Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna

Uvod
Već vekovima mnoge nauke pokušavaju opisati i shvatiti fenomen mode, pa ipak, ta tema nije nikada bila toliko aktuelna kao u vremenu kroz koje upravo prolazimo. Prodor potrošačkog društva, podsticanje na trošenje, bombardovanje reklamama svih vrsta, česte promene trendova u proizvodnji uslovile su učestale pokušaje racionalnog objašnjavanja, traženja zakonitosti ili smisla modnih kretanja. Moda je značajna društvena i gospodarska pojava vremena, ali i jedna od najosetljivijih pokazatelja odreñenog “ukusa epohe” (Dorfles,1990:8) koji je temelj svakog estetskog i kritičkog vrednovanja nekog odreñenog razdoblja.1 “Moda je za čoveka sredstvo identifikacije i socijalizacije, simbolička komunikacija, obaveza prestiža, predmet užitka i primenjena umetnost.” Pojam mode se, naravno, ne odnosi samo na odevanje i ukrašavanje; moda je danas jednako prisutna i u svim drugim segmentima života(automobili, kulturna proizvodnja, znanost, ..). Potrebno je, zbog čestog poistovećivanja pojmova, naglasiti razliku izmeñu ‘mode’ i ‘stila’. Iako imaju nekih srodnih elemenata, kako smatra Dorfles(1990:50), svaki novi stil obično “postane moderan”, a kada “proñe moda”(tog stila), on je obično osuñen na propadanje. Autentični stil pokazuje karakteristike u strukturi, ukusu, grañi i deluje kao neraskidiva celina, potpuno drugačija od onih koje su mu prethodile. Moda (književna, muzikalna.) često ide ukorak sa stilovima. Dogaña se i da neki ‘demodirani’ stil ponovno uñe u modu (pr. vraćanje gotike u modu nakon više stoleća). Da li moda je proizvod klasne podele, tako s jedne strane znači povezivanje s ljudima istog položaja, jedinstvo kruga koji karakterizira, a upravo time i ograñivanje te grupe od onih nižih od nje, njihovu karakterizaciju kao nepripadnih toj grupi. Povezivanje i razlikovanje dve su osnovne funkcije mode koje se neodvojivo spajaju. Za Simmela (nova) moda pripada višim staležima; čim tu modu počnu prihvatati niži staleži, viši je slojevi odbacuju i zamenjuju novom jer je toliko profanirana da više nije u funkciji diferencijacije. Stoga na scenu nastupa nova moda s kojom igra iznova započinje. Simmel smatra da je sasvim prirodno da se niži slojevi teže uzdignuti, a moda je najpristupačnija za spoljno oponašanje. Danas, meñutim, pojam klase ne postoji u tako strogom smislu kao u doba kada su pisali Veblen ili Simmel. Stanje se nešto promenilo- u gospodarskom aspektu srednja klasa ima odlučujuću ulogu, te ona počinje upravljati modom i dovodi do “demokratizacije sustava”. Proizvodnja se usmerava na zadovoljenje
1

Adorno, Theodor; Horkheimer, Max: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980.str, 91.

1

a ne više na potrebe viših slojeva. On novu srednju klasu smatra reprezentativnom za gotovo sve što je “moderno” u modernom društvu. Tu dakle nastaje karakterističan krug-što se brže menja moda. po njemu. hedonističkoj novoj srednjoj klasi. Što više neki predmet podleže brzoj promeni mode. velika je potražnja za jeftinom konfekcijskom odećom-demokratski karakter mode postaje sve naglašeniji. a što one postaju jeftinijima dešavaju se brže promene mode koje potiču potrošače i prisiljavaju proizvoñače.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna zahteva srednje klase i širokih potrošačkih masa. Elitistička moda 60-ih godina prestaje biti u prvom planu. to stvari mogu postati jeftinije. to je jača potreba za jeftinim proizvodima njegove vrste. Pripadnici nove sitne buržoazije su “savršeni potrošači o kojima je ekonomska teorija uvek sanjala”(Bourdieu 1984:371). I Bourdieu je dosta pisao o. 2 . Industrijsko društvo koje se transformisalo u postindustrijsko ili društvo masovne potrošnje dovelo je do ubrzanog tempa ekonomije i industrije što očito znači da mode više ne mogu biti tako skupe kao u ranijim vremenima kada je skupoću prve kupovine ili napore u menjanju ponašanja i ukusa nadoknañivala dužina trajanja mode.

kultura. Takvo spajanje različitih elemenata doprinosi nepredvidljivosti i zanimljivosti stvaranja u današnje vreme čime se ostvaruje odreñeni stepen maštovitosti i nekonvencijonalnosti. Pri tome govorimo o kiču i teoriji kiča koju je postavio teoretičar Thorstein Veblen. dok je on u svojoj biti imitacija stilova elite tj. Naime. Oni se namerno integriraju unutar nekog važnog i "ozbiljnog" umetničkog konteksta koji sada više nemaju elemente kiča nego dobivaju sasvim novu vrednost.) moda prisvaja kič-motive. viših društvenih slojeva (jeftina kopija nekog originalnog predmeta koji se smatra elegantnim). To rade pripadnici viših slojeva jer imaju odreñeno pokriće i kredibilitet za uvoñenje inovacija. Reč Kič dolazi iz nemačkog jezika (kisch). za vladajući sloj je obično kič ono što je upravo izašlo iz mode i što se još koristi meñu nižim slojevima. Oni "ne iskaču iznad proseka" i u većini slučajeva im to ni nije dopušteno.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Zaključak Moda i kič Već smo spomenuli da princip novčane lepote može dovesti do preterivanja i grotesknih pojava. To je spajanje i opet rezervirano za pripadnike viših slojeva jer jedino oni danas mogu oceniti što je kič u odreñenom vremenskom razdoblju. proizvod masovne kulture. dok niži slojevi ne eksperimentiraju nego prisvajaju trendove i podvrgavaju se konvencijama. vrednosti i dr. ali nakon njegove revalorizacije on dobija potpuno nova svojstva i vrednost (npr. Kič je nezaobilazan pojam kada se govori o modi jer se neki stil može u svoje vreme smatrati kičem. Dakle ono što neki predmet čini kičom jest njegova masovna proizvodnja. Sve ostalo jest kandidat da postane ili ponovno postane moderno (tu se radi o stilovima iz davne prošlosti koji su s vremenom prestali biti kič u ponešto modificiranom i stiliziranom obliku). 12 . Važno je spomenuti da u današnje vreme pluralizma (stilova. a danas se smatra vrhunskom umetnošću). a označava termin za popularnu i komercijalnu umetnost. Katalonska secesija koja se u svoje vreme smatrala kičem.

1985. 1979. 9. 1980. 2. Dorfles. Školska knjiga. Zagreb. 1970. Miloš: Sociologija kulture i umetnosti. 8. Naučna knjiga. 4. Opća enciklopedija br. 2001. 1997. Naklada Jesenski i Turk. 13 . Theodor.4. Gronow. Golden marketing. Anći: Sociologija životnog stila. Stanko: Sociologija umjetnosti. br. Naklada Jesenski i Turk. 5. Zagreb. Zagreb. 2000.5. Inga. 7. Jukka: Sociologija ukusa. Max: Sociološke studije. Ilić. Adorno. Gilo: Moda.Koludrović. Galović. Zagreb. Časopis Diskrepancija. Horkheimer. Zagreb. Zagreb. 2001. Milan: Moda: zastiranje i otkrivanje. Jugoslavenski leksikografski zavod. Beograd. 3. 2002. 6. Baković. Zagreb. Klub studenata sociologije “Diskrepancija”. Zagreb. Simmel. svezak II. Zagreb. Naklada Jesenski i Turk. Leburić.Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Literatura: 1. Georg: Kontrapunkti kulture. Tomić. Naklada Jesenski i Turk. 10. 2001. Spektar.

...................................................................... 12 Literatura: .............................................. 3 Moda u Srbiji kroz vekove ..................................................... 8 Modna odeća kao statusni simbol ....................................................................................................................................................................................................Seminarski rad Istorija mode i modnog dizajna Sadržaj Uvod ................................................................. 1 Istorija modnog dizajna ..................................................... 10 Zaključak .................. 13 14 ............................................................................. 12 Moda i kič ...............................................................................