Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Već vekovima mnoge nauke pokušavaju opisati i shvatiti fenomen mode, pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo prolazimo. Prodor potrošačkog društva, podsticanje na trošenje, bombardovanje reklamama svih vrsta, česte promene trendova u proizvodnji uslovile su učestale pokušaje racionalnog objašnjavanja, traženja zakonitosti ili smisla modnih kretanja. Moda je značajna društvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna od najosetljivijih pokazatelja odreñenog “ukusa epohe” (Dorfles,1990:8) koji je temelj svakog estetskog i kritičkog vrednovanja nekog odreñenog razdoblja.1 “Moda je za čoveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička komunikacija, obaveza prestiža, predmet užitka i primenjena umetnost.” Pojam mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje; moda je danas jednako prisutna i u svim drugim segmentima života(automobili, kulturna proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog čestog poistovećivanja pojmova, naglasiti razliku izmeñu ‘mode’ i ‘stila’. Iako imaju nekih srodnih elemenata, kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obično “postane moderan”, a kada “proñe moda”(tog stila), on je obično osuñen na propadanje. Autentični stil pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grañi i deluje kao neraskidiva celina, potpuno drugačija od onih koje su mu prethodile. Moda (književna, muzikalna.) često ide ukorak sa stilovima. Dogaña se i da neki ‘demodirani’ stil ponovno uñe u modu (pr. vraćanje gotike u modu nakon više stoleća). Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znači povezivanje s ljudima istog položaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i ograñivanje te grupe od onih nižih od nje, njihovu karakterizaciju kao nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada višim staležima; čim tu modu počnu prihvatati niži staleži, viši je slojevi odbacuju i zamenjuju novom jer je toliko profanirana da više nije u funkciji diferencijacije. Stoga na scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova započinje. Simmel smatra da je sasvim prirodno da se niži slojevi teže uzdignuti, a moda je najpristupačnija za spoljno oponašanje. Danas, meñutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se nešto promenilo- u gospodarskom aspektu srednja klasa ima odlučujuću ulogu, te ona počinje upravljati modom i dovodi do “demokratizacije sustava”. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje
1

Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

1

hedonističkoj novoj srednjoj klasi. Pripadnici nove sitne buržoazije su “savršeni potrošači o kojima je ekonomska teorija uvek sanjala”(Bourdieu 1984:371). a što one postaju jeftinijima dešavaju se brže promene mode koje potiču potrošače i prisiljavaju proizvoñače. to stvari mogu postati jeftinije. velika je potražnja za jeftinom konfekcijskom odećom-demokratski karakter mode postaje sve naglašeniji. Što više neki predmet podleže brzoj promeni mode. Tu dakle nastaje karakterističan krug-što se brže menja moda. 2 .Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna zahteva srednje klase i širokih potrošačkih masa. to je jača potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. Elitistička moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu. po njemu. a ne više na potrebe viših slojeva. I Bourdieu je dosta pisao o. On novu srednju klasu smatra reprezentativnom za gotovo sve što je “moderno” u modernom društvu. Industrijsko društvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili društvo masovne potrošnje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije što očito znači da mode više ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je skupoću prve kupovine ili napore u menjanju ponašanja i ukusa nadoknañivala dužina trajanja mode.

To rade pripadnici viših slojeva jer imaju odreñeno pokriće i kredibilitet za uvoñenje inovacija. Važno je spomenuti da u današnje vreme pluralizma (stilova.) moda prisvaja kič-motive. Katalonska secesija koja se u svoje vreme smatrala kičem. Reč Kič dolazi iz nemačkog jezika (kisch). za vladajući sloj je obično kič ono što je upravo izašlo iz mode i što se još koristi meñu nižim slojevima. Pri tome govorimo o kiču i teoriji kiča koju je postavio teoretičar Thorstein Veblen. Kič je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil može u svoje vreme smatrati kičem. Sve ostalo jest kandidat da postane ili ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prošlosti koji su s vremenom prestali biti kič u ponešto modificiranom i stiliziranom obliku). Dakle ono što neki predmet čini kičom jest njegova masovna proizvodnja. To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viših slojeva jer jedino oni danas mogu oceniti što je kič u odreñenom vremenskom razdoblju. ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno nova svojstva i vrednost (npr. vrednosti i dr. dok niži slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se konvencijama.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Zaključak Moda i kič Već smo spomenuli da princip novčane lepote može dovesti do preterivanja i grotesknih pojava. 12 . Naime. Takvo spajanje različitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i zanimljivosti stvaranja u današnje vreme čime se ostvaruje odreñeni stepen maštovitosti i nekonvencijonalnosti. a označava termin za popularnu i komercijalnu umetnost. viših društvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog predmeta koji se smatra elegantnim). kultura. dok je on u svojoj biti imitacija stilova elite tj. proizvod masovne kulture. Oni "ne iskaču iznad proseka" i u većini slučajeva im to ni nije dopušteno. a danas se smatra vrhunskom umetnošću). Oni se namerno integriraju unutar nekog važnog i "ozbiljnog" umetničkog konteksta koji sada više nemaju elemente kiča nego dobivaju sasvim novu vrednost.

Školska knjiga. 5. Časopis Diskrepancija. Zagreb. Leburić.4. Naklada Jesenski i Turk. Zagreb. 7. Inga. 8. 3. Theodor. br. 2001. Miloš: Sociologija kulture i umetnosti. Beograd. 9. 2000. Adorno. Gronow. Zagreb. Tomić. Jugoslavenski leksikografski zavod. Simmel. Spektar. 2002. svezak II. Ilić. Naklada Jesenski i Turk. Zagreb. 10. 2001. Baković. 1979. Zagreb. 1997. Zagreb. Zagreb. Anći: Sociologija životnog stila. Dorfles.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Literatura: 1. 1970. Jukka: Sociologija ukusa. Max: Sociološke studije. 1980. 2001. 4. Opća enciklopedija br. Klub studenata sociologije “Diskrepancija”. Georg: Kontrapunkti kulture. Naklada Jesenski i Turk. 13 . Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje.Koludrović. Horkheimer. Golden marketing. Zagreb. Gilo: Moda. 2. Naklada Jesenski i Turk. Galović.5. Naučna knjiga. 6. Stanko: Sociologija umjetnosti. Zagreb. 1985.

................................ 12 Moda i kič ......................................................................................................................Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Sadržaj Uvod ........................................................................................................................................................ 13 14 ..................................................... 8 Modna odeća kao statusni simbol ................... 1 Istorija modnog dizajna .................................................................... 3 Moda u Srbiji kroz vekove .................................................. 12 Literatura: ..................................................... 10 Zaključak ................................................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful