P. 1
Aplikativni programi

Aplikativni programi

|Views: 760|Likes:
Published by Katarina Petkovic

More info:

Published by: Katarina Petkovic on Dec 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2012

pdf

text

original

Trecu kategoriju racunarskog softvera cine aplikativni programi.

Oni sluze za resavanje razlicitih problema, na primer: obradu teksta, rad sa tabelama,crtanje, rad sa bazama podataka, obradu slika, animacije, komponovanje I obradu zvucnih zapisa, razlicite proracune u nauci I tehnici, igre itd. Ove programe pisu proizvodjaci racunara, specijalizovane softverske kuce, kao I sami korisnici racunara. Programi za obradu teksta Programi za obradu teksta (tekst procesori) sluze za: • Unosenje teksta u racunar • Modifikaciju unetog teksta • Oblikovanje teksta za stampanje. Unosenje teksta je pocetno smisljanje i ukucavanje dokumenata. Modifikacija (editovanje) je svako menjanje sadrzaja dokumenata, bilo da je u pitanju ispravljanje gresaka unetih pri pocetnom ukucavanju, ili dodavanje,brisanje,zamena reci i recenica ili vecih delova dokumenata. Oblikovanje (formatiranje) je priprema dokumenata da lepo izgleda kada bude odstampano (poravnavanje ivica, isticanje delova teksta uvlacenjem pasusa,podebljavanjem delova teksta...itd.). Bitna osobina obrade teksta je razdvajanje pisanja dokumenata od njegovog ispisivanja na papir. Pisanjem teksta, koristeci program za obradu teksta, mogu se istovremeno i popravljati greske, menjati uneti tekst dopisivanjem ili izbacivanjem pojedinih delova pa naknadno dokument menjati i oblikovati posle pisanja. Pre su se programi za pisanje teksta delili u 3 grupe: 1.editore 2.procesore teksta 3.formatore teksta Editori -programi koji omogucavaju unosenje, ispravljanje,cuvanje i stampanje teksta.Obicno su deo operativnog sistema racunara, ali ima i mnogo editora koje su napisali korisnici. Editori imaju razlicite dodatne mogucnosti. Sada se koriste za unosenje programa na nekom od programskih jezika i podataka za te programe. Pod procesorima teksta nekada su se smatrali programi koji su imali vece mogucnosti od editora jer su omogucavali i slozenije operacije sa tekstom.Ovi programi su se koristili za

da bi se kasnije tako uneti tekst dodatno oblikovao i pripremao za stampu nekim od programa za oblikovanje (formater teksta). racunanje i analizu podataka. Okruzenja u kom se odvija rad programa cine: • Radne table (worksheets) za unosenje. ubacivanje crteza i slika u tekst. Da bi se tekst odstampao. pokrene program za obradu i posle toga pokrene progam za pregled da bi video prikaz obradjenog teksta na ekranu. Kod ovih programa korisnik za vreme kucanja vidi na ekranu kako ce dokument priblizno izgledati kad bude odstampan. Savremeni programi za obradu teksta su. a izmedju teksta se ukucavaju komande za procesor teksta. Ovakav tekst sluzi kao ulazini podatak za procesor teksta. Iako su ovi programi u pocetku dobili ime programa za stono izdavastvo ili DTP (desktop publishing) programi. • Grafikoni(charts) za graficko predstavljanje podataka. Ceo postupak se ponavalja dok korisnik ne bude zadovoljan pripremljenim tekstom. odnosno njegova podvarijanta LATEX. Postoje 2 vrste programa za obradu teksta. • Baze podataka (data bases) za obradu velikog broja informacija. Uvodjenjem laserskih stampaca dobijene su nove mogucnosti za oblikovanje teksta. Kao rezultat obrade pomocu ovog programa obicno se dobija medjurezultat – preradjeni tekst. Ako nije zadovoljan ili ako treba nesto da menja. korisnik mora ponovo da se vrati u editor. koje sluze za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. po pravilu tzv. korisnik mora da prekine ukucavanje.unosenje teksta namenjenog za stampanje. Kod jednih se tekst ukucava u obicnom editoru. na primer: razne vrste.velicine i stilovi slova. svi savremeni procesori teksta imaju mogucnosti pripreme za stampu. grafiku i kreiranje stampanih i trenutnih (on-line) izvestaja . Tipican primer iz ove grupe programa je TEX. Ako zeli da vidi kako ce izgledati obradjen tekst. Programi za rad sa tabelama Programi za rad sa tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu prikazane tabele. • Posebne mogucnosti za formatizovanje. To znaci da korisnik prilikom kucanja ne vidi na ekranu izgled svog teksta. koji sluzi kao ulazni podatak za programe za gledanje obradjenog teksta na ekranu (preview) i programe za stampanje obradjenog teksta. WYSISYG (What You See Is What You Get) programi. Nova klasa procesora teksta ukljucila je i mogucnost formatera teksta tako da su dobijeni mocni programi za obradu teksta ciji proizvod uvek moze da bude kvalitetno odstampan. podeljene na vrste i kolone. mora da se pokrene program za stampanje obradjenog teksta.

Buduci da su namenjeni za poslovne primene. Svaki logicki povezani skup podataka cini bazu podataka. Pored osnovnih mogucnosti. ovi programi imaju i mogucnosti za brzo kreiranje razlicitih sumarnih izvestaja i grafikona. Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se naziva Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP) ili DBMS (Data Base Management System). Ipak. Podaci uskladisteni na nosilac informacije ne moraju biti u obliku koji je pogodan za neposredno koriscenje. treba imati u vidu da ovi programi nisu namenjeni za upravljanje bazama podataka. Kreiranje baze podataka obuhvata unosenje i zapisivanje podataka na nosiocu informacije. formatiranja podataka i odredjivanja trazenog podatka medju podacima koji su na raspolaganju. Programi za upravljanje bazama podataka Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za manipulaciju velikim brojem podataka. • Sortiranje podataka • Kontrola pristupa podacima i • Formiranje izvestaja. . programi za rad sa tabelama imaju i manje ili vece mogucnosti za rad sa bazama podataka. namenjenih rukovodecim strukturama u firmama.Radne table se sastoje od celija (cell) u koju se unose podaci. i ne treba zloupotrebljavati ove mogucnosti i koristiti ih kao programe za upravljanje bazama podataka. odnosno nalazenja podataka na nosiocu informacija. na osnovu tabela i baza podataka. • Modifikacija (azuriranje) podataka. Promena jednog podatka u tabeli dovodi do automatske promene svih izvedenih podataka u tabeli i na grafikonima u skladu s ovom izmenom. • Ponovni pristup podacima. Ponovni pristum podacima je postupak koji se sastoji od odredjivanja mesta. dok se izvedeni formiraju u celiji pomocu formula u kojima se pozivaju izvorni ili drugi izvedeni podaci. Podaci u tabeli se mogu predstaviti grafikonima razlicitih oblika. Izvorni podaci se unose u celiju direktno. Najosnovnije funkcije koje treba da obezbedi sistem za upravljanje bazama podataka su: • Kreiranje baze podataka. Podaci mogu biti izvorni i izvedeni. s obzirom na to da se relacione baze podataka zasnivaju na tabelama.

. Za transformacije objekata.programi). kopiranje i rotaciju objekta. uklanjanje podataka iz baze.vec moze biti potrebno dodatno formatiranje podataka. izmene na podacima u bazi. Ona utvrdjuje da li neki korisnik moze da pristupi podacima i da ih menja. crtanje slobodnom rukom. crtanje kvadrata i pravougaonika. svi programi za crtanje imaju veliki broj slicnih naredbi koje se mogu podeliti u sledece grupe: • • • • • • Za crtanje osnovnih grafickih objekata Za manipulisanje objektima. Ovi izvestaji mogu da se prikazu na ekranu ili da se stampaju.. Za koriscenje teksta i Za dimenzionisanje. Za globalni pregled slike. a ponekad i preuredjenje u drugi redosled. popunjavanje zatvorene konture bojom ili srafurom. Modifikacija (azuriranje) baze podataka podrazumeva: dodavanje novih podataka u bazu. premestanje. kao i postupak kada vise korisnika pristupa istom podatku. Kontrola pristupa podacima je unutrasnje regulisanje toka odvijanja postupka upravljanja podacima. Programi za obradu crteza Programi za obradu crteza primenjuju se za predstavljanje crteza u racunaru na vektorski nacin (draw. Naredbe za manipulaciju objektima ukljucuje naredbe za oznacavanje. grupisanje vise objekata u jedan ili razdruzivanje grupe u pojedinacne . mogu se formirati razni izvestaji. Naredbe za crtanje osnovnih grafickih objekata ukljucuje naredbe za crtanje duzi i izlomljene linije. Bez obzira na to kojoj grupi pripadaju. primenjujuci razlicite kriterijume. Prema nameni. Sortiranje baze podataka znaci uredjivanje podataka u bazi po redosledu zadatom nekim kriterijumom. Na osnovu podataka u bazi. mogu se podeliti na programe koji su vise namenjeni dizajnu i programe koji su prvenstveno namenjeni tehnickom crtanju. brisanje. crtanje kruga ili elipse.

Kod programa koji su vise namenjeni dizajnu ove naredbe su bogatije i ukljucuju obicni i ukrasni tekst. Naredbe za kotiranje koriste se za oznacavanje dimenzija na tehnickim crtezima. Naredbe za koriscenje teksta koriste se kod programa namenjenih za tehnicko crtanje za opis crteza. potrebno je pojedine delove crteza uvelicati za vreme crtanja. Zbog toga u svim programima za crtanje postoje naredbe za uvecavanje delova slike ili umanjivanje crteza. Programi za obradu zvuka . filmskih sekvenca itd. vizuelnih i zvucnih efekata (crteza.) i njihovu obradu. sazimanje i simetricno preslikavanje objekta. Omogucavaju kombinovanje raznih tehnika. inverzija itd. kao i naredbe za manipulaciju tekstom. za pravljenje reklamnih spotova i razne druge primene. solarizacija. Programi za obradu slika Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje slike u racunaru na rasterskim – bitmapirani nacin (paint-programi). biblioteke slika i simbola. a povremeno ceo crtez umanjiti da bi se dobio pregled slike. Pre izvodjenja bilo koje naredbe za manipulaciju ili transformaciju objekta. slika. objekat nad kojim se izvodi naredba mora biti oznacen koriscenjem naredbe za rastezanje.objekte. Ovi programi imaju deo naredbi slican naredbama za obradu crteza. dok je kod programa namenjenih tehnickom crtanju repertoar ovih naredbi znatno bogatiji. promena osvetljenosti. Koriste se za unosenje slike u racunar pomocu odgovarajuceg uredjaja (skener. Ovi programi imaju samo najosnovnije mogucnosti koje zadovoljavaju potrebe programa. koje se koriste na slican nacin kao kod procesora teksta. zvuka).) Programi za animaciju Ovi programi omogucavaju stvaranje pomocu racunara: pokretnih slika. a i logika i nacin koriscenja ovih naredbi slicni su kao kod programa za obradu crteza. digitalni fotoaparat itd. razliciti efekti – pikselizacija. projektovanju. postoji i veliki broj naredbi karakteristicnih za obradu slika (na primer. filma. Pored ovih naredbi. Programi vise namenjeni dizajnu imaju samo osnovne mogucnosti za kotiranje. S obzirom na to da je ekran monitora najcesce mnogo manji od crteza koji se crta pomocu racunara. kontrasta. Koriste se u dizajnu.

). kao i razlicite naknadne obrade unetih zvucnih zapisa: njihovu izmenu dodavanjem. masinskoj industriji (posebno automobilskoj). ili izbacivanjem pojedinih delova. Programi za proracune u nauci i tehnici Ovi programi se primenjuju na razlicite proracune u nauci i tehnici: staticke i dinamicke proracune u gradjevinarstvu. kontrolu proizvodnje i procesa i uopste u inzenjerstvu. koje predstavljaju znatni deo industrije softvera. veliku grupu aplikaticnih programa cine igre. od najmladje dece do odraslih ljudi. Siroko se primenjuju u muzickoj industriji. Namenjeni su uzem krugu korisnika za oblas za koju je program predvidjen. Namenjeni su najrazlicitijim uzrastima. Igre Posebnu.Ovi programi se primenjuju za obradu zvucnih zapisa na slican nacin kao sto se procesori teksta primenjuju za obradu teksta. unosenje u racunar postojecih dela (zadavanjem nota. . zamenu instrumenata. sviranjem na klavijaturi. putem audio-ulaza itd. Oni omogucavaju komponovanje (pocetno stvaranje muzickih dela). razlicite zvucne efekte itd.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->