Seminarski rad

Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Već vekovima mnoge nauke pokušavaju opisati i shvatiti fenomen mode,
pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo
prolazimo. Prodor potrošačkog društva, podsticanje na trošenje, bombardovanje
reklamama svih vrsta, česte promene trendova u proizvodnji uslovile su učestale
pokušaje racionalnog objašnjavanja, traženja zakonitosti ili smisla modnih
kretanja. Moda je značajna društvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna
od najosetljivijih pokazatelja odreñenog “ukusa epohe” (Dorfles,1990:8) koji je
temelj svakog estetskog i kritičkog vrednovanja nekog odreñenog razdoblja.1

“Moda je za čoveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička

komunikacija, obaveza prestiža, predmet užitka i primenjena umetnost.” Pojam
mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje; moda je danas
jednako prisutna i u svim drugim segmentima života(automobili, kulturna
proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog čestog poistovećivanja pojmova,
naglasiti razliku izmeñu ‘mode’ i ‘stila’. Iako imaju nekih srodnih elemenata,
kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obično “postane moderan”, a kada
“proñe moda”(tog stila), on je obično osuñen na propadanje. Autentični stil
pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grañi i deluje kao neraskidiva celina,
potpuno drugačija od onih koje su mu prethodile. Moda (književna, muzikalna.)
često ide ukorak sa stilovima. Dogaña se i da neki ‘demodirani’ stil ponovno uñe
u modu (pr. vraćanje gotike u modu nakon više stoleća).

Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znači povezivanje

s ljudima istog položaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i
ograñivanje te grupe od onih nižih od nje, njihovu karakterizaciju kao
nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode
koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada višim staležima;
čim tu modu počnu prihvatati niži staleži, viši je slojevi odbacuju i zamenjuju
novom jer je toliko profanirana da više nije u funkciji diferencijacije. Stoga na
scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova započinje. Simmel smatra da je
sasvim prirodno da se niži slojevi teže uzdignuti, a moda je najpristupačnija za
spoljno oponašanje.

Danas, meñutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba
kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se nešto promenilo- u gospodarskom
aspektu srednja klasa ima odlučujuću ulogu, te ona počinje upravljati modom i
dovodi do “demokratizacije sustava”. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje

1
Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

1
Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna
zahteva srednje klase i širokih potrošačkih masa, a ne više na potrebe viših
slojeva. I Bourdieu je dosta pisao o, po njemu, hedonističkoj novoj srednjoj
klasi. Pripadnici nove sitne buržoazije su “savršeni potrošači o kojima je
ekonomska teorija uvek sanjala”(Bourdieu 1984:371). On novu srednju klasu
smatra reprezentativnom za gotovo sve što je “moderno” u modernom društvu.

Elitistička moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu; velika je

potražnja za jeftinom konfekcijskom odećom-demokratski karakter mode
postaje sve naglašeniji.

Industrijsko društvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili društvo

masovne potrošnje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije što očito
znači da mode više ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je
skupoću prve kupovine ili napore u menjanju ponašanja i ukusa nadoknañivala
dužina trajanja mode. Što više neki predmet podleže brzoj promeni mode, to je
jača potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. Tu dakle nastaje
karakterističan krug-što se brže menja moda, to stvari mogu postati jeftinije, a
što one postaju jeftinijima dešavaju se brže promene mode koje potiču potrošače
i prisiljavaju proizvoñače.

2
Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Zaključak
Moda i kič

Već smo spomenuli da princip novčane lepote može dovesti do preterivanja

i grotesknih pojava. Pri tome govorimo o kiču i teoriji kiča koju je postavio
teoretičar Thorstein Veblen.

Reč Kič dolazi iz nemačkog jezika (kisch), a označava termin za popularnu

i komercijalnu umetnost, proizvod masovne kulture. Dakle ono što neki predmet
čini kičom jest njegova masovna proizvodnja, dok je on u svojoj biti imitacija
stilova elite tj. viših društvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog
predmeta koji se smatra elegantnim).

Kič je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil može u
svoje vreme smatrati kičem, ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno
nova svojstva i vrednost (npr. Katalonska secesija koja se u svoje vreme
smatrala kičem, a danas se smatra vrhunskom umetnošću).

Važno je spomenuti da u današnje vreme pluralizma (stilova, kultura,

vrednosti i dr.) moda prisvaja kič-motive. Oni se namerno integriraju unutar
nekog važnog i "ozbiljnog" umetničkog konteksta koji sada više nemaju
elemente kiča nego dobivaju sasvim novu vrednost.

Takvo spajanje različitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i

zanimljivosti stvaranja u današnje vreme čime se ostvaruje odreñeni stepen
maštovitosti i nekonvencijonalnosti.

To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viših slojeva jer jedino oni

danas mogu oceniti što je kič u odreñenom vremenskom razdoblju, dok niži
slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se
konvencijama. Oni "ne iskaču iznad proseka" i u većini slučajeva im to ni nije
dopušteno.

To rade pripadnici viših slojeva jer imaju odreñeno pokriće i kredibilitet za

uvoñenje inovacija.

Naime, za vladajući sloj je obično kič ono što je upravo izašlo iz mode i što
se još koristi meñu nižim slojevima. Sve ostalo jest kandidat da postane ili
ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prošlosti koji su s
vremenom prestali biti kič u ponešto modificiranom i stiliziranom obliku).

12
Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Literatura:
1. Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga,
Zagreb, 1980.
2. Baković, Stanko: Sociologija umjetnosti, Spektar, Zagreb, 1985.
3. Časopis Diskrepancija, svezak II, br.4, Klub studenata sociologije
“Diskrepancija”, Zagreb, 2001.
4. Dorfles, Gilo: Moda, Golden marketing, Zagreb, 1997.
5. Galović, Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje, Naklada Jesenski i Turk,
Zagreb, 2001.
6. Gronow, Jukka: Sociologija ukusa, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2000.
7. Ilić, Miloš: Sociologija kulture i umetnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1970.
8. Opća enciklopedija br.5, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1979.
9. Simmel, Georg: Kontrapunkti kulture, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb,
2001.
10. Tomić- Koludrović, Inga; Leburić, Anći: Sociologija životnog stila, Naklada
Jesenski i Turk, Zagreb, 2002.

13
Seminarski rad
Istorija mode i modnog dizajna

Sadržaj

Uvod .................................................................................................................. 1

Istorija modnog dizajna ...................................................................................... 3

Moda u Srbiji kroz vekove ................................................................................. 8

Modna odeća kao statusni simbol ................................................................. 10

Zaključak ......................................................................................................... 12
Moda i kič ..................................................................................................... 12

Literatura: ........................................................................................................ 13

14