P. 1
MALA SKOLA ELEKTRONIKE

MALA SKOLA ELEKTRONIKE

|Views: 6,489|Likes:
Published by slob222

More info:

Published by: slob222 on Dec 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/30/2013

pdf

text

original

MALA SKOLA ELEKTRONIKE TN SISTEM

III IZDANJE

NOVINSKO-IZDAVACKO· PREDUZECE TEHNICKA KNJIGA BEOGRAD 1970

Nacrt za korice:

MIRKO STOJNIC

lzdaje: Novinsko-izdaval!ko precluzeCe »Tehnil!ka knjiga« Beograd, 7. juti 26 Stampa: Beogradaki grafil!ki zavod, Beograd, Bulevar vojvode Miiic!a 17

1.1 STA JE TO »TN SISTEM«?

Iz naslova se more zakljueiti cia je TN sistem malaskola ktronike. To nije obicna skola, svakidasnja. To je skola naIa u podlistku Tehnickih novina, koja je jedinstvena u svetu. novna izucavanja za sada se svode na tranzistorsku tehniku, iadamo se da ce se u skoroj buducnosti prosiriti i na tehniku la sa elektronskim cevima.

Malu skolu elektronike prate svi. I mladi i stariji, i deca oenzioneri. Godine starosti nisu nikakav uslov da se neko eresuje za tranzistorsku tehniku.

Skolska sprema takode nije uslov za polaznika Male skole ktronike po TN sistemu. Sa jednakim rezultatima nju podaju i stieu u njoj zadovoljavajuCe rezultate i oni sa osnovnom ilom i oni sa akademskim obrazovanjem. Stepen uspeha risi iskljucivo od zalaganja polaznika.

Skolarina se ne placa, polaznici su sarno obavezni da za Ie obezbede nastavna sredstva i literaturu, da uloze dobru lju i Zelju cia ovladaju tranzistorskom tehnikom.

Osnovna literatura i udzbenik u prvo vreme je knjiga Mala ila elektronike po TN sistemu. Kasnije se ona prosiruje prema jama polaznika i stepenu interesovanja.

Svoje radove, ideje i resenja polaznici Male skole objavju u Tehnickim novinama, u rubrici TN sistem. Na istom stu oni nalaze i odgovore na mnogobrojna pitanja koja ih eresuju, a na koja nisu mogli da dobiju odgovore na drugim :stima.

TN sistem ima svoje mesto u osmogodisnjim skolama, okviru predmeta Opste tehnicko obrazovanje. Pored toga on osnovni nacin rada u klubovima mladih tehnicara, odnosno ijihovim sekcijama radio-amatera.

Za pionire, decu do 14 godina starosti svake godine odrraju se mnogobrojna takmicenja i to skolska, opstinska, sreska

5

Sf. 1.1.1 - Na seminaru Saveza radio-amatera Srbije u Mataruskoj Be nastavnici su proverili j potvrdili vrednost TN sistema

i republicka, Na tim takmicenjima pioniri pokazuju dokle ovladali tranzistorskom tehnikom i koliko su spretni i brzi sklapanju uredaja po TN sistemu.

I u radio-klubovima vise nema radionica nekadasn tipa u kojima se struze, lemi i slicno. I nastava na osnovn tecajevima do bila je sasvim drugi vid, bas zahvaljujuci 1 sistemu.

Ranije su se mladi radio-amateri stvarali u mestima ~ postoje klubovi i organizacije Narodne tehnike, a,~ < nastaju i tamo gde nikada nije biIo organizacije tehnike I neke slicne. Pojavljuju se radio-amateri u najzabitijim selin

Elektricna struja ili bolje receno gradska mreza elektric struje nije vise nikakav uslov. TN sistem upotrebljava trs zistore za cije je napajanje dovoljna baterija iz dzepne svetiljJ Samim tim on je potpuno bezopasan po zivot i zdravlje.

Nikakvog alata nije potrebno. Nema letovanja i slicn:

Sve se obavlja sa deset prstiju i puno ljubavi prema novim J znanjima i dostignucima u za mnoge potpuno novoj tranzistorsl tehnici.

Radi nabavke materijala ne treba juriti od radnje do radi da hi se nasao neki deo, otpomik, kondenzator iIi sl. Slm

6

- - r"--- r r -. r J- _·

Na kraju da napomenemo da se Mala skola elektronike I'N sistemu ne otvara danas. Ona nije nova, vee mozda niste za nju. Ona radi od aprila 1964. god., kad se prvi put pojavila stranicama Tehnickih novina, a do sada je nju pohadalo i ispehom zavrsilo hiljade polaznika.

PROGRAM TN SISTEMA

Programom TN sistema predvideno je pre svega upoznaje citaoca sa osnovnim temama kao sto su citanje radioa, obelezavanje bojama u radio-tehnici, nacini spajanja ornika i kondenzatora i sl. Zatim sledi samogradnja kalema. je jedini deo koji se ne nabavlja gotov. Posle toga prelazi se jednostavne gradnje kao sto je vise varijanti detektora, prinika sa jednim tranzistorom te prijemnika sa jednim tranzi'om sa napajanjem bez baterije, odnosno sa napajanjem iz me. Onda dolaze prijemnici sa dva, pa sa tri i vise tranzistora. one koji su zainteresovani za ucenje telegrafije predvideno rise tipova zujalica. Pojacavaca ima nekoliko vrsta za razli-

svrhe. Predajnici su posebno interesantna oblast za sve aznike Male skole elektronike po TN sistemu.

Obicno se kaze da bez alata nema zanata. Samo to isto ze da se kaze i za instrumente. I oni su neophodni svakom se odluci da se ozbiljnije bavi radio-tehnikom. More ih i L sagraditi. Samogradnja instrumenata predvidena je u ponom poglavlju. Tranzistori sticu svakim danom sve siru nenu u privredi. U posebnom poglavlju opisano je nekoliko ina primene tranzistora u svakidasnjem zivotu.

Sve u svemu predvideno je preko 40 osnovnih gradnji. etnom kombinacijom amater more sagraditi daleko vise raznih daja iz navedenih oblasti. Mislimo da nije neskromno receno je program TN sistema neogranicen i da on stalno raste zahvauci stvaralackoj inicijativi amatera, polaznika Male skole ctronike.

Posebno poglavlje posveceno je radio-amaterskim aktiv.tima kao 8tO je rad na kratkim talasima, loy na lisicu iIi micenja u brzom sklapanju uredaja po TN sistemu.

Naravno da ni teorija nije u ovoj knjizi zapostavljena. posebnim poglavljima govori se 0 tranzistorima, njihovim ibinama, oznakama, obeleZavanju. Tu su navedeni i osnovni

7

Svi uredaji dosad spomenuti napajaju se iz baterija. posebnom poglavlju opisani su uredaji sa napajanjem iz grad mreze, To je jedna od novosti u drug om izdanju Male s1 elektronike po TN sistemu.

Druga novost su uredaji sa elektronskim cevima. Nara' i oni su predvideni za napajanje iz gradske mreze. Nisu zaboi ljeni ni hibridi-kombinacije elektronskih cevi i tranzistora. Ova kombinacije pruZaju nove mogucnosti polaznicima Male Sli e1ektronike.

1.3 TN KOMPLET DELOVA

U programu TN sistema navedena su podrueja iz kc se izvode samogradnje u TN sistemu. Materijalna baza za te i mnoge druge gradnje i konstrukcije predstavlja jedan osnc komplet del ova. Njega s mo spomenuli vee u poglavlju pod na vom: sta je to TN sistem. Komplet je jedinstven i svima : stupacan zahvaljujuci specijalno u tu svrhu organizovanoj sit snabdevanja, koja funkcionise na taj naein sto porudzbine prj pismeno preko peste a materijal dostavlja takode preko po postanskim pouzecem,

Jos nesto je vazno da napomenemo. To su troskovi pa vanja i postanski trcskovi, Oni padaju na teret kupca. Zatc treba truditi da se nekoliko kupaca udruze, da posiljka b veca a samim tim i troskovi pakovanja i peste budu manji.

Dopunski kompletnamenjen je onima koji .zele da gr uredaje sa napajanjem iz gradske mreze iIi sa elektronsl cevima.

Evo sadrzaja osnovnog kompleta delova Male Skole ei

tronike po TN sistemu; koji nosi oznaku RK 161

I. Slusalice 1000-4000 oma (po .zelji)

2. Rueica-dugme za potenciometar

3. Univerzalni kalem RK 100

4. Potenciometar bez prekidaca od 50 Koma

5. Baterija napona 4,5 V (po .zelji)

6. PVC zica za spajanje, debela 0.4-0.5 mm

7. Montazna sasija TN sistema

8. Opruge za spajanje - 30 kom.

9. Kondenzator 150 pF

8

--~ -- --- - ~-

13. Kondenzator 0.1 MF

14. ElelctroIitski kondenzator 10 MF - 2 kom.

15. ElektroIitski kondenzator 100 MF

16. Otpornik 1,2 Koma

17. Otpomik 1,5 Koma

18. Otpornik 1,8 Koma

19. Otpomik 3,3 Koma

20. Otpornik 5,6 Koma - 2 kom.

21. Otpornik 22 Koma

22. Otpornik 12 Koma

23. Otpornik 47 Koma

24. Otpomik 100 Koma

25. Otpornik 270 Koma

26. Germanijum dioda

27. Visokofrekventni tranzistor

28. Niskofrekventni tranzistor

29. Zvucnik 4 oma 11 W

30. Izlazni transformator

31. Izlazni tranzistor

Pored gore navedenog mnogo se koristi dopunski komplet :Iova za uredaje napajane iz gradske mreze iii sa elektronskim vima. On sadrzi:

32. Transformator za zvonce sa izvodima i utikacem

33. Elelctronska cev ECH 83

34. Podnozje za cev ECH 83 sa izvodima i oprugom za

pricvrscivanje na Sasiju

35. ElelctroIitski kondenzator 100 MF 125V

36. Diode AA 103 iIi slicne - 4 kom.

Pored ovih dopunskih del ova skoro svaki amater ima neke :Iove koje dodaje kompletu i time ga prosiruje i obogacuje .drzaj svojih gradnji,

1.4 CITANJE SEME

Pogledali ste neki radio iIi bilo koji elektronski uredaj, lmah se vidi da se on sastoji od svega i svacega. Ali odmah

more zakljueiti da .lice - plave, bele, .lute i crvene - izolome i neizolovane ipak dominiraju celim uredajem. Ako se Jet pogleda serna veza nekog uredaja, odmah se uocava da se 1 uglavnom sastoji iz pravih Iinija od kojih je eesto neka i deblja.

9

u V~JU .£.J\,;Q. HQ.JaLJ 1.Q.\,;.1\..Q., I.V J~ .1\..VHI.a.~1. U ~J~.1\..UJ,",HVJ.JJ. iHJlliUU

spoj koji se obicno stvara lemljenjem dveju zica. Ali ako se mestu preseka ne nalazi tacka znaei da se zice ukrstaju. To I znaci da se te zice ukrstaju i u uredaju koji je sagraden po doticn semi. Sarno ponekad u nekim ameriekim semarna spoj se I obelezava taekom vee samo dodirom dveju linija. U sluca

+++

TN 1 .... '

Sl. 1.4.1 - Predstavljanje provodnika

f r i -t 1,11

~ 1.10.2.

st. 1.4.2 - Kako se crta prikljuc, antene i zemljovoda

da se zice ukrstaju na jednoj od njih se nalazi karakteristic polukrug koji vidimo na skici 1.4.1, zajedno sa dva prethodi slucaja. Isprekidana linija predstavlja oklop iIi »sirm«, kako 1 zovu arnateri. Krajnja debela linija je minus vod koji se obidr uvek spaja na masu, tj. zemIju.

Kako se zemlja iIi masa obelezava vidimo na skici 1.4.

Prva tri simbola predstavljaju antenski prikljucak iIi anten

REC JE 0 KALEMOVIMA

Spiralna linija predstavlja kalem i to bez ikakvog jezgr Ako se pored te spirale nalazi i deblja isprekidana linija iIi p tanjih linija takode isprekidanih a paralelnih sa osom kalem to znac! da je kalem motan na VF jezgru. Debela linija pore kalema govori narn da je taj kalem motan na gvozdenom jezgr Takvi se kaIemovi obicno nazivaju prigusnicama iIi »droslama U nekim nemackim strucnim i »Philips« publikacijama kaIemo se predstavljaju testerastom Iinijom.

10

'.4_ "'~"""._.,L&.. u_ y_.4_.~ .... _ ......... __ .... 1I.J ...... __ ...,_11. ...... y ...... JI.. .LJI..LJI.1I.1I.Jl..1I.JI..",,"_Jl.._.

ove nacine ertanja raznih kalemova ili induktiviteta, vidimo skici 1. 4. 3 .

... I kondenzatorima

Dve paralelne linije uvek predstavljaju kondenzator. Ako ireko njih povucena streliea to znaci da je to promenljivi denzator, najCesce sa vazdusnom izolaeijom. U ameriekoj aturi takav kondenzator cesto se erta jednom debljom poluznom strelieom. Kada se izmedu punih linija, koje predljaju ploce promenljivog kondenzatora, nalazi isprekidana

~ l~ "~ I~ +f1f1ff
II
II
"
II
Ii II~ , +tf-~~
". 1.1t.~ -1.14."
'.4.3 - Prikazivanje kalemova SI. 1.4.4 - Crtanje kondenzatora
na semama , znaci da je kondenzator promenljiv i to sa cvrstom izolam kao pertinaks iIi slicno, U slucaju da je punija linija, dakle :a promenljivog kondenzatora podeljena na dva dela, onda taj kondenzator difereneijalni. Ovakvi kondenzatori su, is, redi.

Ako je preko kondenzatora povuCena jedna linija, koja na slovo »T«, iIi koja na kraju ima polukrug iIi krug, znaci je to polupromenljivi kondenzator iIi trimer. U prineipu se nista ne razlikuju od promenljivih kondenzatora vee same tome sto nemaju izvedenu osovinu za menjanje kapaeiteta : imaju promenljivi kondenzatori. Sve ove simbole imamo rtane na slici 1. 4. 4. Poslednja tri simbola predstavljaju trolitske kondenzatore.

11

om oorazuju v r transrormator. l .... aiazr 11 se izmeou xaiem Iinija, iIi linije koje predstavljaju VF jezgra, znac! da je taj transformator namotan na VF jezgru, Strelica povucena pr VF trafoa govori da je induktivna sprega promenIjiva. U slu da je izmedu namotaja .transformatora povucena linija iii li koje predstavIjaju gvozdena jezgra, tada je to niskofrekve transformator.

H 1if-K~* ~~ ~I§ ] [

,., ~ .... f

Sf. 1.4.5 - Predstavljanje raznih vrsta transformatora

*

==

~

-

.". 1.,1

Sf. 1.4.6 - lspravljac; i sin za vrste struja

Pored takvog transformatora Cesto stoji 1 : 3, 1 : 4( slicno. Ti brojevi pokazuju da se broj navojaka primara odi prema broju navojaka sekundara kao 1 : 3, odnosno u drug slucaju 1 : 40. Cesto na transformatoru imamo vise namot To su obicno mrezni iIi izIazni ili pak tzv. drajver transformat Ranije smo videli da se kalemovi crtaju na vise nacina, Tak se i navojci transformatora mogu crtati na nacine koji su navec kod transformatora (vidi sliku 1. 4. 5).

Trougao na cijem je temenu povucena puna Iinija parale sa bazom predstavlja simbol za obelezavanje suvih ispravlj kao sto su detektor, sirutor, vestektor, selen, kuproks iii gen nizm diode. Ovaj simbol vidimo na slici 1. 4. 6. Do njega simbol za neizmenicnu struju i to gradske mreze, Dve ta linije su simbol za naizmenicnu struju tonske frekvencije a simbol VF struje. Paralelne crte predstavljaju jednosmemu str a znak za struju gradske mreze ispod koga je povucena pr Iinija, znaci da je uredaj na kome je ucrtan taj simboI predvi za prikljucak na mrezi naizmenicne i jednosmerne struje.

12

~ _~~ r _·---o--- J- _ "" .. y"" " "" ""..., '-'

tne otpornike tzv. silite. Zicani otpornik erta se testeraslinijom. Zanimljivo je primetiti da se u evropskoj literasvi otpomiei, dakle i grafitni i ugljeni i zicani, ertaju kao rugaonik, a u americkoj kao testerasta linija, Ovo ne treba :iti kao apsolutno pravilo bez izuzetka.

f +~h j ~ r
I
~ ~ tt + ~ b
y \
Tior 4.~ lo "" 4.".'
'.7 - Crtanje otpornika, reos- S/. 1.4.8 - Predstavljanje sltdalica,
tata i potenciometra mikrofona i zvucnika na semama U jakoj struji, na semama instrumenata i slicnim mestima, rnik se Ce8to erta pravougaonom eik-eak linijom ako se noze tako nazvati. Ti simboIi predstavljeni su na slici 1. 4. 7. lih sest simbola predstavljaju promenljive otpornike, iIi

ih neki nazivaju, reostate.

Na slici 1. 4. 8 prva tri simbola oznacavaju slusalice. U i literaturi, u poslednje vreme, slusalice se najceSCe ertaju im simbolom sa leve strane. Cetvrti simbol predstavlja of on, najCesce ugljeni. Medutim, kako za ostale tipove of on a nema nekog simbola koji bi nasao siru primenu, isti nbol primenjuje i za sve ostale tipove. Pretposlednji simbol rebljava se za obelezavanie zvuCnika, a poslednji za prikljueke lib. Da ne zaboravimo da se simbolom koji mnogo IiCi lovo »Q« oznacava gramofonski »pikape iIi prikljuCak za

Kako se crta prekidac (kipsalter), taster preklopnici sa m kontaktom i vise polozaja, vidimo na slici 1. 4. 9.

Galvanski elemenat erta se jednom tanjom i duzom i jeddebljom i kracom Iinijom. Deblja i kraca Iinija uvek ozna-

13

Sl. 1.4.9 - Prekidaii, taster j preklopnici sa viSe p%iaja

Sl. 1.4.10 - Baterije, skala s, tinjalice, instrument j prik caure-buksne

~avaju plus pol, a duza i tanja minus pol. Ovaj simbol vi na slici 1. 4. 10. Do njega je nacrtana baterija galvanskil menata. Simbol za signal-sijalicu, iIi tzv. skala lampu, je u kome je upisan krst. Krug u kome su upisane dye punt predstavlja glim-lampu iIi tinjaIieu kao i stabilizatorsku tronku. Ako se pale preko ] prevuce streliea dobija se bol za oznacavanie it menata.

UgIjeni, Zi~ni i 1< tamski poteneiometri obelef se simbolima koje vidim slici 1. 4. 11. Za njima simbol poteneiometra koji nasu literaturu prenesen iz strije. Na kraju vidimo se erta poteneiometar sa Sl. 1.4,11 - Razni nacini crtania

potenciometra dom.

m 1.4.11

Graficki simbol kojim se tranzistor predstavIja na ser svima je uglavnom poznat. Na slici 1. 4. 12 vidimo ga pc Medutim, u americkoj literaturi oosto se erta bez (uobica, u Evropi) kruga. Tako dobijamo simbol prikazan pod B. '

Tranzistori i diode

14

. .1. ..... .1..1. ..... .1.'\...1. p ..... p.l.'""U.:J""""'T.l.J ..... 1'.1.'"".1..1..1. .......... .1.,,'"".&..0 __ • .LlIJ.'-_.:J,"" _ .L1.LLI.'"".I. ........ .1. ".I.u..I.4L.I.I.-

iri tipa P-N-P ertaju kao pod B onda ce svako moci sebi da edstavi kako se ertaju N-P-N tranzistori u Ameriei. Nailazi i na druge nacine predstavljanja tranzistora. Njih je bilo oso:0 u prvo vreme po pojavljivanju tranzistora. Pod sIikom

i E imamo dva takva nacina koja su bila aktuelna prvi u istriji a drugi u Americi i Japanu.

Sl. 1.4.12 - Predstavlfanie na semama tranzistora i dioda u svetu

Diode se obicno predstavljaju kao pod F, sa manjim iIi cim modifikaeijarnaerteZa.. StreIiea je uvek anoda a erta toda.

Pod G imarno tzv, zener-diode. Prvi i drugi se nacin koti uglavnom na zapadu a drugi je po DDR normama novijeg .tuma. Kako se ertaju foto-diode vidimo pod H, a tunel-diode .d I. Ima i drugih nacina ertanja sarno se oni ne razlikuju mnogo I ovde navedenih.

15

- ~- --_.------------ - _'''''J:''''---'''--- .... "J ... ,.,- ,,""_ .... _- .......

RMA (Radio Manufactures Association) standardu, koji via u Americi, a sve vise prodire u Evropu, vrednosti nisu oznaee brojevima, vee sistemom boja, U tom sistemu upotrebljavs se dugine boje (crna 0, bela 9) i to tako da ciste boje znace pan a mesane nepame brojeve.

Otpomici

Mozemo reci da se otpornici obelezavaju na tri naCiJ Stvamo njih ima vise ali se oni, kao sto cemo videti, ne razliki bitno od glavnih.

o

A

B

c

'!III 1.!i.1

SI. 1.5.1 - Najstariji sistem obeleiavanja otpornika

I I

C A

'"" 1.f •.

SI. 1.5.2 - Noviji sistem obele vanja otpornika

Najstariji sistem koji jos nije potisnut iz upotrebe pn stavIjen je na slici 1. 5. 1.

Boja tela cini prvu cifru, boja kraja drugu cifru, dok b tacke na telu odreduje broj nula koji sledi posle cifara,

Ukoliko je drugi kraj otpornika isto obojen kao i t (u prilozenoj tablici stoji »bez boje«) taj otpornik ima toleranc ± 20%, ako je obojen srebrno ± 10%, a zlatno ± 5%. Ponek je boja taeke srebrna iii zlatna sto zuaci da vrednost cifara tn da se pomnozi sa 0,01 iIi 0,1 (vidi tablicu »Otpornici«). Dai neke fabrike ne stavljaju taeku koja znaCi broj nula vee jec prsten (sl. 1. 5.2). Sta vaZi za otpornik na sI. 1. 5. 1, vaZi i otpomik, na slici 1.5.2.

11'\

u, urugog - Ul~UgU \,;JIlU, ueceg - mUJi:I. UUJi:I. lIo.UJC lOJI;;UI;;

wrama i eetvrtog - toleranciju (s1. 1. 5. 3. Ukoliko eetvrtog ~a nema, znaci da je tolerancija otpornika ± 20%) u tablici ji »bez boje«). Boja tela kod ovog sistema ne znaci nista i cno je bela.

'Treci i poslednji sistem predstavlja u stvari kombinaciju a dva sistema. Boja tela oznacava prvu cifru, boja prvog teIWa leve strane - drugu cifru, boja drugog prstena tolecij~ treceg broja nula koje slede iza prve dye cifre. Ako na prstena koji pokazuje toleranciju vaZi. ono 5tO je pomenuto 1 prethodnih sistema (slika 1. 5. 4).

A C

I I

~ I I

8

o

Ttl '.S.

1.5.3 - Sistem obeleiavanla imika koji su usvojile i nase fabrlke

o A

1 I -nrrI I

8

c

'IV 4. !i. If

SI. 1.5.4 - Jedan neuobilajen sistem obeleiavanla otporntka

Sada nekoliko reci 0 opterecenju, iIi kako kod nas kafu »vatazi« americklh otpornika. Dozvoljeno opterecenje zavisi Ijucivo od dimenzija otpornika, tj. od precnika i duzine. Koliko

o iznosi vidi se iz prilozene tablice.

Opteretivost otpornika

Opterecenje I Precnik I Duzlna
0,25 W 3,2-6 mm 9-13 mm
0,5 W 3,2-6 mm 9-19 mm
1 W 6 mm 22-36 mm
2 W 8 mm 45 mm 2 Mala lkola elektronike

17

orpormxe sa stancarnmm vreonosuma lU, rz, 1:1, H5, ..l..l, 33, 39, 47, 56, 68, i 82, iIi 11", 13, 16, 20, 24, 30, 36, 43, 5.1..; 75, i 91. Posle ovih eifara naravno moze da dode i izvestad"l! nula iIi deeimalna zapeta izmedu gornjih eifara. Proizvode naravno i otpomiei sa drugim vrednostima reeimo 40~, 50" iIi 80 (i kod nas ih ima u prodaji). Prvi sistem koji smb ~ je i Filipsov,

Evo nekoliko primera: €:b

1) Uzmimo otpornik prema slici 1. 5. 1. Boja tela je randzasta, boja kraja je bela, a taeka rota. Kad pogleda tablieu »otpornici« izlazi da otpornik ima 390.000 oma ± 21 Kako je precnik ovog otpornika 4 mm, a duzine 10 mm, iz tab »opteretivost otpomika« zakljucujemo i da mu dozvoljeno 0] recenje iznosi 0,25 W.

OTPORNICI

"'1 Prva i druga cifra I I TOle~nci
Boja " Broj nula
AiB C
Crna 0 bez nule -
Smeda 1 0 -
Crvena 2 ()() -
NarandZasta 3 000 -
Zuta 4\ 0000 -
Zelena 5 00000 -
Plava 6 00000o -
Liubidasta T - -
Siva 8 - -
Bela 9 - -
Zlatna - X 0,1 ± 5%
Srebrna - X 0,01 ± 10%
Bez boje - - ±20% 2) Pogledajmo otpomik prema slici 1. 5. 2. Boja 1 ervena, jednog kraja crna, a srednjiprsten je narandz dok je drugi kraj srebrn. Iz prilozene tabliee dobijamo: 20.1 oma ± 10%.

3) Imamo otpomik prema slid 1. 5. 3. Prvi prsten sa 11 je smed, dragi rem, treci- zelen i eetvrti zlatan. Iz tabliee I bijamo 1.000.000 oma ± 5%, tj. 1 megaom ± 5%.

5) I sad a jos jedan otpornik prema slici 1. 5. 1. Boja tela ta, jednog kraja zelena, drugog kraja zlatna i zlatna tacka na

u. Iz tablice dobijamo 4,5 oma ± 5%.

Iz navedenih primer a lako se moze zaklueiti da je ovo ilicno. zamoran posao za svakog ko za to nije navikao. Ako ko cesto radi sa ovakvim otpornicima moze da napravi od aceg papira jednostavno pomocno sredstvo prema slici 1. 5. 5. 'efu se tri kruga precnika 60, 50 i 40 mm, pa se podele na 10 ~menata od kojih se svaki oboji redom bojama kako su navene u tablici »otpornici«, a tusem se upisu odgovarajuci brojevi.

nt 1.5'.5"

sl 1.5.5. - »Racunar« za otpornike - vidi tekst

Kod kruga od 40 rom oboje se sarno 7 segmenata, a umesto ojeva upise se odgovarajuci broj nula. Sva tri kruga probuse u centro i spoje supljom nitnom za karton ili zavrtanjem tako . se mogu okretati jedan iznad drugog.

Ovim jednostavnim pomocnim sredstvom veoma je lako irediti vrednost otpornika (Sl. 1. 5. 6). Pretpostavimo da amo otpornik prema slici 1. S. 1. Smeda boja tela, cma - aj i narandzasta - tacka, Uzmimo nase krugove i okrenimo ednji prsten tako da njegov crni segment dode do smedeg gmenta najveceg kruga. Sada cemo jos narandzasti segment

19

YV.l.J .. UAU. UQ.uQ. U.LVLovUJ,V UUVV

procitati 10.000 oma.

U gornjem izlaganju nav smo tri postojeca nacina 01 lezavanja standardnih otpor ka, Ali nece biti na odmet a pomenemo i jedan tip »pre velih« otpornika. To su tzv. f ksibilni otpornici.

Oni su opleteni nitan Boja koja preovladuje u opk

L.. 1lI_~_.s:_.6~ znaci prvu cifru. Druga boja kl

ima manje - drugu cifru, a tre Sf. 1.5.6 ~>r~a::ar!zgfeda gotov koje je najmanje - broj nula i

prve dve cifre.

I u dovodnim gajtanima &sto su ugradeni otpornici ( cani). Direktne zile su obojene crveno-plavo i crveno-crno, d je treca .lila otpornik, i njenoj boji odgovaraju sledece vredno otpornosti:

tuta 1350ma
Plava 160 oma
Bela 1800ma
Zelena 200 oma
Svetla-smeda 2200ma
Narandzasta 260 oma
Siva 2900ma
Kest, smeda 3200ma
Tamno-smeda 3500ma Kondenzatori

I kondenzatori kao i otpornici obeleZavaju se na vise nacir Najjednostavniji je sistem RMA, za koji smo euli i k' otpornika, a sastoji se iz tri obojene taeke sa odgovarajucc strelicom koja oznacava smer citanja (sl. 1. 5. 7).

Boja prve tadke oznacava prvu cifru, boja druge - dru cifru a trece - broj nula iza prve dve cifre. Kao sto smo k,

20

pou l\.UllUCU,l.i:LLUli:L UUCIC£NWll lUI. UVi:LJ lli:L"11l lLllU;sr .JV\I Y <1

eraneija ' ± 20%.

Kao sto se vidi iz gomjeg izlaganja sistem RMA sa tri ike nepodesan je za precizna obelezavanja kondenzatora.

takvo obelezavanje ustrojen je sistem takode RMA ali sa tacaka (sl. 1. 5. 8). I ovde se vrednost kondenzatora eita u avcu strelice s leva na desno. Boja prve tacke oznacava prvu ru, druge - drugu cifru, trece - trecu cifru, cetvrte - broj la koji sledi iza prve tri cifre, peta toleranciju i sesta - radni pon. Ako se posmatra s1. 1. 5. 8 pada u oei da se eetvrta, peta esta boja eitaju sa desna na levo, sto je suprotno smeru kako citaju prve tri boje. Da bi se mogli odrediti kapacitet ovakvog ndenzatora sluzimo se tablicom »Kapacitet kondenzatora«, rd sistema RMA sa tri taCke mogli smo se sluziti i pomocnim :dstvom koje je predvideno za citanje vrednosti otpornika,

! RMA

1.5.7 - Obeleiavanje kondenzatora so RMA sistemu

A

B C

RMA F

£

o

1W 4.r.8

SI. 1.5.8 - Obelezavanje sa lest tacaka po RMA sistemu

Sledeci sistem sa 6 boja je AWS i JAN (American War mdards i Joint Army - Nevy), i kod njega se eita s leva u suo i to gomji red koli je obelezen strelicom, dok se donj] a s desna u levo. Ako je boja prve taCke crna, znaei da je konnzator liskunski, a ako je srebrna da je papirni. Boja druge :ke oznacava prvu cifru, trece - drugu cifru, eetvrte (donji i sa desna) - broj nula, peta - toleranciju i Sesta karaktetiku (sl. 1. 5. 9.). Pod karakteristikom podrazumeva se tempetumi uticaj na dielektricnu konstantnu i promene kapaciteta led starenja kondenzatora i uticaja oko1ine.

21

Boja I Prva, druga I Broj nula I Tolerancija I n~~
i treca cifra
I A,BiC I D I E I F
Crna 0 - - -
Smeda 1 0 1 10
Crvena 2 00 2 20
NarandZasta 3 000 3 30
Zuta 4 0000 4 40
Zelena 5 00000 5 50
Plava 6 00000o 6 60
Ljubicasta 7 - 7 70
Siva 8 - 8 80
Bela 9 - 9 90
ZIatna - X 0,1 5 100
Srebma - X 0,01 10 200
Bez boje - - 20 SOl Crna i smeda boja kazuju da karakteristika "nije definisa crvena da je temperaturni uticaj ± 200 X 10-6/1 °C; stare ± 0,5%; narandzasta - temperaturni uticaj ± 100 X 10-6/1 i starenje ± 0,3%; i na kraju rota - da je temperaturni uti od - 20 do + 100 X 10-6tC a starenje ± 0,1%.

AWS, JAN

E 0

TlI 1.S.~

Sf. 1.5.9 - Obeleiavanje kondenzatora po AWS i JAN sistemu

E B 0

I \ I -=IIDIJ=

I I

A

c

Sf. 1.5.10 - Obeleiavanle k, mickih. kondenzatora

Za obelezavanje keramickih kondenzatora postoji sist od pet prstenova, kod koga zadnja cetiriprstena mogu biti menjena tackama. Boja prvog prstena s leva oznacava tern

kcije znaeenje to ~e za odredivM.i~ kapaciteti' ovakvih konzatora moramo sluziti posebnom tablicom.

KERAMICKI KONDENZATORI

Prvi i drugi Tolerancija Temper.
)ja broj Broj nula iznad ispod koefic.
10 pF lOpF XlO-6/1°C
AiB Ie 110 E
·na 0 - ±20% ±2 pF -
neda 1 0 ± 1% ± 0,1 pF 30
"Vena 2 00 ± 2% - 80
arandzasta 3 000 - - 150
Ita 4 0000 - - 220
~lena 5 00000 ± 5% ± 0,5 pF 330
ava 6 00000o - - 470
ubicasta 7 - - - 750
va 8 X 0,01 - I - 30
~la 9 X 0,1 ± 10% ± 1,0 pF 500 A sada nekoliko primera:

1) Imamo kondenzator prema slici 1. 5. 7. Boja prve tacke mta, druge - zelena i treca - smeda. Iz tabliee »Kapacitet idenzatora« iii sa krugovima za odredivanje vrednosti otpora dobijamo 450 pF a znamo da su svi oni sa tolerancijom 20% i radnim naponom od 500 V.

2) Uzmimo kondenzator prema slici 1. 5. 8. Prva tacka playa, druga - zelena, treca - ema, cetvrta - crvena, peta srebrna i sesta - zlatna. Iz tablice »Kapacitet kondenzatora« bijamo: 65.000 pF ± 10% 1000 V.

3) Posmatrajmo kondenzator prema slici "'1. 5. 9. Prva ka je erna, druga - smeda, treca - siva, cetvrta - ervena, a - zlatna i sesta erna. Iz tablice »Kapacitet kondenzatora« pisa sistema AWS i JAN, dobijamo: dielektrik liskun, 1800 pF 5%, karakteristika nije odredena,

4) Imamo keramieki kondenzator oblika'fkao na slici

5. 10. Prsten na kraju je ern, drugi je rut, treci - em, eetvrti . i peti - smed. Iz tabele »Keramicki kondenzatori« dobi- 10: 40 pF ± 1%.

23

videti dva seruski iIi paralelno spojena kondenzatora. Time dobija kondenzator novog kapaciteta, veceg iIi manjeg u za nosti od spoja upotrebijena kondenzatora.

Potsetimo se prvo koje su jedinice za merenje kapaci kondenzatora. To su:

1 F = 1.000.000 mF 1 mF = 1.000.000 pF 1 sm = 1,11 pF

1 nF = 1.000 pF

Jedinica cm (santimetar) danas se ne upotrebljava. 2 se &'sto upotrebljava nF (nanofarad) iIi kpF (kilopikofan Formula za izracunavanje kapaciteta glasi:

C =e __ . S_c_m_2 4·Bcm

gde je: e-dielektricna konstanta, koja za vazduh iznosi 1, S-P( ~ina ploca u ems i B-rastojanje izmedu ploca u cm.

Ako spojimo dva kondenzatora u seriji (1), time u sr poveeavamo razmak izmedu ploca. Iz gomje formule vidi da je kapacitet obrnuto srazmeran rastojanju izmedu pk Zn.aCi, kapacitet serijskih kondenzatora je manji od upotrebljei i to manji od manjeg, od dva nejednaka upotrebljena kond :zatora, a izraeunava se po formuli.

ex CtxC:

C1+C2

Kada se imaju dva jednaka kondenzatora a spojena Sl seriju, onda se njihov kapacitet izracunava po formuli:

C CX=- 2

Za tri jednaka kondenzatora (2) formula Ce glasiti:

CX=£ 3

24

-- y~'

Iz formule za izracunavanje kapaciteta kondenzatora elo se da je kapacitet kondenzatora upravo proporcionalan rrsini ploca. OdatIe izlazi da se paralelnim spajanjem kondenora (3) sabira povrsina ploca a time i njihov kapacitet. Na mer: dva kondenzatora od 10.000 pF daju kapacitet od 000 pF.

I otpomost ima svoju jedinicu. To je om (0). Vete jedinice KO (kiloom) i MO (megaom).

1 M 0= 1.000 K 0 = 1.000.000 0

1 1 I !

T T

1 2

3

1.6.1 - Spajanje kondenzatora

6

Otpomost otpornika ili nekog provodnika more se izraiati po sledecoj formuli:

R=p L(m) S(mm2)

~ je p (Ro) specifiCni otpor za srebro iznosi 0,016 a za bakar 117, L duzina provodnika, a S poprecni presek.

Ako spojimo dva otpornika u seriju (4) time u stvari poiavamo duzinu L, odnosno sabiramo otpornosti, Znaci, otmost serijski spojenih otpora more se racunati po formuli.

RX = Rl + R2 + Rn

Primer: Dva otpornika od 1.000 dace otpornost od 2.000 :ri - 3.000.

Sf. 1.6.2

Spajanje otpomika

25

Y"-r-"'-"""'--- y4"'~"''''''_' .... ~ .. -- "" ... _ ... Y_ ......... _U ... .1'- ....................... - UJ:"

nih smanjuje, a racuna se po formuIi:

RX=RI xR2 RI+R2

Nepoznata otpornost je uvek manja od otpomosti mat otpomika. Dva jednaka otpomika spojena paralelno racun se po formuIi:

R RX=- 2

a tri (6) po formuIi:

RX=~ 3

Primer: Dva paralelno spojena otpornika od 10.000 daju otp nost 5.000 Q a tri 3,333 Q.

1.7. MONTAZNA SASIJA »TN« SISTEMA

Pored organizovanog snabdevanja potrebnim radio nu rijalom, druga odIika TN sistema je nepotrebnost Ietova prilikom spajanja delova, sto je ostvareno primenom monta sasije. Sasija TN sistema sastoji se iz ploce dimenzija 150 x290 n na kojoj se nalaze u osam redova po trinaest pravougao otvora velicine I X 5 nun. Na ploci se u uglovima nalaze, c~ gumena odbojnika. Juvidur je materijal od koga je ploca n: njena. Prednja ploca sasije ima dimenzije 75 X 290 nun sa I otvora preenika 10 mm za pricvrscenje potenciometra iIi r menljivog kondenzatora. Pored toga na prednjoj ploci nalaze i sest Caura-buksni. Pricvrscenje prednje ploce za sasiju izv se pomocu malenih ugaonika i zavrtnja.

Pravougaone otvore treba obeleziti slovima od A do i brojevima od I do 13 kao sto se vidi na prilozenom crt 1. 7. 1. i 1. 7. 3a. Ove oznake bice od velike pomoci prilik kasnijeg montiranja uredaja.

U kompletu montazne sasije nalazi se i trideset oprt Cetiri opruge stalno su montirane na montaznoj sasiji. To opruge smestene u poljima H9, HIO, HII i H12. Opruge s1

26

I

/ly_ + + + .... -+- +- +- -I- + + -+i:-:.r + -t- -+ -t- + + -+- -r- + -1- + + "-t -r- +- + +- +-+- i- -t- + +-+ + 4" -<f" r r -t-. r -I- -t- -r -t- -I- -+ + + D·_". ~ -r +- -I- i- + -I- -r- +- +- of- +

C .... .,.. -r- -r- + +- + -t + -+- + -1-

8~ r ~ -t- r + +- + -t- of- + + T A,.. ,.. ... -r-: -t- +-- -I- ... -I- -r- -I- .... of, .--.'_--'., 2. ..3 4 5" G r 8 ;> (0 {f {2 (3"

SI. 1.7.1 - Spoljni jzgled j dimenzije montazne sasije TN sistema

SI. 1.7.2 - Pravilno i nepravilno spajanje provodnika u oprugama

27

noxuma, pmcetom III KUKIcom za xuxicanje (nexnaorom ove opruge stavIjaju se nee koje su zalemljene za Caure-bu Kada se stavljaju nee u Ca.ure treba paziti da se to cini na I prikazan na crtezu 1. 7. 2. U protivnom zice ce stalno isp iz opruga i spoj Ce biti los, sto moze da dovede do prekida u uredaja koji je montiran na montaznoj sasiji.

Ovakva montazna sasija koju je razradio i koju proi:

Radio-klub »Nikola Tesla« iz Beograda ima puno pred koje necemo da nabrajamo. Da bi uvideli prednost ovakve i pokazecemo nekoliko nacina u svetu poznatih i primenjii na montaznim sasijama.

SI. 1.7.3 - Montaina sasija ne mora biti sa oprugama, za nuidu mo, korlstiti i velik« kancelarijske spajalice

Najjednostavniji nacin je da se umesto montazne koristi komad debele gume u koju se nozem prave zarezi u se stavljaju velike kaneelarijske spajaliee kao sto se vidi na 1 Zenoj slici 1. 7. 3. Stvarno jednostavno ali ne i mnogo d jer ziee vrlo lako ispadaju i gube spoj. Umesto debele gume : se upotrebiti i komad stiropora.

Drugi nacin povezivanja zica na montazno] Sasiji je pOI spojki koje se vide na prilozenoj skici. Ovakve spojke koris u Radio-kita. One daju vrlo dobar spoj, sarno su daleko s.k od opruga. Ove spojke nisu, znaci, zgodne za uredaje koji da se stalno sIdapaju i rasklapaju. Zato su vrlo pogodne za daje koje jedanput sklopimo, a nemamo lemilo.

?R

, "",I"""...,,,",I.I..I.~ ..... "" .,;1,,", "Do...., ...... ~ ... ""' - ...... b ...... ...__.. ... A...., ... ~ ~ ... ...,~..._...~...,.L.L.I. ~ ... J...,.L.L.I.

irnprovizuju sarno u krajnjirn slucajevima,

Nedavno je pustena u prodaju montazna sasija nove proIne serije, koja se unekoliko razlikuje od stare. Razlika je mom u sledecem:

1. Na sasiji su odstampane oznake ABeD i dr.

2. Na prednjoj ploei nalaze se dva prikljucka za antenu (A i AI) i zemIjovod.

3. Predvideno je mesto za montiranje univerzalnog kalema RK 100 i otvori potrebni za njegovo uCvrSCenje.

G o o

-

-------

__ ----II:'--='II:'--M:::I &:::::I

__________ M:::I.M:::I 4::1

---------..,,..6I:ZiIl ~

-.--- -II:' 11:'11:' _ .. -=:# A::I ~

Sl, 1.7.3a - Montaina sasija nove proizvodne serije

1.8 UNIVERZALNI KALEM

RADIO-KIT je zajednicko ime za komplete radio-decijirn se sklapanjem dobija uredaj za trajnu upotrebu. Svi aji iz familije Radio kita koriste univerzalni kalem.

TN SISTEM koristi univerzalni kalem za sve svoje uredaje me U redovnim lekcijama objavtjenim u Tehniekim novia i knjizi Mala skola elektronike - TN sistem.

AMATERSKE GRADNJE prijemnika za srednje talase vom univerzalnog kalema postaju jednostavnije, pristupaenije .inije i manjih dimenzija.

29

struxcijarna. l"1jCgUVl:1 lSl:1lIlUlJIUUKCljl:1 ruoze lSC ruenjau U g eama od 30 do 220 mikro henrija jednostavnim uvlacen] izvlaceniem feritnog stapica. Kada se takvom kalemu paralelno kondenzator kapaciteta 432 do 470 pF dobija se Iatomo kolo cija se frekveneija menja u granieama od 5~ 1500 kiloherea, odnosno ciji se talasni opseg menja od ro 200 metara talasne duzine, A to je zapravo podrueje sre

ANTENA OUGAtKA

KRATKA ANTENA

PREONJA PLOtA ~ rIf

;l4~ .~¥

[r-' -!--,--- -- , ... '----1J l

. II

;,. J -.

:~---------------t ~ on ;"5,5 J

[I.-, t-- ---j ,- .-. ~J

er---' .. ~.---.-. . ... , -.. '---lJ

SPOJNICA I \ 91

GuMfNA POOLoSKA ~

SI. 1.8.2

I I

talasa za koje se i najeesCe grade amaterski prijemnici name] slusanju programa koncertnih radio-stanica. Komplet za ss gradnju univerzalnog kalema sastoji se iz sledeceg:

1. Telo kalema; 2. Feritno jezgro; 3. Rucica feritnog je 4. Kondenzator reda 432 pF; 5. Zica 0.3 mm za motanje kale 6. Tri nikIovane spojniee; 7. Tri zavrtnja M3 X 6 sa cilindric glavom; 8. Jedan zavrtanj M3 sa konusnom glavom; 9. zavrtnja M3x IO sa cilindricnom glavom; 10. Gumena podlo 11. Komad izolacionog papira; 12. Uputstvo za sastavl'

I I

,., •. 8.3

Uputstvo za samogradnju univerzalnog kalema

Izmeri se 2,5 metra Ziee Iakom izolovane a debele 0,3 Na sredini se upredanjem napravi izvod u duzini od 5 sm je srednji izvod kalema. Kroz rupieu na kraju kalema pro se 5 sm nee za izvod i mota kalem sve do srednjeg izvoda. 1 se preko sloja fice stavi sloj izolacionog papira i mota u if

SI. 1.8.1

30

Dzepnim nozicem lak-izolacija se paZljivo ocisti na krajevima ema u duzini od 1 sm.

Zavrtnjem M3 sa konusnom glavom pricvrsti se jedna [nica za otvor na obodu tela kalema. Na ovu spojnicu spaja se lnji izvod kalema.

Kalem se pricvrscuje za prednju plocu prijemnika koja ra da je od izolacionog materijala pomocu dva zavrtnja, 'ore za ove zavrtnje treba busiti burgijom od 3,5 rom na :ojanju od 23 rom. Ovim zavrtnjima se pricvrscuju spojnice crajeve kalema. Izmedu ovih otvora busi se jos jedan burgijom rom za prolaz feritnog jezgra.

Ne treba zaboraviti da se izmedu kalema i prednje ploce ri i gumena podloska koja sprecava da feritno jezgro ispada ralema,

Na montaZnim sasijama TN sistema najnovije proizvodne je predvideni su otvori za pricvrscenie kalema. Blagim pri:om ruke feritno jezgro se uglavi u rucicu i stavi u kalem.

Kondenzator 432 pF spaja se na krajeve kalema. Ostaje se kalem sa tri komada Zice izolovane polivinil-izolacijom ji sa uredajem. Da ne zaboravimo: zavrtnje za pricvrscenje L ne treba stezati prejako jer moze doci do kidanja Zica.

~ ~~~'41!!' 0

7N '\.8.S'

Sf. 1.8.3.

31

Druga varijanta kaIema daje bolje rezultate, osobito k: se kalem koristi u prijemnicima. Ti bolji rezultati ogledaju u poveeanju osetljivosti i selektivnosti prijemnika. Pod ose voscu prijemnika podrazumeva se sposobnost prijemnika prima slabije signale, a pod selektivnoscu da razdvaja sig jedne od druge stanice. Kalem se mota na istoj cevcici ka prethodni ali visokofrekventnom pletenieom lOx 00,5 mm. pleteniea je ziea koja se sastoji iz vise medusobno izolovanih l koje su opet sve skupa izolovane svilom. Izvod na kalemu druge varijante ne pravi se na polovini nego na tridesetom navoj Teskoca u radu sa VF pletenieom je u ei~cenju krajeva kale] Najjednostavniji nacin a ujedno i najbolji je ci~Cenje porn pirografa kome se stavi nova spirala dugacka 1 em (vidi sl 1. 8.2.) i podesi da se blago wi. Unutrasnji precnik spirak

maksimum 2 mm. Ko nema pi graf more se posluZiti nel transformatorom od starog dioaparata koji ima napon 4 iii 6 V koliko je potrebno zagrevanje pomenute spiro Kraj kalema sa koga treba d~ skine izolacija stavi se u spin spirala usija, ali sarno tol da ne izgori pleteniea vee sa svila i lak, Zatim treba,

SI. 1.8.4 - Ciscenje visoko frekventne pletenice pomoeu pirografa vadeci pletenicu iz spirale, :

ralu potopiti u canak za vod bojiee u koji je usuto malo nitro-razredivaca, acetona, spirit iii cistog benzina. Prilikom ove operaeije treba paziti da u cal bude sarno malo pomenute zapaIjive tekueine, koliko je potrel da spirala zaroni, da ne bi doslo do opasne paIjevine. Po brzo iskopeamo pirograf zacudicemo se kako je VF pleten lepo ociseena. Dalje je potrebno kraieve lemilom i tinolom lajisati. Nikakva pasta nije zato potrebna ni preporucljiva.

;uJ. W.a.u.,£..J.~LV~. .LV J'" J..J.wJ.\".v '&''''AUV JV13 p.&.w lllf;i.1\.VU.l\.V U~~~LJUi:L

lina i to i danas vazi, pogotovu za jednostavne amaterske primike, Gradnju antene i zemlje treba preduzeti pre svega,

nego sto ista pocne da se gradi.

Da bi se neka horizontalno razapeta Zica zvala antenom ra da ispuni prvi uslov, a to je da se postavi sto vise iznad Iva. Treba biti obazriv prilikom postavljanja antene jer krori su cesto vrlo strmi i kretanje po njima predstavlja opasnost zivot.

Drugi uslov je da antena bude dobro izolovana od okolnih dmeta, U tu svrhu treba upotrebiti odgovarajuce izolatore.

Treci uslov je da antenski dovod bude takode dobro izoan. U tu svrhu se najeesCe koristi izolovana zica. Sam dovod ba da je 8to dalje od zgrade i okolnih predmeta.

Pri svemu ovom treba stalno imati na umu da je postavtie antene iznad vodova elektricne i te1efonske mreze i utica iranjeno, bez specijalnih mera predostroznosti za koje skron radio-amater nema sredstava.

Za gradnju antene potreban je sledeci materijal: 15 do metara bakarne Ziee precnika oko 1,5 mm, 4 do 6 komada istih antenskih izolatora iIi slicnih, izolovana Zica za antenski vod - duzine prema potrebi, desetak metara gvozdene ziee zatezanje antene, bakarna zica debela 1,5 mm za dovod zemljofa i poseban antenski preklopnik za uzemljenje antene u slucaju :menskih nepogoda.

Precnik antenske zice od 1,5 mm pruza maksimum sigursti za vreme eestih letnjih nepogoda, tefe se prekida i lakse horizontalni deo antene more zategnuti.

Broj izolatora po 2 iIi 3 sa svake strane antene nije nikakav tsuz, vee nuznost koja obezbeduje dobru izolaciju antene za nne vlaznih i kisnih dana, bez kojih antena nije antena.

Izolovana i licnasta zica (pletenica) opet nije nikakav rsuz vee je pogodnija, posto Iakse odoleva naletima vetra, zato I je pletenica, a manje je podlozna oksidaciji jer je izolovana.

Gradnja antene

Jedan deo posla oko montaze antene treba obaviti na nlji. Pretpostavimo da se radi 0 usamljenoj kuci i da moramo dici stub za jedan kraj antene, kao 8tO se vidi na prilozenom em. 1. 9. 1.

3 Mala ikola elektronike

33

horizontalnog dela antene imali bi »T« antenu. Ni ona nije n a jednako je dobra kao i prethodna.

Kada se jedan kraj antene vezuje za dimnjak, neopho je izolatore udaljiti od dimnjaka na nekoliko metara da ih menom ne bi uprljala cad od dimnjaka i time smanjila iz vanost antene. Ako antenski dovod prolazi pored oIuka za kis]

SI. 1.9.1 -'- Antena i zemljovod neophodni su za svaki radio-prijemnik

SI. 1.9.2 - Spajanje anter jajastih izotatora

treba se potpomoci komadom Ietve sa jednim poreulans izolatorom (slika 1. 9. 3.) da bi se spreeilo trIjanje antene 0 { a time i krcanje u prijemniku prilikom najmanjeg daska ve posto izolacija vee osIabi.

Antenski dovod ne treba mnogo motati oko knee je svaka zgrada sa svojom elektricnom instalacijom jedan 01 smetnji zbog koga antenu i dizemo sto vise i postavIjamo je sIobodnije. Zato vee prilikom planiranja antene treba predvi da ona bude sto slobodnija a dovod 8to kraci,

Zemljovod

Da bi neki uredaj bio zasticen po propisima od ud groma mora da se poseduje ispravan zemljovod. Nikakav ante] preklopnik niti gromobran ne moze zastititi prijemnik ni 0 ko njime rukuje. Zato nam je potreban zemIjovod.

Feder-madraei, saksije sa cvecem, peci i slicno nisu nikal zemljovodi, kao 8tO nisu antene komadi zice pruzeni iza orm 1 kreveta.

34

u dobre. Na zgodnom i bliskom mestu treba eev dobro ocistiti pijom i staklenim papirom (smirglom). Na to mesto nekoliko ta obmotati zicu i po mogucstvu zaletovati. Kako ovo radionateru obicno nije moguce da izvede, bolje je napraviti obujcu po jednom od prilozenih crteza 1. 9. 4., pa pomocu nje gnuti zicu.

1.9.3 - Antenski dovod se mora obezbediti da se ne tare 0 oluk

SI. 1.9.4 - Ako nije moguce zaletovati dovod zemljovoda za vodovodnu cev, onda se obavezno mora stegnuti

obujmicom

Vecina nasih radio-amatera ne raspolaze ni vodovodnom

instalaeijom centralnog grejanja. Oni Ce biti prinudeni da tradnju zemljovoda rese na drugi nacin. Resice je na taj nacin ) ce komad bakarnog lima dimenzija 50 X 50 em iIi komad ozdenog lima nesto yeah dimenzija ukopati u vlaznu zemlju ika 1. 9.5.) na dubini oko jednog metra. Da se poveca vlaznost iidroskopnost zemlje cesto se iznad i ispod ploce stavi po par ograma soli (industrijske jer je jeftinija). Ziea za dovod zemljoda treba, ako je bakarna da bude debela 2 mm, a ako je gvozdena ieblja. Svakako je treba na par mesta zaletovati za limenu DCu.

Mnogi ce doci na ideju da zemljovod ostvare potapanjem etalne ploce u bunar. Prilikom ovakve odluke ne sme se zaboviti da se bakarna ploca rastvara u vodi i da se tom prilikom rara bakar-hidroksid koji cesto izaziva trovanja. U tom slucaju .ba upotrebiti aluminijsku iIi gvozdenu plocu koje su neskodljive. co neko raspolaze pumpom a ne bunarom moze ostvariti dobar mljovod spajanjem fice pomocu jedne obujmice za bunarsku cev.

3*

35

ja~inu smetnji.

Antenski preldopnik

Antena se uvodi u sobu posto se na prozorskoj dasci iz1: rupa, provuce Zica i obezbedi od prodiranja vode kroza I Isto se ueini sa zemljovodom. Zice dalje idu na antenski I kidac. Ode koja zica ide, vidi se na prilozenom crtezu 1. 9 Sam prekidac montira se na prozoru tako da je pristupaean rukovanje iz sobe i onda kada je prozor zatvoren.

Z.EML'OVOD

ZASTITNA CE'.V

SI. 1.9.5 - Ko ne raspolaie vodovodnom iii tnstalacijom central nag grejanja maie resit! pitanje zemljo-

voda prema slici

DOVODAtJT£NI

SI. 1.9.6 Spajanje antens

preklopnika

Kada je rucica preklopnika na gore, antena je spoj sa radio-aparatom, Ako dode do iznenadnog udara groma do nekog manjeg prafujenja na varnicaru koji liei na zube tesi skoci varnica. Kada je vreme jako lose sa puno grmljavine ru< preklopnika stavlja se u donji polozaj, cime se antena SJ: direktno sa zemljovodom i say elektricitet sakupljen u am odlazi u zemlju.

36

o:sto se moZe euti da su tranzistorski i cevni prijemnici nuli detektorske prijemnike. Medutim, radio-amater, pogo- 1 radio-amater koji tek to postaje, ne misli tako. Za njega ) prijemnik kojim on skoro uvek pocinje, koji je jeftin i koji ne j nikakve izvore za napajanje. On amateru pruza prva istva, jer mu takav prijemnik omogucuje siroko polje za ekspeentisanje,

Eksperimentisanje svakako treba poceti od najjednostav- 1 prijemnika. I takvi, kao uostalom i svi detekterski prinici traze pre svega ispravnu

enu i zemljovod 0 eemu smo

orili u prethodnom poglavlju. ba imati uvek na umu da

dobre antene i zemlje nema :ktorskog prijemnika, pa pretome uvek prvo resiti probantene i zemlje pa tek onda

Iiti detektor. U protivnom ~no dolazi do razocaranja jer emnik ne radi.

Na semi 2. 1. 1 nalazi se

serijski spoj koji Se sastoji erijskog spoja antene, germaun diode AAI03, slusalica i tljovoda.

Prijemnik gradimo sledecim redom:

1. Opruge rasporedimo na sledeca polja: H2, H3,. H4,. . HIO, Hl l i HI2.

2. Leve caure spajamo na H2 i H3, desne na Hil i HIZ rednje na H9 i HIO. Ove srednje Caure kod ovog prijemnika ie koriste.

3. Diodu AA 103 spajamo na H3 i H4.

4. Komadima izolovanih fica sa cijih smo krajeva skinuli aciju u duzini od 10 do IS mm, spajamo sledece: H2 sa Hl2 4saHI1.

<D"":"

'rN1.t.1-2

SI. 2.1.1-2 - Najjednostavniji detektorski prijemnici, serijski spoJ (1) i paralelni spoj (2)

5. Time je prijemnik gotov. Ostaje da se na leve caure ji antena i zemlja a na desne slusalice. Prijemnik odmah i. Nikakvo podesavanje nije potrebno niti je moguce,

jene slusalice i germanijum dioda AA 103. I kod ovog ks kod prethodnog, kao i kod svih prijemnika i uredaja u ( knjizi koriste se slusalice od 1000 do 4000 oma.

Ovaj prijemnik gradimo sledecim redom:

1. Opruge rasporedimo na sledeea polja: H2, H3, HIO, HII, H12.

2. Leve caure spajamo sa H2 i H3 a desne sa HII i F Srednje caure spajamo na H9 i HIO i kao i kod prethod prijemnika - njih ne koristimo.

3. Diodu AA 103 spajamo na H2 i H3.

F-
E_
'D-
c-
a-
A_
I 2 ] 4 " 10 .. 12 U

2.1

SI. 2.1.3 - Montazna sema veza prijemnika sa serne 2.1.1

4. Komadima izolovanih zica sa cijih smo krajeva ski izolaciju u duzini od 10 do 15 mm spajamo sledece: H2 sa : i H3 sa HI!.

5. Prijemnik je gotov. Ostaje da jos na Ieve caure spoj antenu i zemljovod a na desne - slusalice i da slusamo 1 gram lokaIne radio-stanice. I ovde nema nikakvog podesavi

Navedena dva jednostavna prijemnika rade lepo ali sarno lizini jake lokalne radio-stanice. Ako nemarno lokalne radionice bolje je ovakav prijemnik i ne graditi jer obicno zadovoajuci rezultati izostaju i dozivljavaju se razocarenja, koja . nikada prijatna a pogotovu onda kada gradimo prvi prinik i kada najvise ocekujemo. Mislimo da nije na odmet omenuti da se lokalnom radio-stanicom naziva ona koja

udaljenija od tridesetak kilometara u vazdusnoj liniji.

2.2 OPET DETEKTORSKI PRIJEMNICI

Bolji rezultati od prethodnih mogu se postici komplikoijim spojevima. Ranije navedena dva spoja odlikovala su ednostavnoscu ali i skromnim rezultatima. Za bolje rezultate aorucicemo sledece dye seme veza. I za ove kao i za prethodne ~ iste napomene u pogledu antene i njih se treba obavezno lrzavati.

1. Dok je za prethodne prijemnike bilo potrebno sarno alice i dioda AA 101 sada prosirujemo semu sa jednim noelement om, kalemom. Kako se gradi ovaj kalem i iz eega .astoji govorili smo u poglavlju: sarnogradnja kalema.

2. Opruge montirarno u polja: H2, H4, H9, HI0, Hll 12 i F5.

3. Leve caure (buksne) spajamo na kalem, desne na Hll 12 a srednje na H9 i HI0.

4. Kalem 0 kome je ranije bilo govora stavimo na prednju ;u. Krajeve kalema spojimo na Al i Z, a srednji izvod na A2.

5. Germanijum dioda AA 101 spaja se na H2 i H4.

6. Potrebna su nam jos dva komada izolovane zice sa 1 cemo krajeva skinuti izolaciju u duzini iod 10-15 mm i jiti sledece: F5 sa Hll, H4 sa H12.

7. Slusalice se spajaju na desne, zemljovod i antena na : caure.

8. Prijemnik odmah radio Najvecu jacinu prijema posticito uvlacenjem i izvlacenjem feritnog jezgra u kalem. Moze os probati da se antena prikljuci na drugu antensku cauru,

39

To je bio prijemnik sa II strane seme 2. 2. 1. Prijemnik desne strane je malo slozen On ima JOB jedan dodatan eler nat - kondenzator 400 do 500] To je posIednji elemenat bez J jeg uz prethodne slusalice, kal i germanijum diodu nema dobi detektorskog prijemnika .

Mozemo probati da Sf. 2.2.1 - $erna veze dva detek- gradimo i ovaj prijemnik i torska prijemnika

vidimo kakve rezultate on pru

1. Na montaznu sasiju, kao i uvek prvo montiramo opru Ovog puta na sledeca polja: 04, F5, 02, H2, H4, HII i H 2. Leve caure A2 i Z spajamo na kalem a desne na F i HI2.

3. Kalem stavljamo na prednju plocu a njegov gornji 1< spajamo na 02.

2

~

..,.. "IN 1.2..4

F -
E-
D-
c_
l-
A-
2 4 _"

6

7

RIC 161/

..

10 II 12 IJ

2.2.~

Sf. 2.2.2 - Montaina serna veza detektorskog prijemnika sa leve Ierne 2

6. Komadima izolovanih zica sa cijih smo krajeva skinuli aciju u duzini 10 do 15 rom spajamo: H4 sa Hll F5 sa H12 ~nji kraj kalema sa F5. Antenska Caura Al spaja se sa G2. 7. Prekontrolisemo da li smo sve uradili po semi veza i tstvu i eventualne greske otklonimo.

8. Na leve caure spojimo antenu (A) i zemljovod, na desne alice. Prijemnik odmah radio Najbolju jacinu reprodukcije esavamo pomeranjem feritnog jezgra u kalemu. Odmah noze zakljuciti da ovaj prijemnik bolje radi od prethodnih. ko ce biti sa svakim nasim sledecim prijemnikom iii nekim gim uredajem.

2.3 DETEKTORSKI PRIJEMNIK

Najjednostavniji, sa najmanje del ova, svakako je detektorski smnik. Sa njim je pocinjao svaki radioamater. Detektorski emnik moguce je sagraditi od delova TN sistema. Od materipotrebanje kalem, kondenzator reda velicine 432 pF i 4.700 pF, talna dioda AAIOI i slusalica 1000-4000 oma. Redosled itiranja je sledeci:

I. Montiramo prednju plocu sa prilozenim zavrtnjima i ~ama (buksama) na montaznu sasiju.

2. Obelezimo sasiju slovima :DEFGH i brojevima od I 13 kao 8tO se vidi na prinoj slici.

3. U polja H2, H3, H4,

HIO, Hll i H12 stavimo po ru oprugu sa gornje strane ie, a zatim sa donje strane memo kraj opruge za 90 stei. Ovo se more uraditi nokl, pincetom ili kukicom za icanje (heklanje).

4. Na H2, H3 i H4 spajamo SI. 2.3.1 _ Serna veza detektorskog

caure, na H9, HIO srednje prijemnika

1 Hl1 i H12 krajnje caure.

5. Kalem 0 kome je ranije bilo govora stavimo na prednju ~u. Krajeve kalema spojimo na Al i H4 a srednji izvod na H2 .

A2

.41

7. Kristalna dioda AAIOI spaja se H2 i D3.

8. Ostaje da komadima izolovanih Dca sa cijih smo 1 jeva skinuli izolaciju po 10 mm spojimo sledeee tacke: sa :

H3 sa HII i H4 sa H12.

9. Kako ovaj prijemnik ne trazi nikakve izvore napajai potrebno je veliku paznju posvetiti anteni i zemljovodu. Ant, treba da je duga bar 20 metara, dobro izolovana, i sto visa zemlje i okolnih predmeta. Za zemljovod je najboIje korir vodovodnu instalaciju a u krajnjem slucaju instalaciju centrah grejanja, Ko nema ni jedno ni drugo upotrebice metalnu si] dugu oko jedan metar pobijenu u vlaznu zemIju.

10. Leve caure su Al i A2 - prikljueci antene, srednje neiskoriscene i desne za slusalice.

II. N ormalna antena prikliucuje se na A2. Ako je rae stanica bliska i jaka moze se pokusati i komadom nce ok, metara duge koju spajamo na AI.

12. Cim se spoje antena i zemIjovod prijemnik funkr nise. Najjaci prijem dobije se pomeranjem feritnog jezgn kalemu. Uz dobru antenu i zemIjovod strpljivi i dobri ama cesto pored lokalne stanice cuju i par udaljenih, Ako je loka stanica bliska i jaka cuje se i u zvucniku koji mora da ima izla transformator.

Kako radi detektorski prijemnik

Detektorski prijemnik se napaja iz antene i zemlje er gijom emitovanih radiotalasa. Struja indukovana u anteni vodi se u kalem koji sa kondenzatorom 432 pF cini osciIato kolo, cija se frekvencijamenja pomocu feritnog jezgra. Menja frekvencije moze se postici i promenIjivim kondenzatorom, sa je to daleko skuplje resenie. Poklapanjem frekvencije oscilai nog kola i primane radio-stanice dolazi do rezonanse i najja prijema.

Visokofrekventni signal modulisan programom radios tar nije moguce cuti. Da bi se program cuo, potrebno je signal is! viti, detektovati iIi kako se jos kaze demodulisati. Zato sl dioda AA 101. Zaostale struje visokih frekvencija odvode se pre kondenzatora od 4.700 pF u zemIju a niskofrekventne k predstavljaju program radio-stanice idu u slusalice gde se pret raju u zvuk.

1.2.
Z
H_
dioda
G-
F-
E-
D-
c-
8-
A_
I :z 3 4 6

2.3.2.

7

8

Ii

:c

.. M W ..

C .. o ..

"i

..

:: ,~

o

ii .3 ~

,

10 II

Sf, 2.3.2 - Montaina sema veza

2.4 DETEKTORSKI PRUEMNIK SA DVE DIODE Posle standardnog detektorskog prijemnika ne more se to naroeito napraviti na polju detektorskih prijemnika. Metim, sa dve diode more se napraviti prijemnik u tzv, spoju podvostrucavanje napona cija je primena kod detektora po:1. tek kada su se pojavile germanijum diode. Pre toga ovakvi tjevi nisu se koristili zbog veoma teskog nalazenja mesta na stalu galenita, koji se onda koristio kao detektor a za koji .ogi danasnji mladi radio-ama-

i nisu ni culi. 1.1 1.2 ~ AA101

1. Od materijala za ovaj jemnik treba odvojiti sledece: .em, kondenzatora od 432, ) i 4.700 pF dye diode AA 103 lusalice 1000 do 4000 oma. I nema dye diode ipak moze iditi ovaj prijemnik samoako :1. poredjedne diode jos neki nzistor bilo koje oznake.

,,, %.Y.'"

Sf. 2.4.1 _;,. Serna veza'detektorskog prijemnika sa=dve diode

H3, H4, H9, HIO, Hll i H12.

3. Kalem stavljamo na prednju ploeu a njegove kraje spajamo na Al i H3. Srednji izvod spaja se na H2.

- 4. Zatim spajamo kondenzatore: 432 pF spaja se na kr jeve kalema 150 pF spaja se na E5 i E6 a 4.700 pF na Hll i HI - 5. Komadima izolovanih Zica sa cijih smo krajeva skirr izolaciju u duzini 10 do 15 mm spajamo sledece: H2 sa E5, 1 sa 06, G6 sa HII i E7 sa H12.

6. Ostaje da se spoje diode. Prilikom spajanja dioda m ramo voditi raeuna da je anoda diode obelezena crvenom tacko:

Prva dioda ide anodom na E6 a katodom (drugim krajem) G6. Druga dioda ide katodom na E6 a anodom (crvena tact< na E7. Ko umesto diode koristi tranzistor mora znati da je tom slueaju kolektor anoda. On je i obelezen crvenom tacko: a baza je kao katoda. Ovde se odlicno moze iskoristiti i tranzist kome je recimo izvod kolektora otkinut pa se ne moze korist kao tranzistor. On se moze odlieno koristiti kao dioda sa ti da mu je emiter anoda a baza katoda.

RKI6I/

AI
Al.

Z

....
G-
F-
E-
11- .
150pF
e_
--
A- -
I 2 3 4 6 7 • - -

4.700pF

...

,.

, Ie II 12 11

2.U

SI. 2.4.2 - Montaina lema veZQ detektorskog prijemnika sa dve diode

d n~ z~-P;ij~~kJ~dmah radio Najveca jaeina prijema pode{a se pomeranjem feritnog jezgra u kalemu cime se oscilatomo 10 koje cine kalem i kondenzator od 432 pF dovode u rezonsu sa primarnom radio-stanicom,

9. Ne treba zaboraviti da se kratka antena spaja uvek ektno na oscilatomo kolo, znaci na Al a normalna dugacka izvod kalema na A2. Ukoliko je antena duza, izvod za antenu blize uzemljenom kraju kalema.

10. Da ovakav prijemnik bolje i jaee radi od standardnog tektorskog prijemnika svako se moze uveriti jednostavnim idanjem diode koja je spojena na E6 i 06. Ovo se osobito kasno primecuje kod slabije radio-stanice, znaci kod slabijeg jema.

2.5 DA VAM SE STANICE NE MESAJU

Pijace i piljarice poznate su po svojoj buci. Tamo se moze ek svasta cuti. To, naravno, nije nova stvar. I poslovice 0 ne govore. Dakle, pijaena buka svojstvena je pijacama, Ali li same pijacama? Ne, radio-amater ce odmah reci, i detekto-

na i svim direktnim prijemnicima. Na njima se odjednom )gu slusati bar dye stanice, Da stvar bude jos »lepsa« jedna

tih stanica emitovace dzez muziku a druga Betovenovu devetu lfoniju lroju cete morati slusati i pored svih simpatija za laku iziku. Kako se boriti protiv ove pojave, mislimo protiv meija stanica, a ne piljarica, cilj je ovog poglavlja.

A sada nekoliko reci 0 najglavnijem uzroku ove pojave, a to je

Sprega sa antenom

Ko god je ma i vrlo malo eksperimentisao sa kalemovima detektorskim iIi direktnim prijemnicima, sigumo je utvrdio je selektivnost veca odnosno antenski kalem ima manje vojaka. Ili ako kao antenski kalem koristimo dec oscilatornog

la, selektivnost je veca 8tO je izvod za antenu blize uzemljenom ljU kalema. Samo da ne zaboravimo : i jaCina prijema je mania. :0 se pak stavi veci broj namotaja, jacina prijema raste same

racun selektivnosti. Ali to nije sve. Sagraden je prijemnik jim se eksperimentisalo i na kraju je bio tako lepo ureden da prijem bio swan a selektivnost zadovoljavajuca, Onakva

45

rodaku. -Ali kod njega nije -radio kao ranije. IIi mu je Ja~ prijema bila slaba iIi je bio uzasno neselektivan. Razlog je pr, Antena je bila prekratka iIi predugacka, Sta sad da se re

Opet domotavati iIi odmotavati antenski kalem. I tl bi se moglo ici u beskonaenost.

o ovome su razmisljale i fabrike. I resile su ovaj probh Neke su pravile vi~e izvoda na antenskom kalemu iIi na kale oscilatornog kola koje su zatim izvodile na posebne caure pak na preklopnik pomocu koga se mogao birati izvod na lemu. Taj nacin resenia mozemo i mi da usvojimo, Reci namota se 25 navojaka za antenski kalem na kome se nap! izvod na 10, 15 i 20 navojaka i problemje resen, IIi izvod na kale oscilatorskog kola za prikljueivanje antene napravimo na p< vini, eetvrtini i osmini kalema i problem je resen. Krajeve i:i dimo na posebne caure iIi mozda na neki preklopnik porn koga cemo birati najbolji izvod.

Radimo Ii sa dugaekom antenom prikljucicemo je na iZ' na desetom odnosno na osmini kalema. Ako je pak kratka, 01 na kraj tj. na 25. navojak, odnosno na srednji izvod.

To, medutim, nije jedini nacin resavanja ovog problei U vreme kad je industrija masovno proizvodila prijemnike neposrednim pojaeanjem, dakle, direktne prijemnike, indust je imala jos jedno resenje. To je menjanje induktivne spr antenskog kola sa oscilatornim. Nairne, antenski kalem I ima puno navojaka, tj. is to kao i oscilatorni, udesen je tako se more udaljavati i priblizavati oscilatornom kalemu. To vcli pornocu jedne rucice. Kako ovaj sistem obiluje mehanicl deta'. i.na to on nije prikladan za amatera.

Najprikladniji nacin, za dio-amatera, regulacije sprege antenom vidimo na priloze semi 2. 5. 1. Tu se sprega antenom regulise sa potent metrom od 10 kilooma. C naein ima tu prednost da neovisan 0 frekvenciji. I c sistem masovno su nekada ristile tvornice. Sa takvim tenciometrom Iepo se regu osetIjivost i selektivnost i jac

200·

AAI03

TN l.S'.1

SI. 2.5.1 - Regu'isanje selektivnosti i osetljivosti kod jednostavnijih prijemnika

46

ektivnosti kod detektora i direktnih prijemnika. A sada ostaje u sledecem poglavlju kazemo nesto 0 uredaju za otklanjanje etnji koje prouzrokuje lokalna staniea. Taj uredaj naziva se :alni filter.

2.6 FILTER ZA LOKALNU STANICU

Kod prijemnika sa malim brojem oseilatornih kola, kakvi direktni prijemnici (odnosno svi nasi prijemnici), normalna pojava da lokalna radio-staniea ometa prijem ostalih staniea.

neugodnost moze se lako otkloniti ako se sagradi filter za .alnu stanieu. Ovakav filter se lako gradi i vrlo je jeftin. Serna era je stvarno jednostavna. On se sastoji iz kalema i kondenora. Kalem je namotan na feritnom jezgru, a kondenzator stirofleks 432 pF. Filter se podesava izvlacenjem i uvlacenjem itnog jezgra u kalem. Ko raspolaze promenljivim kondenorom moze ga iskoristiti i onda je nepotrebno uvlacenje i lacenje jezgra, Kalem moze svako sam da sagradi. To je isti em kakav smo koristiIi u dosadasnjim semama. Od materijala trebno je: komplet delova univerzalnog kalema RKl00.

Kada je kalem gotov i filter je gotov za upotrebu. Ostaje se kalem sa kondenzatorom

432 pF ugradi u kutijieu,

vecu od kutije sibica, na koju

montira jedna caura (buksna) prikljucak antene i komad e sa »banane-utikacem koji

u antenski prikljucak pri- 432pf

mika.

Rukovanje je jednostavno: itno jezgro se pomera u kalU filtera dok smetnje lokalne nice ne nestanu.

NA PRdEMNl1<

Sl. 2.6.1 - Serna veza filtra za lokalnu stanicu

3.1 PRIJEMNIK SA JEDNIM TRANZISTOROM

Detektorski prijemnik je stvarno jednostavan. Potrebno je 10 materijala, a srazmerno materijalu i rezultati su skromni. Bo-ezultati mogu se dobiti prijemnikom sajednim tranzistorom. Ti ji rezultati ogledaju se prvenstveno u povecanju jacine prijema.

47

2. Opruge rasporedimo na sledeca polja: H2, H9, F Hll, HI2, 04, D2, D3, D4.

3. Duzi izvod baterije je minus pol, a kraci plus :

Baterija se smesta na polja A, B, C, D, D, 10, 11, 12, 13 i cvrscuje za sasiju sa jednom ili dve paket-gumice.

4. Kalem se stavlja na prednju plocu. Srednji izvod kale ide na H2, a kraj na 04.

5. Kondenzator 432 pF ide na krajeve kalema, a 4700 na D2 i D3.

6. Dioda AA 101 spaja se na H2 i D3.

7. Tranzistor AC 530 spaja se kolektorom (crvena tal na D4 i emiterom na D2, a bazom na D3. Izvode tranzis1 nemojte mnogo savijati da se ne bi slomili!

8. Komadima izolovanih fica sa cijih smo krajeva ski izolaciju u duzini 10 mm spajamo ovako: 04 sa D2 i D4 sa

9. Leve caure (buksne):

Al A2 jaju se na kalem a desne kra na Hll i H12. Srednje idu H9 i HI0.

10. PaZljivo prekontro mo da Ii je sve spojeno po UJ stvu i elektricnoj semi i e' tualne greske otklonimo.

I I. Tek sada mozemo I

"_--.;.~:.:.:.. ..;;l;.;.,1( jiti bateriju od 4,5 V. Ona

Sl. 3.1.1 - Serna veza prijemnika gativnim krajem ide na 1

sa jednim tranzistorom pozitivnim (kraci izvod) na

12. Prijemnik je gotov za upotrebu. Spajamo antenu leve Caure (kratka na AI, normalna na A2) i zemljovod a sluss na srednje.

13. Prijemnik odmah radio U slusalicama se euje z Iokalne radio-stanice. Najveca jacina prijema postize se po ranjem feritnog jezgra u kalemu.

14. Mozete probati da okrenete krajeve diode AA 8to moze dovesti do poveeanja jacine prijema.

15. Prijemnik se iskopcava iskljucivanjem slusalica. trosi tako malo struje da baterija moze trajati i vise mel

48

E_
D-
c_
8-
A_
I 1 .4 I

I

I o

: :

~

w . .. c .. o

"

baterlja4SV ~

7

.

::

"

.;

ii

t 10 II 11 13:::

3.1.2.

SI. 3.1.2 - Montaina sema veza prijemnika sa jednim tranzistorom jemnik lepo radi, a to je najveca nagrada strpljivom amateru. :ko vreme amater ce biti zadovoljan ovim prijemnikom a da ce zazeleti nesto bolje. Bolji prijemnik koji ce zadovoljiti latera barem za prvo vreme naci cemo u jednom od sledecih glavlja.

3.2 PRIJEMNIK SA JEDNIM TRANZISTOROM BEZ DIODE

Jedna od vise varijanti prijemnika sa jednim tranzistorom i prijemnik bez diode. Kod ovakvog prijemnika redovno se risti visokofrekventni tranzis:. U ovom prijemniku on vrsi modulaciju, znaci funkciju die i svoju - pojacavanje demolisanog signala.

1. Kao i uvek sada prvo vojimo materijal. Potrebna m je montazna sasija, slusae, eetvrtasta dzepna baterija

pona 4,5 V, kalem, konden- SI. 3.2.1 Sema prijemnika sa

tori kapaciteta 432 pF fednim tranzistorom bez diode

4 Mala Akola e1ektronlke

49

2. Kalem stavljamo na prednju plocu a njegov kraj spaja: na C4. Srednji izvod spaja se na D2.

3. Cetvrtastu bateriju napona 4,S V, na cije smo kraj montirali opruge, stavljamo na polja BCDE - 10, I I, 12 i i pricvrseujemo je za montaznu sasiju sa jednom-dve pal< -gumice.

4. Opruge rasporedimo na sledeca polja: C4, CS, C6, I H9, HIO, HI I i HI2.

S. Leve caure-buksne spajamo na kalem desne na E i HI2, a srednje, koje ne koristimo na H9 i HIO.

6. Kondenzator 432 pF spajamo na kalem, a kondenza 47.000pF na opruge D2 i CS.

AI RK161/
Al :"0 It--

z I

H-
G-
F-
E- -

D- baterija
4,sv
c:-
+
I"
A-
I 2 4 6 7 8 10 II 12 IJ
~;.~
SI. 3.2.2 - Montazna serna veza prijemnika sa jednim tranzistorom bez di. 7. Tranzistor spaja se kolektorom (crvena tacka) na ( bazom na CS i emiterom na C4.

so

Will lUi:l.jl::ill Ui:l.Ll::lljl:: \Al,"-,' P'Pi1l\.}, '-V lIi:I. £U ~ ~ lli:l. lUi:l.jU LU.4

negativnim krajem baterije - duzim pipkom.

9. Ispravnost spojeva treba kontrolisati za celo vreme mtiranja a posebno po zavrsenoj montazi i utvrditi da je sve )jeno po Semi i uputstvu, pa tek onda ukljucivati uredaj. Ovog ivila se treba uvek pridrZavati.

10. Ukljueivanje uredaja, posto smo spojili antenu i zemvod, vrsimo prostim prikljucivanjem slusalica u predvidene ire, Neki poseban prekidae nije predviden. IskopCavanje se ,i jednostavnim iskliucivanjem slusalica,

11. I ovaj prijemnik kao i svi drugi jednostavni prijemnici rnenjen je prijemu lokalne radio-stanice. Podesavanje je vrlo isto i svodi se na podesavanje prijemnika na najjaci prijem istim izvlacenjem i uvlacenjem feritnog jezgra u kalem.

12. Posebnu paznju treba obratiti cuvanju baterije od kratg spoja koji dovodi do ostecenja baterije.

3.3 PRUEMNIK SA JEDNIM TRANZISTOROM SA UZEMUENOM BAZOM·

Iz teorije 0 tranzistorima poznata je stvar da svaki trantor moze da se spoji na tri nacina: sa uzemljenim emiterom, uzemljenom bazom i sa uzemljenim kolektorom.

Spojevi sa uzemljenim emiterom su najeesei i ima ih u ikom prijemniku. Ostali spojevi su redi.

I kod elektronskih cevi ima

inih spojeva koji su ekvientni. To bi bili najeesee: )j za uzemljenom katodom, im sa uzemljenom resetkom ajzad sa uzemljenom anodom.

Svaki od pomenutih spoa ima svoje prednosti ali i ne. Ovaj spoj prijemnika sa .mljenom bazom donosimo ne o sto on izvrsno radi, vee o da se radio-amateri pocetnici oznaju i sa ovakvim spojevima.

1. Od materijala je potrebno stvamo minimalno: monna sasija kao i uvek, slusalice 1000 do 4000 Oma (ne nikako

431

"F 261

Sf. 3.3.1 - Sema veza prijemnika sa jednim tranzistorom sa uze m/jenom bazom

51

opts SCUllUl:;ri:l.Ollje ramje can, Antena I zemija se poorazumevr 2. RedosIed radova na izgradnji ovog prijemnika je uc cajen: prvo rasporedimo opruge na sledeca polja: C2, C3, I H9, HIO, Hll i H12.

3. Leve caure spajaju se na kaIem a desne na Hll i H dok srednje idu na H9 i HIO. Leve caure slufe za prikljui antene i zemljovoda a desne za prikljucak slusalica, Sred caure su slobodne, Ko zeli moze ih spojiti paraIeIno sa desr pa tako imati mogucnost da jednovremeno prikljuei dva p slusalica.

4. Kalem stavljamo na prednju ploCu i srednji izvod s jamo na C2. Kraj kalema spaja se na C3.

5. Baterija napona 4,5 V stavIjamo na poIja BCED· 11 i 12 a na njene izvode stavIjamo opruge da bi lakse prik civali provodnike.

6. Kondenzator 432 pF spajamo na kalem.

F- ...

-
baterija
4,5V
+
...
6 a 10 " 11 13
9.'. E _. -

2 4

Sf. 3.3.2 - Montaina sema veza prijemnika sa jednim tranzistorom sa uzemljenom bazom

52

...... ~~, -- ,..- r--- ... -·---- -"--J-- .... -----J- ,------ r·r~"---,/7 -

:gativ.a.nJcraj baterije (duzi pipak:) spaiamo sa H12.

8. Tranzistor kolektorom (crvena taeka) ide na C4, bazom , C3 a emiterom na C2.

9. Pre svakog ukopCavanja treba obavezno prekontrolisati rravnost svih veza po Semi i uputstvu.

. 10. Antenu i zemljovod prikljueujemo u odgovarajuce ure. Oni idu u leve, a slusalice u desne caure. Prijemnik nema edviden prekidac za ukljucivanje i iskljueivanje, vee se to si prostim ukopeavanjem i iskopCavanjem slusalica,

11. Prijemnik odmah radio Kao i kod ostalih nasih primnika stanice se traze pomeranjem feritnog jezgra u kalemu. aravno postoji mogucnost da se umesto stirofleks kondenlora 432 pF ugradi promenljiv kondenzator, da jezgro ostane 'ek uvuceno u kalem i da se stanice traZe okretanjem rueice omenljivog kondenzatora.

4.1 PRIJEMNIK SA JEDNIM TRANZISTOROM BEZ BATERIJA

Ovaj prijemnik razlikuje se od dosad opisanih po tome J mu nije potrebna baterija za napajanje, vee se napaja eneriom iz polja jake lokalne radio-stanice koju prima antenom.

1. Od materijala ne treba mnogo: tranzistor visokofreentni, dioda, kondenzator 432 pF, 47.000 pF i 100 MF i kalem. 2. Opruge se montiraju na polja: E7, F7, 04, 07, i kao )ieno na H4, H9, HI0, HH, i H12.

3. Kalem se stavlja na

ednju ploeu. Njegov srednji vod spojen je na A2 a krajevi L H4 i 04.

4. Kondenzator 432 pF staja se na H3 i 04, 100 MF L H4 negativnim krajem a na 7 pozitivnim. Kondenzator

'.000 pF spaja se sa 04 na F7. 100Mf

5. Dioda spaja se sa krajem

)ji obelezen tackom 04. Drugi .

'aj diode ide na 07. U pro- St. 4.1.1 Serna prijemnika so

rnom prijemnik nece raditi. jednim tranzistorom bez baterija

53

I. A.Vllli:1UlllllI. lLVlVVlI.llt: £1U; IS" \;IJlll je lUII.Jt:Vi:L sxinu

izolacija spaja se 04 sa H9 i HIO sa E7, tj. sa kolektorom tra zistora koji je obelezen Crvenom tackom.

8. Za ispravan rad prijemnika potrebna je antena od . iIi vise metara duzine i soIidan zemljovod kao vodovod iIi, nuzdu, instalacija centralnog grejanja.

A1
A%

Z

H_
G-
F-
E-
D-
c-
B-
A-
I 2 3 4 7

8

!

I

9 10 II 12 13;

6

4.1.:2.

Sl. 4J.2 - Montaina sema veza prijemnika sa jednim tranzistorom bez bater.

9. Najbolja jacina prijema podesava se pomeranjem feritn, jezgra u kalemu. Inace, jaeina prijema mnogo zavisi od kvalite kalema. Daleko bolji reeultati postizu se sa kalemom koji namotan VF pletenicom.

11. Receno Je da se ovaj prijemnik napaja energijom aatene, Ona se pomocu diode i elektroIitskog kondenzato 100 MF pretvara u jednosmernu struju kakva je potrebna ; napajanje prijemnika. Demodulaeija signala i pojacanje vrsi tranzistorom.

S4

nro prvi program KaoIO- tseograaa, na srusauce, OOK]e urugi igram priman na zvuenik i to odlieno.

4.2 PRUEMNIK SA JEDNIM TRANZISTOROM I DIODOM BEZ BATERIJA

Postoji vise sema priiemnika sa napajanjem IL etera tj. napajanjem iz antene. Pojedini prijemniei razlikuju se izmedu Ie najcesCe po vrsti upotrebljenog tranzistora i po tome da .e upotrebljena dioda iii nije,

1. Od materijala potrebno je spremiti sledece: montaznu .iju, slusahce 1000 do 4000 oma, kalem, tranzistor NF, e1ektroki kondenzator 10 MF i stirofleks kondenzator 432 pF, diodu iekoliko parceta bakarne izolovane Ziee. Naravno, kako se aj prijemnik napaja energijom iz antene, treba obezbediti osebno dobru i kvalitetnu antenu i zemljovod.

2. Opruge rasporedimo na sledeca polja: A2, A4, C5, D4, , H9, HI0, Hll i H12.

3. Kalem se stavlja na prednju ploeu, svojim krajem spaja C5 a srednjim izvodom na A2.

4. Elektrolitski kondenza-

10 MF spaja se pozitivnim ijem na D4 a negativnim ijem na A4. Ukolikosu oznake kondenzatoru izbrisane treba iti da je negativan kraj konizatora kuciste kondenzatora ie je obieno napravljeno od .minijuma,

5. Dioda krajem koji je Sl. 4.2.1 - Serna veza prijemnika elezen ervenom tackom spaja sa jednim tranzistor?m i diodom

na A4, a drugi kraj na A2. bez baterija

6. Niskofrekventni tranzistor spaja se kolektorom na E5 ilektor je obelezen ervenom tackom), bazom na D4 a emiterom CS. Izvode tranzistora ne treba mnogo savijati pod ostrim om da se ne bi slomili,

7. Komadima izolovanih Zica sa cijih smo krajeva skinuli laciju u duzini od 10 do 15 mm, spajamo sledece: E5 sa HII 1.4 sa H12.

antene i zemljovoda desne za prikljuCak slusalica a srednje ost. u ovoj gradi sIobodne.

9. Sada treba prekontroIisati da Ii je sve spojeno po up stvu i semi veza a eventuaIne greske, koje su uvek mogu otkIoniti.

10. Prijemnik je gotov za upotrebu. Spojimo antem zemljovod u Ieve eaure-buksne a slusalice u desne,

11. Kao i sve nase gradnje i ovaj prijemnik odmah funkc nise. U slusalicama se euje program IokaIne radio-stanice. Najve jacinu prijema podesicemo pomeranjem feritnog jezgra u kalen Ta operacija je istovetna okretanju promenljivog kondenzatt kod drugih prijemnika.

RK "II

AI
Al
Z
H_
G-
F-
E_
D-
c-
10mF
s-
A-
I 7

10 II 12 II

6

Sf. 4.2.2 - Monsaina sema veza prijemnika sa jednim tranzistorom i dioa bez baterija

12. Prijemniku nisu potrebne nikakve baterije pa zm ni njegovo ukljucivanje i iskljucivanje, Ovakav prijemnik 01 bito je zgodan u velikoj bIizini IokaIne radio-stanice kada uspehom radi zvucnik umesto slusalica, naravno sa odgova jucim izIaznim transformatorom.

_. - '-J r-·J------ J- --.---- J-------.---. -- .... -- ....... r,a- ... -

ova TN sistema treba izdvojiti sledeci materijal: kondenore 150 pF, 432 pF, 4700 pF, 10.000 pF, kalem sa feritnim ~rom i visokofrekventni tranzistor.

2. Opruge se stavljaju na montaznu ~asiju na sledeca polja:

D4, El, E2, E3 i kao uvek u H2, H3, H9, HI0, Hll,

12 .

3. Kalem se spaja svojim krajevima na El i E2, a srednji ad kalema ide na E3.

4. Kondenzatori: 150'-pF na El i H2, 432, pF sa El na .10.000 pF sa B4 na D4 i 4700 pF sa B4 na E5.

4.3.1 - Serna veza prijemnika bez baterija

Sf. 4.3.2 - Detektorski prijemnlk On s/abije radi od spoja na lemt. veza 4.3.1

5. Tranzistor; emiter se spaja na E3, baza na D4 i kolektor vena tacka) na E5.

6. Komadima izolovanih zica sa cijih smo krajeva skinuli aciju spaja se: H2 sa E2, E2 sa B4, B4 sa H9, i E5 sa HI0.

7. Leve Caure (boone) spajaju se na H2 i H3; desne na 1 i H12, a srednje na H9 i HI0.

8. Slusalice se stavljaju u srednje, antena i zemlja u leve, .esne Caure ostaju slobodne,

9. Antena treba da je duga 15 do 20 m visoko iznad krora. Zemljovod je najbolje da bude vodovodna instalacija. jemnik odmah radio Najbolja jacina prijema postize se poranjem feritnog jezgra u kalemu.

10. MoZe se probati prikljucivanje antene direktno na od kalema, sto Cesto daje bolje rezultate.

nika. Slusalice se spajaju paralelno s kondenzatorom od 10.000: po prilozenoj semi 4. 3. 2. Time dobijarno detektorski prijem u kome emiter - baza tranzistora vrse ulogu diode. Prijem znatno slabiji nego kod prethodnog prijemnika.

12. Prijem je slabiji nego kod prijemnika sa jednim tr zistorom bez baterija zato sto tranzistor pored demodulacije 1 i pojacavanje demodulisanog signala, dok se kod detektora sig samo demodulise i salje u slusalice.

5.1 PRIJEMNIK SADVA TRANZISTORA

Naj~esca konstrukcija radio-amatera je bas prijemnik dva tranzistora. Takav prijemnik najvise zadovoljava proht graditelja pogotovu kada se uzme u obzir kolicina utroser materijala. Standardni tip prijemnika bio bi detektor sa ( stepena niskofrekventnog pojaeanja. Normalno se prijem , slusalicama a izuzetno u slueaju bliske i jake lokalne stanic zvucnikom.

2 x AC 530

st. 5.1.1 - Elektricna serna veza prijemnika sa dva tranzistora

1. Kao i sve ostale gradnje i ova se poeinje razmestanj opruga na sledeca polja: C5, C8, D2, D3, D4, D7, E5, E8, ( H9, HIO, Hll i HI2.

2. Baterija se stavlja na desni kraj sasije i ucvrscuje pak -gumicom,

rNS.V

4. Desne caure spajaju se na till 1 ruz, a sreonje na ti~ 10.

5. Kondenzatori: 432 pF spaja se na kalem 4.700 pF na i 03, 47.000 pF na 03 i 04, a elektrolitski kondenzator 10 MF ativnim krajem ide na E5 a pozitivnim na 07.

6. Otpornici: 47 Koma spaja se na 04 i E5, 22 Koma E5 i G7 i otpornik 100 Koma spaja se na 07 i ES.

7. Kornadirna izolovanih Zica sa cijih smo krajeva skinuli aciju u duzini 10 do 15 mm spajamo sledece tacke: C5 sa CS, sa H9; HI0 sa G7.

At

RK 1611
:/0
I
.1
I
I
·
c
·
:
"
<
~
M
::
<
~
0
BATERjjA~.SV !!
"i
·
~
..
.;
;;
6 7 • 10 II 11 IJ -e
..
5.4.2. Al

z

A-

I 1 4

)1. 5.1.2 - Montaina serna veza prijemnika sa dva tranzistora.

S. Dioda, spaja se na 02 i 03, prvi tranzistor emiterom paja na C5, bazom na 04 i kolektorom (crvena tacka) na L drugi tranzistor emiterom ide na CS, bazom na 07 a kolekto. (crvena tacka) na ES.

9. Kada je sve ovo gotovo potrebno je sve jos jednom tontrolisati, sluzeci se uputstvom i semom jer u protivnom

59

drugi tranzistor i ne zamenimo gao

10. Posto su eventualne greske otklonjene mozemo II na pripremu za pustanje u pogon. Prvo treba spojiti sluss na srednje Caure a antenu i zemlju na leve. Ostaje da se s samo jos baterija. Zato su potrebna dva komada izolovane ~ Kraci pipak baterije, pozitivan izvod spaja se na C8 a duzi pi baterije, negativni pol spaja se na HIO.

11. Po spajanju baterije prijemnik odmah radio Najb jacinu prijema postizemo pomeranjem feritnog jezgra u kale

12. U slucaju postojanja vise bliskih i jakih radio-stat] a bliskih po frekveneiji, dolazi do mesanja staniea 8tO je j neugodno. To se moze izbeci primenom filtra za otklanj smetnji lokalne staniee.

13. Najbolja jacina prijema uz najvecu vemost ret dukeije postize se tacnim postavljanjem radne tac"ke tranzist Radne tacke tranzistora odredene su otpomicima spojenim izm baze i kolektora. Vrednost ovih otpornika zavisi od upotreblje tranzistora. Zato uvek treba probati smanjivanjem i povecavan ovih otpornika ali ne vise od ± 30%.

14. Prijemnik trosi vrlo malo struje i baterija traje meseei. Samo kada prijemnik ne koristimo potrebno je iskop jedan kraj baterije.

5.2 PRIJEMNIK SA DVA TRANZISTORA

Osnovna mana detektorskog prijemnika kao i prijemr sa jednim tranzistorom bila je mesanje stanica i ova mans otkloniena upotrebom filtra za lokalnu stanicu. Medutim, slaba cina prijema ostala je kao sledeca mana koja se otklanja jos jed: stepenom pojacanja u niskoj frekveneiji, cime od prijemnika jednim tranzistorom dobijamo prijemnik sa dva tranzisn

Glasnija reprodukeija zvuka u slusalicama je time zs rantovana a u izvesnim sluCajevima moguca je i solidna rej dukeija u zvucniku.

1. Opruge se stavljaju u sledeca polja: C2, C3, C4, C6, C8, F2, FS i kao obieno u H3, H9, HIO, Hll i HI2.

2. Kalem sa svojim donjim krajem ide na C2 a sredn izvodom na H3.

1i0

1

-\SV +

Sl. 5.2.1 - Elektrlcna Iema veza prijemnika sa dva tranzistora

TN 5.2..1

3. Kondenzatori: 4700 pF na C2 i F2, 10MF na F2 sa dtivnim krajem a na C2 negativnim krajem, drugi elektroki kondenzator od 10 MF pozitivnim krajem na C7 a negalim krajem na C4.

_1611

baterija 1;.5 V

Z
H_
G-
IF -
'E _
, D-
'C _
B_
I A_
I 2 4 10

"

Sl. 5.2.2 - Montaina Iema veza prijemnika sa dva tranzlstora

...

I
I
I
·
·
·
~
l:
...
w
..
..
""
...
0
!!
"i
·
~
..
.;
0
11 ""
."
5.2.2. 6

7

12

61

s. Vioda AA 101 ili AA 103 spaja se na F2 i R3.

6. Tranzistori: prvi AC 530 - kolektor (crvena ta~ na C4, baza na C3 i emiter na C2, drugi - izlazni AC 530 bazom ide na C7, emiterom na CB i kolektorom (crvena ta( na C6.

7. Komadima izolovanih zica sa cijih je krajeva skill izolacija u duzini od 10--15 rom spajamo sledece: C6 sa :

C2 sa CB, F5 sa RIO.

B. Cetvrtasta dzepna" baterija spaja se negativnim (dU2 krajem na RIO a pozitivnim (kraeim) krajem na CB.

9. Stanice se traze pomeranjem feritnog jezgra u kale]

6.1 PRIJEMNIK SA TRI TRANZISTORA

Prvi, visokofrekventivni tranzistor upotrebIjen je kao del dulator i niskofrekventivni pojaeavai!, a za njim slede dva step niskofrekventivnog pojacanja sa dva NF tranzistora. Znaci 1

St. 6.1.1 - Serna veza prijemnika sa tri tranzistora bez diode

tranzistor vrs! dye funkcije. Pored pojacanja on vrsi i deteki iIi kako se JOIl kaze demodulaciju odnosno zamenjuje dio koja je bila upotrebljena u ranije objavljenom prijemniku dva tranzistora. Gradnju izvoditi sledecim redom:

I. Odvojiti sledeci materijal tranzistore VF i oba 1 kalem opisan ranije, kondenzatore 4700 pF i dva komada

.&,.. J.,-Q..:lPVJ.'-'UJ..Ll.J.V v}J'.l "6'"' LAo"" ~-~"'J'" ...., ..... ~ ... ",,~....,........_.. _., _...."

D2, D3, DS, D7, E4, E6, E8, HS, H9, HlO, Hll i H12.

3. Spajanje delova vrsimo ovim redom: kraj kalema na a sredina kalema na D2; kondenzator 4.700 pF na D2 i D3, denzator 10 mF: plus pol na DS a minus pol na E4; drugi denzator 10 mF: plus pol na D7 a minus pol na E6. Kada a kondenzatorima gotovo moze se preci na otpornike. Prvo Koma na D3 i C4; 1,S Koma na E4 i HS; 1,2 Koma na E6 ); 100 Koma na DS i E6 i drugi od 100 Koma na D7 i E8.

4. Caure (buksne), krajnje desne na Hl l i H12 koje ostaju odne, a srednje za slusalice spajaju se na H9 i HlO. (j:]

AI RK,.,/
A2 jJ:A

z

H.- I
G- f
I
F- a
;
E- :c
~
w
.
D- o-
e
~
0
!!:
baterija '.5 V "i
.
:l
+ ..
.;
A- iii
I 1 4 .7 8 t 10 II 11 11 ..
..
GA.L Sl. 6.1.2 - Montaina serna veza prijemnika sa tri tranzistora bez diode

S. Izolovanom zicom sa cijih smo krajeva skinuli izolaciju uzini 10 mm spajamo od C4 na C6, od C6 na C8, od HS na ) i od E8 na H9.

6. Kao i uvek i sada je krajnja operacija stavljanje tranzia. Prvo uzimamo AF 261. Njegova baza ide na D3, em iter C4 i kolektor, koji je obelezen plavom, zelenom iIi crvenom

63

.A. "-J--- .. _.& -0'" ..... - --- ...... _- ..... - _." _ ............. _ ......... - _'" ......... "' .. "" ........ v ..

ES. Prilikom spajanja tranzistora nikada ne treba zabors da se izvodi tranzistora smeju saviiati samo na krajevims nikako uz sam tranzistor. U protivnom obavezno dolazi kidanja izvoda, znai5i do potpune neupotrebljivosti tranzist

7. Pre ukopcavanja baterije proveriti da Ii je sve 1 jeno po tekstu, po montaznoj i po elektricno] semi veza. Eve] alne greske ispraviti pa tek onda spajati bateriju za napaja Ovo je uvek potrebno raditi da bi se izbeglo unistenje tranzisi zbog neke pogresne veze.

S. Receno je da baterija ima 4,5 V. Njen pozitivan I< kraci izvod, spaja se sa komadom zice na CS a duzi, negati pol, sa drugim komadom zice na HIO.

9. Slusalice, antena i zemljovod stavljaju se u zato p videne ~ure (buksne).

10. Pomeranjem feritnog jezgra u kalemu podesi se naj prijem u slusalicama, Lokalna stanica se uvek i5uje vrIo j a u vecernjim casovima jos nekoliko stanica.

II. Potrosnja struje iz baterije je minimalna. Pri norma upotrebi po 2-4 casa dnevno moze trajati po 2-3 mes Kada prijemnik ne koristimo potrebno je bateriju iskop

6.2 PRUEMNIK SA TRI TRANZISTORA I ZVUCNIKOM

Prijemnik sa tri tranzistora i zvucnikom omogucava _gls reprodukciju programa uz minimalnu potrosnju baterija, Cit: koji ne raspolazu izlaznim transformatorom i zvucnikom, istim uspehom mogu upotrebiti slusalice.

1. Kao svaku drugu i ovu gradnju pocinjemo razmestan opruga na sledeca polja: C4, C6, CS, D3, D5, D7, E4, E6, EIO, Ell, G4, H3, H4, H5, H6, H7, HS, H9, HIO, HII i I 2. Kalem se krajem spaja na C4, a srednjim izvoc na H3.

3. Kondenzatori: 432 pF na kalem, Ako se upotrebi 1 menIjivi kondenzator, onda rotor ide na HS, 0,1 mF ide na i G4, elektroIitski kondenzator 10 mF pozitivnim krajem ide D5 a negativnim na E4, drugi elko 10 mF pozitivnim krajen D7 a negativnim na E6.

64

SI. 6.2.1 - Elektricna serna veza prijemnika sa tri tranzistora, diodom i zvucnikom

4. Otpornici: 270 Koma - prvi na D3 i E4, a drugi na i E6, 100 Koma sa D7 na E8, 1,5 Koma sa E4 na H5, 1,2 na sa H5 na E6. Potenciometar 50 Koma: krajevi idu na i H8, a klizae - srednji izvod na 04.

5. Leve Caure spajamo na kalem, srednje na H9 i HI0 za ljucak zvucnika i krajnje na Hll i H12 koje ostaju slobodne.

6. Komadima izolovanih zica sa cijih smo krajeva skiizolaciju u duzini 10 mm spajamo ; H4 sa H6, C4 sa C6, sa C8, H8 sa C8 i H5 sa Ell.

7. Diodu AA 101 spajamo na opruge H3 i H4. Tranzistor 261 - kolektor (crvena tacka) na E4, bazu na D3 a emiter C4. Tranzistor AC 530 spajamo kolektorom na E6, bazom )5 i emiterom na C6. Drugi tranzistor AC 530 - kolektorom na E8, bazom na D7 i emiterom na C8.

8. Izlazni transformator stavi se na polja F9, FlO i FU icvrsti jednom paket-gumicom za ~asiju. Njegove sekundame eve (deblja puna Zica) stavljamo na H9 i HI0. Primarne edeni licnom) spajaju se na E8 i Ell. Srednji izvod primara ~e slobodan i spaja se na EIO.

9. Ko ne raspolaze zvucnikom i izlaznim transformatorom la E8 sa H9 a HI0 sa E12, te slusalice spaja sa srednjim rama.

10. Pre ukopeavanja baterije, prekontrolisati da Ii je sve ieno po uputstvu i eventualne greske otkloniti. U protivnom ~ doci do ostecenia tranzistora.

5 Mala Ikola elektronike

65

u.vuue lie 1I..n:"~1111 1I..Ullli:l.Ul111i:l. zrce,

12. Slusalice ili zvucnik spajaju se na srednje caure, a an i zemlja na Ieve. Rucica potenciometra za regulaciju jaeine jema stavlja se u srednji polozaj,

13. Stanice se traze pomeranjem feritnog jezgra u kale ako se raspolaze stirofleks kondenzatorom. Oni koji imaju menljivi kondenzator feritno jezgro uvuku u kalem a St2 traze okretanjem rucice promenljivog kondenzatora,

IlKt'"

At
A2

Z
H_
G-
F-
. -
D-
c-
a-
A-
2 . 4 baterija 4.5 V

6

7

.. " 1213

Sf. 6.2.2 - Montaina serna veza prijemnika sa tri tranzistora, diodon zvuenikom

6;3 PRUEMNIK SA TRI TRANZISTORA I POVRATNOM SPREGOM

Mana svih direktnih prijemnika je slaba selektivnost, 2 veliko mesanje stanica uz malu osetljivost. Ove mane direk prijemnika nisu potpuno neotklonjive i donekle se mogu 01 niti ugradivanjem povratne sprege u prijemnik. Time se rukov prijemnikom komplikuje ali se zato dobija u selektivnosti i OS4

66

J"'ULU.l.1.\.'t;i. ~y.Lu..lv .a...ua.I."'.lJ.JQ..lu., J"'u.J.J.V~I.u.yU."" ...,"'u .... "", yuJ. .... V J."'Y.l.L.L

ultata a komplikovano rukovanje nije vazno.

1. Od materijala potrebno je spremiti sledece: standardni iem, visokofrekventivni tranzistor i dva niskofrekventna, sluice 1000 do 4000 oma, cetvrtastu bateriju napona 4,5 V, pronljivi kondenzator za regulisanje povratne sprege sa cvrstom lacijom tzv. reakcijski kondenzator, elektrolitske kondenzatore ) MF i dva komada od 10 MF, kondenzator od 0,1 MF; iomike od 470 oma, 1,2 Koma, 3,3 Koma, 22 Koma, 68 Koma, ) Koma, 270 Koma; malo zice za semiranje i naravno montaznu .iju.

2. Kao i uvek, gradnju zapocinjemo rasporedivanjem opruga .ledeca polja: C4, C6, C8, D2, D3, D5, D7, E4, E6, E8, G4, i, H5, H6, H7, H8, H11, HI2 i kao i obicno i na H9 i HIO.

AF261

AC530

AC530

Sl. 6.3.1 - Elektricna sema veza prijemnika sa tri tranzistora i povratnom spregom

3. Kalem se stavlja na prednju plocu, a krajem na E4. Srednji od ide na D2.

4. Promen1jivi kondenzator za regulisanje povratne sprege mtira se na prednju plocu sasije na zato predvideno mesto.

5. Dzepna cetvrtasta baterija napona 4,5 V montira se u mi ugao sasije na polja CDE-IO, 11, 12 i 13 i prcvrsti jednom dvema paket-gumicama.

s-

67

J .... .&.&.JI. .&4- _., ... .., ......... .&, ~Y""'J"'" IJ .... Y_,...... ... .& .. .&4L4L.& ~.&-J ..... .&.&.JI. .& .... _~.., ... U ..... oU" ... ,. ...

na E4 a drugi kondenzator od 10 MF spaja se pozitivnim kraj na D7 a negativnim na E6. Kondenzator promenljivi za regulae povratne sprege rotorom ide na H8 a statorom na H7.

7. Otpornici: 470 oma spaja se na G4 i G6, 1,2 Ko na G6 i E6, 3,3 Koma na G4 i E4, 22 Koma na C4 i D3, 68 Ko na D7 i E8, 100 Koma na D3 i G4 i 270 Koma na D5 i E6.

1.1
1.1

Z
H_
G-
F-
E -
D-
c-
a-
A_
, 2 3 4 UNI'

baterlja 4SV

6

7

'0 " 11 13

6.~.;

SI. 6.3.2 - Montahta sema veza prijemnika sa tri tranzistora i povrati spregom

8. Leve caure spajaju se na kalem a desne na Hll i H Srednje caure spajaju se na H9 i HI0 za prikljucak slusal 9. Komadima zica sa cijih smo krajeva skinuli izolae u dufini od 10 do 15 mm spajamo sledece: C4 sa C6, C6 sa I G6 sa H9 a HI0 sa E8.

10. Tranzistor se spaja kolektorom koji je obelezen crvenr plavom iIi zelenom tackom na E4, bazom na D3 i emiterom C4. Prvi NF spaja se kolektorom na E6, bazom na D5 i emiter na C6. Drugi NF spaja se kolektorom na E8, bazom na D' emitorom na C8.

68

110 eventuame gresxe mozemo preci na UKlJUCIVanJe oatenje. tu svrhu najbolje je na krajeve baterije staviti dye opruge, unadima ~ice spojimo pozitivan kraj (kraci pipak) na C8 a ~ativan kraj (duzi pipak) na H9.

12. Prikljucimo antenu i zemljovod na leve a slusalice na dnje caure. Prijemnik odmah radio Pomeranjem feritnog jezgra kalemu namestimo najjaCi prijem. Moze se odmah primetiti prijemnik cadi kao i slieni prijemnici. Neko ce primetiti da vratna sprega jo~ ne funkcionise.

13. Da hi povnrtna jpfega funkcionisala, treba namotati [em povratne $pfCge •. ()n"S8drti desetak namotajaZice debele -mm izolovane lakom.K.alem se mota 'preko sredine stanrdnog kal~a TN sistema, a krajevi1calema spajaju se na i i H6. Ako je prijemnik podeSen na neku stanicu, sada, kada recemo rueicu Cueemo u slusalicama zviZdanje. To je znak da vratna sprega funkcionise, Ako zvizdanja nema, treba pokui da se okrenu krajevi kalema koji idu na H5 i H6. Ako se zdanje javlja tek kod zatvorenog kondenzatora, to je znak da mali broj namotaja kalema povratne sprege. U tom slueaju ba povecati broj namotaja. MoZe se desiti da je povratna .ega tako jaka da se ne moze regulisati rueicom promenljivog ndenzatora. To znaci da je broj namotaja kalema prevelik. aei treba da odmotamo nekoliko namotaja. Pored broja naitaja, jaeina povratne sprege zavisi i od mesta na kalemu oscilanog kola na kome je kalem povratne sprege namotan. Zato 10 bro kalem povratne sprege namotati tako da se moZe pomei po kalemu oscilatomog kola. Dobro podesena povratna 'ega lepo se regulise preko celog talasnog podrueja,

·14. Taene podatke za kalem nemoguce je dati zbog prilicne Iike u pojaeanju tranzistora od koga zavisi taean broj namoa kalema povratne sprege. Zato Ce svaki gradite1j morati da 10 eksperimentise sa brojem namotaja da bi dobio najbolje ultate.

15. Rukovanje povratnom spregom nije mnogo komplivano. Treba samo naviknuti na nju. Jednom rukom se regulise vratna sprega a drugom traze stanice. Povratna sprega se celo me drZi pred sam pocetak javljanja zvizdanja-oscilovanja, da je osetljivost i selektivnost prijemnika najveca. Ne treba zvoljavati da prijemnik osciluje jer je tada prijem izoblicen a lim susedima pricinjavamo smetnje.

69

ruje za rUKUYiiIlJC au jC 1 :S1lo.UptjC. .r ouusavanje povratue :sprl ostaje isto kao sto je nap red receno.

6.4 PRUEMNIK SA TRI TRANZISTORA I FERITNOM ANTENOM

Za konstrukciju ovog prijemnika standardan komplet dele TN sistema morali smo prosiriti: promenljivim kondenzatoro feritnom antenom, jos jednom diodom i tranzistorom AC ! (OC 72). Citaoci koji ne raspolazu tranzistorom AC 550 mc spojiti izlazni stepen i sa tranzistorom AC 530. Prijemnik je refleksnom spoju .. Prvi tranzistor sluzi kao VF pojacavaC povratnom spregom koja se regulise potenciometrom od Koma i kao NF pojacivac. Demodulator je izveden u spoju udvostrucavanje napona sa dye diode AA 101. AC 530 tranzis slliZi kao niskofrekventno, a AC 550 kao izlazno pojacalo,

100MF

Sf. 6.4.1 - Sema veza prijemnika sa tri tranzistora i feritnom antenom

Feritna antena sluzi za prijem bliskog i snaznog predajnil Na Al spaja se kratka, 1-2 metra, antena, a na A2 normal dugaeka antena. Zemljovod je uvek pozeljan i preporucljiv n stabilnijeg rada povratne sprege i otklanjanja stetnog kapacin ruke prilikom podesavanja prijemnika.

Kalemovi Ll, L2, L3, L4, motaju se na feritnom ~ta] Ll ima 20 do 25, L2 4 do 5, i L4 takode 4 do 5 navojaka z 0,3 do 0,4 mm debele, a izolovane lakom. Kalem L4 ima 70

70

, UU.l~UIL.J. Ua. j:)~ J\.VU VL.VVJ.",UV5 A.VUU"'J.J..L4L.VJ.a. 'p1U . .u.a. U\.IV5.1a.U

3. kod zatvorenog Budimpesta, Ka1emovi L1, L2, i L4 nisu ICni. Njihovim pomeranjem u odnosu na L3 postize se najbo1ji em. Kalem L5 je visokofrekventna prigusnica, U originalu je 1 svrhu upotreb1jen antenski ka1em dugih talasa jednog prinika koji ima nekoliko stotina navojaka. Sa istim uspehom :e se iskoristiti i jedan kalem od visokoomskih slusalica.

Preporueujemo da seprijemnik gradi ovim redom:

1. Na prednju plocu montirati promenljivi kondenzator itenciometar. Paket-gumicama pricvrstiti feritni stap sa kalerima.

2. Na sasiji rasporediti opruge na sledeca po1ja: A7, Bl, B2, B4, B5, B6, C7, D3, L5, E2, E5, E7, F3, F5, F8, 05, 07, H2, H3, H7, H8, H9, HIO, Hll i H12.

3. Nabaciti na sasiju dye paket-gumice za pricvrseenje ::nika i baterije, pa montirati prednju p10Cu na sasiju.

4. Iz1azni transformator staviti na polja C6, E6.

5. Spajati prvo kondenzator: 100 MF sa pozitivnim krajem A7, a negativnim na F8, 10 MF sa negativnim krajem na a pozitivnim na B5, drugi e1ektrolitski kondenzator 10 ME a se negativnim krajem na H7 a pozitivnim na E7, 0,01 MF Bl i E2, 432 pF na 05 i 08, 150 pF na F3 i 05. Promenljivi denzator rotorom ide na H3 a statorom na H2.

6. Otpornici: 1,2 Koma sa B4 na B5, 270 Koma sa B2 na 22 Koma sa D3 na B5, 1,5 Koma sa D3 na B3, 12 Koma sa rta E2, 100 Koma sa D3 na E2, 1,8 Koma sa H7 na F8, potennetar 50 Koma sredina na 08 a krajevi na 07 i H8.

7. Iz1azni transformator, primar: srednji kraj D5, a krajevi B6 i D3, sekundar na A7 i C7. Zvucnik se spaja na A7 i C7. 8. Ka1emovi: L1 na H3 i H8, L2 na E2 i F5, L3 na H2 i L4 na H9 i HI0 i L5 mi. 05 i H7.

9. Komadima izo1ovanih Zica sa cijih se krajeva skida izoja spajati A7 sa B4, B4 sa Bl, B1 sa H3, H3 sa E5, E5 sa 07 7 sa HI0, E7 sa B2 i D3 sa F8.

10. Diode AA 101: prva - tackom na E2 a drugim krajem F3, druga - taekom na F3 i drugim krajem na E5.

11. Tranzistori: AF 261 - ko1ektor (crvena tacka) na baza na F5 i emiter na E5; AC 530 - ko1ektor na B3, baza

71

1.(;. VVO je UOIHa xompuxovana grannja. LaW Je potre s posebnom painjom kontrolisati ispravnost veza koristeci tekstom i elektricnom semom odjednom. Najbolje je jed dana skIopiti, a drugog dana kontroIisati pa probati. Nestrpljb i brzopletost Iako dovode do trajnog osteCe~a tranzistora.

13. Baterija se spaja komadima nee pozitivnim krajem A7, a negativnim na F8.

14. Kracom iIi duzom antenom koja se prikIjuci na od varajuCe mesto i zemljovod vrse se prva ispitivanja prijemn LokaIna stanica ce sigurno odmah biti primIjena. Ukoliko povratna sprega ne pojavi (zvizdanje na stanicarna), potrei je okrenuti krajeve kalema Lt. Prijemnik najboIje radi kada povratna sprega (reakcija) potenciometrom podesi tacno :p zvizdanje; onda je prijemnik najosetljiviji i najseIektivniji. Po: raniem kalemova i menjanjem broja navojaka postize se ma mum jacine prijema. Tu svakako doIazi do iZfaZaja arnater strpljenje.

6.5 PRUEMNIK SA PUS-PUL IZLAZOM

Prijemnik sa dva tranzistora je stvarno dobar. On cak m da prima lokalnu stanicu i u zvucnik, Sarno jaeina reproduk retko kada je takva da se moze uporediti sa nekim fabriC] prijemnikom. RazIog je svakako to sto retko koji boIji fabr prijemnik ima jedan tranzistor u izIaznom stepenu. Redovno

SI. 6.5.1 - Elektricna serna veza prijemnika sa ptd-pul izlazom

tu nalaze dva izIazna tranzistora u tZV. pus-pul vezi koja d veliku izlaznu snagu a potrosnja struje iz baterije zavisi od jac reprodukcije. Sa dosadasnjim izlaznim stepenima to nije bio slui

72

II mje ll:l.KU. un UI. vrerue Pi:LU,l.t; UU:il llllWllJ.i:LIHU i:L pUUU:ilJ,Ji:L se povecava srazmerno poveeanju jacine muzike, odnosno .grama radio-stanice.

Ovaj prijemnik ima ukupno eetiri tranzistora i jednu diodu. principu to je normalan prijemnik sa dva tranzistora na ciji se ldjuCak slusalica prikljueuje izlazni stepen u kome se nalaze leea dva tranzistora. Ceo ovaj prijemnik moze da stane na u montaznu sasiju, Tacan raspored delova prepusticemo diteljima - amaterima da ga naprave prema raspolozivom terijalu.

Standardni izlazni stepen imao je samo jedan transformator. je bio izlazni transformator koji.ll nasem kompletu delova to nosi .oznaku T-120. U pus-pul izlaznom stepenu pojavljuje jos jedan transformator. To je pus-pul ulazni transformator. lei ga nazivaju i pobudnim a neki i drajver transformatorom. akav transformator moze se kupiti gotov u trgovini, a moze vest amater bez nekog narocitog truda i napraviti.

28

;.5.2 - Dimenzije transformatorr lima za pobudni iii izlazni translator prijemnika sa pus-pul izla-

zom

SI. 6.5.3 - Izgled gotovog transformatora

Za gradnju pobudnog transformatora, pored malo truda osta volje potrebno je raspolagati jednim malim jezgrom za isformator preseka 0,5-1 cm2 i ~icom debelom 0,15 do 0,2 rom.

nema neko slicno jezgro more ga i sam napraviti po priloom crtezu 6.5.2 od jezgra nekog veceg transformatora iii obicnog crnog lima ne debljeg od 0,5 rom. Treba izrezati aaestak limova i zatim ih lepo obraditi turpijom da budu puno jednaki.

73

xaiem sastoji se IZ l,}VV navojaxa.: rn;.KV prunara liiaVIJa se s masne hartije (iz kutije cigareta), a zatim se mota sekund On dobija dva puta 790 navojaka. Upamtite kako se mota: dva kalema ~ice iste debljine namotavaju se u isto vreme 0 sekundara, iIi kako se to jos kaze, motaju se bifilarno. Kada zavrsi motanje, imamo cetiri izvoda na sekundaru, Pocetak jedn i kraj drugog kalema spajamo zajedno i tako dobijamo sred izvod. U ovome se ne sme pogresiti. Kada je kalem narnoi slazu se trafo-limovi i transformator je gotov za ugradnju.

U izlaznom stepenu upotrebljena su dva tranzistora j 550 iIi OC 72. Naravno da se mogu upotrebiti i neki slicni. I likom upotrebe drugih tranzistora najbolje je umesto otporni 2,7 Koma staviti jedan trimer' potenciometar od 5 Koma i njime podesiti da struja u tacki X bude 3 do 4 rnA u mirovanju bez signala. Ovo se radi i u mnogim fabrickim prijemnicima zb nejednakosti karakteristika tranzistora, npr. u prijemniku »Baml

6.6 PRIJEMNIK SA PET TRANZISTORA, FERITNOM ANTENOM I ZVUCNIKOM

Prijemnik sa feritnom antenom namenjen je citaocima k su savladali sve dosadasnje lekcije. Od materijala potrebno uz dva kompleta delova TN sistema dodati jos neke delove ko nema u kompletima, To su: feritna antena, promenljivi kond zator i nesto sitnog materijala.

11'261

Af761

At:5X' 1.C530

ACS50

flI i..b.'

St. 6.6.1 - Elektricna sema veza prijemnika sa pet tranzistora, dve dl, feritnom antenom i zvucnikom

74

'.I..LI. v'_''''J.J.a."v.I..I..I.v5 .n.,,..,J.u. u.,..,UJ.JUo YJ.';'", J.J.J. .l..Ll.u.J...LJ'" J. ... u.Y,..,Ju..n..u.. ..."""",,,,,J.'&'

j navojaka zavisi od upotrebljenog kondenzatora i feritnog ra, Broj navojaka iznosi negde oko 60. Kalem za spregu sa mom dobija jedan navojak a kalem za spregu sa bazom tranora jedan do dva navojka, sarno nikako vise od S. U protivnom ktivnost prijemnika opada. Kalem oscilatomog kola pozeljno iotati VF pletenicom. Ko nema ovu pletenicu moze upotrebiti lUU zicu izolovanu lakom a debelu 0,4 rom.

2. Opruge rasporedimo na: B3, BS, B6, B7, BS, BI0, B13, CS, CS, CI0, C13, D2, D3, DS, DS, DI0, D13, E3, ES, E7, Fl, F3, FS, F13, H2, H3, H6, H7, HS, H9, HI0, Hll i H12.

3. Promenljivi kondenzator montira se na prednju plocu, zato predvideno mesto. Feritna antena ucvrscuje se sa dve et-gumice na polja A-H 1 a izlazni transformator na polja J-11 i 12.

4. Antenski kalem spaja se na H2 i H3, kalem oscilatornog 1 na Fl i B3 a kalem za spregu na D2 i B3.

S. Kondenzatori: promenljivi kondenzator rotorom ide H3 a statorom na CS, 0.047 MF sa H3 na F3, 0,1 MF sa B3 C3, 0,1 MF sa BS na CS, 0,01 MF sa D2 na D3, 0,01 MF sa na DS, 0,01 MF sa ES na B6, 10 MF sa E7 na CS negativnim jem, 10 MF sa DS na CI0 pozitivnim krajem, 10 MF sa DIO C13 pozitivnim krajem, 100 MF sa ES na BIO pozitivnim [em i 100 MF sa B13 na BI0 pozitivnim krajem.

6. Otpornici: S,6 Koma sa B3 na D3, S,6 Koma sa E3 na S,6 Koma sa BS na DS, S,6 Koma sa ES na FS, S6 Koma sa na F3, 100 Koma sa DS na FS. 470 oma sa F3 na FS, I,S na sa B3 na C3, 1,2 Koma sa BS na CS, 100 Koma sa CS DS, I,S Koma sa DS na ES, 270 Koma sa CI0 na DI0, 3,3 ma sa DI0 na EI0, 470 oma sa ES na EIO, 100 oma.sa BIO na ,,3,3 Koma sa BI0 na C13 i 12 Koma sa C13 na EI0.

7. Potenciometar SO Koma klizacem ide na H7 a krajevima H6 i HS.

S. Komadima izolovanih zica sa cijih smo krajeva skinuli aciju u duzini 10 do IS rom .spajarno: H6 sa H3, H3 sa B3, sa BS, BS sa BS, BS sa BI0, F5 sa ES, E7 sa H7 i HS sa B7.

9. Sekundar izlaznog transformatora spaja se na Hl1 i H12 rimar na EIO i D13. Srednji izvod primara ostaje slobodan L ne bi visio u vazduhu spaja se na F13.

7S

Ide na C:>, oazom na V:> 1 koiextorom (crvena tacxa) na Prvi tranzistor AC 530 emiterom ide na B8, bazom na C8 i ko torom (crvena taeka) na D8. Drugi AC 530 ide emiterom na 1 bazom na CI0 i kolektorom na DIO. Izlazni tranzistor AC emiterom ide na B13, bazom na C13 i kolektorom na D13. F dioda AA 101 spaja se crvenom taCkom na BS a drugim kra na B6. Druga dioda AA 101 crvenom. taaom ide na B6 a dnt: krajem na B7.

11. Ovo je prvi prijemnikuTN sistemu koji ima za napajl bateriju napoDa 9 V. 'b!o treba upotrebiti dve baterije nap po 4,5 Vi spojiti ill serijski.

12. Sve pa.ZIjivo prokontrolisati i utvrditi da Ii se sve sl sa u1»utstvom, .i .elckb;ii'.nom semom veza a even:tuafne' yc otkloniti jer u protivnom moZe doei do trajnog ostecenja tra stora.

13. Kada je zavrseno sa kontrolom i kada su eventus greske otklonjene, moze se zvucnik spojiti na krajnje desne Ca a baterija napona 9 V pozitivnim krajem spaja se na BI0 a ftC tivnim krajem na EI0.

14. Stanice se traZe okretanjem rucice promenljivog konc zatora, a jaeina zvuka regulise se potenciometrom od 50 Ko

15. Sa ovim prijemnikom u Beogradu imali smo odli prijem Beograda I i Beograda II a sa spoIjnom antenom i zem vodom primali smo citavu gomilu stanica uz zadovoljavaj selektivnost.

Kako radi ovaj prijemnik

Ovaj prijemnik ima pet tranzistora i dve diode. Ako po, damo semu 6.6.1, desno od potenciometra vidimo tri tranzist cija je funkcija mislimo poznata. Oni cine niskofrekventni pc civac 0 kome je dosada bilo dosta reci na stranicama nase knj

Levo od potenciometra nalaze se dva tranzistora-Af": koji cine dvostepeni visokofrekventni pojacavac cija je nam pojacavanje slabih signala koji dolaze iz feritne antene, sto sa uspehom i cine.

Da bi taj signal postao eujan, potrebno ga je demodulis ispraviti, To se 2:ini diodama AA 101. Spoj dioda u ovom prijc niku za nase citaoce je prilieno nov. To je udvostrucivac nap

7"

Iu spojenu na B5 i B6 pri Cemu ce se osetiti veliko smanjenje ne prijema.

6.7: FERITNE ANTENE

Okvirna iii ram-antena bila je smatrana na poCetku razvoja io-tehnike za jednu dobru antenu. Ubrzo zatim potpuno je LCena iz upotrebe i presto se na zieane antene koje su pokazale tno bolje re:zultate. Primena okvirnih antena ostala je JOB 10 U radio-gonometriji,

Ubrzo po zavrsetku drugog svetskog rata usavrsavanjem izvodnje visokofrekventnih jezgara odnosno razvijanjem proiznje ferita pojavila se ponovo okvirna antena u novom obliku od imenom feritna antena.

SI. 6.7.1 - Nekoliko tipova feritnib antena fabrike Filips

Da vidimo sada sta je to u stvari feritna antena? U principu e okvirna antena koja se sastoji iz feritnog stapa na kome je rotan kalem cije su dimenzije vrlo male.

Feritni stapovi imaju duZinu od 70 do 200 rom a preCnik 7 do 10 rom. Presek stapa ne mora da bude kruzni. Moguci ~tvrtasti i slicni preseci.

Male dimenzije feritne antene omogucile su njeno ugradije u prijemnik kome sada ne treba nikakva spoljasnja antena. rvitak i rimena tranzistorskih prijemnika bili bi nepoipuni nema feritnih antena, Kakav bi to bio prenosni prijemnik za i bismo morali da postavljamo Zieanu antenu iIi uz njega da imo neku okvirnu antenu!

77

L...Ia..LLlJ.i)UI.\J AUAV IJJ. J.,L,5J.\JUQ,v AJ.VY ll~A'Iii:I ,L.CJ-Cl.U'Iii:I .IlCl. ,}J'Iii:IU'Iii:I.IlCl. ~l41""

znaci sa pedeset i vise antena!? I tu je feritna antena ides resenje. Skoro svi savremeni radio-prijemnici sa prikljuckom

mrezu imaju danas feritne antene. .

Feritna antena ima direktivne osobine tj, prima same odredenog pravca (razIikujte pravac i smer). Danas kada je pun radio-talasa a posebno srednjetalasni opseg i kada mn radio-stanice sa pravom iIi bez prava rade na istoj frekvenc ometaju jedna drugoj prijem, feritna antena pruza mogu6 za bolju selekciju radio-stanica.

Kod prenosnih prijemnika boIja seIekcija radio-stai postize se jednostavnim okretanjem prijemnika. Kod stabi prijemnika sa napajanjem iz gradske mreze elektricne struje ( kay nacin ne bi bio zgodan, Zato se u ovakve prijemnike redo ugraduje posebna rueica-dugme kojim se moze feritna ant okretati i podesavati na najjaci prijem i najmanje smetnje.

1.7 ZUJALICA ZA UCENJE TELEGRAFIJE

Sa maIo truda svako moze da sagradi zujalicu za uo telegrafije, a sa maIo vise truda da nauci telegrafiju i da posta amaterski radio-operator, pa da sa klupskom iIi Iicnom ra -stanicom odrzava veze sa radio-amaterima iz celog sveta.

1. NaSazujaIica nije komplikovana i potrebno je vrlo n materijala i to: tranzistor, slusalice 2-4.000 oma, eetvrt baterija 4,5 V, elektrolitski kondenzator 10 MF, kondenza 0,1 MF 10.000 pF, otpornici 5,6 Koma, 1,2 Koma i 12 Ko

2. Opruge se montiraju montainoj sasiji na sledeca p( B2, C5, C8, D6, E5, G7, i uvek! na H2, H3, H4, H9, I HII i HI2.

3. Baterija se montira desni kraj sasije i prievrsti jedi iIi dvema paket-gumicama .

4. Leve caure-buksne : jaju se na H2, H3 i H4, de na . Hll i H12 a srednje na i HIO.

.. .... "..

:> '" «,

,., l.".

st. 7.1.1 - Serna veza jednostavne zujalice za ucenje telegrafije

78

VVV ¥..l. .n...V.l. ... ~'"".I..v..-""'I.'-'.1. .I.~_ ...,_ .I. .__.

6. Otpornici: 5,6 Koma ide na C5 i CS, 1,2 Koma na CS )6 a 12 Koma na:[)6 i G7.

7. Tranzistor kolektorom (crvena tacka) ide na E5, emiom na C5 i bazom (srednji izvod) na D6.

S. Komadima izolovanih zica sa Cijih smo krajeva skinuli laciju u duzini 10 nun spajamo: B2 sa H2, H3 sa H9 sa E5 i

o sa G7.

9. Prokontrolisemo sve veze da Ii su spojene ispravno, po ni i uputstvu i eventualne greske otklonimo,

10. Komadima zice spajamo bateriju: pozitivan kraj (kraci od baterije) na CS a negativni kraj (duzi izvod) na G7.

11. Spojimo slusalice i taster i zujalica je gotova za rad, Ne zaboravimo da su leve caure predvidene za taster a dnje za slusalicu. Desne CaUfe su slobodne. Pritiskom na taster oze i taster za elektricno zvonce) u slusalicama ce se cuti ugo- 1 zvuk visine oko 1.000 herca.

12. Evo sada Morzeove abecede, brojeva i minimuma internkcije na slici 7.1.2.

MORZEOVA ABECEDA BROJ.EVI
A·· - N -. 0 ILl ------
8 - ... 0 --- 1 .---- 6 .......
c·-·_· p .--. 2 ..--- 7 -- ...
o - .. Q. --.- 3 ... -- 8 --- ..
E . R . -. , .... - 9 ---- .
F •• -. 5 • • • 5 .....
G --. 1 -
H··· · U .. - iN TER PUNKCiJA
.
•• 'V . .. - (.) .. .. .. (/)_ .. -.
, .--- w.-- (,) .,...-.- (=) - ••• -
" -.- X - .. - (!) .•. -- .. (+) .. -._.
L .- •• y -.-- (!) --:.--
M-- Z -- ... PQGRESKA • ••••••
TN + 11. 'Sf. 7.1.2 - Morzeova abeceda sa brojevima i osnovnom interpunkcijom

79

B. Razmak izmedu dye tacke, iIi izmedu dye erte, odnosno izm

taeke i erte u istom slovu traje koliko jedna tacka,

C. Razmak izmedu dva slova u jednoj reCi traje tri tacke,

D. Razmak izmedu dye reci traje pet tacaka,

E. Slova se ne uee kao: tacka, erta (slovo u), vee kao tlt-tlt-ta,

taster ~ __~ o __

H_ 1\~

.-

G-

F -

E -

NF trenztster

baterija 4.5 V

D-

c_

AI

7

-

Ie II 12 II

4

6

2

st. 7.1.3 ...... Montaina serna veza jednostavne zujalice za ucenje telegra,

7.2 ZUJALICA SA ZVUCNIKOM

Ovo je druga verzija zujalice u TN sistemu. Kako je p bila sa slusalicama, mislimo da nije potrebno govoriti 0 pred: stima ove druge.

1. Kao i uvek, prvo odvojimo materijal. To bi bilo: zvucr izlazni transformator, baterija 4,5 V, tranzistor AC 530, potenc metar 50 Koma, kondenzatora 0,1 MF i otpornik 470 01

2. Montirajmo opruge na polja A2, B2, B7, C2, C7, ] E2, D5, i kao obicno 010, H7, H8, H9, HI0, Hll i H12.

80

RKI611

9.0

+ 4,SV

Sl. 7.2.1 - Elektricna serna veza jednostavne zujalice sa zvuiinikom

3. Zvucnik dode na desni kraj sasije, kao sto se vidi iz mtazne seme, i pricvrsti se jednom iii dvema paket-gumicama, azni transformator stavimo u polja A4 i D4.

4. Otpornik 470 oma stavlja se na R9 i RIO. Kondenzator MF: na B2 i E2.

5. Komadima izolovane nee sa cijih smo krajeva skinuli ilaciju spajamo B2 sa R8, A2 sa pozitivnim krajem baterije, ~ sa RIO i negativan kraj baterije na 010.

At (J

o

RK161'

A2 0--- 0

Z 0---

o

G-

bataerija 4.5"

F-

7

10 II D

7.2.2 - Montazna sema veza zujalice sa zvucnikom za ueenje telegraflje

6 Mala §kola elektronike

81

7. Pre stavljanja tranzistora proveriti da Ii je sve do spojeno i ispraviti eventuaIne greske, koristeci se pri tome m taznom i elektricnom semom veza.

8. Ugradimo tranzistor tako da emiter dode na A2, b na B2 a kolektor (crvena tacka) na C2.

9. Ukopcajmo taster i probajmo zujalicu. Visinu tona I zemo regulisati potenciometrom. Regulacija jacine nije prec dena.

10. Potrebno je znati da se krajevi izlaznog trafoa mor spojiti tacno prema montaznoj semi inace ce izostati oscilac

11. Kada taster nije pritisnut uredaj ne trosi nikakvu stn Tako otpada poseban prekidac za ukljuCivanje.

7.3. SKOLSKA ZUJALICA

Do sada smo govorili 0 vise zujalica. Sve su one in: jednu veliku manu - maIu jacinu zvuka. Bas taj nedosta otklonjen je kod ove skolske zujaIice, koja ima upravo gla reprodukciju zvuka i namenjena je obuci telegrafista u skoli klubu.

1

Sl, 7.3.1 - Elektricna lema veza skotske zujalice

82

1\..oma, konnenzator Lj-'.V\N pr, V,l rn r , t;ltaUrUlll:S.1\.l .1\.U11- izator 10 mF; otpornike: 2 komada po S,6 Koma, 1,2 Koma, Koma i 12 Koma; cetvrtastu bateriju, taster i montaznu

iju.
At (J
Al 0--- 0
Z 0
H_ baterija 4,5 v

!

i

I

· <

·

:

4

·

s

"

" o

10 II 11 13:l

?3.2.

Sl. 7.3.2 - Montaina sema veza skolske zujalice

2. Opruge razmestimo na sledeca polja: B4, e3, e6, C9, , D7, D8, E3, E6, E9, GS, H6, H7, H8, H9, HI0, Hll i H12. 3. Bateriju stavimo na polja: ABeD-10, 11, 12, 13, a izni transformator na EFG-I0, 11 i pricvrstimo ih paketmicama.

4. Otpornike S,6 Koma spajamo : prvi sa D2 na B4, a drugi B4 na D7, 1,2 Koma sa E3 na GS, I,S Koma sa GS na E6 i -47 Koma sa D8 na E9.

S. Potenciometar srednjim izvodom - klizacem ide na krajevi na H6 i H8. On sluzi za regulaciju visine tona zujalice. 6. Kondenzatori: 47.000 pF sa D2 na E6, 0,1 mF sa E3 D7 i elektrolitski kondenzator 10 mF negativnim krajem sa na D8 pozitivnim krajem.

6*

83

krajevi idu na HIll HIZ, odnosno na caure za pn.kIJu~ak zvucn

8. Leve Caure spajaju se na H2, H3 i H4 i u ovoj gra ostaju neiskoriscene- Srednje Caure spajaju se na H9. i Hl sIuZe za prikljuCak tastera, a desne Caure spajaju se na Hll i 1 i sluze, kao 8tO smo ranije napomenuli, za prikljucak zvucn

9. Komadima izolovanih Zica sa cijih smo krajeva ski izolaciju u duzini 10 rom spajamo: C3 sa C6, C6 sa C9, C5 H8, H8 sa H9, B4 sa H7 i H6 sa G5.

10. Tranzistor emiterom ide na C3, bazom na D2 i I ektorom (crvena tacka) na E3, prvi AC 530 - emiterom na C6 bazom na D7 i kolektorom na E6, drugi AC 550 - e terom na C9, bazom na D8 i kolektorom na E9.

11. Da se podsetimo: tranzistor AF 261 i srednji AC obrazuju multivibrator cija se frekvencija moze menjati pOI ciometrom od 50 Koma, a drugi, krajnji AC 530, predsta izlazni pojacavac za pogon zvucnika.

12. Pre ukopcavanja baterije prekontrolisati sve veze uputstvu i elektricnoj semi veza a eventuaIne greske otklonii jer u protivnom moze doci do pregorevanja tranzistora, odno do znatne materijalne stete.

13. Komadima Zica spajamo zvucnik, taster i pozitivni I baterije sa HI0 a negativni sa G5.

14. Pritisnimo taster i iz zvucnika cuce se ton ciju vis mozemo regulisati potenciometrom.

15. Regulacija jacine tona nije predvidena, ali spretni rat -amateri koji prate nase Iekcije lako ce je izvesti sa j08 jed: potenciometrom.

16. Prekidac za ukljueivanje i iskljucivanje nije potrel:

Umesto njega imamo taster. Baterija se trosi samo kad je ta pritisnut.

8.1. POJACAVAC SA JEDNIM TRANZISTOROM Jacina prijema detektorskog iii slicnog prijemnika iii Z1 lice cesto je slaba i nedovoljna, Izlaz iz takve situacije nije kom kovan niti skup. Potrebno je sagraditi neki pojaCavac i porn njega povecati jaeinu prijema.

Znamo da su tranzistori poluprovodnicki elementi pojacavanje, Prema tome mozemc sagraditi pojaCavac sa jew

~. vu J.lla.1.~11Ja.la. 1.11 J~ PV\.1 ~UllV J.llUVe,V. J~U(U.I. 1.1 a.UL..I:;LU~-

tenciometar 50 Koma, elektrolitski kondenzator 10 MF, otrnik 47 Koma, slusalice, eetvrtasta dzepna baterija i kompletna mtazna sasija.

2. Opruge rasporedimo na sledeca polja: F5, F6, F7, H2, I,H6, H7, HS, H9, H1O, Hl1 i H12.

3. Pomocu jedne ili dye paket-gumice ucvrstimo bateriju montaznoj sasiji a na poljima BCDE-1O, 11, 12 i 13. Poten.metar sa rucicom-dugmetom pricvrstimo na prednju plocu na .or iznad polja H6, H7 i HS.

4. Leve caure spajamo na H2 i H3 a desne na Hll i H12. sdnje caure spajaju se na H9 i HIO. Leve su ulaz u pojaeavaf rednje izlaz odnosno prikljucak slusalica.

5. Svega jedan kondenzator imamo i to elektroIitski, kapaet 10 MF i spajamo ga pozitivnim krajem na F6 a negativnim H7.

6. Imamo i same jedan otpornik. On dolazi na F6 i F7.

7. Potenciometar 50 Koma spaja se svojim krajevima na ; i HS a srednjim izvodom-klizacem na H7.

S. Komadima izolovanih zica, sa cijih smo krajeva skinuIi rlaciju u duzini od 10--15 mm spajamo sledece: H3 sa H6, ! sa F5, F5 sa HS, F7 sa H9.

9. Tranzistor se spaja ko.torom (crvena tacka) na F7, zom na F6 a emiterom na . Prilikom ovog spajanja treba i pazljiv i izvode tranzistora

savijati pod ostrim uglom se ne bi polomili.

10. Svaki uredaj pa i ovai ba uvek posto je sagraden vo prokontrolisati po semi veza Sf. 8.1.1 - Elektricna serna veza

pojaiiavaiia sa jednim tranzlstorom uputstvu i eventualne greske

kloniti, Time se izbegavaju mucna »kopanja« po uredaju i LZenje kvara zbog kog uredaj ne radi iIi lose radio

11. Ostaje da se spoji baterija komadima zica, Pozitivan :l.j baterije - kraci pipak spaja se na F5 a negativan kraj batee - duzi pipak na H1O.

85

"""ll.J.V "''''' UV"".1..lU U"'J"" Y.l.lJ"".l.U. ,LJJ. .... a.L.l.LV Ja."".l .1 U5VUU.lJ.l ",a pVJa.",ava",

jer on - pojacava.

13. Ostaje da iz pojaeavaca izvucemo maksimum pojaca i vernosti reprodukcije. To postizemo odredivanjem tacne vrednc otpornika u semi i tekstu obelezenom sa 47 Koma,

14. Ukopcavanje iiskopcavanje uredaja vrs! se prost ukljucivanjem slusalica. Pose ban prekidac nije predviden.

IS. Da bi utvrdili maksimalne mogucnosti ovog pojacavi mozemo da probamo da umesto slusalica prikljucimo ZVUCl ali sa njegovim obaveznim i pripadajuCim izlaznim transforn torom.

8.2 TRANZISTORSKI POJACA VAt

Detektorski prijemnik je stvarno jednostavan, Sa dobn antenom i zemljovodom on Iepo prima Iokalnu radio-stanh Sarno slusalice brzo zamore svakog arnatera. I on pozeli prij na zvucnik, I proba, na detektorski prijemnik prikljuci ZVUCl preko odgovarajuceg izlaznog transformatora. I nesto se C1.

S/.8.2.1

86

iJ.C UUllU~UUV • .l"il.U.1~Uil. vvv5 pVJQ.\.Ic;1.va,\.Ia, p.lVi:lllUJ~ j;)~ .1 .lJ.Q.

rrodukciju gramofonskih ploca.

Pazljiv posmatrac primetice da nema velike razlike izmedu jemnika sa dva tranzistora i pojacavaca sa dva tranzistora, o izuzmemo potenciometar za regulaciju jacine reprodukcije iacavaca. Spretan amater iskoristice ovu slicnost i lako ugraditi mlaciju jacine prijema u svoj prijemnik.

st. 8.2.2

Da vidimo sada, u nekoliko reci, kako radi nas pojacavac. e svega, tranzistori su poluprovodnicki elementi, koji imaju obinu da pojacavaju, U nasem pojacavacu oni su spojeni u ' oju sa uzemljenim emiterom (12.6). Stabilizacija radne tacke redena je naponskom povratnom spregom (13.2). U tu svrhu lZe otpornici spojeni izmedu baze i kolektora. Sprega izmedu inzistora je otporna+ (13.3). Regilacija jaeine reprodukcije -edena je potenciometrom na ulazu pojacavaca (13.4)

87

...... J_ ................... _ ... U_ -. ... - ... _ .... ~J;:J .. '-'..__ .._ .,.I...l""'.I..I..1. ........ ~I,..'-' VV"'~V",u.'

reprodukciju programa IokaIne radio-stanice u zvucniku, Sal takva reprodukcija u vecini slucajeva je nedovoIjna pa treba I beci izIaznom pojacavaeu sa jednim snaZnijim tranzistorom 1 sto je Ae 550 iIi slican.

I: Odvajanje materijala: zvucnik 4 oma, izlazni tra formator T 120, tranzistor, eetvrtasta dzepna baterija, eIekt litski kondenzator 10 MF, eIektroIitski kondenzator 100 ~ otpornici 1,2 Koma i 22 Koma i montazna sasija.

SI. 8.3.1 - Elektrifna sema veza izlaznog pojafavafa sa AC 550

SI. 8.3.1a - Ploia za hladenje tr. zistora snage

2. Opruge rasporedujemo na sledeca polja: B7, e2, ( C4, cs, E4, F3, H2, H3, H9, HIO, Hll i H12.

3. Zvucnik pricvrstimo dvema paket-gumicama na me taznu sasiju na polja ABeD-8, 9, 10, 11, 12 i 13. Bateriju pric scujemo istim gumicama a na poljima EFG-IO, 11, 12 i 13. IzIa: transformator doIazi na polja BeD-6 i 7 i takode se pricvrsc1 paket-gumicom.

4. Leve caure su ulaz" u pojacavac i spajaju se na H2 i I srednje i desne ne koriste se ali se spajaju na H9, HI0, Hll i H

5. EIektroIitski kondenzator 100 MF spaja se pozitivn krajem na H2 a negativnim krajem na E4. Drugi elektroliti kondenzator od 10 MF spaja se pozitivnim krajem na e3 a nei tivnim na F3.

6. Imamo svega dva otpornika. Prvi od 1,2 Koma spaja na e2 i e3, a drugi od 22 Koma spaja se na e3 i E4.

88

ia fl.J.

8. Tranzistor se spaja kolektorom (crvena tacka) na C4, un na C3 i emiterom na C2.

9. Krajeve primara izIaznog transformatora spajamo na i E4, a srednji izvod da nam ne bi smetao spajamo na C5. levi sekundara idu na B7 i E7. Jedan kraj zvucnika ide na B7 ugi kraj zvucnika spaja se na E7.

10. Ostaje da pre nego sto spojimo bateriju prekontro- 10 da Ii je sve spojeno i uradeno po uputstvu i semi i da .tualne greske otkionimo. Ovom operacijom obezbedujemo d iznenadenja kao sto su nefunkcionisanje uredaja iIi prego-

nje tranzistora. .

11. Komadima izolovanih fica prikljucujemo bateriju. i izvod - negativan kraj spajamo na E4 a kraci - pozitivan na B7.

12. Sada je sve gotovo. Ostaje da ulaz naseg izIaznog povaca spojimo paralelno sa slusalicama nekog dvostepenog zistorskog prijemnika i da se uverimo u efikasnost rada ovog cavaea.

13. Jedan deo montazne sasije ostao je siobodan tako da a njemu moze dograditi prijemnik sa dva tranzistora pa tako iti celina u vidu prijemnika sa tri tranzistora. Na semi veza unnika sa dva tranzistora potrebno je samo slusalice zameniti im otpornikom od 2-3 Koma.

14. ReguIacija glasa moze se izvesti i na ovom pojacavacu 10 kao kod pojacavaca sa jednim tranzistorom.

8.4 PUS-PUL IZLAZNI POJACA V AC

Ovakav izIazni pojacavac je sastavni deo svakog dobrog zistorskog prijemnika. To je pus-pul izIazni pojacavac sa dva :na tranzistora OC 72 iIi AC 550 i sa obrtacem faze OC 71 ,C 540. Podaci su dati za snagu do 400 mW, uz napajanje od ~, 6 i 4,5 V, prema fabriekim podacima fabrike Filips.

Najbolji rezultati u radu bice postignuti ako se za ovaj ,cavae sagrade posebni transformatori iii ako se postojeCi ieki prilagode po svojim prenosnim odnosima.

Mi cemo ovde dati podatke za transformatore za napon ljanja od 4,5 V i zvucnik od 4 oma.

89

ounos 1:1 :1. rnmarrn xaiem UOOlJa 0,:)':> navojaxa. oexur se motaju zajedno na taj nacin sto se sa dva kalema skida i mota jos 635 navojaka, kako se kate, bifilarno. Pocetak jer i kraj drugog kalema spaja se zajedno i to predstavlja Sri izvod sekundara. Ako se pojacavac gradi sa drugim napo napajanja treba paziti na to da se mora po prilozenoj tl promeniti prenosni odnos transformacije, odnosno broj namr u primeru. Zica je jednaka i za primar i sekundar - O,I~ 0,2mm.

~
A1
-{! VS~


R2
.", 8.~.4 SI. 8.4.1 - Elektricna sema veza pojacavanja u pus-put vezi sa tranzistt DC 72 iii domacimA'C 550

Izlazni transformator takode se mota na jezgru pre 1-1,5 sma, Primarni kalem dobija 2x210 navojaka, a seku 78 navojaka. Debljina zice u primaru je oko 0,4, a u sekun oko 0,5 mm. I ovi podaci vaze za napon napajanja 4,5 V i zvu od 4 oma.

Ako zelimo da radimo sa naponom od recimo 9 V, treba da radimo? Prvo iz tabele uzimamo vrednost otpor za napajanje sa 9V. Zatim za pobudni transformator gled prenosni odnos. On treba da je 1,4:1+1. Kako smo kod poda za trafo sa napajanjem od 4,5 V imali odnos (vidi tabelu) 1:

QO

07V.V.J.J'V.J.J.

Imarno li zvucnik impendanse 2,5 oma onda moramo da zni transformator prilagodimo ovom zvucniku. Po tabeli, ivaj slucaj impendansa iznosi 305 oma od kolektora. Prema

n podacima, a po obrascu: '

n=~~~~ .. , ,., (1)

je n- prenosni odnos transformatora, Rcc impendansa a Rzvendansa zvucnika, pronalazimo prenosni odnos transforora.

n=~;~;

n= 11

Broj namotaja sekundara racunamo prema obrascu:

Npr

Nsek=-- ,', (2)

n

je N sek --..,_ broj narnotaja sekundara, N pr - ukupan broj iotaja primara i n - prenosni odnos transformatora. Zame,0 i ove vrednosti, dobijarno:

Nsek= 210+220 11

Nsek = 38

Znaci, i broj namotaja primara .. ostaje isti a menja se broj iotaja sekundara koji sada iznosi 38. Zica ostaje ista.

Kada imamo gotove transformatore i zvucnik, ciji podaci 1 nisu poznati a zelimo da sagradimo izlazni stepen sa napaem od baterije 4,5 V, postuparno na drugi nacin.

Prvo morarno utvrditi kolika je impendansa zvucnika, To imo na sledeci nacin: ommetrom izmerimo otpor kretnog ema zvucnika. Recimo da smo dobili vrednost 4 oma. Na ovu Inost dodamo jos jednu eetvrtinu, znaci jos jedan om i dobio impendansu zvucnika od 5 oma.

91

Ui:l.W JC VUlUUCli:U Li:I. Ui:l.lLlUCUI\ii:l.U Ui:l.pUU A.i:l.U 1 l,l.VUl Ui:ULIUCIU\,;

napona od desetak volti. Krajeve primarnog kalema spajamc taj izvor naizmenicnog napona pa instrumentom merimo I napon na krajevima primara, a onda na krajevima sekund Ako smo na krajevima primara imali 6 V a na krajevima sek dara 0,6 V, onda je prenosni odnos 6:0,6 sto iznosi 10, odno 1 :10.

. Iz prilozene tabele vidi se da je kod napajanja sa bateri

od 4,5 V, impendansa primara 115 oma. Posto imamo zvucnik 5 oma, onda prenosni odnos transformatora izracunavamo ranije navedenom obrascu (1):

n=~1~5

n=4,8

Iz ove racunice kao zakljuCak mozemo reci da ims transformator prenosnog odnosa 1 :10 a treba transform, prenosnog odnosa 1 :4,8. Ostaje nam kao jedino resenje da razi tamo sekundar transformatora kojim raspolazemo, pazljivo 1 jeci namotaje. To nije narocito tesko jer se sekundar skoro dovno nalazi iznad primarnog kalema. Recimo da smo izl jali 100 navojaka. Sada racunamo po prilozenom obrascu:

Nsec

Nx=--·n· .

npot szm

gde je: Nx - broj namotaja koji treba da namotamo, Nsec broj namotaja koji smo izbrojali, npot - prenosni odnos trans matora koji nam je potreban, i nizm - prenosni odnos koji f izmerili. Zamenimo sada ove vrednosti:

Nx = 100 .10 4,8

Nx =210

Znaci umesto 100 navojaka koliko je bilo, treba da namots 210 navojaka. Kako je to skoro duplo i vise, moramo pI kako motamo da bi nam stalo u kalem svih 210 navojaka. M se desiti da moramo i da smanjujemo precnik iice. Ovo je nara krajnja mera. Sa ovim mozemo reci da smo izlazni trensfomu prilagodili nasem pojacavacu.

92

I;:,a procarua Zit. rna- 1 Bez ploca
denje povrsine
12,5 em min za hladenje
Napon napajanja 1 Vs 1121 91 6 I 6 1614,51 V
ruja emitera 101+1021_3_
:z signala 3 3 3 3 3 mA
tpornik R4 R4 4,7 4,7 1·3 1) 3,3 3,3 2,7 Koma
-- --- -- - - --
tpornik R5 100 100 NTC2) 100 100 100 oma
-- --- -- - - ---
tpornik u emiteru Re 30 14 0 5 10 5 oma
-- --- -- - -- ---
laksimalna korisna
lazna snaga Po max 500 420 240 350 350 260 mW
-- --- -- - -- ---
.aksimalna snaga
~ primaru trafoa PI max 390 355 240 310 275 220 mW
-- --- -- - -- ---
npendansa izmedu
>lektora Rcc 430 305 280 HiD 140 115 oma
STEPEN ZA POBUDIV ANJE
apon izmedu ko-
ktora i ennitera -Vee 10,5 4,1 4,2 4,5 4,5 3,0 V
-- --- -- - -- ---
:ru,ja ennitera Ie 1,3 3,0 2,3 4,0 4,8 6,5 nnA
_- --- -- - - ---
tpornik R1 68 12 39 15 8,2 6,8 Koma
-- --- -- - -- ---
tpornik R2 8,2 15 15 4,7 2,7 2,2 Koma
-- --- _- - -- ---
tpornik u emitru R3 820 1500 470 270 220 120 oma
_- --- _- - -- ---
renosni odnos
afoa za pobudi-
mje Npr/Nsec 3,0 1,4 3,5 17 1,35 1,0
1+1 1+1 1+1 1+1 m m f ovom slueaju otpomik R4 je promenljivi od 1 do 3 Koma.

Ivde se RS sastoji iz otpornika od 85 oma kome je paralelno dodat NTC otpornik oji kod zsoC ima 130 oma,

93

nn koukr je prenosm ounos transtormatora kojim raspolaze moramo opet uzeti voltmetar za naizmenieni napon i izvor desetak voIti naizmenicnog napona. Primarni kaIem transfor tora spajamo na izvor naizmenicnog napona a voltmetrom rimo prvo napon na primaru pa zatim napon na polovini sel dara, tj. izmedu jednog kraja i srednjeg izvoda.

Recimo da smo na primarnom kalemu izmerIi 6 V a sekundaru 4,3 V. Iz ovih vrednosti mozemo izracunati prem odnos transformatora: 6 :4,3, sto iznosi 1,4. Znaci pren odnos naseg transformatora je: 1,4:1:1. Kako je nama potre transformator prenosa 1: 1 : 1, moracemo ga razmotrifi i tome pazljivo brojati namotaje sekundara. Recimo da smo izl jali 800 navojaka. Kada imamo ovaj podatak mozemo koris se vee poznatim obrascem (3) da izracunamo koliko je navoj potrebno da namotamo da bismo imali prenosni odnos trebamo. Zamenimo vrednosti u obrascu:

800

Nx =-1-·1,4

Nx = 1120

Znaci u sekundaru bi trebaIo da namotamo 1120 navojaka naravno dva puta, pa da imamo pobudni trafo prenosnog odr 1:1 :1.

Na kraju da napomenemo da smo prilikom racuru zaokruzivali vrednosti, radi Iakseg raeunanja, i drugo, mi : ovde resili samo jedan problem kod izlaznih trans format, problem prenosnih odnosa. Postoji tu jos i problem debljine ~ primarnog induktiviteta, rasipanja i s1. od eega zavisi kva izlaznog transformatora.

8.5 MIKROFONSKI PREDPOJACA VAC

Mikrofon je naprava ciji je zadatak da treperenja vazd u ritmu govora iii muzike pretvori u elektricna treperenja-c lacije. Mikrofona ima raznih. NajeesCi sa kojim se sreci svakodnevno je ugljeni mikrofon bez kojega se nemoze zami nijedan telefonski aparat. To je najednostavniji mikrofon, je cena ujedno i najniza, ali je zato i najlosiji, Kada kaZl najlosiji mislimo na to da on ima takvu frekventnu krivu 1

"'&''''''","1''&'",""",'&'4I oL<_ .t'.&.""'.&. ... '"'U ,£.&..&. ........ ,1.&.~""', #-JAA._""'.&. .&..&.:I...&._J .... I.J'.&..&..&. .&..&.""'.&.10.1''''''J,. ... ".&.J,..&.. '"'.t'..::J"'b

; Su i mnogo skuplji. Zadrzacemo se na dinamickom rnikro- 1, zato jer je njegova konstrukcija potpuno jednaka konkciji dinamickog zvucnika, kojeg imarno u kompletu delova

160. Rekli smo da je zadatak mikrofona da zvucnu energiju vara u elektricnu. Zadatak zvucnika je suprotan: on elektricnu ·giju pretvara u zvucnu, Tako ako sada zvucniku damo zvucnu .giju on ce je pretvoriti u elektricnu, odnosno on ce se ponasati

mikrofon, Jeste, samo ta elektricna energija kao i energija svakog rnikrofona je vrlo slaba i da bi se mikrofon mogao ljuciti na neki pojacavac mora se prethodno pojacati u takolorn mikrofonskom predpojacavacu.

5.1

SI. 8.5.1

Mikrofonski predpojacavac je obicno sadrzan u svakom Lcavacu kod koga je predviden prikljucak za rnikrofon. Meduako kao pojacavac zelimo odnosno morarno da koristimo oprijemnik koji ima prikljucak za grarnofon, onda morarno agradimo predpojacavac, Predpojacavac moze biti sa elektron- 1 cevima iIi sa tranzistorima. Kako rni raspolazemo sa komom delova RK 160 to cemo sagraditi tranzistorski mikrofonski lpojacavac od del ova sadrzanih u pomenutom kompletu.

Serna veza predpojacavaca je vrlo jednostavna. To je dvoeni pojacavac sa tranzistorima AF 271 i AC 540. Naravno o ne znaci da se sa istim rezultatima nemogu iskoristiti i neki

95

J.V.l.llla,,,V.lQ,. ~,"" .l,L.J.Q"L.U P.l\OiUPVJQ,\ooa.Va,\,fG .LLa.J.a.,£.J. .,'" PU"",U\.i.lUll

kojim regulisemo velicinu izlaznog napona iz predpojacai Mikrofon odnosno dinamicki zvucnik spaja se komadom i to obicne PVC na ulaz predpojacavaca na zato predvi eaure. Za probu mozemo na izlaz predpojacavaca staviti sluse Inace gotov predpojacavad spaja se svojim izlazom na gramofc prildjuCak radioprijemnika komadom oklopljenog kabla c~ oklop spaja za plus pol baterije predpojacavaca i sasiju n prijemnika. U protivnom iz zvuenika prijemnika cuce se n jatno zujanje. U nedostatku oklopljenog kabla moiese pok sa samogradnjom oklopljenog kabla. Najednostavnije je 'da se na PVC Zieu umesto oklopa namota u vidu kalema (n do navoja) druga Zica neizolovana, lakom izolovana iIi druga I

RKt6I/

bateri,Ja 4.SV

A- ;:i

2, 3 4

6 7 a 9 10 tI 12 I:

8.

SI.8.5.2

Mikrofon udaljite od zvuenika radioprijemnika da doslo do mikrofonije tj. do neugodnog pistanja. Predpojac se napaja iz uobieajene baterije napona 4,5 V i trosi vrlo I struje. Kada se pojacavac ne koristi iskljucite bateriju.

96

: -erisiJ~~--n~~~d~ii~a:;.,:~-t~leW~jj~ - mod~ir~~n~- tel~ir-;Uiju

efoniju. Prva vrsta emisije obelezava se sa CW, druga sa W i treca sa FONE.

1. U ovoj gradnji upotrebljen je sarno visokofrekventni zistor AF 261. On je spojen kao oscilator u tri ta4::ke (kalem tri izvoda). Ovakav spoj oscilatora naziva se Hartlej prema iu pronalazaca, Ovaj predajnik je vrlo jednostavan §to se e videti i letimicnim pogledom na Semu veza ovog predajnika.

2. Kao i svaku drugu gradnju i ovu pocinjemo rasporediem opruga. One se stavljaju na sledeca polja: D2, D3, D4, F2, F4, H9, HI0, Hll i :H12.

3. Kalem stavljarno na prednju plocu, a kraj kalema spajamo )2 i F4. Srednji izvod kalema spaja se na F2.

4. Kondenzator 432 pF spaja se na kalem a kondenzator pF na F4 i D3. Ostaje jo~ jedan kondenzator kapaciteta 7 mF, koji se spaja na D4 i D6.

5. Otpornik 1,2 Koma spaja se na D4'i D6 a otpornik 270 na na D3 i F2.

6. Komadima izolovanih

sa cijih smo krajeva skinuli aciju u duzini 10 do 15 mm amo F2 sa H9, HI0 sa nevnim krajem baterije i D6 ozitivnim krajem baterije.

7. Prekontrolisimo sve jos input i spojimo tranzistor. On paja emiterom na D4, bazom

D3 i kolektorom na D2. ._".:.:..",,-,."::..' --'

8. Leve ~aure spojene su st. 9.1.1- Sema veza predajnika za

i obicno, srednje na H9 nemodulisanu telegrafiju

[10 a krajnje na Hll i H12. Taster se spaja na srednje reo

9. Za prijem signala ovog malog predajnika odlicno ce luziti svaki tranzistorski iIi strujni koncertni prijemnik sa lnjetalasnim podruciem.

10. Ovaj mali predajnik za nemodulisanu telegrafiju emina frekvenciji 600 KHz, odnosno na talasnoj duzini 500 m. je na skali prijemnika negde oko Radio-Budimpeste.

7 Mala ikola elektronike

97

trekvencije predajnika vrsr se izvlacenjem 1 uviacenjem tern jezgra u kaIem, pri pritisnutom tasteru predajoika na naj otklon magicnog oka prijemnika iIi na najmanji sum prijemn

12. Odmah ce se primetiti da se najbolja razumljivost nala postize ako se prijemnik i predajnik podese na neku sl radio-stanicu. U ovom slucaju ta slaba staoica zamenjuje pomocni iIi BFO oscilator koji je sastavni deo svakog konn jalnog ili amaterskog prijemnika predvidenog za prijem nemr Iisane telegrafije.

RIC 161'

AI
A1

H_
G-
F -
E -
D-
c-
a-
A- - batenja 4,5 V

7

10 II 11 13

9.<

SI. 9.1.2 - Montaina lema veza predajnika za nemodulisanu telegrafl,

13. Sa ovakvim predajnikom mote se drzati veza na stoti metara rastojanja. Za veca rastojanja grade se predajnici sa V( brojem tranzistora i sa vecom potrosnjom struje iz baterije I je kod ovog predajnika minimalna. Na kraju da napomeru da je za takve predajnike potrebno imati i posebnu dozvolu.

14. Potrebno je znati da se CW predajnici koriste na ' kim rastojanjima radi sigurnijih veza, MeW na kracim rast

98

9.2 PREDAJNIK ZA MCW

Predajnik za MCW je kao sto smo u prethodnom napisu li predajnik za medulisanu telegrafiju, koji se koriste na cim rastojanjima gde su signali jaci. Odmah na pocetku ramo da napomenemo da ovaj predajnik nije namenjen odrza~u radio veza vee samo za demostriranje iste na nekoliko metara tojanja, U tu svrhu nije potrebno upotrebljavati nikakve ene ili zemljovod. Dovoljno je prijemnik na kome imamo neru da primimo signale iz naseg predajnika da prinesemo ieposrednu blizinu. Posto se radi 0 nekom prinosenju najbolje da kontrolu rad predajnika vrsimo na nekom prenosnom nzistorskom prijemniku.

~.2.1

st. 9.2.1

Samo podesavanje predajnika je jednostavno. Pri pritisnutom teru, na prijemniku podesenom negde oko Radio Budimpeste zatimo signal naseg predajnika koji podesavamo uvlacenjem izvlacenjem feritnog jezgra. Potenciometrom od 50 Koma zemo regulisati visinu tona modulacije,

Na kraju da vidimo nesto blize 0 semi-spoju ovog predajnika. ri tranzistor na semi predstavlja oscilator odnosno predajnik

99

..L.I\"i,;:tJJ,1. 1.1.,CIoJ.J.L.,I.,;:t1.VI. i:lJ:lVJII;IU JII;I .1\.aV v""""ua1.V1. 41:;.1\.11;; 11tiAVll;lllt

(zujalica) i on modulise predajnik (7.2). IIi tacnije receno jae oscilacija predajnika menja se u ritmu oscilacija modulate Cesto se kaze da je modulacija utiskivanje struje niske frekven u struju visoke frekvencije.

Sf. 9.2.2

UpotrebiIi smo izraz modulacija. Neko ce se mozda se izraza kao 8tO je demodulacija iIi detekcija. To je postuj suprotan modulaciji i 0 tome necemo ovde govoriti. Koga interesuje moze da procita i da se podseti u poglavlju 13.1.

9.3 FONE PREDAJNIK

Poznato je da postoje tri vrste predajnika, iIi bolje reef tri vrste emisija: CW, MCW i FONE, 8tO bi se popularnije rel predajnici za nemodulisanu telegrafiju, modulisanu telegral i za telefoniju. Predajnik za telefoniju je svakako najinteresantn On se sastoji iz dva stepena: oscilatora i modulatora. OJ lator je isti kao kod CW i MCW predajnika u Hartlej-spoju, d

100

i mocuiatoru AC ;)5U • .t''fmClpIJemo mocuiaror mje msta orugo ~o jedan pojacavac struje niske frekvencije odnosno mikroiske struje. Odmah je potrebno napomenuti da mikrofona nema iasem kompletu delova i da se moramo poslufiti mikrofonom telefonskog aparata, Vrednosti otpornikana semi predvidene

lIi- . ...---- _ _.------...

432 0.01

AF261 AC530

270K

9.3.1 - Serna veza predajnika za FONE - telefoniju. Molimo ispravite: u provodniku iznad reci telefonija nacrtajte bateriju

za takav mikrofon i ukoliko seupotrebi neki drugi, mora se iti korekcija velicina otpornosti otpornika na semi veza obeleuh sa 3,3 Koma i 1,2 Koma. U protivnom cis toea i jacina molacije bice nedovoljna.

Predajnik gradimo ovim redom:

1. Odvajamo sledeci materijal: tranzistore AF 261 i AC 530, lem (opisan u posebnom poglavIju), kondenzatore od 10.000 i 150 pF, otpornike od 270 Koma, 3,3 Koma i 1,2 Koma. 2. Rasporedimo opruge na sasiji ovim redom:

, A6, C4, C7, Dl, D3, D6, E4, E7, H9, HIO, Hll i H12 mige na poljima H uvek su montirane ali se retko koriste sve), 3. Spajanje delova vrsimo ovim redom: kalem - krajevi Dl i C4, a srednji izvod na A3; kondenzatori: 150 ·pF na Dl

101

sa.A3 na A6, sa A6 na H'J, sa C4 na H7, sa U6 na Hll, sa H na C7, sa C7 na plus pol baterije i sa HID na minus pol bateri tranzistor AF 261 kolektor (crvena taeka, vidi obelezavai izvoda tranzistora) na E4, bazu na D3 i emiter na C4; tranzis1 AC 530: kolektor na E7, baza na D6 i emiter na C7.

4. Mikrofon spajamo na desne caure a komadom I izolovane nee na srednjim caurama H9, HIO improvizujemo p kidac za ukopcavanje i iskopcavanje.

RIC 161/

baterlja 4.S V

1

» 4

S 6

7

...

...., " " 12 II

9,~,

St. 9.3.2 - Montaina Iema veza predajnika za telefonlju

5. Predajnik stavimo pored samog radio-aparata koji sluziti kao prijemnik, a skalu podesimo negde izmedu Budii peste i Beograda, gde nema ni jedne staniee da se cuje. Tiho g vorimo u mikrofon naseg predajnika i feritnim jezgrom kaler podesimo predajnik da se cuje nas govor u prijemniku.

6. Udaljavanjem montazne sasije od prijemnika utvrd jemo domet naseg predajnika koji je obicno u granicama sol Ako komad izolovane nee desetak metara duzine spojimo oprugu D 1 kao antenu, domet naSeg predajnika Ce se poveca

to?

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->