P. 1
Zbirka rešenih zadataka iz matematike za kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole 2010-2011 godine (sa teorijskim uvodom)

Zbirka rešenih zadataka iz matematike za kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole 2010-2011 godine (sa teorijskim uvodom)

5.0

|Views: 38,885|Likes:
Published by sintos
Zbirka zadataka iz matematike
Zbirka zadataka iz matematike

More info:

Published by: sintos on Dec 25, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/26/2015

pdf

text

original

SADRŽAJ

1. Realni brojevi (uvodne teorijske napomene)........................................3
1.1. Zadaci 1-19........................................................................................17
2. Stepen i kvadratni koren......................................................................27
2.1. Zadaci 20-37......................................................................................31
3. Algebarski izrazi i polinomi.................................................................37
3.1. Zadaci 38-71......................................................................................46
4. Koordinate i linearna funkcija............................................................55
4.1. Koordinate-zadaci 72-83...................................................................63
4.2. Linearna funkcija -zadaci 84-100....................................................71
5. Proporcije.............................................................................................83
5.1. Zadaci 101-122.................................................................................96
6. Linearne jednačine i nejednačine sa jednom nepoznatom.............106
6.1. Zadaci 123-154...............................................................................113
7. Sistemi linearnih jednačina..............................................................126
7.1. Zadaci 155-180...............................................................................130
8. Trougao-primena Pitagorine teoreme..............................................153
8.1. Zadaci 181-199...............................................................................160
9. Četvorougao.......................................................................................183
9.1. Zadaci 200-224...............................................................................189
10. Mnogougao......................................................................................213
10.1. Zadaci 225-239.............................................................................216
11. Krug.................................................................................................227
11.1. Zadaci 240-260.............................................................................232
12. Složene figure..................................................................................253
12.1. Zadaci 261-273.............................................................................258
13. Slicnost.............................................................................................271
13.1. Zadaci 274-293.............................................................................279
14. Prizma..............................................................................................298
14.1. Zadaci 294-309.............................................................................305
15. Piramida...........................................................................................318
15.1. Zadaci 310-322.............................................................................327
16. Valjak...............................................................................................340
16.1. Zadaci 323-332.............................................................................343
17. Kupa.................................................................................................354
17.1. Zadaci 333-342.............................................................................357
18. Lopta................................................................................................369
18.1. Zadaci 343-350.............................................................................371
19. Primeri ispitnih kombinacija..........................................................378
20. Ispitna kombinacija 2010. - ključ za ocenjivanje..........................384

sintos



REALNI BROJEVI

O BROJEVIMA

Da se podsetimo skupova brojeva:

Skup prirodnih brojeva je N={1,2,3,4,5,6,7,…}

Ako skupu prirodnih brojeva dodamo i nulu onda imamo skup
0
N ={0,1,2,3,…}

Međutim, u skupu prirodnih brojeva su definisane samo operacije sabiranja i množenja ( + i o ).

Kako sad pa to?

Pa ako recimo pokušamo da izračunamo koliko je 3 –5 =? ili 10: 4 = ? videćemo da rešenja nisu u skupu

prirodnih brojeva jer je 3 –5 = -2 a 10 : 4 = 2,25.

Dakle , treba nam neki veći skup brojeva od skupa N.

Skup celih brojeva je Z = { …,-3,-2,-1,0,1,2,3,…}

Ovde su definisane operacije + , - , i o ali deljenje još “ ne radi”.

Tražimo neki još veći skup...

Skup racionalnih brojeva Q = {
q
p
N q Z p ∈ ∈ , }
Ovde su definisane operacije + , - , o , : , dakle ovde “radi” i deljenje.
Ovom skupu pripadaju svi celi brojevi i razlomci oblika
q
p
, a mora da važi da je N q Z p ∈ ∈ , .
Što sad pa ovo?

Pa pošto deljenje sa nulom nije dozvoljeno( bar ne zasad...) mi se obezbedimo sa N q ∈ da dole nije nula.

Ako su predstavljeni u decimalnom zapisu , racionalni brojevi imaju konačan broj decimala, ili se te decimale

periodično ponavljaju.

Da razjasnimo ovo na nekoliko primera:

5 , 3
2
7
= je racionalan broj

3 , 1 ... 333 , 1
9
13
= = je racionalan broj

3



76 , 0 ... 767676 , 0
99
76
= = je racionalan broj

0,24356835…nije racionalan broj jer nema brojeva koji se periodično ponavljaju...

Pa kakvi su onda to brojevi?

Iracionalni brojevi su neperiodični beskonačni decimalni brojevi, i ovaj skup se obeležava sa I.

Skupu iracionalnih brojeva još pripadaju koreni svih prostih brojeva ( , 3 , 2 ..ali i “kombinacije na tu temu” kao

na primer: 3 2 12 , 1 2 = + itd…) i konstanta 14 , 3 ≈ π .

Unija skupa racionalnih brojeva Q i skupa iracionalnih brojeva I nam daje skup realnih brojeva R.

Dakle: R = Q ∪ I

Na slici bi to izgledalo:


N
Z
Q
I
R



KRITERIJUMI DELJIVOSTI, NZD I NZS

Broj je deljiv sa 2 ako se završava sa 0,2,4,6,8

Primer:

8 33 je deljiv sa 2 jer se završava sa 8

5 633 nije deljiv sa 2 jer se završava sa 5


4



Broj je deljiv sa 3 ako mu je zbir cifara deljiv sa 3

Primer:

141 je deljiv sa 3 jer je 1+4+1 = 6 a 6 je deljivo sa 3, to jest 141:3 = 47

224 nije deljivo sa 3 jer je 2+2+4 = 8 a 8 nije deljivo sa 3

Broj je deljiv sa 5 ako mu je poslednja cifra 0 ili 5

Primer:

5 77 je deljiv sa 5 jer se završava sa 5 to jest 775:5 = 155

1 32 nije deljiv sa 5 jer se završava sa 1


Ova tri kriterijuma su nam najznačajnija, navešćemo vam još neke :

Broj je deljiv sa 4 ako je njegov dvocifreni završetak deljiv sa 4

Broj je deljiv sa 6 ako je deljiv sa 2 i sa 3

Broj je deljiv sa 8 ako mu je trocifreni završetak deljiv sa 8

Broj je deljiv sa 9 ako mu je zbir cifara deljiv sa 9 ( isti kriterijum kao i za 3)

Broj je deljiv sa 10 ako se završava sa 0, sa 100 ako se završava sa 00 , itd.

Prosti brojevi su deljivi samo sa jedinicom i sa samim sobom.

Prvih nekoliko prostih brojeva je : 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17…

Složeni brojevi su deljivi sa još nekim brojem osim sa jedinicom i sa samim sobom.

Prvih nekoliko složenih brojeva je: 4, 6, 8, 9, 10, 12, 14…

Jedinica po dogovoru nije ni prost ni složen broj.



Najveći zajednički delilac (NZD ili samo D) je najveći broj sa kojim možemo podeliti date brojeve.



Primer : Nadji NZD za brojeve 18 i 24.

Možemo razmišljati ovako:
5




18 je deljivo sa 1, sa 2, sa 3, sa 6 i sa 18

24 je deljivo sa 1, sa 2, sa 3, sa 6, sa 8, sa 12 i sa 24

Dakle 18 i 24 su zajedno deljivi sa 1, sa 2, sa 3 i sa 6 i sve su ovo njihovi zajednički delioci.

Ali nama treba najveći, pa uzimamo da je to 6.



Možda je vama lakše da radite sledeći postupak( koji ste najverovatnije radili i u školi):



18, 24 ovde upisujete prost broj (2,3,5…) ali tako da su oba broja deljiva sa njim!
Kako su oba deljiva sa 2, imamo…





18, 24 2
9, 12 3 ( pazi, ovde ne može više 2 jer 9 nije deljivo sa 2)

3, 4 gotov postupak, jer nema više brojeva sa kojima možemo podeliti i 3 i 4, a da to nije jedinica.

Sad jednostavno pomnožimo brojeve na desnoj strani:

D (18,24) =2*3 = 6



Najmanji zajednički sadržalac (NZS ili samo S) je najmanji broj koji je deljiv sa datim brojevima.


Primer: Nadji NZS za brojeve 8 i 12.


Možemo razmišljati ovako:

Brojevi deljivi sa 8 su : 8,16,24, 32,40,48,56, 64…

Brojevi deljivi sa 12 su : 12,24,48, 96,…

Uočimo brojeve koji su deljivi i sa 8 i sa 12, to su: 24, 48, itd…

Nama od ovih brojeva treba najmanji a to je očigledno broj 24.

6



Dakle: S (8,12) = 24


Standardnim postupkom bi bilo:

8,12 2
4, 6 2
2, 3 2 pazi, kod NZS ne moraju oba da budu deljiva upisanim prostim brojem
1, 3 3
1


Pomnožimo brojeve na desnoj strani:
S (8,12) = 2*2*2*3 = 24



RAZLOMCI


Razlomak je količnik dva prirodna broja
b
a
, odnosno
b
a
je isto kao i b a :

crta razlomacka
imenilac
brojilac
− →

a je brojilac, b je imenilac a razlomačka crta menja operaciju deljenje


Kakav sve može biti razlomak?

i) Ako je
b
a
< 1 onda je razlomak pravi, na primer:
11
8
;
5
3
;
12
7
;…
ii) Ako je
b
a
> 1 onda je razlomak nepravi, na primer:
11
28
;
5
13
;
12
21
;…
iii) Ako je
b
a
= 1 (ili drugi ceo broj) onda je razlomak prividan , na primer :
11
55
;
5
15
;
2
2
;…


Proširivanje razlomaka podrazumeva da se brojilac i imenilac pomnože istim brojem.

Primeri:

10
4
2 5
2 2
5
2
=


= početni razlomak smo proširili sa 2

7

15
6
3 5
3 2
5
2
=


= početni razlomak smo proširili sa 3


Skraćivanje razlomaka podrazumeva da se brojilac i imenilac podele istim brojem.

Primeri:



3
2
12 : 36
12 : 24
36
24
= = Savet: uvek skratite razlomak najvećim mogućim brojem (to je ustvari NZD za ta dva broja)


Kako se sabiraju i oduzimaju razlomci?

Moguće je sabirati i oduzimati samo razlomke sa istim imeniocem!

Primer:

10
1
10
7 5 3
10
7
10
5
10
3
=
− +
= − +

Sabiranje ( oduzimanje) razlomaka nejednakih imenilaca vrši se proširivanjem razlomaka na isti imenilac,

odnosno nadjemo NZS za imenioce...pa izvršimo proširivanje.

Primer:

= − +
8
7
4
3
6
1
najpre nadjemo NZS za 6,4 i 8

6, 4, 8 2
3, 2, 4 2
3, 1, 2 2 Dakle S(6,4,8) = 2*2*2*3 = 24
3, 1 3
1 Dole u imeniocu je 24, a to znači da prvi razlomak proširavamo sa 4, drugi sa 6 i treći sa 3


= − +
8
7
4
3
6
1
24
1
24
21 18 4
24
3 7 6 3 4 1
=
− +
=
⋅ − ⋅ + ⋅



Kako se množe i dele razlomci?

Razlomci se množe tako što pomnožimo brojilac sa brojiocem a imenilac sa imeniocem.Naravno, uvek
6
4
6 : 36
6 : 24
36
24
= =
8




prvo pogledamo da li nešto može da se “ skrati”…

d b
c a
d
c
b
a


= ⋅
Primer:

21
10
7 3
5 2
7
5
3
2
=


= ⋅ Nema ništa za skraćivanje...

Ako je moguće, skraćivanje vršimo unakrsno i uspravno:
d
c
b
a
⋅ ili ( i )
d
c
b
a

Primer:

= ⋅
6
9
10
4
(Skratimo 4 i 10 sa 2 a 9 i 6 sa 3) =
2
3
5
2
⋅ = (Sad možemo 2 i 2 sa 2) =
1
3
5
1
⋅ =
5
3



Razlomci se dele tako što se brojilac prvog razlomka podeli sa brojiocem drugog razlomka i imenilac

prvog sa imeniocem drugog razlomka, pod uslovom da su oni deljivi.


d b
c a
d
c
b
a
:
:
: =

Primer:

2
3
4 : 8
5 : 15
4
5
:
8
15
= =

Ako nisu deljivi tada se prvi razlomak pomnoži recipročnom vrednošću drugog razlomka.


c
d
b
a
d
c
b
a
⋅ = :

Primer:

15
14
5
7
3
2
7
5
:
3
2
= ⋅ =



Šta je to mešoviti broj?


Svaki nepravi razlomak
b
a
> 1 se može izraziti preko mešovitog broja.
9



Primeri:

3
1
2
3
7
= čita se: dva cela i jedna trećina


5
4
3
5
19
= tri cela i četiri petine

A kako mešoviti broj prebaciti u razlomak?


C
B C A
C
B
A
+ ⋅
=

Primeri:


5
22
5
2 5 4
5
2
4 =
+ ⋅
=


8
19
8
3 8 2
8
3
2 =
+ ⋅
=

Procentni zapis razlomka

b
a
b
a % 100 ⋅
= Dakle, brojilac pomnožimo sa 100% a imenilac ne diramo, naravno posle skratimo ako je moguće…

Primeri:

% 40 %
5
200
5
% 100 2
5
2
= =

=

%
3
100
3
% 100 1
3
1
=

=

Obrnuto , preći iz procenta u razlomak je još lakše:

100
%
x
x = Dakle, samo dopišemo 100 u imeniocu.

Primeri:

25
1
100
4
% 4 = =
10




100
3
% 3 =

8
1
1000
125
100
5 , 12
% 5 , 12 = = =


Decimalni zapis razlomaka

Prvo da se podsetimo lakše stvari: prelaska iz decimalnog zapisa u razlomak:

- Ako ima jedno decimalno mesto, taj broj kroz 10
- Ako ima dva decimalna mesta, taj broj kroz 100
- Ako ima tri decimalna mesta, taj broj kroz 1000
Itd.

Primeri:

10
27
7 , 2 = ;
5
2
10
4
4 , 0 = = ;
10
153
3 , 15 = ;

100
9
09 , 0 = ;
100
541
41 , 5 = ; = =
100
55
55 , 0 (skratimo sa 5) =
20
11


1000
9
009 , 0 = ;
1000
14123
123 , 14 =


Uvek je teže preći iz razlomka u decimalni zapis.

Kako razlomačka crta menja operaciju deljenja , uvek možemo podeliti brojilac i imenilac i preći u

decimalni zapis, ali vodite računa da se može desiti da se javi beskonačno ponavljanje jednog ili više

brojeva!

Primeri:

i) = = 2 : 7
2
7
Dakle sad trebamo podeliti 7 sa 2

7 : 2 = 3,5
-6
10
-10
0
11



ii) = = 15 : 1
15
1


1 : 15 = 0,066……..
-0
10
-0
100
-90
100
-90
itd.

Evo primera gde će 6 da se ponavlja beskonačno mnogo puta...zato pazi...


Da bi imali brzinu u radu, toplo vam preporučujemo da zapamtite sledeće veze:

=
2
1
0,5 25 , 0
4
1
= =
5
1
0,2 125 , 0
8
1
=

=
4
3
0,75 =
5
2
0,4 375 , 0
8
3
=

=
5
3
0,6 625 , 0
8
5
=

8 , 0
5
4
= 875 , 0
8
7
=

Kako raditi sabiranje i oduzimanje u decimalnom zapisu?

Ovde imamo sledeći savet:

Potpisujte i obavezno zarez ispod zareza.

Primeri:

i) 2, 34 + 14, 02 = ?

2,34
+14,02

16,36


12


ii) 0,25 + 15, 138 = ?


0,25
+15,138 Pazi da se ne zbuniš, ako negde fali broj, slobodno dodaj nulu( naravno, sa desne strane).

0,250
+15,138
15,388


iii) 4,31 – 3, 998 = ?


4,310
-3,998
0,312


Kako se množi u decimalnom zapisu?

Datim brojevima u decimalnom zapisu “ skinete “ zareze i ta dva broja pomnožite normalno. Zatim

prebrojite decimalna mesta u oba data broja . U rešenju , s desna na levo , odbrojimo toliko mesta i tu

upišemo zarez.

Naravno, uvek imate opciju da predjete u razlomak i tako pomnožite ta dva broja.

Primeri:

i) 3,5 * 4,22=?

Dakle skinemo zareze: 35* 422 = 14770 , ovde sa desna na levo odbrojimo tri mesta jer 3,5 * 4,22

ukupno ima 3 decimalna mesta, pa je rešenje: 14,770, odnosno 14,77
ii) 0,5 * 0,002 = ?

Ovde množimo samo 5 * 2 = 10

Ukupno ima 4 decimalna mesta: 0,5 * 0, 002 Kako sada? Kad u broju 10 nema toliko mesta?


U ovakvoj situaciji dopisujemo nule, da bi napravili ta 4 decimalna mesta: 0, 0010 = 0,001 jer nam ova

nula na kraju ne treba.

Ako vam ovo nije baš najjasnije, predjite u razlomak:

13



0,5 * 0,002 = 01 . 0
100
1
10000
10
1000
2
*
10
5
= = =


Deljenje - decimalni zapis:

Postoji više načina da se odradi deljenje brojeva datih u decimalnom zapisu. Kao i kod množenja

uvek imate opciju da predjete u razlomak i obavite deljenje.

Jedan od načina je i da izvršimo proširivanje oba broja sa 10,100,1000,... tako da napravimo da

delilac bude ceo broj.

Primeri:

i) 2,7: 0,3 = ?

Dakle oba proširimo sa 10, pa dobijamo 27 : 3 = 9

ii) 0, 35 : 1,6 = ?

Oba proširimo sa 10, pa imamo 3,5: 16 =?

3,5 : 16 = 0,21875
-0
35
-32
30
-16
140
-128
120
- 112
80
-80
o
A da smo išli preko razlomaka:
160
35
16
10
*
100
35
10
16
:
100
35
= =

Da vas podsetimo i pravila za sabiranje i oduzimanje brojeva:


i) Ako su brojevi istog znaka, onda ih saberemo i uzmemo taj isti znak

ii) Ako su brojevi različitog znaka, onda ih oduzmemo i uzmemo znak većeg od njih

iii) Ako ispred broja nema znak, podrazumeva se da je plus
14





Primeri:

- 4 – 5 = - 9 Zašto? Brojevi su istog znaka, pa ih saberemo 4+5 = 9, i uzmemo taj isti znak, dakle – 9

+ 10 + 2 = 12

-15 +13 = -2 Zašto? Brojevi su različitog znaka, pa ih oduzimamo, a pošto je 15>13 znak je –

-16 + 20 = + 4


Ako vas negde zadesi zagrada, setite se one pesmice: Ispred zagrade manje(-) nastaje menjanje, ispred

zagrade više (+), zagrada se briše!

Primeri:

10 – ( - 2) = 10 + 2 = 12

10 – (+ 2) = 10 – 2 = 8

10 + (-2) = 10 – 2 = 8


Za množenje i deljenje brojeva uvek prvo odredite znak:


− = ⋅+ −
− = ⋅− +
+ = ⋅− −
+ = ⋅+ +

− = + −
− = − +
+ = − −
+ = + +
:
:
:
:


Primeri:

-8 * (-4) = + 32 (ili samo 32, pošto + ne moramo da pišemo)

-10 * 9 = - 90

5
3
15
− =

Zašto? Kod trojke je +, a - : + = -

15




Apsolutna vrednost broja





< −

=
0 ,
0 ,
a a
a a
a


Ovo je definicija, koju vi naravno ništa ne razumete...Da probamo da pojasnimo…

Kad vam je samo broj pod apsolutnom vrednošću, on uvek “izlazi” kao pozitivan broj.

Na primer:

5 5 = −

5 5 = +


Ali ako imate nepoznatu: x ili y ili z ili bilo koje slovo onda ta nepoznata ima dve vrednosti.

Na primer: Reši jednačinu:
7 = x


Ovde x može da bude 7 ali može da bude i -7, tako da imamo dva rešenja!



Slično je i kod korena:
x x =
2


Na primer: Reši jednačinu: 16
2
= x

Ovde vodite računa, jer ćemo opet imati dva rešenja

4
16
16
2
± =
± =
=
x
x
x


Pa su rešenja: x = + 4 ili x = - 4


16



Realni brojevi



180, 2100 2 180, 2100 2
90, 1050 2 90, 1050 2
45, 525 3 45, 525 3
15, 175 5 15, 175 3
3, 35 5, 175 5
1, 35 5
7 7
1

D(180,2100)=2∙2∙3∙5=60 S(180,2100)=2∙2∙3∙3∙5∙5∙7=6300

B)

46, 69, 92 23 46, 69, 92 2
2, 3, 4 23, 69, 46 2
23, 69, 23 3
23, 23, 23 23
1, 1, 1




D(46,69,92)=23 S(46,69,92)=2∙2∙3∙23=276




A) Najbolje je da potražimo NZS, pa ćemo videti...

120, 1260 2
60, 630 2 Odavde zaključujemo da su prosti delioci: 2, 3 i 5
30, 315 3
10, 105 5
2, 21

Iskoristićemo rešenje pod A i naći NZD:
D(120, 1260)=2∙2∙3∙5=60
17





Dakle razlomak
1260
120
mozemo skratiti sa 60.
21
2
60 21
60 2
1260
120
=


=



Uočimo da je:


. 333 , 0 3 : 1
3
1
75 , 0 4 : 3
4
3
3 2 3 4 3 4 12
= =
= =
= ⋅ = ⋅ =

Dakle ima tri elementa (po dva su ista)



Da bi promašli najmanji broj iz ovog skupa uočimo negativne brojeve:

15 ,
3
2
3 − − i 5 , 15 −

Očigledno da je najmanji 5 , 15 − .
Najveći broj ćemo pronaći od preostalih:
; 0,004;0,04 12
Ovde je očigledno 12 najveći broj.
Dakle odgovori su: A) -15,5 B) 12



A) 23,7-6,11+0,25∙60=

Najpre izvršimo množenje:

25∙60=1500 - Odavde dobijemo dve decimalna mesta
18



0,25∙60=15,00=15

Vratimo se u zadatak:

23,7-6,11+0,25∙60=
23,7-6,11+15=

‘’Na stranu” izrazimo:
59 , 17
6,11 -
23,70
________


=17,59+15=32,59

B)

0,8+1,4∙5-0,32:0,8=

Na stranu:

1,4∙5=? 14∙5=70
1,4∙5=7,0=7

0,32:0,8=? 0,32:0,8= proširimo sa 10
3,2:8=0,4

Vratimo se u zadatak:

0,8+1,4∙5-0,32:0,8=
0,8+7-0,4=
7,8-0,4=7,4



Najpre postavimo zadati izraz:
= − |
¹
|

\
|
+ − ) 5 , 2 ( :
2
1
7 25 , 1
Dalje možemo sve prebacivati u razlomak ili sve raditi u decimalnom zapisu. Mi ćemo vam pokazati oba načina pa vi odaberite.

19




2
5
5
2
4
25
2
5
:
4
30 5
2
5
:
2
15
4
5
10
25
:
2
15
100
125
) 5 , 2 ( :
2
1
7 25 , 1
− =
|
¹
|

\
|
− ⋅
= |
¹
|

\
|
− |
¹
|

\
| + −
= |
¹
|

\
|
− |
¹
|

\
|
+ −
=
|
¹
|

\
|

|
¹
|

\
|
+ −
= − |
¹
|

\
|
+ −




= + − |
¹
|

\
|
⋅ ) 34 , 3 5 , 8 ( 5 , 2
5
1
2

Nama je lakše da sve prebacimo u decimalni zapis:


= + − ⋅
= = =
) 34 , 3 5 , 8 ( ) 5 , 2 2 , 2 (
2 , 2 5 : 11
5
11
5
1
2

= − 84 , 11 5 , 5 ( pazi, znak rešenja je ‘’-‘’ a moramo od 11.84 oduzeti 5,5)=-6,34

_______
11,84
5, 50
6, 34




Najpre ćemo naći vrednost izraza A i B


3
2
3
3
3
1
1
3
3
1
3
1
3
1
:
3
1
3
1
9
2
9
3 1
3
1
9
1
3
1
3
1
3
1
− = − = ⋅ − = |
¹
|

\
|
− + =
− =

= − = − ⋅ =
B
A


Sada tražimo A-B=?

9
4
9
6 2
3
2
9
2
3
2
9
2
=
+ −
= + − = |
¹
|

\
|
− − − = − B A

5 , 2 ) 5 , 2 ( : 25 , 6
) 5 , 2 ( : ) 5 , 7 25 , 1 (
) 5 , 2 ( :
2
1
7 25 , 1
− = −
= − + −
= − |
¹
|

\
|
+ −
20






375 , 1 125 , 0 5 , 1 125 , 0
2
3
125 , 0
2
1
1
2 , 1 6 , 0 9 , 0 5 , 1
5
3
9 , 0 5 , 1
= − = − = − =
= + − = + − =
b
a


_________
1, 500
0,125
1, 375


c=0,5

a-b+c=1,2-1,375+0,5=( prvo saberemo pozitivne: 1,25+0,5=1,7)=1,7-1,375=0,325


_________
1, 700
1, 375
0, 325




A) (2828:28-2008:20):(0,28-0,2)=
=(101-100,4): 0,08=
=0,6: 0,08=( proširimo sa 100 )
=60: 8=7,5

B)
0,01· 0,1- 0,1: 0,01+0,01: 0,1=
Odradimo množenje “na stranu”:
0,01·0,1=( pošto je 1·1=1, odvojimo tri decimalna mesta)=0,001
0,1:0,01=( proširimo sa 100 )=10:1=10
0,01:0,1=( proširimo sa 100 )=0,1:1=0,1

Vratimo se u zadatak:

=0,001-10+ 0,1=0,101-10 = - 9,899
+

21



_________
10, 000
0,101
9, 899




A)

5·102,34·20=( Ovde naravno možemo množiti redom,ali je pametnije prvo pomnožiti 5·20=100 )
=100·102,34=10234

B)

= ⋅ + ⋅ + ⋅ =
=
|
¹
|

\
|
⋅ +
|
¹
|

\
|
− ⋅ + ⋅
12
17
30
11
4
3
30
11
12
7
30
11
12
5
1
30
11
4
3
30
11
12
7
30
11


Ovde ćemo izvući ispred zagrade
30
11
kao zajednički…

24
11
12
1
2
11
12
15
30
11
12
17 9 7
30
11
12
17
4
3
12
7
30
11
= ⋅ = ⋅ =
+ −
⋅ =

+ − =




A)

7
4
8 , 0 ) 2 , 1 (
3
2
1 ⋅ < − ⋅ − ( Pazi: -·-=+ )

7
4
5
4
2
4
1
1
7
4
10
8
10
12
3
5
⋅ < ⋅
⋅ < ⋅ +

22




→ <
35
16
2 Netačno

B)
3
1
5 , 1 72 , 3
2
1
5 ⋅ < ⋅ −

Ovaj izraz je tačan, i to možemo zaključiti bez računanja! Kako? Pa izraz na levoj strani je negativan a na desnoj pozitivan!



15
2
1
15
17
15
3 20
15
3
3
4
3
4
11
8
4
11
3
2
8
11
:
4
11
3
2
8
3
1 :
4
3
2
3
2
15
3
12
13
13
4
5
3
12
13
4
13
:
5
3
12
1
1
4
1
3 :
5
3
2
1
3
1
= =

= − = −
= ⋅ ⋅ =
|
¹
|

\
|
⋅ =
|
¹
|

\
|
⋅ =
= ⋅ ⋅ = ⋅ |
¹
|

\
|
= ⋅ |
¹
|

\
|
=
A B
B
A










Izračunajmo prvo vrednost datog izraza:


3 3 1 3 3
1 : :
4 4 2 4 8
4 3 3 2 3 3
: :
4 4 4 8
1 3 1 3
: :
4 4 4 8
1 4 1 8 1 2 3
1
4 3 4 3 3 3 3
| | | |
− + − + =
| |
\ ¹ \ ¹
− − + | |
+ =
|
\ ¹
+ =
+ + ⋅ = + = =


Odgovor je: 96:1=96 puta
23






A)


14 15 8 7 5 3 4 2 7
5 3 4 2 7
− = − + − = ⋅ − ⋅ + −
= − ⋅ − + ⋅ + − −


B)


5
1
7 8 1
5
1
3
2
12 8
8
1
5
1
3
2
12 8
8
1
5
1
1
4
= + − = ⋅ + ⋅ −
= − ⋅ + − ⋅ −





( ) ( )
| =
+
+ ⋅ −
2
3
5 , 0
2 6 2 6
PAZI: izraz u brojiocu je razlika kvadrata |
2 2
) )( ( B A B A B A − = + −
2
2
4
2
4
2 6
2
3
2
1
2 6
2 2
= =

=
+

=













24







9 25 16 25
2
32
) ( 25
50 3
75 32
25
75
50
3
32
25
75
12 62
2
32
25
25
4
75
62
3
32
25
100
16
75
62
3
32
25
16 , 0
75
62
3
32
− = − = − =
= −


= − =
= −

= −

=
= −

= −

skrati




A)

( ) ( ) | = + ⋅ − 3 5 3 5 razlika kvadrata |
2 3 5 3 5
2 2
= − = − =

B)

( )( ) | = + − 2 3 1 2 ovde moramo da pomnožimo ‘svaki sa svakim’ |

2 3 2 2 3
2 1 3 2 2 2 3
− − + =
⋅ − − ⋅ + =




1 2 2 − =



25






( ) ( ) | = − ⋅ + + 3 5 18 30 50 ’svaki sa svakim’ |

= − + − + − =
= ⋅ − ⋅ + ⋅ − ⋅ + ⋅ − ⋅ =
54 90 90 150 150 250
3 18 5 18 3 30 5 30 3 50 5 50

| = − = 54 250 još malo da ‘doteramo’ rešenje |
6 3 10 5 − =

6 3 6 9 6 9 54
10 5 10 25 10 25 250
= ⋅ = ⋅ =
= ⋅ = ⋅ =

26



STEPEN I KVADRATNI KOREN

Proizvod
n
puta n
a a a a = ⋅ ⋅ ⋅

43 42 1
... naziva se n -tim stepenom broja. Ako je R a∈ ^ 0 ≠ a i neka je N n∈ :

Po definiciji je:

1) 1
0
= a → primer: , 1 5
0
= , 1 ) 3 (
0
= − 1
7
4
0
= ⎟






2)
n
n
a
a
1
=

→ primer: ,
9
1
3
1
3
2
2
= =


125
1
5
1
5
3
3
= =


______________________________________________________________________

Još važna sledeća pravila:

3)
n m n m
a a a
+
= ⋅ → primer:
7 5 2 5 2
3 3 3 3 = = ⋅
+

4)
n m n m
a a a

= : → primer:
4 6 10 6 10
7 7 7 : 7 = =


5)
n m n m
a a

= ) ( → primer:
15 5 3 5 3
2 2 ) 2 ( = =


6)
n n
b a b a ⋅ = ⋅ ) ( → primer:
2 5 5
11 12 ) 11 12 ( ⋅ = ⋅
7)
n
n
n
b
a
b
a
=






→ primer
2
2
2
7 7 49
4 4 16
⎛ ⎞
= =
⎜ ⎟
⎝ ⎠

8)
n n
a
b
b
a






= ⎟






→ primer
4
9
2
3
2
3
3
2
2
2
2 2
= = ⎟





= ⎟









O čemu treba voditi računa?

Treba paziti na zapis: 25 ) 5 )( 5 ( ) 5 (
2
= − − = − , dok 25 5 5 5
2
− = ⋅ − = − . Uopšteno važi:

paran
a) (− =
paran
a
neparan
a) (− =
neparan
a −

Dakle, paran izložilac ‘’uništi’’ minus.


Još jedna stvar može biti zbunjujuća:

?
5
2
?
5
2
?
5
2
2
2
2
=
=
= ⎟






27



Dali su rešenja ova tri izraza ista? U pravu ste – NISU!




25
2
5
2
5
4
5
2
25
4
5
2
5
2
2
2
2
2
2
=
=
= = ⎟





Pazite dakle na zapis….




Primeri:

1) Izračunati:
2 4
3 5 7
2 : 2
2 ) 2 : 2 ( ⋅


8 2 2
2
2
2
2
2
2 2
2
2 2
2 : 2
2 ) 2 : 2 (
3 2 5
2
5
2
3 2
2
3 2
2 4
3 5 7
2 4
3 5 7
= = = = =

=

=


+




_____________________________________________________________


2) Izračunati: =


3 27
9 3
2
3 5

81 3 3 3 3 3 3
3
3
3 3
3 3
3 ) 3 (
) 3 ( 3
3 27
9 3
4 1 5
1
5
1 6
6 5
1 2 3
3 2 5
2
3 5
= ⋅ ⋅ ⋅ = = = =


=


=





______________________________________________________________

3) Izračunati:
3 2 5
5 3 3 4
) : (
: ) (
x x
x x x ⋅


x x x
x
x
x
x
x
x x x
x x
x x x
= = = = =

=


− +

1 9 10
9
10
3 3
5 3 12
3 2 5
5 3 12
3 2 5
5 3 3 4
) ( ) (
:
) : (
: ) (


_______________________________________________________________

4) Izračunati:
4 2
2 1
3
3 3
+
+ +

n
n n

28



= = =

+
+
+
+ + +
+
+ +
4 2
3 2
4 2
2 1
4 2
2 1
3
3
3
3
3
3 3
n
n
n
n n
n
n n
[pazi na zagrade zbog minusa]=

3
1
3
1
3 3 3
1
1 4 2 3 2 ) 4 2 ( ) 3 2 (
= = = = =
− − − + + − + n n n n




Kvadratni koren nenegativnog broja a u oznaci a jeste nenegativni realni broj čiji je kvadrat

jednak broju a .

Najvažnija svojstva korenovanja su:

a a =
2
) ( 0 ≥ a

b
a
b
a
ab b a
a a
=
=
=
2


Pre negi li vidimo par primera, naš savet vam je da sledeće vrednosti naučite napamet:

15 225 225 15
14 196 196 14
13 169 169 13
12 144 144 12
11 121 121 11
2
2
2
2
2
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =

20 400 400 20
19 361 361 19
18 324 324 18
17 289 289 17
16 256 256 16
2
2
2
2
2
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =

25 625 625 25
24 576 576 24
23 529 529 23
22 484 484 22
21 441 441 21
2
2
2
2
2
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =

30 900 900 30
29 841 841 29
28 784 784 28
27 729 729 27
26 676 676 26
2
2
2
2
2
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =
= ↔ =




Našta treba ovde obratiti pažnju?


? ) 5 (
2
= −

5 5 ) 5 (
2
= − = − ili recimo : ( ) 10 10 10
2
= − = −


?
25
9
1 = −
29



Ovde je prmamljivo :
25
9
1
25
9
1 − = − ali NE - ovo nije tačno!

Zapamtite da uvek morate da “sredite” prvo izraz unutar korena!

5
4
25
16
25
9 25
25
9
1 = =

= −



U nekim situacijama ne možemo naći tačnu vrednost korena, recimo 108 , 50 , 8 …

Ovde je ideja da potkoreni broj napišemo kao proizvod dva broja , ali tako da iz jednog od

njih možemo naći celobrojni koren!


Primer:

? 50 =

Ako probamo da je 50 = 10*5, to nam ne odgovara, jer nemamo koren ni iz 10 , ni iz 5…Zato:

2 5 2 25 2 25 50 = ⋅ = ⋅ =


? 108 =

3 6 3 36 3 36 108 = ⋅ = ⋅ =


Ako vam se desi da u rešenju nekog zadatka dobijete koren u imeniocu , morate izvršiti takozvanu racionalizaciju.

Primer:

?
7
1
=
7
7
7
7
7
1
7
1
= ⋅ =



?
5
10
=

5
5 10
5
5
5
10
5
10
= ⋅ = = 5 2












30


Stepen i kvadratni koren



A)

3
81
9 11
3
9
3 11
2
2
− ⋅ = − ⋅

72
27 99
=
− =

B)
16
2
1
6 4
2
1
) 2 3 (
2 2 2
⋅ − = ⋅ − ⋅

28
8 36
=
− =




88 100 12 100 ) 1 ( 6 : 72
100 ) 9 8 ( 6 : ) 9 8 (
10 ) 3 2 ( 6 : ) 3 2 (
2 2 3 2 3
− = − = ⋅ − +
= ⋅ − + ⋅
= ⋅ − + ⋅



A)

27
25
27
48 8 15
9
16
27
8
9
5
9
4
3
2
3
5
3 ( 3 ( 2
3
2
− =
− +
=
= − + = − ⎟





+
⋅ ⋅


B)

2 2
3
) 5 (
125
27
) 17 12 (
5
3
− ⋅ − = − ⋅ ⎟






31



5
27
25
125
27
− =
⋅ − =


=

8 : 16
4 2
2
2 3


Pazi, ovde ne možemo odmah upotrebiti pravila za stepenovanje jer osnove nisu iste! Zato ćemo uraditi:
, 2 4
2
= , 2 2 2 2 2 16
4
= ⋅ ⋅ ⋅ =
3
2 2 2 2 8 = ⋅ ⋅ =
Vratimo se u zadatak:
4 2 2
2
2
2
2
2 : 2
2 2
2 : ) 2 (
) 2 ( 2
8 : 16
4 2
2 5 7
5
7
3 8
4 3
3 8
4 3
3 2 4
2 2 3
2
2 3
= = = = =

=

=



+









8 8 16 2 2
2
2
2
2
2
2 2
2
2 2
2 2
2 2
1
2
2 2
2 2
1
2
) 2 ( 2
2 ) 2 (
2
2 ) 2 (
2 ) 2 (
2
8 2
4 16
2
2 4
8 4
2
3 4
9
12
4
8
9
4 8
4
3 5
9 3
4 8 3
6 4
3 6 5
3 3 3
4 2 4
3
6 2 2
3 3 2
5
3 3
2 2
3
6 2
3
5
= − = − = −
=



=


⋅ −



=


⋅ −



=


⋅ −






=


9 3
27 : 3 81
5
2 2


Opet sličan problem, moramo ‘’napraviti’’ iste osnove!

, 3 3 3 3 3 81
4
= ⋅ ⋅ ⋅ = , 3 3 3 3 27
4
= ⋅ ⋅ =
2
3 9 =

32


Sada je:
1
3
3
3
3
3
3 : 3 3
3 3
3 : 3 ) 3 (
9 3
27 : 3 81
7
7
7
3 2 8
7
3 2 8
2 5
3 2 2 4
5
2 2
= = =

=


=


− +




= ⋅ − − + +
= ⋅ − − + +
7 12 7 6 2 4
7 7 12 7 6 4
) 5 3 ( 6 15 ) 6 ( 3
5 3 6 15 36 3

( 15 6 15 6 3
7 12 7 12 4
= − − + + potiru se! )

81 3
4
= =



A)
U ovom zadatku ćemo upotrebiti distributivni zakon, odnosno izvući ćemo ‘zajednički’ ispred zagrade!

A)
4
5
8
10
1 9
1 9
) 1 3 ( 3
) 1 3 ( 3
3 3 3
3 3 3
3 3
3 3
2 5
2 5
5 2 5
5 2 5
5 7
5 7
= =

+
=
+
+
=

+ ⋅
=

+


B)
9
7
1 8
1 8
) 1 2 ( 2
) 1 2 ( 2
2 2 2
2 2 2
2 2
2 2
3 5
3 5
5 3 5
5 3 5
5 8
5 8
=
+

=
+

=
+ ⋅
− ⋅
=
+





A) = − ) 3 ( : 12
2 3 6
b a c b a
Kako ovde razmišljati?
Uočiti brijke, a ove − i... b ove −
= − ) 3 ( : 12
2 3 6
b a c b a



[ ] [ ] [ ]
c b a
c b b a a
⋅ ⋅ ⋅ − =
⋅ ⋅ ⋅ − =
2 4
3 2 6
4
: : ) 3 ( : 12


B)
33




[ ] [ ] [ ] [ ]
b a
b a
c c b b a a
c ab c b a
2
1 2
2 3 3
2 3 3
2
1 2
: : : 2 : 4
) 2 ( : 4
− =
⋅ ⋅ ⋅ − =
⋅ ⋅ ⋅ =
= −




x x x
x
x
x
x
x
x x x
x x
x x x
= = = = =

=


− +

1 9 10
9
10
3 3
5 3 12
3 2 5
5 3 12
3 2 5
5 3 3 4
) ( ) (
:
) : (
: ) (



9
6
3
3
2
3
3 4
6
3
3 4
2 3
8 2
2
4
2
) 2 (
b
a
b
a
b a
a
b a
a
=








=








=












2
5
2
1
2
2
1
2
8
4
4
8
2
) 2 (
2
) 2 (
3
2
2
3
= = + =




=









A)
10 10 5 3 2 5 3 2
) ( ) ( ) ( ) ( ) ( a a a a a a = − = − = − ⋅ − ⋅ −
+ +

B) = − ⋅ − ⋅ − ⋅ −
3 3 2 2
) ( ) ( ) ( ) ( x x x x pažljivo
[ = − ⋅ − ⋅ − ⋅ = ) ( ) ( ) (
3 3 2 2
x x x x ima tri minusa koji daju opet ] −

10 3 3 2 2
x x − = − =
+ + +




34


A) 3 3 3
3
3
3
3
3 3
3 3
1 8 1 8
8
1 8
5 3
1 2 6
5 3
1 2 6
= = = = =


− +
+
+
+ + +
n n
n
n
n n
n n
n n
n n


B) = = =






5 6
3 6
5 6
1 2 3
5 6
1 2
2
2
2
) 2 (
2
8
n
n
n
n
n
n
pazi na minus!!!
4 2 2 2
2 5 6 3 6 ) 5 6 ( 3 6
= = = =
+ − − − − − n n n n




A) [ = − − + 98 50 8 3 2 5 pazi, moramo najpre da sredimo izraze unutar korena ]

2 7 2 49 2 49 98
2 5 2 25 2 25 50
2 2 2 4 2 4 8
= ⋅ = ⋅ =
= ⋅ = ⋅ =
= ⋅ = ⋅ =

Vratimo se sad na zadatak:
2 2 7 2 6 2 7 2 5 2 2 3 2 5 − = − = − − ⋅ +



A) 2 4 3 2 36 2 2 8 3 72 2 2 ⋅ ⋅ − ⋅ + = − +

2 2
2 6 2 6 2 2
2 2 3 2 6 2 2
=
− + =
⋅ − + =


B) ( ) = − + − −
2
2 2
5 4 ) 3 2 ( ) 2 ( 3

74 80 12 6 5 16 3 4 2 3
5 4 3 2 4 3
2
2
2
2
− = − + − = ⋅ − ⋅ + ⋅ −
= − ⋅ + −







35




A) 7 4
7
7
7
3
28
7
3
⋅ − − = −

7
7 11
7
7 14 7 3
7 2
7
7 3
− =

=
− =


B) = − + 27 4 108 3 3


3 3 3 12 3 6 3 3
3 3 4 3 6 3 3
3 9 4 3 36 3 3
− = − +
= ⋅ − +
= ⋅ − ⋅ +

36



) ( ) (
2 2
B A B A B A + ⋅ − = −
) ( 5 5 5 b a b a + = +
) 2 ( 2 4 2 b a b a + = +
) 1 (
2
− = − a a a a
) 2 ( 7 7 14
2 2 3
a b ab b a ab − = −
ALGEBARSKI IZRAZI I POLINOMI


Transformacije algebarskih izraza



Kako dati izraz rastaviti na činioce?


Prati sledeći postupak:


1) Izvuči zajednički iz svih ispred zagrade, naravno, ako ima ( distrubutivni zakon )

2) Gledamo da li je neka formula:

Razlika kvadrata


2 2 2
) ( 2 II I II II I I + = + ⋅ ⋅ + Kvadrat binoma ( kvadrat zbira)


2 2 2
) ( 2 II I II II I I − = + ⋅ ⋅ − Kvadrat binoma ( kvadrat razlike)

3) Ako neće ništa od ove dve stavke, ‘’sklapamo’’ 2 po 2, 3 po 3. itd.


Primeri


Izvlačenje zajedničkog ispred zagrade:


1)
2) PAZI: Kad vidimo da ništa ne ostaje pišemo 1 !!!
3)
4)

b b b a ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ 2 7 b a a ⋅ ⋅ ⋅ 7

Ako nije jasno šta treba izvući ispred zagrade, možemo svaki član rastaviti:

b b b a ab ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ =
− − −
2 7 14
3
i
− − −
⋅ ⋅ ⋅ = b a a b a 7 7
2


Zaokružimo (podvučemo) iste i izvučemo ispred zagrade a one koje su ostali stavimo u zagradu!!!

5)
37


) 1 2 ( 3 3 2 3 3
3 6 3
2 2
− + = ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅
= − +

− −

− −

− −
y x xy y x y y x y x x
xy xy y x




6) = + −
3 3 3 2 2 3
9 15 18 b a b a b a
= ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅
− − − − − − − − − − − − − − −
b b b a a a b b b a a b b a a a 3 3 3 5 3 6
) 3 5 6 ( 3
2 2
ab b a b a + − =

Naravno, možemo rezmišljati i ovako:

Za 18, 15 i 9 zajednički je 3
Za
3
a ,
2
a i
3
a zajednički je
2
a i
Za
2
b ,
3
b i
3
b zajednički je
2
b

Dakle, ispred zagrade je
2 2
3 b a .

7) ) 1 (
1 1
a a a a a a a
x x x x x
+ = ⋅ + = +
+


8) ) 1 (
1 1
− = − ⋅ = −
+ m m m
a a a a a a a

9)
a a a a
x x x x x 12 4 12 4
2 2
+ ⋅ = +
+

) 3 ( 4
2
+ = x x
a


10)
1 3 2 1 3 2
16 12 16 12 x x x x x x
n n n n
⋅ + ⋅ = +
+ +

) 4 3 ( 4
2
+ ⋅ ⋅ = x x x x
n n

) 4 3 ( 4
2 1
+ =
+ + n n
x x
U zadacima 7, 8, 9 i 10 smo koristili pravila za stepenovanje.!!!



Upotreba formula


) ( ) (
2 2
B A B A B A + ⋅ − = −


1) ) 2 )( 2 ( 2 4
2 2 2
+ − = − = − x x x x

2) ) 3 )( 3 ( 3 9
2 2 2
a a a a + − = − = −

3) ) 1 )( 1 ( 1 1
2 2 2
+ − = − = − x x x x
38



x x AB
B B
x A x A
8 4 2 2
4 16
2
2 2
= ⋅ ⋅ = ⋅
= ⇒ =
= ⇒ =
2 2
) 4 ( 16 8 + = + + x x x

4) ) 12 )( 12 ( 12 144
2 2 2
+ − = − = − y y y y

5) ) 3 2 )( 3 2 ( 3 ) 2 ( 3 2 9 4
2 2 2 2 2
+ − = − = − = − x x x x x


Pazi: Da bi upotrebili formulu za razliku kvadrata ‘’SVAKI’’ član mora da je na kvadrat.


6) ) 4 5 )( 4 5 ( ) 4 ( ) 5 ( 4 5 16 25
2 2 2 2 2 2 2 2
y x y x y x y x y x + − = − = − = −

7) ⎟





+ ⎟





− = − = − y x y x y x y x
5
3
4
1
5
3
4
1
5
3
4
1
25
9
16
1
2
2
2
2
2
2
2 2


8) ) )( ( ) ( ) (
2 2 2 2 2 2 2 2 4 4
y x y x y x y x + − = − = −
) )( )( (
2 2
y x y x y x + + − =
Dakle: ) )( )( (
2 2 4 4
y x y x y x y x + + − = − ZAPAMTI!!!
9)
4 4 4 4
1 2 1 16 − = − a a

4 4
1 ) 2 ( − = a , ako iskoristimo prethodni rezultat: x a = 2 i y = 1
) 1 4 )( 1 2 )( 1 2 (
) 1 ) 2 )(( 1 2 )( 1 2 (
2
2 2
+ + − =
+ + − =
a a a
a a a






2 2 2
) ( 2 B A B AB A + = + + i
2 2 2
) ( 2 B A B AB A − = + − ili


2 2 2
) ( 2 II I II II I I + = + ⋅ ⋅ + i
2 2 2
) ( 2 II I II II I I − = + ⋅ ⋅ −




1) = + + 16 8
2
x x Gledamo prvi i treći član jer nam oni daju
2
A i
2
B , a onaj u sredini proveravamo da

li je B A⋅ ⋅ 2


Kako je



Pa je


39



x x AB
B B
x A x A
10 5 2 2
5 25
2
2 2
= ⋅ ⋅ =
= ⇒ =
= ⇒ =


2)
2 2
) 5 ( 25 10 − = + − x x x jer je
↑ ↑

2
A
2
B


Proveri da li je 2AB



3)
2 2
) 8 ( 16 64 y y y + = + +

4)
2 2 2
) 2 ( 4 4 b a b ab a + = + +

5)
2 2 2
) 3 ( 9 6 b a b ab a − = + −

6)
2 2 2
) 5 ( 25 20 4 y a y xy x − = + −

7)
2 2
) 1 , 0 5 , 0 ( 01 , 0 1 , 0 25 , 0 a a a − = + − jer je

a B a B
A A
1 , 0 01 , 0
5 , 0 25 , 0
2 2
2
= ⇒ =
= ⇒ =



8)
2 2 2
) 2 2 , 0 ( 4 8 , 0 04 , 0 b a b ab a + = + +



Sklapanje “2 po 2”

U situaciji kad ne možemo izvući zajednički, niti upotrebiti neku formulu, koristimo sklapanje ‘’2 po 2’’.

Primeri:

1) = + + + ay ax y x 2 2 izvlačimo ispred zagrade zajednički za prva dva, pa za druga dva.

= ) 2 )( ( ) ( ) ( 2 a y x y x a y x + + = + + +

2) = − + −
43 42 1
43 42 1
by ay bx ax 12 8 9 6
= ) 4 3 )( 3 2 ( ) 3 2 ( 4 ) 3 2 ( 3 y x b a b a y b a x + − = − + −

3) = − − + b ab a a
43 42 1
4 4
2
PAZI NA ZNAK!!!
= ) 4 )( 1 ( ) 1 ( ) 1 ( 4 b a a a b a a − + = + − +
40


4) = − − +
3 2 1 43 42 1
5 3 20 12 b a ab PAZI NA ZNAK!!!
= ) 1 4 )( 5 3 ( ) 5 3 ( 1 ) 5 3 ( 4 − + = + − + a b b b a

5) = − + −
3 2 1
3 2 1
ya yb xb xa
= − + − = ) ( ) ( a b y b a x Ovde moramo ‘’okrenuti’’
izraz a b − da postane b a − , ili pazi, kako je ) ( b a a b − − = − , moramo promeniti znak ispred y
) )( ( ) ( ) ( y x b a b a y b a x − − = − − − =



6) a bx b ax − − + 2 2 = ne '' juri '' da sklopiš ''prva dva'' i ''druga dva'' možda je bolja neka
druga kombinacija!!



= − + − = ) 2 1 ( ) 1 2 ( x b x a Slično kao u prethodnom primeru, promenimo znak ispred b, a oni u zagradi
promene mesta,

) )( 1 2 ( ) 1 2 ( ) 1 2 ( b a x x b x a − − = − − − =


7) = − + −
2 2
8 2 2 8 xy bx by y x ) 2 8 )( ( ) ( 2 ) ( 8 b xy y x y x b y x xy + − = − + −


8) = − − 7 6
2
x x Ovo liči na kvadrat binoma ali očigledno nije. Ne možemo izvući zajednički iz svih,
niti sklopiti ‘’2 po 2’’

Šta raditi?

Naravno, učinici II godina srednje škole i stariji znaju da treba iskoristiti da je
) )( (
2 1
2
x x x x a c bx ax − − = + + , ali za sad moramo raditi ovako:

1. način: = − − 7 6
2
x x ideja je da se srednji član napiše kao zbir ili razlika neka 2 izraza. Naravno, to
možemo učiniti na veliki broj načina. Onaj prvi je kad posmatramo član bez x-sa i kako njega možemo
predstaviti u obliku proizvoda. Kako je 1 7 7 ⋅ = to ćemo napisati umesto -6x izraz -7x+1x ili +1x-7x
svejedno.

Onda sklapamo ''2 po 2''
) 1 )( 7 ( ) 7 ( 1 ) 7 ( 7 1 7 7 6
2 2
+ − = − + − = − + − = − − x x x x x x x x x x

2. način: = − − 7 6
2
x x izvršimo dopunu do ‘’punog’’ kvadrata, što znači da moramo dodati (i oduzeti)
drugi član na kvadrat.
41


2 2
2
2
4 ) 3 (
16 ) 3 (
7 9 9 6
− − =
− − =
− − + − =
x
x
x x
43 42 1
) 3 )( 2 (
2
1
2
5
2
1
2
5
2
1
2
5
4
1
2
5
4
24
4
25
2
5
2 2
2
2
+ + =






+ +






− + =






− ⎟





+ =







+ =
+ −






+ =
x x
x x
x
x
x
= − − + − =
− −
7 3 3 6
2 2 2
3 2 1
x x
=zapamti: uvek dodaj (i oduzmi) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat. =





= sada iskoristimo da je ovo razlika kvadrata.


) 1 )( 7 (
) 4 3 )( 4 3 (
+ − =
+ − − − =
x x
x x



Ti naravno izabereš šta ti je lakše, odnosno šta više voli tvoj profesor. Evo još par primera:

9) ? 6 5
2
= + + x x

1.način: Kako je 2 3 6 ⋅ = to ćemo umesto 5x pisati 3x+2x
) 2 )( 3 ( ) 3 ( 2 ) 3 ( 6 2 3
2
+ + = + + + = + + + x x x x x x x x
3 2 1 3 2 1

2.način: Dodajemo (i oduzmemo) onaj uz x podeljen sa 2, pa na kvadrat.
Znači
2 2
2
5
2
5






− ⎟





+ , pa je:

6
2
5
2
5
5 6 5
2 2
2 2
+













+ + = + +
4 4 3 4 4 2 1
x x x x














10) ? 10 7
2
= + + x x


42



) 5 )( 2 (
2
3
2
7
2
3
2
7
2
3
2
7
4
9
2
7
4
40
4
49
2
7
2 2
2
2
+ + =






+ +






− + =






− ⎟





+ =







+ =
+ −






+ =
x x
x x
x
x
x
1.način: ) 2 )( 5 ( ) 5 ( 2 ) 5 ( 10 2 5
2
+ + = + + + = + + + x x x x x x x x
3 2 1 3 2 1


2.način: 10
2
7
2
7
7 10 7
2 2
2 2
+ ⎟





− ⎟





+ + = + + x x x x


43



3 12 2 4 ) (
7 6 4 3 ) (
2 3
2 3
+ + − =
− + − =
x x x x Q
x x x x P
Polinomi


Oblika su:


0 1
1
1
... ) ( a x a x a x a x P
n
n
n
n
+ + + + =
+
+


Ovaj oblik se dobija ''sredjivanjem” polinoma (sabiranjem, oduzimanje...) i naziva se kanonički, x-je

promenljiva
0 1
,..., , a a a
n n +
su koeficijenti (konstante), n je prirodan broj ili nula.

Ako je 0 ≠
n
a , onda kažemo da je polinom P stepena n , pa je
n
a ‘’najstariji’’ koeficijent.


Primer: 7 2 6 4 ) (
2 3
+ − + = x x x x P

-ovaj polinom je stepena 3 a najstariji koeficijenat je 4.



Sabiranje i oduzimanje polinoma


Primer:




) 3 12 2 4 ( ) 7 6 4 3 ( ) ( ) (
2 3 2 3
+ + − + − + − = + x x x x x x x Q x P
3 12 2 4 7 6 4 3
2 3 2 3
+ + − + − + − =
− − − − − − − − − − − −
x x x x x x
=krenemo sa sabiranjem sa najvecim stepenom pa dok ne dodjemo do
‘’slobodnih članova’’
4 18 6 7
2 3
− + − = x x x



) 3 12 2 4 ( ) 7 6 4 3 ( ) ( ) (
2 3 2 3
+ + − − − + − = − x x x x x x x Q x P

=pazi: Minus ispred zagrade menja znak svim članovima u zagradi
3 12 2 4 7 6 4 3
2 3 2 3
− − + − − + − =
− − − − − − − − − − − −
x x x x x x
10 6 2
2 3
− − − − = x x x



Najbolje je da podvlačite slične monome kako se ne desi greška u sabiranju (oduzimanju)
44



7 4 ) (
3 2 ) (
2
− + =
− =
x x x Q
x x P



Množenje polinoma


Primer 1:



) 7 4 ( ) 3 2 ( ) ( ) (
2
− + ⋅ − = ⋅ x x x x Q x P

Kako množiti ?

Množi se ‘’svaki sa svakim’’. Najbolje je da prvo odredimo znak
: , ( + = + ⋅ + , + = ⋅− − , − = ⋅− + ) − = ⋅+ − , onda pomnožimo brojke i na kraju nepoznate. Naravno da je
2
x x x = ⋅ ,
3 2
x x x = ⋅ ,
4 2 2
x x x = ⋅ , itd. (ovde koristimo pravila iz stepenovanja:
n m n m
x x x
+
= ⋅

Vratimo se na zadatak:


= − + ⋅ − ) 7 4 ( ) 3 2 (
2
x x x


= + − − − +
− − − − − − − − − − −
21 12 3 14 8 2
2 2 3
x x x x x uočimo slične monome...
21 26 5 2
2 3
+ − + = x x x


Primer 2:

1 5 2 ) (
7 4 ) (
2
2
+ + =
− + − =
x x x B
x x x A


) 1 5 2 ( ) 7 4 ( ) ( ) (
2 2
+ + ⋅ − + − = ⋅ x x x x x B x A
7 35 4 1 4 20 8 5 2
2 2 3 2 3 4
− − − + + + − − − =
− − − − − − − − − − − − − −
x x x x x x x x
7 31 5 3 2
2 3 4
− − + + − = x x x x


45




Algebarski izrazi

) 2 ( ) 2 (
3 4 4 5 6
+ + − + − + − = + x x x x x x Q P
2 2
3 4 4 5 6
+ + − + − + − = x x x x x x
2 2 2
3 4 5 6
+ − + − = x x x tražimo slične monome!!!
Savet: STALNO PIŠI ZAGRADE ZBOG (-)

) 2 ( ) 2 (
3 4 4 5 6
+ + − − − + − = + x x x x x x Q P

2 2 2
2 2
3 5 6
3 4 4 5 6
− + + − =
− − + − − + − =
x x x
x x x x x x



7 11 3 ) 3 2 7 (
2 2
− + = + + − x x P x x
Ovde polinom P posmatramo kao nepoznati sabirak. Dakle, od zbira oduzmemo poznati sabirak:

( ) ( )
10 13 4
3 2 7 7 11 3
3 2 7 7 11 3
2
2 2
2 2
− + − =
− + − − + =
+ − − − + =
x x P
x x x x P
x x x x P




2
r
( 2 ) 4( 2) ( 2) p p p − − − ⋅ + =

Razlika kvadrata

16 16 4 4
) 4 ( 4 4
2 2
2 2
= + −
= − −
p p
p p




11
34
11
1
3 = = a
11
100
11
1
9 = = b

= + −


+
b a
b a b a
2
2 2
najpre dodaj 1 u imeniocu, gde nema razlomaka=
= + −


+
1 1
2
2 2
b a b a b a
zajednički je očigledno 2=
→ − =

=

=
+ − + − +
=
⋅ + ⋅ − − ⋅ − + ⋅
) ( 2
2
) ( 4
2
4 4
2
2 4
2
2 2 2 ) ( 1 ) ( 1
a b
a b a b b a b a b a b a b a b a
tek sad menjamo
vrednost za a i b
12 6 2
11
66
2
11
34
11
100
2 ) ( 2 = ⋅ = ⋅ = |
¹
|

\
|
− = − a b

46




) 2 3 ( ) 3 2 (
2 2
a a a a Q P − ⋅ − = ⋅
PAZI: Množemo ’svaki sa svakim’


) 2 3 ( ) 3 2 (
2 2
a a a a − ⋅ −


2 3 4
2 3 3 4
6 13 6
6 9 4 6
a a a
a a a a
+ − =
+ − − =



Najpre postavimo zadatak:


4 6 1 6 10 2 5
) 6 1 6 ( ) 10 2 5 (
) 6 )( 1 ( ) 5 ( ) 2 (
2 2
2 2
= − + + − + − −
= + − − − + − −
= − − − − ⋅ −
x x x x x x
x x x x x x
x x x x



A) pomnožimo levu stranu jednakosti, pa ako dobijemo desnu tačno je, ako ne dobijemo nije.
= + + ⋅ + − ) 1 ( ) 1 (
2 2
x x x x ’svaki sa svakim’
= + + + − − − + + = 1
2 2 3 2 3 4
x x x x x x x x
→ + + = 1
2 4
x x Tačno

B) = ⋅ + − − ⋅ + + x x x x x x ) 1 ( ) 1 (
2 2
Da bi vam bilo lakše, prebacite x ispred zagrade. (zakon komutacije A B B A ⋅ = ⋅ )

2 2
3 2 3 2 2
( 1) ( 1)
2
x x x x x x
x x x x x x x
⋅ + + − ⋅ − + =
+ + − + − =


Ovo očigledno nije tačno


Ovde je pametnije da najpre postavite zadatak i to malo ‘sredite’.
( ) ( ) 2 A B A B A B A B B + − − = + − + =


Zbir Njihova
Polinoma Razlika

) 4 5 3 ( 2
2 3
− + − ⋅ = x x x

47



A) = − ⋅ + − ) 3 ( ) 2 (
2 3
xy y xy x

3 2 2 4
3 3 6 xy y x y x − + − =

B) = − ⋅ |
¹
|

\
|
+ − ) 2 (
2
1
2 3
x xy y x
y x xy x
2 2 4
2 2 − + − =
PAZI:
| = |
¹
|

\
|
− ⋅ −
2
2
1
2 y x - i - daju +,
2
1
2
1
2 xy =

= ⋅
y x xy x
2
2 2 − = ⋅ −






4 14 15
2 2 4 4 2 8 3 12
) 2 2 4 4 ( ) 2 8 3 12 (
) 1 ( ) 2 4 ( ) 4 ( ) 2 3 (
2
3 2 3 2 2
3 2 3 2 2
2 2
+ + =
= + − + − + − −
= − + − − + − −
= − ⋅ + − − ⋅ −
− − − − − − −
x x
x x x x x x x
x x x x x x x
x x x x x



A) = −
2
) 4 ( x ( kvadrat binoma – pogledaj formulu )

2 2 2
8 16 4 2 4 x x x x + − = + ⋅ ⋅ − =
B) 6 1 2 3 6 ) 2 ( ) 3 (
2 2
+ + − = − − + = + ⋅ − x x x x x x x


I ovde je pametnije prvo ‘srediti’ dati izraz pa tek onda zameniti vrednost za a i b .

2 2 2 2
2 2
2 2
2
) 3 ( 9 ) 2 ( 4 9 4
12 9 12 4
12 ) 3 ( 3 2 2 ) 2 (
12 ) 3 2 (
⋅ + ⋅ = +
= + + −
= + + ⋅ ⋅ −
= + −
b a
ab b ab a
ab b b a a
ab b a


35 27 8
3 9 2 4
= + =
⋅ + ⋅ =





2 2
) 2 ( ) 1 2 ( ) 1 2 ( − − + ⋅ − = − ⋅ x x x B C A
Razlika kvadrata Kvadrat binoma
48




5 4 3
4 4 1 4
) 4 4 ( 1 4
) 2 2 2 ( 1 ) 2 (
2
2 2
2 2
2 2 2 2
− + =
− + − − =
+ − − − =
+ ⋅ ⋅ − − − =
x x
x x x
x x x
x x x



= − − − + −
2 2
) 3 2 ( ) 3 6 4 ( x x x
Da vas podsetimo jedne stvari:

2 2
2 2
( ) ( )
( ) ( )
A B A B
A B B A
+ = − −
− = −

Lakše nam je da umesto
2
) 3 2 ( − − x posmatramo
2
) 3 2 ( + x . Dakle:

( )
6 18
9 12 4 3 6 4
) 9 12 4 ( 3 6 4
3 3 2 2 ) 2 ( 3 6 4
) 3 2 ( ) 3 6 4 (
2 2
2 2
2 2 2
2 2
− − =
= − − − + −
= + + − + −
= + ⋅ ⋅ + − + −
= − − − + −
x
x x x x
x x x x
x x x x
x x x






A)

2 2
2
2 2
0, 35 2 0, 35 0, 65 0, 65
I II I II ⋅ ⋅
↑ ↑

+ ⋅ ⋅ + =

2 2
(0, 35 0, 65) 1 1 = + = =

B) = + ⋅ − ⋅ 1 2 , 0 10 2 , 0 25
2


0 1 2 1
1
10
2
10 04 , 0 25
= + −
= + ⋅ − ⋅


A mogli smo i ovako:

= + ⋅ − ⋅ 1 2 , 0 10 2 , 0 25
2

( 1 2 , 0 5 2 2 , 0 5
2 2
= + ⋅ ⋅ − ⋅ kvadrat binoma )
0 ) 1 1 ( ) 1 2 , 0 5 (
2 2
= − = − ⋅

49




A) ( )
2 2 2
2 2 8 2 8 2 8 + ⋅ ⋅ − = −

2 8 10 4 2 10
2 16 2 8
= − = ⋅ − =
+ − =


B) ( ) ( ) ( 3 2 2 3 3 2 2 3 = + ⋅ − razlika kvadrata )
( ) ( )
2
2
2
2
2 2
3 2 2 3 3 2 2 3 ⋅ − ⋅ = − =

6 12 18
3 4 2 9
= − =
⋅ − ⋅ =



( ) 1 ( ) 1 (
2
= + + ⋅ − x x x svaki sa svakim )

1
1
3
2 2 3
− =
− − − + + =
x
x x x x x




by ax
by ax by bx ay ax by bx ay ax
by ax y x b a y x b a
+ =
− − + − − + + + + =
= + − − ⋅ − + + ⋅ + ) ( ) ( ) ( ) ( ) (



A) = −16 9
2
a upotrebićemo razliku kvadrata
) 4 3 )( 4 3 ( 4 ) 3 (
2 2
+ − = − = a a a

B) = − y x xy
2
16 4 zajednički ispred zagrade

) 4 1 ( 4
4 4 4
x xy
y x x y x
− =
⋅ ⋅ ⋅ ⋅ − =
− − −
− − −
− − −
− − −





2 2 2
) 5 995 ( ) 5 ( 25 10
2 2
+ = + = + +
↑ ↑
x x x
II I


1000000
1000
2
=
=


50






A)

11025
25 1000 10000
5 5 100 2 100 ) 5 100 ( 105
2 2 2 2
=
+ +
+ ⋅ ⋅ + = + =


B)

9975
25 10000
5 100
) 5 100 ( ) 5 100 ( 105 95
2 2
=
− =
− =
+ ⋅ − = ⋅



= − − ⋅ + − +
2 2
5 ) 5 2 ( ) 5 2 ( ) 1 3 ( x x x x


kvadrat binoma razlika kvadrata

2 2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
(3 ) 2 3 1 1 ( 2 ) 5 5
9 6 1 4 25 5
9 6 1 4 25 5
6 26
x x x x
x x x x
x x x x
x
− − −
= + ⋅ ⋅ + − − − − =

= + + − − −

= + + − + −
= +





2 2
) 2 3 ( ) 2 3 ( b a b a − − +
Kvadrat zbira Kvadrat razlike

| | | |
| | | |
ab
b ab a b ab a
b ab a b ab a
b b a a b b a a
24
4 12 9 4 12 9
4 12 9 4 12 9
) 2 ( 2 3 2 ) 3 ( ) 2 ( 2 3 2 ) 3 (
2 2 2 2
2 2 2 2
2 2 2 2
=
− + − + + =
+ − − + + =
+ ⋅ ⋅ − − + ⋅ ⋅ + =
− − − − − −



| |

2 2 2
) 3 ( ) 2 ( ) 3 2 ( y x y x − − −
Kvadrat razlike razlika kvadrata

| | | |
2 2 2 2
2 2 2 2
9 4 9 12 4
9 4 ) 3 ( 3 2 2 ) 2 (
y x y xy x
y x y y x x
+ − + − =
= − − + ⋅ ⋅ − =
− −

51



→ − = xy y 12 18
2
Sad zajednički

) 2 3 ( 6
2 6 3 6
x y y
y x y y
− =
⋅ ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ =
− −

− −




A) → + ⋅ ⋅ − = −
2 2 2
2 ) ( y y x x y x netačno
B) → + + = + ⋅ ⋅ + = + 1 2 1 1 2 ) 1 (
2 2 2 2
x x x x x tačno
V) → + − = + ⋅ − = − 1 4 4 1 2 2 ) 2 ( ) 1 2 (
2 2 2 2
x x x x x netačno
G) → + − =
|
¹
|

\
|
+ ⋅ ⋅ − =
|
¹
|

\
|

4
1
2
1
2
1
2
2
1
2
2
2
x x x x x tačno



121 11 ) 2 , 8 8 , 2 ( ) (
2 2 2
2 ) ( ) (
2 2 2
2 2 2 2 2 2
2 2 2 2
= = + = + =
= + − − + − + + +
= + − − − + +
b a
ab b a b ab a b ab a
ab b a b a b a



=

− +
4
) 1 4 (
) 2 (
2
2
x
x
E,u ovom zadatku je pametnije odmah zameniti vrednost
2
1
− = x . Dakle:

0
4
9
4
9
4
) 3 (
2
3
4
) 1 2 (
2
4
2
1
4
1
2
1
4
2
2
1
2
2
2
2
2
= − =

− |
¹
|

\
|
=
− −
− |
¹
|

\
|
+ −
=
|
¹
|

\
|

|
¹
|

\
|
− ⋅
− |
¹
|

\
|
+ −


52





=
+ −

+ +
=


+
=
|
¹
|

\
| −

|
¹
|

\
| +
4
2
4
2
2
) (
2
) (
2 2
2 2 2 2
2
2
2
2
2 2
y xy x y xy x
y x y x y x y x

( PAZI: - ispred drugog razlomka menja znake svima u brojiocu )
xy
xy y xy x y xy x
= =
− + − + +
=
4
4
4
2 2
2 2 2 2






4 10 14
5 2 14
25 2 14
24 49 2 14
24 7 2 14
24 7 24 7 7 24 7 7 2 24 7
24 7 24 7 24 7 2 24 7
2
2
2 2
2
= − =
⋅ − =
− =
− − =
− − =
+ + |
¹
|

\
|
+ + |
¹
|

\
|
+ − − − =
|
¹
|

\
|
+ + + ⋅ − ⋅ − |
¹
|

\
|
− = A




| |
1 2 ) 1 (
) 1 ( 1 2 2 1 ) 1 (
1 2 ) 1 ( ) 1 ( ) 1 (
1 2 ) 1 (
2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2
+ + = + =
− = + − = + − = − =
+ + = + + = + − = − − =
+ − = − =
x x x D
x x x x x x C
x x x x x B
x x x A

Dakle:
2 2
C A = i
2 2
D B =

A)
= − − − + − ) 3 )( 4 5 ( ) 1 2 )( 3 ( a a a a


| |
| |
) 3 5 )( 3 (
4 5 1 2 ) 3 (
) 4 5 ( ) 1 2 ( ) 3 (
a a
a a a
a a a
− − =
+ − + − =
− − + − =

53




B)
= − a a
3
( izvadimo a ispred zagrade )
= − = ) 1 (
2
a a ( u zagradi je razlika kvadrata )
) 1 )( 1 ( + − = a a a


A)
− − − − −
⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ = − a b a a a b a 2 5 5 10 5
2

) 2 ( 5 − = ab a

B)

) 3 1 2 ( 7
3 7 7 2 7
21 7 14
2
2 3
b a ab
b b a b a b a a a
ab ab b a
+ − =
⋅ ⋅ ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ =
= + −
− − − − − − − − − − − − − − − − − −




A)
| = + + + ) ( ) ( 2 y x a y x y x + je zajednički |
) 2 )( ( a y x + + =

B)
| = − − − ) ( ) ( y x b y x a y x − je zajednički |
) )( ( b a y x − − =

54


KOORDINATE I LINEARNA FUNKCIJA
Koordinate

U koordinatnom sistemu xOy, svaka tačka je određena svojom apscisom x i ordinatom y, i tu tačku zapisujemo

kao uređeni par (x,y).Na slici taj pravougli koordinatni sistem izgleda:



x
y
(0,0) (1,0) (2,0) (3,0) (4,0) (5,0) (-2,0) (-1,0) (-3,0)
(0,1)
(0,-1)
(0,-2)
(0,-3)
(0,2)
(0,3)



Pazite, možda su vam nastavnici , radi bržeg i lakšeg rada, crtali koordinatni sistem kao:


x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0


Znajte da je to bio samo dogovor i da svaka tačka uvek ima 2 koordinate:

- na x osi apscisu
55



- na y osi ordinatu

Posmatrajmo tačku A(x,y). Na primer ako tačka A ima koordinate A(4,-3), njene projekcije su:

A(x,y)
A’(x,0)
A’’(0,y)
x
y

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(4,-3)
A’(4,0)
A’’(0,-3)


Tačka A’ (x,0) je ortogonalna projekcija tačke A(x,y) na x osu.

Tačka A’’( 0,y) je ortogonalna projekcija tačke A(x,y) na y osu.


Primer ( kako naći neku tačku u koordinatnom sistemu ako znamo njene koordinate)

U koordinatnom sistemu xOy ucrtati tačke : 1) A(2,3); B(-4,1); C(-4, -3)

Rešenje: 2) D(4,0) ; R(0,3) ; K(-2,0); M( 0, -2)


x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(2,3)

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
B(-4,1)


56




x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
C(-4,-3)

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
(4,0) (-2,0)
(0,3)
(0,-2)
D K
R
M

Kako naći središte neke duži?

Ako imamo koordinate krajnih tačaka to nije teško:



) , (
1 1
y x
) , (
2 2
y x
)
2
,
2
(
2 1 2 1
y y x x + +
S


Dakle tačka S ima koordinate S ) , (
s s
y x gde je :
2
2 1
x x
x
s
+
= i
2
2 1
y y
y
s
+
=

Primer:

Odredini koordinate sredine duži AB ako je dato A(4,1) i B(1,4)


Rešenje: 5 , 2
2
5
2
1 4
2
2 1
= =
+
=
+
=
x x
x
s

5 , 2
2
4 1
2
2 1
=
+
=
+
=
y y
y
s
a na slici izgleda ovako:



57




x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(4,1)
B(1,4)
S(2,5;2,5)



Linearna funkcija

Neka su dati skupovi A i B. Ako svaki elemenat A x ∈ odgovara tačno jedan elemenat B y ∈ , kažemo da se skup

A preslikava u skup B. Takvo preslikavanje nazivamo funkcijom. Zapisujemo:

B A f → : ili ) (x f y =


Domen Kodomen

Najpoznatiji oblik linearne funkcije je: n kx y + = (eksplicitni)

Grafik ove funkcije je prava.

k- je koeficijent pravca, α - je ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x-ose, n - je odsečak na y-osi






58










Pošto je prava odredjena sa dve svoje tačke, grafik ucrtamo tako što u malu tablicu uzmemo 2 proizvoljne

vrednosti za x, pa izračunamo y, ili još bolje, 0 = x i 0 = y , pa nadjemo nepoznate...

Primer: Nacrtati grafik funkcije 2 2 + = x y

Za x = 0 je : Za y = 0 je:




Sada crtamo grafik:



Na x-osi nadjemo –1, na y-osi 2 i samo spojimo…





PAZI: Ako je funkcija samo kx y = (bez n) onda grafik prolazi kroz kordinatni početak i moramo uzimati

dve različite vrednosti za x.

Primer Nacrtati grafik funkcije x y 2 − =

Za x = 0 je y = 0

2 2 0 2 = + ⋅ = y
1
0 2 2
− =
= +
x
x
59

6

Za x = 1 je y = -2

Znači da grafik prolazi kroz tačke (0,0) i (1, -2)






Kako nacrtati grafike 2 = x ili ? 3 − = y

Važno je zapamtiti:

→ 0 = y je x-osa

→ 0 = x je y-osa

→ a x = , grafik je paralelan sa y-osom i prolazi kroz a

→ b y = , grafik je paralelan sa x-osom i prolazi kroz b


Dakle:

2 = x 3 − = y









60










Nula funkcije: je mesto gde grafik seče x-osu a dobija se kad stavimo 0 = y pa izračunamo koliko je x.






− =
k
n
x Funkcija može biti rastuća ili opadajuća.

Ako je k>0 funkcija je rastuća i sa pozitivnim smerom x-ose gradi oštar ugao.

Ako je k<0 funkcija je opadajuća i sa pozitivnim smerom x-ose gradi tup ugao.


Znak funkcije:

Funkcija je pozitivna za y>0 tj. 0 > + n kx i grafik je iznad x-ose.

Funkcija je negativna za y<0 tj. 0 < + n kx i grafik je ispod x-ose
















Rastuća Opadajuća

0 = y za
n
k
x − = 0 = y za
n
k
x − =
0 > y za






∞ − ∈ ,
n
k
x 0 > y za






− ∞ − ∈
n
k
x ,
0 < y za ⎟





− ∞ − ∈
n
k
x , 0 < y za ⎟





∞ − ∈ ,
n
k
x
61




Ako se u zadatku kaže da grafik prolazi kroz neku tačku ) , (
0 0
y x onda koordinate te tačke smemo da

zamenimo umesto x i y u datoj jednačini n kx y + =

Dakle: n kx y + =
0 0


Dva grafika
1 1
n kx y + = i
2 2
n kx y + = će biti paralelna ako je
2 1
k k = , a normalna ako je 1
2 1
− = ⋅ k k .

Dakle:
- uslov paralelnosti je
2 1
k k =

- uslov normalnosti je 1
2 1
− = ⋅ k k




62
KOORDINATE






x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(3,0)
B(-2,2)



Rastojanje tačke A(3,0) od y - ose je očigledno 3.

Rastojanje tačke B(-2,2) od x – ose je očigledno 2.







Neka tačka P ima koordinate P(x,y).

Kako P ima istu apscisu ( prvu koordinatu) kao i tačka A(5,8), to je x = 5, dakle P(5,y).

Tačka B (93, -4) ima ordinatu ( drugu koordinatu) -4 to je y = -4.


Konačno : P(5, -4)


PAZI: Kod ovih zadataka ne treba pisati jedinice mere: cm, dm , m itd…







63


Mi vam predlažemo da najpre proučite i dopunite sliku...


x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(3,2)
P(3,-2)
Q(-3,2)
R(-3,-2)



Tačka P je simetrična sa tačkom A u odnosu na x osu. To nam govori da je njena prva koordinata 3, a zbog

simetričnosti ona mora biti udaljena isto kao i tačka A u odnosu na x osu, dakle 2, ali pošto je tačka P ispod x ose ,

njena druga koordinata biće – 2. Dakle P(3, -2) .

Slično razmišljanje je i za ostale tačke...







I ovde vam predlažemo da najpre prema datim podacima najpre dopunite sliku...


64

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A B
C


1) Rastojanje između O i A je očigledno 2 – 0 = 2

2) Rastojanje između A i B je 5 – 2 = 3

3) Rastojanje između A i C ćemo naći primenom Pitagorine teoreme. Očigledno je ОА = 2 i CO = 1, pa je :



2 2 2
2
2
2 1
4 1
5
5
AC
AC
AC
AC
= +
= +
=
=







Da vas podsetimo , površina trougla se računa ; ;
2 2 2
a b c
ah bh ch
P P P = = = .

Odnosno pomnožimo dužinu stranice sa dužinom odgovarajuće visine , pa to podelimo sa 2.

Možemo naći dužinu stranice AB.

AB = 6 – 1 = 5

Njena visina je 4 – 2 = 2.

Pogledajmo to i na slici…

65


x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0 6
A
B
C
5
2


Dakle:


5 2
2
5
P
P

=
=





Obeležimo koordinate tačke D sa D(x,y).

Osobina paralelograma je da su mu naspramne stranice paralelne i jednake!

Dužina stranice AB je 3 – 0 = 3, pa i DC mora biti 3. Kako C ima prvu koordinatu 5, to je prva koordinata za D

jednaka 5 - 3 = 2. Dakle D(2, y), za sad.

Tačke C i D moraju zbog paralelnosti sa AB da imaju iste i druge koordinate, dakle D(2,3)

x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0 6
A B
C D
3
3
(2,3) (5,3)






66

Nacrtajmo prvo sliku...

x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0 6
A(1,2)
B(4,3)
A`(1,0) B`(4,0)
A``(0,2)
B``(0,3)


Na x-osi projekcije su A`(1,0) i B`(4,0)

Na y-osi projekcije su A``(0,2) i B``(0,3)



1) Odredimo najpre projekcije tačaka A i B na x osu. To su A`(1,0) i B`(5,0). Tačka S` je na sredini pa je po

formuli :
1 2 1 2
1 5 0 0
`( , ) `( , ) `(3, 0)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + + +
= =
2) Projekcije na y osu su A``(0,1) i B``(0,3), pa je:
1 2 1 2
0 0 1 3
``( , ) ``( , ) ``(0, 2)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + + +
= =
x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0 6
A(1,1)
B(5,3)
A`(1,0) B`(5,0)
A``(0,1)
B``(0,3)
S(3,2)
S`(3,0)
S``(0,2)

3)
1 2 1 2
1 5 1 3
( , ) ( , ) (3, 2)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + + +
= =

67


Preko formule za sredinu duži lako dolazimo do rešenja...

1 2 1 2
3 3 2 4
( , ) ( , ) (0,1)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + − + − +
= =

Na slici bi to izgledalo ovako :

x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(-3,-2)
B(3,4)
S(0,1)




Obeležimo koordinate tačke B sa
2 2
( , ) B x y .

Ovde imamo obrnutu situaciju, imamo sredinu duži i jednu krajnju tačku, a trebamo pronaći koordinate druge krajnje

tačke. Naravno, koristićemo poznatu formulu za sredinu duži.


1 2
2
2
2
2
2
5
2
2
5 4
4 5
1
s
x x
x
x
x
x
x
+
=
+
=
+ =
= −
= −

1 2
2
2
2
2
2
1
3
2
1 6
6 1
5
s
y y
y
y
y
y
y
+
=
+
=
+ =
= −
=



Koordinate tačke B su dakle B( -1, 5 )



68




Najpre ćemo koristeći formulu za sredinu duži , naći tačku S koja je sredina duži OB gde je O(0,0) i B(4,4)

1 2 1 2
0 4 0 4
( , ) ( , ) (2, 2)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + + +
= =


Dalje tražimo koordinate tačke T koja je sredina duži AC gde je A(3,1) i C(1,3)

1 2 1 2
3 1 1 3
( , ) ( , ) (2, 2)
2 2 2 2
x x y y
T T T
+ + + +
= =


x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
6
A(3,1)
B(4,4)
C(1,3)
O(0,0)
S(2,2)=T(2,2)



Šta se desilo?


Tačke T i S imaju iste koordinate, pa ustvari predstavljaju jednu tačku!


Ta tačka dakle polovi dijagonale ovog četvorougla, a to je kao što znamo osobina paralelograma!











69


Da najpre nađemo koordinate tačke S , kao sredine duži AC, gde je A(1,1) i C(1,5).


1 2 1 2
1 1 1 5
( , ) ( , ) (1, 3)
2 2 2 2
x x y y
S S S
+ + + +
= =

x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0 1 2 3 - - -
A(1,1)
B(3,3)
C(1,5)
D(-1,3)
S(1,3)
2

Pošto se dijagonale kvadrata međusobno polove pod pravim uglom , zaključujemo da su duži SA, SB, SC, SD

međusobno jednake i iznose 3-1= 2.

Dakle: SA=SB=SC=SD = 2

Kako je dijagonala AC paralelna sa y osom , to dijagonala BD mora biti paralelna sa x osom i tačke B i D moraju

imati istu y (ordinatu) koordinatu kao i tačka S.( to jest 3)

Tačka D ima apscisu ( prvu koordinatu) 1 – 2 = -1.

Tačka B ima apscisu 1 + 2 = 3.

Dakle, koordinate preostala dva temena kvadrata su: D(-1,3) i B( 3,3)













70
LINEARNA FUNKCIJA





U datoj funkciji ćemo zamenjivati date vrednosti za x i računati y.



za x = -4
1
1
2
1
( 4) 1
2
2 1
3
y x
y
y
y
   
    
 


za x = -2
1
1
2
1
( 2) 1
2
1 1
2
y x
y  
y
y
   
  
 


za x = 0
1
1
2
1
2
0 1
0 1
1
y x
y
y
y
   

 

  
za x = 2
1
1
2
1
2
2
1
1 1
0
y x
y
y
y
   
 
  

 
za x = 4
1
1
2
1
4 1
y
2
2 1
1
x
y
y
y
   
  
  
 

za x = 6
1
1
2
1
6 1
2
3 1
2
y x
y
y
y
   
   
  
 

za x = 8
1
1
2
1
8 1
2
4 1
3
y x
y
y
y
   
   
  
 



Sada možemo popuniti tablicu:


x - 4 - 2 0 2 4 6 8
y 3 2 1 0 -1 -2 -3

naravno uzimati sve ove tačke, dovoljne su dve ( prava je određena sa dve svoje
zličite tačke).

Uzećemo tačke ) i ( nac rafik


Da bi nacrtali grafik ne moramo

ra
( 0,1 2,0) i rtati g ...


x
y
1 3 4 5 -1 -2 -3 -4
4
5
2
3
-1
-2
-3
-4
-5
0 -5 (2,0)
(0,1)
1
1
2
y x   

71

A) y = 3x

Izabraćemo dve proizvoljne vrednosti za x i izračunati y. ( Vi možete birati bilo koje vrednosti, ali vam predlažemo

da uzimate male brojeve 1,0, -1,2,3…jer u suprotnom neć oći nacrtati grafik...)

ete m

za x = 0
3
3 0
0
y x
y
y
 
 


za x = 1
3
3 1
3
y x
y
y
 
 




x 0 1
y 0 3

1
B)
3
y x  

Ovde ćemo birati sledeće vrednosti za x:



za x = 0
1
3
1
0
3
0
y x
y
y
  
  


za x = 3
1
3
1
3
3
1
y x
y  
y  
  


x 0 3


y 0 -1

Nacrtajmo grafike:
x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
1
3
y x  
3 y x 


72


ajpre sa grafika “pročitamo” tačke kroz koje on prolazi! N

x
y
1 3 4 5 -1 -2 -3
1
3
4
5
-1
-2
-3
0 (2,0)
(0,2)

To su očigledno tačke (2,0) i (0,2).
To je zadovoljeno samo za prave pod 3) i 5).

Da bi otkrili koja je od njih moramo koordinate (2,0) i (0,2) zamenjivati umesto x i y u obe funkcije i videti gde

dobijamo tačnu jednakost...


alje razmišljamo , za našu pravu je odsečak na y osi 2, to jest n = 2. D


2
za tačku (2,0)
0 2 2   
0 0
za tačku (0,2)
y x
zadovoljava
  


2 0 2   
2 2 
zadovoljava
2 2 x 

Dakle , treba zaokružiti rešenje: y = -x +2 ( pod 3) )



y  
za tačku (2,0)
    0 2 2 2
0 2  
ne zadovoljava




73





y = - x + 3 , “pročitajmo” odavde , uporedjujući sa y = kx +n da je :


Kako je k= -1 < 0 , grafik mora biti opadajući, pa odmah iz razmatranja izbacimo prvi i drugi grafik jer su oni rastući!

Dakle ostaju nam treći i šetvrti kao potencijalna rešenja.

Kako je n = 3 , to nam govori da grafik seče y osu u 3. To zadovoljava treći grafik jer kod četvrtog seče y osu u -3.

Rešenje je 3)



1
3
k
n
 







74


enjamo redom koordinate tačaka A, B i P u datu funkciju i ako dobijemo ta M čnu jednakost, ta tačka pripada grafiku,
ako nije tačna jednakost , ta tačka grafiku funkcije. ne pripada a

2 3 y x
za tačku A(1,-3)
3 2 1 3
3 1 3
3 2
e pripada
   
 
 

2 3
za tačku B(2,1)
1 2 2 3
1 4 3
1 1

y x
pripada
  
  
 


2 3
za tačku P(-1,-5)
5 2 ( 1) 3
5 2 3
5 5

y x
pripada
  
    
   
  

  


n





akle,tačka A ima koordinate A(x, - 2). Prvu koordinatu ćemo naći kad umesto y stavimo – 2 pa izračunamo koliko
1
D
je x.

3 1 y x   
2 3
3 1 2
3 3
1
x
x
x
x
  
 





Koordinate tačke A su A(1 - 2).



Ordinata je jednaka apscisi, dakle x=y.

5 12
5 12
5
x x
x
 
 12
4 12
3
3, 3)
y x
x
x
x y y P
 

 
  

   



x y
x
3 (



75

1) Nulu funkcije dobijamo kad u datoj funkciji zamenimo y=0 pa nadjemo vrednost za x.


3 6
0
3 0 6 0
3 6
6
3
2
x y
y
x
x
x
x
  

  
 


 

0
) 2

3 6 0
3
3 ( 3) 6 0
3 3 6 0
3 9
9
x
3
3
x y
y
x
x
x
x
  
 
   
  
 
 





Koordinate tačaka ćemo zamenjivati umesto x i y u funkciji i tako naći k i n.
.
(0, 1)
1 0
1
1
Za sad smo nasli da je n = -1, pa imamo funkciju y=kx-1
( 1, 0) 1
0 ( 1) 1
0 1
1
Dakle : y = -x-1
A y kx n
k n
n
B y kx
k
k
k
   
   


   
  
  
 


n 




76




Prave su paralelne ako imaju isto k!

Iz y = 3x – 356 je k = 3, pa je to i k za našu funkciju.

Za sad imamo y = 3x + n

Pošto prava sadrži tačku A , koordinate tačke A ćemo za eniti u jednačinu prave i tako ćemo dobiti n.

n


m

(1,1) 3
1 3 1
1 3
1 3
2
3 2
A y x
n
n
n
n
y x
  
  
 
 
 
 






1) Funkcija je rastuća ako je k > 0. Iz date funkcije je k = 2a – 1. Dakle:


2 1
2 1
1
2
a
a
a
 



0


2) Ako je k<0 funkcija opada:

2 1
2 1
1
2
a
a
a
 



0


77





Najpre preko poznate formule nadjemo sredinu S.

1 2 1 2
5 1 2 6
( , ) ( , ) (3,
2 2 2 2
x x y y
S S
   
  4) S

Koordinate tačke S menjamo u datu funkciju i nađemo broj a.

a

(3, 4) 2
4 6
2
2 2
S y x
a
a
y x
  
 
 
 

4 2 3
4 6
a
a
  
 
































78

96.
ajpre ćemo proučiti grafik deo po deo pa tek onda odgovoriti na postavljena pitanja! N




- Milan je prva 7 km prešao za 4 sata ( žuta crta) i tu mu je brzina
7
1, 75
4
s km k
V
t h h
  
m
- Sledeća 3 km je prešao za 2 sata ( plava crta) i
3
1, 5
s km km
V   
2 t h h
- Posle 10 km je stigao u mesto B i tu se odmara 1 sat ( zelena crta)

- Vraća se kući i prelazi najpre 2 km za 3 sata ( crvena crta)
3
1, 5
2
s km km
V
t h h
  
- Sledećih 6 km prelazi za 2 sata (crna crta)
6
3
2
s km km
V
t h h
  
- Do povratka u mesto A mu je ostalo još 1 km koji prelazi za 1 sat
1
1
1
s km km
V
t h h
  

Sad, kad smo proučili grafik nije teško odgovoriti na pitanja…

A) 10 km

B) 1 sat

V) U periodu od 9 do 11 sata
6
3
2
s km km
V
t h h
  


79

97.
o tekstu zadatka, polazak se plaća 100 din, pa je to n=100.
Svaki predjeni km je po 50 din, pa je k = 50. Dakle : y = 50x + 100



Tražena funkcija je y = kx+n

P




Evi i grafika.





















80



98.


Primetimo najpre da je svaki sat na x osi podeljen na tri dela , tako da svaki delić iznosi po 20 min.

2h20min
3h40min
20min 40min


A) Prvi takmičari su završili trku posle 2h20min = 140min

) Tačno polovina učesnika je završila trku posle 3h 40min




B














81




99.


- Prvog sata repešačili su 3 km, ima ucrtano... p

- Zatim se jedan sat odmarali, ima ucrtano...

- Sledećeg s š 4 km ( žuta linija)
- Odmarali dva sata ( crvena linija)
- Do kraja izleta( trajao 8 sati) prešli su još 6 km ( zelena linija)



100.

Najpre pažljivo proučite grafik!

Uočite crne tač e koje predstavljaju najviše temperature i vidite kog dana je bila najviša temperatura( sreda)

Zatim posmatrajte kog dana je najveće rastojanje između crne i bele tačke, jasno je da je to ponedeljak.

Odgovori su dakle:

) ponedeljak , 25 – 10 = 15 stepeni.


ata prešli su jo



k
A) sreda
B

82


PROPORCIJE

Директна и обрнута пропорционалност

Увод:

Количник реалних бројева a и b, тј. број
b
a
b a = :
назива се размером бројева a и b

Пропорција је једнакост две размере:

d c b a : : =

и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са

унутрашњим'' чланом пропорције

a:b=c:d
a*d=b*c



1)Колико кошта 7 kg кромпира ако је за 5 kg кромпира плаћено 120 динара?

Како најпре да запишемо податке?

5 kg ............ 120 kg
7 kg ........... X kg

Онда увек напишемо стрелицу од X ка познатој.

. ....... 7
. 120 ....... 5
Xdin kg
din kg



ове две стрелице посматрамо као једну

Даље размишљамо: Да је X већи или мањи број од 120?
Ако 5 kg кошта 120 дин., онда ће 7 kg коштати више динара. Дакле X је већи број
од 120. То значи да стрелица иде од ВЕЋЕГ КА МАЊЕМ броју, па тако упишемо
стрелицу и код 5 kg и 7 kg, од ВЕЋЕГ КА МАЊЕМ, од 7 kg ка 5 kg

. ....... 7
. 120 ....... 5
Xdin kg
din kg
↑ ↑
↑ ↑

ове две стрелице посматрамо као једну

Даље пратимо смер стрелица и оформимо пропорцију:
83


. 168
5
7 120
din X
X
=

=
4
3
8
4
35
4
5 7
12
15 7
15 7 12
12 : 15 7 :
= =

=

=
⋅ = ⋅
=
X
X
X
X
X



X:120=7:5
X·5=120·7 => Савет: Увек прво изрази непознату, можда ће има несто да се
скрати!!!!!



Дакле,за 7 kg кромпира треба 168 дин.



2)Ако дневно ради 7 часова, један радник посао заврши за 15 дана. Колико
часова дневно би радник требало да ради да би исти посао завршио за 12
дана?


Запишимо најпре податке:

7 час .......... 15 дана
X час .......... 12 дана

Напишимо стрелицу од X ка познатој.

....12dana Xcas......
15dana .......... 7cas



ове две стрелице посматрамо као једну

Да ли је X већи или мањи број од 7?
Ако се смањи број дана морамо наравно радити више часова. Дакле, X је већи од 7
па стрелица иде од већег ка мањем, што значи од 15 ка 12.

12dana .... Xcas......
15dana .......... 7cas
↓ ↑
↓ ↑

ове две стрелице посматрамо као једну

Пратимо смер стрелица и правимо пропорцију:









Часова
84



Xm kg
m kg
↑ ↑
↑ ↑
........ 112
165 .......... 66
. 126 ..........
. 84 ......... 54
obr Xzub
obr zub
↓ ↑
↓ ↑
36
126
84 54
84 54 126
126 : 84 54 :
=

=
⋅ = ⋅
=
X
X
X
X
w Xsij
w sij
75 ..........
60 .......... 15
↓ ↑
↓ ↑
12
75
60 15
60 15 75
75 : 60 15 :
=

=
⋅ = ⋅
=
X
X
X
X

Дакле, 12 дана морамо да радимо по
4
3
8 часова, односно 8 сати и 45 минута.



3) Од 66 kg предива добија се 165 m тканине. Колико се метара тканине добије
од 112 kg предива?


m X
X
X
X
280
66
165 112
165 112 66
66 : 112 165 :
=

=
⋅ = ⋅
=



4) Зупчаник има 54 зупца и прави 84 обртаја у минуту. Колико зупца има
зупчаник ако прави 126 обртаја и у преносу је са првим.






Зубаца



5) Једна просторија осветљена је са 15 сијалица од 60w. Колико би сијалица од
75 w давало сито осветљење?




Пази: Ако узмемо јаче сијалице, мањи број ће давати исто осветљење.






Сијалица




6) За 14 kg робе плаћено је980 динара. Колико ће се килограма робе купити за
4 340 динара?
85


. 4340 . ..........
. 980 .......... 14
din Xkg
din kg
↑ ↑
↑ ↑
62
980
4340 14
4340 14 980
980 : 4340 14 :
=

=
⋅ = ⋅
=
X
X
X
X




kg
86



Xm
m
↑ ........ .15 1 ↑
10200 ↑ .......... ↑
sek min
30sek
Xdana zid
dana zid
↑ ↓
↑ ↓
......... 15
5 ......... 12
dana X
X
X
X
4
15
12 5
12 5 15
15 : 12 5 :
=

=
⋅ = ⋅
=
Xčča cevi
čas cevi
↑ ↓
↑ ↓
.......... 5
35 .......... 3
7) За 30 секунди звук пређе пут од 10200 m. Колики пут пређе звук од 1 мин. и
15 секунди?

30сек..........10200m
1мин.15сек........Xm

Пази: Најпре све претвори у секунде!!!! 1мин и 15 сек =60+15=75сек


m X
X
X
X
25500
30
10200 75
10200 75 30
30 : 75 10200 :
=

=
⋅ = ⋅
=






8) Дванаест зидара сазида једну зграду за 5 дана. За колико дана би исти посао
био завршен да је ангажовано 15 зидара?












9) Три цеви напуне базен за 35 часова. За које ће време базен напунити пeт
цеви?
(Претпоставља се да све цеви једнаком брзином пуне базен).






čas X
X
X
X
21
5
3 35
3 35 5
5 : 3 35 :
=

=
⋅ = ⋅
=



87



Xčča rad
čas rad
↑ ↓
↑ ↓
... 10
8 ... 12
000 . 120 : 000 . 150 =
10 : 12 8 : = X


10) Дванаест радника радећи по 8 часова дневно заради 120.000 динара.
Колико часова треба да ради 10 радника да би зарадили 150.000
динара?

. 000 . 150 ... ... 10
. 000 . 120 ... 8 ... 12
din Xčča rad
din čas rad




Ово је такозвана продузена пропорција. И овде најпре напишемо стрелицу од X ка
8. Код продужене пропорције је трик да сваки податак посматрамо посебно:

Xčča rad
čas din
↑ ↑
↑ ↑
... 150000
8 ... 102000


Закључимо како ту иду стрелице па их пренесемо на продужену пропорцију:

din Xčča rad
din čas rad
150000 ... ... 10
120000 ... 8 ... 12
↑ ↑ ↓
↑ ↑ ↓


Даље: Пратимо смер стрелица и правимо пропорцију.

Пази: Пишемо = испод =


Сада помножимо све '' спољашње '' и све ''унутрашње'':

časova X
Skrati X
X
12
!
120000 10
150000 12 8
150000 12 8 120000 10
=

⋅ ⋅
=
⋅ ⋅ = ⋅ ⋅



11) Радећи дневно по 8 часова, 21 радник за 6 дана изради 720 металних
профила; за колико ће дана 28 радника, радећи по 7 часова израдити 1 260m
металних профила?

profila Xdana radnik čas
profila dana radnik čas
1260 ... ... 28 ... 7
720 ... 6 ... 21 ... 8




Стрелица од X ''нагоре'', па посматрамо податак по податак:
Xdana čas
dana čas
↑ ↓
↑ ↓
.. 7
6 .. 8

Xdana rad
dana rad
↑ ↓
↑ ↓
... 28
6 ... 21

Xdana prof
dana prof
↑ ↑
↑ ↑
.. 1260
6 ... 720


Сада смер стрелица вратимо у продужену пропорцију:
88



Xdana rad
dana rad
↑ ↓
↑ ↓
... 52
8 ... 65
prof Xdan rad čas
prof dan rad čas
1260 .. .. 28 .. 7
720 .. 6 .. 21 .. 8
↑ ↑ ↓ ↓
↑ ↑ ↓ ↓



Наравно овде ''мале'' пропорције не морамо издвајати на страну, већ одмах
закључити какав је њихов смер.


Пратимо смер стрелица:

7 : 8 6 : = X

720 : 1260
28 : 21
=
=


dana X
skrati X
X
9
720 28 7
1260 21 8 6
1260 21 8 6 720 28 7
=
⋅ ⋅
⋅ ⋅ ⋅
=
⋅ ⋅ ⋅ = ⋅ ⋅ ⋅




12) 65 радника ископа неки канал за 23 дана. После 15 дана 13 радника
напусти посао. Колико дана треба онима који су остали да заврше остатак
посла?

Овде не треба уписивати податак 65 радника ... 23 дана, већ 65 радника... 8 дана.
Зашто? У задатку се каже да је после 15 дана отишло 13 радника што значи да је
остало 23-15=8 дана. Наравно за ''доњи'' део поставке ћемо узети 65-13=52 радника
Дакле:


dana X
X
X
X
10
52
65 8
65 8 52
52 : 65 8 :
=

=
⋅ = ⋅
=





13) Неки посао 6 радника може да заврши за 5 дана. За колико ће дана бити
исти посао завршен ако после 2 дана дође још 3 радника?


И овде не уписујемо 6 рад...5 дана, већ 6 рад...3 дана (5-2=3 дана) за колико би они
''нормално'' завршили посао. У доњем делу поставке задатака је 9 рад ...Хдана
(6+3=9рад)
89


Xdana rad
dana rad
↑ ↓
↑ ↓
... 9
3 ... 6

dana X
X
X
2
6 3 9
9 : 6 3 :
=
⋅ = ⋅
=





За оне који не воле да ''мозгују'' да ли су величине директно или обрнуто
пропорционалне напоменимо да су најчешћи случајеви ОБРНУТЕ
ПРОПОРЦИОНАЛНОСТИ следећи:

• Број радника – утрошак времена
• Брзина кретања – време путовања
• Зупчаници – број обртаја




Procentni račun

Glavna formula ovde je G : P = 100 : p

Šta je šta u proporciji?

G je glavnica, (celina), ono što је ''na početku'' i na njega se uvek odnosi 100%.
Р је deo glavnice (celine), ono što je ''na kraju'' i na njega sе odnosi p %. Naravno,
ponekad Р može biti veće od G.
p -je uvek u procentima, i tо:
Аkо u zadatku kaže da se nešto povećava za Х%, onda је p =(100+Х)%.
Ако u zadatku kaže da se nešto smanjuje za Х%, onda је p =(100-Х)%

U datom zadatku iz procentnog računa, mi najpre odredimo šta nam je zadato: G, P ili

p . Ubacimo te podatke u G:P=100: p i nadjemo nepoznatu.


1) Trideset procenta jedne dužine iznosi 42cm. Kolika je dužina čitave duži?

cm G
skrati G
G
G
p P G
140
30
100 42
100 42 30
30 : 100 42 :
: 100 :
=

=
⋅ =
=
=


90



dinara P
P
P
P
p P G
295 . 2
100
85 700 . 2
85 700 . 2 100
85 : 100 : 700 . 2
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
dinara G
G
G
G
p P G
000 . 16
20
100 200 . 3
100 200 . 3 20
20 : 100 200 . 3 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
2) Cena cipela je 2.700dinara. Koliko će biti cena nakon sniženja od 15%?

PAZI: Popust je 15%, znači da je p =100-15=85%







3) Posle prelaska na novo radno mesto jednom radniku je plata povećana za 20%.
Kolika mu je bila plata ako je to povećanje 3.200 dinara?


Pazi: 20% se odnosi samo na povećanje od 3.200
dinara, pa p nije (100+20)% jer se ne odnosi na
platu sa povećanjem!!!








4) Cena knjige snižena je za10%, a zatim za 20% i sada iznosi 288 dinara. Kolika je
cena bila pre prvog sniženja?



⎯ ⎯ → ⎯
− % 10


?
⎯ ⎯ → ⎯
− % 20

288din.

Ovde će mo naći najpre cenu knjige pre drugog sniženja. (unazad)


dinara G
G
G
G
p P G
360
80
100 288
100 288 80
80 : 100 288 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=




?
⎯ ⎯ → ⎯
− % 10


360din.
⎯ ⎯ → ⎯
− % 20

288din.

91


% 8
500 . 6
100 520
100 520 500 . 6
: 100 520 : 500 . 6
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
p
p
p
p
p P G
1400 100 32 12
100 1400 32 12
− = − +
= + +
x x x
x x x
1400 56 − = − x

Sad tražimo početnu cenu:

dinara G
G
G
G
p P G
400
90
100 360
100 360 90
90 : 100 360 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=



5) Nagrada radniku po jednom času od 6.500dinara poraste na 7.020 dinara. Koliko
je to u procentima?

P=7.020-6.500
P=520







6) Na kontrolnoj pismenoj vežbi bila su data tri zadatka. Pri tome 12% učenika nije
rešilo ni jedan zadatak, 32% učenika rešilo je jedan ili dva zadatka, dok
je14učenika rešilo sva tri zadataka. Koliko je ukupno učenika radilo vežbu?

Obeležimo sa x broj učenika.

12%x +32%x+14=100%x
x x x = + + 14
100
32
100
12
; PAZI: 1
100
100
% 100 = =

množimo celu jednačinu sa 100




25
56
400 . 1
=


=
x
x


7) Tek oboreno stablo bilo je teško 2,25 tona i sadržalo je 64% vode. Posle nedelju
dana to stablo je sadržalo 46% vode. Za koliko se promenila težina stabla za tu
nedelju?
92






36% suva materija


64% voda
2,25 tona




54% suva materija


46% voda

Najpre ćemo izračunati koliko u 2,25 tona ima suve materije koja se NE MENJA!!

tona P
P
P
P
p P G
81 , 0
100
36 25 , 2
36 25 , 2 100
36 : 100 : 25 , 2
: 100 :
=

=
→ ⋅ = ⋅
=
=
Ova suva materija je ostala, pa se odnosi na 54%stabla


tona G
G
G
G
p P G
5 , 1
54
100 81 , 0
100 81 , 0 54
54 : 100 81 , 0 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=


Znači da sad stablo ima 1,5 tona pa je smanjenje 2,25-1,5=0,75 tona





Račun podele ( trik sa k)


1) Dva sumplementna ugla su u razmeri 5:7. Odrediti te uglove.


Neka su α i β traženi uglovi.
93



}
} k
k
7
5
7 : 5 :
=
=
=
β
α
β α
k x
3
2
=
k y
8
9
=
k z
12
7
=
m z
m y
m x
112 192
2
7
216 192
8
9
128 192
3
2
= ⋅ =
= ⋅ =
= ⋅ =


o
180 = + β α (suplementi)

0
0
0
0
15
12
180
180 12
180 7 5
=
=
=
= +
k
k
k
k k


Kada nadjemo k vratimo se ‘’u’’ α i β.


0 0
0 0
105 15 7
75 15 5
= ⋅ =
= ⋅ =
β
α





2) Podeliti duž od 456m na tri dela čije će dužine biti redom proporcionalne
brojevima
12
7
8
9
,
3
2
i


Neka su delovi redom x:y:z
12
7
:
8
9
:
3
2
=


m k
k
k k k
k k k
m z y x
192
10944 57
24 456 14 27 16
24 / 456
12
7
8
9
3
2
456
=
=
⋅ = + +
⋅ = + +
= + +

___________












3) Tri električna otpornika vezana u seriji stoje u razmeri 2:3:4. Ukupan otpor je 24
oma. Koliki su pojedini otpori?
94



k z
k y
k x
z y x
7
3
2
7 : 3 : 2 : :
=
=
=
=
2
24 12
24 7 3 2
24
=
=
= + +
= + +
k
k
k k k
z y x
. 288000 200000 44 , 1
240000 200000 2 , 1
. 200000
din
din
din
= ⋅ →
= ⋅ →



Neka su otpori redom x,y i z .
Pošto su vezani u seriji:









PAZI: Ako su vezani paralelno (fizika)

3 2 1
1 1 1 1
R R R R
+ + =







4) Sumu od 728000 dinara podeliti na tri lica tako da svako sledeće dobija 20% više
od prethodnog?

Neka 1. lice treba da dobije x dinara

1. lice xdinara →
2. lice x x x x x 2 , 1 2 , 0 % 20 = + = + →
3. lice x x x x x 44 , 1 24 , 0 2 , 1 ) 2 , 1 %( 20 2 , 1 = + = + →

000 . 728 44 , 1 2 , 1 = + + x x x
000 . 728 64 , 3 = x

000 . 200
64 , 3
000 . 728
=
=
x
x


Dakle:

1. lice
2. lice
3. lice



Ω = ⋅ =
Ω = ⋅ =
Ω = ⋅ =
14 2 7
6 2 3
4 2 2
z
y
x
95
 
 
Proporcije: 
 
  
                
xdin kg
din kg
↑ ↑
↑ ↑
.......... 7
120 .......... 5
                                     
168
7 24
5
7 120
7 120 5
5 : 7 120 :
=
⋅ =

=
⋅ =
=
x
x
x
x
x
 
 
 
 
 Najpre da pretvorimo:  1 min i 45 sekunde sve u sekunde: 1 min 15 sek = 75 sek. 
 
       
xm sek
m sek
↑ ↑
↑ ↑
.......... 75
10200 .......... 30
              
m x
x
x
x
25500
30
10200 75
10200 75 30
30 : 75 10200 :
=

=
⋅ = ⋅
=
 
 
         
dana xmolera
dana molera
3 .....
4 ..... 3
↓ ↑
↓ ↑
                
molera x
x
x
x
4
3
3 4
3 4 3
3 : 4 3 :
=

=
⋅ = ⋅
=
 
 
 
Opet prvo pretvorimo : 3 Časa I 20 minuta je jednako  200 20 180 20 60 3 = + = + ⋅ minuta 
96
 
 
  
xkm
km
↑ ↑
↑ ↑
..... min 200
15 ......... min 8
                  
km x
x
x
x
375
8
15 200
15 200 8
8 : 200 15 :
=

=
⋅ = ⋅
=
 
    
           
dana xcasova
dana casova
12 .....
15 ..... 7
↓ ↑
↓ ↑
                   
uta casova x
casova x
x
x
x
min 45 8
4
3
8
4
35
12
7 15
7 15 12
12 : 15 7 :
=
= =

=
⋅ =
=
 
 
   
xcasova cevi
casova cevi
↑ ↓
↑ ↓
...... 5
35 ...... 3
                       
cas x
x
x
x
21
5
3 35
3 35 5
5 : 3 35 :
=

=
⋅ = ⋅
=
 
 
    
        
xdana zidara
dana zidara
↑ ↓
↑ ↓
....... 15
5 ....... 12
             
dana x
x
x
x
4
15
12 5
12 5 15
15 : 12 5 :
=

=
⋅ = ⋅
=
 
 
97
 
 
  Površina pravugaonika je  b a P ⋅ =  pa je  600 = ⋅ b a , odatle  
b
a
600
=  I  
a
b
600
=  
           
     a        20       30       40       50       60 
     b        30       20       15       12       10 
 
 
 
A
B
36cm
 
 
Ako je S sredina te duži , mora biti AS = SB = 18cm 
 
A
B
S
36cm
18cm 18cm
 
 
Tačka M deli duž AB u razmeri 3:1 
 
AM : MB = 3 : 1 
 
AM = 3 MB    a kako je   AM + MB = 36cm  imamo: 
 
98
 
 
AM + MB = 36 
 
3MB + MB = 36 
 
4MB = 36 
 
MB = 9cm 
A
B
S
M
9cm
9cm
 
 
Očigledno je onda SM = 9cm 
 
   
         
b a
b a
b a
b a
2
1
2
1
2
1
: 1 :
30
=
⋅ =
=
= +
       to zamenimo u  30 = +b a  
 
Pa je      
                           
10
30 3
30 2
=
=
= +
b
b
b b
 
    Onda je     
                         
20
20 10 2 2
=
= ⋅ = =
a
b a
 
 
99
 
 
110. Na drugi način  ( trik sa  k ) 
      
10 10 1
20 10 2
1
2
1 : 2 :
2 /
2
1
: 1 :
= ⋅ =
= ⋅ =



=
=
=
⋅ =
b
a
k b
k a
b a
b a
                                              
10
3
30
30 3
30 1 2
30
=
=
=
= +
= +
k
k
k
k k
b a
                                      
 
 
 
 
 
   
Da bas podsetimo : suplementni uglovi imaju zbir 
0
180 . Dakle  
      
0 0
0 0
108 15 7
75 15 5
7
5
7 : 5 :
= ⋅ =
= ⋅ =



=
=
=
β
α
β
α
β α
k
k
                                                   
0
0
0
0
0
15
12
180
180 12
180 7 5
180
=
=
=
= +
= +
k
k
k
k k
β α
 
 
 
 
 
 
100
 
 
din xcas rad
din cas rad
000 . 150 ..... ..... 10
000 . 120 ..... 8 ..... 12
↑ ↑ ↓
↑ ↑ ↓
                    
cas x
x
x
x
12
120000 10
150000 12 8
150000 12 8 120000 10
120000 : 150000
10 : 12 8 :
=

⋅ ⋅
=
⋅ ⋅ = ⋅ ⋅
=
=
 
 
 
Najpre da utvrdimo koliko je bilo dečaka a koliko devojčica u tih 60 članova: 
60% su devojčice  24 40
100
60
40 % 60 = ⋅ = ⋅ →  
40% su dečaci  16 40
100
40
40 % 40 = ⋅ = ⋅ →  
Pošto je došlo 10 novih članova  ⇒ ima 50  
% 48
50
100 24
100 24 50
: 100 24 : 50
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
p
p
p
p
p P G
         
Procenat devojčica se smanjio za 60%‐48%=12% 
 
      
cm G
G
G
G
p P G
140
30
100 42
100 42 30
30 : 100 42 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
 
      Dužina čitave duži je 140 cm 
101
 
 
 
 Broj 60 treba povećati za 75‐60=15, a u procentima :  
        
% 25
60
100 15
100 15 60
: 100 15 : 60
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
p
p
p
p
p P G
 
 
 
        
( )
din G
G
G
G
G
p P G
820
80
100 656
100 656 80
80 : 100 656 :
20 100 : 100 656 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
− =
=
 
Cena knjige bez popusta je 820 dinara. 
 
    
102
 
 
) A    U pekari 
  ) B    Vidimo da je Milica u knjižari potrošila 
4
1
 novca, a to je  % 25 % 100
4
1
= ⋅  
 
   
       
din G
G
G
G
p P G
16000
20
100 3200
100 3200 20
20 : 100 3200 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
 
Plata mu je bila 16000 dinara. 
 
 Opet najpre pretvorimo: 1 km = 1000 m 
      
% 8 , 4
1000
4800
100 48 1000
: 100 48 : 1000
: 100 :
=
=
⋅ = ⋅
=
=
p
p
p
p
p P G
 
Uspon je 4,8% 
 
 
                                                         48000din 
 1)                                      
Polovina robe  je 
2
1
od 48000 to je 24000.Ovde je zarada 15% 
103
 
                            
( )
27600
100
115 24000
100 115 24000
15 100 : 100 : 24000
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
+ =
=
P
P
P
P
p P G
 
2) 
  Trećina robe je 
3
1
 od 48000 a to je 16000. Ovde je zarada 8%. 
              
( )
17280
100
108 16000
100 108 16000
8 100 : 100 : 16000
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
+ =
=
P
P
P
P
p P G
 
3) 
 Ostatak je :  ( ) 8000 40000 48000 16000 24000 48000 = − = + −  
Ovde je gubitak 6%. 
                 
( )
7520
100
94 8000
100 94 8000
6 100 : 100 : 8000
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
− =
=
P
P
P
p
p P G
 
Trgovac sada ima : 27600+17280+7520=52400 din. 
Kako je robu platio 48000 din, njegova zarada je : 52400‐48000=4400 din. 
 
 
Ovde dakle trebamo naći 70% od 40% 
Kako reč  ‘’od’’ menjamo sa  ⋅ (puta) to je :  % 28
100
28
100
40
100
70
% 40 % 70 = = ⋅ = ⋅  
104
 
 
Dakle, za tog kandidata je glasalo 28% od ukupnog broja glasača. 
 
 
      
 
⎯ ⎯ → ⎯
− % 10
 
 

⎯ ⎯ → ⎯
− % 20
 
 
288din. 
 
Ovde će mo naći najpre cenu knjige pre drugog sniženja. (unazad) 
 
 
dinara G
G
G
G
p P G
360
80
100 288
100 288 80
80 : 100 288 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
 
 
 
 

⎯ ⎯ → ⎯
− % 10
 
 
360din. 
⎯ ⎯ → ⎯
− % 20
 
 
288din. 
 
 
Sad tražimo početnu cenu: 
 
dinara G
G
G
G
p P G
400
90
100 360
100 360 90
90 : 100 360 :
: 100 :
=

=
⋅ = ⋅
=
=
 
 
            
105



LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE SA JEDNOM NEPOZNATOM


LINEARNE JEDNAČINE


Pod linearnom jednačinom ‘’po x’’ podrazumevamo svaku jednačinu sa nepoznatom x koja se ekvivalentnim

transformacijama svodi na jednačinu oblika:


b x a = ⋅

gde su a i b dati realni brojevi.


Rešenje ove jednačine je svaki realan broj
0
x za koji važi:

b ax =
0



Ako nam posle rešavanja ostane jednačina većeg stepena (drugog, trećeg …) onda nju probamo da rastavimo na

činioce i koristimo:


0 = ⋅ B A ⇔ 0 = A ili 0 = B

0 = ⋅ ⋅ C B A ⇔ 0 = A ili 0 = B ili 0 = C


Za svaku linearnu jednačinu važi:


b ax =


a
b
x = , 0 = a 0 ≠ b
ako je 0 ≠ a 0 = = b a Nema rešenja
jedinstveno rešenje
Primer: ima beskonačno Primer:
mnogo rešenja
Primer:

Svaki broj je rešenje
Deljenje sa 0 nije
dozvoljeno (za sad)

5
2
10
10 2
=
=
=
x
x
x
0 0 = ⋅ x ?
0
7
7 0
= =
= ⋅
x
x
106








Kako rešavati jednačinu?

- Prvo se oslobodimo razlomaka (ako ih ima) tako što celu jednačinu pomnožimo sa NZS

- Onda se oslobodimo zagrada (ako ih ima) množeći ‘’svaki sa svakim’’.

- Nepoznate prebacimo na jednu a poznate na drugu stranu znaka jednakosti ( =).
(PAZI: prilikom prelaska sa jedne na drugu stranu menja se znak)

- ‘’sredimo’’ obe strane (oduzmemo i saberemo) i dobijemo b x a = ⋅

- Izrazimo nepoznatu
a
b
x =

VAŽNO: Ako negde vršimo skraćivanje moramo voditi računa da taj izraz koji kratimo mora biti

različit od nule. U suprotnom se može desiti apsurdna situacija.
Primer: Rešiti jednačinu: 0
2
=
x
x

Ako skratimo 0 =

x
x x
⇒ 0 = x ?

Ne smemo skratiti jer je uslov 0 ≠ x .



Evo par primera :


1. Rešiti jednačinu: 9 – 2x = 5x + 2


Rešenje:


Nema razlomaka i zagrada tako da odmah ‘’prebacujemo’’ nepoznate na jednu a poznate

na drugu stranu.



1
7
7
7 7
9 2 5 2
2 5 2 9
=


=
− = −
− + = − −
+ = −
x
x
x
x x
x x
107



3
16
48
48 16
44 6 10 24 9
10 44 24 9 6
=
=
=
+ − = + + −
− = − + −
x
x
x
x x x
x x x
2. Rešiti jednačinu: x x x − = − + − 10 ) 11 6 ( 4 ) 3 2 ( 3


Rešenje:


x x x − = − + − 10 ) 11 6 ( 4 ) 3 2 ( 3 najpre se oslobodimo zagrada ( “svaki sa svakim” množimo)

nepoznate na levu a poznate na desnu stranu prebacimo…

“sredimo obe strane”

izrazimo nepoznatu






3. Rešiti jednačinu:
14
5 6
2
3 2
2
7
5 +


= +
− y y y



Rešenje:


Ovde najpre moramo da se oslobodimo razlomaka a to ćemo uraditi tako što celu jednačinu

pomnožimo sa najmanjim zajedničkim sadržaocem za 7, 2 i 14 a to je očigledno 14.

Kad niste sigurni koliki je NZS “napamet” nadjite ga “ na stranu” 7, 2, 14 2
7, 1, 7 7
1, 1

14
5 6
14
2
3 2
14 2 14
7
5
14
+
⋅ −

⋅ = ⋅ +


y y y


) 5 6 ( 1 ) 3 2 ( 7 28 ) 5 ( 2 + − − = + − y y y Pazi : upiši i 1 zbog zagrade


108


3
22
6
44
44 6
28 10 5 21 6 14 2
5 6 21 14 28 10 2
+ =


=
− = −
− + − − = + −
− − − = + −
y
y
y
y y y
y y y



LINEARNE NEJEDNAČINE



Linearna nejednačina “ po x” je nejednačina koja se ekvivaletnim transformacijama može svesti na oblik:


b ax
b ax
b ax
b ax

<

>



gde su a i b realni brojevi.

Linearne nejednačine rešavamo slično kao i jednačine koristeći ekvivalentne transformacije. Važno je reći da

se smer nejednakosti menja kada celu jednačinu množimo (ili delimo) negativnim brojem.

Primer:

Posmatrajmo dve nejednačine : 2x<10 i -2x<10

10 2 < − x
Pazi: Delimo sa (-2)

5
2
10
− >

>
x
x



Naravno i ovde se može deliti da nejednačina ima rešenja, nema rešenja ili ih pak ima beskonačno mnogo

(u zavisnosti u kom skupu brojeva posmatramo datu nejednačinu)

Evo još par primera:


1) Reši nejednačinu: 8 ) 3 ( 2 9 ) 2 ( 3 + + < + − x x x
5
2
10
10 2
<
<
<
x
x
x
109









∞ − ∈
9
2
2 , x


Rešenje: 8 ) 3 ( 2 9 ) 2 ( 3 + + < + − x x x → oslobodimo se zagrada
8 6 2 9 6 3 + + < + − x x x → nepoznate na jednu, poznate na drugu stranu
6 8 6 2 9 2 + + < − + x x x

9
2
2
9
20
20 9
<
<
<
x
x
x


Uvek je ‘’problem’’ : kako zapisati skup rešenja?
Možemo zapisati R x ∈ {
9
2
2 < x } a ako je potrebno to predstaviti i na brojevnoj
pravoj:







Pazi:

Kod ∞ + i ∞ − uvek idu male zagrade ( )
Kod znakova < i > male zagrade i prazan kružić
Kod < , > idu srednje zagrade [ ] i pun kružić


Male zagrade nam govore da ti brojevi nisu u skupu rešenja, dok [ ] , govore da su i
ti brojevi u rešenju.


2. Reši nejednačinu: 1
2
2 3
3
1 2
− ≥


+ a a


Rešenje:

1
2
2 3
3
1 2
− ≥


+ a a
→ celu nejednačinu pomnožimo sa 6 (NZS za 3 i 2)
6 2 6 9 4
6 6 9 2 4
6 ) 2 3 ( 3 ) 1 2 ( 2
− − − ≥ −
− ≥ + − +
− ≥ − − +
a a
a a
a a

14 5 − ≥ − a → pazi: delimo sa (-5) pa se znak okreće
110




5
4
2
5
14
+ ≤



a
a






U skupu R su rešenja






∞ − ∈
5
4
2 , a

PAZI: Dan nam recimo traže rešenja u skupu N (prirodni brojevi), onda bi to bili samo
brojevi {1,2}



3) Rešiti nejednačine:

a) 0 ) 4 ( ) 1 ( > − ⋅ − x x
b) 0 ) 5 ( ) 3 ( ≤ − ⋅ + x x

Kod ovog tipa nejednačina koristićemo da je:

0 > ⋅ B A ⇔ ) 0 , 0 ( > > B A ili ) 0 , 0 ( < < B A
0 < ⋅ B A ⇔ ) 0 , 0 ( < > B A ili ) 0 , 0 ( > < B A

Naravno iste ‘’šablone’’ koristimo i za znakove > i < , a i za 0 >
B
A
i 0 <
B
A

gde još vodimo računa da je 0 ≠ B .

a) 0 ) 4 ( ) 1 ( > − ⋅ −
3 2 1 3 2 1
B A
x x

) 0 4 , 0 1 ( > − > − x x ili ) 0 4 , 0 1 ( < − < − x x
) 4 , 1 ( > > x x ili ) 4 , 1 ( < < x x


Sada rešenje ‘’spakujemo’’ na brojevnoj pravoj!!!






) , 4 ( ∞ ∈ x ) 1 , (−∞ ∈ x
111



[ ] 5 , 3 − ∈ x

Rešenje je ) 1 , (−∞ ∈ x ∪ ) , 4 ( ∞

b) 0 ) 5 ( ) 3 ( ≤ − ⋅ +
3 2 1 3 2 1
B A
x x

) 0 5 , 0 3 ( ≤ − ≥ + x x ili ) 0 5 , 0 3 ( ≥ − ≤ + x x
) 5 , 3 ( ≤ − ≥ x x ili ) 5 , 3 ( ≥ − ≤ x x




prazan skup
Dakle, konačno rešenje je [ ] 5 , 3 − ∈ x


112
 
 
 
2
2
4
4 2
2
1
4
− =

=
= −
= −
x
x
x
x
 
Linearne jednačine i nejednačine 
 
 
  A)  9 3 = x                     B)  x 7 6 − =                  V) 
2
1
4
1
= − x  
       
3
3
9
=
=
x
x
                          
7
6
7
6
− =

=
x
x
                                         
 
 
 
 
 
 
  A)    x x x = + − 3 6 4                    B)    2 / 0
2
1
⋅ =
+ y
 
         
1
6
6
6 6
6 3 4
=
=
=
= − +
x
x
x
x x x
                           
 
 
  1)    a a
3
1
2
2
1
= −   Pazi: 
B
C A
C
B
A ⋅
= ⋅  
       
 
1
0 1
− =
= +
y
y
113
 
  
12
12 2 3
2 12 3
6 /
3 1
2
2
3
2
2
=
= −
= −
⋅ = −
= −
a
a a
a a
a a
a a
 
 
  2)    10 / 1 2 , 0 5 , 0 ⋅ = − x  
         
2
1
2
2
5
2
5
5 2
5 10 2
10 2 5
− = − = ⇒

=
= −
− = −
= −
x x
x
x
x
 
 
 
 
3
4
4 3
4 4
4 4
3 1 4 4 4
3 ) 1 ( 1 ) 2 2 ( 2 4
4
3
4 ) 1 (
4
1
4 ) 2 2 (
2
1
4 4
4 /
4
3
) 1 (
4
1
) 2 2 (
2
1
1
4
9
3
1
) 1 (
100
25
) 2 2 (
10
5
1
4
1
2
3
1
) 1 ( 25 , 0 ) 2 2 ( 5 , 0 1
− =
= −
= + −
+ − = −
+ − = − −
+ − = + −
⋅ + − ⋅ = + ⋅ ⋅ −
⋅ + − ⋅ = + ⋅ −
⋅ + − ⋅ = + ⋅ −
⋅ + − ⋅ = + ⋅ −
x
x
x x
x x
x x
x x
x x
x x
x x
x x
 
  To jest 
3
1
1 − = x  
 
 
114
 
 
 
 
 
 
 
5
3
15
15 3
1 4 12 2
12 1 4 2
12 ) 1 ( 1 ) 2 ( 2
4 /
1
3
4
1
2
2
=
=
=
− + = +
= + + −
= + + −
⋅ =
+
+

p
p
p
p p
p p
p p
p p
 
 
 
 
60 105 5 12 25 36 15
5 25 12 36 60 105 15
) 1 5 ( 5 ) 1 3 ( 12 60 ) 7 ( 15
12
1 5
60
5
1 3
60 60
4
7
60
60 /
12
1 5
5
1 3
1
1
4
7
− + − − = + −
− − − = + −
+ − − = + −
+
⋅ −

⋅ = +



+


= +

x x x
x x x
x x x
x x x
x x x
 
               
7
4
28
28 4
=
=
=
x
x
x
 
   
 
 
 
43 42 1 43 42 1 4 43 4 42 1
2 2
) 3 2 ( ) 5 3 ( 6 ) 2 )( 2 ( 5 + − − = − + − x x x x  
  Razlika kvadrata   kvadrat binoma    kvadrat binoma 
 
( ) ( )
26 9 25 12 4 30 9 5
9 12 4 25 30 9 26 5
) 9 12 4 ( ) 25 30 9 ( 6 20 5
3 3 2 2 ) 2 ( 5 5 3 2 ) 3 ( 6 ) 4 ( 5
2 2 2
2 2 2
2 2 2
2 2 2 2 2
+ − + = + + + −
− − − + − = −
+ + − + − = − −
+ ⋅ ⋅ + − + ⋅ ⋅ − = − −
x x x x x
x x x x x
x x x x x
x x x x x
 
                                   
1
42
42
42 42
=
=
=
x
x
x
 
115
 
 
 
 
 
 
9 16 25 16 40 24 16
16 16 40 25 9 24 16
16 ) 4 ( 4 5 2 5 3 3 4 2 ) 4 (
16 ) 4 5 ( ) 3 4 (
2 2
2 2
2 2 2 2
2 2
− − = − + −
− + − = + −
− + ⋅ ⋅ − = + ⋅ ⋅ −
− − = −
x x x x
x x x x
x x x x
x x
 
                
0
16
0
0 16
=
=
=
x
x
x
 
 
 
 
0 5 5 3 2 6
0 ) 5 1 5 ( ) 3 2 6 (
0 ) 5 ( ) 1 ( ) 3 ( ) 2 (
2 2
2 2
= − + + − + − −
= + − − − + − −
= − ⋅ − − − ⋅ −
x x x x x x
x x x x x x
x x x x
 
     
1
5 6
− =
+ − =
x
x
 
 
 
 
2
2 2
2 2
( 1)( 1) ( 1) 5 4
1 ( 2 1) 5 4
1 2 1 5 4
x x x x
x x x x
x x x x
− + − + = −
− − + + = −
− − − − = −
 
        1 1 5 4 2 + + = + − x x  
                    
2
7
7 2
=
=
x
x
 
 
 
   
A)    0 ) 1 )( 1 3 ( = + − x x  
  Da se podsetimo:   0 0 = ⇔ = ⋅ A B A  ili  0 = B  
  Dakle:   
3
1
1 3
1 3
=
=

x
x
x
   ili   
1
1
− =
+
x
x
 
 
  B)    0 ) 3 )( 2 )( 1 ( 4 = − − + x x x  
 
1
1
− =
+
x
x
   ili   
2
2
=

x
x
    ili   
3
3
=

x
x
 
 
116
 
 
 
 
 
 
A)  = − − − ) 3 2 ( 5 ) 3 2 ( x x x  
   
  Zajednički (ide ispred zagrade) 
  ) 5 )( 3 2 ( − − = x x  
B) 
 
0 ) 5 )( 3 2 (
0 ) 3 2 ( 5 ) 3 2 (
= − −
= − − −
x x
x x x
 
  0 3 2 = − x    ili    0 5 = − x  
  3 2 = x                  5 = x  
 
2
3
= x  
 
 
 Neka je X traženi broj 
   
  → =

+
3
2
14
11
x
x
Množimo unakrsno 
 
3(11 ) 2(14 )
33 3 28 2
3 2 28 33
5 5
5
5
1
x x
x x
x x
x
x
x
+ = −
+ = −
+ = −
= −

=
= −
 
 
 
 Neka je X‐ traženi broj 
 
  30 / 1
5 3 2
⋅ + = + + x
x x x
 
 
30
30 30 31
30 30 6 10 15
=
= −
+ = + +
x
x x
x x x x
4 4 3 4 4 2 1
 
 
117
 
 
 
 
 
 
 
  Uzastopne prirodne brojeve možemo obeležiti sa  , n , 1 + n , 2 + n 3 + n  
 
  Dakle: 
   
 
4
1008
1008 4
6 1014 4
1014 6 4
1014 3 2 1
=
=
− =
= +
= + + + + + +
n
n
n
n
n n n n
 
  ⇒ = 252 n Traženi brojevi su: 252,253,254,255 
 
 
 
   Neka je X‐broj učenika. Ako su u odeljenju 
7
3
 učenika devojčice, to nam govori da su 
7
4
učenika dečaci. 
 
28
) 1 ( / 28
28 4 3
4 28 3
7 /
7
4
4
7
3
=
− ⋅ − = −
− = −
= +
⋅ = +
x
x
x x
x x
x x
 
 
 
   Neka je X‐broj godina koji prodje: 
   
Majka  27  27+x 
Sin  3  3+x 
  sad  Posle x godina 
 
Dakle:            
3
4
12
12 4
15 27 5
27 5 15
27 ) 3 ( 5
=
=
=
− = −
+ = +
+ = +
x
x
x
x x
x x
x x
 
 
118
 
 
 
5
2
2
1
 
 
Da proverimo: 
Kroz 3 godine majka ima 27+3=30 godina a sin 3+3=6 godina. Tad je majka 5 puta starija od sina jer je   30 5 6 = ⋅  
   
 
 
 
                 350 m              puta                     puta 
 
Neka je X dužina celog puta. 
 
Razmišljamo: Na koji deo puta se odnosi 350m? 
 
 
10
1
10
9
1
10
9
10
5 4
2
1
5
2
= − ⇒ =
+
= +  
Dakle, 350m se odnosi na 
10
1
puta 
 
m x
x
x
3500
10 350
350
10
1
=
⋅ =
= ⋅
 
 
 
 
  Primena pitagorine teoreme: 
 
             
( )
cm h
h
h
h
h
h h h
h h
b h
a
a
a
a
a
a
a a a
a a
a
8
4
32
32 4
4 36 4
36 4 4
4 4 36
2
2
12
2
2 2
2
2 2
2
2 2
2
=
=
=
− =
= +
+ + = +
+ = +






= +






 
   
 
 
 
 
 
119
 
 
 
 
 
 
 
 
 
cm c
c
c
c
c
c c c
c c
c b a
c
c b
cm a
25
2
50
50
50 2
1 49 2
1 2 49
) 1 ( 7
?
1
7
2 2
2 2 2
2 2 2
_ __________
=


=
− =
− = −
− − = −
= + − +
= − +
= +
=
− =
=
 
 
 
 
 
 
 
               Stari obim je  b a O 2 2 + =  
 
              Novi obim je 
1 1 1
2 2 b a O + =    
   
   
 
1 1 1
2 2 62
2( 5) 2( 2) 62
2 10 2 4 62
4 62 10 4
4 48
12 12 3 15
15
O a b
b b
b b
b
b
b cm a
a cm
= + =
+ + + =
+ + + =
= − −
=
= ⇒ = + =
=
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
120
 
 
 
3
4
4 3
<
<
x
x
3
2
6
6 2
2 6
<


<
− > −
>
x
x
x
x
2
1
1 2
4 /
4
1
2
1
4
1
2
1
− ≥
≤ −
⋅ −
≤ −
x
x
x
x
Nejednačine 
 
  
 
   
A)                                       B)                                           V) 
 
 
 
 
 
 
 
 
−∞ ∞
4
( , )
3
x∈ −∞ ( , 3) x ∈ −∞
1
[ )
2
x∈ − ∞
−∞ ∞
−∞ ∞
4
3
1
2
− 3
 
 
 
 
  4 < a  
  { } 3 , 2 , 1 , 0 , 1 , 2 , 3 4 4 − − − ∈ ⇒ < < − a a  
 
0 1 2 3 4 -1 -2 -3 -4
 
 
 
   
A) 
 
5 2 2 1
5 2 1 2
3 3
3
3
1
x x
x x
x
x
x
− < +
− < +
<
<
<
 
 
   
( ,1) x∈ −∞
1
 
 
121
 
 
 
 
B) 
 
2
2 1
4 2 5 6
2 5 4 6
10 / 2 , 0 5 , 0 4 , 0 6 , 0
>
>
+ − > −
− > −
⋅ − > −
x
x
x x
x x
x x
 
 
(2, ) x ∈ ∞
2
 
 
 
 
5
5
5
+
− ≤
y
y  
  → ⋅
+
− ≤ 5 /
5
5
1 1
5 y y
pazi na  ‐   ispred   zagrade 
 
2
1
7
2
15
4
30
30 4
25 5 5
5 5 25
) 5 ( 5 25

+ ≥



− ≤ −
− − ≤ + −
− − ≤
+ − ≤
y
y
y
y
y y
y y
y y
 
 
1
[7 , )
2
y∈ ∞
−∞ ∞
1
7
2
 
 
 
  A) 
 
0, 8 0, 8 ( 5) 0, 2 / 10
8 8 ( 5) 2
8 8 40 2
8 2 8 40
8 50
50 25 1
6
8 4 4
x
x
x
x
x
x x x
− ⋅ − ≥ − ⋅
− ⋅ − ≥ −
− + ≥ −
− ≥ − − −
− ≥ −

≤ ⇒ ≤ + ⇒ ≤

    
1
( , 6 ]
4
x ∈ −∞
1
6
4
 
 
122
 
 
 
   
B) 
 
1
) 1 /( 1
0 1
3 / 0
3
1
>
− − < −
< −
⋅ <

p
p
p
p
 
 
(1, ) p∈ ∞
1
 
 
 
 
 
12
6 2 8 8 6 4
2 8 8 6 6 4
) 2 ( 1 ) 1 ( 8 ) 1 ( 6 4
24 /
24
2
3
1
4
1
6
>
+ − > − − +
− + + > + −
− + + > − −


+
+
>


x
x x x x
x x x x
x x x x
x x x x
 
 
 
(12, ) x∈ ∞
12
 
 
 
 
 
6 3
1 3 / 12
3 2 4
12 4( 6) 6 36 3(3 )
12 4 24 6 36 9 3
4 6 3 36 9 12 24
5 57
57
5
2
11
5
x x x
x x x
x x x
x x x
x
x
x
− +
+ − ≤ + ⋅
+ − − ≤ + +
+ − − ≤ + +
− − ≤ + − +
− ≤
≥ −
≥ −
 
 
2
[ 11 , )
5
x ∈ − ∞
2
11
5

 
 
 
 
 
123
 
 
 
1
2
2
2 2
3 5 2
5 2 3
<
<
<

+ − <
x
x
x
x
x
6
2
12
12 2
5 17 2
17 2
− >

>
< −
− < −
< −
x
x
x
x
x
 
 
  17 5 2 3 < + − < x  
 
Ovde moramo rešavati dve nejednačine: 
 
                                                 I                               
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                               Spojimo rešenja 
   
                   ) 1 , 6 ( 1 6 − ∈ ⇒ < < − x x  
 
                     
( 6,1) x ∈ −
-6 1
 
 
 
 
 
   Najpre rešimo datu nejednačinu: 
 
 
2 2
2 2
2 2
( 1) ( 1) 10
( 2 1) ( 2 1) 10
2 1 2 1 10
4 10
4 10
3 10
10
3
1
3
3
x x x
x x x x x
x x x x x
x x
x x
x
x
x
− − + < − −
− + − + + < − −
− + − − − < − −
− < − −
− + < −
− < −

>

> +
 
 
Najmanji prirodni broj je  4 = x  
 
1
(3 , )
3
x ∈ ∞
1
3
3
2 3 4 5
 
 
 
 
124
www.matematiranje.com 
 
 
 
 
 
  Šta znači da je neki izraz pozitivan? 
Pa to znači da mora biti veći od nule. 
Dakle: 
2
2 2
2 2
(3 1) ( 2) 3 ( 1) 0
(3 6 2) 3 ( 2 1) 0
3 6 2 3 6 3 0
6 6 2 3
11 5
5
11
x x x
x x x x x
x x x x x
x x x
x
x
+ ⋅ − − ⋅ + >
− + − − ⋅ + + >
− + − − − − >
− + − > +
− >
< −
 
 
5
( , )
11
x ∈ −∞ −
5
11

 
 
   
Kada kažemo da neki izraz ‘nije veći’ to znači da je manji ili je jednak  ) (≤  
Dakle: 
 
1
5
5
5 5
16 5 16 4
16 4 16 5
16 ) 4 ( 4 ) 5 ( 1
8 / 2
2
4
8
5
− ≤


− ≤
+ − − ≤ +
− ≤ + − +
− ≤ − − + ⋅
⋅ − ≤


+
x
x
x
x x
x x
x x
x x
 
 
 
( , 1] x ∈ −∞ −
-1
 
125



SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA



Pod sistemom od dve linearne jednačine sa dve nepoznate x i y podrazumevamo:


2 2 2
1 1 1
c y b x a
c y b x a
= +
= +



Ovo je takozvani ''prost'' sistem do koga uvek možemo doći ekvivalentnim transformacijama , koje su da vas

podsetimo:


- Prvo se oslobodimo razlomaka (ako ih ima) tako što celu jednačinu pomnožimo sa NZS

- Onda se oslobodimo zagrada (ako ih ima) množeći ‘’svaki sa svakim’’.

- Nepoznate prebacimo na jednu a poznate na drugu stranu znaka jednakosti ( =).

(PAZI: prilikom prelaska sa jedne na drugu stranu menja se znak)

- Sredimo obe strane ( saberemo i oduzmemo šta ima)



Ovde su
2 1 2 1 2 1
, , , , , c c b b a a dati realni brojevi (ponekad mogu biti i parametri).

Rešenje sistema je uredjeni par brojeva ) , (
0 0
y x za koji važi da je:


2 0 2 0 2
1 0 1 0 1
c y b x a
c y b x a
= +
= +




Sisteme možemo rešiti pomoću više metoda: zamena, suprotni koeficijenti, grafička metoda , itd.

Nama je najvažnije da tačno rešimo dati zadatak (problem) pa ćemo to i probati da vas naučimo.

Napomenimo samo da dati sistem može imati: jedinstveno rešenje, beskonačno mnogo rešenja ili pak da nema

rešenja.


126




Primeri:



1. Reši sistem jednačina:


Rešenje:


/·2 Najlakše je da ispod x (ili y) napravimo da budu isti brojevi a
suprotnog znaka, pa onda te dve jednačine saberemo. Zato ćemo
prvu jednačinu pomnožiti sa 2.







Kad nadjemo jedno rešenje, vratimo se u jednu od jednačina iz prostog
sistema (bilo koju) da nadjemo drugo rešenje


3
1
1 3
6 7 3
7 3 6
7 3 3 2
7 2
=
=
− =
= +
= + ⋅
= +
y
y
y
y
y
y x


Ovde je rešenje jedinstveno: ⎟





=
3
1
, 3 ) , ( y x



2. Reši sistem jednačina: 5x + y = -1
-10x –2y = 2

Rešenje:

Pomnožimo prvu jednačinu sa 2


Ovde imamo situaciju da su se svi ''skratili''!!!
_____ __________
7 6 3
7 3 2
= −
= +
y x
y x
_____ __________
7 6 3
7 3 2
= −
= +
y x
y x
_________ __________
7 6 3
14 6 4



= −
= +
+
y x
y x
3
7
21
21 7
=
=
=
x
x
x
2 / 1 5 − = + y x
_________ __________
2 2 10 = − − y x
_________ __________
2 2 10
2 2 10
= − −
− = +
y x
y x
127







To nam govori da sistem ima beskonačno mnogo rešenja. Da bi ''opisali'' ta rešenja iz jedne od
jednačina izrazimo x (ili y), naravno, šta nam je lakše:


x y
y x
5 1
1 5
− − =
− = +


Sada su rešenja: ) 5 1 , ( ) , ( x x y x − − =



3. Reši sistem jednačina: 2x +3y = 4
-2x –3y = 5


Rešenje:

4 3 2 = + y x Saberemo ih odmah.

_______ __________
5 3 2 = − − y x
9 0 =

U ovoj situaciji kažemo da je sistem nemoguć, odnosno nema rešenja!



4. Reši sistem jednačina: 3
10
1 3
6
1 5
=

+
− y x



_ __________ __________ __________
3
4
11
6
11
=
+
+
− y x



Rešenje:

30 / 3
10
1 3
6
1 5
⋅ =

+
− y x
Odmah uočimo da ovaj sistem nije ‘’prost’’, pa
_ __________ __________ __________
12 / 3
4
11
6
11
⋅ =
+
+
− y x
moramo najpre da ‘’napravimo’’ da bude.
0 0 =
R x∈
128



__________ __________ __________
____ __________ __________ __________
36 3 33 2 22
90 3 9 5 25
36 ) 11 ( 3 ) 11 ( 2
90 ) 1 3 ( 3 ) 1 5 ( 5
= + + −
= − + −
= + + −
= − + −
y x
y x
y x
y x


__________ __________ __________
33 22 36 3 2
3 5 90 9 25
− − = + −
+ + = +
y x
y x

__________ __________ __________
) 3 ( / 19 3 2
98 9 25
− ⋅ − = + −
= +
y x
y x
Napravili smo‘’prost’’sistem. Drugu jednačinu množimo sa (-3).
+



= −
= +
__________ __________
57 9 6
98 9 25
y x
y x

Vratimo se sad u jednačinu od jednačina iz prostog sistema…


3
9 3
10 19 3
19 3 5 2
19 3 10
19 3 2
− =
− =
+ − =
− = + ⋅ −
− = + −
− = + −
y
y
y
y
y
y x

dakle: ) 3 , 5 ( ) , ( − = y x















5
155 31
=
=
x
x
129




2 0
3 možemo odmah sabrati ove dve jednačine
3x = 3
3
3
1 sad se vratimo u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nadjemo drugu nepoznatu
2 0
2 1 0 2
x y
x y
x
x
x y
y y
+ =
− =
=
=
+ =
⋅ + = → = −


Rešenja obavezno zapišemo kao uređeni par: ( , ) (1, 2) x y = −



Pošto imamo već izraženo a, ovde je bolje da iskoristimo metodu zamene.


1
3 2 1
1
3 2(1 ) 1
1
3 2 2 1
1
5 1 2
1
3
5 3
5
a b
b a
a b
b b
a b
b b
a b
b
a b
b b
= −
− =
= −
− − =
= −
− + =
= −
= +
= −
= → =


Ovo rešenje zamenimo u 1 a b = − i nađemo a . Dakle:


1
3
1
5
5 3
5 5
2 2 3
i zapišemo rešenje kao uređeni par ( , ) ( , )
5 5 5
a b
a
a
a a b
= −
= −
= −
= =

130








Najpre moramo napraviti prost sistem.



2 13 0
3 2 2 0
2 13 ovu jednačinu množimo sa 2
3 2 2
4 2 26
3 2 2 sada ove jednačine saberemo
7 28
28
7
4
p q
p q
p q
p q
p q
p q
p
p
p
+ − =
− − =
+ =
− =
+ =
− =
=
=
=



Našli smo jednu nepoznatu, vratimo se u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nađemo drugu nepoznatu.



2 13
2 4 13
8 13
13 8
5
: ( , ) (4, 5)
p q
q
q
q
q
Dakle p q
+ =
⋅ + =
+ =
= −
=
=















131





Sredimo jednačine, nepoznate na levu, poznate na desnu stranu, da dobijemo prost sistem.



5 4 1 2
6 12 2 19 pazi: na levoj strani prvo redjaj x pa onda y
5 4 1
6 12 21 dobili smo prost sistem
x y
x y
x y
x y
− = − +
− + = − −
− =
− + = −


5 4 1 celu jednačinu pomnožimo sa 3
6 12 21
15 12 3
6 12 21 sad ove jednačine saberemo
9 18
18
9
2
x y
x y
x y
x y
x
x
x
− =
− + = −
− =
− + = −
= −

=
= −



Vratimo se u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nađemo drugu nepoznatu:


5 4 1
5 ( 2) 4 1
10 4 1
4 1 10
4 11
11
4
11
4
11
( , ) ( 2, )
4
x y
y
y
y
y
y
y
x y
− =
⋅ − − =
− − =
− = +
− =
=

= −
= − −










132


Prebacimo
25 1
0, 25
100 4
= = …


1
7 mali savet je da odmah pišete kao
3 4 4 4
5 2 5 5
1 slično i ovde 0, 5 ...
10 10 10 10
7 celu jednačinu množimo sa 12
3 4
5 2
1 celu jednačinu množimo sa 10
10 10
x y y
y
x y x
x x
x y
x y
+ =
− = − = =
+ =
− = −



4 3 84 ovu jednačinu množimo sa 2
5 2 10 ovu jednačinu množimo sa 3
8 6 168
15 6 30
23 138
138
23
6
x y
x y
x y
x y
x
x
x
+ =
− = −
+ =
− = −
=
=
=


Vratimo se u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nađemo drugu nepoznatu:


4 3 84
4 6 3 84
24 3 84
3 84 24
3 60
60
3
20
( , ) (6, 20)
x y
y
y
y
y
y
y
x y
+ =
⋅ + =
+ =
= −
=
=
=
=







133



12 5
1, 2
10 2
= = , da vas podsetimo…


3........ / 3
3
6
......... / 5
5 5
1( ) 3 9
5 1( ) 6
3 9
5 6
4 9
4 6 napravili smo prost sistem...
4 9
4 6...... / ( 4)
4 9
4 16 24
15 15
1
x y
x
y x
y
x y x
y y x
x y x
y y x
x y
x y
x y
x y
x y
x y
y
y
+
+ = − ⋅

− = − ⋅
+ + = −
− − = −
+ + = −
− + = −
+ = −
+ = −
+ = −
+ = − ⋅ −
+ = −
− − =
− =
= −


Vratimo se u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nađemo drugu nepoznatu:


4 6
4( 1) 6
4 6
6 4
2
( , ) ( 2, 1)
x y
x
x
x
x
x y
+ = −
+ − = −
− = −
= − +
= −
= − −









134




4 1 5 1 31
......... / 12
3 4 6
3 7 2 9 23
........ / 12
4 3 3
4(4 1) 3(5 1) 62
3(3 7) 4(2 9) 92
16 4 15 3 62
9 21 8 36 92
16 15 62 4 3
9 8 92 21 36
16 15 63
9 8 35
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x y
− +
+ = ⋅
+ +
+ = ⋅
− + + =
+ + + =
− + + =
+ + + =
+ = + −
+ = − −
+ =
+ =

Napravili smo prost sistem, dalje ćemo kod y ''napraviti'' isti broj a suprotnog znaka.


16 15 63....... / ( 8)
9 8 35....... / 15
128 120 504
135 120 525
7 21
21
7
3
x y
x y
x y
x y
x
x
x
+ = ⋅ −
+ = ⋅
− − = −
+ =
=
=
=


Vratimo se u bilo koju jednačinu iz prostog sistema da nađemo drugu nepoznatu:


9 8 35
9 3 8 35
27 8 35
8 35 27
8 8
1
( , ) (3,1)
x y
y
y
y
y
y
x y
+ =
⋅ + =
+ =
= −
=
=
=




135




3 5 ....... / 15
3 5
2 3 1
1....... / 2
2 2
5( ) 45 75 3( )
1( 2) 1(3 1) 2
5 5 45 75 3 3
2 3 1 2
5 5 3 3 75 45
3 2 2 1
8 2 30
3 1
x y x y
x y
x y x y
x y
x y x y
x y
x y x y
x y
x y
x y
− +
+ = − ⋅
− +
− = − ⋅
− + = − +
− − + = −
− + = − −
− − − = −
− + + = −
− = − + +
− =
− =


Napravili smo prost sistem, dalje ćemo kod x ''napraviti'' isti broj a suprotnog znaka.


8 2 30
3 11....... / ( 8)
8 2 30
8 24 8
22 22
1
x y
x y
x y
x y
y
y
− =
− = ⋅ −
− =
− + = −
=
=


Da nađemo i drugu nepoznatu, vratimo se u drugu jednačinu iz prostog sistema...


3 11
3 1 11
3 11
11 3
14
( , ) (14,1)
x y
x
x
x
x
x y
− =
− ⋅ =
− =
= +
=
=








136





Možemo rešiti sistem i videti da li se dobija rešenje ( , ) ( 1,1) x y = − a možemo i jednostavnije zameniti date vrednosti

umesto x i y u jednačinama i videti da li su jednakosti tačne.



3 2 1 0
3 ( 1) 2 1 1 0
3 2 1 0
0 0 TAČNO
x y + + =
⋅ − + ⋅ + =
− + + =
=

0, 2 5 3, 8
0, 2 ( 1) 5 1 3, 8
0, 2 5 4, 8
4, 8 4,8 TAČNO
x y + = +
⋅ − + = +
− + =
=




Dakle , uređeni par (-1, 1) JESTE rešenje datog sistema!






























137






4 1 2( ) 7
6 3 6
1 3 1
mali savet: da bi izbegli ove minuse ovde , izvršićemo prebacivanje...
2 4
4 1 2( ) 7
6 3 6
3 1 1
4 2
x x y
x y
x x y
x y
− −
− =
− +
− = −
− −
− =
− +
=



4 1 2( ) 7
....... / 6
6 3 6
3 1 1
....... / 4
4 2
4 1 4( ) 7
3 1 2
4 1 4 4 7
3 2 1
4 7 1
3 1
4 8 super: odavde možemo odmah naći y
3 1
8
2
4
3 2 1
3 1 2
3 3
1
( , ) (1, 2)
x x y
x y
x x y
x y
x x y
x y
y
x y
y
x y
y y
x
x
x
x
x y
− −
− = ⋅
− +
= ⋅
− − − =
− + =
− − + =
− = −
= +
− =
=
− =
= → =
− =
= +
=
=
=







138




7 3
2 pazi: ispred zagrade manje, nastaje menjanje...
10 10
3 2 12
obe jednačine ćemo pomnožiti sa 10
2 10 10
7 20 3 10
5( 3) 2 12
7 10 3 20
5 15 2 12
17 3 20 strpljivo, moramo sa
x y
x
y x
x y x
y x
x x y
y x
x y
= − −

= −
= − −
− = −
+ + =
− = −
+ = čekati da sredimo drugu jednačinu...
2 5 12 15
17 3 20
2 5 3 napravili smo prost sistem sad pravimo suprotne koeficijente...
17 3 20....... / 2
2 5 3....... / 17
34 6 40
34 85 51
91 91
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x y
y y
− + = − +
+ =
− + =
+ = ⋅
− + = ⋅
+ =
− + =
= → =1
17 3 20
17 3 20
17 20 3
17 17 1
( , ) (1,1)
x y
x
x
x x
x y
+ =
+ =
= −
= → =
=















139





2 2
2 2
2 2
2 2
5 5 25 1 3 4
2 2 2
3 4 25 1
2 2 2
3 30
2 2
30
10
3
Ovo zamenimo u drugu jednačinu:
2 2
2 10 2
2 10 2
2 12
12
6
2
( , ) (6,10)
x x x y x
x y y y y
x x y
x y y y y
y
x y
y y
x y
x
x
x
x x
x y
− + − − + = +
+ − − = −
− + = + +
+ − − + =
=
− =
= → =
− =
− =
= +
=
= → =
=























140



I način: rešićemo sistem i naći vrednost za x + y


3 5 14
6....... / 5
3 5 14
5 5 30
44 11
8 44 5, 5
8 2
6
5, 5 6
5, 5 6
0, 5
( , ) (5, 5; 0, 5)
5, 5 ( 0, 5) 5, 5 0, 5 5
x y
x y
x y
x y
x x x x
x y
y
y
y
x y
x y
+ =
− = ⋅
+ =
− =
= → = → = → =
− =
− =
= −
= −
= −
+ = + − = − =


Dakle, rešenje je 5.




II način (elegancija)

Odmah saberemo ove dve jednačine...

3 5 14
6
4 4 20 sad sve podelimo sa 4
5 evo rešenja...
x y
x y
x y
x y
+ =
− =
+ =
+ =









141


Oformićemo sistem tako što umesto x i y menjamo koordinate tačaka A i B .


( 2, 0) 0 ( 2) 2 0
(3, 2) 2 3 3 2
Oformimo sistem:
2 0
3 2
2 0....... / ( 1)
3 2
2 0
3 2 saberemo ove jednačine
2
5 2
5
2 4
2 2
5 5
A y kx n k n k n
B y kx n k n k n
k n
k n
k n
k n
k n
k n
k k
n k n n
− → = + → = − + →− + =
→ = + → = ⋅ + → + =
− + =
+ =
− + = ⋅ −
+ =
− =
+ =
= → =
= → = ⋅ → =


Sad ovo zamenimo u y = kx + n i dobijamo:


2 4
5 5
y x = + konačno rešenje!























142



Prvi deo zadatka radimo kao i prethodni…


( 2, 5) 5 ( 2) 2 5
( 7, 6) 6 ( 7) 7 6
Oformimo sistem:
2 5....... / ( 1)
7 6
2 5
7 6
1
5 1
5
Vratimo se u jednu od jednačina:
2 5
1
2( ) 5
5
2
5
5
2
5
5
A y kx n k n k n
B y kx n k n k n
k n
k n
k n
k n
k k
k n
n
n
n
n
− → = + → = − + →− + =
− → = + → = − + →− + =
− + = ⋅ −
− + =
− = −
− + =
− = → = −
− = −
− − = −
− − = −
= − +
= −
2 25
5 5
23
5
1 23
Dakle , tražena funkcija je :
5 5
n
y x
+
=
= − +

Koordinate tačke T zamenjujemo u dobijenu funkciju...

9 1 23
(0, )
2 5 5
9 1 23
0
2 5 5
9 23
NETAČNO
2 5
T y x → = − +
= − ⋅ +
= + →


Grafik ne sadrži tačku T.
143




Da vas podsetimo, dve linearne funkcije su paralelne ako imaju isto k.

Iz y = 10x + 1 je k = 10, pa je to k i za našu linearnu funkciju!

Dakle y = 10x + n

Dalje nam treba da nadjemo n. Kako u zadatku kaže da grafik sadrži tačku P(3,2) , koordinate te tačke ćemo zameniti

umesto x i y u y = 10x + n i tako ćemo naći n.


(3, 2) 10
2 10 3
30 2
2 30
28
:
10 28
P y x n
n
n
n
n
Dakle
y x
→ = +
= ⋅ +
+ =
= −
= −
= −


je traženo rešenje!






Najpre dobro pročitajte zadatak, nadjite vezu izmedju nepoznatih i postavite sistem!


136 ( zbir dva broja je 136)
8 ( četvrtina jednog je za 8 manja od polovine drugog broja)
4 2
x y
x y
+ =
= −
136
8....... / 4
4 2
136
2 32 zamenimo u gornju jednačinu...
2 32 136
3 136 32
168
3 168 56
3
x y
x y
x y
x y
y y
y
y y y
+ =
= − ⋅
+ =
= −
− + =
= +
= → = → =

144


Vratimo se da nađemo x...

2 32
2 56 32
112 32
80
x y
x
x
x
= −
= ⋅ −
= −
=


Traženi brojevi su 80 i 56.








Ako je jedan ugao trougla
0
95 , onda zbir preostala dva ugla dobijamo kad od
0
180 oduzmemo
0
95 . Dakle


0 0
0
180 95
85
α β
α β
+ = −
+ =



Dobili smo jednu jednačinu, a kako kaže u zadatku da je jedan ugao za 15 stepeni manji od drugog, to je


0
15 α β − =


Oformimo sistem:


0
0
0
0 0
0
0 0
0 0
0
85
15
100
2 100 50
2
85
50 85
85 50
35
α β
α β
α α α
α β
β
β
β
+ =
− =
= → = → =
+ =
+ =
= −
=


Traženi uglovi imaju 50 i 35 stepeni.




145






Obeležimo te brojeve sa x i y.


1 1
( polovina zbira je )
2 2 2
3 3
( polovina razlike je )
2 2 2
Oformimo sistem:
1
....... / 2
2 2
3
......./ 2
2 2
1
3
2 2 1
1
1 1
1 1
2
x y
x y
x y
x y
x y
x y
x x
x y
y
y
y
+
= − −

=
+
= − ⋅

= ⋅
+ = −
− =
= → =
+ = −
+ = −
= − −
= −



Traženi brojevi su 1 i -2.

















146




Napisati jednačinu iz prve rečenice nije problem: x + y = 58.

Da bi sastavili drugu jednačinu, podsetimo se jedne stvari. Kad podelimo neka dva broja:

9 : 2 = 4 i ostatak je 1, to možemo zapisati i kao :
9 1
4
2 2
= +

Uopšteno :
deljenik ostatak
rešenje
delilac delilac
= +

Za naš zadatak je :
3
4
x
y y
= + i evo nam druge jednačine za sistem!


x y 58
3
4 ....... /
x y 58
4 3 zamenimo u prvu...
4y+3+y=58
5y+3=58
5y=58-3
5y=55
y = 11 vratimo se da nadjemo x
4 3 4 11 3 44 3 47
x
y
y y
x y
x y x x x
+ =
= + ⋅
+ =
= +
= + → = ⋅ + → = + → =



Traženi brojevi su dakle 47 i 11.















147



Obeležimo te brojeve sa x i y.


Da se podsetimo
20 1
20%
100 5
= =


176
1
5
176
5 1 6
zamenimo u gornju jednačinu
5 5 5
176
6
176....... / 5
5
6 5 880
11 880
880
80
11
6 6
80 6 16 96
5 5
x y
x y y
x y
x y y x y
x y
y y
y y
y
y y
x y x x x
+ =
= +
+ =
= + → =
+ =
+ = ⋅
+ =
=
= → =
= → = ⋅ → = ⋅ → =


Traženi brojevi su 96 i 80.






















148



Podsetimo se: Neki broj


možemo zapisati, rastavljajući ga na desetice i jedinice kao: 10
Na primer: 23=2 10+3 ili 35=3 10+5
Ako cifre tog broja zamene mesta imamo 10
xy xy x y
yx y x
= +
⋅ ⋅
= +


Postavimo sada sistem:


7
9
7
10 10 9
7
10 10 9
7
9 9 9........../ : 9
7
1
2 6 3
7
3 7 7 3 4
x y
yx xy
x y
y x x y
x y
y x x y
x y
x y
x y
x y
y y
x y
x x x
+ =
= −
+ =
+ = + −
+ =
+ − − = −
+ =
− + = −
+ =
− + = −
= → =
+ =
+ = → = − → =


Traženi broj je dakle : 43



















149



Iskoristićemo “ krik sa k” sa kojim smo se upoznali u proporcijama!


2 : 6: 5
b 6 5
34=5k+2 6k
34=5k+12k
34=17k
34
k=
17
2
Vratimo se u b 6 5
O a b b a
k a k
k
k a k
= + =
= =

=
= = i dobijamo:
b 6 6 2 12
5 5 2 10
k cm
a k cm
= = ⋅ =
= = ⋅ =


Naravno , rešenje smo mogli dobiti i preko sistema jednačina, ali mislimo da vam je ovako lakše.




a
b
c c
m=
a+b
2

Postavimo sistem:


42....... / 2
2
24
84
24
108
2 108 54
2
84
54 84 84 54 30
a b
a b
a b
a b
a a a cm
a b
b b b cm
+
= ⋅
− =
+ =
− =
= → = → =
+ =
+ = → = − → =


Osnovice su a = 54cm i b = 30cm

150




Ako se stranice pravougaonika razlikuju za 6 onda je a – b = 6. Površina tog pravougaonika je : P a b = ⋅

Novi pravougaonik ima stranice:

1
1
1 1 1
1
2
1
2
5
Njegova površina je :
( 2) ( 5)
U zadatku kaže da je nova površina veća od stare za 32cm .
32
( 2) ( 5) 32 malo sredimo...
5 2 10 32
5 2 32 10
5 2 42
a a
b b
P a b
P a b
P P
a b a b
ab a b ab
ab a b ab
a b
= −
= +
= ⋅
= − ⋅ +
= +
− ⋅ + = ⋅ +
+ − − = +
+ − − = +
− = dobili smo drugu jednačinu za sistem


Sad rešavamo:

6
5 2 42
6....... / ( 2)
5 2 42
2 2 12
5 2 42
3 30 10
6
10 6 4
a b
a b
a b
a b
a b
a b
a a cm
a b
b b cm
− =
− =
− = ⋅ −
− =
− + = −
− =
= → =
− =
− = → =


Stranice pravougaonika su a = 10cm i b= 4cm.











151




а + b = 21 , to nam je jedna jednačina za sistem.

Drugu ćemo dobiti iz :


1 1
1
1
1
Površina novog trougla se računa po formuli :
2
( 4)( 1)
2
U zadatku kaže da se površina trougla ne menja, dakle:
P=P
( 4)( 1)
....... / 2
2 2
( 4)( 1)
4 4
4 4
4 4
a b
P
a b
P
a b a b
a b a b
ab ab a b
ab ab a b
a b

=
+ −
=
⋅ + −
= ⋅
⋅ = + −
= − + −
− + − = −
− = − dobili smo drugu jednačinu za sistem!



21
4 4
21....... / ( 1)
4 4
21
4 4
5 25 5
21
5 21 21 5 16
a b
a b
a b
a b
a b
a b
b b cm
a b
a a a cm
+ =
− = −
+ = ⋅ −
− = −
− − = −
− = −
− = − → =
+ =
+ = → = − → =


Dakle, katete su a = 16cm i b = 5cm.













152

TROUGAO ( PRIMENA PITAGORINE TEOREME )


Mnogougao koji ima tri stranice zove se trougao. Osnovni elementi trougla su :

- Temena A,B,C

- Stranice a,b,c ( po dogovoru stranice se obeležavaju nasuprot temenu, npr naspram temena A je stranica a, itd)

- Uglovi , unutrašnji γ β α , , i spoljašnji
1
α ,
1
β ,
1
γ



β
1
γ
1
α
1
β
A
B
C
a
b
c


Osnovne relacije za uglove i stranice trougla su:

1) Zbir unutrašnjih uglova u trouglu je 180
0
tj. α +β +γ = 180
0


2) Zbir spoljašnjih uglova je 360
0
tj.
1
α +
1
β +
1
γ =360
0


3) Spoljašnji i njemu susedni unutrašnji ugao su uporedni,tj.

α +
1
α =β +
1
β =γ +
1
γ =180
0

4) Spoljašnji ugao trougla jednak je zbiru dva nesusedna unutrašnja ugla, tj


1
α =β +γ
1
β =α +γ
1
γ =α +β

5) Svaka stranica trougla manja je od zbira a veća od razlike druge dve stranice, tj


c a b c a
b a c b a
+ < < −
+ < < −

c b a c b + < < −

6) Naspram većeg ugla nalazi se veća stranica i obrnuto.

Ako je α =β onda je a = b
Ako je a = b onda je α =β
153


Četiri značajne tačke trougla su:

1) Ortocentar (H)

2) Težiste (T)

3) Centar upisane kružnice (S)

4) Centar opisane kružnice (O)


Ortocentar se nalazi u preseku visina trougla h
a
,h
b,
h
c.
( Visina je najkraće rastojanje od temena do naspramne

stranice). Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod pravouglog u temenu pravog ugla a kod tupouglog van

trougla.

A
B
C
A
B
C
1
1
1
a b
c
h
h h
H


h
a ∩
h
b ∩
h
c
= H Ortocentar



Težišna duž trougla je duž koja spaja teme sa sredinom naspramne stranice. Težišne duži seku se u jednoj tački ,

a to je TEŽIŠTE TROUGLA. Težište deli težišnu duž u razmeri 2:1.


A
B
C
A B
C
1 1
1
T
t
t
t
a
b
c



1 : 2 :
1 : 2 :
1 : 2 :
1
1
1
=
=
=
TC CT
TB BT
TA AT

T t t t
c b a
= ∩ ∩
154



Centar upisane kružnice je tačka preseka simetrala uglova i kod svih trouglova je u oblasti trougla.




A
B
C
β
S
S
S
S
r



S s s s = ∩ ∩
γ β α




Centar opisane kružnice je tačka preseka simetrala stranica. Kod oštrouglog trougla je u trouglu, kod

pravouglog na sredini hipotenuze i kod tupouglog van trougla.





A
B
C
s
s
s
AC
AB
BC
o
r




O s s s
BC AC AB
= ∩ ∩


155




Vrste trouglova:


Trouglovi se dele prema “stranicama” i prema “uglovima”.


Prema stranicama: Prema uglovima:

1) jednakostranični 1) oštrougli

2) jednakokraki 2) pravougli

3) nejednakostranični 3) tupougli





Nejednakostranični




β
A
B
C
a
b
c



O = a + b + c


P=
2 2 2
c b a
ch bh ah
= = ili P = ) )( )( ( c s b s a s s − − − ili P= r s ili P=
R
abc
4


gde je:
s poluobim s =
2
c b a + +
,
r-poluprečnik upisane kružnice i

R-poluprečnik opisane kružnice.


156


Pravougli:



C
A
B
a
b
h
c
q
p
c



O = a + b + c

P=
2
ab
ili P=
2
c
ch
odavde je:
c
b a
h
c

=

a
2
+ b
2
= c
2
Pitagorina teorema

R =
2
c
; r =
2
c b a − +
; h
c
= pq ; a = pc ; b = qc ; c= p+q


Jednakokraki :



A
B
C
a
b
b
h
a
a_
2
h
b


Ovde je a osnova i b krak ( kraci)

O = a + 2b P=
2 2
b a
bh ah
= Primena Pitagorine teoreme: h
a
2
+(
2
a
)
2
= b
2

157
6
Jednakostranični:




A
B
C
a
a
a h
r
r
y
o



O = 3a i P =
4
3
2
a


Visina h =
2
3 a
;
6
3
3
1 a
h r
y
= = ;
3
3
3
2 a
h r
o
= =


Kod ovog trougla sve četiri značajne tačke se nalaze u jednoj tački.




Srednja linija trougla (m) je duž koja spaja sredine dve stranice i uvek je jednaka polovini

paralelne stranice.

a
b
c A
B
C
m=c/2

a
b
c A
B
C
m
=
a
/
2


a
b
c A
B
C
158


Podudarnost

⇔ Δ ≅ Δ
1 1 1
C B A ABC

(SSS) Ako su sve stranice jednog trougla jednake odgovarajućim stranicama drugog trougla.

(SUS) Ako su dve stranice i zahvaćeni ugao jednog trougla jednaki dvema stranicama i zahvaćenom uglu drugog
trougla.

(USU) Ako su stranica i na nju nalegli uglovi jednog trougla jednaki sa stranicom i na nju naleglim uglovima
drugog trougla.

(SSU) Ako su dve stranice i ugao naspram veće od njih jednog trougla jednaki dvema stranicama i uglu naspram
veće od njih drugog trougla.




































159




)
5
13
?
Naravno, primenjujemo Pitagorinu teoremu:
A
a cm
c cm
b
=
=
=

2 2 2
2 2 2
2
2
2
5 13
25 169
169 25
144
144
12
a b c
b
b
b
b
b
b cm
+ =
+ =
+ =
= −
=
=
=


)
9
12
?
B
a cm
b cm
c
=
=
=


2 2 2
2 2 2
2
2
9 12
81 144
225
225
15
a b c
c
c
c
c
c cm
+ =
+ =
+ =
=
=
=







160



2
24
8
1) ?
2) ?
P cm
a cm
b
O
=
=
=
=


Primenićemo formulu za površinu pravouglog trougla i iz nje naći katetu b.

2
8
24 skratimo 8 i 2 sa 2
2
24=4b
24
b=
4
6
a b
P
b
b cm

=

=
=


Sada ćemo pomoću Pitagorine teoreme naći hipotenuzu c a zatim i obim O = a + b + c

2 2 2
2 2 2
2
2
8 6
64 36
100
100
10
a b c
c
c
c
c
c cm
+ =
+ =
+ =
=
=
=


O = a + b + c
O = 8 + 6 + 10
O = 24 cm





9
12
?
?
c
a cm
b cm
P
h
=
=
=
=


Krećemo od obrasca za površinu trougla:

161



2
2
9 12
2
9 6
54
a b
P
P
P
P cm

=

=
= ⋅
=



Primenimo Pitagorinu teoremu:

2 2 2
2 2 2
2
2
9 12
81 144
225
225
15
a b c
c
c
c
c
c cm
+ =
+ =
+ =
=
=
=



Dalje tražimo hipotenuzinu visinu ( pogledaj teorijske napomene i podseti se formule)

9 12
skratimo 12 i 15 sa 3
15
9 4

5
36
cm
5
7, 2
c
c
c
c
c
a b
h
c
h
h
h
h cm

=

=

=
=
=





Naravno najpre moramo nacrtati sliku i uočiti šta je to što se od nas traži:



162



A B
C
D
a=8cm
b=6cm h
c
c



Vidimo da je traženo rastojanje ustvari hipotenuzina visina trougla ABC.

Dakle, prvo ćemo naći dužinu c, a zatim i to traženo rastojanje.


2 2 2
2 2 2
2
2
8 6
64 36
100
100
10
a b c
c
c
c
c
c cm
+ =
+ =
+ =
=
=
=



8 6

10
48

10
4, 8
c
c
c
c
a b
h
c
h
h
h cm

=

=
=
=






163




A
B
C
a
b
h
a
a_
2
b=13cm
=12cm




1) Osnovicu ćemo naći primenom Pitagorine teoreme na plavi trougao( pogledaj teorijske napomene)


2
2 2
2
2 2
2
2
2
2
12 13
2
144 169
2
169 144
2
25
2
25
2
5
2
5 2
10
a
a
h b
a
a
a
a
a
a
a
a cm
⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
+ =
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
=
= ⋅
=






2) Visinu koja odgovara kraku b ćemo naći kombinujući formule za površinu!

Kao što znamo , površina se može izračunati preko dve formule:
164



ili
2 2
Ako uporedimo ove dve formule:
skratimo dvojke
2 2
odavde izrazimo
10 12
13
120
13
a b
a b
a b b
a
b
b
b
a h b h
P P
a h b h
a h b h h
a h
h
b
h
h cm
⋅ ⋅
= =
⋅ ⋅
=
⋅ = ⋅

=

=
=












Najpre ćemo naći dužinu duži BC, primenjujući Pitagorinu teoremu na trougao ABC.

A
B
S
C
3cm
5cm
d


165


2 2 2
2 2 2
2
2
5 3
25 9
16
16
4
BC AC AB
BC
BC
BC
BC
BC cm
= −
= −
= −
=
=
=


Kako je S sredina stranice BC , to znači da je dužina BS = 2cm.

Dalje primenjujemo Pitagorinu teoremu na trougao ABS

A
B
S
C
3cm
5cm
d
2cm


2 2 2
2 2 2
2
2
3 2
9 4
13
13
d AB SB
d
d
d
d cm
= +
= +
= +
=
=






Obeležimo na slici tačke A i B.

166


k
q
p
O
A
B
S
r
r
d


Kako su p i q tangente datog kruga, znamo da su one normalne na poluprečnik.

To nam govori da je četvorougao OASB kvadrat, stranice r i dijagonale d = OS = 4cm.



2
primenimo kod našeg zadatka:
2
4 2
2
2 2
d
a
r
r cm
=
=
=

Najpre uočimo da su lestvice u obliku jednakokrakog trapeza.

Moramo izračunati visinu tog trapeza.

167



a
b
c c
h
a-b
2

a = 1,6 m
b = 0,4 m
c = 1m

h = ?

2
2 2
2
2 2
2
2
2 2
2
2
2
1, 6 0, 4
1
2
1, 2
1
2
1 (0, 6)
1 0, 36
0, 64
0, 64
0, 8
a b
h c
h
h
h
h
h
h
h m
− ⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
− ⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
= −
=
=
=

h=0,8m
2m


Najveća visina koju Milan može dosegnuti je 0,8 + 2 = 2,8 metra



168



stub 10m
dužina senke 20m
d
vrabac


Sa slike uočavamo da je na ovaj način oformljen pravougli trougao, a traženo rastojanje je hipotenuza ovog trougla!

2 2 2
2
2
10 20
100 400
500
500
500 100 5 100 5
10 5
d
d
d
d
d
d m
= +
= +
=
=
= = ⋅ = ⋅
=







Pogledajmo najpre sliku:



25m
x
25-x
25-x
5m



Obeležimo sa x visinu na kojoj je stablo polomljeno. Pošto je celo stablo visoko 25 metara, onaj gornji deo, koji je

169



pao ka zemlji je 25 - x metara. Na taj način je nastao pravougli trougao, na kome ćemo primeniti Pitagorinu

teoremu!

2 2 2
2 2 2
2 2
2 2
5 (25 ) pazi, na desnoj strani je kvadrat binoma!
25 25 2 25
25 625 50
50 625 25
50 600
600
50
12
x x
x x x
x x x
x x x
x
x
x m
+ = −
+ = − ⋅ ⋅ +
+ = − ⋅ +
+ − = −
=
=
=


Dakle , stablo je polomljeno na 12 metara od zemlje.












A
B
C b
a=b-2
c=b+2




Primenjujemo Pitagorinu teoremu:


170



2 2 2
2 2 2
2 2 2 2 2
2 2 2
2 2 2
2
( 2) ( 2)
2 2 2 2 2 2
4 4 4 4 nepoznate prebacimo na levu a poznate na desnu stranu
4 4 4 4
8 0
( 8) 0 0 ili b-8=0 b=8cm
2 8 2
a b c
b b b
b b b b b
b b b b b
b b b b b
b b
b b b
a b a a
+ =
− + = +
− ⋅ ⋅ + + = + ⋅ ⋅ +
− ⋅ + + = + ⋅ +
− ⋅ + − − ⋅ = −
− ⋅ =
− = → = →
= − → = − → = 6
2 8 2 10
Dalje da nadjemo obim:
6 8 10
24
cm
c b c c cm
O a b c
O
O cm
= + → = + → =
= + +
= + +
=





48 2
?
O cm
d
=
=


a
a
d


Iz obima ćemo naći dužinu stranice a.

4
48 2 4
48 2
4
12 2
O a
a
a
a cm
=
=
=
=

171




Dalje koristimo formulu za dijagonalu:

2
2
12 2 2
12 2
12 2
24
d a
d
d
d
d cm
=
= ⋅
=
= ⋅
=






a=12cm
b
d=b+8


Naravno, primenjujemo Pitagorinu teoremu na “plavi” trougao.




172


2 2 2
2 2 2
2 2 2
2 2
2 2
2
( 8) 12
2 8 8 144
16 64 144
16 144 64
16 80
80
16
5
Sada nije teško naći površinu:
12 5
60
d a b
b b
b b b
b b b
b b b
b
b
b cm
P a b
P
P cm
= +
+ = +
+ ⋅ ⋅ + = +
+ + = +
+ − = −
=
=
=
= ⋅
= ⋅
=






r=d/2
a=12cm
b





Kako se centar opisane kružnice kod pravougaonika nalazi u preseku dijagonala, to možemo zaključiti da je

poluprečnik jednak polovini dijagonale odnosno da je:


173



d = 2r , to jest d = 30cm


Dalje ćemo primenom Pitagorine teoreme naći nepoznatu stranicu b.



2 2 2
2 2 2
2
2
2
24 30
576 900
900 576
324
324
18
a b d
b
b
b
b
b
b cm
+ =
+ =
+ =
= −
=
=
=
Obim pravougaonika je:
2 2
2( )
2(24 18)
2 42
84
O a b
O a b
O
O
O cm
= +
= +
= +
= ⋅
=
















1
2
100
40
1) ? ?
2) ?
3) ?
O cm
d cm
a d
P
h
=
=
= =
=
=





174



a
a
d
d
2
1
h
1
2
d
2
2
d






Iz obima ćemo naći dužinu ivice a.

4
100 4
100
4
25
O a
a
a
a cm
=
=
=
=





Primenom Pitagorine teoreme na plavi trougao, Naći ćemo drugu dijagonalu.



175

2 2
2 1 2
2 2
2 2
2
2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
40
25
2 2
625 20
2
625 400
2
625 400
2
225
2
225
2
15
2
15 2
30
d d
a
d
d
d
d
d
d
d
d
d cm
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎝ ⎠
=
=
= ⋅
=


Dalje računamo površinu:
1 2
2
2
40 30
2
600
d d
P
P
P cm

=

=
=



Da bi našli dužinu visine h , moramo upotrebiti i drugu formulu za površinu:



600 25
600
25
24
P a h
h
h
h cm
= ⋅
= ⋅
=
=








176











Nacrtajmo najpre sliku:

C
C
1
B
A
6cm
60
o
60
o
60
o
60
o

Kako je trougao
1
CC B jednakostraničan, njegovi uglovi su po 60 stepeni. Kako su mu i sve stranice jednake , to je
1 1
6 CC CB BC cm = = =

Kako je
1
CC težišna duž, ona deli stranicu AB na dva jednaka dela ,pa je i
1
6 C A cm = .

Dalje zaključujemo da je trougao
1
CC A jednakokraki.

Kako je
0 0 0
1
180 60 120 CC A = − = a
1
CC A je jednakokraki to će dva ostala ugla biti:
0 0
0
1 1
180 120
30
2
C CA CAC

= = =

Pogledajmo na slici šta smo do sada izmozgali:

177


C
C
1
B
A
6cm
60
o
60
o
60
o
60
o
120
30
o
o
30
o
6cm
6cm
6cm



Dakle , uglovi trougla ABC su 30, 60 i 90 stepeni.


Što se tiče stranica , ošigledno je BC = 6cm, AB = 12cm a AC ćemo dobiti primenom Pitagorine teoreme:



2 2 2
2 2 2
2
2
12 6
144 36
108
108 36 3 36 3
6 3
AC AB BC
AC
AC
AC
AC
AC CM
= −
= −
= −
=
= = ⋅ = ⋅
=





Proučimo najpre sliku:

178

A
B
C
D
8cm 13cm
60
o
30
o
4cm


Kako je
0
60 CAB = a CD visina, to nam govori da je
0
30 ACD = , odnosno da je trougao ACD polovina

jednakostraničnog trougla stranice 8 cm. Onda je AD = 4cm.

CD je visina tog trougla čija je stranica 8cm.


3
2
8 3
2
4 3
a
h
CD
CD cm
=
=
=

DB ćemo naći pomoću Pitagorine teoreme:

2 2 2
2 2 2
2
2
2
13 (4 3)
169 16 3
169 48
121
121
11
DB CB CD
DB
DB
DB
DB
DB
DB cm
= −
= −
= − ⋅
= −
=
=
=



179






x
y
1 2 3 4 5 -1 -2 -3 -4 -5
1
2
3
4
5
-1
-2
-3
-4
-5
0
A(-4,0)
B(0,-3)
p
O(0,0)
d


Očigledno je trougao ABO pravougli sa katetama AO= 4 i BO =3( pazi, ovde nema jedinica mere, pa ne pišemo

cm, m ...)


2 2 2
2 2 2
2
2
3 4
9 16
25
25
5
AB OB OC
AB
AB
AB
AB
AB
= +
= +
= +
=
=
=


Traženo rastojanje d je visina ovog pravouglog trougla:

3 4

5
12

5
2, 4
c
a b
h
c
d
d
d

=

=
=
=


180





Najpre dobro pročitamo zadatak i dopunimo sliku:

x
y
1 2 3 4 5
1
2
3
4
5
0
6 7
A(1,1)
B(7,4)
C(7,1)
d


A)

Očigledno je: AC = 7 – 1 = 6 i BC = 4-1 = 3

AB ćemo naći primenom Pitagorine teoreme:


2 2 2
2 2 2
2
2
3 6
9 36
45
45 9 5 9 5 3 5
3 5
AB BC AC
AB
AB
AB
AB
AB
= +
= +
= +
=
= = ⋅ = ⋅ =
=




B)

Traženo rastojanje je visina ovog trougla, dakle:

181


2
3 6

3 5
6
moramo izvršiti racionalizaciju
5
6 5
5 5
6 5
5
6 5
5
c
a b
h
c
d
d
d
d
d

=

=
=
= ⋅
=
=



































182

ČETVOROUGAO ( PRIMENA PITAGORINE TEOREME )


Mnogougao koji ima četiri stranice naziva se četvorougao.



A
B
C
D
1
α
1
β β
1
γ
1
δ
δ


Za svaki četvorougao važi da im je zbir unutrašnjih i spoljašnjih uglova isti i iznosi 360
0

α +β +γ +δ =360
0
1
α +
1
β +
1
γ +
1
δ = 360
0


Najpre da kažemo da četvorouglovi mogu biti : konveksni i nekonveksni.

Četvorougao je konveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti ostaje unutar četvorougla.



A
B
C
D



Četvorougao je nekonveksan ako duž koja spaja bilo koje dve tačke unutrašnje oblasti izlazi iz nje.


A
B
C
D



183

Podela četvorouglova može se izvršiti na više načina.Prvu podelu izvršio je još Euklid.

On ih je podelio u pet grupa: kvadrati, pravougaonici,rombovi,romboidi i trapezi.

Međutim, danas je podela izvršena na sledeći način:

1) Paralelogrami (imaju po dva para paralelnih stranica)

2) Trapezi (imaju jedan par paralelnih stranica)

3) Trapezoidi (nemaju paralelne stranice)


Paralelogram je četvorougao čije su naspramne stranice paralelne.


KVADRAT


- Sva četiri ugla su mu prava
- Sve stranice su jednake
- Dijagonale su jednake i međusobno se polove pod pravim uglom
- Centralno simetrična je figura
- Ima 4 ose simetrije




a
a
d
r
r
y
o


O= 4a


P = a
2
ili
2
2
d
P = ,

2
a
r
y
= i
2
2
2
a d
r
o
= =


d=a 2 i ako nam treba dužina stranice a imamo dužinu dijagonale



2
2 d
a =
184

PRAVOUGAONIK


- Sva četiri ugla su mu prava

- Paralelne stranice su jednake

- Dijagonale su jednake i međusobno se polove

- Centralnosimetrična figura

- Ima 2 ose simetrije





a
b d
r
o



O = 2a + 2b

P = ab

2
d
r
o
= a dijagonalu nalazimo iz Pitagorine teoreme: d
2
= a
2
+ b
2




ROMB


- Sve četiri stanice su jednake

- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni

- Dijagonale se međusobno polove pod pravim uglom

- Centralnosimetrična figura

- Ima dve ose simetrije


185


a
a
d
d
2
1
h


O = 4a

P=
2
2 1
d d ⋅
ili P = ah
Može se upisati kružnica čiji je poluprečnik
2
h
r
y
=

Pitagorina teorema se primenjuje na osenčeni trougao: a
2
= (
2 2 2 1
)
2
( )
2
d d
+


ROMBOID

- Paralelne stranice su jednake
- Naspramni uglovi su jednaki a uzastopni su suplementni
- Dijagonale se međusobno polove
- Centralnosimetrična figura



a
b
h
h
a
b



O = 2a + 2b

P= ah
a
ili P= bh
b


Ne može da se upiše niti da se opiše kružnica .


Četvorougao čije su samo dve naspramne stranice paralelne zove se TRAPEZ.
186


Paralelne stranice se zovu osnovice, a druge dve kraci.



a
b
c
d m
h



Stranice a i b su osnovice, c i d kraci. Duž koja spaja središta krakova je srednja linija

trapeza m =
2
b a +
. Naravno m je paralelna i sa a i sa b.

O = a+b+c+d ; P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh

JEDNAKOKRAKI TRAPEZ



a
b
c c
a-b
2
d
a+b
2
h


O = a + b + 2c

P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh

Primena Pitagorine teoreme:
2 2 2
)
2
( c h
b a
= +

( na zeleni trougao)


2 2 2
)
2
( d h
b a
= +
+
( na crveni trougao)



187

PRAVOUGLI TRAPEZ


a
b
c
h d=h
a-b


O = a + b + c + h

P= ⋅
+
2
b a
h ili P = mh
Primena Pitagorine teoreme:
2 2 2
) ( c h b a = + −



Najpoznatiji trapezoid je deltoid.

DELTOID

-Deltoid je trapezoid koji ima dva para jednakih uzastopnih stranica.

-Dijagonale deltoida su među sobom normalne.

-Simetrala deltoida je simetrala i njegovih uglova koje obrazuju jednake stranice

-Uglovi koje obrazuju nejednake stranice su među sobom jednaki.

-Dijagonale su istovremeno i simetrale uglova.

a
a
b b
d
d
1
2

O = 2a + 2b P=
2
2 1
d d ⋅



188





C
A
B
α
β
0
90



Znamo da je zbir unutrašnjih uglova u svakom trouglu
0
180 , a kako je naš trougao pravougli ,jedan njegov ugao je
0
90 , tako da ostaje da zbir ostala dva takođe mora biti
0
90 . Postavimo sistem:


0
0
0
0 0
0 0 0 0 0 0
90
22
112
2 112 56
2
90 56 90 90 56 34
α β
α β
α α α
α β β β β
+ =
− =
= → = → =
+ = → + = → = − → =





α
β
A
B
C
0
36 γ =


Znamo da je zbir unutrašnjih uglova u svakom trouglu
0
180 :

189


0
0 0
0 0
0
180
36 180
180 36
144
α β γ
α β
α β
α β
+ + =
+ + =
+ = −
+ =


Dobili smo jednu jednačinu, a drugu ćemo dobiti prateći tekst zadatka: njihov zbir je tri puta veći od njihove razlike:

0
0
0
3 ( )
144 3 ( )
144
3
48
α β α β
α β
α β
α β
+ = ⋅ −
= ⋅ −
− =
− =


Sada možemo postaviti sistem:

0
0
0
0 0
0
0 0 0 0 0
144
48
192
2 192 96
2
144
96 144 144 96 48
α β
α β
α α α
α β
β β β
+ =
− =
= → = → =
+ =
+ = → = − → =




Zbir unutrašnjih uglova u svakom četvorouglu je
0
360 , a kako znamo zbir tri ugla da je
0
268 , četvrti ugao ćemo

naći kad :

0 0
0
360 268
92
δ
δ
= −
=







190


a
b
c c
α
α
γ
γ


Znamo da je zbir unutrašnjih uglova kod svakog trapeza
0
360 . Kako je naš trapez jednakokraki , to nam govori da su

uglovi na osnovicama jednaki( vidi sliku).

Još znamo da je zbir naspramnih uglova
0
180 . Formiramo sistem:

0
0
0
0 0
0
0 0
0 0
0
30
180
210
2 210 105
2
180
105 180
180 105
75
γ α
γ α
γ γ γ
γ α
α
α
α
− =
+ =
= → = → =
+ =
+ =
= −
=










Ovde ćemo koristiti činjenicu da je zbir unutrašnjeg i spoljašnjeg ugla
0
180 .


191



α
80
40
130
140
o
o
o
o
o
50



Za spoljašnji ugao od
0
130 odgovarajući unutrašnji je
0 0 0
180 130 50 − = ( vidi sliku)

Za spoljašnji ugao od
0
40 odgovarajući unutrašnji je
0 0 0
180 40 140 − = ( vidi sliku)

Sad znamo tri unutrašnja ugla, i znamo da je zbir sva četiri
0
360 . Dakle:

0 0 0 0
0 0
0
360 (50 80 140 )
360 270
90
α
α
α
= − + +
= −
=





Uočimo na slici označeni ( žuti) trougao.

192



30
o
26
o
40
o
50
o
δ
110
o
70
o


Kako je zbir unutrašnjih uglova u svakom trouglu
0
180 , nalazimo da je treći njegov ugao
0
110 , a njegov
odgovarajući spoljašnji je onda
0
70 α = .

Uočimo dalje na slici označeni ( plavi ) trougao.

o
30
26
o
40
o
50
o
δ
70
o
o
60
oo
120


Njegov treći ugao je očigledno β =
0 0 0 0 0 0
180 (70 50 ) 180 120 60 − + = − =

Onda je njegov spoljašnji
0
120 .

I konačno , uočimo crveni trougao:

30
26
50
oo
o
o
o
40
o
δ
120

δ =
0 0 0 0 0 0
180 (120 26 ) 180 146 34 − + = − =
193











Kako su uglovi na osnovici po
0
72 , treći , nepoznati ugao gama ćemo izračunati:


0 0 0 0 0 0
180 (72 72 ) 180 144 36 γ = − + = − =


Kako u zadatku kaže da je AD simetrala ugla na osnovici od
0
72 , a znamo da simetrala deli ugao na dva jednaka dela

to je:


0
0
72
36
2
δ = =


Onda zaključujemo da je i ugao
0
36 BAD = .

Naravno , onda je ugao beta:

0 0 0 0 0 0
180 (36 72 ) 180 108 72 β = − + = − =
194



A B
D
C
72
o
β
δ
γ
=36
=72
=36
o
o
o
6cm
6cm
6cm


Trougao ABD je jednakokraki, dakle BA = DA = 6cm.

Trougao ADC je takodje jednakokraki , pa je AD = DC = 6 cm

Dužina BADC će biti : 6 + 6 + 6 = 18cm

Napomena:

Trougao sa uglovima od
0
72 ,
0
72 i
0
36 zove se ZLATNI TROUGAO.










Posmatrajmo trouglove ABD i MBD.

195


A
B
M
D N
C


Visina trougla AMB je polovina visine trougla ABD. Površina trougla ABD je
2
ABD
AB h
P

=

, a površina trougla
AMD je
1
2
2 2
AMD AMB
h
AB
P P

= =

.

Na sličan način zaključujemo da je
1
2
2 2
BND BCD
h
CD
P P

= =



Šta nam ovo govori?

Pa da je osenčeni deo ustvari baš polovina od površine četvorougla ABCD, pa je :


2
1 1
24 12
2 2
BNDM ABCD
P P cm = = =








18
?
?
u
O cm
P
r
=
=
=


196




2 2
2
3
18 3
18
3
6
3 6 3 36 3
9 3
4 4 4
3 6 3
3
6 6
u
O a
a
a
a cm
a
P cm
a
r cm
=
=
=
=
= = = =
= = =






Najpre da nacrtamo odgovarajuću sliku:

A B
C D M
12cm
6cm
h



Uočimo da je visina trougla jednaka stranici BC pravougaonika , dakle h = 6cm.

Sada nije teško naći površinu trougla:

2
2
2
12 6
2
36
a h
P
AB h
P
P
P cm

=

=

=
=

197











12
9
6
?
a
b
a cm
b cm
h cm
h
=
=
=
=


Nepoznatu visinu ćemo naći kombinujući formule za površinu trougla:


i
2 2
pomnožimo sve sa 2
2 2
odavde izrazimo
12 6
9
8
a b
a b
a b b
a
b
b
b
a h b h
P P
a h b h
a h b h h
a h
h
b
h
h cm
⋅ ⋅
= =
⋅ ⋅
=
⋅ = ⋅

=

=
=







Nacrtajmo najpre sliku:

6cm
3cm


198





Uočavamo da je visina trougla ABS jednaka polovini visine celog trougla , dakle 3cm.


2
2
2
14 3
2
21
a h
P
AB h
P
P
P cm

=

=

=
=

A
B
S
C
h
A
S
C
h
B
S
C
h


Najpre uočimo da je visina h celog trougla ABC , istovremeno i visina trouglova ASC i SBC.

Krenućemo od datog odnosa površina trouglova i naći traženi odnos:


199


: 12: 8
: 12: 8 (kratimo h i 2)
2 2
: 12: 8 (skratimo sa 4)
: 3: 2
ASC BSC
P P
AS h SB h
AS SB
AS SB
=
⋅ ⋅
=
=
=
















Kako su svi trouglovi podudarni( imaju jednake površine) , naći ćemo površinu jednog. Kako?

Pa jednostavno prebrojimo koliko ih ima , 16 , i podelimo površinu celog trougla sa brojem malih trouglova.

2
48:16 3cm = to je površina jednog malog trougla.

Dalje prebrojimo osenčene trougliće, ima ih 10, i to pomnožimo sa 3.

2
.
10 3 30
os dela
P cm = ⋅ =



200







Tačka A je mesto gde prava y = -x +3 seče x osu. Znači, u datoj jednačini stavimo y = 0 i izračunamo x.

3
0 3
0 3
3
y x
x
x
x
= − +
= − +
+ =
=


Dakle, tačka A ima koordinate A( 3,0).

Tačka B je mesto preseka pravih y = -x +3 i y = 2x . Presek ćemo naći rešavajući sistem jednačina od te dve prave:

3
2
3 2
2 3
3 3
1
Kako je y = 2x y=2
y x
y x
x x
x x
x
x
= − +
=
− + =
− − = −
− = −
=



Tačka B ima koordinate B(1,2)


201



1 A
B
y=-x+3
y=2x
3
3
2
h
0
x
y




Trougao OAB ima osnovicu dužine 3 i visinu 2, pa je:


2
3 2
2
3
a h
P
P
P

=

=
=

202



A
B
C
D
O
S
3cm
3cm
7cm
3cm
3cm
10cm
6cm



Duža stranica pravougaonika je 3 + 7 + 3 = 13cm

Kraća stranica pravougaonika je 3 + 3 = 6cm



2
13 6
78
P a b
P
P cm
= ⋅
= ⋅
=











1
2
1 2
2
7
12
?
Samo upotrebimo formulu:
2
7 12
2
42
d cm
d cm
P
d d
P
P
P cm
=
=
=

=

=
=


203









A B
C
D
a
a
d
d
1
2
a
=
d
2 _
2
a


Trougao ABD je prema podacima jednakostraničan, a njegova visina je polovina duže dijagonale, znači 3 cm.

Upotrebićemo formulu za visinu jednakostraničnog trougla i tako naći stranicu a .
1
3
2
3
3
2
3 6
6
racionališemo
3
6 3
3 3
6 3
3
2 3
2 3
a
h
a
a
a
a
a
a cm
d a cm
=
=
=
=
= ⋅
=
=
= =

204



1 2
2
Samo upotrebimo formulu:
2
2 3 6
2
6 3
d d
P
P
P cm

=

=
=








2
9
5
?
Najpre ćemo naći srednju liniju:
9 5 14
7
2 2 2
Kako su srednja linija i visina jednaki , mora biti: h=7cm
7 7
49
a cm
b cm
h m
P
a b
m cm
P m h
P
P cm
=
=
=
=
+ +
= = = =
= ⋅
= ⋅
=




205


2
9
12
36
) ? ?
) ?
Iskoristićemo površinu i naći visinu trapeza:
P=m h
36=9 h
36
h=
9
4
Iz srednje linije ćemo naći drugu osnovicu:
2
12
9
2
12 9 2
12 18
6
m cm
a cm
P cm
A h b
B c
h cm
a b
m
b
b
b
b cm
=
=
=
= =
=


=
+
=
+
=
+ = ⋅
+ =
=


Primenom Pitagorine teoreme dolazimo da kraka c:

2
2 2
2
2 2
2 2
2
2
2
12 6
4
2
16 3
16 9
25
25
5
a b
c h
c
c
c
c
c
c cm
− ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
− ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
= +
=
=
=







206




45
o
45
o




Sa slike jasno uočavamo jednakokrako pravougli trougao sa katetama h i a – b.

Onda je h = a-b = 4cm

Stranicu c možemo naći primenom Pitagorine teoreme, a možemo razmišljati da je to dijagonala kvadrata stranice

4cm, i odmah dobijamo da je 4 2 c cm =


12 8 4 2 4
24 4 2 ( ili ako izvučemo 4 ispred zagrade)
4(6 2)cm
O a b c h
O
O
O
= + + +
= + + +
= +
= +









Nadjimo najpre dužinu srednje linije trapeze:


207



2
8 6
2
14
2
7
a b
m
m
m
m cm
+
=
+
=
=
=



Dakle XY= 7cm

A B
C D
E F
X Y
a=8cm
b=6cm
3cm


Uočimo na slici trougao ACD ( plavi). Kod njega je XE srednja linija trougla, pa je jednaka polovini paralelne
stranice:

6
3
2 2
CD
XE cm = = =

A B
C D
E F
X Y
a=8cm
b=6cm
3cm


Posmatrajmo sada trougao BCD.

FY je srednja linija ovog trougla :


6
3
2 2
CD
FY cm = = =


208



A B
C D
E F
X Y
a=8cm
b=6cm
3cm 3cm
1cm


Našli smo da je XZ = 7cm, XE = 3cm i FY = 3cm. Odavde:

EF = 7 - 3- 3 = 1cm





Nađimo najpre srednju liniju trapeza, pa će njena polovina biti visina:

2
16 8
2
24
2
12
a b
m
m
m
m cm
+
=
+
=
=
=


12
2 2
6
m
h
h cm
= =
=




Dalje nam je neophodna slika:


209



A B
C D
P Q
X
Y
a=16cm
b=8cm
h=3cm
h=3cm
h=6cm


Visine trouglova PQX i PQY su jednake polovini visine trapeze, dakle po 3cm.

Površinu traženog četvorougla ćemo naći kao zbir površina ova dva trougla, čija je osnovica PQ ustvari srednja

linija trapeza dužine 12 cm a visine po 3cm:



2
12 3 12 3
2 2
18 18
36
PQX PQY
P P P
P
P
P cm
= +
⋅ ⋅
= +
= +
=

Iskoristićemo činjenicu da težište deli težišnu duž u odnosu 2: 1.

Evo slike:
210



A
B
C
D
S
T
X
2X
Y
2Y
O


Ako dužinu SO obeležimo sa x, onda će DS biti 2x. ( 2 SO x DS x = → = )

Ako dužinu TO obeležimo sa y, onda će BT biti 2y. ( 2 TO y BT y = → = )

Cela duž BD je

24 2 2
24 3 3 sve podelimo sa 3
x + y = 8
BD BT TO OS SD
y y x x
x y
= + + +
= + + +
= +


Dakle, traženo rastojanje je TS = 8cm.






Proučimo najpre crtež:

211



x
y
1 3 4 5
1
2
3
4
0 6 7 8 9
A(1,2)
D(5,3)
C(9,2)
B(2,0)
h=1
h=2


Vidimo da se četvorougao ABCD sastoji od dva trougla čija je osnovica ista AC = 9-1 = 8,

i visina koje su 3-2=1( žuti trougao) i 2-0=2( plavi trougao).

8 1
4
2
ACD
P

= =

Nadjimo i površinu trougla ABC

8 2
8
2
ABC
P

= =

Površina četvorougla ABCD jednaka je zbiru površina ova dva trougla:

4 8
12
ABCD ABC ACD
ABCD
ABCD
P P P
P
P
= +
= +
=

212


MNOGOUGAO


Mnogougao je deo ravni ograničen zatvorenom, izlomljenom linijom , uključujući i tačke sa te linije.





A
A
A
1
2
3
1
α

1
α

2
α
2
α
3
α
*
3
α
A4
A
n
1
α
n

1
α
n
A
n





Ako duž koja spaja bilo koje dve tačke na izlomljenoj liniji ne seče nijednu stranicu mnogougla, onda je to

KONVEKSAN mnogougao, a ako seče ' nekonveksan mnogougao.

konveksan mnogougao nekonveksan mnogougao

VAŽI :

1) n je broj stranica = broj unutrašnjih uglova = broj temena

2) Zbir svih unutrašnjih uglova sa računa po formuli
o
n
n S 180 ) 2 ( ⋅ − =

3) Zbir svih spoljašnjih uglova je
o
360

4) Iz svakog temena mnogougla mogu se povući 3 − = n d
n
dijagonala

213



5) Ukupan broj dijagonala je
2
) 3 ( −
=
n n
D
n




PRAVILAN MNOGOUGAO je mnogougao koji ima međusobno podudarne stranice i unutrašnje uglove.

Za pravilne mnogouglove sa n stranica važi:

- On ima n osa simetrije

- Ako je broj stranica paran on je ujedno centralno simetričan

- Oko svakog pravilnog mnogougla se može opisati kružnica čiji se centri
poklapaju

- Može se podeliti na n karakterističnih jednakokrakih trouglova čija su dva
temena bilo koja dva susedna temena mnogougla a treće je u centru opisane tj
upisane kružnice.

- Zbir svih unutrašnjih uglova sa računa po formuli
o
n
n S 180 ) 2 ( ⋅ − =
- Jedan unutrašnji ugao je onda
n
S
n
= α
- Jedan spoljašnji ugao je
n
o
360
1
= α ) 180 (
1
o
= +α α
- Zbir svih spoljašnjih uglova je
o
360

- Iz svakog temena mnogougla mogu se povući 3 − = n d
n
dijagonala
- Ukupan broj dijagonala je
2
) 3 ( −
=
n n
D
n

- Ako je dužina stranice a onda je obim mnogougla O=na
- Površina se računa po formuli
2
ah
n P = , gde je h visina karakterističnog
trougla
- Centralni ugao je
o
n
360
1
= ϕ

3


A
A
A
2
3
1
An
2
α
2
α
ϕ
a
r
o
r
o
r
u
214

ŠESTOUGAO




A B
C
D E
F
a
a
a a
a
r
r
o
y
d=a
60
0
60
0
60
0 0
3



Pravilni šestougao se sastoji od 6 jednakostraničnih trouglova.



2 2
6 obim
3 3
6 3 površina
4 2
3 mala dijagonala
2 velika dijagonala
r poluprečnik opisane kružnice
3
r poluprečnik upisane kružnice
2
o
y
O a
a a
P
d a
D a
a
a
=
= =
=
=
=
=

215






Pošto je u pitanju sedmougao, onda je n = 7.

7
7
7
( 3)
2
7 (7 3)
2
7 4
2
14
n
n n
D
D
D
D
⋅ −
=
⋅ −
=

=
=



0
0
7
0
7
0
7
( 2) 180
(7 2) 180
5 180
900
n
S n
S
S
S
= − ⋅
= − ⋅
= ⋅
=









3 (jer je broj dijagonala tri puta veći od broja stranica)
n=?
n
D n =


3
( 3)
3 ( pokratimo n i n )
2
( 3)
3
2
3 3 2
3 6
3 6
9
n
D n
n n
n
n
n
n
n
n
=

=

=
− = ⋅
− =
= +
=


216












0
1620
) ?
) ?
n
n
S
A n
B D
=
=
=



0
0 0
0
0
( 2) 180
1620 ( 2) 180
1620
2
180
2 9
9 2
11
n
S n
n
n
n
n
n
= − ⋅
= − ⋅
− =
− =
= +
=



11
11
11
( 3)
2
11 (11 3)
2
11 8
2
44
n
n n
D
D
D
D
⋅ −
=
⋅ −
=

=
=








217



0
160
) ?
) ?
n
A n
B D
α =
=
=


Iskoristićemo da je zbir unutrašnjeg i spoljašnjeg ugla 180 stepeni i naći spoljašnji ugao, a onda ćemo preko

spoljašnjeg ugla izračunati n.

0
1
0 0
1
0 0
1
0
1
0 0
0
1
180
160 180
180 160
20
360 360
18
20
n
α α
α
α
α
α
+ =
+ =
= −
=
= = =


Dalje nije teško izračunati broj dijagonala:

18
18
18
( 3)
2
18 (18 3)
2
18 15
2
135
n
n n
D
D
D
D
⋅ −
=
⋅ −
=

=
=








5 (broj dijagonala je pet puta veći od broja temena
n
D n = )

218




5
( 3)
5 ( pokratimo n i n )
2
( 3)
5
2
3 5 2
3 10
3 10
13
n
D n
n n
n
n
n
n
n
n
=

=

=
− = ⋅
− =
= +
=


Sada računamo zbir njegovih unutrašnjih uglova:

0
0
13
0
13
0
13
( 2) 180
(13 2) 180
11 180
1980
n
S n
S
S
S
= − ⋅
= − ⋅
= ⋅
=







0
110
? n
α =
=


Pokušaćemo da nađemo broj stranica n, i tako utvrditi da li takav mnogougao postoji!

0
1
0 0
1
0 0
1
0
1
0 0
0
1
180
110 180
180 110
70
360 360 36 1
5
70 7 7
n
α α
α
α
α
α
+ =
+ =
= −
=
= = = =



Dakle, takav mnogougao ne postoji!




219





0
12
? n
ϕ =
=


Znamo da je centralni ugao jednak spoljašnjem uglu. Dakle:
1
ϕ α =

0 0
0
1
360 360
30
12
n
α
= = =

Dakle , taj mnogougao ima 30 stranica.




0
15
?
ϕ
α
=
=



Centralni ugao jednak je spoljašnjem uglu. To jest:
1
ϕ α =


0
1
0 0
0 0
0
180
15 180
180 15
165
α α
α
α
α
+ =
+ =
= −
=




5 ( centralni ugao je 5 puta manji od unutrašnjeg)
? n
α ϕ = ⋅
=


Centralni ugao jednak je spoljašnjem uglu:
1
ϕ α =

Datu jednakost možemo zapisati i kao:
1
5 α α = ⋅

Dalje ćemo oformiti sistem jednačina:

220




1
0
1
0
1 1
0
1
0
1
0
1
5
180
5 180
6 180
180
6
30
α α
α α
α α
α
α
α
=
+ =
+ =
=
=
=


I konačno, broj stranica traženog mnogougla je:

0 0
0
1
360 360
12
30
n
α
= = =









Prvo jedno objašnjenje: mi smo centralni ugao obeležavali sa ϕ a oni ga daju sa α , da vas to ne zbuni.

Znamo da je centralni ugao jednak spoljašnjem, a to ćemo iskoristiti da nađemo unutrašnji ugao!

0 0 0
.
180 30 150
unutr
α = − =

221




150
o
a
a


Uočimo dalje trougao ABC. On je jednakokraki , a znamo da je jedan ugao
0
150 .

Kako je zbir uglova u svakom trouglu
0
180 , naći ćemo traženi ugao:

0 0 0
0
180 150 30
15
2 2
ACB

= = =

150
o
a
a
15
o
15
o




Nacrtajmo sliku i ona će nam sve “ispričati'':

A B
C
D E
F
a
a
a
a
60
00
60
00
60
00
60
00
60
00
a
30
o
30
o


222




Znamo da se šestougao sastoji iz 6 jednakostraničnih trouglova. Uglovi u svakom od tih trouglova su po
0
60 .

Ugao CAD je polovina od
0
60 , dakle
0
30 . Takav je i ugao ACF=
0
30

Jasno je da su uglovi trougla ACD:
0
30 ,
0
60 i
0
60 +
0
30 =
0
90




Ovaj zadatak je vrlo sličan 234. zadatku al ovde imamo ugao ACB a trebamo naći centralni ugao!

10
o 10
o
ϕ


Trougao ABC je jednakokraki, jer su dve njegove stranice istovremeno i stranice mnogougla. Dakle i ugao

BAC je
0
20 .

Onda je unutrašnji ugao mnogougla :
0 0 0 0 0 0
180 (10 10 ) 180 20 160 ABC = − + = − =

Spoljašnji ugao ( koji je jednak traženom centralnom) je :

0 0 0
0 0
0
180 160 20
Broj stranica n ćemo naći iz formule:
360 360
18
20
n
ϕ
ϕ
= − =
= = =





223




A B
C
D E
F
a
a
a
a
a
3



4 3
?
2
4 3 2
4 3
2
2 3
3
4 3 3
4 3
12
D cm
d
D a
a
a
a cm
d a
d
d
d cm
=
=
=
=
=
=
=
=
= ⋅
=









224




2
2
2
2 3
?
?
2 3
3 2 3
2
3
6
4
2 3
6
4
4 3
6
4
6 3
d
a
P
d
a
a cm
a
P
P
P
P cm
=
=
=
=
=
=
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=














225




A B
C
D
E
110
130
90
o
o
o
x
F
s


Kako je s osa simetrije, to zaključujemo da je ugao AFD =
0
90

Dalje posmatramo četvorougao AFDE. Znamo da je zbir uglova u svakom četvorouglu
0
360 .

Kako znamo tri ugla , lako ćemo izračunati nepoznati ugao:

0 0 0 0
0 0
0
360 (90 110 130 )
360 330
30
EDF
EDF
EDF
= − + +
= −
=

226

KRUG (KRUŽNICA)



Kružnica je skup tačaka u ravni čija su rastojanja od jedne stalne tačke (centra) jednaka datoj

veličini (poluprečniku).





O
r
.





Centar kruga najčešće obeležavamo sa O


Poluprečnik najčešće obeležavamo sa r ( pa je onda 2r – prečnik kruga)


Pazite: kružnica je samo linija ( kružna) a krug čine ta kružna linija i sve tačke unutar nje.






2
Obim kruga je 2
Površina kruga je
O r
P r
π
π
=
=








227
2

Kružni luk

0
0
0
2
Dužina kružnog luka je: l=
360
odnosno, može i : l=
360
ili l=
180
r
O
r
π
α
α
πα



O
r
.
r
l
α




Kružni isečak




2
kruga
ki ki ki
0 0
Površina kružnog isečka je
P = ili P = ili P
360 2 360
P
r r l
α
πα


=







O
r
.
r
l
α





228
3


Kružni odsečak



O
r
.
r
l
A
B




Površina kružnog odsečka se dobija kad od površine kružnog isečka oduymemo površinu trougla ABO.



ods ise ABO
P P P
Δ
= −






Kružni prsten


O
r
.
R
π ) (
2 2
r R P
kp
− =



Površina kružnog prstena se računa kad od površine većeg kruga oduzmemo površinu manjeg kruga.




229

Polukrug




.
2r



Površina polukruga se naravno dobija kad površinu kruga podelimo sa 2.


2
2
r
P
π
=


Pazite, obim polukruga je zbir polovine obima kruga i prečnika!


2
2 2 ( 2)
2
r
O r r r r
π
π π = + = + = +






Nad istim lukom , svi periferijski uglovi su jednaki.




l
β
β
β




230
5



Periferijski ugao nad prečnikom je prav.


.
2r









O
r
.
r
l
α
β
β α 2 =




Nad istim lukom, centralni ugao( ) je dva puta veći od periferijskog ugla( )
To jest: =2
α β
α β
231



2
2
2
7
3,14
?
?
2
2 7 3,14
43, 96
7
49 3,14
153, 86
r cm
O
P
O r
O
O cm
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=

=
=
=
= ⋅ ⋅
=
=
=
= ⋅
=






2
12
?
kv
kr
P cm
P
=
=


Nacrtajmo najpre sliku i uočimo vezu između podataka...

a
a
r=d/2


Poluprečnik kruga je polovina dijagonale kvadrata!

Iz površine kvadrata ćemo naći dužinu stranice , a zatim i dijagonalu:
232

2
2
12
12 4 3 2 3
2
2 3 2
2 6
P a
a
a
d a
d
d cm
=
=
= = ⋅ =
=
=
=


Nadjimo poluprečnik:

2
2 6
2
6
d
r
r
r cm
=
=
=


2
2
2
6
6
P r
P
P cm
π
π
π
=
=
=




31, 4
3,14
2 ?
?
O cm
r
P
π
=

=
=


Iz formule za obim kruga ćemo naći dužinu poluprečnika ( prečnika).

2
2
2
2
31, 4 2 3,14
31, 4
2
3,14
2 10
5
5
25 3,14
78, 5
O r
r
r
r cm
r cm
P r
P
P
P cm
π
π
π
=
= ⋅
=
=
=
=
=
= ⋅
=

233




Nacrtajmo sliku najpre:


1cm
2cm
r
A B
O



Polovina tetive AB je 2cm, i ona sa rastojanjem od centra kruga i poluprečnikom pravi pravougli trougao , na

kome primenjujemo Pitagorinu teoremu.


Dakle:

2 2 2
2
2
2 1
4 1
5
r
r
r
= +
= +
=



Namerno nismo tražili r, jer nam za površinu treba:


2
2
5
5
P r
P
P cm
π
π
π
=
=
=











234






I ovde je neophodna slika:


A
B C
2r
6cm 8cm


Pošto u zadatku kaže da su tetive ortogonalne ( normalne) , one sa prečnikom grade pravougli trougao, pa ćemo tu

činjenicu iskoristiti i uz pomoć Pitagorine teoreme naći poluprečnik:



2 2 2
2
2
2
2
(2 ) 6 8
4 36 63
4 100
100
4
25
25
5
r
r
r
r
r
r
r cm
= +
= +
=
=
=
=
=



Sada tražimo obim:

2
2 5
10
O r
O
O cm
π
π
π
=
= ⋅
=





235




0
15
?
l
O
π
α
=
=
=


π
15
o
A B


Znamo da se dužina kružnog luka računa:

0
0
0
0
2
odnosno
360
zamenimo date podatke
360
15

360

24
O=24 cm
r
l
O
l
O
O
πα
α
π
π
π
=

=

=
=





236

Ako posmatramo trougao ABO, možemo zaključiti da je on jednakokraki , jer su mu dve stranice poluprečnici

kruga !

Onda su uglovi OAB i OBA jednaki i iznose po 50 stepeni:
0
50 OAB OBA = = ∡ ∡

A
B
C
O
r r
50
o
50
o
α
β


Traženi centralni ugao alfa ćemo naći:

0 0 0
0 0
0
180 (50 50 )
180 100
80
α
α
α
= − +
= −
=


Nad istim lukom centralni ugao je dva puta veći od periferijskog, dakle:

0
0
2
80
2
40
α
β
β
β
=
=
=







237

A
B
C
O
60
o
120
o
30
o
30
o
r r
2
h h
60
o
30
o





Najpre uočimo da je ugao BAO od 60 stepeni periferijski nad lukom BC.


Njemu odgovarajući centralni ugao BOC mora biti dva puta veći:


0
0
2
2 60
120
BOC BAC
BOC
BOC
= ⋅
= ⋅
=
∡ ∡





Kako je trougao BOC jednakokraki , možemo izračunati i njegova dva preostala ugla:

0 0 0
0
180 120 60
30
2 2
OBC OCB

= = = = ∡ ∡


Dužina tetive BC je ustvari sastavljena od dve visine jednakostraničnog trougla stranice a = r = 6cm


3
2
3
2 2 3 6 3
2
a
h
r
BC h r cm
=
= = = =










238



62, 8
12, 56
3,14
?
O cm
l cm
π
α
=
=

=



0
0
0
0
0
0
0
2
odnosno
360
zamenimo date podatke
360
62, 8
12, 56
360
62, 8 12, 56 360
12, 56 360
skratimo
62, 8
360

5
72
r
l
O
l
πα
α
α
α
α
α
α
=

=

=
⋅ = ⋅

=
=
=






Sa crteža možemo “ pročitati” da je :

0
5
144
3,14
r cm
α
π
=
=



239

0
0
0
2
180
5 3,14 144
180
12, 56
2
5 12, 56
2
31, 4
r
l
l
l cm
r l
P
P
P cm
πα
=
⋅ ⋅
=
=

=

=
=






A B
C
D E
F
a
a
a
a
R=a


Iz površine kruga ćemo naći poluprečnik , a znamo da je on jednak stranici šestougla (vidi sliku)

2
2
2
64
64
64
8
P r
r
r
r
r cm
π
π π
=
=
=
=
=


Kako je r = a = 8cm, to je obim šestougla jednak:


2
6
6 8
48
š
š
š
O a
O
O cm
=
= ⋅
=

240





a
a a
r
u



Znamo da je poluprečnik upisane kružnice jednak trećini visine!

1 1
6 2
3 3
u
r h cm = = ⋅ =

2
2 2
4
O r
O
O cm
π
π
π
=
= ⋅
=


2
2
2
2
4
P r
P
P cm
π
π
π
=
=
=









241



A
B
C
a
b
c=2r
30
o o
60


Kako se centar opisane kružnice nalazi na sredini najduže stranice( hipotenuze) , zaključujemo da se radi o

pravouglom trouglu!

Naravno, odmah možemo zaključiti da je ugao BAC jednak
0
60 .

Iz površine kruga ćemo naći poluprečnik:

2
2
2
36
36
36
6
P r
r
r
r
r cm
π
π π
=
=
=
=
=


Kako je c = 2r , zaključujemo da je : c = 12cm


A
B
C
a
b
c=2r
30
o o
60
30
o
60
o


242



Trougao ABC je sa ovim uglovima od 30, 60 i 90 stepeni ustvari polovina jednakostraničnog trougla ,

stranice c =12cm!

12
6
2 2
c
b cm = = =

Stranica a je visina tog jednakostraničnog trougla stranice 12 cm, pa je :

3 12 3
6 3
2 2
c
a cm = = =





I ovde je neophodna slika:



a
a
d
1
=a
60
o
60
o
60
o
h
120
o




Kako je jedan ugao romba
0
120 , znamo da će drugi ugao biti
0 0 0
180 120 60 − =


Na taj način smo dobili jednakostanični trougao i zaključujemo da je
1
d a = .


Poluprečnik upisanog kruga kod romba jednak je polovini visine!


A visina je visina jednakostraničnog trougla stranice

243

4 3
Dakle:
3 4 3 3 4 3
2 2 2
6
6
2 2
3
a cm
a
h
h cm
h
r
r cm
=

= = =
=
= =
=


2
2
2
3
9
P r
P
P cm
π
π
π
=
=
=




A
B
C D
O
2r
h
=10cm
8cm



Uočimo trougao ABC. On je svakako pravougli. Pitagorina teorema će nam dati krak BC

244

2 2 2
2
2
10 8
100 64
36
36
6
BC
BC
BC
BC
BC cm
= −
= −
=
=
=



Visina trapeza je i visina trougla ABC, preko formule je:


( za pravougli trougao)
6 8
10
48
10
4, 8
c
a b
h
c
h
h
h cm

=

=
=
=












Dopunimo najpre datu sliku:
245

O
S
B
A
p
R=9cm r=3cm
r
R



Prava p je tangenta oba kruga.Ako spojimo O i A, S i B, dobijamo pravougli trapez OABS. Što pravougli?

Jer znamo da je tangenta normalna na poluprečnik (u tačkama A i B).

Tražena dužina AB je ustvari visina tog pravouglog trapeza!

Primenom Pitagorine teoreme na označeni trougao dobijamo:

2 2 2
2
2
12 6
144 36
108
108 36 3 6 3
AB
AB
AB
AB cm
= −
= −
=
= = ⋅ =









I ovde je slika vrlo bitna:

246

a
a 1
2
d
R =
2
2
d
r =



Poluprečnici krugova su dakle polovine dijagonala (vidi sliku).

Ako pokušamo da nađemo te poluprečnike , nećemo uspeti!

Ovaj zadatak se radi drugačije.

Nama se traži zbir površina ta dva kruga, pa je :


2 2
1 2
2 2
( )
P P R r
R r
π π
π
+ = +
= +



Zastanimo ovde malo i primenimo Pitagorinu teoremu:


2 2
2 1 2
2 2 2
2 2 2
2 2
2 2
5
25
d d
a
R r a
R r
R r
   
+ =
   
   
+ =
+ =
+ =



Vratimo se u zadatak:

2 2
1 2
2 2 2 2
2
( ) zamenimo da je 25
25
P P R r
R r R r
cm
π π
π
π
+ = +
= + + =
=




247



A
B
C
a
b
P
P
a
b
a
a
b
b
r=c/2


Najpre ćemo iz površina trouglova naći dužine kateta a i b.


2
2
2
2
2
3
4
3
64 3
4
64
4
64 4
256
256
16
a
a
P
a
a
a
a
a
a cm
=
=
=
= ⋅
=
=
=

2
2
2
2
2
3
4
3
36 3
4
36
4
36 4
144
144
12
b
b
P
b
b
b
b
b
b cm
=
=
=
= ⋅
=
=
=





Primenom Pitagorine teoreme nalazimo dužinu hipotenuze c:

248

2 2 2
2 2 2
2
2
16 12
256 144
400
400
20
c a b
c
c
c
c
c cm
= +
= +
= +
=
=
=


Znamo da se centar opisane kružnice kod pravouglog trougla nalazi na sredini hipotenuze:

2 2 2
20
10
2 2
10 100
c
r cm
P r cm π π π
= = =
= = =




Iz površine kvadrata ćemo naći dužinu stranice kvadrata:
2
2
36
36
6
P a
a
a
a cm
=
=
=
=


A B
C D
S
2cm 2cm 2cm
3cm
1cm
r


Pošto je cela stranica 6cm, svaki od malih delića biće po 2cm.

249

Primenom Pitagorine teoreme na označeni trougao , nalazimo poluprečnik r.

2 2 2
2
2
3 1
9 1
10
10
r
r
r
r cm
= +
= +
=
=


Površina kruga je onda:

2
2
10
P r
P cm
π
π
=
=




A B
C
D E
F
a
a
a
R=a
a
2
r =


Nađimo najpre dužine poluprečnika (R i r) .

R = a = 6cm

6
3
2 2
a
r cm = = =

Formula za površinu kružnog prstena je:

2 2
2 2
2
( )
(6 3 )
(36 9)
27
kp
kp
kp
kp
P R r
P
P
P cm
π
π
π
π
= −
= −
= −
=


250




Proučimo najpre datu sliku:


I
I
II
II
III
III
IV
IV
#
#
#
#




Krug unutar smo podelili na 4 dela. Svaki od tih delova odgovara po jednoj četvrtini krugova okolo.

Delići obeleženi sa # su takođe isti. Šta zaključujemo?


POVRŠINA OSENČENE FIGURE JE JEDNAKA POLOVINI POVRŠINE KVADRATA!


Dakle, da nađemo površinu kvadrata i to podelimo sa 2.
251


1cm
1cm
1cm
1cm
a
a


DIJAGONALA KVADRATA SE SASTOJI IZ 4 POLUPREČNIKA!

4
4 1
4
d r
d
d cm
=
= ⋅
=


Dalje ćemo naći površinu kvadrata:

2
2
2
2
4
2
16
2
8
kv
kv
kv
kv
d
P
P
P
P cm
=
=
=
=


I konačno, površina osenčenog dela je:

2
8
4
2 2
kv
od
P
P cm = = =


252


SLOŽENE FIGURE

Po našoj proceni ovo je najverovatnije najteža oblast u ovoj zbirci zadataka.

Potrebno je pažljivo čitati tekst zadatka, nacrtati sliku ili dopuniti datu.

Morate dobro baratati sa formulama za trouglove , četvorouglove i krug.

Ponekad je potrebno “ pretumbati” sliku tako što uočite iste deliće i napravite figuricu u figurici...

Evo nekoliko primera.

Primer 1.

Izračunati površinu osenčenog dela trougla ( vidi sliku)


1
1
1
1
1
1


Rešenje

Najpre uočimo da je zadati trougao jednakostranični sa stranicom dužine 2.

Kako je trougao jednakostraničan, uglovi su mu po 60 stepeni.

1
1
1
1
1
1
60 60
o o
# #


Razmišljamo šta bi dobili ako sastavimo ova dva bela delića? ( obeležena sa # )




253

Oni kad se spoje daju zajedno trećinu kruga!
#
#
Ova dva dela
-
r
čine trećinu pov
šine kruga!
1
r=1
1


IDEJA: Od površine jednakostraničnog trougla stranice 2 ćemo oduzeti trećinu površine kruga poluprečnika 1.


2
2
2
2
1
3
3 1
4 3
2 3 1
1
4 3
4 3 1
1
4 3
1
3
3
P P P
a
P r
P
P
P
π
π
π
π
= −
= −
= −
= −
= −





Primer 2.


Izračunati površinu i obim osenčenog dela figure ako je AB = 4cm i AO = OB.


A O
B
254
Rešenje


Najpre na slici obeležite date merke...


A O
B
2cm 1cm
~
~



Beli polukrugovi ( obeleženi sa ~ ) su identični i poluprečnika su 1cm. Kad ih spojimo dobijamo pun krug!

IDEJA : Od površine polukruga poluprečnika 2cm ćemo oduzeti površinu kruga poluprečnika 1.



2 2
2 2
2
1
2
1
2 1
2
1
4 1
2
2
P R r
P
P
P
P cm
π π
π π
π π
π π
π
= −
= −
= −
= −
=




Za obim je potrebno “obići” celu figuricu. Dakle , imamo tri luka :

AO OB AB + + .

Lukovi AO i OB su jednaki i čine obim malog kruga , a luk AB je polovina obima većeg kruga.

1
2 2
2
2 2
4
O R r
O
O cm
π π
π π
π
= +
= +
=







255
Primer 3.

U kojoj su razmeri površina pravougaonika i površina njegovog osenčenog dela( vidi sliku ) , ako su tačke E i F

središta naspramnih stranica AD i BC, a tačka G središte stranice AB.

A
B
C
D
E
F
G



Rešenje

Ovde nemamo nikakvih podataka što se tiče dužina stranica. Možemo probati da izračunamo površinu trouglića
GFC i ACE pa onda postaviti razmeru.To bi bio teži način...

Ovde je lakše pretumbati sliku...Kako?

Najpre uočite male trougliće koji su jednaki po površini.

A
B
C
D
E
F
G
I
I
II
II


Izvršimo prebacivanje…




256
A
B
C
D
E
F
G


Razmišljamo koji deo je sada osenčen.

A
B
C
D
E
F
G


Pa ako je pravougaonik ovako podeljen na 8 dela , osenčena su tri!

.
: 8: 3
pr os dela
P P =





Napomena

Vi tamo ne morate crtati ovoliko slika, mi smo to da bi bilo jasnije...


257

SLOŽENE FIGURE


Najpre ćemo iz površine kvadrata izračunati dužinu stranice.

2
2
36
36
6
P a
a
a
a cm
=
=
=
=


Pretumbajmo malo sliku...
A
B
C
D
a=6cm
r=3cm
A
B
C
D
r=3cm
I
II
III
IV
I II
III IV


Površinu osenčenog dela ćemo dobiti kad od površine kvadrata oduzmemo površinu kruga čiji je poluprečnik

jednak polovini stranice kvadrata! ( vidi sliku )


2
2
36 3
36 9
9 4 9
9(4 )
of kv kr
of
of
of
of
P P P
P
P
P
P cm
π
π
π
π
= −
= −
= −
= ⋅ −
= −







258





Proučimo najpre sliku...

8m
1m 1m 8m
3m
3m
45
o
45
o
5m


Uočimo da se njena površina sastoji iz dva dela, površine pravougaonika i površine trougla, koji je jednakokrako

pravougli sa stranicom 1+8+1 = 10 m i odgovarajućom visinom od 5m.



2
2
10 5
8 3
2
24 25
49
pr
a
P P P
a h
P a b
P
P
P m
= +

= ⋅ +

= ⋅ +
= +
=

259






Naravno, ovde je neophodno nacrtati sliku i postaviti problem...


8cm
6cm
r =
d
2


Ideja: od površine kruga ćemo oduzeti površinu pravougaonika!

Primenom Pitagorine teoreme ćemo naći dijagonalu pravougaonika.


2 2 2
2 2 2
2
2
8 6
64 36
100
10
d a b
d
d
d
d cm
= +
= +
= +
=
=
Poluprečnik kruga je polovina dijagonale:
10
5
2 2
d
r r r cm = → = → =

.
2
2
2
5 3,14 8 6
25 3,14 48
78, 5 48
30, 5
prav
P P P
P r a b
P
P
P
P cm
π
= −
= − ⋅
= ⋅ − ⋅
= ⋅ −
= −
=

260






Pretumbajmo malo sliku…

P
Q
R
S
a=6cm
a=6cm


Označenu četvrtinu kruga prebacimo dole...

Šta primećujemo?

Osenčena površina je ustvari 3/4 od površine kvadrata!


2
2
2
3
4
3
4
3
6
4
3
36
4
3 9
27
of
of
of
of
of
of
P P
P a
P
P
P
P cm
=
=
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=

261






Prvo slika...
a
a

Sad pretumbamo...








Ideja: od površine kvadrata oduzmemo površinu kruga!
Nadjimo najpre poluprečnik kruga, koji je jednak polovini stranice kvadrata.











2
2
2
2
8
2
32
d
P
P
P cm
=
=
=

2
2
2
(2 2)
4 2
8
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
=
= ⋅
=

i konačno je :
2
32 8
8 4 8
8(4 )
P P P
P
P
P cm
π
π
π
= −
= −
= ⋅ −
= −






r =
a
2
a
a
a
a
8
2
2
8 2
2
4 2
4 2 2 2
2 2
d cm
d
a
a
a
a cm r r r cm
=
=
=
= → = → = → =
262






A
B
C D
III
2cm
4
c
m



Površina se sastoji od površine manjeg kruga ( žuti ) i površine četvrtine većeg kruga.

Obim se sastoji od celog obima manjeg kruga i četvrtine obima većeg kruga.


2
2
2
2
2
4
4
4
2
4
4 4
8
veci
manji
P
P P
R
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
π π
π
= +
= +
= +
= +
=

4
2
2
4
2 4
2 2
4
4 2
6
veci
manji
O
O O
R
O r
O
O
O cm
π
π
π
π
π π
π
= +
= +

= ⋅ +
= +
=

263




A
B
C D
E
2 r =

Tražena površina se sastoji od površine polukruga( crveni) I površine trougla , koji je ustvari polovina površine
kvadrata.
Nadjimo dužinu stranice kvadrata i poluprečnik kruga.

4
2
2
4 2
2
2 2
2 2 2
2 2
d cm
d
a
a
a
a cm r r r cm
=
=
=
= → = → = → =

2
2
2
Površina polukruga je:
2
2
2
2
2
pk
pk
pk
pk
r
P
P
P
P cm
π
π
π
π
=
=
=
=

2
2
2
Površina trougla je:
1
P
2
1
P
2 2
1 4
P
2 2
16
P
4
P 4
P
d
cm
=
=
=
=
=

2
površina je:
4
(4 )
pk
Tražena
P P P
P
P cm
π
π
= +
= +
= +

264





Obim figure se sastoji iz dva obima kruga!


2
2 2
4 6
24
O O
O r
O
O cm
π
π
π
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=

Da bi izračunali površinu, malo ćemo da pretumbamo sliku...

A
B
C
D
A
B
C
D
#
#
$
$
I
II



Tražena površina se sastoji iz površine kruga( kad spojimo polukrugove I i II ) i površine kvadrata.


2 2
2 2
2
6 12
36 144
36 36 4
36( 4)
P P P
P r a
P
P
P
P cm
π
π
π
π
π
= +
= +
= +
= +
= + ⋅
= +








265






Moramo dobro proučiti sliku...
6cm
6cm
30
o
30
o
60
o
60
o
12cm
12cm
12cm
60
60
o
o
120
o


Kraci ugla su tangente kruga, pa prave prav ugao sa poluprečnikom.
Spojimo centar kruga sa temenom ugla i dobijamo dva podudarna trougla koji zajedno čine jednakostranični
trougao.

Ideja: Od površine jednakostraničnog trougla stranice 12 cm ćemo oduzeti trećinu površine kruga( jer je
centralni ugao od 120 stepeni)


2
2
2
3
4
12 3
4
144 3
4
36 3
a
P
P
P
P cm
=
=
=
=

2
1
3
2
1
3
1
3
2
1
3
3
6
3
36
3
12
r
P
P
P
P cm
π
π
π
π
=
=
=
=

1
3
2
36 3 12
12 3 3 12
12(3 3 )
P P P
P
P
P cm
π
π
π
= −
= −
= ⋅ −
= −

266







Proučimo , kao i uvek datu sliku…

A
B
C
O
A O
B
C
20
o
r=8cm
M




Delići ABM i CBM su jednaki po površini! Ubacimo delić CBM u delić ABM i dobijamo kružni isečak čiji je

centralni ugao 20 stepeni i poluprečnik 8 cm.


2
0
2 0
0
2
360
8 20
360
64
18
32
9
is
P P
r
P
P
P
P cm
πα
π
π
π
=
=
=
=
=





267







Iz visine jednakostraničnog trougla nađemo stranicu trougla.
3
2
3 12 12 3 12 3
6 3 12 4 3
2 3 3 3 3
a
h
a
a a a a a cm
=
= → = → = → = ⋅ → = → =


A
B
C
D
60
o
4 3
2 3
6

Ideja: Od površine kružnog isečka ABC ćemo oduzeti površinu pravouglog trougla ADC !


2
0
2 0
0
2
360
(4 3) 60
360
16 3
6
8
is
is
is
is
r
P
P
P
P cm
πα
π
π
π
=
=

=
=

2
2
2 3 6
2
6 3
ACD
ACD
ACD
a b
P
P
P cm

=

=
=

2
8 6 3
2(4 3 3)
is ADC
P P P
P
P cm
π
π
= −
= −
= −

268










12cm
6cm
p


Ideja: od površine pravougaonika sa stranicama 12cm i 6 cm ćemo oduzeti površinu polukruga koji dobijamo kad

spojimo ove dve četvrtine .



2
2
2
1
2
1
2
1
12 6 6
2
1
72 36
2
72 18
18 4 18
18(4 )
pr
P P P
P a b r
P
P
P
P
P cm
π
π
π
π
π
π
= −
= ⋅ −
= ⋅ −
= +
= +
= ⋅ +
= +

269




8cm
6cm 2cm
2cm
4cm
2cm
A
B
C D
P
R
1/4 kruga

Ideja: Od površine pravougaonika oduzmemo površinu 1/4 kruga!
2
2
2
1
4
1
4
1
8 4 2
4
(32 )
pr
P P P
P a b r
P
P cm
π
π
π
= −
= ⋅ −
= ⋅ −
= −

Što se tiče obima, moramo da obiđemo celu figuricu!

O = PB + BC + CD + DR + ¼ obima kruga (luk RP)

1
6 4 8 2 2
4
1
20 2
2
20
(20 )
O r
O
O
O cm
π
π
π
π
= + + + +
= +
= +
= +





270



SLIČNOST

Talesova teorema:

Ako paralelne prave a i b presecaju pravu p u tačkama A i B , a pravu q u tačkama
1 1
A i B i ako je S

zajednička tačka pravih p i q , tada važi:


1 1
1 1
AA SA SA
BB SB SB
= =




A
B
A
B
1
1 a
b
S
p
q


Primer 1:

Dve paralelne prave seku krak O jednog ugla u
x
tačkama A i B , a krak
y
O u tačkama P i Q. Ako su podaci
kao na crtežu, odrediti:

A) OP : PQ
B) OQ : OP


O
A
B
P
Q
9cm
6cm
x
y


Rešenje:

A)

271



Najpre na polupravoj
y
O uočimo date duži OP i PQ. Dalje razmišljamo koje duži su njima odgovarajuće na
x
O . To su OA koja odgovara duži OP i AB koja odgovara duži PQ.

Pogledajmo to i na slici



O
A
B
P
Q
9cm 6cm
x
y


Koristimo Talesovu teoremu:

OP : PQ = OA : AB = 9 : 6 i ako malo skratimo sa 3, dobijamo OP : PQ = OA : AB = 9 : 6 = 3: 2


B) OQ : OP=?



O
A
B
P
Q
9cm
6cm
x
y


Duži OQ odgovara duž OB ( pazi : OB = 9+6 = 15) dok duži OP odgovara duž OA.

Dakle

OQ : OP = OB : OA = 15 : 9 i ako opet malo skratimo sa 3 , dobijamo

OQ : OP = OB : OA = 15 : 9 = 5 : 3








272



Sličnost je preslikavanje neke figure F u figuru
1
F tako da je razmera odgovarajućih duži figura F i
1
F isti broj i

ako su odgovarajući uglovi jednaki.



Za utvrđivanje sličnosti trouglova koristimo četiri stava:



α β
γ
1
γ
1
α
1
β
A B
C
a
b
c
A B
C
a
b
c 1
1
1
1
1
1



I stav

Dva trougla
1 1 1
i ABC A BC su slična ako i samo ako je jedan par stranica jednog trougla proporcionalan paru
stranica drugog, a uglovi zahvaćeni ovim stranicama jednaki su među sobom.

II stav

Trouglovi
1 1 1
i ABC A BC su slični ako i samo ako su dva ugla jednog trougla jednaka sa dva odgovarajuća
ugla drugog.

III stav

Trouglovi
1 1 1
i ABC A BC su slični ako i samo ako su im sve odgovarajuće stranice proporcionalne.

IV stav

Dva trougla
1 1 1
i ABC A BC su slična ako i samo ako su dve stranice jednog trougla proporcionalne
odgovarajućim stranicama drugog , uglovi naspram dveju od tih odgovarajućih stranica jednaki, a naspram
drugih dveju odgovarajućih stranica su oba ugla oštra , oba prava ili oba tupa.


U zadacima , pošto zaključimo da su neka dva trougla slična, primenjujemo :

273



1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =


Naravno :


1 1 1 1
je obim prvog trougla a
je obim drugog trougla
O a b c
O a b c
= + +
= + +

k je koeficijent sličnosti

Vrlo lako možemo zaključiti da važe i sledeće proporcionalnosti:


1 1
1 1
1 1
1
1
1
2 2 2 2 2 2
1 1 1 1
: : :
: : :
: : :
: : : :
a a a a
b b b b
c c c c
a a t t h h
b b t t h h
c c t t h h
P P a a b b c c
= =
= =
= =
= = =


Naravno ovde su :

t- težišne duži, h – visine i P – površine sličnih trouglova.




Primer


Na crtežu su dati podaci o trouglovima ABC i PQR. Odrediti dužine stranica PQ i PR trougla PQR.



274




A
B
C
P
Q
R
12cm
6cm
15cm
4cm
α
α
β
β

Rešenje:



Uočimo najpre da su trouglovi slični po II stavu o sličnosti trouglova. Dalje predlažemo da sa crticama

obeležite koja kojoj stranici odgovara.

Pogledajte na sledećoj slici:


A
B
C
P
Q
R
12cm
6cm
15cm
4cm
β
β


Kako imamo podatke za najmanje duži ( sa po jednom crvenom crtkom) one će biti na početku proporcije...

275



: :
6: 4 12:
6 4 12
48
6
8
BC RQ AC PR
PR
PR
PR
PR cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=

: :
6: 4 15:
6 4 15
60
6
10
BC RQ AB PQ
PQ
PQ
PQ
PQ cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=



Primer

Ako su oznake i podaci kao na priloženom crtežu, odrediti dužinu zajedničke stranice BC trouglova ABC i
CBD.


A
B
C
D
6cm
3cm
α
α
β
β



Rešenje:


Kao i u prethodnom primeru, trouglovi ABC i BCD su slični po II stavu , jer imaju po dva odgovarajuća

ugla jednaka.


I ovde ćemo upotrebiti trik sa crticama...


276




A
B
C
D
6cm
3cm
β
β




Uočimo dalje da nam stranice sa po tri crtice ( najduže) ne trebaju, jer nijedna od njih nema datu dužinu.

Moramo paziti jer je zajednička stranica BC istovremeno najkraća za trougao ABC i srednja po dužini za

trougao BDC. Dakle:




2
: :
6: : 3
6 3
18
18
9 2 3 2
AB BC BC BD
BC BC
BC BC
BC
BC
BC
=
=
⋅ = ⋅
=
=
= ⋅ =



Primer

Stranice trougla ABC su a = 12cm , b = 18cm, c = 8cm. Odrediti obim njemu sličnog trougla čija je najduža

stranica 27cm.

Rešenje:

Ovde ćemo upotrebiti:

277



1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =


Najpre se pitamo : koja je to stranica u sličnom trouglu data?

Pa pošto je b najduža stranica u prvom trouglu , to je
1
27 b cm = .

Dalje računamo obim prvog trougla:

12 18 8
38
O a b c
O
O cm
= + +
= + +
=


Sada koristimo deo ove velike proporcije koji nam treba:

1 1
1
1
1
1
: :
18: 27 38:
18 27 38
27 38
18
57
b b O O
O
O
O
O cm
=
=
⋅ = ⋅

=
=























278





A)

Najpre na polupravoj
y
O uočimo date duži OP i PQ. Dalje razmišljamo koje duži su njima odgovarajuće na
x
O .
To su OA koja odgovara duži OP i AB koja odgovara duži PQ.
Pogledajmo to i na slici:



O
A
B
P
Q
9cm 6cm
x
y


Koristimo Talesovu teoremu:

OP : PQ = OA : AB = 9 : 6 i ako malo skratimo sa 3, dobijamo OP : PQ = OA : AB = 9 : 6 = 3: 2

B) OQ : OP=?



O
A
B
P
Q
9cm
6cm
x
y


Duži OQ odgovara duž OB ( pazi : OB = 9+6 = 15) dok duži OP odgovara duž OA.

Dakle

OQ : OP = OB : OA = 15 : 9 i ako opet malo skratimo sa 3 , dobijamo

OQ : OP = OB : OA = 15 : 9 = 5 : 3
279
2







Proučimo najpre sliku.

Trouglovi OBQ i AOP su slični jer su pravougli i uglovi BOQ i POA su im jednaki kao unakrsni!

Najpre ćemo na trougao OBQ primeniti Pitagorinu teoremu i naći stranicu OB.

2 2 2
2 2 2
2
2
4 3
16 9
7
7
OB OQ QB
OB
OB
OB
OB cm
= −
= −
= −
=
=



O
B
Q
A
P
4cm
3
c
m
6
c
m
7cm


Odgovarajuće stranice smo obeležili “ crticama”.


280



: :
3: 6 4:
3 6 4
6 4
3
4
QB AP QO OP
OP
OP
OP
OP cm
=
=
⋅ = ⋅

=
=

: :
3: 6 7 :
3 6 7
6 7
3
2 7
QB AP BO OA
OA
OA
OA
OA cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=










Iskoristićemo činjenicu da težište deli težišnu duž u odnosu 2 : 1. Obeležimo tačku M na slici.

A
B
T
E
C
M
CT:TM=2:1
2
1

Dalje upotrbljavamo Talesovu teoremu:

CE : EA = CT : TM = 2 : 1 ( Jer na CE odgovara CT, a na EA odgovara TM)

AC : AE = CM : TM = 3 : 1 ( Jer na AC odgovara CM ( 2+1 = 3) , a na AE odgovara TM)



281




Ovde je slika neophodna!

A
B
C
D E
P

Uočimo trouglove ABP i DPE.

Oni su slični jer imaju jednake uglove i BAP DEP BAP DEP = = kao uglove sa paralelnim kracima

( a možemo ih posmatrati i kao uglove na transverzali) a i APB DPE = kao unakrsni uglovi.



Iz njihove sličnosti proizilazi da su odgovarajuće stranice proporcionalne . Pronađimo odgovarajuće stranice i

obeležimo ih ‘po naški’ crticama.

BP : PD = AB : DE Kako je tačka E na sredini stranice DC , biće:

BP : PD = AB : DE = 2 : 1






Nađimo najpre drugu osnovicu i dopunimo dati crtež:

282




4
5
?
2
4
5 4 10 6
2
b cm
m cm
a
a b
m
a
a a cm
=
=
=
+
=
+
= → + = → =

A B
C D b=4cm
a=6cm
E



Trouglovi ABE i DEC su slični, jer imaju jednake uglove i BAE DCE ABE CDE = = , koji su

jednaki kao uglovi sa paralelnim kracima a i AEB DEC = ( unakrsni)

Obeležimo odgovarajuće stranice i postavimo odnos:

AE : EC = AB : DC = 6 : 4 ( i ako malo skratimo sa 2, dobijamo: )

AE : EC = 3 : 2





Proučimo najpre sliku :


283
A B
C
D
P
9cm
6cm
4
c
m
x



Trouglovi ABP i DCP su slični jer imaju jednake uglove.

Obeležimo dužinu DP sa x, i obeležimo koja kojoj stranici odgovara sa crticama.


AB : DC = AP : DP

9: 6 (4 ) :
9 6 (4 )
9 24 6
9 6 24
3 24
8
x x
x x
x x
x x
x
x cm
= +
⋅ = ⋅ +
⋅ = + ⋅
⋅ − ⋅ =
=
=



Odavde je : DP = 8cm i AP = 8+4 = 12cm













284
12cm
8cm
x
3
c
m
F
N




Uočimo slične trouglove ABE i DCE , koji kao i u prethodnim zadacima imaju jednake uglove.

Uočimo visinu trougla ABE koja je očigledno EF = 3 + x i visinu trougla DCE koja je EN = x.


1
1
: :
12: 8 (3 ) :
12 8(3 )
12 24 8
12 8 24
4 24
6
a a
a a h h
x x
x x
x x
x x
x
x cm
=
= +
= +
= +
− =
=
=




Dakle, visina trougla EF = 3 + x = 3 + 6 = 9 cm















285









Kao i obično , prvo uočimo sličnost ova dva trougla. Oni imaju po dva jednaka ugla.

Dalje uočimo odgovarajuće stranice:

A
B
C
P
Q
R
12cm
6cm
15cm
4cm
β
β


Kako imamo podatke za najmanje duži ( sa po jednom crvenom crtkom) one će biti na početku proporcije...



: :
6: 4 12:
6 4 12
48
6
8
BC RQ AC PR
PR
PR
PR
PR cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=

: :
6: 4 15:
6 4 15
60
6
10
BC RQ AB PQ
PQ
PQ
PQ
PQ cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=


286







A B
C
D
b
b
9cm 4cm
α
α
E


AED BCE jer imaju po dva ista ugla ( ugao alfa i prav ugao)


Crtkama smo obeležili odgovarajuće stranice, postavljamo proporciju:


2
2
: 4 9:
9 4
36
6
b b
b
b
b cm
=
= ⋅
=
=







287



ABC BCD jer imaju jednake uglove alfa i beta.




A
B
C
D
6cm
3cm
β
β




Uočimo dalje da nam stranice sa po tri crtice ( najduže) ne trebaju, jer nijedna od njih nema datu dužinu.

Moramo paziti jer je zajednička stranica BC istovremeno najkraća za trougao ABC i srednja po dužini za

trougao BDC.


Dakle:




2
: :
6: : 3
6 3
18
18
9 2 3 2
AB BC BC BD
BC BC
BC BC
BC
BC
BC
=
=
⋅ = ⋅
=
=
= ⋅ =




288


















Najpre ćemo izračunati ugao β , jer je trougao ABC pravougli a znamo da je jedan ugao 54 stepeni.


0 0 0
90 54 36 β = − =

Kako je i trougao BDC pravougli to je
0 0 0
90 36 54 γ = − =

ADC je takođe pravougli , pa je
0 0 0
90 54 36 α = − =



A
B
C
D
54
o
4cm 9cm
54
o
36
o
36
o



Trouglovi ADC i BDC imaju jednake uglove , pa su slični.



289



2
2
: :
4: : 9
9 4
36
6
AD DC DC DB
h h
h
h
h cm
=
=
= ⋅
=
=














Primenom Pitagorine teoreme ćemo naći dužinu hipotenuze prvog trougla.

2 2 2
2 2 2
2
2
6 8
36 64
100
100
10
c a b
c
c
c
c
c cm
= +
= +
= +
=
=
=


Kako su trouglovi slični, odgovarajuće stranice su proporcionalne:

: ' : '
6: ' 10: 30
10 ' 30 6
30 6
'
10
' 18
a a c c
a
a
a
a cm
=
=
⋅ = ⋅

=
=

: ' : '
8: ' 10: 30
10 ' 30 8
30 8
'
10
' 24
b b c c
b
b
b
b cm
=
=
⋅ = ⋅

=
=




290


x
1,5m
0,5m 6m
jarbol
Mare


Uočimo slične trouglove i postavimo proporciju:

:1, 5 6: 0, 5
0, 5 6 1, 5
6 1, 5
0, 5
6 3 18
x
x
x
x x m
=
⋅ = ⋅

=
= ⋅ → =




Ovde ćemo upotrebiti:

1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =


Najpre se pitamo : koja je to stranica u sličnom trouglu data?

Pa pošto je b najduža stranica u prvom trouglu , to je
1
27 b cm = .

Dalje računamo obim prvog trougla:

12 18 8
38
O a b c
O
O cm
= + +
= + +
=


Sada koristimo deo ove velike proporcije koji nam treba:

291


1 1
1
1
1
1
: :
18: 27 38:
18 27 38
27 38
18
57
b b O O
O
O
O
O cm
=
=
⋅ = ⋅

=
=




1 1 1 1
: : : : a a b b c c O O k = = = =


Najpre nađemo obim prvog trougla 18 6 21 45 O a b c O O cm = + + → = + + → =

1
:
45: 30
1, 5
O O k
k
k
=
=
=


1
1
1
1
:
18: 1, 5
18 180
1, 5 15
12
a a k
a
a
a cm
=
=
= =
=

1
1
1
1
:
6: 1, 5
6 60
1, 5 15
4
b b k
b
b
b cm
=
=
= =
=

1
1
1
1
:
21: 1, 5
21 210
1, 5 15
14
c c k
c
c
c cm
=
=
= =
=







Pošto nam je slika data u prostoru, mi ćemo je nacrtati u ravni i uočiti veze između podataka.

292





A
A’
B
B’ 12cm
4cm
9cm
9-4=5cm
A
A’
B
B’ 12cm
4cm
12cm




Osenčeni trougao je pravougli i tu primenjujemo Pitagorinu teoremu.




2 2 2
2
2
12 5
144 25
169
169
13
AB
AB
AB
AB
AB cm
= +
= +
=
=
=












293

16







A
B
T
O
S
1
2
c
m
12cm
8
c
m
8cm


Uočimo trouglove OAT i BTS. Oni su jednakokraki i imaju jednake uglove. Dakle, slični su.


: :
: 12: 8 (skratimo sa 4)
: 3: 2
AT TB OT TS
AT TB
AT TB
=
=
=



294

17





0 0
: :
:10 18: 4
4 18 10
180
4
45
SO S O PS P S
SO
SO
SO
SO cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=









Najpre uočimo jednu nepravilnost kod ovog zadatka! Očigledno je AB duže od BP a na slici je AB=6cm a DP=8cm?

Bilo kako bilo, mi ćemo zadatak rešiti primenom sličnosti.
O
p
q
S
S
o
P P
o
4cm
18cm
1
0
cm


0 0
OSP OS P ,imaju jednake uglove.

295

18


Uglovi BAD i BCD su nad istim lukom BD pa moraju biti isti, dakle zaključimo da je
0
36 α = .

Uglovi BPA i DPA su unakrsni i jednaki .

Dakle trouglovi ABP i DPE su slični jer imaju po dva ista ugla.



: :
: 6 12: 8
8 12 6
72
8
9
DC AB DP BP
DC
DC
DC
DC cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=




Proučimo najpre sliku.



A
B
D
C
P
36
O
6cm
8cm
12cm
36
O


296


: :
10: 4 6:
10 4 6
24
10
2, 4
AB AS CB SP
SP
SP
SP
SP cm
=
=
⋅ = ⋅
=
=









A B
C
P
S
8
c
m
4
c
m
6cm
10cm




Trouglovi APS i ABC su slični jer imaju po dva ista ugla ( jedan prav a ugao BAC im je zajednički)


297

PRIZMA



Najpre da kažemo nešto o obeležavanjima i o tekstu zadataka:



- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice


- sa H obeležavamo dužinu visine prizme


- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)


- sa M obeležavamo površinu omotača


- omotač se sastoji od bočnih strana , naravno trostrana prizma u omotaču ima 3 takve strane, četvorostrnana 4
itd.


- sa D obeležavamo dužinu dijagonale prizme



- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična prizma, to nam govori da su osnovna ivica i visina jednake , to jest :

a = H

- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina prizme normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije rečeno , prizma nije kriva


- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.




Dve najpoznatije prizme su kocka i kvadar, pa vam predlažemo da najpre njih proučite:






298


KOCKA



a
a
a
2 d a 
3 D a 
a
a
a




2 3
6 V P a a  



Kocka ima 12 ivica dužine a .

Mala dijagonala ( dijagonala osnove) je 2 d a  .

Velika ( telesna) dijagonala je 3 D a 


a
a
a
a
2 d a 
dijagonalni presek


Površina dijagonalnog preseka se računa po formuli:
2
2
DP
P a 



299


KVADAR





a
b
c=H
a
b
c=H
c
2 2
d a b  
2 2 2
D a b c   
dijagonalni presek
d




2( ) P ab ac bc
V abc
  




Mala dijagonala ( dijagonala osnove) se računa
2 2 2 2 2
to jest d a b d a b    


Velika dijagonala se računa
2 2 2 2 2 2 2
+c to jest D D a b a b c     


Dijagonalni presek je pravougaonik površine
DP
P d c  





Površina svake prizme se izražava formulom:


2 P B M  



Zapremina svake prizme se izračunava formulom:


V B H  


300



PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PRIZMA








2
3
je površina osnove(baze)
4
3 je površina omotača
a
B
M aH








2
2
2
3
2 3
4
3
3
2
P B M
a
P aH
a
P aH
 
 
 

2
3
4
V B H
a
V H
 
 






301


PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PRIZMA



a
a
H
H
a
a



2
M 4 B a aH  


2 2
2
2 4
P B M V B H
P a aH V a H
   
   




dijagonalni presek
H D
dijagonalni presek
2 2 2
) 2 ( H a D  
2 a d 
a
a
H
H
a
a
d
D


Površina dijagonalnog preseka se izračunava:


2
P d H
P aH
 



302



PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PRIZMA



a
a
a
H
H
H
H



2 2
3 3
6 3 6
4 2
a a
B M aH     



2 2
2
2
2
3 3
2 3 6 3
2 2
3 3
3 3
2
P B M V B H
a a
P aH V H
a H
P a V
   
      
 



a
a
a
H
a d 2
1

3
2
a d 
D
BS
d
a
H
Bočna strana
2 2 2
a H d
BS
 
D
H
a d 2
1

Veći dijagonalni
presek
BS
d
3
2
a d 
D
Manji dijagonalni
presek
BS
d
a



303


Još samo da vam napomenemo da primena Pitagorine teoreme na bočnu stranu :


BS
d
a
H
Bočna strana
2 2 2
a H d
BS
 


važi kod svake od navedenih pravilnih prizmi!



304


a
a
a


2
2
2
6
6 5
6 25
150
P a
P
P
P cm
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=




3
3
3
5
125
V a
V
V cm
=
=
=



a
a
a
a
2 d a =
dijagonalni presek

Kocka ima 12 ivica. Znači da ćemo dužinu jedne ivice dobiti 24:12 2 a cm = =


2
2
2 4
2
2
cm P
a P
a a P
DP
DP
DP
=
⋅ =
⋅ ⋅ =






305


a
b
2 2 2
D a b c = + +
c




2
192
96 2
) 12 3 12 4 4 3 ( 2
) ( 2
cm P
P
P
ac bc ab P
=
⋅ =
⋅ + ⋅ + ⋅ =
+ + =



cm D
D
D
D
c b a D
13
169
144 16 9
12 4 3
2 2 2
2 2 2
=
=
+ + =
+ + =
+ + =









Najpre da sa slike odredimo dužine ivica a , b i c.
306

2cm 2cm
2cm
2cm
2cm
a=4cm
b=2cm
c=4cm



2
64
32 2
) 8 16 8 ( 2
) 4 2 4 4 2 4 ( 2
) ( 2
cm P
P
P
P
bc ac ab P
=
⋅ =
+ + =
⋅ + ⋅ + ⋅ =
+ + =






Ovde ustvari tražimo površinu kutije, odnosno kvadra.

Pošto rešenje traže u metrima kvadratnim, odmah ćemo pretvoriti:


a = 50cm = 0,5m

b = 40cm = 0,4m

c = 45cm = 0,45m



2
2( )
2 (0, 5 0, 4 0, 5 0, 45 0, 4 0, 45)
2 (0, 2 0, 225 0,18)
2 0, 605
1, 21
P ab ac bc
P
P
P
P m
= ⋅ + +
= ⋅ ⋅ + ⋅ + ⋅
= ⋅ + +
= ⋅
=






307


a
a
H
H
a
a

Iz površine baze ćemo naći dužinu osnovne ivice a:

2
2
49
49
7
B a
a
a
a cm
=
=
=
=


2
2
182
84 98
3 7 4 49 2
4 2
2
cm P
P
P
H a a P
M B P
=
+ =
⋅ ⋅ + ⋅ =
⋅ ⋅ + =
+ =




a
a
a
a
d=5cm
H=12cm
H


I način :
Upotrebljavamo formulu za površinu kvadrata(baze)
2
2
d
B =

308
2
2
3
2
5
12
2
25
12
2
150
V BH
d
V H
V
V
V cm
=
=
= ⋅
= ⋅
=


II način :

Ko nezna onu formulu mora ovako:

2
5 2
5 2
2 2
5 2
2
d a
a
a
a cm
=
=
= ⋅
=


3
2
2
150
12
4
2 25
12
2
2 5
cm V
V
V
H a V
H B V
=


=









=
⋅ =
⋅ =




a
a
H
H
a
a
d
d
1
2
=
1
6
c
m
=
1
2
c
m


309
Primenom Pitagorine teoreme na plavi trougao nalazimo a:


2 2
2 1 2
2 2 2
2
2
2 2
8 6
64 36
100
10
d d
a
a
a
a
a cm
⎛ ⎞ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟ ⎜ ⎟
⎝ ⎠ ⎝ ⎠
= +
= +
=
=




1 2
2
2
2 4
2
16 12 4 10 4
192 160
352
P B M
d d
P aH
P
P
P cm
= +
= +
= ⋅ + ⋅ ⋅
= +
=




Proučimo najpre sliku:

a
a
H
H
a
a
d
D
60
o
30
o
A
E
M




310

Uočimo osenčeni trougao AME. On ima uglove od 60, 30 i 90 stepeni pa je on ustvari polovina
jednakostraničnog

trougla čija je stranica AE.


A
M
E
H
60
o
30
o





3
2
3
2
8 2 3
2
4 6
a
h
AE
H
H
H cm
=

=

=
=

Iz dijagonale osnove nađemo a:



2
4 2 2
4
d a
a
a cm
=
=
=





3
2
6 64
6 4 16
cm V
V
H a V
H B V
=
⋅ =
⋅ =
⋅ =







311


a
a
H
a=9cm
d=15cm

Primenom Pitagorine teoreme ćemo naći visinu.


cm H
H
H
H
a d H
12
144
81 255
9 15
2
2 2 2
2 2 2
=
=
− =
− =
− =



3
2
3 243
3 3 81
12
4
3 9
cm V
V
V
H B V
=
⋅ =


=
⋅ =





Iz površine baze najpre nađemo dužinu osnovne ivice.


2
3
4
3
36 3
4
144
12
a
B
a
a
a cm
=
=
=
=



312
a
a
H
a
H




( )
2
2
2 3
2 36 3 3 12 8
72 3 72 4
72 3 4
P B M
P B a H
P
P
P cm
= +
= + ⋅
= ⋅ + ⋅ ⋅
= + ⋅
= +




Proučimo najpre sliku.

Tavan je trostrana prizma visine H = 10m.

U bazi je pravouglo jednakokraki trougao ( polovina kvadrata ) dijagonale d = 8cm.

d=8m
45
o
45
o





313
Površinu baze ćemo naći kao polovinu površine ovog kvadrata.

2 2
2
2
8
32
2 2
32
16
2 2
kv
kv
d
P m
P
B m
= = =
= = =


Zapremina je :

2
16 10
160
V BH
V
V m
=
= ⋅
=





Nacrtajmo najpre sliku.

a
=
1
5
c
m b
=
2
0
c
m
a b
c
c
H=c


Primenom Pitagorine teoreme nađemo c.


2 2 2
2 2 2
2
2
15 20
225 400
625
25
c a b
c
c
c
c cm
= +
= +
= +
=
=



Kako je c = H, odmah znamo da je i H=25cm

Da sklopimo površinu. Pazi! Nije ona klasična formula, jer se omotač sastoji iz tri različita
pravougaonika...

314

2
1800
1500 300
25 ) 25 20 15 ( 20 15
) (
2
2
2
cm P
P
P
H c b a
ab
P
M B P
=
+ =
⋅ + + + ⋅ =
⋅ + + + ⋅ =
+ =




Da se podsetimo :
3
1 1 litar dm =

Data nam je zapremina bazena:
3 3
200 200 200000 V l dm cm = = =

c=H
c
a=80cm
b=50cm

Trebamo naći visinu !


200000 80 50
200000
80 50
50
V a b H
H
H
H cm
= ⋅ ⋅
= ⋅ ⋅
=

=





a
a
a
H
BS
d
a
H
H


Pitagorina teorema : 315


2 2 2
2
2
36 9
27
9 3
3 3
H d a
H
H
H
H cm
= −
= −
=
= ⋅
=




2
3
3
6
4
9 3
6 3 3
4
81 3
2
121, 5
V B H
a
V H
V
V
V cm
= ⋅
= ⋅
= ⋅

=
=





3
2
a d =
BS
d


AC je manja dijagonala baze!( pogledaj teorijske napomene i podseti se formula)




316
cm a
a
AC 3 3 3 3
2
3
2 = ⋅ = =

=
1
CD je dijagonala bočne strane koju tražimo preko Pitagorine teoreme:



( ) ( )
2 2 2
1
2 2
2
1
2
1
2
1
1
3 22
3 22
25
5
CD CD DD
CD
CD
CD
CD cm
= +
= +
= +
=
=


Imamo dužine stranica pravougaonika, pa nije teško izračunati površinu:


2
1
15
5 3
cm P
P
CD AC P
=
⋅ =
⋅ =



































317


PIRAMIDE

Slično kao i kod prizme i ovde ćemo najpre objasniti oznake ...


- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice


- sa H obeležavamo dužinu visine piramide


- sa h obeležavamo dužinu visine bočne strane ( apotema)


- sa s obeležavamo dužinu bočne ivice


- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)


- sa M obeležavamo površinu omotača


- omotač se sastoji od bočnih strana(najčešće jednakokraki trouglovi) , naravno trostrana piramida u omotaču
ima 3 takve strane, četvorostrnana - 4 itd.



- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bočna ivica jednake , to
jest : a = s



- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina piramide normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije rečeno , piramida nije kriva


- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.

Dve najvažnije formule za izračunavanje površine i zapremine su:

318




za površinu i
1
B H za zapreminu
3
P B M
V
= +
= ⋅




PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PIRAMIDA





a
a
s
s h H
r
r
o
u



Kako je u bazi jednakostraničan trougao, to će površina baze biti:
2
3
4
a
B =


U omotaču se nalaze tri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ) , a kako ih ima 3 u
omotaču, to je:
3
2
a h
M

=



319




2
3
3
4 2
P B M
a a h
P
= +

= +
i
2
2
1
3
1 3
3 4
3
12
V B H
a
V H
a
V H
= ⋅
= ⋅
= ⋅




Dalje nam trebaju primene Pitagorine teoreme . Kod svake piramide postoje po tri trougla na kojima možemo

primeniti Pitagorinu teoremu:

Najpre primenjujemo Pitagorinu teoremu na bočnu stranu ( ovo «radi» kod svake piramide):



a
a
s
s
h H
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠




320




a
a
s
s H
r
r
o
u
h
2 2 2
2
2 2
to jest
3
6
u
h H r
a
h H
= +
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠




a
s
s h
r
r
o
u
H
2 2 2
2
2 2
to jest
3
3
o
s H r
a
s H
= +
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠




PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PIRAMIDA



a
a
h
H
s
s

321




U bazi je kvadrat, pa je površina baze
2
B a =


U omotaču se nalaze četiri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ), pa je površina
omotača
4 odnosno 2
2
a h
M M ah

= =



2
2
P B M
P a ah
= +
= +



2
1
3
1
3
V B H
V a H
= ⋅
= ⋅


Da pogledamo gde se ovde koristi Pitagorina teorema...
a
h H
s
s
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠




322




a
a
h
H
s
s
a/2
2
2 2
2
a
h H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠







a
a
h
H
s
s
d/2
2
2 2
2
2 2
2
2 2
odn osno
2
2
to jest
2
2
d
s H
a
s H
a
s H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +


Ovde, kod četvorostrane piramide, možemo posmatrati i dijagonalni presek:




323


a
a
h
H
s
s
h
H
d
dijagonalni presek
Površina dijagonalnog preseka( trougao ) je:
P odnosno
2
2
P
2
DP
DP
d H
a H

=

=






PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PIRAMIDA



a
a
H
h
a a
s
s


U bazi je šestougao, pa je površina baze
2 2
3 3
6 3
4 2
a a
B = =


U omotaču se nalaze šest jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je

2
bočne strane
a h
P

= ), pa je površina
omotača jednaka
6 3
2
ah
M ah = =



Spakujmo sada P i V:

324



2
3
3 3
2
P B M
a
P ah
= +
= +
i
2
2
1
3
1 3
3
3 2
3
2
V BH
a
V H
a
V H
=
= ⋅
=


Primena Pitagorine teoreme:



a
H
h
a a
s
s
a/2
2
2 2
2
a
s h
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠




a
a
H
h
a
a
s
s
H
2 2 2
s H a = +




a
a
H
h
a
s
s
3
2
a
2
2 2
3
2
a
h H
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠

325







a
a
s
s
a
2a
H
veći dijagonalni presek
P ovog dijagonalnog preseka je :
2
to jest
2
vdp vdp
a H
P P a H

= = ⋅






a
a
H
h
a a
s
s
s
manji dijagonalni presek
3 a
hpreseka
P ovog dijagonalnog preseka je :
3
2
preseka
mdp
a h
P

=

326
PIRAMIDA



Primenom Pitagorine teoreme na označeni trougao , dobijamo:


2
2 2
2 2 2
2
2
2
8 6
64 36
100
100
10
a
h H
h
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
= +
=
=
=




2
2
2
384
240 144
10 12 2 12
2
4
cm P
P
P
h a
a P
M B P
=
+ =
⋅ ⋅ + =

+ =
+ =




2
3
3
12 8
3
144 8
3
384
B H
V
V
V
V cm

=

=

=
=






327

Iskorisićemo zapreminu i naći dužinu osnovne ivice a:


2
2
2
1
1280 15
3
1280 3
15
256
256
16
a
a
a
a
a cm
= ⋅ ⋅

=
=
=
=



Pitagora:


2
2 2
2
2 2
2
2
2
16
15
2
225 64
289
17
a
h H
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
=
=




2
2
800
17 16 2 256
2
4
cm P
P
h a
a P
M B P
=
⋅ ⋅ + =

⋅ + =
+ =






328




a
a
h
H
s
s
a/2





2
2 2
2 2 2
2
2
2
20 12
400 144
256
16
a
H h
H
H
H
H cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
= −
=
=





2
2
3
3
3
24 16
3
576 16
3
3072
B H
V
a H
V
V
V
V cm

=

=

=

=
=


329

Preko površine bočne strane ćemo naći apotemu h:


2
8
20
2
40
8
5
bs
a h
P
h
h
h cm

=

=
=
=


a
a
h H
s
s
a/2



2
2 2
2 2 2
2
2
2
5 4
25 16
9
3
a
H h
H
H
H
H cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
= −
=
=




2
2
3
3
3
8 3
3
64
B H
V
a H
V
V
V cm

=

=

=
=




330





TETRAEDAR



Kako je piramida jednakoivična ( a = s) , njena površina se sastoji iz površine 4 jednakostranična trougla!




2
2
2
2
3
4
4
3
6 3
36 6
a
P
P a
P
P cm
=
=
=
=





a
a
s
s H
r
r
o
u
h


Primenom Pitagorine teoreme dobijamo apotemu h . Da vas podsetimo:
3
6
u
a
r =

331


2
2 2
2
2 2
2
2
2
2
3
6
20 3 3
24
6
20 3
576
6
576 100
676
26
a
h H
h
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞

= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⋅ ⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
=
=




2
2
3
3
4 2
400 3 3 20 3 26
3
4 2
300 3 780 3
1080 3
P B M
a a h
P
P
P
P cm
= +

= + ⋅
⋅ ⋅
= + ⋅
= +
=




a
a
s
s h H
a / 2


2
2 2
2 2 2
2
2
2
5 4
25 16
9
3
a
h s
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
= −
=
=


332

( )
2
2
2
36 3 16
2
3 8
3
4
3 8
2
3
4
3
cm P
P
h a a
P
M B P
+ =

⋅ +

=

⋅ + =
+ =


Pazi: moramo da stavimo rešenje u zagradu ako ne izvlačimo zajednički!



a
a
s
s H
r
r
o
u
h


2
2 2
2
2 2
2
3
6
3
13 12
6
3
25
6
3
5
6
3 30
30
racionališemo...
3
30 3
3 3
30 3
3
10 3
a
h H
a
a
a
a
a
a
a
a cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
=
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
=
=
=
= ⋅
=
=


333

2
2
3 300
12
4
3 3 100
3
1
4
3
3
1
3
1
cm V
V
H
a
V
H B V
=

⋅ ⋅
⋅ =
⋅ ⋅ =
⋅ ⋅ =



a
a
H
h
a
s
s
3
2
a


2
2 2
2
2 2
2
2
3
2
6 3
3
2
9 27
36
6
a
h H
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
=
=



( )
2
2
3
6 6
4 2
36 3 6 6
6 6 54 3 108 54 3 54 2
4 2
54 3 2
a a h
P
P
P cm

= ⋅ + ⋅

= ⋅ + ⋅ = + = + ⋅
= +



2
2
3 54
3
2
3 36
3
4
3
6
3
1
3
1
cm V
V
a
V
H B V
=
⋅ =
⋅ ⋅ ⋅ =
⋅ ⋅ =



334


Iz površine omotača ćemo naći apotemu:


6
2
4 3
120 3 6
2
120 3 12 3
10
a h
M
h
h
h cm

=

= ⋅
= ⋅
=


Dalje nam treba visina H, dakle i slika…

a
a
H
h
a
s
s
3
2
a



2
2 2
2
2 2
2 2 2
2
2
3
2
4 3 3
10
2
10 6
100 36
64
8
a
H h
H
H
H
H
H cm
⎛ ⎞
= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
⎛ ⎞

= −
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= −
= −
=
=




( )
2
2
3
1
3
1 3
6
3 2
4 3 3
8
2
16 3 3 4
192 3
V B H
a
V H
V
V
V cm
= ⋅ ⋅
= ⋅ ⋅ ⋅
= ⋅
= ⋅ ⋅
=


335




a
a
s
s
a
2a
H
60
o
60
o
60
o



Dijagonalni presek je jednakostranični trougao, dakle s = 2a, pa je :


cm a
a
5
10 2
=
=


Visina piramide je ustvari visina tog jednakostraničnog trougla stranice 10cm, pa je :


3
2
10 3
2
5 3
s
H
H
H cm

=
=
=




2
3
1
3
1 3
6
3 4
25 3
5 3
2
125 3
2
375
2
187, 5
V B H
a
V H
V
V
V
V cm
= ⋅ ⋅

= ⋅ ⋅ ⋅

= ⋅

=
=
=





336



a) Iskoristićemo zapreminu da nađemo H.


2 2
2
1 3 3
6
3 4 2
8 3
352 3
2
352 32
352
32
11
a a
V H H
H
H
H
H cm
= ⋅ = ⋅
= ⋅
=
=
=



b)

a
a
H
h
a
s
s
3
2
a



2
2 2
2 2 2
2
2
3
2
11 (4 3)
121 16 3
169
13
a
h H
h
h
h
h cm
⎛ ⎞
= +
⎜ ⎟
⎜ ⎟
⎝ ⎠
= +
= + ⋅
=
=






337
v)


( )
2
2
2
3
6 6
4 2
8 3 8 13
6 6
4 2
64 3
6 6 4 13
4
96 3 52 24 4 3 24 13
24 4 3 13
P B M
a a h
P
P
P
P
P cm
= +

= ⋅ +

= ⋅ +
= ⋅ + ⋅ ⋅
= + = ⋅ + ⋅
= +





a
H
h
a
s
s
3
2
a
45
o
45
o
O
P
S

Osenčeni trougao je jednakokrako- pravougli!

O P
S
45
o
45
o
h

On je polovina kvadrata. Dakle, h je dijagonala tog kvadrata čija je stranica OP.


338



2
2
3 3 2
3 6
d a
h OP
h
h cm
=
= ⋅
= ⋅
=





( )
2
2
3
6 6
4 2
36 3 6 3 6
6 6 54 3 54 6
4 2
54 3 6
a a h
P
P
P cm

= ⋅ +

= ⋅ + ⋅ = +
= +











339

VALJAK

Valjak je geometrijsko telo ograničeno sa dva kruga u paralelnim ravnima i delom cilindrične površi čije su

izvodnice normalne na ravan tih krugova.

Osa valjka je prava koja prolazi kroz centre baza.


Naravno kao i do sada oznake su:

- P je površina valjka
- V je zapremina valjka
- B je površina baze
- M je površina omotača
- H je visina valjka
- r je poluprečnik osnove ( baze ), onda je 2r prečnik




O
O
1
2
osa valjka




Početne formule za površinu i zapreminu valjka iste su kao i formule za P i V prizme:





2 i P B M V B H = + = ⋅





340


Pre nego li sklopimo formule za P i V pogledajmo mrežu valjka:




2
B r π =
2
B r π =
2 M r H π =
2rπ
H



Baze su očigledno krugovi čija je površina :


2
B r π =
.


Omotač je pravougaonik čije su stranice visina H i obim kruga 2 O rπ = , pa je površina omotača jednaka

2 M r H π =





2 2
2
2 2
2 ( )
P B M V B H
P r r H V r H
P r r H
π π π
π
= + = ⋅
= + =
= +






341

Pogledajmo sada kako izgleda osni presek valjka:




H
2r
D
osni presek



Ovde primenjujemo Pitagorinu teoremu:
2 2 2
(2 ) D r H = +


Površina osnog preseka je
2
op
P rH =




Ako u tekstu zadatka kaže da je valjak RAVNOSTRAN, to znači da mu je osni presek kvadrat i da je 2 H r =

Napomenimo još da valjak može nastati obrtanjem kvadrata ili pravougaonika oko jedne stranice ili simetrale
stranice.




osa rotacije(stranica)
a
b
r=a
H=b
a
b
r=a/2
H=b
osa rotacije (simetrala stranice)

342





2 14
9
?
r cm
H cm
P
=
=
=


Formula za površinu je:

2
2
2 2
2 ( )
P B M
P r r H
P r r H
π π
π
= +
= +
= +
Iz 2r = 14 je r = 7cm
2
2 7 (7 9)
14 16
224
P
P
P cm
π
π
π
= ⋅ +
= ⋅
=






2
2
48
30
) ?
) ?
P cm
M cm
A H
B V
π
π
=
=
=
=


Krenućemo od formule za površinu, ali one početne, uopštene i naći ćemo bazu!

2
2
48 2 30
2 48 30
2 18
18
2
9
P B M
B
B
B
B
B cm
π π
π π
π
π
π
= +
= +
= −
=
=
=


Sada ćemo iz baze naći poluprečnik r.

343


2
2
2
9 ovde pokratimo
r 9
9
3 ali kako dužina ne može biti negativan broj
3
B r
r
r
r
r cm
π
π π π
=
=
=
= ±
= ±
=


Dalje upotrebimo formulu za površinu omotača, da nađemo visinu H:

2
30 2 3 opet skratimo
30=6H
30
6
5
M r H
H
H
H cm
π
π π π
=
= ⋅
=
=



I na kraju, zapremina je:

3
9 5
45
V B H
V
V cm
π
π
= ⋅
= ⋅
=






2
144
2 ( visina je dva puta veća od poluprečnika osnove)
?
M cm
H r
V
π =
=
=



Krenućemo od formule za površinu omotača :

2
2 ovde zamenimo M i umesto 2r stavimo H
144 skratimo
144=H
144
12
M r H
H H
H
H cm
π
π π π
=
=
=
=



344



Kako je H = 2 r , onda je 2r = 12 pa je r = 6 cm.

2
3
6 12
36 12
432
V B H
V
V
V cm
π
π
π
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=










345


2
: 6:1
200
?
Iz : 6:1 dobijamo ( množeći unutrašnje sa unutrašnjim i spoljašnje sa spoljašnjim) da je 6
Krenemo od početne formule za površinu:
2 i ovde zamenimo da je 6
200 2
M B
P cm
V
M B M B
P B M M B
B
π
π
=
=
=
= =
= + =
=
2
2
2
2
2
6
200 8
200
8
25
Iz baze nalazimo r:
25 skratimo
25
25
5
Sada nam treba visina H. Nju ćemo naći preko omotača:
6 6 25 150
2
150 2 5 skratimo
150 10
150
1
B
B
B
B cm
B r
r
r
r
r cm
M B cm
M r H
H
H
H
π
π
π
π
π π π
π π
π
π π π
+
=
=
=
=
=
=
=
=
= = ⋅ =
=
= ⋅
=
=
3
0
15
Konačno, zapremina će biti:
25 15
375
H cm
V B H
V
V cm
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=







346







2
: 6:1
200
?
Iz : 6:1 dobijamo ( množeći unutrašnje sa unutrašnjim i spoljašnje sa spoljašnjim) da je 6
Krenemo od početne formule za površinu:
2 i ovde zamenimo da je 6
200 2
M B
P cm
V
M B M B
P B M M B
B
π
π
=
=
=
= =
= + =
=
2
2
2
2
2
6
200 8
200
8
25
Iz baze nalazimo r:
25 skratimo
25
25
5
Sada nam treba visina H. Nju ćemo naći preko omotača:
6 6 25 150
2
150 2 5 skratimo
150 10
150
1
B
B
B
B cm
B r
r
r
r
r cm
M B cm
M r H
H
H
H
π
π
π
π
π π π
π π
π
π π π
+
=
=
=
=
=
=
=
=
= = ⋅ =
=
= ⋅
=
=
3
0
15
Konačno, zapremina će biti:
25 15
375
H cm
V B H
V
V cm
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=

347








Pošto u tekstu zadatka kaže da je osni presek kvadrat, to nam govori da se radi o ravnostranom valjku,
kod koga je H= 2r



H
2r
osni presek
H=2r




348



2
2
2
2
2
3
Površina osnog preseka se računa po formuli: 2
Kako je 2r = H, to je
100
100
10
2 2 10 5
2 ( )
2 5 (5 10)
10 15
150
5 10
25 10
250
op
op
op
P r H
P H H
P H
H
H
H cm
r H r r cm
P r r h
P
P
P cm
V r H
V
V
V cm
π
π
π
π
π
π
π
π
= ⋅
= ⋅
=
=
=
=
= → = → =
= +
= ⋅ +
= ⋅
=
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=









2 6
10
?
r cm
D cm
P
=
=
=


349




H
2r
D
osni presek



Primenjujemo Pitagorinu teoremu na obeleženom trouglu:

2 2 2
2 2 2
2
2
2
(2 )
10 6
100 36
100 36
64
64
8
D H r
H
H
H
H
H
H cm
= +
= +
= +
= −
=
=
=



Kako je 2 r = 6 , odatle je r = 3cm, pa će površina biti:


2
2 ( )
2 3 (3 8)
6 11
66
P r r H
P
P
P cm
π
π
π
π
= +
= ⋅ +
= ⋅
=







350








Trik kod ovog zadatka je da izvršimo dopunu do jednakostraničnog trougla i tu uočimo vezu između visine i

poluprečnika.


2r
A
B
30
60
0
0
30
0
60
0
H=4cm
H=4cm
8cm




Očigledno je stranica ovog jednakostraničnog trougla 8 cm, a prečnik osnove valjka ,2r, je visina ovog

jednakostraničnog trougla!


Zamenimo ovo sad u formulu za visinu trougla:

351



2
2
2
2
3
3
2
8 3
2
2
2 4 3
4 3
2
2 3
(2 3) 4
2 3 4
4 3 4
48
a
h
r
r
r
r cm
V r H
V
V
V
V cm
π
π
π
π
π
=
=
=
=
=
=
= ⋅
= ⋅
= ⋅ ⋅
=

2 20
6, 28
?
r cm
V l
H
=
=
=


Da vas podsetimo:
3
1 1 l dm =



Kako je naša zapremina data u litrima, to odmah znamo da je
3
6, 28 V dm =

Poluprečnik ćemo naći iz 2r = 20, pa je r = 10 cm, ali pošto je zapremina u decimetrima to moramo pretvoriti da

je r = 10 cm = 1 dm

Sad se vraćamo na traženje visine H, naravno krećemo od formule za zapreminu:


352



2
2
6, 28 1 3,14
6, 28 3,14
6, 28
3,14
2
20
V r H
H
H
H
H dm
H cm
π =
= ⋅ ⋅
= ⋅
=
=
=






Naravno, ovakvom rotacijom nastaje valjak, pogledajmo na slici:


a=8cm
b=12cm
r=a=8cm
H=b=12cm




2
2
2
3
2 ( )
2 8 (8 12)
16 20
320
8 12
64 12
768
P r r H
P
P
P cm
V r H
V
V
V cm
π
π
π
π
π
π
= +
= ⋅ +
= ⋅
=
=
= ⋅
= ⋅
=

353

KUPA

Kupa je oblo feometrijsko telo čija je osnova krug, a omotač je deo obrtne konusne površi sa vrhom u tački
S.


r
H
s
S




Osa kupe je prava koja prolazi kroz vrh kupe i centar osnove kupe . Ako je osa normalna na osnovu kupe reč je o

pravoj kupi, inače se radi o kosoj kupi.


r
H
s
S
O
osa kupe



Obeležavanje:

- r je poluprečnik osnove( 2r je prečnik osnove)
- H je visina kupe
- s je izvodnica kupe
- B je baza (osnova)
- M je omotač
- P površina, V zapremina
354



Opšte početne formule za površinu i zapreminu kupe iste su kao i formule za P i V piramide.


1
i
3
P B M V B H = + = ⋅



Pogledajmo najpre mrežu kupe.



2
B r π =
s
s
M srπ =




2 2
1

3
1

3
( )
P B M V BH
P r sr V r H
P r r s
π π π
π
= + =
= + =
= +




355

Pogledajmo i osni presek:

r
s
H
r
osni presek


Osni presek je trougao , čija je površina:
2
to jest
2
op op
r H
P P r H

= = ⋅


Još trebamo paziti da ako u tekstu zadatka kaže da se radi o ravnostranoj kupi , onda je osni presek

jednakostranični trougao i važi da je :
2r s =



Znajte da kupa može nastati i obrtanjem pravouglog trougla oko jedne od svojih kateta:

a
a
b
b
c
c
b=H
c=s
a=r
b=r
a=H
c=s
Obrtanje oko katete b
Obrtanje oko katete a








356









6
11 .
?
r cm
H cm
V
=
=
=






2
2
3
1
3
1
3
1
6 11
3
1
36 11 skratimo 36 i 3 sa 3
3
12 11
132
V B H
V r H
V
V
V
V cm
π
π
π
π
π
= ⋅
= ⋅
= ⋅
= ⋅
= ⋅
=























357










3
2
2
2
2
3
3
?
Najpre tražimo visinu H primenjujući početnu formulu za zapreminu:
1
3
1
3 3 ovde skratimo trojke i
3
3
3
Iz površine baze ćemo lako naći poluprečnik
B= r
3
3
3
Pri
V cm
B cm
P
V BH
H
H
H cm
r
r
r cm
π
π
π π π
π
π π
=
=
=
=
= ⋅
=
=
=
=
=
2 2 2
2
2 2
2
2
menom Pitagorine teoreme ćemo naći izvodnicu s:
s
3 3
9 3
12
12 4 3 2 3
H r
s
s
s
s cm
= +
= +
= +
=
= = ⋅ =



I konačno, površina je:

358




2
2
( )
3 ( 3 2 3)
3 3 3
3 3
3 3
9
P r r s
P
P
P
P
P cm
π
π
π
π
π
π
= +
= +
= ⋅
=
= ⋅
=






3
800
2 : 5: 6 ( prečnik osnove i visina su u razmeri 5:6)
?
V cm
r H
P
π =
=
=



2
2
3
3 3 3 3
12 5 odavde izrazimo H
12
5
Sada ovo menjamo u formulu za zapreminu:
1
3
1 12
800 pokratimo...
3 5
4
800=
5
4 4000 1000 10 10
r H
r
H
V r H
r
r
r
r r r r cm
π
π π
=
=
=
= ⋅
= → = → = → =






359



2 2 2
2 2 2
2
2
Dalje nam treba izvodnica s, koju ćemo naći preko Pitagorine teoreme:
10 24
100 576
676
676
26
s r H
s
s
s
s
s cm
= +
= +
= +
=
=
=


2
Konačno, površina je:
( )
10 (10 26)
10 36
360
P r r s
P
P
P cm
π
π
π
π
= +
= +
= ⋅
=






6
4
) ?
) ?
) ?
O rcm
H cm
A s
B P
V V
=
=
=
=
=


Iz obima osnove ćemo naći poluprečnik osnove r
2
6 2
2 6
3
O r
r
r
r cm
π
π π
=
=
=
=


360



r
H
s

2 2 2
2 2 2
2
2
Primenom Pitagorine teoreme dobijamo izvodnicu:
s
s 3 4
s 9 16
s 25
25
5
r H
s
s cm
= +
= +
= +
=
=
=


Dalje nije teško naći površinu i zapreminu:

2
2
2
3
( )
3 (3 5)
3 8
24
1
3
1
3 4
3
1
9 4
3
12
P r r s
P
P
P cm
V r H
V
V
V cm
π
π
π
π
π
π
π
π
= +
= +
= ⋅
=
=
= ⋅
= ⋅
=




2
2
90
25
?
P cm
B cm
V
π
π
=
=
=


Krećemo od opšte formule za površinu:

361



2
90 25
90 25
65
P B M
M
M
M cm
π π
π π
π
= +
= +
= −
=


Iz baze ćemo lako naći poluprečnik r

2
2
2
25
25
25
5
B r
r
r
r
r cm
π
π π
=
=
=
=
=


Vratimo se u omotač da nađemo izvodnicu s

65 5 naravno, kao i uvek, skratimo
65 5
65
5
13
M sr
s
s
s
s cm
π
π π π
=
= ⋅
= ⋅
=
=


Sad upotrebimo Pitagorinu teoremu


2 2 2
2 2 2
2
2
2
13 5
169 25
169 25
144
144
12
s r H
H
H
H
H
H
H cm
= +
= +
= +
= −
=
=
=

2
2
3
1
3
1
5 12
3
1
25 12 skratimo 12 i 3 sa 3
3
V=100 cm
V r H
V
V
π
π
π
π
=
= ⋅ ⋅
= ⋅ ⋅








362




2
2 18
216
?
op
r cm
P cm
P
π
=
=
=



Kako se beše izračunava površina osnog preseka? Pogledajmo sliku:

r
s
H
r
osni presek


2
to jest :
2
op op
rH
P P r H = = ⋅

Iz 2r = 18 ,jasno je da je r = 9cm

Nadjimo visinu:

( )
216 9 (9 ) skratimo
216 9(9 )
216
9
9
9 24
24 9
15
P r r s
s
s
s
s
s
s cm
π
π π π
= +
= +
= +
+ =
+ =
= −
=

2 2 2
2 2 2
2
2
2
15 9
225 81
225 81
144
144
12
s H r
H
H
H
H
H
H cm
= +
= +
= +
= −
=
=
=


Sad je lako:

2
9 12
108
op
op
op
P r H
P
P cm
= ⋅
= ⋅
=



363







2
16 3
?
op
P cm
P
=
=



r
s
H
osni presek
60
0
60
0
s
60
0
2r = s



Osni presek je jednakostranični trougao — to nam govori da je 2r = s

Za površinu osnog preseka ćemo upotrebiti formulu za površinu jednakostraničnog trougla:

2
2
2
2
2
3
4
3
16 3 skratimo 3
4
16
4
16 4
64
64
8
a
P
s
s
s
s
s
s cm
=
=
=
= ⋅
=
=
=

Kako je 2r = s , onda je 2r = 8, pa je jasno: r = 4cm


364




2
( )
4 (4 8)
4 12
48
P r r s
P
P
P cm
π
π
π
π
= +
= +
= ⋅
=








Uočimo par činjenica:

- visine su im iste
- dužina osnovne ivice piramide je : 6 2 a =
- da nađemo poluprečnik osnove kupe...tu će nam pomoći “ pogled odozdo”:


a
a
r=d/2


Uočavamo da je poluprečnik osnove kupe ustvari polovina dijagonale kvadrata!
Dakle:
2 6 2 2 6 2
6
2 2 2 2
d a
r cm

= = = = =

Izračunajmo sada odnos zapremina:

365




2 2
2 2
2 2
2
2
: : ( ovde kratimo H, jer su im iste , i trojke)
3 3
= :
2
= ( ) :
2
2
= : (pokratimo a i 2 i 4)
4

kupa piramida
r H a H
V V
r a
a
a
a
a
π
π
π
π
=

= :1 ( proširimo sa 2)
2
= : 2
π
π


Šta primećujemo?

Pa podatak da je poluprečnik osnove kupe
2 6 2 2 6 2
6
2 2 2 2
d a
r cm

= = = = = nam nije ni trebao i podatak da je

6 2 a = je takođe nepotreban! Dovoljno je znati da je :
2
2 2
d a
r = =



36
) ?
) V=?
O cm
A P
B
π =
=


Uočimo najpre na slici trougao BOS.

366



r
H
s
45
0
45
0
H=r
B
O
S
A


On je očigledno jednakokrako pravougli trougao! To nam govori da je H = r. Izvodnica s je ustvari dijagonala

kvadrata čija je stranica r.

Iz obima osnove ćemo naći poluprečnik r , onda istovremeno imamo i H, a izvodnica s ćemo kao dijagonalu

kvadrata naći kao : 2 s r =

2
36 2
36 2
18 18 18 2
O r
r
r
r cm H cm s cm
π
π π
=
=
=
= → = → =


2
( )
18 (18 18 2) ovde , ako se setite, izvučite 18 kao zajednički ispred zagrade)
18 18(1 1 2)
324 (1 2)
P r r s
P
P
P cm
π
π
π
π
= +
= +
= ⋅ +
= +


2
2
3
1
3
1
18 18
3
1
324 18
3
1944
V r H
V
V
V cm
π
π
π
π
=
= ⋅
= ⋅ ⋅
=




367






8
3
?
O m
H m
V
π =
=
=




2
2
3
2
8 2
2 8
4
1
3
1
4 3
3
16
O r
r
r
r m
V r H
V
V m
π
π π
π
π
π
=
=
=
=
=
= ⋅
=













368


SFERA (LOPTA)


Sfera je skup svih tačaka prostira podjednako udaljenih od jedne fiksirane tačke(centra sfere).

Poluprečnik sfere(r) je rastojanje bilo koje tačke sfere od centra sfere.

Lopta je oblo telo ograničeno sferom.

r
r


2
4 P r π =
je formula za površinu lopte


3
4
V= r
3
π
je formula za zapreminu lopte

Lopta nastaje obrtanjem kruga oko bilo kog njegovog prečnika.

Presek lopte i bilo koje ravni je krug. Ako presečna ravan prolazi kroz centar dobija se veliki krug lopte, to jest

krug koji ima najveću površinu.





r
r
1
veliki krug lopte
mali krug lopte
r


369





Ako nam je zadata polulopta:


r



Njenu zapreminu ćemo izračunati lako, tako što zapreminu lopte podelimo sa 2.

3 3
1 4 2
V = r r
2 3 3
polulopte
π π =


Al kod površine moramo biti pažljivi , jer se ona sastoji od polovine površine lopte i površine velikog kruga lopte:

2 2
2 2
2
1
2
1
4
2
2
3
polulopte lopte velikikrug
polulopte
polulopte
polulopte
P P P
P r r
P r r
P r
π π
π π
π
= +
= ⋅ +
= +
=




370






3
?
?
r cm
P
V
=
=
=


2
2
2
4
4 3
4 9
36
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=



3
3
3
4
3
4
3
3
4
27
3
4 9
36
V r
V
V
V
V cm
π
π
π
π
π
=
=
= ⋅
= ⋅
=




371




3
3
3
3
2
2
2
4
3
?
Najpre ćemo iz zapremine naći poluprečnik lopte :
4
3
4 4 4
skratimo i i dobijamo:
3 3 3
1
1
Dalje nije teško naći površinu:
4
4 1
4
V cm
P
V r
r
r
r cm
P r
P
P cm
π
π
π π π
π
π
π
=
=
=
=
=
=
=
= ⋅
=





2 16
?
?
r cm
P
V
=
=
=


Iz 2r = 16 je očigledno r = 8 cm




2
2
2
4
4 8
4 64
256
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=


372





3
3
3
4
3
4
8
3
4
512
3
2048
3
V r
V
V
V cm
π
π
π
π
=
=
= ⋅
=



36
?
vk
O cm
V
π =
=




r
veliki krug lopte
r


Veliki krug lopte ima isti poluprečnik kao i cela lopta!

2
36 2
36 2
18
vk
O r
r
r
r cm
π
π π
=
=
=
=



3
3
3
4
3
4
18
3
4
5832
3
4 1944
7776
V r
V
V
V
V cm
π
π
π
π
π
=
=
= ⋅
= ⋅
=

373










Najpre ćemo izračunati površinu te početne, manje lopte:


2
2
2
4
4
4 4
4 16
64
r cm
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
=
= ⋅
= ⋅
=


Nova lopta ima poluprečnik veši za 3 cm od početne , dakle
1
4 3 7 r cm = + =

Površina nove lopte je:


1
2
1
2
1
1
2
1
7
4
4 7
4 49
196
r cm
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
=
= ⋅
= ⋅
=


Oduzmimo površine da vidimo koliko je povećanje:

2
1
196 64 132 P P cm π π π − = − =








Iz fizike znamo da telo potopljeno u vodu izbaci onoliko vode kolika je njegova zapremina.

374




H 11
12
H
1
12
H
r=5cm
H
r=5cm
r=2,5cm



Znači da je zapremina lopte 12 puta manja od zapremine valjka! To jest:
12
v l
V V = ⋅


Naći ćemo zapreminu lopte, to pomnožiti sa 12 i dobiti zapreminu valjka.

3
3
3
4
3
4
(2, 5)
3
4
2, 5 2, 5 2, 5 (pomnožimo 4 i 2,5 posebno i 2,5 sa 2,5)
3
10
6, 25
3
62, 5
3
l
l
l
l
l
V r
V
V
V
V cm
π
π
π
π
π
=
=
= ⋅ ⋅ ⋅
= ⋅
= ⋅

Zapremina valjka će biti:


3
62, 5
12 12 4 62, 5 250
3
v l
V V cm π π π = ⋅ = ⋅ = ⋅ =

2
2
250 5
250 25
10
v
V r H
H
H
H cm
π
π π
= ⋅
=
=
=






Šta se ovde neće promeniti?
375





Pa naravno, masa tela, odnosno njegova zapremina!

To je i početna naša ideja, da su zapremine kupe i lopte iste!

Kako je prečnik lopte 2r = 8 cm , jasno je da je poluprečnik r = 4cm , a to je i poluprečnik kupe!


3
3
3
4
3
4
4
3
4
64
3
256
3
l
l
l
l
V r
V
V
V cm
π
π
π
π
=
=
=
=




2
2
256
3
1 256
3 3
4 256
16 256
256
16
16
k l
k
V V
V
r H
H
H
H
H cm
π
π π
=
=
=
=
=
=
=




Naravno , mi ustvari bojimo površinu kugli.

Naći ćemo površinu koju trebamo obojiti kod manje kugle i površinu 10 većih kugli koju trebamo obojiti a onda
ćemo upotrebiti proporciju…

Ako je prečnik manje kugle 16cm onda je jasno poluprečnik 8
mk
r cm =

Ako je prečnik veće kugle 2dm, odnosno 20 cm, to će poluprečnik biti: 10
vk
r cm =

Nađimo najpre površinu manje kugle:

376




2
2
2
4
4 8
4 64
256
mk mk
mk
mk
mk
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=


Sada tražimo površinu veće kugle:

2
2
2
4
4 10
4 100
400
vk vk
vk
vk
vk
P r
P
P
P cm
π
π
π
π
=
= ⋅
= ⋅
=


Pošto imamo 10 većih kugli , tu je površina za bojenje :
2
400 10 4000 cm π π ⋅ =

Sada postavljamo proporciju:


256 : 32 4000 :
256 32 4000
32 4000
256
500
x
x
x
x g
π π
π π
=
⋅ = ⋅

=
=






377



KOMBINACIJA 1.


1. Izračunati vrednost izraza
2 4
: : ako je 2 , i 2, 5
5 5
a b c b a b c + = − = = −

2. Izračunati vrednost izraza
6 1 1
25 15 0, 4 6
5 9 4
⋅ − ⋅ + ⋅ +

3. Izračunati
2
(3 1) (3 1)(3 1) 7 za 6, 5 x x x x x − − − + + = −

4. Rastaviti na činioce


2
2
) 12 4
) 12 3
A a b ab
B x
+



5. Odrediti p tako da je x = 2 nula funkcije (4 6) (3 2) y p x p = − − −

6. Pri sušenju sveže jabuke gube 85% od svoje mase. Koliko treba svežih jabuka za 300kg suvih?

7. Rešiti nejednačinu
4 5 1
0
4 6
n n − +
− ≤

8. Rešiti sistem jednačina


3 2 13
2 5 4
x y
x y
+ =
− = −


9. Priča se da na pitanje, koliko ima učenika, Pitagora odgovorio: “ Polovina mojih učenika uči matematiku,

četvrtina muziku, sedmina ćuteći razmišlja, a osim toga imam još tri učenika”.

Koliko je ukupno učenika imao Pitagora?


10. Izračunati površinu jednakokrakog trapeza , čiji je obim 50 cm , a osnovice su dužina 17 cm i 7cm.





378



11. Koji mnogougao ima osam puta više dijagonala nego stranica?

12. Površina kvadrata jednaka je površini pravouglog trougla, čije su katete a=8cm i b=9cm. Izračunati obim
tog kvadrata.

13. Koliku površinu opisuje konac klatna dužine 120 cm, ako pri kretanju njegov vrh opisuje luk dužine
30cm?

14. Izračunati visinu telefonskog stuba ako je njegova senka 8,25 metara , a u isto vreme vertikalni štap visok
3 metara ima senku dužine 2,75 metara.


15. Izračunati površinu osenčenog dela figure na slici ako je stranica kvadrata a= 12 cm.




16. Koliko litara vode stane u sud oblika pravilne šestostrane prizne osnovne ivice 20 cm i bočne ivice jednake
većoj dijagonali osnove?

17. Izračunati zapreminu pravilne četvorostrane piramide, čija je površina 360
2
cm , a dužina osnovne ivice
10cm.

18. Pravougaonik Sa stranicama a=6 cm i b=3 cm rotira oko stranice a. Izračunati površinu I zapreminu tako
nastalog tela.

19. Obim osnove kupe je 6π cm, a visina kupe je 4 cm. Kolika je površina te kupe?

20. Ako je zapremina polulopte
3
18 cm π , izračunati njenu površinu.







379
KOMBINACIJA 2.

1. Proveriti tačnost jednakosti:
1 3 1 3 1 3
2 : 1 (0, 75 ) 2
4 4 4 5 4 5
− ⋅ ⋅ + =
2. Izračunati
3 2 4
8
5 5 5
5 5
⋅ ⋅


3. Izračunati
2
6 9 a b c + − za
1 2
2,
2 3
a b i c = − = = −

4. Odrediti polinom P tako da je
2 2
(2 3 ) 4 6 10 m m P m m − − = − −

5. Odrediti m tako da tačka ( 2,1) M − pripada grafiku funkcije 3 2 3 mx x y m − = −

6. U 150 grama vode sipa se 30 grama soka od limuna i 20 grama šećera. Koliko procenata šećera sadrži mešavina?
7. Naći najveći ceo broj x za koji važi
2 1 3 1
1
3 2
x x + −
− >
8. Rešiti sistem jednačina

3( 1) 5( 1) 7
5( 3) 3( 1) 25
x y
x y
− + − = −
+ − + =


9. Razlika dva oštra ugla u pravouglom trouglu je
0
46 40`. Izračunaj te uglove.

10. Izračunaj površinu četvorougla ABCD prema podacima sa slike.

A
B
C
D
12
9
8


11. Dve susedne stranice AB i AD paralelograma ABCD su 8cm i 6 cm. Prvoj stranici odgovara visina dužine 3 cm.
izračunati dužinu visine koja odgovara drugoj stranici.

12. Izračunati površinu osenčenog dela kvadrata na slici , ako su E i F središta stranica a dužina AB = 8 cm.

A
B
C D
E
F




380

13. Točak lokomotive ima prečnik 1,7 m. Kolika je dužina puta koji pređe taj točak ako se okrene (bez klizanja)
tačno 10000 puta? ( 3,14 π ≈ )

14. Koristeći sliku izračunati dužinu SD, ako su prave AC i BD paralelne, a SA = 9 cm, AB = 6 cm i SC = 3 cm

S
A B
C
D


15. U bazenu oblika kvadra dimenzija 29 m, 15 m, i 2,5 m , nalazi se voda do
3
5
visine ( dubine). Koliko kubnih
metara vode ima u tom bazenu?

16. Izračunati zapreminu pravilne šestostrane piramide ako je osnovna ivica 6 cm a površina jedne bočne strane
2
18cm .

17. Površina valjka je
2
150 cm π , a poluprečnik i visina su u razmeri 1 : 2. Izračunati zapreminu tog valjka.


18. Osni presek kupe je jednakokrako pravougli trougao , čija je hipotenuza 8 2cm. Izračunati zapreminu te kupe.

19. U kocki ivice a= 6 cm upisana je lopta. Izračunati površinu i zapreminu te lopte.

20. Dva unutrašnja ugla šestougla su jednaka. Izračunati ih ako su ostala četiri ugla
0 0 0 0
100 ,80 ,150 i 120



381
KOMBINACIJA 3.

1. Dati su izrazi
1 2 2 1 1 2 2 1 1 2 2 1
: ; ( ) : ; ( : )
2 3 3 2 2 3 3 2 2 3 3 2
A B C = ⋅ + = ⋅ + = ⋅ +
Izračunati njihove vrednosti i poređati ih od najmanjeg do najvećeg.

2. Odrediti broj
i) a koji je za 5 veći od 10
ii) b koji je za 5 manji od 10
iii) c koji je 5 puta veći od 10
iv) d koji je 5 puta manji od 10

Zatim izračunati a + b + c + d = ?

3. Proveriti tačnost jednakosti
2 2 3 3 3 6 3
(4 ) ( ) : (16 ) x y x y xy ⋅ =

4. Rastaviti na činioce a)
3
a a − b)
2 2
9 4 x y −

5. Izračunati površinu trougla koji gradi grafik funkcije
3
3
4
y x = − + sa koordinatnim osama.

6. Jedna prostorija osvetljena je sa 15 sijalica od 60 W. Koliko bi sijalica od 75 W davalo isto osvetljenje.

7. Rešiti jednačinu
2 2
( 5) ( 1) 48 x x + − − =

8. Rešiti nejednačinu
2 2 2
(3 1) (4 1) (5 2) x x x − + + < +

9. Rešiti sistem jednačina


2 4
6 2 3
4
( 1) 2 2
3
y y x
y x
+ +
− =
+ − = −


10. Izračunati površinu trapeza ABCD ( AB paralelno sa CD) , ako je AB = 16 cm, CD = 10 cm i
visina trapeza je h = 4 cm

11. Zbir svih unutrašnjih uglova nekog mnogougla je 18 pravih uglova.

a) Koliki je broj stranica tog mnogougla?
b) Koliko taj mnogougao ima dijagonala?

12. Kvadrat je opisan oko kruga obima 8 cm π . Izračunati obim i površinu tog kvadrata.

13. Stanice jednog trougla su 4 cm, 5 cm i 6 cm. Najduža stranica njemu sličnog trougla je 3 cm .
Kolike su ostale stranice drugog trougla?






382

14. Izračunati površinu osenčenog dela figure na slici ako su poluprečnici manjih krugova 3 cm a većih 4 cm.



15. Zbir dužina ivica jednakoivične trostrane prizme je 18 cm. Izračunati površinu te prizme.

16. Bočne strane pravilne trostrane piramide su pravougli trouglovi . Izračunati površinu te piramide ako je bočna
ivica s = 8 cm.

17. Bunar oblika valjka dubine 15 m ima prečnik 1,4 m . Voda u njemu je duboka 10 m. Koliko vode ima u tom
bunaru? ( 3,14 π ≈ )

18. Pravougli trougao sa katetama 3 cm I 4 cm obrće se oko svoje kraće katete . Izračunati površinu i zapreminu tako
nastalog tela.

19. Metalno telo oblika lopte treba pretopiti u lopte dva puta manjeg poluprečnika . Koliko se takvih lopti dobija?











383
Математика
Тест 5
Кључ за оцењивање
ОПШТЕ УПУТСТВО ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ
Кључ за оцењивање дефинише начин на који се оцењује сваки поједини задатак. У општим
упутствима за оцењивање дефинисане су оне ситуације које могу да се јаве у одговорима на
различита питања, а која је важно да сви оцењивачи реше на јединствен начин.
1. Задатак са исправним поступком и тачним Резултатом (одговором) добија максимални
број поена без обзира да ли је рађен на други начин од оног који предвиђа кључ.
2. Бодови се не одбијају ако тачан Резултат (решење, одговор) није уписан у кућицу
предвиђену за Резултате.
3. Задатак у коме се појављује мерна јединица добија максималан број поена чак иако та
јединица није написана.
4. Максималан број поена добија се за тачно урађен задатак у чијем решењу постоји слика
(или цртеж) иако та слика (цртеж) није урађена, осим ако се то изричито тражи.
5. Бодови се не одбијају ако је цртеж у задатку тачно урађен графитном оловком.
6. Прегледач уписује бодове у предвиђену кућицу поред задатка. За погрешно урађен
задатак у кућицу уписати нулу, а за неурађен задатак уписати црту.
7. Уколико је ученик написао тачан Резултат (решење) а није урадио поступак у задацима у
којима је поступак потребан, добија нула поена.
8. Уколико је ученик уочио грешку и прецртао део поступка и након тога урадио тачно
задатак, добија максималан број поена предвиђених за тај задатак.
9. Број се мора уписивати и током израде задатка и у одговору ако је то у тексту назначено.

384
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
1.
Место за рад:
2.
1
1
ɂɡɪɚɱɭɧɚɬɢ:
Ⱥ) 5 · 102,34 · 20;
Ȼ)
11 7 11 3 11 5
1
30 12 30 4 30 12
| | | |
· + · ÷ + ·
| |
\ . \ .
.
ɂɡɪɚɱɭɧɚɬɢ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɢɡɪɚɡɚ
( ) ( )
3 2
2 3
2 2
2 2
÷ ÷
÷
÷ ÷
.
Ⱥ) 5 102,34 20 102,34 100 10234 · · = · = ;
Ȼ)
11 7 11 3 11 5 11 7 3 5 11 7 3 17
1 1
30 12 30 4 30 12 30 12 4 12 30 12 4 12
| | | | | | | |
· + · ÷ + · = · ÷ + = · ÷ + =
| | | |
\ . \ . \ . \ .


11 7 9 17 11 15 11
30 12 30 12 24
÷ +
· = · = .
Поступак обавезан.
Тачан одговор под А) доноси 0,5 поена,
тачан одговор под Б) доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
А) 10234 Б) 11/24
( ) ( )
3 2
2 3
2 2
8 4
2 + 0, 5 2, 5.
2 2 4 8
÷ ÷
÷
÷ = ÷ = =
÷ ÷ ÷ ÷

2,5
Поступак обавезан.
Укупно 1 поен
385
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
3.
4.
1
1 Ɉɞɪɟɞɢɬɢ ɥɢɧɟɚɪɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɭ y = kx + n ɱɢʁɢ ɝɪɚɮɢɤ ɫɚɞɪɠɢ ɬɚɱɤɟ A(0,–1) ɢ
B(–1,0).
ɍɱɟɧɢɰɢ ʁɟɞɧɨɝ ɨɞɟʂɟʃɚ ɩɪɨɜɟɥɢ ɫɭ 8 ɫɚɬɢ ɧɚ ɢɡɥɟɬɭ. ɉɪɜɨɝ ɫɚɬɚ ɩɪɟɩɟɲɚɱɢɥɢ ɫɭ
3 km, ɚ ɡɚɬɢɦ ɫɟ ʁɟɞɚɧ ɫɚɬ ɨɞɦɚɪɚɥɢ. ɋɥɟɞɟʄɟɝ ɫɚɬɚ ɩɪɟɲɥɢ ɫɭ ʁɨɲ 4 km ɢ, ɩɨɫɥɟ
ɨɞɦɨɪɚ ɨɞ ɞɜɚ ɫɚɬɚ, ɞɨ ɤɪɚʁɚ ɢɡɥɟɬɚ ɩɪɟɲɥɢ ʁɨɲ 6 km. Ⱦɨɜɪɲɢɬɢ ɡɚɩɨɱɟɬɢ ɞɢʁɚɝɪɚɦ
ɩɭɬɚ (km) ɤɨʁɢ ɫɭ ɭɱɟɧɢɰɢ ɩɪɟɲɥɢ ɭ ɡɚɜɢɫɧɨɫɬɢ ɨɞ ɜɪɟɦɟɧɚ (h).
Уколико је k и n израчунато, а линеарна функција није записана,
НЕ одузимати поене.
Ƚɪɚɮɢɤ ɥɢɧɟɚɪɧɟ ɮɭɧɤɰɢʁɟ y kx n = + ɫɚɞɪɠɢ ɬɚɱɤɟ A(0, –1) ɢ B(–1, 0) ʁɟɞɢɧɨ ɚɤɨ ʁɟ
1 0 k n ÷ = · + ɢ 0 ( 1) k n = · ÷ + ,
ɬɨ ʁɟɫɬ 1 n ÷ = ɢ 0 k n = ÷ + . Ɂɚɬɨ ʁɟ 1 n = ÷ ɢ 1 k n = = ÷ , ɩɚ ʁɟ ɬɪɚɠɟɧɚ
ɥɢɧɟɚɪɧɚ ɮɭɧɤɰɢʁɚ 1 y x = ÷ ÷ .
Поступак обавезан.
Тачнo израчунато k доноси 0,5 поена,
тачнo израчунато n доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
1 y x = ÷ ÷ .
Тачно довршен започети
дијаграм доноси 1 поен.
Укупно 1 поен
386
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
Место за рад:
5.
6.
1
1
Ⱥɤɨ ɞɧɟɜɧɨ ɪɚɞɢ 7 ɱɚɫɨɜɚ, ʁɟɞɚɧ ɪɚɞɧɢɤ ɩɨɫɚɨ ɡɚɜɪɲɢ ɡɚ 15 ɞɚɧɚ. Ʉɨɥɢɤɨ ɱɚɫɨɜɚ
ɞɧɟɜɧɨ ɛɢ ɪɚɞɧɢɤ ɬɪɟɛɚɥɨ ɞɚ ɪɚɞɢ ɞɚ ɛɢ ɢɫɬɢ ɩɨɫɚɨ ɡɚɜɪɲɢɨ ɡɚ 12 ɞɚɧɚ?
Ɋɟɲɢɬɢ ʁɟɞɧɚɱɢɧɭ ( )( ) ( )( ) 2 3 1 5 0 x x x x ÷ ÷ ÷ ÷ ÷ = .
Ȼɪɨʁ ɱɚɫɨɜɚ ɪɚɞɚ ɢ ɛɪɨʁ ɪɚɞɧɢɯ ɞɚɧɚ ɫɭ ɨɛɪɧɭɬɨ ɩɪɨɩɨɪɰɢɨɧɚɥɧɟ ɜɟɥɢɱɢɧɟ. Ɍɚ ɨɛɪɧɭɬɚ
ɩɪɨɩɨɪɰɢɨɧɚɥɧɨɫɬ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɪɟɞɫɬɚɜɢɬɢ ɬɚɛɥɢɱɧɨ:
7 h 15 ɞɚɧɚ
x h 12 ɞɚɧɚ
ɂɡ
: 7 15:12 x = ,
ɧɚɥɚɡɢɦɨ
12 7 15 x = ·
ɢ

7 15
8, 75 h 8 h 45 min
12
x
·
= = = .
x = 8 h 45 min.
Поступак обавезан.
Тачно постављена “формула” доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
Ɇɧɨɠɟʃɟɦ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢɯ ɢɡɪɚɡɚ ɢ ɫɪɟɻɢɜɚʃɟɦ, ɞɨɛɢʁɚɦɨ:
( ) ( ) ( ) ( ) 2 3 1 5 0 x x x x ÷ · ÷ ÷ ÷ · ÷ = ,

( )
2 2
2 2
6 2 3 + 5 5 + 0,
6 5 + 5 + 6 0,
+1 0,
1.
x x x x x x
x x x x
x
x
÷ ÷ ÷ ÷ ÷ =
÷ ÷ ÷ =
=
= ÷

Ɋɟɲɟʃɟ ʁɟɞɧɚɱɢɧɟ ʁɟ 1 x = ÷ .
Поступак обавезан.
Укупно 1 поен
x = –1
387
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
7.
8.
1
1
Место за рад:
Ɂɛɢɪ ɞɜɚ ɛɪɨʁɚ ʁɟ 136. Ɉɞɪɟɞɢɬɢ ɬɟ ɛɪɨʁɟɜɟ, ɚɤɨ ɫɟ ɡɧɚ ɞɚ ʁɟ ɱɟɬɜɪɬɢɧɚ ʁɟɞɧɨɝ ɨɞ ʃɢɯ ɡɚ
8 ɦɚʃɚ ɨɞ ɩɨɥɨɜɢɧɟ ɞɪɭɝɨɝ.
ȳɟɞɧɚ ɫɬɪɚɧɢɰɚ ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤɚ ʁɟ 12 cm, ɚ ʃɟɝɨɜɚ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɚ ʁɟ ɡɚ 8 cm ɞɭɠɚ ɨɞ ɞɪɭɝɟ
ɫɬɪɚɧɢɰɟ. Ɉɞɪɟɞɢɬɢ ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɬɨɝ ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤɚ.
Ⱥɤɨ ɫɚ x ɢ y ɨɡɧɚɱɢɦɨ ɬɪɚɠɟɧɟ ɛɪɨʁɟɜɟ, ɬɚɞɚ ʁɟ:

136
8
4 2
x y
x y
+ =
= ÷ 4
136
2 32
x y
x y
·
+ =
= ÷

Ɂɚɦɟɧɨɦ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɡɚ x ɭ ɩɪɜɭ ʁɟɞɧɚɱɢɧɭ ɫɢɫɬɟɦɚ, ɞɨɛɢʁɚɦɨ

2 32 136;
3 168;
56.
y y
y
y
÷ + =
=
=

ɋɚɞɚ ʁɟ

2 32;
2 56 32 80.
x y
x
= ÷
= · ÷ =

Ɍɪɚɠɟɧɢ ɛɪɨʁɟɜɢ ɫɭ 80 ɢ 56.
80 и 56.
Поступак обавезан.
Тачно постављен систем једначина доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
Ⱥɤɨ ʁɟ b ɞɪɭɝɚ ɫɬɪɚɧɢɰɚ ɬɨɝ ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤɚ, ʃɟɝɨɜɚ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɚ ʁɟ 8 d b = + , ɩɚ ɧɚ
ɨɫɧɨɜɭ ɉɢɬɚɝɨɪɢɧɟ ɬɟɨɪɟɦɟ ɜɚɠɢ:

( )
2 2 2
2
2 2
2 2
,
8 12 ,
16 64 144 ,
16 144 64,
16 80,
d a b
b b
b b b
b
b
= +
+ = +
+ + = +
= ÷
=

ɩɚ ʁɟ 5 cm b = .
Ɍɪɚɠɟɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤɚ ʁɟ 12 5 P ab = = · , ɬɨ ʁɟɫɬ
2
60 cm P = .
Поступак обавезан.
Тачно израчуната друга страница правоугаоника доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина правоугаоника доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
P = 60 cm
2
.
388
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
10.
1
1
9.

Ⱥɤɨ ɫɭ ɩɨɞɚɰɢ ɤɚɨ ɧɚ ɩɪɢɥɨɠɟɧɨɦ ɰɪɬɟɠɭ, ɨɞɪɟɞɢɬɢ
ɞɭɠɢɧɭ ɤɪɭɠɧɨɝ ɥɭɤɚ AB ɢ ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɟɝ
ɢɫɟɱɤɚ (S | 3,14).
Место за рад:
Ⱦɭɠɢɧɟ ɢɜɢɰɚ ɤɜɚɞɪɚ ɫɭ 3 cm, 4 cm ɢ 12 cm. Ɉɞɪɟɞɢɬɢ ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɬɨɝ ɤɜɚɞɪɚ ɢ ɞɭɠɢɧɭ
ʃɟɝɨɜɟ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɟ.
Ⱥɤɨ ʁɟ l ɞɭɠɢɧɚ ɤɪɭɠɧɨɝ ɥɭɤɚ ɤɨʁɢ ɨɞɝɨɜɚɪɚ ɰɟɧɬɪɚɥɧɨɦ ɭɝɥɭ o ɧɟɤɨɝ ɤɪɭɝɚ
ɩɨɥɭɩɪɟɱɧɢɤɚ r ɢ P ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɟɝ ɤɪɭɠɧɨɝ ɢɫɟɱɤɚ, ɛɢʄɟ:

2
360
r
l
t
o = ·
°
ɢ
2
360 2
r l r
P
t
o
·
= · =
°
,
ɩɚ ɡɚ 5 cm r = ɢ 144 o = ° ɜɚɠɢ:
P = 31,4 cm
2
Поступак обавезан.
Тачно израчунатa дужина лука AB доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина исечка доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
Ɍɪɚɠɟɧɚ ɞɭɠɢɧɚ ɥɭɤɚ AB ʁɟ 12, 56 cm l = . Ɍɢɦɟ ʁɟ ɢ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɟɝ ɢɫɟɱɤɚ

12, 56 5
6, 28 5
2 2
l r
P
· ·
= = = · ,
ɬɨ ʁɟɫɬ
2
31, 4 cm P = .
3,14
144 3,14 4.
36
l = · ° = ·
°

10 3,14
144 ,
360
l
·
= · °
°
Ⱥɤɨ ɫɭ a , b ɢ c ɢɜɢɰɟ ɤɜɚɞɪɚ, ɬɚɞɚ ʁɟ ɬɪɚɠɟɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ:

( )
( )
2
2 ,
2 3 4 4 12 3 12 ,
2 96,
192 cm .
P ab bc ac
P
P
P
= + +
= · · + · + ·
= ·
=

Ɍɪɚɠɟɧɚ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɚ ɤɜɚɞɪɚ ʁɟ:

2 2 2
2 2 2
,
3 4 12 ,
9 16 144,
169,
13 cm.
D a b c
D
D
D
D
= + +
= + +
= + +
=
=

2
192 cm . P =
13 cm. D =
Поступак обавезан.
Тачно израчуната површина квадра доноси 0,5 поена,
тачно израчуната дијагонала квадра доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
389
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
11.
1,5
ɇɟɤɚ ʁɟ ABCD ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤ. Ⱥɤɨ ɫɭ
ɩɨɞɚɰɢ ɤɚɨ ɧɚ ɩɪɢɥɨɠɟɧɨɦ ɰɪɬɟɠɭ,
ɨɞɪɟɞɢɬɢ ɞɭɠɢɧɭ ɫɬɪɚɧɢɰɟ b = AD.
ɇɟɤɚ ʁɟ P ɬɚɱɤɚ ɫɬɪɚɧɢɰɟ CD ɡɚ ɤɨʁɭ ʁɟ CP = 4 cm ɢ DC = 9 cm. Ɍɪɨɭɝɥɨɜɢ ADP ɢ PCB
ɢɦɚʁɭ ɩɨ ɞɜɚ ɩɨɞɭɞɚɪɧɚ ɭɝɥɚ, ɩɚ ɫɭ
ɫɥɢɱɧɢ. Ɂɚɬɨ ʁɟ

2
: : ,
: 4 9: ,
36.
AD PC DP CB
b b
b
=
=
=

Ɍɪɚɠɟɧɚ ɫɬɪɚɧɢɰɚ ɩɪɚɜɨɭɝɚɨɧɢɤɚ ABCD ʁɟ
b = 6 cm.

Поступак обавезан.
Тачно постављена пропорција доноси 1 поен,
(није потребно објашњење о сличности троуглова).
Укупно 1,5 поена
b = 6 cm
P
390
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
12.
1,5
ɂɡɪɚɱɭɧɚɬɢ ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɩɪɚɜɢɥɧɟ ɲɟɫɬɨɫɬɪɚɧɟ ɩɢɪɚɦɢɞɟ
ɚɤɨ ʁɟ ɨɫɧɨɜɧɚ ɢɜɢɰɚ 6 cm, ɚ ɭɝɚɨ ɢɡɦɟɻɭ ɛɨɱɧɟ ɫɬɪɚɧɟ ɢ
ɪɚɜɧɢ ɨɫɧɨɜɟ 45º.
Ɍɪɨɭɝɚɨ OPS ʁɟ ʁɟɞɧɚɤɨɤɪɚɤɨ-ɩɪɚɜɨɭɝɥɢ, ɚ ɱɟɬɜɨɪɨɭɝɚɨ OPDS ʁɟ ɤɜɚɞɪɚɬ (ɜɢɞɟɬɢ
ɰɪɬɟɠ) ɫɬɪɚɧɢɰɟ
3 6 3
3 3 cm
2 2
a
= = .
Ⱥɩɨɬɟɦɚ h ɩɢɪɚɦɢɞɟ ʁɟɞɧɚɤɚ ʁɟ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɢ
ɤɜɚɞɪɚɬɚ OPDS ɩɚ ɞɨɛɢʁɚɦɨ:

2,
3 3 2,
3 6 cm.
h OP
h
h
= ·
= ·
=




Ɍɪɚɠɟɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ʁɟ:

( )
2
2
3
6 6 ,
4 2
36 3 6 3 6
6 6 ,
4 2
54 3 6 cm .
a a h
P
P
P
·
= · + ·
·
= · + ·
= +




S
H
O
P
a
h
3
2
a
45
°
Поступак обавезан.
Тачно израчунат крак троугла OPS (OP или OS) доноси 0,5 поена,
тачно израчуната апотема h доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина пирамиде доноси 0,5 поена.
Укупно 1,5 поена
( )
2
54 3 6 cm . P = +
391
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
Место за рад:
14.
13.
1
1
Ɋɚɫɬɚɜɢɬɢ ɧɚ ɱɢɧɢɨɰɟ ɢɡɪɚɡɟ:
Ⱥ)
2
2 8 ab b ÷ ;
Ȼ)
3 2
6 3 9 a b ab ab ÷ + .
Ɂɚ ɤɨʁɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɩɪɨɦɟɧʂɢɜɟ ɯ ʁɟ ɢɡɪɚɡ (2ɯ + 1) · (ɯ – 3) – 2 · (ɯ + 1)
2
ɩɨɡɢɬɢɜɚɧ?
Ⱥ) ( )
2
2 8 2 4 ab b b ab ÷ = ÷ ;
Ȼ)
( )
3 2 2
6 3 9 3 2 1 3 a b ab ab ab a b ÷ + = ÷ + .
Тачнo растављен на чиниоце израз под А) доноси 0,5 поена,
тачнo растављен на чиниоце израз под Б) доноси 0,5 поена.
Укупно 1 поен
А) Б)
( ) 2 4 b ab ÷ ;
( )
2
3 2 1 3 ab a b ÷ + .
Ȼɪɨʁɟɜɢ ɡɚ ɤɨʁɟ ʁɟ ɞɚɬɢ ɢɡɪɚɡ ɩɨɡɢɬɢɜɚɧ ɫɭ ɪɟɲɟʃɚ ɧɟʁɟɞɧɚɱɢɧɟ
( ) ( ) ( )
2
2 1 3 2 1 0 x x x + · ÷ ÷ + > .
ɉɪɢɦɟɧɨɦ ɮɨɪɦɭɥɟ ɡɚ ɤɜɚɞɪɚɬ ɛɢɧɨɦɚ ɞɨɛɢʁɚɦɨ:

( ) ( ) ( )
2
2 2
2 2
2 1 3 2 2 1 0,
2 6 3 2 4 2 0,
2 6 2 4 3 2,
9 5
x x x x
x x x x x
x x x x x
x
+ · ÷ ÷ + + >
÷ + ÷ ÷ ÷ ÷ >
÷ + ÷ ÷ > +
÷ > ( ) : 9 ,
5
.
9
x
÷
< ÷

ɂɡɪɚɡ ʁɟ ɩɨɡɢɬɢɜɚɧ ɡɚ ɫɜɚɤɨ
5
,
9
x
| |
e ÷· ÷
|
\ .
.
Поступак обавезан.
Укупно 1 поен
5
,
9
x
| |
e ÷· ÷
|
\ .
5
.
9
x < ÷
или
392
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
Место за рад:
15. ɋɬɪɚɧɢɰɚ ɪɨɦɛɚ ʁɟ a = 4 cm, ɚ ʁɟɞɚɧ ʃɟɝɨɜ ɭɝɚɨ 60°. Ɉɞɪɟɞɢɬɢ ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɤɪɭɝɚ ɤɨʁɢ ʁɟ
ɭɩɢɫɚɧ ɭ ɬɚʁ ɪɨɦɛ.
1,5
Ⱥɤɨ ɫɭ ɨɡɧɚɤɟ ɤɚɨ ɧɚ ɰɪɬɟɠɭ, ɬɪɨɭɝɚɨ ABD ʁɟ ʁɟɞɧɚɤɨɤɪɚɤ ɢ ʁɟɞɚɧ ʃɟɝɨɜ ɭɝɚɨ ʁɟ 60° .
Ɂɚɬɨ ʁɟ ɬɚʁ ɬɪɨɭɝɚɨ ɢ ʁɟɞɧɚɤɨɫɬɪɚɧɢɱɚɧ. ɉɪɟɱɧɢɤ 2r ɭɩɢɫɚɧɨɝ ɤɪɭɝɚ ɭ ɬɚʁ ɪɨɦɛ ʁɟ
ʁɟɞɧɚɤ ʃɟɝɨɜɨʁ ɜɢɫɢɧɢ h , ɚ ɬɢɦɟ ɢ ɜɢɫɢɧɢ ʁɟɞɧɚɤɨɫɬɪɚɧɢɱɧɨɝ ɬɪɨɭɝɥɚ ABD ɫɬɪɚɧɢɰɟ
4 cm a = , ɩɚ ɧɚ ɨɫɧɨɜɭ ɉɢɬɚɝɨɪɢɧɟ ɬɟɨɪɟɦɟ ɜɚɠɢ:

2
2 2
,
2
3
,
2
2 3 cm.
a
h a
a
h
h
| |
+ =
|
\ .
=
=

Ʉɚɤɨ ʁɟ

2 ,
2 2 3,
3 cm,
r h
r
r
=
=
=

ɬɪɚɠɟɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɤɪɭɝɚ ʁɟ
2
P r t = , ɬɨ ʁɟɫɬ
2
3 cm P t = .
h
60°
C
D
A
B
Поступак обавезан.
Тачно израчуната висина h ромба доноси 0,5 поена,
тачно израчунат полупречник круга доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина круга доноси 0,5 поена.
Тачно израчунат полупречник круга без претходно
израчунате висине доноси 1 поен.
Укупно 1,5 поена
2
3 cm P t = .
393
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
16.
1,5
Ɉɛɢɦ ɨɫɧɨɜɟ ɩɪɚɜɟ ɤɭɩɟ ʁɟ 18ʌ cm.
ɂɡɜɨɞɧɢɰɚ ɤɭɩɟ ɧɚɝɧɭɬɚ ʁɟ ɩɪɟɦɚ ɪɚɜɧɢ
ɨɫɧɨɜɟ ɩɨɞ ɭɝɥɨɦ ɨɞ 45º. ɂɡɪɚɱɭɧɚɬɢ:
Ⱥ) ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɤɭɩɟ;
Ȼ) ɡɚɩɪɟɦɢɧɭ ɤɭɩɟ.
Место за рад:
Ɉɛɢɦ ɨɫɧɨɜɟ ɤɭɩɟ ʁɟ 2 O rt = . ɉɪɟɦɚ ɭɫɥɨɜɭ
ɡɚɞɚɬɤɚ ʁɟ 18 cm O t = , ɩɚ ɞɨɛɢʁɚɦɨ:

2 18 ,
9 cm.
r
r
t t =
=

Ɍɪɨɭɝɚɨ OBS ʁɟ ʁɟɞɧɚɤɨɤɪɚɤɨ-ɩɪɚɜɨɭɝɥɢ, ɚ
ɱɟɬɜɨɪɨɭɝɚɨ OBDS ʁɟ ɤɜɚɞɪɚɬ (ɜɢɞɟɬɢ
ɞɪɭɝɢ ɰɪɬɟɠ). ȼɢɫɢɧɚ ɤɭɩɟ ʁɟɞɧɚɤɚ ʁɟ
ɩɨɥɭɩɪɟɱɧɢɤɭ ɨɫɧɨɜɟ: 9 cm H r = = .

ɂɡɜɨɞɧɢɰɚ s ɤɭɩɟ ʁɟ ɞɢʁɚɝɨɧɚɥɚ ɤɜɚɞɪɚɬɚ
OBDS , ɩɚ ʁɟ 9 2 cm. s =
Ⱥ) Ɍɪɚɠɟɧɚ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ʁɟ:

( )
2
2
2
,
9 9 9 2,
81 1 2 cm .
P r r s
P
P
t t
t t
t
= +
= + · ·
= +

Ȼ) Ɍɪɚɠɟɧɚ ɡɚɩɪɟɦɢɧɚ ʁɟ:

2
2
3
1
,
3
1
9 9,
3
243 cm .
V r H
V
V
t
t
t
= ·
= · ·
=

H = r
O
B
S D
s
45
O
45
O
A B
O
S
s
r
45
O
45
O
Поступак обавезан.
Тачно одређен полупречник основе купе доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина купе доноси 0,5 поена,
тачно израчуната запремина купе доноси 0,5 поена.
Укупно 1,5 поена
( )
2
81 1 2 cm . P t = +
3
243 cm . V t =
394
МАТЕМАТИКА ТЕСТ 5
17.
2

Ⱦɢʁɚɝɨɧɚɥɚ ɤɜɚɞɪɚɬɚ ABCD ʁɟ 6 cm . Ɉɞɪɟɞɢɬɢ
ɩɨɜɪɲɢɧɭ ɨɫɟɧɱɟɧɟ ɮɢɝɭɪɟ (ɭ ɤɨʁɨʁ ʁɟ ɫɬɪɚɧɢɰɚ
BC ɩɪɟɱɧɢɤ ɩɨɥɭɤɪɭɝɚ ɢ E ɛɢɥɨ ɤɨʁɚ ɬɚɱɤɚ
ɫɬɪɚɧɢɰɟ AD).







D
A
C
B
E
Место за рад:
ɋɬɪɚɧɢɰɚ a ɤɜɚɞɪɚɬɚ ɫɟ ɦɨɠɟ ɞɨɛɢɬɢ ɢɡ
2 6 a = ,

6 6 2 6 2
3 2 cm
2 2 2 2
a = = = =
·
.
ɉɨɜɪɲɢɧɚ ɨɫɟɧɱɟɧɟ ɮɢɝɭɪɟ ʁɟɞɧɚɤɚ ʁɟ ɡɛɢɪɭ ɩɨɜɪɲɢɧɚ ɩɨɥɭɤɪɭɝɚ ɩɨɥɭɩɪɟɱɧɢɤɚ
2
a
ɢ
ɬɪɨɭɝɥɚ ɨɫɧɨɜɢɰɟ BC a = ɢ ɜɢɫɢɧɟ a :

( )
2
2
2
2 2
1 1 1 3 2 1 9 1
3 2 9 cm 9 1 cm
2 2 2 2 2 2 4 4
a
P a a t t t t
| |
| | | | | |
= · + · = + = + = +
|
| | |
|
\ . \ . \ .
\ .
.
Поступак обавезан.
Тачно израчуната страница квадрата доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина полукруга полупречника a/2 доноси 0,5 поена,
тачно израчуната површина троугла EBC доноси 0,5 поена.
Укупно 2 поена
2
1
9 1 cm
4
t
| |
= +
|
\ .
.
395

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->