogradu je snazno podstaknut u svojem razvoju od strane zaduzbina (Kolarcev univerzitet). Glava cetvrta

29.Pojam I Vrste Berzi
Berza je samostalna i specifična institucija.

Ona je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama finansijsko tržište sui generis. Berza se definiše kao organizovani prostor - i u fizičkom i u poslovnom smislu - na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Настанак појма „берза“ везује се за белгијску породицу van der Beurse у чијем су се локалу у Брижу у XV веку сакупљали трговци ради закључивања различитих послова. Трговци су појмом „dе burse“ означавали најпре место у коме су се састајали, а касније су тим појмом означавали и саме своје скупове. Тај назив био је усвојен и по свим другим градовима, у којима су убрзо после Брижа основане берзе, као што је то било учињено у Тулузу, Анверсу, Лондону, Паризу, Амстердаму и другим градовима. Berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti. One spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije. Predmet trgovine na berzi treba da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio lako zamenljiv a trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Pravila trgovine na berzi uređuju način rada berzanskih službi, kodifikovana su i svrstana u zbornike pod različitim nazivima. Nastala su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala se zajedno sa postepenim nastankom berze. Ova pravila imaju dvostruku funkciju: 1) da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovine i 2) da pruže zaštitu učesnicima u trgovini. Полазећи од врсте берзанског материјала, берзе се делe на а) робне (продуктне) берзе и б) финансијске берзе. На робним берзама тргује се различитим врстама роба (жито, кромпир, месо, кафа, нафта, обојени метали, неметали, памук, шећер, вуна, злато, калај и сл.) и услуга (транспортне услуге у прекоморском и ваздушном транспосту и сл.). Финансијске берзе могу бити 1) универзалне и 2) специјализоване. На универзалним берзама тргује се хартијама од вредности, најчешће оним које представљају финансијске инструменте на тржишту капитала (власничким и дугорочним дужничким хартијама), али није искључено ни трговање краткорочним хартијама, затим новцем, девизама, финансијским дериватима (фјучерсима и опцијама) и златом. На специјализованим берзама тргује се само одређеним берзанским материјалом. Оне могу бити: берзе ефеката - ако се на њима купују и продају само дугорчне хартије од вредности, девизне берзе, берзе злата и племенитих метала и сл. Na berzama se ostvaruje kupoprodaja hartija od vrednosti u drugoj i daljim sekvencama, odnosno one korespondiraju sa sekundarnim tržištem kapitala. Izvorni vlasnici finansijske štednje ne učestvuju u radu berzi. Neposredni učesnici na berzi nisu ni krajnji korisnici finansijske štednje, jer umesto njih finansijske instrumente kupuju, i tako prodaju novac, berzanski posrednici.

Берзе треба да обезбеди континуелно тржиште хартија од вредности по ценама које не одступају битно од оних по којима су претходно продате. Континуитет тржишта је неопходан за очување ликвидности хартија од вредности. Континуитет тржишта смањује колебање цена хартија од вредности што повећава њихову продају. Берза утврђује и публикује цене хартија од вредности. Ове цене утврђују се на бази понуде и тражње конкретне хартије од вредности. Објављујући преглед цена хартија од вредности берзе омогућавају постојећим и перспективним улагачима да процене ризик и рентабилност својих улагања. Berze su dužne da u svom poslovanju obezbede: 1) zakonito obavljanje trgovine, 2) zaštitu interesa učesnika na berzi, 3) poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika i 4) informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze. Trgovina na berzi može se obavljati a) promptno i na termin. Promptnom trgovinom se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza odmah, a najkasnije u roku od pet dana. Terminskom trgovinom se podrazumeva izvršavanje kupoprodajnih obaveza u roku dužem od pet dana. Najveći svetski berzanski centri su: - Njujork, London, Tokio, Frankfurt, Čikago i drugi. U Republici Srbiji funkcioniše Beogradska berza sa sedištem u Beogradu. Obim prometa berzanskog materijala koji se obavi na Beogradskoj berzi zasad je skroman.

30.ОРГАНИЗАЦИЈА БЕРЗЕ
Berze se organizuju po sistemu koncentričnih krugova, čiji centar čini sama berza sa svojim službama. Oko centra nalazi se krug ovlašćenih posrednika, i samo oni imaju pravo da zaključuju poslove na berzi, a svi drugi koji žele da trguju moraju to da čine preko njih. Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlašćenja u odnosu na berzansku trgovinu. Drugi krug od centra čine, takođe, posrednici koji nemaju pravo pristupa zvaničnoj berzanskoj trgovini. Broj posrednika između centra i klijenata sa otvorenog tržišta određen je veličinom tržišta koje berza pokriva. Ta struktura je najčešće trostepena, pri čemu treći krug čini najšire tržište. Berze se najčešće organizuju kao akcionarska društva. Uz akcionare, značajno mesto imaju članovi berze. Član berze ima pravo da koristi slobodan berzanski prostor i raspoloživu berzansku opremu. Чланови берзе имају своје посебне органе који се старају о њиховим интересима, како према самој берзи, тако и према окружењу у коме делују. Ти органи су надлежни за уређење трговања на берзи, као и за одређивање његовог садржаја. Савремене берзе су високо организоване институције.

Оне су регулисане, како сопственом регулативом, тако и државном регулативом. Берза може бити организована као аукционо или континуирано тржиште. Аукционо тржиште је берза на којој се налози клијената систематизују и извршавају симултано уз формирање јединствене цене. Аукција може бити усмена или писмена. Уколико је било више аукција у току дана, на крају радног дана утврђује се просечни дневни курс за одговарајући финансијски инструмент. Уколико је берза организована као континуирано тржиште, тада се извршавање налога обавља током целог радног дана берзе – тада се цене стално мењају, одражавајући прилив налога и њихову реализацију. Код овог метода трговине није потребно физичко присуство учесника у просторијама берзе, пошто највећи број берзи обезбеђује учесницима комуникациону повезаност и централни компјутер који аутоматски утврђује налоге и формира цену која одговара понуди и тражњи. Физички посматрано, савремена берза представља разуђену компјутерску и комуникациону мрежу.

31.ПОВЕРЕЊЕ И СИГУРНОСТ КАО ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА НА БЕРЗИ
Berza ne može da funkcioniše bez izgrađenog poverenja među učesnicima na njoj, i bez osnovne sigurnosti da će preuzete obaveze biti ispunjene. Nedostatak berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište nesigurno. Jačanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi. Берзе су у своје аутономно право уградиле принципе поверења и сигурности. Процес институционализације поверења спроводи се од настанка првих берзи. Институционализација поверења добила је облик збирки правила преузетих из трговачког права. Процес институционализације поверења на берзи штити се берзанским правом и аутономним берзанским судством - берзанском арбитражом и системом санкција. Процес институционализације сигурности има два подпроцеса. Први подпроцес обухвата активности посредника усемрене на осигурање своје делатности и свођење нетржишних ризика на минимум. Деф се одређене пратеће делатности, као што су: контрола квалитета и квантитета робе, осигурање и сл., што се уграђује у правила берзе. Учесници на берзи морају да се придржавају ових правила, на који начин сви елементи пословања постају унапред познати, чиме се ризик своди на најмању могућу меру. Други подпроцес односи се на активност државе према берзи.

Велике кризе и проневере, које су се дешавале на берзама, приморале су државу да се умеша у неке области које су раније регулисане аутономним берзанским правом. Држава је почела да доноси прописе којима се регулише контрола берзанске делатности, чиме је држава на себе преузела један суптилан задатак: да интервенцијом обезбеди што сигурнију трговину на берзама, а да тиме не угуши берзе.

32.Оснивање берзе
Берза је правно лице које је организовано као акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу, које, у складу са законом, обавља делатност организовања трговине хартијама од вредности и финансијским дериватима. На берзу се примењују одредбе закона којим се уређују предузећа. Берзу могу основати република, као и правна лица која имају дозволу за обављање делатности брокерско-дилерског друштва. Решење о давању дозволе за рад берзе доноси Комисија за хартије од вредности, која води регистар издатих дозвола за рад берзе. Новчани део основног капитала берзе не може бити мањи од 100.000 евра у динарској противвредности по курсу на дан уплате. Берза стиче својство правног лица уписом у судски регистар. Берза не сме да отпочне да обавља делатност за коју је добила дозволу за рад пре уписа те делатности у судски регистар. Она је дужна да Комисију обавести о промени назива, седишта или адресе пре подношења пријаве за упис у судски регистар те промене. Берза може обављати послове из своје делатности ако има најмање пет лица која су запослена на неодређено време а која имају положен брокерски испит, и најмање три године радног искуства на пословима са хартијама од вредности, ако испуњава друге услове који се односе на кадровску и организациону оспособљеност и техничку опремљеност, у складу са законом и актом Комисије за хартије од вредности. Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se obaveštava javnost o: 1) obimu ponude i tražnje na berzi; 2) obimu zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala; 3) početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog tržišnog materijala; 4) kotacijama na berzi; 5) tržišnom materijalu kojim se trguje na berzi, i 6) drugim podacima koji su značajni za rad berze. Берза је дужна да организује информациони систем којим се обезбеђује: 1) да сви учесници у трговини хартијама од вредности могу истовремено, равноправно и под једнаким условима давати и прихватати налоге за куповину и продају хартија од вредности на берзи, и 2) да сви учесници у трговини хартијама од вредности на берзи имају у истом тренутку једнак приступ информацијама о хартијама од вредности којима се обавља трговина. Уз захтев за давање дозволе берза прилае:  уговор о оснивању берзе;

 статут берзе;  правила пословања берзе;  подаци о акционарима берзе у износу и у процентима израженом учешћу ових лица у основном капиталу берзе;  доказ о кадровској и организационој оспособљености и техничкој опремљености берзе;  тарифник берзе;  извод из судског регистра за акционаре берзе, као и оверени превод тог извода за страна правна лица;  подаци о члановима управе и надзорног одбора берзе, и  доказ да ће берза имати најмање пет лица која ће бити запослена на неодређено време, а која имају положен брокерски испит и најмање три године радног искуства на пословима са хартијама од вредности. Комисија ће одбити захтев за давање дозволе за рад берзе ако утврди: 1) да нису испуњени услови за рад берзе прописани законом, и 2) да чланови управе и надзорног одбора берзе не испуњавају услове из закона.

33.Органи, општи акти и чланови берзе
Ради решавања спорова измеду учесника на берзи по пословима закљученим на берзи – берза образује арбитражу. Чланови управног и надзорног одбора берзе и директор берзе не могу бити чланови арбитраже берзе. Арбитража берзе доноси правилник којим се уређује начин обављања послова арбитраже. Берза има комисију за листинг и котацију хартија од вредности. Чланове комисије именује управни одбор берзе. Општи акти берзе су - статут, - правила пословања, - тарифник, - правилник о листингу и котацији и - други општи акти. Комисије за хартије од вредности даје сагласност на статут, правила пословања и тарифник берзе, који се објављују у службеном гласилу. Берза је дужна да од Комисије прибави претходну сагласност на измену статута, правила пословања, правилника о листингу и котацији и тарифника. Правилима пословања берзе уређују се нарочито: 1) врсте послова, услови и начин њиховог обављања; 2) услови и начин обављања послова чланова берзе; 3) врсте и услови трговине хартијама од вредности; 4) услови и начин пријема хартија од вредности на листинг берзе, повлачења и брисања са листинга; 5) услови и начин издавања, повлачења и брисања финансијских деривата; 6) начин утврђивања и објављивања каматних стопа, односно цена хартија од вредности и финансијских деривата којима се тргује на берзи;

7) начин обављања обрачунских трансакција за извршење послова закључених на берзи; 8) међусобна права и обавезе берзе и чланова берзе, и 9) друга питања о раду берзе. Правилником о листингу и котацији уређују се нарочито услови и поступак пријема на листинг, односно котацију хартија од вредности, као и брисања са листинга, односно скидања са котације, затим ближа правила о поступку и учесницима у трговању хартијама од вредности на берзи, као и друга питања значајна за листинг и котацију. Статутом берзе прописују се услови за стицање својства члана берзе, надзор који берза спроводи над пословањем члана берзе, као и услови за искључење члана и престанак чланства. Чланови берзе су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке. Пријем у чланство берзе врши се на основу поднетог захтева и документације прописане актима берзе. Берза је дужна да прими у чланство брокерско-дилерско друштво, односно овлашћену банку ако испуњавају услове за стицање својства члана берзе утврђене статутом берзе. Берза је дужна да решење о захтеву за пријем у чланство донесе у року од 15 дана од дана пријема. Члан берзе је дужан нарочито: 1) да се придржава свих аката берзе; 2) да савесно обавља послове на берзи; 3) да не злоупотребљава информације које нису доступне свим учесницима на берзи; 4) да о приспелом налогу клијента или о сопственом налогу одмах обавести берзу; 5) да извршење налога одложи до истека рока који берза прописује својим правилима пословања; 6) да писмено обавештава берзу о свакој промени својих овлашћења, и 7) да плаћа чланарину, провизију и друге накнаде утврђене тарифником берзе. Берза врши надзор чланова берзе по пословима закљученим на берзи. У вршењу надзора берза има право непосредног увида у књигу налога члана берзе, закључница и других докумената у вези са пословима који се закључују на берзи. О предузетим мерама према члановима берзе, берза обавештава Комисију за хартије од вредности.

34. Berzansko poslovanje
Pod berzanskim poslovanjem podrazumeva se: 1) registracija tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; 2) utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; 3) trgovina tržišnim materijalom, 4) izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi i 5) javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. На берзанском тржишту може се трговати само хартијама од вредности које су примљене на листинг берзе.

Услове за листинг и котацију хартија од вредности на берзи прописује берза правилником о листингу и котацији тих хартија. Хартије од вредности берза укључује на берзанско тржиште на захтев издаваоца и ако су испуњени услови. Берза јавно објављује листу издавалаца и врсту хартија од вредности за које је донела решење о пријему на листинг берзе. Изузетно дужничким хартијама од вредности које издаје република и централна банка може се трговати на берзанском тржишту без посебних услова које прописује берза за друге издаваоце хартија од вредности. Иностране хартије од вредности могу се примити на листинг и котирати на берзи под условима утврђеним законом и актима берзе. Организовање трговине хартијама од вредности обухвата следеце послове: 1) организовање јавне понуде хартија од вредности и повезивање понуде и тражње хартија од вредности; 2) објављивање информација о понуди, тражњи и тржишној цени хартија од вредности и других података значајних за трговину хартијама од вредности; 3) утврђивање и објављивање курсних листа хартија од вредности, и 4) обављање других послова у складу са законом. Берза не може - трговати хартијама од вредности, - давати савете који се односе на куповину и продају хартија од вредности, - давати савете о избору брокерско-дилерског друштва или овлашћене банке, - обављати послове који су законом одређени као делатности брокерско-дилерског друштва, - обављати друге послове, осим послова из своје делатности. На слободно берзанско тржиште могу се укључити хартије од вредности које не испуњавају услове за листинг и котацију хартија од вредности на берзи, које су у целини уплаћене и које могу бити предмет јавне понуде на организованом тржишту. Берза одлучује о укључивању хартија од вредности на слободно берзанско тржиште на захтев издаваоца или по службеној дужности – кад су за то испуњени услови утврдени законом. Берза јавно објављује листу издавалаца и врсту хартија од вредности за које је донела решење о укључивању на слободно берзанско тржиште. Трговина хартијама од вредности на берзи може почети после објављивања решења о пријему на листинг хартија од вредности. Берза утврђује курсну листу хартија од вредности којима се тргује на берзи. Курсна листа доставља се свакога дана Комисији за хартије од вредности. Берза је дужна да свакодневно у најмање два дневна листа која се продају на целој територији наше земље и у просторијама берзе – објављује курсну листу хартија од вредности којима се трговало на берзи. Берза може искључити са листинга хартије од вредности одређеног издаваоца:

 ако се трговина хартијама од вредности не врши дуже од шест месеци;  ако издавалац поднесе захтев за искључење са листинга берзе;  ако издавалац престане да испуњава услове за листинг на берзи;  ако издавалац повуче своје хартије од вредности или им истекне рок доспећа, и  ако је над правним лицем које је издало хартије од вредности отворен поступак стечаја или ликвидације. Берза може искључити са слободног берзанског тржишта хартије од вредности одређеног издаваоца: 1) ако издавалац поднесе захтев за искључење са слободног берзанског тржишта; 2) ако издавалац повуче своје хартије од вредности или им истекне рок доспећа, и 3) ако је над правним лицем које је издало хартије од вредности отворен поступак стечаја или ликвидације. Забрањено је стварати неистиниту слику о тржишту хартија од вредности, а нарочито: 1) утицати на висину тржишне цене хартија од вредности, куповином, продајом и позајмљивањем хартија од вредности а којом се не врши промена законитих ималаца хартија од вредности, и 2) давати овлашћеном учеснику на тржишту хартија од вредности налоге за куповину, односно продају одређених хартија од вредности уз истовремено давање налога за продају, односно куповину истих хартија од вредности, истом или другом овлашћеном учеснику на том тржишту. Забрањено је на организованом тржишту предузимати радње искључиво ради: 1) повећања цене одређених хартија од вредности и подстицања других инвеститора да купе те хартије; 2) смањења цена одређених хартија од вредности и подстицања инвеститора на продају тих хартија, и 3) стварања привида у погледу обима промета хартијама од вредности. Забрањено је ширење информација којима се ствара привид о чињеницама и околностима које утичу или могу утицати на цену хартија од вредности, на учеснике, на стање или кретање на тржишту хартија од вредности с намером да се једно или више лица подстакну на то да закључе или не закључе уговоре о промету хартија од вредности, или да остваре, односно уздрже се од остваривања права која су у вези са хартијама од вредности. Запослени на берзи не могу бити чланови органа управљања, нити запослени код брокерско-дилерског друштва, банака или издавалаца хартија од вредности чијим се хартијама од вредности обавља трговина на берзи. Запослени и чланови управе и надзорног одбора берзе: 1) дужни су да, као пословну тајну, чувају податке о промету хартија од вредности који нису јавно објављени, као и друге податке за које су сазнали у обављању својих дужности или на други начин, и не смеју их саопштавати трећим лицима, користити или трећим лицима омогућити да их користе; 2) не смеју давати савете о трговини хартијама од вредности и улагању у хартије од вредности, нити мишљење о повољности или неповољности трговине хартијама од вредности, и

3) не смеју давати савете при избору брокерско-дилерских друштава и овлашћених банака. Берза Комисији за хартије од вредности доставља: 1) податке о трговини хартијама од вредности – свакодневно; 2) податке о пријему у чланство, одбијању пријема и престанку чланства – у року од три дана; 3) податке о пријему на листинг берзе, одбијању пријема и искључењу хартија од вредности са листинга берзе – у року од три дана; 4) годишњи рачун, са извештајем ревизора, и годишњи извештај о пословању; 5) месечне извештаје о пословању; 6) податке о свакој промени у вези са испуњењем услова прописаних за обављање делатности за које је добијена дозвола за рад, и 7) друге податке и информације. Комисија за хартије од вредности најмање два пута годишње врши надзор над законитошћу пословања берзе. Овлашћено лице Комисије за хартије од вредности може у поступку надзора: а) прегледати акте, пословне књиге, изводе са рачуна и друге документе берзе, и б) захтевати информације о појединим питањима значајним за пословање берзе. У поступку надзора Комисија за хартије од вредности налаже берзи да у одређеном року отклони неправилности и предузима једну или више мера: 1) одузима сагласност на одлуку о избору, односно именовању директора и чланова управног и надзорног одбора берзе и даје налог за именовање нових лица; 2) даје налог берзи да привремено обустави трговину одређеним хартијама од вредности, односно да искључи са листинга одређене хартије од вредности; 3) даје налог берзи да привремено обустави рад у трајању до три месеца; 4) даје налог за привремену забрану располагања средствима са рачуна берзе и другом имовином берзе у трајању до три месеца; 5) даје налог за привремену забрану исплате дела добити која припада акционарима берзе, односно исплате накнада члановима органа управе берзе и запосленима; 6) изриче јавну опомену; 7) одузима дозволу за рад берзе, и 8) предузима и друге мере у складу са законом и својим актима Комисија за хартије од вредности одузима берзи дозволу за рад ако: 1) своју делатност не обавља дуже од три месеца; 2) је дозвола за рад прибављена на основу неистинитих података; 3) не обавља послове у вези са хартијама од вредности у складу са законом; 4) престане да испуњава услове прописане за добијање дозволе за рад; 5) прекрши обавезу забране манипулације; 6) Не поступи по налогу Комисије за хартије од вредности за отклањање утврђених неправилности, и

7) Комисију за хартије од вредности обавести о престанку обављања делатности. Кад Комисија за хартије од вредности одузме берзи дозволу за рад, покреће поступак њене ликвидације, односно стечаја, у складу са законом. Од дана отварања стечајног поступка над берзом не може се закључити принудно поравнање. Одлука о отварању поступка ликвидације, односно стечаја над берзом доставља се Комисији за хартије од вредности.

36.Привредни преступи берзе
Берза се може казнити новчаном казном у износу од 60.000 до 600.000 динара за следеће привредне преступе ако : 1) у року од седам дана од дана пријема захтева за пријем на листинг берзе не прими на листинг хартије од вредности издаваоца који испуњава услове; 2) у року од седам дана од дана пријема захтева за пријем на слободно берзанско тржиште хартије од вредности издаваоца не укључи на то тржиште или у року од седам дана од дана пријема захтева за пријем на листинг берзе то не учини са хартијама од вредности издаваоца који не испуњава услове за пријем на листинг; 3) тргује хартијама од вредности, даје савете који се односе на куповину и продају хартија од вредности, даје савете о избору брокерско-дилерског друштва или овлашћене банке, обавља послове који су законом одређени као делатности брокерско-дилерског друштва или обавља друге послове који не спадају у делатност берзе; 4) информациони систем не организује у складу са законом; 5) за члана управе или надзорног одбора изабере или именује лице без сагласности Комисије; 6) на измену статута, правила пословања, правилника о листингу и котацији или тарифника не прибави претходну сагласност Комисије; 7) са обављањем делатности за коју је добила дозволу за рад отпочне пре уписа те делатности у регистар; 8) у вези са пријемом у чланство берзе не поступи на начин и у року који су утврђени законом; 9) повреди принцип равноправности чланова берзе; 10) не утврђује курсну листу хартија од вредности којима се тргује на берзи и не доставља је свакога дана Комисији; 11) не објављује курсну листу на начин утврђен законом; 12) службеном лицу Комисије не омогући да изврши надзор над пословањем берзе, и 13) Комисији не доставља податке и акте у складу са законом. За ове радње казниће се и одговорно лице берзе новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

37.БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Београдска берза је следбеник Београдске берзе која је била основана на основу Закона о јавним берзама, донетом 3. новембра 1886. године. Берза је почела са радом 2. јануара 1895. године. Заслуга за стварање Београдске берзе припадала је београдским трговцима који су били окупљени око српског трговачког друштва и “који су били надахнути уверењем да је извор

моћи једне државе у благостању њеног народа, које се опет састоји у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега једна држава не може напредовати, нити јака бити”. Берза је имала прекид у раду у периоду од 1914. до 1919. године. Она је између два светска рата израсла у снажан финансијски центар у овом делу Европе. Имала је и посебан обрачунски одсек, у коме су депоноване хартије од вредности и који је салдирао трансакције чланова Берзе. Од почетка Другог светског рата Берза није радила, а формално је укинута шездесетих година прошлог века. Београдска берза обновила је рад 1989. оснивањем Тржишта капитала од стране највећих домаћих банака. Тржиште капитала 1992. године прерасло је у Београдску берзу. Данас је Београдска берза успостављена као непрофитна организација, чији су оснивачи Република Србија, педесетак банака и осигуравајућих друштава. Чланице Берзе су банке и брокерско-дилерска друштва. Обим промета на Београдској берзи је скроман. Berzanski ciklus Ciklus trgovine na berzi sadrži tri osnovne faze. Prva faza odvija se van berze. U ovoj fazi uspostavlja se odnos između investitora i berzanskog posrednika – člana berze. Ovo se postiže otvaranjem računa hartija od vrednosti i računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog instrumenta. U drugoj fazi dolazi do realizacije naloga, odnosno vrši se kupovina ili prodaja finansijskog instrumenta na berzi i utvrđuje cena (kurs) tog instrumenta. U trećoj fazi vrši se obračun – saldiranje i plaćanje izvršene kupovine ili prodaje, kao i prenos hartija od vrednosti i novčanih sredstava na odgovarajuće račune kod berzanskih posrednika. Tada se ciklus ponovo prenosi van berze u obračunsku (klirinšku) instituciju.

38.Налози
У савременим условима инвеститор користи рачун хартија од вредности код берзанског посредника. Налог представља инструкцију берзанском посреднику да прода или купи одређени финансијски инструмент. Налози се могу поделити: а) по количини, б) по врсти и в) по временском периоду. По количини, налози се могу поделити на: 1) типичне и 2) атипичне.

Типичан налог садржи заокружени износ (обично 100 финансијских инструмената). Овај налог је уобичајен у трговини. Атипичан налог садржи мањи износ од заокруженог. По врсти, налог може бити: 1) тржишни, 2) лимитирани и 3) стоп. Тржишни налог је најчешће у употреби. У питању је налог берзанском посреднику да купи или прода одређени износ хартија од вредности по тржишним условима, што значи по најповољнијој цени. Лимитирани налог подразумева да берзански посредник купи или прода финансијски инструмент по цени која је нижа или једнака одређеној цени коју утврђује клијент, када је у питању куповина. Када је у питању продаја, онда се налог извршава по цени која је виша или једнака цени коју је утврдио клијент. Налог неће бити реализован ако у дневној трговини цене не достигну лимите које је утврдио клијент. Стоп налог подразумева да клијент у налогу утврди тзв. стоп цену. Када се ради о куповини, стоп цена мора бити изнад тржишне цене у моменту када је налог дао, а ако се ради о продаји, стоп цена мора бити испод тржишне цене. Овај налог је услован и постаје тржишни налог уколико цена достигне постављене лимите, у ком случају брокер извршава налог по стоп цени или најбољој цени која се може остварити. По временском периоду, налози могу бити 1) дневни, 2) до опозива и 3) на почетку или крају трговине. Дневни налог важи у току радног дана. Налог до опозива истиче у моменту када то инвеститор захтева. Налог на почетку или крају трговине извршава се у одређеном делу радног дана берзе.

39.Котација
Финансијски инструменти којима се тргује на берзи морају бити примљени на берзи. Тај пријем се назива листинг. Услови за пријем финансијског инструмента на берзи су строги. Котација представља формирање цене по којој се продају или купују финансијски инструменти на берзи. Сучељавање понуде и тражње за одређеним финансијским инструментом реализује се на паркету берзе, односно на скупу представника чланова берзе. Процесом одређивања цене (курса) руководи службеник берзе (код аукционог метода) или га утврђује специјалиста, а код континуиране трговине курс је резултат компјутерске обраде. Одређивање курса врши се, код аукционог метода, проценом обима понуде и тражње при утврђеном нивоу цена и сталним кориговањем цене уколико се понуда и тражња не поклапају, све док се не оцени, од стране руководиоца котације, да су оне у равнотежи.

Када руководилац котације утврди равнотежу понуде и тражње, котирање се обуставља и цена по којој су оне уравнотежене сматра се закључном. Уколико има више котација у току радног дана, као закључна цена сматра се цена последњег котирања, или се рачуна просечан курс свих котација у току дана. Ова цена се објављује на огласној табли берзе и у специјализованој штампи. Берзанске котације садрже званичне цене финансијске активе и оне се објављују дневно, по завршетку берзанског састанка. Цене се дају по врстама финансијске активе и објављују се у финансијској штампи и посебним билтенима берзи. Инвеститору који се на берзи интересује за котацију одређене активе наводе се највиша и цена по којој су купци заинтересовани да купе, и најнижа цена по којој су продавци спремни да продају. Котација нема карактер чврсте понуде. Котација акција на берзи значи да је одрећена компанија добила одобрење да своје акције пласира на берзи као компанија на листингу. Овим се компанији омогућује прикупљање додатног капитала. Када компаније испуне одређене услове за улазак на листинг у погледу висине свог капитала и објављивања финансијског извештаја, стичу право да се њихове акције котирају на берзи. Trgovina dugoročnim finansijskim instrumentima koji nisu primljeni u listing na berzi zato što emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne žele kotaciju, vrši se na šalterskom tržištu koje je specijalizovano za tu trgovinu. Funkciju šalterskog tržišta vrši mreža dilera i brokera, povezanih komunikacionim linijama. 40. OBRAČUN BERZANSKIH TRANSAKCIJA I BERZANSKI IZVEŠTAJI I ANALIZE • Obracun je zavrsna faza berzanskog ciklusa; to je obracun i izvrsenje kupoprodajnih operacija, sto se obavlja van berzanskog prostora, u posebnim odeljenjima berzanskih posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama. • Vrse se razne knjigovodsvtene operacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva; na kupca se transferisu HoV, a novcana sredstva na prodavca. • Transakcija je zakljucena na parketu berze, i obavezujuca je za ucesnike. Ove obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom, bez mogucnosti dalje kontrole ugovornih obaveza, tako da je potrebno potrvditi trgovinu (cena, ugovorne strane, vreme, kolicina finansijskih instrumenata, itd.) • Taj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obradu; oni formalizuju zakljcnu transakciju, posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na potvrdu i izvrsenje. U isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog izvrsen, pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema berzanskom posredniku. • Klirinske i depo institucije; posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcija, i drze u depou HoV. Koriste se prednostima saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini, i transfera salda novcanih sredstava na ucesnike. Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji. • Berzanski izvestaji i analize: Trzisna cena (kotacija ili kurs) finansijskih instrumenata se objavljuje na nacin utvrdjen pravilima berze, kao i u specijalizovanim rubrikama stampe.

Berzanske table i posebna tehnicka sredstva; specijalzovana i obicna stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama. Berznaske analize se daju u obliku posebnih izvestaja o ukupnoj trgovini, kretanju cena; na primer, dnevni izvestaj o trgovanju na berzi. 41. FORMIRANJE I KRETANJE CENA I ŠPEKULATIVNE OPERACIJE Investitor moze, preko sredstava informisanja berze, da uvidi trend u kretanju cene (prevashodno na gore ili dole) finansijskih instrumenata, i na bazi toga da rukovodi svojih portfoliom HoV, radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti. Spekulativne operacije: o Spekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa stanovista normalnog investiranja, na osnovu pretpostavke da ce mu doneti (usled specificnih faktora ili trzisnih okolnosti) prinos veci od trzisnog proseka. Spekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim periodima, i ne predstavlja manipulaciju trzista. Arbitraza nije oblik spekulacije, jer koristi razliku izmedju dva trzista, i pri arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik. o Spekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistu; ogranicavaju se pravilima berze i drzavnim propisima (u obliku procenta dozvoljene promene cena u jednom danu). o Spekulacija podrazumeva kupovinu HoV na kredit; uobicejano na razvijenim trzistima, pod strogom kontrolom. Kupovina HoV na kredit se vrsi preko racuna komitenta kod berzanskih posrednika; komitentu se odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu, i on je duzan da deo tih sredstava drzi u likvidnom obliku (tzv. Margina). Ako se ockuje rast cena, kupuje se na kredit, a ako se ocekuje pad, on ce prodavati na kredit. o Prodaja HoV na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi mogao da izvrsi isporuku u roku od 3 do 5 dana. Investitor kasnije vraca pozajmljeni instrument. Ovo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi period opadanja cena. Ovo je ograniceno regulativom. 42. MANIPULACIJE NA BERZI I BERZANKSE KRIZE o Pojam – organizovanje transakcija investitora i berzanskih posrednika, u cilju neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. Njih savremene berze zabranjuju. Vrste: 1. Fiktivna prodaja (transakcija u kojoj nema promene vlasnistva; simulirana kupoprodaja, po ceni iznad preovladjujuce; stvara privid aktivnosti, koji se ipak izvestava u berzanskom izvestaju; iluzija da cena akcija raste) 2. Suprotni nalozi (istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije) 3. Glasine (sirenje netacnih podataka; neosnovane ocene da se na trzistu treba kupovati ili prodavati) 4. Pulovi (posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad cena pojedinih akcija; stalni i povremeni, uvek dobro organizovani) 5. Korner (monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom, tak da ga investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni) o Americki tajkun Jay Gould pocetkom 20. veka (fiktivna prodaja); finansijski gigant James Pierpont Morgan (osnivac kuce J.P. Morgan; suprotni nalozi); afera South Seas Bubble pocetkom 19. veka (glasine); trziste srebra 1987. godine (pulovi i korner). Glava peta POJAM BERZANSKIH POSREDNIKA Pojam – ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove posrednika izmedju ostalih ucesnika. Oni ne kreiraju svoje instrumente, vec svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojecih finansijskih instrumenata. 43.

o U pocetku je polozaj berzanskih posrednika bio odredjen trgovackim zakonom, a danas zaokonom o sekundarnim trzistima. o Oni, kao posrednici, mogu da posluju u ime i za racun drugih lica (brokeri), kao i na svoje ime i za svoj racun (dileri). Ulogu posrednika pogu vrsiti i banke, osiguravajuca drustva. o Posrednici moraju imati dozvolu za rad, koju izdaju nadlezni drzavni organi (Komisija HoV). o Poslovi posrednika: 1. Trgovina HoV 2. Davanje konsalting usluga 3. Vodjenje portfolia HoV za racun korisnika usluga 4. Cuvanje HoV 5. (danas, u savremenim uslovima) odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje slobodnih novcanih sredstava 44. OSNIVANJE BERZANSKIH POSREDNIKA

45. VRSTE BERZANSKIH POSREDNIKA o Podela: a) brokeri, b) dileri. o Najveci broj posrednika vrse obe funkcije (brokersko-dilerska drustva). Ona vrse sledece usluge: 1. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svih finansijskih instrumenata 2. Kratkorocno kreditiranje 3. Cuvanje HoV 4. Pruzanje savetodavnih i konsalting usluga o Pojam brokera – 1. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca, i naplacuje proviziju. Brokeri nisu vlasnici vec samo posrednici; kada se broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste HoV, oda je rec o agentu, koji mora biti registrovan na Berzi. (najzastupljenije shvatanje brokera) 2. lice koje u poslovima trgovanja nekretninama predstavlja prodavca, i uzima proviziju kada proda nekretninu 3. lice koje u poslovima osiguranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja za klijenta Po domacim propisima, broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun, uz naplatu brokerske provizije. o Pojam dilera – 1. lice koje kupuje i prodaje HoV u svoje ime i za svoj racun; ne radi za proviziju, vec zaradjuje od razlike u ceni (najzastupljenije) 2. lice koje kupuje robu ili usluge, radi prodaje krajnjim potrosacima. Kod nas, diler je cesto shvacen kao ilgalni prodavac deviza. Dileri su vlasnici svojih HoV, i deluju kao samostalna karika u lancu finansijskih trzista. Oni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove, kao i poslove brokera. Oni formiraju posebno medju-dilersko trziste. Ostvaruju prihode na nekoliko osnova: a. Na osnovu razlike u ceni HoV b. Na osnovu kapitalnih dobitaka (razlika u ceni koja nije ostvarena) c. Na osnovu devizne arbitraze (promena u visini deviznih kurseva) d. Na osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa 46. VRSTE BROKERA I DILERA 1) Komisioni brokeri: Nezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica (Na NYSE, 1/3 clanova su komisioni brokeri). Oni posluju kao agenti za svoje klijente, druge brokere, a i kao dileri.

2) Brokeri na parketu: Trgovci u Sali za trgovinu na berzi. 3) Trgovci na parketu: Rade samo za sebe, po cemu se razlikuju od brokera na parketu. Ne rade sa drugim brokerima. 4) Specijalisti: a) Aukcionari (utvrdjuju cenu na pocetku radnog dana) b) Brokeri c) Dileri 5) Diskontni brokeri: Pruzaju samo usluge kupovinu I prodaju HoV, uz minimalnu proviziju. Nkada nisu savetnici. 6) Brokeri koji nude kompletne usluge 7) Odd lot dileri: Kupuju akcije u okruglim lotovima (npr 100, 1000), pa ih razdvajaju u neparnim, manjim lotovima. Zadovoljavaju potrebe malih akcionara. 47. POJAM I DELATNOST BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA Pojam – prvno lice, organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu, koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu HoV, u skladu sa zakonom. Na njih se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca. Troskovi osnivanje (osnovni kapital): 1. Brokersko drustvo (50.000 evra) 2. Dilersko drustvo (100.000 evra) 3. Market-mejker, portfolio menadzer i agent emisije (200.000 evra) 4. Pokrovitelj emisije (300.000 evra) Delatnosti: 1. posredovanju u kupoprodaju HoV (brokerski poslovi) 2. kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (dilerski poslovi) 3. obavezna kupoprodaja HoV u svoje ime I za svoj racun (market-mejker) 4. upravljanje HoV u ime I za racun nalogodavca (portfolio menadzer) 5. organizovanje distribucije HoV, bez obaveze otkupa nepordatih HoV (agent emisije) 6. organizovanje distribucije HoV, sa obavezom otkupa nepordatih HoV (pokrovitelj emisije) 7. prisanje savetodavnih usluga i konsaltinga (investicioni savetnik) Neophodna dozvola – Konisija HoV. 48. DOZVOLA ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA Sve dozvole izdaje Komisija za HoV. o Poslove brokera, dilera i portfolio menadzera mogu obavljati samo fizicka lica, koja imaju dozvolu za te delatnosti. 1. Polozen test za obavaljanje te delatnosti 2. Cist krivicni dosije 3. (za savetnika i portfolio menadzera) visoka strucna sprema i tri godine radnog iskustva Za investicionog savetnika nije potrebna dozvola. Podrazumevaju se opsti uslovi kadrovske, tehnicke osposobljenosti, i tehnicke opremljenosti brokersko-dilerskih drustava. o Dozvola se oduzima: 1) ako je nocilac dozvole osudjen na sudu, 2) prekrsio obavezu cuvanja poverljivih podataka. o Zahtev za izdavanje dozvole sadrzi: a) Statut brokersko-dilerskog drustva b) Pravila poslovanja drustva

c) Podaci o clanovima d) Dokaz o osposobljenosti i opremljenosti e) Tarifnik A za osnivanje drustva, podnose se jos i: f) Ugovor o osnivanju g) Izvod iz sudskog registra h) Podaci o clanovima uprave i) Dokaz za jedno zaposleno lice 49. o 1. 2. a) b) c) o Zakonom. o a) b) c) OPŠTI AKTI I UPRAVA BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA Opsti akti brokersko-dilerskog drustva su: Statut Pravila poslovanja: Vrste poslova I nacin obavljanja poslova Vrste naloga, nacin I redosled njihovog izvrsenja Medjusobna prava i obaveze drustva i klijenata Saglasnost na opste akte I njihov sadrzaj daje Komisja za HoV, u skladu sa Clanovi uprave moraju biti: Strucno osposobljena Tri godine iskustva Nisu pravosnazno osudjivana

50. ZAŠTITA OD RIZIKA OBAVLJANJA DELATNOSTI BROKERSKODILERSKOG DRUŠTVA Komisija za HoV je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. Brokersko-dilerska drustva moraju da postuju sledece norme: o Kapitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se obezbedilo pokrice mogucih gubitaka. Komisija za HoV utvrdjuje metodologiju kojom se meri rizik poslovanja i neophodno pokrice rizika. o Izlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti 25% kapitala drustva. o Iznos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci 800% visine kapitala. o Brokersko-dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike, koje se posebno tretira u knjigama drustva. o Politika urednog upravljanja likvidnoscu se sastoji od: a) Planiranje ocekivanih poznatih i novcanih izdataka i priliva b) Redovno pracenje likvidnosti c) Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti o Drustvo mora mesecno da izracunava: a) Visinu kapitala b) Visinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedinih poslova c) Adekvatnost kapitala d) Izlozenost riziku 51. PRAVILA SIGURNOG I DOBROG POSLOVANJA BROKERSKODILERSKOG DRUŠTVA o Osnovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko-dilersko drustvo je nacelo ravnopravnosti klijenata. Duzno je da cuva, kao poslovnu tajnu, podatke o stanju I prometu na racunima HoV svojih klijenata. Ovi podaci se mogu uciniti dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima: a) Na osnovu pismenog odobrenja klijenta b) Tokom inspekcije

c) Na osnovu naloga suda o Pravila poslovanja: a) Ne sme davati pogresne podatke o ceni b) Ne sme siriti lazne informacije c) Ne sme raspolagati sa HoV klijenta bez njegove saglasnosti d) Ne sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacin e) Ne sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijenta f) Ne sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolija g) Ne sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije o Obaveze drustva: 1. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce 2. mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga 3. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama 4. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjenih pravila drustva 5. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga (najkasnije sledeceg dana) 6. mora da, na zahtev klijenta, izda overeni izvod iz knjige naloge o Drustvo je duzno da kod ovlascene banke (banke-clana Centralnog registra HoV) mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun, preko kojeg ce se vrse uplate i isplate vezane za promet HoV. o Ugovorom o upravljanju HoV propisuje se narocito: 1) Iznoz novcanih sredstava, odnosno vrsta i kolicina HoV koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu 2) Politika ulaganja u HoV 3) Uslovi pod kojima klijent daje HoV drustvu. 4) Visina provizija 52. NADZOR NAD POSLOVANJEM I PRESTANAK OBAVLJANJA DELATNOSTI BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA Drustvo Komisiji HoV dostavlja sledece: 1) Godisnji racun sa izvestajem revizora 2) Mesecne izvestaje o poslovanju 3) Podatke o promeni propisanih uslova Ovlasceno lice Komisije HoV moze, u postupku nadzora: 1) Pregledati akte i poslovne knjige 2) Zahtevati informacije Ukoliko se utvrdi nezakonitost u poslovanju, Komisija je duzna da primeni najmanje jednu od sledecih mera: 1) Oduzimanje saglasnosti na imenovanje direktora i clanove Upravnog odbora 2) Privremena zabrana poslovanja 3) Privremena zabrana raspolaganja sredstvima 4) Zabrana za isplatu dela dobiti 5) Javna opomena 6) Oduzimanje dozvole Dozvola drustva se oduzima ako: 1) Ako je preduzece naktivno duze od 3 meseca 2) Ako je dozvola pribavljena na osnovu neistinitih informacija 3) Ako se utvrde nezakonitosti u poslovanju 4) Ako vise ne ispunjava propisane uslove 5) Manpulacije Kada je drustvu oduzeta dozvola ili se drustvo gasi, njegova dozvola se brise iz registra, pod uslovom da je drustvo izmirilo sve svoje obaveze. 53. PRIVREDNI PRESTUPI BROKERSKO-DILERSKOG DRUŠTVA

Zakon propisuje kazne za drustvo od 60.000 do 600.000 dinara, a za ovlasceno lice u drustvu od 10.000 do 100.000 dinara. Prestupi drustva: 1. Poslovanje bez dozvole 2. Poslovanje bez tarifnika, koji je primila Komisija HoV 3. Izmene opstih akata bez saglasnosti Komisije 4. Nepravilni upis u registar i registracija 5. Izlozenost riziku prema jednom licu preko 25% kapitala drustva 6. Ukupna izlozenost riziku preo 800% kapitala drustva 7. Nepostovanje nacela ravnopravnosti klijenata 8. Neomogucavanje uvida u pravila poslovanja svojim klijentima 9. Ugrozavanje stabilnosti trzista 10. Stavljanje interesa drustva pre interesa klijenata 11. Neadekvatan pismeni ugovor sa klijentom 12. Prihvatanje nezakonitih naloga 13. Zakasnjenje pri izvrsenju naloga 14. Nezakonito raspolaganje sa sredstvima na namenskim racunima 15. Davanje HoV na zajam bez pismene saglasnosti klijenta 16. Ometanje Komisije HoV u vrsenju nadzora 54. OVLAŠĆENE BANKE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI BROKERSKODILERSKOG DRUŠTVA (Na ovlascenu banku se primenjuju isti sulovi, pravila i ogranicenja kao i na brokerskodilerska drustva, jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste usluge kao i oni. Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka.) Ovlascena je ona banka koja ima dozvolu Komisije HoV za obavljanje brokersko-dilerske delatnosti prema zakonu. Uslovi za obavljanje te delatnosti: 1. Da za to ima poseban organizacioni deo 2. Da ima otvoren poseban racun 3. Da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju 4. Da je kadrovsko-tehnicki osbposobljena Kao i drustvo, ona mora da ima: a) Pravila poslovanja b) Zastita od rizika c) Dostava podataka d) Pravila sigurnog i dobrog poslovanja e) Izvestavanje o radu f) Nadzor nad poslovanjem

55.Кастоди-банка

 Кастоди-банка је банка која има дозволу Комисије за обављање послова вођења рачуна хартија од вредности за рачун клијената и поступање по налогу клијената, и обавља друге послове у складу са законом, као и централна банка која може да обавља послове кастоди-банке без дозволе Комисије– за хартије од вредности чији су издаваоци, Република и јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе.Банка може обављати делатности кастоди-банке ако дозволу за обављање те делатности добије од Комисије, а која се издаје уз претходну сагласност централне банке. Комисија води регистар дозвола издатих за обављање делатности кастоди-банке.  Кастоди-банка обавља следеће послове: 1) отвара и води рачуне хартија од вредности код Централног регистра у име и за рачун законитих ималаца – својих клијената (власнички рачун хартија од вредности); 2) отвара и води рачуне хартија од вредности код Централног регистра у своје име а за рачун својих клијената (збирни кастоди рачун);

3) извршава налоге за пренос права из хартија од вредности и налоге за упис права трећих лица на хартијама од вредности и стара се о преносу права из тих хартија; 4) наплаћује потраживања од издавалаца по основу доспелих хартија од вредности, камата и дивиденди за рачун законитих ималаца тих хартија, и стара се о остваривању других права која припадају законитим имаоцима хартија од вредности; 5) пружа услуге позајмљивања хартија од вредности; 6) обавештава акционаре о годишњим скупштинама акционарских друштава и заступа их на скупштинама; 7) стара се о извршавању пореских обавеза законитих ималаца хартија од вредности, и 8) друге послове у складу са законом и правилима пословања кастоди-банке.  Кастоди-банка може обављати и послове који се односе на финансијске деривате. Кастоди-банка је дужна да води посебну евиденцију о хартијама од вредности и лицима у чије име обавља те послове, да податке из те евиденције чува као пословну тајну и да их заштити од неовлашћеног коришћења, измена или губитака.Кастоди-банка обавља своју делатност ако је постала члан Централног регистра и ако има посебан организациони део који је технички и кадровски оспособљен за обављање послова кастоди-банке. Организациони део банке који обавља делатност кастоди-банке не може обављати делатности брокерско-дилерског друштва.  Хартије од вредности које се воде на власничком рачуну клијената и на збирном кастоди рачуну нису власништво кастоди-банке и не улазе у њену имовину, не могу се укључити у ликвидациону или стечајну масу, нити се могу користити за измиривање обавеза ове банке према трећим лицима.Хартије од вредности које се воде на кастоди рачуну, кастоди-банка може користити само на основу налога клијента.  Кастоди-банка је дужна да изда обавештење о стању средстава на његовом кастоди рачуну.  Садржину захтева за давање дозволе за обављање делатности кастоди-банке прописује Комисија. Уз овај захтев прилаже се: 1) статут банке; 2) доказ да је банка члан Централног регистра; 3) правила пословања кастоди-банке; 4) доказ да банка има посебан организациони део за обављање послова кастодибанке; 5) доказ да банка испуњава услове кадровске и организационе оспособљености, и 6) доказ да банка испуњава услов техничке опремљености за обављање послова кастоди-банке. Комисија даје сагласност на одлуку надлежног органа банке о именовању лица које ће руководити пословима кастоди-банке. Услове кадровске и организационе оспособљености и техничке опремљености за обављање делатности кастоди-банке прописује Комисија.Лице које није добило дозволу за обављање делатности кастоди-банке не може бити уписано у судски регистар, нити у правном промету могже користити назив кастоди-банке, односно речи изведеног значења.Кастоди-банка доноси правила пословања са хартијама од вредности организационог дела на које сагласност даје Комисија.  Овим правилима посебно се прописује: врсте послова које обавља кастоди-банка; врсте налога клијената и начин њиховог извршења;начин поступања са хартијама од вредности и новчаним средствима клијента, и права и обавезе кастоди-банке и њених клијената.  Кастоди-банка је дужна да са клијентом закључи писмени уговор, којим се регулишу њихова међусобна права и обавезе у обављању послова кастоди-банке, у складу са законом и правилима пословања кастодибанке.Запослени и чланови управе и надзорног одбора банке која обавља послове кастоди-банке дужни су да, као пословну тајну, чувају податке о стању и промету на рачунима хартија од вредности клијената, као и друге податке за које су сазнали у обављању послова кастоди-банке, и не смеју их саопштавати трећим лицима, нити користити или омогућити трећим лицима да их користе.  Ови подаци могу се саопштавати и стављати на увид трећим лицима: на основу писменог одобрења клијента; приликом надзора законитости пословања који врши овлашћено лице Комисије, и на основу налога суда, односно надлежног органа управе.

56.Привредни преступи кастоди-банке

 У Закону о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената предвиђене су новчане казне у износу од 60.000 до 600.000 динара за банку која обавља послове кастоди-банке, за следеће привредне преступе ако :  не води посебну евиденцију о хартијама од вредности и лицима у чије име отвара и води рачуне хартија од вредности;  се у организационом делу који обавља делатност кастоди-банке обављају делатности брокерско-дилерског друштва;  хартије од вредности које се воде на кастоди рачуну користи без налога клијента или мимо тог налога;  на захтев клијента не изда обавештење о стању средстава на његовом кастоди рачуну;  на правила пословања са хартијама од вредности не прибави сагласност Комисије;  уговор са клијентом не закључи у писменој форми;  са обављањем делатности кастоди-банке за коју је добила дозволу отпочне пре уписа те делатности у судски регистар;  Комисији не доставља извештаје о пословању кастоди-банке, и  службеном лицу Комисије не омогући да изврши надзор.  За ове радње казниће се за привредни преступ и одговорно лице банке која обавља послове кастоди-банке новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара.

Cetvrti deo Glava prva 57. POJAM I KARAKTERISTIKE TRŽIŠTA NOVCA o Pojam – finansijsko trziste na kojem se trguje ziralnim novcem, kratkorocnim HoV, zlatom i plemenitim metalima; kratkorocno, likvidno trziste, gde su glavni ucescnici banke. o Poslovi na ovom trzistu: 1. transakcije sa ziralnim novcem 2. uzimanje/davanje kratkorocnih kredita 3. eskonti poslovi 4. lombardni poslovi 5. poslovi sa kratkorocnim HoV o Vazna dejstva trzista novca: 1. Novcana masa se ne povecava tokom transferisanja aktive, sto je bitno za stabilnost novcane jedinice. 2. Istom kolicinom novca u opticaju obavi se vise placanja transakcija roba i usluga 3. Novac je efikasniji, brze se krece (veci je koeficijent obrta novcane mase). o Trziste novca VS novcano trziste (siri pojam, obuhvata sve ukupne novcane transakcije jedne zemlje) o Trziste novca je vise-segmentirano; sastoji se od nacionalnog i medjunarodnog, primarnog i sekundarnog, kao i od medjubankarskog trzista novca (banka koja ima viska novca pozajmljuje drugim bankama). o VAZNO – ovo trziste je obelezeno hijerarhalnom kamatnom stopom. o Poslovanje na trzistu novca: 1. Jasna, jednoobrazna pravila 2. Jedinstven nacin poslovanja 3. Internacionalnost 4. Trzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika 5. Efikasnost i preciznost u obavljanju poslova 6. Visoka finansijska disciplina

7. 8.

Savremena informaticka, komunikaciona oprema Racionalno i azurno poslovanje

58. FUNKCIJE TRŽIŠTA NOVCA o Trziste novca formira kratkorocnu kamatnu stopu, koja je indikator cene kostanja novca i kredita, sto se odrazava i na cenu investicionog kapitala. o Kroz cenu novca i kratkorocnih HoV uravnotezuje ponudu i traznju za novcanim sredstvima, kao osnovni stub stabilnosti pivrednog sistema. Omogucuje privrednim subjektima da dodju do kratkorocnih sredstava koja su im potrebna za odrzavanje likvidnosti. o Funkcije: 1. Mobilizacija i alokacija kratkorocnih sredstava (aktivnosti banaka; prikupljanje depozita i odobravanje kredita) 2. Obezbedjivanje likvidnosti ucesnika (pretvaranje kratkorocnih instrumenata u HoV, bez vecih transakcionih troskova) 3. Utvrdjivanje cena instrumenata (berzanski VS posrednicki promet; punuda i traznja formiraju cenu) 4. Transmisiju monetarne politike (centralna banka; operacije na otvorenom trzistu, emitovanje novca, itd) 5. Formiranje kamatne stope (formira se na bazi ponude i traznje, kao cena pozajmljivanja sredstava; zavisi od eskotne stope centralne banke i stope inflacije). 59. ORGANIZACIJA I VRSTE TRŽIŠTA NOVCA U nekim zemljhama trziste novca se pojavljuje kao samostalna institucija, dok je u drugima prisutna u vidu neinstitucionalnog i mesovitog trzista, kao deo berze HoV. o Institucionalizovano trziste novca koristi posrednicke finansijske organizacije i posebne berze novca, koja u ime i za racun svojih clanova obajljaju sve transakcije. Ovo je centralizovano trziste, gde su ponuda i traznja koncentrisane na jednom fizickom mestu (berzi) i istovremene, sto dozvoljava efikasnije utvrdjivanje kamate. Medjutim, nedostaje trzisna transparentnost i likvodnost. Ovakva trzista tesko uskladjuju konkurenciju medju ucesnicima sa efikasnosti trzista. Troskovi trgovine su ovde nizi, a broj transakcija koje moze sistem da podnese manji (ovaj oblik je primeren nerazvijenim finansijskim trzistima). o Neinstitucionalizovano trziste, (slobodno trziste novca) deluje mnogo brze, jer se ostvaruje direktan kontakt izmedju suficitnih i deficitnih jedinica, bez posrednika. Glavno obelezje ovog oblika trzista je disperzija ucesnika i ugovaranje i izvrsenje transakcije preko informaticke mreze, sto dozvoljava i daleko veci obim trgovanja. Nivo rizika na ovom trzistu je visok. o Mesovito trziste je u osnovi neinstitucionalizovano trziste, nad kojim, ipak, kontrolu vrsi centralna banka. Ostvaruje se direktni kontakt ucesnika, koji primenjuju kamatnu stopa utvrdjenu preko posrednicke institucije. Sve razvije zemlje su na ovoj osnovi uredile svoje trziste novca, u zelji da iskoriste pozitivnosti i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trzista. Integralni delovi trzista novca: 1. Kreditno trziste – ponuda i traznja kratkorocnih kredita; dozvoljava neometani proces proizvodnje i stabilnost cena. 2. Eskontno trziste – trziste komercijlanih menica; identifikuje optimalni nivo novcane mase u zemlji. 3. Lombardno trziste – ostvaruje optimalni nivo likvidnosti subjekata nacionalne privrede. 4. Trziste ziralnog novca – ostvaruje veci stepen prinosa novcane imovine; ovo je najmanje rizicno trziste; decentralizovano primarno medjubankarsko trziste, sa posredstvom brokera.

5. Primarno i sekundarno trziste kratkorocnih HoV – primarna prodaja HoV i preprodaja; samo za HoV cija je vrednost iskazana u nacionalnom novcu. 6. Trziste zlata i plemenitih metala Najveca trzista novca – New York, Los Angeles, Chicago, San Francisco, London, Paris, Tokyo, Frankfurt. Kod nas, Beogradska berza i Montenegro-berza. 60. INTERNACIONALNO TRŽIŠTE NOVCA Evrodolarsko trziste – vrsi utcaj na nacionalna trzista novca, narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Evrodolari su depoziti banaka, izrazeni u dolarima, koji nisu pod jurisdikcijom americke monetarne vlasti. Ovi depoziti su predmet medjunarodne razmene, i preko njih se prevazilaze granice nacionalne akumulacije. Instrumenti evrodolarskog trzista: 1. Medjubankarski depoziti (trziste rezervi lividnosti banaka; kamata se zove LIBOR, formirana u Londonu; 16 najuglednijih banaka su ucesnici) 2. Evrodolarski depozitni certifikati (rok dospeca 3-6 meseci, iznos $250.000) 3. Evro-note 4. Evro-komercijalni zapisi 61. POJAM I KLASIFIKACIJA KRATKOROČNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Pojam – finansijki instrumenti koji imaju rok dospeca do jedne godine. Kod njih ne postoji formalno osiguranje emitenta da ce izvrsiti svoju obavezu. Oni su visoko likvidni, dok se razlike u prinosu uslovljene rizikom koji se vezuje za emitenta. Emitenti: 1) drzava i njeni organi, 2) organizacije i agencije, 3) lokalni organi vlasti, 4) firme, 5) banke. Funkcija – njima se trziste novca siri, jer se njihovim uvodjenjem mogucnost kratkorocnog pozajmljivanja znatno povecava. Klasifikacija: 1. Diskontne HoV; drzavne obveznice, bankarski akcepti, komercijalni zapisi; prodaju se po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog investitoru. Diskont zavisi od vremenskog perioda i rizicnosti ulaganja. 2. Kamatne HoV; depozitni certifikati, kratkorocne obveznice paradrzavnih institucija, srednjorocne obveznice evrodolarskog trzista; imaju rok dospeca, i nose kamatnu stopu koja se isplacuje po dospecu. One su najvazniji instrument trzista novca. Karakteristike kratkorocnih instrumenata : a) Rok dospeca manji od godinu dana b) Odrazavaju duznicko-poverilacke odnose 62. KRATKOROČNE DRŽAVNE OBVEZNICE One su kratkorocne obligacije drzavnog budzeta. Izdaju se sa rokom dospeca od 1, 6, 3 ili 12 meseci, kao diskontni kratkorocni finansijski instrumenti. Cilj njihovog emitovanja je pokrivanje neravnoteze priliva i odliva sredstva (fiskalni deficit), uglavnom zbog sezonskih fluktuacija. Pokrivanje deficita emisijom centralne banke bi se uvecala novcana masa, sto bi proizvelo inflatorni pritisak. Ona nose vrlo nizak stepen rizika i niske kamatne stope, zbog cega ih centralne banke koriste za operacije na otvorenom trzistu. Primarno trziste: Prodaju se preko aukcije, koju organizuju uglavnom centralne banke. Potencijalni kupci mogu da iskazu ili kompetitivnu ponudu (da navedu prinos obveznice koji zele da ostvare; ovo rade veliki investitori) ili nekompetitivnu ponudu (da prihvate ponderisan prosecan prinos utvrdjen aukcijom; ovo rade sitni investitori). Ponude kupaca se nazivaju tenderi.

Kamatne stope svih drugih instrumenata trzista novca su uslovljene kamatnom stopom ovih obveznica. Dakle, one diktiraju regulatornu kamatnu stopu. Sekundarno trziste: Ovo je najefikasniji segment trzista novca. Organizovano je kao dilersko trziste, koji medjusobno trguju preko brokera. U vecini razvijenih zemalja, ove obveznice se emituju u obliku knjigovodstvenog zapisa, odnosno kupci dobijaju potvrdu a ne stampanu obveznicu, cime se smanjuju troskovi upravljanja javnim dugom. 63. CERTIFIKAT O DEPOZITU To je instrument duga (kamatna HoV), ciji se emitent obavezuje da ce isplatiti imaocu certifikata iznos deponovanih sredstava, sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku. On predstavlja potvrdu o orocenom depozitu kod banke, u kojem je naznacen iznos, period ulaganja I kamatna stopa. Emituje se po nominalnoj vrednosti, na koju se obracunava kamata; ona se dodaje glavnici i isplacuje u roku dospeca. Certifikat VS obican depozit: a) Prenosivost certifikata (veca likvidnost deponenta) b) Manji kreditni rizik c) Predaja iz ruke u ruku i anonimnost vlasnika d) Mogucnost banaka da upravljaju svojom pasivom Certifikat izdaje banka, a rokovi dospeca mogu biti kratkorocni (od nedelju dana do godinu dana) i dugorocni (i po nekoliko godina). Njcesci rok je po tri meseca. Medjutim, ne spadaju svi certifikati u trziste novca. Tu pripadaju samo oni koji ispunjavanju sledece uslove: 1. Da su prenosivi 2. Da glase na velike sume 3. Da su im emitenti poznate i velike banke 4. Da su kratkorocne Kamatne stope su nesto vise od kratkorocne drzavne obveznice, zbog veceg rizika. Ovaj instrument je pogodan za investitore zbog svoje prenosivosti i funkcije kao sredstva placanja. Minimalni iznos certifikata je $1,000,000. Primarno i sekundarno trziste: Samo izdavanje certifikata o depozitu je njegovo primarno trziste, a svaka dalja prodasja sekundarno. Sekundarno trziste funkcionise kao decentralizovano dilersko trziste. 64. BANKARSKI AKCEPT To je menica plativa u odredjenom roku, koju izvoznik vuce na uvoznika radi obezbedjenja placanja, a banka prihvata kao svoju obavezu. Banka prihvata odgovornost da isplati menciu, cime stiti vlasnika instrumenta (izvoznika); banka preuzima taj rizik jer moze bolje da oceni sposobnost duznika da plati, jer je on najcesce njen komitent. Ovo je u stvari trasirana menica na banku, i prihvacena (akceptirana) od banke, kojom se neopozivo naredjuje isplata menicne sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice na odredjeni dan. Njen rok dospeca (naplate) moze biti fiksiran ili se racuna od dana akceptiranja. On glasi na ime i moze se prenositi indosamentom. Koristi se kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini, kao instrument trzista novca. Rok najcesce iznosi 90 dana. Ovo je diskontna HoV; prinosi su veci nego kod drzavnih kratkorocnih HoV, zbog veceg rizika. Trziste: Funkcionise kao dilersko trziste. 65. KOMERCIJALI ZAPIS

To je kratkorocni instrument duga, koji emituju preduzeca u cilju prikupljanja sredstava za finansiranje poslovanja. To je neosigurana menica sa fiksnim rokom dospeca, preko koje se isplacuje glavnica po kamatnoj stopi na dan dospeca. Prodaje se po ceni nizoj od nominalne (diskont), kao kratkorocna obveznica bez kupona. Preduzece tako dobija veliki broj sitnih kreditora (po pravli, fizicka lica), i tako supstituise kratkorocne kredite banaka. Ovakvo zaduzivanje je jeftinije za preduzeca, proces izdavanja je jednostavniji. Investitori povecan rizik pokrivaju visom kamatnom stopom od kratkorocnih drzavnih obveznica. Zapise obicno emituju velika, uspesna preduzeca, sa visokim bonitetom. Primarno trziste: Sastoji se od prodaje zapisa, koje preduzece vrsi samo ili preko banke garanta. Veca je verovatnoca da ce emisija uspeti ako banka garantuje njihovu isplatu )bankarskim akreditivom ili kreditnom linijom). Emitenti nude imaocima zapisa svoje proizvode po nizoj ceni, ukoliko placaju zapisima. Oblici emitovanja: 1. Direktni zapisi (emitent direktno plasira zapis investitorima) 2. Dilerski zapisi (diler otkupi zapis pa preproda) Sekundarno trziste: Sekundarno trziste nije razvijeno, jer investitori najcesce drze zapise do dospeca. Ovo trziste je ograniceno na najvece emitente, jer je manja verovatnoca njihovog likvidiranja. 66. BLAGAJNIČKI ZAPIS; TRASIRANA MENICA Blagajnicki zapis To je instrument duga koji se emituje u cilju obezbedjivanja slobodnih sredstava. To je prenosiva potvrda koja glasi na odredjeni novcani iznos deponovan u banci, sa rokom dospeca i kamatnom stopom. Iznos na koji glasi odredjuje izdavalac, a moze da glasi na ime ili donosioca. To je vrsta kratkorocnih obveznica bez kupona, kojese prodaju uz diskont (slicno komercijalnom zapisu, pa se i ne pravi razlika izmedju njih). Razlika, kod nas, je u emitentu; blagajnici zapis emituju centralna banka i banke, a komercijalni emituju preduzeca. Primarno i sekundarno trziste: Primarno je prodaja zapisa drugim bankama, preduzecima, a sekundarno je njihova dalja prodaja. Prednosti blagajnickog zapisa identicne su prednostima certifikata o depozitu. Trasirana menica Ovo je HoV kojom izdavalac (trasant) nalaze trecem licu (trasatu) da plati menicnu sumu licu naznacenom u menici (remitent). Elementi menica: 1. Oznaka da je menica (jasno iskazana) 2. Bezuslopvni uput da se plati novcani iznos 3. Ime trasata 4. Oznacenje dospelosti 5. Mesto gde se vrsi isplata 6. Ime remitenta 7. Oznacenje dana i mesta izdavanja menice 8. Potpis trasanta (izdavaoca) Trasirana menica je rezultat konkretne trgovacke transakcije. Roovi dospeca su: 1) po vidjenju, 2) za odredjeni broj dana od izdavanja, i 3) na odredjeni dan. Indosirati – prenos prava koja proisticu iz menice sa imaoca menice na neko drugo lice. Alonz – list vezan za menicu, koji nosi podatke o indosmanu, koji mora potpisati indosant. 67. SALDIRANJE KRATKOROCNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Povod – transakcioni troskovi. Svrha saldiranja: 1. olaksanje trgovine

2. 3.

ibegavanje troskova izrade, cuvanja i transfera izbegavanje zloupotreba

Resenja: 1) foriranje depoa kratkorocnih HoV, 2) dematerijalizacija. Depoi su fizicka koncentracija finansijskih instrumenata u banci ili drugoj specijalizovanoj instituciji. Ako prodavac i kupac imaju u itsoj instituciji racune, onda prenos jednostavno zabelezi u knjigama. Ako nemaju, onda se saldiraju samo neto pozicije izmedju depoa. Dematerijalizaci je emisija koja nije pracena stampanjem HoV, nego kompjuterskim registrovanjem vlasnistva u knjigama emitenta. Ovo je najrazvijenije na trzistu kratkorocnih drzavnih obveznica. Saldiranje: Za kratkorocne HoV – istog dana kada su kupljene. Za dugorocne HoV – u roku od 3 do 5 dana. 68. UCESNICI NA TRZISTU NOVCA Ono ima karakter otvorenog trzista, u smislu da je dostupno svim ucesnicima bilo direktnim nastupom na trzistu ili indirektno (preko posrednika). Ucesnici su: a) centralna banja, b) poslovne-depozitne banke, c) posrednicke institucije. Od njih zavisi rad na trzistu. Centralna banka Najvazniji ucesnik, kao monetarna vlast. Zadaci centralne banke: 1. “Banka banaka” (vodi evidenciju o poslovanju banaka) 2. Sprovodi pravila ponasanja 3. Utvrdjuje uslove poslovanja: a) Cenu novca (preko eskontne ili diskontne stope) b) Obim ponude (preko reeskontnih I relombardnih kontigenata) c) Obim traznje (preko obaveznih rezervi) d) Obim javnog duga (preko drzavnih HoV) Depozitne finansijske institucije Moraju biti samostalne, imati status pravnog lica, da budu registrovane za obavljanje ovih poslova, da imaju ziro-racun koji nadzire centralna banka i da imaju razvijene poslovne odnose sa centralnom bankom, da polazu odredjeni iznos na ime depozita, i da su kadrovski osposobljene, kao i da poseduju dozvolu za rad. Sustina: neophodan je visok nivo partnerskog poverenja I razumevanja. Poslovne banke su najveci ucesnici na trzistu novca. One obavljaju dve vrste poslovnih odnosa: a) sa centralnom bankom, i b) sa drugim bankama. Ovi poslovi se obavljaju u svoje ime, za svoj racun, u svoju odgovornost I u svoj rizik. Razvoj trzista novca je poceo pojavom banaka, u kojima se vrsi koncentracija novca njihovih deponenata. Banke formiraju kreditni potencijal na bazi depozita po vidjenju svojih deponenata, i na osnovu tog kratkorocnog potencijala daju kratkorocne kredite drugim subjektima koji postaju njihovi duznci. Posrednicke (i druge) organizacije Obavljaju transakcije za sebe, za depozitne institucije ili za druge ucesnike privrednog zivota koji nisu direktni ucesnici na trzistu. One moraju imati odobrenje nadleznog organa (centralne banke) za obavljanje ovih poslova. Specijalizovani i ovlasceni berzanski posrednici mogu da obavljaju poslove na ovom trzistu, uz dozvolu za obavljanje bas ovih poslova (ne mogu svi brokeri-dileri da ucestvuju na trzistu novca). Posrednici se dele na dilere (transakcije vrse u svoje ime i za svoj racun; to je najveci broj lombardnih i eskontnih firmi, novcanih fondova, ziro-firmi) i brokeri (vrse transakcije u tudje ime i u tudji racun; vezuju kupce i prodavce, bez angazovanja svojih sredstava i sa naplatom brokeraze). Sve veci znacaj imaju investicioni fondovi. 69. FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA NOVCA

U principu, funkcionise preko dilerskog nacina trgovanja, a centralnu logu ima tzv. banka trzista novca (berzanski posrednik koji ostvaruje kontakte sa ostalim ucesnicima na trzistu. Ponudu cine viskovi novca u kratkom roku.  Viskovi na ziro racunima poslovnih banaka  Viskovi iznad minimalnog iznosa likvidnih sredstava drugih institucija  Trenutni viskovi kod drugih ucesnika Dva segmenta trzista novca: a) trziste ziralnog novca, b)trziste kratkorocnih HoV. Trziste ziralnog novca obuhvata trgovinu trenutnim viskovima/manjkovima novcanih sredstava na ziro-racunima, preko brokera i dilera. Kupci i prodavci se povezuju telefonski i kompjuterski, a posao se formalizuje putem zakljucnice. Ona sadrzi podatke o prodavcu i kupcu, iznos sredstava, visinu kamatne stope i rok. Dve osnovne vrste transakcija na ovom segmentu su: a) Trgovina dnevnim novcem (promptne transakcije gde se trguje dnevnim viskovima ziralnog novca i likvidnih sredstava, do 24 sata. Vazni elementi ovde su iznos kojim se trguje i visina kamatne stope) b) Trgovina terminskim ziralnim novcem (trgovina viskovima/manjkovima ziralnog novca koja se vezuje za periode duze od jednog dana; cesto do 3 meseca, i do godinu dana. Vazni elementi su, pored iznosa i kamate – i rok.)(terminski novac mesecnog ultima VS terminski novac godisnjeg ultima) Trziste kratkorocnih HoV obuhvata primarnu emisiju HoV i njihovu sekundarnu prodaju. Subjekat koji ima visak novca kupuje HoV sa ciljem da ostvari prinos (preko kamate) od kupljene HoV. Primarna emisija se obavlja kao: a) direktno izmedju emitenta i kupca, i b) putem javne prodaje. Sekundarna prodaja je preprodaja. Dva nacina obracuna kamata pri trgovini kratkorocnih HoV su: a) obracun kamate na nominalnu vrednost, i b) diskontni obracun kamata. Mere regulisanja trzisne zakonitosti su: a) Borba protiv neregularne privrede b) Borba protiv monopolskog polozaja c) Borba protiv nelojalne konkurencije Glava druga 70. POJAM I CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA To je institucionalno organizovan prostor, sa svim neophodnim elementima za njegovo funkcionisanje, u okviru kojeg se u tacno odredjenom vremenu i po precizno utvrdjenim pravilima organizovano susrecu ponuda i traznja odgovarajuceg trzisnog materijala. Ovo je drugorocno trziste materijala; dolazi se do investicionih sredstava, u obliku investicionih kredita, zajmova, depozita ili emitovanjem obveznica ili akcija. Ovako se brzo menja struktura i smer portfelja, a stedioci bivaju pretvoreni u zajmodavce (tj. Svoja sredstva upucuju deficitnim subjektima). Vaznost ovog trzista je u cinjenici da ukoliko je vise kapitala, toliko su veca ulaganja u razvoj i rast privrede, cime se uvecava nacionali dohoda, nacionalno bogatstvo i zivotni standard staovnistva. Trzista novca i kapitala su medjusobno zavisna i uslovljena! Davaoci kapitala mogu svoj ulozeni novac da pretvore u likvidni novac prodajom svojih HoV; to povecava ponudu na trzistu novca. S druge strane, kada davaoci kapitala svoj novac pretvore u kapital, ponuda na trzistu novca se smanjuje. Oba slucaja uticu na stabilnost trzista kapitala (HoV). Definicija kapitala – slobodna finansijska sredstva ciji je rok odlaganja duzi od jedne godine. To je ukupan iznos odlozene potrosnje preko godinu dana, obelezen slabom likvidnoscu. Ciljevi trzista kapitala:  Obezbedjenje kapitala za privredni razvoj  Alokacija kapitala u najrentabilnije projekte  Ostvarivanje najvecih mogucih prihoda

   

Povecanje novcane stednje Ostvarivanje maksimalnog obima kapitala Odredjivanje stvarne trzisne cene Ostvarivanje optimalne rocne strukture kapitala itd.

71. FUNKCIJE I EFIKASNOST TRŽIŠTA KAPITALA Funkcije trzista kapitala: 1. Transfer kapitala 2. Razvojna funkcija 3. Funkcija selekcije projekata 4. Kontrolna funkcija 5. Izvrsavanje ugovornih obaveza 6. Smanjivanje rizika 7. Zastita vlasnistva Efikasnost trzista kapitala se meri prema brzini realizacije i visini troskova sa kojom se ucesnici suocavaju pri ostavrenju ciljeva. Na efikasnost trzista kapitala uticu sledece: • Visina akumulirane stednje (kapitala) • Razvijenost bankarskog sistema • Podsticanje stednje poreskom politikom • Raznovrsnost dugorocnih HoV • Razvijenost berzi za trgovinu dugorocnim hoV • Efikasnost trzista novca • Ekonomska, politicka i monetarna stabilnost • Otvorenost trzista 72. VRSTE TRŽIŠTA KAPITALA Kreditno-zajmovno i depozitno-investiciono trziste (trguje se durgorocnim investicionim kreditima, zajmovima i depozitima; za finansiranje optimalnog privrednog razvoda iz realnih izvora) Trziste kapitalnih ucesca (trguje se osnivackim kapitalom u privrednim subjektima neakcionarskog tipa – imovinska transformacija nacionale ekonomije) Trziste akcija i zajomova efekata (trguje se dugorocnim HoV koje glase na nacionalni novac, koji se satoji iz : a) emisionog/primarnog trzista, b) sekundarnog trzista) Klasifikacija trzista kapitala, sa aspekta mesta: 1. Berzanski promet (sluzbeni deo berze, preko pulta i ringa) 2. Vanberzanski promet (veci od berzanskog) a) “na kulisama” ili “u predsoblju” (van berzanskog pulta, ali jos uvek u okviru berze) b) medjubankarski i salterski promet (banke I posrednici) c) direktno I neposredno, van berze I mimo banaka, telefonskim prometom. 73. INSTRUMENTI TRZISTA KAPITALA To su instrumenti ciji je rok dospeca duzi od jedne godine. • Nazjzastupljenije su akcije; njih ne emituju samo krajnje deficitne ekonomske jedinice, vec i intermedijarne institucije. One su znacajne ne samo u transformaciji finansijske stednje, vec i u formiranju svojinske i upravljacke strukture i u njihovom restrukurisanju. • Dugorocni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, poslovnih banaka (nesvojinski duznicki insturmenti). • Dugorocne obveznice i ostale HoV (na srednji i dugi rok) • Polise osiguranja I instrumenti penzionih fondova Podela intsurmenata: a) Akcije b) Dugorocne obveznice

c)

Hibridni instrumenti

74. POJAM AKCIJE Akcija je HoV koju izdaje akcionarsko drustvo (ili komanditno drustvo na akcije) sa odredjenom nominalnom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. To je vlasnicki instrument, kojim vlasnik postaje suvlasnik preduzeca, I stice pravo na neki udeo u eventualnim prihodima. Prodajom akcija preduzece stice sopstveni kapital, koji predstavlja trajni izvor finansiranja. Pri emitovanju akcija, u slucaju da je nominalna vrednost akcija manja od prodajne cene pri emitovanju, ta premija se naziva azija ili kapitalni dobitak. Akcija VS deonica 1. Akcije su deljive na nepravilne iznose (1.2, itd); deonice se trguju u konacnim iznosima i nisu deljive. 2. Akcije se vode u poslovnim knjigama, i glasi na ime vlasnika; deonice mogu glasiti i na donosioca. 3. Naplata emitovanih akcija je promptna; deonice se mogu izmiriti na rate. 75. VRSTE AKCIJA I PRAVA IZ AKCIJA Vrste (prema Zakonu o preduzecima): 1. prema redosledu emitovanja (osnivacke i akcije sledecih emisija) 2. prema sadrzini prava ucesca u dobiti (obicne ili redovne, i priotitente ili povlascene) 3. prema pravu glasa (ona sa, one bez) Najvaznija je podela na obicne i prioritetne. Obicne akcije su osnovno vlasnistvo drustva, i one se prvo izdaju prilikom formiranja drustva. One direktno snose rizik poslovanja drustva; cena varira na trzistu, u odnosu na uspeh poslovanja. One nemaju pravo prvenstva – to pripada povlascenim akcijama. Emisijom ovih akcja se dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a kupci sticu udeo u vlasnistvu preduzeca. Obicne akcije se dele po klasama (A, B, itd), a postoje i garantovane akcije (kada su garantovane od strane neke druge institucije). Prava obicnih akcija: 1. Pravo kontrole (izbor uprave) 2. Pravo na deo dobiti (dividenda) 3. Pravo prece kupovine akcija (prioritet pri novim emisijama) 4. Pravo na pregled poslovnih knjiga (uvid u poslovanje) 5. Pravo na aktivu u slucaju likvidacije (isplata u stecaju) 6. Pravo na transfer akcija (pravo na prodaju i prenos vlasnistva) Prioritetne akcije se izdaju nakon izdavanja obicnih akcija, a vlasnici nemaju prao upravljanja u drustvu. Ona nosi pravo prvestva na isplatu dividende i sredstava u likvidaciji. One su hibrid izmedju instrumenata duga I kapitala. Kreiraju se da bi se povecala sigurnost u pogledu placanja. Vrste: 1. Kumulativna (isplata pre obicnih akcija) 2. Participativna (pravo na isplatu dodatnih dividendi koje ne sleduju obicnim akcijama) 3. Participativno-kumulativna (mesavina) 76. CENA AKCIJA Nominalna vrednost akcija (cena po kojo drustvo vodi emitovane akcije u svome knjigovodsvtu) Knjigovodstvena cena (dobija se deljenjem ukupne vrednosti akcionarskog kapitala brojem emitovanih akcija). Trzisna cena (cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom trzistu) Novcana davanja – kupovina akcija

Novcana primanja – dividende (eventualno, prodaja akcija po visoj trzisnoj ceni) Procenu trzisne vrednosti: 1. Model promenljive dividende 2. Model stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi 3. Model visefaznog rasta dividendi 4. Model nepormenljive dividende 77. POJAM DUGOROCNIH OBVEZNICA Obveznica je HoV odredjene nominalne vrednosti, kojom se emitent obavezuje da ce datom licu isplatiti datog dana dospelosti iznos u njoj naveden (iznos anuitetskog kupona). Ona sadrzi najmanje dva elementa: fiksni datum dospeca i iznos kamate. One odrazavaju duznicko-poverilacki odnos. Obveznica vlasniku obezbedjuje isplatu kamate i glavnice, po utvredjenom redosledu, u datom periodu. Za emitenta, to je izvor sredstava za finansiranje poslovanja. Kamata se placa najcesce dva puta u godini, a glavnica na dan dospeca obveznice. Obveznice imaju najmanje rok od godinu dana (te se zovu note). Kamate koje se placaju do dospeca glavnice se zovu kuponska ili nominalna kamatna stopa. Akcije VS obveznice 1. Obveznice odrazavaju duznicko-poverilacki odnos; akcije su udeo u vlasnistvu drustva. 2. Imalac obveznice nema upravljacka prava; akcionar ima. 3. Potrazivanja imaoca obveznice je, u glavnom, fiksan i vezan za nominalnu vrednost i utvrdjen iznos kamatne stope; kod akcionara, sve varira. 4. Akcionar snosi rizik za poslovanje emitenta do iznosa svog uloga; obveznice mogu bit zagarantovane. 5. Obveznica je dug emitenta; ulog akcionara je, medjutim, imovina izdavaoca. 6. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjen garancijom; akcija je uvek rizik. 7. Dividende je nepouzdan prihod imaocu akcije; kamata na obveznicu je redovna (izvesna) 8. Vlasnik akcije nema pravnu zastitu prilikom isplate dividende; vlasnik obveznice moze pokrenuti sudski postupak. Rizici obveznica Rizik kamatne stope, rizik reinvestiranja, kreditni rizik, inflacija, fluktuacije deviznog kursa, likvidnost, promene kamatne stope. Emisiona cena diskontnih obveznica niza je od nominalne. 78. VRSTE DUGOROCNIH OBVEZNICA Najpouzdanija podela je prema emitentu. a) drzavne obveznice, b) obveznice lokalnih organa, c) korporativne obveznice. Drzavne obveznice su se prve pojavile (Srednji vek); finansiranje ratova, danas fiskalnih rashoda. Najkvalitetniji instrument trzista kapitala. Obveznice lokalnih organa vlasti su cesto oslobodjene poreza, i finansiraju kapitalne projekte. Stopa prinosa je manja od drzavnih. Korporativne obveznice emituju preduzeca radi kapitalnih ulaganja. 79. INOVACIJE NA TRŽIŠTU OBVEZNICA Diskontne obveznice (obveznice sa nultim kuponom) kupuje se po nizoj ceni od nominalne, a kada dospeju vlasniku se isplacuje nominalna cena. Ta razlika je kamata. Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom su nastale zbog viskoh stopa inflacija u nekim zemljama. Ovo dozvoljava da trzisna vrednost obveznice pretrpi promene uslovljene inflacijom.

Obveznice sa odlozenim placanjem kamate; kamata se placa u neodredjenom roku ili se placa drugim obveznicama. Prihodne obveznice su vezane za poslovanje emitenta. Nastale su kod preduzeca koja nisu uvek prikazivala likvidnost, pa nisu mogla da isplacuju kamate. (slicne prioritetnim akcijama) “Put” obveznice imaju pravo prodaje emitentu (da mu je proda po nominalnoj ceni). Ove obveznice su jeftinije. Industrijske razvojne obveznice emituje drzava radi finansiranja poduhvata od opste koristi za privredu. Kamate su male. LYON (Liquid Yield Option Note) je tip opozive konvertibilne bezkuponske obveznice. Vlasnik ima pravo da proda obveznicu emitentu, a emitent ima pravo da opozove oveznicu pre roka dospeca. RANGIRANJE (REJTING) OBVEZNICA I ODREĐIVANJE VREDNOSTI OBVEZNICA Rangiranje je nacin za ocenu verovatnoce da duznik nece izvrsiti obaveze po osnovu emitovanih obveznica. Procenjuje se finansijska snaga emitenta i kvalitet svake serije. Obveznice se svrstavaju u rangove (grupe), koje se krecu od AAA (najbolje) do D (najgore). Obveznice ranga BB nemaju investicioni status (nije dozvoljeno da institucionalni investitori investiraju u njih) (junk bonds). Njih karakterise visok rizik i prinos. Svrha rangiranja je zastita vlasnika obveznica. Nominalna vrednost obveznica je jednaka knjigovodsvtenoj vrednosti ili denominaciji. To je glavnica duga emitenta. Ona je vazna zbog knjigovodstvene evidenceije i izrazavanja trzisne vrednosti. Trzisna vrednost se izrazava kao procenat njene nominalne vrednosti. Ova cena se formira na sekundarnim trzistima. Cesci je slucaj da se prodaja vrsi po ceni koja je niza ili visa od nominalne. Kada je (nominalna kamatna stopa)=(kamatna stopa trzista kapitala) --- tada se prodaju Kada je (nominalna kamatna stopa)>(kamatna stopa trzista kapitala) --- premija Kada je (nominalna kamatna stopa)<(kamatna stopa trzista kapitala) --- diskont 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. OBVEZNICA UČESNICI NA TRŽIŠTU KAPITALA FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA KAPITALA ULOGA INVESTICIONOG BANKARA NA TRŽIŠTU KAPITALA PRIMARNO TRŽIŠTE KAPITALA PRIMARNA EMISIJA AKCIJA PRIMARNA EMISIJA OBVEZNICA SEKUNDARNO TRŽIŠTE KAPITALA SEKUNDARNO TRŽIŠTE AKCIJA I SEKUNDARNO TRŽIŠTE 80.

Glava treca 89. POJAM DEVIZNOG TRŽIŠTA DT – specijalizovani deo fin trž na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje dev kurs i upravlja deviznim nac rezervama. CILJ: održavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nac ek u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Osnovu za postojanje DT predstavlja međ.platni promet. Funkcionisanje DT doprinosi međusobnoj povezanosti nac fin trž. Devizno traženje je mehanizam koji izražava p i t za inos novčanim jedinicama neophodnim za obavljanje poslovanja ek subjekata sa inostr i obezbeđuje pretvaranje nac valute u valute stranih zemalja. Tendencija globalizacije fin trž daje funkcionisanju dev trž novu fundamentalnu ulogu kroz koju se uzajamno prepliću nac i glob faktori ek razvoja, zatim vrši se

integracijadeviznog i drugih segmenata fin trž pod uticajem promene novih tehnologija i komunikacija kao i zbog deregulacije. Globalno DT kao skup nac trž po obimu transakcija predstavlja najrazvijeniji segment fin trž. SPECIFIČNOSTI DT: -fin instrumenti kojima se trguje na ovom trž – devize (novac koji predstavlja sred plaćanja u drugoj zemlji) -na delatnost ovog trž vrši utaicaj znatan broj makroek faktora -Dt je osetljivo na političke uticaje i poremećaje -na ovom tržištu su stroga pravila poslovanja -ovo tržište predstavlja vezu između fin trž različitih zemalja NA DT OBAVLJAJU SE SLEDEĆI POSLOVI: -kupovina i prodaja deviza (ovi poslovi mogu biti promptni i terminski) -davanje i uzimanja međubankarskih deviznih deozita (poslovi polaganja deviznih depozita kod drugih banaka sa različitim rokom i različitom kamatom) -poslovi smanjenja dev rizika (fin inovacije na svetskim fin trž kao što su:svop aranžmani, devizne opcije, forvord i fjučers ugovori) DT – obuhvata samo one transakcije kojima se ostvaruje kupoprodaja deviza i valuta, utvrđuje kurs cena koštanja nacionalne valute i obavlja primarna i sekundarna trgovina sa deviznim HodV. INTERNACIONALNO TRŽIŠTE DEVIZA obuhvata trgovinu između dva ili više nac deviznih tržišta.

90. FUNKCIJE DEVIZNOG TRŽIŠTA DT predstavlja vezu nac privrede sa međ okruženjem, osnovna svrha postojanja ovog tržišta je u tome da omogući nesmetano obavljanje međ.platnog prometa I održavanje međ likvidnosti zemlje, na njemu se preko cene domaće valute – deviznog kursa najbolje vidi efikasnost jedne nac ekon. DT predstavlja mehanizam preko koga se uspostavljaju relativne vrednosti različitih nac novč jedinica – valuta. DT obezbeđuje pretvaranje domače valute u stranu, kroz promet platnih instrumenata koji glase na stranu valutu. Svojim delovanjem DT ostvaruje sled osnovne zadatke I f-je: -omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nac valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inistranstvu -usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu -usklađuje p I t posredstvom deviznog prometa u zemlji dev prometa sa inostranstvom -omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom Posredstvom dev kursa koji se formira na DT domaća privreda se povezuje sa inostranstvom. Normalno funk DT u velikoj meri je uslovljeno odgovarajućom intervencijom centralne banke. Da bi devizno trž moglo uspešno da funkcioniše potrebno je da postoji izvestan stepen dinamičke uravnoteženosti p I t deviza čime se istovremeno deluje na stabilnost dev.kurseva. OSNOVNA F-JA DT: formiranje deviznog kursa – utvrđvanje vred 1 nac valute prema valutama drugih zemalja. Utvrđivanje dev kursa vrši se u okviru intervencionih mera pri čemu se intervent (Cent.banka) obavezuje da će na dev trž otkupiti neograničene količine deviza ako se nude po donjem intervencionom kursu odnosno, da će prodati neograničene količine deviza ako se traže po gornjem intervencionom kursu. Izražavanje deviznog kursa naziva se notacija i ona može biti dvojaka: direktno notiranje ( jedinica dom valute izražava se u protivvrednosti strane valute), indirektno (jedinica strane valute iskazuje u protivvrednosti domaćeg novca). Na dev trž formiraju se kupovni i prodajni kurs – razlika između njih naziva se marža. U platnom bilansu zemlje mogu nastati suficiti i deficiti što zahteva promenu pariteta nac.valute, a ovo neminovno dovodi do devalvacije i revalvacije odnosno do stvaranja nestabilnog kursa nac.valute.

DT smanjuje transakcione troškove učesnika jer se na njemu otklanja skup proces traženja odgovarajućeg instrumenta plaćanja po valutnoj strukturi, obimu i dospeću. Ovo trž obezbeđuje informativnu f-ju publikovanjem kurseva subjekata koji posluju sa inostranstvom. Država koristi mehanizam DT za uvođenje ek pol. Što se tiče naše zemlje DT nerazvijeno, stalan nesklad između ponude i tražnje deviza, zvanična devizna berza nikada nije postojala, razmena deviza vršena na međubnkarskim sastancima, funkcionisalo je paralelno i „crno devizno tržište“. 91. PONUDA I TRAŽNJA ZA DEVIZAMA 92. VRSTE DEVIZNIH TRŽIŠTA 93. ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRŽIŠTA; INSTRUMENTI DEVIZNOG TRŽIŠTA 94. UČESNICI NA DEVIZNOM TRŽIŠTU 95. OBLICI TRGOVINE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU I ŠPEKULATIVNE OPERACIJE NA DEVIZNOM TRŽIŠTU 96. OSIGURANJE (HEDŽING) NA DEVIZNOM TRŽIŠTU Glava cetvrta 97. HIPOTEKARNI KREDIT 98. PRIMARNE HIPOTEKARNE OBVEZNICE 99. SEKUNDARNO TRŽIŠTE HIPOTEKARNIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. Glava peta POJAM TERMINSKOG TRŽIŠTA INSTRUMENTI TERMINSKOG TRŽIŠTA POJAM FORVORD I FJUČERS UGOVORA VRSTE FJUČERSA FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA FJUČERS UGOVORA OPERACIJE SA FJUČERS UGOVORIMA I ZNAČAJ FJUČERS UGOVORA POJAM OPCIJE VRSTE OPCIJA FUNKCIONISANJE TRŽIŠTA OPCIJA TRŽIŠTE SVOPOVA TRŽIŠTE SPORAZUMA O KAMATNIM STOPAMA TRŽIŠTE VARANTA TRGOVINA FINANSIJSKIM DEFIVATIMA PREMA NAŠEM ZAKONU

Peti deo 113. PROSPEKT ZA DISTRIBUCIJU HARTIJA OD VREDNOSTI 114. PRELIMINARNI PROSPEKT, ODLOŽNI PROSPEKT I DOPUNA PROSPEKTA 115. DISTRIBUCIJA HARTIJA OD VREDNOSTI STRANOG PRAVNOG LICA 116. POSTUPAK DISTRIBUCIJE HARTIJA OD VREDNOSTI 117. IZUZECI OD OBAVEZE ODOBRENJA PROSPEKTA ZA JAVNU PONUDU 118. TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA ORGANIZOVANOM TRŽIŠTU 119. OBAVEŠTAVANJE JAVNOSTI JAVNIH DRUŠTAVA 120. PRIVILEGOVANE INFORMACIJE 121. PONUDA ZA PREUZIMANJE AKCIJA 122. POJAM, DELOKRUG, OPŠTI AKTI I ČLANOVI CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI 123. POSLOVANJE CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI

124. PRIVREDNI PRESTUPI CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI 125. NADLEŽNOST, AKTI I SREDSTVA ZA RAD KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI 126. SASTAV KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI I NADZOR NAD NJENIM RADOM 127. PRINCIP RADA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI 128. KRIVIČNA DELA U VEZI POSLOVANJA TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA 129. PRIVREDNI PRESTUPI I PREKRŠAJI U VEZI POSLOVNIH TRŽIŠTA HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->