P. 1
sanitarno pre1

sanitarno pre1

|Views: 1,270|Likes:
Published by Bojan Doneski

More info:

Published by: Bojan Doneski on Jan 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/25/2013

pdf

text

original

Specijalistički rad

Danijela Jovanović

Fakultet zdravstvenih nauka
S tudijaka grupa: SANITARNI INŽENJERING

Banja Luka

SPECIJALISTIČKI RAD PROJEKAT EKOLOŠKOG ZBRINJAVANJA OTPADNIH VODA NA NIVOU URBANE SREDINE

MENTOR Prof. dr Rade Biočanin

KANDIDAT Danijela Jovanović, dipl.san.inž.

2009.
-1-

Specijalistički rad

Danijela Jovanović

S A D R Ž A J

U VO D

3

1. 2. 3. 4. 5. 6

M ET OD I CILJ RADA T EORIJSKA RAZMAT RANJA PROJEKAT Z BRINJAVANJA OTPADNIH VODA REZULTATI ANALIZA UZORAKA REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA OTPADNIH VODA DISKUSIJA REZULTATA

5 6 31 45 55 60

Z AKLJUČAK LIT ERAT URA

63 65

-2-

Specijalistički rad

Danijela Jovanović

UVOD
Zagađenja životne sredine – jedan od osnovnih ograničavajućih faktora daljeg razvoja čovečanstva. U XXI veku životna sredina postaje sve više zagađena, a površinske i podzemne vode su, direktno ili indirektno ugrožene, usled svakodnevnog ispuštanja otpadnih voda najrazličitijeg sastava. Uporedo sa urbanizacijom i razvojem industrije, poljoprivrede i stočarstva rasla je količina i stepen zagađenosti otpadnih voda, a time i štete koje u recipijentu (vodotokovi i akumulacije vode, zemljište) odnosno u ekosistemu u celini nastaju usled ispuštanja otpadnih voda. Poremećaj ekosistema izazvani ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda, vremenom su narasli do takvih razmera da se prečišćavanje nametnulo kao nužnost. Kako se prečišćavanje otpadnih voda mora platiti imamo danas u svetu naoko paradoksalnu situaciju. Razvijene i bogate zemlje trpe manje štete od nerazvijenih, siromašnih zemalja (iako u odnosu na nerazvijene imaju daleko veće količine, u pravilu i zagađenih otpadnih voda) zato što u određenoj meri prečišćavaju otpadne vode dok nerazvijeni to ne čine. Najveći deo upotrebljene vode vraća se u prirodu kao otpadna voda. Pošto su količine sveže vode koje stoje na raspolaganju ograničene, a potrebe za njom se povećavaju, voda počinje u sve većoj meri da se ponovo koristi, svesno ili nesvesno (ispuštanjem otpadne vode u iste vodotokove iz kojih se uzima voda).Na taj način kvalitet sveže vode je sve više povezan sa kvalitetom otpadne vode. Da bi se zaštitio recipijent, odnosno izvorišta sveže vode, otpadna voda se mora prečišćavati, odnosno moraju se preduzeti mere da se voda u prirodu vrati u približno istom stanju u kojem je iz nje pozajmljena. U savremenim naseljima sve se više javlja potreba za odvođenjem i prečišćavanjem sve obilnijih idustrijskih i sanitarnih otpadnih voda iz stambenih i drugih objekata. Količina otpadne vode raste paralelno sa porastom potrošnje vode, a komplikovaniji tehnološki procesi stvaraju sve teže i skupocenije zahteve za tretiranje industrijskih voda koje nekad mogu sadržavati i veoma toksične supstance. Direktno ili indirektno ove supstance mogu da dođu do čoveka i da akutno ili kroz duži vremenski period ugroze zdravlje. Za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda raspolaže se efikasnim i proverenim metodama, dok se za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda najčešće zahteva posebna studija i razvijanje pojedinačnog tehnološkog procesa prečišćavanja. Industrijske otpadne vode ukoliko vode poreklo od prehrambene industrije, njihov karakter je sličan sanitarnim otpadnim vodama, dok otpadne vode hemijske, metalurške industrije su opterećene raznim hemikalijama, tekstilne industrije najčešće bojama, a koksare i gasare veoma neprijatnim fenolom. Danas se problem otpadnih voda javlja u novijem svetlu, u kome se težište sa biološke kontaminacije prenosi na zagađenje hemijskim i radioaktivnim supstancijama. Ovim se komplikuje i način prečišćavanja. Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u recipijent uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Kvalitet otpadne vode koja se može ispuštati u recipijent reguliše svaka zajednica odgovarajućim standardima. Načelo odgovornosti zagađivača - pravno ili fizičko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagađenja životne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom Zakon o zaštiti životne sredine. Rešavanje savremenih kanalizacionih sistema leži u organizovanom sakupljanju i odvođenju otpadnih voda, sa obaveznim prečišćavanjem, kao poslednjom, veoma bitnom -3-

Takve okolnosti se odražavaju i na industrijska preduzeća u Dimitrovgradu. koja nama u današnje vreme predstavlja bolnu tačku postaje izvor značajne zarade investitorima. drvnu industriju CILE. a u skladu sa svim potrebnim merama i uslovima zaštite i očuvanja životne sredine. grad i središte istoimene opštine ukupne površine (481 km ) nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije. tekstilnu konfekciju SVOBODA. tehno-ekonomski i naučno potvrđenog rešavanja predmetne problematike. Grad se nalazi na 463 m nadmorske visine predplaninskog dela planine Vidlič i predplaninskog severnog pobrđa Greben planine. u potpunosti se otklanjaju ili smanjuju opasnosti po radnu i životnu sredinu u smislu zagađenja zemljišta. na oko 90 km istočno od Niša. Slika 1. Kroz sam grad prolaze dve saobraćajnice svetskog značaja. podzemnih izvorišta vode i vodotokova i zagađenja vazduha. koje su u potpunosti u skladu sa regulativama EU.6 stanovnka po km .Specijalistički rad Danijela Jovanović karikom u lancu racionalnog. od presudnog su značaja za razvoj grada. a građane rešava problema čvrstog i tečnog otpada. Reciklaža doprinosi očuvanju prirodnih resursa i na taj način se u malome prikazuje koncept održivog razvoja u ukviru eko-bezbednosti urbane sredine 2 Dimitrovgrad. Posle 1989. Prema zadnjem popisu na teritoriji opštine Dimitrovgrad mesto prebivališta ima 11748 2 stanovnika. U pirotskom je okrugu i od Pirota je udaljen 20 km u uzvodnom smeru ka istoku. godine privreda je doživela krah. Sve veći broj primera javno privatnog partnerstva u našoj zemlji na ovom polju ukazuje na to da su velike svetske kompanije našle svoj interes da ulažu u tako velike komplekse i da grade regionalne deponije i vrše „obradu“ otpadnih voda. Gustina naseljenosti na teritoriji opštine Dimitrovgrad iznosi 20. Obe ove saobraćajnice. i kožarsku industriju KOŽARA) koja su ušla u duboku krizu i ubrzo kod njih je došlo do potpune obustave rada.međunarodni autoput (nekada rimski drum Via militaris) i železnička pruga Beograd-Niš-Sofija. Upravo na taj način. Na području Dimitrovgrada nema veće razvijene industrije. Problemi kvaliteta vode u globalnom ambijentu -4- . Od bugarske granice udaljen je oko 5 km. u gornjem toku reke Nišave. rešen je i problem upotrebljenih voda. hiperinflacije je zabeležila rekordne inflatorne stope. (posebno na gumarsku industriju GID. Što je najvažnije. Preko njih funkcioniše drumski i železnički saobraćaj Evrope sa azijskim kontinentom. koje nastaju na području grada Dimitrovgrada izgradnjom kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje voda. Tako ova oblast.

Uzorkovanje otpadnih voda vršeno je na ulazu i izlazu iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda pravljenjem 3 kompozitnih uzoraka. Na samom mestu uzorkovanja merena je temperatura i pH vrednost. Ci l j rada Cilj rada je praćenje i određivanje stepena prečišćavanja otpadnih voda na postrojenju za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u Dimitrovgradu. godini.Specijalistički rad Danijela Jovanović 1. 1. -5- . a kao inokulum je korišćena voda recipijenta reke Nišave. voda za navodnjavanje. koncentracija amonijum jona i soli. godine kada je postrojenje pušteno u rad i prikaz rezultata periodičnih ispitivanja po kvartalima u 2008. mogućnost oksidacije prisutnih jedinjenja (kalijum – permanganatom). resurs vode za prehrambenu industriju)..) čije koncentracije određivane metodom spektrofotometrije na aparatu tipa VARIAN Carry 50. bazira se na prikazu rezultata ispitivanja kvaliteta efluenta.2. kao i na fizičko hemijskoj analizi prirodnog recipijenta (reke Nišava) za period 1992. Biološka potrošnja kiseonika (BPK 5) rađena je metodom razblaženja. a svaki uzorak je analiziran u ovlašćenoj laboratoriji prema odgovarajućoj metodologiji kao srednja proba. 1. Određivanje ulja i masti i ostalih organskih vodonerastvornih materija vršeno je metodom infracrvene spektrofotometrije na aparatu tipa SPECORD 71IR.. Metod rada Analize uzoraka obuhvataju sve faze biolaguniranja. utrošak KM nO4(HPK). hloridi. Uzorci su konzervisani u odnosu na zahtev metode i odmah rađeni u laboratoriji standardnim metodama. čiji princip rada se zasniva na biolagunama. zatim biorazgradivost voda (BPK5) i drugi parametri (amonijum jon. Količina otpadnih voda varira između 20 i 40dm /s u zavisnosti od perioda. Sa aspekta zaštite životne sredine. Karakteristike sanitarnih otpadnih voda su organska zagađenja čiji uticaj na kvalitet otpadnih voda pratimo preko specifičnih parametara kao što su suspendovane materije.1. a za reku je postavljen kiseonik. METOD I CI LJ RADA Određivanje stepena prečišćavanja sistema bioaeracionih laguna u Dimitrovgradu. odnosno uticaja na zdravlje ljudi i korišćenje vodotoka recipijenta kao privrednog i estetskog resursa. voda za ribarstvo. ne utiče nepovoljno na životnu sredinu i da kvalitet vode vodoprijemnika odgovara drugim propisima (npr. koja se izliva sa postrojenja za prečišćavanje. Na uzorcima otpadne i rečne vode ispitivane su fizičko hemijske karakteristike. nitrita itd. BPK 5 (biološka potrošnja kiseonika za 5 dana). potrebno je obezbediti da prečišćena otpadna voda.

industrijske otpadne vode. Njihova količina i opterećenje zagađujućim materijama može se izraziti putem normativa. u koloidnom obliku i u obliku suspenzija. TEORI JSKA RA ZMA TRA NJA Voda zagađena na bilo koji način tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu. 2. tj. Upravljanje otpadnim vodama-strategijski zadatak 2. Glavna karakteristična osobina tih voda je izvestan sadržaj neorganskih i organskih materija. otpadne vode agro-kompleksa. Defi ni ci ja otpadnih voda Otpadne vode nastaju od čiste vode upotrebom i naseljima i industriji ili oticanjem sa površine zemljišta. Najopasniji po ljudsko zdravlje su patogeni mikroorganizmi. Najvažnija osobina komunalnih otpadnih voda je biološka razgradljivost. -6- . Deo organskih materija nalazi se u suspendovanom stanju. 2. Komunal ne otpadne vode Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljene vode iz domaćinstava.1.1.Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. kao rezultat životnog standarda i načina življenja stanovništva. kao i žive organizme. Slika 5. U svim otpadnim vodama nalaze se mikroorganizmi. Po ispuštanju u prirodi ove otpadne vode bitno menjaju prirodnu okolinu. Kl asi fi kaci ja otpadni h voda Svojstva otpadnih voda zavise od porekla. Otpadne vode sadrže mineralne i organske materije u rastvoru.2. pa se prema tome mogu podeliti na : komunalne otpadne vode.2. standardnim vrednostima po stanovniku.Specijalistički rad Danijela Jovanović 2.

Specijalistički rad Dele se na: -

Danijela Jovanović

sveže otpadne vode, u kojima biološka raz gradnja još nije uznapredovala, odstajale otpadne vode, koje ne sadrže kiseonik, jer je potroše za biološku razgradnju organske materije, trule septičke vode, u kojima se biološka razgradnja odvija anaerobno, a uspostavljena je ravnoteža između raz građivača i organske materije.

Slika 2 . Prikaz metoda merenja koncetracije organskih zagađivača u otpadnoj vodi

2.2.2. Industri jske otpadne vode Industrijske otpadne vode nastaju upotrebom vode u tehnološkim procesima i u proizvodnji energije. Sastav industrijskih otpadnih voda bitno se razlikuje od sastava komunalnih otpadnih voda i zavisi od primenjenog tehnološkog postupka. One su danas, najveći zagađivači vodnih resursa. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih procesa i obuhvataju: procesne, rashladne, sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme. Specifične su za svaku industrijsku granu. Za razliku od komunalnih otpadnih voda, čiji je sastav uglavnom poznat, karakterizacija i prečišćavanje otpadnih voda iz različitih industrijskih pogona retko trpi uopštavanje i tipiziranje. Voda koja je upotrebljena kao rashladno sredstvo, ima povišenu temperaturu i predstavlja poseban tip onečišćivača. Količina industrijskih otpadnih voda varira u širem opsegu, kako u toku dana, tako i u dužem vremenskom periodu. To je posledica različitog intenziteta rada industrije i određene dinamike nastajanja otpadnih voda unutar samog proizvodnog postupka. Industrijske otpadne vode mogu sadržavati kiseline, baze, teške metale, mineralne soli, mineralna ulja, fenole, radioaktivne materije, patogene mikroorganizme, ugljovodonike, aromatična organska jedinjenja, kao i sintetičke hemijske proizvode, što ih ne sadrže prirodne vode. Faktori kao što su toksične materije, visoka ili iska pH vrednost, visoka temperatura, mogu da prouzrokuju veće ili manje poremećaje u radu postrojenja, naročito u fazi biološke obrade, koja je obavezna tehnološka faza gradskih postrojenja za prečišćavanje. Industrijske otpadne vode mogu se razvrstati u dve grupe:

-7-

Specijalistički rad -

Danijela Jovanović

biološki razgradljive ili kompatibilne, koje se smeju mešati sa komunalnim otpadnim vodama, Biološki neraz gradljive ili inkompatibilne, koje se ne smeju mešati sa komunalnim otpadnim vodama, bez hemijskog pred tretmana.

Pored napred istaknutog industrijske otpadne vode, često sadrže razne materije štetne i opasne za objekte sisteme kanalizaciju kao i za osoblje koje radi na njima. To su: toksični joni, koji negativno utiču na biološku razgradnju organskih materija, kiseline i baze, koje izazivaju koroziju, usporavaju biološke procese, prouzrokuju miris i intenzivnu boju, zapaljive materije, masnoće, koje začepljuju otvore, vodove i crpke, otrovne gasove, koji su opasni za osoblje na sistemu, deterdžente koji izazivaju penu kod aeracije, vlaknaste materije, koje začepljuju otvore, remete rad crpki, kamenčiće i pesak, koji se talože u objektima, a izazivaju abraziju crpki, fenole i ostale toksične materije.

Š tetne materije u industrijskim otpadnim vodama Toksični joni metala, koji negativno utiču na biološku razgradnju organskih materija, Kiseline i baze, koje izazivaju koroziju vodova, objekata, opreme, utiču na proces taloženja, usporavaju ili zaustavljaju biološke procese, prouzrokuju miris i intenzivnu boju, Zapaljive materije, koje dovode do požara i eksplozije, M asnoće, začepljuju otvore, vodove i crpke, preopterećuju digestore, Otrovni gasovi, opasni su za osoblje na sistemu za prečišćavanje, Deterdženti, izazivaju penu kod aeracije, Vlaknaste materije, začepljuju otvore, opterećuju digestore, remete redovno funkcionisanje crpki, Kamenčići i pesak, začepljuju vodove, talože se u objektima, izazivaju abraziju crpki, remete funkcionisanje rešetki i sita, Fenol i ostale toksične materije.

-

Količine industrijskih otpadnih voda i uticaj koji one vrše na gradski efluent mogu se proceniti upoređivanjem osobina gradskog efluenta koji sadrži industrijske otpadne vode s osobinama efluenta u kojem ovih voda nema. Pri tome se uzimaju u obzir sledeći kriterijumi: Biodegradabilnost Prisustvo amonijaka Uticaj pH -8-

Specijalistički rad Redoks potencijal Toksičnost

Danijela Jovanović

Slika 3. Posledice NATO bombadovanja 1999. godine

Toksičnost industriskih otpadnih voda + + + Ako u vodi ima teških metala Cu2 , Cr6 , Cd2 , makar i u malim količinama (na primer 0,1 mg/l), delovanje bakterija može da bude potpuno onemogućeno,

Sulfidi, u koncentraciji od 25 mg/l, potpuno zaustavljaju biološke procese u neaklimatizovanom aktivnom mulju, Adaptiranje u trajanju od nekoliko dana povećava stepen tolerancije i do 100 mg/l, Postoji veliki broj toksičnih materija; njihovo izlivanje u kanalizacionu mrežu, a pogotovo njihovo izlivanje u prirodnu sredinu je zakonom zabranjeno (cijanidi, hidroksilna ciklična jedinjenja, itd.), I neke farmaceutske materije mogu štetno da deluju na razvoj bakterija (antibiotici, itd.).

-

2.2.3. O tpadne vode agro-kompl e ksa To su posebne i površinske vode sa zemljišta, koje je podvrgnuto agrotehničkim merama. Na teritoriji gde je poljoprivreda razvijena, a neravnomerna raspodela padavina tokom godine, poljoprivredne površine se natapaju. Voda koja se proceđuje do podzemne vode ili otiče, bitno se razlikuje po sastavu od voda za navodnjavanje. Sastav je promenjen zbog isparavanja vode i rastvaranja veštačkih đubriva, sredstva za zaštitu biljaka, sastava zemljišta kroz koje voda prolazi. Karakteristični pokazatelji ovih otpadnih voda su: visok pH, tvrdoća vode, sadržaj nitrata, fosfora i pesticida. U poljoprivredne otpadne vode spadaju i otpadne vode sa stočnih farmi, sa tečnim izđubrivanjem, količina i sastav tečnih sastojaka zavisi od više faktora: brojnog stanja uzgajane stoke, tehnologije ishrane, načina izđubrivanja i sl. -9-

1-72 . Postoje će z akonske i pravne osnove i normati vi U proteklom periodu u Srbiji je primenjivan tip graničnih vrednosti za kvalitet vode vodoprijemnika. koja se nalazi u taložnom. 2. br. Upravljanje kvalitetom voda. zasniva se na sledećim zakonskim dokumentima: Uredba o kategorizaciji vodotoka ( „Službeni glasnik SRS“. 1 1 Council Directive 2000/60/EC. list SFRJ. Plivajući otpad na našim akumulacijama 2. Slika 4. suspendovanom obliku. 8/78).4.Specijalistički rad Danijela Jovanović Glavna karakteristika ovih voda je visoka koncentracija organske materije. Praksa u sve tu Osnovu upravljanja kvalitetom voda u svetskoj praksi čine dva tipa graničnih koncentracija: jedna se odnosi na kvalitet voda u vodoprijemnicima (stream standards). druga na ispuštenu-otpadnu vodu (effluent standards). list SFRJ.10 - .2000.. međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl.) Odluka o maksimalno dopuštenim koncentracijama radionukleida i opasnih Pravilnik o opasnim materijama ( Službeni glasnik SRS“ br 31/82) materija u međudržavnim vodama i vodama obalnog mora ( Sl. 22. Poljoprivredne otpadne vode karakteristične su po visokom sadržaju amonijaka. 6/78.12. p. br. OJ L 327/1. br.5/68) Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka.3.

Rastvorljive materije. masnoće i deterdženti.Specijalistički rad Danijela Jovanović Danas se u svetu primenjuje kombinovani pristup u upravljanju vodama koji je u osnovi Okvirne Direktive o vodama (Framework Directive 2000/60/EC) koji podrazumeva: kontrolu emisije i uspostavljanje standarda kvaliteta okoline. O snovni faktori z agađe nja otpadni h voda Otpadne vode su složenog sastava i sadrže. C. odnosno oba tipa graničnih koncentracija. fosfor. M aterije koje se mogu izdvojiti samo neutralizacijom: .11 - . imaju varijabilan karakter.5. oksidi. različita zagađenja. lake (masti i ulja i nerastvorni emulzivni ugljovodonici) B. Tipičan sastav zagađenih otpadnih voda u našim krajevima 2. deterdženti. za razliku od komunalnih otpadnih voda. Specifične zagađujuće materije ovih voda čine azot. soli koje se mogu izdvojiti inverznom osmozom. Za komunalne otpadne vode karakterističan je konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. Industrijske otpadne vode. Osnovni faktori zagađenja industrijskih otpadnih voda su sledeći: A. Tabela 1. primenjujući obe pomenute metodologije. elektrodijalizom. kako po količini tako i po sastavu. materije koje plivaju. koje se mogu fizički izdvojiti: materije koje se mogu adsorbovati (koloranti. radioaktivni elementi). talog). koje se mogu izdvojiti fizički: čvrste materije u suspenziji (pesak. Nerastvorne materije.

D. dok veće koncentracije mogu uzrokovati poremećaje ekološkog sistema. M aterije koje se mogu izdvojiti samo oksidoredukcijom: oksidi ili reduktori. čije se soli mogu rastvarati do izvesne koncentracije. Pb. sulfati. koncentrovana sumporna jedinjenja. G. M aterije koje se izdvajaju flokulacijom. Oni razgrađuju organsku materiju do neorganske i tako obavljaju deo postupka truljenja materije u biosferi. troše rastvoreni kiseonik. rastvorljiva ulja. tuberkuloze. E. Ove zarazne bolesti mogu se preneti kupanjem u nečistoj vodi (zbog dodira sa kožom ili zbog gutanja takve vode) ili konzumiranjem proizvoda iz . Uticaj otpadnih materija na okolinu je veoma različit. M aterije koje se mogu izdvajati istaložavanjem: metali koji mogu. proteini i dr. dekantacijom ili flotacijom: koloidne materije. Sve otpadne vode sadrže mikroorganizme. M aterije koje se mogu izdvojiti biološkom preradom: organske materije i sva biorazgradljiva jedinjenja (šećeri. Cd).Specijalistički rad - Danijela Jovanović organske i neorganske kiseline i baze. tj. Saprofitni mikroorganizmi (razlagači).). H. pa se može pojaviti neželjeni manjak kiseonika. sulfidi. poliomielitisa. Cr. fluoridi. materije u emulziji (smole. a ne moraju biti toksični i mogu se istaložavati u obliku hidroksida (Zn. kolere. sulfidi. neke neorganske i organske kiseline. biološki razgrađuju organske materije.. M eđu mikroorganizmima fekalnog porekla ima i patogenih koje mogu biti uzročnici tifusa. fenoli. u malim količinama deluju povoljno. On se menja tokom vremena tako da na kraju HPK može postati višestruko veća od BPK.12 - . Al). M aterije koje je moguće izdvajati degazacijom ili ekstrakcijom tečnog gasa (stripping): gas vezan ili rastvoren. emulzivni ugljovodonici i sl. zavisi od svojstva otpadnih voda i količine otpadnih materija. 2. F. M aterije. anaerobno stanje. Cr. hepatitisa. Uti caj otpa dni h voda na okol i nu Kakav će uticaj otpadne vode imati na okolinu. U otpadnim vodama se često susreće prisustvo teških metala (H g. Ispuštanjem u okolinu ove materije i u malim koncentracijama mogu delovati otrovno na živi svet.6. kao što su hranljive soli. čije su oksidovane ili redukovane forme dovoljno rastvorljive. a nisu toksične. a same nisu toksične (H2SO4.). Cu. Odnos između BPK5 i HPK u industrijskim vodama bitno se razlikuje od odgovarajućeg odnosa u otpadnim vodama iz domaćinstva. soda). cijanidi.

6-migracija gradskih otpadnih voda. 8. Pre ispuštanja u okolnu sredinu potrebno je i Zakonom obavezno izvršiti prečišćavanje otpadnih voda.zagađeni površinski vodotok. fosfor) može doći do nagomilavanja hranljivih materija i pojave eutrofikacije pa je zbog toga potrebno da se preduzmu potrebne mere zaštite (redukcija azota i fosfora). kanale. Posl e di ce ispuštanja otpadni h voda u re ci pi je nt Ispuštanjem otpadnih voda bez prečišćavanja u prirodne recipijente narušava se kvalitet vodoprijemnika što se ogleda u pogoršavanju fizičkih osobina vode. zatvoreni zalivi sa slabom izmenom vode i obalne vode koje su eutrofne ili mogu postati eutrofne spadaju u osetljive oblasti. posebno školjki. . 3-migracija otpadnih voda prema bunaru. koje se jedu sirove.13 - . Otpadne vode se kanalizacionim sistemima odvode iz naselja i ispuštaju u vodoprijemnike: reke. 10površinske otpadne vode. 1-industrijske otpadne vode. 5. 7prodiranje otpadnih voda u podzemlje. Najvažniji uticaji ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u površinske vode imaju za posledicu pojavu eutrofikacije. Najčešći zagađivači i putevi migracije otpadnih voda 2. promeni hemijskih osobina vode. trovanje akvatičnih životinja teškim metalima ili gušenje usled nedostatka kiseonika. Ispuštanjem otpadnih voda koje su bogate nutritijentima (azot. 4-primena agrotehničkih hemijskih sredstava. 2-odlagalište otpada. smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika i osiromašenju akvatične populacije. jezera.odlaganje opasnog industrijskog otpada.Specijalistički rad Danijela Jovanović vode. more ili zemljište. 9. Slika 5. Takođe.7. pojave plivajućih materija na površini i akumuliranju otpadnog mulja na dnu. M anje osetljive oblasti za ispuštanje otpadnih voda predstavljaju morske vode i vodotokovi sa dobrom izmenom vode u kojima ispuštanje otpadne vode ne utiče nepovoljno na kvalitet vode i vodni ekosistem. u osetljive oblasti spadaju i površinske slatke vode koje su namenjene za vodu za piće.podzemne vode. Prirodna slatkovodna jezera.

ugljene . neorganska (rudarstvo. One predstavljaju opasnost zbog svog fizičko-hemijskog.). poseban je problem u us lovima ratnih razaranja. NHB udesi. Karakteristika voda je proces samoprečišćavanja.Specijalistički rad 2. proizvodnja uglja i teška industrija) i bakteriološka (mikroorganizmi razlažu belančevine. Nekontrolisano ispuštanje otpadnih voda Izvori zagađenja su raznoliki i teško prepoznatljivi: infiltracija ljudskih i životinjskih otpadnih materija. NHB udesa. obaveze kontrole. kada dsolazi do RHB kontaminacije vode za duži vremenski period. Slika 6. klimatske promene. hroma i dr. Zagađujuće komponente u vodi se mogu podeliti na komponente koje se u vodi ne razgrađuju (hloridi-soli). Opasne zagađujuće komponente u vodama su: polliciklični aromatični ugljovodonici. hemijska industrija i crna metalurgija u manjoj meri) i ukupnog energetskog bilansa Sunčevog sistema (slika 12). opšte-sanitarni (za komponente koje imaju sposobnost samporečišćavanja) i sanitarno-toksični (komponente koje imaju toksično dejstvo na živi svet u vodi). herbicida. fluor. terorizma i elementarnih nepogoda većih razmera. ispuštanje otpadne vode iz industrije. deterdženti..8. bakteriološkog i toksičnog sadržaja. fizičko i kao promena temperature vode.. hemijsko. Površinske vode su ugrožene i toplotnim opterećenjem (smanjuje se količina kiseonika u vodi). Opterećenja voda može biti organsko (tekstilna. sulfate. kadmijum. a rafinerije nafte. Tretman sa otpadnim vodama Danijela Jovanović Kvalitet vode za piće je uzročno-posledična veza svih dešavanja u ekosistemu. prehrambena.hidrate. industrija celuloze i papira). Naravno. a posebno u vanrednim situacijama (elementarne nepogode. žPokazatelji štetnog dejstva komponenata u otpadnoj vodi su organoleptički (komponente koje vodi dau boju. jedinjenja cijanja. Zakonske norme sadrže odgovornosti. a to je proces prirodne regeneracije. odnosno proces uspostavljanja prethodnog stanja u vodotoku. Ono može biti biološko. Zagađenje-kontaminacija životne sredine nastaje usled dotoka komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Toplotno optereće vodotoka potiiče u potpunosti od energetskih procesa (termoelektrane – najviše. Samoprečišćavanje voda obuhvata fizičke i hemijske procese koji se odvijaju pod uticajem organizama koji razlažu organske komponente. granične vrednosti i postupke određivanja koncentracije zagađujućih komponenata u otpadnim vodama. živa. azot) i toksičnih komponenti.. prodiranje veštačkih đubriva. prodiranje vode iz neuređenih deponija smeća.14 - . pesticidi. terorizam. neprijatan ukus i miris). postupke za dobijanje odobrenja. Dejstvo otpadnih voda zasniva se na njihovom sadržaju hranjivih (fosfor. insekticida u podzemne vode. nitrate). radiološko. sintetičke organske komponente i vidljiva neorganska jedinjenja . amonijak.

Njihova aktivnost zavisi od: temperature vode. uglja). prisustva toksičnih komponenti u vodi. .1 do 0. Otpadne vode imaju različitu pH-vrednost Ključni uticaj na samoprečišćavanje voda imaju aerobne bakterije koje razgrađuju organske komponente uz potrošnju kiseonika. Fe-metali 4% Plastika 5% O bojeni metali 2% Tekstil 4% Organski otpad 30% P apirni otpad 26% Ostalo 21% Guma 1% Staklo 7% Slika 8 . Zbog toga je ponekad moguće puštati industrijske otpadne vode u kanalizacionu mrežu.. Hlor je veliki otrov i u koncentracijama od 0. boje. M inimalna koncentracija kiseonika u vodi je 5 mg/l. Zbog fermentacionih procesa. Stanje i upotrebljivost pitke vode može se oceniti na osnovu niza postupaka: . pH= -log10[H+] Slika 7.fizički (određivanje T. industrijske otpadne vode imaju kiselu reakciju pH<7 dok komunalne otpadne vode imaju baznu reakciju pH>7.biološki (za određivanje koncentracije organskih komponenti u vodi). . glina. električne provodnosti. pH vrednost.Specijalistički rad Danijela Jovanović (grubo-disperzne čestice.15 - . prisustva kiseonika.bakteriološki (određuje se pomoću mikroskopa broj bakterija u vodi). konstante površinskog napona. pH. gustine. . tečnih i gasovitih komponenti u vodi). od turbulencije strujanja vode i sl.hemijski (određivanje čvrstih.ekološki (procena stanja vode kao životnog prostora bioloških sistema posle uvođenja otpadnih voda). Vrste otpada. . koje se uvek mogu naći u otpadnim vodama . redoks potencijala masenog udela i suvog ostatka).2 mg/l uništava riblju mlađ i rakove. od procesa fotosinteze. . mirisa zamućenosti.

nema gubitka isparavanjem vode. nitriti. Boja. pa se zbog toga uzima masa O2 utrošena za razgradnju komponenata u periodu od 5 dana. Količina se određuje filtriranjem ili centrifugiranjem po sledećem: . Za procese hlađenja koristi se oko 36% ukupne potrošnje vode. .16 - . miris i ukus su organoleptička svojstva vode.bakterija/litru otpadne vode) . Biorazložljivost predstavlja osobinu organskih komponenata u otpadnim vodama da se razlažu pod dejstvom aerobnih i anaerobnih bakterija. nema opterećenja sredine stvaranjem magle ili zamrzavanjem. Troškovi hemijske pripreme dodatne vode kod otvorenih kružnih procesa čine oko 35% pogonskih troškova.toksične komponente (deluju štetno na čoveka i okolinu-cijanidi.mehaničke (izdvajanje grubih nečistoća pomoću rešetki i sita. na osnovu koga se vrši izbor postupka prečišćavanja. Nedostatak je stalni gubitak vode i uznošenje kapljica. M etode prerade otpadnih voda mogu se podeliti na: . Uklanjanje neprijatnog ukusa se vrši adsorpcijom na aktivnom uglju. Uklanjanje mirisa (dezodoracija) se najčešće vrši peroksidom hlora. peroksidom hlora. Boja je posledica prisustva organskih koloidnih komponenata u vodi. Smanjenje vode za hlađenje može se ostvariti primenom zatvorenog i otvorenog toka rashladne vode. .5 i 8. centrifugiranje). Dok su nedostaci: veliki protok vazduha za hlađenje. Biološku aktivnost voda karaktetriše biohemijski potrebna količina kiseonika BPK. Hemijski potreban kiseonik HPK je masa kiseonika (u mg/l). Odnos HPK/BPK je parametar biorazložljivosti i raste sa porastom zagađenja. HPK je pokazatelj zagađenosti vode. hidroksilna ciklična jedinjenja) Biološki potreban kiseonik BPK je glavni pokazatelj zagađenosti otpadnih voda. ili usled prisustva nekih hemijskih jedinjenja u vodi. potrebna za oksidaciju organskih jedinjenja i neorganskih soli. Smanjenje zagađenosti voda otpadnim vodama može se postići organizacionim i tehnološkim promenama u industrijskim procesima nastajanja otpadnih voda. primenjuju se mikroorganizmi čiji razvoj zavisi od koncentracije i stepena razlaganja organskih komponenti. što je dug period. Da bi se razgradnja potpuno obavila potrebno je od 21 do 28 dana. jer se u tom intervalu najbolje razvijaju mikroorganizmi u biološkim populacijama.5. Uklanjanje boja (dekolorizacija) se može postići koagulacijom. Temperatura otpadne vode iz procesa trebalo bi da bude približno jednaka temperaturi vode na ulazu u proizvodni proces. Glavne zagađujuće komponente otpadnih voda su suspendovane komponente (nerastvorljive čestice neorganskog porekla). adsorpcijom na aktivnom uglju ili oksidacijom pomoću peroksida hlora ClO2. flotacija. pri čemu ne postoji direktna veza između boje i koncentracije organskih komponenti. Prednosti zatvorenog toka su: mala potreba za održavanjem sistema. filtriranje. olovo.suv ostatak (pokazatelj je sadržaja mineralnih komponenti u otpadnoj vodi).Specijalistički rad Danijela Jovanović U procesu detekcije. zamenom vode drugim sredstvima (posebno vazduhom u procesima hlađenja) i primenom postupaka za preradu otpadnih voda. veća osnovna površina u odnosu na tornjeve za hlađenje. hromiti. Ukus i mirisi nastaju lučenjem organizama koji žive u vodi (alge i gljive). taloženje.koliformne bakterije (br. BPK5 se određuje manometarskom metodom. Biološko prečišćavanje otpadnih voda može se vršiti ako se pH vrednost kreće između 6. Najpoznatija metoda za određivanje HPK je pomoću kalijumdihromata. ozonom ili hlorisanjem (dodavanje mase hlora koja odgovara minimalnom sadržaju hlornih jedinjenja u vodi). Svaka voda ima svoj specifičan ukus zbog rastvorenih gasova i soli. kod koje se registruje pad pritiska u specijalnom inkubatoru.

dok se pri promenama sastava narušava rad uređaja za oksidaciju i neutralizaciju. pored taloženja treba izvršiti degazaciju pomoću degazatora. lebdećih čestica. Kapacitet taloženja je i do 2 puta veći nego kod vertikalnih taložnika.hemijske (u ovu grupu postupaka spadaju: taloženje. rastvorenih ili suspendovanih materija u vodama. M ešanje omogućava promena brzine strujanja vode pri prolazu kroz konusni deo mešača.sekundarno taloženje. Svi taložnici su veoma osetljivi na prisustvo vazduha ili drugih gasova u otpadnoj vodi. Taloženje može biti prethodna i završna etapa prečišćavanja otpadnih voda. a treba da obezbede optimalne uslove za zaštitu čovekove sredine. Izdvajanje taloga vrši se ceđenjem. Za osrednjavanje koncentracije zagađujućih komponenata u otpadnim vodama koriste se veštačka jezera i specijalni rezervoari osrednjivači. Radijalni taložnici su rešenje ovog problema. Taloženje se naročito dobro obavlja kod komponenata koje imaju sposobnost aglomeracije (hidroksidi metala. Pri tome se primenjuju mehaničke mešalice. i koriste se za manje protoke otpadnih voda. U prvom slučaju primenjuju se usrednjivači. barbotiranje vazduhom ili sistem pregrada koje razdvajaju vodu na niz struja.vertikalne i radijalne. M ehanički mešači su pogodni za ispravno uvođenje reagenta u vodu i u slučajevima naglih promena protoka otpadnih voda. a za veće protoke se koristi sekcioni taložnik. biološka aeracija. hlađenje). Taloženje je osnovni postupak izdvajanja iz otpadnih voda nerastvorenih taložnih ili plivajućih mehaničkih primesa. 2. U procesu taloženja masa taloga se uvećava. a u cilindričnom delu mešača ona je manja od 0. Zbog toga pri obradi industrijskih voda. destilacija. Osrednjavanje se postiže prinudnim mešanjem otpadnih voda. ekstrakcija.Specijalistički rad Danijela Jovanović . Kapacitet mešača se postiže promenom broja obrtaja vratila mešalice. Problem je prečišćavanja vode u diverzantskim akcijama. takođe je jedan od osnovnih parametara. Proces prečišćavanja komunalnih voda se može podeliti na više celina (predtretmanseparacija. flokulacija. Rezervoari imaju mnogo manju zapreminu od jezera. Za održavanje konstantnog nivoa taloga taložnici su obično snabdeveni ugušćivačima. primarni je parametar za ocenu kvaliteta vode. neutralizacija. Brzina strujanja vode na ulazu u konusni deo iznosi 1m/s. Kvalitet voda na tretiranom prostoru. Za takve slučajeve pogodniji su vertikalni mešači vihornog tipa. Dok se radijalni primenjuju za veće protoke. koji utiče a ocenu ekoloških karakteristika posmatranog područja. aerobna i anaerobna fermentacija). Gasovi u taložnicima flotiraju talog i uznose čvrste čestice.biološke (aeracija. Izdvajanje gasova vrši se kad se promeni smer strujanja vode. Najveći nedostatak je problem odvođenja taloga iz njih. Horizontalni taložnici se primenjuju za protok otpadne vode 3 do 20000 m /dan. Najčešće se primenjuju u obradi prirodnih voda za potrebe proizvodnih organizacija. filtriranje). tj. i .toplotne (u ovu grupu postupaka spadaju: isparavanje. Hidrostatički pritisak za ceđenje iznosi od 10 do 20 kPa. a u drugom mešači. izmena jona i dezinfekcija). .9. emulgovanih ulja. Najrasprostranjeniji su mešači sa nepokretnim pregradama i pregradama sa otvorima. Gl avni postupci pre či šćavanja otpa dni h voda Svi događaji u svetu. koje su uvek moguće u uslovima NHB terorizma.03 m/s. a koncentracija kontaminenata. koji prate čovečanstvo u zadnjim decenijama bivaju posebno tretirani sa ekološkog aspekta. Za male protoke otpadnih voda koristi se taložnik sa nosećim slojem. Na njihov rad nepovoljno utiču promene protoka otpadnih voda. .17 - . Taložnici se dele na horizontalne. (krečno mleko). Pri naglim promenama protoka otpadnih voda narušava se rad taložnika i filtara. katalitička oksidacija. proces flotacije. soli koje imaju osobinu koagulanata). membranska filtracija. M ešači sa pregradama su nepogodni za primenu kada je izraženije taloženje reagenata. Usrednjavanje sastava otpadnih voda se postiže mešanjem voda različitog sastava ili uvoođenjem reagenasa u vodu.primarno taloženje.

za postupke odlaganja se zahteva da obezbedi mišljenje stručne organizacije za postupke kontrolisanog odlaganja. a time i propisane dokumentacije. Ovlašćena stručna institucija izdaje Uverenje o karakteru otpada kojim se određuje da otpad sadrži odnosno ne sadrži opasne karakteristike.18 - . Rešenje o kategorizaciji otpada se dostavlja generatoru otpada. za tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda i za energetsko iskorišćenje. Otpad se predaje na kontrolisano odlaganje sa Dokumentom o preuzimanju otpada. kategorizaciji otpada. saglasnost nadležnog ministarstva i ugovor sa Javnim komunalnim preduzećem. kojim se otpad svrstava na jednu od Lista otpada i utvrđuje da li otpad ima upotrebnu vrednost. generatora otpada koje proističu iz propisa su: sakupljanje otpada. na zahtev vlasnika otpada. kao i Dokument o razvrstavanju otpada i Dokument o preuzimanju otpada sekundarne sirovine. Osnovne obaveze vlasnika. vrsti i . Primena Pravilnika omogućava utvrđivanje preciznih podataka o tokovima. Vlasnik otpada se obavezuje da nadležne organe za praćenje tokova otpada. a Dokumentom o preuzimanju otpada. Na zahtev vlasnika. Otpadu koji se može ponovo koristiti. To je često veoma složen zadatak koji je u direktnoj vezi sa postojanjem postrojenja za preradu otpada. godine. karakteru i kategoriji. Sa aspekta institucionalnog delovanja A gencija za reciklažu fundamentalno je utvrđivanje razlike između otpada koji nema upotrebnu vrednost i otpada koji se može ponovo koristiti. donoseći Rešenje o kategorizaciji. koji je razvrstan kao otpad koji nema upotrebnu vrednost i koji nije opasan. Uverenje je dokument osnova neophodna za sledeći korak u proceduri. obezbeđuju se uslovi za analizu dokumentovanih informacija o vlasnicima otpada. u cilju očuvanja životne sredine. U procesu reciklaže otpada sadržane su tri komponente: sakupljanje. skladištenje u odgovarajućim objektima ili odlaganje na deponije komunalnog otpada. Rešenjem o kategorizaciji se određuje način postupanja za ponovnu upotrebu. a to je vrlo često kod nas. inženjerska praksa je obavezna da prati tok od izvora i ulaska u kontrolisani tok do postrojenja za prečišćavanje i da je dovedenu na propisa i kvalitet.Specijalistički rad Danijela Jovanović Da bi se smanjila mogućnost nekontrolisanog prodora kontaminenata. Ispitivanja otpada se obavljaju u skladu sa predviđenim načinom postupanja i to za postupke fizičkohemijskog. ispusti u recipijent. označavanje objekata i ambalaže za odlaganje i redovno izveštavanje nadležnih republičkih organa o količinama i vrstama otpada. vrstama i količinama otpada. Dokumntom o razvrstavanju otpada informiše o vrsti. Prema navedenoj regulativi vlasnik otpada je u obavezi da izvrši razvrstavanje otpada prema poreklu. odnosno ima upotrebnu vrednost. Od vlasnika industrijskog otpada. podnosiocu zahteva i M inistarstvu zaštite životne sredine. vrši uzorkovanje i fizičko-hemijska ispitivanja reprezentativnog uzorka otpada u cilju utvrđivanja njegovog karaktera. Poseban izazov predstavlja otpad „niske ekonomske vrednosti“. Pridržavanjem odredbi zakonodavne regulative. Postupanje sa otpadnim materijama je u praksi znatno unapređeno donošenjem Pravilnika o uslovima i načinu razvrstavanja. sekundarne sirovine o njegovom kretanju. termičkog tretmana ili odlaganja otpada. Sastavni deo ovog Pravilnika čine Katalog i Liste otpada koji su saglasni sa EU klasifikacijom i EU katalogom otpada. Svaka komponenta je podjednako važna i ukoliko izostane samo jedna. uzorkovanje i analiza fizičko-hemijskih osobina otpada. prerada i kupovina/prodaja. razvrstavanje u skladu sa Katalogom otpada i Listama otpada. količini i predviđenom načinu postupanja sa njim. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina 2001. generatora otpada stručna institucija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Kategorizaciju otpada vrši A gencija za reciklažu. izostaje i reciklaža.

1. fizičko – hemijske postupke. Postupci prethodnog prečišćavanja smanjuju količinu krupnih. koja podrazumeva odstranjivanje fosfata. . Pre thodna pre rada ot pa dni h voda (me hani čki postupci ) Pre nego što se pređe na preradu sirove vode. biološko prečišćavanje. preradu mulja. odstranjivanje ulja i masti. ona mora biti prethodno podvrgnuta prethodnoj preradi. odstranjivanje peska. U postupke prethodne prerade ubrajaju se : proceđivanje kroz rešetku. Fizičko hemijski postupci nalaze svoju primenu i u slučaju kada je potreban visok stepen prečišćenosti (banje. Radi sprečavanja zagađenja recipijenata direktnim ispuštanjem otpadnih voda.Specijalistički rad Danijela Jovanović količinama otpada. pristupilo se gradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Standardno prečišćavanje gradskog efluenta obuhvata: mehaničke postupke (prethodna prerada). subjektima koji obavljaju tretman otpada i institucijama za praćenje ostvarenih efekata i usmeravanje postupanja sa otpadnim materijama. 2. Proceđivanje kroz rešetku Prvi stepen u prečišćavanju otpadnih voda je uklanjanje krupnih. plivajućih i lebdećih materija. prerada peska i otpadaka. odstranjivanje mulja. Efikasnost operacije zavise od razmaka između šipki rešetke. usitnjavanje. ukoliko one ne sadrže krupnije čestice. proceđivanje kroz sita. hemijskih i bioloških postupaka. Prečišćavanje otpadnih voda obavlja se primenom različitih fizičkih.9. koja sadrži izvestan broj postupaka. Prečišćavanje otpadnih voda predstavlja smanjenje ili eliminaciju negativnih uticaja otpadne vode na vodoprijemnike i životnu sredinu. Oni se obavljaju i posebno izgrađenim i za to namenjenim bazenima – reaktorima. azota. tenzio-aktivnih materija i hlorisanje. U suprotnom kad se traži visok stepe prečišćenosti vode. plivajućih masnih materija i suspendovanih materija. Neophodno je da se u državii upravljanje otpadom normativno i u praksi u što kraćem vremenskom periodu dovede na nivo standarda razvijenih zemalja EU. u pravom smisli reči. uopšte.19 - . turistički centri). treba primeniti tercijarnu preradu . Proceđivanjem kroz rešetku smanjuje se mogućnost začepljivanja cevnih i kanalskih veza kao i habanje opreme. Rešetke se mogu izostaviti kod prečišćavanja pojedinih industrijskih otpadnih voda. Za delimično prečišćavanje vode može biti dovoljan i sam proces fizičke prerade. kao koncentrovanog otpada.

Postupak taloženja primenjuje se za smanjenje neorganske i dela organske suspendovane materije. fino proceđivanje (sa razmakom šipki od 3-10 mm). u različitim fazama prečišćavanja. Ona nalaze svoju primenu u delimičnom prečišćavanju kišnice. mikroproceđivanje (otvori manji od 100 nm). koje se čiste sa nizvodne strane (rešetke sa češljevima na beskrajnoj traci i dr. mehaničke rešetke koje se čiste sa uzvodne strane (krive rešetke. U teoriji proces odstranjivanja peska vezuje se za fenomen sedimentacije pri slobodnom padu. Dimenzije čestica koje se tokom ove operacije uklanjaju veće su od 200 nm. Zavisno od dimenzija otvora na situ razlikuju se: makroproceđivanje (otvori veći od 0. peskolovi imaju zadatak da uklone pesak.namenjeno izdvajanju materija veoma malih dimenzija u suspenziji (plankton). razlikuje se : - Danijela Jovanović prethodno grubo proceđivanje(sa razmakom šipki od 30-100 mm). Čestice nižeg granulometrijskog sastava. Taloženjem se vrši izdvajanje zrnastih čestica.). odstranjuju se tokom procesa dekantacije ili odstranjivanje mulja. uobičajen je uređaj za prethodno prečišćavanje otpadnih voda. Razlikuju se sledeći tipovi rešetki: rešetke za ručno čišćenje. koje imaju veliku brzinu taloženja i nisu biorazgradljive (inertan materijal). tretmanu industrijskih otpadnih voda.20 - . trava itd.Specijalistički rad Prema razmaku šipki. na većim postrojenjima. rešetke sa zupčanicima. srednje fino proceđivanje (sa razmakom šipki od 10-25mm). peskolovi sa horizontalnim ili kružnim tokom aerisani peskolovi.). mehaničke rešetke. uz korišćenje formule S toksa (za laminarno kretanje). Peskolov u kome se taloži pesak. Njutna (za turbulentni tok) i Alena (za prelazni režim tečenja). na užetu. Ručno se čiste rešetke na malim postrojenjima i grube rešetke. koji su postavljeni sa jedne strane peskolova. Rešetke se mogu čistiti ručno ili automatski. - Odstranjivanje peska U procesu prečišćavanja otpadnih voda. algi. rešetke sa četkama na beskrajnoj traci i dr.3 mm). a kod manjih postrojenja mogu zameniti taložnicu za pesak. Evakuacija . U upotrebi su različiti tipovi konstrukcija peskolova. šljaku i druge suspendovane materije. Kod aerisanih peskolova vazduh se uduvava kroz difuzore. što prouzrokuje kružno kretanje vode u poprečnom preseku. rešetke sa grabuljama. namenjeno je izdvajanju materija u obliku suspendovanih flotanata i poluflotanata. koje se postavljaju kao zaštita srednjih i finih rešetki. - Proceđivanje kroz sita Sita se koriste za izdvajanje suspendovanih čestica iz otpadnih voda. Čije su dimenzije između 0.2 i nekoliko milimetara. pre svega peska.

vrši se različitim uređajima (različite vrste pumpi. onda se peskolovi mogu izostaviti. pre nego što se pređe na preradu vode. oni nastoje da isplivaju na površinu. sadrže različite količine ugljovodonika. a brzina u mirnoj zoni iznosi 15-20 m/h. da bi se ova mogla ponovo uvesti u parni kotao. pomoću mikroskopsko malih mehurića vazduha itd. Zadržavanje u uređaju traje 3-5 mi. Kompletno odstranjivanje ulja pri kojem sadržaj ugljovodonika moguće svesti na manje od 5 mg/l. dekantacija sa hemijskom koagulacijom. Sifonsko odvajanje predstavlja pregradu. pre nego što se ispuste u kanalizaciju. Odstranjivanje ulja i masti tokom prethodne prerade. odstranjivanje ulja iz otpadnih voda rafinerija nafte. odstranjivanje ulja i masti iz gradskih otpadnih voda. Odstranjivanje ulja i masti Budući da su ulja i masti lakši od vode.Vreme zadržavanja vode u peskolovu je 3-5 min. pri maksimalnom proticanju. flotacija.Specijalistički rad Danijela Jovanović istaloženog peska. koji mogu biti slobodni. Odstranjivanje ulja i masnoća iz gradskih otpadnih voda preporučljivo je i često neophodno u mnogim zanatskim preduzećima. Problemi koji nastaju prilikom otklanjanja ulja i masti iz vode. maksimalna 25 m/h.). Proizvode se za protoke koji dostižu 20-30 l/s. delimično rastvoreni ili u većoj ili u manjoj meri sastavni deo emulzije. kružnog oblika. restoranima i dr. Pri tome se odstranjuje 80 – 90% masne materije. kao i fabrika petrohemijske industrije. ako joj se smanji brzina proticanja i formira mirna površina. Efikasnost se povećava. u stanicama za prečišćavanje gradskih otpadnih voda može se postići u kombinaciji sa separacijom peska ili u kombinaciji sa primarnim bazenom za dekantaciju.. grajferi i dr. petrohemijske industrije i industrije mašina.). Kod ovih uređaja neophodno je da intenzitet doticanja bude konstantan. praktično predstavlja prirodni separator masti i ulja. Ovi uređaji računaju se za zadržavanje vode od 3-5 min.21 - . odstranjivanje ulja i masti tokom prethodne prerade u stanicama za prečišćavanje gradskih otpadnih voda. iz peskolova. . Efikasnost odstranjivanja masnoća je između 8090%. zahteva preradu koja se sastoji od dva stadijuma: prethodno odstranjivanje ulja. pri kojem se sadržaj slobodnih ugljovodonika svodi na 10-50 mg/l. gazdinstvima. Zato celokupna tečnost. Vode iz rafinerija nafte. da ga ne povuče sa sobom voda namenjena preradi. različite su prirode: o o o o o odstranjivanje ulja sa površine. pri kojem je prečišćavanje upotpunjeno. ako su uređaji za otklanjanje masti i ulja razdvojeni. Svrha odstranjivanja ulja i masti iz površinskih voda je izdvajanje slobodnog ulja. Ukoliko na postrojenje dolazi samo upotrebljena voda iz domaćinstva. Evakuacija masti i ulja može se vršiti prelivom. završno odstranjivanje ulja (filtracija. odstranjivanje ulja iz kondenzovane vode. ili pak ručnim ili mehaničkim skidanjem sa površine. Površinsko zahvatanje fiksnim ili pokretnim odvodom omogućuje evakuaciju ulja.

Ako su otpaci pretežno organskog porekla. a 5-10 dm godišnje. potrebno je dodavanje različitih hemijskih reagenasa. u kojem se sakuplja mulj. kada sadržina suspenzije u vodi dostigne 10. . pa se zbog toga odvozi na deponiju ili zakopava sa ostalim otpacima. U praksi ovaj proces predstavlja opasnost. Zapremina materijala. Bazen za odstranjivanje mulja.2. pesak iz peskolova. nedostatak ovog rešenja je to što dolazi do formiranja tzv. Kada su u pitanju veći uređaji. specijalnim pećima. ili spaljuje u. Pesak se vadi ručno. Razlikuju se: usitnjivači sa „vodenim“ nožem. za to predviđenim. koje voda nosi sa sobom. usitnjava i zajedno sa vodom ide na dalju preradu. sastrugan sa dna bazena. sakupljani na površini separatora ulja i masti. Učinak jednog uređaja za otklanjanje mulja je 65-80 %. M ulj se može evakuisati: direktno crpkama. redaje 5-12 dm po potrošaču godišnje. čime se povećava količina oslobođenog gasa. ulja i masti iz mastolova) mogu se uklanjati ručno (u vagon ili kolica. temperatura sagorevanja mora biti vrlo visoka. treba voditi računa o koncentraciji mulja u vodi koja često premašuje 100 g/1. ako su uređaji manji. instaliranim na pokretnom mostu. pri čemu učinak može biti i 75-98 %. izdvojenog na rešetkama jedne stanice za prečišćavanje. Radi lakšeg transporta. Odstranjivanje mulja vrši se onda. mogu biti pravougaonog i kružnog oblika. koja se izdvaja iz peskolova. koji dimenzije čestica dovode na svega nekoliko milimetara.22 - . najčešće su suviše zagađeni. 3 Zapremina peska. Usitnjavanje Cilj ove operacije je da se usitne čvrste materije. Najčešće je nedovoljno čist za ponovnu upotrebu. Taj materijal se. materijal može da se iscedi i ispresuje na hidrauličkim presama. Umesto odstranjivanja iz vode. pesak se vadi pumpanjem pa ga treba odvojiti od vode. M eđutim. t=800°C.9. ako je razmak manji.) i mehanički (trakasti transporter). u specijalnim pećima. koje nastaju prilikom izdvajanja. Kada je voda veoma zagađena. (krupni materijal na rešetkama. ako je razmak rešetki 3-5 cm. jer usled masovnog nagomilavanja masnih. tekstilnih i biljnih vlakana može doći do začepljenja ili do stvaranja „kapa“ od mulja u anaerobnim jamama. da bi se mogli ponovo upotrebiti. u prolazu. Spaljivanje.Specijalistički rad Odstranjivanje mulja Danijela Jovanović Ovo je.000 mg/1. Time se izbegavaju teškoće. 2. ustvari prethodna dekantacija. i u ovom slučaju primeniti. „pene mulja“ u digestoru. ovaj materijal se. Prilikom proučavanja ove konstrukcije. mogu se izložiti anaerobnom truljenju u mulju. i smanjuju gubici na rešetki. korpu itd. s tim što mogu imati uređaj za struganje dna. Otpaci. pumpanjem iz jednog ili više okana. može se. jeste 2-5 3 3 dm po potrošaču godišnje. dodatni usitnjivači. Evakuacija i prerada peska i otpadaka iz otpadnih voda M aterije koje se u toku prethodne prerade izdvajaju. Da bi se izbeglo širenje neprijatnog zadaha. kao i bazeni za dekantaciju. uglavnom. odvozi na deponije i zakopava. pri kojoj se iz vode odstranjuju fini pesak i mulj.

Destabilizacija čestica odvija se zahvaljujući tome što se u vodu doziraju sredstva za koagulaciju. U sastavu uređaja za koagulaciju mogu se usvojiti način doziranja reagensa. koje padaju u talog. FeS04. formiraju se agregati slepljenih čestica.3. M ogu se koristiti kao samostalni ili u kombinaciji sa mehaničkim i biološkim postupcima. Ovi procesi prečišćavanja imaju značajnu ulogu u preradi industrijskih otpadnih voda. koagulanti. koji može biti u prahu ili u vodenom rastvoru.9. flokulacija. flotacija itd. Spektar veličina čestica u vodi i filtarskih čestica . uređaji za koagulaciju moraju da obezbede i intenzivno mešanje vode i hemijskog reagensa. U tipične fizičko-hemijske postupke ubrajaju se: koagulacija. tj. Slika 9.Specijalistički rad 2.23 - . Kod potpuno završenog procesa koagulacije. što se odvija u mešaču. FeCl3. Proces koagulacije može da teče. u komori za stvaranje pahuljica. agregativne stabilnosti. Najčešće se primenjuju Al2(S04)3. ako su suspendovane i koloidne čestice lišene tzv. tzv. Takođe. pahuljice ili flokule. Fi zi čko-he mi jski proce si pre či šćavanja Danijela Jovanović Fizičko-hemijske metode prečišćavanja su u velikoj ekspanziji i njihov značaj je u porastu. adsorpcija. kao i potrebno vreme zadržavanja. Koagulacija Koagulacija je proces uzajamnog slepljivanja suspendovanih i koloidnih čestica. koji predstavljaju soli aluminijuma i gvožđa. samo.

2.9. Flokulanti organskog porekla dele se na: prirodne (skrob. Adsorpcija se može odvijati u statičkim i dinamičkim uslovima. ekstrakti algi). koji obezbeđuju potrebno vreme zadržavanja vode. sadržaj hranjivih elemenata i elemenata u tragovima.24 - . koje obezbeđuju homogenizaciju vode i pahulja i njihovo dalje dodirivanje i uvećanje. Za efikasno biološko prečišćavanje otpadne vode potrebno je da se podese i održavaju povoljni uslovi. bentoniti. radi formiranja pahuljica. Adsorpcija Ovaj proces predstavlja fiksiranje jednog jona ili molekula. Biološko prečišćavanje otpadnih voda odvija se kroz sledeće procese: o o o aerobna gradnja i razgradnja ćelija.Specijalistički rad Danijela Jovanović Flokulacija Obrazovanje pahuljica. ekstrakti raznog zrnevlja biljaka. pri kojoj jon prodire u samo molekularno tkivo. nazvanih flokulantima. sintetičke (poliakrilamid). To je površinska pojava. iziskuje povećanje njene zapremine. određene zapremine. temperatura. ukloni biološki razgradljive. Od sintetičkih flokulanata najčešće je u upotrebi poliakrilamid. Povećanje veličine pahuljica postiže se upotrebom odgovarajućih materija. uz istovremeno sprečavanje taloženja u flokulacionoj komori. koja se prečišćava. organske materije. silicijum. koncentracija kiseonika. koju ne treba zameniti sa apsorpcijom. anaerobno kiselo vrenje i metanska razgradnja. podvrgava flokulaciji koja predstavlja ukrupnjavanje . dobijenih koagulacijom. infuzorijska zemlja) ili organskog porekla. mehaničkog prečišćavanja ili kao nezavisan postupak. Ovi uređaji opremljeni su horizontalnim ili vertikalnim sporohodnim mešalicama. Razgradnju organske materije vrše mikroorganizmi. onda su to komore u koje se dodaje adsorbant. Najčešće korišćeni adsorbanti su aktivni ugalj. promenljive veličine (adsorbovani). Bi ol oško pre či šćavanje Biološko prečišćavanje otpadnih voda primenjuje se posle prethodnog. a to su: pH vrednost. koji se odstranjuje taloženjem. na površini molekula ili skupa molekula (adsorbanta). U dinamičkim uslovima.4. Biološkim prečišćavanjem koloidne i rastvorljive organske materije prevode se u oblik stabilizovanog mulja.aglomeraciju čestica. Zato se voda. započeto unošenjem koagulanta. odgovarajuće visine. bakteriološka oksidoredukcija. voda se propušta kroz sloj adsorbanta. odgovarajući hidrodinamički uslovi. u što većoj meri. Uređaji za flokulaciju su betonski bazeni ili čelični rezervoari. aktivna glina. . mase i naročito kohezije. fina ilovača itd. uz mešanje i taloženje. Oni mogu biti mineralnog (određene vrste gline. Ako se odvija u statičkim. Zadatak biološkog prečišćavanja je da.

koja se naziva viškom mulja. Biološku oksido-redukciju vrše mikroorganizmi. deo mulja ponovo se vraća u bazen za aeraciju. - Anaerobno truljenje Anaerobno truljenje je fermentacija.nitrifikacijom. a osetljive su na variranje temperature i pH. koji u aerobnim prilikama mogu raz graditi organsku materiju. Kada se u vodi u kojoj je izvršena nitrifikacija. rastvoreni kiseonik. uz istovremeno mešanje. se izdvaja tako nastali mulj. Razvijaju se sporo. raspršenih u bazenu. kao i oksidaciju i redukciju azotnih jedinjenja. sumpornih jedinjenja. dekantacijom. M etanske bakterije su ključne za proces anaerobnog truljenja.Specijalistički rad Aerobna gradnja i razgradnja ćelija Danijela Jovanović Kada u otpadnoj vodi postoji dovoljna količina rastvorenog kiseonika. Kada se otpadna voda uvede u uređaj.25 - . kako bi se povećala koncentracija mikroorganizama. mikroorganizmi razgrađuju vlastite ćelije (respiracija). tako što ih pretvara u CH4 i CO2. do biogasa (CH4 i CO2). nastale u prvoj fazi. . prisustvo toksičnih materija. koja omogućuje stabilizaciju organskih materija. kako bi se mulj zadržao u suspenziji. pH vrednost. gde se od organskih jedinjenja azota i amonijaka dobijaju NO2─. koje se skupljaju i sjedinjuju u obliku opni ili flokula i koje. u drugoj fazi. Istovremeno. koja postaju hrana metanskim bakterijama. uz ponovnu potrošnju kiseonika. koji prelazi u N03─. One razgrađuju kiseline. dodaje se kiseonik ili vazduh. tada mikroorganizmi upotrebljavaju organsku materiju kao hranu. Ovaj postupak odvija se u dve faze: a) u kiseloj (tečnoj) fazi mikroorganizmi (bakterije kiselog vrenja) pretvaraju kompleksna organska jedinjenja u prostija (kiseline). Na biološko prečišćavanje utiču sastav vode. odvodi u taložnik. potrebno je da se u vodi nalazi manja količina organskog ugljenika. Aerobnim procesima proizvodi se višak žive i mrtve organske i neorganske materije. temperatura. Bakteriološka oksidacija i redukcija Ovaj proces podrazumeva oksidaciju gvožđa i mangana. Aerobno biološko prečišćavanje otpadnih voda sastoji se u sledećem: u prvoj fazi stvaraju se uslovi za razvoj bakterija. prilike u staništu. a višak mulja izdvaja se iz bazena i odvodi na stabilizaciju. b) druga faza je metanska (gasna) faza. vezuju organske polijante i njima se hrane. Tečna mešavina se. bez prisustva kiseonika. za gradnju novih ćelija. neophodan za razvoj aerobnih mikroorganizama. Aktivni mulj je masa mikroorganizama. potom. u kome se mulj odvaja od prerađene vode. dovoljno smanji količina energije za denitrifikaciju. Razgradnja azotnih jedinjenja odvija se bakteriološkom oksidacijom . fizičkim ili fizičko-hemijskim uticajima.

aeracioni sistem ima i zadatak da održava aktivni mulj u suspenziji. Najčešće se koriste za prečišćavanje komunalnih i biološki visokoopterećenih industrijskih otpadnih voda. anaerobna laguna. Razgradnjom organske materije. koji je obešen o plivajuće lance. To je sistem u čijoj osnovi stoji biološka oksidacija. 2 . koja je plića i ne raspolaže sistemom za aeraciju. pa je nosi prečišćena voda. Pregled glavnih bioloških postupaka Način održavanja mikroorganizama Mikroorganizmi suspendovani u vodi Aerobni postupci Anaerobni postupci Danijela Jovanović Bakteriološka oksidacija i redukcija Nitrifikacija. bakterije i sl). predstavlja veliki problem.mamut pumpi. Voda prokapljuje kroz ovu ispunu. a prionljivost opne za ispunu slabi i ona se otkida. Aktivan mulj.000 do 25. najčešće. (mucillago ili biološka grube peščane cediljke sluz) Nitrifikacija. u vodi. iskopani u zemlji. u pogledu smanjenja BPK5. povećava se broj mikroorganizama. Pored unošenja dovoljne količine kiseonika. ali je polovina ploča. Rade se za opterećenja od 1.5 . sa aeracijom. Istaloženi mulj. koje evakuišu mulj iz levka na nizvodnoj strani i šalju ga na uzvodnu stranu aerisane lagune. Ovaj sistem prečišćavanja usvojen je za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda grada Dimitrovgrada. plastični materijal) na kojima je opna od mikroorganizama. Opna mikroorganizama nalazi se na površini ploče. Aerisane lagune su bazeni. su sistem prečišćavanja otpadnih voda u kojima biološki aktivne materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom. stabilizacija mulja stabilizacija mulja Anaerobne cediljke. koje daju sirovim otpadnim vodama loš kvalitet (suspendovane organske i neorganske materije. Biodiskovi se primenjuju za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda. u bazen sa otpadnom vodom. bez povratka istaloženog mulja iz taložnih laguna.000 ekvivalentnih stanovnika (ES). Nakon prolaska kroz aerisanu lagunu. anaerobne lagune Mikroorganizmi Pričvršćeni na čvrsta tela Biološki filter. Ovaj gubitak opne predstavlja „ispiranje filtra“. koje su biorazgradljive. Lagune Lagune. Biodiskovi su uređaji sa kružnim pločama (diskovima).Specijalistički rad Tabela 2. . otpadna voda ulazi u taložnu lagunu. jer se sastoji od supstanci. koje daju neprijatne mirise.9 . Efekat prečišćavanja otpadnih voda iz domaćinstava dostiže i do 94%. Recirkulacija mulja vrši se pomoću . Aerisanje se vrši okretanjem osovine. uvek.26 - . biodiskovi. kao krajnji produkt razlaganja organskih materija. Prerada mulja Izdvojeni mulj iz vode. dubine oko 4m. potpuno je mineralizovan i bakteriološki stabilan. Aeracija otpadne vode vrši se primenom mehaničkih aeratora ili sistemom za uduvavanje vazduha (fini mehurići). denitrifikacija Anaerobna digestija.aerobna laguna. denitrifikacija Biološki filter (prokapnik) je uređaj ispunjen čvrstim telima (kamen. Efekat prečišćavanja aerisanih laguna je oko 95%. nanizanim na horizontalnu osovinu i uronjeni do polovine prečnika.

iznosi 35-45 %. i to 97-98% ukoliko su suve materije organskog porekla. Aerobna stabilizacija teče u jednoj fazi. Ono se može sprovesti na tri načina: zgušnjavanje taloženjem. pre svega. još uvek. Anaerobna digestija odvija se u dve faze: gorivo. na temperaturi od 20 °C. Uz dovoljne količine kiseonika. i S04 . Zgušnjavanje je proces smanjenja zapremine mulja i povećanja sadržaja suvih materija u njemu. teške i zrnaste materije. - Najvažniji zadatak stabilizacije Je da sastojci u mulju ne budu više podložni razgradnji. mulj. Najveću primenu imaju anaerobno truljenje i aerobna stabilizacija. . može koristiti kao Kondicioniranje Posle zgušnjavanja. kondicioniranje i odlaganje. nakon dehidratacije). Hemijsko kondicioniranje mulja podrazumeva dodavanje organskih i neorganskih reagenasa. Efekat razgradnje organske materije u mulju. koja može da se obavlja prirodnim dreniranjem. i 70-80% i vode. u zatvorenom reaktoru-digestoru. sadrži veoma veliki procenat vode. kiselo vrenje. Efekat razgradnje organske materije. koji se. kuvanjem i spaljivanjem). Aerobna stabilizacija smanjuje sadržaj organske materije kako bi se sprečilo dalje truljenje. radi sprečavanja njegove spontane razgradnje u prirodnoj sredini. aerobnom stabilizacijom. zgušnjavanje elutracijom (ispiranjem). Kondicioniranje mulja može biti hemijsko i termičko. mikroorganizmi oksidišu razgradljive organske materije. zgušnjavanje flotacijom (isplivavanjem). anaerobnom digestijom. P04 . ─ 3─ 2─ CO2 i voda. dehidratacijom. neposredno. a pored toga još i N03 . Konačan proizvod metanskog vrenja je metan. tj. metansko vrenje. Tretman mulja obuhvata zgušnjavanje. b) redukcija moći fermentacije (može se ostvariti anaerobnim truljenjem. iznosi 55-58%.Specijalistički rad Danijela Jovanović Preradom mulja postiže se redukcija njegove zapremine i redukcija moći fermentacije. M ulj se može unositi kontinualno ili intermitentno (naizmenično punjenje i pražnjenje) i zadržavati u reaktoru u različitom vremenskom periodu. anaerobna i aerobna stabilizacija.27 - . Postupci za stabilizaciju su: stabilizacija krečom. Cilj kondicioniranja mulja je uvek isti: a) redukcija zapremine (može se postići jednostavnim zgušnjavanjem. stabilizaciju (anaerobno i aerobno vrenje). mehaničkim i tehničkim sušenjem i spaljivanjem. Anaerobna digestija teče bez prisustva vazduha. Zgušnjavanje je prva faza smanjenja zapremine mulja. ukoliko su u pitanju neorganske. tehnička stabilizacija i kompostiranje. Dobijeni gas sadrži 65-70% CH4 kao i CO2. Kao krajnji produkt nastaju. uz zadržavanje u uređaju od 10-12 dana.

hemikalije (metanol. Prisustvo azotnih jedinjenja u vodi može dovesti do pada koncentracije rastvorenog kiseonika u prirodnom prijemniku. Elementarni azot (N2) je slabo rastvorljivi gas. može doći do zahteva za strožijim parametrima kvaliteta efluenta od onih koji se postižu primenom klasičnog postupka biološkog prečišćavanja. nizvodno od ispusta. je primenjivana hemijska precipitacija fosfora. predviđaju se postupci za dodatno uklanjanje pojedinih materija. uz potrošnju rastvorenog kiseonika iz vode. U sirovoj komunalnoj. sanatorijuma. U drugoj fazi stvoreni NO3 se u uslovima kada nema rastvorenog kiseonika u vodi. Ako se otpadne materije iz mulja ne mogu iskoristiti. pre ispuštanja vode. M eđutim. kao đubrivo. itd. on se može koristiti u poljoprivredi. Pri tome se može ugroziti opstanak živog sveta. mulj sa hemijskim postupcima učvršćava i kao takav odlaže. etanol. 2. on se može odlagati na različite načine. otpadnoj vodi. polifosfat i fosfor. koji se desorpcijom uklanja iz vode. koja dolazi na postrojenja za prečišćavanje. vrši dezinfekcija.28 - .10. koji se nalaze u mulju. fakultativni aerobi i mogu da vrše i denitrifikaciju. koji se može istaložiti. . Te rci jarna pre rada otpa dni h voda Bez obzira na primenjenu tehnologiju.). koji se ne može odstraniti sekundarnim tretmanom. Nitrifikaciju vrše aerobni mikroorganizmi.tj. redukuje do elementarnog azota . postupkom biološke nitrifikacije-denitrifikacije i hlorisanje. Od navedenih metoda prednost se daje postupku nitrifikacije-denitrifikacije. Uklanjanje azota iz otpadnih voda može se ostvariti procesom desorpcije amonijaka (stripping). vezan u organska jedinjenja. poslednjih godina primenjuju se i biološke metode. To je slučaj sa onim vodama za koje se sumnja da sadrže patogene mikroorganizme. Ovaj postupak obavlja se u dve faze: U prvoj se NH3. itd. Pri tome je neophodno obezbediti odgovarajuće mešanje. Posle tercijarne prerade vode. u aerobnim uslovima oksidiše do NO3 -nitrifikacija. zbog svoje ekonomičnosti.Specijalistički rad Danijela Jovanović Termičko kondicioniranje zasniva se na povećanju ili smanjenju temperature.denitrifikacija. fosfor se prevodi u nerastvorni oblik. neophodan je za život akvatične flore. može se ukazati potreba da se. praktično celokupan azot nalazi se u obliku amonijaka i organskog azota. U procese tercijarne prerade ulaze uklanjanje fosfornih i azotnih jedinjenja. ako mulj ne sadrži teške metale i opasne materije. koji su. Pored hemijske precipitacije. polifosfata i fosfora vezanog u organska jedinjenja. eutrofikaciju. uglavnom. Fosfor u obliku ortofosfata. ugrađuje u biomasu. a to su vode iz bolnica. Hemikalije se mogu dodavati pre primarne taložnice. Dodavanjem ovih hemikalija. ako se koriste hemikalije. Za uklanjanje fosfata. pre ulaska u aeracioni bazen ili pre ulaska u naknadnu taložnicu. uglavnom. dodavanjem kreča ili soli aluminijuma. natrijuma i gvožđa. U zavisnosti od onečišćivača. preko prevojne tačke. Brzina redukcije NO2─ povećava se za oko tri puta. mikroorganizmi koriste otpadnu vodu. kao izvor ugljenika. Njegovo unošenje u prirodne prijemnike može izazvati povećan rast algi i planktona. tako što se ortofosfat. posle kratkotrajne adaptacije. U tom slučaju. U sirovoj otpadnoj vodi fosfor se javlja u obliku ortofosfata. Ovi postupci ubrajaju se u postupke tercijarne prerade.

u konusnoj čaši zapremine 1 litra u trajanju od dva sata. a to su: da se konstantne. . Za uzorkovanje treba izabrati mesto. sa kojima prečišćene otpadne vode. a posebno ujednačenosti protoka i zagađenja otpadne vode. gde je voda dobro izmešana i gde na nju ne utiču ranije deponije materijala. u odnosu na ulaz-izlaz postrojenja.vrši se mikroskopsko ispitivanje bioaktivnog mulja.13. određuje se na različite načine. Odnos HPK i BPK5 je promenljiv i ne postoji mogućnost da se za neku vodu unapred predvidi. Konačni BPK je kod potpuno izvršene oksidacije. koja bi mogla trošiti kiseonik: oksidibilne neorganske soli i veći deo organskih jedinjenja. koji su proporcionalni proticaju. 4.29 - . 2. kao oksidans se koristi kalijum-dihromat. Sedimentne materije određuju se po IM HOFF-u.biohemijska potrošnja kiseonika kroz pet dana. oko 90%. Ispuštanje otpadnih voda u recipijent regulisano je Zakonom. Utrošak KM nO4. Taloženje traje 30 min. temperature vode. 5. Suspendovane materije izračunavaju se oduzimanjem suvog ostatka filtriranog dela od suvog ostatka nefiltriranog dela.hemijska potrošnja kiseonika. a na većim postrojenjima automatskim mernim uređajima. 2. da vreme između uzorkovanja bude proporcionalno proticaju. postaju neopasne za život i ljudsko zdravlje i ne uzrokuju neželjene promene u okolnoj sredini. BPK5 . 6. čije se dejstvo primenjuje za određivanje sadržaja materije koje se oksiduju. ispuštene u prirodne vodne sisteme.11. Prečišćavanje mora da obezbedi redukciju parametara. Učinak prečišćavanja zavisi od mnogobrojnih faktora. Anal iz e koje se vrše radi praće nja proce sa pre či šćavanja 1. HPK . koja se prerađuje.Specijalistički rad 2. Kalijum-permanganat (KM nO4) je jako oksidaciono sredstvo. kao i na odsutnosti mikroorganizama. M ikrobiološka kontrola . HPK obuhvata sva jedinjenja. na izlazu iz postrojenja. Postoje tri mogućnosti uzorkovanja vode. eliminacija suspendovane materije. udela industrijskih otpadnih voda u otpadnoj vodi. automatsko zahvatanje uzoraka. Osnovni mikroskopski zaključci baziraju se na obliku i veličini flokula mulja. pH vrednost. zapremine zahvataju u istim vremenskim intervalima. koji se prate. U suprotnom se vrši razblaživanje. 3. Uči nak pre či šćavanja Prečišćavanje otpadnih voda je postupak za smanjenje onečišćivača (polijanata) do onih količina ili koncentracija. Stepen eliminacije u procentima. kao i posle pojedinih faza prečišćavanja. BPK5 se određuje kada je zagađenje vode nisko. Uzorci se uzimaju na ulazu u postrojenje. 2. To je količina kiseonika izražena u mg/1. u ml/s. usvojenje BPK5. treba da bude: biodegradacija oko 35%. 7. Uz orkovanje otpadne vo de Danijela Jovanović Karakteristike zagađenja procenjuju se na osnovu ispitivanja korektno uzetih uzoraka. Zbog nepraktičnosti.12. potrebna za oksidaciju biodegradibilnih materija. a to je posle 21-28 dana. Na manjim postrojenjima meri se prilikom kontrolnih analiza.

11. Tabela 3.8 . 22. 8. 14. br. 2. Pravilnik o opasnim materijama.3 0. 20. 5. 4. Pokazatelji Temperatura vode / vazduh Reakcija. MDK štetnih i opasnih materija u prečišćenoj otpadnoj vodi za upuštanje u reku Nišavu.5 2 Uredba o klasifikaciji voda. 18. 21.30 - .4 1 0.2 0. 13. 15. Red.1 0. 1. 16. 12. 3. 19.05 0. 23. Službeni glasnik SRS 31/82 . 10. 7. 6. 6 10 0.05 min. 17. koja je prijemnik otpadnih date su u tabeli 2 . pH vrednost sedimentne materije za 2 h Suspendovane materije na 105 ° C Utrošak KMnO4 Biohemijska potrošnja O2 Hemijska potrošnja O2 Nitrati Nitriti Amonijum jon Hloridi Sulfati Fenoli Deterdženti Ulja i masti Gvožđe Hrom Bakar Nikal Kadmijum Cink Olovo Rastvoreni kiseonik ml/1 mg/1 mgO2 /1 mgO2 /1 mgO2 /1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 0.05 1 30 12 4 Jedinica °C MDK Do 28 6.005 0.Specijalistički rad Danijela Jovanović M aksimalno dozvoljene koncentracije pokazatelja kvaliteta otpadnih voda.8.001 0.1 0. koje se smeju 2 upuštati u vode reke Nišave. 9.

koja se obično. god. Slika 10.31 - .Specijalistički rad Danijela Jovanović 3. sprovodi kroz filtraciju. U zavisnosti od potrebnog stepena prečišćavanja. a p ušt eno u rad 1992. predviđena je tercijarna prerada vode. sa istovremenom stabilizacijom mulja. dok se sekundarnom (biološkom) obradom vrši redukcija suspendovanih materija i BPK5 (aerisane i taložne lagune). Tipična tehničko-tehnološka šema „obrade“ otpadnih voda . god. PROJ EKA T ZB RI NJAVA NJA OTPAD NI H VODA Post rojenje z a p rečišćavanje ot p adnih voda u Dimit rovgradu p rojekt ovano je 1987. Primarna (mehanička) obrada uključuje uklanjanje grubog. hidrauličko opterećenje: 40 l/s biološko opterećenje: 513 kg O2 (BPK) / dan = 9.000 ES Druga etapa: S obzirom na vrlo visok zahtevni stepen prečišćavanja. U skladu sa p redviđen im p orast om količin e up ot rebljenih voda p ost rojenje je p rojekt ovano z a sledeć e kap acit et e: Prva etapa 1999. god. do danas se nije ukazala potreba za tercijarnom preradom vode na postrojenju. inertnog materijala (automatske rešetke. aerisani peskolovi i mastolovi)..134 kg O2 (BPK3) / dan = 21.500 ES hidrauličko opterećenje: 130 l/s biološko opterećenje: 1. Navedeni sistem prečišćavanja zasniva se na tehnologiji koja se sastoji od mehaničko-biološkog procesa. usvojen je način prerade otpadnih voda produženom aeracijom (extended aeration). M eđutim.

1. Nakon toga otpadna voda prolazi kroz kružni peskolov. pužnim pumpama na potrebnu kotu (radi obezbeđenja daljeg gravitacionog tečenja vode u objekte postrojenja) iz efluenta se. u slučaju većeg kvara. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda – sistem biolaguna .2. podiže se na potrebnu visinu (5 m) pomoću pužnih pumpi. 3.32 - . jer usled veće brzine otpaci. kapaciteta 43 1/s. god. gde se odvaja pesak i ostali lako taloživi materijal. Prednost ovih crpki je u njihovom efektu crpljenja i jednostavnosti održavanja.betonskom žljebu iste širine. a zadržani materijal . Predviđene su dve pužne pumpe. na kojem je montirana gruba mehanička rešetka širine.1. uklanjaju grube nečistoće. sa razmakom šipki.1. masti i plivajući mulj. Voda prispela u sabirni bazen. 3. na postrojenje se dovodi kanalizacijskom mrežom. Nakupljeni materijal sa rešetke. Predviđena je i treća pužna pumpa. širine b=600 mm.voda se usmerava prema obilaznom žlebu. koja će se ugraditi u drugoj etapi. Brzina proticanja vode kroz rešetku je 1. jednim delom. b=600 mm. Automatska ravna re še tka Gruba mehanička zagađenja iz otpadne vode. 2025. Nakon toga u mastolovu se izdvajaju ulja . koja se prečišćava.Specijalistički rad Danijela Jovanović 3. isključiti iz toka otpadne vode. Uključivanje i isključivanje crpki vrši se automatski u zavisnosti od dotoka otpadnih voda. prečnika 500 mm. na automatskoj rešetki. U tom slučaju u pogonu je obilazna mehanička rešetka. u 3 metalni žleb ispod rešetke i odvodi u kontejner. prolaze između šipki rešetke. Ul az na crpna stani ca Otpadna voda. uklanjaju se na automatskoj rešetki.1.Dimitrovgrad U slučaju kvara na rešetki dolazi do stvaranja taloga u žlebu i nakon izvesnog vremena. automatski se zgrće. pomoću žlebnih zapornica.072 m/s. Automatsku rešetku moguće je. Pri marna (me hani čka) obrada vode U mehaničkom delu posle dizanja otpadnih voda. zapremine 0. Rešetka je smeštena u armirano . e=50 mm. pomoću elektromotornih grabulja.9 m Slika 11. i razmaka šipki e=20 mm.

Tehnološke operacije prečišćavanja komunalne otpadne vode u Dimitrovgradu 3. . Kruž ni peskol ov Taloženje peska tj.Specijalistički rad Danijela Jovanović prijanja tako čvrsto na šipke da je normalno čišćenje onemogućeno. smanjuje opterećenje i vrši zaštitu uređaja od abrazije. Hidraulički pad na rešetki je 11. Biološka oksidacija pomoću plivajućih aeratora Slika 13. odstranjivanje peska iz vode.3. Slika 12.39 mm.33 - .1.

3. vrši se razgradnja organskih materija. prečnika 5 m. Plastična cev se automatski povlači kroz sistem čistača i vraća se na površinu vode. zapremine 3 m . odnosno sistem u kome biološki aktivne materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom. Izlazni cevovod na dnu. mineralnih materija i nerazgradljivih materija. Voda iz kružnog mastolova odlazi u aeracionu lagunu I.1. Bitno je znati temperaturu otpadne vode. gde počinje sekundarna (biološka) obrada otpadne vode. 3 Odabran je standardni peskolov tipa 6-50. na bazi aktivnog mulja. kao finalni produkt razlaganja organskih materija. gde sakuplja ulje.1. Se kundama (bi ol oška) obrada vo de U biološkoj obradi. Bi ol agune sa produž e nom ae raci jom Biolagune su akvatični ekosistemi. Izabrani peskolov predstavlja objekat konstruisan i dimenzionisan tako da dolazi do taloženja mineralnih čestica. što ima veliki uticaj na mikrobiologiju sistema. od 0. postavljenim uz peskolov. i na njihov metabolizam.4. čime se sprečava taloženje organske materije. koji osigurava isplivavanje istih i drugih sastojaka lakših od vode. dimenzionisan je da brzina isticanja ne bude manja od 0. Tako zadržane plivajuće materije. Istaloženi mulj. Uređaj radi na principu jedinstvenog sistema plutajuće cevi. čistač ga odvaja i postupak se ponavlja kontinualno.2. Za biološko prečišćavanje od bitnog značaja su pH vrednost. dovoljan je da izazove potpuno mešanje tečnosti u lagunama i ravnomernu raspodelu organskih materija. do krupnoće zrna 0. dok se organska materija ne taloži. odnosno vazduha. 3. tako i niska temperatura.4 m/s. diže do čistoća. Odvojeno ulje sakuplja se u armirano . montiranog na rub kružnog mastolova. armirano-betonski objekat. koji utiču na egzistenciju bakterija prečišćivača. Kruž ni mastol ov Za odstranjivanje masti i ulja odabran je tipski. prisustvo azotnih i fosfornih jedinjenja. gustine i brzine kretanja kroz peskolov. Sastav vode bitno utiče na prirodu bakterijskih skupina.betonskom oknu. Potpuna biološka oksidacija postiže se dovodom kiseonika. Za ove potrebe izgrađen je sistem aerisanih i taložnih laguna. postavljenom uz mastolov. . postiže se motornom mešalicom snage N=3 KW. Crpljenje peska vrši se mamut crpkom. zatvorena cevna petlja sakuplja ulje. Specijalna plastična. Fina disperzija kiseonika omogućava efikasnu i brzu stabilizaciju otpadnih voda. One postaju eutrofne. Pesak se odlaže na platou. Nivo turbulencije koji stvaraju. i zapremine 35 m .2 mm. Konstantna brzina. Snabdevanje vazduhom mamut crpke vrši se iz 3 centralne kompresorske stanice. dolazi do taloženja šljunka.skupljaju se pomoću cevnog separatora. 3. koji predstavljaju uslovne recipijente otpadnih voda. mehaničkim aeratorima.3 m/s u peskolovu.34 - .Specijalistički rad Danijela Jovanović Pored taloženja peska.2. maksimalnog protoka 120 1/s. Ove čestice talože se različitom brzinom u zavisnosti od veličine. i nisu i ne mogu biti izolovani od akumulacije energije u sistemu. jer biološku preradu može ometati kako visoka. potpuno je mineralizovan i bakteriološki stabilan.

dok je u drugoj aeracionoj laguni organsko opterećenje bitno O2 smanjeno: BPKs5=31.309 m3. utrošak KM nO4=130 mg O2/l.u otpadnoj vodi biti prisutna određena količina kiseonika. Lanac se pokreće levo desno. od 1-2 min. koji plivaju na površini lagune (72 kom.5 m /min.5 m.758 m /dan. Voda.Specijalistički rad Danijela Jovanović Kod biolagune potpuna biološka oksidacija postiže se aeracionim sistemom. Dubina aeracione lagune iznosi 3. Tabela 4.9 mg O2/l.5 bara. što omogućuje bolje istaložavanje čestica. Posebno treba paziti na to da u vremenu velikih opterećenja. Za odvijanje metaboličkih procesa mikroorganizama. kreće se dijagonalno. Na plovcima. koji je nazvan „aeracioni lanac“. Uslovi za biohemiske reakcije u lagunama Organsko opterećenje u prvoj aeracionoj laguni je BPK5=188 mg O2/l HPK==575 mg /l. u celu masu sloja.137 m3. zato što se snabdeva komprimovanim vazduhom iz kompresorske stanice.486 m /dan. obešeni su neposredno iznad dna (0. Taj sistem intenzivno meša ukupnu zapreminu bazena i vrši aeraciju otpadne vode. U njoj se nalaze dva 3 kompresora niskog pritiska. Sadržaj kiseonika treba biti između 1-3 mg/1. naizmeničnog rada.35 - .). Pri tome je put koji voda prelazi od ulaza do izlaza duži. Vreme zadržavanja vode u aeracionim lagunama je 4-5 dana. .2 mg O2/l.2-0. a druge 7. u obe aeracione lagune. u ritmu. Zapremina prve aeracione lagune je 10. Druga aeraciona laguna je nešto manja i u njoj se nalaze dva lanca.5 m). kapaciteta 11. 3 3 Prosečno hidraulično opterećenje je 1. neophodnog za održavanje mikroflore u aerobiozi. dok su u prvoj tri. Plovci su međusobno povezani u lanac. mora. jer ona ima prednost u odnosu na ostale sisteme.. KM nO4=19. a maksimalno 3. dugački aeratori. dok je prosečno biološko opterećenje 513 kg O2(BPK)/dan. a širina i dužina 47-97 m. sa maksimalnim nadpritiscima od 0. sadržaj kiseonika ne padne ispod 1 mg/L Aeracija se vrši finim mehurićima. Aeracija ima za cilj unošenje kiseonika. HPK=103 mg O2/l.

Ukupne dimenzije su 9.3. u prvoj aeracionoj laguni dolazi do izdvajanja mulja u međutaložnicu. iznad istaloženog mulja. Kvalitet otpadnih voda utvrđuje se analizom uzoraka na opšte pokazatelje i specifične parametre otpadnih voda.70 m. 3 Službeni glasnik SRS 47/83 . pumpama ili gravitaciono se odstranjuje i pristupa se evakuaciji mulja U ovom postupku sastoji se predloženo rešenje u slučaju da se ukaže potreba za evakuacijom mulja. iznosi 42 m . Veoma male registrovane količine istaloženog materijala. danas. Re ci rkul aci ja mul ja Posle procesa biološkog prečišćavanja sa aktivnim muljem. preko magnetskih ventila. Između medutaložnice i I aeracione lagune. Rezultati fizičko-hemijskih analiza dati su tabelarno. 3 Ukupna količina istaloženog mulja u vremenu od pola sata. izgrađena od gume. voda ulazi u taložne lagune I i II. a zapremina 3 međutaložnice je 100 m .5 m. u reku Nišavu.Specijalistički rad Danijela Jovanović Iz aeracione lagune II. Odavde se mulj vraća u proces. pre njihovog mešanja sa vodama prijemnika (reke Nišave). voda se ispušta u recipijent. Ovde se vrši taloženje razgrađenih materija. tj. a obešena je na plovke 0. armirane platnom. reguliše se automatski. ako mulj dostigne visinu 1 m u taložnim bazenima.70 x 2. još uvek nije ukazala potreba. Naime. rasipati na poljoprivredne površine ili primeniti za proizvodnju komposta. 0.70 m. u taložnu lagunu II. Višak aktivnog mulja iz međutaložnice prebacuje se pomoću pet mamut pumpi.2 mm. Iz taložne lagune II. 3.2. koliko postrojenje radi. tj. kapaciteta 6.1 mm. pored kontinualne eksploatacije uređaja tokom ovih godina. Ispi ti vanje kval i te ta otpadni h voda Kvalitet otpadnih voda ispituje se na izlivu. visina istaloženog materijala u taložnim lagunama. M ulj se diže na visinu od 1. koji predstavlja jedan od produkata procesa prečišćavanja. na dnu taložnih laguna. Jedna 3 mamut pumpa ima kapacitet od 116 m /h. iznosi oko 10 cm. koji su karakteristični za tehnološki proces. 3. M eđutim. u toku jednog sata.36 - . gde se taloži. Ove pumpe priključene su na dva posebna niskopritisna kompresora manje snage. u aeracionu lagunu I. Višak vode. oni se isključuju iz rada. u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta 3 otpadnih voda . Ovakav mulj bakteriološki je stabilan i bez mirisa.94 1/s. U toku godine i boja mulja se drastično menja.2. pokazuju da se i. postavljena je zavesa za smirivanje toka. Ukoliko se izvrši evakuacija mulja može se direktno. Uključivanje svih pet mamut pumpi. ukupne dužine 9. za evakuacijom mulja iz laguna.

U 10 ml rastvora K2Cr2O7. predviđeno je automatsko merenje pH vode.zapremina korišćene Winkler boce Faktor Na2S2O3 određuje se pomoću rastvora K2Cr2O7. zatvori se čepom ispod vode.7 (na ulazu) do 7.faktor Na2S2O3. Nakon toga doda se .3 . U bočicu se doda 0.5 ml rastvora M gCl2 i 1-2 granule NaOH (NaOH zaustavlja proces potrošnje kiseonika).Specijalistički rad Danijela Jovanović 3 . pH se kreće od 7.2 . Doda se 2-3 kapi skroba (kao indikator rastvor poplavi). Zatim se vrši titracija sa Na2S2O3 do bledožute boje. okrene nekoliko puta. određuje se na licu mesta. brzo se otvori Winkler boca i ceo sadržaj izruči. U Erlenmayer. koji se određuje preko 0.37 - .l N K2Cr2O7 Vw .3 . Titrovanje se vrši rastvorom N/100 Na2SO4. prenosnim pH-metrom. Disk ontinualna merenj a 1. titruje se sa još 2-3 kapi Na2S2O3 do obezbojenja. da se talog slegne. na ovom postrojenju.zapremina potrošenog Na2S2O3 u ml FNa 2S 2O3 . Ispitivanje vode u uslovima RHB kontaminacije 3 . U prisustvu rastvorenog kiseonika. Računanje se obavlja prema sledećoj formuli: O2 (mg / l ) = VNa 2S 2O3 ⋅ FNa2 S2O3 ⋅ 80 Vw − lml VNa2 S2O3 . pri čemu se vodi računa da nema mehurića. Istitrisanim rastvorom ispere se Winkler boca i ako rastvor poplavi. Slika 14. sa širokim grlom. do slabo žute boje. Bočica se pažljivo zatvara. talog je bele boje. ali sticajem okolnosti merač nije ugrađen. sipa se 3 ml koncetrovane H2SO4. rastvorom Na2S2O3 do obezbojenja. doda se malo KJ i 5 ml HCl. U elaboratu o postrojenju.9 (na izlazu). Kontinu alna merenj a pH vrednost. i nastavi se titrovanje. Određivanje rastvorenog kiseonika Uzorak se uzima u Winkler bocu.1 .

kanalizacionoj vodi.3 mg/1 2. Iz razlike sadržaja rastvorenog kiseonika odmah i posle pet dana. To je.vreme zadržavanja u laguni. a za određene tipove industrijskih otpadnih voda 3. Ponavlja se postupak za određivanje rastvorenog kiseonika. može normalno da se izrazi jednačinom: Lo ⋅ Le K ⋅T = Lo K ⋅T + 1 Gde su: Lo .faktor smanjenja BPK5 u laguni Faktor K. Procenat smanjenja BPK5 u lagunama sa aeracijom. Očita se potrošena količina Na2S2O3.fekalne vode iz domaćinstva.38 - . Za sanitarno . a proračun se vrši na osnovu sledeće formule: F= 10 ml Na2 S 2 O3 ( potrošenog ) Primer: Naziv reke Reka Nišava pre uliva efluenta TL2/I Reka Nišava nakon potpunog mešanja efluenata TL2/I i rečne vode Rastvoreni O2 8. ustvari. u zavisnosti od kvaliteta prečišćavanja. . koji je direktno vezan za učinak smanjenja BPK5 poznat je kao faktor smanjenja BPK5 lagune . faktor K pokazuje vrednost od 0. Uzorak se čuva pet dana na tamnom mestu.početna BPK5 tj. prečišćene otpadne vode T .Specijalistički rad Danijela Jovanović malo skroba i titruje do obezbojenja. izraženo u danima K . BPK5 sirove vode Le .1. numerička vrednost kojom se izražava smanjenje BPK5 u lagunama sa aeracijom.3 .6 mg/1 8.BPK. od koncentracije postojećeg kiseonika u lagunama i efikasnosti transfera kiseonika. Određivanje BPK5 Uzimanje uzorka za određivanje BPK5 vrši se pet dana pre nego što se BPK5 odredi.0 i više. dobija se vrednost BPK5: [O2(odmah) ⋅ O(5 dana)] · 100% / Y Gde je: Y-faktor razblaženja Efektivni procenat kiseonika u lagunama zavisi od opterećenja i bogatstva organskog materijala u sirovoj.

0 2.Specijalistički rad Danijela Jovanović S adržaj kiseonika u razblaženom uzorku U pripremljenu Winkler bocu stavi se 20 ml uzorka ispitivane vode i do 100 ml napuni sa standardnom vodom. Nakon toga vrši se titrovanje sa Na2S2O3 normaliteta 0.6 20. napuniti sa 20 ml uzorka ispitivane vode. u koji je. na svaki litar vode dodaje se 1 ml rastvora. Postupak određivanja kiseonika posle pet dana. na 1000 ml destilovane vode su: Tabela 5. voda se zasićuje kiseonikom tokom 24h (može i duže). Kada se talog rastvori. Kada je voda zasićena. ponavlja se na prethodno opisan način u isto vreme.proporcija uzorka u razblaženom uzorku Psv .1N. 0. dopuniti standardnom vodom. da se talog slegne.39 - .proporcija standardne vode u razređenju S tandardna voda za razblaživanje (priprema) U balon od 10 1 sipa se odmerena zapremina destilovane vode. Proračun ide prema formuli: BPK 5 Primer: A − C (A − C ) = P VSV VW (A − C ) ⋅ VW VSV mg / l Ulaz BPK5 = 145 mg/1 Izlaz BPK5 = 2 mg/1 .0 1.5 ml alkalnog rastvora KJ. doda se nekoliko kapi skrobnog rastvora i sadržaj prespe u Erlenmayer. Hemikalije za spravljanje standardne vode.5 21. nasut 1 ml koncentrovane H2SO4.0 25.0 S adržaj kiseonika u razblaženom uzorku posle pet dana Korišćenu Winkler bocu treba isprati i ponovo je. Posle taloženja doda se 3 ml koncentrovane HCl (ispod površine tečnosti).5 ml rastvora MnSO4 i ostavlja 10 min. zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu pet dana. prethodno. Računanje u razblaženju: O2(mg/l) = O2 · P+ Osv · Psv P . Hemikalije za pripremanje standardne vode Hemikalija KH2 PO4 K2 HPO4 NaH2 PO4 · 12 H2 O MgSO4 CaCl2 NH4 Cl FeCl3 Količina (g) 8. Pomoću akvarijumske pumpe.. vodeći računa da nema mehurića.8 44. Uzorak se fiksira sa 0.

masa filtar papira sa uzorkom Primer: ULAZ Susp.mat. coli/l Ovo po jugoslovenskoj legislaciji karakteriše vodu II klase. mikrobiološka ispitivanja često pokazuju da je voda kontaminirana i većom količinom bakterija (i do 2. takođe. brzina taloženja. mutnoća vode nad sedimendranim muljem. Meri se mernom pločicom. Voda nad njim je prozirna.Specijalistički rad 3. koja se lagano spušta u taložni bazen. bele boje. = 166 mg/l IZLAZ Susp. Iz prvog bioaeracionog bazena. Kontrola aktivnog mulja Kontrolu aktivnog mulja potrebno je izvršiti preko nekoliko elemenata: vizuelno ocenjivanje oblika pahuljica. Bistrina vode u taložnim bazenima Bistrina vode u taložnim bazenima je. što je u skladu sa propisanom dubinom (3040 cm). 5. a takva voda može da služi i za kupanje. Suspendovane materije = (m1-m2) x l0 x l000 m1 . u kome je sušen.000/1). Određivanje suspendovanih materija Danijela Jovanović Na 105 °C.400.masa filtar papira bez uzorka m2 .mat. a zatim se izmeri zajedno sa tiglom. Međutim. date kao koliformne fekalne. Dubina ploče se tada očita na skali sa kojom je ploča uronjena. Uzorak od 1000 ml dobro se promućka i papir vrati u tigl i suši na 105°C (3-4 h). = 52 mg/l 4. dok se kod jednog normalnog osvetljenja više ne primećuje. Ovo karakteriše vodu IV klase. u vremenu od 1 h. u menzuru se zahvati 1000 mg aktivnog mulja sa vodom i posmatra taloženje pahuljica mulja. iznosi 21000 E. mera za ocenu rada postrojenja.40 - . do konstantne mase. . po jugoslovenkoj legislaciji. suši se filtar papir. Mikrobiološka ispitivanja Mikrobiološke analize ukazuju da najverovatniji broj koliformnih klica u Nišavi. obraćajući pažnju na njihovu boju i oblik. ispod uliva prečišćenih otpadnih voda. 6. Trenutna dubina bistre vode iznosi 35 cm. Dobar mulj se istaloži u toku 15 min.

Nicrostoma. aeracija ide dobro Krupne kompaktne Prozirna voda pahulje. procesi koji se odvijaju u biolagunama su slični prirodnim procesima i ne iziskuju nadzor. Osim toga. za razliku od složenih konstrukcija betonskih objekata postrojenja konvencionalnog tipa). Svi su pokretni. rasprsnu i isčezavaju.4. koji se u njima odvijaju. proces prečišćavanja se nastavlja. izgradnja biološkog dela postrojenja (aerisane i taložne lagune) je jednostavno. Karakteristike aktivnog mulja Naziv mulja Vrsta pahulja Voda nad muljem Danijela Jovanović Sastav mikroorgani zama Veće količine. Naročito se Vorticele razlažu na sedimente. Vorticella.Specijalistički rad Tabela 6. Od infuzorija preovladava Paramecium caudaum. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. pružaju niz prednosti: pružaju veoma visoke efekte prečišćavanja otpadnih voda (na nivou II klase. Nepokretni kolnjaci prelaze u latentno stanje. prevladaju dve do tri vrste. Negde su u znatnim količinama prisutni Podophrya childon. Uvek su prisutni:Aspibisoa Pamphagus. a to znači da ne iziskuju kontinualan nadzor nad procesom prerade. za sistem prečišćavanja otpadnih voda. tretman mulja praktično i ne postoji s obzirom na veoma nisku produkciju mulja u taložnim lagunama. Uči nak pre či šćavanja Usvojeni koncept prečišćavanja omogućava prihvatanje promenljivih hidrauličkih i bioloških opterećenja u širokim opsezima. koje se nakon izvesnog vremena. sitne Opercul arije su nepokretne sa uvećanim trepetljikama na disku. u slučaju prekida aeracije. Gladothix i Deggiatoa. različitih jednostavnih ^rotozoa pođedanko zastupljenih po broju. Retko se susreću:Lionotis. nitaste bakterije. Mulj se lagano taloži u obliku krupnih pahulja Pahuljice mulja tamne i guste Preopterećeni mulj Voda Opalescirana Veće količine bezbojnih bičara. lagune su sa aspekta građevinskih radova i opreme znatno jednostavnije od klasičnih kompaktnih sistema. Procesi. Zoogela. Male količine raznih vrsta mikroorganizam a. Mulj pri nedostatku kiseonika Pahuljica mulja se Voda raspada na male Neprozi rna pahuljice 3. mulj odumire. Veće količine raznih vrsta bičara. Sistem biolaguna je u . po sistemu biolaguna. obično se. Podophrya. odlučuje za princip biolaguna. najsličniji su prirodnom procesu. Operkulija. a pri tom se efekat razgradnje organskih materija kreće do 60%. Takođe. boniteta vodotoka). sitnih ameba i sitnih infuzorija. Time se dobija tehnički ispravno i racionalno rešenje ove komunalne problematike i ostvaruje se adekvatna zaštita i očuvanje životne sredine. Vorticella. Nomatodas.41 - . bičari i sitne amebe. Microstoma. Dobar mulj. - Ukoliko se raspolaže dovoljnom površinom zemljišta (šta je slučaj u Dimitrovgradu) na lokaciji za izgradnju postrojenja.

Kod određivanja nivoa prečišćavanja kompletnog sistema " Biolaguna " tj. godina 68% 86% 99% 98% 90% 3. Biološke zahteve u kiseoniku. BPK5 i rastvoreni kiseonik te je kod atestiranja obuhvaćeno sledeće. Procenat smanjenja BPK5 u lagunama sa aeracijom može normalno da se izrazi jednačinom u kojoj je: Lo − Le KT = Lo KT + 1 L o = početna BPK5 tj. Pre či šćavanje otpadni h voda postupkom " Bi ol aguna " Lagune sa aeracijom je sistem prečišćavanja otpadnih voda u kome biološki aktivne. Dekantacija mulja. u vodotoku reke Nišave. Količine proizvedenog mulja i njegove karakteristike. temperatura. metodološki pristup testa i provere nivoa prečišćavanja. Tabela 7.Specijalistički rad Danijela Jovanović funkciji od 1992. izvršeno je kompletno atestiranje. nakon pet godina. mehaničkim aeratorima sa nivoom turbulencije koji je dovoljan da izazove potpuno mešanje tečnosti u lagunama i ravnomernu raspodelu otpadnih materija sa odličnom disperzijom kiseonika. tj. da bi se utvrdilo stanje biolaguniranja i stepen biološke produktivnosti u petogodišnjem periodu. odnosno zahteve koji se odnose na mešanje tečnosti i disperziju rastvorenog kiseonika. čvrste materije stoje u ravnoteži sa dovedenom otpadnom vodom tj. BPK5 sirove vode . kod atestiranja svih segmenata uređaja. Tada su. Određivanje nivoa suspendovanih materija i procenat njihovog obaranja. koje su obuhvatale sve faze sistema prečišćavanja. obzirom da se radi o sistemu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda u prvom redu sanitarno-fekalnih a bez industrijskih i atmosferskih voda. Ovi zahtevi su definisali determinante zagađenja koji su analizirani po segmentima sistema u krajnjem efluentu i prirodnom recepijentu tj. prvi put izvršena analize uzoraka. Potpuna biološka oksidacija se postiže dovodom kiseonika odnosno vazduha. godina 78% 80% 96% 88% 79% 1996. sadržao je sledeće: o o o o o o Karakteristike biološke potrošnje kiseonika – BPK5.42 - . god. Za sve otpadne vode moraju biti poznati osnovni podaci kao sto je dnevna količina otpadnih voda. Procenat smanjenja osnovnih parametara sistema Osnovni parametri sistema Suspendovane materije Amonijum BPK5 HPK Masti i ulja jon NH4+ 1992. pH. Kroz isti metodološki pristup.5. sistem u čijoj osnovi stoji biološka oksidacija bez povratka istaloženog mulja iz taložnih laguna. Mikrobiološke analize. Staloženi mulj kao krajnji produkt razlaganja organskih materija je potpuno mineralizovan i bakteriološki stabilan. čime se postiže efikasna i brza stabilizacija otpadnih voda. suspendovane materije. biološku potrebu u kiseoniku koju treba ukloniti.

ubacivanjem vazduha pomoću aeratora. Dimitrovgrad . Slika 15. čime mehurići dolaze u kontakt sa ovim materijama te tako izazivaju flotaciju. Beleš. To se ne odnosi na koloidne i vrlo lake čestice. Krajnja sedimentacija zajedno sa stabilizovanim muljem odvija se u distalnim stabilizacionim i taložnim lagunama I i II velikog kapaciteta.Specijalistički rad L e = BPK5 prečišćene otpadne vode T = vreme zadržavanja u laguni izraženo u danima K = faktor smanjenja BPK 5 u laguni Danijela Jovanović Fino dispergovane suspendovane materije i sedimentne materije se separišu u aeracionim lagunama u najvećem procentu.43 - . Sistem Biolaguna.

koji je direktno vezan za učinak smanjenja BPK5 (E). je u stvari numerička vrednost kojim se izražava smanjenje BPK5 u lagunama aeracijom.10. Iz toga proizilazi da obim opreme za aeraciju potrebne za efikasno mešanje i dobru disperziju. kapaciteta laguna i vremena zadržavanja u laguni.44 - . od koncentracije postojećeg kiseonika u lagunama i od efikasnosti transfera kiseonika. . 3.6. Za sanitarno-fekalne vode iz domaćinstva faktor K pokazuje vrednosti od 0. kao i čvrste materije koje se ne mogu oksidisati. a za određene tipove industrijskih otpadnih voda faktor K dostiže vrednost od 3. Jedan deo sadržaja u ulaznoj vodi. koja se definiše kao prirodni recepient ovoga sistema. 1992. Analize uzoraka obuhvatile su sve faze biolaguniranja a svaki uzorak je analiziran u laboratoriji Zavoda za zaštitu zdravlja prema odgovarajućoj metodologiji kao srednja proba. Optimalan rad zavisi od potpunog mešanja tečnosti t od ravnomerne disperzije rastvorenog kiseonika po celoj laguni. prevazilazi obim potreban za jednostavno obezbeđenje biološki potrebnog kiseonika te ne priznavanjem ovog faktora može dovesti do nezadovoljavajućeg rada lagune.0. Da bi se obezbedila zadovoljavajuća biološka aktivnost koncentracije rastvorenog kiseonika treba da budu od 2-3mg/l a u posebno jakim opterećenjima sistema koncentracija kiseonika ne sme da padne ispod 1mg/l.3-1.Specijalistički rad Danijela Jovanović Efektivni procenat kiseonika u lagunama zavisi od opterećenja i bogatstva organskog materijala u sirovoj kanalizacionoj vodi.10. i 21.0 i vise u zavisnosti od kvaliteta prečišćavanja. ostaju i pridodaju se samom sistemu. Parametri koji su analizirani su relevantni za sanitarno-fekalne vode gradskog kanalizacionog sistema Dimitrovgrada i u isto vreme sluze kao potvrda determinišućih fizičkohemijskih i bioloških komponenata sistema koje su predviđene glavnim projektom i tehničkotehnološke opreme. 15. rađeno je iz serije uzoraka koji su uzimani 8. Mora se računati sa nagomilavanjem čvrstih materija u količini od 5-15% BPK5 sadržane u ulaznoj vodi.10. Jedan deo čvrstih materija sadržanih u vodi lagune se istaloži na dno zajedno sa muljem i ove čvrste materije se nakon izvesnog vremena delimično hidroliziraju. te nisu i ne mogu biti izolovani od akumulacije energije u sistemu te oni postaju eutrofni sto ima veliki uticaj na mikrobiologiju sistema. Ut vr đi vanje ste pe na pre čišćavanja otpa dne vode gra dskog kole ktora Određivanje stepena prečišćavanja (atestiranje) sistema bioaeracionih laguna u Dimitrovgradu. Praktično nije moguće u potpunosti ukloniti sve mikroorganizme koji prate sanitarno-fekalne otpadne vode a posebno patogenih koju su uvek potencijalno prisutni. Biolagune su akvatični eko-sistemi koji predstavljaju uslovne recepiente otpadnih voda. Aktivnost bakterija u laguni sa aeracijom dovoljno je za mineralizaciju velikog dela organskih materija koje prati i izvesna akumulacija čvrstih materija. je poznat kao faktor smanjenja BPK5 lagune. Faktor K. On pokazuje velike varijacije u zavisnosti od kvaliteta i vrste razmatrane otpadne vode. godine sa istovremenim uzorkovanjem površinskih voda reke Nišave. Proizvodi hidrolize se vraćaju u tečnost a čvrsti ostatak se talozi na dno i on Je u funkciji zapremine ubačenog vazduha.

Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mg O/l mat.5 10.3 14.8.6 35.3 24. 7.8 69. 8.10.5 4.8 8. 4.6 15.6 7. Sirova voda Laguna I.4 7.7 2.1992.7 6 7.6 15.6 50.1 46. 5. mg/l mg N/l mg O/l 0/1 284 16 24 28 6 16 38 4 20 32 78 17.6 15.2 0. izlaz Taložna laguna I.7 8. 4.8 8.6 5.5 7.6 15.4 7.6 11.5 7.8 46.6 .5 7.6 15. 2. 10.2 6.2 6.6 7.9 pH 7.6 15. 11.5 6.3 7.6 15. Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mg O/l mat.7 4.7 8. 8. Parametri 1.5 7.4 36.0 30. 12.6 7.6 130 11. 12. ulaz Laguna II.0 7.8 57. izlaz Taložna laguna II.2 4.0 16.3 250. 7. 11.8 8. Susp. ulaz Taložna laguna II.5 55.4 7.5 7. izlaz Taložna laguna II.5 4. 8. Amonijum jon BPK5 kiseonik mg mat.10.1992.8 46.0 6.45 - . izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova pH 7.5 7.4 3.9 3 HPK Masti mg O/l mg/l 358. 5.6 15. ulaz Taložna laguna II.0 3.7 8.2 1.0 HPK Masti mg O/l mg/l 262.8 121.6 7. ulaz Taložna laguna I.0 3.0 HPK Masti mg O/l mg/l 356.9 Rastv.5 7.8 47. 9. 9.7 26.0 16.2 0.6 6.7 Rastv.4 4. 4.8 4.6 7.4 6. mg/l mg N/l 0/1 298 8 16 56 38 6 8 8 14 32 78 15.Specijalistički rad 4.6 11.0 15.0 52. Sirova voda Laguna I. izlaz Laguna II.6 15. izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova II uzorkovanj e . 10.6 15.5 7.9 23.0 3. izlaz Nisava pre uliva otpadnih voda Nisava posle uliva otpadnih voda Otpadna voda pre mastolova Otpadna voda posle mastolova III uzorkovanje .21. 5. 10.4 3. Parametri 1. 3.3 7.7 7.3 40.0 7. Parametri 1.6 6. 9.6 1.9 11.7 4.8 9.7 Rastv. REZULTATI AN ALIZA UZORAKA Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" I uzorkovanje .7 4.9 42. 3.6 7.4 7.2 7. 3.4 15.4 7. 11. mg/l mg N/l 0/1 190 44 40 10 8 22 20 42 70 32 78.2 0. Sirova voda Laguna I. 6.15.0 3. 2. izlaz Laguna II.6 5.7 65.6 6.4 7.8 7 8. ulaz Laguna II. izlaz Taložna laguna II. izlaz Taložna laguna I.0 8.8 7.6 7.2 0.9 6. 2.6 44.3 7. ulaz Taložna laguna I.6 0. 6.6 15.7 $ 7. Susp. izlaz Taložna laguna I.7 38.0 5. 6.2 pH 7. Susp.8 8.5 6.7 31.6 15.1992. 7. izlaz Laguna II. 12.0 24.3 4.1 10. ulaz Taložna laguna II.10.6 0.2 31.0 18. ulaz Laguna II.6 34.6 11. ulaz Taložna laguna I.

200 0.0 250.0 0.100 0. Taložna laguna I – ulaz.10.0 200. Taložna laguna II – izlaz. Taložna laguna II – ulaz. 5.900 0.521 0.0 Efikasnost.000 0.97 6 0.16 7 0. Taložna laguna I – izlaz.46 - .200 0. Laguna I – izlaz.0 7. 4. Sirova voda.500 0.1992.400 0.300 0. E 1.Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" – I uzorkovanje . Laguna II – izlaz.0 100. 8.0 50.5 6.0 150. Laguna II – ulaz.700 0.2 6. BPK5 250. 3.000 Ukupna efika snost Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II 0 .0 18.0 1 2 3 4 5 6 7 8 16.7 8. 7.0 7.928 . 1.800 0. 6.8.600 0. 2.

Laguna I – izlaz. 2. Taložna laguna II – ulaz.7 120.0 80. 4. 7.000 0.5 4. Sirova voda.117 0 . 3.000 2.35 6 Danijela Jovanović 6.13 4 Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna" – II uzorkovanje .000 4. K 8.8 4.331 2.0 100.0 .9 6 5.0 40. 1. Laguna II – ulaz.0 60.0 20.Specijalistički rad Faktor smanjenja BPK. Taložna laguna I – izlaz. Taložna laguna II – izlaz.0 0. BPK5 140.000 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II 0.47 - .0 1 2 3 4 5 6 7 8 10. 8.0 121.5 8.2 4. Taložna laguna I – ulaz.288 0. 6.10.1992. 5. Laguna II – izlaz.15.000 7.

04 8 Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II Faktor smanjenja B PK. 5. Taložna laguna I – izlaz. Laguna I – izlaz. Laguna II – izlaz.10.100 0. 3.700 0.000 Ukupna efika snost 0.21.930 Danijela Jovanović 0 . Sirova voda.600 0. Taložna laguna I – ulaz.244 0.300 0.000 4.000 0. Laguna II – ulaz. . E 1.033 0.533 0.800 0.000 0.940 2. 7.Specijalistički rad Efikasnost. 1.48 - . 4.000 0.000 1.013 0 . 2. 6. Taložna laguna II – izlaz.500 0.200 0.900 0.1992. 8. Taložna laguna II – ulaz. K 6.02 7 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– III uzorkovanje .96 7 0.28 7 4.400 0.

300 0.178 0.600 0.500 0. E 1.3 7.0 120.000 4.151 0.083 0 Faktor s manjenja Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II sistema I II .000 0.200 0.900 0.96 4 0.913 Faktor smanjenja B PK.82 2 4.Specijalistički rad BPK5 Danijela Jovanović 140.000 2.0 100.403 0. K 6.100 0 0.0 40.7 8 1 2 3 Efikasnost.900 0.0 60.49 - .3 5 4.400 0.6 4 5.0 80.0 20.0 130.0 11.000 1.5 6 4.0 0.000 Ukupna efika snost Aeraciona laguna Aera ciona la guna Ta ložna laguna I Talož na laguna II I II 0.800 0.7 7 4.700 0.000 0.7 4.

21.8. mg/l 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 II uz orkovanje . mg/l 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 .10. mg/l 350 300 250 200 150 100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jon.1992.10.1992. 300.0 300.Specijalistički rad I uz orkovanje .0 150. 350.50 - .0 200.0 100.0 100.0 50.0 250. mg/l 200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jon.0 1 2 3 4 5 6 7 Danijela Jovanović BPK5 HPK 8 Broj uzoraka Suspendovane materije.0 0.0 0.0 1 2 3 4 5 6 7 8 Broj uzoraka Suspendovane materije.0 BPK5 HPK 200.0 50.0 150.0 250.

5 6.000 .0 100.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.51 - .6 6.000 0.10.000 Nišava posle uliva 0.6 6.000 0. 350.000 0.000 0.000 Gvožđe mg/l 0.000 Cink mg/l 0.1992.000 0.000 0.000 0.311 0.000 0.000 0.000 0.Specijalistički rad III uzorkovanje . izlaz II Nišava pre uliva Nišava posle uliva Taložna laguna II.2 6.100 0.000 0.0 250.000 0. Rastvoreni kiseonik Parametri Aeraciona laguna I Aeraciona laguna II T aložna laguna I T aložna laguna 11 Rastvoreni kiseonik.0 200.233 0.000 0. izlaz I Nišava pre uliva Nišava posle uliva Taložna laguna II.0 0.4 6.260 0.000 Bakar mg/l 0.681 Hrom mg/l 0.000 0. Teški metali u vodi Analize Teški metali Taložna laguna II.0 1 2 3 4 5 6 7 Danijela Jovanović BPK5 HPK 8 Broj uzoraka Suspendo vane materije.6 6.0 50.8 7 Tabela 9.000 0. mg 0/1 I uzorkovanje 4 6.214 0.21.256 0. mg/l 300 250 200 150 100 50 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Amonijum jo n.000 0.159 0.000 0.000 0. izlaz III Nišava pre uliva Nikl mg/l 0.000 0. mg/l 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 Tabela 8.0 300.7 7 II uzorkovanje 3.8 III uzorkovanje 3.673 0.000 0.000 0.0 150.000 0.000 0.

52 - < 20000 8 1000000 2400000 III uzorkovanje 88000 50000 22000 20000 8 150000 8 1000000 > 2400000 I uzorkovanje .Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Koliformne bakterije > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 240000 150000 88000 50000 500000 0 1 2 3 4 5 6 22000 7 > 2400000 > 2400000 > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 1000000 2400000 II uzorkovanje 380000 20000 50000 500000 0 1 2 3 4 5 6 7 > 2400000 > 2400000 3000000 2500000 2000000 1500000 38000 500000 0 1 2 3 4 5 6 7 .

53 - .Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Ukupan broj živih 400000 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 373000 I uzorkovanje 15000 1 2 15000 3 4000 4 2000 5 2000 6 9000 7 3000 8 II uzorkovanje 500000 400000 306000 300000 200000 100000 11000 0 1 2 3 4 5 6 7 8 1000 10000 < 1000 1000 < 1000 Masa 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0 35000 III uzorkovanje 11000 10000 < 1000 < 1000 5 < 1000 6 < 1000 7 < 1000 8 1 2 3 4 .

54 - .Specijalistički rad Danijela Jovanović Otpadne vode Dimitrovgrada iz sistema "Biolaguna"– Cl perfrigens 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 Masa I uzorkovanje 180000 20000 1 2 3 <10000 4 <10000 5 <10000 6 <10000 7 <10000 8 500000 400000 300000 200000 100000 0 Masa 455000 II uzorkovanje 380000 140000 < 10000 < 20000 1 2 3 4 5 6 <10000 7 <10000 8 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 350000 III uzorkovanje 200000 40000 < 10000 < 10000 < 10000 < 10000 < 10000 4 5 6 7 8 1 2 3 .

Merna mesta uzorkovanja vode R. a količine voda koje se ispuštaju navedene su u Zapisniku o zahvatanju uzoraka ispuštenih otpadnih voda. REZUL TA TI IS PITIVANJ A KVALI TETA O TPADNIH VO DA I KVARTAL – 21.Specijalistički rad Danijela Jovanović 5 . Karakteristike efluenta: Postoji li uređaj za prečiš ćavanj e vode: Dimitrovgrad Postrojenje za preradu otpadnih voda Prečišćena otpadna voda Sirova otpadna voda Pri normalnom radu NE NE NE DA U reku Nišavu Gravitaciono Neprekidno 28 l/s Suspenzija org. glasnik SRS br. 2. nizvodno posle uliva otpadnih voda. 5. g. 1 2 3 Oznaka uzorka Ko N/U N/N MERNO MESTO Otpadne vode Dimitrovgrada na izlazu iz taložne lagune 2 nakon izvršenog biološkog prečišćavanja Reka Nišava. mat. I NH4 + jon DA. 4. 03. 2008. sistem BIOLAGUNE . 47/83). Mesto i opština: Pogon (vrsta): Finalni proizvod: Sirovina: Korišćenje pogona u vreme uzimanja uzorka: Raspored utroška vode Proizvodnja pare: Hlađenje mašina: Pranje u procesu reprodukcije: Ostalo (sanitarne): Ispuštanje otpadne vode: Način: Povremeno ili neprekidno i u kakvim razmacima: Količina: Glavne fizičko-hem. Uzorkovanje vode vršeno je na sledećim mernim mestima: Tabela 10. a nakon potpunog mešanja otpadne i rečne vode Tabela 11. 8.br. Rezultati fizičko – hemijskih analiza dati su tabelarno. 7. Kvalitet otpadnih voda ispitivan je na izlivu pre njihovog mešanja sa vodama prijemnika (reke Nišave) u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja otpadnih voda (Sl. 3. uzvodno pre uliva otpadnih voda Reka Nišava. Kvalitet otpadnih voda utvrđen je analizom uzoraka na opšte pokazatelje i specifične parametre otpadnih voda koji su karakteristični za tehnološki proces. 6.55 - . Zapisnik uzorkovanja 1.

022 0. 28.br.094 0.000 0. 20.5 0.016 0.05 1 / / / / 0. 21.0 0.84 19.000 0. 19.02 0.000 0. uzorkovanih dana 21. 5.7 / / 0.vrednost Sedimentne materije za 2 h Suspendovane materije na 105 °C Suvi ostatak Hemijska potrošnja O2 (HPK iz KMnO4 ) Biohemijska potrošnja O2 (BPK5 ) Hemijska potrošnja O2 (HPK iz K2Cr2 O7 ) Nitrati (kao N) Nitriti (kao N) Amonijum jon (NH4 +) Hloridi (Cl─) Sulfati (SO4 2─) Sulflti (SO32─) Sulfldi (S 2─) Cijanidi (CN─) Fosfati (PO4 3─) Fenol Deterdženti (ABS) Ulja i masti Gvožđe (Fe) Hrom (Cr6+/ Cr3+) Bakar (Cu) Nikal (Ni) Kadmijum (Cd) Cink (Zn) Olovo (Pb) Rastvoreni kiseonik jedinica °C / / / / ml/1 mg/1 mg/1 mg O2 /l mg O2 /l mg O2 /l mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 mg/1 Ko 16.000 0.20 0.4 32.000 0. 14. POKAZATELJ Temperatura vode/vazduha Boja vode Miris vode Plivajuće materije Reakcija. 26.03 9. 2.005 0.000 0. 22. 10.000 / N/U 14. 11.63 0.1 0.001 0. 12.56 - . 6.3 / / 0.01 0.000 0.089 0. 9.1 19 6874 9.Specijalistički rad Danijela Jovanović FIZIČKO-HEMIJS KE KARAKTERIS TIKE Fizičko hemijske karakteristike otpadnih voda JP " KOMUNALAC ".7 0. 23.5 / 30 12 4 / 10 0.05 0.2 23 1000 9.83 0.000 0.56 2.4 0. 31.8-8. 18.00 0.000 8.4 22. 30.81 / 0.1 0.00 0.000 0.86 20. 13.5 169 1.000 0.5 141 293 78.5 37 24 / / 0.00 / 0. 15. 4. 7.3 0.000 0. 24. Tabela 12.23 2.0 0.1 0.2/25 bez bez bez 8.05 min 6 .6/25 bez bez bez 7.5/25 bez bez bez 8. 27.00 0. 17.58 0. 3.05 0.65 / 0. 1.014 0.00 0.086 0.00 4.000 0.000 0. Osnovni pokazatelji i vrednosti merenja uzoraka Red.9 0.000 0. 2008. 25.6 21.00 1.000 8.57 N/N 14.00 0. god. 8.Dimitrovgrad i njihov uticaj na reku Nišavu. 16.56 0.000 0.00 0. pH . 29.23 MDK do28 bez bez bez 6. 3.

Odnos pokazatelja (BPK5 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK . Odnos pokazatelja (HPK iz KMnO4 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 35 30 25 Ko 20 15 10 5 0 N/U N/N MDK Biohemijs ka potrošnja O2(BPK5) Slika 18.57 - . Odnos pokazatelja (suspendovane mat.Specijalistički rad Danijela Jovanović 160 140 120 100 80 60 40 20 0 Ko N/U N/N MDK Suspendov ane materije na 105 °C Slika 16. ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Ko N/U N/N MDK Hemijska potrošnja O2 (HPK iz KMnO4) Slika 17.

58 - . Odnos pokazatelja (amonijum jon) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 5 4.5 4 3. Odnos pokazatelja (ulja i masti) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK .5 2 1.5 1 0.5 3 2.5 0 Ko N/U N/N MDK Ulja i ma sti Slika 21.Specijalistički rad Danijela Jovanović 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Nitrati (k ao N) Slika 19. Odnos pokazatelja (nitrati) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Amonijum jon Slika 20.

59 - . Odnos pokazatelja (rastvoreni O2 ) u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK Slika 23.Specijalistički rad Danijela Jovanović 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Ko N/U N/N MDK Rastvoreni kiseonik Slika 22. Odnos većine pokazatelja u zavisnosti od mesta uzorkovanja i MDK .

što nam služi kao potvrda visoke efikasnosti ovog uređaja sa snažnim autopurifikacionim procesima. Prisutan je vrlo visok stepen prečišćavanja sto se vidi u procentu smanjenja osnovnih parametara sistema: Suspendovane materije od 77.6% HPK od 88. 5.60 - .35. Grafikonima je prikazan i faktor K tj. faktor smanjenja BPK5 čime se kvalitet bioaeracije svodi na numeričku vrednost. 38 i 39 vidi se da je efikasnost prečišćavanja ( E) izuzetno visoka i prema redosledu najveća je u prvoj aeracionoj laguni a najmanja u drugoj taložnici.9% (kad mastolov radi) i 24. Suspendovane materije utiču na rastvoreni kiseonik tako sto se intenzivnom aeracijom brzo obaraju tako da koncentracija rastvorenog kiseonika predstavlja indikator uspešnosti flotacije. cinka. Potpuno je ista situacija i kod ukupnog broja živih bakterija i Cl. a obzirom na koncentracije suspendovanih materija i na procenat njihovog prečišćavanja mogu se tolerisati i manje vrednosti rastvorenog kiseonika sto utiče na aerogeni i energetski bilans kod dotoka vazduha. bakra. Rastvoreni kiseonik zahvaljujući izdašnoj aeraciji pokazuje visoke vrednosti od 3. Kvalitet rada bioaeracionih laguna podrazumeva i mikrobiološki status odnosno stepen smanjenja broja koliformnih bakterija.0 do 93. DIS KUS IJA REZULT AT A 6. Kod određivanja faktora K je vazna i korekcija koja se određuje posebnom računskom metodom i obuhvata temperaturu vazduha.4% (kad mastolov ne radi) 2. 4. U analizama opasnih materija određivane su koncentracije teških metala nikla. se odigravaju u I i II aeracionoj laguni.0mg/l i to u svim lagunama. hroma i gvožđa.8 do 98.Specijalistički rad Danijela Jovanović 6. Iz grafikona na stranama 37. možemo konstatovati sledeće: 1. Perfigensa. Sem gvožđa koje je detektovano u lagunskoj vodi u niskoj koncentraciji. god. Kod kvalitetno prečišćavanje vrednosti faktora K rastu te se iz grafikona vidi da ceo sistem "Biolaguna" ima faktor smanjenja BPK5 (faktor K) od 4.3 do 1. što je i razumljivo jer brzina oksidacije opada prema distalnim segmentima sistema. Rezimirajući rezultate ispitivanja biološkog postupka prečišćavanja otpadnih voda sistemom "Biolaguna" u Dimitrovgradu. Za sanitarno-fekalne vode iz domaćinstva faktor K se kreće u granicama 0.1.0 i više . .4 do 97.28 do 7.1% Masti 78. 3. Na osnovu naših analiza i grafičkog prikaza očigledan je veliki pad broja koliformnih bakterija tako da mikro-biološki kvalitet vode u taložnim lagunama u potpunosti odgovara kvalitetu vode bazena za kupanje kod kojih je normativna vrednost 20000 klica/1. a povećava se koncentracija rastvorenog kiseonika.0 do 98. Ova vrednost faktora K je indikator izuzetnog rada sistema "Biolaguna" s tim sto najintenzivniji procesi bioraz gradnje sa pratećim utroškom kiseonika.6mg/l do 7. Di skusi ja rezul tata za 1992. sirove kanalizacione i lagunske vode. ostalih metala nema.5% Amonijum jon od 80. 6. a za industrijske 3.4% BPK5 od 96.

HPK iz sekundarnog taložnog efluenta pokazuje nešto veće vrednosti ali obzirom na visoki procenat prečišćavanja od 89. ne pokazuje promenu klase tj. svi parametrima po svojim kvalitetima pripadaju 1 odnosno II klasi. bonitet reke u svim analiziranim uzorcima zadovoljava karakteristike odlične I i II klase.6% Slika 24. BPK5 i rastvoreni kiseonik. Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih vodotoka. koje se smeju upuštati u vode reke Nišave koja je prijemnik otpadnih voda.7%. glasnik SRS br. 8. Di skusi ja rez ul tata z a 2008. Komparacijom rezultata analiza iz uzoraka taložne lagune II u kojoj je kvalitet vode analiziran ne kao otpadna već kao površinska. glasnik SRS br. 31/82). međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije ( Sl. list SFRJ 6/78 ) i Pravilnik o opasnim materijama u vodama.2% Amonijum jon 87. 4 4 Uredba o kategorizaciji vodotoka i Uredba o klasifikaciji voda. nakon uliva prečišćenih voda nema degradacionih procesa u recipijentu. Sl.Specijalistički rad Danijela Jovanović 7. Stanje otpadnih voda zahteva hitno preduzimanje mera 6. njegova pripadnost višoj klasi nije od značaja i nema degradacije reke. Sl.7% Masti 51. Na osnovu rezultata dobijenih kao srednje procentualno smanjenje dominantnih parametara koji definišu kvalitet vode i stepen prečišćavanja u sistemu prečišćavanja "Biolaguna". drugim recima .9% HPK 89.61 - . 5/68. To se posebno odnosi na dominantne parametre kvaliteta kao sto su suspendovane materije. Kvalitet površinskih voda Nišave kao recipijenta. stepen prečišćavanja se ogleda u procentualnom smanjenju sledećih determinanata: Suspendovane materije 91. . god Ocena kvaliteta otpadnih voda vrši se upoređivanjem rezultata izvršenih analiza i maksimalnih (a u slučaju rastvorenog kiseonika minimalnih) dopuštenih koncentracija ( MDK ) pokazatelja kvaliteta otpadnih voda. posle uliva prečišćenih voda iz taložne lagune tj.2.8% BPK5 96.

6. Rezimirajući rezultate ispitivanja biološkog postupka prečišćavanja otpadnih voda sistemom "Biolaguna" u Dimitrovgradu. U sva tri slučaja postignut rezultat je – bez boje. možemo konstatovati sledeće: Prisutan je vrlo visok stepen prečišćavanja sto se vidi u procentu smanjenja osnovnih parametara sistema.8 – 8. pH vrednost se kreće u granicama dozvoljenih vrednosti .3 mg/l koliko je dozvoljeno. što je maksimalno dozvoljena vrednost. Takođe mikrobiološki status taložnog efluenta ne zahteva dodatnu dezinfekciju hlorisanjem. sa početnih 4. možemo izvesti zaključak da kvalitet otpadnih voda zadovoljava odredbe navedenih Pravilnika i propisa u pogledu sadržaja parametara zagađenja pri datim uslovima.) podignut na veću količinu (8. vidi se da su vrednosti parametara posle ulivanja u reku – nakon obrade (N/N) vraćene na skoro iste vrednosti pre ulivanja otpadnih ovda (N/U) 1. količina rastvorenog kiseonika iznosi (8.5. Slika 25.094 na 0. Što se gvožđa tiče. Iz podataka u tabeli 10. Otpadne vode u urbanoj sredinoj.Specijalistički rad Danijela Jovanović Na osnovu ocene. miris i plivajućih materija. 2. neobrađenoj vodi bile ispod minimuma.57 mg/l) od minimalne dozvoljene (6 mg/l). 3. 5. njegove vrednosti su još u sirovoj. Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da sistem "Biolaguna" u Dimitrovgradu na vrlo praktičan način postiže vrlo visok stepen prečišćavanja za relativno kratko vreme retencije sa proizvodnjom mulja i taložnih materija koje ne zahtevaju neki poseban postupak.6.05. Visoka efikasnost uređaja determiniše biološke i hemijske karakteristike vode u krajnjem taložnom efluentu kojim ona zadovoljava odličnu I odnosno II klasu tako da nema nikakvog uticaja na degradaciju reke Nišave.23 mg/l) što je od velikog značaja za očuvanje ekosistema reke Nišave. što su masti i ulja. Rastvoreni kiseonik je u početku u sirovoj otpadnoj vodi sveden na nulu. Veoma vazno je napomenuti da je suvi ostatak 74 mg/l. a suspendovane materije ispod 30.089 mg/l. Nakon ulivanja otpadne vode i potpunog mešanja sa vodama reke Nišave. a isto se odnosi na plivajuće materije. a MDK je 0. mada su ipak joni gvožđa posle tretiranja vode smanjeni još više – sa početnih 0. što je daleko ispod 0. s obzirom da su masti i ulja jedna od najopasnijih zagađivača. ali pod kontrolom . Možda i najvažnije je to.62 - . a nakon obrade plivajućim aeratorima (šema 2.83 mg/l svedene na 0. Sedimentne materije su svedene na nulu.02 mg/l. Boja vode i miris zadovoljavaju kriterijume. 7. 4. a maksimalno dozvoljena količina po MDK je 1000 mg/l. što se tiče biljnih i životinjskih ekosistema vode. Ova činjenica je od ogromnog značaja.

Sistem prečišćavanja koji je obrađen. Takođe u slučaju prekida aeracije proces prečišćavanja se nastavlja. kao i adekvatno praćenje i kontrolu rada i efekata svih segmenata sistema. doprineće približavanju standardima EU u narednom periodu. Mikrobiološka kontaminacija vode na izlazu biolagune IV može biti smanjena i za oko 10 puta. U duhu postindustrijalizma goruće pitanje postaje: Kako izvršiti najbezbolniju intervenciju čoveka nad prirodom i kako da se količine rastućeg otpada svedu na najmanju moguću meru? Nacionalna strategija upravljanja otpadom predstavlja aktivnosti za dugoročni period. Uspostavljanje zakonodavno-pravnog i institucionalnog okvira. kompostirati i dr. što znači da ne iziskuju kontinualan nadzor procesa prerade. predviđena tehnologija odlaganja otpada zasniva se isključivo na prostom "sahranjivanju" izmešanog otpada uz kontrolno zasipanje inertnim materijalom. te raznih centara moći. Kvalitet životne sredine u direktnoj je vezi sa postizanjem ravnoteže između društva i prirode. Čak i u slučaju malog broja gradova koji su izvršili izbor lokacije novih sanitarnih deponija. p ostrojenja za prečišćavanje otpadnih voda tipa biolaguna. Na osnovu svega napred navedenog. zadovoljava kriterijume domaće zakonske regulative. Tako formirani konglomerat od različitih vrsta otpadaka sadrži u sebi i deo materijala koji se ne može iskoristiti. Analizom dobijenih parametara iz otpadne vode lagune IV. na osnovu relativno mlade važeće zakonske regulative uglavnom se pristupa tehnički ispravnim sanacijama i rekultivacijama postojećih deponija. uz saradnju i uspešno funkcionisanje spoljne i unutrašnje politike. odnosno inplementacija predloženog okvira. eko-bezbednost. uz primenu sekvencijalne dirigovane aeracije. nametnulo se pitanje postupanja otpadima veoma složenog sastava koji nastaju na teritoriji naselja. hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija i ekonomskih instrumenata. a samim tim regiona-opštine kao celovit i trajan program u savremenim uslovima treba da obezbedi jedinstvene osnove angažovanja umnih. eksperata kao i državni i međunarodni angažman.Specijalistički rad Danijela Jovanović ZA KLJ UČA K Strategija jedne države. Osim toga lagune su sa aspekta građevinskih radova i opreme znatno jednostavnije od klasičnih kompaktnih sistema. ovako formirane deponije predstavljaju problem i u pogledu potrebnog deponijskog prostora. dok veći deo čine sastojci koji imaju upotrebnu vrednost. .delovanje privrednih sistema i političkih subjekata. a procesi koji se u njima odvijaju najsličniji su prirodnom procesu. Put realizacije ovog sklada uključuje: individualne akcije. a takođe i kao biološki vrlo efikasan. finansijski se deklariše kao jeftin i vrlo ekonomičan u eksploataciji. dovodi do značajnog popravljanja kvaliteta otpadnih voda. Usvojeni koncept prečišćavanja omogućava prihvatanje promenljivih hidrauličkih i bioloških opterećenja u širokim opsezima.63 - . što je vrlo važno sa aspekta zaštite životne sredine. duhovnih i materijalnih potencijala zajednice. može se izvesti zaključak da sistem prečišćavanja voda pomoću biolaguna. Osim toga. mogu se reciklirati. prava na rad i zdravu radnu-životnu sredinu. organsko fekalno zagađenje i ispitivanjem reke Nišave pre i nakon uliva otpadne vode iz druge taložne lagune. a pri tom se efekat razgradnje organskih materija kreće i do 60%. koja definiše. što predstavlja cilj i opredeljenje naše zemlje U takvim okolnostima posmatranja uticaja zagađivača. U našoj zemlji. Kada je u pitanju tečni otpada. ne zapaža se degradacija reke Nišave.

pokazatelja kvaliteta otpadnih voda. Kompletnu analizu vode vrši ovlašćena ustanova (institut) po ugovoru sa javnim komunalnim preduzećem. (Uredba o klasifikaciji voda. Temperatura vode tokom godine je relativno stabilna.Biolaguna. Na osnovu ocene. službeni glasnik SRS 31/82). Pravilnik o opasnim materijama u vodama. Ocena kvaliteta otpadnih voda vršena je upoređivanjem rezultata izvršenih analiza i maksimalno dopuštenih koncentracija (MDK).64 - . ZAŠTITIMO ŽIVOTNU SREDINU .9%.. Na osnovu rezultata.hemijski parametri kvaliteta gradskih otpadnih voda Dimitrovgrada pre i posle sistema. se vidi da otpadne vode Dimitrovgrada nisu opterećene teškim metalima.6%. Rezultati koji su prikazani tabelarno.. Vršene su i analize uzvodno i nizvodno od uliva otpadnih voda. prečišćene otpadne vode na izlazu iz postrojenja i kvaliteta rečne vode pre i posle ispuštanja otpadne vode. . to jest utiču u granicama maksimalno dozvoljenih koncentracija za njenu klasu vodotoka. Iz tabela.7%. pokazuju uporedne vrednosti za otpadne vode koje dolaze na postrojenje. može se zaključiti da sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Dimitrovgradu ima zadovoljavajuću efikasnost prečišćavanja za relevantne parametre i da prečišćene vode ne utiču na pogoršanje kvaliteta vode reke Nišave. BPK 5 96. stepen prečišćavanja se ogleda u procentualnom smanjenju sledećih determinanata: suspendovane materije 91.2%.Specijalistički rad Danijela Jovanović To potvrđuju i mnogi fizičko . masti 51. takođe. kao i prijemnik tih voda.8%. dobijenih kao srednje procentualno smanjenje dominantnih parametara koji definišu kvalitet vode i stepen prečišćavanja . NH4+ 87. koji se smeju upuštati u reku Nišavu. HPK 89.

13. 11 (2002. I. 4. Preventivno inžinjerstvo br. Sad. 1998. Univerzitet Beograd. World Health Organization. 2002. Adminitrative Guidelines. New York.june 2003.. pp.. Uticaj saobraćaj a na životnu sredinu. II regional Simposium "CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT" 18-22. Menadžment i sistem kvaliteta bezbednosti u uslovima nuklearnih. Pešić V. "Procena rizika i mere zaštite od akcidenata".. In Curran.. Rakić G. oktobar 2006.. Biočanin R. "What happened at Mississaga". Information society revisited. Biočanin R. Budva. 2002. Jordović B. K. Amidžić B. Osnovi toksikologije. Oxford (UK): Oxford University Press. 3.. Ekološki menadžment u funkciji zaštite i unapređenja životne sredine. Beograd. Vojni informator br. i gr. 2006. 1994. Amidžić B. 2004.Crne prognoze. 19. oktobar 2006. Amidžić B. Banja Koviljača. Broadband Internet and the knowledge society.. S. No. Ed.5. Management solid waste in the framework protects lively environment. Vol.. Mahan. Biočanin R. 1991. Krusevac. Ekološki aspekti održive poljoprivrede. U. PREVING A.. G.. 2000. 243-254. Hodolić J. W.. Urbana ekologija. Edited by R. Biočanin R. ISO 9001 and ISO 1400 for Small and Medium-Sized Enterprises. KVALITET. Sokobanja. Beara B. Analiza stanja opasnog otpada iz medicinskih ustanova u Srbiji i u svetu . Franklin. Montenegro.65 - . Strateški menadžm ent u odbrani i zaštiti od NHB udesa. Biocanin R. RMUP Srbije. I Kongres Srpskih geografa. Redclift M. 22.A. hemijskih i bioloških akcidenata. Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta Beograd.. Poljoprivredni fakultet Univerziteta Beograd. Stajkovac J. EKOOLOGIKA br. Skopje. In book: Networking Knowledge: Institutions and Intervention. Vitorović S. Zbornici radova sa naučno-stručnih skupova "ZAŠTITA VAZDUHA"-Beograd. Drǎgǎnescu. Proceedings of 6th International Conference ″Research and Development in Mechani cal Industy . R. 5. 2008. Pešić V. 3. Rakić G.. Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA. Đukić V. 24.RaDMI 2006″. Lješević M..7-8/06. Upravljanje hemijskim rizikom i osiguranje pri transportu opasnih materija. 2001. Naučni časopis ″KVALITET″ br. London. "VOJSKA".. M. 2008. Beograd. T.. Janković P. 21. 10. 17. 8. XXXIII Simpozijum o operacionim istraživanjima-SYM-OP-IS 206. 26. Vučinić M. 2004. 2008. 2.. When. Studies in Informatics and Control Journal. Zaštita radne i životne sredine u uslovima hemijske kontaminacije. 14. Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. 16. J. 1994. Beograd. Stajkovac. autora: Stanja i procesi u životnoj sredini. Ekološki menadžment u sistemu kvaliteta. Biočanin R. Borjanović S. i gr. Bera M. Mihajlov A. Amidžić B. Naučna konferencija "Životna s redina i ljudsko zdravlje" s a međunarodnim učešćem. 15. 18.april 2005.’’Sociology and the Environment:Discordant Discourse?’’in Social Theory and the Global Environment. 11. Regional office for Europe. Poslovna politika. (editors): Knowledge Societies: Information Technology for Sustainable Development. 2002. 06. Beograd. 03-06. Milošević M.Specijalistički rad Danijela Jovanović LI TERA TURA 1.2. Mansell. R. 9. 25.). Del ft (Nederlands): Technical University of Del ft. Biočanin R. 4-5. 1995. M. Majski susreti zdravstvenih radnika Srbije-Zlatibor. 19-22. 2005. Samarajiva and A.D.1/2002. Poslovna politika. Boguski. i saradnici: Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Grupče Lj. 1981. Biočanin R. 1999 Biočanin R. 06-10. Institut za medicinu rada ”Dr Dragomir Karajović”. Strategija upravljanja čvrstim otpadom u okviru zaštite radne i životne sredine. Institut za biologiju. Beograd.Benton T. "Bezbednost" br. September 2006. 20. Burton.Beograd. McGraw-Hill Companies. 7. Zaštita radne i životne sredine . 20-22. E. Beograd. autora: Monitorin na životnata sredina vo Makedonija. Mansell.. Agarski B. 23. 1996. 27. (LCA Methodology). Copenhagen.. R. M. Planning emergency responce system for chemical accidents. PMF Univerziteta N. 12. 13-17. Environmental Life Cycle Assessment. Miles I. Hunt. Biočanin R. Protection of the human enviroment in case chemical accident. Beograd. 6. Cholakis. . Veselinović D. Zlatibor. IX M eđunarodna konferencija " SymOrg 2004".

6/2007. Knjiga I i II. maj”. br. hemija. Beograd. Antić S. Đarmati Š. 2008. Panevropski univerzitet „APERION“. Novi Sad. Kozomara R. Gaćeša S. Zbornik radova „VODOVODNI I KANALIZACIONI SISTEMI“. 40. 2007. IRO Privredapublik. 1996 39. Srpsko geografsko društvo. Kruševac. 48. 37. Počuča N. 45. 31. EKO-centar. Humana ekologija. 1988. 1980. VIZ. Enciklopedija „ŽIVOTNA SREDINA-ODRŽIV RAZVOJ“ . Institut za kvalitet radne i životne sredine . Tehnički fakultet Čačak 2009. 53. 2009. 76/ 2002. Ekologika. Beograd. 52. Ekologija. Protivhemijska zaštita u miru i ratu. Beograd. Mašinski fakultet. 1996.. Procena uticaja na životnu sredinu. 2009. Univerzitet u Novom Sadu. 36. 29. Otpaci kao zagađivači okoline i njihov tretman. 38. Đukanović M. BiH. 32. 47. Mišljenović D. Beograd. Beograd. Upravljanje komunalnim otpadom. Životna sredina i održivi razvoj. 2005-2009. Đurić B. 2006. 2009. Zdravstveno stanje. Antonić B. Berber S. 44. 2003. Banja Luka. Upravljanje otpadnim vodama. Banja Luka. Ekološki kriminalitet u pravu i stvarnosti. 1998. Živković N. 50. Beograd. Zlatibor. Banja Luka. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. SRBIJE“ SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM. Beograd. Ekološki menadžment. Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka. Beograd.Specijalistički rad Danijela Jovanović 28. 51. Ekološki menadžment. Opasne materije. 2007. Nastavni materijal. Niš. Panić S. Zbornik radova „EKOLOŠKA BEZBJEDNOST U POSTMODERNOM AMBIJENTU“. Jović R. Jordović B. Jovanović J. Zec Z. Rad. 1997. Panevropski univerzitet „APEIRON“ .. Zakon o bezbednosti i zdravlja na vradu. Beograd. primena i zaštita. PRIVREDNI PREGLED. 1990. Menadžment u e-zdravstvu. Sredojević J. 2009. 41. Biočanin R. Univerzitet "BRAĆA KARIĆ".. i dr. Beograd. 1996. i dr. Univerzitetu Sarajevu. Jovičić Z. Đorđević S. 33. Panevropski univerzitet „APEIRON“ Banja Luka. zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovništva u Republici Srbiji.1. 34. Grujić V.. Jovanović L. 05. Jahorina. 35. 1990.66 - . Đorđević B. ZAŠTITA DM. Zbornici radova „ MAJSKI I OKTOBARSKI SUSRETI ZDRAVSTVENIH RADNIKA R. Pesticidi. 1983. 55. Nastavni materijal. RS. Đjukić V. 2003. 2004. Srpsko geografsko društvo. 2006. Ekologija i geografija u reš avanju problema životne sredine. Beograd. 49. 1985. 28-30. Grupa autora: EKOLOGIJA I GEOGRAFIJA U REŠAVANJU PROBLEMA ŽIVOTNE SREDINE. Elit. Glasnik. Jović N. Beograd. 46. Jović R.: Osnove tehnologije vode i otpadnih voda.. Stanković S. FZNR Univerziteta Nis. Velerta. SVET RADA br. Joldžić V. 2005. 54. toksikologija. 43. Fakultet za industrijski menadžment. Obrada i deponije otpada.. 30. . Zavod za udžbeniuke i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo. Beograd. Panevropski univerzitet „APEIRON“ . Petrović J. 1995 42. Nastavni materijal.

1968.05. Živi u Dimitrovgradu sa svojom porodicom. Radi u republičkoj sanitarnoj inspekciji pirotskog okruga od 1995. Učesnik je više naučno-stručkih skupova regionalnog i nacionalnog značaja i ima objavljeno nekoliko radova kao autor-koautor. Udata. .67 - . godine kao sanitarni inspektor. godine u Pirotu. Višu medicinsku školu-sanitarni smer završila je u Beogradu.Specijalistički rad Danijela Jovanović BIOGRAFIJA Danijela Jovanović. godine i specijalističke studije iz ove oblasti privodi kraju. na Fakultetu zdravstvenih nauka. dipl. san. Osnovnu školu završila u Dimitrovgradu sa odličnim uspehom. zatim Srednju medicinsku školu-farmaceutski smer u Leskovcu. rođena 14. majka dvoje dece. studijska grupa-Sanitarni inženjering upisala se 2007. Na Panevropskom univerzitetu „APEIRON“ u Banja Luci. inž.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->