P. 1
Istorija Mode

Istorija Mode

|Views: 1,447|Likes:
Published by donbandito

More info:

Published by: donbandito on Dec 31, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/25/2013

pdf

text

original

Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Već vekovima mnoge nauke pokušavaju opisati i shvatiti fenomen mode, pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo prolazimo. Prodor potrošačkog društva, podsticanje na trošenje, bombardovanje reklamama svih vrsta, česte promene trendova u proizvodnji uslovile su učestale pokušaje racionalnog objašnjavanja, traženja zakonitosti ili smisla modnih kretanja. Moda je značajna društvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna od najosetljivijih pokazatelja odreñenog “ukusa epohe” (Dorfles,1990:8) koji je temelj svakog estetskog i kritičkog vrednovanja nekog odreñenog razdoblja.1 “Moda je za čoveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička komunikacija, obaveza prestiža, predmet užitka i primenjena umetnost.” Pojam mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje; moda je danas jednako prisutna i u svim drugim segmentima života(automobili, kulturna proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog čestog poistovećivanja pojmova, naglasiti razliku izmeñu ‘mode’ i ‘stila’. Iako imaju nekih srodnih elemenata, kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obično “postane moderan”, a kada “proñe moda”(tog stila), on je obično osuñen na propadanje. Autentični stil pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grañi i deluje kao neraskidiva celina, potpuno drugačija od onih koje su mu prethodile. Moda (književna, muzikalna.) često ide ukorak sa stilovima. Dogaña se i da neki ‘demodirani’ stil ponovno uñe u modu (pr. vraćanje gotike u modu nakon više stoleća). Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znači povezivanje s ljudima istog položaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i ograñivanje te grupe od onih nižih od nje, njihovu karakterizaciju kao nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada višim staležima; čim tu modu počnu prihvatati niži staleži, viši je slojevi odbacuju i zamenjuju novom jer je toliko profanirana da više nije u funkciji diferencijacije. Stoga na scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova započinje. Simmel smatra da je sasvim prirodno da se niži slojevi teže uzdignuti, a moda je najpristupačnija za spoljno oponašanje. Danas, meñutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se nešto promenilo- u gospodarskom aspektu srednja klasa ima odlučujuću ulogu, te ona počinje upravljati modom i dovodi do “demokratizacije sustava”. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje
1

Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

1

Što više neki predmet podleže brzoj promeni mode. 2 . Tu dakle nastaje karakterističan krug-što se brže menja moda. po njemu. a ne više na potrebe viših slojeva. velika je potražnja za jeftinom konfekcijskom odećom-demokratski karakter mode postaje sve naglašeniji.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna zahteva srednje klase i širokih potrošačkih masa. to je jača potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. Industrijsko društvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili društvo masovne potrošnje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije što očito znači da mode više ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je skupoću prve kupovine ili napore u menjanju ponašanja i ukusa nadoknañivala dužina trajanja mode. On novu srednju klasu smatra reprezentativnom za gotovo sve što je “moderno” u modernom društvu. Elitistička moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu. I Bourdieu je dosta pisao o. a što one postaju jeftinijima dešavaju se brže promene mode koje potiču potrošače i prisiljavaju proizvoñače. Pripadnici nove sitne buržoazije su “savršeni potrošači o kojima je ekonomska teorija uvek sanjala”(Bourdieu 1984:371). hedonističkoj novoj srednjoj klasi. to stvari mogu postati jeftinije.

Kič je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil može u svoje vreme smatrati kičem. proizvod masovne kulture. Oni se namerno integriraju unutar nekog važnog i "ozbiljnog" umetničkog konteksta koji sada više nemaju elemente kiča nego dobivaju sasvim novu vrednost. ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno nova svojstva i vrednost (npr. za vladajući sloj je obično kič ono što je upravo izašlo iz mode i što se još koristi meñu nižim slojevima. To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viših slojeva jer jedino oni danas mogu oceniti što je kič u odreñenom vremenskom razdoblju. dok niži slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se konvencijama. To rade pripadnici viših slojeva jer imaju odreñeno pokriće i kredibilitet za uvoñenje inovacija. Oni "ne iskaču iznad proseka" i u većini slučajeva im to ni nije dopušteno. 12 .Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Zaključak Moda i kič Već smo spomenuli da princip novčane lepote može dovesti do preterivanja i grotesknih pojava. Takvo spajanje različitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i zanimljivosti stvaranja u današnje vreme čime se ostvaruje odreñeni stepen maštovitosti i nekonvencijonalnosti. Pri tome govorimo o kiču i teoriji kiča koju je postavio teoretičar Thorstein Veblen. Katalonska secesija koja se u svoje vreme smatrala kičem. viših društvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog predmeta koji se smatra elegantnim). kultura. Važno je spomenuti da u današnje vreme pluralizma (stilova. Sve ostalo jest kandidat da postane ili ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prošlosti koji su s vremenom prestali biti kič u ponešto modificiranom i stiliziranom obliku). Dakle ono što neki predmet čini kičom jest njegova masovna proizvodnja. a označava termin za popularnu i komercijalnu umetnost. a danas se smatra vrhunskom umetnošću). Reč Kič dolazi iz nemačkog jezika (kisch). vrednosti i dr.) moda prisvaja kič-motive. dok je on u svojoj biti imitacija stilova elite tj. Naime.

Časopis Diskrepancija. Adorno. Ilić. Zagreb. Naklada Jesenski i Turk. 8. Gilo: Moda. svezak II. 6. Spektar. Tomić. 2001. Theodor. Zagreb. Zagreb.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Literatura: 1. 1985. br. 3. 4.5. 1970. 10. Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje. Naklada Jesenski i Turk. 9. Zagreb. Dorfles. Inga. Klub studenata sociologije “Diskrepancija”. Zagreb. Simmel. Anći: Sociologija životnog stila. 2000. Zagreb. Galović. Školska knjiga. Max: Sociološke studije. 2001. Leburić.4. 1997. Golden marketing. 13 . Stanko: Sociologija umjetnosti. 5. Beograd. 2001. Zagreb. Miloš: Sociologija kulture i umetnosti. Gronow. Jugoslavenski leksikografski zavod. 2. Baković. Zagreb. Naklada Jesenski i Turk. Jukka: Sociologija ukusa. 2002. Naučna knjiga. 7. 1979. Georg: Kontrapunkti kulture.Koludrović. 1980. Opća enciklopedija br. Horkheimer. Zagreb. Naklada Jesenski i Turk.

............................................................................ 13 14 ................................................................................. 10 Zaključak ......................................................................................................... 8 Modna odeća kao statusni simbol ........................................................ 1 Istorija modnog dizajna ................................................................................................................................................................. 12 Moda i kič ..................................... 12 Literatura: ...... 3 Moda u Srbiji kroz vekove .............................................................................................................Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Sadržaj Uvod ..........................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->