Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Već vekovima mnoge nauke pokušavaju opisati i shvatiti fenomen mode, pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo prolazimo. Prodor potrošačkog društva, podsticanje na trošenje, bombardovanje reklamama svih vrsta, česte promene trendova u proizvodnji uslovile su učestale pokušaje racionalnog objašnjavanja, traženja zakonitosti ili smisla modnih kretanja. Moda je značajna društvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna od najosetljivijih pokazatelja odreñenog “ukusa epohe” (Dorfles,1990:8) koji je temelj svakog estetskog i kritičkog vrednovanja nekog odreñenog razdoblja.1 “Moda je za čoveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička komunikacija, obaveza prestiža, predmet užitka i primenjena umetnost.” Pojam mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje; moda je danas jednako prisutna i u svim drugim segmentima života(automobili, kulturna proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog čestog poistovećivanja pojmova, naglasiti razliku izmeñu ‘mode’ i ‘stila’. Iako imaju nekih srodnih elemenata, kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obično “postane moderan”, a kada “proñe moda”(tog stila), on je obično osuñen na propadanje. Autentični stil pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grañi i deluje kao neraskidiva celina, potpuno drugačija od onih koje su mu prethodile. Moda (književna, muzikalna.) često ide ukorak sa stilovima. Dogaña se i da neki ‘demodirani’ stil ponovno uñe u modu (pr. vraćanje gotike u modu nakon više stoleća). Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znači povezivanje s ljudima istog položaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i ograñivanje te grupe od onih nižih od nje, njihovu karakterizaciju kao nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada višim staležima; čim tu modu počnu prihvatati niži staleži, viši je slojevi odbacuju i zamenjuju novom jer je toliko profanirana da više nije u funkciji diferencijacije. Stoga na scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova započinje. Simmel smatra da je sasvim prirodno da se niži slojevi teže uzdignuti, a moda je najpristupačnija za spoljno oponašanje. Danas, meñutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se nešto promenilo- u gospodarskom aspektu srednja klasa ima odlučujuću ulogu, te ona počinje upravljati modom i dovodi do “demokratizacije sustava”. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje
1

Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

1

Industrijsko društvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili društvo masovne potrošnje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije što očito znači da mode više ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je skupoću prve kupovine ili napore u menjanju ponašanja i ukusa nadoknañivala dužina trajanja mode. Elitistička moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu. to je jača potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. po njemu. I Bourdieu je dosta pisao o. Što više neki predmet podleže brzoj promeni mode.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna zahteva srednje klase i širokih potrošačkih masa. On novu srednju klasu smatra reprezentativnom za gotovo sve što je “moderno” u modernom društvu. a što one postaju jeftinijima dešavaju se brže promene mode koje potiču potrošače i prisiljavaju proizvoñače. hedonističkoj novoj srednjoj klasi. Pripadnici nove sitne buržoazije su “savršeni potrošači o kojima je ekonomska teorija uvek sanjala”(Bourdieu 1984:371). a ne više na potrebe viših slojeva. 2 . to stvari mogu postati jeftinije. Tu dakle nastaje karakterističan krug-što se brže menja moda. velika je potražnja za jeftinom konfekcijskom odećom-demokratski karakter mode postaje sve naglašeniji.

To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viših slojeva jer jedino oni danas mogu oceniti što je kič u odreñenom vremenskom razdoblju. Sve ostalo jest kandidat da postane ili ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prošlosti koji su s vremenom prestali biti kič u ponešto modificiranom i stiliziranom obliku). dok je on u svojoj biti imitacija stilova elite tj.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Zaključak Moda i kič Već smo spomenuli da princip novčane lepote može dovesti do preterivanja i grotesknih pojava. Takvo spajanje različitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i zanimljivosti stvaranja u današnje vreme čime se ostvaruje odreñeni stepen maštovitosti i nekonvencijonalnosti. Pri tome govorimo o kiču i teoriji kiča koju je postavio teoretičar Thorstein Veblen. proizvod masovne kulture. 12 . viših društvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog predmeta koji se smatra elegantnim). To rade pripadnici viših slojeva jer imaju odreñeno pokriće i kredibilitet za uvoñenje inovacija. Kič je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil može u svoje vreme smatrati kičem. ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno nova svojstva i vrednost (npr. Oni se namerno integriraju unutar nekog važnog i "ozbiljnog" umetničkog konteksta koji sada više nemaju elemente kiča nego dobivaju sasvim novu vrednost. a danas se smatra vrhunskom umetnošću). Oni "ne iskaču iznad proseka" i u većini slučajeva im to ni nije dopušteno. vrednosti i dr. a označava termin za popularnu i komercijalnu umetnost. Važno je spomenuti da u današnje vreme pluralizma (stilova. kultura.) moda prisvaja kič-motive. Reč Kič dolazi iz nemačkog jezika (kisch). Katalonska secesija koja se u svoje vreme smatrala kičem. Naime. Dakle ono što neki predmet čini kičom jest njegova masovna proizvodnja. za vladajući sloj je obično kič ono što je upravo izašlo iz mode i što se još koristi meñu nižim slojevima. dok niži slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se konvencijama.

Adorno. 7. Klub studenata sociologije “Diskrepancija”. Baković. Stanko: Sociologija umjetnosti. Georg: Kontrapunkti kulture. Zagreb. Zagreb. Inga. 6. Školska knjiga. Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje. Gilo: Moda. Zagreb. Zagreb. 13 . br. Theodor. Zagreb. 2001. Gronow. Miloš: Sociologija kulture i umetnosti. 1980. Opća enciklopedija br. 1979. 3. 2000. Naklada Jesenski i Turk.Koludrović. 2001. 10. Dorfles. Naklada Jesenski i Turk. 2002. Jugoslavenski leksikografski zavod.5. Naučna knjiga. Zagreb. 2001.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Literatura: 1. 4. Zagreb. Zagreb. 8. 5. Časopis Diskrepancija. Golden marketing. Naklada Jesenski i Turk. Simmel. 1997. Ilić. Zagreb. Max: Sociološke studije. 9. 1970. Beograd. Spektar. Anći: Sociologija životnog stila. 1985. Horkheimer. Naklada Jesenski i Turk.4. Galović. 2. svezak II. Tomić. Jukka: Sociologija ukusa. Leburić.

............................................................... 10 Zaključak ........................................................................................................................................................... 3 Moda u Srbiji kroz vekove .......................................................................................................................................................................................................................................... 8 Modna odeća kao statusni simbol ...... 1 Istorija modnog dizajna .. 12 Literatura: ...................Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Sadržaj Uvod .................... 12 Moda i kič ........................................................................ 13 14 ......................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful