P. 1
STRATEGIJA knjiga 2

STRATEGIJA knjiga 2

|Views: 2,928|Likes:
Published by Ljiljana Milenkov

More info:

Published by: Ljiljana Milenkov on Jan 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/07/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U NIŠU TEHNOLOŠKI FAKULTET U LESKOVCU

TEMPUS IB _JEP 19020-2004
Europian Union Oriented Environmental Management Courses Evropski orjentisani kursevi za upravljanje životnom sredinom
Environmental Management: emering techniques and practies Upravljanje životnom sredinom: merne tehnike i primena Administration -Chemical Industry Administracija i hemijska industrija Environmental Legislation: How can EU legislation be practically implemented in Serbia? Legislativa u oblasti životne sredine Kako se EU legislativa može primeniti u Srbiji?

PRIPREMILI: Prof. dr Milorad Cakić, Prof. dr Vlada Veljković, Prof. dr Miodrag Lazić, Prof. dr Dragiša Savić, Doc. dr Goran Nikolić, Doc. dr Zoran Todorović i Prof. dr Zoltan Zavargo

- Course Book coordinated by Leskovac and KaHo Sint-Lieven

1

SADRŽAJ Content
1. ad. 1.1 ad. 1.2 ad. 1.3 ad. 2. al. 2.1 al. 2.2 al. 3. al. 3.1 al. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ

Strategic environmental assessment and sustainable development

3 3 5 6 15 15 23 31 31

Elementi održivog razvoja Principle of sustainable development Procena životne sredine Basic of environmental assessment Praksa strateške procene životne sredine Practice of strategic environmental assessment (SEA) PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE - saglasno srpskom zakonodavstvu
Environmental impact assessment - accordind to Serbia’s legislation

Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Procedure for preparing the environmental impacts assessment study
NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJI ŽIVOTNE SREDINE EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija, principi

3.2 al.

3.3 al.

i primeri primenjenih procesa Green chemistry and technology: definition, principles and examples of applied processes BIOREMEDIJACIJA: definicija, principi, tipovi, prdnosti i ograničenja, tehnologije i primeri primenjenih procesa Bioremediation: definition, principles, types, advantages and constraints, technologies and examples of applied processes MEMBRANSKI PROCESI: principi, tipovi, tehnologije i primeri primenjenih procesa Membrane processes: principles, types, technologies and examples of applied processes
TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA

39

49

3.4 al. 4. al. 4.1 al. 4.1. 1 ch. 4.1. 2 ch. 4.2 al. 4.2. 1 ch. 4.2. 2 al. 4.3 al.

Recycling technologies
MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE, ZEMLJIŠTA I VAZDUHA

59 70 70 89 94 110 122 123 132

Measuring techniques in water, soil and air quality control
VODA

Water Specifične hemijske, fizičko-hemijske i biološke metode ispitivanja vode
OTPADNE VODE

Waste water
ZEMLJIŠTE

Soil Specijalne metode ispitivanja zemljišta
LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA VAZDUH

Air

2

al. – za sve polaznike kursa; ch. – samo za polaznike hemijska industrija; ad. – samo za administraciju. 1. STRATEŠKA PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVI RAZVOJ
1. STRATEGIC ENVIRONMENTAL ASSESSMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

1.1 Elementi održivog razvoja 1.1 Principle of sustainable development 1.1.1 Definicija održivog razvoja 1.1.1 Definition of sustainable development Tehnološki i ekonomski napredak ljudske civilizacije doveo je do poremećaja u životnoj okolini u obliku zagađenja, nestajanja prirodnih resursa i bioloških vrsta i rasipanja energije. Kao posledica, došlo je do preusmeravanja prirodnih tokova energije i materije i remećenja prirodne (biološke) ravnoteže i ugrožavanja čovekovog života i opstanka vrste. Naravno da se ovakav put razvoja ljudske civilizacije može oceniti neodrživim ili, još tačnije, neuravnoteženim. Alternativa dosadašnjem razvoju, u poslednje vreme je tzv. održivi razvoj (tačnije uravnoteženi razvoj), koji podrazumeva dalji napredak ljudskog društva koji ne remeti i ne ugrožava životnu okolinu i opstanak ljudse vrste. Po definiciji, održivi razvoj je »razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe« [1]. Ako se održivi razvoj shvati ozbiljno, onda će se pojaviti drastični zahtevi za promenama u gotovo svim oblastima života, uključujući i promene naše svesti u oblastima tehnologije, ekonomije, društva i politike. Takav razvoj podrazumeva projektovanje aktivnosti, prakse i tehnoloških postupaka tako da rezultujući razvoj ne ugrožava ravnotežu prirodnih parametara životne sredine [2]. 1.1.2 Sadržaj koncepta održivog razvoja 1.1.2 Compendium content of sustainable development Koncept održivog razvoja, kao generalnog opredeljenja, ima tri aspekta [3] (slika 1): a) Ekonomsku održivost, koja podrazumeva efikasnije korišćenje i povećanje produktivnosti raspoloživih resursa, vodeći računa pri tome o da se otklone ili umanje negativni uticaji na životnu sredinu; b) Socijalnu održivost, koja podrazumeva da razvoj mora biti pravedan i da zadovoljava potrebe većine ljudi na planeti, što uključuje borbu protiv siromaštva, produktivno zapošljavanje, promovisanje društvenog ujedinjenja, efikasnu i svima dostupnu ydravstvenu zaštitu i obrazovanje, prevenciju negativnih društvenih pojava, demokratizaciju društvenog života i promenu potrošačkih navika; c) Ekološku održivost, koja obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, što uključuje brigu za očuvanje kvalieta vazduha, vode i zemljišta, zaštita divljih staništa i efikasnije korišćenje prirodnih resursa i energije.

3

Princip preventivnog delovanja je glavni metod i pristup u integraciji politike životne sredine u druge politike i odlučivanja i univerzalna tehnika za sprovođenje svih principa održivog razvoja. Uticaj savremenog čoveka na životnu sredinu može se umanjiti ukoliko se čovek pridržava principa koji čine politiku održivog razvoja.1.Slika 1. gde god je to moguće. zakonska obaveza proizvođača da unapred definiše uticaj proizvoda na životnu sredinu. Ovaj princip podrazumeva povećanje efikasnosti korišćenja resursa. odnosi se na donošenje političkih odluka u svim domenima odlučivanja. Činjenica je da se sprovođenjem koncepta i principa održivog razvoja uticaj može reducirati ili potpuno eliminisati. Princip predostrožnosti podrazumeva da svaka aktivnost mora biti sprovedena bez oslanjanja na odsustvo naučnih dokaza o njenom uticaju na životnu sredinu. i to integralno u čitavom životnom ciklusu proizvoda. Na nivou društva ovaj princip sprovodi se u politici.1. tj. cilj »smanjiti emisiju gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte« može se izraziti kao »smanjenje 4 .4 Monitor of sustainable development Indikatori održivog razvoja mere postignuće ciljeva održivog razvoja. od sirovina i proizvodnje do otpada. definisanje proizvoda zasnovanih na genetički modifikovanim organizmima. što se postiže razvijanjem javne svesti i sticanjem odgovarajućeg znanja o svim aspektima zaštite životne sredine. kao najsveobuhvatniji princip. povećanje ušteda (smanjenje gubitaka) i povećanje reciklabilnosti. Sistem održivog razvoja [4] 1. a sprovodi se na tri nivoa brige o životnoj srdeini. Na primer. izražavaju tako da se mogu meriti. U osnovne princpe (načela) održivog razvoja spadaju [2]: − integrisanost. Sa aspekta ovog principa. na nivou društva. Princip obnovljivosti resursa se obično svodi na očuvanje prirodnog fonda nekog resursa – sirovine ili energije.1. 1.3 Principle of sustainable development Nesporna je međusobna veza i uticaj čoveka na životnu sredinu. Na ovom nivou u brigu o životnoj sredini uključuje se javnost. on podrazumeva uvođenje zakonskih obaveza pravnim subjektima da odgovorno upravljaju svih vrsta otpada i integrisano rešavanje problema otpada. uz ograničenja pravnim sredstvima. na primer.3 Načela održivog razvoja 1. − obnovljivost resursa i − preventivno delovanje. Na nivou proizvoda stvara se.4 Indikatori održivog razvoja 1. prilikom donošenja odluka. kao preventivna mera. privrede ili proizvoda. odnosno celokupnog stanovništva. svi resursi su podeljeni na obnovljive i neobnovljive. kao. Na nivou privrede. tj. Princip integrisanosti. − predostrožnost. Zbog toga se ciljevi održivog razvoja.1.

Procena životne sredine identifikuje moguće uticaje na životnu okolinu. i to pre njihove praktične realizacije [9]. ukazuju na »kritične tačke« u pojedinim domenima.ekološki indikatori (na primer. Koristi od analize uticaja na životnu okolinu i mera za ublažavanje nepovoljnih uticaja u ranoj fazi planiranja projekta su: − šansa da se javnost uključi u donošenje odluka. sa akcentom na njihov međusobni uticaj. 5 . koji su pokazatelji dostignutog nivoa održivosti u pojedinim domenima ili generalno [7]. procena životne sredine nije ekološka procena mesta akcidenta. pošto različiti kriterijumi (ekološki. predlaže mere za ublažavanje negativnih uticaja i predviđa da li će biti značajnih nepovoljnih uticaja na životnu okolinu.institucionalni (na primer. Održivi razvoj integriše nekoliko domena (sociološki. indikator uticaja na zdravlje. »pristup ekosistemu« u kome se kontrolišu ljudske aktivnosti i potrebe prema životnoj okolini. Primer ovog trenda je tzv. . na kvalitet životne sredine. Procenu životne sredine određenog projekta treba sprovesti što je moguće ranije u fazama planiranja i predlaganja projekta da bi analiza bila korisna donosiocima odluka i da bi mere ublažavanja bile uključene i predložene planove.. idnikator prihvatljivosti sa staovišta potrošača). za razliku od upravljanja ekološkim procesima [8]. izdaci na istraživanje i razvoj kao procena bruto nacionalnog dohotka). takođe. koji se koristi za evaluaciju ekološkog menadžmenta i nadziranog pridržavanja specifičnih zahteva.2 Basic of environmental assessment U poslednje vreme došlo je do značajnog razvoja u prihvatanju potrebe da se upravlja načinima kojima ljudi interaguju sa životnom okolinom i alatima koji će omogućiti dostupnim ovakvo upravljanje. nastajanje opasnog otpada . Ono pomažu u odmeravanju i podešavanju razvoja društva u skladu sa ciljevima održivog razvoja.2 Procena životne sredine 1. niti je ekoliški odit. SO2).socijalni indikatori (na primer. Često se ovaj pojam meša sa nekim drugim pojmovima.) . indikatori održivog razvoja (ukupno 57) grupisani su u 15 tema i 38 podtema i podeljeni su u četiri grupe [6]: . Oni. čak i ako se sprovedu mere za njihovo ublažavanje.. Blagovremene i efikasne procene životne sredine imaju za rezultat donošenje odluka na bazi informacija koje podržavaju održivi razvoj. koja se koristi da bi se identifikovala priroda i nivo kontaminacije na jednom specifičnom mestu. Prema Komisiji UN za održivi razvoj. Procena životne sredine ima dva glavna cilja: − da minimizira ili izbegne negativne uticaje na životnu sredinu pre nego što se oni jave i − da uključi faktore životne sredine u proces donošenja odluke.ekonomski indikatori (na primer. udeo potrošnje energije iz obnovljivih izvora.emisije CO2 za određeni procenat do određenog roka«. kao što su akcioni projekti ili projekti izgradnje objekata. Pod procenom životne sredine podrazumeva se proces kojim se predviđaju uticaji predloženih inicijativa. Oni služe pojednostavljenom i jasnom prikazivanju prikupljenih informacija o odnosu društva prema sociološkim. . Njihov značaj je i u tome što olakšavaju položaj onome koji donosi procenu održivosti. 1. ekološkim i ekonomskim aspektima održivog razvoja. Indikatori održivog razvoja su pozatelji stanja i promena u pojedinim domenima [5]. socijalni ili ekonomski) mogu imati različitu težinu i uticaj na donošenje odluke. specifične emisije CO2. Tako. godišnja potrošnja energije po stanovniku. Agregacijom grupe indikatora definišu se parcijalni indeksi održivosti za svaki domen ili opšti indeks održivosti. ekonomski i ekoliški) u jednu celinu. broj telefonskih linija ili broj INTERNET pretplatnika na 1000 stanovnika.

Realizacija procene životne sredine po predloženim koracima pomažu da se identifikuju mogući uticaji na životnu sredinu i mere ublažavanje nepovoljnih uticaja. kao što je izgradnja autoputa. bolje razumeti i odgovoriti na javne interese. suštinska razlika je u skali procene. pri čemu se strateška procena odnosi na visok nivo državnih planova i programa. održivo korišćenje prirordnih resursa. − pružanje informacija i podataka o donetoj odluci. Među raspoloživim alatima procene životne sredine su procena uticaja na životnu sredinu (eng. Proces procene životne sredine realizuje se u nekoliko važnih koraka [10]: − analiza verovatnih uticaja neke predložene aktivnosti na životnu sredinu.1 Definicija strateške procene životne sredine 1. Ušešće javnosti je značajan elemenat procesa procene životne sredine. − sprovođenje postupka informisanja javnosti i konsultacija. programa i drugih strateških akcija i njihovih alternativa na životnu sredinu«. Javnost je značajan izvor lokalnog i tradicionalnog znanja o mestu realizacije predloženog projekta i verovatnih uticaja na životnu sredinu. Prema tome. jer jača kvalitet i kredibilitet procene životne sredine. environmental impact assessment. Ove procedure su projektovane tako da osiguravaju da implikacije određenih akcija na životnu okoinu mora da budu uzete u obzir pre nego što one budu izvršene. Tako se ovaj termin može definisati kao »formalizovani.1 Definition of SEA Termin strateška procena životne sredine se različito definiše i razume. EIA) i strateška procena životne sredine (strategic environemntal assessment. aerodroma ili fabrike. procena uticaja na životnu sredinu se zahteva pre realizacije individualnih projekata. planova. sistematski i sveobuhvatan proces evaluacije uticaja određene razvojne politike. Poređenje između ove dve procedure izvršeno je u tabeli 1. Poređenje između procene uticaja na životnu sredinu i strateška procena životne sredine Procene uticaja projekta na životnu sredinu Sprovodi se na kraju procesa donošenja odluke Strateška procena uticaja planova i programa na životnu sredinu Dešava se u ranim fazama donošenja odluke 6 . Kroz učešće javnosti. Tabela 1.− − − − povećana zaštita ljudskog zdravlja. dok se procena uticaja na životnu sredinu odnosi na individualne građevinske i razvojne projekte. smanjeni rizici od ekoloških katastrofa i povećana odgovornost vlasti.3 Praksa strateške procene životne sredine 1. pristalice projekta mogu dobiti informacije. Strateška procena životne sredine se vrši radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa. − priprema izveštaja o proceni mogućih uticaja na životnu sredinu. Na primer. SEA) [10]. 1. − uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa.3.3 Practice of strategic environmental assessment (SEA) 1. kao i obavestiti ljude o odlukama. dok je strateška procena životne sredine potrebna pre realizacije planova i programa.3.

kao i planovima i programima zaštite životne sredine. sprovođenje postupka konsultacija.3. uvažavanje izveštaja i rezultata konsultacija u postupku odlučivanja i donošenja ili usvajanja određenih planova i programa. ribarstva. očuvanja prirodnih staništa i divlje flore i faune. Ukratko.3 Načela strateške procene životne sredine 1. Alternative na strateškom nivou ne treba razmatrati jedino sa tačke izbora između različitih mogućnosti dostizanja istog cilja nego i sa tačke smanjenja potreba. 1. niži nivo detaljisanja da bi se obezbedila vizija i ukupna okvir Dobor definisan proces. dostiže do izvora simptome narušavanja životne sredine narušavanja životne sredine Prema Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Republike Srbije »strateška procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu podrazumeva pripremu izveštaja o stanju životne sredine. nivo krajem politike je kontinualni i iterativni Fokus na standardnoj proceduri. sa preklapanjem komponenti.3. na primer ne samo birati između proizvodnje energije iz uglja ili biomase nego i smanjiti potrebu za proizvodnjom energije izolacijom zgrada [12]. lovstva. Planovi i programi su svi razvojni ili drugi planovi i programi. strateška procena životne sredine je sistematski proces identifikovanja. Strateške procene životne sredine koje se izrađuju za planove i programe na različitim hijerarhijskim nivoima moraju biti međusobno usklađene i usklađene sa procenama uticaja projekata na životnu sredinu.2 Content of SEA Strateška procena životne sredine vrši se za planove i programe u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta. kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu. ili koje nadležni organ priprema za odgovarajući postupak usvajanja u Narodnoj skupštini ili Vladi Republike Srbije.3. upravljanja otpadom. tretira Fokus na održivom razvoju. uključujući i njihove izmene. odnosno skupštini ili izvršnom organu autonomne pokrajine.2 Sadržaj strateške procene životne sredine 1. predviđanja. šumarstva. odnosno jedinice lokalne samouprave. održavanjem prirodnih sistema Uska perspektiva – mnogo detalja Široka perspektivs.3. sa jasnim početkom i Višestepeni proces.3 Principle of SEA Osnovna načela strateške procene životne sredine jesu: 7 . izveštavanja i ublažavanja uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. saobraćaja. Implementacija strateške procene životne sredine bazira se na dva osnovna principa [12]: a) ona mora da jasno identifikuje izvodljive alternativne planove i da ih uporedi u kontekstu procene. industrije.Reaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje specifične uticaje na životnu sredinu Razmatra ograničen broj izvodljivih alternativa Daje ograničeni pregled kumulativnih uticaja Naglasak na ublažavanje i minimiziranje uticaja Proaktivni pristup razvojnim projektima Identifikuje njihove implikacije na održivi razvoj Razmatra veći broj mogućih alternativa Rano upozorenje na kumulativne uticaje Naglasak na postizanje ciljeva životne sredine. koje priprema i/ili usvaja organ na republičkom. telekomunikacija. upravljanja vodama. kao i planovi i programi koji se donose na osnovu propisa. b) ona mora da unapredi. 1. turizma. energetike. kao i pružanje informacija i podataka o donetoj odluci« [11]. poljoprivrede. pokrajinskom ili lokalnom nivou. pre nego da analizira određeni plan ili program.

B. U cilju informisanja javnosti o određenim planovima i programima i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu. obima i uslova funkcionisanja ili u vezi sa alokacijom resursa. zaštićena prirodna dobra. prema tome da li su vezani za karakteristike plana i programa ili za karakteristike uticaja: A. stanovništvo i zdravlje. javnost mora. 6) delovanje na oblasti od prirodnog. Politika zaštite životne sredine koja se realizuje donošenjem planova i programa zasniva se na uključivanju uslova zaštite životne sredine. odnosno očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti u odgovarajuće sektorske i međusektorske programe i planove. Karakteristike uticaja: 1) verovatnoća. životnu sredinu i materijalna dobra. pre donošenja bilo kakve odluke. kulturno-istorijsku baštinu.4 Criteria of SEA Kriterijumi za utvrđivanje mogućnosti značajnih uticaja planova i programa na životnu sredinu i donošenje odluke o izradi strateške procene podeljeni su u dve glavne grupe.3. biljni i životinjski svet. 2) problemi zaštite životne sredine plana i programa i mogućnost uticaja na: vazduh. 2) vremenska dimenzija (trajanje. Održivi razvoj jeste usklađen sistem tehničko-tehnoloških.  Načelo javnosti. gusto naseljene oblasti i oblasti sa različitim režimima zaštite. klimu. geografska oblast. 1. Karakteristike plana i programa: 1) značaj plana i programa za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se spreče ili smanje negativni uticaji određenih planova i programa na životnu sredinu pre njihovog usvajanja. imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene.  Načelo integralnosti. ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kome se na principima ekonomičnosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se sačuva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i buduće generacije. intenzitet. obezbedi racionalno korišćenje prirodnih resursa i svede na minimum rizik po zdravlje ljudi. 3) stepen uticaja plana i programa na druge planove i programe. prirode.  Načelo predostrožnosti. kulturno-istorijska baština. vode. staništa i biodiverzitet. kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka pripreme i donošenja ili usvajanja planova i programa. Procena uticaja planova i programa vrši se na različitim hijerarhijskim nivoima na kojima se donose planovi i programi. gradove i druga naselja.4 Kriterijumi strateške procene životne sredine 1. zemljište. složenost. ponavljanje).  Načelo hijerarhije i koordinacije. 5) rizici po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Načelo održivog razvoja. uključujući i one u različitim hijerarhijskim strukturama.3. kao i posle usvajanja plana i programa. 8 . broj izloženih stanovnika i prekogranična priroda uticaja. 4) kumulativna i sinergijska priroda uticaja. kulturnog i drugog značaja: posebne prirodne karakteristike. učestalost. oblasti ili prirodni predeli kojima je priznat zaštićeni status na republičkom ili međunarodnom nivou. industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti. 3) prostorna dimenzija: lokacija. 4) stepen kojim se planom i programom uspostavlja okvir za realizaciju projekata u pogledu lokacije. reverzibilnost. infrastrukturne.

posebno osetljive i retke oblasti. Odgovorne vlasti koje žele da svojim strateškim procenama životne sredine pokriju pun opseg predmeta održivog razvoja mogu slobodno širiti ciljeve ovih procena. Strategije održivog razvoja ovih zemalja nose jednostavnu ideju o osiguranju boljeg kvaliteta života za svakoga u sadašnjoj i u budućim generacijama. koja podrazumeva brigu za zivotnu sredinu. 1.5 Application of SEA Šematski prikaz primene starteške procene životne sredine. ekosistemi i biljne i životinjske vrste.5 Primena strateške procene životne sredine 1. dat je na slici 2.4 SEA and sustainable development Ciljevi zakona strateške procene životne sredine zemalja koje su ga donele uključuju unapređenje održivog razvoja i transparentno planiranje integrisanim razmatranjima životne sredine i učešćem javnosti na višem nivou u proces donošenja odluke.3. u skladu sa zakonom. 1.3. smanjeni kapacitet životne sredine. pored uticaja na životnu sredinu. postojeći rizici.7) delovanje na ugrožene oblasti: prekoračeni standardi kvaliteta životne sredine ili granične vrednosti.3. 9 . s ciljem da. uključe socijalne i ekonomske efekte svojih planova i programa. intenzivno korišćenje zemljišta.3.4 Strateška procena životne sredine i održivi razvoj 1.

izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni. saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni. koji obuhvata: učešće zainteresovanih organa i organizacija. Prikaz primene strateške procene životne sredine 1. Pripremna faza Odlučivanje o izradi strateške procene. C. Ova odluka sadrži: 10 . učešće javnosti. Postupak odlučivanja.Slika 2.3. učešće zainteresovanih organa i organizacija. izveštaj o rezultatima učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. A.6 Faze u postupku strateške procene životne sredine 1.3. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija. Izveštaj o strateškoj proceni.6 Phases of SEA Postupak strateške procene životne sredine sastoji se od sledećih glavnih faza: A. ocenu izveštaja o strateškoj proceni. Pripremna faza. B. koja obuhvata: odlučivanje o izradi strateške procene.

procenu mogućih uticaja sa opisom mera predviđenih za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. vrednuju i procenjuju mogući značajni uticaji na životnu sredinu do kojih može doći implementacijom plana i programa i određuju mere za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Izbor nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni.opšte i posebne ciljeve strateške procene i izbor indikatora. . Izveštaj o strateškoj proceni Izveštaj o strateškoj proceni je dokument kojim se opisuju. . na način utvrđen ovim zakonom. On sadrži: .druge podatke od značaja za izradu strateške procene. opis razloga odlučujućih za izbor datog plana i programa sa aspekta razmatranih varijantnih rešenja i prikaz načina na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program. odnosno na predlog odluke o nepristupanju izradi strateške procene. . .program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa (monitoring). sastav stručnog tima. .zaključke do kojih se došlo tokom izrade izveštaja o strateškoj proceni predstavljene na način razumljiv javnosti. . U pripremi odluke o izradi strateške procene.prikaz načina odlučivanja. od organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i zainteresovanih organa i organizacija zatraži mišljenje.elemente izveštaja o strateškoj proceni. Učešće zainteresovanih organa i organizacija. odnosno odluke o nepristupanju izradi strateške procene. . Organ nadležan za pripremu plana i programa može odlučiti da se ne izrađuje strateška procena o čemu prethodno pribavlja mišljenje organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija. .prikaz korišćene metodologije i teškoće u izradi strateške procene. . .razloge za vršenje strateške procene prema kriterijumima.druge podatke od značaja za stratešku procenu.način učešća zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade i razmatranja izveštaja o strateškoj proceni. smatra se da nema primedaba na predloženu sadržinu odluke o izradi strateške procene. po postupku utvrđenom zakonom.razloge za izostavljanje pojedinih pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu iz strateške procene. rok izrade i dr). Ako se mišljenje ne dostavi u zakonskom roku.smernice za izradu strateških procena na nižim hijerarhijskim nivoima i procene uticaja projekata na životnu sredinu. odnosno urbanističkog planiranja i izrade urbanističkih planova.izbor i obaveze nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni (predlog metodologije. Nosilac izrade izveštaja o strateškoj proceni može biti pravno ili fizičko lice koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti prostornog planiranja i izrade planskih dokumenata. organ nadležan za pripremu plana ili programa dužan je da.polazne osnove strateške procene. . Organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku pribavljanja saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni. Polazne osnove strateške procene obuhvataju: 11 - . . prikaz pitanja i problema vezanih za životnu sredinu u planu i programu koji će biti razmatrani u okviru strateške procene. . B. Organ nadležan za pripremu plana i programa odlučuje o izboru nosioca izrade izveštaja o strateškoj proceni.

prikaz procenjenih uticaja plana i programa na životnu sredinu sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. prostorna dimenzija (lokacija. Procena mogućih uticaja plana i programa na životnu sredinu sadrži sledeće elemente: prikaz procenjenih uticaja varijantnih rešenja plana i programa povoljnih sa stanovišta zaštite životne sredine sa opisom mera za sprečavanje i ograničavanje negativnih. određuju aspekti zaštite životne sredine i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu planova i programa nižeg hijerarhijskog nivoa. biljnom i životinjskom svetu. Opšti i posebni ciljevi strateške procene definišu se na osnovu zahteva i ciljeva u pogledu zaštite životne sredine u drugim planovima i programima. intenzitet. buci i vibracijama. vremenska dimenzija (trajanje. pregled postojećeg stanja i kvaliteta životne sredine na području na koje se izveštaj odnosi. kulturno-istorijskoj baštini. uključujući varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i najpovoljnije varijantno rešenje sa stanovišta zaštite životne sredine. prekogranična priroda uticaja). prikaz pripremljenih varijantnih rešenja koja se odnose na zaštitu životne sredine u planu i programu. Postupak odlučivanja Učešće zainteresovanih organa i organizacija. ponavljanje). Program praćenja stanja životne sredine u toku sprovođenja plana i programa sadrži: opis ciljeva plana i programa. klimi. učestalost. karakteristike životne sredine u oblastima za koje postoji mogućnost da budu izložene značajnom uticaju. zdravlju ljudi. način na koji su pri proceni uticaja uzeti u obzir činioci životne sredine uključujući podatke o: vazduhu. C. prikupljenih podataka o stanju životne sredine i značajnih pitanja. infrastrukturnim. zemljištu. geografska oblast. zaštićenim prirodnim dobrima. složenost/reverzibilnost. druge elemente u zavisnosti od vrste i obima plana i programa. prava i obaveze nadležnih organa. kumulativna i sinergijska priroda uticaja. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja zainteresovanim organima i organizacijama na mišljenje izveštaj o strateškoj proceni. način na koji su pri proceni uzete u obzir karakteristike uticaja: verovatnoća. rezultate prethodnih konsultacija sa zainteresovanim organima i organizacijama bitne sa stanovišta ciljeva i procene mogućih uticaja strateške procene. odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu. ciljeva zaštite životne sredine utvrđenih na nivou Republike i međunarodnom nivou. poređenje varijantnih rešenja i prikaz razloga za izbor najpovoljnijeg rešenja. stanovništvu. broj izloženih stanovnika. vodi. odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu. problema i predloga u pogledu zaštite životne sredine u planu ili programu. razmatrana pitanja i probleme zaštite životne sredine u planu ili programu i prikaz razloga za izostavljanje određenih pitanja i problema iz postupka procene. Ako se 12 . staništima i biodiverzitetu. jonizujućem i nejonizujućem zračenju. indikatore za praćenje stanja životne sredine. Na osnovu definisanih ciljeva vrši se izbor odgovarajućih indikatora koji će se koristiti u izradi strateške procene. gradovima i drugim naseljima. koji su dužni da dostave mišljenje u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. industrijskim i drugim objektima ili drugim stvorenim vrednostima.- kratak pregled sadržaja i ciljeva plana i programa i odnosa sa drugim planovima i programima. postupanje u slučaju pojave neočekivanih negativnih uticaja. - Izveštaj o strateškoj proceni sadrži razrađene smernice za planove ili programe na nižim hijerarhijskim nivoima koje obuhvataju definisanje potrebe za izradom strateških procena i procena uticaja projekata na životnu sredinu.

odnosno o izveštaju o strateškoj proceni.prikazan je način na koji su definisani ciljevi strateške procene i izabrani odgovarajući indikatori.jasno su prikazani ciljevi i sadržaj plana i programa.pri proceni uticaja uključeni su svi značajni činioci: azduh.obrazloženi su razlozi za izbor najpovoljnijeg varijantnog rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine. 4. Stanje životne sredine . Procena uticaja na životnu sredinu . Organ nadležan za zaštitu životne sredine vrši ocenu izveštaja na osnovu kriterijuma sadržanih u osam elemenata strateške procene: 1.prikazan je način na koji su pripremljena i razmatrana varijantna rešenja za pitanja i probleme vezane za životnu sredinu. 2.procenjeni su uticaji varijantnih rešenja na životnu sredinu i izvršeno poređenje. biljni i životinjski svet. staništa i biodiverzitet. . organ nadležan za pripremu plana i programa obezbeđuje učešće javnosti u razmatranju izveštaja o strateškoj proceni putem javnog uvida i održavanja javne rasprave. Organ nadležan za pripremu plana i programa dostavlja organu nadležnom za poslove zaštite životne sredine na saglasnost izveštaj o strateškoj proceni sa izveštajem o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti. Učešće javnosti.pitanja zaštite životne sredine su zastupljena u pripremi ciljeva plana i programa. Po dobijanju izveštaja organ nadležan za poslove zaštite životne sredine može pribaviti mišljenje drugih ovlašćenih organizacija ili stručnih lica za pojedine oblasti.prikazano je postojeće i buduće stanje životne sredine. prostorni obuhvat i vremenski horizont. 5. 3. . Polazne osnove . stanovništvo i zdravlje. područje za koje se priprema plan ili program. kao i mišljenja izjavljenih u toku javnog uvida i javne rasprave o planu ili programu. Karakteristike plana i programa . . .pripremljeno je varijantno rešenje nerealizovanja plana i programa i varijantno rešenje najpovoljnije sa stanovišta zaštite životne sredine. .prikazani su izvori podataka o stanju životne sredine i korišćena metodologija je usklađena sa stepenom složenosti strateške procene.prikazana su pitanja i problemi vezani za životnu sredinu koji su razmatrani u planu i programu tokom izrade strateške procene.prikazan je način na koji su određeni i vrednovani značajni uticaji plana i programa na životnu sredinu.dati su razlozi za izostavljanje pojedinih pitanja i problema iz strateške procene. zaštićena prirodna dobra. .opis stanja životne sredine usklađen je sa ciljevima i indikatorima strateške procene.mišljenje ne dostavi u roku. smatra se da nema primedaba na dostavljeni izveštaj o strateškoj proceni. Pre upućivanja zahteva za dobijanje saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni. Ocena izveštaja o strateškoj proceni. . klimu. vode. 13 . Varijantna rešenja . Organ nadležan za pripremu plana i programa izrađuje u roku od 30 dana od dana završetka javne rasprave izveštaj o učešću zainteresovanih organa i organizacija i javnosti koji sadrži sva mišljenja. .prikazane su veze sa drugim relevantnim planovima i programima. zemljište. . .

biological species 14 . opisana je korišćena metodologija. .pripremljen je program praćenja stanja životne sredine u toku realizacije plana i programa u skladu sa članom 17. intenzitet. infrastrukturne.- - gradove i druga naselja. učestalost. . određivanje i vrednovanje značajnih uticaja usklađeno je sa važećim standardima.predviđene su mere za sprečavanje i ograničavanje negativnih odnosno uvećanje pozitivnih uticaja na životnu sredinu za svaki procenjeni uticaj. Mere i program praćenja stanja životne sredine . kulturno-istorijsku baštinu. Organ nadležan za pripremu plana ili programa ne može uputiti plan ili program u dalju proceduru usvajanja bez saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni od organa nadležnog za zaštitu životne sredine.zaključci o izrađenom izveštaju o strateškoj proceni predstavljeni su na način razumljiv javnosti. Organ nadležan za poslove zaštite životne sredine daje saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni ili odbija zahtev za davanje saglasnosti.prikazan je način na koji su pitanja životne sredine uključena u plan ili program. industrijske i druge objekte i druge stvorene vrednosti pri proceni uticaja uzete su u obzir sledeće karakteristike uticaja: verovatnoća.obrađeni su svi elementi izveštaja propisani članom 12. . način na koji se vršilo odlučivanje i opisani razlozi odlučujući za izbor datog plana i programa sa aspekta varijantnih rešenja koja su bila razmatrana. 7. složenost/reverzibilnost.prikazan je način na koji su pripremljene smernice za izradu procena uticaja projekata na životnu sredinu i drugih strateških procena. ponavljanje). kumulativna i sinergijska priroda uticaja i druge karakteristike uticaja. Izveštaj o strateškoj proceni . . Učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti .obezbeđeno je učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izrade strateške procene. geografska oblast. 8. ovog zakona. Saglasnost na izveštaj o strateškoj proceni. propisima i graničnim vrednostima.dostavljena su mišljenja zainteresovanih organa i organizacija i javnosti na izveštaj o strateškoj proceni i prikazan način na koji se odlučivalo o mišljenjima. prostorna dimenzija (lokacija. . broj izloženih stanovnika.izveštaj je pripremljen na jasan i precizan način. . prekogranična priroda uticaja).jasno je definisana uloga nadležnih organa u izradi strateške procene. excessive natural resources consumption. . uključujući stručna mišljenja. vremenska dimenzija (trajanje. 6. Abstract Technological and commercial progress of human civilization has negatively affected the environment by polution. ovog zakona i dati izvori informacija.

http://www. 30 (1998) 367-375. K. the main stages and use of SEA. [12] E. programes and strategies (PPS) is gathered and made available to decision-makers. concept.accordind to Serbia’s legislation 15 . criteria and benefits of SEA are explained. objectives. 1. key matters. Then. Reid. ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT .S.uj/Departments/CBE/ 2. [2] B. Strategic environmental assesment (SEA) is among the available these tools. As a consequence. SEA is presented as a key component of sustainable development. P. Young. Our Common Future. the definition. SEA is emphasized to ensure that information on the significant environmental effects of plans. Finally. LITERATURA [1] World Commission on Environment and Development (WCED).wikipedia.saglasno srpskom zakonodavstvu 2. 1987. the purpose. [11] Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu. according to the Serbian law. http://stratch.org/wiki/Sustainable_Development [5] A.pdf [9] Introduction and Features: Canadian Environmental Assessment Act. Radak. Measuring up to Sustainability. Joao.disappearance and energy dissipation. 32..W. Oxford. Kragujevac. 19. Environ. maj 2005. Monit. Environ. focused on protecting the environment. [4] http://en. PROCENA UTICAJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE .org. The alternative to such a development is sustainable (or more precisly. [7] J. Subotić. objectives and main stages of environmental assesment are shortly intoduced.ac. Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj UN. 135/04. UN Depratment of economic and social affairs. balanced) development. Nacionalna konferencija o kvalitetu »Festival kvaliteta«. are described and the suggestions how to apply SEA are given. Guidance in Preparaing a National Sustainable Development Strategy: Managing Sustainable Development in the New Millenium. G-47-G-50. 1 Commission on Sustainable Development.-21. SPICe briefing 04/46 (2004). Strategic Environmental Assessment.17/2001/4/Add. 46 (1997) 135-149. [6] E/CN. str.uk/filelibrary/pdf/sea. at first. str. Naša zajednička budućnost. Implementing Strategic Environmental Assessment.ca/013/intro_e. Sl. [3] DESA/DSD/BP13. the purpose. both as the PPS is prepared and prior to its adoption. Work Programme on Indicators of Sustainable Development. 43. Assess. Therefore. 1987. Fricker.wwf. Secondly.htm [10] A. and many biological balances have been disturbed. During last decades. principles and indicators of sustainable development are described.gc. natural flows of energy and matter have been redirected. 2002.ceaa. A Framework for the Ultimate Environmental Index – Putting Atmosperic Change into Context with Sustainability. 43. glasnik RS. it has been widely accepted that there is a need to manage the people-environment interaction and to have and use the tools enabling such a management. Popović. Anthropol. p. [8] www. str. Principi održivosti u zakonodavstvu EU za zaštitu životne sredine. Oksford.

i rezultujuća ekološka kriza. 2. Opšti ekonomski rast kvantifikovan kroz profit ima kao posledicu ubrzano i prekomerno trošenje prirodni resursa. Ekosistem je kvalitativno i kvantitativno ograničen resursima 3. Politika zaštite treba da bude deo drugih politika. Zakoni Srbije o zaštiti životne sredine 2.1. Nešto kasnije slična praksa je uvedena i u pravni sistem Evropske Unije. Naime.09. Šteta po životnu sredinu treba da bude zadržana na izvoru zagađenja. Crna Gora kao i Bosna i Hercegovina nisu članice Espokonvencije.god Srbija. Ovom direktivom je uvedeno načelo javnosti kojim je 16 . značajno je podigao kvalitet života čovečanstva. pre svega kroz ostvareni profit kao osnovni pokazatelj uspeha. 1985 godine direktivom 85/337/EEC uveden je koncept o proceni uticaja na životnu sredinu koji je kasnije dopunjavan (direktiva 97/11/EEC). Ovom konvencijom su države članice prihvatile obavezu rane faze planiranja aktivnosti i procene uticaja na životnu sredinu kao i saradnje na projektima za koje se smatra da bi mogli da imaju štetan uticaj na životnu sredinu preko državnih granica. Sposobnost ekosistema za obnovu istrošenih resursa ima određene granice.01. nametnula je kao glavni odgovor novi globalni pristup.1.1 Serbia’s legislation related to environmental impact assessment Izuzetno brz i dinamičan industrijski razvoj i ekonomski rast koji je ostvaren pre svega značajnim tehnološkim razvojem krajem pretprošlog i prošlog veka.1. a posebno u ovom.god. Preventivna akcija je bolja od remedijalnih mera. Ova izjava mora da sadrži opis svih mogućih uticaja na životnu sredinu kao mogući rezultat aktivnosti koje se planiraju. posebno onih neobnovljivih. Pod okriljem Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (UN Economic Commision for Europe – UN/ECE) je pripremljena Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Ova činjenica. Postupak procene uticaja na životnu sredinu u formi zakona o nacionalnoj politici zaštite životne sredine je uveden u pravni sistem SAD počev od 01. koja je poprimila globalni karakter. Problemi zaštite životne sredine su na globalnom nivou prvi put razmatrani 1972.1 Koncept održivog razvoja 2. Tada je pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija u Stokholmu održana prva konferencija koja se smatra prekretnicom u rešavanju problema životne sredine jer je ukazala na probleme i pristupe u njihovom rešavanju.1970. ograničenost resursa. Osnov nove politike zaštite životne sredine je prevencija koja se bazira na nekoliko principa: 1. Ovim zakonom sve sastavne jedinice SAD su u obavezi da za svaku aktivnost koja bi mogla da ima uticaj na životnu sredinu pripreme dokument izjava/izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu. Zbog toga su od značaja: 1. 2. Ovakav koncept je poslednjih decenija doveden u ozbiljnu sumnju. god.1997.2. Resursi ekosistema održavaju život na planeti. 3. kao posledica prekoračenih granica tolerancije globalnog prirodnog sistema zadnjih decenija prošlog veka. Iako je na snazi od 10.1 Compendium of sustainable development U osnovi ovog koncepta je mišljenje i opredeljenje da se samo na krajnje racionalnom korišćenju raspoloživih kapaciteta planete može zasnivati dalji razvoj i ostvariti viši kvalitet života. 2. Zagađivač treba da plati troškove zagađivanja i mera koje se preduzimaju. ali i stalni porast stanovništva na zemlji. Naime. ali i suočio čovečanstvo sa novim problemima i izazovima. 4. uspešnost i osnova ostvarenog razvoja je do skora posmatrana kroz ekonomske parametre.

za naseljena mesta. nacionalnim parkovima. 2004 god. t. kao pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno pravo i slobodu svakog građanina. godine objavljen je Pravilnik o graničnim vrednostima. i 2005. a sve u okviru obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis tj. Republika Srbija je životnu sredinu i njenu zaštitu definisala kao ustavnu kategoriju. akta koji definiše skup zajedničkih prava i obaveza država članica EU. Narodna skupština Republike Srbije je donela Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj Uniji. lovstvu. Ova četiri zakona su strateški zakoni. životinja. prizemni ozon i ugljendioksid. ribarstvu. biljaka. dakle moraju prihvatiti i ubaciti ove akte u nacionalne pravne sisteme. o zaštiti voda. Gl. U 2004. Države kandidati za članstvo u EU. ali i neodložan. kojom je predviđena obaveza usklađivanja Zakonodavstva sa onim Evropske Unije.2 Propisi Republike sredine koji se odnose na vazduh U Sl. u toku 2004. Saglasno koncepciji proširenje EU novim članicama.10. evropski koncept o proceni uticaja na životnu sredinu je proširen i na zemlje centralne i istočne Evrope koje su se pridružile ili su u procesu pridruživanja Uniji. RS br 54.j. ali i odnosa prema životnoj sredine. Naime. Polazeći od Evropskog opredeljenja i obaveza prihvatanja kompletnog Community Acquis. godine doneto je nekoliko zakona kojima je zamenjen neadekvatan i zastareli sistem baziran na Zakonu o zaštiti životne sredine iz 1991 godine. sa kojima je samo deo našeg zakonodavstva usklađen. pa tako i deo koji se odnosi na Zaštitu životne sredine. Ovim pravilnikom su propisane granične vrednosti inisije kao najviše dozvoljeni nivoi koncentracije zagađujućih materija u vazduhu. U Zakonodavstvu EU postoji oko 200 propisa koji se odnose na ovu oblast ( direktive.1. vodama i zemljištem. a ćl. 3 Pravilnika). 2. 2. čađ. definisane su zagađujuće materije za koje se vrši sistematsko merenje (čl. detekciju i trend zagađujućih materija kao i izvora zagađenja. 3. prostorna i vremenska raspodela zagađenja. a pored njih oblast zaštite životne sredine prate i zakoni koji su u vezi sa vazduhom. zaštiti od jonizujućih zračenja. unapređivanje i upravljanje dobrima od opšteg interesa ostvaruje pod uslovima i na način utvrđen Zakonom. rudarstvu. analiza hemijskih reakcija u atmosferi. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. 13. modela disperzije. Na oblast zaštite životne sredine se odnosi oko 100 Zakona i propisa koji čine propisi o planiranju i izgradnji. geološkim istraživanjima. 72 Ustava je utvrđeno da je Republika Srbija nadležna za zaštitu životne sredine. proizvodnji i prometu otrova itd. uz opredeljenje da to bude prioritet rada Skupštine. od 1992. Ustavom Republike Srbije je propisano da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine.analiza efekata preduzetih mera i uticaja na životnu sredinu. Zakon o zaštiti životne sredine. šuma. štetnim i opasnim materijama. 17 . Sistematska merenja obezbeđuju redovnu kontrolu kvaliteta vazduha. a koje moraju prihvatiti pre nego što postanu članice. metodama merenja imisije. i posebno za nenastanjena mesta i rekreativna područja. U tom smisliu.obezbeđeno učešće zainteresovane javnosti u proces razmatranja uticaja na životnu sredinu. pored ostalog i na zaštitu životne sredine. 4. Ovi akti se odnose. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. godine. Usaglašavanje našeg Zakonodavstva sa onim EU je složen i obiman posao. postupanju sa eksplozivnim. utvrđeno je je epizodno zagađenje kao rezultat nepovoljnih meteoroloških faktora za sumpordioksid. donešena su 4 Zakona: 1. zemljišta i vazduha. žaštitu i unapređenje flore i faune. azotdioksid. Definisane su i metode za merenje emisije. Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. ali i pravna zaštita. Definisana su merna mesta za sistematsko merenje. korišćenje. a da se zaštita. pravilnici i odluke).

god. Pravilnik o kvalitetu prirodne mineralne vode. a u vezi sa zemljištem. br. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija Sl. Sl. godine. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. godine). hrom. Glasnik SRJ br. međudržavnih voda i voda obalnog mora. br. Uredba o klasifikaciji voda u međurepubličkim vodotokovima. 54/96) 14. 67/93. 59/98) 2. Sl. Sl. iz 2006. Sl. 53/93. 31.Uredbom o utvrđivanju programa kontrole kavliteta vazduha u 2000. 48/94. 8. nikl. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. god. je i sledeći dokument: 1. i 2001. List SFRJ br. a ostali u službenom glasniku SRJ i SRS. 44. Pravilnik o načinu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za piće. Sl glasnik SRS br. 44. 1992.god. 3. god. 11. praćenja uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. 6. 44/99. 5. i 13/84.54 .4 Propisi Republike Srbije koji se odnose na zemljište Pored Pravilnika. 23. 26. 19. 45. životni sredinu i okolinu (sl. br 42/98. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Sl. god 4. 46/91. god.1. 31 iz 1982. god. Glasnik SRJ br. 1999. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet. Glasnik br. List SRJ. Pravilnikom o dopunama pravilnika o graničnim vrednostima. 13. 1993. Glasnik RS br. 10. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. List SFRJ br. 1994. navedenog pod brojem 11 u prethodnom tekstu. Zakon o vodama (Sl. 13 iz 1981. Pravilnik o opasnim materijama u vodi. listSRJ. policiklični i aromatični ugljovodonici i azbest). 1982. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje metodama za njihovo ispitivanje.god) određene su granične vrednosti emisije za kancerogene materije ( akrilonitril. 1983. god. Glasnik RS. metodama merenja emisije. godini utvrđen je sistem kontrole kvaliteta vazduha koji obuhvata sistematsko merenje emisije. 47 iz 1983. Glasnik SO Leskovac br. 1992. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju preduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda. List SFRJ br. arsen.5 Propisi koji se odnose na otpadne i opasne materije 18 . 6. Glasnik SRJ br. 1984. benzen.3 Propisi Republike Srbije koji se odnose na vodu Deo propisa koji se odnosi na vode sadržan je u Službenom listu SFRJ br 33. Sl.1. godine i br. 1978. 9. Glasnik SRS br. 12. Sl. 2. od 1987. god. Sl. 7. 41. 2000. Sl. Dozvoljene koncetracije pesticida u vodi za piće u vreme vanrednog stanja.1. Glasnik RS br 19. Sl. 2. Pravilnik o sanitarno-tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju. Zakon o režimu voda (Sl. 2. kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka (sl. Glasnik RS br.god. kako je navedeno niže: 1.

101/05).glasnik RS’. br. 39/93. 13. 2. Zakon o osnovama geološke delatnosti od interesa za celu zemlju (’Sl. Zakon o rudarstvu (’Sl. 46/91. 23/94). br. br. 4. 3.glasnik RS’. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (’Sl. br.merama za otklanjanje posledica(’Sl. br. 53/93. 7. Zakon o vodama (’Sl.glasnik RS’.1.glasnik RS’. ispravka br. 16/96 i 44/96).26/96). Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara (’Sl.glasnik RS’. 63/90 i ’Sl. 4. br. 46/95). 24/94 i 28/96). Glasnik RS’. obrascu propratnice. 12. 95/92). br. 7. br. 30/92). Pravilnik o određivanju poslovnih i drugih objekata za koje nije potrebno pribavljanje vodoprivrednih uslova (’Sl. 41/94. br. zakon o hidrometerološkim poslovima od interesa za celu zemlju (’Sl. kao i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda. ispravka br. Glasnik RS’.54/92). 47/94.list SFRJ’. 50/93 i 93/93). 3. 6.glasnik RS’. 2. br. 70/94).12/05). br. Zakon o šumama (’Sl.60/94). br. Zakon o nacionalnim parkovima (’Sl.glasnik RS’. 47/83.list SFRJ’. 48/94). Sl. 67/93.glasnik RS’.glasnik RS’. 3. 30/92.glasnik RS’. br. 19 . 2. br. ispravka broj 53/93. Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara (’Sl. 5.glasnik RS’. ispravka br. 48/94. 24/94. 53/93. Naredba o stavljanju pod kontrolom korišćenja i prometa biljnih i životinjskih vrsta (’Sl. 67/93.6 Propisi koji se odnose na zaštitu prirode 1.glasnik RS’.67/93 i 48/94). Zakon o postupanju sa otpadnim materijalom(’Sl. br. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnovanje i metodama za njihovo ispitivanje (’Sl. br. br. 11. Pravilnik o obliku i sadržini šumskog žiga. 2. Glasnik RS br. 31/82).1. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati prduzeća i druga pravna lica koja vrše određenu vrstu ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda. br. Glasnik RS’. 46/91. zemljište i šume 1.13/84).glasnik RS’. br. 5. 6. Pravulnik o opasnim materijama u vodama (’Sl. 2. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija(’Sl.7 Propisi koji se odnose na vode. 18/88 i 63/90). 41/94. 5.1. Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara (’Sl. Glasnik RS’. br. Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija(’Sl. 48/94). Glasnik RS’. Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (’Sl. br. 10. 17/96). 83/92. Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine. odnosno otpremnice. br. 44/95).glasnik RS’. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti (’Sl. uslovima. 47/94). Pravilnik o obrascu legitimacije nadzornika nacionalnog parka (’Sl. 8. načinu i roku žigosanja prosečnog drveta (’Sl. Glasnik RS’. 53/93.glasnik RS’.glasnik SRS’. Zakon o poljoprivrednom zemljištu (’Sl. br. 44/95).glasnik SRS’. 9. br. 30/92). 49/92. Zakon o geološkim istraživanjima (’Sl. br. 67/93 i br. 4. br.

br. br. Pravilnik o označavanju otrova koji se stavljaju u promet na domaćem tržištu (’Sl. 24/94 i 28/96).list SRJ’. 67/93. br. Zakon o prostornom planu (’Sl. 57/93. 3. 29/94). 24/94 i 28/96). br. Pravilnik o merama za zaštitu od mučenja pri izvođenju mera zdravstvene zaštite životinja. 53/93.1. 15/95 i 28/96). 45/85 i’Sl. 6. br. 45/90. izvođenju eksperimenata na životinjama i izvođenju drugih postupaka sa životinjama.list SRJ’. 47/03). 67/93.10 Propisi koji se odnose na opasne.glasnik RS’.glasnik SRS’. 50/92. br.list SFRJ’. 48/94).glasnik RS’. br. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (’Sl. kao i određivanju vrste sredstava koje mogu koristiti za ubijanje životinja na human način (’Sl.2.glasnik RS’. 44/77. br. br.glasnik RS’.list SRJ’.glasnik RS’. 67/93. br. 14/84 prečišćen tekst i br. br. 27/90.8 Propisi koji se odnose na biljni i životinjski svet 1. 2. ispravka br. Zakon o eksplozivnim materijama. br. 3. 2. 52/91. 28/96). 24/94. Zakon o putevima (’Sl. br. 53/95).list SFRJ’. 44/95 i 24/96). 53/93. 27/90). 53/93. br.list SFRJ’.list SRJ’.glasnik RS’. 5.glasnik SRS’. 6/89.glasnik RS’. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (’Sl.glasnik RS’. br. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl. 67/93 i 48/94). ispravka br. 3. 33/93. br. Zakon o zaštiti životinja od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (’Sl. 48/94). 13/96). br. radioaktivne materije i jonizujuća zračenja 1. Zakon o izgradnji objekata (’Sl. Zakon o prevozu opasnih materija (’Sl. 44/94). br. 67/93 i 48/94). 2/90. 7. Zakon o prometu sredstava za zaštitu bilja (’Sl. 8. 24/94 i 28/96). 6. 44/89 i ’Sl. 43/86. 30/85 i. 6. o merama za sprečavanje zlostavljanja životinja.list SRJ’. br. 4. Zakon o prometu eksplozivnih materija (’Sl. br.1. 2. ispravka ’Sl. 24/94 i 28/96). zapaljivim tečnostima i gasovima (’Sl. Pravilnik o uslovima i merama za humano hvatanje i uništavanje pasa i mačaka lutalica (’Sl.9 Propisi koji se odnose na uređenje prostora i gradnju 1. 2. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izdatim i produženim uverenjima o zdravstvenom stanju životinja. 4. Pravilnik o maksimalnim količinama štetnih materija u stočnoj hrani (’Sl. 5. 53/93. br.list SRJ’. ’Sl. 5. 18/92 i 50/92).list SRJ’.glasnik RS’. 79/91).glasnik SRS’. Zakon o eksproprijaciji (’Sl. Zakon o zaštiti bilja od bolesti i štetočina (’Sl. br.list SFRJ’. 52/93. 44/94).glasnik RS’.glasnik RS’. 4. br. br.1. br. br. Zakon o planiranju i izgradnji (’Sl. br. 6/89 i 53/91 i ’Sl.list SFRJ’. 9.glasnik RS’.list SFRJ’. 20 . Zakon o zdravstvenoj zaštiti životinja (’Sl. o njihovom prenosu kao i o obrascu za vođenje ove evidencije (’Sl. 2. 37/91. 24/94 i 28/96). 46/91. 74/89 i ’Sl. 53/95. Zakon o komunalnim delatnostima (’Sl. 53/91 i ’Sl. br.

40/86). t.list SFRJ’. zdravstvenim uslovima i zdravstvenim pregledima lica koja mogu raditi sa izvorima jonizujućih zračenja (’Sl. biljna proizvodnja i vodoprivreda ) u vanrednom događaju (’Sl. 40/86). 46/96). 16. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ (’Sl. prevencija i predostrožnost. 2.glasnik SRS’.glasnik SRS’. 18/92).list SFRJ’. Glasnik RS 43/07 od 15. 31/89). Pravilnik o načinu skupljanja.list SFRJ’.list SFRJ’. konačnog smeštaja i ispuštanja radioaktivnih otpadnih materija u čovekovu okolinu (’Sl. 50/73). 8. o merenjima stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima tih zračenja i o proveravanju kontaminacije radne okoline (’Sl. 14. 2007 god. Zakon o jonizujućim zračenjima (’Sl. Ključnu odgovornost u oblasti žaštite šivotne srdine ima Ministarstvo nauki žaštite životne sredine. 7/83). 10.list SRJ’. 17.7. 2. br. Pravilnik o uništavanju neupotrebljivih otrova i ambalaže koja je korišćena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (’Sl.j. zaštita prava na zdravu živtonu sredinu i pristupa pravosuđu. Pravilnik o načinu vođenja evidencije o izvorima jonizujućih zračenja i o zračenju stanovništva i lica koji su pri radu izložena dejstvu jonizujućih zračenja (’Sl.Uprava za žaštitu Životne sredine u okviru nadlžnosti definisanih Zakonom. domaćih životinja i poljoprivrede (veterinarstvo. Pravilnik o mestima i vremenskim intervalima sistematskog ispitivanja sadržaja radionukleotida u životnoj sredini. br. Pravilnik o stavljanju u promet i korišćenju radioaktivnih materija iznad određene granice aktivnosti rendgen aparata i drugih aparata koji proizvode jonizujuća zračenja i o merama zaštite od zračenja tih izvora (’Sl. 13. Pravilnik o stručnoj spremi. primene podsticajnih mera. 40/86 i 45/89).. Pravilnik o granicama iznad kojih stanovništvo i lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja ne smeju biti izloženi zračenju. čuvanja. br. 12/95).list SRJ’. 8/87). 9. 18/91).list SFRJ’.list SFRJ’.list SFRJ’. Zakonom su definisane prirodne vrednosti. br.11 Propisi koji se odnose na vazduh 1. 2. informisanja i učešća javnosti. Pravilnik o interventnim i izvedenim interventnim nivoima i merama za zaštitu stanovništva. Prema ovom zakonu definisana su osnovna načela zaštite životne sredine: integralnost. vazduhu i zemljištu uključujći i imisiju iz mobilnih izvora zagađivanja ( većina graničnih vrednosti nije usklađena sa 21 . održivog razvoja.list SFRJ’. standardi emisije. br. ranom otkrivanju i obeležavanju o radioaktivnoj kontaminaciji životne sredine (’Sl. br. supsidijarna odgovornost. Zakon o Ministarstvima Sl. br. Pravilnik o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i vršenju dekontaminacije (’Sl. i dva posebno važna načela: načelo zagađivač plaća i korisnik plaća.1. 12. ili dozvoljene granične vrednosti imisije i emisije zagađujućih materija u vodi. obrađivanja. br.list SFRJ’. Pravilnik o rokovima i načinu vršenja merenja ispuštanja štetnih materija u vazduhu (’Sl. očuvanja prirodnih vrednosti. Zakon o zaštiti od zagađivanja vazduha (’Sl.12 Zakon o zaštiti životne sredine Ovaj zakon uređuje integralni sistem zaštite životne sredine i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine. 8/73 i 31/77). evidentiranja. br. 40/86 ). odgovornosti zagađivača i njegovog pravnog sledbenika. 11. br. 15.1. br. standardi koji se odnose na kvalitet životne sredine. br. br.5. danas Ministarstvo zaštite živone sredine.

integrisanost o koordinacija.1. 2. sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja životnom sredinom. kao registar izdatih dozvola ali i kaznene odredbe.1. monitorningom korišćenja i stanja zivotne sredine. vrednuje i proceni moguće značajnije uticaje na životnu sredinu i odredi mere za smanjenje negativnih uticaja koji su mogući rezultat implementacije plana i programa sa svim mišljenjima dostavljenim u toku javnog uvida i javne rasprave. počev od planova i programa na republičkom. Osnovna načela ovog zakona su: predostrožnost.14 Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Strateška procena uticaja na životnu sredinu regulisana ovim zakonom vrši se za planove i programe ali i osnove iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta i to na različitim hijerarhijskim nivoima. (u skladu sa Direktivom 2003/35/ES. Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola se klasifikuju prema nivou ili riziku zagađivanja. nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. održivi razvoj. odobrenja i saglasnosti. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu mora da opiše. Direktiva 2001/80/ES postrojenja za sagorevanje. hijerarhije i koordinacije i učešća javnosti u svim fazama strateške procene. godine. i 2001/43/ES). integralnosti. Odluku o izradi strateške procene donosi organ nadležan za pripremu plana i programa ali po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine ali i od drugih zainteresovanih organa i organizacija. Kontrola korišćenja i zaštita prirodnih resursa i dobara s mora obezbediti u fazi planiranja i izgradnji primenom standarda. tako da je zabranjena proizvodnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač. koji je u skladu sa direktivom EU 96/61 ES) su uređeni uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativne posledice na zdravlje ljudi. Glasnik RS br. hijerarhija upravljanja otpadom. Definisan je postupak i nadležnost za izdavanje ovakve dozvole. Osnovna načela procene su: načelo održivog razvoja. 2. 135/94. strateškom procenom uticaja (SEA). 99713ES. ali i njihov uvoz. javnost i načelo da zagađivač plaća. sistemom dozvola.15 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 22 . a dozvola se odobrava za rad novih postrojenja ili rad i bitne promene postojećih uz vremensko ograničenje na period od 10 godina i pribavljanje dozvola najkasnije do 2015. Ovim Zakonom je praktično uvden sistem IPPC u pravni sistm Srbije. vrste aktivnosti i postrojenja. 2. nisu uvedeni standardi emisije za ispuštanje otpadnih voda). predostrožnosti. životnu sredinu ili materijalan dobra. kao i uvoz opasnog otpada. katastrom korišćenja prirodnih resursa. Zakonom je utvrđeno da se u Srbiji mogu primenjivati samo one tehnologije i proizvodi (ili uvoziti) samo ako ispunjavaju propisane standarde zaštite životne sredine.Direktivama EU.13 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Ovim zakonom (Sl. Definisani su i domaći i međunarodni standardi i propisi za upravaljanje.1. procenom uticaja projekta na životnu sredinu (EIA) i integrisanim sprečavanjem i kontrolom zagađivanja zivotne sredine (IPPC). normativa i propisa. preko Pokrajinskog do lokalnog nivoa.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine. Ovim zakonom je regulisan postupak procene uticaja na životnu sredinu za sve projekte koji se planiraju ili izvode, ili su realizovani a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu, za projekte promene tehologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj na životnu sredinu a u skladu sa Direktivom 85/337/EES,i 97/11/ES Suština ovog zakona je u tome da se uređuje postupak procene uticaja na životnu sredinu za one projekte koji mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu, a sa ciljem da se spreče, ublaže i ograniče eventualni štetni uticaji na okolinu i zdravlje ljudi, ali i da se stalno prate svi navedeni uticaji. Ovim zakonom je predviđena izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i javnosti kao i prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati uticaja na životnu sredinu zemalja u okruženju, nadzor i druga pitanja. Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti: 1. industrije, 2. energetike i rudarstva, 3. saobraćaja, poljoprivrede, 4. turizma, 5. šumarstva, 6. vodoprivrede, 7. upravljanje otpadom i komunalne delatnosti, ali i za sve projekte koji se planiraju na zaštićenim prirodnim ili kulturnim dobrima i prostorima Republike. Predviđeno je da se postupak procene (koji je po svojoj prirodi upravni postupak) sastoji iz tri faze: 1. odlučivanje o potrebi procene uticaja, 2. određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja, 3. odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. 1. Odlučivanje o potrebi procene uticaja. Vlada Republike Srbije propisuje listu projekata za koje se može zahtevati procena uticaja. Nosilac projekta preko nadležnih organa obezbeđuje potrebnu dokumentaciju i podnosi zahtev preko propisanih obrazaca (sa opisom lokacije, opisom projekta i mogućih javnih uticaja na životnu sredinu i sl.) a nadležni organ obaveštava sve zainteresovane i javnost na način propisan Zakonom (čl. 29 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu) pa posle toga odlučuje na osnovu njihovih mišljenja o podnetom zahtevu. 2. Određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Posle dobijanja odluke nadležnog organa o obavezi procene uticaja, nosilac projekta podnosi zahtev o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja. Što nadležni organ radi prethodno obaveštavajući javnost o zahtevu sa rokovima za dostavljanje mišljenja, nakon čega donosi odluku o sadržaju i obimu Studije o proceni uticaja o čemu obaveštava javnost i podnosioca studije. 3. Odlučivanje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja. Nosilac projekta nakon dobijanja odluke o sadržaju i obimu Studije, kao i samu Studiju, podnosi zahtev nadležnom organu. Odluka o davanju saglasnosti o proceni uticaja utvrđuje uslove i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu o čemu nadležni organ obaveštava zainteresovanu javnost. Nosilac projekta je dužan da u predviđenom roku počne sa izvođenjem radova. Ako nosilac projekta nije pribavio odobrenje za izgradnju ili upotrebnu dozvolu do stupanja na snagu Zakona dužan je da podnese zahtev za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu a nadležni organ odlučuje o potrebi izrade Studije. Ako se radi 23

o projektima za koje postoji opasnost štetnog uticaja na okolinu druge države, nadležno Ministarstvo može zatražiti mišljenje te države o čemu se opet obaveštava javnost. Sve troškove postupka snosi nosliac projekta. U vezi sa ovim zakonom donešeni su i sledeći podzakonski akti: 1. Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 84/05, 2. Pravilnik o sadržini zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, Sl. Gl. RS 69/05 3. Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, Sl.gl. RS 69/05, 4. Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, , Sl.gl. RS 69/05, 5. Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, Sl.gl. RS 69/05, 6. Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu. , Sl.gl. RS 69/05, 8. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola Sl. Gl. RS 84/05. 9. Uredba o kriterijumima za određivanje najbolje dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integrisanoj dozvoli, Sl. Gl. RS 84/05. 10. Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanih uslovima Sl. Gl. RS 84/05.

2.2. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu 2.2 Procedure for preparing the environmental impacts assessment study 2.2.1 Predmet studije Izuzev projekata namenjenih odbrani zemlje svi projekti koji se planiraju ili izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenjen kapaciteta, prestanak rada, uklanjanje projekata koji mogu imati štetan uticaj, ali i svi projekti koji su realizovani bez izrade utvrđene su posebnom Uredbom Vlade Republike kategorije projekata koji obavezno podležu proceni uticaja kao i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja od slučaja do slučaja (Sl. Glasnik RS, br. 84/05), sa kriterijumima na osnovu kojih nadležni organ donosi odluku o potrebi izrade procene uticaja za projekte za koje se može zahtevati procena. 2.2.2 Cilj procene uticaja 24

Cilj procene uticaja je utvrđivanje, opis i vrednovanje mogućih direktnih ili indirektnih uticaja predloženog projekta kao preventivne mere na: 1. život i zdravlje ljudi, floru i faunu, 2. uticaj na zemljište, vode, vazduh, klimu i pejzaž, 3. materijalna i kulturna dobra, 4. uzajamno delovanje prethodnih činilaca. Ovi ciljevi se ostvaruju na osnovu: 1. izradi studije o proceni uticaja na životnu sredinu, 2. učešću javnosti (saglasno zahtevima Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u postupku donošenja odluka i pravu na zaštitu u pitanjima životne sredine, Arhus, 1998.), 3. analizi alternativnih rešenja, 4. utvrđivanju i predlaganju mera kojima se štetni uticaji mogu sprečiti, smanjiti ili otkloniti saglasno tehno-ekonomskim mogućnostima projekta. 2.2.3 Studija o proceni uticaja Za početak rada na realizaciji projekta ili dobijanja upotrebne dozvole neophodna je studija o proceni uticaja, kao deo potrebne dokumentacije. Studija mora obavezno da sadrži: 1. podatke o nosiocu projekta, 2. opis lokacije na kojoj se planira izvođenje projekta, 3. opis, uključujući tehnološki, projekta, 4. prikaz glavnih alternativa koje je nosilac razmatrao, 5. prikaz stanja životne sredine mikro i makro lokacije, 6. opis mogućih uticaja, 7. procenu uticaja na životnu sredinu u slučaju udesa, 8. opis mera za sprečavanje ili ublažavanje svakog štetnog uticaja, 9. program mera za praćenje uticaja na životnu sredinu, 10. podatke o tehničkim nedostacima ili nepostojanju relevantnih znanja i veština ili nemogućnosti pribavljanja odgovarajućih podataka kao i netehnički prikaz navedenih podataka, ali i podatke o svim licima koja su učestvovala u izradi studije, vremenu izrade i odgovornim licima. Sadržaj studije je propisan pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). Sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu je propisan Pravilnikom (Sl. Glasnik RS, 69/2005). 2.2.4 Lista projekata iz oblasti hemijske, tekstilne i prehrambene tehnologije za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu Ova lista je utvrđena uredbom Vlade RS 05 br. 110-5899/2005 od 29.09.2005 god. Zajedno sa kriterijumima za odlučivanje o potrebi za sudijom a za navedene tehnologije su to projekti: 1. Rafinerije za preradu sirove nafte, izuzev postrojenjima kojima se proizvode maziva od sirove nafte, ali i objekti namenjeni skladištenju nafte, gasa, petrohemijskih i hemijskih proizvoda i zapaljivih tečnosti i goriva kapaciteta 200000 t i više, 2. postrojenja za gasifikaciju i topljenje kapaciteta 500 t i više uglja ili bitumenskih škriljaca, teških ostataka nafte na dan, 3. postrojenja za ekstrakciju azbesta, preradu i transformaciju azbesta i proizvoda koji sadrže azbest, 4. kombinovana hemijska postrojenja, tj. Postrojenja za industrijsku proizvodnju supstanci kod kojih se primenjuju postupci hemijske promene i u kojima se nalaze jedan pored drugog i 25

masti i voskova. proizvoda od celuloze. postrojenja za tretman otpadnih voda. prerada skroba. svinja. sredstva za zaštitu bilja. farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda. eksploziva. proizvodnja. vađenje nafte.  Treća faza se realizuje samo ako je nadležni organ doneo odluku o potrebi procene uticaja. proizvodnja i prerada gume i kaučuka. povrća i voća. plastičnih masa. proizvodnja i rafinisanje šećera. kao i Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. sladfa i kvasca. deterdženata. sredstva za održavanje higijene i čišćenja. kože. prerada ribe. Industrija tekstila. pri čemu podnosilac zahteva preko nadležnog prgana podnosi zahtev za utvrđivanje obima i sadržaja studije a sve saglasno Zakonu o proceni uticaja. eksploziva i sličnih 5. Postrojenja za proizvodnju papira. vian. hladnjače. đubriva. tekstilne i prehrambene tehnologije za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu Hemijska industrija. postrojenja za proizvodnju i tretman vlakana ili tkanina ili bojenje vlaka i tkanina. hemijskim postupcima i deponije za odlaganje opasnog otpada. farmaceutskih sirovina. čl. prerada duvana. postrojenja za proizvodnju mineralnih ulja i maziva Prehrambena industrija. prerada podzemnih voda.5 Lista projekata iz oblasti hemijske. proizvoda za zaštitu bilja. alkoholnih i bezalkoholnih pića. prerada i oplemenjivajne drveta.2. 2 Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu  U drugoj fazi odlučivanja (potreba za izradom studije) treba imati u vidu Zakon o proceni uticaja. 8-12) a sastoji se kao što je napred navedeno iz tri faze:  U prvoj fazi. punjenje i pakovanje. postrojenja za vulkaniziranje 2. 12-15. 8-12. postrojenja za uklanjanje otpada spaljivanjem. boja i lakova. 69/05). sirćeta. hemijskih đubriva. crpljenje podzemnih voda 7. Glasnik RS br. Obrada poluproizvoda i proizvodmnja hemikalija. prerada. mlinovi. ribljeg brašna i ulja. slatkiša ili sirupa. goveda. industrijska postrojenja za proizvodnju celuloze i papira. treba imati u vidu čl. drveta i papira. čl. proizvodnja melase. postrojenja za štavljenje kože.6 Postupak procene uticaja Postupak procene uticaja je uređen Zakonom (čl. 2. 8. kartona preko 200 t/dan. formiranje i pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija. proizvodnja piva. Postrojenja za proizvodnju i preradu ulja.funkcionalno su povezani a namenjeni za proizvodnju baznih organskih i neorganskih hemikalija.2. 9. kartona i lepka. pakovanje i konzervisanje mesa. samostalna postrojenja za proizvodnju i preradu. objekti za intenzivan uzgoj živine. 10. tretman i obrada proizvoda iz sirovina biljnog ili životinjskog porekla. 26 . sušare i silosi. 6.

A. S. autora S.Celokupna procedura postupka procene uticaja. GRAFIČKI PRIKAZ POSTUPKA PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Neuredan Dopuna po zahtevu nadležnog organa Dopuna nije izvršena u roku Odbacivanje (neuredan) Zahtev za odlučivanje o potrebi procene situacije Nema žalbe Uredan Obaveštenje o zahtevu Uvid Mišljenje Dostavljanje obaveštenja da žalba nije podneta Odluka o zahtevu za odlučivanje o potrebi procene uticaja Treba Studija se mora raditi Studija se ne mora raditi Dostavljanje obaveštenja o odluci Investitor može otpočeti realizaciju Ne treba Zahtev za određivanje obima studije Nema žalbe Podneta žalba Uredan Neuredan Odluka po žalbi Obaveštenje o zahtevu Dopuna Potvrđena prvostepena odluka Preinačena prvostepena odluka Uvid Izostanak dopune Dostavljanje obaveštenja Mišljenje Odbacivanje (neuredan) Nosilac projekta dostavlja korigovanu studiju nadležnom organu Nadležni organ dostavlja studiju Tehničkoj komisiji. vremenskom periodu i mestu javnog uvida i vremenu i mestu javne prezentacije i javne rasprave Daje se saglasnost Održavanje javne prezentacije i javne rasprave Dostavljanje primedbi nosiocu projekta Odbija se zahtev Dostavljanje obaveštenja Tabela 2. Nojković. Novi Sad 2005. može se naći u grafičkom prikazu u Vodiču kroz postupak procene uticaja na životnu sredinu. Vesić. koji je publikovan u pisanoj formi i na CD-u. a prikazan niže. 27 . Obrasci koji se koriste u postupku procene uticaja na životnu sredinu prikazani su u Tabeli 2). od prve faze Zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja do dostavljanja Obaveštenja o davanju saglasnosti ili odbijanju. Tehnička komisija razmatra studiju o proceni uticaja Odluka o obimu i sadržaju studije o proceni Zahtev Tehničke komisije za izmene i dopune studije Obaveštavanje Izrada studije Izvršene Nisu izvršene Izveštaj sa ocenom studije i predlogom odluke Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja Odluka nadležnog organa Obaveštenje o zahtevu. Bogdanović.

OBRASCI KOJI SE KORISTE U POSTUPKU PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Tabela 2. -nastavak- 28 .

-nastavak- 29 .Tabela 2.

-nastavak- 30 .Tabela 2.

soil and air prevention and control. NOVE TEHNOLOGIJE – PRIJATELJ ŽIVOTNE SREDINE 31 . 3. and special content of the study of the environmental impact assessement and complete procedure for its preparation. The four fundamental Serbian legal acts are discused.Abstracs In thys part are present the Serbia’s legislation related to environmental impact assessment in water.

osnovne reakcije organske sinteze (halogenovanje. nitrovanje i sulfonovanje). Environmental Protection Agency i National Science Foundation. Na saniranje otpada troši se oko 2. nastaje veliki broj toksičnih nus-produkata. Program su podržale brojne organizacije. kao što su: American Institute of Chemical Engineers. EMERGING ENVIRONMENTALLY-FRIENDLY TECHNOLOGIES 3. u kojima se koriste toksični reaktanti i rastvarači. što je prouzrokovalo narušavanje prirodne okoline u vidu klimatskih promena. Program “zelena” hemija obuhvata promene dosad primenjivanih metoda i materijala u industijskim procesima proizvodnje. Od godine 1995. a zbog žestokih reakcionih uslova. tzv. godine u SAD-u. a najviše organskog toksičnog otpada (oko 150. primarno nastaje pri proizvodnji u određenim sintezama. a troškovi i dalje rastu. stvarajući novu generaciju istraživača i tehnologa koji će.1 ZELENA HEMIJA I TEHNOLOGIJA: definicija. potrebno je pronaći ravnotežu između primene prirodnih resursa. koje se primenjuju u različitim industrijskim granama.2 % bruto proizvoda SAD-a. Da bi se održala mogućnost življenja i delovanja. proizvodnje i primene hemijskih produkata. najčešće. ekonomskog rasta i očuvanja okoline. Uticaj organske sinteze na okolinu može se znatno smanjiti uključujući “čistije” procese dobijanja hemijskih produkata.000 t) u kojem prevladavaju metanol i ksilen. pokrenut je program The Presidentional Green Chemistry Challenge Awards Program s ciljem prepoznavanja i podupiranja fundamentalnih i razvojnih hemijskih industrijskih metodologija kojima se postiže prevencija onečišćivača kroz smanjenje izvora onečišćenja. U evropskim zemljama proizvedeno je 1. a glavni je uslov prihvatanja tog programa stvaranje ekonomske dobiti. zasnovan na naučnim i ekonomskim načelima.180 Mt tog otpada (93 %) direktno uzrokuje globalno zagrevanje. opasni otpad). što iznosi 150 do 200 kg po stanovniku na godinu. alkilovanje.1 GREEN CHEMISTRY AND TECHNOLOGY: definition. principles and examples of applied processes Uvod Razvoj industrijske proizvodnje u drugoj polovini 20. Prilikom osmišljavanja procesa “zelene” hemije nemoguće je istovremeno maksimalno udovoljiti zahtevima svih 12 načela “zelenog” procesa. “prljavim reakcijama”.270 Mt čvrstog organskog otpada u 2005. pri kojima se može smanjiti ili čak isključiti nastanak nus-produkata i otpada. odnosno uklanjanju opasnih ili štetnih supstanci iz sinteze. godini. ali se za vreme pojedinih faza sinteze pokušava primeniti što veći broj načela. Organski otpad. veka doveo je do znatnog povećanja životnog standarda. ta načela se mogu prepoznati u terminima kao što su iskorišćenje procesa. Tabela 1 – Dvanaest načela “zelene” hemije 32 . nastajanja ozonskih rupa i nakupljanju nerazgradljivih organskih onečišćivača u svim delovima biosfere – atmosferi. Oko 1.3. vodi i zemljištu. Department of Energy. “Zelena” hemija pokušava pronaći i održati tu ravnotežu. odnosno oko 300 milona tona otpada opasnog za ljudsko zdravlje i životnu sredinu (tzv. Council for Chemical Research. selektivnost itd. To su. broj potrebnih sintetičkih faza. Pokret za zaštitu okoline. na ekonomskoj osnovi. poznat kao “zelena” hemija (green chemistry) osnovan je 1990. oksidacija. U Sjedinjenim Američkim Državama proizvodi se oko 12 biliona tona otpada godišnje. Department of Commerce. Veći deo te proizvodnje činili su procesi koji obuhvataju fizičko-hemijske promene supstanci. Procesi “zelene” hemije zasnivaju se na 12 načela (tabela 1). Hemijska industrija proizvede 70 % od količine opasnog otpada. analizirati procese i materijale upotrebljene u proizvodnji i razvoju uz očuvanje prirodnih resursa i okoline. principi i primeri primenjenih procesa 3. koja govore o smanjenju. škodljiv za ljude i okolinu. Istorijski gledano. koji su osmišljeni i projektovani bez mnogo razmišljanja o proizvodnji otpada.

Upotreba obnovljivih rezervi: potrebno je upotrebljavati obnovljive sirovine gde god je to s tehničke i ekonomske strane prihvatljivo da ne bi došlo do iscrpljivanja prirodnih zaliha.1. 10 . nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. prihvatljiviji su od reagenasa u stehiometrijskim količinama. koje se obično odvijaju u više faza. 4. Ove modifikacije su korisne i stoga što uglavnom vode povećanju prinosa. Dizajn za razgradnju: hemijski proizvodi trebaju biti takvi da se na kraju upotrebe mogu razgraditi do neopasnih sastojaka koji se neće nakupljati u okolinu. Katalizatori: katalitički reagensi selektivni koliko god je to moguće. godine. 9. Smanjenje derivata: stvaranje derivata treba izvegavati ili svesti na najmanju meru jer za svaku fazu procesa treba obezbediti dodatne hemikalije koje stvaraju otpad. da bi se energetski zahtevi sveli na minimum. Sprečiti nastajanje otpada Uvek je bolje sprečiti nastajanje otpada. Sigurne hemikalije 33 . 7. a zadrži delotvornost. 5. 12 . Ekonomija atoma: tok hemijske sinteze treba osmisliti tako da se ulazne sirovine maksimalno uključe u konačni proizvod. sredstva za ekstrakciju i sl. 6. Uništavanje otpadnih opasnih materijala je obično skuplje nego kupovina sirovina. nego ga obrađivati i uništavati nakon što je nastao. postoji opasnost od njegovog kontaminiranja. Iako produkt ne sadrži te toksične supstance. Sinteza manje opasnih hemikalija: ako je moguće. Smanjiti toksičnost Sintetske procese treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu.) treba izbeći ili zameniti neškodljivim. 11 . 3. Novi postupak ima mnogo veću ekonomiju atoma i skoro da nema otpada (otpadni materijali se recikliraju u procesu). sintetske procese. 8. Dizajn za što manju energiju: sintetske procese treba izvoditi pri sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku. rastvarača. gde god je to moguće. treba osmisliti tako da se u njima ne troše i ne proizvode supstance toksične za ljude i okolinu. 2. Ekonomija atoma Sintetičke procese treba dizajnirati tako da sav materijal koji se koristi u sintezi bude inkorporiran u finalni produkt. Sigurnija hemija za sprečavanje nesreća: u hemijskim procesima potrebno je smanjiti upotrebu supstanci koje mogu uzrokovati štetne posledice (eksplozija. vatra i štetno isparavanje). Mere opreza: bolje je sprečiti nastajanje otpada. Ovaj princip definisao je Barry Trost 1991. Većina ovih reakcija. Redizajniranje ovih procesa zadatak je zelene hemije. koristi toksične reagense. Sigurniji rastvarači i pomoćne supstance: upotrebu pomoćnih hemijskih supstanci (npr. Tako je poznat napredak u sintezi ibuprofena. Realno vreme analiza za sprečavanje zagađenja: potrebno je primeniti i razvijati analitičke metode za praćenje hemijskog. Stvaranje sigurnih hemikalija: hemijske produkte treba osmisliti tako da im se smanji toksičnost. To je iniciralo redizajniranje postojećih sintetskih reakcija koje su bile ustanovljene po principu »napraviti proizvod bez obzira na cenu« i koji nisu potencirani u knjigama iz organske hemije. proizvodnog procesa s ciljem sprečavanja nastanka opasnih supstanci.

Upotrebu toksičnih hemikalija treba izbeći i zameniti ih neškodljivim gde god je to moguće. Obnovljive sirovine Praktičnije je koristiti obnovljive sirovine nego razne vrste plastike. koji oštećuju ozonski omotač itd. Naročito se koristi petroletar za čišćenje u elektronici. Oko 3. Reducirati derivate Kad je to moguće. treba izbegavati fizičko-hemijske procese u kojima se koriste blokiranje i deblokiranje odgovarajućih grupa u toku sinteze. zamenjena produktom nazvanim Sea-Nine koji je potpuno degradabilan i nije toksičan. izbegavanje korišćenja organohlornih jedinjenja i smanjenje upotrebe vode. uključen je u sastavu boja u raznih premaza itd. Korišćenje energije treba minimizirati.8 miliona tona rastvarača se godišnje koristi u SAD. Biorazgradivi katalizatori podrazumevaju manje korišćenje energije. Pravljenje biorazgradivih plastičnih materijala je sadašnji trend. štamparijama. a onda trošiti sredstva za uklanjanje otpadnog materijala. Pri tome treba voditi računa o efikasnosti. Dizajn degradabilnosti Procesi na Zemlji su tako dizajnirani da čine jedan ekološki ciklus. ksilen. toluen. Često se nehotično dobijaju proizvodi koji mogu biti kancerogeni. problematična su zbog zagađenja životne sredine. 34 . nedavno su jako toksična organska jedinjenja na bazi kalaja. na primer. Taj proces se mora bolje razumeti taj proces da bi se dizajnirali takvi hemijski produkti posle čije upotrebe ne nastaju nedegradabilni produkti. Treba posvetiti posebnu pažnju obučavanju sintetskih hemičara da bi cenili principe zelene hemije. Mnogi rastvarači (benzen. tekstilu. Naftna kriza 1973. Hromatografska razdvajanja. u kome su otpadni materijali iz jednog procesa sirovine u drugom procesu. Sintetičke procese treba voditi na sobnoj temperaturi i na atmosferskom pritisku kad god je to moguće. da bi se sprečilo hvatanje morskih trava i planktona. etilen glikol i dr. Energetska efikasnost Za svaki proces da bi se odigrao treba dovesti neku energiju koja mora da bude veća od energije aktivacije.) se nalaze na svetskoj listi opasnih materija. Tako. treba koristiti biološke procese u sintezi. kako bi se izbegla sinteza produkata za koje ne postoje enzimi koji bi ih razgradili. Sigurni rastvarači Upotrebu pomoćnih supstanci u toku procesa sinteze treba maksimalno smanjiti i izbeći gde god je to moguće. Kad god je to moguće. ugljentetrahlorid. Tu nam je od velike koristi korišćenje katalizatora. gde se koriste velike količine rastvarača. kojima se premazuju brodovi spolja. hloroform. Takva je polimlečna kiselina koja se dobija iz biomase fermentacionim procesom. godine inicirala je razvoj brojnih postupaka u kojima se vodi računa o štednji energije. tj manje otpadnih voda. Katalizatori Principe koje nalaže zaštita životne sredine podrazumeva korišćenje enzima umesto katalizatora na bazi prelaznih metala.

sve češće postavlja se pitanje da li će one ispuniti očekivanja. Koliko je zeleno stvarno zeleno? Nažalost. Razvojom novih metoda i preciznih mobilnih instrumenata omogućeno je da analize rade sa malom količinom uzorka na mestu uzorkovanja i sa mnogo manje rastvarača. Tek razmatranjem postupka proizvodnje može se u potpunosti proceniti koliko je neka hemikalija zaista zelena. Uočen je napredak istraživača u primeni jonskih tečnosti u dve specifične hemijske tehnologije. jer često je potreban samo mali osvrt unazad da bi se pronašla »prljava« hemija. potrebno je opreznost usmeriti na neku određenu jonsku tečnost. jonske tečnosti malo isparljive zbog niskog napona pare.Vreme analize za prevenciju zagađenja Tradicionalna analitička hemija podrazumeva velike količine uzorka za analizu. često se terminom »zeleno« manipuliše. treba oceniti da li se zaista radi o zelenoj hemiji. U industriji hromiranja jonska tečnost je zamenila hromnu kiselinu koja je visoko toksična i kancerogena i toliko je opasna da je u većini procesa zabranjena. Premda su. a ne na opšte ososbine. Ukratko. jonske tečnosti zasnovane na imidazolu i fluoro anjonima su verovatno otrovne. Na primer. obilno korišćenje rastvarača i energije. smatraju se budućnošću zelene hemije. ali da li ih mogu zameniti. moći da kaže da li su jonske tečnosti stvrano zelene. Problem je u tome što je većina jonskih tečnosti rastvorljiva u vodi i tim putem lako mogu dospeti u biosferu. Heksafluorofosfatni anjoni često se dobivaju uz primenu toksičnih soli srebra ili arsena. jonske tečnosti ne mogu se jednostavno otpisati kao sumnjivo zelene i da bi se dobila bolja slika. Posebna pažnja se poklanja Hekovim reakcijama. tj. Postoji mišljenje da je na sadašnjem stepenu napretka nauke nerealno očekivati da će se u sledećih deset godina videti široka primena jonskih tečnosti. na osnovu primene u industriji. pravljenja otpada. još je otvoreno pitanje. Prema tome. Uzimanjem jonske tečnosti dobijene reakcijom Cr(III)-hlorida s hlorholinom istraživači su znatno smanjili opasnosti vezane uz proces uz povećano iskorištenje struje s 15 % na više od 90 %. Anjoni hloroaluminata dobijaju se iz aluminijum trihlorida dobijenog u procesu prerade aluminijuma. 35 . Takođe treba istaći da je sigurnost radnika bitno poboljšana. ali ne mogu dospeti u okolinu isparavanjem. ipak se radi samo o jednoj osobini između mnogih koje neku supstancu čine stvarno zelenom hemikalijom. uz primenu paladijumovog katalizatora. Prljavi početak Imidazol i halogenoalkani se dobijaju iz nafte i ne nalaze se u grupi zelenih i prihvatljivih hemikalija. jonske tečnosti za sada se ne proizvode od zelenih hemikalija. u nedostatku alternativnih postupaka za hromiranje još uvek se upotrebljavaju reaktivniji metali kao što je aluminijum. pa bi bilo neobično da se jonske tečnosti klasifikuju kao zelene hemikalije. jonske tečnosti ne izgledaju naročito zelene. Iako ne postoji sumnja da su jonske tečnosti korisne u hemijskim sintezama. U tom je slučaju teško ne složiti se da se radi o zelenom hemijskom procesu. Prelazom s elektrohemijskog postupka hromiranja pomoću hromne kiseline s Cr(VI) na elektrohemijski proces s jonskom tečnosti Cr(III) ispunjeno je 8 od 12 načela zelene hemije. Jonske tečnosti se uveliko ispituju kao alternativa organskim rastvaračima. Zelena hemija je postala pomodni trend. Kad se primene 12 načela kojima se opisuju zelene hemikalije. Međutim. Međutim. Za vreme sledećih deset godina će se. čije su tačke ključanja oko 100 °C. dok je za dobijanje fosfora elektro-hemijskim putem potrebna ogromna količina energije uz znatno zagađivanje okoline. kako je poznato. Obećavajuća »zelena« budućnost Jonske tečnosti.

Kataliza kao temelj "zelene" hemije novim katalitičkim reakcijama i tipovima katalizatora (glina. kao što je već spomenuto. Fotokatalitičke reakcije koje predstavljaju nove metode za čišćenje kontaminiranog vazduha i vode takođe pridonose "zelenoj" hemiji stvarajući uslove za postizanje održivosti. netoksični i biološki razgradljivi te se moraju lako i čisto pripremiti. Prave zelene hemikalije Ako se proizvode prave zelene jonske tečnosti. upotreba alternativnih obnovljivih sirovina (biomasa). Zaključak Iz navednih primera vidi se da je zadatak “zelene” hemije osmišljavanje hemijskih procesa i produkata neškodljivih za ljudsko zdravlje i okolinu. Jedan od dobrih primera je Reline 203 koji predstavlja smešu holin-hlorida i ureje. Kompleksirajuće supstance smanjuju interakciju između anjona i katjona i na taj način snižavaju tačku zamrzavanja smeše. Nije potrebno da komponenta u procesnoj hemiji bude zelena. Ovaj pregled kroz niz primera ilustruje te dominantne trendove ukazujući pritom na načine kojima "zelena" hemija redukuje uticaj hemijskih procesa i tehnologija na okolinu.Drugi proizvodni proces u kojem je uvedena jonska tečnost je ekološki prihvatljivo elektropoliranje. alternativnih reakcionih uslova (aktivacija mikrotalasnim zračenjem) kao i novim fotokatalitičkim reakcijama.) nudi niz pogodnosti u pogledu iskoristivosti procesa. i da se naznače smernice za buduće osmišljavanje i primenu čistih procesa. Ogroman potencijal mikroorganizama i enzima u transformisanju sintetičkih supstancija s visokom hemo-. Kao i ureja vrlo je jeftina supstanca i lako je dostupna. regio. svi sastojci trebaju biti ekološki prihvatljivi. neotrovnih i biološki razgradljivih početnih materijala. biokataliza. te na taj način sprečava nastajanje onečišćenja. pokazano je da se može postići velika varijabilnost uzimanjem jeftinih.i enantiomernom selektivnosti daje biokatalizi dominantno mesto u "zelenom" programu. veku. selektivnosti. Normalno se u procesu elektropoliranja za povećanje otpornosti na koroziju i postizanje potrebne glatkoće površina nerđajućeg čelika upotrebljava koncentrovana sumporna ili fosforna kiselina. redukcije energije i upotrebu alternativnih reakcijskih medija. Osobine eutektičkih smeša je da je tačka ključanja niža od tačke ključanja pojedinačnih komponenata. Holin-hlorid je vitamin B4 i proizvodi se u megatonama kao dodatak pilećoj hrani. Ciljevi "zelene" hemije u zaštiti okoline i ekonomskoj dobiti ostvaruju se kroz nekoliko dominantnih pravaca kao što su kataliza. Jonske tečnosti se ipak mogu dobiti upotrebom jednostavnih soli organskih halogenida i kompleksirajućih supstanci koji stvaraju vodonične veze. 36 . Radeći s takozvanim eutektičnim rastvaračima. Zamenom kiseline s jednom od jonskih tečnosti kao i u gornjem slučaju povećana je efikasnost procesa na više od 90 % te je povećana i otpornost na koroziju kao i glatkoća površina. što je imperativ hemijske industrije u 21. superkritične tečnosti). Navedeni primeri jasno pokazuju kako jonske tečnosti mogu biti primenjivane u zelenoj tehnologiji bez obzira što same ne spadaju u grupu zelenih hemikalija jer se. "Zelena" hemija zasnovana je na 12 načela kojima se upotreba ili proizvodnja supstanci opasnih za ljudsko zdravlje i okolinu redukuje ili eliminiše. hrom-hlorid još uvijek proizvodi u okviru teške industrije. Razvrstavajući hemijske procese u osnovne reakcije organske sinteze. nego celokupni proces. zeoliti itd. pokušano je da se prikažu promene i područja novih razvoja u poređenju s klasičnim procesima. alternativnih reakcionih medija (voda. U tom procesu se 6 od 12 mogućih točaka koje opisuju načela zelene hemije podudaraju. jonske tešnosti.

products. Energy efficiency: energy requirements should be recognized for their environmental and economic impacts and should be minimized. protection/deprotection. Design for degradation: chemical products should be designed so that at the end of their function they do not persist in the environment and break down into innocuous degradation products. Safer chemicals: chemical products should be designed to preserve efficacy of function while reducing toxicity. Inherently safer chemistry for accident prevention: substances and the form of a substance used in a chemical process should be chosen so as to minimize the potential for chemical accidents. including releases. Renewable feedstocks: a raw material of feedstock should be renewable rather than depleting wherever technically and economically practicable. The theory and practice of Green Chemistry is associated (in concept) with a reorientation in the paradigm for conducting science-based investigations—that is ‘use-inspired basic research. and waste as described in the ‘‘12 Principles of Green Chemistry’’. and fires. Synthetic methods should be conducted at ambient temperature and pressure. Safer solvents and auxiliaries: the use of auxiliary substances (e.g. synthetic methodologies should be designed to use and generate substances that possess little or no toxicity to human health and the environment. and professional societies. Atom economy: synthetic methods should be designed to maximize the incorporation of all materials used in the process into the final product. Real-time analysis for pollution prevention: analytical methodologies need to be further developed to allow for real-time. explosions. innocuous when used. LITERATURA 37 . Prevent waste: it is better to prevent waste than to treat or clean up waste after it is formed. solvents. and the interplay of industry.Abstract The intention of this chapter is to briefly summarise the keynote lecture and to provide a personal perspective on the progress in green chemistry. separation agents. government. and temporary modification of physical/chemical processes) should be avoided whenever possible. Catalysis: catalytic reagents (as selective as possible) are superior to stoichiometric reagents. The pursuit for Green Chemistry of fundamental understanding is motivated by a practical problem. Less hazardous synthesis: wherever practicable. This section outlines the scale of Green Chemistry in the chemical industry. etc. The Principles of Green Chemistry have been distilled from a diverse set of practices and emerging research. Green Chemistry can be viewed as ‘‘work that locates the center of research in an area of basic scientific ignorance that lies at the heart of a social problem’’. Reduce derivatives: unnecessary derivatization (blocking group. the dynamics of chemical innovation. It is addressed in the representation of downstream environmental stakeholder interests in the upstream everyday practice that is reinventing chemistry and its material inputs.) should be made unnecessary wherever possible and. in-process monitoring and control prior to the formation of hazardous substances.

(2000) C. T. (1998) Synthetic Organic Sonochemistry. Res. Anastas. A. T. 10 41. C. 30. L. 11. B. Laszlo. (1997) Pollution prevention for chemical processes. Raghavan. Delaude. Butterworth-Heinmann. K. Paris. (1994) Nucleophilic aromatic substitution for hydrogen: New halide-free routes for production of aromatic amines. Sci. Anastas. Tundo (Eds. 144–162. 101–122. M. 32. Eng. Commun. Prasad. Environmental Impact Assessment Review. Oxford University Press. Sinclair Rosselot. A. London.). Published by Croatian Society of Biotechnology. Rivetti. (1987) (Enichem Synthesis) U. (1997) J. str. Williamson (Eds. 9. San Diego. CT. str. in: P. U. A. Oxford University Press. Chem. A. Chateauneuf. T. 23. Mason. Patent 4 659 845. (2002) Comput. News 75 March. Nie. str. 12. J. T. (2001) Kem. Čedrov. Dye. M.1. Série IIc. D.. A. K. Clean. M. Volumen II Environment. 6. Stadtherr. (1996) Biochem. M. Eng. D. DC. str. Sikdar. 25. 1 25. E. str. Vorkapić-Furač. Berlin. P. New York. Rao. R. Sateesh. Biophys. CA. (1997) Catal. London and Greenwich. Bejan. K. G. (1998) Green Chemistry: Theory and Practice. (1994) Benign by Design: Alternative Synthetic Design for Pollution Prevention. Ind. B. Cornelis. 16. (2000) Chem. Uppu. Nakamura. K. J. EPA 742-R-97-00. 15. 7. G.. 26 307. 4 307. In Benign by Design. J. 38 . 21. Fondation Conf. 19. in: P. Garone. Cannon. 5–17.Washington. Chimie/Chemistry 3 487. Sarma. Zagreb. Amy S. 6. 23–31. V. Matsuraki. Clean. 18. Farris (eds. M. R. G. Product 5 97. 14. Org. American Chemical Society. str. T. JAI Press. 31 23. (1990) Advances in Sonochemistry. T. S. Japan 1 77. News 74 December 23. (1997) Nitric oxide 1 507. Oxford University Press. Chem. J. Warner*. (2003) Ultrason. W. W. (1996) Chem. Manzer. Howell. ACS Symposium Series 577. Krukonis. Shen. 20.. 10. S. Chem. P. Product 6 253. str. T. Res. (1997) Chem. 58 6883. John Wiley & Sons.. Farris (Eds). 31. str. Kniewald. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. Eng.Anastas and C. Rivetti. K. 6–74. 14–29. Hofman. (2000) Green Chemistry: Challenging Perspectives. Anastas. J. 26. MA. K. Trost. Kantam. Cheng. 53 (5) Zagreb. J. R. Ind. R. S. 27. 4. Ind. K. Org. Millar. 24 775–799 2. 1997. Washington. 66 35. 50 (6) 343. 12. Đaković. J. (2001) Kem. 3–47. P. K. Kem. V. M. 5. A. 13–33. F. Environ. New York. K. G. DC 82–97. P. R. (2001) Current Studies of Biotechnology. L. 33. (1988) Tetrahedron Lett. Surv. Romano. str. C. (1995) Industrial polluition prevention. (1997) A National Progress Report. Balavoine. Gettwert. V. Plenum Press. 217–224 3. F. Filipović-Kovačević. Geletti. Warner. Rivetti. (2001) J. Stern. (2004) Zelena kemija – ekološki prihvatljivi procesi. Luche. (1993) J. Pryor. Allen. K. S. Springer. (1994) Supercritical fluid extraction. Choudary. L. Vol. New York. R. J. A. F. Rajagopal. in: P. 12–18. K.(2004) Green chemistry. K. R. V. V. A. M. Anastas. 29 5909. C. Inc. (2000) Advan. M. John C. M. McHugh. str. T. J. 50 108. Ž. (1997) Eng. 201–218. M. Brennecke.). Commun. F. 229 764. str. F. L. Anastas. 22. P. Millar. J. Breen. New York. Stern. On Clean Products and Processes. W. 28. E. American Chemical Society. K. M. 8. (1998) J. A. Pollution Prevention. str. 17. O. 49. Y. T. Stoneham. Ch. 7. Laali. 24. Sonochem. Kevin M. 13. 30–58. T. T. J. Gerstmans. Mizia. V. B. Jukić.). P. Air Products and Chemicals and the Imperial College. Srinivasan. T. 29. Acad.

49. DC. M. A. R. New Jersey. I. Oxford University Press. 36. Nájera. US Environmental Protection Agency. D’Amore. (1997) Chem. Rafelt. str. Sheldon (1994) Chemtech. T. EPA 744-R-98-001. US Environmental Protection Agency. Sheldon. 48. Washington. 121–136. 1998. Trost BM.). K. F. (1997) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. Summary of 1998 Award Entries and Recipients. Patent 5220095. 121. Anastas. A. US Environmental Protection Agency. Panov. J. Chem. prdnosti i ograničenja. New York. (1998) Green Chemistry: Frontiers in Benign Chemical Syntheses and Processes. (1999) January 21. M. 150–182. (1991) Tetrahedron Lett.. A. Abramovitch. 54. A. 38. EPA 744-S-97-001. J. 10. T. DC. 98 1. G. 41. H. Office of Pollution Prevention and Toxics. (1993) Tetrahedron 49 6229. DC.34. 9. Frost. 40. B. (1992) Chemical Research and Licensing Co. K. M. D. The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. 23 685. Alonso. Gonon. http://www. T. (1991) Org. Simmons. Varea. S. E. Monsanto Ind. 51. Prep. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. str. (2002) Tetrahedron Lett. 17. Office of Pollution Prevention and Toxics. str. Clark. Nagoya University. (2002) Tetrahedron Lett. Monsanto Ind. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. Science 254(18):1471–7. R. S. 45. Tanareselvy. Sobolev. Crossland.elsevier. S. 33–58. Today 57 33. W. A: Gen. Washington. 24 (9) 38. E. 3. I. 37. Hommeltoft. BHC Company. Catal. 55. Khovitonov. 44. A. S. News 74. K. A. US Environmental Protection Agency. Stuerga. Wolfson. J. Eng.2 BIOREMEDIJACIJA: definicija. 50. str. Summary of 1998 Award Entries and Recipients.gov/airs/airs. Abramovitch. U. Johnson.net 57. Ch. V. G. Pitt. W. Draths. C. Mobil Technology Company. 47. News 75 37. www. Eng. De Vos.rtk. K. (1991) The atom economy—a search for synthetic efficiency. S. R. A. Schwarz.. S. Vol. J. D. 35. 21 566. J. http://www. Abramovitch. Jacobs. Anastas. J. R. (1991) Chemtech. 58.epa. Chem. Commun. D. M. (2). T. Frost. (1993) Appl. str. D. D. 1997. Woods. (1996) Green Chemistry: Designing Chemistry for the Environment. 46.html 56. Washington. Washington. 42. A.com/locate/eiar 3. EPA 744-R-98-001. (2000) Catal. Hydrocarbon Technologies (1996) Inc. K. S. C. 53. DC. 1998. DC. Patent 5157196. (1993) U. of Lawerenceville. Office of Pollution Prevention and Toxics. S. 43 8107.). Williamson (Eds. Week 159 (8) 11. A. Office of Pollution Prevention and Toxics. 32 (39) 5251. 39. 43. in: P. Washington. Draths. in: P. News 75 32. A. Williamson (Eds. 2. H. Iyanara. C. (1997) Chem. P. (1998) The Presidential Green Chemistry Challenge Awards Program. str. Topsoe (Haldor Topsoe A/S). Proced. (1997) Chem.. tehnologije i primeri primenjenih procesa 39 . 43 3459. 52. J. principi. Vankelecom. Summary of 1997 Award Entries and Recipients. C. Lallemant.. A. Wuyts. Eng. tipovi. EPA 744-S-97-001. Stewart. M. 12. M. F. American Chemical Society.

types. mikroorganizmi mogu koristiti razgraditi kontaminat tako što ga koriste kao hranu (nutritijent ili izvor energije) ili na neki drugi način. Za vreme bioremedijacije. na taj način. ravnoteža u nekoj sredini se remeti kada se pojavi povećana količina pojedinih supstanci. gljive. protozoe. a svoju prvu praktičnu primenu je imala 70-tih godina prošlog veka u Americi. Prema Američkom naučnom rečniku (2002). Razgradnju organskih materija u prirodi neprestano vrše mikroorganizmi (bakterije. proizvodnju koji su neškodljivi po okolinu i bezbedno odlaganje opada. što znači pomaganje prirodi da na njen način obnovi narušeno stanje u okolini. potrošnje (konzumacija) i. Novi ubrzani razvoj je nepovoljan po okolinu jer stvara veliku količinu otpada proširujući. pojavi toksična supstanca ili jedinjenje koje u prirodi ranije nije postojalo.3. Bioremedijacija uključuje uspostavljanje uslova u zagađenoj sredini za rast određenih mikroorganizama koji svojim metaboličkim aktivnostima uklanjaju supstance izazivače zagađenja. vodu i vazduh. transporta i drugo. Šta je bioremedijacija? Remedijacija znači popravka. Biotehnologija zaštite životne sredine proučava primenu mikroorganizama u cilju usavršavanja efikasnosti i smanjenje koštanja procesa uklanjanja zagađivača. process se može nazvati ‘bioobnavljanje’. neophodan je brzi razvoj industrije. bioremedijacija podrazumeva korišćenje bioloških agenasa (bakterije. već postojeće zagađene oblasti: zemljište. Organski molekuli prolaze kroz fazu stvaranja (produkcija). Jedno od prihvatljivih rešenja za uklanjanje zagađivača može pružiti biotehnologija koja. principles. Bioremedijacija je relativno nova tehnika. čak i vazduha. odnosno materija u sistemu prolazi kroz različite oblike. između ostalog. protozoe). advantages and constraints. kao i sprečavanje daljeg zagađivanja. tj. proizvodnje hrane. razvijena je tehnika ‘bioremedijacija’ koja predstavlja poseban pristup obnavljanju oblasti koja je zagađena ili na neki drugi način oštećena kao posledica ljudske nebrige. od najjednostavnijih (mineralne materije) do najsloženijih organskih molekula koji ulaze u sastav ćelija. kao što su kontaminirano zemljište i vode. 40 . na kraju. vodu i ostale zemljine resurse. Kako je kvalitet života vezan za kvalitet sredine. Takođe. Međutim. U okviru biotehnoloških procesa. podrazumeva prirodnu biološku razgradnju opasnog materijala. Da bi povećan broj ljudi zadržao i poboljšao kvalitet života. gljive. svetska nastojanja su fokusirana na održanju i zaštiti okoline. odnosno vazduh. technologies and examples of applied processes Uvod Populaciona eksplozija u Svetu izaziva povećan pritisak na okolinu. To je prirodni proces u kome mikroorganizmi transformišu kontaminante do neškodljivih krajnjih produkata.2 BIOREMEDIATION: definition. alge) u cilju prečišćavanja kontaminiranog zemljišta i podzemnih ili površinskih slatkih ili slanih voda. Takve supstance se nazivaju kontaminanti ili zagađivači. razgradnje (redukcija) do oblika koji se ponovo uključuje u prvi korak ciklusa. Efikasnost i cena nekog procesa su ključni faktori u eksploataciji mikroorganizma za smanjenje nepoželjnih supstanci u sredini. zdravstva. Biotehnologija može biti upotrebljena za postizanje ili povratak idealnih odnosa u nekoj prirodnoj sredini tako što pomaže razvoju procesa za: tranformaciju kontaminanata u neškodljive supstance. rešenje problema. U prirodi postoje sistemi koji omogućuju stalno kruženje materije. a ‘bio-remedijacija’ predstavlja procese korišćenja organizama za rešenje probleme okoline. stvaranje biodegrabilnih proizvoda iz obnovljivih izvora. Na slici 16 je prikazan princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte.

Slika 17. Pored toga. mikroorganizmi imaju sposobnost redukcije teških metala u manje toksične oblike. kao što su pesticidi takođe. temperatura. Proces ima ogroman potencijal u tretmanu zemljišta i voda i razgradnji različitih opasnih hemikalija. Uprošćen prikaz procesa bioremedijacije 41 . poliaromatične ugljovodonike. pentahlorofenole. a to je: dodavanje nutritijenata i izvora energije i podešavanje ekoloških faktora (prisustvo kiseonika. odnosno ostanak u sredini inače biorazgradivih supstanci. obezbediti kritične ekološke faktore za uzročnike prečišćavanja (mikroorganizme). stirene. vinil-hlorid. uključujući naftu i naftine derivate. Bioremedijacijom se mogu razgraditi toksični otpadni organski zagađivači do nivoa bezbednih po okolinu.Ćelije mikroorganizama zahvataju kontaminant Razgradnja kontaminanta Oslobađanje neškodljivih produkata razgradnje Slika 16. benzene. dakle. vlažnost.i makroskali. Slika 17 predstavlja prikaz procesa bioremedijacije na mikro-. Princip bioremedijacije na primeru razgradnje nafte Uspostavljanje odgovarajućih uslova za bioremedijaciju znači uspostavljanje uslova koji podstiču rast potrebnih mikroorganizama. pH itd). toluen. ksilen. Osnovni koncept je. Nepostojanje minimuma kritičnih ekoloških faktora za mikrobnu aktivnost može biti izazvati neuspeh procesa. Pojedini ksenobiotici (supstance produkti civilizacije koji u prirodi ne postoje). mogu biti razgrađeni zahvaljujući mikrorganizmima i biotehnologiji. fenole i drugo. mezo.

toksičnosti i kretanja kontaminanata u zemljištu i vodi. vlažnost. TNT. Pretpostavka je da su mikroorganizmi koji naseljavaju zagađena područja adaptirani na takvu sredinu. mogu da razore poliaromatične 42 . Proces dodavanja genetski modifikovanih mikroorganizama takođe predstavlja bioaugmentaciju. Dokazano je da gljive koje učestvuju u truljenju biljnog materijala. pre svega bakterije i gljive su prirodni razgrađivači organske materije (recikleri). Te supstance su najčešće ksenobiotici (poliaromatični ugljovodonici. Bioremedijacija se pre svega vrši uz korišćenje mikroflore koja je već prisutna u zagađenoj sredini. Proces dodavanja mikroorganizama u zagađenu sredinu u cilju izvođenja biodegradacije naziva se bioaugmentacija. kiseonik …). Mikroorganizmi. trihloretilen …). Spontana bioremedijacija zahteva pažljivo praćenje i kontrolu koja omogućava zaštitu okoline i ljudi. Da bi se izbegla kontaminacija zemljišta azotom. Biostimulacija prisutne mikroflore se obavlja tako što se stvaraju uslovi koji pospešuju rast prisutne mikroflore. teška ulja. međutim. odnosno imaju sposobnost razgradnje složenih makromolekula lignina i celuloze. hemijske i fizičke procese. odnosno dodavanje nutritijenata i obezbeđivanje optimalnih fizičko-hemijskih uslova koji pogoduju mikroorganizmima (pH. izrada studije izvodljivosti za određivanje najboljeg postupka obrade (često se biotretiranje kombinuje sa drugim tehnologijama) projektovanje sistema na bazi rezultata studija i obezbediti da bioproces bude javno prihvaćen. gde i kako odložiti krajnje produkte procesa …). bioaugmentacija i praćena spontana bioremedijacija. Za procese dodavanje mikroflore već postoje komercijane biomešavine koje sadrže radne mikroorganizme zajedno sa odgovarajućim nutritijentima. Za razgradnju takvih supstanci genetskim inžinjeringom su ‘konstruisani’ mikroorganizmi koji se naknadno dodaju u kontaminiranu sredinu. Mnogi organizmi mogu biti korišćeni u procesima bioremedijacije. U pojedinim slučajevima kontaminat je supstanca koju nije moguće razgraditi sa prisutnom mikroflorom zagađenog područja. pored bioloških. zbog čega je potrebno. uključujući vrstu i zapreminu kontaminiranog mediuma koja će biti tretirana. DDT. mikroorganizmi imaju najveći potencijal. Postoje tri osnovna tipa bioremedijacije: biostimulacija. Mešavina nutritijenata je kreirana kao samopuferizirajući sistem koji omogućava održavanje odgovarajućeg pH kroz ceo proces tretiranja. pre izvođenja procesa: potpuno prihvatanje zakonskih regulativa koje regulišu osnov za primenu procesa (šta je potrebno razgraditi i do koje koncentracije. a podrazumeva. Ova vrsta bioremedijacije je uočena na mestima koja su kontaminirana naftom i derivatima nafte. Spontana bioremedijacija se odvija se bez intervencije ljudi u cilju smanjenja količine. polihlorirani bifenoli. okarakterisati mesto. tako da se mikroorganizmi tokom evolucije nisu prilagodili za njihovu razgradnju. koncentraciju kontaminanta i druge probleme. u zagađnu sredinu se dodaju predhodno selekcionisani pripremljeni mikroorganizmi. Mikroorganizmi bioremedijacije.Razmatranja potrebna pre primene bioremedijacije. Neke mešavine su vodorastvorne što omogućava korišćenje pumpnih sistema i jednostavniju primenu. čak i sintetičke supstance upućuje na zamenu skupih hemijskih i fizičkih postupaka remedijacije sa jeftinim i po prirodu bezopasnim bioprocesima. Tipovi bioremedijacije. Njihova sposobnost da transformišu prirodne. U slučajevima biostimulacije koriste se samo mešavine nutritijenata (bez mikroorganizama). Procesi bioremedijacije nisu identični za sve uslove i sve vrste kontaminanata. postoje mešavine nutritijenata bez azotnih jedinjenja. U slučajevima kada se zahteva brzo prečišćavanje ili postojećom mikroflorom nije moguće obaviti potrebnu biodegradaciju. pa je potrebno tu adaptaciju stimulisati. a intenzivno se proučava na mestima koja su kontaminirana drugim hemikalijama.

Mikroorganizmi koji razgrađuju ugljovodonike nafte pripadaju pseudomonadama.ugljovodonike. policiklične aromate. Savremena istraživanja povrđuju potencijal mikroorganizama u procesima bioremedijacije. ex sity bioremedijacije se može vršiti u sistemu čvrste faze (tretman zemlje) i čvrsto-tečne faze (obrada mulja) Bioremedijacija otpada u čvrstoj fazi. dihloroetilen i trihloretilen. dok mnogi produkuju aktivne materije (emulgatore) koji mogu da ubrzaju uklanjanje. čvrste supstance u mulju iz rafinerija nafte se tretiraju mikroorganizmima nakon dodavanja kreča. gradske kanalizacione vode kao i gradski čvrsti otpad). životinjski otpad i poljoprivredni otpad) i problematični otpadi (industrijski otpadi.4-dihloroanilin. Predlaže se za tretiranje naftom kontminiranog mulja kao jeftina tehnika. pesticide. Tehnike obrade čvrstog matreijala su ‘lendfarming’. Tehnike bioremedijacije. primenjuje se postupak ‘izvan mesta’ kontaminacije. kao i odgovarajućim uslovima sredine (pH). Zemlja se stalno vlaži prskanjem i aeriše periodičnim okretanjem. Ex sity tehnike. Dokazana je sposobnost gljiva koje izazivaju trulež (Chrysosporium lignorum. Bioremedijaciom u čvrstoj fazi se tretiraju organski otpadi (biljni material. Ukoliko ne postoji opasnost da se kontaminant proširi. Na primer. dieldrin i fenantren. kontaminirana zemlja se može raširiti direktno na obradivo zemljište (otuda naziv lendfarming – poljoprivredna obrada zemljišta). biogomile i kompostiranje. P. kao i neke azo-boje. Razgradnja boja može biti obavljena uz pomoć nekih anaerobnih bakterija i gljiva. putida. P. Trametes versicolor i Phanerochaete chrysosporium) da mineralizuju 3. korinobakterijama. U ovom slučaju se kontaminirana zemlja iskopa. polihlorirane bifenole i dibenzodioksine. Ovo upućuje na dalja istraživanja mikroorganizama sa jedinstvenim sposobnostima koje mogu biti iskorišćeni u bioremedijaciji. Bakterije sa sposobnošću oksidacije metana mogu da razore vinilhlorid. U svim slučajevima gde postoje rizični prijemnici u blizini. P. P. skoro je otkrivena sposobnost bakterija Geobacter metallireducens da uklanja uranijum iz kontaminiranih podzemnih voda. Nafta sadrži ugljovodonike koje mnogi mikroorganizmi mogu da uklone tako što je koriste kao hranu. Ex sity tehnike podrazumevaju iskopavanje ili ispumpavanje i prenos kontaminiranog materijala sa mesta zagađenja na mesto pogodno za mikrobiološki tretman. Najjednostavije ex sity biotehnološko rešenje za obradu danas je lendfarming. Mikrooganizmi tako. U suprotnom. bakterijski emulgatori su biorazgradivi i netoksični. aerugenosa. voda. U ovom slučaju ulje. Postupci bioremedijacije mogu biti primenjeni na samom mestu zagađenja (in sity tehnike) ili na kontaminiranom materijalu koji je uklonjen sa orginalnog mesta pre tretiranja (ex sity tehnike). mikobakterijama i kvascima. Tehnika zahteva veliku površinu i duže trajanje procesa. fluroscens. mendocina) su aktivni na zemljištima kontaminiranim TNT. Tretiranje na mestu kontaminacije se primenjuje za propusna zemljišta ukoliko u blizini ne postoji neki osetljivi prijemnici. predstavljaju neiscrpan izvor za razvoj biotehnologija u zaštiti životne sredine. Ove tehnike imaju više nedostataka nego prednosti. Bakterije roda Pseudomonas (P. DDT. U zavisnosti od stanja kontaminiranog materijala. azotno43 . raširi u tankom sloju i snabdeva nutritijentima i/ili mikroorganizmima. Najveći problem po okolinu prestavljaju naftne mrlje koje su posledica ispuštanja ili curenja iz skladišta nafte ili tankera. Sposobnost gljiva da razgrađuju molekule kontaminanata zasnovana je na činjenici da kontaminanti i lignin imaju slične hemijske veze. Nasuprot hemijskim. acidovorans. hlorirane aromatične ugljovodonike. kao što su izvori za vodosnabdevanje i vodotokovi. kontaminirana zemlja se raširi na plastične folije ili glinenu podlogu u kojoj je napravljen drenažni sistem za sakupljanje i sprečavanje tečnosti da dospe u okolno zemljište.

Sakupljena tečnost se može ponovo vratiti kroz gomile (reciklovati) ili naknadno tetirati nekom drugom tehnikom bioremedijacije (u posebnim sudovima . Kako su gomile. Oprema koje se koristi za ‘lenfarming’ je identična opremi za poljoprivredne operacije.bioreaktorima). Slika 18. Uzdužni i poprečni presek biogomile 44 . temperatura. Kompostiranje predstavlja kontrolisani biološki process u kome se biorazgradivi otpad prevodi u bezopasne i stabilne produkte uz korišćenje mikroorganizama pod povišenom temperaturom.7 tetranitro 1. pH. povećani su uslovi kontrole. Otpadni material iz pivara i drugih prehrambenih procesa. U ovom slučaju. što predstavlja veliku prednost ove tehnike.5 trinitro 1.5. životinjski otpad i slično da poveća poroznost sredine. dok je anaerobni process (bez naknadnog dodavanja vazduha u toku procesa) prikladniji za tretman otrovnog otpada.fosfornih đubriva i uz povremeno prevrtanje (aeraciju). Aerobno (uz dodavanje vazduha) kompostiranje se koristi za prečišćavanje kanalizacionih voda. Kompostiranje se primenjuje generalno za organski biodegrabilni otpad. kao i odnos ugljenika i azota u podlozi. vrlo često se dodaje slama. Gomile se snabdevaju kroz sistem cevi mešavinama nutritijenata i/ili mikroorganizama. najčešće prekrivene nepropusnim materijalom.5 triazin (RDX) i oktahidro 1. isparenja mogu biti zahvatana i tretirana. U toku kompostiranja kontaminirane zemlje. kiseonik. Na efikasnost kopostiranja jako utiče sadržaj vode. seno.3. Biogomile su varijanta landfarminga gde se kontaminirana zemlja iskopa i slaže na nepropusnim površinama u gomile (Slika 18). zauzima se manja površina i sprečava se pojava isparenja. heksahidro 1.3.5 tetraazocin (HMX) su eksplozivi koji se značajno mogu transformisati procesima kompostiranja. Trinitrotoluen (TNT). Sistem perfororanih cevi se nalazi unutar gomila koji omogućava kretanje vazduha kroz gomilu.3. a tečnost koja prođe kroz gomile sakuplja se preko drenažnog sistema.3. zemljište kontaminirano sa naftnim produktima i drugo. proizvodnje antibiotika. Povišena temperature je rezultat aktivnosti mikroorganizama za vreme razgradnje.

zemlja oko podzemnih cevovoda. benzene. uglavnom. ukoliko je potrebno. process obrade mulja je brži u odnosu na druge procese bioremedijacije. Višestepeni procesi ubrzavaju tretman jer u svakom koraku su drugačiji uslovi za rast mikroorganizama zavisno od toga koji se kontaminant uklanja. kompletniju stepen degradacije ili gde su troškovi kompostiranja visoki. a prečišćena voda se vraća u zemlju. Nakon tretmana. u svakoj fazi obrade stvaraju se uslovi za razgradnju različitih supstanci. moguće je postupcima in sity. toluene. Procesi ispumpavanja kontaminiranog mulja predstavlja ex sity tehniku u slučajevima kada je kontaminirani materijal nedostupan (ispod zgrada. talog dalje tretira na odgovarajući način ili ispušta. U ovu svrhu mogu se koristiti različite vrste bioreaktora. kontaminirano zemljište ili vode se tretiraju na mestu gde se nalaze. Slika 19. 45 . U višestepenim procesima. Nakon završenog procesa. procesi u čvrsto-tečnom stanju su opcija. podzemna voda se može vaditi i oplemeniti mikroorganizmima i nutritijentima. Za jako kontaminirani otpadni material ili material koji je kontaminiran jedinjenjima različtog stepena razgradivosti. sačeka se da se čvrsta faza istaloži i. razvijeni su postupci višestepene obrade čvrsto-tečnog otpada. Opasni čvrsto-tečni otpad se može tretirati u zatvorenim sudovima (reaktorima) ili otvorenim jamama ili lagunama (in sity tehnike). policiklične aromatične ugljovodonike. naftalen. Cela tretirana oblast tada funkcioniše kao bioreaktor. Kontaminirani material se meša sa vodom što omogućava bolji kontakt između mikroorganizama i kontaminanta. Kiseonik se doprema u reaktor preko sistema za aeraciju. tretira pod kontrolisanim uslovima u bioreaktorima. mulj je pogodan za direktno ispuštanje na zemlju. ventila i kablova. In situ tehnike. Otpad se ubacuje u bioreaktor (Slika 19) u obliku mulja i meša sa mikroorganizmima. Tretiranje kontaminiranog mesta kada je iskopavanje nemoguće ili u blizini nema osetljivih prijemnika. postoji postupak gde se jednostavne komponente nafte razgrađuju u prvom koraku. Za mesta koja zahtevaju veću kontrolu procesa. pa zatim vratiti u zemlju ili se može ubaciti rastvor nutritijenata i mikroorganizama u zemljište kroz vrela ili infiltracione siteme (Slika 20). a teško razgradive komponente u sledećem koraku. Tako. U ovim postupcima. Zemljani mulj ili podzemna voda se ispumpava na površinu. Kako su uslovi optimizovani za mikroorganizme. Pri in sity bioremedijaciji. Shematski prikaz obrade kontaminirane zemlje u bioreaktoru Procesi kompostiranja i obrade čvrsto-tečnog otpada koštaju upola manje u odnosu na procese spaljivanja. bezbedna i ispušta se u okolinu. slično kompostiranoj zemlji. počev od malih (1-5m3) portabilnih jedinica do velikih postrojenja specijalizovanih za zagađena mesta. kao i tretman podzemnih voda).Bioremedijacija mulja. a koji sadrže fenole. Tečna faza je. Materijal koji se najčešće tretira ovom tehnikom je otpad iz proizvodnje materijala za zaštitu drveta i rafinerija. organskim i neorganskim nutritijentima.

meša. sedimentima i glinama (iscurela nafta i derivati nafte. mulj se vrlo često. Može se primeniti na sve hemikalije koje se razgrađuju u prisustvu kiseonika. pretače… Postoje uspešno razvijeni procesi obrade mulja kojim je uspešno otpad iz procesa galvanizacije. na taj način. teški metali. ubačeni vazduh obezbeđuje pomeranje isparljivih jedinjenja kroz biološki aktivnu zemlju. etilbenzen i ksilen. Slika 20. benzen. aeriše (uduvava se vazduh). nutritijenata. fenoli. Bioventiliranje koristi slab protok vazduha koji omogućava snabdevanje zemljišta dovoljnom količinom kiseonika za stimulaciju mikrobne aktivnosti. Šematski prikaz bioremedijacije in sity Bioventiliranje je proces stimulisanja prirodne in sity biodegradacije kontaminanata u zemljištu uduvavanjem kiseonika u zemljište. 46 . odlaganje tretiranog mulja značajno utiče na troškove. kao i mogućnost širenja opasnih jedinjenja koje je moguće ukoliko se kontaminirani material iskopava ili ispumpava. tako da omogućavaju istovremen tretman podzemnih voda i zemljišta. Gde će tretiran mulj biti odlagan zavisi od namene tog područja Troškovi se znatno povećavaju ukoliko tretman nije potpuno uklonio kontaminante. Pored stimulisanja razgradnje adsorbovanih jedinjenja.Tehnike in sity su jeftine. osetljivost na promenu ekoloških faktora što utiče na otežanu kontrola mikrobnog rasta i nedostatak adekvatnih sredstva za projektovanje i kontrolu u heterogenim podzemnim sredinama. U cilju ubrzanja procesa. kontaminanata. pa je potrebno dodatno tretiranje taloga ili vodene faze. Tehnike za remedijaciju mulja u otvorenim sistemima (jamama ili lagunama) obično zahtevaju kombinovani aerobno/anaerobnu biodegradaciju. organske kiseline. ne zahtevaju dodatno iskopavanje i transport kontaminirane zemlje. In sity bioremedijacija je izuzetno pogodna za isparljiva organska jedinjenja i druge kontaminante koji se zadržavaju u adsoptivnim zemljištima. Prednost in sity tehnika je uklanjanje otrovnih jedinjenja na mestu gde se nalaze i. Nedostaci in sity tehnika su: duže trajanje u poređenju sa ostalim tehnikama. Kiseonik se najčešće obezbeđuje direktnim uduvavanjem vazduha u kontaminiranu zemlju kroz predhodno iskopane bunare. policiklični aromatični ugljovodonici. toluen. nepostojanje adekvatnih sistema za respoređivanje nutritijenata. lokacija i dubina bunara zavisi od geoloških faktora. na manje propusnim mestima. Nakon završetka procesa. ne remete značajno mesto kontaminacije. efikasno mešanje kontaktinih mikroorganizama. hlorirani rastvarači i razne otrovne mešavine). smanjenje opasnosti kontakta sa radnicima. Broj.

Biofiltracija se pokazala jako efikasnom za isparljive komponente nafte.Tehnika je uspešno primenjena na uklanjanje ugljovodonika nafte. ekstremne promene pH. Zbog toga. ne uklanja potpuno svu količinu kontaminanta i za pojedine vrste bioremedijacije preduslov je jako propustljivo zemljište. dodati mikroorganizmi pri in sity tehnikama mogu imati kratko preživljavanje u okolini u kojoj normalno nisu prisutni. potrebno je proširiti i sinhronizovati znanja iz bioloških (mikrobne ekologije. povećanje učešća bioremedijacije u ukupnim procesima prečišćavanja iznosi 15-20% godišnje. predstavlja kompleksnu smešu više nepoželjnih jedinjenja i nije biorazgradiv zbog osnovne hemijske strukture (na primer ksenobiotične susptance). U cilju prevazilaženja postojećih ograničenja i nedostataka. U Evropi se koristi za kontrolu mirisa. a u SAD korišćenje ove metode je stalno u porastu zbog njegove jednostavnosti i efikasnosti. prisustvo otrovnih supstanci. Najveća prednost procesa bioremedijacije je da. Prema proceni primene bioremedijacije na preko 400 mesta u SAD. Pored toga. etilen i druga isparljivi organska jedinjenja. Suprotan problem može nastati u slučaju kada dodati mikroorganizami mogu ostati nakon završene bioremedijacije i tako poremetiti normalne odnose u prirodnoj sredini. nehloriranih rastvarača. nedostatak nutritijenata u okolini mogu onemogućiti rast mikroorganizama i sprečiti proces bioremedijacije. u najvećem broju slučajeva. živa i cink). kao što su industrijske hemikalije stiren. dimetilsulfidi. teških metala (olovo. Biofiltracija. toluen. Bioremedijacija nije efikasna i u slučajevima kada kontaminirani material: nije dostuni mikroorganizmima (vezan nepropusne materijale. Postojeći nedostaci bioremedijacije su: proces je spor (traje od nekoliko dana do nekoliko meseci). ali se ubrzavaju stvaranjem posebnih biološko-fizičko-hemijskih uslova. nekih pesticida. bioremedijacija je jeftiniji process u odnosu na konvencionalne tehnike jer su potrebni manji troškovi investicije. 47 . Ovi materijali se pre stavljanja u sud pripreme tako što se umnože potrebni mikroorganizmi za uklanjanje ili kompletnu razgradnju kontaminanata iz gasova. glinu). a ne samo izdvajaju iz okoline. Bioremedijacija ima ograničenja svojstvena svim biološkim sistemima zbog čega nije uvek odgovarajući pristup za prečišćavanje kontaminiranih mesta. fiziologije i genetike organizama) i inžinjerskih disciplina. mešavine pentana i izobutana. cena prečišćavanje je bila 80-90% manja u odnosu na druge tehnike. Isto tako. Biofiltracija se može koristiti za uklanjanje kontaminanata vazduha. npr. Zagađeni gasovi se mogu prečistiti filtriranjem kroz zatvoreni sud u kome se nalazi zemlja. manja je potrošnja energije i manji utrošeni rad u praćenju procesa. Ograničenja bioremedijacije. sredstva za zaštitu drveta i druga organska jedinjenja. Prvi zahtev za korišćenje bioremedijacije je da uslovi sredine moraju podržavati biološku aktivnost. koristi prirodne biogeohemijske procese koji su inače prisutni u prirodi. temperature. ne uklanjaju se teški metali. hlorirani benzen. Potrebna je jača naučna baza za racionalno projektovanje efikasnog procesa. treset ili kompost. Prednosti bioremedijacije. Bioremedijacijom se toksična jedinjenja uništavaju. Izdvajanjem kontaminanata problem njihovog uništavanja ostaje. Na primer.

principima procesa razgradnje može dovesti do razvoja novih jeftinijih bioremedijacionih tehnika. The bioremediation industry has developed thee basic types of bioremediation: biostimulation. inače. ex situ bioremediation can be classified as “solid phase system” (including landfarming.e. kao i organizama i okoline bioreaktori – sudovi različite veličine u kojima se pod kontrolisanim uslovima odvija neki biološki proces biotehnologija – nauka koja proučava korišćenje inžinjerskih disciplina za primenu živih ćelija ili njihovih delova (enzima) u cilju dobijanja nekog proizvoda ili obavljanja neke korisne funkcije ekološki faktori – faktori sredine koji utiču na rast ćelija (organizma) emulgator – materija koja omogućava mešanje dve. Many different types of organisms can be used for bioremediation but microorganisms (primarily bacteria and fungi) show the greatest potential since they are nature's original recyclers. Kako je prirodni process. a posebno širenju svesti o mogućnostima i neophodnosti primene bioprocesa u očuvanju sredine i održavanju i poboljšanju kvaliteta života ljudi. i. examples) Abstract Bioremediation is the use of living microorganisms to degrade environmental pollutants or to prevent pollution. On the basis of removal and transportation of wastes. In situ approaches treat contaminants in place without moving them to a treatment facility. Depending on the state of the contaminant to be removed. or even air. it is applied to the degradation of contaminants in saturated soils and groundwater. More often bioremediation is accomplished most 48 . fundamentals. bioaugmentation and intrinsic bioremediation. technologies. aerobni procesi – bioprocesi koje je potrebno snabdevati vazduhom (kiseonikom) anaerobni procesi – bioprocesi koji se odvijaju bez prisustva kiseonika biodegrabilni – supstanca koja može biti razgrađena biološkim agensima biogeohemijski procesi – hemijski procesi koji postoje u određenoj sredini. sediment.Zaključak. sludge. it is a technology for removing pollutants from the environment thus restoring the original natural surroundings and preventing further pollution. bioremedijacija zahteva vreme. Rečnik manje poznatih pojmova. Ex situ procedures involve removal of contaminated materials from a polluted site prior to treatment in another location. razumevanje i širenje znanja o ulozi mikroorganizama. water. Bioremediation can be adapted for use to treat soil. advantages and constraints. treatments can be either ex situ or in situ. types. Their capability to transform natural and synthetic chemicals into sources of energy and raw materials for their own growth suggests that expensive chemical or physical remediation processes might be replaced with biological processes that are lower in cost and more environmentally friendly. Zbog toga. a uspostavljaju se međusobno između organizama. nemešljive supstance genetski inžinjering – različite metode za manipulisanje genetskim materijalom živih ćelija u cilju promene naslednih osobina kontaminat – supstanca koja uzrokuje zagađenje sredine u kojo se nađe ksenobiotik – kompleksno veštačko jedinjenje metabolizam – sve hemijske reakcije u jednoj ćeliji mikroflora – svi mikroorganizmi prisutni u određenoj sredini mineralizacija – razgradnja složenih molekula do mineralnih materija nutritijent – hranljiva materija potrebna za rast ćelije ugljovodonik – jedinjenje u čiji sastav ulaze samo atomi ugljenika i vodonika Bioremediation (definition. mehanizmima. Most often. Bioremedijacija podrazumeva korišćenje prirodnih mehanizama za uklanjanje zagađenja i koristi procese koji inače postoje u prirodi. biopiles and composting) and “slurry phase systems” (including solid-liquid suspensions in bioreactors).

com/bioremediation.alabastercorp. Bunch. intrinsic bioremediation encompasses natural microbial processes that occur without human intervention (self-restoration).asp?x=593&t= 8.ca/english/view.microbiologybytes. Sasikumar.php 12.html 6. 15-17 December. it may be disruptive to other organisms inhabiting that same environment when done in situ. http://www.piercelaw.biodeterioration. indigenous. http://water. 3.org/about.com/en/contamination_cleanup/index.com .http://www. Bioremediation can also be considered problematic because.edu/risk/vol7/summer/Timian.org/factsheets/Remediation/bioremediation. and can take several months for the remediation to achieve acceptable levels.cleanearthltd. http://www. represents cost-effective alternative.com/video/Pputida.remtech1. http://www.htm 9. The American Heritage® Science Dictionary (2002) Houghton Mifflin Company. India.shtml WEB adresa kompanija koje nude opremu. it becomes difficult to remove them.html 11. Even if genetically modified microorganisms are released into the environment after a certain point of time.com/?domain=brownfieldstech. Finally. It usually involves the use of natural microorganisms or plants grown to large numbers in fermenters or greenhouses. Vasantha Kumaran eds.hawaii.asp 4. low capital expenditure. http://www. http://www. Bioremediation is generally very costly. LITERATURA 1. Bioremediation has many potential advantages: it harnesses natural biogeochemical processes.htm .Bioremediation Of Polluted Environment” in Martin J. V. 2. Proceedings of the Third International Conference on Environment and Health. http://www.usgs.mushroomexpert.edu/abrp/biotech.html 7.Sheela and Taniya Papinazath “Environmental Management:. http://meanwhile.efficiently by simply stimulating natural. toxic chemicals are destroyed or removed from environment and not merely separated.biobasics. or both needed for growth and metabolism (biostimulation). less energy required when compared with other technologies and less manual supervision.intergeo-consulting. Madha Suresh and T.html 5.http://www. contaminant-transforming microbial or plant populations by providing them the necessary nutrients. 2003. while additives are added to enhance the functioning of one particular microorganism. material i tehnologiju za bioremedijaciju: . and can include the use of genetically engineered microorganisms or plants developed specifically for the purpose.org& 10.envirotools. http://www.htttp 49 .com/trametes_versicolor. C. is labor intensive. http://www. Chennai.www.gc.gov/wid/html/bioremed.com/technology/bioremediation.. environmental conditions. Bioremediation sometimes can be speeded by augmenting natural systems with exogenous biological materials (bioaugmentation).

Koristi se za uklanjanje organskih supstanci i sterilizaciju vode. ultrafiltraciji. spore i viruse). o -biološkim pocesima uz pomoć mikroorganizama ili enzima koji su zadržani ili imobilisani na membrani. odvija se izotermno.3 MEMBRANSKI PROCESI: principi. U membranskim separacionim procesima dolazi do razdvajanja suspenzija i rastvora kroz polupropustljivu (semipermeabilnu) membranu. membranskoj destilaciji. elektrodijalizi i mnogim drugim procesima. kao i postupci deferizacije i demanganizacije. Nagloj ekspanziji membranskih procesa posebno su doprineli sledeći momenti: • • • • • • • • pad investicionih troškova proces je kontinualan. Membranski procesi su svi oni procesi koji se odvijaju na membrani ili posredstvom membrane. razlikuje se: • mikrofiltracija (MF) kojom se uklanjaju čestice veće od 0. Danas je njihova primena proširena na prečišćavanje vode namenjene snabdevanju stanovništva. Membrane se upotrebljavaju u: mikrofiltraciji. posebno reverzna osmoza i ultrafiltracija. energetski bilans je (posebno u odnosu na postupak destilacije) vrlo povoljan. koloidno dispergovane čestice i viabilne mikroorganizme). radi zaštite zagađenja i blokiranja membrane. Koristi se za bistrenje i dezinfekciju vode. primenjivani su u desalinaciji vode i u pripremi manjih količina vode za potrebe medicine i farmacije. Posebna primena membrana je u oblasti reaktorskog inženjerstva gde se membrane koriste ze za konstrukciju reaktora koji se primenjuju u biotehnologiji i obradi otpadnih voda različitog porekla. o adsorpciji na adsorbentu koji je zadržan na membrani ili od strane same membrane. • ultrafiltracija (UF) kojom se uklanjaju čestice veće od 1 nm (membrana zadržava veće molekule rastvorenih materija. i • reversna osmoza (RO) kojom se uklanjaju čestice manje od 1 nm (membrana propušta samo rastvarač). pervaporaciji. Pogonska sila kod ovih procesa je pritisak koji se ostvaruje potisnim pumpama. tipovi. reverznoj osmozi. mora izvršiti predtretman vode. u cilju očuvanja membrane. tehnologije i primeri primenjenih procesa 3. Koristi se za demineralizaciju vode. Prvobitno membranski procesi. pa i za potrebe industrije (procesne i kotlovske napojne vode). 50 . kao i to što se. poseduje izvanrednu selektivnost za pojedine rastvore.1 μm (membrana zadržava suspendovane. i izgradnja uređaja je modularna što omogućava jednostavno povećanje kapaciteta postrojenja. On se sastoji u uklanjanju suspendovanih materija postupcima filtracije.3. troškovi održavanja su dosta niski. technologies and examples of applied processes Membrane i membranski procesi imaju veliku primenu u separacionim tehnikama. To su procesi zasnovani na: o selektivnoj propustljivosti membrane. a kod voda koje sadrže koloidno rastvorene i suspendovane materije potrebna je i prethodna koagulacija i flokulacija. types. ne zagadjuje okolinu. stepena separacije. Nepovoljnost kod membranskih procesa je što zahtevaju povišene pritiske radi potiskivanja vode kroz membranu. U zavisnosti od propustljivosti membrane tj.3 MEMBRANE PROCESSES: principles.

a rastvarač prolazi. ispušta u kanalizaciju. kao i u prečišćavanju otpadnih voda. on se prethodno mora prečistiti. Odnos permeata i koncentrata kod vode u reversnoj osmozi kreće se oko 3:1. Treću grupu čine mineralne membrane. Separacija suspenzije ili rastvora kroz membranu zasniva se na selektivnoj propustljivosti membrane. ugljenika na keramici ili grafitu kao nosaču. ukoliko ne sadrži štetne komponente za životnu sredinu. na suprotnu stranu. Membrana deluje kao sito na kome se zadržavaju čestice većeg prečnika od prečnika pora.Membranski separacioni procesu su našli svoje mesto u izdvajanju i prečišćavanju proizvoda biotehnologije. Princip rada postrojenja za membransku separaciju On se. Osnovna komponenta u tom procesu je polupropustljiva membrana na čijoj površini se dešavaju sve promene. gubi pritisak i slobodnim isticanjem se prihvata u posebnom rezervoaru a odatle odvodi do potrošača. uz kontinualno povećanje gustine i sa pritiskom koji je približno jednak ulaznom. Konstruktivni elementi jednog tubularnog membranskog kućišta prikazani su na Slici 22. Mikrofiltracija se objašnjava teorijom pora ili membranskog sita. Konstrukcija membrana. Od kvaliteta membrane i radnog pritiska postrojenja zavisi stepen separacije tj. Slika 21. Svaka od ove dve frakcije se posebno izvodi iz sistema (Slika 21). Zbog nedostataka ovog materijala danas se koriste sintetički polimeri (polivinilhlorid. obično teških metala. Po ovoj teoriji. normalno na njenu površinu. Prve korišćene membrane su bile od acetatne celuloze. Koncentrat se sa površine membrane. a čestice manjeg prečnika prolaze kroz pore u membrani. nakon prolaska kroz membranski sistem. U slučaju ultrafiltracije ili reversne osmoze membrana deluje kao membransko sito: molekuli veći od pora se zadržavaju na membrani. Na taj način se stepen iskorišćenja vode može povećati na preko 90%. Materijal od koga se izradjuju membrane je različit. poliakrilonitril. Prečišena voda (permeat). a koncentrovani rastvor izdvojenih komponenti (koncentrat). Ove membrane se grade od cirkonijum oksida. aluminijuma. kapacitet i ekonomičnost rada postrojenja. najčešće keramičke. Ove membrane pokazuju najbolje karakteristike prečišćavanja. 51 . Membrane se smeštaju u kućišta koja mogu biti u obliku ravnih ramova (slično ramskim filter presama) ili u obliku tubusa. koncentrat može biti kao polazna voda u drugom stepenu membranske fitracije. prečišćavanja. pore membrane su cilindrične i pružaju se kroz membranu. Princip rada membranskih separacionih procesa je jednostavan. odstranjuje u pravcu oticanja. Membrane koje nemaju dovoljnu mehaničku otpornost postavljaju se na nosače a između slojeva membrana postavljeni su odstojnici koji omogućavaju nesmetan prolaz permeata i koncentrata kroz kučište. Princip rada membranskih separacionih procesa. polisulfoni i poliamidi). Da bi se povećalo iskorišćenje vode. ali su i najskuplje. prolazi produkt (permeat). koje se koriste u mikrofiltraciji. ostaje na prednjoj strani membrane. Pod dejstvom pritiska kroz membranu. Ukoliko se u koncentratu nalazi nedozvoljena koncentracija štetnih supstanci.

Sirova voda se u prvoj fazu podvrgava predtretmanu koji uključuje filtraciju. Principijelna šema uređaja za membransku sparaciju vode data je na Slici 23 a izgled postrojenja na Slici 24. Mehanički filter. omekšavanje jonskom izmenom i dehlorisanje. u drugoj fazi voda se podvrgava membranskoj serparaciji u modulu za ultrafiltraciju. Oznake: 1. Šematski prikaz konstrukcionih elemenata tubularnog membranskog kućišta Pojedinačne membrane imaju ograničen kapacitet. Membranski uredjaj. i membransku sparaciju. Kanalizacija 7. Ca i Mg soli kod vode za piće) 52 . deferizaciju. Principijelna šema postrojenja za membransku separaciju predtretmanom. Doziranje potrebnih hemikalija (ako je potrebno za postizanje određenog kvaliteta vode. Postrojenje uklčjučuje dve uzastopne faze prečišćavanja: predtretman. nanofiltraciju ili reversnu osmozu.Slika 22. što zavisi od potrebnog kvaliteta vode. Slika 23. Nakon toga. 3. Radi postizanje većeg kapaciteta separacije paralelno se povezuje više membrana u membranske module. Deferizacija. 6. 2. 4. nap. Omekšavanje. Postrojenja za membransku separaciju. 5. Dehlorisanje.

Mg 2+. SO4 2-). Na primer. NH3-). 99% organske materije (molekulske mase > 200). Unakrsna filtracija se vrši tako što suspenzija struji preko filtracione površine tangencijalno (Slika 25). procesom reversne osmoze. Slika 25. 97% viševalentni joni (npr. Izgled industrijskog postrojenja za reversnu osmozu Efikasnost procesa reversne osmoze. njihov izbor se vrši prema željenom efektu separacije. 99% pirogene materije. Ca 2+. Šematski prikaz unakrsne (tangencijalne) filtracije 53 . odnoseći čvrste čestice sa filtracionog medijuma. Pošto se izrađuju memmbrane koje imaju različiti efekat separacije. Cl-. Membrane za reversnu osmozu imaju nejveći efekat serparacije rastvorenih supstanci. Al 3+. K+. efikasnost procesa membranske separacije zavisi pre svega od karakteristika membrane i od radnog pritiska. 98% nerastvorene čestice: 5 x 10-4 mm. Posebni slučajevi unakrsne filtracije su mikrofiltracija i ultra filtracija. Na+. Kako je već navedeno.Slika 24. 99% Unakrsna filtracija. prosečno se otklanja: monovalentni joni (npr. pa se ostvaruju 100 do 1000 puta veće brzine filtracije nego filtracijom kroz filtracionu pogaču. sa kompletnim predtretmanom u prečišćavanju vode.

UF se koristi za koncentrisanje i prečišćavanje proizvoda. klasična filtracija ima za posledicu formiranje sloja izdvojenih supstanci. kao što su belančevine i polisaharidi (molekululska masa 100. pirogenih supstanci (lipopolisaharidi iz zida bakterijskih ćelija). Podela membranskih sepracionih procesa zavisno od veličine pora membrane Mikrofiltracija (MF).000 daltona što odgovara prečniku pora 2 – 100 nm . Reverzna osmoza (RO) obvuhvata opseg ispod 500 daltona (prečnici pora 0.2 µ m. najčešće proteina. ali su po veličini molekulske mase i hemijskoj prirodi veoma različiti. pa se njome mogu izdvajati komponente sa dimenzijama 1-5 nm. Slika 26. hemijski i mehanički otpornih membrana. mada se sve više koristi i za izdvajanje proizvoda iz suspenzija. Na taj način mebranski procesi kao selektivniji sve više zamenjuju klasičnu filtraciju i centrifugalnu separaciju. koje je potrebno izdvojiti iz fermentacione tečnosti ili razorene ćelijske biomase.1 do 10 µ m) i makromolekuli. precipitacijom.Membranska separacija. to je potrebno činiti veoma oprezno. Zbog toga je izbor tipa membrane za izdvajanje određenog proizvoda prvi i najbitniji korak. Razvojem selektivno propustljivih. Mehanizam ovog najjednostavnijijeg postupka membranske separacije dobro je poznat. sa veličinom pora manjih dimenzija. Opseg koji obuhvata UF je 5. Podela postupaka membranske separacije prema veličini pora membrane šematski je prikazana na Slici 26. enzima. Primenjuje se za izdvajanje i separaciju proizvoda. ćelijskih delova i virusa.000 do 100. na primer izdvajanje i prečišćavanje proteina. koji uvek zavisi od veličine molekula ili fizičkohemijskih karakteristika supstance koja se želi odvojiti. Iako je pomoću MF moguće izdvajatii animalne ćelije. prvenstveno u postupcima prečišćavanja proizvoda. ovaj membranski postupak se uspešno koristi za sušenje proizvoda. mikrofiltracijom se na membrani mogu odvojiti bakterije i kvasci (veličina ćelije je 0. organske su prirode. zbog intenzivnih smicajnih sila i osetljivosti ćelija. Suspendovane ili koloidno dispegovane supstance većih dimenzija od prečnika pora se zadržavaju na membrani. U skladu sa veličinom pora. RO se koristi za izdvajanje organskih molekula manje molekulske mase i neorganskih molekula i jona.2 – 3 nm). Proizvodi biosinteze. Uspešno se koristi i kao faza prečišćavanja nakon izdvajanja proizvoda.000 do 500. Zbog toga se za ovu vrstu namene isključivo koristi unakrsna filtracija. Ultrafiltracija (UF) koristi membrane manje permeabilnosti. 54 . Pošto RO membrane bez smetnji propuštaju molekule vode. koji se ponaša kao dodatna membrana i izaziva značajne filtracione probleme.000 daltona). Nanofiltracija (NF) zahvata deo oblasti koji pripada UF i RO. U skladu sa veličinom pora membrane. membranski separacioni procesi zauzimaju sve značajnije mesto u biotehnologiji. Pošto se MF (delom i UF) prvenstveno koristi za izdvajanje mikroorganizama i makromolekula. a manje prolaze kroz nju. Tipična vrednost prečnika pora je 0.

U poslednje vreme. radi boljeg iskorišćenja permeata ili koncentrisanja retentata (Slika 27). što može imati za posledicu delimično razaranje proizvoda. Ako je pad pritiska nakon membrane veliki. Pored navedenih karakteristika i cene membrana. UF 1-7 bar. UF ili RO modul i napojnu pumpu. U slučaju MF i UF koriste se centrifugalne pumpe jer radni pritisci nisu previše visoki. Osnovna šema uređaja za mikrofiltraciju Postupak separacije se može izvoditi šaržno ili kontinualno. radi podizanja radnog pritiska. Ekonomičnost primene membranskih procesa određena je kvalitetom (cenom) membrana i potrebnim pritiskom. iza napojne pumpe se postavlja pumpa visokog pritiska. One poseduju veliku hemijsku stabilnost i mehaničku otpornost. Potrošnja energije je mala. Zbog toga imaju duži vek upotrebe.Uređaji za membransku separaciju. Uređaj je jednostavaniji i investiciono jeftiniji. U određenim slučajevima retentat (frakcija koja ne prolazi kroz membranu) se recirkuliše. što kompenzuje njihovu veću cenu. Veliki nedostatak je to što se želejna komponenta duže vreme zadržava u uređaju. dok se RO prvenstveno koristi za prečišćavanje skupih farmaceutskih proizvoda. mehanička i hemijska stabilnost. permeabilnost. Šaržni postupak se izvodi tako što se u cirkulacionom krugu vrši više uzastopnih prolaza kroz modul. Drugi je kontinualni postupak sa delimičnom recirkulacijom retentata. polisufonati i sl. Uređaj obavezno uključuje povratnu pumpu. pa se ovaj bolje koncentriše. pa je oštećenje komponenti manje nego kod šaržnog. Fluid prolazi kroz uređaj samo jedanput. Prva je kontinualni postupak bez recikulacije koji je višestepen. Većina membrana koje su u upotrebi su izrađene od polimernih materijala kao što su: acetat celuloze. mogućnost interakcije sa proizvodom i podobnost za sterilizaciju (termička stabilnost). Za izbor membrana najbitnije su sledeće karakteristike: biokompatibilnost. Slika 27. politetrafluoroetilen (PTFE). uključuje se još jedna pumpa u povratni tok (buster pumpa). a za RO 7-70 bar. najlon. 55 . To je jedan od razloga što se u biotehnologiji i hemijskoj industriji najviše koristi MF i UF. polivinil difluorid (PVDF). Kontinualni postupak uključuje dve osnovne varijante. Uređaji za membransku separaciju sadrže MF. tako da za MF iznosi 1-3 bar. što ovaj postupak čini ekonomičnim. sve češće se primenjuju keramičke membrane. Ovaj postupak se koristi u slučaju manjih količina fluida i kada je potrebno postići što veću koncentraciju komponenti koje ostaju u retentatu. Ovakvom kombinacijom pumpi izbegava se kavitacija pumpe visokog pritiska. treba imati na umu da sa smanjenjem prečnika pora otpor prolasku kroz membranu raste. kao i otpornost na termičku sterilizaciju. U slučaju RO. a broj modula u nizu se smanjuje sa porastom stepena koncentrisanja. a veća je i mogućnost infekcije. a za pranje modula koristi se samo napojna pumpa.

Slika 28. Elektrodijaliza je poseban tip dijalize kod koje se u jednosmernom električnom polju mogu razdvojiti pozitivno od negativno naelektrisanih jona. jednačina 3 ima oblik: a b C1 = C1 (4) Ova ravnoteža važi za nenaelektrisane rastvorene molekule. Za idealne. na primer. ∆ .Dijaliza. prostori katode i anode su odvojeni selektivno propustljivom membranom. Elektrodijaliza se koristi za razdvajanje jona iz rastvora velike jonske koncentracije. mase. veoma razblažene rastvore γ =1 . U biotehnologiji dijaliza se može primeniti za izdvajanje soli iz rastvora proteina. Uređaj za dijalizu uklučuje selektivnu membranu koja deli dva prostora. Ako je makromolekul polieliktrolit. kao što su belančevine i nukleinske kiseline. komponenta male molekulske mase difunduje kroz membranu u prostor niže koncentracije sve do uspostavljanja ravnotežnog stanja. potrebno je uzeti u obzir i ravnotežu naelekterisanja molekula. U primeni najpoznatija dijaliza je izdvajanje uree (molekulska masa 60 daltona) iz urina kod bolesnika obolelih od uremije. 56 . Šematski prikaz separacije dijalizom: o – niskomolekularna komponenta. prostor sa rastvorom niskomolekularne i prostor sa rastvorom visokomolekularne komponente (Slika 28). U stanju ravnoteže hemijski potencijal difundujućeg jedinjenja µ na obe strane membrane je izjednačen. pa se može pisati: a b µ1 = µ1 (1) uvođenjem koncentracija dobija se: a b b b R ln C1 γ 1 = R ln C1 γ 1 (2) ili: a b b b C1 γ 1 = C1 γ 1 (3) gde je: C . organske kiseline i neorganski joni (jonska masa 10 do 100 daltona). Ravnoteža se naziva Donnan-ova ravnoteža. kao što su. što je poznati princip elektrolize. Za razliku od obične elektrolize. čime se postiže i selektivno razdvajanje jona po veličini (Slika 29).koeficijent aktivnosti difundujuće komponente.koncentracije difundujuće komponente i γ . Dijaliza je membranska separacija koja se koristi za razdvajanje rastvorenih niskomolekularnih jedinjenja (molekulska masa 100 do 500 daltona).visokomolekulara komponenta Zbog selektivne propustljivosti membrane.

Application of membrane reactors. Slika 30.Slika 29. Šematski prikaz uređaja za elektrodijalizu Primena membranskih reaktora. Primeri primene membranskih reaktora prikazani su na Slikama 30-32. 57 .

58 . Application of membrane reactors.Slika 31.

Application of membrane reactors. 59 .Slika 32.

otpadna voda. Ovi materijali se selektivno sakupljaju posle upotrebe u industriji i domaćinstvima i sa relativno malo priprema koriste ponovo kao industrijske (ili sekundarne) sirovine uključujući se tako u kružni tok materijala. Kada se uradi ekološki bilans. jednu proceduru za izradu ekološke lične karte ili ekološkog bilansa materijala koji su korišćeni za izradu ambalaže kojom se porede ekološka svojstva polimernih i drugih materijala. primenu i recikliranje utroši manje sirovina i energije i manje zagadi životna sredina nego za druge materijale iste namene. TE-otpad uslovljen transportom Za pravljenje ekološkog bilansa se pravi šema koja je prikazana na Slici 3. papir i tekstil ima dugu tradiciju u svetu.4 RECYCLING TECHNOLOGIES Najjednostavnije značenje ovog termina je ponovna upotreba materijala koji je već korišćen. Oznake: E.otpadni gasovi. Tako. može se vršiti korektno upoređivanje različitih materijala. Recikliranje otpada je često nerentabilno tako da je zadatak industrije i države da angažuju sve kreativne potencijale kako bi radili na stalnom razvoju novih postupaka recikliranja koji mogu da zadovolje kako ekonomske tako i ekološke zahteve.voda. a ova procedura je dopunjena 1991 god. Bez obzira na ograničenost sirovina i energije i stalni rast njihovih cena potrebe industrije su sve veće i dostigle takve razmere da se priroda više ne može sama boriti za ravnotežu razmene industrijskih potreba i mogućnosti. Ekološki bilans materijala. izradom ekološkog bilansa za sve materijale koji se koriste na prostoru Evropske zajednice. ali je ono i jedan od najperspektivnijih načina rešavanja problema otpada.sirovine. OV.energija. ČO-čvrst otpad.1. ali i čuvati životnu sredinu od zagađenja štetnim supstancama i od sve većih količina različitih vrsta otpada. metali. Danas je opšte prihvaćena činjenica da su izvori sirovina i energije ograničeni i da ih treba štedeti.Thalmann je razradio 1984 god. Zadnjih dvadesetak godina se zbog toga postavlja pitanje ekološke opravdanosti. OG. S. Uveden je pojam ekološkog materijala pod kojim se danas podrazumeva materijal za čiju se proizvodnju. Tenergija za transport. proizvodnje i primene mnogih materijala. ali i ovakvo 60 Deponija . Recikliranje materijala kao što su staklo.4 TEHNOLOGIJE RECIKLIRANJA 3. pre svega u oblasti zaštite okoline bez svesnog delovanja čoveka.3. recimo. Recikliranjem mogu da se smanje troškovi sirovina i energije. V. EVT Ulaz ESVT Materijali SIROVINE Recikling Izlaz Prerada Primena Otpad OG OV ČOTE Slika 3. Pomoćna šema. W. svih faza njihove proizvodnje i vršiti procene doprinosa zagađivanju životne sredine svake faze. pa i kod nas. a da kod građana stvore kritičnu svest o značaju ekologije i promene odnosa prema okolini.1.

poćev od načina obeležavanja. metal. čistoći otpada i ceni sakupljanja. br. se u određenim delovima grada postavljaju kontejneri u kojima se odlaže određena vrsta otpada. Druga direktiva (directive 94/31EEC) se odnosi na opasni otpad i zahteve za upravljaje njime. Dve direktive regulišu ovu materiju: Direktiva o otpadu (directive 75/442/EEC. staklo. primena principa zagađivač plaća. Ova tri modela su međusobno uporediva po iskorišćenju.  Po trećem komunalne službe u naseljenim mestima odrede ograđen prostor na koji građani predaju svoj otpad koji je klasifikovan službenom licu.. nažalost. 26/96. Građani ovih zemalja su ne samo finansijski stimulisani 61 . Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. tehnika odlaganja otpada ali i recikliranja otpada u cilju dobijanja materijala ili energije. 54/92. Otpadne i opasne mateije su predmet i našeg Zakonodavstva. i činjenica da komunalni otpad predstavlja značajan izvor sekundarnih sirovina s druge strane. Za sakupljanje otpada primenjuju u razvijenim zemljama tri modela kod kojih je zbog recikliranja prisutan princip selektivnog door-to-door sakupljanja:  Po prvom. Izgradnja sanitarnih deponija za odlaganje komunalnog otpada je uređena Zakonom u RS i danas je deo Lokalnih ekoloških akcionih planova lokalnih samouprava na prostoru RS. građevinski šut i sl. (ovaj model je dosledan u Nemačkoj). potom njegovo grubo klasiranje i sakupljanje.upoređivanje proizvodnje jednog istog proizvoda različitim postupcima u cilju izbora optimalnog postupka sa aspekta proizvodnje. Narasla svest o zaštiti životne sredine. što sve smanjuje troškove recikliranja proizvoda. Cena odlaganja komunalnog otpada u savremeno uređenim deponijama je visoka. U svetu su nagomilane velike količine komunalnog otpada na deponijama koje su različito uređene. Zakonodavstvo EU uoblasti otpada ima za cilj smanjenje količine otpada. elektronski uređaji. automobilske gume. obezbeđenje njegovog ponovnog korišćenja (recikliranje) ili takav način odlaganja koji ne ugrožava životnu sredinu. Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. transporta do MDK vrednosti i sl. Zbog toga. a izgradnja novih ne prati trend porasta komunalnog otpada zbog cena i adekvatnog prostora. svako domaćinstvo dobija određen kontejner ili kese za različite vrste otpada koje preuzimaju komunalne službe. velike količine otpada završe u moru. Posebna pažnja se posvećuje merama prevencije koje uključuju edukacione programe. motivacije građana i zakonskih propisa koji regulišu ovu materiju. upustvo gražanima za smanjivanje otpada. ambalažne kese za višekratnu upotrebu. su doprineli angažovanju značajnih potencijala i sredstava u cilju rešavanja komunalnog otpada kako bi se zadovoljili ekološki standardi ali i snizili troškovi sirovina i energije. što je problem. s jedne. lišće trava ali i bela tehnika. br. br. Glasnik RS. tekstil i sl. Glasnik RS. Količina sakupljenog otpada i sortiranje (kvalitet i sadržaj otpada) zavisi od socijalnog statusa.  Po drugom. Sva tri modela kao što može lako da se zaključi omogućavaju razdvajanje raznih vrsta otpada na mestu nastajanje. koji je prisutan u svim razvijenim zemljama. Sve modele najćešće prate mere represije. u proseku oko 70 dolara po toni u SAD. Na ovakvim mestima se predaje i otpad iz domaćinstva kao sto je nameštaj. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. Recikliranje i komunalni otpad. papir. dozvola za reciklažu. polimerna ambalaža. odnosno 60 evra u Evropi (Nemačka). stepena obrazovanja i informisanosti. ali je problem i to što su mnoge popunjene. ili na kopnu van uređenih deponija. drvo. stimulacije i prevencije. izmene directive 91/156/EEC) koja ima za cilj smanjenje količine i štetnosti otpada razvojem novih (zelene) tehnologija i proizvoda. transport do centara za obradu i ponovno vraćanje u proizvodnju. metode kućnog kompostiranja za biorazgradiv otpad (baštenski otpad). 12/95. Sl. Glasnik RS. korišćenja i recikliranja.

Prema podacima u Srbiji se svakog dana sakupi oko 2. ili su u fazi izrade Lokalni ekološki akcioni plan sa novim pristupima upravljanja komunalnim otpadoma sve uskladu sa najnovijim zakonskim propisima iz ove oblasti. Aktivnosti na ovom planu idu od nabavke novih vozila i sudova za odlaganje i transport.(od takse za komunalni otpad se odbija iznos otpada koji se može reciklirati) ali i potpuno informisani o načinu odlaganja raznih vrsta otpada. a otpad iz domaćinstva u priručnim sudovima ili malim kontejnerima. službi za odlaganje otpada ili trgovini. plastike i dr. najčešće u specijalnim sudovima – kontejnerima.  nedovoljan broj i neadekvatna vozila. Tako. tekstila. recimo ambalažnog koji se može reciklirati što je označeno na samom ambalažnoj jedinici sa oznakom materijala od koga je izrađena boca (PET – polietilentereftalat) i načinom odlaganja (simbol kante za otpad). Ako se radi o nekom uređaju ili aparatu za domaćinstvo u uputstvu se nalazi i deo koji se odnosi na postupanje sa tim iskorišćenim aparatom.U svakom upustvu za rad. Kod prikupljanja i odlaganja dosadašnja praksa je pokazala da su prisutni problemi kao što su:  udaljenost deponija. Većina opštinau Srbiji problem 62 . Opšta slikaje da se na prostorima bivše SFRJ komunalni otpad organizovano sakuplja. pošto se selekcija i sakupljanje otpada ne vrši na mestu nastajanja. izgradnja regionalnih deponija. kao gorivo. ali i i onih za odlaganje i preradu opasnog otpada na nivou Republike.  odlaganje biohazardnog otpada sa komunalnim. Automobilske gume. tako simbol precrtane kante za smeće znači da je proizvod pokriven Evropskom direktivom 2002/96/EC. a ostatak odlaže na sanitarnu deponiju koju čine iskopane i zaštićene kasete sa sistemom za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda. Ravno belo staklo kao i ono ambalažno (flaše) se uglavnom sitni u specijalnim kugličnim mlinovima do određene veličine čestica koje se vraćaju u proizvodnju zamenujući silicijum dioksid kao osnovnu prirodnu sastavnu komponentu u proizvodnji stakla. staklo se sakuplja i sortira po boji i sastavu. Naime. Procenat urbanih površina sa kojih se uklanja zadovoljava (90%) dok je u ruralnim nešto niži. insineracija. papira. iskustva su loša pre svega zbog niske svesti i odgovornosti građana. ne klasifikuje i sl).i kao takav bez reciklaže odlaže na na deponije. U mnogim gradovima su urađeni. Komunalni otpad se uglavnom deponuje na deponije koje nisu u skladu sa propisima i bez prethodnog tretmana (kompostiranje. a ostatak je industrijski otpad.2 miliona m3 otpada u kome komunalni ima udeo u iznosu od 60%. redukcija otpada pre svega izgradnjom postrojenja za reciklažu kao i planiranje i izgradnja novih sanitarne deponije sa postrojenjima za reciklažu otpada. da se primeni neki od tri naped navedena modela sakupljanja otpada međutim. mogu da se koriste kao izvor energije ili za recikliranje po dva postupka jednom koji je poznat kao razumrežavanje pri čemu se dobija kaučuk koji se dalje prerađuje na uobičajeni način ili kriogenim meljanjem se dobija gumeno brašno kao dodatak svežem kaučuku i drugim vezivnim sredstvima za izradu različitih predmeta o čemu će biti više reči kasnije. metala. recimo.  odlaganje na divljim deponijama. uključujući i one sa prostora bivše SFRJ imaju tradiciju sakupljanja i recikliranja industrijskog otpada preko specijalizovanih preduzeća za otkup i preradu sekundarnih sirovina od kojih danas mnoga za promenjenom vlasničkom strukturom i poslovnom politikom uspešno rade i imaju perspektivne.  odlaganje bez prethodnog razdvajanja u cilju recikliranja. to se otpad iz kontejnera ili kanti za smeće prikuplja i vozi do predviđene lokacije na kojoj se primenom odgovarajuće tehologije vrši izdvajanje stakla. pak. Manje razvijene zemlje Evrope. U Srbiji je bilo pokušaja ili su u toku. servisiranje i odlaganje je navedeno da informacije o odlaganju starog mogu da se potraže u uredu lokalne vlasti. Ova direktiva zabranjuje zajedničko odlaganje električnih i elektronskih uređaja zajedno sa komunalnim otpadom već na posebna mesta za odlaganje koje je odredila Vlada ili lokalna samouprava . održavanje. razdvajanje komunalnog od opasnog otpada.

automobilske gume 30. snabdevena samo filterima za izdvajanje prašine pa su tako emisijom štetnih gasova ugrožavala okolinu. Promene MDK štetnih supstanci u otpadnim gasovima iz postrojenja za sagorevanje otpada od 1974 do 1990 (u mg/m3 ) Štetna sustanca oksidi sumpora oksidi azota ugljen monoksid hlorovodonična kiselina fluorovodonična kiselina ukupna prašina Cd. ulje za grejanje oko 43. a različiti polimerni materijli od 18 (PVC polivinil acetat) do 46 (kod poliolefina). Ovaj način recikliranja u početku nije bio prihvaćen od ekološke javnosti jer su prvobitna postrojenja za sagorevanje bila na niskom tehnološkom nivou. 97000t/god. t. prema podacima u Leskovcu se odlaže dnevno oko 150 m3 nesabijenog otpada sa največim udelom polimernog otpada (ambalaža). uljne emulzije oko257000t/god.1 ng 63 .0 20 - 1990 50 200 50 10 1 10 0.. Co. ili na druge načine se spaljuje. Naime. Sn. industrijskog i medicinskog zakoju su procenjene količine u iznosu od oko 460000 tona /god. Tako. što je ogroman potencijal za reciklažu. najviše na bazi polimera. otpadana motorna ulja oko 106000t/god. V Ukupan C (organske supstance) Dioksini. stari papir 16. Ovaj način recikliranja komunalnog otpada je ekološki opravdan jer vodi smanjenju otpada na deponijama. Toplotna vrednost izražena u MJ/kg iznosi 14. Pb. a važe za Nemačku i primenjuju se i u EU. uštedi fosilnih goriva i smanjenju mogućnosti zagađenja životne sredine. čija toplotna vrednost je skoro jednaka onoj koju poseduje drvo. Tabela 1.komunalnog otpada rešava deponovanjem na Opštinskoj deponiji kojom gazduju lokalna javna preduzeća (neka su u fazi privatizacije sa stranim partnerima koja donose nove tehnologije – sanitarne deponije.05 0. U razvijenim zemljama otpad koji se ne može reciklirati u cilju dobijanja materijala. a teški metali zaostaju u pepelu što olakšava njihovu elimimaciju a zajedno sa nesagorenim se koriste za izradu putnih osnova umesto šljunka. koristi kao gorivo u gradskim toplanama za proizvodnju energije i to toplotne koja služi za zagrevanje i/ili za proizvodnju električne energije. furani 1974 1000 100 5 100 20 20-50 20-75 20-300 - 1986 100 500 100 50 2 30 0.2 1.. selekciju i recikliranje). Prednosti ovog načina recikliranja su bila motiv razvoja novih tehnoločkih rešenja i postrojenja sa sistemima za prečišćavanje otpadnih (štetnih gasova) gasova tako da je danas emisija ovih gasova znatno ispod maksimlno dozvoljenih količina MDK) koje su navedene u Tabeli 1.. dok drvo ima 15.7. jedinjenja Ti i Hg As. Recikliranje komunalnog otpada u cilju dobijanja energije.Cu.05 0. Ni R. pored ostalog i zbog toga što se sagorevanjem neke supstance razgrađuju. Komunalni otpad danas predstavlja značajan izvor energije. U Beogradu prema podacima od ukupnog otpada 550000 tona otpada na raznu ambalažu. Mn. organski i neorganski industrijski a u Vojvodini naftne isplake 600000 m3 .5. količina i struktura komunalnog otpada u gradovima Srbije je slična onoj u drugim zemljama Evrope. recimo.0 5.j. Očekuje se izgradnja deponija za trajno odlaganje opasnog otpada.5 10 0.

. rast proizvodnje i primene. ali smanjuje sei 64 . Smatra se da ovakva postrojenja mogu funkcionisati ako pokrivaju područje sa oko 200000 stanovnika. jednostavno se prerađuju raznim tehnikama.2 Blok šema rekuperacije energije Recikliranje polimernog otpada. selektovan komunalni otpad (polimeri. jer se danas ovi materijali primenjuju gotovo u svim oblastima i svakodnevnom životu čoveka. prikazana je na Slici 3. papir. Belgija. do preko 200 miliona tona krajem 2000 god. Polimeri imaju izuzetno povoljan odnos osobina/kvalitet/cena. Razvijaju se i nove tehnologije i postrojenja (peći za spaljivanje. količinu otpada i njegov kvalitet. imaju izuzetno povoljan ekološki bilans.) Slika 3. Postoje takve fabrike u Nemačkoj koje koriste goriva iz komunalnog otpada. Primenom polimernih materijala ostvaruju se uštede energije i materijala. REKUPERACIJA ENERGIJE Para 36 bar/320o Pogonski gas 1000 oC + demi-voda 10 oChigh temp dmNOx Turbina Alternator Električna energija Sopstvne potrebe Spoljašnji potrošači Zatvoreni kružni sistem Para 10 bar/212 oC dmNOx low temp Grejanje domaćinstva Grejanje ustanova (bolnica. tekstil) se koristi sam ili zajedno sa drugim gorivima u proizvodnji materijala sa visokim udelom energije kako bi se troškovi snizili. pre svega sintetički organskog porekla. Pored dobijanja energije spaljivanjem u gradskim toplanama. Kod izgradnje postrojenja za spaljivanje treba imati u vidu minimalni ekonomski kapacitet. mogu se posle upotrebe spaljivati jer je u njima sačuvanja energija nafte od koje nastaju. a samo jedna koristi oko 120000 tona gorivih supstanci (papir. auto gume. Gent. u mnogim većim gradovima Evrope izgraćena su postrojenja za spaljivanje otpada i proizvodnju energije. Blok šema proizvodnje i distribucije jednog ovakvog postrojenja firme Ivago. Retko koji materijal je imao kao polimerni materijai. tekstil.2. što ne treba da čudi. polimerni otpad) iz komunalnog otpada. uređaji za prečišćavanje otpadnih gasova i čvrstog otpada)) za proizvodnju energije iz mešanog polimernog otpada (Finska 1992 god) čistog ili u kombinaciji sa drugim drugim vrstama otpada koja su sa ekološkog stanovišta potpuno prihvatljiva ali su troškovi proizvodnje zasad veći ili blizu cene sagorevanjem dobijene energije.škole. Od milion tona godišnje proizvodnje u 1950 god.. recimo u proizvodnji cementa.Imajući u vidu perspektive ovog postupka recikliranja.

Recikliranje-sirovine (monomeri) Deponija Slika 3.Ponovna primena delova Korisnik Granulat Sagorevanje 2. Sem toga automobili koji su na deponijama (oko 12 miliona na deponijama Zemalja Evropske unije) su zvor sekundarnih sirovina. Deponije i otpad na njima su do skoro bii problem države. Produkt Prerada Ugradnja u vozilo 1.zagađenje životne sredine što može dobro ilustrovati primer upotrebe polimernih materijala u automobilskoj industriji.Recikliranje materijala Demontiranje i klasiranje Energija Polimerizacija 3. komplikuju činjenica velikog broja različitih polimernih materijala po osobinama. Zadnjih dvadesetak godina masa polimernih materijala ugrađenih u prosečan automobil je porasla sa 20 na 95 kg. primeni i mestu nastajanja otpada. Prema mestu nastajanja i stepenu čistoće što je bitno za mogućnost recikliranja polimerni otpad je razvrstan u 5 grupa (v. Ovaj koncept na primeru kružnog toka polimernih materijala pri recikliranju putničkih automobila je razradila i primenjuje firma OPEL za svoje tipove automobila (Slika 3. 2): 65 . Šematski prikaz kružnog toka polimernih materijalapri recikliranju putničkih automobila Porast proizvodnje i potrošnje polimernih materiala je pratio i porast polimernog otpada. i pored mnogih postupaka za recikliranje. a danas prema konceptu potpune odgovornosti treba da rešava probleme vezane za otpad koji nastaje prestankom upotrebe njenih proizvoda. ili za oko 90 miliona putničkih vozila u Evropi u toku 1996 god uštedu benzina oko 3 miliona tona. repariraju i ponovo koriste. dakle ne samo da proizvede i omogući stalnu upotrebu automobila već da po prestanku upotrebe preuzme takvo vozilo. plastiku i tekstil. upotrebu i recikliranje. Zbog toga je i zaštitni znak ovog koncepta simbol automobila u tri kruga predstavljena isprekidanom linijom koji se međusobno seku a odnose se na proizvodnju. elektronske koji se posle odvajanja ispituju.3). što je smanjilo masu automobila i donelo uštedu od oko 0.5 dm3 /100 km. i smanjenje emisije ugljen dioksida za oko 6 miliona tona. Za korišćene avione postoji sličan koncept imajući u vidu pre svega aluminijum koji je mouće potpuno reciklirati ali i druge delove kao elektromehanićke.3. a rešenje problema otpada. Tab.

recimo. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera. recimo u industriji hemijskih vlakana. zaprljan2 prah ili granulat. oštećen. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. ili da se reciklira hemijskim postupcima. meša sa različitim aditivima i svežim polimerom po potrebi i prevede u pogodan oblik za dalju upotrebu. opere. 66 . vlakna komadi različitog oblika Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. usitnjavanja. osuši. usitnjavanja. mehanički i hemijski oštećen. granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. Tako. Otpad koji pripada grupama I-III termoplastičnih polimera nastaje u proizvodnji kao tehnološki otpad u proizvodnji ili primeni polimera.Tabela 2. Tako. usitni. nehomogen mora u cilju recikliranja da se prvo razdvoji od drugih vrsta otpada. Opšte prihvaćen koncept problema otpada uključujući i recikliranje je prikazan na Slici 3. ili da se isporučuje u formi granulata drugim firmama koje rade druge proizvode. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. oštećen. recimo u industriji hemijskih vlakana. Polimerni otpad iz grupe IV i V je zaprljan. potom da se klasifikuje. Način recikliranja polimernog otpada u cilju dobijanja materijala zavisi od vrste i stanja materijala. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda. Grupe otpada Grupa I II III IV V 1 2 Mesto nastajanja polimernog otpada proizvodnja polimera prerada polimera dorada polufabrikanata polimeri primenjivi u industriji polimeri u komunalnom otpadu Tip i stepen čistoće homogen i čist1 homogen i čist1 homogen ili kombinovan čist2 kombinovan. u proizvodnji poliamidnih vlakana ovaj tip otpada može da supstituiše svež poliamid smanjujući tako cenu proizvoda. Imajući u vidu njegovu čistoću i homogenost i mesto nastajanja on se koristi ponovo posle sakupljanja. a najveći imaju recikliranje i odlaganje na uređene deponije.4. granulira i mešanja sa svežim polimerom za izradu istih proizvoda ili nekih drugih. recimo. U rešavanju polimernog otpada doprinos kompostiranja je mali s obzirom na male količine biorazgradivogih polimera. recimo za livenje raznih proizvoda za kućnu ili industrijsku upotrebu kao zupčanici ili delovi za automobile i dr. zaprljan2 kombinovan.

prema obliku artikla i vrsti kada je to moguće. folije (sa oko 83% PE. presovan ili ne. sa 26% drugih materijala koji se koriste za pakovanje. Lagerovanje se vrši u otvorenim ili zatvorenim kontejnerima u zavisnosti od stanja i sastava. a transport pomoću transportnih traka. predstavlja najčešće smešu većeg broja različitih polimera pa se zbog toga za dalju upotrebu mora grubo klasiranje. Usitnjavanje je operacija pripreme sa ciljem dobijanja čestica određene veličine i homogenosti (tri grupe: grube čestice do 20 mm.4. a do mesta primene se odvija najčešće specijalnim kamionoima. puževa ili pneumatski do mesta lagerovanja. Sledeća faza je lagerovanje i transport koje su neophodne u različitim fazama recikliranja. dok 67 .sirovina Hemijsko recikliranje Proizvodnja polimera Recikliranje materijala Prerada polimera primena Visekrata primena Polimerni otpad Struja Recikliranje u toplotu (sagorevanje) para sljaka deponija Slika 3. razdvajanjem frakcija: šuplja tela (sa oko 90% PE). Sakupljanje polimernog obrada je prethodno obrađeno. vlažan ili sušen.Usitnjavanje se vrši različitim metodama. 8%. sitan. 5% PP i 3%PET). pehari i blister pakovanja (30% PS. Sakupljeni polimerni otpada iz komunalnog otpada ili industrije. 4% PET. a zbog lakšeg lagerovanja i primene. Šematski prikaz rešavanja problema polimernog otpada Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja materijala. srednje 1 do 20 mm i fino usitnjene manje od 1 mm). dvovaljci sa noževima ili klasični mlinovi na temperaturi okoline. penasti materijali (nema podataka o sastavu) i ostali sitan materijala ili mešan sa oko 45% PE/PP. 17% PS. specijalni noževi tipa giljotina. najčešće ručno klasirati. granuliran. 62% PP . 2% PET). PVC.

sastav i količina tečnih. Pored ovih načina postoje i metode hemijskog recikliranja mešanog polimernog otpada postupcima pirolize (razradnja polimera do niskomolekularnih ulja i gasovitih produkata zagrevanjem u inertnoj atmosferi na 400-900 oC. Ako je za dalju upotrebu reciklata potrebno ukloniti iz polimera ne samo nečistoće sa površine već i unutrašnosti (razni aditivi. a omogućeno je zahvaljujući činjenici različitih gustina polimera i mogučnosti njihovog odvajanja u nekoj. alkohol. a odvija kroz tri faze. uklanjanje polimera iz uređaja za pranje i sušenje. Jedna od metoda je sortiranje prema gustini. Sortiranje se izvodi primenom nekoliko metoda što zavisi od prirode i namene reciklata. uklanjanje nečistoća od polimera. Piroliza se smatra univerzalnim i perspektivnim. Na ovaj način se dobija skoro potpuno čist reciklat koji se može koristiti za izradu vrlo kvalitetnih proizvoda. pri tome se dobijaju tečni niskomolekularni ugljovodonici za potrebe rafinerija. disperznoj sredini u specijalnim bazenima. Kada se polimerni otpad reciklira u cilju dobijanja materijala on se hemijski ne tretira pa se ne menja niti njegova hemijska priroda ili makromolekulska struktura. asovitih i čvrstih proizvoda zavisi od vrste otpada ali i uslova postupka. pomoću centrifuga različitih konstrukcija ili termički u sušnicama sa protokom toplog vazduha (ostatak vlage je oko 0. Hemijskim tretmanom moguća je razgradnja polimera do polaznih sirovina . Za otpad grupe I-III nije potrebno izvoditi operacije pranja. omekšavanje nečistoća. poliuretani. a ovaj način se naziva sortiranje selektivnim rastvaranjem. t. Za hemijsko recikliranje ze razvijen veliki broj univerzalnih postupaka ili specifičnih za jednu vrstu polimera. poliestri. Sortiranje ili razdvajanje je najvažnija operacija imajući u vidu nekompaktabilnost polimernih materijala izuzev nekih. a vrsta i količina zavisi od građe polimera koje se sada odvajaju u električnom polju između dve elektrode. T i pH) mogu hidrolizovati ili alkolizovati ili aminolizovati praktično u industrijskim uslovima do polaznih supstanci koje se korise za njihovu sintezu.termosetljivi i oni koji postaju krti na nižim temperaturama kao guma kriogenim postupkom (tečni azot). a potom zagrejan do 450 oC i pritisku od oko 300 bara izlaže dejstvu vodonika. Pogodnim izborom rastvarača moguće je iz smeše polimera izdvojiti jedan. oko 90% polimernog otpada se prevodi u petrohemijske sirovine. ali i druge gasovite ili tečne niskomolekularne supstance. Posle usitnjavanja otpad koji je jako zaprljan se čisti pranjem ili ekstrakcijom u cilju otklanjanja nečistoća. polikarbonati. Polimeri dobijeni postupcima polimerizacije ili poliadicije kao poliamidi.monomera ili oligomera. sledeća faza je sušenje koje se može vršiti mehanički (obično ceđenje preko sita različite finoće. najčešće vodi. a nastali gasovi koriste za proizvodnju energije) i visokotemperaturna gasifikacija (za dobijanje gasa za sintezu i primenu u visokim pećima).j. Sledeći postupak je elektrostatički u čijoj osnovi je činjenica da trenjem čestica polimera dolazi do njihovog naelektrisanja. Recikliranje polimernog otpada u cilju dobijanja sirovina. polimera. tada zaostaje oko 7% vlage). ili centrifugugama za kontinualno sortiranje. Bez obzira na način pranja polimera. 68 . sortiranja i sušenja (koje kod otpada iz grupe IV i V povećavaju cenu) pa je recikliranje otpada iz ovih grupa i ekološki i ekonomski opravdano. Pranje se vrši hladnom ili toplom vodom (zbog ekonomičnosti ova se reciklira) pomoću površinski aktivnih supstanci i drugih supstanci koje olakšvaju proces.) hidrogenovanja (to je postupak kod koga se polimerni otpad meša sa teškim frakcijama nafte.1%). potom se polimerni otpad koristi ili granulira i kao takav iznosi na tržište. i poliacetati mogu se u određenim reakcionim uslovima (voda. ili hidrociklonima. a postupkom može biti nisko ili visokotemperaturna. proizvodi degradacije polimera od upotrebe termo ili termohemijske i boje) onda je potrebno pored pranja vodom primeniti i pogodan proces ekstrakcije nekim organskim rastvaračem što zavisi od prirode nečistoće. voda ili drugi rastvarač. Sušenje se izvodi do dozvoljenog sadržaja vlage.

20-50 bara. korišćene. izradu strunjača i sl. Za recikliranje guma su razvijena dva postupka. kriogenom tunelu) ispod temperature ostakljivanja kada ona prelazi u krto stanje i kao takva melje u mlinovima čekićarima do 50 mikrometra (gumeno brašno) koje se potom koristi kao punioc u smeši sa svežim kaučukom ili u kombinaciji sa drugim vezivom. Ovakvi proizvodi se koriste kao izolacioni materijal. bitumena i kreča. Asfalt i bitumeni zauzimaju glavno mesto u asfaltiranju puteva. Pri mlevenju na hladno se koristi tečni azot. razvijeni su postupci recikliranja ovog otpada u cilju dobijanja materijala i sirovina. kreča i bitumena pa tako dobivena smeša posipa kao nova kolovozna konstrukcija. gume drugih transportnih sredstava idrugi proizvodi na bazi gume predstavljali ozbiljan ekološki problem zbog količina i svoje pripadnosti termoaktivnim polimerima. Ovim postupkom se prvo uklanja stara gornja površina asfalta specijalnim mašinama bez prethodnog zagrevanja. Preko ove površine se stavlja betonski zastor ili ili se vrši druga površinska obrada Ovaj postupak se obavlja posebnim uređajima. Izgrebani materijal se meša sa svežim vezivnim sredstvom (to su primarne komponente nosionog sloja) i potrebni sastav finih delova u recikliranju materijala. Za njih. na povišenoj temperaturi 160 o C. Usitnjavanje gume se vrši na sobnoj temperaturi u uređajima za sečenje gume. Do skora su korišćene automobilske gume. su razvijeni posebni postupci prerade koji se uglavnom sastoje od presovanja a potom sitnjenja do čestica od oko 5 mma potom uz dodatak veziva presuju. Kod ovog postupka se asfaltni pokrivač prvo zagreva a potom skida rezanjem. Po jednom se guma izlaže dejstvu povišene temperature i smicanju i u prisustvu supstanci za raskidanje veza pri čemu dolazi do razumrežavanja i dobijanja kaučuka koji se prerađuje na uobičajen način. koji je rešavan spaljivanjem. Međutim. brzo mešanje i potom posipanje i ravnanje novog sloja. elastičnost i ravnost. 69 . Pod asfaltom se podrazumevaju prirodni bitumeni fosilnih ostatka koji se dobijaju destilacijom sirove nafte. Recikliranje automobilskih guma. Topli postupak se primenjuje za kolovoze kod kojih je potrebna veća nosivost. potom se koriguje granulometrijski sastav uz dodavanje novih količina cementa. a postupak obuhvata. Na ispravljenu površinu se potom stavlja prerađena mešavina. Na dotrajali asfaltni put nasipa se drobljeni materijal za dostizanje potrebnog sastava nosionog sloja i za ravnanje neravnina. Stare. Ovim postupkom se postiže ušteda oko 50% u odnosu na stavljanje novog asfaltnog sloja. Reciklaža asfalta.zv. (kriogeni postupak) koji hladi gumu ( u t. Po drugom se guma melje a nastalo gumeno brašno koristi kao dodatak pri preradi svežeg kaučuka ili meša sa nekim vezivnim sredstvom i prerađuje u željene predmete. Ako je za kolovoz predviđena veža nosivost ili rekonstrukcija (sanacija) primenjuje se hladni postupak. a dobijeni usitnjeni delovi veličine 1 do 6 mm se dalje usitnjavaju u drugoj fazi u specijalnim mlinovima na hladno ili toplo do veličine čestica 50 do 1500 mikrometra. hladno rezanje puta.Termoreaktivni polimeri se ne mogu reciklirati napred navedenim postupcima jer se ne mogu topiti niti rastvarati. asfaltne podloge mogu se reciklirati i ponovo koristiti za izradu novih putnih podloga. recimo za ekspandirane poliuretane. Danas se primenjuju dva postupka reciklaže: hladni i topli . za izradu podloga. potom dodavanje cementa. prvo.

Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materijala Sl. and lowering greenhouse gas emissions as compared to virgin production. For over two decades. Magdalinović. cleaned and reprocessed into new products bound for manufacturing.ABSTRACT In this part are present some of recycling technologies. Sl. 4. Urošević. V. Miletić. 14 (2007) 49. br. textiles and plastics. Banja Luka 2002. br. though colloquial usage of "recycling" can also include "reuse". 6. 70 . Petković. Poljoprivredni fakultet Banja Luka. D. Bojanić. Zakona o postupanju sa otpadnim materijama. may originate from home. Novi metod obnove dotrajalih putnih obloga. Glasnik RS . 3. Advanced Recycling Technology Inc. These materials are either brought to a collection centre or picked-up from the curbside. A. reducing energy usage. 26/96. Recycle" waste hierarchy. 5. Ecologica. metal. S. reducing the consumption of fresh raw materials. paper. D. Glasnik RS . Žižić. P. S. business or industry. Recikliranje polimernog otpada. Though analogus. "Recyclable materials" or "recyclables". Topić. has enjoyed demonstrable success in minimizing industry’s negative impact on our environmental quality of life. 14 (2007) 49. and sorted . They include glass. 54/92. Zagađenje zemljišta u Opštini Leskovac Ecologica. reducing air (from incineration) and water (from landfilling) pollution by reducing the need for "conventional" waste disposal. with the aims of preventing the waste of potentially useful materials. LITERATURA 1. Glasnik RS . Reuse.S. the composting of biodegradable waste—such as food or garden waste—is not typically considered recycling. br. 2.Recycling is the reprocessing of old materials into new products. Pravilnika o postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija Sl. Recycling is a key concept of modern waste management and is the third component of the "Reduce. 12/95. Ž. Petković. Jovanović.

71 . a u poslednje vreme i nitrata. industrijsko zagađenje. Kod nas (u našoj zemlji) postoje velike potrebe za vodom. da je Šumadija praktično cela bezvodna. Ona je. postaje sve rizičniji. dok je kosovska kotlina oslonjena na Ibarski vodotok. Na primer supstanca koja dospe do vode može se s njom premeštati nezavisno od toga da li je rastvorena ili adsorbovana na površini suspendovanih čestica. Ona se ostvaruje uglavnom kao rezultat difuzije. Uzajamna zavisnost hidrosfere. Podzemne kao i površinske vode se karakterišu ograničenim i nesigurnim količinama. Ali ona isto tako čini i unutrašnju sredinu organizama. Migracija supstacije u granicama jedne sfere opredeljena je samo karakteristikama procesa prenosa u datoj sredini. prvi vodonosni sloj potpuno osiromašila. gvožđa i mangana. otrežnjenje stručne javnosti nastupilo je tek kada se shvatilo da je Vojvodina dobrim delom. ali nažalost i danas. Uprkos tvrdnjama pojedinih stručnjaka da voda kod nas sve više postaje akutan problem. nametnule su se kao izvorište na nivou regionalnih vodovodnih sistema. u pojedinim periodima (leti) svojim kapacitetima ne mogu da obezbede čak ni minimum potreba grada ili regije. dugo smo se uljuljkivali u lažnim iluzijama da dovoljne količine slatke vode za Srbiju nisu i neće biti problem. pre svega primarna sredina u kojoj je život nastao i u kojoj se još uvek održava. Neophodnost izgradnje akumulacija nalazi se u mogućnosti obezbeđivanja dovoljnih količina vode u oblastima gde izvorišta sa kvalitetnom i u dovoljnoj količini podzemnih voda ne postoje. poznati su međudržavni sukobi i trvenja oko izvorišta. postalo je takoreći svakodnevni i čest problem. odumirale kada su iz raznih razloga ostajali bez dovoljnih količina pitke vode. Međutim. takođe.4. Migracija materije u zemljištu se unekoliko razlikuje od prenosa u vodi i atmosferi. ZEMLJIŠTA I VAZDUHA 4. Supstancija koja dospe u atmosferu može da se prenosi atmosferskim strujanjima i u ovom slučaju su brzina i smer njenog kretanja opredeljeni odgovarajućim meteorološkim faktorima. deterdženti. Veštačke površinske akumulacije vode u zadnjih desetak godina u cilju što bržeg obezbeđivanja dovoljnih količina vode za potrebe rešavanja vodosnabdevanja naraslog broja i standarda stanovništva. Vodi se pridaje toliki značaj da ona ima karakteristike strateške sirovine. mnogostruk je i dalekosežan. Obodni delovi države su bogati vodotocima. One pre svega mogu da migriraju u oblastima zasebnih sfera. mineralna ulja. Pri tome je uticaj osobina materije koja se prenosi minimalan. potrebe industrije i poljoprivrede. MERNE TEHNIKE U KONTROLI KVALITETA VODE. Poznato je da su gradovi i čitave regije. s obzirom na klimatske uslove. Polazeći od pogrešnih postulata da smo bogati vodom. SOIL AND AIR QUALITY CONTROL 4. Površinske akumulacije mogu biti višenamenske i jednonamenske. Brojni su primeri naših naselja koja nisu mogla da obezbede potrebne količine vode iz vodotoka ili podzemlja. Prisustvo huminskih i drugih organskih materija. fenoli. pesticidi i dr.1 VODA 4. teški metali.1 WATER Voda je bitna karika razvoja države. Ovakva situacija naterala nas je na traženje drugih (alternativnih) izvorišta za vodosnabdevanje. Kvalitet raspoloživih voda. Ekološki značaj vode kao osnovnog uslova opstanka živih bića. premešta od mesta njenog stupanja u određenu sferu. postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama. atmosfere i litosfere Postoji određena verovatnoća da se čestioca koja dospeva u životnu sredinu. u dobrom delu godine siromašan vodom. tečnu fazu koloidnog stanja protoplazme u kojoj se odigravaju osnovni procesi metabolizma. MEASURING TECHNIQUES IN WATER. Kroz istoriju. Čestice zemljišta i same mogu da se premeštaju u vodi ili atmosferi i tom prilikom prenose sa sobom adsorbovane supstancije. raspored gradskog i seoskog stanovništva. ali su teško dostupni i vode gravitiraju ka susednim državama.

3 potamologiju (nauka o rekama i rečicama). Tako je jedan od najznačajnijih globalnih problema današnjice. Pojavom čoveka kruženje se dodatno usložnjavalo. Sistem zemljište-vazduh je verovatno najsloženiji jer treba uzeti u obzir adsorpciju supstanija na površini zemljišta. čime bi došlo do propadanja plodnog zemljišta. 2) limnologiju (izučava jezera). Upravo se u ovome voda bitno razlikuje od drugih minerala. i time do širenja pustinja. biohemijskih i mikrobioloških transformacija praćenih energetskim promenama povezuju u jedinstvenu celinu atmosferu. kojeg i ovako nema dovoljno. Naime posledice nagomilavanja gasova staklene bašte mogu da se definišu kao klimatske promene na koje se nadovezuju problemi u poljoprivredi i određenim prirodnim ekosistemima. gde se nalazi većina zemalja u razvoju. Srednja temperatura na zemlji verovatno već decenijama raste. Sušna područja mogla bi postati još sušnija. zagrevanje Zemlje ili efekat staklene bašte. Nauka koja izučava vodeni omotač Zemlje (hidrosferu) i kruženje vode u prirodi (hidrološki cillus) naziva se hidrologija. na kojima se nalazi većina razvijenih zemalja zagrevanjem Zemlje moglo bi da znači da će zime biti sve kraće. Zahvaljujući kruženju. Činjenica je da će usled efekta staklene bašte promena globalne temeperaure na Zemlji biti ostvarena 10 do 100 puta brže. 72 . Procenjeno je da se pare atmosfere obnavljaju u proseku svakih 10 dana. vrelija i suvlja. dobijene su pažljivim prelistavanjem sačuvanih brodskih dnevnika. obala reka i jezera. vlažnije i toplije. Pojavom života na Zemlji kruženje vode postalo je složenije s obziroma da se običnoj pojavi fizičkog isparavanja priključio proces biološkog isparavanja koji je vezan za životne aktivnosti biljaka i životinja. Prilikom premeštanja kroz granicu voda-vazduh od posebnog značaja su napon pare supstancije i njena rastvorljivost u vodi. Najsporije se voda obnavlja u podzemnim vodama. ne može razmatrati izolovano. kopna i atmosfere se pod uticajem toplotne energije Sunca i zemljine teže nalazi u stalnom kruženju. hidrosferu. Promene koje se na primer dešavaju u atmosferi i u većoj ili manjoj meri prenose se i na ostale elemente životne sredine. Prosečne temperature od pre dva veka. predviđaju se još ekstremnije promene klime. a leta duža. Prema predviđanjima stručnjaka. koje omogućavaju zaključivanje o porastu temperature. Može se naime zapaziti. Kruženje vode u prirodi Voda mora i okena. opšta količina vode na Zemlji se ne smanjuje pa se voda čini praktično neiscrpnom. vezan za pojavu određenih gasova u atmosferi. koje zavisi od rastvorljivosti supstancije u vodi i faktora koji opredeljuju adsorpciju na čvrstoj fazi. U velikim jezerima proces obnavljanja traje i do 200 godina. ali je zbog umerenosti bila maskirana daleko većim godišnjim kolebanjima temperature u određenim klimatskim oblastima. U pogledu predmeta proučavanja hidrologija izučava: 1(okeanografiju (izučava okeane i mora).Uloga hemijskih osobina supstancija postaje značajnija u procesu njihovog premeštanja između sfera. napon pare i prisustvo vode koja utiče na njihovo premeštanje na granici razdela faze. Navedeni ciklusi koji se odvijaju preko niza fizičko-hemijskih. 4 hidrogeologiju (proučava podzemne vode). dok se zemljišna vlaga obnavlja godišnje. jezerima. na višim geografskim širinama. rečne vode u rečnim koritima u proseku svakih 11 dana. da se čovek od pamtiveka interesovao za vodu pa se zbog toga uglavnom nastanjivao pored morske obale. U tropskim i suptropskim oblastima. litosferu i živi svet koji ih nastanjuje. 5) hidrometeorologiju (nauka o atmosferskim vodama) i glaciologiju (nauka o lednicima). močvarama i lednicima. kao i promene u hidrosferi. Premeštanje susptancije kroz granicu voda-zemljište u suštini predstavlja proces koji se sastoji od adsorpcije i desorpcije.

Njihov sastav se naglo menja i najpodložnije su zagađenju. Arterske vode su vode koje se nalaze pod pritiskom između dva vodonepropustljiva sloja. Reke i jezera se osim direktnim atmosferskim padavinama. močvare na našoj planeti zauzimaju površinu veću od 3. u nekim rejonima ekatorijalne zone padavine su nedovoljne. Prema procenama. po sastavu mogu biti veoma različite. Budući da se obrazuju u različitim uslovima. Od ukupne svetske produkcije 80 % broma i više od dve trećine mangana dobija se iz morske sredine. U okeanskoj vodi nađeno je više od 70 različitih hemijskih elemenata. u zoni aeracije. Ona bogata fitoplanktonima glavni su snabdevači atmosfere kiseonikom. napajaju i podzemnim vodama kao i topljenjem snega i lednika. Podzemne vode se dele na gornje ili plitke vode (one ispod same površine). a padavine u tim oblastima ne prelaze 200 mm godišnje. Pri filtraciji kroz sloj zemlje snižavaju se sadržaji koji daju boju i smanjuje se sadržaj mikroorganizama. Mora i okeani Mora i okeani imaju odlučujuću ulogu u očuvanju životne sredine ispoljavanjem uticaja na klimu i obezbeđivanjem balansa svetskog hidrološkog sistema. Na primer Sinajska. Istovremeno. 800 miliona tona molibdena. Najveća količina pripada tropskim zonama ekvatora. 73 . Podzemne vode Podzemne vode (izdani) koje su jedan od učesnika kruženja vode u prirodi imaju posebno značajnu ulogu kao izvori vodosnabdevanja naselja. Kada bi se sva količina soli koja se nalazi u morskoj vodi raspodelila po površini kopna. U gornje vode spadaju one vode koje se nalaze u sloju najbližem površini. na vode nad vodonepropustljivim slojevima i arterske vode. U sanitarnom smislu ove vode su najpovoljniji izvori vode za piće jer ne zahtevaju prečišćavanje. Danas je u svetu poznato 145 većih jezera. Kada voda ne bi posedovala akumulaciju toplote. Poznato je da na površinu naše planete u proseku godišnje dospevaju u sloju debljine jednog metra. ali se voda žiz iste bušotine odlikuje relativno konstantnim sastavom.zbog čega podzemne vode mogu da izbijaju na površinu zemlje (gejzeri). Rezervoare podzemne vode u nedrima Zemlje su ogromne. pa čak ni zemlju ne mogu da pokvase. One predstavljaju ogromne rezervoare slatke vode i jedinstvene prirodne filtre za prečišćavanje zagađenih voda. Međutim.Površinske vode U procesu obnavljanja slatkih voda osnovna uloga pripada atmosferskim padavinama. U vodama mora i okeana rastvoreno je 6. Postoje rejoni sa veoma visokim nivoom padavina. dobio bi se sloj debljine 153 metra. Vode se pri dubljem poniranju skupljaju nad vodonepropustljivim slojevima. Okeani hlade tropske predele. Kao što je poznato među vodootpornim glinama voda se nalazi pod pritiskom. u kojima se nalazi 95% jezerske vode. Ove vode se koriste za vodosnabdevanje ruralnih sredina (bunari). U najvećoj beživotnoj pustinji Sahari podzemne vode su nađene na dubini od 150 do 200 m. Povećana oksploatacija podzemnih voda spušta njihov nivo na sve veće dubine pa je. Pustinje zauzimaju četvrtinu Zemljine površine. što je neophodni preduslov za opstanak života na našoj planeti. Najveća količina slatke vode je u Bajkalskom jezeru (2300 km3) i Velikim američkim jezerima (2400 km3). 80 milijardi tona nikla. Podzemna mora nalaze se na svim kontinentima. 4 milijardi tona urana. u okolini Milana (Italija) za dvadeset godina nivo opao za 25 m. čak i pod pustinjama. veći deo Zemlje bi bio bez osnovnih uslova za život. Upravo se stoga i nazivaju plućima Zemlje jer proizvode više od polovine kiseonika i doprinose stabilnosti balansa kiseonik-ugljendioksid u atmosferi. Peruanska i Libijska pustinja itd. padavine se na Zemljinoj površini neravnomerno raspoređuju.5 miliona km2. Atmosferske vode dospele na površinu Zemlje postepeno su pronicale kroz sloj zemlje i minerala i stizale do vodootpornog sloja gline.5 milijardi tona natrijuma. dok sadržaj rastvorenih soli raste. unose toplotu u hladnije oblasti i regulišu temperaturu na planeti. recimo. 200 milijardi tona litijuma i oko 10 milijardi tona zlata. Značajno mesto u životu čoveka pripada rečnim i jezerskim vodama.

b) prečišćena i dezinfikovana voda i c) neprečišćena voda 74 . izuzev dezinfekcije radijacijama). pozakonskih propisa i higijenskih normi. plansko korišćenje i zaštitu voda od zagađenja. U vodama mora i okeana žive hiljade jestivih algi. mineralna i organska jedinjenja u obliku koloida. a takođe i materije koje nastaju kao rezultat životnih aktivnosti vodenih organizama i procesa hemijske interakcije u samoj vodenoj sredini. uz napomenu da se u poslednje vreme ovaj broj povećava. maksimalnog kapaciteta oko 3000 m3 dnevno. Po pravilu bi zakone koji regulišu tehničke probleme (što važi i za higijenske norme) trebalo revidirati svakih pet godina. Vode u Srbiji su dobro od opšteg interesa i predstavljaju prirodno bogatstvo koje se nalazi u društvenoj svojini. dok je samo 1975. Postoji i opasnost starenja zakona. Od ukupno oko 160 hiljada vrsta biljaka i životinja koje žive u morima i okeanima čovek upotrebljava svega oko 1500. Do 1960. i zakon pada u zaborav. fizičko-hemijskih. školjki. Defava se da se donese veoma dobar zakon i da se u početku njegove primene preuzimaju sve mere koje su njime predviđene. neposredno na izvoru puni u sterilnu ambalažu bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije. rakova i riba. Delovanje svakog navedenog procesa opredeljuje se takvim uslovima interakcija materije sa vodom kao što su temperatura. u pogon uvedeno 26 postrojenja za preradu morske vode srednjeg kapaciteta od oko 9300 m 3 vode dnevno. ali se akcija vremenom polako usporava. imajući u vidu neverovatan progres primenjenih nauka.Mora i okeani su neiscrpni rezervoari slatke vode. Još je Hamuradi (Vavilon) 4100. Prvalinikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće razlikuju se tri vrste voda i to: a) flaširana prirodna voda (voda izvanrednih prirodnih. b) hemijska interakcija materija sa vodom i vodenim rastvorima. obezbeđenog sanitarnozaštitnim zonama. suspenzija i emulzija. Poznato je da intervencija zakonima s ciljem sprečavanja zagađivanja voda nije nova. Na formiranju sastava površinskih podzemnih i atmosferskih voda znatno utiče i raznovrsna ljudska delatnost. Sastav prirodnih voda nastaje kao rezultat interakcije vode sa sredinom – mineralima. odnosno higijenske ispravnosti vode za piće. zemljištem i atmosferom. a naročito za zaštitu kvaliteta i zdravstvene. Prvi zakon za koji se može reći da je imao u vidu savremene mere za zaštitu voda jeste engleski zakon o vodama iz 1876. donela zakon o zaštiti voda). Osnovni fizičko-hemijski sastav i karakter prirodnih voda Prirodne vode su složeni sistemi koji sadrže materije u obliku jona i molekula. koja se iz higijenski kaptiranog izvora. Higijenska ispravnost vode za piće Preventivne i druge zaštitne mere koje se preduzimaju protiv zagađivanja voda uzročnicima bolesti i raznim hemijskim jedinjenjima. bilo je podignuto svega nekoliko postrojenja za desalinizaciju. g pre naše ere doneo prvi poznati zakon o vodama. Kapaciteti savremenih postrojenja za desalinizaciju prevazilaze 100 hiljada m3 vode na dan. U vodi su rastvoreni gasovi koji ulaze u sastav atmosfere. Naša zajednica pokazuje posebno interesovanje za očuvanje. Pri tome se odvijaju sledeći procesi: a) rastvaranje jedinjenja. o zaštiti Temze. nužno moraju da se oslanjaju na sredstva pravne prirode. U srednjem veku su takođe preduzimane zakonodavne mere za zaštitu voda (Engleska. mikrobioloških i radioloških osobina. pritisak i geološke specifičnosti. a kasnije je i Švedska 1734. 1388. I najbolji zakoni i drugi pravni akti i norme ako se ne primenjuju ostaju mrtvo slovo na papiru. v) biohemijske inetrakcije i g) koloidno-hemijske interakcije. godine.

Fizički. ukusa. utoliko su pregledi češći. rezidualnog hlora. fizičko-hemijski i hemijskih parametra i to: temperature. proteus-vrste i sulfitoredukujuće klostridije. žive. kako bi se povećao njihov broj. Prošireni laboratorijski pregledi obuhvataju one mikrobiološke i fizičko-hemijske preglede koji proširuju listu indikatora fekalnog zagađenja vode. konc. ubrza i pojeftini postupak analize. Ideja zakonodavca je dvojaka: s jedne strane. Vanredno stanje je stanje posle elementarne i druge nesreće ili posle akcidentnog zagađivanja izvorišta ili vodovoda koje proglasi nadležna društveno-politička zajednica. To su kod mikrobioloških parametra streptokoke fekalnog porekla. kontrolu sledećih fizički. a s druge strane često se preterivalo u zahtevima da se traže i oni pokazatelji koji se nisu ni mogli očekivati. koliformnih bakterija fekalnog porekla i ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija. Takođe obuhvata kontrolu suvog ostatka koji predstavlja glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. fizičko-hemijske i hemijske pokazatelje. Ako se kontroliše površinska voda proširenje može da se odnosi na kontrolu bakteriofaga i crevnih protozoa i helminita i njihovih razvojnih oblika. fluorida (u vodovodima u kojima se fluoriše voda). itd. što pretpostavlja sigurniju procenu higijenske ispravnosti vode za piće. Ne želi se nepotrebno povećanje broja pregleda i proširenje liste indikatora tamo gde je društvena opasnost manja. fizičke. a upravo su ta zagađenja. nitrita i konc. Proširenje se odnosi i na kontrolu koncentracije nitrata kao dodatnog pokazatelja fekalnog zagađenja. arsena. enterovirusi (ako je izvorište površinska voda). U dosadašnjoj praksi najčešće je naručiocu ili analitičaru bilo ostavljeno da određuje koji će se pokazatelji analizirati u vodi za piće. pH. koje su problem dotičnog vodovoda (mineralnih ulja. 75 . Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se: osnovnim (A). Što je objekat za snabdevanje vodom veći i značajniji. Ovi pregledi vode za piće su najučestaliji. to omogućuje da se bakteriološka i fizičkohemijska analiza rade skoro paralelno. Proširenje mikrobioloških parametara može da obuhvati kontrolu sledećih parametra: pseudomonas aeruginosa. želi se da se smanjenjem broja pokazatelja skrati. mutnoće. pregledom vode iz novih zahvata (G) i pregledom na osnovu higijenskoepidemioloških indikacija (D). mangana. Uzorkovanje vode je vezano za kapacitet i značaj objekta za snabdevanje vodom za piće. a po sadržaju otkrivaju osnovne bakteriološke i hemijske indikatore fekalnog zagađenja vode. što omogućuje sigurniju ocenu higijenske ispravnosti vode za piće. u vanrednim prilikama. mirisa. često ih je bilo nedovoljno da bi se ocenila higijenska ispravnost. Kod svih vrsta pregleda je data pomenuta mogućnost da se ispituju i ona zagađenja koja su higijenski problem na datom području. fizičko-hemijski i hemijski pregledi mogu se proširiti i na kontrolu specifičnih materija koje se očekuju. koncentracije amonijaka. a s druge strane.Za svaku od ovih voda date su posebne bakteriološke i hemijske norme u redovnim prilikama i norme za vode za piće. i to: Osnovni pregledi obuhvataju kontrolu sledećih parametara: mikrobioloških parametra i to: ukupnih koliformnih bakterija. Periodično treba kontrolisati i sledeće fizičko-hemijske parametre: koncentraciju olova i sulfata i koncentracije deterdženta i fenola ako se kontrolišu površinske vode. Pregledi obuhvataju mikrobiološke. Broj periodičnih pregleda u toku godine u korelaciji je sa veličinom vodovoda. s obzirom na nesanitarnu sredinu. Periodični pregledi predviđaju da se periodično ispituje veći broj pokazatelja da bi se utvrdilo da nije došo do prodora bakterijskih i hemijskih agenasa koji se u osnovnim i proširenim pregledima nisu ispitivali.). Kod fizičko-hemijskih parametra proširenje se odnosi na ispitivanje elektrolitičke provodljivosti. odnosno broj stanovnika koji koriste objekat. S jedne strane. kao i kontrola gvožđa i mangana koji često pričinjavaju nevolje u snabdevanju vode za piće. utroška KMnO4. tri i tetrahloretilena. a s obzirom na njihovo prisustvo u životnoj sredini. najčešći razlozi higijenske nespravnosti vode za piće. boje. koja je najbrža metoda koja omogućuje da se vrlo brzo otkriju promene do kojih je došlo u hemijskom sastavu vode i daje znak da se detaljnije traže uzroci promena. gvožđa. uprosti. proširenim (B) i periodičnim pregledom (V). a lista indikatora duža i obrnuto.

nitrata. Fizički. žive. ukupne alfa i beta-radioktivnosti. boja. ostatak isparavanja. sulfitoredukujuće klostridije. kalijuma. Zakonodavac zahteva minimum ispod kojeg se ne može ići. tj. ostatak isparavanja. nitrita. fizičko-hemijski i hemijski parametri koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: temperatura. mutnoća. pseudomonas aeruginosa i patogeni mikroorganizmi prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. fosfata. deterdženta. fluorida. Fizički. sulfata. Logično je da higijensko-epidemiološka situacija diktira sadržaj ispitivanja vode za piće. miris. mutnoća. streptokoke fekalnog porekla. pH. aluminijuma. miris. Broj pregleda u toku godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. Broj pregleda higijenske ispravnosti vode za piće iz vodovoda za javno snabdevanje stanovništva zavisi od broja stanovnika koji se snabdevaju tom vodom (ekvivalentni stanovnici). ukupnog sadržaja organskog ugljenika (TOC). koliformne balterije fekalnog porekla. ukupni broj aerobnih mezofilnih bakterija. polihlorovani trifenili (PCT). Naknadno ugrađivanje uređaja za popravku i prečišćavanje vode je uvek komplikovanije i skuplje. policiklični aromatični ugljovodonici (PAH). BPK5. hlorida. koliformne balterije fekalnog porekla. električna provodljivost. arsena. rezidualnog hlora. cijanida. pH. Broj mogućih mikrobioloških parametra koje treba kontrolisati kod novih zahvata vode su sledeći: ukupne koliformne bakterije. fenola. CO2. Blagovremeno i rano otkrivanje neispravnosti vode u potencijalnom nalazištu omogućuje planiranje odgovarajućih uređaja za kondicioniranje vode i traženje novih izvorišta. konc. pesticida. streptokoke fekalnog porekla. Broj pregleda Opis Broj ekvivalentnih stanovnika (ES) Do 5 000 5 001-10 000 10 001-50 000 50 001-100 000 100 001-200 000 200 001-400 000 Više od 400 001 Ukupno 1 3 8 12 20 30 mesečno Osnovni pregledi 2 6 9 16 22 Od toga Prošireni pregledi 1 1 2 3 4 8 godišnje Periodični pregledi 4 2 2 2 4 6 12 Ukupno 4 14 38 98 148 246 372 Mikrobiološki parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: ukupne koliformne bakterije. Takođe treba kontrolisati i neke posebne specifične materije koje se očekuju. proteus-vrste. cinka. pseudomonas aeruginosa. ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija. joda. enteroviruse. pri ispitivanju potencijalnih izvorišta za snabdevanje vodom traži se da se još u fazi istražnih radova pažljivo ispita budući izvor. bakra. koncentracija amonijaka. hroma(III) i hroma(VI). amonijaka. Zahteva se ispitivanje preko 40 parametra najmanje godinu dana. polihlorovani bifenili (PCB). rastvorenog kiseonika. olova. proteus-vrste. 76 . feruginoze (ako ima gvožđe i mangana iznad MDK). nitrita i ostalih pokazatelja prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. utrošak KMnO4. fizičko-hemijski i hemijski parametri koji su predviđeni za ovakvu vrstu pregleda su sledeći: temperatura. U Tabeli 6 data je šema broja pregleda u toku jedne godine u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika: Tabela 6. SiO2. sulfitoredukujuće klostridije. hlorida. crevne protozoe i helminiti i njihovi razvojni oblici (ako je izvorište površinska voda) i bakteriofag. trihalometani (THM). kadmijuma. ukus. električna provodljivost. mangana.Kod novih zahvata. kalcijuma. gvožđa. HPK (utrošak KMnO4 ili utošak K2Cr2O7). boja. magnezijuma.

ne sme da sadrži nitrate u koncentracijama koje se dozvoljavaju za odraslu decu. a snabdevaju se vodom iz sopstvenih objekata pregled vode vrši se jedanput mesečno a periodični pregled jedanput godišnje. U javnim turističko-ugostiteljskim objektima i u objektima za proizvdnju i promet životnih namirnica. To je učinjeno iz dva razloga: prvo. a broj uzoraka zavisi od kapaciteta proizvodnje. Pravilnik reguliše i higijensku ispravnost prirodnih flaširanih voda. Broj stanovnika Do 1000 1001-5000 5001-10000 Iznad 10000 Osnovni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Prošireni pregledi Arterški bunari Ostali objekti Periodični pregledi Arterški bunari Ostali objekti Ukupno Arterški bunari Ostali objekti 2 3 6 8 2 4 12 12 2 2 2 4 2 2 4 6 2 2 2 2 2 2 2 2 6 7 10 14 6 8 16 18 U objektima za javno snabdevanje vodom obrazovno-vaspitnih organizacija vrše se u toku školske godine dva osnovna i dva proširena pregleda vode za piće. Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika vodom. odnosno iz rezervoara sirove vode). ali se odredbe o bakteriološkoj ispravnosti primenjuju i na njih. što se ovakve vode mogu i izvoziti i tada moraju odgovarati normama koje za takve vode postoje u Evropi i u svetu. Broj uzoraka flaširane vode određuje se prema broju pakovanja koja se zateknu u prodaji ili skladištu. Pravilnik ne obuhvata mineralne vode za piće. da se obezbedi snabdevanje odojčadi i male dece vodom odgovarajućeg kvaliteta. Pravilnik i norme koje on sadrži obavezno se primenjuju samo na vodu iz objekata za javno snabdevanje vodom za piće.Broj uzoraka se određuje na sledeći način. dva proširena i dva periodična pregleda za vreme korišćenja objekta. odmor dece i u omladinskim naseljima vrše se dva osnovna. Obično se uzima po dva pakovanja na 500 ambaližiranih jedinica. jer voda za takvu decu. Broj uzoraka koje treba uzeti za analizu iz vodovoda u zavisnosti od broja ekvivalentnih stanovnika. na primer. i drugo. br. a u objektima za rekreativnu nastavu. Broj pregleda vode iz arterških bunara i drugih objekata za javno snabdevanje stanovnika prikazan je u Tabeli 8: Tabela 8. List SFRJ». Kontrola higijenske ispravnosti prirodne vode za piće koja se flašira vrši se na samom izvorištu. Broj ekvivalentnih stanovnika Broj uzoraka Do 10 000 3 10 00150 000 7 50 001100 000 9 100 001200 000 12 200 001400 000 15 400 001600 000 18 Za vodovode veće od 600 000 ekvivalentnih stanovnika uzimaće se iz svakih sledećih 200 000 ekvivalentnih stanovnika još po jedan uzorak. 55/78 i 77 . shodno Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. Prilikom svakog pregleda vode iz vodovoda uzorci se uzimaju: a) iz svakog izvorišta (ako su izvorišta direktno povezana na vodovodnu mrežu. b) iz vodovodne mreže broj uzoraka se određuje zavisno od broja ekvivalentnih stanovnika kao što je prikazano u Tabeli 7: Tabela 7.

epidemiologa i drugih lekara koji se nalaze u takvim institucijama. u skladu sa higijensko-epidemiološkim značajem i namenom vode. To je razumljivo. Mikrobiološka kontrola vode za piće U pogledu mikrobioloških osobina razlikuju se tri vrste vode za koje se daju posebne norme. Takođe u ovom pravilniku se pojavljuju i normativi za pesticide. odnosno 20 osoba. jer navedeni mikroorganizmi predstavljaju direktnu opasnost za zdravlje stanovništva. Uzorci vode koji su na terenu obrađeni metodom menbran-filtra i već zasejani na podloge transportuju se bez rashladnih uređaja. c) Prirodna voda otvorenih izvorišta. ali samo kada se prate na samom izvorištu. toksikologa. kao i srednje godišnje vrednosti pojedinih radionukleotida koji se unose vodom za piće. crevne helminte i njihove razvojne oblike. Novi pravilnik predviđa da nosilac zakonskih ovlašćenja može ublažiti propisane norme. Ocenu higijenske ispravnosti vode za piće i procenu opasnosti od zagađenja vode za piće po ljudsko zdravlje mogu vršiti samo ovlašćene zdravstvene organizacije. kao i sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vode za piće. što je inače praksa i u svetu.58/85). Uzorci vode se transportuju u rashladnim uređajima i donose u laboratoriju najkasnije šest časova posle uzimanja. Proizvođač ove vode je dužan da upozori prodavca da se i ovakava voda mora čuvati pod određenim uslovima. prethodno zatvorene staklenim plastičnim ili gumenim zapušačima preko kojih su stavljene kapice od aluminijumske folije. Za sve ove vode daje se devet različitih indikatora. a to su: a) Prečišćena i dezinfikovana voda i flaširana voda na izvoru. Ako pesticidi poseduju kancerogena svojstva označeni su sa «C» (Cancerogen) i njihove norme su mnogo strožije i odražavaju stav Zdravstvene organizacije u ovom pogledu. ali se norma tih parametara značajno razlikuju među sobom. ili za kratko vreme tolerisati veće koncentracije pojedinih supstanci od propisanih. pošto je takva ocena sinteza mišljenja ne samo analitičara (laboratorijskih stručnjaka). Može da se koristi metoda menbranske filtracije koji omogućava sakupljanje mikrorganizama na menbrani. prodajom i distribucijom životnih namirnica. Nijedna vrsta vode ne sme da sadrži patogene i uslovno patogene bakterije. već i lekara – higijeničara. a i poznatog sastava) određuju prema najtoksičnijoj komponenti u smeši. do sedam dana po nastajanju akcidenta. S obzirom da nema zakonske osnove. koja se posle obrađuje mikrobiološkim metodama. Uzorci vode za mikrobiološku kontrolu se uzimaju u čiste staklene boce. Javnim objektom za snabdevanje vodom za piće smatra se objekat iz kojeg se snabdeva vodom najmanje pet domaćinstva. ali nije odgovoran ako oni ne ispoštuju ta uputstva. Uzorci vode za planktone uzimaju se 78 . Treba imati na umu da se norme za smešu pojedinih supstanci (nepoznatog. Sa ovim vodama izjednačene su prirodne vode koje se ambalažiraju. Uzorci koji će se zasejati u roku od jednog sata posle uztimanja ne moraju se tranportovati u hladnjaku. prometom. takođe to je i objekat koji se bavi proizvodnjom. crevne protozoe. ali samo za kratko vreme. b) Prirodna voda zatvorenih izvorišta. vibrione. Uzorci vode za virusološku analizu uzimaju se u plastičnim sudovuima od 10 L koji su prethodno sterilisani. moraju da prečišćavaju prirodnu vodu i da je dezinfikuju. Norme za pojedinačne radionukleotide u vodi za piće regulisane su posebno u «Pravilniku o maksimalnim granicama radioaktivne kontaminacije čovekove sredine i o vršenju dekontaminacije. alge i druge organizme koji mogu da izmene izgled. miris i ukus vode. prethodno sterilisane u suvom sterilizatoru na temperaturi od 160-180 ºC u trajanju od jednog sata ili u autoklavu na 121 ºC u trajanju od 15 minuta.15 cm3 rastvora natrijum-tiosulfata radi redukcije hlora. U akcidentnim situacijama često nastaje dilema: da li zatvoriti vodovod i dozvoliti antisanitarno stanje. Najstrožije su norme za vodovode koji. 80/778/EEC). tj. bakteriofage. Higijenske norme koje sadrži pravilnik usaglašene su sa direktivama Saveta Evropske ekonomske zajednice o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju (br. U boce za uzimanje hlorisane vode pre sterilizacije stavi se 0. ovim pravilnikom se ne reguliše higijenska ispravnost vode za piće iz individualnih objekata.

2 10 do 2.16 K.u ostalim vodama Ukupni ostatak posle ispravanja na 378.8 . mg/L Suspendovane čvrste supstancije na 378.5 .8 .0 do 1000 bez do 12 do 16 Ne sme se hlorisati 79 .6 10 do 1.16 285.16281. Nalaz indikatora fekalnog zagađenja u vodi za piće predstavlja neposrednu opasnost od akutnih crevnih zaraznih bolesti jer voda može da sadrži i žive patogene mikroorganizme. mg/L Potrošnja KMnO4 mg/L -voda sa huminskim materijama Maksimalno dopuštene vrednosti ili koncentracije Redovne prilike Flaširana Prečišćena Neprečišćena Vanredne Primedbe prirodna voda voda prilike voda 281. mg -Mutnoća u nefelometrijskim jedinicama (NTU) Boja-stepeni kobaltplatinske skale -voda koja sadrži huminske materije (najviše do 20 mg/L KMnO4) pH vrednosti: .5 do 5 do 10 do 25 do 0.5 do 500 bez do 5 do 800 bez do 8 6.16 285. Međutim treba naglasiti da ispitivanje patogenih bakterija ima smisla ako se voda ne dezinfekuje.9. Za analizu faune sa dna uzimaju se uzorci sedimenta Ekmanovim bagerom. koje se teško mogu uobičajenim metodama dokazati.8.u vodovodskoj vodi .16 281.8 .5 6. Prema savremenim koncepcijama.9. ispitivanje prisutnosti patogena je bespredmetno. Tabela 9.4 20 do 40 do 6.16-285.planktonskom mrežom i bocom za dubinsko uzimanje uzoraka.8. fizičko-hemijske i hemijske osobine vode za piće Fizičke i fizičko-hemijske osobine Temperaura K Miris Ukus Mutnoća koju prouzrokuje silikatna zemlja u 1 L destilovane vode.16 K.8 . ili se dezinfekuje kampanjski. nego i radi praćenja kretanja patogenih mikroorganizama u vodama kao jednom od glavnih medija njihovog kruženja svetom. Fizičke.5 .8.16281.5 6. ova ispitivanja ne vrše se samo u epidemiološkim indikacijama. Ako voda sadrži zahtevanu koncepciju rezidualnog hlora.5 do 1500 bez do 12 do 16 105 ºC 105 ºC 6.16 bez bez bez bez bez bez bez bez do 2.168-12 ºC 285.0 50 ne sme se hlorisati 6. Ako se pri osnovnim i proširenom pregledu vode za piće utvrdi odstupanje u pogledu mikrobioloških osobina istraživaće se i patogeni mikroorganizmi vrste salmonela i šigela.5 6.8.

Tabela 9.0 bez 0. od kojih svaki ima određeni higijenski značaj. broj vlakana Azot po Kjeldalu bez N iz NO2 i NO3 Bakar Barijum Berilijum Bor Cijanidi Cink Deterdženti anjonski nejonogeni triton X-100 Fenoli –hlorisane vode -nehlorisane vode -2.0 1.001 bez 0.15 0. u % do 1 do 300 - do 2 do 500 85 do 3 do 600 85 do 3 do 1500 75 Poželj. same po sebi. Odstupanje od vrednosti za pojedine parametre upozoravaju analitičara da se nešto neuobičejeno dogodilo sa vodom za piće i da treba hitno tražiti uzroke takvoj promeni. Za određivanje nestabilnih parametara uzimaju se uzorci u odvojenim sudovima i konzervišu se prema analitičkoj metodi.05 bez 300000 3 000 000 0. Nagla promena temperature koja nije u skladu sa temperaturom vazduha.01 0.1 0.2 bez 0. odnosno dezinfekciju.0 15.05 0. ukusa ili boje.16 K.1 1.01 0.01 0.0002 1.0 1.1 5.16 K Zasićenost kiseonikom na 293.002 0.05 0. iako to nisu karakteristike koje bi direktno.0 0. porast potrošnje KMnO4.5 0.0 1. (20 ºC) (20 ºC) Fizičko-hemijski parametri vode Uzorci vode za fizičko-hemijsku analizu uzimaju se u hemijski čistu. mogle da ugroze zdravlje ljudi. pojava mirisa.1 3. mg O2/L Elektrolitička provodljivost (µScm-1) pri 293.30 bez 0. – nastavak – Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) iz K2Cr2O7.03 0.1 0.0 bez 0.001 0.0 0.2 0. U Tabeli 9.05 0.2 0.5 0.0 4.05 0.02 1.2 bez 0.1 0. ili elektrolitičke provodljivosti ukazuju na prodor stranih najčešće površinskih ili otpadnih voda u izvorište ili na nedovoljnu efikasnost sistema za prečišćavanje. Tabela 10.005 1.0002 0. mg/L Opis Aluminijum Amonijak kao N Antimon Arsen Azbest. Maksimalno dopuštene koncentracije hemijskih supstancija u vodi za piće.0 1.4 dinitrofenol fluoridi orto fosfati kao P poli fosfati kao P 80 Maksimalno dopuštena koncentracija Flaširana Redovne Vanredne prirodna voda prilike prilike 0.5 - . dobro opranu staklenu bocu ili bocu od hemijski inertne plastike. date su vrednosti nekih paramatara vode za piće.0 0.1 0.0 2.

5 15.0 0.05 - Hemijski aspekti vode za piće Valorizacija hemijskog aspekta kvaliteta vode za piće obavlja se putem definisanja preporučenih vrednosti odgovarajućih supstanci u vodi.0 30.0 12.05 2.0 0. za vodu za piće u redovnim prilikama i za vodu za piće u vanrednim prilikama.001 0.1 0.0 150.2 0. .05 0. sposobnosti vezivanja za pojedina tkiva i organe.010 0.0 0.10 0.0 0.2-0.Tabela 10.). Preporučena vrednost predstavlja maksimalnu koncentraciju određene supstance u vodi za piće pri kojoj nema negativnih posledica po zdravlje.3 0.01 250.0 0.000001 0.005 200.0 0.05 0.05 bez 25.nastavak - gvožđe hlor hloridi hrom (VI) hrom (III) kadmijum kalcijum kalijum kobalt magnezijum mangan mineralna ulja molibden natrijum nikl nitrati kao N nitriti kao N olovo organohlorna jedinjenja osim pesticidda poliakrilamid policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) polihlorovani bifenil (PCB) i trifenil (PCT) selen silikati srebro stroncijum sulfati suspendovane rastvorene u hloroformu trihalometani (THM) ukupni organski ugljenik (TOC) ukupna ulja i masti (posle ekstrakcije u CCl4 uran vanadijum vodonik-sulfid živa 0. S druge strane.05 0.3 0.001 bez 0. osobine same supstance (rastvorljivosti.05 400.01 25.0 0.2 0. 81 .0 0.8 400. što zavisi od koncentracije. ako se ne može obezbediti kvalitet propisan za redovne prilike.0 10.0 bez 0.01 0.0 0.0 0.05 bez 0.0 1.100 0. na sposobnost kumulativnog dejstva itd. onda se može dozvoliti ublažavanje ovih normi za kratko vreme (za vreme vanrednih prilika i rata) i za pojedine supstance.0002 0. ili je rizik za zdravlje prihvatljiv.1 bez bez 0. Ove razlike se zasnvaju na shvatanju da svaka supstanca može da bude otrov.005 bez 0.1 0.010 0.001 0.1 0.005 0.7 0.10 0.05 0.0 0.100 0.01 20.01 0.05 0.05 10.02 bez 20.25 150.0 0.05 0.5 200.05 0. U Tabeli 10.0 0.0 50. date su vrednosti maksimalno dozvoljenih koncentracija za flaširane prirodne vode. dužine unošenja.01 5.05 bez bez bez bez 0.005 100.0 200.

suvi ostatak je glavni parametar za procenu stepena mineralizacije voda. Međutim.772. a zatim sušenjem do konstantne mase na 105 °C. pa čak i za piće. u poslednje vreme. Određivanje se vrši isparavanjem uzorka vode do konstantne mase u sušnici na 105 ºC. čestice prašine. gde je S – dubina seki diska (m). Suspendovane materije Suspendovane materije čine ilovača.68 ln Hla.45 µ .1 stepen. i fosfati. gde je NTU – mutnoća izražena u nefelometrijskim jedinicama (NTU). Mutnoća se određuje na osnovu dve metode. Na sadržaj rastvorenih materija u vodi utiču dinamički. Temperatura se meri odmah pri uzimanju uzorka termometrom sa podeocima od 0. mulj. kao i za izračunavanje koncentracije rastvorenog kiseonika i za određivanje acidobazne ravnoteže između karbonata i rastvorenog ugljen-dioksida. kao ukupne. Intenzitet mirisa raste s porastom temperature. a može poticati i od živih i mrtvih mikroorganizama i od otpadnih voda. ln S = 2. jer nije mnogo selektivan. Ukus se određuje organoleptički na hladno (12 ºC) i na sobnoj temperaturi (25 ºC). Upoređivanje se vrši bez upotrebe optičkih sprava. Mutnoća Mutnoća nastaje najčešće prodiranjem padavina sa površine tla. Na taj način se transparentnost vodenih masa dovodi u vezu sa dubinom dopiranja fotosinteze i sama zavisi od koncentracije algi. fito i zooplanktoni čiji sadržaj prvenstveno zavisi od proseka sunčanih dana u godini. posmatranjem golim okom. Takva uzajamna veza dovela je do razvoja metode koja definiše doprinos hlorofila u ukupnom slabljenju osvetljenja sa dubinom. Voda ispod 7 ºC je hladna i neprijatna za pranje. i voda u datim vrednostima je najpitkija. Suspendovane čestice se određuju najkasnije za 24 sata. Od brojnih parametara koji se koriste za ocenu trofičnog statusa stajaćih voda najbrže i najjednostavnije je merenje providnosti određene dubinom na kojoj se gubi slika sekidiska.Temperatura vode Temperatura je samo orjentacioni uopšteni parametar. već je rezultat svih prisutnih materija. umivanje. Navedena relacija predstavlja teorijsku vrednost kada je smanjenje svetlosti sa dubinom uslovljeno pre svega koncentracijom fitoplanktona.04 – 0. ceđenjem odgovarajuće količine vode kroz menbranski filter 0. Ostatak u proceđenoj vodi čine makroelementi i mikroelementi. fizički i hemijski faktori. a od anjona hloridi. organski detritus sa površine zemlje. koje se nalaze rastvorene i delimično suspendovane. Ukus Ukus se određuje samo kod voda kod kojih se ne sumnja na mikrobiološku i toksikološku ispravnost vode. Povezanost providnosti i mutnoće definiše sledeća jednačina: Providnost = 4. u vakumu. od kojih se. Ukupni ostatak posle isparavanja se određuje najkasnije posle tri dana pri čuvanju uzoraka na 3-4 ºC. Ostatak posle uparavanja – rastvorene materije Na ostatak posle uparavanja se ranije nije mnogo obraćala pažnja. karbonati. temperatura se meri na različitim dubinama. Kod limnoloških studija. Podaci o temperaturama vode su potrebni pri postupcima hlađenja u industriji. istog dana. 82 . a Hla – koncentracija hlorofila u trofigenom sloju (mg/m3). Mutnoća se određuje upoređivanjem uzorka vode sa standardnim vodenim suspenzijama silikatne zemlje. dok je voda iznad 20 ºC bljutava i ne osvežava. Temperatura vode je važna za život riba. bakterije. odnosno produkcije.170 (NTU)-0. više preporučuju nefelometrijske jedinice – NTU. sulfati. Miris Miris se u vodi određuje neoposredno po uzimanju uzorka ili najkasnije za dva sata organoleptički na sobnoj temperaturi i na 40 ºC. Određivanje treba izvršiti što pre.

Kao jak oksidans kiseonik igra važnu sanitarno-higijensku ulogu. usvaja CO2 iz vode i otpušta kiseonik kao proizvod fotosintetičke aktivnosti. Obično se serijom ispitivanja mora utvrditi standardna. Osnovni izvori rastvorenog kiseonika u vodi su gasoviti kiseonik iz atmosfere koji se rastvara u vodi procesom aeracije i fotosinteza koju obavljaju alge. U proleće i leto. Tada teče reakcija suprotna fotosintetičkoj reakciji. Tokom zime ne postoji vertikalna promena u temperaturi vode. Određuje se najkasnije za 24 sata. Kiseonik je neophodan za opstanak većine organizama koji naseljavaju vodena prostranstva. i to je period zimske cirkulacije. prihvata se da rastvoreni kiseonik inverzno korelira sa temperaturom. može se reći. Sa povećanim površinskim zagrevanjem i povišenjem temperature. Zbog toga. dok ga živi svet uzima iz vode u procesu respiracije. proizvod i bioloških procesa. Pri tome ćemo se zadržati na prolećno letnjem periodu kada je biološka aktivnost najuticajnija.5. jednostavna i praktična. Ona označava stepen mineralizacije vode. pH obično reguliše ravnoteža ugljen-dioksida i karbonata i nalazi se u intervalu od 4. Svako odstupanje od uobičajenih vrednosti izaziva sumnju na zagađenje. kao i od intenziteta procesa fotosinteze u jezeru. pre svega intenzivniju razgradnju. Metoda za njeno određivanje je vrlo brza. identičan od površine do dna. U martu mesecu stepen zasićenosti kiseonikom je. i u stvari predstavlja rezultat veoma komplikovanog odnosa njegovog trošenja i obnavljanja. označava se kao termoklina. Rastvoreni kiseonik učestvuje u različitim hemijskim i biohemijskim reakcijama oksidacije organskih i neorganskih materija. Veće razlike u pH vrednosti u odnosu na protekli period ukazuju na intenziviranje biogenih procesa. biljni svet u epilimnionu. Rastvoreni kiseonik Poznata je činjenica da bez kiseonika nije moguć opstanak živih bića. pa se uočava dvoslojna struktura. jer omogućava brzu mineralizaciju organskih ostataka. od kojih je fitoplankton najvažniji. Rastvoreni kiseonik se troši u procesima biohemijske razgradnje organske materije i oksidacije azotnih jedinjenja. odnosno termičkoj stratifikaciji pa se zasićenost kiseonikom blago i postepeno menja.pH vode U prirodnim vodama. a zona između. i u mnogim slučajevima vodena masa je na temperaturi blizu temperature maksimalne gustine vode. koji se koristi u procesima aerobnog metabolizma i respiracije. odnosno mineralizaciju materija na dnu akumulacije. Stepen zasićenosti kiseonikom je jedan od osnovnih parametara za ocenu kvaliteta vode. Fitoplankton ima veoma kratak životni ciklus koji iznosi 3 nedelje. Vertikalni profili rastvorenog kiseonika su mnogo teži za objašnjenje.5 i 8. Nakon izumiranja on se taloži na dno i razlaže. odvijaju se fotosintetički procesi. Taj standard onda služi kao orjentir za ispravnost posmatrane vode. U akumulacijama pH se kreće od blago kisele reakcije tokom jesenjeg perioda u slojevima vode pri dnu do slabo bazne koja karakteriše srednje i površinske slojeve vode. Sadržaj rastvorenog kiseonika je jedan od najbitnijih pokazatelja kvaliteta vode. koja se tada naziva izotermalna. Od aprila započinje letnja stagnacija. Gornji i donji sloj zovu se epilimnion i hipolimnion. U odsustvu bioloških ili nekih drugih efekata. tipična provodljivost za datu vodu kada pokazuje svoje najbolje kvalitete i punu higijensku ispravnost. pH u stvari predstavlja složeni odnos koncentracija neorganskih i organskih jona. Početkom proleća sa povećanjem sunčeve energije zagreva se površina. gornji slojevi postaju bogatiji kiseonikom. 4 °C. pošto su pored fizičkih. 83 . što odgovara termici jezerskih sistema. Stepen zasićenosti vode kiseonikom direktno zavisi od temperaturnog režima. a rastvoreni kiseonik se troši za razlaganje organske materije do CO2. sa naglom promenom temperature. Izotermalna temperatura vode u zimskom periodu vodi do povećanja i vertikalne homogenizacije sadržaja rastvorenog kiseonika. Elektrolitička provodljivost Elektrolitička provodljivost se određuje odmah po uzorkovanju konduktometrijski.

Kalcijum je vezan u proteinima preko kompleksa koji uključuju kombinacije karbonilnih. azot. nitrati mogu konvertovati do N 2. a od anjona najveći udeo imaju bikarbonati. Hemijske vrste u prirodnim vodama koje mogu da vežu H+ jone uključuju: OH-. sulfati do H2S-a. jer prirast algi direktno zavisi od količine raspoloživih nutrijenta u vodi. kao i ostali joni kao što su gvožđe. Neke od ovih reakcija imaju veoma važne posledice na hemizam vode. fosfor i kalijum. Silicijum je važan samo za vrstu algi zvane dijatome. Fe3+ do Fe2+. CO32-. dok se ukapan sadržaj kalcijuma i magnezijuma određuje na pH 10 uz eriohrom crno T kao indikator. hloridi i nitrati. Promena ukupnog alkaliteta izražava se u cm3 0. magnezijuma. Najvažniji nutrijenti su ugljenik. Ukupna tvrdoća Ukupnu trvdoću čine joni kalcijuma. Magnezijum igra vrlo važnu ulogu u živim organizmima jer stabilizuje makromolekule kao što su RNA i DNA. Tokom kasnog jesen-zima perida voda se kontinualno hladi i vertikalno meša dok se ne uspostavi zimski profil. Iz ovog razloga alkalitet u vodi jezera znatno se menja zavisno od sezone. Rastvor se zatim zakiseli i oslobođeni jod se titriše standardnim rastvorom tiosulfata. Kod snažne letnje termokline. Ukupni alkalitet Alkalitet je mera sposobnosti vode da veže H+ jone. Obnavljanje koncentracije kiseonika. Pri modeliranju trofičkih procesa u jezeru mora se razmatrati i dinamika nutrijenta. i NH3. Određivanje sadržaja kalcijuma i magnezijuma najlakše se vri kompleksometrijski titracijom standardnim rastvorom KIII uz pogodan indikator i odgovarajuću pH vrednost.U uslovima kada kiseonik gotovo isčezne. tj. Sa daljim površinskim zagrevanjem tokom leta termoklina se pomera naniže i dvoslojna struktura postaje izraženija. pri dekompoziciji organske materije nastupaju sledeće reakcije: tako se na pr. karboksilatnih i alkoholnih grupa. Određivanje rastvorenog kiseonika se vrši titrimetrijski po Winkleru ili pomoću kiseoničnih elektroda. uz mureksid kao indikator. Kalcijum se određuje na pH 12-13. pa voda postaje izotermalna sa dubinom. U jesen. Kako 84 . i to u procesu fotosinteze zasićenost je preko 100%. Iz podataka se vidi da se kiseonik intenzivno produkuje u letnjem periodu na površini. On se nalazi u hlorofilu labilno vezan za četiri azotova atoma i jedan kiseonikov atom i vrlo lako može biti zamenjen H+ jonom iz slabih kiselina. HPO42-. mangan i ostali mikroelementi. voda epilimniona počinje da se hladi i postaje gušća nego voda hipolimniona. Ovo se ostvaruje tako što je on kontrajon negativno naelektrisanim fosfatnim grupama u ovim molekulima. koji postaje važan izvor kada se CO2 fotosintezom odstranjuje brže nego što se nadoknađuje uzimanjem iz vazduha. Tada počinje vertikalno mešanje i obrtanje slojeva. Alkalitet služi u vodi kao pufer. SiO(OH)3-. Nutrijenti Hemijski elementi koji su od posebne važnosti za postojanje i razvoj živog sveta u vodi nazivaju se nutrijenti. čini rezervoar CO2 za fotosintezu. U kasnu jesen i zimu život biljaka se ograničava usled smanjenja raspoložive sunčeve energije za procese fotosinteze i nižih temperatura koje inhibiraju bakterijsku aktivnost.1 mol/dm3 HCl utrošenog za titraciju 1 litra uzorka uz metil-oranž kao indikator. odnosno zasićenosti kiseonikom vrši se tokom cirkulacije. kiseonični profil je inverzan u odnosu na temperaturni. sulfati. u zimskom periodu. Takođe se njihov sadržaj može odrediti i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. HCO3-. Određivanje po Winkleru se zasniva na metodi po kojoj se rastvoreni kiseonik veže u poznatoj zapremini vode dodatkom mangan-sulfata i alkalnog jodidnog rastvora koji sadrži natrijum azid u obliku hidratisanih oksida mangana. B(OH)4-. Kalcijum i magnezijum Glavne katjone (kalcijum i magnezijum) donose uglavnom pritoke od dolomitskih stena.

bakar. Azot po Kjeldahlu Ovom metodom se određuje organski i amonijačni azot nakon postupka mineralizacije konc. hemijskih i biotičkih faktora. najopasnije za bebe do 6 meseci. rastvoreni organski nutrijenti. Zajedno sa nitratima su veoma važni zbog zdravstvenih problema koje mogu da izazovu u većim koncentracijama od propisane vrednosti. Prilikom rasta alge koriste rastvorene neorganske nutrijente iz vode. samim tim od količine raspoloživih nutijenata zavisi i dinamika čitavog živog sveta u jezeru. amonijak u arterškim vodama). Tako su poznati kao uzročnik methemoglobinemije. Amonijum jon postaje razgradnjom azotnih organskih supstanci pomoću enzima amonifikacionih bakterija u određenim ekološkim uslovima.1 %-tnog rastvora natrijum-arsenita da bi se sprečilo njegovo reagovanje s amonijakom. Amonijum jon Norme za amonijak se odnose na amonijak organskog porekla. Najbolje je određivanje amonajaka izvršiti odmah posle uzorkovanja. Prethodnim tretiranjem uzorka sa cink-sulfatom i sa NaOH do pH oko 10. Nutrijenti u vodi se javljaju u nekoliko različitih formi: rastvoreni neorganski nutrijenti. Pojava porasta koncentracije amonijaka u vodi povezana je sa povećanjem temperature i padom koncentracije kiseonika u vodi. Pahuljičasti talog cink-hidroksida otklanja i suspendovane. je indikator intenzivne mineralizacije i hipoksije. Zagrevanjem rastvora destiluje amonijak koji se hvata u standardni rastvor neke kiseline koja je u višku i čiji se višak određuje titracijom.5 pre razvijanja sa Neslerovim reagensom uklanjaju se gvožđe i sulfidi koji smetaju i stvaraju zamućenje pri dodatku Neslerovog reagensa.alge predstavljaju početnu kariku u lancu ishrane. Koncentracija nitrita. Svaki nutrijent tokom vremena prelazi iz jedne forme u drugu. tako da on retko predstavlja ograničavajući faktor rasta algi. mangan. ortofosti i rastvoreni silicijum (samo dijatome). a ne na neorganski amonijak (na primer. cink. 85 . Određivanje sadržaja amonijaka se vrši spektrofotometrijski sa Neslerovim reagensom (posle destilacije ako se analiziraju otpadne vode ili bez destilacije uzorka ako se analiziraju pijaće i površinske vode). pa se u modelima kvaliteta obično razmatra dinamika samo ova dva nutrijenta. molibden. Kruženje nutrijenata je izuzetno složen proces koji zavisi od fizičkih. koja se manifestuje ozbiljnim poremećajima u disanju. Nitriti se određuju spektrofotometrijski sa alfa-naftilaminom i sulfanilnom kiselinom (crvenoljubičasta boja određuje se na 520 nm) ili sa indolom (crvenoljubičasta boja određuje se na 530 nm). U koncentracijama u kojima se sreće u vodi za piće nije opasan po zdravlje. Nitriti Nitriti predstavljaju kariku u ekološkom prometu azota kao međuprodukti mineralizacije na jednoj strani i denitrifikacije na drugoj. takozvani sindrom “plava beba”. i ostali mikroelementi. nutrijenti u sedimentu i biotički nutrijenti (vezani u živim organizmima). Uobičajena je situacija da je rast algi u jezeru limitiran količinom raspoloživog neorganskih azotnih ili fosfornih jedinjenja. a u nekim slučajevima i obojene materije koje takođe smetaju određivanju. nitrati. amonijak. tako i za količinu rastvorenog kiseonika. kao što su gvožđe. molekulski azot. koji su potrebni živom svetu u izuzetno malim koncentracijama. ali je poznato da je amonijak indikator zagađenja sirove vode i utiče negativno na miris i ukus vode. Isto važi i za takozvane mikronutrijente. To su ugljendioksid. sumpornom kiselinom pri čemu nastaje amonijum-sulfat iz kojeg se oslobađa amonijak delovanjem NaOH sa natrijum-tiosulfatom. Ako mora da se konzervira ono se vrši dodatkom 1 cm 3 konc H2SO4 i uzorak se čuva na 4 ºC. a analiza se mora izvršiti u roku od 24 sata. nerastvorni organski nutrijenti. Rezidualni hlor se uklanja dodatkom 0. U površinskim vodama ugljenika ima u dovoljnim količinama. Modeliranje dinamike azotnih jedinjenja u vodi je bitno kako za trofičke procese u jezeru. Prethodnim tretiranjem uzorka sa kalijumnatrijum-tartaratom sprečava se taloženje kalcijuma i magnezijuma u prisustvu alkalnog Neslerovog reagensa.

koji mineralizacijom troše 140 mg kiseonika. zahvaljujući činjenici da neke plavo-zelene alge imaju sposobnost fiksacije atmosferskog azota. Ova jednostavna jednačina se menja od jezera do jezera. Nitrati se određuju spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom. Sa natrijum-salicilatom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini nitrati grade soli nitrosalicilne kiseline. Godišnje deponovanje fosfora po površini jezerske vode (Lmax) može biti izraženo sledećom jednačinom: Lmax=∆[ O2]max 7. Ukupni fosfati se određuju kuvanjem probe sa kiselinom i persulfatom. Te soli u alkalnoj sredini daju žutu boju čiji se intenzitet meri na 420 nm. Sa brucinom nitrati daju žutu boju čiji se intenzitet meri spektrofotometrijski. Tada se i organski fosfati prevode u orto-fosfate. pirofosfati i tripolifasfati prevode u ortofosfate. Ako je sadržaj nitrata mali (nezagađene prirodne vode i pijaće vode) oni se mogu određivati i na osnovu kalibracione prave napravljene sa standardnim rastvorima nitrata. najstabilniji i preovlađujući oblik sumpora u vodama kojim se koriste organizmi. Hloridi su međutim veoma dobri indikatori hemijskog organskog zagađenja vode.01 mg/L poseduje stimulante osobine za razvoj algi koje doprinose obogaćivanju vode organskim materijama povećavajući halokarbonski potencijal. Sadržaj organskog fosfata se može dobiti iz razlike ukupnog fosfata i hidrolizujućih fosfata.Nitrati Zdravstveni aspekt nitrata smo već istakli kod opisivanja nitrita. Nađeno je da kada se uvede 1 mg fosfora u stagnacionom periodu dolazi do sinteze 100 mg alge (suva masa). Sadržaj hlorida se određuje argentometrijskom ili merkurometrijskom titracijom. Biljke i mikroorganizmi mogu redukovati sulfate i koristiti sumpor za izgradnju 86 . Reakcija je specifična samo za orto-fosfate. Dinamika trošenja i ponovnog obrazovanja zavisi od obima i dinamike fitoplanktonskih populacija i intenziteta organske produkcije. Sulfati Sulfati su najveći oksidacioni. Dozvoljene granice (25 mg/L) za hloride zasnovane su na njihovom uticaju na organoleptičke osobine vode (ukus). Dublji slojevi vode primaju fosfor u dva oblika: kao neorganski fosfor (absorbovan na glini) i kao biogeni fosfor usled raspadanja biljaka i životinja. mezotropne od 16 do 24 mg/L i eutrofne preko 24 mg/L. jer je dnevna potreba čoveka za NaCl reda 5 000 mg. Obično se smatra da voda sa sadržajem fosfata preko 0. a mogu da se određuju i jon-selektivnom elektrodom. Sadržaj nitrata se određuje spektrofotometrijski sa natrijum-salicilatom ili sa brucinom. Možemo da dodamo da postoje indicije da su nitrati prekursori nitrozamina. Fosfatni jon Limitirajući faktor za kontrolu prekomernog razvoja algi i ubrzane eutrofikacije je fosfor. koji mogu biti kancerogeni.10-3 (365/Tst) zH gde je: ∆[ O2]max (mg/m3) podnošljiva potrošnja kiseonika u hipolimnionu na dubini z H (m) za stagnacioni period Tst (dani). Hloridi Prisustvo hlorida u vodi za piće nije toksično. Da bi se odredili i hidrolizujući fosfati vrši se kuvanje probe sa kiselinom pri čemu se metafosfati. Po sadržaju ukupnih fosfata razlikujemo oligotrofne akumulacije ispod 16 mg/L. Fosfati se određuju spektrofotometrijski sa amonijum-molibdatom i askorbinskom kiselinom. Znatno manja koncentracija fosfata u odnosu na nitrate ukazuje da je ovaj elemenat odgovoran za procese produkcije i eutrofikacije akumulacije. Apsorbanca na 220 nm pokazuje lineranu zavisnost do koncentracije nitrata od 11 mg/L.

aminokiselina cistina i metionina. U anaerobnim uslovima bakterije mogu redukovati sulfate do sulfida. Sulfati se mogu određivati titrimetrijski taloženjem sulfatnog jona viškom barijum-hlorida, taloženju viška barijumovog jona sa viškom kalijum-hromata i određivanju viška hromatnog jona u rastvorui jodometrijskom titracijom sa rastvorom natrijum-tiosulfata. Sulfati mogu da se određuju i kompleksometrijskom titracijom. Sulfat jon se taloži rastvorom barijum-hlorida, talog barijum-sulfata se odvaja ceđenjem, ispere, rastvori u alkalnom rastvoru EDTA, a višak EDTA se određuje titracijom s rastvorom magnezijum-hlorida. Sulfidi Normalno, u vodi za piće ne sme biti vodonik-sulfida jer je njegovo prisustvo najčešće znak zagađivanja vode organskim materijama u raspadanju i industrijskim otpadnim vodama, te se takve vode ne mogu koristiti za piće. Vodonik-sulfid neorganskog porekla je prisutan u nekim mineralnim vodama koje se mogu piti u određenim količinama, ali samo po uputstvu lekara. Takve vode se ne mogu kaptirati za snabdevanje vodom za piće. Sulfidi se mogu određivati spektrofotometrijski sa N,N –dimetil-p-fenilendiaminom koji u prisustvu Fe3+ prelazi u metilensko plavo čiji se intenzitet meri na 670 nm. Sulfidi se takođe mogu odrediti i sulfid jon-selektivnom elektrodom. Silikati Silikati su prisutni u vodi pre svega zbog postupne degradacije minerala koji sadrže silicijum. Silicijum može biti prisutan i u obliku silicijum-organskim jedinjenjima (silikoni). Određivanje rastvornog silicijuma zasniva se na reakciji rastvornog silicijuma s molibdat jonom pri čemu se stvara zelenkasto-žut kompleks koji se pretvara u plavi kompleks reakcijom s 1-aminonaftol-1-sulfonskom kiseloinom. Silicijum može da se određuje i metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Atomizacija se vrši u redukcionom plamenu acetilen-azot-suboksid. Pesticidi Budući da ispitivanje pesticida u vodi za piće zahteva skupocenu opremu, dobro obučene stručnjake i posebne uslove rada zakon predviđa da se u prvoj fazi utvrđuju samo grupe pesticida, i tek kada se dokaže da njihove koncentracije prelaze propisane granice, u drugoj fazi traže se pojedini pesticidi i određuju se njihove koncentracije. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće po grupama prikazane su u Tabeli 11.
Tabela 11. Dozvoljene koncentracije pesticida u vodi za piće

Grupa pesticida Insekticidi (ukupno) a) organofosforni b) organohlorni c) karbamati Herbicidi Fungicidi Ostali pesticidi Pesticidi se određuju gasnom hromatografijom.

Dozvoljene koncentracije, µg/L 0,1 0,01 0,08 0,01 0,1 0,1 0,2

Fizičko-hemijski parametri koji pokazuju sadržaj organske supstance u vodi Kao što je već pokazano, u vodi vladaju izrazito složeni odnosi između svih članova ekosistema. Prisustvo organskih materija može da izazove brojne teškoće, od kojih su neke već pomenute. Radi preglednosti neke od ovih teškoća će biti i ovde pobrojane: 87

Organski sadržaj vode je osnovni uzročnik problema u vezi sa bojom vode; Izvesna organska jedinjenja izazivaju neprijatan ukus i miris vode za piće; Prisustvo organskih jedinjenja u već pripremljenoj vodi može izazvati probleme u vezi sa neželjenom promenom kvaliteta biološke prirode u distribucionom sistemu; - Prisustvo organskih materija u vodi za piće intenzivira korozione probleme u distribucionim sistemima; - Prisustvo organskih materija može ometati procese demineralizacije; - Utvrđeno je da organska jedinjenja ometaju oksidaciju i odstranjivanje gvožđa i mangana; - Pri dodavanju hlora vodi u dozama koje se zahtevaju za dezinfekciju, hlor može reagovati ili sa prirodnim huminskim materijama, ili sa nekim antropogenim jedinjenjima, ili i sa jednim i sa drugim, i formirati organohlorna jedinjenja; - Za neka organska jedinjenja se zna da su toksična ili kancerogena i da mogu biti štetna po zdravlje čak i u tako malim koncentracijama koje se mogu naći u vodi za piće, itd. Osvrnućemo se i na grupu makropokazatelja koji informišu o stepenu samoprečišćavanja voda i njihovoj zagađenosti supstancama organskog porekla. To su orijentaciono boja vode, a mnogo pouzdanije je: hemijska potrošnja kiseonika određivana preko utroška KMnO4, biohemijska potrošnja kiseonika u toku 5 dana (BPK5) i UV ekstinkcija, dok bi najtačnija metoda bila ekstrakcija organske supstance i njena analiza nekom instrumentalnom metodom. Boja Supstance koje čine boju obuhvataju prirodno rastvorne metalne jone, huminske, taninske i druge organske supstance, koje potiču od planktona makrofita. Huminske materije spadaju u grupu organskih jedinjenja koja se najčešće sreću u prirodnim vodama. Ove supstance najčešće daju boju. Najčešće je to žuto-mrki ton koji potiče od visokomolekularnih huminskih supstanci koje se spiraju iz zemljišta, ili se obrazuju kao produkt razgradnje biljnih materijala u vodotocima i akumulacijama. Ispitivanjem funkcionalnih grupa huminskih kiselina izdvojenih iz zemljišta i treseta dokazano je prisustvo karboksilnih i fenolhidroksilnih grupa koje huminima daju kiseli karakter što ih svrstava u polioksikiseline. Hemijski ove materije predstavljaju kompleks makromolekula različitog sastava sa većim brojem najrazličitijih funkcionalnih grupa i sa različitim vrstama veza ovih grupa sa osnovnim makromolekulom. Prema nekim izvorima boja vode najvećim delom je određena sadržajem fulvokiselina (reda 98%), dok samo oko 10% otpada na huminske materije. Veći procenat huminskih materija (krenova kiselina koja predstavlja najniži oksidacioni stupanj i apokrenova kiselina smesa oksidisanih huminskih kiselina) nije u rastvcrnom, obliku. Pravi rastvori su samo fulvokiseline i njihove soli dok se u koloidnom obliku nalaze huminske materije i njihove soli alkalnih i zemnoalkalnih metala. Vode koje sadrže huminske materije ne smeju se hlorisati, jer sa hlorom daju trihalometane i druge kancerogene materije. Boja se određuje najkasnije za 24 sata posle uzorkovanja vizuelno upoređivanjem uzoraka sa obojenim rastvorima poznate koncentracije. Poređenje se takođe može izvršiti pomoću posebno obojenih staklenih diskova. Kao standardna metoda za merenje boje data je platinsko-kobaltna metoda. Upoređivanje se vrši sa rastvorima koji sadrže određene koncentracije kalijumheksahloroplatinata(IV) i kobalt(II)-hlorida. Utrošak kalijum-permanganata Količina utrošenog kalijum-permanganata zavisi od količine organske materije u vodi, ali i od njihove hemijske strukture. Takođe poznato je da KMnO4 oksiduje i neke neorganske materije (nitrite, Fe2+, sumpor-dioksid itd.), pa se potrošnja KMnO4 samo uslovno može smatrati kao merilo sadržaja organskih materija. Uzorke treba analizirati najkasnije za 24 sata. Uzorci se konzervišu dodatkom 2 cm3 H2SO4 (1:2) na 100 cm3 uzorka i čuvaju se na temperaturi od 3-4 ºC. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) 88

-

Hemijska potrošnja kiseonika se zasniva na metodi određivanja količine dihromata koja se redukuje pod specifičnim uslovima. Termin «potrošnja kiseonika» definisan je u metodi kao ekvivalentna količina kiseonika koja je potrebna da se pod određenim uslovima oksiduju organske i nerganske materije koje reaguju sa dihromatom. Određivanje se vrši tako što se uzorak vode kuva standardnim rastvorom K2Cr2O7 određeno vreme, a zatim se višak rastvora titriše standardnim rastvorm feroamonijum-sulfata uz korišćenje ortofenantrolin-fero-kompleksa kao indikatora. Biološka potrošnja kiseonika Pod biohemijskom potrošnjom kiseonika podrazumeva se količina kiseonika u miligramima koja je potrebna mikroorganizmima da oksiduju organske supstancije u 1 litru analizirane vode pod aerobnim uslovima. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) ne uključuje potrošnju kiseonika za nitrifikaciju. Stoga određivanje treba izvoditi pod standardnim uslovima i tako dobijene rezultate uzimati kao zbirni sadržaj organske supstancije u vodi koja se oksiduje biohemijski. Određivanje BPK se svodi na određivanje koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi pre termostatiranja i u vodi koja je termostatirana 5 dana na temperaturi od 20 ºC. Izračunavanje se vrši po formuli: BPK = gde je : a1 - koncentracija kiseonika u vodi pripremljen za izvođenje ogleda pre inkubacije (nultog dana), mg/L, a2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje pre inkubacije, mg/L, b1 - koncentracija kiseonika u probi na kraju perioda inkubacije, mg/L. b2 - koncentracija kiseonika u vodi za razblaživanje na kraju inkubacije, mg/L. V - zapremina vode koja se nalazi u 1 litru probe posle konačnog razblaživanja cm3. UV ekstinkcija Pojava neprijatnog mirisa i ukusa u vodi takođe predstavlja indirektan uticaj i još jedan od limitirajućih parametara kvaliteta vode koji nastaje kao rezultat primarne produkcije u sistemu. Zbog svega ovoga izučavanju ovih procesa se mora pokloniti izuzetna pažnja. Na osnovu veoma obimnih istraživanja Edzwald (1992) je predložio specifičnu UV ekstinkciju na 254 nm kao merilo koje ukazuje na sadržaj ove grupe materija u vodi. Vrednost UV ekstinkcije manja od 3 ukazuje da se prisutne organske supstance sastoje od nehuminskih materija. Mineralna ulja Ovim se podrazumeva smesa razkličitih organskih jedinjenja nepoznatog sastava. Da bi se bliže odredilo na šta se odnosi norma, neophodno je da se bliže definišu. To se najčešće čini tako što se određuje rastvarač koji služi za njihovo laboratorijsko određivanje. Obično se norma odnosi na mineralna ulja rastvorljiva u ugljentetrahloridu, ili freonu 113. Njihov sadržaj se može odrediti metodom infracrvene-spektrofotometrije posle ekstrakcije mineralnog ulja pogodnim rastvaračem (ugljen-tetrahloridom). Policiklični aromatični ugljovodonici Policiklični aromatični ugljovodonici određuju se kao smesa na osnovu intenziteta fluorescentne emisije u odnosu na standard. Polihlorovani bi i trifenili Polihlorovani bi i trifenili su kancerogene supstance koje se obično javljaju kod površinskih voda u blizini preduzeća koja koriste transformatore električne struje ili ulja za kočenje itd. Određuju se zajedno gasnom hromatografijom. Trihalometani 89 (a1 − b1 ) − (a2 − b2 ) g 1000mg / LO2 V

U ovome značajnu ulogu igra stratifikacija jezera. 90 . ili pak sa sastavom nafte ili njenih derivata. i vrlo je praktična.1 SPECIFIČNE HEMIJSKE. Pod uticajem kiseonika stvorenog od strane algi rastvorljivo gvožđe i mangan se oksidišu i prelaze u nerastvorljive forme sa taloženjem po dnu. Generalno uzevši ona je mala. Pokazalo se da u tu svrhu mogu da posluže n-alkani. pre svega. Ukupni organski ugljenik (TOC) Nije data norma za ovaj parametar. i konačno. Ipak postoji opasnost njihove mobilizacije sa dna i ponovnog prisustva u vodi. alkanska frakcija analizira gasnohromatografski. Ukoliko je prisutna vrlo mala količina rastvorne organske supstance njena karakterizacija je otežana zbog eventualno prisutnih lipidnih jedinjenja “nasleđenog bitumena”. Standardima kvaliteta vode za piće su dozvoljene vrlo niske koncentracije mikroelemenata u vodi. dok se u nativnu organsku supstancu recentnih sedimenata mogu ubrojiti.1. Njihova primena u identifikaciji zagađivača naftnog tipa u recentnim sedimentima mogućna je. nafte i grafita.Ako se dokažu u vodi za piće treba zahtevati da se utvrdi o kom se trihalometanu radi. Većina ovih oblika karakteristična je za dublje delove litosfere. Oni se određuju gasnohromatografski. pre svega u sedimentima nije strogo definisana. antropogeni i ostali činioci. FIZIČKO-HEMIJSKE I BIOLOŠKE METODE Identifikacija organske supstance u sedimentima Dosadašnja organsko-geohemijska ispitivanja pokazala su da se organska supstanca u geosferi može naći u obliku fulvokiselina. U tom slučaju pouzdanu diferencijaciju između zagađivača i nativne organske supstance mogućno je učiniti samo na osnovu analize onih organskih jedinjenja za koja se zna da imaju različitu raspodelu ili obilnost u “nasleđenom bitimenu” i zagađivaču. Može se reći da je za analizu n-alkana “dovoljno” da se organska supstanca ekstrahuje iz uzorka sedimenta. ugljovodonici koji u organskoj geohemiji predstavljaju najizučavanije biološke markere. pre svega zbog toga što se zna da se raspodela pojedinih članova homologog niza n-alkana u recentnim sedimentima u znatnoj meri razlikuje od one u naftama ili proizvodima prerade nafte. bitumena. Količina organske supstance u prirodnim uzorcima. Biogeohemijski procesi koji se odvijaju u anaerobnim uslovima. Treba naglasiti da je metale veoma teško eliminisati iz vode jer se oni zadržavaju na česticama istaloženog mulja. analizirati. huminskih kiselina. i zbog toga što identifikacija n-alkana ne zahteva primenu složenih analitičkih tehnika. klimatske i hidrološke prilike. Zbog toga je za utvrđivanje prisustva zagađivača antropogenog porekla u sedimentima neophodno organsku supstancu. humina. ali se povećanje sadržaja ukupnog organskog ugljenika uzima kao mera za otkrivanje pogoršanog sadržaja vode. gasa. “nasleđeni bitumen”. i njen sastav dovesti u vezu sa sastavom ili organske supstance recentnih sedimenata. U površinskim delovima litosfere takođe se mogu naći u malim količinama i neka lipidna organska jedinjenja koja čine tzv. a koji. fulvo i humunske kiseline i ređe humin. s druge strane. odakle se pod uticajem promene temperature vode i dejstvom anaerobnih bakterija redukuju u rastvorljivije oblike sa porastom sadržaja u vodi. znatno se razlikuju od odgovarajućih procesa koji se odigravaju ako su uslovi aerobni. 4. ne zahtevaju primenu zametnih i nepristupačnih analitičkih metoda. kerogena. alkanska frakcija iz nje izoluje metodom hromatografije na stubu. Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi Sadržaj rastvornih mikroelemenata u vodi uslovljavaju svojstva podloge. Pri ovom pristupu vrlo je važno opredeliti se za određivanje onih parametara koji sa sigurnošću mogu da upute na razlike između organske supstance recentnih sedimenata i nafte. čija je količina utvrđena. ali i ovo određenje može da podrazumeva široki opseg vrednosti.

Zato se Fe(III) mora najpre da redukuje hidroksilaminom u Fe(II) na pH 3. Simpozijum organizovan u cilju razjašnjavanja ovog fenomena podelio je mišljenja istraživača i zaustavio ovaj postupak ubacivanja gvožđa u more. kao i za održavanje reproduktivnih funkcija organizma. Reoksidacijom Fe2+ dobija se Fe(OH)3 (s) kao koloid koji je mnogo manje polimerizovan i kristalan nego stari Fe(OH)3 i tako mnogo rastvorljiviji i u stalnoj ravnoteži sa monomernim neorganskim Fe3+ vrstama koje mogu da kontrolišu njegovo korišćenje od strane fitoplanktona. a delimično i bakar mogu pod uticajem pomenutih uslova u mulju da pređu u organometalne komplekse. Priprema specijalnih načina pripreme dovodi do povećanih troškova i izaziva tehničke teškoće. u visokim koncentracijama. Dobar deo gvožđa dolazi u vodene površine preko atmosfere. i na taj način uklanja CO 2 iz atmosfere. Ovom redukcijom prevodi se gvožđe iz nerastvornog oblika u rastvorni oblik. Kao posledica mikrobiološke aktivnosti. daleko toksičnije nego njihova organska jedinjenja. Sadržaj mangana se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije i spektrofotometrijski posle oksidacije mangana u pemanganat pomoću amonijum-persulfata. pri određenim vrednostima oksidaciono-redukcionog potencijala. pri čemu se gradi crvena boja čiji intenzitet se meri na 480 nm.10-fenatrolinom ili tiocijanatom.Do formiranja hidroksida gvožđa i mangana u vodenoj sredini dolazi pri određenim uslovima: u prvom redu. i Fe(OH)4-. gvožđa. Gvoždje(III) se određuje spektrofotometrijski sa tiocijanatom. Javljaju se mikroelementi u koncentracijama koje je klasičnim načinom pripreme vode za piće nemoguće svesti u granice predviđene standardima. U anaerobnim uslovima Fe3+ prelazi u Fe2+. koji mogu izazvati neželjene promene toksičnosti. najčešće. Preporučena granična vrednost za mangan iznosi 0. u koju dolazi putem prašine. u anaerobnim uslovima se javljaju. Sa 1. magana i sulfida. U vodenim kapljicama Fe3+ joni se redukuju u Fe2+. I pored intenzivnog proučavanja njegova hemija u slatkovodnoj i morskoj vodi još nije potpuno jasna.5 mg/L i ona je sasvim dovoljna za zaštitu ljudskog zdravlja. Mangan Mangan je esencijalni oligoelement. Poznata je takozvana “Gvožđeva hipoteza” po kojoj u Arktičkim vodama veliko prisustvo gvožđa stimuliše veliku produkciju fitoplanktona i cvetanje algi. rastvorljivi oblici azota. Gvoždje se odredjuje spektrofotometrijski sa 1. Procesi koji se odigravaju u hipolimnionu akumulacije u anaerobnim uslovima značajno umanjuju vrednost akumulacije kao izvorišta vode za piće. Fotohemijski nastalo Fe2+ se reoksiduje pomoću O2. Ovo je u javnosti podstaklo bacanje hiljada tona gvožđa u okean u cilju smanjenja CO 2 u atmosferi. Čvrsti Fe(OH)30 prisutan u vodi mnogo je amorfniji nestabilniji i rastvorljiviji od kristalnog oblika FeOOH ili Fe2O3 zbog fotohemijskih procesa koji se dešavaju i stalnog pretvaranja Fe3+ u Fe2+ i obrnuto. Fe(OH)30. U vodenim sredinama termodinamički je stabilno Fe3+ oksidaciono stanje i dominiraju hidrolizovani oblici kao što su Fe(OH)2+.2 do 3. Bakar 91 . ukusa i mirisa vode. arsen. a koji se javljaju u toku procesa formiranja anaerobnih uslova u hipolimnionu akumulacije. Fe(II) daje sa 1.3.10 fenatrolinom određuje se Fe(II).10-fenatrolinom narandžasto-crveni kompleks. dovodi do pojave mrlja na sanitarijama i vešu. čiji se intenzitet boje meri na 510 nm. Za sada nema ubedljive evidencije o toksičnim efektima na ljudsku populaciju povezanih sa njegovim unošenjem u organizam preko vode za piće. Tako na primer živa.5 mg/L. Mangan ima važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfora. Gvožđe Gvožđe je jedan od najvažnijih bioaktivnih mikroelemenata. Prisutnost mangana u vodi za piće iznad 0. Ta oksidacija je pojačana ako je Fe3+ adsorbovan na mineralnoj ili biološkoj površini. Ukupan sadržaj Fe(II) i Fe(III) može se odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije.

Cu(CO3)22. Adsorpcija kadmijuma zavisi od rastvorljivosti njegovih jedinjenja. Ono može prouzrokovati brojne zdravstvene probleme. Xue i Sigg. a i do pojave PbCO3 koji postaje dominantna jonska vrsta. Međutim ustanovljeno je da kadmijum ulazi u slatkovodne organizme direktno kao jon iz vode. Poznato je da Zn ima antagonističko delovanje prema kadmijumu. oštećenja jetre i bubrega i anemiju. U dubokim slojevima koji su bogati nutrijentima i u kojima je koncentracija rastvorenog kiseonika mala. Ovi podaci pokazuju da produkcija organskih liganda ima važnu ulogu u kompleksiranju bakra. čujnosti i mogućnosti pamćenja kod dece. Organizmi u zagađenim vodenim zonama akumuliraju kadmijum. Preporučena granična vrednost iznosi 1. Bakar se određuje spektrofotometrijski sa neokuproinom (za niske i visoke koncentracije). Primarno se akumulira u bubrezima i ima dugo biološko vreme poluraspada od 10 do 35 godina. mada se ne zna tačno koji je mehanizam adsorpcije i u kojem se obliku nalazi u pojedinom organu. Oni uzimaju makronutritivne i mikronutritivne mikroelemente na površini vodene mase. On u vodi menja njen ukus. Pretpostavlja se da su ovi efekti uzrokovani promenama u nekim enzimima krvi. niti podceniti olovo koje dospeva u akumulaciono jezero usled depozicije aero polutanata. međutim voda može biti prihvatljiva za piće od strane konzumenata pri količini bakra na nivou ispod preporučenih graničnih vrednosti. Kadmijum Kadmijum nije pronađen kao esencijalni osnovni sastojak u metabolizmu. Ljudi koji boluju od Wilson-ove bolesti naročito moraju da vode računa da ne koriste vodu u kojoj ima bakra preko dozvoljene granice. odnosna najmanja koncentracija slobodnog Cu2+ jona. Bakar učestvuje u oksido-reduktivnim procesima u organizmu i ulazi u sastav mnogih enzima. Ovde takođe treba istaći da se nesme zaboraviti. Naime pošto je cvetanje alge u periodu mart-april. Sadržaj olova se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije ili diferencijalnom pulsnom anodnom »striping« voltametrijom. a kod odraslih povećanje krvnog pritiska. Sadržaj kadmijuma se može odrediti metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. stehiometrijski odnos fotosinteze i oksidacije je odgovoran za konstantan odnos ∆ C/∆ N∆ P/∆ O2.Bakar pripada grupi esencijalnih oligoelemenata. Nastali fitoplanktoni se mikrobiološki degradiraju u dubokim vodenim slojevima i na taj način obogaćuju dublje slojeve u koncentraciji mikroelemenata. ali dugotrajno izlaganje izaziva pored alergijskih 92 . Allen et al.3 mg/L. Fitoplanktoni učestvuju u regulaciji koncentracije mnogih nutritivnih mikroelemenata. spektrofotometrijski sa kupretolom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije. Olovo Smanjenje emisije olova u životnu sredinu dešava se nakon započete zamene olovnog benzina bezolovnim. tada se odigrava i najveće kompleksiranje. (1993) su utvrdili da je promena koncentracije hlorofila i promena odnosa ukupnog bakra i slobodnog bakrovog jona ista tokom godine. CuOH+. odnosno na rast i fiziologiju vodenih biljaka. pa je i najveća koncentracija hlorofila. kao ni u čemu se sastoji mehanizmi njegovog toksičnog dejstva. Hronično izlaganje dejstvu olova povezuje se sa cerebrovaskularnim oboljenjem i bolestima bubrega. Nikal Nije poznato da kratkotrajno izlaganje koncentracijama nikla preko MDK vrednosti može izazvati neke ozbiljnije zdravstvene probleme. a ne preko lanca ishrane. U koncentracijama većim od MDK može izazvati stomačne probleme. Povećanjem baznosti rastvora dolazi do prelaza Pb2+ jona u odgovarajući hidroksid (PbOH+). zastoj u fizičkom i mentalnom razvoju kod dece. tako da je važan odnos Cd:Zn u biološkom sistemu. U relativno malim koncentracijama olovo izaziva poremećaje u hemiji crvenih krvnih zrnaca.i CuCO3. Za olovo je karakteristična velika zavisnost jonskih vrsta od kiselosti rastvora. (1970) su ustanovili različite oblike rastvornog bakra u vodi i to : Cu2+. a njegovi negativni uticaji na biotu veoma su izraženi.. smanjenje koncentracije.

Neorganski Ni2+ je stabilan u vodama bogatim kiseonikom do pH vrednosti 9. pa se stoga njegova koncentracija ne uvećava putem lanca ishrane. Molibden Molibden se određuje atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom. Potom se prevodi u gasoviti arsin pomoću cinka i HCl. kao i u metabolizmu nukleinskih kiselina i aminokiselina. dok ZnOH+ jon nije pronađen. Intenzitet boje se meri na 540 nm. koji se ekstrahuje sa metilizobutilketonom. uzorak se oksiduje kalijum-permanganatom u kiseloj sredini. iznad koje se pojavljuju oksidi. kojom se ukupna živa prevodi u Hg2+.reakcija na koži i gubitka težine i oštećenje srca i bubrega. Hrom Hrom(IV) se određuje spektrofotometrijski sa difenilkarbazidom u kiseloj sredini. Zn(OH)2 i ZnCO3. Cink se određuje spektrofotometrijski sa cinkonom ili metodom atomske–apsorpcione spektrofotometrije. hidroksidi. a dominiraju karbonati. Intenzitet žuto-zelenog kompleksa nikla se meri spektrofotometrom na 328 ili 436 nm. Toksični uticaj visokih doza kadmijuma može biti smanjen povećanjem sadržaja cinka u ishrani. Element stvara helat sa 8-hidroksihinolinom. Primarna uloga cinka ogleda se u procesu ćelijske replikacije i ekspresije gena. takođe i u metaloenzimima u kojima se nalazi cink. Selen Određivanje se sastoji u tome da se selen pretvori u različite oblike gasovitog selen-hidrida i kasnije analizira metodom atomsko-apsorpcione spektrofotometrije. Ukupni sadržaj hroma se takođe može odrediti i metodom atomske-apsorpcione spektrofotometrije. Arsen Određuje se posle redukcije arsena(V) u arsen(III) pomoću KI i SnCl2. koja se aeracijom prenosi iz rastvora u zatvoreni recirkulacioni sistem ili u otvoreni jednosmerni sistem. Da bi se odredio ukupni sadržaj hroma (Cr(III) i Cr(IV). zatim na redukciji Hg2+ u elementarnu živu. Živine pare prolaze kroz ćeliju koja je postavljena na prolaz zraka atomskog apsorpcionog spektrofotometra. On se ne akumulira u vodenim biljkama i životinjama. U vodi se mogu pojaviti sledeći rastvorni oblici cinka: Zn2+. Rezultati ispitivanja pokazuju kompeticiju između cinka i kadmijuma za proteinske receptore pri transportu kroz membranu ćelije. Treba istaći da postoji sličnost u hemijskim reakcijama između cinka i kadmijuma i njihovih metaboličkih puteva u biološkim sistemima. pri pH vrednostima od 7 do 9. Metoda se zasniva na oksidaciji u vodenoj sredini. Živa Određuje se besplameno atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom. Ulazi u sastav većeg broja metaloenzima. a ekstrakt aspirira u azotsuboksid-acetilenski plamen spektrofotometra. Postoje široke granice tolerancije između normalnih količina cinka unetih u organizam i onih koje mogu izazvati štetne efekte. Cink Cink spada u važne esencijalne oligoelemente koji učestvuju u brojnim fiziološkim reakcijama. Nikal je jedan od najmobilnijih mikroelemenata u vodi. Dobijeni arsin se određuje spektrofotometrijski sa srebrodietilditiokarbamatom ili atomsko-apsorpcione spektrofotometrijski. ZnHCO3+. Živa apsorbuje ultraljubičasto zračenje na talasnoj dužini od 253.7 nm i meri se apsorbancija u funkciji koncentracije žive. Sadržaj nikla se određuje metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije ili spektrofotometrijski posle reakcije sa natrijum-dietilditiokarbamatom. Kao i bakar i cink u prekomernim dozama izaziva nagon za povraćanje pa se time organizam brani od štetnih efekata. 93 .

Azbest Ne sme ga biti ni u kojoj količini. Određuju se spektrofotometrijski sa metilenskim plavim. 94 . Ispitivanje α i β radioaktivnosti obavezno je kod praćenja kvaliteta »novih zahvata vode« i u periodičnim pregledima vode za piće ako je povećan prirodni fon radioaktivnosti u nekom kraju. Rezidualni hlor štiti vodu od sekundarnog zagađenja. zapravo uništava ili sprečava razmnožavanje mikroorganizama koji dospeju u vodu za piće posle hlorisanja. Ako ukupna α i β. Radioaktivne materije Utvrđivanje radioaktivnih materija u vodi za piće vrši se periodično ako je povećana vrednost prirodne radioaktivnosti.5 mg/dm3 jer se fluoridi teško eliminišu iz vode. što je prema sadašnjim shvatanjima optimalna vrednost koja omogućuje prevenciju zubnog karijesa. Fluoridi Vode koje se ne flaširaju mogu da sadrže do 1. Za vode koje se fluorišu nesme da ga ima više od 1. Za radiološku analizu uzima se najmanje tri litra vode u čistu staklenu ili plastičnu posudu i u roku od pet dana se doprema u laboratoriju. Fluoridi se određuju spektrofotometrijski sa SPADNS reagensom (trinatrijum-4. U slučaju da radioaktivnost prelazi dozvoljene referentne nivoe. u prirodnim vodama koje se flaširaju. Fluorid se najpre destiluje iz vode kao silikonfluorovodonična kiselina i zatim se određuje spektrofotometrijski na osnovu efekta bleđenja boje sa reagensom SPADNS. Fluoridi se takođe mogu odrediti i pomoću jon-selektivne elektrode.7.5 mg/L) i donja granica (0.0 mg/L. jer će se u laboratoriji naći uvek manje hlora pošto on isparava i to utoliko više ukoliko je duže vreme od uzimanja uzoraka vode. uključujući i niskoenergetske čestice β emisije prelaze dozvoljeni nivo.Cijanidi Cijanidi se određuju spektrofotometrijski sa piridin-barbiturnom kiselinom. određivanjem ukupne α i β radioaktivnosti. Koncentracija slobodnog hlora određuje se na licu mesta. Fenoli Fenoli se određuju spektrofotometrijski sa 4-aminoantipirinom u prisustvu kalijumheksacijanoferatom(III) kao oksidacionim reagensom u slabo alkalnoj sredini. naftalin disulfonska kiselina). u skladu s propisom o maksimalnim granicama. pri čemu se gradi crvena boja čiji je maksimum apsorpcije na 515 nm. Za slobodni rezidualni hlor se određuju i gornja (0.5dihidroksi-3-(parasulfofenilazo)-2. Rezidulani hlor se određuje spektrofotometriski sa dietil-p-fenilen-diaminom. Deterdženti Deterdženti postaju sve češće prisutni u našim podzemnim i površinskim vodama. Bor Rastvorna borna jedinjenja određuju se spektrofotometrijski jer sa karminskom kiselinom u koncentrovanoj sumpornoj kiselini stvara plavo-crvena jedinjenja. Ova metodom ne može da se razlikuje slobodni cijanid jon od cijanid jona koji je vezan u obliku kompleksa. treba tražiti i pojedine radionukleotide.2 mg/L). određuje se i sadržaj pojedinih radionukletida. jer azbest izaziva pojavu tumora. Slobodni rezidualni hlor Slobodni rezidualni hlor je ostatak hlora u vodi za piće posle dezinfekcije hlorom. uvtrđene za to područje. Veće koncentracije mogu dati vodi neprijatan miris i ukus (na hlor) i dovesti do stvaranja hipohloraste kiseline i trihalometana.

što je posledica ritma življenja stanovništva. od kojih su neki patogeni. tada se govori o gradskim otpadnim vodama. Otpadne vode naselja. mogu da sadrže otpadne vode iz raznih industrijskih objekata. najčešće zbog isparavanja ili potrošnje pri ugrađivanju u produkte proizvodnje. Sistem zatvorenih ciklusa voda Ideja o proizvodnji bez otpadnih voda ostvaruje se pomoću sistema zatvorenih ciklusa vode. ustanova. Svežom vodom se vrši samo nadokanađivanje one količine vode koja se u procesu proizvodnje itgubi. Jedan je da se u prirodne vode ne ispuštaju otpadne vode sa zagađujućim supstancama.1. koja se koristi kao industrijska voda. Iz tih razloga njihova količina i opterećenje zagađujućim materijama može se izraziti putem normativa. Pored zagađenja vode raznim zagađujućim supstancama ovim zatvorenim ciklusom obuhvaćene su i toplotno zagađene vode. Prema svom poreklu otpadne vode se mogu podeliti na: − Komunalne otpadne vode .upotrebljene vode iz domaćinstva. Komunalne otpadne vode Veći deo komunalnih otpadnih voda čine upotrebljen vode iz domaćinstva. i dr. 95 . škola. standardnim vrednostima po stanovniku. što omogućava i relativno jeftinije delimično prečišćavanje u okviru ovog zatvorenog ciklusa. u koji se ponovo vraća. ugostiteljstva. a drugi je prečišćavanje otpadnih voda. Za njih je karakterističan konstantan sastav u jednom regionu u dužem periodu. pored otpadnih voda domaćinstva. Oni se zasnivaju na tome da se u procesu proizvodnje uvek nalazi ista količina vode. bolnica. Izvesne varijacije protoka i sastava mogu se pojaviti tokom godine. Glavna karakteristika kvaliteta komunalnih otpadnih voda je izvestan sadržaj neorganskih i organskih materija.2 OTPADNE VODE Porast stanovništva i dinamičan razvoj industrije uslovljavaju permanentni rast potrošnje vode. zbog prirode supstancije.Zaštita vode od zagađenja Zaštita voda od zagađenja može se ostvariti na dva osnovna načina. Zatvoreni ciklusi vode su neophodni u svim onim slučajevima kada. dozvoljavaju njeno korišćenje i kada čistoća nije onog stepena koji je dozvoljen za ispuštanje. Komunalne otpadne vode sadrže mikroorganizme. Sastav takvih voda zavisi od načina života stanovništva i vrste industrija koje su locirane u naseljenom mestu. tako da nema ispuštanja otpadnih voda u površinske vode i druge vodne recipijente. koja se prečišćava u onoj meri koliko je potrebno za odgovarajući proizvodni proces. − Meteorska (atmosferska) otpadna voda – padavine koje sa površine terena spiraju i odnose različite materije Kada se otpadnim vodama iz domaćinstva u kanalizacionoj mreži priključe i otpadne vode manjih industrijskih preduzeća i oborinske vode. Deo organskih materija nalazi se u suspendovanom stanju. s druge strane. 4. Pored toga ovakvi zatvoreni ciklusi vode. što dovodi. Količina i sastav komunalnih otpadnih voda pokazuje tokom dana karakteristične varijacije. do stalnog porasta količine upotrebljenih otpadnih voda. kao i uklanjanje zagađujućih supstancija atmosferskog vazduha i pravilno odlaganje otpadnog materijala čime se sprečava zagađivanje vode koja je u kontaktu sa atmosferom i zemljištem. tj. − Industrijski otpadne vode – upotrebljene vode iz industrijskih pogona. u otpadnoj vodi nije moguće izvršiti njeno prečišćavanje do te mere da se može ispustiti u prirodne vode. Približno jedna trećina ovih materija odvaja se od vode taloženjem.

nitrati. termičku obradu gotovih proizvoda. izluživanje korisnih sastojaka. Uloga vode u industriji papira je tako velika da se često smatra kao «druga sirovina» pored biljnih tkiva.Industrijske otpadne vode Sastav industrijskih otpadnih voda bitno odstupa od izloženog sastava komunalnih otpadnih voda. hrom. olovo. Količina otpadnih voda ove grane je relativno mala. kadmijum i fenoli. kao i pri iskorišćavanju korisnih i skupih primesa u otpadnoj vodi. proizvoda i tehnološkog postupka. Karakteristike otpadnih voda Kvantitativna i kvalitativana karakteristika otpadnih voda predstavlja osnovni polazni podatak koji se koristi pri rešavanju prečišćavanja otpadnih voda. boje. sulfidi. fosfor. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: temperatura. fenoli. Kvantitativna karakteristika ne obuhvata samo podatke o dnevnoj količini otpadne vode. teški metali. Industrija u kojima se javljaju otpadne vode su: -poljoprivredna i prehrambena industrija -hemijska i industrija tekstila -industrija hartije -mašinska industrija -crna metalurgija -industrija uglja -elektronska industrija Hemijsku. ulja i masti. napajanje kotlova i rashlađivanje. u svakom konkretnom slučaju. Potrebno je raspolagati podacima o minimalnim. ugljovodonici. hloridi. rastvorne neorganske materije. 96 . Sastav otpadnih voda zavisi od vrste sirovina. ulje. Voda se troši za tehnološke svrhe. rashladne. U kožarskoj i tekstilnoj industriji voda se troši za pripremu sirovine i za doradu proizvoda. pH. prosečnim i maksimalnim protocima. sulfidi. U toj grani se voda troši za transport sirovina. Njihova količina i sastav zavisi od niza faktora i specifična je za svaku granu industrije. ali je zagađenje specifično i veliko. Voda služi pre svega kod izlučivanja sirovina. rashlađivanje. Karakteristični parametri su: pH. boje. a zatim kod stvaranja pulpe za presovanje papira. teški metali. pH. fluoridi. Upotrebljene vode iz industrijskih pogona mogu imati veoma promenljive protoke u toku godine. azot i fosfor. Ističe se velikom količinom otpadnih voda i veoma raznovrsnim zagađujućim materijama. suspendovane materije. hrom. azot. Karakteristični parametri zagađenja ove grane su: pH. ili izvršiti merenja na terenu u cilju definisanja ovih veličina. kalijum. fenoli. sanitarne i otpadne vode od čišćenja opreme i postrojenja. organske materije. kalcijum. Specifični parametri zagađenja ove industrije su: temperatura. nego i o neravnomernosti stvaranja otpadne vode. Industrijske otpadne vode potiču iz proizvodnih procesa i obuhvataju procesne. S obzirom na raznovrsnost industrije postoji i raznovrsnost industrijskih otpadnih voda i to u pogledu porekla sastava i količine. fenoli. njihovog povratnog korišćanja i ispuštanja u vodotok. Metaloprerađivačka industrija troši vodu za rashlađivanje i u procesu termičke obrade i površinske zaštite metala. suspendovane materije. naftnu i petrohemijsku industriju karakteriše velika potrošnja vode. cijanidi Prehrambena industrija dolazi odmah iza hemijske u potrošnji vode. Industrija je danas najveći zagađivač vodenih resursa. susopendovane materije. nedelje ili jednog dana. taložne materije. masnoća. čišćenje opreme i prostorija. organske materije. organske materije. sulfati. Količine industrijskih otpadnih voda zavise od kapaciteta i karakteristika primenjenog tehnološkog procesa proizvodnje.

rastvorene soli. a po stepenu disperznosti u otpadnoj vodi dele se na suspendovane materije. čestice gline. U zagađenja biljnog porekla spadaju: ostaci biljaka. kao i druge materije. U domaćim otpadnim vodama i nekim industrijskim nalaze se patogene bakterije i neki virusiizazivači raznih bolesti. hartija biljna ulja i dr. Po agregatnom stanju. čestice ruda. Najčešći mineralni zagađivači su: pesak. 97 . Takođe u zagađenja spadaju i fiziološki sekreti ljudi i životinja. Zagađenja mogu biti i kvascima i plesnima. Organska zagađenja su biljnog i životinjskog porekla. Zagađenje otpadne vode može biti mineralnog. materije koje se nalaze u otpadnoj tečnosti mogu biti u čvrstom. kiseline i baze.Kvalitet otpadne vode obično se karakteriše sledećim pokazateljima − Boja − Miris − Temperatura − Providnost − Suspendovana materija − Talog po zapremini − Talog po težini − Gubitak pri žarenju − Suvi ostatak − Utrošak KMnO4. Osnovni hemijski elemenat koji ulazi u sastav tih zagađenja je ugljenik. sitnim algama i različitim bakterijama. povrća i korova. organskog i bakterijskog porekla. koloidne rastvore i prave rastvore. Osnovni hemijski elemenat ovih jedinjenja je azot. plodova. ostaci mišićnog i masnog tkiva životinja organske kiseline itd. izražava količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju lako oksidujućih zagađenja otpadne vode − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) izražava količinu kiseonika potrebnu za potpunu oksidaciju zagađenja otpadne vode − Biološka potreba kiseonika (BPK) izražava količinu kiseonika potrebnog za oksidaciju organskih materija iz otpadne vode aerobnim bakterijama − Relativna stabilnost karakteriše otpornost otpadne vode na truljenje − Rastvoreni kiseonik − Aktivna reakcija vode (pH) − Kiselost ili bazičnost − Merenje količine ukupnog azota i amonijačnih soli u otpadnoj tečnosti u − Određivanje količine karakterističnih primesa u otpadnoj tečnosti − Određivanje bioloških indikatora karakterističnih za pojedine otpadne vode − Određivanje količine Hlorida Fosfata Sulfata Nitrata Nitrita Kalcijuma Magnezijuma Ugljene kiseline Bikarbonata u otpadnoj tečnosti. tečnom ili gasovitom stanju.

bioloških). tačnije rečeno stepen zagađenja koji se može dozvodliti kada se voda ispušta u prirodni vodotok ili jezero. soli metala manje valentnosti) i veći deo organskih jedinjenja. od mase zagađujućih agenasa koju voda u prirodi može da primi. Treba znati da veći deo neorganskih jedinjenja nije podložan oksidaciji u standardnoj metodi određivanja HPK sa kalijum-dihromatom.Ocena kvaliteta vode Karakteristike kvaliteta vode često se definišu kao: fizičke. flori i fauni koje se teško ili skoro nikako ne mogu ukloniti. Prečišćavanje otpadnih voda Danas postoji znatan broj metoda i postupaka za prečišćavanje otpadnih voda. Treba napomenuti da su standardi za otpadne vode. ne daje u reci sadržaj iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. Prirodno prečišćavanje otpadnih voda Prirodno prečišćavanje otpadnih voda. hemijske (organske ili neorganske) ili biološke. a da ne dođe do posledica koje bi uticale na organizme koji žive u njoj. usled čega dolazi do transformacije zagađujućih supstancija u druge obilke koji ne deluju štetno na žive organizme. odnosno pritoke sa otpadnim vodama. indikatori hemijskog kvaliteta su: − Ukupno rastvorene čestice (USS). koja podrazumeva količinu kiseonika neophodnu za degradaciju organskih supstanci pomoću mikroorganizama u trajanju od 21 dan na 20°C u tami. jedanput zagađena voda moći će da se regeneriše posle dužeg ili kraćeg vremena. pa to nekada može biti uzrok pogrešnih rezultata. 98 . Uvek se vodi računa da količina zagađujućih supstancija koje se unose u reku. Parametri vezani za hemijski kvalitet vode. Koje će od ovih metoda biti primenjene zavisi od niza činjenica. Ove dozvoljene koncentracije zagađujućih supstancija u prečišćenoj vodi zavisne su od kapaciteta prirodne vode. Kao rezultat odvijanja ovih procesa. Proces samoprečišćavanja se odvija u samoj prirodnoj vodi pod uticajem različitih činilaca (fizičkih. Ako su sve organske materije koje su prisutne u nekoj vodi istovremeno i biodegradabilne onda su vrednosti HPK5 i BPK24 jednake. − Ukupni organski ugljenik (UOU)-nastala količina CO2 u procesu terminalne oksidacije organskih supstanci u vodi. Ovi procesi se obavljaju spontano. − Ukupni zahtev za kiseonikom (UPK)-predstavlja teorijsku količinu kiseonika potrebnu za oksidaciju svih oksidativnih supstanci u otpadnoj vodi. hemijskih. Obuhvata sva ona jedinjenja koja bi mogla da traže kiseonik. na tlo sa kojim je voda u kontaktu i na čoveka. ili samoprečišćavanje. Za potrebnu degradaciju biodegradabilnih organskh jedinjenja potrebno je 21 do 28 dana. koritu. bilo da su ona biodegradabilna ili ne. tzv. Međutim. Drugi činilac koji može da utiče na dozvoljen sadržaj zagađujućih agenasa u otpadnim vodama pred njihovo ispuštanje u vodotok je sposobnost samoprečišćavanja prirodne vode. Kao indikator biološkog kvaliteta vode služi biološka potrošnja kiseonika (BPK). tj. različiti u različitim zemljama sveta. Zato se u literaturi često sreću vrednosti BPK5 i BPK24. Prvi je vrsta zagađujućih supstancija i stepen zagađenja. − Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)-količina potrebnog kiseonika za hemijsku oksidaciju organskih i neorganskih konstituenata. Iz tog razloga stepen prečišćavanja otpadne vode nastale pri proizvodnji nekog proizvoda nije konstantna veličina i zavisi od osobina i količine prirodne vode u koju se otpadna voda unosi. predstavlja skup niza procesa koji dovode do umanjenja sadržaja zagađujućih agenasa u vodi. Drugi je kvalitet prečišćene vode. posebno oksidabilne neorganske soli (sulfidi. Zavisno od namene usmeravanja vode nakon prečišćavanja postoje zakonske regulative koje definišu neophodan kvalitet otpadnih voda. ako se voda u prirodi neprekidno zagađuje dolazi postupno do trajnih izmena u sastavu vode.

Hidroliza jona metala dovodi do stvaranja teškorastvornih hidroksida. Grubi matrerijal (sa rešetki i sita) i inertne materije (pesak) se moraju periodično uklanjati. Vodeno bilje za ishranu koristi fosfate i azotna jedinjenja. Postrojenje se sastoji od dela za obradu vode i dela za obradu nastalog mulja. Međutim deo ovih supstancija. U kojoj meri će pojedina supstancija na ovaj način biti zadržana zavisi od sastava tla kroz koji se kreće reka. Dimenzionisanje i izbor postrojenja zavise od vrste vode koja se prečišćava. dok drugi dovode do građenja škodljivih jedinjenja (H2S i dr. Prvi se obično daju neškodljive supstancije. Razni mikroorganizmi troše čitav niz različitih supstancija za ishranu. nakon što se obrade. Tako na primer. Pripremu industrijske vode za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili za prečišćavanje industrijske otpadne vode pre direktnog ispuštanja u vodotok (recipijent).). može biti putem aerobnih ili anaerobnih procesa razgrađen. usled čega će se vremenom njihov sadržaj smanjivati. Pod biološkim procesima obuhvatamo sve one procese pri kojima organizmi koji žive u vodi uklanjaju supstancije ili materijale iz vode koristeći ih u procesu svoje ishrane. ali se njihova koncentracija povećava u mulju. što uzrokuje smanjenje koncentracije ovih elemenata u vodi. optimalnog stepena prečišćavanja pri promenljivom opterećenju. su prikazane najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. U komunalnom postrojenju se prečišćava otpadna voda iz domaćinstva i deo industrijske otpadne vode koja se izliva u javnu kanalizaciju. Industrijsko postrojenje služi ili za prethodnu obradu otpadnih voda. tj. vremena zadržavanja. To znači da se za svaki pojedinačni slučaj mora utvrditi stepen prečišćavanja otpadnih voda. Ti procesi dele se na aerobne (u prisustvu kiseonika) i anaerobne (bez prisustva kiseonika). OTPADNE VODE DOMACINSTVA OSTALE VODE OBORINSKE VODE INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE INDUSTRIJSKO POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE KOMUNALNE OTPADNE VODE POSTROJENJE ZA PRETHODNU OBRADU KOMUNALNO (CENTRALNO) POSTROJENJE ZA PRECIŠCAVANJE VODOTOK (RECIPIJENT) Slika 21. Muljevi nastali u procesu prečišćavanja otpadnih voda se takođe periodično moraju odstranjivati. Izrada i veličina postrojenja zavisi od raznih faktora. anoričito ako su organskog porekla. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Prema osobinama otpadne vode razlikujemo komunalno i industrijsko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. zastupljenosti i stepenu automatizacije. negi i na zagađenje korita. 99 .Zagađujuće supstancije koje se nalaze u prirodnim vodama mogu da budu zadržane na dnu rečnog korita. čime se sprečava njihovo raspadanje drugim putevima. Procesi samoprečišćavanja otpadnih voda mogu se grubo podeliti u dve osnovne grupe: biološke i fizičkohemijske i hemijske procese. sastava mulja u koritu reke i sastava supstancija koje se nalaze u vodi. Procesi sorpcije zrncima čvrstog materijala smanjuju koncentraciju zagađujućih supstanija u vodu. Najvažnije vrste otpadnih voda jednog grada ili oblasti. a li se njihova koncentracija povećava u mulju. koji bi dali i toksične produkte. ribe koriste za ishranu razne otpatke hrane. Fizičko-hemijski i hemijski procesi koji se događaju u vodi imaju dodatne efekte ne samo na zagađenje vode. Na Slici 21.

− Uklanjanje nutrijenata (azotnih i fosfatnih materija). floridi.. rastvorljiva ulja) 7. oksidi) − Materije koje plivaju (masti. a nisu toksične 5. Materije koje se mogu izdvojiti samo oksido-redukcijom − Sulfidi. Materije koje je mogiće izdvajati degazacijom ili ekstrakcijom gasa − Gas vezan (okludovan) ili rastvoren − Koncentrovana sumporna jedinjenja − Fenolna jedinjenja 8. koloidnih i netaloživih čvrstih materija. Fosfati se po pravilu uklanjaju dodavanjem hemikalija. i dezinfekcija vode ukoliko je potrebna. Osnovni činioci zagađenosti industrijskih otpadnih voda Klasifikacija osnovnih činioca zagađenosti industrijskih otpadnih voda izvršena je na osnovu tretmana kojim se otpadne vode moraju podvrgnuti i na osnovu ove kategorizacije postoje osam kategorija: 1. Ovde spadaju: − halogena jedinjenja. 100 . Materije koje se mogu odstraniti nekim od postupaka biološke prerade − Šećeri − Proteini − Fenoli Poseban pečat nivou zagađenosti otpadnih voda daju izvesna jedinjenja koja su specifična upravo zbog stepena štetnosti koje poseduju. deterdženti. cijanidi. neki nerastvorljivi i neemulzivni ugljovodonici) 2. emulzioni ugljovodonici. Materije koje se mogu ukloniti samo neutralizacijom − Organske i neorganske kiseline ili baze čije se soli do neke granice mogu rastvarati 4. čije su oksidisane ili redukovane forme dovoljno rastvorljive. − Biološko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje rastvorenih organskih materija.) − Soli koje se mogu izdvojiti inverznom osmozom. Proizvod anaerobne stabilizacije mulja je biogas. neke neorganske ili organske kiseline − Metali koji se u određenom opsegu pH mogu istaloživati u obliku nerastvosnih hidroksida 6. − Oksidanti ili reduktori. − fosforna jedinjenja. Rastvorljive materije koje se mogu fizički izdvojiti − Materije koje se mogu adsorbovati (koloranti. Kroz biološki proces se uklanjaju oko 50 % organskih materija.. Materije koje se mogu izdvojiti flokulacijom i sedimentacijom ili flotacijom − Uglavnom koloidne materije − Materije u emulziji (elastomeri. hromati. talog. Nerastvorljive materije koje se mogu izdvojiti fizički − Čvrste materije u suspenziji (pesak. Materije koje se mogu odvajati istaložavanjem − Sulfidi. smole.Razlikujemo četiri stepena prečišćavanja otpadnih voda: − Mehaničko prečišćavanje koje obezbeđuje uklanjanje taloživih i plivajućih materija. izmenom jona ili elektrodijalizom 3. − Završno prečišćavanje radi uklanjanja preostalog opterećenja.

− metali mogu biti toksični i njihovo preveliko prisustvo može da spreči korišćenje mulja u poljoprivredi. Destruktivne metode prečišćavanja otpadnih voda zasnovane su na značajnim izmenama hemijske strukture primesa. jer uništavaju mikroorganizme aktivnog mulja. − pri niskim pH vrednostima velika je korozija cevi − stvaranje gasova ugrožava radnike na kanalizacionim mrežama. Zn. Mešanje se vrši na taj način što se otpadne vode ulivaju u kadu u koju su postavljene cevi za produvavanje vazduha. Na ulaz u sistem za prečišćavanje.− − − − − organski rastvarači. Njihovim mešanjem postiže se delimična neutralizacija. Ove metode su perspektivne za sistem zatvorenih ciklusa vode i postavku bezootpadnih tehnoloških procesa. Grubo ceđenje. takođe visoka temperatura nepovoljno deluje na spojeve cevi i korozija je veća. što omogućava njihovu transformaciju u manje složena ili netoksična jedinjuenja. Cd). cijanidi. Ovim postupkom se iz otpadnih voda uklanjaju prvenstveno otpaci materijala kao što su na primer: komadi drveta. isparavanje. Prethodna obrada otpadnih voda iz industrije Prethodnom obradom se sprečava negativan uticaj industrijskih otpadnih voda iz različitih pogona na rad centralnog postrojenja. što u kasnijim postupcima smanjuje utrošak hemikalija za neutralizaciju. Cu. 101 . U regenerativne metode ubrajaju se ekstrakcija. Mehuri vazduha mešaju tečnost i homogenizuju je. komadi kože. što dovodi do smetnji u transportu otpadne vode. otpadna voda može da dolazi iz više izvora. Udaljavanje primesa iz otpadnih voda upotrebom regenerativnih metoda prečišćavanja odvija se praktično bez izmene hemijske strukture zagađujućih supstancija. 2. Obrada industrijskih otpadnih voda Prečišćavanje industrijskih otpadnih voda sprovodi se sa ciljem udavaljanja zagađujućih supstancija. razni štetni mikroorganizmi. Uvek ako je moguće iz jednog izvora dolazi na primer alkalna voda. U zavisnosti od karaktera i stepena promene osobina zagađujućih supstancija u procesu obrade razlikuju se regereativne i destruktivne metode obrade otpadnih voda. Za ovo proceđivanje obično se koristi metalna rešetka napravljena od vertikalno poređanih šipki. teški metali (Hg. − previsoke temperature izazivaju isparavanje iz šahtova. fluoridi. Dodatni uticaji industrijskih voda nastaju pre svega zbog sledećih uzroka: − inertne taložne materije koje se talože u kanalizacionoj mreži prave otpor koji sprečava dalji transport. Mešanje otpadne vode. a iz drugog voda koja ima višak kiseline. izvlačenja korisnih supstancija i dezinfekcije voda pre njihovog ispuštanja u prirodne vode. naročito ako su ti gasovi otrovni. Ujednačavanje sastava otpadne vode vrši se njenim mešanjem. Fe. Regenerativne metode su najefektivnije sa tehničko-ekonomskog stanovištva pošto omogućavaju smanjivanje rashoda vode i troškova prečišćavanja kao i vraćanje korisnih produkata u proizvodnju. U destruktivne metode ubrajaju se biološko prečišćavanje i mnoge hemijske metode. jonska izmena i dr. − Fizički postupci obrade otpadnih voda Ovde se ubrajaju: 1. ostaci konzervi i druge ambalaže i sl. − toksične materije smetaju u biološkom procesu prečišćavanja otpadnih voda.

Odstranjivanje čvrstih čestica taloženjem (sedimentacijom). Prilikom isparavanja treba obratiti pažnju da sa vodom ne odu lako isparljivi ugljovodonici i delovi emulgatora. Zbog svoje jednostavnosti i cene koštanja sedimentacija predstavlja najšire primenjivanu metodu. Razdvajanje se sastoji u tome da se otpadna voda pomoću pumpe transportuje kroz menbranu sa finim porama. koja se još odlikuje i izraženom dodirnom površinom između uljnog taloga i tečnosti iznad njega – to je hidraulički usporena sedimentacija. Proces se odvija u više uparivača ili 7. naknadno taloženje (posle biološkog prečišćavanja ili hemijske precipitacije). 3. 5. Pri većim koncentracijama. Kada je koncentracija čvrste faze mala. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom hidrociklona. dok se dobijena otpadna voda može upotrebiti ili ispustiti. Odstranjivanje tečnosti koje se ne mešaju sa vodom vrši se u taložnicima u kojima tečnosti koje su lakše od vode isplivavaju na površinu i pomoću pogodno konstruisanog sakupljača odvode se iz taložnika. 4. Odvajanje čvrstih čestica pri kružnom kretanju vode. predhodno taloženje mulja (pre biološkog ili hemijskog procesa). Princip rada ovih uređaja zasniva se na tome da se pod dejstvom gravitacije čvrste čestice. Propusna moć menbrane zavisi od veličine pora i radnih uslova (radnog pritiska. 102 . Od vrste i koncentracije čestica u vodi zavisi i mehanizam sedimentacije. Ona je jedna od najstarijih metoda obrade otpadnih voda. Efekat filtracije se smanjuje sa povećanjem koncentracije. koje imaju veću gustinu od tečnosti u kojoj se nalaze padaju na dno suda.Uklanjanje vlakana iz otpadnih voda primenjuje se prvenstveno u tekstilnoj industriji i pri proizvodnji celuloze i papira. Primarni sedimentacioni tank Taloženje je veoma značajan proces koji se koristi u prečišćavanju otpadnih voda za mehaničko uklanjanje najvećeg dela suspendovanih materija. Ovaj postupak se primenjuje za uklanjanje čestica nerastvornih supstancija. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda putem ultrafiltracije. Slika 22. Koristi se za razdvajanje višefaznih smeša. jer dok pada ona nailazi na druge sitne pahuljice – to je difuziona sedimentacija. 6. usled velikog broja flokula dolazi do usporene grupne sedimentacije. dok emulgovane materije ostaju na menbrani. Nemoguće je potpuno razdvajanje bezčišćenja površine membrane. kao što su suspenzije i emulzije. dispergovana pahuljica se taloži kao da je sama. Zato uparivači imaju dodatne aparate za prečišćavanje. ali njena brzina padanja raste sa povećanjem njenih dimenzija. Uparavanjem se mogu preraditi sve vrste otpadnih voda i za to nisu potrebne nikakve hemikalije. Molekuli vode prolaze kroz pore menbrane. Odstranjivanje čvrstih čestica iz otpadnih voda primenom ultracentrifuga i ultrazvuka. U postrojenju za prečišćavanje otpadne vode (Slika 22) taložnice srećemo na više mesta: taloženje peska i drugog otpadnog materijala. uslovi strujanja). a povećava se sa povećanjem brzine filtracije.

Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade otpadnih voda Metoda Sedimentacija Flotacija Filtracija kroz pogaču Ultrafiltracija Centrifugiranje Princip Veličina i gustina čestica Veličina i gustina čestica Veličina čestica Veličina molekula Veličina i gustina čestica Sredstvo Gravitacija Gravitacija i zadržani ili rastući mehurovi Vakum ili meh. Uparavanjem ili degaziranjem mogu da se uklone H2S. Primarna uloga koagulanata je destabilizacija čestica i jačanje flokula. Javljaju se kao anjonski. Kao neorganski koagulanti javljaju se soli jedno-. Ovim načinom obično se prečišćavaju vode koje sadrže vrlo sitne suspendovane materije. Time se sprečava moguć prilaz čestica među sobom.pritisak i porozni medijum Membrana i meh. (odelenje za bojenje i beljenje) zatim otpadne vode fabrike viskoze itd. amonijak. što posledično omogućava stvaranje aglomerata. 103 . fizičko-hemijskog postupka razgradnje emulzija pod dejstvom reagenasa koji neutrališu dejstvo emulgatora u emulziji i time narušavaju stabilnost koloidnih čestica. U tu svrhu otpadnoj vodi se dodaju reagensi pre njegovog uvođenja u taložnik.pod vakumom zbog velikog utroška energije. Neorganski koagulanti. Koagulacija je prva faza flokulacije. katjonski i nejonski polielektroliti. Na izbor koagulanata utiče kvalitet vode i pH sistema. Katjonski polielektroliti su pozitivno naelektrisani zahvaljujući prisustvu aminske. Organski koagulanti. U procesu koagulacije talože se suspendovane i emulgovane materije koje se pri običnom taloženju ne izdvajaju. Organski koagulanti se mogu podeliti u prirodne: skrob iz krompira. gradeći mikroflokule.dvo-. npr: otpadne vode tekstilnih preduzeća. dekstrini. Što je valenca veća to je koagulacija efikasnija. fenoli itd. ili trovalentnih metala koji u vodi postaju naelektrisani pozitivno pa privlače negativno naelektrisane čestice. Tabela 12. Od anjonskih koagulanata najpoznatiji je poliakrilamid. alginati. alkoholi. Najčešće primenjivani mehanički postupci obrade dati su u Tabeli 12. Koagulativno dejstvo je funkcija valence jona čije je naelektrisanje suprotnog znaka od naelektrisanja čestica. iminske ili amonijačne grupe. želatin koji se koriste čisti ili kombinovani sa neorganskim solima (aktivni SiO2) i sintetičke polimere (odlikuju se velikom molekulskom masom i rastvorljivošću u vodi). U prvih nekoliko minuta potrebno je obezbediti intenzivno mešanje kako bi destabilizacija bila uspešnija.pritisak Centrifugalna sila Primena Separacija čvrsto-tečno Separacija čvrsto-tečno Isušivanje mulja Organsko prečišćavanje Isušivanje mulja Fizičkohemijske metode prečišćavanja otpadnih voda Prečišćavanje otpadne vode koagulacijom i flokulacijom. da bi se naelektrisanje koloidnih čestica smanjilo. Upotrebljavaju se soli na bazi aluminijuma i gvožđa. Koagulanti su hemijska jedinjenja koja se dodaju sistemu kako bi se postigla neutralizacija koloidnih čestica i izazvala destabilizacija i taloženje. Ona podrazumeva dodavanje suprotno naelektrisanih jona.

Suština metode zasniva se na tome da se voda koja se prečišćava zagreva do 100 ºC. jedan od njih je da se adsorbens dodaje u vodu iz pravca suprotnog kretanju vode. kao dominantnog faktora. Pošto se čestice talože različitim brzinama. boje. Prečišćavanje otpadne vode flotacijom. betonit. vrsta i koncentracija čestica kao i uslovi mešanja u trenutku dodavanja koagulanata. ali postoje i neorganski (primer: aktivni silicijum. ekstakt algi. Flokulanti utiču na brzinu procesa stvaranja ali i na kvalitet pahulja. masne kiseline. Prema naelektrisanju flokulanti mogu biti anjonski. hemijske prirode primesa i ekstragenta. Koeficijent raspodele karakteriše ekstzrakcionu sposobnost rastvarača. Proces obrazovanja većih čestica (pahulja. odlikuju većom zapreminom. treba voditi računa o vrednostima pH. Flokulanti se sistemom mogu dodavati po završetku koagulacije ili u fazi između sedimentacije i filtracije. da bi dejstvo koagulanata bilo efikasno trebalo bi i pH sredine dovesti u potreban opseg. temperature.. na izbor koagulanata utiče i temperatura (mada u opsegu od 5-25˚C nemaju uticaja). kada flokulant ima ulogu pomoćnog filtracionog sredstva. svojstva suspendovanih čestica (veličina..). agensi koji utiču na miris i ukus voide i dr. Po potrebi. Proces flokulacije je poseban način ukrupnjavanja kolidnih čestica. čestica koja ima veću brzinu taloženja može da stigne sporiju česticu i „zakači“ se za nju. To su visoko toksične supstancije. ferosulfat. kao i od opšteg sastava odpadne vode. Tako obrazovane krupne čestice uglavnom se talože većom brznom nego što bi se taložile odvojeno. Ovaj način se koristi za udaljavanje supstancija koje isparavaju s vodenom parom (fenol. prisutni joni u vodi. anilin i druge organske primese. Flokulanti su uglavnom organske prirode. aktivni ugalj u prahu. razna makromolekulska jedinjenja. katjonski i nejonski. Ekstrakcijom se iz vode mogu izdvojiti fenoli. infuzorijska zemlja. flokula) naziva se flokulacija. derivati fenola. anilin). koje se zahvaljujući prisustvu flokulanata. Flokulacija je proces koji ima za cilj povećanje broja kontakta između koagulisanih čestica i dešava se posle koagulacije. Takođe. Ova metoda prečišćavanja otpadnih voda zasnovana je na izvlačenju iz vode organskih primesa male rastvorljivosti pomoću organskih rastvaračau kojima se ova jedinjenja dobro rastvaraju. zavisno od sastava voda i vrsta čestica. U fazi flokulacije posebno je važno obezbediti lagano mehaničko mešanje koje će pospešiti „uspešne“ sudare. skrob. Pri kontaku pare sa vodom u gasovitu fazu prelaze isparljive supstancije.) i organske (alganiti. većom čvrstinom i konzistentnošću.. Njegova veličina zavisi od koncentracije rastvorene supstancije. Ovaj način prečišćavanja otpadnih voda od strane čvrstih čestica zasniva se na istom princpiu koji se koristi i pri flotaciji ruda. a ponekad se dodaju smeše ovih reagenasa.. aluminijum-hidriksid).Izbor adekvatne vrste koagulanata zavisi od osobine koagulanata i osobine čestica koje treba destabilizovati. Kao koagulant se primenjuje kalcijumov oksid. Osim pH.. Pri izvođenju flokulacije treba obratiti pažnju na: temperaturu vode. amonijum sulfat i dr. Proces prečišćavanja sa adsorbensima se vrši uglavnom na dva načina. Prečišćavanje otpadne vode adsorpcijom. Ako imamo u vidu raznovrsnost sastava otpadnih voda. Prečišćavanje vode adsorpcijom vrši se radi uklanjanja relativno malih količina zagađujućih supstancija koje izazivaju znatne efekte ili se drugim postupcima ne mogu ukloniti. naelektrisanje) i lokalne uslove (pristupačnost opreme). zamućenost vode. Prema poreklu se dele na prirodne i sintetičke a prema sastavu na mineralne (aktivni silicijum. uvodi u kolinu sa puniocem koji omogućava povećavanje kontakne površine pare i vode. pri odvajanju flotacijom ubacuju se u vodu potrebni reagensi. tip korišćenog koagulanata. Prečišćavanje otpadne vode evaporacijom. neke gline. Prečišćavanje otpadne vode ekstrakcijom. Nasuprot toku vode uvodi se vodena para temperature 102-103 ºC. Time se postiže da voda na ulasku 104 . deterdženti.

Za neutralizaciju kiselina koriste se obično kalcijum-karbonat. Vode koje sadrže višak kiseline ili višak baze moraju se pre upućivanja na dalju obradu ili ispuštanja u prirodnu vodu prethodno neutralisati. fosfati. Ako se deluje na neprečišćenu vodu pritiskom koji je veći od osmotskog pritiska. magnezijum-karbonat. a koji se talože kao hidroksidi u određenoj oblasti pH. koji će ukloniti i zadnje količine zagađujućih supstancija. Zn. ali kroz nju ne mogu da prođu molekuli ili joni koji se nalaze rastvoreni u vodi. Al. hromate. U fizičko-hemijske postupke obrade. Drugi način. Osnova ove metode je korišćenje osmoze. cijanidi. Cr. Proces prečišćavanja vode jonskom izmenom vrši se korišćenjem kolona.u toranj za prečišćavanje prvo dolazi u kontakt sa adsorbensom na kome su već adsorbovane određene količine supstancije koje treba ukloniti iz otpadne vode. sulfite i dr. Prvi nalčin je filtracija kroz porozan sloj koji sadrži karbonatne materijale kao što su krečnjak. koji se talože sa Ca2+. U slučajevima kada to nije moguće koriste se sumporna ili hlorovodnočna kiselina. Posle dodavanja kiseline. Za neutralizaciju baza prvenstveno se koristi ugljen-dioksid. Pb. mermer. Takođe se koristi i za prečišćavanje otpadnih voda od niskih koncentracija jona visokotoksičnih ili radioaktivnih elemenata. Hg. odnosno tornjeva za prečišćavanje. Prečišćavanje otpadne vode inverznom osmozom. U ovim tornjevima se nalazi aktivni ugalj ili drugo adsorpciono sredstvo. Otpadne vode koje sadrže cijanide. vode oslobođene mineralnih soli. sulfocijanidi. sulfati i fluoridi. Na ovom principu rade uređaji za dobijanje pitke vode iz morske. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem zasniva se na tome da se dejstvom odgovarajućeg reaktiva dodatog u otpadnu vodu vrši izdvajanje pojedinih supstancija u vidu teško rastvornih jedinjenja. koje sadrže ulje i prljavštinu. emulzija se podvrgava elektrolizi. Metoda jonske izmene koristi se za prečišćavanje vode od elektrolita. Ti. Ova membrana dozvoljava prolaz molekulima vode. kalcijum-hidroksid. ova metoda služi za uklanjanje niskih koncentracija jona koji predstavljaju izrazito štetne zagađujuće supstancije. Sem toga koristi se i za dobijanje meke vode tj. Cu. Be. uklanjaju se oksido-redukcionim procesima. Pri daljem kretanju voda dolazi u kontakt sa adsorbensom koji ima sve manju i manju količinu adsorbovanih supstancija. Hemijski postupci obrade. hloride. Kao i prečišćavanje odsorpcijom. sastoji se u tome da otpadna voda koja se prečišćava ulazi sukcesivno u 2-3 tornja za prečišćavanje. Takođe hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati supstancije koje se talože kao nerastvorne soli gvoždja ili koje mogu da se kompleksiraju: sulfidi. Hemijskim postupcima obrade otpadne vode mogu se odvajati: 1) toksični i netoksični metali kao što su: Fe. Do pojave osmoze dolazi kada su rastvarač (na primer čista voda) i rastvor (na primer otpadna voda) u dodiru preko polupropustljive membrane. kalijum-hidroksid itd. Ni. nitrate. Na elektrodama se pojavljuju mehurići gasa koji se talože na flokulama hidroksida. Koncentracija zagađujuće supstancije preostala u vodi određena je rastvorljivošću nastalog teško rastvornog jedinjenja. sulfide. fosfati. došla u kontakt sa potpuno čistim adsorbensom. natrijum-hidroksid. dolomit. 2) sulafti. jer dolazi do stvaranja kalcijum-sulfata koji može da 105 . ubraja se i elektrohemijsko razdvajanje. molekuli vode će iz prostora sa neprečišćenom vodom da prolaze u prostor sa čistom vodom. kalcijumoksid. Pri neutralizaciji vode koje sadrže kiseline prvenstveno se koriste alkalne vode. da bi pri kraju tornja. Izvođenje neutralizacije vrši se uglavnom na dva načina. koji se dosta često koristi. Prečišćavanje otpadnih voda hemijskim taloženjem. Prečišćavanje otpadne vode jonskom izmenom. magnezit i dr. a pred ispuštanje iz njega. Neutralizacija otpadnih voda. radi smanjenja utroška reagensa. Upotreba ovih neutralizacionih filtera nije moguća ako je u vodi prisutna sumporna kiselina. Ako otpadna voda sadrži kiseline i baze one se neutrališu.

Drugi oksidacioni agens sa izrazitim nepovoljnim dejstvom je kalijumdihromat. Aeracija vode. kalijum-permanganat. Koji od ovih agenasa će biti upotrebljen zavisi od supstancija koje treba oksidovati. Razlaganja otpadnih emulzija. Ovaj vid prečišćavanja otpadnih voda sastoji se u provođenju mehurova vazduha kroz vodu. a iz vode se uklanjaju sve one gasovite supstancije koje nisu prisutne u vazduhu. koje takođe treba uklanjati.izazove zapušavanje poroznog sloja. dezinfekcija vode. Kao oksidacioni agensi koriste se obično hlor. sastava otpadnih voda i niza drugih uslova. Ozon je jako oksidaciono sredstvo koje poboljava organoleptičke osobine vode i ne zagađuje je proizvodima sporednih reakcija. Unošenje oksidacionih agenasa u vodi ima dvostruki cilj. Prvi je da se putem oksidacije razgrade zagađujuće supstancije ili prevedu u manje toksične agense. pa je ceo postupak ekonomičan. Pored hlora danas se sve više kao oksidacioni agens koristi ozon. prirodnoj i otpadnoj. tj. Oksidacija hemijskim agensima. Udaljavanje kiseonika iz vode porebno je gde njegovo prisustvo ubrzava koroziju metala. koja su toksična. čija je konstrukcija slična uređajima za mešanje tečnosti. Od svih oksidacionih agenasa danas se najviše upotrebljava hlor. Prečišćavanje vode korišćenjem oksidacionih agenasa može da se vrši u otvorenim sistemima ili u zatvorenim sistemima u kojima može da se ostvari velika brzina mešanja agenasa i vode. Neutralizacija se vrši u neutralizatorima. Kiseline su bolji koagulanti pri razgradnji emulzija. Na Slici 23. ozon. U vodi. Za redukciju oksidacionih agenasa u najvećem broju slučajeva koriste se natrijum-sulfit i natrijum-hidrogensulfit. Drugi način neutralizacije voda sastoji se u unošenju određenih količina sredstva za neutralizaciju u određenoj zapremini vode. s obzirom na prirodu elektrolita može biti: − razlaganje pomoću soli − razlaganje pomoću kiselina − razlaganje pomoću soli sa flokulacijom Hemikalije koje se po ovom postupku primenjuju su jeftine. kiseonik i dr. hlor-dioksid. Povećava se sadržaj kiseonika u vodi i ubrzava se njegovo rastvaranje u njoj. Pored toga važno je da ne nastaju sporedni produkti. Najprimenjivanije soli za razlaganje su soli aluminijuma i soli trovalentnog gvožđa. Za redukciju dihromata mogu se koristiti soli dvovalentnog gvožđa. ali su skuplje. Pored ova dva efekta aeracija se koristi i u slučajevima oksidacije redukcionih agenasa u otpadnoj vodi kada je oksidacioni agens kiseonik. kao oksidacioni agens prisutan je kiseonik. ili raspršivanjem vode u sitne kapi u vazduhu. Redukcija oksidacionih agenasa. Zbog toga se prečišćenoj vodi koja se odmah ne koristi dodaje neko drugo dezinfekciono sredstvo (hlor) koje sprečava razvoj mikoorganizama. Kod ovog postupka potrebno je znati sadržaj kiseline da bi se računala potrebna količina sredstav za neutralizaciju. Negativna strana primene hlora je što sa pojedinim supstancama hlor može da gradi hlorovana jedinjenja. Višak ozona se sam brzo razgrađuje. Prednost ove metode je što se ulje odvaja u čistom obliku pa se posle može spaljivati ili mešati sa lož uljem i koristiti kao energetski fluid. natrijum-hipohlorit. prikazan je hemijski postupak obrade otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala. Cilj aeracije je dvostruk. koji se javlja u vodama koje se koriste za hromiranje. a drugi je uništavanje mikroorganizama. Na primer hemijskim postupcima razlaganje otpadnih emulzija. 106 .

Šema tehnološkog postupka prečišćavanja otpadne vodene emulzije iz procesa obrade obojenih metala 107 .Slika 23.

U biofiltru se odvija neprekidan prirast i odumiranje bioopne. Najefikasniji postupci obuhvataju: tretman u oksidacionim jamama. Biološki prudovi. sunčevi zraci. Taj proces je često jako dug i po nekoliko meseci. Prerada taloga Anaerobna prerada taloga. aerobne digestore i specijalne filtere. U veštačke uređaje u kojima se odvija aerobno prečišćavanje voda ubrajaju se biofiltri i aerofiltri. ispunjen krupnozrnim materijalom čija se površina orošava otpadniom vodom i na kojoj se obrazuje opna (sloj aktivnih organizama). Na dnu prudova intenzivno se razvijaju stanovnici mulja: larve. tucanik. prvenstveno iz poljoprivredne proizvodnje i iz prerade poljoprivrednih proizvoda. Anaerobna prerada taloga je biološka razgradnja organskih supstancija. Biofiltri. šljunak i dr. U tim procesima učestvuju heterotrofni organizmi (organizmi koji ne mogu sami da vrše sintezu sastojaka) koji organske materije uzimaju iz otpadne vode i koriste kao hranu i ugrađuju je u biomasu-asimilacija. Sve biološke metode prečišćavanja otpadnih voda dele se na anaerobne i aerobne. U prudovima se uzgaja riba. Osnovni deo aktivnog mulja čine bakterije. Obično se prečišćavanje otpadnih voda mikrobiološkim putem primenjuje kao dopuna mehaničkim i hemijskim metodama prečišćavanja. Dospevši u aerotank otpadna voda meša se sa aktivnim muljem bogatim mikroorganizmima. To je objekat.Biološki postupci obrade Biološko prečišćavanje otpadnih emulzija vrši se pomoću mikroorganizama koji kao hranu i energiju za razmnožavanje koriste otpadne supstance. snabdeven uređajem za aeraciju je aerotank. U prudovima se uspostavljaju uslovi za energičnu oksidaciju organskih supstancija otpadnih voda. Dugačak rezervoar dubine 3-6 m. koja se vraća u rastvor u obliku minerala-oksidacija (mineralizacija). Odumrla bioopna spira se otpadnom vodom i iznosi iz biofiltra. Najpovoljniji uslovi za proces prečišćavanja u aerotanku su pri odnosu u otpadnim vodama BPK (potpuna) :N:P = 100 : 1: 1. Očišćena voda dospeva u sekundarne taložnike. Materijal punioca mora imati razvijenu površinu i posedovati dovoljnu poroznost. koji se pri ispuštanja otpadne vode u prirodnu sredinu mora iz vode odstraniti taloženjem. To su mala dubina. Biološkim postupcima uklanjaju se organske materije iz otpadne vode. Pored njih ovom procesu mogu da se podvrgnu i biorazgradljivi ostaci dobijeni prečišćavanjem 108 . budući da doprinosi dobroj aeraciji biofiltra i maksimalnom kontaku otpadne vode sa bioslojem. Energiju koja je za to potrebna organizmi dobijaju oksidacijom drugog dela hrane. zasićena kiseonikom. U slučaju nedostaka ovih elemenata u otpadnim vodama dodaju se azot u obliku amonijačnih soli i fosfor u obliku superfosfata ili trinatrijum-fosfata. i ne sme sadržati primese toksičnie za mikroorganizme. Kao punilac biofiltra može biti upotrebljena šljaka. Smeša otpadne vode i mulja protiče kroz aerotank i meša se sa vazduhom pri čemu dolazi do prečišćavanja vode. Materijal biofiltra mora biti trajan. obilje protozoa koje se hrane bakterijama. Aerotank. Toksično supstancije u vodi značajno slabe životnu aktivnost mikroorganizama. posle čega se voda može ispustiti u prirodne vode. Dostupnost neke supstancije biološkoj oksidaciji može biti ocenjena odnosom BPK i HPK. mekušci i dr. ali se tu nalaze i male količine kvasca i plesni i jednoćelijske životinje (protozoe) i crvi. U tom cilju neophodan je proces adaptacije mikrorganizama na ta toksična jedinjenja. Posle biološkog tretmana voda je čista i može se ispuštati u kanalizaciji. crvi. To su veštački uređene vodene površine za biološko prečišćavanje otpadnih voda zasnovani su na istim procesima koji se odvijaju i pri samoprečišćavanju voda. U aerotankovima prečišćavanje otpadnih voda ostvaruje se u uslovima bliskim prirodnim. Biološkim prečišćavanjem koloidne i rastvorene organske materije prevode se u oblik manje ili više stabilizovanog mulja. Pri kontaktu otpadne vode sa bioopnom na puniocu dolazi do sorbcije organskih zagađujućih supstancija na površini mikrobnih ćelija. insekti. zagrejana i osvetljen voda bogata višim biljkama i planktonom.

bay. The overall behavior of trace metals in an aquatic environment is strongly influenced by associations of metals with various geochemical phases in sediments. umanjenje mase taloga putem pretvaranja organske materije u gasove vrenja i rastvorne soli masnih kiselina.gradskih kanalizacionih voda i sl. Ovi talozi podvrgavaju se obradi u specijalnim uređajim u kojima dolazi do mikrobiološko razlaganje organske supstancije u anaerobnim uslovima. a istaloženi talog previre u toku dužeg vremenskog perioda. U metantankovima može količina organske supstancije u otpacima da se smanji do 50 %. Sequential extraction as special tool can provide information on possible chemical forms of heavy metals in sediments and predict their mobilisation . Pored toga dobija se i gas (CH4 65%. water-borne bacteria. Both water quantity and water quality are becoming dominant issues in many countries. First. NH3) nastalih pri anaerobnom razlaganju. Dalja prerada takve vode je prilično otežana. i H2S tragovi) koji služi kao gasovito gorivo za različite namene. For the purpose of this study wastewater treatment processes is decribed. Otpadna voda se razbistrava u toku 1-4 dana. called primary. Prevreli ostatak može da se upotrebljava kao đubrivo ili posle sušenja i briketiranja i on se koristi kao gorivo. a zatim i anerobno razlaganje izdvojenih ostataka nalazi se i septitank i metantank. and the treated water may be disinfected chemically or physically (for example by lagooning and micro-filtration). Septitank. The scope of the study is to discuss physical. Heavy metals as a special group of water contaminants are especially clarified. zasićuje se gasovima (H 2S. The final effluent can be discharged into a stream. I pored ovih nedostataka setitank u zadovoljavajućoj meri rešava problem prerade taloga. Abstract Water use has been growing at more than twice the population rate. or if it is sufficiently clean. kada je potrebno. Sewage treatment involves three stages. Then dissolved biological matter is progressively converted into a solid mass by using indigenous. Intenziviranje razlaganja organskog dela taloga postiže se veštačkim zagrevanjem i mešanjem. a ostatka procesa vrenja u obliku đubriva. the intensive agricultural use of fertilizers and pesticides. Pri razlaganju taloga vrenjem nastali gasovi se podižu u vidu mehurova i povlače čestice mulja. CH4. chemical and biological major water pollutants. and a number of regions are already chronically short of water. Otpadna voda koja protiče između kore i taloga koji se razlaže. obezbeđivanje zdravstvene bezopasnosti taloga. Među uređajima u kojima se vrši odvajanje suspendovanih čestica iz otpadne vode. It is well documented that sediments play a key role in the transport and sorption of trace metals in an aquatic environment. Major water quality problems stem from sewage pollution. CO2 35%. lagoon or wetland. the biological solids are neutralized then disposed of or re-used. 109 . Finally. In this chapter water monitoring is defined as any kind of acquisition or collection data of water quality and selection critical parameters to improve their property is underlined. H2. Metantank predstavlja zatvoreni rezervoar predviđen za anaerobnu preradu taloga i suvišnog mulja. it can also be used for ground water recharge. iskorišćavanje dela organske materije u obliku gorivnih gasova koji se koriste kao goriva. saltwater intrusion. river. secondary and tertiary treatment. the solids are separated from the wastewater stream. što je naročito važno pri njihovoj upotrebi kao đubriva. CO. Metantank. a vreme zadržavanja taloga iznosi 6-12 meseci. Cilj ovog mikrobiološkog anaerobnog delovanja na taloge je sledeći: promena fizičke strukture taloga kako bi se olakšalo njegovo sušenje. The following points are based on presentation methods for analysis each contaminant emphasizing practical point for them. Isplivale čestice se slepljuju i na površini septitanka obrazuju koricu koja se zatim zgušnjava i na njoj se nastanjuju različiti plesni sa svojim isprepletenim hifama. Deo ovog gasa može da se iskoristi za održavanje temperature metantanka. and soil erosion. industrial wastes. Septitank predstavlja taložnik kroz koji polako protiče otpadna voda.

10/97. (2005) Principles of Water and Wastewater Treatment Processes. Beograd. R. Environmental Protection Agency (EPA) (1983) Methods for Chemical Analysis of Water and Wastes. (1994) Tehnologija vode i otpadnih voda. Wright. Stuetz. 14. Novi Sad). Gržetić.H. Marković. 6.. Z. M. Beograd.T. (1985) Water Treatment-Principles&Design. Switzerland. Veselinović.. Filtration and Sedimentation.vlada. (1993) Free Cupric Ion Concentration an Cu(II) Speciation in Eutrophic Lake. IAWQ-IWSA. J. J. Third Edition. Jugoslovensko udruženje pivara.. 11. L. I. J. 13. A Wiley-internscience Publication. Morgan. Water Poll. "Sl. Sigg. New York.org/wiki/sedimentation_(water_treatment) 12. 269-295. H.. izdavač/ Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo.cg. http://en. 4. (1992) Coagulation in Drinking Water Treatment: Particles. Tehnološki fakultet. 37-45.Kastori. John Wiley&Sons. Prentice Hall. (2005) Environmental Science. 110 . Limnol. Klašnja. Građevinska knjiga.E. br. 5.pdf Pravilnik o kvalitetu otpadnih voda i načinu njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju i prirodni recipijent. K. D. 9. Xue. Đarmati. D.K. Ninth Edition. UK..J. 2.B. Organics and Coagulants. Aquatic Chemistry. (urednik: R. Edzwald. 7. Flocculation. Matson. br. (1976) Tehnika Prečišćavanja voda. (2001) Hemija i tehnologija vode. 42. 3. Third Edition.. R. List SFRJ». Degremont.R. 1200-1213. U.. 38. Control Fed.. W. Oceanogr.. Stumm.. Fakultet za fizičku hemiju. (1996). Perason. (1997) Teški metali u životnoj sredini. 573-581. Allen. 21/97. str. Banja Luka.S. Kastori. Novi Sad. 15.. Gaćeša. str. IWA Publishing.. (1995) Stanja i procesi u životnoj sredini. (1970) Trace metal characterization in aquatic environments by anodic stripping voltametry. Mancy. listu RCG". Š. str. Geneva. 8. R. Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe («Sl. http://www. Proc.462-490.wikipedia. J.M. John Wiley&Sons. 55/78 i 58/85) 10. Beograd. S. 177-378. Interantional Edition.. Joint Specialist Conference on Coagulation. Inc.. 16.LITERATURA 1..yu/files/1054110151.mepp. Montgomeri. E. H.Popović.

. zaštićena područja). . U zaštićene površine spadaju prirodni rezervati. . Stoga se klasifikacija i kategorizacija zemljišta vrši prema nameni i korišćenju. debljine od nekoliko cm do 1. posledice mogu biti nesagledive. čiste vode itd. koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Zaštićene površine su od velikog značaja jer održavaju biodiverzitet.voćnjaci. Zemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje. od toga najviše u Africi i Juznoj Americi.Simplified soil description). infuzorije. hemijskih i mehaničkih faktora. Ovaj sloj se tokom vremena stvara slaganjem biljnog materijala. U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zaštićenih površina. prirodni spomenici. Predstavlja inzvaredno značajno prirodno dobro. insekti. na primer. .industrijski lokaliteti (aktuelni i prošli).zaštićene prirodne celine (parkovi. amebe. 35 % zemljišta 111 . . za Španiju naročit problem predstavlja isušivanje tla. Ako se takvo zemljište ne zaštiti. krtice i glodari. a time i opstanka ljudskog roda. razloženih ili delimično razloženih organskih materija. hematode. istaknuta posebna lepota tih površina ili njihova turistička korist.4. za sve ljudske aktivnosti.šume.plavljena zemljišta (aktuelna i prošla). a za njegovu zaštitu ne postoji zajednička strategija Sveta. Poseban oblik zemljišta predstavljaju zaštićene površine koje su takvim proglašene. s ciljem da bude zaštićena osetljiva životna sredina. . Zemljište je sastavljeno od slojeva. za proizvodnju hrane i vode. alge i drugi biljni i životinjski svet. gljivice i plesni. nacionalni parkovi. . Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira". člankari. gliste. u kome žive različiti oblici živog sveta: bakterije. nemilosrdno se uništava i degradira. a dublje slojeve izgrađuju glineni minerali u kojima dolazi do akumulacije neorganskog i organskog materijala i vode. Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3 cm. prekomerna urbanizacija i poplave. voćarske planteže i plantaže vinove loze.5 m. Zemljište predstavlja veoma kompleksan eko sistem. rezervoari su kiseonika. Površinski sloj predstavlja sloj humusa. za život životinja i biljaka.kultivisano zemljište. rezervati. životinjski i biljni svet.2 ZEMLJIŠTE 4. i neposredno prete uništenju života na Zemlji. bioloških. protozoe. . . zaštićena staništa i druge vrste zemljišta.zemljište pod infrastrukturom i zgradama. kao osnovni deo ekosistema i podloga za život ljudi.pašnjaci. aktinomicete. Glavnu štetu zemljištu nanose zagadjenje tla i vazduha.2 SOIL Zemljište predstavlja površinski sloj Zemljine kore.mešovito korišćeno zemljište.kamenite površine. profila.područje istraživanja. erozija. a pre svega ljudske aktivnosti. od kojih svaki ima svoje specifičnosti. potrebno je 200 do 1000 godina. 45 % obale izbetonirano. Namena i način korišćenja zemljišta uslovljavaju i njegovo eventualno zagađivanje i degradaciju. na: . U njemu se neprekidno odvijaju dinamički procesi pod uticajem klimatskih. a kada su u pitanju zemlje istočne Evrope na njihovim teritorijama izražena je erozija tla. Kategorizacia zemljišta . Prelazni sloj zemljišta nastaje spiranjem različitog geološkog materijala vodom. virusi. salinizacija. Značaj zemljišta i problem njegovog zagađenja Zemljište. a u skladu sa međunarodnim standardom ISO 11259:1998 (Soil quality . iako ti problemi svakog dana poprimaju sve veće razmere. U Italiji je. .lovna i ribolovna područja.

industrijskih objekata.. putem rasipanja i izlivanja zagađivača. pa čak i đubriva. ugostiteljstva i dr. Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi. Na ovim površinama značajno su umanjeni poljoprivredni prinosi. . Zagađenje zemljišta poreklom iz otpadnih voda: .otpadne vode iz tehnoloških postupaka u industriji i privredi.otpadne vode iz individualnih domaćinstava. domaćinstava. kapaciteta za proizvodnju energije.emisija poreklom od motornih vozila koja koriste naftu i derivate. .vode zagađene usled poljoprivrednih aktivnosti (veštačka đubriva. Ovo utoliko više jer se svake godine u svetu na razne načine. . Poslednjih godina. samo su neki od akutnih problema s kojim se suočava Svet. Specifičan pristup zahteva ispitivanja zagađenja zemljišta poreklom od čvrstog otpada.imisija . Problematika zagađenja zemljišta se mora posmatrati kroz osnovne odnose na relaciji: emisija . došlo je do katastrofalnog sušenja šuma i ozbiljne ugroženosti živog sveta u jezerima. individualnih i lokalnih kotlarnica i dr. biomase i sl. i to dela koji se odnosi na “opasan otpad” (1-2% od ukupne količine otpadnog materijala). maksimalnu pažnju. Smatra se da je poslednjih godina natopljeno preko 10 miliona hektara u Evropi i Severnoj Americi.emisija prilikom sagorevanja različitih organskih materijala.indirektni put zagađivanja. 2.emisija usled sagorevanja fosilnih goriva u industriji. preko vazduha.emisija iz industrijskih tehnoloških procesa.Poljske je preterano kiselo. . zagađivanje tla otpadom i iz atmosfere. zbog upotrebe pesticida. pored ostalih faktora.efekti Ovaj odnos podrazumeva: . bilo to uzrokovanim širenjem gradova. Prema tome. Zagađenje zemljišta poreklom iz atmosfere: . . izgradnjom saobraćajnica. zemljište je danas veoma ugroženo i njegovoj zaštiti je neophodno posvetiti. Izvori zagađenja zemljišta 1.transmisija . Zagađenje zemljišta čvrstim otpadnim materijalom poreklom iz privrede. izgubi na stotine i hiljade hektara često i najplodnijeg zemljišta. veštačkih jezera. poljoprivrede i dr. . kao veoma opasan neprijatelj zemljišta pojavile su se takozvane kisele kiše. a u 40 % Litvanskog zemljišta zabeležena je visoka koncentracija teških metala.direktno zagađenje zemljišta. 3. 112 . pesticidi i organski otpaci različitog porekla). kolektiva. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to.

03 0.5 1.2 0.2 2.004 0.9 20 30 120 Izvori polutanata teških metala u zemljištu 1.Teški metali u zemljištu Zemljište kao dinamičan sistem je u ravnoteži sa životnom sredinom.05 1.upotreba tetrametil i tetraetil olova u benzinu dovodi do disperzije Pb-aerosola. Tako npr.disperzija mnogih elemenata u vazduhu.2 2. Kako je zemljište vitalan ekološki i poljoprivredni resurs i treba ga štititi od dalje degradacije.5 1.1 0.002 0.5 30 39 0.3 1 2 2000 150 0.0 1.2 0.09 110 35 1 2980 200 4 42 90 13 0.0025 0.6 7 9 68 5.05 0.0005 0.002 0.56 1.05 2.5 0.05 0.25 0. „efekat staklene bašte” zajedno sa „kiselim kišama” prouzrokuje promene biopristupačnosti metala (Tabela 13).13 0.5 0.18 620 460 850 0.07 1.6 1.1 0.05 0.14 0.2 0.4 40 250 72 0. Srednji sadržaj teških metala u Zemljinoj kori i glavnim tipovima stena (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Zemljina kora 0.7 10 23 0.5 58 100 52 Sedimentne stene Glineni Krečnjak Peščar škriljci 0. Tabela 13.003 0.5 0.1 0.5 3.5 0.6 2.08 1040 1500 400 0.5 0.5 6 0.45 3.13 0.1 0.05 950 1.003 0.3 0.odloženi pepeo je izvor teških metala.04 1.1 0.3 19 11 35 90 5.36 1. 2.5 14 3 24 0.2 0.22 (<240) 0.12 0.4 160 1 75 Magmatske stene Bazne Ultrabazne Granitne magmatske 0.03 0.5 0.028 0. .29 0.07 1.2 0. 113 .0 13 (1-900) 0. Atmosferski polutanti iz motornih vozila: .43 4.16 0.003 0.36 1.08 1.1 20 100 50 0.7 45 20 130 0.5 80 14 0.004 0.0 1.16 0. Sagorevanje fosilnih goriva: . Promene klime utiču na promene u zemljištu.12 0.06 0.01 0.01 0.

efluente i otpadnih voda. napuštena auta (Pb-akumulatori).pesticidi. posebno herbicidi. Organska đubriva: . .taloženje čestica aerosola emitovanih pri spaljivanju materija koje sadrže metale. posebno u urbanim i industrijskim područjima. . . 5. sadrže enormno visoke koncentracije teških metala (Tabela 14).dispergovanje metala kroz prašinu. Metalurška industrija: . . Poseban problem predstavljaju metali koji se preko hrane akumuliraju u organizmu čoveka (npr.odnošenje metala sa prinosom biljaka (Mb). . Cd i Pb). Hg-baterije).emisija dima i prašine koji sadrže metale. Teški metali prouzrokuju akutne probleme toksičnosti.nepažljivo odlaganje predmeta (minijaturne baterije Ni-Cd.neorganskih zagađivača (Mdn).atmosferskog taloga (Ma). Ukljanjanje urbanih i industrijskih otpadaka: .fosfatna đubriva. 6. Koncentracija teških metala u zemljištu Ukupni sadržaj metala u nekom zemljištu (MUK) je rezultat inputa metala iz više izvora: .preko efluenata koji mogu zagaditi zemljište u slučaju izlivanja vodenih tokova. 4. .agrohemikalija (Mah).organskih otpadaka (Moo). Rudnici i topionice obojenih metala: .svinjska i živinska đubriva (Cu i As).putem stvaranja deponija otpada i metalnih strugotina. 7. Udeo različitih tipova zagađivača zemljišta Zemljišta. . .matičnog supstrata (Mm). . 114 .šljake iz prerade gvožđa.3.đubriva (Mđ). Slika 24. . . Mineralna đubriva i pesticidi (teški metali kao aktivni konstituenti ili primese): .

1.8 0.1.1 .245 1 .0. stajnjaku.01 .1 20 10 .000 < 1 . mineralnim đubrivima.3.30 0.2 – 1 10 70 .0 0.100 1.09 .2 .100 20 .566 Kreč 0.20 0.27 1 .05 4 <2 90 1.250 0.25 0.2.3 10 .250 0.44 1 .24 1.200 0.25 30 .900 1 . kreču i kompostu (mg/kg) Metal Ag As B Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se U V Zn Kanalizacioni mulj < 960 3.05 1 .5 5.25 10 0.04 .1 .580 0.1 .9 1-7 7 .0.08 – 0.170 1 .60 7 .7 .03 .3 .30 1.19 0 0.3 20 .10.15 2 .172 0.05 – 8.1.000 1-2 50 10 .12 66 .42 Stajnjak 3 .3.3.260 8 .000 0.1 .4 .83 10 .4 15 . Sadržaj teških metala u kanalizacionim muljevima.5 .12 3.0.40 5 .50 0.27 2.06 1.410 13 .200 0.260 0.000 0.200 5 .0.30 2 0.9 3 .2.240 82 .2 1 .1 .20 20 .8.2 40 .450 Kompost 2 .3.300 Uobičajena vrednost 0.000 2 .55 2 .5.1 .10 20 .600 50 .225 < 100 0.2.1 .05 .300 0.125 0.3 .3 2.4 .1 . Sadržaj teških metala u poljoprivrednim zemljištima (mg/kg) Metal Ag As Au Cd Co Cr Cu Hg Mn Mo Ni Pb Sb Se Sn Ti U V W Zn Opseg 0.21 0.10 0.2 .3 .8 .5 .1 .969 0.05 . MUK = (Mm + Ma + Md + Mah + Moo + Mdn) – (Mb + Mg) Tabela 14.01 .30 15 -1.36 30 .1.279 1.5 50 115 .01 .40 6 .3 .4 1 .002 0.000 0.5 2 .55 60 .2.- gubici putem ispiranja i volatizacije (Mg).000 0.01 .300 29 .40.49.01 .340 1 .05 40 .15 10 .6 0 .1.120 0.8 0.3 .001 .500 0.01 .9 .5.1.115 0.894 Tabela 15.1.450 Nitratna đubriva 2.0.500 2 .52 0 .38 7 .600 3 .600 50 .400 91 .000 Fosforna đubriva 2 -1.34 7 .300 2 .0.03 .

u zemljište dospevaju opasne i štetne materije. 116 . menjaju propustljivost citoplazmine membrane. Od najvećeg značaja je izrazito toksičan uticaj teških metala (Hg > Ag > Cu > Cd > Zn > Pb > Cr > Ni > Co). U zemljištu žive različite vrste mikroorganizama: bakterije. U prvom redu su fizičko-hemijska svojstva zemljišta. Tabela 16. posebnu ulogu imaju pojedini mikroorganizmi koji pokazuju otpornost na teške metale (biološki indikator zagađenja). preradi kanalizacionih i otpadnih voda. mikroorganizmi su razvili različite sisteme i mehanizme za zaštitu od nepovoljnih faktora spoljašnje sredine.Micelija gljive Rhizopus arrhizus izdvaja U iz otpadnih voda rudnika urana. U celokupnoj organskoj materiji zemljišta.Veći broj bakterija može akumulirati koloidno Au iz zemljišta. kao i uticaja teških metala. . hemijski sastav sredine u kojoj žive mikroorganizmi. Njihova brjnost je od nekoliko desetina do nekoliko miliona po 1 gramu apsolutno suvog zemljišta.Mikroorganizmi zemljišta u zaštiti životne sredine Rast i razvoj biljaka je u direktnoj zavisnosti od sadržaja organske materije i delatnošću mikroorganizama u zemljištu. - - U zaštiti životne sredine. Metali se adsorbuju na površini ćelije mikroorganizma. zaustavljaju razmenu materije i energije i tako ih direktno uništavaju. uz pomoć produkata metabolizma (mikroorganizmi sintetizuju i izlučuju slabo kisele ugljovodonične polimere koji deluju kao polielektrolit koji apsorbuje jone metala Pb. Naglim razvojem savremenih tehnologija.1 – 3.0 %. ćelije mikroorganizama učestvuju sa 0. Postoje 3 načina vezivanja rastvorljivih teških metala od strane mikroorganizama: bioadsorpcija (specifično i nespecifično vezivanje metala na površini ćelije. Cd. Zn). alge. Kruženje materije počinje i završava u zemljištu zahvaljujući mikroorganizmima. temperatura. Danas se veoma uspešno koriste različite vrste mikroorganizama za izdvajanje metala iz raznih ekoloških sredina: . kao i enzimatsko prevođenje toksičnih teških metala u manje toksična jedinjenja. koje direktno ili indirektno nepovoljno deluju na mikroorganizme (Tabela 16). U toku evolucije. gljive. vrste i starosti mikroorganizama. . jedinjenj Hg). Minimalne koncentracije nekih teških metala koje inhibiraju bakterije Jedinjenja metala HgCl2 AgNO3 As2O3 CuSO4 x 5 H2O K2CrO7 Koncentracija (mg/ml) 8 32 512 512. Biomasa iznosi 5-20 t sirove mase po 1 hektaru zemljišta. npr. od kojih zavisi dejstvo teških metala na mikroorganizme. Mikroorganizmi učestvuju u stvaranju zemljišta i održanju njegove plodnosti. bioakumulacija (nakupljanje metala u ćeliji i vezivanje sa belančevinama. biotičkih i abiotičkih faktora.000 128 Postoji veći broj činioca. virusi i lišajevi. Bacillus subtilis bakterija sadrži biopolimer koji vezuje Cr i Al). mikroorganizmi oksidišu arsenit As3+ u manje toksičan arsenat As5+). vreme delovanja. saturacionog mulja i fotografskih rastvora. vrste i koncentracije teških metala. transformacija neorganskih u organo-metalna jedinjenja (npr. protozoe.Bakterija Citrobacter intermedius ima sposobnost akumulacije Ag iz otpadnih voda. npr.

02-0. za uzorak od 20 g dovoljna je osetljivost vage od 0. fizičkih i bioloških svojstava zemljišta.zemljište gde se odlažu razni otpadni materijali. sa osetljivošću 0. Npr. ispituje se: . vrši se utvrđivanje poremećenih hemijskih. . u prostoriji zaštićenoj od prašine i hemikalija ili posebnom uređaju sa automatskom regulacijom temperature i vlage.Kontrola kvaliteta zemljišta Opšti pristup na osnovu koga su definisani parametri ispitivanja preuzet je iz preporuka i uputstava Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA-USA). kao i na osnovu idenifikovanih izvora zagađenja u zoni uticaja.5 % od mase uzorka. fizičkih i bioloških svojstava. Sušenje uzoraka se vrši pri temperaturi 25-35 oC. ua analizu se koristi zemlja u stanju prirodne vlažnosti. Za pojedina određivanja. eventualno prisutan.1-0. U toku sušenja. . Uzorak se meri na analitičkoj vagi. kao i kod određivanja fiziološki aktivnog K2O ili P2O5. Zato treba pripremiti uzorak za analizu. Priprema uzorka – sitnica.30 cm) i pakuju u čiste plastične kese težine 0. a zatim prosejati kroz sito (∅ 0. Priprema uzoraka zemljišta Uzorci zemlje imaju različit sadržaj vode. . kod određivanja zamenjivog Fe ili Al. Analitički uzorak (srednja proba). .zemljište zagađeno i u drugim slučajevima. Na taj način se dobija sitnica za većinu hemijskih određivanja. sitnica u količini od 50 g mora se dalje usitnjavati u ahatnom tarioniku. a veće grudve izmrve prstima. Na zemljištu koje je zasejano biljnim vrstama vrši se analiza nadzemnih i podzemnih delova biljaka.jona. a zatim seje kroz sito (∅ 2 mm). skelet. što se postiže: odstranjivanjem skeleta. Na osnovu ispitivanja. . kao i Međunarodnim preporukama i normama.5-1. Takav je slučaj npr.ili NO2.zemljište u blizini prometnih saobraćajnica.zemljište koje se zaliva zagađenom vodom. sušenjem. uzorke treba promešati radi ujednačavanja. različitu količinu skeleta i različite su usitnjenosti. 23/94).zemljište u blizini većih gradskih i industrijskih naselja.zemljište koje se preterano đubri organskim i mineralnim đubrivima. Osušeni uzorak u količini od 500 g usitnjava se u avanu ili posebnom mlinu. NO3. usitnjavanjem i prosejavanjem. Pri tom se odvoji. Prikupljanje uzoraka zemljišta Ispitivanje zagađenog zemljišta vrši se na taj način što se uzimaju uzorci zemlje iz oraničnog sloja (0 .1 g. a po potrebi i narušenih hemijskih. Ako za vreme sušenja kod uzorka nastaju brze i velike hemijske promene pojedinih sastojaka.2 mm). Na sadržaj opasnih i štetnih materija. 117 .0 kg i dostavljaju naučnoj instituciji na analizu. Uzorci zemlje u vlažnom stanju se najpre proseju kroz sito (∅ 6 mm). razdeli na 10-20 približno jednakih delova i iz svakog dela uzima se mala količina zemlje za uzorak. kod određivanja NH4-. Laboratorijsko ispitivanje i tumačenje rezultata se vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (“Službeni glasnik Republike Srbije” br. pepelišta i jalovine (deponije). Celokupna količina sitnice se stavi na papir.

Al.voda Ostatak Plameni fotometar Razblažiti na 50 cm3 Na2S2O4 Razblažiti na 100 cm3 Filtrirati Na. HClO4 upariti do suva SiF4 Soli: Fe. NH4OH Br2 .1 g) HF. K. Ca.4 M HCl do 50 cm3 Otopina B 5 cm3 Titracija uz murexid 5 cm3 Titracija uz eriohrom T Ostatak Plameni fotometar Ca Ca + Mg K. Mg. Mn. K Ti na 400 nm Fe na 565 nm 50 cm3 Upariti sa HNO3 Soli: Ca.7 50 cm3 NH4Cl.Merne tehnike kontrole kvaliteta Određivanje elementarnog sastava mineralnog dela zemljišta (silikatna analiza). Na Rastvoriti u HCl Prokuvati Razblažiti na 100 cm3 Otopina A 5 cm3 Pufer pH 4. Na 118 . a) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa HF) UZORAK (0. Na 0. K. Ti. Mg.

b) Semimikro silikatna analiza (razaranje uzorka sa Na2CO3)

UZORAK (0,1 g)
Topljenje sa Na2CO3 Dehidratacija sa HClO4 Centrifugiranje

Talog SiO2
Rastvoriti u NaOH

Otopina D
NH4OH Br2 – voda Centrifugirati

Otopina E
NH4-molibdat HCl

Talog: Fe, Ti, Al, Mn
Rastvoriti u HCl

Si na 400 nm

Otopina F (Ca, Mg)
Titracija uz eriohrom T

Fe3+ , Ti4+ , Al3+ , Mn2+
Taložiti sa NaOH Centrifugirati

Ca + Mg

Talog: Fe, Ti, Mn

Otopina G
Podesiti pH 4,2 Razblažiti do 100 cm3

Otopina H
Pufer pH 4,2

Al na 520 nm

119

Analiza zemljišta Analiza zemljišta se vrši u specijalizovanoj laboratoriji a neke od analiza zemljišta se mogu vršiti odmah na terenu. Brze analize, koje su najčešće potrebne na terenu, su određivanje pH, sadržaja nitrata i nutricijenata. Za brzu procenu pH (kiselosti) zemljišta koristi se vrlo jednostavan aparat - pH indikator. Ova metoda je korisna radi određivanje pogodnosti zemljišta za obradu i trenutne savete za đubrenje. Za direktno određivanje pH zemljišta (ili tečnosti) koristi se posebna pH elektroda. Merenje pH se bazira na poluprovodničkoj tehnologiji. Specijalna, čvrsta elektroda, sadrži jonsenzitivni terenski tranzistorski (ISFET) senzor, srebro/srebrohlorid referentni sistem i termistor radi automatske temperaturne kompenzacije. Ova elektroda ima raspon merenja od 0-14 pH sa tačnošću od 0,03 pH. Dubina merenja je 80 mm. Ona se koristi u kombinaciji sa osnovnim instrumentom-multimetrom. Kompletan set sadrži multimetar sa elektrodom, malo svrdlo za bušenje sa špatulom za palac i kalibracione tečnosti. Terenski set za ispitivanje zemljišta nudi pojednostavljene metode za određivanje raspoloživih nutricjenata u zemljištu. Serija brzih, tačnih hemijskih testova koristi standardizovane reagense za dobijanje obojenih reakcija, koje se mere upoređenjem sa tabelama boja. Kolorimetrijske test metode se koriste za većinu faktora koji se ispituju. Neki testovi su bazirani na merenju turbidnosti. Jednokratna procedura ekstrakcije obezbeđuje ekstrakt zemljišta za sve ove nutrijentne testove, sa izuzetkom hlorida, koji se ekstrahuju demineralizovanom vodom. pH zemljišta se određuje kolorimetrijski, pokrivajući raspon od pH 3,8 do 9,6. Za svaki komplet na raspolaganju je i kompletna dopuna reagenasa za 50 testova. Džepni instrument, reflektometar sa digitalnim merenjem, namenjen je za brzo određivanje sadržaja nitrata u vodi ili u vodenom rastvoru zemljišta ili biljnog materijala. Ova metoda je zasnovana na očitavanju nitratnih test-traka. Pošto se prethodno uroni u rastvor, test-traka se postavlja u aparat za optičko očitavanje. Instrument ima memoriju u kojoj pamti poslednjih 20 merenja, sa indikacijom datuma i vremena kada je svako merenje izvršeno. Raspon merenja je od 5 do 500 ppm (mg/l) nitrata. Tačnost očitavanja je 1 mg/l. Instrument se isporučuje sa kutiijomfutrolom, test-tračicama, rastvorom za kalibraciju i priborom. Ove metode nisu zamena za laboratorijske metode, mada daju dovoljnu indikaciju za određenu procenu. Fizičko-hemijski parametri analize (opšti i specifični) Specifični parametri. Kiselost zemljišta (rastvaranjem i snižavanjem prekursora kiselina NOx i SO2) predstavlja inicijalnu fazu u zagađenju i povlači veliki broj hemijskih reakcija čiji proizvod predstavljaju različiti toksični metaboliti. Posledica kontaminacije, posebno u dužem vremenskom periodu (naročito teškim metalima) dovodi do degradacije zemljišta i naglog smanjenja broja i vrsti mikroorganizama. Opšti parametri. U opšte fizičko-hemijske parametre analize zemljišta spadaju: a) Određivanje ukupne količine ugljenika i humusa Metode se baziraju na potpunoj oksidaciji organskog C u CO2. Prvom grupom metoda C se oksidira sagorevanjem u struji kiseonika u električnoj peći, a nastali CO2 apsorbuje u aparatu za apsorpciju (metoda po Liebigu). Druga grupa metoda se zasniva na oksidaciji C pomoću različitih oksidirajućih otopina (metoda po Tjurinu). Određivanje sadržaja humusa (metoda po Kotzmanu) sastoji se u oksidaciji organskih materija zemljišta pomoću KMnO4. b) Određivanje sastava humusa Ekstrakcija zemlje smešom alkohol-benzol (1:1) radi izdvajanja voskova i smola; Dekalcifikacija beskarbonatne zemlje rastvorom H2SO4 a karbonatne zemlje rastvorom HCl; Izdvajanje huminskih kiselina obradom dekalcifikovane zemlje rastvorom NaOH; Određivanje nerastvornog ostatka (humina). 120

c) Određivanje stepena razloženosti i humificiranosti organske materije zemljišta Stepen razgrađenosti pokazuje odnos pravih humusnih materija netopivih u acetilbromidu i predstepena humusa koji su netopivi u acetilbromidu. Koristi se postupak bromacetolize ili postupak sulfoacetolize. d) Određivanje huminskih i fulvo kiselina Izdvajanje se vrši višestepenom obradom zemlje rastvorom NaOH posle dekalcinisanja. Alkalni rastvor humusnih materija se odvaja od zemlje filtriranjem. Iz alkalnih rastvora se huminske kiseline talože zakišeljavanjem sa H2SO4. Rastvor se filtrira i iz filtrata odvajaju na aktivnom uglju fulvo kiseline. Svojstva huminskih i fulvo kiselina (elementarni sastav, funkcionalne grupe) određuju se metodama elektroforeze, papirnom hromatografijom, IR spektroskopijom i dr. e) Određivanje kiselosti i alkalnosti zemljišta Određivanje pH vrednosti potenciometrijskom metodom (pH metar) ili kolorimetrijskom metodom (pomoću indikatora). Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su podeljena u pet grupa: I alkalna (>7,20 pH u 1M KCl), II neutralna (6,51-7,20), III slabo kisela (5,51-6,50), IV kisela (4,51-5,50) i V jako kisela (<4,50). f) Određivanje zemnoalkalnih karbonata u zemljištu Određivanje količine CaCO3 volumetrijskom metodom sa HCl. g) Određivanje rastvorljivih soli u zemljištu Metoda merenja električnog konduktiviteta u saturisanoj zemljišnoj kaši ili u više razblaženoj suspenziji zemlje vodom. h) Određivanje azota u zemljištu Ukupni azot metodom po Kjedahlu. Amonijačni azot kolorimetrijski pomoću Neslerovog reagensa. Nitratni azot kolorimetrijskom metodom pomoću fenoldisulfonske kiseline. i) Određivanje sumpora u zemljištu Topljenje zemljišta alkalnim karbonatima, mokro spaljivanje carskom vodom ili suvo spaljivanje kalijum hloratom. Konačna sulfatna forma se taloži Ba-solima i određuje gravimetrijski. j) Određivanje pristupačnog fosfora, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma u zemljištu Ekstrakcija kiselim pufernim rastvorom Ca-laktata u HCl. Sadržaj fosfora se određuje kolorimetrijski iz dobijenog ekstrakta. Sadržaj kalijuma se određuje plamenom fotometrijom iz amonim-acetatnog ekstrakta. Elektrodijalizom uzorka zemlje u bornoj kiselini ekstrahuju se pristupačni katjoni Ca i Mg. Kalcijum se određuje turbidimetrijski uz dodatak amonijum-oksalata. Magnezijum se određuje kolorimetrijski sa titan žutim indikatorom u alkalnoj sredini, uz dodatak skroba kao zaštitnog koloida. k) Određivanje oblika aluminijuma i gvožđa u zemljištu Ekstrakcija zemljišta rastvorom smeše oksalne kiseline i amonijum-oksalata. Gvožđe i aluminijum se određuju gravimterijski nakon taloženja kupferonom (gvožđe u kiseloj sredini a aluminijum u alkalnoj sredini). m) Određivanje mikroelemenata (B, Mn, Mo, Cu, Zn) u zemljištu. Maksimalno dozvoljene vrednosti opasnih i štetnih materija u zemljištu Prema Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu (Sl. Gl. RS 23/94) propisane su maksimalno dozvoljene količine opasnih i štetnih materija koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost (plodnost) poljoprivrednog zemljišta (Tabela 17). Ove materije dolaze izlivanjem deponija, ispuštanjem iz fabrika, nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva ili preko sredstava za zaštitu bilja. 121

20 kod gajenja soje. 4. su na bazi triazinskih preparata. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) toksičnih i kancerogenih materija u zemljištu Red. TMT) MDK (mg/kg zemlje) 0. Sredstva triazini (atrazin i simazin) karbamati ditiokarbamati hlorfenoksi (2. olovo.06-0.01 0. hrom. 118.5 1.004 0. su: 0. 0. 6. ječma i krastavca. 1.09 kod gajenja lucerke. cink i bor. 138.4) fenolni herbicidi (DNOCI DINOSEB) organohlorni preparati DDT+DDD+DDE MDK (mg/kg zemlje) 0.25-0. suzbijanje korova.20-0. tj. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) sredstava za zaštitu bilja u zemljištu Red. 153 i 180) organokalajna jedinjenja (TVT.3 0. u srednje teškim zemljištima za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih kultura. kao što su atrazin i simazin (Tabela 18) ili kancerogenih materija (Tabela 19).5 20 50 50 300 100 300 5 50 10 Sredstva za zaštitu bilja.15-0. Štetne materije su: bakar. 1. 3. Sredstva policiklični aromatični ugljovodonici (PAHS) polihlorovani bifenili i terfenili (PCBs i PTC) za svaki od kongenera (28. Tabela 17.30-0. živa. 2.6 0. 3. 0.005 122 .40 kod gajenja krompira. 2. 52.Opasne materije u smislu ovog Pravilnika su: kadmijum. 0. ovsa. Granične vrednosti ostataka simazina i atrazina.01 Tabela 19.25 kod gajenja suncokreta. nikl i fluor. uljane repice i šećerne repe. do 1. arsen. br. 0. Maksimalno dozvoljene količine (MDK) opasnih i štetnih materija u zemljištu Hemijski elemenat Kadmijum Olovo Živa Arsen Hrom Nikal Fluor Bakar Cink Bor Kobalt Molibden Hemijska oznaka Cd Pb Hg As Cr Ni F Cu Zn B Co Mo MDK u zemljištu mg/kg zemlje 2 50 1.30 kod gajenja pšenice i raži. lana.0 1. br. 5. 101.0 kod gajenja špargle. Tabela18. crnog luka.0 0.

kao npr. . koje se koriste radi utvrđivanja prisustva odredjenih procesa ili pojava u zemljistu. kojima se izuzetno precizno utvrđuju karakteristike primarnih i sekundarnih minerala i otkrivaju procesi kod formiranja soluma. struktura zemljišta i dr. . Slika 25. .Metode ispitivanja zemljišta Za ispitivanje zemljišta koriste se različite metode. Razlikuju se metode terenskog i laboratorijskog ispitivanja.druge metode zasnovane na partitativim koeficijentima (npr. zatim odnos učešća frakcije gline u eluviajalnom i iluvijalnom horizontu i dr. .gasnom hromatografijom (GC).pokazatelji dobijeni mikro-morfološkim istraživanjima (Slika 25). konzistencija i dr. zaslanjenosti. Fe2O3/SiO2. odnos ugljenika i azota C/N.). .). Složeniji dijagnostički kriterijumi: . i to: . . .) nastalih oksido-redukcionim procesima u zemljištu i drugih pojava. R2O3/SiO2.jon selektivnim elektrodama.) . osobine strukturnih agregata zemljišta. alkalizacije ili stanja adsorptivnog kompleksa zemljišta). prisustvo određenih minerala u zemljištu ili segregacija (konkrecija i sl.1 SPECIJALNE METODE ISPITIVANJA ZEMLJIŠTA Jednostavni dijagnostički kriterijumi: . na osnovu ovih analiza moguca je rekonstrukcija porekla i procesa transformacije pojedinih minerala Kompleksne metode: 123 .hemijske osobine (pokazatelji stanja kiselosti.tečnom hromatografijom (HPLC).: procesi iluvijacije (translokacija gline u profilu).atomsko apsorpcionom spektrofotometrijom (AAS) .istrazivanja mineraloškog sastava pojedinih frakcija zemljista. tekstura zemljišta.analize modalnog sastava teških frakcija zemjlišnih minerala. boja zemljišta.pokazatelji nastali proučavanjem makro-morfoloških karakteristika zemljišnih horizonata (npr.jonskom hromatografijom (IC).striping volametrijom (SV). Specijalna metoda mikro-morfološkog ispitivanja zemljišta Posebna dijagnosticka vrednost: .metode mikroskopije i submikroskopije. 4. Utvrđivanje dozvoljenog sadržaja materija koje mogu zagaditi zemljište vrši se laboratorijskim metodama.2.fizičke osobine (granulometrijski sastav. .

.5 km od ušorenog naselja i naselja zbijenog tipa (granice stambenog dela). u procesu proizvodnje (tj. organizuju se sistemi praćenja (kontrole) većeg broja parametara na većem broju mernih taćaka. . rada). 124 .hidrogeografskoj situaciji (vodotokovima). “Službeni glasnik Republike Srbije” br.godišnja zapremina deponije (m3).2. .godišnja količina otpada (t). Deponija je sanitarno-tehnički uređen prostor na kome se odlaže čvrst otpad. Zapremina i kapacitet deponije V = K ⋅F q V . . kako bi se analizirao efekat inteziteta promena kod pojedinih parametara. koji nema svojstvo opasnih materija i ne može se prerađivati.putnim mrežama. odnosno racionalno koristiti kao industrijska sirovina ili energetsko gorivo.0 i 0.podzemnoj infrastrukturi. Lokacija Deponija se locira u uvalama zaklonjenim bočnim reljefom. u prometu ili upotrebi i dr. Deponija je udaljena najmanje 1. .33). u domaćinstvima. snežni pokrivač). Otpadni materijal nastaje na javnim površinama.3– 0. istrazivanja se organizuju u okviru određenih prostornih celina (areala) radi identifikacije karakterističnih procesa ili drugim prostornim celinama.hidrometeorološkim karakteristikama (učestalost. . 54/92). Deponija se planira za vreme duže od 20 godina. javne površine.geološkim karakteristikama (nivo podzemnih voda).5 – 1. objekti. brzina i ruže vetrova).5 t/m3).zapreminska težina otpada na deponiji (0. broj stanovnika). . bivšim pozajmištima zemlje i ravnim terenima koji su bez tekućih i stagnirajućih voda. kompleksne metode omogućuju ne samo rekonstrukciju stanja geneze zemljišta nego i predviđanje promena ili rizika takvih promena s obzirom na funkcije stanja i poznate ulazne i izlazne elemente funkcija. .faktor procenjenog učešća prekrivnog materijala (0.temperaturnim karakteristikama (max T. q . seizmičke karakteristike).- analiza većeg broja parametara koji su odgovorni za genezu zemljišta i istovremeno su pogodni pokazatelji kod razmatranja prostorno.izvorima otpada (domaćinstva.ukupnoj količini i vrsti otpada. Za deponije se mogu koristiti i strmi tereni sa nagibom preko 25 %. preduzeća. . . trajanje T ispod 0 oC.plavnosti terena površinskim ili podzemnim vodama.kontroli deponije.urbanističkom planu (namena površine u radijusu od 3 km). .vremenskih rekonstrukcija procesa koji dovode do formiranja soluma.zemlji za kontrolno sanitarno zasipanje deponovanog otpada. uz primenu odgovarajućih tehničkih mera.stabilnosti terena (klizišta.17 i 0. K . F .konfiguraciji terena. 4. na ovaj način istražuju se fenomeni "osetljivosti" zemljišta na promene izazvane spoljašnjim (egzogenim) ili unutrašnjim (endogenim) faktorima pedogeneze.17– 0. .10 – 0.2 LOKACIJA I UREĐENJE DEPONIJA OTPADNIH MATERIJA Radi zaštite životne sredine. . Pri izboru lokacije moraju se uzeti u obzir podaci o: . propisuju se kriterijumi za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Pravilnik.

Deponija se oprema sistemom za prihvatanje voda od padavina i tela deponije.Deponija se obezbeđuje rezervama vode i zemlje.000 m 3 pohektaru.Deponija se oprema pokretnom žičanom mrežom. . koja se pune naizmenično.Deponija ima kontrolni centar za poslove kontrole.Na deponiji nije dozvoljeno spaljivanje otpada. Uzorci se uzimaju 2 puta godišnje.sprečavanje prijema otpada koji ima svojstva opasnih materija. debljine 10-30 cm. .Na deponiji se određuje poseban deo za odlaganje čvrstog industrijskog otpada.Spaljivanje otpada se vrši u odgovarajućim postrojenjima za spaljivanje. . .Na deponijama se formiraju do 2 etaže godišnje. Računa se godišnje po stanovniku 1 m3 otpada u rastresitom stanju. . . Proračunata količina otpada. preduzimaju se odgovarajuće merezaštite: .Na deponiji se jednom u 5 godina određuje struktura otpada. .kontrolom kvaliteta podzemnih voda.Gornja površina dnevnog otpada prekriva se slojem zemlje.Svaka etaža otpada ostvaruje nagib od min 2 %. radi sprečavanja raznošenja otpada. . .5.Kontrola postupka pri odlaganju otpada se vrši svakodnevno. Deponija prestaje da se koristi kad na njenoj površini nije moguće odlaganje novih količina otpada. .Deponija se obezbeđuje nepokretnim i pokretnim osvetljenjem. . ili kad ugrožava životnu sredinu a nije moguće izvršiti sanaciju. . . .sistemskom kontrolom prisustva glodara. uvećava se 2 % godišnje. U roku od 6 meseci. do visine etaže od 2.Preko ovih slojeva odlažu se novi slojevi.broj godina za koje se predviđa vreme trajanja deponije.otklanjanje nedostataka na drenažnim uređajima. . . u planiranom vremenu.P   N1 = N 0 ⋅ 1 + ⋅ n 100   N1 . radi zaštite od požara. P . . .5 m.Industrijski otpad se zaštićuje nepropusnom folijom u horizontalnom i bočnom delu. .Deponija se propisno obeležava tablom sa odgovarajućim podacima.000 . vrši se rekultivacija deponije.Uz deponiju se gradi objekat namenjen pranju vozila i kontejnera.priraštaj stanovništva u %. . Gornja površina deponije se prekriva slojem zemlje u količini od 3. Opasnost od zagađenja životne sredine utvrđuje se: . . po jedan sa svake strane i jedan nizvodno od deponije. .budući broj stanovnika.U višeslojnoj deponiji izgrađuju se vertikalni kanali za odvođenje gasa. . . na deponiju se postavljaju najmanje 3 pijezometra. u zavisnosti od buduće namene zemljišta. za vek trajanja deponije.deratizacija i dr. visine najmanje 2 m. n . 125 .Voda se vraća na površinu deponije ili se prečišćava i ispušta u recipijent.Voda se odvodi u 2 bazena. Zapremina deponije se dobija na osnovu proizvoda broja stanovnika i zapremine otpada posle kompaktiranja (m3).Otpad se razastire buldožerom i sabija kompaktorima u slojevima 30-50 cm debljine. U skladu sa ovim. od dana prestanka korišćenja. Radi kontrole kvaliteta podzemnih voda.Otpad iz vozila se istovaruje na prostoru dnevnog odlaganja (širina čela 10-50 m).kontrolom količine i kvaliteta ocednih voda iz drenažnih uređaja.kontrolom istovarene količine i vrste otpada. N0 .postojeći broj stanovnika. visine 3 m. . . . Uređenje deponija .Deponija se ograđuje veštačkim zaklonom.

METALOPRERAĐIVAČKA I MAŠINSKA 5. zagađivanje vazduha i voda. skladišta hemikalija i goriva.VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA. Intenzivna industrijalizacija i urbanizacija.Primeri uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine Program ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda Beograd. Poreklo zagađivača: 1. individualna kućna ložišta).RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM . edafske. uklanjanja otpadnih voda i smeća.KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI (industrija. vazdušni i rečni). KOMUNALNE OTPADNE VODE 6. koji decenijama prate razvoj grada obuhvataju: neracionalno trošenje resursa (zemljišta. razvoja saobraćaja i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. PREHRAMBENA INDUSTRIJA 8. te nedovoljna briga o estetskim vrednostima grada. Iako teritorije velikih gradova najčešće predstavljaju ekološku celinu. vode. energije i drugo). . Uzroci degradacije i zagađivanja životne sredine mogu se razvrstati u šest glavnih kategorija: . toplane i veće kotlarnice). kako u samom gradu tako i u njegovim naseljima. uništavanje prirodnih i kulturnih dobara. orografske karakteristike terena) u mnogome su anulirane neodgovarajućim odnosom čoveka prema životnoj sredini. degradacija i zagađivanje zemljišta. snabdevanja vodom. zaostajanje razvoja komunalne infrastrukture. NAFTNI DERIVATI 2. Glavni problemi životne sredine u Beogradu. TEKSTILNA INDUSTRIJA 4. Na teritoriji Beograda prisutni su brojni sanitarno-higijenski problemi počev od elementarnih u oblasti stanovanja. rizici od prirodnih nepogoda i industrijskih udesa.STANOVANJE. železnički. benzinske pumpe.RASUTI ZAGAĐIVAČI (poljoprivreda. . Povoljnosti koje nosi lokacija grada (klimatske.SAOBRAĆAJ (drumski. kao i demografski razvoj Beograda u drugoj polovini prošlog veka izazvala je negativne uticaje na životnu sredinu i kvalitet života stanovnika. pored prirodnih i stečenih nepovoljnosti od uticaja su i velike razlike pojedinih delova. sa karakteristikama od visoko urbane do ruralne sredine. HEMIJSKA INDUSTRIJA 3. . pa sve do savremenih ekoloških problema koji nastaju kao posledica dinamičnih procesa urbanizacije. povećavanje saobraćajnih problema. 126 . GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA Uticaja urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine prikazan je u Tabeli 20. kao najveća urbana aglomeracija u našoj zemlji. industrijalizacije. . suočen je sa brojnim ekološkim problemima. POLJOPRIVREDA 7. hemijske radionice.

376. kvalitet vode upuštanje u vodotoke bez prečišćavanja. čvrsti otpad 6..4 6. zagađivanje vazduha. zagađivanje voda.6. 15 robnih stanica sa 85 ind. 135 javnih benzinskih stanica i približno toliko internih n.Tabela 20. vikend zgrada 1. opasni otpad.2 Toplane i veće kotlarnice zagađivanje vazduha 3 3. 2660 u garažama) 4 međugradske stanice. kapaciteta 2445 MW i 3400 podstanica.56.4 2. RUKOVANJE ČVRSTIM OTPADOM Deponija Vinča i brojna smetlišta. zagađivanje vazduha. neracionalno korišćenje zemljišta.5 Poljoprivreda Benzinske pumpe Hemijske radionice Skladišta hemikalija i goriva Individualna kućna ložišta 127 .500 stanova. zagađivanje zemljišta voda i vazduha pesticidima i veštačkim đubrivom. Banovo brdo. tretmana i odlaganja otpada 6. čvrsti otpad. 1870 autobusa). VODOSNABDEVANJE I KANALIZACIJA Vodosnabdevanje Kanalizacija STANOVANJE zaključno sa 2000. n. otpadne vode zagađivanje vazduha. koloseka Aerodromi Beograd i Batajnica Luka Beograd-120 ha. Bele vode i Vinča 24 izliva iz kanaliacione mreže u reke bez prečišćavanja. zagađivanje zemljišta zagađivanje vazduha. povećana buka zagađivanje vazduha.10. voda i zemljišta zaposedanje zemljišta i vodnih površina. 700 plovila-510. gubici u mreži. brojni nekontrolisani izlivi nedovoljno vode u letnjim mesecima.2 4. udesi sa opasnim teretima. “Gradska čistoća” dnevno prikupi i deponuje oko 1200 tona smeća.2%. loše rukovanje otpadom i fekalnim vodama. voda i zemljišta. n. voda i zemljišta.14.p. otpad povećana buka. RASUTI ZAGAĐIVAČI 49 preduzeća društvenog sektora. Bežanija. nelegalna gradnja u 10 opština: 22.2 1. i prigrad.3 1.000 tona nosivosti zagađivanje vazduha i zemljišta. zaposedanje zemljišta zagađivanje zemljišta zaposedanje zemljišta. +prigrad.1 Železničke stanice i šinski saobraćaj Vazdušni Rečni registrovano 2500 vozila preko 5 tona. buka.1 KONCENTRISANI ZAGAĐIVAČI Industrija energetika . sa 14 toplana i ukupno 118 toplotnih izvora. neracionalna potrošnja energije i vode.1 3. povećana buka. 5500 na parkiralištima. GSP+ Lasta (grad.798). 1500 autobusa. i farmaceutsko-hemijski kompleks .4%.2 6. greje preko 220. Sistem "Beogradskih elektrana". zagađivanje vazduha postrojenja Makiš. septičke jame-vodopropusne ili se izlivaju 5. povećana buka. zagađivanje voda.691. tranzitnepoznato BAS+ LASTA (dnevno 1400 polazaka). voda i zemljišta rizik od hemijskog udesa.000 stanova i 7500 poslovnih objekata.3%. i to 17 poljoprivrednih preduzeća. 25 preduzeća prehrambene industrije. 2.3 6. godinom oko 426.saobr. 5 industrije pića i 2 preduzeća industrije stočne hrane. industriski otpad. Parking servis (6500 mesta na ulicama.3%. zagađivanje zemljišta. Deponija u Vinči zauzima površinu od 65 hektara.1 6. metalski . zaposedanje zemljišta zagađivanje vazduha.p. rizik od industrijskih udesa 2. pomoćnih i ostalih objekata 32. zagađivanje voda i zemljišta OBJEKTI I PREDUZEĆA EFEKTI NA ŽIVOTNU SREDINU 1. voda i vazduha usled neadekvatnog prikupljanja. parkirališta 1. Uticaj urbanih funkcija na zagađivanje životne sredine UZROCI ZAGAĐENJA 1. javne garaže. 20 stajališta za grad.731 (ukupno 56. prehrambeni . SAOBRAĆAJ Drumski (gradski i tranzitni) Autobuske stanice.p.

U okviru ispitivanja kvaliteta zemljišta leve obale Dunava. 1984. a takođe i pored Vodovodske ulice i Savske magistrale perzistiraju povećane vrednosti ksilola. Tumačenje ovih rezultata je obavljeno upoređivanjem sa izmerenim vrednostima iz prethodnog perioda. Dobijene vrednosti su bile ispod granice detekcije. godine su ukazivala na prisustvo ksilola u svim uzorcima. Naknadna ispitivanja obavljena 1987. 4. došlo je do isticanja velikih količina ksilola u zemljište. Tokom 2000. godine vršena su istraživanja kvaliteta zemljišta u zonama sanitarne zaštite vodovoda Grocka i Boleč. i 1989. mogu procesima ispiranja da prodru u dublje slojeve zemljišta i tu se akumuliraju ili da dovedu do zagađenja podzemnih voda. godine bile su prisutne u miligramskim koncentracijama. odnosno u pravcu bazne sredine. PCB-a (polihlorovanih bifenila) i teških metala u zemljištu (olova. 5. Sa aspekta toksokinetike i toksodinamike. Na osnovu analize rezultata istraživanja zagađenosti zemljišta u zoni neposredne sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka konstatovana su prekoračenja koncentracija DDT-a i lindana. koji su inače jako perzistentni u prirodi. pH vrednosti u uzorcima zemljišta uzetih iz zona sanitarne zaštite vodovoda Boleč i Grocka. Od organskih zagađivača. se kreće iznad pH 8. Rezultati ispitivanja kvaliteta zemljišta pored Autoputa i Ibarske magistrale pokazala su prisustvo visokih koncentracija olova na 15 lokacija na teritoriji grada. koja lako ulaze u ekosisteme i kumulišu se u žive organizme. predmet istraživanja je bilo ispitivanje sadržaja pesticida (DDT-a i Lindana). pa i Beograda nalaze značajne količine PCB-a pre svega zbog neadekvatnog upravljanja opasnim otpadom.). Na ranžirnoj stanici. 2. U toku 1998. god. Slična situacija je i sa sadržajem mineralnih ulja u Makiškom polju. Programom kontrole obuhvaćeni su PCB (polihlorovani bifenili) i PAU (policiklični ugljovodonici). Tom prilikom registrovane su i povećane vrednosti Ni i Cd na pojedinim lokalitetima. U uzorcima zemljišta u okviru neposredne zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja Boleča konstatovana su prekoračenja vrednosti za DDT i Lindana. Smatra se da se na teritoriji Jugoslavije.B Karta 45. kadmijuma. Značaj ovog podatka je da je perzistentnost organohlornih pesticida znatno veća u kiselim zemljištima i zemljištima izuzetno bogatim organskim materijama. Ove zagađujuće materije predstavljaju jedinjenja koja se ne nalaze u prirodi. žive i arsena). što se dovodi u vezu sa geološkim sastavom tla. 1. godine. veoma perzistentnih u prirodi. i 1988. Uzorkovanje zemljišta i laboratorijske pretrage u narednom periodu su ukazale da na prostoru Makiša i Ranžirne stanice. i kao posledica razaranja izazvanih NATO bombardovanjem (bilans količina PCB-a u Beogradu nije urađen). konstatovana su prekoračenja vrednosti Ni. Vrednosti tokom 1987. ali može biti i posledica višegodišnjeg korišćenja mineralnih i organskih đubriva (goveđi stajnjak). a u nju dospevaju isključivo ljudskom aktivnošću.Primeri zagađivača zemljišta različitog porekla Kartografski prikaz zagađenosti zemljišta dat je u Vol. 1988. 6. To je ukazivalo na kontinuirane i dispergovane izvore zagađenja na širem postoru Makiškog polja. nikla. Zagađenost zemljišta u slučaju akcidentualnih situacija (Makiš. godine težište ispitivanja kvaliteta zemljišta je stavljeno na lokacije i zone frekventnih soabraćajnica. Zagađenost zemljišta u zonama zaštite izvorišta i drugim zonama prema nameni (VODZONZEM). cinka. a u 1989. organohlorni pesticidi. 128 . hroma. godini u mikrogramskim. bakra. 3. na sadržaj DDT-a i DDE-a kao i Lindana. što nije slučaj u situaciji Grocke i Boleča. U toku 2001.. s obzirom da ove dve materije nisu normirane važećim Pravilnikom.

hranu i ljudski organizam. prisustvo piralena i srodnih jedinjenja je pre svega vezano za transformatorska postrojenja i kondenzatore. Dioksini i furani nisu bili dokazani. U uzorcima zemljišta u zoni uticaja Autoputa registrovane su koncentracije PAH-ova u površinskom sloju. ali i na dubini od 50 cm. 9. trnsformatora i dr.. U prethodnom periodu. 2000. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta u 2001. U okviru kontrole zagađenosti zemljišta 1997. Takođe je dokazano prisustvo PCDD-a i PCDF-a što je bila direktna posledica sagorevanja lakoisparljivih hlorovanih ugljovodonika i PCB-a. . godine niti u jednom uzorku sa teritorije Beograda. Nakon obilnih padavina u leto 1999. Na prostoru Beograda. Prostori kompleksa “Rafinerije” i “Azotare” u Pančevu nisu bili istraživani što zahteva detaljnu i kontinualnu pretragu na prisustvo PCB-a i drugih polihlorovanih jedinjenja. koriste se preporuke i literaturni podaci da svaka registrovana vrednost u životnoj sredini predstavlja rizik po zdravlje ljudi i zahteva detaljne analize. koja već duži niz godina koriste i eksploatišu transformatore i kondenzatore sa piralenom. PTT-a. 1998. registrovane su vrednosti PAH-ova pre svega u industrijskim zonama i pored prometnih saobraćajnica.2 mg/kg pri čemu su najviše vrednosti registrovane u površinskom sloju zemlje. Iz tih razloga je potrebno izvršiti detaljna ispitivanja zemljišta naročito u okviru kompleksa velikih javnih preduzeća.u uzorcima zemljišta iz naselja Poljane kao i iz naselja Vojlovica i Kačarevo.0 mg/kg do 27. i 2001. u okviru velikih sistema elektroprivrede. U toku 1999. godine konstatovano je prisustvo PCB-a u uzorcima zemljišta. Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH-ovi) predstavljaju značajne organske zagađivače životne sredine. Smatra se da ova jedinjenja najčešće iz vazduha sedimentacijom ili putem padavina dospevaju u dublje slojeve zemljišta. “Minela” i dr.8 mg/kg. posebno na deponijama. na više lokacija. Na osnovu malog broja uzoraka zemljišta. u okviru specifičnih namenskih istraživanja. pre svega vazduha.u dvanaest (12) uzoraka zemljišta na sedam lokacija u okviru zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja za naselja Grocku i Borču. . a registrovane su vrednosti u rasponu od 87. godine došlo je do poplava i raznošenja zagađivača na prostoru od oko 20 km2 uz tok reke Peštan. koncentracije PAH-ova se sve češće sreću i u drugim supstratima. Kako ove materije i njihove nađene vrednosti u zemljištu nisu regulisane važećim Pravilnicima. a u zemljištu u okolini transformatora 328 g/kg. a najveći deo je ispiranjem dospeo u reku Peštan i zemljište naselja Poljane i Konatice.2 mg/kg do 378. zbog neposredne blizine.. Na osnovu analize rezultata može se zaključiti da su najviše vrednosti policikličnih 129 . nisu registrovana prisustva PCB-a. Deo isteklog ulja zagadio je okolni. pre svega površinskim vodama i zemljištu. U uzorcima zemljišta uzetih sa lokacija u blizini Autoputa (sanitarna zona zaštite vodovoda Boleč) registrovane su vrednosti PAH-ova u rasponu od 10. godini registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatskih ugljovodonika) na više lokaliteta i to: . a u okruženje je isteklo oko 100 tona. nekontrolisano odlaganje kondenzatora.u uzorcima poljoprivrednog zemljišta sa prostora Borče i Slanaca. U bunarskoj vodi su konstatovane vrednosti od 6. godine uzimani su uzorci zemljišta i vode iz individualnih bunara. PCDD i PCDF-a. vodenu sredinu. Rezultati pretrage PCB-a (polihlorovani bifenili) u zemljištu na teritoriji Pančeva u prethodnom periodu (lokacija HIP “Petrohemija”). Prilikom bombardovanja TE “Kolubara” Veliki Crljeni uništeno je 14 transformatora. Ne treba zanemariti curenja i razlivanja na slobodne površine. Sa ovih lokaliteta u toku 1999. 8.7. U ljudskom organizmu ova jedinjenja se vezuju za mikrozonske enzime i metabolišu se u jako toksična jedinjenja sa izraženim kancerogenim i mutagenim svojstvima. U poslednjih nekoliko godina.31 g/l (značajno prekoračenje dozvoljenih vrednosti datih Pravilnikom). Od ukupne količine ulja (2200 tona) izgorelo je 45 tona. nije se mogla odrediti procentualna zahvaćenost specifičnim zagađenjem površina kompleksa “Petrohemije”.

godini zabeležene u uzorcima zemljišta sa teritorije naselja Poljane (25. Najveća vrednost je zabeležena na prostoru Vinče na poljoprivrednom zemljištu u blizini kanala koji protiče pored vinčanske deponije (1.148. Padinska Skela. .zbirni uzorak 0-40 cm) i naselja Vojlovica (38. ABSTRACT Soil contamination is the presence of man-made chemicals or other alteration in the natural soil environment.U uzorcima zemljišta sa poljoprivrednih povrešina iz naselja Ovča. Vojlovica. . mineralna ulja i dr. Slanci.zbirni uzorak 0-50 cm).Komunalno zemljište u zoni uticaja auto-puta i drugih magistralnih saobraćajnica je kontaminirano olovom. . Veliko Selo. Prodor zagađivača u lance ishrane.64 mg/kg na dubini od 50 cm). Sremčica i Vinča. chemistry and computer modeling skills. 10. potrebno je analizirati procese samoprečišćavanja i migracije zagađivača kao i mikrobiološki kompleks tla. Sa aspekta problematike štetnih i opasnih materije u zemljištu (šire prisutnih ili lokalizorano) suštinski je značajno da se uspostave koncepti i vodiči terminologija za opis zemljišta. solvents. Najviše registrovane vrednosti PAH-ova su u 2001. lead and other heavy metals.Ni na jednoj lokaciji u okviru Programa ispitivanja zagađenosti zemljišta nije registrovano prisustvo PCB-a (polihlorovanih benzodiazepina) kao i PCDF i PCDD.2 mg/kg . Mapping of contaminated soil sites and the resulting cleanup are time consuming and expensive tasks. Višnjica. odnosno organohlornih pesticida. both of direct contact and from secondary contamination of water supplies. As. Kačarevo. kao i njihovih metabolita i rezidua. pri čemu su u zoni uticaja saobraćajnica PAH-ovi registgrovani u dve dubine.Prostor Makiškog polja je opterećen brojnim kontinuiranim i dispergovanim izvorima zagađenja sa dokazanim prisustvom ksilola i mineralnih ulja. biljni i životinjski svet. . . kadmijum i dr. This occurrence of this phenomenon is correlated with the degree of industrialization and intensity of chemical usage. Ni) redovno prisutne. pored podataka o geološkim i hidrogeološkim karakteristika. requiring extensive amounts of geology.75 mg/kg na površini. kao i povećane vrednosti nikla.aromatičnih ugljovodonika registrovane na površinskom sloju zemljišta. Na osnovu iznetih rezultata ispitivanja zagađenosti zemljišta na teritoriji Beograda. Borča. mogu se izvesti zaključne konstatacije o direktnom uticaju prisutnih zagađivača na kvalitet zemljišta: . registrovano je prisustvo DDT-a. PAU. pesticides. teškim metalima. dok su niske koncentracije pojedinih teških metala (Pb. Zaključak Sabiranje efekata prisustva teških metala i drugih vrsta zagađenja (PCB. pesticidi.) dodatno usložava hemijske reakcije i puteve toksikanata. application of pesticides. percolation of contaminated surface water to subsurface strata. povećava stepen ugroženosti stanovništva i to na veoma dug vremenski period. This type of contamination typically arises from the rupture of underground storage tanks. Cd. hydrology. 685.U uzorcima zemljišta sa prostora zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka i Boleč konstatovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika).8 mg/kg . The most common chemicals involved are petroleum hydrocarbons. Za ocenu stanja zemljišta sa sanitarno-higijenskog aspekta. 130 . Kačarevo i Vojlovica registrovano je prisustvo PAH-ova (policikličnih aromatičnih ugljovodonika). leaching of wastes from landfills or direct discharge of industrial wastes to the soil.U uzorcima poljoprivrednog zemljišta iz naselja Poljane. The concern over soil contamination stems primarily from health risks.

131 . Many chlorinated solvents induce liver changes. which normally become more concentrated for each consuming rung of the food chain. ranging from gravels to sands to silt to clay (in increasing order of porosity). one has a sand component. This has a secondary effect upon soil conservation. Finally there is a wide spectrum of chemical bonding or adhesion characteristics: each contaminant has a different interaction or bonding mechanism with a given soil type. parks. whereas peat soils are dominated by a fine organic material. There is also a great diversity of soil porosity. Even if the chemical effect on lower life forms is small. pore size. The result can be virtual eradication of some of the primary food chain. Health effects. increased chick mortality and potentially species extinction. Ecosystem effects. and totally inorganic substance. Soil contamination results when hazardous substances are either spilled or buried directly in the soil or migrate to the soil from a spill that has occurred elsewhere. Other contact mechanisms include contamination of drinking water or inhalation of soil contaminants which have vaporized. and redox poise. There are radical soil chemistry changes which can arise from the presence of many hazardous chemicals even at low concentration of the contaminant species. eye irritation and skin rash for the above cited and other chemicals. Effects occur to agricultural lands which have certain types of soil contamination. in which group there is a high risk of developmental damage to the brain. it is necessary to envision the variety of mechanisms for pollutants to become entrained in soil. There is a very large set of health consequences from exposure to soil contamination depending on pollutant type. leading to weakening of egg shells. There is an entire spectrum of further health effects such as headache. Another source of soil contamination could be water that washes contamination from an area containing hazardous substances and deposits the contamination in the soil as it flows over or through it. since the languishing crops cannot shield the earth's soil mantle from erosion phenomena. pathway of attack and vulnerability of the exposed population. Some of these chemical contaminants have long half-lives and in other cases derivative chemicals are formed from decay of primary soil contaminants. For example. Chromium and obsolete pesticide formulations are carcinogenic to populations. such as the concentration of persistent DDT materials for avian consumers. Contaminants typically alter plant metabolism. Obsolete pesticides such as mercury and cyclodienes are known to induce higher incidences of kidney damage. nausea. These changes can manifest in the alteration of metabolism of endemic microorganisms and arthropods resident in a given soil environment. Lead is especially hazardous to young children. schools and playgrounds. Soil particulates may be composed of a gamut of organic and inorganic chemicals with variations in cation exchange capacity. at the extremes. most commonly to reduce crop yields. buffering capacity.Microanalysis of soil contamination.while to all populations kidney damage is a risk. Organophosphates and carbamates can induce a chain of responses leading to neuromuscular blockage. Many of these effects are now well known. some irreversible. For example. the lower pyramid levels of the food chain may ingest alien chemicals. The major concern is that there are many sensitive land uses where people are in direct contact with soils such as residences. and pore tortuosity (both in decreasing order). a coarse grained. Not unexpectedly. inert. soil can become contaminated when small particles containing hazardous substances are released from a smokestack and are deposited on the surrounding soil as they fall out of the air. To understand the fundamental nature of soil contamination. which in turn have major consequences for predator or consumer species. made of decomposing organic material and highly active. fatigue (physical). cyclodienes are linked to liver toxicity. kidney changes and depression of the central nervous system. Chronic exposure to at sufficient concentrations is known to be associated with higher incidence of leukemia. soil contaminants can have significant deleterious consequences for ecosystems. Most soils are mixtures of soil subtypes and thus have quite complex characteristics.

Environmental Chemistry and Engineering. This chapter provides a synopsis of the analytical procedures for the physicochemical analysis of soils.T. Knjiga V. 132 . USA. 4. 2. Fate and Transport.Soil Analysis. Michigan. organic and inorganic analyses. 3.T. It is written to conform to analytical standards and quality control. Priručnik za ispitivanje zemljišta. Beograd . gl.europa. Beograd. USA.eea. 1971. Soil Chemical Analysis. Metode istraživanja fizičkih svojstava zemljišta. 6. Ceti 5100. Sl. Voice. Izvještaj o ispitivanju sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu. 5. Jackson.01. 7. Long. YU centar za ekotoksikološka ispitivanja. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta. 23/94. Michigan State University. Knjiga I. 2004. Priručnik za ispitivanje zemljišta.C. 2004.eu 8. 2004. Metals in the Environmental Sources. Michigan. Michigan State University. but also describes physical methods when these are a precondition for analysis. 1959. T. D. It will help a range of different users to choose the most appropriate method for the type of material and the particular problems they have to face. http://www. 1966. Long. M. LITERATURA 1. It focuses on mineralogical. Englewod Clifs. RS br. D.Novi Sad. Hemijske metode ispitivanja zemljišta.101.L. Jugoslovensko društvo za proučavanje zemljišta.

transporta. mnogo je veće pitanje šta će sa našom planetom biti u budućnosti. klima će biti sve suvlja. pre četiri i po milijardi godina. monitoringa kvaliteta vazduha i izvore finansiranja monitoringa. i tada praktično fizički nestaje naša planeta. brojne poplave su direktna posledica klimatskih promena i mi moramo sa tim klimatskim promenama da živimo. Na žalost svake godine smo svedoci brojnih efekata da se sa planetom nije igrati. kao proizvod industrijalizacije. Međutim. određivanje stručnih institucija za obavljanje. Britanski naučnici procenjuju da je od posledica ove katastrofe od raka umrlo ili će umreti od 30. a verovatno i Zemlju. i u tom trenutku naša planeta će prestati da bude pogodno mesto za život. Prema poslednjim teorijama. "U vrlo dalekoj budućnosti. prosečna brzina vetra. Atmosfera se može posmatrati kao sredstvo transporta zagadjujućih materija do udaljenih lokacija. doći će do nagle ekspanzije naše zvezde koja će progutati Merkur i Veneru. pojava temperaturnih inverzija).3 AIR Jedno od najvećih modernih svetskih čuda je možda činjenica da je ljudska vrsta i dalje prisutna na planeti. a voda će se iz okeana preseliti u atmosferu. Čovjek svakog dana udahne oko 20 000 litara vazduha. Zagađenje vazduha može biti gasovima ili sitnim česticama. lokalne topografije (npr. Cunami. a negativan uticaj ima na ljudsko zdravlje. utvrđuje i donošenje plana interventnih mera za slučajeve kada postoji rizik prekoračenja praga upozorenja i praga uzbune. ali i od lokalnih klimatskih uslova (npr. što znači da ljudi čak i ako uspeju da prežive probleme koje sami prave kad tad će morati da potraže neko bolje i gostoljubivije mesto za nastavak vrste i za opstanak".000 do 60. Zagadjenje vazduha na urbanom nivou predstavlja izvor brojnih problema: zdravstvenih rizika uglavnom povezanih sa inhalacijom gasova i čestica.4. a used strujanja vazduha lako se kreće i širi. da se ta količina zagađujućih materija koje prave efekat "staklene bašte" svede na minimum. utvrđivanje mera za ostvarivanje propisanih graničnih vrednosti. Zagadjeni vazduh utiče na različite načine na zdravlje ljudi. dolina). Pojava i učestalost povećane koncentracije zagađujućih materija u atmosferi prvenstveno zavisi od veličine i distribucije izvora emisije. i drugih medija (zemlja i voda). Zagađenje atmosfere je veće u urbanim sredinama.000 ljudi. životinjski i biljni svijet kao i ekosisteme. i velika količina škodljivih proizvoda koje ljudska vrsta ispušta u atmosferu. planeta Zemlja je nastala kondenzacijom oblaka zvezdanog gasa i prašine. Glavni ekološki problemi planete su: globalno zagrevanje. Bez obzira što se čovek neprestano trudi da pod plaštom napretka ugrozi planetu. Neke teorije predviđaju da će kroz milijardu godina Sunce biti deset odsto sjajnije. smatra se za šest ili sedam milijardi godina. to je Kjoto protokol. ali i svakodnevnih ljudskih aktivnosti. 133 . uragan Katrinu. kada Sunce potroši celokupno svoje nuklearno gorivo. a ujedno i sve veću koncentraciju štetnih i otrovnih materija. oštećenjima istorijskih spomenika i oštećenjima vegetacije unutar i u blizini gradova. ravan teren. mi Zemljani smo i dalje ovde. ekosisteme i materijale. Dobar kvalitet vazduha je preduslov za zdravlje i dobrobit ljudi i ekosistema. takozvani efekat staklene bašte.3 VAZDUH 4. Zaštita i poboljšanje kvaliteta vazduha zasniva se na principima: a) ograničavanja emisije iz izvora zagađivanja. određivanje granične vrednosti kvaliteta vazduha. Inače. navršava se i 20 godina od Černobilske nuklearne katastrofe. Postoji jedna jaka globalna inicijativa. Očuvanje kvaliteta vazduha podrazumeva sledeće mere: izrada katastra emisija.

00033% Kr. Pojavom sve više biljaka sadržaj kiseonika se značajno povećao (dok se sadržaj ugljen dioksida smanjio).0000038 % H2. Veruje se da je efekat staklenika.5 milijardi godina površina se dovoljno ohladila da se oblikuje Zemljina kora koja se još uvek sastojala od brojnih vulkana koji su ispuštali paru.00029% CH4. Tri četvrtine mase atmosfere nalazi se unutar 11 km od površine planeta. čuvao Zemlju od smrzavanja. Ona polagano postaje ređa i postupno nestaje u svemiru. One su odgovorne za prvobitno pretvaranje Zemljine atmosfere iz anoksidnog (stanje bez kiseonika) u oksidno (sa kiseonikom) stanje. Takođe se često kao granicu atmosfere i svemira uzima Karmanova crta na udaljenosti od 100 km od površine. s dugačkim repom okrenutim od Sunca. Ta je druga atmosfera imala ~100 puta više gasova od trenutne atmosfere. prouzrokovan visokim sadržajem ugljen dioksida. reagovao je sa amonijakom i stvorio je azot. Visina od 120 km označava granicu gde atmosferski uticaji postaju vidljivi za vreme ulaska svemirske letelice u atmosferu. Područja u atmosferi nazvana su na sledeći način: • jonosfera . Atmosfera se ne završava naglo.područje koje sadrži jone: približno odgovara mezosferi i termosferi do 550 km. čestice i aerosole. Kako su cijanobakterije bile prve koje su započele fotosintezu kiseonika. Kad se kiseonik oslobodio. da je sadašnji sadržaj i odnos azota i kiseonika u atmosferi uravnotežen pre deset miliona godina. Treba napomenuti da je unutar ove zone ozon prema količini manji deo. nastao je nakon Zemlje kao planete. 0. Pre oko 3. Vremenom. pare. Sledećih nekoliko milijardi godina vodena para se kondenzovala pa je stvorila kišu i okeane koji su počeli da rastvaraju ugljen dioksid.3 milijardi godina i da su bile prvi evoluirajući fototropni organizmi koji su proizvodili kiseonik.ili ozonosfera.053% CO2.iznad jonosfere gde atmosfera nestaje u svemiru. približno 10 .133% O2. koji sadrži različite gasove. Pojavom ozonskog sloja životni uslovi su bili bolje zaštićeni od ultraljubičastog zračenja. Atmosfera Vazdušni omotač Zemlje. Foslini dokaz pokazuje da su te bakterije postojale pre približno 3.523% N2. Ne postoji konačna granica između atmosfere i spoljnog svemira. U SAD-u se osoba koja putuje iznad visine od 80 km naziva astronautom. U početku se kiseonik spajao s različitim elementima (npr. 0.001267% Ne. ugljen dioksid i amonijak. Računa se.50 km. Toplota (iz rastopljene kore i sa Sunca) je raspršila atmosferu. Jedna od najranijih vrsta bakterija bile su cijanobakterije.područje gde je Zemljino magnetsko polje u interakciji sa sunčevim vetrom. višak ugljenika je postao zatvoren u fosilnim gorivima. Promene sastava atmosfere se konstantno defavaju. sedimentnim stenama i životinjskim ljušturama. 134 . mogle su promeniti ugljen dioksid u kiseonik pa su odigrale glavnu ulogu u oksigenaciji atmosfere. Takođe i bakterije su pretvarale amonijak u azot. Sastav atmosfere prema masi je sledeći: 75.rezultirajući masovnim izumiranjem i daljnjom evolucijom.288% Ar. mada sporo i relativno neprimentno obzirom na vreme nastanka ljudske civilizacije. poznat kao atmosfera. • magnetosfera .b) planiranja kvaliteta vazduha u saglasnosti sa namenom prostora. • ozonski sloj . Prostire se desetinama hiljada kilometara. Prvobitna atmosfera se sastojala od vodonika i helijuma. 0. gvožđem da bi se na kraju akumulirao u atmosferi . To je dovelo do stvaranja "druge atmosfere" koja je u početku bila sastavljena od ugljen dioksida i vodene pare uz nešto azota ali praktično bez kiseonika. 23. 0. Fotosintetske biljke su evoluirale pa su i one počele da pretvaraju ugljen dioksid u kiseonik. Okeani su apsorbovali približno 50% ugljen dioksida. 1. c) regulisanja kvaliteta procesa u postrojenjima od kojih zavisi emisija u vazduhu i d) regulisanje kvaliteta korištenih goriva (sirovina i supstanci). 0. Ova atmosfera od kiseonika i azota čini "treću atmosferu". koje je. • egzosfera .000724% He i 0. u odnosu na vreme nastanka i formiranja Zemlje i njene atmosfere zanemarljivo kratko. gde se nalazi stratosferski ozon.

Zagađujuće materije u vazduhu Zagađujuće materije u vazduhu dele se na: • osnovne (čađ. izvori zagađenja vezani za industriju i industrijska područja i izvori zagađenja u urbanim sredinama (zagrevanje. azbest i sl. azot-dioksid. Temperatura Zemljine atmosfere se menja s visinom. Zagađujuće materije u vazduhu mogu poticati iz prirodnih izvora kao i iz veštačkih izvora koji ujedno predstavljaju najveći izvor zagađenja vazduha i rezultat su ljudske aktivnosti. suspendovane čestice. Ukupna masa atmosfere iznosi oko 5. 3. emisija od različitih materijala i materija kao što su isparljiva organska jedinjenja. Između različitih atmosferskih slojeva menja se matematički odnos temperature i visine: • • • • troposfera: od površine do 7 km ili 17 km zavisno od širine vremenskih faktora.izvori zagađenja u ruralnim područjima vezanim za poljoprivredne aktivnosti. temperatura se povećava s visinom. individualna ložišta i dr. amonijak. emisija od sagorevanja i zagrevanja. Atmosferski pritisak se smanjuje za ~50% na visini od oko 5 km (jednako se i oko 50% ukupne mase atmosfere nalazi unutar najnižih 5 km). Meteorolozi i svemirske agencije koriste sofisticiranije modele za predviđanje vremena i orbitalnih propadanja satelita. termosfera: od 80–85 km do 640+ km. sumpor-dioksid. radon. olovo.). Prosečni atmosferski pritisak izmeren na nivou mora iznosi oko 101. vodonik sulfid. prizemni ozon. Izvori zagađenja u zatvorenim prostorima obuhvataju dim iz cigarete. Gustina atmosfere se smanjuje s povećanjem visine. insekte. grinje. akroleini. alergene poreklom od domaćih životinja). Veštački izvori mogu se svrstati u: 1. ksilen.). ili oko 0. temperatura se smanjuje s visinom.3 kilopaskala. 2.1 × 1018 kg. Stacionarne izvore . rudarstvo i kamenolome. temperatura se smanjuje s visinom.Atmosferski pritisak je direktna posledica težine vazduha.9 ppm Zemljine ukupne mase. ugljenmonoksid i ukupne taložne materije) i • specifične (policiklični aromatični ugljovodonici. temperatura se povećava s visinom. benzen. To znači da se pritisak vazduha razlikuje s mestom i vremenom jer se količina (i težina) vazduha iznad Zemlje isto tako razlikuju. mezosfera: od oko 50 km do 80–85 km. spaljivanje otpada. toluen. Pokretne izvore: obuhvataju bilo koji oblik vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Prosečna temperatura atmosfere na površini Zemlje iznosi 14 °C. biološka zagađenja (polen. teški metali i dr. stratosfera: od 7–17 km do oko 50 km. 135 .

mikrobiološke reakcije u zemljištu apsobrcijom od strane kapljica ili ČČ i oksidacija do nitrata i taloženje fotohemijske Azot dioksid Amonijak reakcije SO2 . Poreklo polutanata i njihova sudbina u vazduhu Polutant Prirodni procesi vulkani Ljudske aktivnosti Sumpor-dioksid sagorevanje uglja sumpor-vodonik vulkani hemijska industrija otpad Ugljen-monoksid šumski požari. vetrom uzdignuta prašina zavisno koagulacija od o agregacija veličine čestica i vremenski h uslovima 136 . apsorbcijom od strane podloge reakcije sa hidroksil radikalom u stratosferi. iz automobila i meseca dimni gasovi iz ložišta Azot-monoksid proizvod bakterija u zemljištu biološki procesi biološki procesi sagorevanje goriva i hemijska industrija odlaganje otpada 7 dana 5 dana Vreme Promene zadržava nja u vazduhu 4 dana oksidacija u sulfate SO422 dana oksidacija u SO2 Uklanjanje iz vazduha kišom ili taloženjem na ČČ.3 okeani. mokro) Ugljovodonici izduvni gasovi 4 godine iz automobila. zemljište. sagorevanje fosilnih goriva fotohemijske reakcije izduvnih gasova industrija. sekundarni proizvodi hemijskih reakcija 2-4 godine Ugljen-dioksid Ozon Čvrste čestice biološki procesi okeani fotohemijske reakcije. okean taloženje (suvo. mikrobiološka aktivnost apsorbcija u okeanu. šumski požari.Tabela 21. ložišta. izduvni gasovi 1 . apsorbcija na vegetaciji. hemijska ind. električno pražnjenje vulkani. oksidacija u NO3 taloženje nastalih soli Fotohemijske taloženje nastalih reakcije ČČ. fotosinteza vezanje na vegetaciju.

Kisele kiše Kisela kiša je padavina zagađena sumpornim oksidima. slabljenje otpornosti na mraz. Stupanj štetnosti konačno zavisi od vrste odnosno od tipa zemljišta. To vodi do izumiranja mikroorganizama i biljki i na kraju celog ekosistema. Kod igličastog drveća su ustanovljena sledeća oštećenja: oštećenja iglica (požutjele iglice. jezera i mora. anomalije rasta. Tako na primjer krečnjak reaguje sa sumpornom kiselinom dajući gips. Pre svega su oštećene šume na mestima sa čestim i obilnim padavinama i koja imaju relativno niske prosečne godišnje temperature.5. što sledi iz porasta sadržaja nitrata u podzemnim i površinskim vodama i mišljenja medicinskih stručnjaka objavljenih u medicinskim leksikonima i publikacijama Svjetske zdravstvene organizacije. reka. Dok se normalna pH vrednost kiše nalazi otprilike oko 5. samo 2% te vode predstavlja resurs slatke vode. kalcijum itd. azotovim oksidima. opadanje iglica). i to jela više nego smreka. a time i pitku vodu. oštećenja kore. U Skandinavskim jezerima se pojavila pH vrijednost vode 3. Obeležja bolesti koje se pojavljuju su jako različita. Iako je 70% planeta Zemlje pokriveno vodom. Glavnu odgovornost za opterećenja uzrokovana kiselim kišama snose termoelektrane. infekcije. amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. Srbija će vrlo skoro biti suočena s ozbiljnim pretnjama za rezerve pitke vode. u srednjoj Europi još nije takvo stanje da su oštećenja šuma nepopravljiva. Analogno navedenome. Na osnovu smanjivanja pH vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju štetno delovanje na korenje biljki i na zemljište. Isto vredi i za jone gvožđa koji se oslobađaju pri pH vrijednosti manjoj od 3. Na taj način se mnogobrojni kulturni spomenici i stare crkve nepovratno uništavaju. pH vrednost kisele kiše iznosi u proseku 4 do 4. To otprilike odgovara 40 puta većoj količini kiseline u odnosu na neopterećenu kišnicu. štetočine itd. Međutim. Požuteli listovi odumiru i opadaju. Na taj način se čovek izlaže pojačanom unošenju teških metala u 137 . Ako u jezera utiču reke koje su pre toga prolazile kroz kisela šumska zemljišta. Ako dođe do izumiranja šuma. Višak kiselosti u kišnici prouzrokuje pojačano raspadanje kamenja. Kod listopadnog drveća je najjače pogođen hrast. Smanjenje pH vrednosti za jednu meru znači prirast kiselosti za deseterostruko. To znači da se opet mogu nastaniti niže biljke koje su bolje prilagodljive na kiselo zemljište.5. oštećenja pupoljaka i mladih klica. Kada kisela kiša dođe u zemljište oslobađaju se teški metali koji mogu opteretiti podzemne vode. Srbija gotovo ne prečišćava otpadne vode. Razlog zbog kojeg listovi žute je često manjak hranjivih supstanci. to će imati za posledicu promenu celog ekosistema. Igličasto drveće je jače pogođeno štetama prouzrokovanim kiselim kišama. dim iz kuća i izduvni gasovi u saobraćaju. Pojedini simptomi bolesti nastupaju nezavisno jedan od drugoga i pri tome mogu zavisno od područja u kojoj se pojavljuju biti i jako različiti. To se odnosi na šume na višim nadmorskim visinama. što znači da se ubrzava trošnost. a prekomernom eksploatacijom i zagađenjem prouzrokovano je smanjenje zaliha pitke vode na globalnom nivou. kalijum. Zagađenje iz atmosfere kiselim kišama prenosi se do zemljišta ili vodenih površina.8. Štete nastale delovanjem kiselih kiša obično nastaju sasvim daleko od stvarnih štetnih izvora. oštećenja drveta. Na sličan način se pesak razgrađuje. Svako zagađenje koje se emituje u životnu sredinu dođe do podzemnih voda. Uz bolje uslove u okolini postoji mogućnost regeneracije i ponovnog ozelenjavanja drveća. Ako se taj problem ne reši. Iz zemljišta se ispiraju važne mineralne supstance kao što su magnezijum. doći će do porasta kancerogenih oboljenja digestivnog trakta stanovnika koji piju zagađenu vodu. dodatno se pojačava smanjivanje pH vrednosti. Time se kamenje drobi. Zagađenja zemlje slivaju se u površinske i podzemne vodene tokove. Zagađenje voda predstavlja najkompleksniji globalni problem. oštećenja korenja. Tako dolazi do drastičnog smanjenja pH vrijednosti.

Poznato je da kisela sredina prouzrokuje razgradnju karbonata. no kisele kiše i dalje postoje. Kako smanjiti količinu ugljen dioksida u atmosferi koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva (uglja i nafte) pitanje je koje se već duže vreme postavlja pred nauku i politiku. S vodom iz kišnih kapi ovi gasovi reaguju stvarajući kiseline.4 i ostat će na toj vrednosti nekoliko stotina godina. i pH vrednost je većinom tamo niža nego na selu. Reakcijom sumpor-dioksida sa vodom nastaju sumporasta kiselina koja oksidacijom daje sumpornu kiselinu:: SO2 + H2O → H2SO3 138 . Sagorevanjem fosilnih zapaljivih supstanci se atmosfera jako zagađuje sumpor dioksidom. Kod svakog procesa sagorevanja se pre svega oslobađa azot-monoksid koji kasnije u atmosferi oksiduje u štetni azot-dioksid. Nakon ledenoga doba pH okeana iznosio je 8. Ako se dnevna vrednost koncentracije azot dioksida u atmosferi nalazi preko 150 µg/m3 nastupaju akutna oboljenja disajnih organa. Osamdesetih godina prošlog veka se puno govorilo o "kiseloj kiši". nesanica. ipak uzroci još dugo nisu odstranjeni. Pošto ovi proizvodi sagorevanja nastaju u povećanoj količini u gradovima i industrijskim zonama.3 neposredno pre početka industrijske ere i ispuštanja CO2 iznosio je 8. na svakom delu planeta. ali i pred sve stanovnike Zemlje.organizam. Pod pojmom oksidi azota (NOX) se podrazumevaju dva jedinjenja: azot-monoksid i azot-dioksid. Satelitskim merenjima utvrđeno je da je u proteklih nekoliko desetima godina znatno smanjena količina hlorofila u okeanima. Iz azot dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše. Zbog toga će pH vrednost površinskoga sloja mora pasti na 7. Pripada takozvanim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte (pojava da se površina Zemlje neprirodno zagrejava). Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorevanju fosilnih goriva. ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi pre svega deluje na disajne organe. Ugljen dioksid spada u gasove koji zagađuju atmosferu i na taj način utiču na promenu klime. zbog čega nastaju bikarbonati i joni vodonika. Reakcijom azot dioksida i vode nastaju azotasta i azotna kiselina: 2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3 Sumpor dioksid je daleko najštetnija supstanca u atmosferi. Iako je većina mrtvih stabala posečena i šume ponovo pošumljene.2 a danas pH okeana iznosi 8. Reakcijom ugljen dioksida sa vodom nastaje ugljena kiselina: CO2 + H2O → H2CO3 Kako se povećava količina ugljen dioksida u atmosferi. godine s 1900 ppm. U zimskim mesecima visoka koncentracija sumpor dioksida u atmosferi zajedno sa prašinom koja se nalazi u atmosferi čini smog. Još štetniji su oksidi azota koji u okolinu dospevaju najvećim delom kao izduvni gasovi u saobraćaju. U međuvremenu se čini da se ta tema zaboravila. a to povećava kiselost površinskog sloja mora. Ogledi sa udvostručenom količinom CO2 obavljeni u velikom stakleniku Biosphere 2 pokazali su da te životinje u takvim uslovima stvaraju 40% manje kalcijum karbonata. pa bi najranjivije životinje bile one s ljušturom od kalcijum-karbonata ili egzoskeletom. čirevi sluznice. U procesima sagorevanja u industriji i sagorevanju izduvnih gasova u saobraćaju i dalje nastaju gasovi kao što su sumpor-dioksid i oksidi azota koji tim putem dospevaju u okolinu. Ispitivanja pokazuju da sumporna i azotna kiselina snose najveću odgovornost za kiselost kiše.1. što je pet puta više nego danas. Radi se o gasu bez boje. sve veća količina toga gasa reaguje sa morskom vodom. pH vrednost kišnih kapi se prebacuje u kiselo područje. Što je veća temperatura sagorevanja to je brže nastajanje azotnih oksida. Eksperimentima se pokazalo da će atmosferski CO2 postići najveću vrednost do 2300. Još nije jasno što bi takva dramatična promena kiselosti mora značila za život u moru. Promene osećamo svi. a to su korali i neke alge. Pokazatelji hroničnog trovanja su: glavobolja.

freonima i vrlo sitnim česticama čađi! Slika 26. čija je koncentracija u atmosferi podignuta sagorevanjem fosilnih goriva (uglja. koja se generira procesima na Zemlji. topljenja ledenih santi. koji nas štiti od UV zračenja i kojeg hlorofluorougljovodonici i metan uništavaju. ispusti u svemir. Ipak. zadnja istraživanja ukazuju na to da ugljen dioksid nije najveći uzročnik zagrevanja! Zahvaljujući mehurićima vazduha zarobljenim u polarnom ledu bilo je moguće odrediti sastave atmosfere od 1850. brzi razvoj industrije i porast saobraćaja će kišu i na drugim kontinentima učiniti kiselom. Efekat staklene bašte Globalno zagrevanje je ekološki problem koji utiče na život na planetu Zemlji. Dugotrajno delovanje sumpor dioksida na čoveka izaziva nedostatkom ukusa. Međutim. plina). drugi imaju suprotan efekat. godine do danas. koja je crna. ali da će se u području Azije njihova emisija u tom vremenskom periodu više nego udvostručiti. Dakle. Ugradnjom pročišćivačkih uređaja na termoelektranama smanjena je emisija sumpor dioksida. Mi posledice ovog problema osećamo svakodnevno. i uz to omogućuje stvaranje oblaka sa sitnim kapima vode (nezagađen vazduh ima oblake s velikim kapima). nalazi se između 20 i 30 km visine. podizanja nivoa mora. Vrlo sitne čestice prašine (aerosoli) igraju isto bitnu ulogu. Rezultati pokazuju da je promena klime zadnjih dvadesetak godina najvećim delom uzrokovana troposferskim ozonom. Zagađivanje vazduha pojačava efekat staklene bašte Poznati ozonski omotač. godine za trećinu manje ispuštati sumporni-oksidi u atmosferu nego u 1980. Paralelno sa svetskim porastom saobraćaja stručnjaci očekuju porast i ovih gasova na svim kontinentima. dobro apsorbuje zračenje. odnosno slojem gasova ugljen dioksida koji se (prekomerno emitovan kao posledica ljudskih aktivnosti) akumulirao u središnjem delu atmosfere i ne dozvoljava da se toplota. godine. a kasnije upalom pluća i prestankom disanja. metanom. crvenjenjem jezika. porast globalne temperature prouzrokovano je efektom staklenika. Dok neki odbijaju sunčevo zračenje i time spuštaju temperaturu atmosfere. Biljke reaguju još osetljivije na delovanje sumpor dioksida. Kao glavni krivac za globalno zagrevanje do sada je proglašavan ugljen dioksid (CO2). Na primer. dolazi do promena u biološkim procesima. promene staništa biljaka i životinja usled adaptacije na nove klimatske uslove. opasnost od kiselih kiša još nije prošla.Sumporna kiselina je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma. Proces fotosinteze se remeti i posledica toga je oštećenje lišća (izumiranje šuma). čađ. nafte. Ovo zagrevanje. tj. Teško je i zamisliti koji efekat bi kisele kiše imale na tropske šume. troposferski ozon jedan je od najopasnijih zagađenja u velikim gradovima jer je vrlo opasan za zdravlje. Stručnjaci predviđaju da će se u 2020. a osim porasta temperature. Čak naprotiv. nego se vraća nazad na Zemljinu površinu. Takvi nezagađeni oblaci mnogo više odbijaju 139 .

temperature vazduha (oC). t . Prašinaste oluje su prisutne u srednjoj Sahari. Po veličini one su prečnika većeg od 2. Sekundarne čestice nastaju u vazduhu raznim fizičkim i hemijskim procesima iz drugih polutanata najčešće azotnih i sumpornih oksida pa su izvori emisije ovih čestica usko povezani sa ukupnom emisijom polutanata.717 Kgm-1s-1. ali ih ima i na rubnim delovima pustinja nakon dugotrajnih suša. U polju sile Zemljine teže čestice prašine imaće neku konstantnu brzinu padanja ν 0.00288 oC-1. jer na mestima gde postoji vegetacija. kada sila F0 = 6 π rη ν 0 bude uravnotežena razlikom njene težine i sile potiska tj. Ovim algama se hrani jedna vrsta ribe tako da je moguće da se predvidi i porast te vrste ribe ako se predvidi količina peska koja će da se zadrži na tom mestu u Sredozemnom moru. Padanje čvrstih čestica U atmosferi se kao posledica zagađenja nalazi velik broj čvrstih čestica koje padaju kroz atmosferu sa manjom ili većom brzinom.5 µm. Tako se neke od njih talože u Sredozemnom moru gde ih koristi jedna vrsta algi zbog povećane koncentracije gvožđa u njima. za veće ili manje prostorne razmere. industrijskom proizvodnjom. Za tu svrhu koriste se atmosferski modeli.sunčevo zračenje. ova saznanja imaju i pozitivnu stranu. Primarni izvori energije za vetar bez oblaka jeste zagrejano zemljište. Lebdeće čvrste čestice predstavljaju kompleksnu mešavinu organskih i neorganskih čestica. u kojima postoje posebni moduli kojima se simuliraju transportne pojave peska i prašine.5 µm. Predviđanja govore da bi smanjenje zagađenja vazduha navedenim gasovima i aerosolima bilo neuporedivo bitnije i jednostavnije od smanjenja CO2. Stoga su vrlo bitan činitelj u predviđanjima promena klime. Slično kao i mećava.20 m što je posebno opasno za avionski saobraćaj. Ove bure obično utihnu do večernjih časova iz čega proizilazi njihovo kratko vreme trajanja (svega 10 – 60 min ). Primarne nastaju uglavnom sagorevanjem goriva motornih vozila. Najveći deo ovih čestica je prečnika manjeg od 2. Po nastanku ih možemo podeliti na primarne i sekundarne. Na primjer: satelitska slika istočne obale SAD-a pokazuje oblake sa sitnim kapima. Jedna od najčešćih simulacija peska je simulacija transporta peska iz Sahare budući da na dugačkom putu pesak nošen vetrom ispušta čestice različitih veličina. 140 . ona štiti zemljište od jakih vetrova i dizanja prašine. Prašinaste bure se najčešće javljaju tokom leta i to obično između 13 i 15 časova kada su vetar i turbulencija najintenzivniji. Okeani takođe igraju veliku ulogu jer akumuliraju ogromnu količinu topline i određuju klimatska zbivanja u atmosferi. pustinjska oluja onemogućuje ljudima putovanje zbog vrlo slabe vidljivosti tako da po neki put ona bude svega 10 . kao i delovanjem atmosfere na zemljinu koru. dok područje iznad Kanade ima nešto čišći vazduh i normalne oblake. snažni vetar i pesak mogu zatrpati vozilo ili karavan. Prašinaste i peščane bure Pod ovim pojmom se podrazumeva vetar koji nosi velike količine prašine i peska. Brzinu padanja čestica kroz atmosferu možemo da odredimo na osnovu činjenice da atmosferu posmatramo kao viskoznu sredinu sa koeficijentom viskoznosti η kroz koju se kreće čestica poluprečnika r. Transport peska uključujući i njegov intenzivni transport u obliku bura je pojava koja je od izuzetnog značaja ako postoji način da se predvidi u kom pravcu i kojim intenzitetom će da se transport peska obavi. Takve se oluje događaju u pustinjskim područjima. U tom slučaju na česticu će da deluje sila trenja Fη koja je po Stoksovom zakonu jednaka: Fη = 6πrηv gde je ν brzina padanja čestica dok se za η pretpostavlja da ne zavisi od atmosferskog pritiska i da može da se izačuna sa velikom tačnošću iz izraza: η = η 0 (1 + αη t ) ⋅ 10 5 gde je η0 = 1. Međutim. a α η = 0.

Nije dozvoljena proizvodnja. Euro4 koji će biti na snazi do 2009. korov) kod uređivanja bašti i poljoprivrednih površina do razvijanja sistema 141 . a g ubrzanje Emisija iz motornih vozila Emisija iz motornih vozila se kontroliše: a) na tehničkom pregledu vozila i b) proverom emisije iz vozila na samim saobraćajnicama. izuzev spaljivanja otpada porekla iz poljoprivredne proizvodnje (ostaci proizvodnje. ili smanje. Samo je Volvo. a dopušta ispuštanje 305 grama NOx i 0. je u upotrebi Euro2. Europska unija. u EU se od 1992.. godine provodi kategorizacija dizelskih motora po standardima. nabavka i prodaja ložišta čija normalna eksploatacija neće zadovoljiti granične vrednosti emisije. Spaljivanje otpada Nije dozvoljeno spaljivanje otpada na otvorenom prostoru. Tako je odlučeno da će vozila proizvedena u tim ekonomijama bitno smanjiti emisije azotovih oksida (NOx) i sitnih čestica. Od 1996. Počelo se s Euro1 koji je u vazduh ispuštao 8 grama NOx po kilovat satu te 0. ρ Zemljine sile teže.23 milijarde dolara na istraživanje i razvoj u tom segmentu.02 grama čestica. Vlade u celom svetu pokušavaju na različite načine da stanu na kraj. u prošloj godini utrošio 1. 6πrηv0 = v . od 2002. Naime. Pogoni i postrojenja moraju imati takav odvod dimnih gasova (visina i prečnik dimnjaka) da ispusnim gasovima ne ugrožavaju okolne objekte. Japan i SAD su se odlučili na postepeno smanjivanje količine opasnih supstanci koje ispuštaju dizelski motori. a od 2006. drugi najveći proizvođač kamiona na svijetu.612 grama čestica.4 3 πr ( δ − ρ v ) g 3 gde je δ gustina čestica prašine koje padaju kroz atmosferu.gustina vazduha. onečišćenje vazduha koje proizvode motorna vozila ispuštanjem svojih izduvnih gasova. Euro3. Emisija motornih vozila Azotovi oksidi Ložišta i druga postrojenja Ložišta mogu koristiti samo one vrste goriva za koje su projektovana.

prema Protokolu. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. Kyoto. U cilju sprečavanja neprijatnih mirisa. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. U cilju srečavanja nastanka neugodnih mirisa nije dozvoljeno odlaganje otpada van sanitarne deponije. a Vašington je zauzvrat formulisao domaći plan zaštite životne sredine. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH).8 stepeni Celzijusovih. odnosno. godinu. Trend globalnog zagrevanja Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prošlosti neće izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i život na planeti kao što bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. koji je potpisala i Rusija. godine moraju da smanje emisiju štetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. prema mišljenju premijera Australije. Preduzeća koja su već potpisala ugovore o redukciji gasa. svoje odbijanje su obrazložile činjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo štetu nacionalnoj ekonomiji.protokol. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon završetka Međuvladinog panela o klimatskim promenama.iskorištavanja ove vrste otpada kompostiranjem. Nije dozvoljeno spaljivanje otpada u ložištima koja nisu namenjena za spaljivanje otpada. Ovim zakonom se predviđa da se s preduzećima koje upotrebljavaju velike količine energije. Emisija neprijatnih mirisa Ne smeju se ispuštati neprijatni mirisi iz malih pogona. istupile iz Protokola uz obrazloženje da će njegovom ratifikacijom izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju. te gasove sa mirisom izvoditi ciljevima i emitovati ih iznad krova zgrade. Tehnologije za smanjenje emisija iz termoelektrana su: čišćenje uglja (pre saogeravanja). a u Australiji nastati manjak radnih mesta. SAD i Australija su. pre svega ugljen-dioksida. povećanje nivoa mora. međutim.4 do 5. Australija ima pravo da za osam procenata poveća nivo emisije CO2 u odnosu na 1990. Ukoliko se sva nastojanja u vezi sa smanjenjem rasprostranjenosti ugljen dioksida u atmosferu do 2010. odsumporavanje. Ova studija predviđa da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artičkog polarnog prekrivača. Protokol iz Kjota U japanskom gradu Kjotou 1997. sačine ugovori u odnosu na ograničenje ugljen dioksida u atmosferi. trebala bi da budu oslobođena mogućeg poreza o ugljen dioksidu. restorana i drugih izvora. industrijske zemlje do 2012. čiji je cilj sprečavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. godine reduciraju za 5 %. ne ostvare. potrebno je radnje koje izazivaju mirise vršiti u prostorima sa podpritiskom. elektrostatički i vrećasti filteri. Problem je u tome što taj dokument postaje pravno obavezujući tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol. Prema Protokolu iz Kjotoa. Interesantno je. stupio je na snagu sa ciljem da se izduvni gasovi koji zagađuju atmosferu do 2012. što će. čvrstih čestica i pepela i toksičnih supstanci. azotovih oksida. znatno ugroziti industriju zemlje. godine mogla porasti od 1. godine. održanog 2001. godine ispod nivoa od 1990.god. Zakon o ugljen dioksidu predviđa drastične kazne za svaki litar ispuštenog ugljen dioksida u atmosferu. destabilizaciju i nestanak životinjskih staništa i 142 . pojavu oluja. koja prognozira da bi temperatura na površini zemlje do 2100. iznad krova susedne zgrade ukoliko je ona viša od zgrade gde mirisi nastaju. smanjenje: emisije SO2. bez obzira da li se oslobođena toplota koristi ili ne. SAD. denitrifikacija. Cilj: Smanjenje izduvnih gasova u atmosferi Zakonom o ugljen dioksidu i rasprostiranjem toga gasa u atmosferi predviđa se da se izbacivanje gasa smanji do 2010. Ugljeni dioksid. međutim. koji se smatraju glavnim uzročnicima porasta temperatura na Zemlji. da. najveći svetski zagađivač.

ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suše. i to možda u razdoblju od nekoliko godina! Izbor tehnike merenja Monitoring kvaliteta vazduha predstavlja sistem uzorkovanja. potrebno je odabrati dugoročni sistem uzorkovanja. tumačenja rezultata merenja i korištenja rezultata merenja i predstavlja sastavni deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha. Nasuprot tome. b) Konstruisati mrežu širom ispitivane oblasti. uzimajući u obzir gustinu mernih mesta naznačenih u zahtevima o kvalitetu podataka. Pasivni aparati su jeftini. Pasivni aparat omogućuju sprovođenje kampanja kontrole velikih oblasti. c) Izabrati za svaku ćeliju mreže predstavnika lokacije. Pasivni aparati su posebno pogodni za određivanje distribucije zagađujućih materija na široj teritoriji. kao što su optički instrumenti i automatski monitori. merenja. e) Postaviti aparate širom oblasti i koristiti ih u reprezentativnom vremenskom periodu. masovno uništenje šuma. kako bi se ocenila nulta vrednost aparata. koji nije direktno izložen lokalnim izvorima zagađenja. Ukoliko se uzme u obzir da će zahvaljujući ljudskoj aktivnosti udvostručiti količina CO 2 koja će se u ovom veku emitovati u atmosferu. 143 . Pasivni aparati mogu biti podrška u projektovanju i optimizaciji mreža za kontrolu. kojim se mogu dobiti integrisani rezultati višenedeljnog ili višemesečnog praćenja. Kada je cilj proučiti hemijsko ponašanje reaktanata (na primer u fotohemijskom smogu). uz tačnu proveru situacija na mikro skali. 5. 4. kao i za ocenu nivoa integrisanih nivoa koncentracije tokom dužih vremenskih perioda (dugoročne granične vrednosti). Kada se u slučaju preliminarne ocene primenjuje metoda pasivnih aparata predlažu se sledeći koraci: a) Ustanoviti lokaciju osnovnih izvora emisije na osnovu ocene emisionih izvora. kao i značajno smanjenje troškova.). f) Kao podrška QA/QC merenjima. Posle se vrši statistička obrada rezultata. Hemijske analize se mogu obavljati u laboratoriji ili u uređajima kojima se vrši uzorkovanje. Metode kontrole kvaliteta vazduha moraju odgovarati određenoj svrsi. kako bi se ocenila reproduktivnost merenja. moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou. itd. Aparate koji nisu korišćeni treba čuvati tokom perioda izloženosti korišćenih aparata. 2. 3. d) Ako je potrebno. preporučuje se postavljanje dvostrukih/trostrukih aparata na ograničenom broju mernih mesta. uzimajući u obzir minimalne vremenske intervale naznačene u zahtevima o kvalitetu podataka. Monitoring se vrši pomoću: mreže stanica za uzorkovanje vazduha na način da uzorci budu reprezentativni. kada je cilj ocena izloženosti stanovništva tokom životnog doba i kao posledica tog dugoročog efekta izloženosti određenim zagađujućim materijama. kao što su putevi za saobraćaj teških teretnih vozila. industrijski izvori.migracije životinja prema severu. g) Sprovesti analizu difuzivnih aparata u laboratoriji i izračunati nivoe zagađenosti za svako pojedinačno mesto. U slučaju preliminarne ocene kvaliteta vazduha korišćenje pasivnih aparata za uzimanje uzoraka (sampler) (u daljem tekstu: aparat) je posebno pogodno iz sledećih razloga: 1. tako da se mogu koristiti u relativno velikom broju omogućavajući i efikasnu ocenu prostorne distribucije atmosferskog zagađenja. izabrati dodatna merna mesta u blizini važnih izvora zagađenja („crne tačke“ (hot spots). salinizaciju pitkih voda. najbolji rezultati se dobijaju korišćenjem uređaja za kotinualno ili barem delimično kontinualno merenje. Stanice mogu vršiti analizu uzoraka i izveštavanje u realnom vremenu (automatske stanice) i u integrisanom vremenu (hemijska analiza u laboratoriji). koji ima pozadinski nivo zagađenosti u toj ćeliji.

koji se tiču kriterijuma mernih mesta i broja aparata. j) Izračunati procentne vrednosti upoređivanjem sa produženim i vremenski ograničenim serijama merenja sa sličnih mernih lokacija. Planske mere podrazumevaju osiguranje kvaliteta vazduha: kroz prostorno i urbanističko planiranje. Upravno-administrativne mere se provode: izdavanjem ekološke dozvole. navode instalaciju 30 aparata za naselja sa brojem stanovnika manjom od 250. uzorci se šalju na hemijsku analizu u laboratorijama. kroz korištenje 144 . kao što su prometni putevi i raskrsnice. mape rasprostranjenosti se mogu preklapiti.000.000 i 150 aparata za naselja od 6. Tehničko-tehnološke mere se provode: kroz projektovanje objekata. i ne bi trebalo da su u tom slučaju uključena u proračune interpolacije. posebno ako postoji verovatnoća da oni utiču na nivoe lokalnog zagađenja. prometa i dr. Izmerene koncentracije na „crnim tačkama“ se nalaze na mapi. izabrano je 31 merno mesto. koji prevazilazi granične vrednosti ili koji treba određenu metodologiju ocene. kao i okolina izvora industrijskog zagađivanja. odobrenja za građenje i odobrenja za upotrebu. izdavanjem urbanističke saglasnosti. kako bi se pronašle oblasti maksimalne koncentracije. kroz planove razvoja industrije.000 stanovnika. Mere za očuvanje kvaliteta vazduha Mere za očuvanje kvaliteta vazduha su: planske mere. lokalnog rasporeda visinske razlike i meteorologije. U slučaju naselja za koje se sprovodi intenzivna kampanja merenja. kroz kvalitet gradnje. što je od velike pomoći za projektovanje mreže. upravnoadministrativne mere i tehničko-tehnološke mere. zatim 60 aparata za naselja sa brojem stanovnika od 1. rezultati dobijeni metodom ocene pasivnim aparatima bi trebalo da budu prikazani u vidu mapa.h) Proračunati raspodelu nivoa zagađenja interpolacijom merenja izvršenih u svakoj ćeliji mreže. Dodatne aparate treba postaviti na reprezentativna mesta. k) Uporediti dobijene rezultate merenja sa graničnim vrednostima u direktivi i izabrati odgovarajući režim ocene. obaveznom proverom emisija i prijavljivanjem u registar emisija.000. gde se lako može videti prostorni opseg oblasti. Analiza uzorka i izrada mapa distribucije Na kraju svake kampanje uzorkovanja. Lokacija mernih mesta Gustina mesta uzorkovanja suštinski zavisi od prostorne varijabilnosti nivoa zagađenosti. U skladu sa zakonima EU. energetike. ulična pijaca i saobraćajem zakrčeni autoput ka Beogradu). kroz donošenje programa i planova propisanih zakonom i podzakonskim aktima.000 stanovnika. stoga može varirati u zavisnosti od vrste zagađujuće materije. distributivnosti izvora. Na primer opština Pančevo ima manje od 250. Merenja izvršena u neposrednoj blizini izvora (na tzv. ciljevi kvaliteta podataka. „crne tačke“.. Konačno. Rezultati se zatim obrađuju. i) Napraviti u vidu mape grafičku prezentaciju zagađujućih materija.000. kroz primenu najbolje raspoloživih tehnika. kako bi se dobile mape raspodele za svaku zagađujuću materiju. „crnim tačkama”) nisu obavezno reprezentativna za celu veću oblast. plus 1 merno mesto u Starčevu radi ocene uticaja susednih oblasti i 3 „crne tačke“ na lokacijama koje bi mogle biti kritične jer su pod velikim uticajem saobraćaja motornih vozila (autobuska stanica. tehničkih rešenja i mera.

treba da uradi kombinovanjem podataka merenja sa podacima o emisiji i proračunima modela. odnosno pravilnike uz Zakon o zaštiti vazduha. − koriste sirovine. što je najvažnija podrška upravljanju kvalitetom vazduha. kroz periodične provere emisija.opreme i postrojenja. 145 . Štaviše. c) Definisanje „oblasti izlaza modela” za koju treba uraditi proračune (obično neka oblast ili naselje) i neophodne prostore razlaganja. e) Određivanje oblasti modela. b) Definisanje vremena neophodnog za razlaganje (prosečno vreme za određenu koncentraciju). Modeli su jedino raspoloživo sredstvo ukoliko treba istražiti uticaj na kvalitet vazduha mogućih budućih izvora ili kada treba ispitati scenario budućih alternativnih emisija. koji ih pruzrokuju. uz snošenje troškova koji nisu preterano visoki. procedura pravljenja modela sadrži sledeće korake: a) Definisanje zagađujuće materije i izlazne podatke koje treba pretvoriti u model (polja koncentrisanosti ili prostorni maksimum) i koncentracije u blizini tačkastih izvora. ispusta da se postigne takvo razblaženje dimnih gasova da prizemne koncentracije koje su rezultat rada ovog postrojenja i svih drugih postrojenja na datom području. odnosno. − predvide odgovarajuće parametre dimnjaka. tj. Ukratko. Pravna lica su dužna da: − predvide takvu tehnologiju i opremu koja će imati što manju emisiju u atmosferu. odnosno. u urbanim sredinama gde je zagađenost vazduha difuzna i uglavnom pod dominacijom emisije automobila i grejanja domaćinstava. f) Istraživanje raspoloživosti podataka emisije (u oblasti modela). Iz tog razloga se ocena doprinosa malih izvora. g) Ispitivanje raspoloživost metoroloških i topografskih podataka (u oblasti datog modela). nasuprot ograničenjima u prostornoj pokrivenosti merenja kvaliteta vazduha. Njime se mogu eksplicitno i kvantitativno odrediti odnos između koncentracija u vazduhu i emisija. pri čemu emisija ne sme da prekorači granične vrednosti emisije date odgovarajućim provedbenim propisom Zakona o zaštiti vazduha. − tako organizuju vođenje pogona i održavanja opreme da je smanjena mogućnost porasta emisije u dužem toku vremena. Modeliranje Modeli su postali primarno sredstvo za analizu u većini ocena kvaliteta vazduha. Modeliranjem se može dobiti slika kvaliteta vazduha u zoni. treba naglasiti da se metodologija pasivnih aparata najbolje pokazala u slučaju difuznih i linijskih izvora (zahvaljujući činjenici da je odnos maksimalnih i srednjih vrednosti za tačkaste izvore generalno veći od odnosa linijskih i difuzionih izvora). kroz pravilno odvijanje tehnoloških procesa i održavanje opreme. goriva i hemikalije koje imaju što niži uticaj na kvalitet vazduha. a po svojim karakteristikama zadovoljavaju odredbe ove odluke. d) Definisanje preciznosti količine izlaza koja je potrebna. obično potrebnih za statistiku koncentracija. smanjena mogućnost akcidenata koji mogu iznenada da dovedu do prekoračenja emisije. koji su ekološki prihvatljivi. uz ostavljanje dovoljno kapaciteta za ispuštanje iz postrojenja čija se gradnja može očekivati prema nameni prostora – ne prekorače granične vrednosti kvaliteta vazduha planirane za dato područje.

U slučaju Pančeva. Indiji i nekim drugim azijskim zemljama. stopa emisije dimnjaka. nastalim na osnovu merenja pasivnm aparatom. medjutim oni zagadjivači koji su počeli uništavati ozonski omotač već godinama zaokupljaju pažnju medija. uz odgovarajuće prostorno i vremensko razlaganje. NOx i NH3. Čestice 146 . unutrašnji prečnik vrha dimnjaka i dr. j) Razmatranje kompjuterskih zahteva modela. Čak iako je model idealna formulacija procesa. može biti mikroskopske veličine. predviđanja će biti pogrešna ako su ulazni podaci pogrešni. b) Posmatranja sadrže greške ili nesigurnosti u merenju.on može biti fina prašina. d) Greške u ulaznim parametrima modela (emisioni i meteorološki podaci) mogu da utiču na rezultate modela. elevacija osnove dimnjaka. koji ima jednolik teren. Podizanje traga izduvnih gasova i efektivna visina dimnjaka izračunavaju se putem Brigsovog modela i zakona o snazi vetra. Model uzima u obzir topografiju. dužina). izvode se Paskal. na trinaestu godišnju konferenciju o zagadjenju vazduha. je urađeno poređenje sa mapama raspodele.h) Provera raspoloživih kompjutera. Konačno. koji odgovaraju datoj zagađujućoj materiji (uzimajući u obzir njeno suvo i vlažno taloženje) prema relevantnosti količine izlaza. temperatura na izlazu dimnjaka. i) Izabrati modele. ako oni nadmašuju raspoložive kompjuterske resurse. Sastav čestica je velikoga raspona . m) Kartiranje izlazne vrednosti kao konture pogodne za prezentaciju polja koncentrisnosti i prostornog maksimuma.Turnerove klase stabilnosti i standardne devijacije raspodele koncentracija u skladu sa Brigsovim setom y krivih. Međutim postoje i mišljenja koja ističu da su čestice zagadjivača u vazduhu mnogo opasnije za ljudsko zdravlje nego ozon. suvo i mokro taloženje. posmatranja predstavljaju tačke u prostoru. ili da se vidi golim okom. jedan dobijen iz zvaničnog Inventara emisije u Srbiji. Ozon nije najbolnija tačka zagadjenja vazduha Istraživači i naučnici iz celog sveta su se sakupili u Cordobi. redom. c) Model možda neće pravilno predstaviti atmosferski proces o kom je reč. dok predviđanja generalno predstavljaju srednje vrednosti. Analitičari kažu da se mnogo više pažnje mora posvetiti jednoj posebnoj vrsti zagadjenja vazduha koja ima negativne posljedice po ljudsko zdravlje. u Španjolskoj. Za svaku emisionu jedinicu potrebno je obezbediti neophodne parametre za ulaz modela: koordinate dimnjaka (širina. Mora se uzeti u obzir da postoje barem četiri osnovne poteškoće pri upoređivanju zapažanja o kvalitetu vazduha sa predviđanjima modela: a) Na skali modela. sunčevoj radijaciji tokom dana i vertikalnim temperaturnim gradijentima tokom noći. k) Pripremanje ulaznih podataka. ćadž. Oni takođe kažu da najgore zagadjenje dolazi iz Azije. Postoje mnoge vrste aerozagadjenja. Model funkcioniše sa dva različita seta ulaznih podataka. kako bi se ocenio doprinos industrijske emisije u odnosu na celokupno zagađenje. brzina protoka kroz dimnjak. Koristeći podatke o brzini vetra. u okviru zahtevane preciznosti i za oblast o kojoj je reč (uzimajući u obzir njenu topografiju i meteorološke karakteristike). l) Pokretanje modela. visina dimnjaka. a drugi od diskontinuiranih merenja emisije. usled nekontrolisano brzog ekonomskog razvoja u Kini. ponovo razmotrite izbor programa. Gausov model pruža pouzdane rezultate za dugoročne prosečne vrednosti zagađujućih materija kao što su SO2.

– Benzen je u vazduhu Pančeva označen kao značajan zagađivač. – Koncentracije suspendovanih čestica prelaze GVI gotovo u svim gradovima u kojima se vrši merenje ovog parametara (Zrenjanin. or are acceptable. gde je došlo do ogromnog ekonomskog rasta u relativno kratkom periodu. 147 .. gradjevinski radovi. je znatno smanjena. Abstract Air pollution may be defined as the presence in the air (outdoor atmosphere) of one or more contaminants or combinations thereof in such quantities and of such durations as may be or tend to be injurious to human. Pančevo Najznačajnije učešće u zagađenju imaju čađ. (2001) Hemija atmosfere. što je bio veliki rizik za zdravlje. J. Novi Bečej. Mexico City.. Stručnjaci kažu da se puno toga može učiniti da bi se smanjila zagadjenost vazduha i na ostalim mestima. za oko 70 posto od 1980. mogu čak biti i smrtonosne. To je postignuto prebacivanjem na goriva koja stvaraju električnu struju i prirodni gas. kamioni. Zagadjenost česticama može ostati u vazduhu nedeljama. Beočin. ono se širi. odnosno individualnih ložišta. ili ne žele ili nemaju novaca za zaštitu okoline. – Suspendovane čestice u aerozagađenju Pančeva participiraju sa prekoračenjem GVI u 75% ispitivanih uzoraka. Zagađenost vazduha ne poštuje granice. Đuković.. ukoliko vlade i kompanije u celom svetu ozbiljno pristupe pronalasku rešenja za ovaj problem. naročito u zimskim mesecima kada do izražaja dolazi zagađenje vazduha iz tačkastih izvora. koji je bio poznat po što je imao vazduh izuzetno lošeg kvaliteta. Beograd. Sa aspekta posledica po zdravlje ljudi veoma je značajna činjenica da se u suspendovanim česticama nalaze nedozvoljeni PAU (policikličniaromatični ugljovodonici) u svim ispitivanim uzorcima. Sve je veća zabrinutost zagadjenošću koja dolazi iz Azije. ili iskustva. suspendovane čestice i benzen: – Prekoračenje graničnih vrednosti za čađ u vazduhu. or property. nedostatak institucijskih kapaciteta. tako što je smanjen nivo sumpora u gorivu. how do pollutants move and react. In this chapter greenhouse effect (global climate change) and the effects of acidic deposition were discussed. or which unreasonably interferes with the comfortable enjoyment of life or property or conduct of business. kao i arsen u 28 od 30 ispitivanih uzoraka.). zabeleženo je u preko 50% ispitivanih uzoraka i zahteva sanaciju. Rudarski institut Beograd. Emisija sumpor-dioksida. The intention was to figure out the sources of air pollution and to discuss control air pollutant emissions so that impacts are minimized. animal or plant life. Ipak. The main goals of this chapter is scientific understanding of the atmosphere: what determines air composition. LITERATURA 1. Na osnovu sprovedenog monitoringa ambijenatlnog vazduha u gradovima i manje naseljenim mestina na teritoriji Vojvodine konstatovano je da su Pančevo i Beočin mesta gde je zabeleženo visoko aerozagađenje. Also application control techniques for indoor and outdoor air were described. je proveo značajna poboljšanja.stvaraju energetski pogoni. U Kini i Indiji i drugim zemljama u razvoju veliki problem predstavlja. i veliki broj drugih izvora. Takođe ove zemlje obično nemaju političke volje. str. Ako čestice udju u pluća. automobili. nije sve tako crno. Zagađenje vazduha u Srbiji Analizirajući izmerene koncentracije osnovnih zagađujućih materija može se zaključiti da: – Najviša prekoračenja graničnih vrednosti su zabeležena za koncentracije čađi i ukupnih taložnih materija (UTM).2-45.

b92. Glasnik 135/2004) član 69. G.org/wiki/Efekt_staklenika 6.woanews. Bertoni. Hong.. metodama merenja imisije. (2000) 90. kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidencija podataka (Sl. I.htm 10.php..org/wiki/Kisela_kiša 9.sr. 4. F. 3. Bertoni.ch/serbokroatisch/saopštenje-a. 8. Wright.eco.gov.com/english/home 5.eurometeo. Glasnik RS. Kina Atmosferska okolina 40 (33). 7. R.wikipedia. (2005) Environmental Science. http://hr. W. F. Chim. F. F. www. www. Wang.. Prentice Hall.. Desantis. 249–263.462-490. Interantional Edition. Tappa i I. Allegrini. Liu. Bertoni. Ann. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. 6380-6395. (Rim). R. www.. april 2006.wikipedia. G. Costabile. G. Br 54/92) 12. Perason. Allegrini..2. Pravilnik o graničnim vrednostima. http://www. Ninth Edition.T.yu 13.net/info/index.com/serbian/index. www..vojvodina.sncweb. http://hr. Dan planete Zemlje 22. 11. str.cfm 148 . (2006) Preliminarna procena važnijih zagađujućih materija vazduha u gradu Suzou.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->