DR NEVEN KRES/C

KA.RST IPECINE lUGOSLA VIlE

~~

BE 0 G R A D, 1988

Dr Neven Kresic

KARST I PEclNE JUGOSLAVIJE

Izdavac

IRO »Naucna knjigaBeograd, Uzun-Mirkova 5

Recenzenti

Prof. dr Miroslav Markovic _\Ir Radmila Pavlovic

Za izdavaca

Dr Blaio Perovic

Urednik Xikola Doncev

TehIUcki urednik Gordana Krstic

Korektor .\farina Bradic

Korice

.\Was .Wajstorovic

K.4.TA'lOfH3AIJ;IUA Y nYDJIHKA~HJH (CIP)

551.435.8(497.1) KPEIDHR, HeBeH

Karst i pecine Jugoslavije I Neven Kresic. - Beograd: Naucna knjiga, 1988. - 149 crp. : H:IYCTp. ; 23 CM

DH6:m.orpaqmja: CTp. 147-148.

ISBN 86-23-45001-9 551.44(497.1 )

IlK: a. Kapcr-c-Jvrocnaaaja 6. Ilehnne=Jvrocnanaja

Otipabeuo y Hapoonoi 6u6JluOTe14U Cptiuje, Beozpao Tiraz 2000 primeraka

Stampa: »Radisa Timotic«, Beograd, Obilicev venae 5. (C) 1988 Copyright »Naucna knjiga«.

SADRZAJ

I. Sadasnii zivi svet u pecinama i jamama Jugoslavije 1.1. Kratak pregled dosadasnjih istrazivanja

1.2. Stanista (biotopi) u podzemlju

1.3. Podela zivih bica u podzemlju - - - 1.4. Slepi mi~ - - - - - - - - - 1.5. Covec:!ja ribica - - -' - - - - 2. Praistorijski covek u pecinama Jugoslavije

I 5 7 7 7

10 10 12 15 15 16 19 20 23 27 30 32 32 34 34 35 39 48 48 51 54 55 57 59 61 61 62 63 64 65 65 66 66 67

71 71 71 72 73 75 76 77

PREOGOVOR - - - - - - - - - UVOO - - - - - - - - - - - - I OEO: NASTANAK KARSTNOG REUEFA I. Uslovi za razvoj karstnog reljefa. Pojam karsta

2. Rasprostranjenje karsta kod nas i u svetu

3. Proces karstifikacije - - - - -

3.1. Rastvaranje karbonatnih stena - - - 3.2. Poroznost kreeniaka, Uloga tektonike -

4. Povrsinski oblici karstnog reljefa. Voda u karstu 4.1. Skrape - - - - - - - - - - - - 4.2. Vrtace - - - - - - - -

4.3. Uvale - - - - - - - -

4.4. Karstna polja - - - - - -

4.5. Ponomice i recne doline u karstu

4.6. Prirodni mostovi

4.7. Karstna vrela

4.8. Ponori - - -

4.9. Estavele

4.10. Potajnice

5. Podzemni oblici karstnog reljefa 5.1. Jame - - - - - 5.2. Pecine - - - - - - 5.3. Nastanak pecinskog nakita 5.3.1. Stalaktiti

5.3.2. Stalagmiti

5.3.3. Pecinski stubovi 5.3.4. Draperije

5.3.5. Salivi - - -

5.3.6. Bigrene kade i bazeni S.3.7. Konulati - - -

5.3.8. Peeinski nakit na mirnoj vodi - 5.3.9. Heliktiti - - -

5.3.10. Koralni nakit -

5.3.11. Pecinski biseri -

5.3.12. Pecinsko mleko

5.3.13. Hijeroglifi - -

5.3.14. Nakit u bigrenim pecinama 5.3.15. Boja pecinskog nakita

5.3.16. Rast i starost pecinskog nakita

II OEO: ~IVOT U POOZEMUU -

2.1. N alazista paleolitskog coveka u pecinama Jugoslavije - - - - - 2.2. Ostala nalazista paleolitske kulture u pecinama Jugoslavije - - - - - -

III DEO: NAJLEPSE PECINEJUGOSLAVIJE

78 83 87 87

lOS 116 124 143 145

147

I. Slovenija - - -

2. Hrvatska - - -

3. Bosna i Hercegovina

4. Srbija 5.CmaGora - 6. Makedonija -

LITERATURA

Prilog: Karta turisticki zanimljivih pecina Jugoslavije

CONTENTS

FOREWORD - - - - - - - - - - INTRODUCTION - - - - - - - - PART ONE:' FORMING OF KARST RELIEF

1. Conditions for development of karst relief

2. Spread ofkarst in Yugoslavia and World

3. Process of karstification - - - - - 3.1. Dissolution of carbonate rocks - - - 3.2. Porosity of limestones. Role of tectonics

4. Surface forms of karst relief. Water in the karst - 4.1. Karrens

4.2. Dolines - - - - - - - -

4.3. Uvalas - - - - - - - -

4.4. Karst poljes - - - - - - - 4.5. Lost rivers and river vallies in karst 4.6. Natural bridges

4.7. Karst springs - - - 4.8. Ponors - - - - 4.9. Estavelles - - - - 4.10. Intermittent springs

5, Subsurface forms of karst relief 5.I.Jamas - - - - - - 5.2. Caves - - - - - - 5.3. Forming of speleothems - 5.3.1. Stalactites

5.3.2. Stalagmites -

5.3.3. Cave columns -

5.3.4. Draperies

5.3.5. Aowstones - - 5.3.6. Rimstone pools - 5.3.7. Conulites

5.3.8. Speleothems on smooth water 5.3.9. Helictites

5.3.10. Coralloids -

5.3.11. Cave pearls

5.3.12. Moonmilk -

5.3.13. Hieroglyphs

5.3.14. Speleothems in rimstone caves 5.3.15. Color of speleothems - - - 5.3.16. Growth and age of speleothems -

PART TWO: UNDERGROUND LIFE

I. Present living world in Yugoslav caves and jam as t .1. Short review of previous researches

1.2. Underground biotopes - - - - - - 1.3. Classification of underground living beings 1.4. Bat - - - - - - - - -

1.5. Proteus anguinus - - - - -

2. Prehistorical man in Yugoslav caves - - -

I
5
7
7
7
10
10
12
15
15
16
19
20
23
27
30
32
32
34
34
35
39
48
48
51
54
55
57
59
61
61
62
63
64
65
65
66
;- 66
67
71
71
71
72
73
75
76
77 2.1. Finds of Paleolithic man in Yugoslav caves - - - - - - - - 2.2. Other finds of Paleolithic culture in Yugoslav caves - - - - - -

78 83

87 87

105 116 124 143 145 147

PART THREE: THE MOST ATTRACTIVE CAVES OF YUGOSLAVIA I. Slovenia - - - - -

2. Croatia - - - - -

3. Bosnia and Herzegovina

4. Serbia

5. Montenegro

6. Macedonia - - - - REFERENCES - - -

Enclosure: Map of show caves in Yugoslavia

KARST AND CA VES OF YUGOSLA VIA SUMMARY

While working on this book, the biggest problem for the author was the demand made beforehand, not to make it »too« academic and incomprehensible to a reader interested in getting to know the rich and invisible underground world of ours, but also not to make 'it uninteresting, by sheer listing of the long-known facts, for those frequently visiting this underground world. Hoping that these two demands are more or less reconciled, and that both groups of readers will learn something new and interesting, this introduction will summarize the book.

The first part analyses the conditions needed for the creation of underground relief forms. Further, the process of karstification and the surface of the terrain exposed to it, are described. All the main surface relief forms of karst (karrens, dolines, karst poljes etc.) as well as the way of their formation are discussed in this part. In addition, a survey of characteristics connected with the movement of underground waters in karst is given. As far as the underground relief forms are concerned, the greatest attention is paid to the way of formation and morphology of jamas (pit holes) and caves.

Separate chapters are devoted to the description of the reasons because of which the underground world of Yugoslavia is equally attractive to tourists and scientists - speleologists, biologists, archaeologists, palaeontologists, hydrogeologists etc. These reasons are, first of all, the genesis of speleothems and their various forms (the fifth chapter of the first part), and the present as well as the past life (primarily that of humans) in caves (the second part). The third part presents the most attractive caves in Yugoslavia, where this expression is to be taken only relatively. Namely, a lot of interesting caves will never be accessible to a larger number of visitors, either for their inaccessibility (including the distance from main roads) or because of the need to protect their precious biological, archaeological, palaeontological and other values. Moreover, the very notion of beauty is in this case utterly relative. Experienced speleologists may be amazed by a small detail, whereas that will certainly remain invisible to a visitor for the first time entering the marvellous world of the underground and being struck by the sight of »common« stalactites and stalagmites. Therefore, this book presents only those caves which are-ready to accept visitors, as well as those which are being or in all probability will in-near future be prepared for the visitors. Altogether forty-six caves from all parts of Yugoslavia are included in this book, and their positions are given in the enclosed map, which also shows the main paved roads leading to these caves.

PREDGOVOR

Vee decenijama, pa i vise od toga, ako se posmatraju pojedini njeni delovi, Jugoslavija je poznata u svetu po bogatstvu u najraznovrsnijim podzemnim oblicima reljefa i iivotu 'koji se u tom podzemlju odvija. Podtucje Dinarskog karsta geoloski i speleoloski smatra se klssicnim u svetskim razmerama. Daje ovo misljenje pribveceno siroko i bez rezervi, govori i cinjenice da se eitav niz reci iz neseg jezike odavno koristi u internacionalnoj terminologiji nauka koje se beve proucevsnjem fenomena karsta. Neks ovde budu pomenute samo neke: polje, dolina, jama, ponor. Ponekad se, medutim, cini da jugoslovenski karst i njegovi najatraktivniji oblici, u prvom redu jame i pecine, vise interesuju i zadivljuju strane istreiivsce i turiste nego one koji u njemu iive i rade. Svetski neucni ugled istraiivanjima u nesem karstu u proslosti su uglavnom sticali strani geolozi, geomorfolozi, geografi, biolozi, pri cemu i u takvorn drustvu koga cine jedan 5midl, Martel, Penk, Kacer, Grund iii Absolon, kao istinskog velikana treba izdvojiti neseg Jovana Cvijics. U novije vreme, a nerocito nakon II svetskog rata, stanje se znatno popravilo, tako da jugoslovenski istraiivaci karsta zauzimaju jedno od vodecib mesta u svetu.

Ipek, pomalo cudi cinjenice da se do sada nije pojavila knjige u kojoj bi na jednom mestu bile prikazane sve najpoznatije i nejlepse pecine Jugosla vije, kao i opisani procesi vezani za njihov nastanak, odnosno razvoj karstnog reljefa u celini. Od odgovsrejuce literature treba izdvojiti » Yodic kroz turisticke pecine Slovenije« od F. Habea, S. 5ajna, i J. 51enca, »Vodic kroz utedene spilje Hrvatske« od V. Bozice, »Kroz nese spilje i jame« od S. Boiicevice, i brosutu »Pecine Srbije« od R. LazareviCa.

Knjiga 0 podzemnom svetu Jugos1avije izlazi u godini kada se odriava deseti jubilarni kongres speleologa Jugos1avije, i medunarodnim simpozijumom obeleia va 170 godina rada jedne od najpoznatijih i nejlepsih pecins sveta - Postojnske jame. A dye godine ranije, tecnije 1986, Skocjanske jame su kao izuzetna prirodne retkost uvrstene u svetsku prirodnu bsstinu i pod zsstitom su UNESKO-a. Pisanju knjige takode su neposredno prethodila neka od nsjvecih dostignucs jugoslovenskih speleologs uopste. Na Durmitoru su speleolozi iz Beograda, potpomognuti clsnovime medunarodne ekspedicije, 1985. godine istraiili i snimili najdubljujamu (880 m) u Jugoslaviji i na Ba1kanu. Najvecu pecinu u Srbiji, sa u1azom u Crnoj Gori, takode su, sasvim slucsjno, 1987. godine otkrili speleolozi Beograda. Inece, postoje realni uslovi da to ujedno bude moida i najduia pecine u Jugos/aviji, jer su pecinski kanali samo delimicno istraieni na duiini od preko 7,5 km. Speleolozi iz Zagreba su poslednjih godina otkrili i istraiili preko 16 km pecinskog kanala Dula-Medvedice, da bi tako ubrzo bio zasenjen slicsn podvig detaljnog snimanja oko 9 km

dugog pecinskog sistema Panjkov ponor-Krslje. Moidaje, dok nastaju ovi redovi, u toku jos neko senzacionalno otkrice u podzemlju naseg karsta.

Pisanje ovekve knjige bilo bi zapravo nemoguce bez truda mnogih, znanih i neznanih, zaljubljenika u jame i pecine, kojisu, cesto rizikujuci i zivot, iznosili na svetlo dana dregocene podstke i svedocsnstve. Stoga knjigu 0 podzemnom svetu Jugoslavije trebs shvstiti kao zejednicko delo svih koji su na bilo koji nscin do sada ucestvoveli u njegovom istraiivanju. Zelja je autora da se na ovom mestu zahvali i onima koji su neposredno zasluini za prikupljanje obilja novib podataka, i koji su mu aesebicno pomogli u toku pripreme knjige. Najbolje slsjdove iz svojih bogatih kolekcije na raspolaganje su mi stsvili prof. dr Mitoslev Markovic, ini. Vlada Bozic, Jura Hsjne, Predrsg Stosic, Dusan Jovanovic, Velika Kuster, ini. Mihajlo Mandie i dr Rsdenko Lazare vic. Bez njih, knjiga bi bila neuporedivo siromssnije. Tuino je zsdovoljstvo autora da ucini dostupnim jevnosti i izvtsne fotograflje koje je, u svotn kratkom ali bogatom i hrabrom zivotu, snimio tregicno preminuli clan Akademskog speleolosko-elpinistickog kluba iz Beograda Slevise Msksic.

Dr Srecku Boiicevicu i ini. Vladi Bozicu dugujem zahvalnost zbog obilja materijala 0 pecineme i jamama Hrvetske. U toku rada na terenime Slovenije, autoru su od neprocenjive kotisti. bili pomoc i rezumevsnje na koje je nsisao u Institutu za raziskovanje kress u Postojni. Na ovotne, kao i krejnje strpljivim objssnjenjims i entuzijazmu, nsjtoplije se zahvaljujem hidrogeologu i istreiivscu Instituta Mileni Zlokolici. Prikupljanje dragocenih podataka 0 impresivnim karstnim terenime istocne Hercegovine ide/a jsdrenske obele, svojom strucnotn, tehnickom i pre svegs drugarskom pomocu, omogucio mi je ini. Nebojss Kukuric, hidrogeolog Instituta za istreiivsoje i koristenje voda na krsu u Trebinju. U toku veceg dele terenskog rada, kao i za sve vretne prikupljanja i obrsde grade, autoru je pomagao ini. Mihajlo Mendic, hidrogeolog, cije je bogato speleolosko iskustvo na terenime Jugoslevije odigralo veema vainu ulogu. Njemu, kao i svim ostalim clsnovime Akademskog speleolosko-elpinistickog kluba iz Beograda, iskreno se zahvaljujem. Vecinu originalnih crteia u knjizi majstorski je ursdio arh. Marin Kresic, na cemu mu se sa zadovoljstvom zahvaljujem.

Ina kraju, posebno se zahvaljujem Msriji Popin na neprekidnoj pomoci i korisnim sugestijama tokom pripremanja knjige.

Zelja je autora da fotograflje i tekst koji su pred citsocims doprinesu boljem poznavanju jednog velikog bogatstva nase zemlje, ali i njegovoj trajnoj zsstiti od strene citsvog drustve.

Beograd, jun 1988.

Autor

Ova knjiga posveceas je speJeoJozima JugosJavije

UVOD

Najveci problem u toku pisanja knjige je predstavljao unapred postavljen zahtev da ona ne bude »suvise« strucna i nerazumljiva citaocu zainteresovanom da upozna bogati i nevidljivi sve1 naseg podzemlja, ali i nezanimljiva, zbog pukog nabrajanja poznatih stvari, onima koji to podzemlje cesto posecuju. Sa nadom da su te dve stvari ipak koliko-toliko pomirene, i da ce i jedni i drugi saznati ponesto novo i zanimljivo, ovde ce kratko biti dati koncepcija i sadrzaj knjige. U prvom delu prikazani su uslovi potrebni da uopste dode do stvaranja podzemnih oblika reljefa (prisustvo i osobine stena u kojima se on formira, agens koji na te stene deluje), kao i oblici na zemljinoj povrsini koji ukazuju da ispod nje podzemni reljef zaista postoji. Zatim su, u zasebnim poglavljima, opisani sadrzaji zbog kojih je podzemni svet Jugoslavije podjednako atraktivan i turistima i naucnicima - speleolozima, biolozima, arheolozirna, paleontolozima, hidrogeolozima itd. To su, u prvom redu, nastanak i raznovrsni oblici pecinskog nakita (poglavlje prvog dela), i sadasnji i nekadasnji (pre svega coveciji) zivot u pecinama (poglavlja drugog dela). U trecem delu dat je prikaz najlepsih jama i pecina na tlu Jugoslavije, pri cemu epitet »najlepsa« treba shvatiti sarno uslovno. Nairne, mnoge atraktivne pecine nikada nece biti dostupne vecem broju posetilaca, bilo zbog svoje nepristupacnosti, udaljenosti od saobracajnica, iii zbog zahteva da se zastite njihovi dragoceni bioloski, arheoloski, paleontoloski i drugi sadrzaji. Osim toga, i sam pojam lepote u ovom slucaju krajnje je relativan. Iskusne speleologe moze zadiviti sasvim mali detalj, a sigurno ce ostati skriven posetiocu koji prvi put ude u ~udesni svet podzemlja i ostane zacuden pred »obicnim« stalaktitima i stalagmitima. Stoga su prikazane sarno pecine vee uredene za turisticki obilazak, i one koje se ureduju, iii mogu, u bliskoj buducnosti, biti uredene za posetu. Obuhvaceno je ukupno 46 pecina iz svih nasih republika, a njihovi polozaji dati su na prilozenoj karti Jugoslavije. Na karti su ucrtani i svi vazniji asfaltni putevi kojima se moze doci do ovih pecina,

5

IDEO

NASTANAK KARSTNOG REUEFA

1. USLOVI ZA RAZVOJ KARSTNOG REUEFA. POJAM KARSTA

Oko 33 procenta povrsine nase zemlje izgraduju stene u kojima se odvija stalni proces stvaranja specificnih povrsinskih i podzemnih oblika reljefa. To su najvecim del om krecnjaci i rede dolomiti, stene sa osobinama da se relativno lako rastvaraju u vodi koja se iz atmosfere infiltrira kroz njih, i koja u sebi sadrzi ugljenu kiselinu. Teren koji ima karakteristican povrsinski i podzemni reljef, nastao u prvom redu rastvarackim dejstvom vode na stene, uz prisustvo odredenih geoloskih, hidrogeoloskih i hidroloskih uslova, u Jugoslaviji se naziva sledecirn ravnopravnim terminima: kras, krs iIi karst. Prva dva su naseg, slovenskog porekla, a zadnji je internacionalni i zvanicno prihvacen u svetskoj naucnoj terminologiji. Za nas je posebno znacajno da se ovaj strucni termin razvio od geegrafskog pojma za podrueje izmedu Istre, Postojne i Trsta, koje se u narodu jos od pre 700 godina naziva Kras (sa velikim slovom), a u danasnjoj naucnoj slovenackoj terminologiji msticni krss, iIi jednostavno kras (sa malim slovom). Odgovarajuci naziv u italijanskom jeziku je cstso, a oba su indoevropskog porekla, nastala od reci kar - stena. Zapadnoevropska varijanta je karst, sto je rec keltskog porekla i oznacavala je stenovito, krsevito zemljiste, U sirern podrucju Dinarida, u narodu, ali i medu strucnjacima (u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, vecem delu jadranskog primorja), u upotrebi je termin krs. U dornacu strucnu literaturu termin karst uveo je Jovan Cvijic i on je najvise u upotrebi u istocnim delovima nase zemlje.

2. RASPROSTRANJENJE KARSTA KOD NAS I U SVETU

Danas se karst Dinarida Jugoslavije smatra za podrueje njegovog klasicnog razvica u svetu. Zahvata pojas sirine izmedu 50 i 160 km koji se proteze od italijanske do albanske granice i, zajedno sa jadranskim ostrvima, ima povrsinu od oko 60 000 kmz, Izgraduju ga naslage mezozojskog krecnjaka i dolomita, debele ponekad i vise hiljada metara, lokalno pokrivene mladim stenama (najcesce eocenskim flisern i klasticnim sedimentima karstnih polja). Cvijicev termin hoJokarst(potpuni karst), inace prihvacen u svetskoj naucnoj terminologiji, koji oznacava prisustvo svih povrsinskih i podzemnih karstnih oblika, kao i veliko prostranstvo i dubinu karstifikacije, upravo je i nastao na osnovu proucavanja dinarskog karsta.

7

U nasoj zemlji karstje razvijen i u drugim oblastima: alpskoj Sloveniji, tzv. unutrasnjim Oinaridima (centralna i istocna Bosna, zapadna i jugozapadna Srbija, Kosovo i Metohija, zapadna Makedonija), zatim u tzv. karpato-balkanskom luku istocne Srbije, i u manjim izolovanim partijama oko Zagreba, u hrvatskom Zagorju, oko Beograda, i u centralnoj i istocnoj Makedoniji. Ovi nasi tereni uglavnom bi pripadali tipu merokarsta (nepotpuni karst) i preJaznog kersta (prelazni tip izmedu prethodna dva). Termine je u strucnu literaturu takode uveo Jovan Cvijic, Tipicni predstavnici za merokarst su npr. tereni istocne Srbije (mala dubina karstifikacije, njeno spustanje do vodonepropusnih stena u podlozi, prekrivenost krecnjaka obradivim slojem i vegetacijom, odsustvo karstnih polja i sl.) i Lelicki karst juzno od Valjeva. Tipu prelaznog karsta pripadala bi

""0

DINARSKI KARST IY e

OSTALI KARSTNI TERENI

Slika J. Rasprostranjenje karsta u JugosJaviji

npr. oblast Pestera u jugozapadnoj Srbiji, sa dva karstna polja - Pesterskim i Kostan poljem, okruzena i mestimicno pokrivena nekarstifikovanim stenama.

Proces karstifikacije nije vezan sarno za karbonatne sedimente - krecnjake i dolomite, nego i za ostale stene rastvorljive u vodi - gips, anhidrid i so. Dok ove druge kod nas izostaju, u svetu nisu retka prostrana podrucja sa tipicnim karstnim reljefom formiranim u evaporitima: naslage gipsa i anhidrita u Alpima susedne Italije, centralnim Apeninima i na Siciliji, delovi Novog Meksika u SAD,

8

severoistocni deo Alberte i Britanska Kolumbija u Kanadi, prostrane oblasti u Sovjetskom Savezu itd.

U Evropi karst ima znatno rasprostranjenje, a narocito je karakteristican za Mediteranski basen, odnosno grcko kopno i ostrva, Apeninsko i Pirinejsko poluostrvo, na kojimaje veoma slican dinarskom karstu. Zatimje na velikoj povrsini razvijen u Francuskoj gde je, uz nas dinarski karst, i najbolje proucen. U

Slika 2. Karstifikovani krecnjsci Kanina kod Koce Petra Skalarja (foto Jura Hsjne)

Velikoj Britaniji najvise ga ima u Irskoj, severozapadnom Jorksiru, Somersetu, juznom i severnom Velsu. Dobar deo planinskog venca Alpa izgradenje od karstifikovanih karbonata tako da se karst srece na sirokom podrucju odjugoistocne Francuske, preko Svajcarske, juzne Nemacke, severne Italije d-o Austrije, u kojoj zauzima oko 1/6 teritorije. U Poljskoj, Cehoslovackoj, Rumuniji i Bugarskoj vezan je za venacne planine karpato-balkanskog luka, a u Bugarskoj i za stare paleozojske mermere Rodopa. Karst severoistocnog dela Madarske takode pripada Karpatima, a ima ga i izmedu Balatona i Budimpeste. Na Skandinavskom poluostrvu karsta prakticno nema, i sasvim mala izolovana partija nalazi se na dalekom severu Norveske oko grada Trumsa. Zanimljivo je da se tu javlja vise pecina i jama, a najpoznatija je Raggejavreraige kod mesta Muskena iznad fjorda Helemo, sa dubinom od 575 m (slika 3).

Osim evropskih, i ostale zemlje na Mediteranu karakterise veliko rasprostranjenje karsta. Ima ga na Kipru, u Turskoj, Libanu, Izraelu, Libiji, Tunisu, Alziru i dr. Narocito je izrazen u Turskoj gde, zajedno sa pokrivenim karstom, zauzima blizu 1/3 teritorije. Zanimljivo je da se verovatno najveci karstni izvor na svetu, sa minimalnom izdasnoscu od preko 30 mx/s, tzv. Dumanli, nalazi upravo u Turskoj.

9

U svetskim razmerama karst najvecu povrsinu zauzima u SAD (oko 15% teritorije) gde se nalazi i najduza pacina na svetu Flint - Mammoth Cave System (duga preko 470 km), zatim u SSSR-u ( druga najduza pecina na svetu Optimiceskaja-Ozernaja sa oko 255 km istrazenih kanala), Kini (preko 30% teritorije), Indokini, Autraliji (narocito tzv. Nullarbor povrs u juznoj Australi-

~-~.-~

~\~

26" Gu\

o 250 \ ~"'-

. ° /N \."""", "',,:'L 'JOeD HELEMO

~~~~ --------~-_~~23

-~~~~ --

, - ~ 523 ---_ ~ 575

575 -----_ MORE

............ -v-

Slika 3. Najveci speleoloski objekst u Norveskoj - Raggejaveraige kod Muskens. (lz Vodniks 7 IZRK, /982)

ji) i u podrueju Meksickog zaliva (Kuba, Jamajka, Portoriko, Bahamska ostrva, Florida, juzni Teksas, Jukatan, Gvatemala). Kao tipicno podrucje holokarsta, iii tzv. kokpit (cockpit) karsta izdvaja se Jamajka. Termin oznacava prisustvo velikog broja vrtaca i odgovarao bi nasem boginjavom karstu, 0 cemu ce jos biti reci,

3. PROCES KARSTIFIKACIJE

3./. RASTVARANJE KARBONATNIH STENA

Od stena koje izgraduju nase karstne terene daleko najzastupljeniji je krecnjak, zatim ima dosta dolomita, i]ihovih medusobnih prelaza i mermera (ovih zadnjih najvise u Makedoniji). Cist krecnjak u sebi sadrzi obicno preko 95% minerala kalcita (CaC03) i do 5% minerala dolomita (mesoviti karbonat kalcijuma i magnezijuma - CaMg (C03)2 ). Kod cistog dolomita taj odnos je obrnut, a izmedu se javlja niz varijeteta razlicitog nazi va, u zavisnosti koji od ova dva minerala preovladuje - dolomiticni krecnjak, krecnjacki (vapnoviti) dolomit i sl.. Mermeri su metamorfne stene, stvarane pod dejstvom povisenog pritiska i temperature na krecnjake, istog su hemijskog sastava, i najcesce pripadaju paleozoiku, tj. starijim periodima razvoja zemljine kore. Stena sa vecim procentom kalcita lakse se rastvara u vodi, a prisustvo razlicitih sastojaka kao sto su pesak (peskoviti krecnjak), gline (glinoviti i laporoviti krecnjaci) i dr. smanjuju proces karstifikacije.

10

Glavni uzrok rastvaranja kalcita u stenama je prisustvo ugljene kiseline u vodi koja dolazi u dodir sa stenom. Ugljena kiselina je slaba kiselina i nastaje reakcijom izmedu ugljendioksida i vode:

CO2 + H20 = H2C03+z H + + HC03-

Iz jednacine se vidi da se ugljena kiselina razlaze na jone vodonika i HC03 grupe (reakcija je reverzibilna - povratnaj..a onaj njen deo koji rastvaracki deluje na I<arbonate naziva se agresivna ugljena kiselina:

rastvaranje

:;:==t=a=lo=ze=n=~e=~ Ca(HC03)2+ZCa2+ + 2HC03

CaC03 + H2C03

~t

CO2 + H20

Narusavanjem ravnoteze u rastvoru bogatom kalcijum-karbonatom (npr. promenom temperature iii pritiska) dolazi do povratne reakcije, odnosno oslobadanja ugljen-dioksida i talozenja kalcijum-karbonata. Inace, voda koja se infiltrira u podzemlje obogacuje se ugljen-dioksidom delom jos u atmosferi, a znatno vise neposredno iznad zemljine povrsine i u tlu. Pri tome aktivnost biljaka. i mikroorganizama u procesu oskidacije ima veoma vaznu ulogu.

Koliko je veliko rastvaracko dejstvo vode na krecnjake najbolje govori podatak da se npr. u toku sarno jedne godine preko izvora Unice (Planinska jama) iznese oko 302 000 tona rastvorenog kalcijum-karbonata, sto odgovara priblizno zapremini od 118 000m3 praznog prostora ostalog u podzemlju (prerna P. Kunaveru, iz P. Milanovica, 1979). Na primeru Plitvickih jezera naroci-

SJika 4. SJapovi Krke u skrsdinskom Biiku. (FolO or MiroslevMsrkovie)

to lepo je vidljiv proces rastvaranja i ponovnog talozenja kalcijum-karbonata. V kanjonu Korane nalaze se otvori brojnih pecina koje su nastale iznosenjem CaC03, dok se iz prezasicene vode reke on obara u vidu debelih naslaga bigra, gradeci prirodne brane iza kojih je formirano 16 Plitivickih jezera. Stvaranje slapova preko naslaga bigra cest je slucaj u nasim rekama koje teku kroz krecnjake, Od poznatijih treba porn en uti Skradinski Buk na Krki kod Sibenika, slapove Une kod Martin Broda, vodopad Kravice na reci Trebizat kod

II

Citluka i dr. Naslage bigra ceste su i oko karstnih vrela i ukazuju nam na postojanje kaverni i pecinskih kanala u njihovom zaledu.

Pored sadrzaja kalcita, na rastvaranje krecnjaka uticu i drugi faktori, od kojih su najvazniji temperatura i brzina iIi vrtlozenje (turbulencija) vode koja kroz njih prolazi. Sa porastom temperature smanjuje. se rastvorljivost CO2 u

Slika 5. Naslage bigra na vrelu Bucje u zapadnoj Srbiji. (Foto autora)

vodi a time i sposobnost rastvaranja krecnjaka. Sa povecanjem brzine vode i tzv. Rejnoldsovog broja (koji pokazuje velicinu turbulencije prilikom kretanja vode kroz pukotine) povecava se i rastvorljivost krecnjaka, Odnosno, forrniranje supljine (kaverni, pecinskih kanala) u krecnjackim terenima rezultat je i korozivnog (rastvarackog) i erozivnog (mehanickog) dejstva vode.

3.2. POROZNOST KRECNJAKA. ULOGA TEKTONIKE

Da bi proces karstifikacije uopste zapoceo, odnosno da bi voda sa povrsine mogla da se infiltrira u podzemlje, u krecnjackim i ostalim rastvorljivim stenama treba da postoji tzv. inicijalna poroznost. Poroznost stene u opstem slucaju definise se kao odnos izmedu zapremine praznih prostora - pora u njoj i celokupne zapremine stene. Pri tome je od znacaja za napredovanje procesa karstifikacije efektivna poroznost, tj, ona koja ornogucava slobodno kretanje podzemne vode pod dejstvom gravitacije (kada su pore, prsline i pukotine medusobno povezane).

Po nacinu postanka poroznost se moze podeliti na dva tipa, primarnu i sekundarnu. Primarna poroznost je ona koja se formira u samom procesu nastanka stena, a zove se jos i singenentska iii Iitogenetska. Za kretanje vode u

12

krecnjacirna ona je bez prakticnog znacaja jer je cine mikropore i prsline izmedu karbonatnih zrna Iii ljustura orgarnzama koji se taloze u vodenim basenima. Po velicini ne prelazi deseti deo procenta i obicno je visestruko manja. Ponekad mladi sprudni krecnjaci nastali od krecnjackih ijustura kolonija sprudnih zivotinjica (pretezno korala) mogu imati izrazeniju primarnu poroznost. Daleko znacajnija za napredovanje procesa karstifikacije je sekundarna poroznost, koja se formira nakon nastanka stene. Posledica je tektonskih po-

Slika 6. Ubrani krecnjeci u kanjonu Prece. (Foto autora)

kreta - nabiranja i rasedanja. U cvrstoj zemljinoj kori dolazi, do pomeranja stenskih masa iz razlicitih razloga - kretanja kontinental nih ploca, utiskivanja magme, zemljotresa itd. Tako usled bocnih pritisaka na horizontalne slojeve krecnjaka dolazi do njihovog savijanja i ubiranja u nabore najrazlicitijih obli-

Slika 7. Yertikslni slojevi krecnjsk« na Z/ataru uz put Nova Varos - Akmscici. Primer za pojscenu inliltraciju atmosferskih voda dui medus/ojnih pukotina. (Foto autora)

13

ka. U toku nabiranja na odredenim mestima javlja se istezanje (tenzija) stene, na drugim sabiranje (kompresija) iii pak uvijanje (frikcija), a rezultat je stvaranje citavog niza pukotina i prslina u pravilnim grupama - tzv. familijama. Pukotine se javljaju i po ravnima slojevitosti usled klizanja slojeva, kada se zovu meduslojne pukotine. Tektonski pritisci ponekad mogu biti toliko jaki da dolazi do kidanja stena i njihovog pomeranja po povrsinarna pukotina. U tom slucaju nastaju resedi i raz/omi, a od prvobitno horizontalnih slojeva krecnjaka nabori pred kojima cesto zastanemo sa cudenjem (slika 6).

Sada postaje jasnije zasto se voda u karstnim terenima ne zadrzava na povrsini i tako lako odlazi u unutrasnjost, koristeci splet najraznovrsnijih pukotina i prslina. Na tom svom putu voda rastvarackim i erozivnim dejstvom siri pukotine stvarajuci prosirenja razlicitih oblika i dimenzija - karstne kaverne, kanale i pecine, sto je i sustina procesa karstifikacije. Zbog toga, kada se govori 0 poroznosti u karstu, najcesce se misli na tzv. karstno-pukotinsku ili-pu-kotinsko~djsolucionu poroznost, Intenzitet karstifikacije se smanjuje sa

Slika 8. VreJo Bune, nejjsce u JugosJaviji, koje istice iz sifonskog pecinskog kanaJa.lznad vrels se zapata kosi rased dui koga se spustso nivo isticanja. (Foto autora)

dubinom i, generalno posmatrano, poroznost krecnjacke stenske mase pri povrsini varira u granicama od nekoliko do 10 procenata, da bi se na dubinama preko 100 m smanjila na par desetih delova procenta. Duz zone vece koncentracije pukotina i duz krupnijih rased a, karstifikacija moze dostici velike dubine (vise stotina, pa cak i preko hiljadu metara), a poroznost vrednosti od n~koliko procenata. Nisu retki slucajevi u nasem karstu da se u toku izbijanja hidrotehnickih tunela duboko ispod zemljine povrsine, nakon dugih deonica kroz sasvim kompaktne precnjake, nailazilo na ogromne kaverne zapremine vise desetina hiljada kubnih metara.

14

4. POVR5lNSKI osuct KARSTNOG REUEFA. VODA U KARSTU

Ono sto na prvi pogled karstni teren izdvaja od reljefa u svirn ostalirn stenarna su karakteristicni povrsinski oblici. Zajednicko za sve njih je da su nastali korozivnirn i erozivnirn dejstvorn vode, uz rnanje ili vece ucesce tektonskih pokreta. Povrsinski oblici reljefa vezani sarno za karst su skrape i karnenice (formiraju sena povrsini stene), zatvorene depresije bez vidljivog oticaja povrsinskih voda - vrtace, uvale i karstna polja, i specificna povrsinska drenazna mreza, odnosno njeni ostaci - slepe, suve i visece doline. Duboki kanjoni i klisure nisu odlika sarno krecniackih karstifikovanih terena, ali su u njirna najcesci i najbolje izrazeni.

4.1. SKRAPE

5krape nastaju korozivnirn dejstvorn vode koja se sliva po rnanje iii vise nagnutoj povrsini stene i najcesce su na bankovitirn (debelo slojevitirn) krecnjacirna. Sastoje se iz uskih zljebova izrnedu kojih su ostri rtovi - cebelji. Dirnenzije irn ponekad rnogu dostici dubinu od preko 10· rn, a sirinu i do 1-2 rn,

Slika 9. Skrape na Orjenu. (Foto dr Miroslav Markovic)

pa se nazivaju skripovi. Kada su skrape razvijene na vecoj povrsini takav teren se zove skrapar i obicno je vrlo tesko prohodan. Rtovi skrapa najcesce su ostri, ali rnogu biti i zaobljeni sto je posledica nekadasnjeg rastresitog pokrivaca u korne je cirkulacija vode bila ravnornernije rasporedena, Kada su cirkulacija vode i hernijsko rastvaranje stene uslovljeni nizovirna ukrstenih pukotina obrazuju se mreieste skrepe. Zljebi6i su oblici slicni skrapama, forrniraju

15

se na isti nacin, ali su mnogo manjih dimenzija - sirine od 1-10 em i razlicite duzine, Cesto se javljaju simetricno rasporedene oko linijske ostre izbocine na povrsini stene koja usmerava tecenje vode (kisnih kapi). Kamenice su zatvorena plitka udubljenja na pretezno horizontalnim krecnjackim povrsinama. Precnika su obicno nekoliko eentimetara, ali ima i znatno vecih,

A

B

c

o

Slika 10. Sematski prikaz rezlicitih tipov s vrtece: a - vrtecs nasta/a rastvaranjem stene, b - a/uvija/na vrtecs, c - vrtece nasta/a s/aganjem terens, d - salomna vrtec« (A. Bogli, /980)

4.2. VRTACE

Yrtsce su verovatno najkarakteristicniji i najpoznatiji obliei povrsinskog reljefa u karstu. Mogu nastati na razlicite nacine ali je u svim slucajevima odlucujuce rastvaracko dejstvo vode na krecnjake. U zonama vece koneentracije pukotina, iii na mestima ukrstanja vecih pukotina i raseda, dolazi do pojacane infiltracije atmosferske vode u podzemlje. Rastvoreni materijal transportuje se dalje podzemnim tokovima i formira se levkasto udubljenje na povrsini terena koje se vremenom siri, Dna vrtaca i splet pukotina i kanala ispod njih cesto su zapunjeni teze rastvorljivim sastojcima krecnjacke stene od kojih se formira rastresiti obradivi sloj zemljista (tzv. erveniea - tie bogato narocito mineralima gvozda koji mu daju karakteristicnu ervenu boju). Debljina ispune obicno nije velika, ali ponekad prelazi i vise desetina metara. Poznata je vrtaca Norin kod Niksickog polja u kojoj je busotinama konstatovana debljina zaglinjene klasticne ispune od 150 m (prema V. Vlahovicu, iz P. Milanovica, 1979).

U Dinarskom karstu vrtace se mestimicno javljaju u velikim koneentraeijama, od vise desetina na jednom kvadratnom kiIometru i na velikom prostranstvu, kada formiraju tzv. boginjavi karst. U delovima erne Gore, Hereegovine i Dalmaeije koji su bez, iIi sa krajnje oskudnom niskom vegetaeijom, ovakvi predeli predstavljaju pravu kamenu pustinju. Vrtace se cesto javljaju u nizovima duz krupnijih rasednih zona iii po dnu suvih dolina - ostataka nekadasnje normalne recne mreze.

16

o

E
a
a
:'"
a
8
a
s
<;:)
Ccl a
0 00
o 0 D
0 0"
<0 "
U)
0 <)
0 10
N 0
U'"l
U) C
0 0 <J
0° 0 a o ()
c 0 ()
0 I)
0 0 0 0 0 a
0
0 0
DO 0 o 0 Q 0
0
0 c a
0°0 0 0 Q 0
0 Slika II. Uprosceni prikaz relief a u okolini bercegovsck« pecine Yjetrenice (po specijalnoj karti 1:25000 Hidrotebnickog OdeJika u Mostaru; iz M. Redovenovice. 1929)

0°

0° 0 o

o

o 0 (\ <l

a

17

Dimenzije i oblik vrtaca mogu biti vrlo razliciti, Obicno su levkaste, precnika do par desetina metara i dubine do 10-20 m. ali nisu retke ni plitke tanjiraste vrtace, iii pak elipsaste i izduzene. Dubina tzv. bunarastih vrtaca moze dostici i vise desetina pa i stotina metara. Najpoznatije ovakve vrtace, cija su dna ispod nivoa podzemnih ,<oda, su Crveno i Modro jezero kod Imotskog, jedan od, u svetu najcuvenijih fen omena naseg karsta. Depresija Modrog jezera, koja je veca, ima dubinu od 190 m, a jezero u letnjern periodu presusi, N a

Slika 12. Vrtace u nizovima pored puts B. Petrovac - Jsjce. (Foto autora)

njegovom dnu registrovano je vise po nora, a zanimljivo je da se nivo jezera (tj. podzemnih voda)koleba u granicama od 0 do blizu 100 m. Crveno jezero je znatno dublje i stalno pod vodom. Dubina ove, u pojedinim delovima potpuno vertikalne, vrtace, iznosi 518 m mereno od najviseg ruba do dna, koje je na samJ-4 miznad nivoa mora. Moguce objasnjenje za nastanak ovih impozaltih vrtada je postojanje veceg podzemnog toka ispod njih, koji je jedino mo ao

Slika 13. Sematski prikaz nasih nejvecili i najdubljih vrtece - Crvenog (Ievo) i Modrog jezer~ kod

Imo~kog -r-

18

biti u stanju da transportuje ogromne kolicine rastvorenog i oburvanog materijala. Na slican nacin nastale su i poznate salomne vrace (tzv. udornice) u slovenackorn karstu koje mahom predstavljaju sadasnje vertikalne prirodne ulaze u poznate pecine. Takve su udornice Pivke jame, erne jame, Dimnica,

s VRANJA N IS~ a NW

JAMA

20 40 60m

S/ika /4. Primer sa/omne vnsce udomice koja je zaustavi/a razvoj Nsjdene jame u Sloveniji (iz

Vodnika 7IZRK, /982)

Skocjanskih jama, Vilenice i mnogih drugih. Ove vrtace »rastu« odozdo na gore, salamanjem pecinskih tavanica iznad podzemnih tokova koji transportuju obruseni materijal. Proces moze biti kombinovan istovremenim produbljavanjem normalne vrtace na povrsini nastale rastvarackim dejstvom atmosferske vode.

Nije redak slucaj da se ispod vrtaca produzava vertikalna jsma i zjapece pukotine, iii pak manje-vise horizontalni karstni kanali. Na kraju, treba pomenuti i aluvijalne vrtace koje se formiraju u rastresitom nanosu ispod koga se produzavaju karstni kanali sto odvode vodu i materijal nanosa ..

4.3. UVALE

Uvale kao pojam danas se sve manje koriste u strucnoj literaturi, mada u narodu ova rec ima svoje jasno odredeno znacenje. Vise morfoloski nego genetski predstavljaju prelaz izmedu vrtaca i karstnih poIja. Tosu uglavnom u jednom pravcu izduzene zatvorene karstne depresije, sa dnom koje ne mora biti zaravnjeno. Po Cvijicu nastaju srastanjem vise vrtaca, a dimenzije im vari-

Slika 15. Vellke vrtsce (uvsle ?) na Mljetu sa prijevorom koji ih razdvaja. (Foto autora)

19

raju od nekoIiko stotina m2 do par km 2. Zaista je cest slucaj u nasem karstu da vise vrtaca sraste obrazujuci na taj nacin vecu depresiju i da cak na njenom dnu pocne stvaranje nove generacije vrtaca. Medutim, kod vecih uvala, kod kojih granica ka karstnom polju nije tako jasno odredena, veoma znacajnu ulogu ima i tektonsko spustanje terena. Nizi zaostaIi delovi izmedu dveju susednih vrtaca iIi uvala u narodu se nazivaju prijevori, presedIine, sedla i sl.

4.4. KARSTNA POUA

Najveci morfoloski, a po svojoj hidroloskoj funkciji i najvazniji obIik povrsinskog reljefa u karstu su karstna polis: Danas se sve cesce u strucnoj Iiteraturi javlja i naziv »polja u karstu« cime se zeIi naglasiti cinjenica da dominantnu ulogu u njihovom formiranju ima tektonsko spustanje terena a ne proces karstifikacije. Tektonski, duz regionalnih razloma obrazovane depresije, naknadno bivaju zahvacene i modeIirane karstnim procesima. Pri tome im se dna zapunjavaju klasticnim nanosom i zaravnjuju. Ovaj materijal u polje do nose reke ponornice iIi podzemne vode preko izvora po obodu, a u procesu zaravnjivanja glavnu ulogu ima periodicno plavljenje i isusivanje polja. Kao ostaci tzv. »paleoreliefa« (starog reljefa) sa dna polja cesto se izdizu niza uzvisenja - humovi.

U Jugoslaviji ima oko 130 karstnih polja, a kao granica da bi zaravnjena depresija u karstu dobila naziv polje, u strucnoj Iiteraturi usvojena je povrsina veca od 1 kmz. Najvece nase karstno polje je Livanjsko sa povrsinom od oko 400 kma, Povrsinu vecu od 100 km2 imaju jos Nevesinjsko, Popovo (zajedno sa krecnjackom zaravni bez klasticnog pokrivaca) Glamocko i Duvanjsko polje. Polja se nalaze na razlicitim nadmorskim visinama i za region aInu cirkulaciju podzemnih voda u dinarskom karstu od veIikog je znacaja njihov stepenast raspored. Ovo je narocito lepo izrazeno u dve veIike oblasti Bosne i Hercegovine razdvojene rekom Neretvom. Polja zapadne Bosne i Hercegovine stepenasto se spustaju ka Jadranskom moru od najviseg nivoa koga cine Kupresko (nadmorska visina od 1117-1165 m) i Vos-

Slika 16. Sematski prikaz nastanka karstnog poljs

Slika 17. Humovi i grope humova u Gospicskom polju u Lid ispod Yelebit«. (preme J. Cvijicu, 1926)

20

kovsko i Ravno polje (l1:57-1185), do najnizih polja, Ljubuskog i Rastoka (57-80). U istocnoj Hercegovini najvisa su Gatacko, Lukavacko i Slato polje (950-1080), a najnize Gradacko i Konavosko polje (60-86).

Velika vecina nasih karstnih polja periodicno je plavljena za vreme prolecnih kisa i topljenja snega, kada dolazi do narastanja nivoa podzemnih voda

VJ>.®,
2
3
Ie) 4
~ 5
• 6
~ 7 0 '0 20km
- 8 sm« 18. Karstna polja istocne Hercegovine sa vecim ponorima, vrelims i utvrdenim pravcima cirkulacije podzemnih voda (prema P. Milsnovicu, 1979; uprosceno): 1- karstno poije, 2 - stalni povrsinski tok, 3 - povremeni povrsinski tok, 4 - ponor, 5 - estsvels, 6 - karstno vrelo, 7 - vrulja_ 8 - utvrdene podzemna vezs, Nazivi polja: I - Nevesinjsko polje, 2 - Slato polje, 3 - Luko__ 'itko polje, 4 - Gatatko polje, 5 - Cemicko polje, 6 - Dabarsko polje, 7 - Fatnitko poije, 8 - Ljubomirsko polje, 9 - Ljubinsko polje, 10 - Mokro polje, I 1- Popovo polje, 12 - polje Oredsc.,

13 - Konavli.

21

i njihovog prelivanja iz karstnog oboda u polje. Tada prorade mnogobrojni izvori, obicno koncentrisani po gornjem, visem obodu, a izdasnost stalnih izvora se visestruko poveca. Ponori, rasporedeni duz nizih del ova oboda, ali i u samom polju (aluvijalni ponori) nisu u stanju da prime svu vodu i dolazi do ujezeravanja. 0 kolikim kolicinama vode se radi, najbolje ilustruje cinjenica

S/ika /9. Drvetsko po/je za vreme pop/ave. (Foto autora)

da je, pre meliorisanja Popovog polja, iako je u njemu registrovano preko 500 ponora i estavela, svake godine obavezno dolazilo do poplave. Duzina poplave u poljima je razlicita i npr. u polju Gradac (istocna Hercegovina) javlja se jednom u 10-15 godina, a Cerknicko jezero u Sloveniji ponekad ima vode i po 2-3 godine. Iz svega iznetog lako je pretpostaviti kakvo bogatstvo podzemnih kanala, kaverni i pecina se svakodnevno stvara u toku oticanja ogromnih kolicina poplavnih i podzemnih voda iz karstnih polja Dinarida. U tom pogledu,

Slika 20. Ma/e jsme, sktivne izduhe i ponori kod se/a Cavasa u Popovu. Rszmer / :500. (1. Cvijic, /926)

22

najveci deo dinarskog karsta prakticno je speleoloski neistrazen i pruza velike mogucnosti buducim generacijama.

Pojedina karstna polja stalno se nalaze ispodnivoa podzemnih voda, a primeri za to su, po J. Cvijicu (1895) jezero Vrana na ostrvu Cresu i Vransko jezero kod Biograda na moru. Jezera formirana u tzv. otvotenim karstnim poIjima (kroz koja reka protice, tj. ulaz] i izlazi) bila bi Ohridsko, Prespansko (po. pretpostavci J. Cvijica isticanje iz njega je putem podzemnih voda koje se kroz karstni masiv Galieice dreniraju u Ohridsko jezero) i Skadarsko.

Slika 21. Sematski prikaz povrsinskib i podzemnih oblika re/jefa u dinarskom karstu koji su na· stali kao posledics cirkulscije podzemnih voda ka Jsdrenskom moru

Prava karstna polja karakteristicna su za krecnjacke naslage Dinarida i nema ih u ostalim nasim karstnim terenima. Izuzetak su Pestersko i Kostan polje u jugozapadnoj Srbiji, koja su sa prosecnim nadmorskim visinama od oko 1100 i 1000 m medu najvisim u Jugoslaviji. U karstno polje moglo bi se ubrojiti i Odorovacko polje kod Pirota u istocnoj Srbiji, duzine 10 km i sirine 3 km.

4.5 PONORNICE I RECNE DOLINE U KARSTU

Posebna karakteristika karstnih polja su ponornice, kraci stalni iIi povremeni tokovi koji se najcesce formiraju od jacih vrela po obodu i koncentrisano uviru u podzemlje preko glavnog ponora. Pri tome ponornica moze da izgubi svu vodu i pre nego sto stigne do ponora na obodu, i to duz ponora i izduha u koritu. Naravno, ponornice nisu vezane sarno za karstna polja - i »prava« reka koja tece po krecnjacima iii sa nekarstifikovanih del ova terena stize na njih, moze koncentrisano iii postepeno gubiti vodu. Kada proces karstifikacije toliko odmakne, da se do odredenog mesta i posle najvlaznijeg perioda sva voda iz recnog korita izgubi, obrazuju se slepe doline. Na njihovom kraju obicno se, mada to nije i pravilo, nalazi veci ponor iii ponorska pecina iznad koje se uzdize strma krecnjacka precaga. Na njoj se cesto zapaza proces spustanja karstifikacije u vidu fosilnih (neaktivnih) ponora i pecinskih otvora. Iza precage ostaje, na visem nivou, suva dolina kojom vise ne tece povrsinski tok. Najveca nasa ponornicaje Trebisnjica, kojaje sa duzinom od blizu 90 km i najduza u Evropi. Sada je, u sklopu izgradnje HE sistema polja istocne Hercegovine, njeno korito na celoj duzini toka kroz Popovo polje betonirano, a na krajnjem delu formirana akumulacija RHE Capljina. Od vecih ponornica

23

treba pornenuti jos Liku, Gacku, Notranjsku Reku (ponire u Skocjanskim jamama), Trebizat u Hercegovini, Borosticu u Srbiji itd.

Visece doJine su doline nekadasniih pritoka vece reke sa stalnim tokom, koje zbog gubitka vodenisu mogle da prate njeno usecanje i ostale su da »vi-

Slika 22. Ponorsks pecine na kraju slepe doline Tmuse iznad vrele Bucje. (Foto autora)

se« iznad glavne doline. Ovakve doline u donjim delovima imaju obicno veorna strm pad, a tok koji njirna potece posle vecih padavina cesto se, u vidu vodopada, stropostava u reku.

B. Basta,,'

Slika 23. Strmi odsek Tare iznad Perucce, nastao usecenjem Drine. Na krecnjsckom platou Tare zapata se vise suvih i visecih dolins, a poniruce vode drenirsju se ne vralu Perucsc uz obslu Drine, jednom od aajjatih u Srbiji. (Prems M. Zeremskom, 1956)

24

Ksnjoni u krecnjackim predelima su posledica intenzivnog vertikalnog usecanja reke usled pojacanog hemijskog rastvaranja stena, koje je potpomognuto mehanickorn erozijom vodenog toka. Bocna erozija, odnosno spiranje, koja u nekarstifikovanim stenama ublazava dolinske strane, 1.. krecnjacima

Slika 24. Karstno Kosten polje i vrelo RaSke kod Novog Pazara. Spustsnjem proeesa ksrstitikscije reke polja postale su ponorniee i sve se dreniraju ka vrelu Raske (2). Nekadasnje mesto isticsnja vrels je suva pecin« na strmom kreenjackom odseku (1). Strmom kanjonskom dolinom nsjveoe ponomice polja {desno na ertetu) vods potice samo izuzetno, posle vrlo jakih pljuskovs i top-

Ijenja snega. (Prems J. Cvijicu, /926)

prakticno izostaje zbog brze infiltracije atmosferskih padavina u podzemlje. Kanjoni vecih reka dinarskog karsta svakako su njegovi najmarkantniji oblici reljefa. Najpoznatiji i najduzi je kanjon Tare, koji je sa dubinom mestimicno

Slika 25. Povremeni ponor na obodu Kosten polja. (Foto dr Andrija Kresic)

vecom od 1200 m najdublji u Evropi i drugi u svetu (posle Velikog kanjona reke Kolorado u SAD). U naiuzem delu sirok je jedva 3,5 m, tako da ga turisti, koji se u velikom broju svake godine spustaju splavovima niz ovu najcistiju

25

reku Evrope, lako mogu dotaci na obe strane. Duz kanjona javlja se bezbroj snaznih karstnih vrela i pecinskih otvora, buduci da je cirkulacija podzemnih voda usmerena ka najdubljim tackarna kanjona. Kao i u slucaju reke Tare, i

Sliks 26. Vintgar - ksnjonsks dolina u krecnjscime kod Bieda. (Foto autora)

ostali krupni vodotoci dinarskog karsta predstavljaju tzv. erozione bezise ka kojima je usmerena cirkulacija podzmenih i povrsinskih voda. Inace, glavni erozioni bazis za vecinu voda dinarskog karsta je Jadransko more. U Crnoj

Slika 27. Iedno od brojnih vrele po dnu krectijeckog kanjona Tare, najdubljeg u Evropi. (Foto autora)

26

Gori takode se svojom monumentalnoscu isticu kanjoni Pive, Komarnice i Morace, a od ostalih poznatijih u nasoj zemlji su kanjoni Drine, Lima, Ibra, Neretve; Cetine, Paklenice itd.

Slike 28. Kanjon Morsce. (Foto dr Miroslsv Markovic)

4.6. PRIRODNI MOSTOVI

Redak prirodni fenomen koji se javlja u karstnim terenima predstavljaju prirodni mostovi. Nastaju uglavnom oburvavanjem, na vecoj duzini, pecinskih tavanica iznad snaznih podzemnih tokova. Zaostali delovi, manje iii vece debljine, nadsvoduju tako formirane recne doline u vidu pravih prirodnih mostova. U Srbiji se ovi mostovi zovu preresti, ima ih nekoliko izuzetno lepih i po broju se izdvajaju u odnosu na ostale karstne terene Jugoslavije. Najpoznatije su prerasti na reci Vratni kod Negotina: Mala prerast sa otvorom visine 34 m i duzine 15 m, Velika prerast visoka 26 m i duga 45 m i Suva prerast visine 20 m i duzine 34. Prve dye nalaze se kod manastira Vratna do cije blizine vodi asfaltni put i lako su pristupacne. Kao poseban fenomen pominje ih jos Feliks Kanic u svom poznatom delu »Kroz Srbiju« (1909) i daje lepe crteze, Do Suve prerasti, koja se nalazi par kilometara uzvodno, teze je doci, ali se napor isplati jer je put kro.z kanjon Vratne sa vertikalnim liticama i vodopadirna nezaboravan. Najveci prirodni most u Srbiji je Velika prerast na recici Prerast kod Majdanpeka, sa visinom od 37 m, i duzinom 26 m. Svojim dimenzijama istice se i Samar na reci Prerastkoja tece sa istocnih obronaka Beljaniceo U Sloveniji su najpoznatiji Veliki i Mali naravni most u Rakovom Skocjanu i naravni most u Skocjanskim jamama. Mali naravni most, visok 50 m i

27

Slika 29. Velika prerast iii Velika vratnjanska kapika na reci Vratni kod Negotina. (Foto autora)

28

dug 4 m, nalazi se u vrtaci udornici na izlazu reke Rak iz Zelskih jama, a Veliki naravni most, visok 19 m i dug 48 m, na izlazu reke iz uvale Rak. Sa njega se vidi kako, uz zaglusujucu buku, Rak ulazi u Tkalca jamu, sto je zaista izuzetan dozivljaj,

Slika 30. U1az reke Rak u Tkalca jamu. Rskov Skocjan u Sloveniji. (Foto autora)

Prozorci su jos jedan zanimljiv oblik vezan za proces karstifikacije. Razlikuju se od prirodnih mostova po tome sto ispod njih ne protice recni tok, i obicno se srecu u visim delovima dolinskih strana. Rezultat su nekadasnjeg delovanja povrsinskih iii podzemnih tokova i ponekad ih je tesko razlikovati od prirodnih tunela.

Slika 3/. Prirodni tunel tormiran dui pukotine na svoGiu Male pretesti u Vratni. (Foto autora)

29

4.7. KARSTNA VRELA

U bezvodnirn terenirna dinarskog karsta vrela su oduvek bila najvaznija za snabdevanje stanovnistva pitkorn vodorn. Medutirn, veca stalna vrela uglavnorn su grupisana na rnanjirn nadrnorskirn vis in am a (niza karstna polja) i pO dnu dolina vecih stalnih tokova. Mnogo cesca su povremena vrela, koja se nalaze na vecim nadmorskim visinama i iznad nivoa erozionih bazisa, a svedoce 0 spustanju karstifikacije. Ona su i jedna od najkarakteristicnijih pojava u

Slika 32. Povremeno vrelo iz Bogovinske pecine. (Foto autora)

(, , '

karstnirn terenima. Prorade posle vecih kisa i topljenja snega, kada razradeni karstni kanali i pukotine brzo sprovedu infiltriranu vodu. Od zaprernine karstnih supljina u slivu takvog vrela zavisi i njegova izdesnost tj. kolicina vode koja istice. Nisu retki povrerneni izvori kojirna rnaksimalna izdasnost prelazi vise m3/s. Prestankom padavina i infiltracije povrsinske vode u podzernlje, ni-

Slika 33. Uproscen hidrogeoloski profil pteko vre/a Mleve, tipicen za voklijsks vrels

30

vo podzemnih voda se snizava i isticanje na kraju prestaje. Dalje dreniranje obavlja se ka nizirn stalnim vrelima koja, inace, takode odlikuje naglo povecanje iii smanjenje izdasnosti u zavisnosti od kolicine padavina. Uzrok ovakvom rezimu isticanja karstnih vrela je cinjenica da se podzemna voda ka njima krece duz privilegovanih pravaca, tj. vecih pukotina i kanala, i nije ravnomerno rasporedena u stenskoj masi. Velika kolebanja izdasnosti ukazuju i na veliku propusnu moe podzemlja, odnosno postojanje krupnih povezanih karstnih supljina, To takode ukazuje da su kanali koji sprovode vodu uglavnom nagnuti ka vrelu i da je isticanje gravitaciono - tzv. gravitacioni izvori. Vrela ovakvog tipa cesto isticu iz pecina. Kada se cirkulacija podzemne vode odvija

sui» 34. Voklijsko vrelo Vape, kod Sjenice. (Foto autora)

i ispod izvora, tj. kada je karstifikacija sisla ispod lokalnog erozionog bazista, isticanje se odvija pod dejstvom hidrostatickog pritiska odozdo na gore. U tom slucaju nastaju sifonalna karstna vrela - tzv. voklijska vrela nazvana po cuvenom izvoru Vokliz u Francuskoj. Vrela ovog tipa cesta su u nasoj zemlji, a medu najlepsima je vrelo Mlave u Zagubici (istocna Srbija), koje je zasticeno kao spomenik prirode. Na tabli kraj vrela mogu se procitati i sledeci podaci ». . . voda izvire u kliucevima na stranama i dnu basena. Izvor najblizi povrsini vode nalazi se na 3-4 m dubine na istocnoj strani basena. Najveca dubina vode je 23 m a precnik vrela 25 m. Providnost vode je 4 m, a brzina 0,4 m/s. Temperatura vode krece se od 3,5 do 11,5 °C ... «,

U Jugoslaviji se nalazi veliki broj karstnih vrela od kojih su neka medu najvecima na svetu. Ovde ce biti porn en uta sarno ona najsnaznija sa minimalnom izdasnoscu vecom od I mi/s i maksimalnom vecom od 10Q mi/s: vrela Ljubljanice, vrela Vipave, vrelo Sinac na Pivi, vrela Trebisnjice (sada potopljena akumulacijom Bileca) i najvece medu njima, vrelo Bune kod Mostara.

Vrulje su izvori slatke iii bocatne vode na morskom dnu, a posledica su spustanja karstifikacije i razvoja kanala ispod nivoa mora. Hidraulicki su povezane sa podzemljem na kopnu odakle i dobijaju slatku vodu. Dobar deo vrulja na nasem primorju nastao je spustanjem kopna, odnosno podizanjem nivoa Jadranskog mora cime su nakadasnji priobalni izvori potopljeni.

31

4.8. PONORI

Za razliku od izvora, ponori su mesta gde povrsinske vode koncentrisan? uviru u. podzemlje. Ovo poniranje vode moze biti duz manje-vise vertikalnih karstmh kanala, kada se radi 0 ponorima jamskog tipa, iii kroz pecinske otvore koji se nastavljaju pretezno horizontalnim kanalima - ponorske peci-

Slika 35. Ponorsks pecins potoke Struge u seJu Resenovsc, nedeleko od turisticke pecine Ledenics. (Foto sutors)

ne. Kao i izvori, ponori mogu biti stalni i povremeni, a kada usled spustanja karstifikacije izgube hidrolosku funkciju, nazivaju se fosilni ponori, odnosno jednostavno jame iii pecine, Najcesce se javljaju duz oboda karstnih polja na razlicitim visinama kada obelezavaju nekadasnje nivoe ujezeravanja.

4.9. ESTA VELE

Posebna zanimljivost karsta je prisustvo hidrogeoloskih pojava koje povremeno rade kao izvori, a povremeno kao ponori - tzv. estsvels. U vlaznom periodu godine i posle sneznih padavina, kada nivo podzemne vode poraste iznad njenog otvora, estavela radi kao izvor, a kada taj nivo opadne, kao ponor. Otvor estavele povezan je obicno vertikalnim iii kosim kanalom sa jednim iii vise subhorizontalnih kanala u podzemlju koji predstavljaju pravac glavnog toka. Kolika je vaznost ovih velikih karstnih kanala za cirkulaciju podzemne vode najbolje ilustruje ekspreriment izveden na estaveli Obod u Fatnickom polju (P. Milanovic, 1983). Betonski cep postavljen je na dovodno-odvodnom kanalu za vreme susnog perioda sa namerom da spreci izlivanje podzemnih voda u polju i njegovo plavljenje. Nailaskom vlaznog perioda i

32

Slika 36. Estevele na dnu levksste vrtece. Pivska povrs. (Foto dr Miroslav Markovic)

PLAN

PROFIL

~

il t

"

Slika 37. Plan, profil i poloia} u reljetu estsvele Obod u Fstnockom polju, na kojoj je izveden ekspeiimenst zatvaran}a dcvodno-odvodnog kanala. (Prema P. Milenovicu, 198n

33

vrlo visokih padavina doslo je do naglog priliva podzemnih voda, koje su u nemogucnosti da izadu na estaveIi Obod, potrazile druge, sasvim neocekivane puteve. Na desetine izvora pojavilo se u siroj okoIini estavele i to na visinskoj razIici od bIizu 100 m. Mozemo sarno da zamisIimo kako su reagovaIi mestani zaseoka smestenog visoko iznad dna polja kada su ugledaIi kako se voda pojavljuje na sve strane, pa cak i u podrumima njihovih kuca.

4./0. POTAJNICE

Potaj~su jos jedna pojava u karstu nastale specificnirrrrasporedom podzemnih kanala i supljina. To su periodicni izvori koji prorade kada se nivo podzemne vode u sabirnoj supliini popne iznad pregiba na kanalu u vidu natege i istekne odredena kolieina vode. Pri tome propusna moe kanala koji odvodi vodu iz rezervoara treba da bude veca od priIiva u njega, inace ne bi

VRELO

Slika 38. Profil kroz izvor potajnicu. Yrelo proradi kada se nivo vade ui karstnoj 5upljini podigne iznad nivoa kolens odvodnog kana/a. (Prema S. Rsdovsnovicu, /897)

dolazilodo periodicnog prekida u radu izvora. Mehanizam rada potajnica detaljno je opisao u cuvenoj knjizi »Podzemne vode«, prvoj te vrste u jugoslovenskim zemljama, Dr Svetolik Radovanovic (1897), i to na primerima Laznicke potajnice u Homolju i Kueevske potajnice u Zvizdu,

5. PODZEMNI osuct KARSTNOG REUEFA

Podzemni obIici karstnog reljefa mogu se svrstati u sledece grupe i podgrupe prema naeinu postanka:

I ObIici nastaIi dezintegracijom (razaranjem) stenske rnase, i to:

a) rastvaraekim dejstvom vode (korozijom),

b) mehanickim dejstvom vode (erozijom) i

c) kombinovanim dejstvom prethodna dva.

II ObIici nastaIi talozenjem i odlaganjem (akumulacijom) materijala iz vode u karstne supljine, i to:

a) hemijskim talozeniem kalcijum-karbonata, tj. stvaranjem kalcita i drugih minerala i

b) mehanickim talozenjem vucenog iIi suspendovanog nanosa iz podzemnog toka (nasI age gline, peska, sljunka itd.).

34

Reljef nastao na prvi naein cine podzemne supljine razlieitih oblika i dimenzija - kaverne, prosirene pukotine, jamski i pecinski kanali, dvorane, zatim razlicita erozions i koroziona udubljenja na povrsinama tih supljina (facete, zljebovi i dr.), kao i krupni otkinuti blokovi ostali na mestu.

Drugoj grupi oblika pripadao bi u prvom redu pecinski nskit (siga), odnosno naraznovrsnije forme nastale talozenjem kalcita iz vode prezasicene kalcijum-bikarbonatom - stalaktiti, stalagmiti, salivi, bigrene kadice itd.

Kao posebne oblike reljefa u podzemlju treba izdvojiti naslage snega i leda koje se tokom cele godine zadrzavaju u tzv. jamama Iedenicsms.

5.1. JAMB

Jame su manic-vise vertikalne i uske supliine u podzemlju sa otvorom na povrsini terena. Uslov da bi neki podzemni kanal iii splet kanala bio proglasen jamom je da visinsko rastojanje izmedu ulaza i dna, tj. najnize tacke, bude . vece u odnosu na duzinu horizontalne projekcije jame. Ovo znaci da jama moze imati (a po pravilu i ima) i kose iii cak horizontalne delove kanala,stepenasto poredane. Oni su, kao i glavne vertikale, predisponirani pukotinama, rasedima, iii padom slojeva.

JAMA NA VJETRENOM BRDU

Nacrtao P.Stosic

Topografski snimili:

D. Lakusic D.Drpa

R. Ciljevic P.Stosic

A.Bahtijarevic BH KRS

D.Opasic ISTRA

ASAK

-880

Slika 39. Prolil Jsme u Vjeuenim brdims; najdublie u JugosJaviji i na Ba/kanu. (/z dokumentscije ASAK-a)

35

lame nastaju rastvarackim dejstvom koncentrisanih tokova vode sa povrsine, koje je potpomognuto mehanickom erozijom i odlamanjem delova stene sa zidova jame, testo se produzavaju sa dna ili bokova vrtaca iz kojih se obavlja postepeno dreniranje nakupljene vode u podzemlje, a mogu predstavljati i bivse ponore. Kada se jamski kanaIi granaju u vise horizontala ili vertikala na razlicitim nivoima, pri cemu mogu imati i vise ulaza na povrsini terena, onda se radi 0 jamskom sistemu.

JAMSKI SISTEM U OBRUCINAMA

PROFIL

Topografski snimili
S.lvosevlc ASAK
M.Mandic
P.Stosic
M. Lje s evi c Proteus
0 50 100m S. Obr c dcvr.. Ii I'vl Manoa =-z--

PLAN

Slika 40. Plan i profil Jamskog sistema u Obtucineau: na Durmitoru. (Iz dokumentscije ASAK-a)

Jama se moze zavrsavati vecim horizontalnim hodnicima iIi dvoranama, ili pak nastavljati u pecinske kanale. Ako ovi drugi po dimenzijama preovladuju, onda se govori 0 jamskom ulazu u pecinu, lame treba strogo razIikovati od slicnih vertikalnih oblika nastaIih obrusavanjem pecinskih tavanica, kakvi su npr. vrtace udornice karakteristicne za slovenacki karst. lame se ponekad mogu spustati do stalnih podzemnih tokova, kada predstavljaju idealne objekte za njihovo proucavanje i eventual no koriscenje, Lep primer za to je Kacna jama u Sloveniji koja se dubinom od 279 m spusta do podzemnog toka Not-

36

ranjske reke (ponire u Skocjanskim jamama), a vodeni horizont do sada je ispitan na duzini od preko 8,5 km.

Pod dubinom jame podrazumeva se vertikalno rastojanje izmedu otvora na.povrsini terena (ulaza u jamu) i najnize tacke. U speleologiji se svaki novi podatak prihvata sarno ako je put izmedu te dye tacke presao covek.Iako to

JAMA NA PREVAL I I SV. SKOCIJAN I

(RNA JAMA (12NAD POSTOJNE )

Slika 4/. Primesi vertikslnih u/aza u borizontslne pecinske kana/e. Levo pravi jamski ulaz, desno vrtece udomica. (Preme crtezime J. Cvijics, 1895)

na prvi pogled ne izgleda mnogo vazno, speleolozi se ponekad muce godinarna da predu desetak metara visinske razlike i tako »svoju« jamu prodube i prestignu suparnicku. Ovo je narocito izrazeno u svetskoj trci za najdubljorn jamom izmedu francuskih, spanskih i sovjetskih speleologa. Naravno, od slic-

SJika 42. Ulaz u Kscnu jsmu kod Divsce, sa vertikslom dubine 170 m. Malo svetlo u gornjem desnom delu fotografije je na slemu speleologs. (Foto Jura Hsjne)

ne trke ne odustaju ni dornaci speleolozi - za sada vode lama u Vjetrenim Brdima na Durmitoru i beograd ski ASAK, a iskrena zelja aut ora je da i Jugoslavija »dobije« jamu dublju od 1000 m.

37

U sledece dve tabele daje se pregled najdubljih speleoloskih objekata u nasoj zemlji i u svetu, sa napomenom da je do sada u Jugoslaviji ispitano ukupno 56 jama dubljih od 250 m.

Tabela I. Spc/e%ski objekti dublji ad 450 m u Jugos/aviji (Stanje pocetkom 1988. prema Podkomisiji za najdublje i najdiJZe speleolosk« objekte Saveza speleologa Jugos/avije)

Naziv jame Lokalnost Dubina SR
1. Jama u Vjetrenim brdima Durmitor 880m SR CG
2. Brezno pri Gamsovi Glavici Bohinj 817 m SR SL
3. Poloska jama Tolmin 704m SR SL
4. Jama u Malom Lomnom Dolu Durmitor 605m SR CG
5. Majska jama Bohinj 592m SR SL
6. Stara skola Biokovo 576m SR H
7. Vilimova jama (A-2) Biokovo 565m SR H
8. M-16 Tolmin 547m SR SL
9. Brezflo pri LeAki pl. Radovljica 536m SR SL
10. Ponor na Bunjevcu Velebit 534m SR H
II. Jama pod Kamenitim vratima Biokovo 520m SR H
12. Brezno preseneeeni Mozirje 472m SR SL
13. Jamski sistem u Obrueinama Durmitor 464m SR CG
14. Jojkinovac Grmec 460m SR BiH
15. Solunska glava Jakupica 450m SR M Tabela 2. Spc/eoloski objekti u svetu dublji ad 1(}()(} m (stanje na dan 01. 6. 1984, prema M. Garasieu)

Naziv jame Dubina Drzava
1. Reseau Jean Bernard 1535 m Francuska
2. SnieZnaja Pescera 1402m SSSR
3. Reseau de la Pierre St. Martin 1342m Francuska
4. Puerta de Illamina 1338m Spanija
5. Gouffre Berger 1248m Francuska
6. Sistema Huatla 1246m Meksiko
7. Schwen system 1219m Austrija
8. Abbiso Fighera 1215 m Italija
9. Sahta Toviani 1190m SSSR
10. Dachstein MammuthhOhle 1180m Austrija
II. Jubilanschat 1173 m Austrija
12. Cueva 56 (BU) 1169m Spanija
13. Sistema Badalona 1149m Spanija
14. Pazo del Xitu 1139m Spanija
15. Schneeloch 1101 m Austrija
16. Sima GESM 1098m Spanija
17. Gouffre Mirolda 1080m Francuska
18. Jagerbrunnentrog 1061 m Austrija
19. Nita Nanta 1026m Meksiko
20. Torca Uriello 1022m Spanija
21. Lamp echstofen 1005 m Austrija
22. Coume d' Hyouernede l004m Francuska
38 Na kraju, potrebno je razjasniti nedoumice koje brojni turisti iz nase zemlje imaju kada stignu u Sloveniju i posete neku od prelepih pecina, U Sloveniji se rec jama upotrebljava za speleoloski objekat pod kojim se u ostalim delovima Jugoslavije podrazumeva pecine (spilja, spilja, pestera). Odgovarajuci naziv za jamu u Sloveniji je brezno, a u ostalim krajevima nase zemlje u upotrebi su jos i nazivi bezdsn, propast, zveksre itd.

5.2. PECINE

Pecine predstavljaju, bar sto se tice brojnih turista, najatraktivnije oblike reljefa u karstu. Ovo pogotovu vazi za Jugoslaviju, gde pored svetski cuvene Postojnske jame ima jos na desetine Iepih pecina dostupnih posetiocima.

Za razliku od jame, pecina je speleoloski objekat kod koga dominiraju uglavnom horizontalni iIi blago nagnuti kanali i prosirenja, Zbog toga su neuporedivo lakse i pristupacnije za istrazivanja od jama. Mogu imati jedan iIi nekoliko ulaza i izlaza, a kada je vise kanala na razlicitim nivoima i razlicitog pruzanja medusobno povezano, rec je 0 pecinskom sistemu. Gledano u odno-

r

(

~---, ....... I; ~

~/-- ulazi

/

Joptc evo spi ljc Gvozdenica

jezero

a 50 100m

Slika 43. Pednski sistem Jopiea spi!je i Gvozdenice (isprelddana linija) na Kordunu, toga cine talJali u raznim nivoima, ukupne duZine 6564 m. (Prems M. Cepelsku; iz S. Boiiceviea, 1984)

su na ukupan broj pecina u Jugoslaviji, preovladuju one jednostavne, sa jednim glavnim kanalom i par manjih bocnih, Kada je duzina udubljenja u steni manja od njegovog otvora, radi se 0 okapi nama. Uopste uzev, pravim pecinarna bi trebalo smatrati sarno objekte duze od 10-20 m. Inace, slicno kao kada su u pitanju jame, pod duzinom pecine podrazumeva se ukupna duzina svih pecinskih kanala, mereno po njihovoj duzoj osi, koje je prosao covek. Sam postupak merenja duzina i visina u tami podzemlja najeesce je vrlo slozen i te-

39

zak posao. Kada se zahteva velika tacnost podataka, npr. za potrebe izgradnje odgovarajucih podzemnih iii hidrotehnickih objekata, utvrdivanja pravca razvoja jamskih sistema, cirkulacije vode i sl., speleolozi koriste najmodernije instrumente snalazeci se na razne nacine (sl. 44).

Slika 44. Merenje nivelmenotr Kecnoj jami. (Foto Jura Hajre

Slik» 45. Sctnutski priku» nustenk» ponorsk e pccine sa ulnzom i izlazom u istoj dolini - tipicni primcrje pecine Vcrniikicu kod Zlota

40

Pecine, kao i vecina karstnih podzemnih supljina, nastaju hemijskom i mehanickorn erozijom stene od strane stalnih iii povremenih tokova podzemne vX~ Sa tim u vezi, razlikuju se pecine formirane iznad najnizeg nivoa pod e vode, tzv. vadozne pecine, i one koje nastaju u zoni ispod nivoa

Slika 46. Sematski prikaz nastanka ponorske pecine sa izlazom u drugom slivu. Gubitkom vode reene doliae ostaje suva i pojscsve se proces ksrstiiikscije po njenom dnu. lsti primer ,ali i za ponornice u karstnim pofjima

podzemnih voda, odnosno stalno su ispunjene vodom - tzv. freatske pecine. Vremenom, sa spustanjem procesa karstifikacije, kroz pecine nekada stalno pod vodom sarno povremeno potece podzemni tok (u periodima pojacane infiltracije atmosferske vode) iii one ostanu stalno suve. Starost pecine, odnosno faze u njenom razvoju, upravo su uslovljeni karakterom podzemnog toka koji protice kanalima. Kod mladih freatskih pecina preovladuje korozivno (rastvaracko) dejstvo vade na stenu, potpomognuto njenom brzinom i vrtloze-

41

njem, dok je oburvavanje blokova sa zidova i tavanice krajnje podredeno, a talozenje CaC03 sasvim izostaje. U prelaznoj fazi razvoja pecine, usled napredovanja karstifikacije, nivo podzemne vode se spusta i kanalima sarno povremeno tece podzemni tok, iii je ogranicen na njihovo dno. Otkidanje erozijom oslabljenih krecnjackih blokova i fragmenata, narocito sa tavanica, daleko je izrazenije. Pocinje talozenje kalcijum-karbonata iz prokapnih i slivajucih voda) a kolicina nanetog klasticnog materijala (glina, pesak, sljunak) moze biti

~12BO

-.

Lasca

o

SOOm

Slika 47. Profil Poloske jame - tipicen primer ponorske peciae sa suvim gomjim i hidroloski sktivnim donjim kanalima. (P. Hsbic, 1981)

vrlo velika. U zavrsnoj fazi formiranja pecine preovladuje talozenje kalcijum-karbonata, tako da kanali na pojedinim mestima mogu biti sasvim pregradeni i zatvoreni stubovima, salivima i sl.

Ponekad, zbog razlicitih uzroka, u toku geoloske istorije razvoja jednog karstnog podrucja pecine ponovo prolaze kroz iste faze razvoja. Ovi uzroci mogu biti podizanje erozionog bazisa (usled transgresije mora, tj. spustanje

Slika 48. Stadijumi razvoja pecine: 1 - mlada, bidroloski aktivna pecin«, sasvim ispuqjena podzemnom vodom, 2 - pecin« sa povremenim podzemnim tokom, u kojoj je zspoceo proces formiraqja nakita i oburvavanja, 3 - stara, suva pecine, sa poodmaklim stadijumom taloienja CaC03 i

umirenim procesom oburvavanja

42

kopna ispod nivoa mora), stvaranje bocnih zagata kretanju podzemne vode utiskivanjem magme itd. U tom smislu u nasoj zemlji posebno je bilo vazno smenjivanje ledenih doba, odnosno periodi topljenja ogromnih kolicina leda. Tom prilikom mnoge pecine bile su sasvim zapunjene glinenim i drugim klasticnim nanosom, a pecinski nakit poiomijen. Zato nije redak slucaj da se u pojedinim pecinarna srece vise generacija hemijskih sedimenata koje izrastaju jedna na drugoj.

2.5 5m

c

o

3

6m

o

4

8m

Slika 49. Poprecni prescci AbsoJonovog kanaJa u pecini Yjetrenici. a i b - primesi spultanja podzemnog toka dui pukotine i napultanja kanaJa prolircnog dui slojevs. Prolircni deo kanaJa odgovara srcdnjcm stadijumu razvoja pedne sa pojaamim taJoicnjcm CaCO:J, c - primer razvoja kanala duf vertikalne pukotine sa terasom zaostalom usled spu§tanja podzemnog toka, d - zavrsni deo kanala razvijen korozijom stene duf pukotine - poeetni stadijum razvoja pecine, (Pre-

ma crtefima M. Radovanoviea, 1929)

43

Oblik i dimenzije pecinskih kanala uslovljeni su prisustvom i orijentacijom pukotina, rased a i povrsina slojevitosti u stenskoj masi duz kojih struji podzemna voda. Na mestima ukrstanja veceg broja ovakvih diskontinuiteta

Slika 50. Bocni kana/ u KriZnoj jami

duZ vertiksln« pukotine. Na zidovims se zapaiaju proilrAn;!l duZ povriin« slojevitosti. (Foto autora)

dolazi do pojacanog oburvavanja blokova sa zidova i tavanice kanala, pase stvaraju prostori vece povrsine i visine - pecinske dvorane. Ponekad mpgu dostici zastrasujuce dimenzije od vise desetina metara sirine i visine. U tom

Slik« 51. Poprecni preseci g1avnog kana1a Obodske pecine - tipicsn primer razvoja pecine oburvavanjem dui povrsine slojevitosti. (Prema S. Milojevicu, 1938)

44

pogledu narocito se izdvajaju dvorane u Postojnskoj jarni, Skocjanskirn jarnarna i Zlotskirn pecinarna (Lazareva i Vernjikica).

Od brojnih erozivnih i korozivnih oblika koji se srecu pU zidovima pecinskih kanala, ovde ce kratko biti prikazana dva najcesca - facete i zljebovi.

Slika 52. Dvorana u Mandinoj pecini, Istocne Srbija. (Foto Dussn Jovanovic)

Slika 53. Facete - erozivno-korozivai oblik na povrsinsme peclnskog kanala. Smer podzemnog toka oznecen je blszom i duiom strBliom udubljenje

Slika 54. Korozivni ilebovi na zidu gJavDog kanaJa KriZne jame. (Foto autora)

45

Fscete su asimetricna pravilna udubljenja cm-dimenzija koja se javljaju u skupinama. Znacajne su jer se po nagibu njihovih strana moze odrediti smer tecenia nekadasnjeg podzemnog toka u pecini.

Zljebovi su po izgledu slicni povrsinskim oblicima istog naziva i skraparna. Takode nastaju korozivnim dejstvom vode koja se sliva niz strane kanala, stirn sto u ovom slucaju najvazniju ulogu igra mesanie voda razlicitog hemijskog sastava i gustine: na kontaktu mlazeva vode koja se sliva niz stenu i zamucene (suspendovane cestice gline) vode pecinskog toka, dolazi do pojacanog rastvaranja krecniaka usled jonske izmene.

U sledece dve tabele daje se popis najduzih pecina u Jugoslaviji i svetu, sa napomenom da su takode korisceni podaci Potkomisije za najdublje i najduze speleoloske objekte SSJ (stanje pocetkom 1988; u tabelu je uvrstena i novootkrivena pecina na Pesteru), kao i kombinovani podaci M. Garasica

(1984j i S. Bozicevica (1984). '

Tabela 3. Popis speJeoJoSkib objekata duZi~ od 25()() m u JugosJaviji

Naziv peeine Lokalnost Duzina SR
I. Postojnska jama (sistem) Postojna 19495 m SR SL
2. Sustav Dula-Medvedica Ogulin 16126 m SR H
3. PoloAka jama Tolmin 10800m SR SL
4. Sustav Panjkov p. - Krslje KrSlje 9352m SR H
5. Kaena jama Divaca 8612 m SR SL
6. KriZna jama Loi 8163 m SR SL
7. Vjetrenica Zavala 7503 m SR BiH
8. Pecina na Pesteru Bistrica >7500m SR CG-
SR S
9. Predjama Postojna 7446m SR SL
10. Velika i Mala Karlovica Cerknica 7307m SR SL
II. Vetemica Medvednica 6654m SR H
12. Jopiceva spilja Kmjak 6564m SR H
13. U§a<'!ki peeinski sistem Pester 6200m SR S
14. Planinska jama Planina 6156m SR SL
15. SpiJja u kamenolomu Tounj 6100m SR H
16. Dimnice MarkovAana 5993m SR SL
17. Bogovinska peeina Bogovina 5925m SR S
18. Skocjanske jame Divaea 5088m SR SL
19. Najdenajama Planina 4986m SR SL
20. Cerjanska peeina Nis 4240m SR S
21. Brezno pri Gramsovi g. Bohinj 3962m SR SL
22. PeAterica-Vetrena dupka Jerma 3020m SR S
23. ZeIAke jame Rakek 2967m SR SL
24. Tkalca jama Rakek 2845m SR SL
25. Grboeica Tmovo 2650m SR CG
26. Lipska peeina Dobrsko selo 2515 m SR CG
27. Donja Cerovacka pecina Graeac 2510m SR H
46 Tabela 4. Najduie pecine na svetu

Ime pecine Duzina u m Drzava
I. Flint-Mammoth Cave System 473680 SAD
2. Optimisticeskaja 147600 SSSR
3. HOlloch 147 110 Svajcarska
4. Jewel Cave 110000 SAD
S. Ozemaja 10766S SSSR
6. Ojo Guaruna 67000 Spanija
7. Friars Hole System 66000 SAD
8. Roppel Cave 62443 SAD
9. Organ Cave System S9846 SAD
10. Felix Trombe - Henne Morte S9500 Francuska Na kraju ovog prikaza 0 pecinama i jamama treba po men uti i tzv. Iedenice - jame u kojima se tokom veceg del a iii cele godine zadrzavaju sneg i led. Najeesce su u visim predelima, sto je i logicno, au pojedinim krajevima nase

Slits 55. Ledeni staJagmiti na dnu J 15 m duboke jame Slapenski ledesik. Planina Nanos kod Postojne. (Foto Jure Hajna)

zemlje jos uvek se koriste za dobijanje leda i pitke vode. Predstavljaju pravi rezervoar hladnog vazduha koji leti sprecava prodor toplijeg strujanja i topljenje leda. Ponekad se u njima nailazi na vrlo lepe ledene stalaktite, stalagmite i stubove, za sta je najbolji primer Ledena pecina na Durmitoru.

47

5.3. NASTANAK PECINSKOG NAKITA

Hemijski proces formiranja pecinskog nakita vezan je za talozenje kalcijum-karbonata iz vode zasicene rastvorom kalcijum-bikarbonata i vee je ranije opisan. Vode koje se sa povrsine infiltriraju u podzemlje na svom putu kroz pukotine i prsline rastvaraju krecnjake i obogacuju se kalcijum-bikarbonatom. U trenutku nailaska na prazan pecinski prostor dolazi do narusavanja ravnoteze u rastvoru usled promene pritiska i temperature i talozenja CaC03 u vidu minerala kalcita, aragonita i drugih. Na taj nacin stvaraju se razlicite stene - bigar, travertin, oniks iii cisti kristaIi kalcita i drugih karbonatnih minerala. Najraznovrsniji oblici nastali od ovako natalozenog kalcijum-karbonata nazivaju se jednim imenom pccinski nskit iii sige. U zavisnosti od nacina priliva vode razIikuju se dve veIike grupe pecinskog nakita:

I. oblici nastali kapljanjem vode sa tavanice i zidova pecine - stalaktiti, stalagmiti, pecinski stubovi,

II. obIici nastali tecenjem vode, bilo da se radi 0 mlazevima, tankom vodenom filmu iii normalnom podzemnom toku - saIivi, draperije, bigrene kadice, baseni itd.

Osim oblika koji nastaju na ova dva nacina i koji su najcesci, postoji jos citav niz razlicitih procesa koji dovode do stvaranja redih formi pecinskog nakita, Ovde ce kratko biti opisani samo neki od tih oblika koji se mogu videti u nasirr, pecinama dostupnim posetiocima.

5.3.1. Stelsktiti

Stslektiti su pecinski. nakit karakteristican za tavanice i vise delove pecinskog kanala sa kojih vise u najrazlicitijim obIicima. Kod pravih stalaktita (stalaktita I tipa) formiranje pocinje rastom tzv. kalcitnih cevcice iii makaro- 1l1L Po delasku vode zasicene rastvorom kalcijum-bikarbonata, koja stru~i kroz vrlo uske prsline (pseudokapilare), u pecinski prostor, dolazi do oslobadanja CO2 iz rastvora usled promene pritiska, temperature iii vlaznosti, Naru-

Ca2 ...... 2 (HC03) = CO2 "'ICaco3j+ H20 6

cO2 ..... C02

Sliks 56. Sematski prikaz nastanka kslcitske cevcice (msksrone), zscetk« stalaktita

savanjem ravnoteze u rastvoru (tj. u kapi vode koja se formira na izlasku iz prsIine), dolazi do talozenja kalcijum-karbonata u vidu tankog prstena na kontaktu sa stenom. Vremenom proces napreduje tako da kalcitne cevcice po-

48

nekad mogu dostici duzinu od vise desetina centimetara do preko 1 m. Zidovi cevcice tanki su manje od pola milimetra, a kristali kalcita u njima rastu sa duzim osama paralelno zidovima. Precnik cevcice obicno je oko 5 mm koliko iznosi i precnik kapi vode. U pecinama sa velikom vlagom i prilivom vode, na

Slika 57. Kuriozitet erne jsme kod Postojne - makaroni izras/i na betonskom mostu starom 50

spoljnoj strani cevcice stvara se tanak film vode iz koga se takode izdvaja CaC03 i dolazi do rasta stalaktita u sirinu. Za ovaj tip stalaktita karakteristican je prstenast presek sa inicijalnom cevcicom u sredini. Naknadnim procesima obrazuju se stalaktiti raznih, cesto zacudujucih oblika i dimenzija. Tako zaceplje-

a

Sliks 58. Formiranje sekundarnih ob/ika na zidovima sta/aktita: a - ekscentrici i zadebljanja nsstali usled zacepljenja inicijslne cevcice i cirkulecije vode kroz prsline u samom sta/aktitu, b - korali (globuliti) nastali taloienjem CaCOJ iz filma vode na spoljnoj strani stalaktita

njem centralne cevcice voda rnoze, putem prslina u samom stalaktitu, dospeti na spoljasnji zid i formirati razne ekscentricne oblike, zadebljanja i sl. Kao sekundarni oblici, na stalaktitima se mogu formirati i razlicite sferne forme, tzv. koraloidi. Njihov nastanak objasnjava se izlucivanjern CaC03 iz tankog vodenog filma oko sitnog jezgra, koga mogu ciniti cestice prasine, odlomci stene i

49

sl. Inace, koraloidi se mogu javiti i na svim ostalim povrsinama pecinskog kanala i drugog nakita.

Rast stalaktita II tipa posledica je laganog slivanja tankog filma i kapi vode duz nagnute povrsine pecinskog kanala. Na svom putu do mesta otkida-

Slika 59. Sekundarni oblici (korali) na povrsinsme stalaktita u pecini Ledenici kod Bosanskog Grahova. (Foto autora)

nja sa te nagnute povrsine, kapi vode ostavljaju tanak sloj istalozenog CaCO), i na taj nacin dolazi do asirnetricnog rasta stalaktita. Prema tome, u njihovoj unutrasnjosti nema inicijalne cevcice kao kod pravih stalaktita.

Slika 60. Poprecni i uzduini preseci stalaktita: a - stalaktit J tipa sa inicijalnom cevcicom u srcdini, b - stalaktit II tipa bez inicijalne cevcice

Debljina slojeva kod stalaktita vrlo je mala (ispod desetog del a mm) i najcesce se medusobno razlikuju po boji. Ovo je posledica razlicite kolicine rastvorenih bojenih minerala i drugih primesa u vodi, sto je opet uslovljeno klimatskim prilikama na povrsini terena. Tako, voda koja se infiltrira sa po-

50

vrsine sadrzi vecu kolicinu jona hidroksida metala i raznih organskih jedinjenja u letnjem periodu, sto rezultira rastom tamnijih slojeva. Medutim, ovo nije uvek i pravilo, i stalaktiti u svom rastu pokazuju razlicite nepravilnosti, tako da eventualno pracenje njihovog rasta analogno godovima kod drveta nije moguce.

Slika 61. Diinovski nepravilni stslsktiti iz »Gotske kstedrsle« u pecini Vernjikici kod Zlota. (Foto autora)

5.3.2. StaJagmiti

StaJagmiti su pecinski nakit karakteristican za pod i nize delove pecinskog kanala. Kao i stalaktiti, nastaju dejstvom prokapnih voda koje dospevaju u pecinski prostor (i jedni i drugi u slovenackorn jeziku nazivaju se kapnici). Kapi vode otkinute sa vrha stalaktita, iIi pak one koji ravnomerno pristizu kroz pukotinu, u toku svog pada ka podu gube CO2 i postaju prezasicene

a

b

Slika 62. Uzduini preseci stalagmita: a - oblik kerekteristicsn za msnju visinu pada kapi vode, b - oblik kerekteristican za visoke pecinske dvorane

kalcijum-bikarbonatom. U trenutku udara 0 cvrstu podlogu, kada se proces oslobodenja CO2 visestruko povecava, talozi se CaC03 u vidu koncentricnih prstenova cija je granica obelezena daljinom rasprskavanja kapljice. Na taj nacin dolazi do rasta stalagmita koji se moze pratiti na uzduznorn preseku.

51

Slika 63. Staiagmiti iz Tsborske jame koji podsecsju na Ijudske figure. (Foto autora)

52

Kod manjih visina pada vodenih kapi obrazuju se slojevi kalcita ispupceni navise, dok s porastom visine oni zadobijaju tanjirast izgled. Ovo se objasnjava vecorn kinetickom energijom udara kapljice i vecirn rasprsavanjern po obodnim delovima stalagmita. Dimenzije i oblik stalagmita zavise od vise cinila-

Slika 64. Stalagmiti iz velike dvorane u Kscunovoj pecini. Pester, jugozapadna Srbija. (Foto Predrag Stosic)

Slika 65. Tanjirasti stalagmit iz Kscunove pecine, ksrekteristicen za visoke dvorane i veliku energiju rasprskavanja kapi vode. (Foto Predrag Stosic)

53

ca, a posebno od visine svoda i koncentracije stalaktita na njemu, odnosno mesta sa kojih kaplje voda. Cesto u stalagmite bivaju, delom iii sasvim, uklopljeni komadi oburvanih stena, strarijih generacija stalagmita i sl. Po dimenzijama, koje ponekad prelaze vise metara u visinu i sirinu, izdvajaju se stalagmiti u Postojnskoj jami, Skocjanskim jam am a i Vernjikici.

Slika 66. Dzinovski stalagmit »Kolos« iz dvorane Koloseum u pecini Vernjikici, izabran za njen zsstitni znek. (Foto sutore)

5.3.3. Pecinski stubovi

Pecinski stubovi nastaju srastanjem stalaktita i stalagmita, odnosno potpunim izrastanjem jednoga od njih. Naknadno u toku slivanja tankog vodenog filma iii mlazeva vode niz strane pecinskog stub a, mogu se formirati naj-

\ I I I I I I I I I

I'

;J.

1\

\ I I I I I I I I I

Slika 67. Prikaz nastanka pecinskog stuba srastanjem stalaktita i stalagmita

54

razlicitiji oblici na njegovoj povrsini. Ponekad stubovi toliko narastaju u sirinu da mogu sasvim zatvoriti pecinski kanal. Po svojim dimenzijama i lepoti narocito se izdvajaju stubovi u slovenackoj jami Dimnice.

Slika 68. Stubovi u Dvorani sa cevcicsme; Lepe jstne u Postojni. (Foto autora)

5.3.4 Draperije

Dreperije nastaju linijskim kretanjem kapi vode koja za sobom ostavlja tanak sloj izlucenog CaC03 po nagnutom zidu iii tavanici pecine. Zavisno od pravca kretanja kapi vode, koji moze usled neravnina biti vrlo vijugav, iii zbog spajanja vise takvih pravaca pod razlicitim uglovima, cesto se formiraju veorna lepi oblici koji podsecaju na nabore teske zavese (za draperiju se ravnop-

ravno koristi i termin zavesa). Slojevi draperije mogu, iz vee ranije opisanog razloga kao kada su u pitanju stalaktiti, menjati naizrnenicno boju, sto daje vrlo lep efekat. Tanke raznobojne draperije narocito atraktivno izgledaju u ta-

Slika 69. Prikaz nastanka drsperije laganim kretsnjem kapi vode po krivudavoj linijskoj putanji dui nagnute povrsine

55

Slika 70. Raznobojne draperije u Bogovinskoj pecini. (Foto Slsvise Meksic)

56

mi pecine kada se prosvetle sa druge strane. Kristali kalcita u draperiji rastu sa duzim ,osama upravno na pravac kretanja kapi vode, pa je donja ivica draperijeobicno sitno nazubljena.

Stalaktitske draperije nastaju srastanjem bliskih stalaktita. Kod njih se obicno razlikuju zadebljanja, ciju osnovu Cine stalaktiti, i tanji prelazi razlicite sirine izmedu njih. Na udarac ovakve draperije ispustaju razne tonove pa se

Slika 7/. Izg/ed orgulja nastalih srastanjem sta/aktita i sta/agmita

nazivaju orgulje. Ponekad izrastanjem draperije i srastanjem sa stalagmitima, sto je cest slucaj po bocnim delovima pecinskog kanala, nastaju dzinovske orgulje ponekad visoke vise metara. Po svojoj lepoti narocito se izdvajaju orguIje u Rajkovoj pecini, izabrane za njen zastitni znak.

5.3.5 Salivi

Salivi su najcesci oblik izlucenog kalcijum-karbonata u pecinama. Nastaju laganim slivanjem tankog filma i kapi vode preko podloge. Cesto prekrivaju velike povrsine, a stvaraju se i preko zidova pecine, i preko oburvanih

o

Slika 72. Yellki seliv u jednom od sporednib pecinskih kana/a Gornje Yjetrenice, debeo vise metara. U podnoiju su tipski trsveninski bssencici sta/no ispunjeni vodom. (S. Rsdovsnovic, 1929)

57

SJika 73. Veliki saliv u Donjoj Vjetrenici. (Foto autora)

blokova, iii pak preko razlicitog nakita, kada ponekad nije jasno da Ii su starija iii mlada generacija siga. Zavis no od priliva vode i starosti, mogu imati veoma razlicite debljine,od sasvim tankog sloja do vise metara, kada skoro sasvim zatvaraju pecinski kanal. Grada im je slojevita, a zavisno od reljefa podloge mogu imati najrazlicitije oblike.

Posebno su atraktivni salivi u obliku razlicitih svodova, baldahina i plastevs. Nastaju uglavnom na dva nacina - kada se ispod saliva u duzern periodu nalazi voda sa ustaljenimnivoom, iii kada dode do ispiranja glinene podloge saliva. U prvom slucaju formira se pravi baldahin sa zaravnjenim dnom, na kome se opet moze javiti i vise stepenasto poredanih generacija. Spustanjem nivoa vode iii njenim nestankom, po ivicama se mogu formirati stalaktiti II tipa. Kada dode do ispiranja glinene pod-

a

b

Slika 74. Semetski prikaz nastanka rezlicitih oblika saliva: a - slivanjem do vodcne povtsine konstantnog nivoa (levo plsst, desno pravi baldahin), b - ispiranjem glinene podloge saliva (svod - baldahin)

58

loge po kojoj je natalozen sal iv, formira se svod cija je povrsina neravna i sa oblikom sprane podloge.

Slika 75. Plest u pecini Vrlovka, izabran za njen zsstitni znak. (Foto autora)

5.3.6. Bigrene kade i bazeni

Slicno kao kod povrsinskih reka prezasicenih rastvorom kalcijum-bikarbonata, i iz podzemnih tokova iii tankih filmova vode mogu se, po nailasku na pregibe iii odseke, izlucivati naslage bigra i travertina. Vremenom dolazi do njihovog rasta, stvaranja bedema i ujezeravanja vode, odnosno formiranja tzv. bigrenih kada i bazena (kamenica, ponvica) na nagnutim povrsinarna pecinskih kanala. Ovakve kadice veoma su ceste ispod saliva, ali mogu ponekad

II

III

Slika 76. Rezliciti tipovi bigrenih (travertinskih) kadica i bazena

59

zauzimati citavo dno pecine, Posebno su impresivni bigreni bazeni u Donjoj Cerovackoj pecini (tzv. Male kamenice) i Vjetrenici, u kojima potpuno pokrivaju dno kanala na velikoj duzini (I tip sa slike 76). U Rajkovoj pecini masiv-

Slika 77. Bigrene kade u Vernjikici. (Foto autora)

ne bigrene kade (II tip) pregraduju Kanal sa kadama na duzini od preko 100 m, a narocito su interesantne Pegave kade u Velikoj galeriji iznad kojih je podignuta turisticka staza. Skocjanske jame cuvene su po III tipu bigrenih ka-

Slika 78. Kanal sa masivnim bigrenim kadama dug preko 100 m, Rajkova pecine kod Majdanpeka. (Foto autora)

60

ima i u ostalim nasim pecina ma,a izdvajaju se one u Stopica pecini na Zlatiboru i Radavackoj pecini kod Peci,

5.3.7. Konuliti

Kapljaniem vode na glineno tlo dolazi do formiranja manjih udubljenja, konulita, na eijim zidovima se, ukoliko za to postoje povoljni uslovi, vremenom iz rasprsenih kapi izlucuje tanka skrama CaC03. Zavisno od vi sine pada kapi varira i dubina konulita, a najcesce ne prelazi desetak em. Ponekad, medutim, mogu dostici visinu od vise desetina em, a kada glineni pokrivac bude odnesen podzemnim tokom, ostaju konuliti u vidu negativnih stalagmita, ispunjeni vodom.

6

6

~

----

-----

Slika 79. Semetski prikaz nastanka konulita

5.3.8. Pecinski nakit na mirnoj vodi

Veoma zanimljiv je efekat koji na stvaranje pecinskog nakita ima mirna ujezerena voda sa ustaljenim nivoom. Kada je veoma prezasicena kalcijurn-bikarbonatom, moze doci do stvaranja tanke skrame CaC03 po povrsini vode, tzv. splavova. Oni se obicno vezuju za najblizu cvrstu podlogu koju moze cirri-

6

Slika 80. Oblici pecinskog nakita vezani za mimu vodu

I - psleoreljef dna, 2 - starija generacija stalagmita .. 3 - siga izlucene iz mime vode, 4 - mlada generacija stalagmita, 5 - stalaktit 6 - kristali ka/Cita (kslcitne ruie j dr.)

ti osnovna stena na dnu kanala, oburvani komadi, iii npr. stalagmiti.Na taj nacin vremenom se stvara tanka pokoriea na povrsini vode, a na njoj moze zapoceti formiranje nove generacije stalagmita. Stariji stalagmiti zaplavljeni

61

podzemnom vodom na gornjoj povrsini bivaju zaravnjeni i imaju plocastu povrsinu koja oznacava nivo vode. Slicno se desava i sa stalaktitima koji izrastu do nivoa podzemne vode. Ponekad, na vrhu stalaktita, moze doci do formira-

Slika 81. Tanjirasti podni nakit nastao u mirnoj ujezerenoj vodi. Bogovinska pecins. (Foto Slsviss Msksic)

nja pravilnih kristala kalcita i stvaranja tZV. ka/citne ruie, cije latice rastu na gore iz zaravnjenog podnozja. Inace, kalcitne ruze su veoma redak i cenjen pecinski nakit. Po dnu bezena sa vodom prezasicenorn kalcijum-bikarbonatom takode moze doci do stvaranja pravilnih kristala kalcita i kalcitnih ruza.

5.3.9. Heliktiti

Heliktiti su pecinski nakit koji raste u razlicitim pravcima, ne pokoravajuci se sili zemljine teze. Naziv mu potice od grckog korena koji oznacava spiralno uvijanje. Drugi cesto upotrebljavan naziv je i ekscentricninekit. Rastu na tavanici, zidovima iIi drugom pecinskorn nakitu. Kada izrastaju odozdo na gore, npr. sa pecinskog poda iIi stalagmita, nazivaju se heligmiti.

Za razliku od stalaktita, koji nastaju kapljanjem iIi tecenjem vode, heliktiti su rezultat veoma spore cirkulacije vode kroz kapilarne pore i izlucivanja kristala kalcita na njihovom vrhu. Dokle god je priliv vode takav da ne dolazi do stvaranja kapljice, na vrhu heliktita se iz vlazne opne stvaraju kristali ciji rast sledi sile kristalizacije, a ne gravitaciju. Na taj nacin formiraju se fantasticni nepravilni i izuvijani oblici razlicite duzine i sirine. U svetu su poznati heliktiti duzine i do 4 m, a sirina im obicno ne prelazi par centimetara, i najcesce iznosi nekoliko mm. Medutim, bez obzira na oblik i dimenzije, svi heliktiti imaju tanak centralni kanal (0,008 do 0,5 mm) kroz koji pristize voda presicena kalcijum-bikarbonatom potrebnim za rast kristala (C. Hill i P. Forti, 1986). Ovaj kanal ide priblizno sredinom heliktita, a ponekad se iz njega radijalno odvajaju sekundarni kanali kana/iku/usi, u obliku sinusoide iii cik-cak linije, koji doprinose debJjanju heliktita i stvaranju jos fantasticnijih oblika.

62

Najveca i najlepsa koncentracija heliktita aragonitskog sastava je u Mermernoj pecini na Kosovu.

r-.:tada je sigu~no da u forrniranju heliktita jednu od najvaznijih uloga igra kapilarno tecenje pod dejstvorn hidrostatickog pritiska, jos uvek postoje

Slika 82. Heliktiti na tavanici Bogovinske pecine. (Foto Slsviss Meksic)

brojne nedoumice i teorije kojima se objasnjava njihov nastanak. Jedna od stvari koje uticu na pravac rasta heliktita, zbog njihove krhke grade, je i strujanje vazduha u pecini. Medutim, ekscentricne stalaktite, koji se takode mogu povijati u jednom smeru usled strujanja vazduha, ne treba mesati sa heliktitirna.

5.3.10. Koralni nakit

Koralni nakit iIi globulite cine veoma raznovrsne zaobljene, loptaste, cevaste i druge nepravilne forme koje izrastaju na pecinskim zidovima i drugom nakitu. Oblici koji podsecaju na morske korale slojevite su i koncentricne grade, a u centru, odnosno tacki kontakta sa povrsinorn na kojoj izrastaju, zapaza se ponekad inicijalna cestica. Razvijaju se u uslovima visoke vlaznosti i postojanja kaIcijum-bikarbonatom presicenog tankog filma vode na povrsinarna nakita. Inace, po nacinu postanka i oblicima, koraloidi se mogu svrstati u vise grupa, a spadaju u najcesce forme nakita u pecinama. Po kolicini i kvalitetu narocito se izdvaja koralni nakit u Resavskoj pecini.

63

Slika 83. Korali u Koralnom kanalu Resavske pecine. (Foto autora)

5.3.11. Pecinski biseri

Pecinski biseri su manje zaobljeni, do sasvim okrugle forme istalozenog CaC03• Povrsine su im glatke, a precnik najcesce oko I em, mada ima i izuzetaka sa dimenzijama od preko 10 em. U poprecnorn preseku zapaza se jezgro od stranog materijala, najcesce je to zrno peska iii sitan odlomak stene, oko koga su koncentricno izluceni slojevi kalcita sa radijalno orijentisanim kristalima. Nastaju u udubljenjima sa vodom koja se krece i bogata je rastvorom kaleijum-bikarbonata iz koga se obavlja talozenje CaC03• Usled kretanja vode zrna se neprekidno taru jedna 0 druga, sto uzrokuje njihovo zaobljavanje i glacanje. Kada dode do prestanka kretanja vode, zrna bisera mogu da delimicno

Slika 84. Pecinski biseri u Donjem Tartaru, Postojnska jama. lznad sleme spelealoge zapaiaju se kapi vode koje padaju u bssencic i rotiraju bisere. (Foto Mihajlo Mandie)

64

iii potpuno srastu medusobno i sa podlogom. Pecinski biseri nastaju i u plitkim udubljenjima u koje neprekidno kaplje voda, sto uzrokuje njihovo rotiranje i medusobno glacanje.

5.3.12. Pecinsko mleko

Pecinsko mleko je agregat mikrokristalaste supstance, sastavljen najcesce od karbonatnih minerala. Do sada je otkriveno 9 karbonatnih varijeteta pecinskog mleka, a najcesci su kalcit u krecnjackim i hidromagnezit u dolomitskim pecinarna (c. Hill i P. Forti, 1986). Pecinsko mleko se obicno javlja kao pastasta lepljiva belicasta masa na zidovima i nakitu. U sebi sadrzi obicno 35- -70% vode, a veliki stepen plasticnosti daje mu meduporna voda. U odsustvu vode pretvara se u praskastu masu koja podseca na talk iii kredu. Pecinsko mleko moze obrazovati i normalni pecinski nakit - stalaktite, stalagmite i dr., a u dodiru sa vodom prelazi u suspenziju dajuci plasticni sediment. Sa preko 70% vode pecinsko mleko je prezasiceno i dolazi do njenog izdvajanja.

Veoma interesantni oblici i nacin pojavljivanja pecinsk og mleka, kao i njegov nastanak, za sada nemaju jednoznacno objasnjenje. Najverovatnije je da glavnu ulogu ima direktno talozenje pecinskog mleka iz podzemne vode, kao kada je u pitanju i ostali pecinski nakit, pri cemu iz odredenih razloga ne dolazi do razvoja vecih normalnih kristala. U pojedinirn slucajevirna, iz nasi aga pecinskog mleka izolovane su bakterije, alge i gljive, pa se pretpostavlja da delom predstavlja produkt zivotnog ciklusa mikroorganizama.

Ono sto je posebno zanimljivo je da se pecinsko mleko odavno upotrebljavalo u ljudskoj medicini, i narocito u srednjem veku dostizalo visoku cenu kao lek. Pored ostalog, koristilo se za zaustavljanje krvarenja, lecenje dijareje, dizenterije, poboljsanje mleka kod dojilja itd.

5.3.13. Hijeroglifi

Hijeroglifi predstavljaju formu »pisanog« nakita koji se, takode, javlja kako na zidovima i tavanici pecinskih kanala, tako i na vee ranije nastalim oblicima nakita. Svojim oblikom podseca na neko necitko pismo, zbog cega je

Slika 85. Hijeroglifi u Useckoj pecini kod Sjenice. (Foto)

65

i dobio naziv. Razlikuje se akumulativni oblik, koji nastaje na taj nacin sto se duz linije kojom se sliva tanak mlaz vade nagornilava prasina. U periodima bez vode, ova masa ocvrscava forrnirajuci ispupcenja razlicitih linearnih oblika. Druga mogucnost su erozioni hijeroglifi, koji predstavljaju »negativnu« formu, tj. zljebove male dubine i sirine, takode nastale na Iinijama slivanja tankih mlazeva vode. (Tekst M. Mandic.)

5.3./4. Nekit u bigrenim pecinema

U nasoj zemlji ceste su manje kratke pecine formirane u debelim naslagama bigra, koje se odlikuju specificnirn oblicima natalozenog kristalnog kaleijum-karbonata. Nairne, rec je 0 delovima biljaka - grancicarna, liscu, korenju, oko kojih se talozi tina skrama cistog svetlueavog kalcita, Ovako nastali oblici zadivljuju svojom lepotom i neobienoscu, i cesto zasenjuju »obicne« stalaktite i stalagmite koji se ponekad javljaju u bigrenim pecinama.

Slika 86. Delovi biljaka obloieni cistim kristslnim kalcitom. Pecina na vrelu Faljesane kod Debelog Luga, Majdanpek. (Foto sutore)

5.3./5. Baja pecinskog nskite

Pored raznovrsnih oblika, sigurno je da posetioee u pecinama najvise zadivljuje prisustvo skoro svih mogucih boja. Ponekad na rastojanju manjem od metra vise stalaktiti obojeni belo, crveno, erno; sa debelog smedeg stalagmita izrasta kao sneg bee tanak stalagmit, a na salivima se smenjuju i preplicu razlicito obojene trake svetlucavog kalcita.

Na osnovu novijih istrazivanja, vise nije dovoljna razlicite boje pecinskog nakita objasnjavati sarno sadrzajem i kolicinorn katjona metala. Ponekad oksidaeiono stanje igra vazniju ulogu od kolicine jednog jona (npr. prisustvo feri iii fero jona gvozda), Velicina kristala takode moze imati presudnu ulogu - tako su mali, opticki izolovani kristali kaleita slabo obojeni i najcesce beli, dok veci kontinualni kristali imaju izrazitu zutu nijansu. Na boju pecinskog nakita zatim moze uticati i prisustvo razlicitih organskih supstanci (guano,

66

cad, cestice iz slojeva uglja) ilikarakter vegetacije na poVrSini terena, Ipak, u vecini slucajeva cini se da sadrzaj jona metala igra najvazniju ulogu u razlieitom obojenju pecinskog nakita. U sledecoj tabeli dati su moguci sastojci koji uzrokuju razlicitu obojenost nakita (c. Hill i P. Forti, 1986),

Tabela 5. Bojc pecinskog nakita u zsvisnosti od mogucih primclia

Moguca primese uzrocnik obojenjs

Zapuene boje pe6inskog nailta

Gvozde; oksidi i hidrsti; hemstit, getit, limonit

tufa, iuCkasto,bela (kretn), bledoilJta, smed«. na.randiasta, erven«

Glina, mulj, blsto, prssin«

erna, siva,plavo·siva plsve, plsvo-zelens, .zeten« tuta

jsrko limun-iuta (kslcit), bledozelene (aragO· nit)

bletnjevo-smede, zagasito smede, ruiicestocrvens

ctvene, crveno-smeds, nsrendisste, ems, smeds, iuta, boja ciJibara i ruiicasto-smeda

Mangan Bakar Sumpor Nikal

Organski msterijsl; ugljenik.guano, humusne i Iulvicne kiseline

.5.3. J 6. Rest i starost pecinskog nskits

Autor nije mogao da odoli iskusenju i ne spomene fantastieni podatak koji je Cuo prilikorn jednog obilaska Resavske pecine, Vedic je, nesumnjivo i sam u to uveren, objasnjavao grupi posetilaca da ulaze u najstariju peeinu na svetuc koja je, kilo i Say nakit u njoj, nastala pre 45 miliona godina, A i inace, nije redakslucaj da se pominju milioni godina potrebni za nastanak stalaktita i stala,grnita. Medutim, istina je sasvim drugacija,

Danas se za odredivanje starosti siga u pecinama koristi vise metoda, od kojih za sada sarno dye daju pouzdane podatke. Prvi i siroko prirnenjivani metod je odredivanje procenta sadrzaja izotopa ugljenika 14(: u istalozenorn kalcijum-karbonatu pecinskog nakita. Granica metoda je starost od 38000-40 000 godina uz gresku od ± 10% i pretpostavku da krecnjak u korne je forrriit:ana pecina ne sadrzi izotop 14(:, odnosno da je dovoljno star u odnosu .naperiod polUF'lspada izotopa koji iznosi 5 570 godina. Drugi metod je odredivanje odnosa sadriaja radioaktivnih izotopa urana i torijuma, a maksimalna starostkojo. je mogucecdrediti iznosi 3500004-400 000 godina. Uslovi metoda su dauzorak bude kornpaktan, neporozan, bez primese i kristalisao kackalcit.ra nekao aragonit. Greska metoda je ± 5%. Tehnike kojima se moze odrediti.starost do, i preko I milion godina, su termoluminenscencija i rezonansa elektronskog spina u kristalnoj resetki (ESR metod), ali su jos nedovolj-

110 !razvijene iimaj» gresku od t30%. .

Naosnovu do sad a izvedenih istrazivanja u svetu, najstariji pecinski nakit jeuKarl$badskoj pecini u Novom Meksiku: 879 000 ± 124000 godina. Stariji od 350000 gOQina je nakit u pecinama regiona South Nahanna u Kanadi, dok su gornjihorizonti Flint-Mammoth Cave sistema stariji od 300 000 godina (HilI i Forti, 1986: Ford i Schwarcz, 1976; Bogli, 1980).

67

Slika 87 Vatromet boja u Bogovinsk o] pecini. (Foro Slsvise Meksic)

68

Odredivanje brzine rasta pecinskog nakita na osnovu njegove starosti nije, medutim, moguce, Nairne, on raste krajnje neravnomerno, sa manjim iii vecim prekidima, sto zavisi od niza cinilaca. Cevcica u stalaktitu rnoze se vise puta zacepiti i ponovo aktivirati, mreza pukotina koja dovodi vodu u pecinu moze takode pretrpeti vise promena, bas kao i spoljna klima (npr. smena ledenih i meduledenih doba). Prema tome, kada se danas direktno osmatra brzina rasta pecinskog nakita, moze se govoriti sarno 0 rastu u sadesnjim uslovima i sadesnjom brzinom, i podatke ne treba generalizovati na citav period odredene starosti. Tako na primer, stalaktiti na betonskom mostu u Crnoj jami, stari oko 50 godina, dostizu duzinu i preko 50 em, dok su oni u vestackom tunelu izmedu Crne i Pivkajame (starom priblizno kao imost) dugi svega par em. Na osnovu istrazivanja u pecinarna Siovenije, ustanovljeno je da sige rastu prosecnorn brzinom od oko I em za 100 godina, dok je za stariju generaeiju ta

DOBA GOD
sa dasnj
HOLOCEN
10000
<t 20000
z '"
LU 0
U 0
e 0 30000
(/) Z
LU
LU 0
...J::iw
o..-...J 40000
LU
~ -,
Z
...J 0 50 000
" <t
N
60 000
70 000
ZADNJE
MEtJU -
LEDENO 80 000
DOBA POSTOJNSKA PLANINSKA ZELSKE PREDJAMA VILENICA SKOCJANSKE

·1 JAMA I JAMA I JAME I I I JAME KLIMA
ost I I I
I 1- VLAZNA,
I UMERENO
+---. TOPLA
f---I I SUVA,
LEDENA
VLAZNA,
=1 I UMERENO
• HLADNA


VLAZNA,
UMERENO
LEDENA
r-I
I SUVA,
LEDENA
1 - I I I I S/ika 88. Dijagram vremena rasta i apsolutne starosti siga iz slovensckih pecins. Prekidi u stibicima oznecevsju prestanak rasta i lomljenje pecinskog nakita. (Prema Vodniku 3 IZRK, 1978)

brzine iznosila I em za 10 godina. N ajstarija generacija siga ustanovljena je u Planinskoj i Postojnskoj jami i njen rast zapoceo je pre oko 80 000 godina. Najmladi pecinski nakit jos uvek se stvara. Prekidi u rastu vezani su za smenu hladnijih i toplijih perioda. U ostalim krajevima Jugoslavije slicna istrazivanja nisu obavljana, dok podaci iz pecina sveta veoma variraju. Tako na primer, stalagmiti iz pecine Domiea u Cehoslovackoj rastu brzinom od 0,05 mm na godinu, a u Clapham Cave u Engleskoj za isto vreme izrastu cak 6,07 mm. Na osnovu velikog broja podataka 0 rastu kaleitnog pecinskog nakita iz poslednjih stotinjak godina u svetu, C. Hill i P. Forti (1986) daju srednju vrednost od 2 mm godisnje.

69

I IDEO

ZIVOT U PODZEMUU

1. SADA8NJ/ ZIV/ SVET U PEe/NAMA / JAMAMA JUGOSLA VIJE

Ovo poglavljeknjige bazirano je najvecirn delorn na izvrsnom radu Romane Lattinger i Nikole Tvrtkovica (1986), a zatim i radovima Guida Noveillera (1981), Beatrice Dulic (1984), Ernsta Bauera (1972) i Borisa Sketa (1979).

1.1. KRATAK PR£GLED DOSADA~NJIH ISTRAZIVANJA

I u pogledu flere i faune koja zivi u nasern podzemlju, Jugoslavija je medu najatraktivnijim podrucjima u svetu, sa svojim brojnim reliktnim i endemskim vrstama. Jedan od prvih zapisa 0 pecinskim zivotinjama uopste dugujemo J. W. Valvasoru (1689), a odnosi se na covecju ribicu izbacenu iz podzemne tame vodarnaizvora Ljubljanice. Verovatno zbog izrazitih, jarko crvenih, spoljnih skrga i strasnih pricakoje su krufile u narodu 0 podzemnom zrnaju, Valvasor je smatraoda je u pitanju njegovo mladunce, Covecja ribica naucno je opisana od strane Laurentija 1763, koji joj je i dao ime Proteus anguinus.

Pecinski vedic Luka cee, zasluzan za otkrice unutrasnjih kanala Postojnske jame, 1831. godine pronasao je nepoznatog insekta, koji je u cast grofa Hohenwarta nazvan Leptodirus Hohenwarti, i rnoze se smatrati da od tad a pocinje period naucnog bavljenja zivirn bicima podzemlja. Odnosno, Postojnska jama s pravom nosi naziv kolevke nove naucne discipline - biospeleologije. Prvi naucni laboraterij za proucavanje pecinskog zivota u nasoj zemlji osnovan je 1931. u Podpeskoj jami u Sloveniji i od onda slovenacki naucnici igraju jednu od vodecih uloga u svetu na polju biospeleologije. Medutim, izuzev u Sloveniji, ova naucna grana je u Jugoslaviji jos uvek zapostavljena, i nije ni cudno sto je, sem retkih izuzetaka, sve u nauci poznato 0 pecinskoj fauni nase zemlje, delo stranih istrazivaca. Na osnovu dosadasnjih istrazivanja, moze se reci da podrucje jugoslovenskog karsta, ukljucujuci tu i Dinaride i ostale karstne terene, sadrzi biotope sa mozda najbogatijom pecinskom faunom na svetu. Na primer, sarno u hercegovackoj pecini Vjetrenici do sad a je otkriveno preko 50 razlicitih pecinskih zivotinja, vecinorn endemskih vrsta, tj. onih koje ne zive vise nigde na svetu, IIi jos jedan primer: od ukupno 164 roda i podroda podfamilije Bathusciinae iz roda tvrdokrilaca (Coleoptera) koji su rasprostranjeni od Male Azije do Pirineja (po jedan rod otkriven je u Kaliforniji i istocnom Sibiru) 3~1o zastupljeno je u nasoj zemlji i skoro svi su endemiti. Na-

71

zalost, od 28 naucnika koji su se, na neki nacin, proslavili njihovim otkrivanjem, samo trojica su iz nase zemlje. Slicna situacija je i sa vecinorn drugih zivotinjskih grupa koje nastanjuju jame i pecine nase zemlje (G.Nonveiller, 1981).

Slika 89. lnsekt tvrdokrilac Leptoditus hocbenwsrti, koga je 1831 pronesso u Postojnskoj jami Luke Cec. (Foto Kustor Valika)

1.2. STANISTA (BIOTOPI) U PODZEMUU

R. Lattinger i N. Tvrtkovic (1986) izdvajaju sledece podzemne biotope, odnosno zajednice zivih bica koja ih naseljavaju:

I. polumracni ulazi s tzv. zidnom zajednicom ulaza, ciji se zivotinjski clanovi smenjuju tokom raznih godisnjih doba;

.2. unutrasnji delovi podzemnih objekata gde na zidovima, sigama i u sitnim pukotinama zive najtipicniji kopneni podzemni organizmi;

3. glineno tlo, gde zive autotrofne bakterije vrlo vazne za prehranu mnogih podzemnih zivotinja u stadijumu lutke;

4. guano, tj. nakupine izmeta slepih miseva, koji je ujedno i najhranjiviji supstrat u podzemlju;

5. tanki slojevi vode koja se preliva po pecinskim zidovima i sigama;

6. marifugijske naslage, tj. prostori izmedu krecnjackih cevcica polihete Marifugia cavatica, koji su periodicno na suvom iii u vodi;

7. brze tekuce vode;

72

8. povrsine mutnih voda ;

9. ptankton (sitne lebdece zivotinjice u vodi);

10. dno mirnih voda, gde zive sve vece tipicne podzemne vodene zivotinie. i

II. prostori izmedu cestica peska i sljunka u vodenim nanosima, pri cemu se razlikuju tzv. freaticki biotop (fosilni nanos, van dornasaja podzemnog toka) i hiporejicki biotop oko podzemnog toka. Zajednica koja ih nastanjuje veoma je vazna za sarnoociscenje podzemnih voda.

1.3. PODELA ZIVIH BICA U PODZEMUU

Organizmi kod kojih je citav zivotni ciklus vezan iskljucivo za podzemIje, i koji ga (sem slucajno) nikada ne napustaju, nazivaju se trogJobiti (Troglobites). Karakterisu ih gotovo potpun gubitak pigmenta, nedostatak iii krajnja zakrzljalost ociju, i znatno duza ticala i culne dlacice (npr. kod insekata i rakova). Ovi pravi podzemni stanovnici naseg karsta su i njegovo najvece bogatstvo, jer se najcesce radi 0 predstavnicima nekadasnjeg izumrlog zivog sveta (tzv. reJiktima), iii pak organizmima koji zive iskljucivo u manjim izolovanim podrucjima kod nas (tzv. endemima).

Slika 90. Pecinsks kozica Troglocaris anophthalmus, cest stanovnik ;lasih pecins sa vodom. (Foto Kuster Velika)

TrogJofili (Troglophiles) su povrsinske zivotinje koje u podzemlju proborave deo godine (pojedini primerci mogu za podzemlje vezati i citav zivotni ciklus), iii im ono sluzi kao skloniste i privremeno pribivaliste - npr.medvedi, slepi misevi, puhovi, pecinski golub, pecinski skakavci i dr.

73

Zivotinje koje u podzemlje dospeju slucajno, iii budu pasivno unesene vodom, nazivaju se trogJokseni (Trogloxenes). Jasnu granicu izmedu dve zadnje grupe ponekad je tesko povuci.

Osim zivotinja, koje svakako predstavljaju najbrojniju i najatraktivniju skupinu, u jamama i pecinama srecu se jos i bakterije i biljke. Bakterije (Bacteria) su narocito brojne u guanu, glinenom tlu i unesenim organskim ostacirna, a one autotrofne stvaranjem belancevina i vitamina cine veoma vaznu kariku ulancu ishrane. Gljive (Fungi) zive u tlu iii su paraziti na insektima (nize

1

~

3,'~ 4

As ~

'0 ~ c .••. ~ c .•....•.. ' ~ •...........•....... ' .....••..•

~~6

7'J(9~W~ 11~

4~\'---

/' .

I

7

a

b

Slika 91. Najcescl:kopneneiYodl:nl: pecinskc zivotinje (razli~itl: rat'meJ'I:j; Kopl1enl: zivotinje (a):

I - slepi mis, 2 ~glava topire, 3 - glsve prsvog slepog miss, 4 - beburs, 5 ~ pUZl:ya kucice, 6 - kosse, 7 - laini stipavac (pseudoskorpijs), 8 - striga, 9 - stonogs, W - kornjasi.((Yrdokrilci), I 1- skokun, 12 - skakayac. voden« iiyotinjl: (b): I - ~ov~ja ribice, 2 - Marifugia (a" krl:~nja~kl: CI:Y~icl:, b. gola iiYotinja), 3 - puzev« kucics, 4 - pijsvics, 5 - rskussc, 6 - kozica, 7 - vodenbebure. (R. Lettinger i N. Tvnkovic, 1986)

vrste), a u posecivanim pecinama se razvijaju od unesenih spora i u podzemlju mogu najcesce proizvesti sarno jednu generaciju (vise vrste). Razvijenije biljke se srecu pri ulazima gde ima dovoljno svetla za asimilaciju, i to mahovine (Bryophyta), lisaji (Lichenes) i paprati (Filicales). Mahovine i lisaji se mogu naci u turisticki uredenim pecinama u kojima se koriste topli reflektori u duzim intervalima sto pogoduje njihovom razvoju, Ovo treba narocito imati u vidu prilikorn projektovanja osvetljenja u pecinarna da bi se sprecio nezeljeni razvoj lisaja i mahovina po pecinskom nakitu. Tipican primer dramaticno na-

74

rusene prirodne sredine i upropascavanja pecinskog nakita, kao posledice lose projektovanog osvetljenja, su Resavska i Mermerna pecina u Srbiji.

Prema G. Nonvei11eru (1981), E. Pretner je na osnovu istrazivanja pecinske faune Jugoslavije posle II svetskog rata, nabrojao 32 zivotinjske vrste (1972). To su praiivotinje (Protozoa), dupljari (Hydroidea), crvi iz klasa Turbellaria, Trematodes i Polychaeta, kao i iz tipova Nematoda i Nemertina, kisne gliste (Oligochaeta), pijavice (Hirudinea), puievi (Mollusca), rakovi iz redova Ostracoda, Copepoda i potklase Malacostraca, zatim iz nadreda Syncarida i redo va Isopoda, Amphipoda, Thermosbaencea i Oecapoda, paukoliki zglavkari (Arachnida) sa redovima Pseudoscorpiones, Araneae, Opiliones i Acari. Od insekata Pretner navodi prainsekte (Apterygota), pecinske zrikavce (Gryllidae), muve (Oiptera) te tvrdokrilce (Coleoptera), koji imaju najveci broj predstavnika u pecinama i jam am a i koji su u njima zastupljeni sa sledecim porodicama: Staphyllinidae, Carabidae, Curculinoidae, -Pseliphidae i podfamilijom Bathysciinae kao i predstavnicima nekih manjih grupa. Oalje se nabrajaju Urodela u koje spada covecjs ribica, ljiljci (Chiroptera), pa cak i gJodari (Rodentiaj.Moze se pretpostaviti da ovaj spisak nije potpun, jer se, na primer, ne pominju ribe iz hercegovackih podzemnih reka. Od tih riba kod nas nema troglobiotskih vrsta, ali su veoma znacajne endernicne vrste, npr. iz reda Phoxinellus, koje jedan deo zivota borave u podzemlju.

Jedna od najzanimljivijih zivotinja u dinarskom karstu je nas endemicni polihet iz reda sedentarija - Marifugia cavatica, koji oko sebe luci krecnjacku cevcicu i zivi u kolonijama. Posebno su impresivne naslage cevcica u jamama Popovog polja (npr. u ponoru Crnulja), ali je njegovom melioracijom zivotni ciklus marifugia prekinut. Od zivotinja po kojima je ceo jugoslovenski karst poznat u svetu, treba jos pomenuti brojne endernicne i reliktne rodove Pseudoskorpija od kojih su mnogi dobili ime po nasim istaknutim biospeleolozima 1. Hadziju i B. Curcicu,

Kada se povede rec 0 zivim bicima podzemlja, gotovo je sigurno da se (bar kada se radi 0 »laicima«) u prvom trenutku pomisli na slepog rnisa i eovecju ribicu. Iz tog razloga, njima ce ovde biti posvecena i duzna paznja jer to u svakom pogledu i zasluzuju,

1.4. SLEPI MIS

Slepi misevi su najbrojnija skupina sisara u nasoj zemlji (Beatrica Ojulie, 1984). Do sada je otkriveno cak 29 vrsta, cesto sa sasvim razlicitim zivotnim navikama. Grubo se mogu podeliti u dye velike grupe - pecinske slepe rniseve koji se i leti i zimi zadrzavaju u pecinarna, i one koji zimuju u pecinarna a leti traze druga boravista, kao tavane, potkorvlja i sl. Ima i vrsta koje zimi borave po zgradama a leti po supljern drvecu, potkrovljima iIi pak po pecinama. Kao sto se vidi, stanista su im .brojna, bas kao i uslovi ziv!ienja, narocito u pogledu vi age i temperature. Tako na primer, jedan od najcescih stanovnika nasih pecina, veliki topir (Rhinolophus ferrumequinum) zimski san provodi obesen 0 svod pecine i umotan u krila na temperaturi okoline najcesce od 4-9 oc. Sredozemni topir (Rhinolophus blasii) koji zivi uz Jadransko more, trazi pak temperature zimi u pecinama od 14-17oC, i ne pada uvek u dubok zimski san. Pojedini primerci pecine uvece napustaju vee krajem novembra.

lnace, slepi misevi uglavnom zive u kolonijama i u pecinarna se cesto srece vise stotina primeraka kako vise sa svoda. Jedna od takvih kolonijalnih

75

vrsta je Miniopterus schreibersi. Na tlu ispod mesta gde kolonije zive nalaze se vel ike gomile izmeta, nazvanog guano po slicnim nakupinama pticijeg izmeta na zapadnim obalama Juzne Amerike.

Slika 92. Princip orijentacije slepog miss u pecitti potnocu registrovanja odbijenog zvuka (ultrazvuka)

Prstenovanjem nekih vrsta nasih slepih miseva ustanovljeno je da se razdaljine izmedu zimskih i letnjih prebivalista krecu od 8 do cak 132 km (Beatrica Djulic, 1984). Iz sveta su poznati primeri razdaljina koje prevaljuju slepi rnisevi od cak 1000-1300 km (E. Bauer, 1972).

Posebna zanimljivost vezana za slepe miseve je nacin njihove orijentacije i kretanja u potpunoj tami pecine, Kod svih vrsta karakteristicne povecane usi sluze za orijentaciju prihvatanjem odbijenog zvucnog talasa na principu eha - izvor zvuka je sam slepi rnis, i to moze biti direktan zvuk izpusten kroz nozdrve, iii ultrazvuk ispusten kroz usta. Zacuduju vestina i brzina kojom slepi mis leti kroz uske, vijugave pecinske kanale bez i najmanjeg dod ira sa zidovima iii tavanicom.

Slepi misevi su u celini ugrozena zivotinjska vrsta i njihov broj se alarmantno smanjuje. Zbog toga su stavljeni pod zastitu zakona i zabranjeno je njihovo hvatanje.

1.5. COVECJA RIBICA

Covecje ribicaje najpoznatija zivotinja iz dinarskog karsta, rasprostranjena je od slovenackog primorja do erne Gore i ne zivi vise nigde na svetu. To je reliktni vodozemac i verovatno jedna od najstarijih i najprimitivnijih pecinskih zivotinja. Kao izuzetna retkost pod zastitorn je zakona i njeno hvatanje je kaznjivo, »Obicni« posetioci mogu je videti sarno u vestackorn bazenu u Postojnskoj jami, dok to zadovoljstvo mnogo cesce imaju speleolozi koji istrazuju vodene horizonte pecina dinarskog karsta. Proteus anguinus (iii covecja ribica - ime je dobila po boji koze veoma slicnoj covekovoj) je vodozemac bez ociju i pigmenta, a bledo ruzicasta boja koze potice od strujanja krvi ispod nje. Posebno su zanimljive jarko crvene spoljne skrge, potpuno otkrivene, koje su verovatno i glavni razlog nekadasnjeg proglasavanja ove Ijupke i bezopasne zivotiqjice za strasnog zmaja. Duzina pojedinih primeraka ne prelazi dvadesetak centimetara, a nozice su slabe i nesrazmerno male u odnosu na telo. (:0- vecja ribica krece se pokretima repa i ima veoma izostrena cula mirisa, sluha i

76

dodira. Zanimljivo je da, iako bez ociju, bezi od svetlosti, a kada joj je izlozena u duzern periodu, gotovo pocrni. Zapravo, nakon dolaska na svet, mladunci covecje ribice imaju sicusne crneoci prevucene kozorn i sivu boju, ali u toku rasta toga postepeno nestaje.

Jos jedna zanimljivost vezana je za nasu covecju ribicu - eksperimenti u akvarijumu pokazali su da, kada je temperatura vode povisena, ona polaze jajasca, a kada je niza od odredene, rada zive mlade. U prirodnim uslovima jajasca odlaze u vodi pecine iIi ih pricvrscuje za stalagmite.

Slike 93. Covecjc ribice u vesteck om bazenu, Postojnske jama. (Foto autora)

Na kraju ovog kratkog prikaza zivog sveta naseg podzemlja, treba izneti nadu da ce odgovarajucim i preciznim zakonskim propisima on najzad biti celovito zasticen, i da ce se nesto uciniti sa nekontrolisanim zagadivanjem podzemnih voda i drugirn narusavanjern prirodnih uslova u podzemlju. A sto se rice ilegalnog posecivanja nasih pecina od strane inostranih bispeleologa, neka budu citirane reci G. Nonveillera: » ... izgubice interes za dolazak i za rad u nas tek onda kada sami budemo dovoljno aktivni u tim oblastima istrazivanja i kada budemo postizali dovoljno uspeha u tom radu.«

2. PRAlSTORIlSKl COVEK U PEelNAMA JUGOSLA VilE

Kada je rec 0 nalazima fosilnih ostataka praistorijskog coveka, u prvom redu onim najstarijim, paleolitskim, a zatim i tragova njihove kuiture, Jugoslavija zauzima jedno od vodecih mesta u Evropi. Pri tome su svi vazniji nalazi vezani upravo za pecine, sto je i logicno irnajuci u vidu njihov broj na nasern tlu i pogodnosti koje su pruzale za zivot paleolitskim lovcima. U ovom poglavlju kratko su prikazana nalazista fosilnih Ijudi i paleolitskih kultura u pecinarna Jugoslavije, pri cernu su najvecim delom korisceni podaci iz kapitalnog dela » Praistorija jugoslovenskih naroda. Paleolit i mezolit« u izdanju Akademije nauka i umetnosti BiH (glavni urednik Alojz Benac, 1979). Iz iste knjige takode su preuzeti i crtezi Seada Cerkeza, kao ilustracija tekstu. Autori

77

pojedinih prikaza u knjizi su M. Malez, M. Brodar, F. Osole, D. Basler i B. Gavela. Osim podataka iz pomenute knjige, korisceni su i rezultati novijih istrazivanja na podrucjirna Bosne i Hercegovine, erne Gore i Srbije (1. Mulaomerovic, 1984; N. Milosevic, 1984; B. Ivanovic, 1980).

2.1. NALAZlSTA PALEOLlTSKOG COVEKA U PEClNAMA JUGOSLAVlJE

Pecine na teritoriji 1ugoslavije, bas kao i u slucaju speleoloskih i biospeleoloskih istrazivanja, krajnje su neravnomerno proucene u paleontoloskorn i . arheoloskorn pogledu. Najveci broj nalazista fosilnih ostataka paleolitskog coveka otkriven je u Hrvatskoj, ukupno 9, dva su iz Srbije, a po jedan iz Hercegovine i mozda Slovenije (podatak nije pouzdan). Nalazi pojedinacnih Ijudskih zuba iz mladeg paleolita u polupecini Badanj u Hercegovini, Pecini ispod 1erininog brda kod Kragujevca i Visokoj pecini kod Valjeva (gde se mozda radi 0 srednjem paleolitu), upucuju da postoje velike mogucnosti otkrivanja fosilnih ostataka ljudi i u ostalim krajevima 1ugoslavije.

Najstariji ostaci fosilnog coveka u 1ugoslaviji, a ujedno i u Evropi, otkriveni su iz naslaga najstarijeg pleistocena u pecini Sandalja I kod Pule. Iz kostane brece,~pja je sadrzala brojne kosti i zube izumrlih zivotinjskih vrsta, 1975. je isprepariran gornji prvi levi sekutic roda Homo. Prema starosti slojeva u kojima je pronaden, najverovatnije je da priIJada nek9m predstavniku iz skupine napre<inihflustri11opit¢fa iIi primitivnom arharitropu vrste Homo erectus. Pored ovognqjznacajnijeg nalaza, i ostataka brojnih zivotinja koje su bile pI en paleolitskog lovca (izmedu ostalog utvrdrno je prisustvo jelena, stepskog nosoroga, konja, divlje svinje, pragoveceta, majmuna, praleoparda, medveda itd.), pronadeno je do sada najstarije poznato kameno crude u Evropi - primitivni udarac (chopper). Takode su otkrivene nagorele kosti zivotinja i tragovi upotrebe vatre (kornadici drvenog uglja). Sve ovo upucuje da je rod Homo naseljavao Evropu jos u najdonjem pleistocenu, sto do otkrica u Sandalji nije bilo poznato. Taj period trajao je priblizno od oko 2 000 000 do

800 000 godina pre nove ere. .

Iz naslaga donjeg i srednjeg pleistocena, koje su u 1ugoslaviji razvijene na manjem prostoru, do sada nisu pronadeni ostaci paleolitskih Ijudi. Iz mladeg pleistocena, odnosno srednjeg i mladeg paleolita, na teritoriji 1ugoslavije otkriven je veliki broj ostataka paleolitske kulture i fosilnog coveka, najcuvenije takvo nalaziste svakako je u polupecini na Husnjakovom brdu u Krapini, a srednjem paleolitu pripadaju i nista manje znacajna novija otkrica neandertalaca iz pecine Vindije i Velike pecine U Hrvatskom zagorju.

Nalaziste u Krapini otkrio je 1899. godine nas poznati geolog i paleontolog Dragutin Gorjanovic-Krarnberger, i istrazivao narednih pet godina. Osim njega, do danas je skeletne ostatke Ijudi i ostali paleontoloski i arheoloski materijal ispitivalo na desetine nasih i stranih naucnika, pa se moze reci da je nalaziste u Krapini verovatno najbolje prouceno takve vrste u svetu. Ono je ujedno, po broju otkrivenih materijala, i najbogatije paleoantropolosko nalaziste u svetu. Osim brojnih ognjista, raznovrsnog kamenog oruda tipicnog za srednji paleolit (tzv. musterijen), i kostiju i zuba ulovljenih zivotinja, u Krapini je pronadeno preko 650 komada covecijeg skeleta - lobanja, donjih celjusti, kukova i ekstremiteta. Na osnovu detaljnih istrazivanja utvrdeno je da poticu od oko 80 osoba, pretezne starosti izmedu 15 i 20 godina (M. Malez, 1979, 1984). Zanimljivo je da je vecina kostiju bila polomljena i razbacana, a na pojedinim su bili zapazeni nagoreli delovi iIi srasli prelomi. Ovo upucuje na ka-

78

nibalizam i surovi nacin zivota koji su vodili nasi preci. Covek iz Krapine dobio je naziv HO[11O neanderthalensis krapinensis i po svim osobinama pripada skupini neandertalaca eiji su ostaci pronadeni na vise mesta u Evropi.

Pecina Vindija, udaljena 20 km zapadno od Varazdina, takode je veoma znacajno nalaziste skeletnih ostataka neandertalaca. Mada je pecina odavno poznata po bogatorn praistorijskom materijalu i kontinuiranom prisustvu Ijudske zajednice od paleolita do rimskog doba, tek 1974. godine otkriveno je vise fragmentiranih donjih celjusti, delova kostiju lobanje pojedinacnih zuba i

10

Stika 94. Ostsci lobsnje Krapinskog coveks. (Crtez Sead Cerkez, 1979)

79

raznih kostiju trupa i ekstremiteta, od ukupno 8 odrasiih i 3 miade (juveniine) osobe (M. Maiez, 1984). Posebno je znacajno da hominidi iz Vindije predstavIjaju neprekinuti evo1ucioni niz otkriven na jednom mestu (»in situ«), sto je do sad a jedini slucaj u Evropi i veoma znacajno za razvoj paieoantropoiogije.

10

Slika 95. Skeletni ostaci donjih celjusti neandertalca iz pecine Vindija. (Crtei Seed Cerkez, 1979)

80

Individue iz sloja 03 pripadaju skupini neandertalaca (Homo sapiens neanderthalensis), po' osobinama su slicni onima iz Krapine, a starost im je odredena na 42 400 ± 4300 godina. Apsolutna starost prelaznih oblika Ijudi iz Vindije odredena je na 26 970 godina (iz naslaga gornjeg del a interstadijala wurrn 212) i pripadaju neandertalcima slicnim Ijudima. Skeletni ostaci iz naslage 0 pripadaju naprednom fosilnom coveku, najverovatnije predstavniku kromanjonske grupe (Homo sapiens fossilis).

Pored nalaska fosilnih ostataka coveka, Vindija je veoma znacajna i u paleontoloskom pogledu, buduci da je otkriveno prisustvo vise od stotinu razlicitih zivotinjskih vrsta, mahom lovackog plena, sto je svrstava u najbogatija nalazista u nas.

Treci veoma vazan nalaz fosilnog coveka u blizini Krapine i Vindije je iz Velike pecine na Ravnoj gori, u kojoj je otkrivena fragmentirana lobanjska kalota s nadocnim lukom. Po svojim osobinama, covek iz Velike pecine cini prelaz izmedu neandertalca i gornjepaleolitskih Ijudi, a pornocu analize 14C utvrdeno je da je stariji od 33 850 godina.

Fosilni ostaci mladepaleolitskog coveka otkriveni su na ukupno 8 lokaliteta u Jugoslaviji, ukljucujuci tu i one iz pecine Vindija. N ajvise, ukupno 6, je iz Hrvatske, koju su u gornjem pleistocenu naseljavali kromanjonci, podeljeni u dve podskupine. Skeletni ostaci otkriveni u Sandalji II, Romualdovoj pecini i Cerovackoj gornjoj pecini, pripadaju kromanjoncima mediteranskog tipa, a oni iz Vetrenice i Vindije vrlo su slicni predmostskom tipu (M. Malez, 1979).

U Cerovsckoj gornjoj pecini kod Gracaca otkrivena je dobro sacuvana potkolenica coveka koji pripada tzv. »mladepaleolitskom lovcu na pecinske medvede« iz skupine Homo sapiens fossilis. U pecini Veternici kod Zagreba, zajedno sa kamenim orudem iz zavrsne faze musterijena, otkrivena je cela covecija kalota, najverovatnije na sekundarnom lezistu. Anatomsko-morfoloske i metricke osobine upucuju da se radi takode 0 mladepaleolitskom lovcu iz iste skupine (M. Malez, 1979).

Pecina Vetrenica posebno je interesantna po prvom dokazu postojanja religije kod praistorijskog coveka, tzv. kulta medveda. Na vise mesta u udubIjenjima bocnih stena namerno su postavljene lobanje pecinskog medveda (Ursus speleus) i to u vise grupa. Pojedine grupe lobanja oblozene su lopaticarna medveda, a uz njih postavljeni kvarcni artefakti (izradevine ljudske ruke) i komadi drvenog uglja. Najzanimljiviji nalaz je svakako donja celjust pecinskog medveda na kojoj su probusene tri rupe do mandibularnog kanala, pa se pretpostavlja da je predstavljala prvu primitivnu sviralu. Slican nalaz potice i iz slovenacke pecine Potocka zijalka u Karavankama.

U Istri su otkriv ena tri lokaliteta sa skeletnim ostacima mladepaleolitskog lovca. To su pecina 8andalja II kod Pule, Romualdova pecins u Limskom kanalu i Vergotina pecine kod Nove Vasi.

Najvece i najznacajnije nalaziste od njih je pecina 8andalja II, u kojoj je od 1963, u vise navrata, sakupljeno ukupno 39 ostataka fosilnog coveka. Analizom izotopa 14C odredena je apsolutna starost nalaza od 12 320± 100 godina, pa se sa sigurnoscu moze tvrditi da oni pripadaju mladepaleolitskom lovcu iz skupine Homo sapiens fossilis. Jedna od zanimljivosti vezanih za nalazak ostataka skeleta u Sandalji II je da su sve lobanje i kosti udova bile razbijene i bez ikakvog red a razbacane po pecini, iako je poznato da je u to vreme vee postojao razvijen kult mrtvih, odnosno da je njihovo pokopavanje bilo uobicajena pojava. Odsustvo opaljenih i delimicno pougljenih kostiju iskljucuje

81

rnogucnost kanibalizma (kao npr. u slucaju Krapine), pa se najverovatnije radi 0 obracunu dye skupine lovaca i medusobnom ubijanju.

Slika 96. Gravure praistorijskog coveks iz pecine Badanj kod Stoca. (Crtei Sead Cerkez, 1979)

82

Prvi nalaz fosilnog coveka van teritorije Hrvatske je iz polupecine Bedanj kod Stoea u Hereegovini. Iz cvrsto eementovane stene, koja je sadrzala mnogo sileksa i zivotinjskih kostiju, isprepariran je coveciji zub. Mada je rec 0 naslagama gornjeg pleistoeena, nalaz je nedovoljan za odredenije datiranje. Posebna zanimljivost nalazista Badanj je otkrice nakita od puzevih kucica, jelenovih zuba i kostanih eevi u najgornjim slojevima kasnog mladeg paleolita (D. Basler, 1979). Svojevrsna retkost je i nalazak bloka stene sa gravurama pracoveka koji je za sada jedini takve vrste u nasoj zemlji.

Na kraju ovog pregleda, treba spomenuti i nalaz iz manje pecine zvane Jama nad Lokom kod Podpeci vise Kopra. U njoj je J. Muller 1941. godine izdvojio iz zasiganog pecinskog zida coveciju vilicnu kost mozda pleistoeenske starosti, a u sedimentima kosti pecinskog medveda. Kost se danas verovatno nalazi u Prirodnjackom muzeju u Trstu, ali blizi podaci nedostaju (F. Osole, 1979).

2.2. OSTALA NALAZISTA PALEOLITSKE KULTURE U PECINAMA JUGOSLA VIlE

Osim vee nabrojanih najznacajnijih nalazista paleolitskog fosilnog coveka, u kojma su takode otkriveni brojni artefakti i drugi tragovi njegovog prisustva, u nasoj zemlji do sada je obraden veliki broj veoma znacajnih nalazista paleolitske kulture.

Do 1976. godine u Sloveniji je otkriven 31 paleolitski lokalitet, od cega je 24 pecinskih, Kameno orude iz starijeg paleolita u eelini je veoma retko u Jugoslaviji, pa su s tog gledista veoma znacajna sledeca tri nalazista, sva iz Pivske kotline: Jama u Lozi kod Orehka, Pecina Risovee i Betalov Spomdol nedaleko od Postojne. Pecina Betalov Spomdol je i najvaznije nalaziste srednjegpeleolite u Sloveniji (ima ih ukupno 13 registrovanih), a za razliku od ostalih, koja su najverovatnije predstavljala kratka prebivalista - lovacke staniee, u njemu se covekov predak zadrzava u duzem periodu. Nalazista srednjeg paleolita u Sioveniji su po pravilu pecinska i neravnomerno rasporedena, a najvise ih ima u notranjsko-primorskom karstu.

Nalazista mladeg paleolita u Sloveniji su brojna i vrlo bogata razlicitim vrstama kamenog i kostanog oruda. U uskom podrucju, koje se prema istoku veze sa Velikom pecinorn u Hrvatskom zagorju, nalaze se cetiri veoma znacajna lokaliteta - Potocka zijalka, Mokriske jame, Spehovka i Herkove peci, Najvaznija od njih je pecina Potocka zijalka u Karavankama. U njoj je otkriveno kostano orude koje je svojevremeno posluzilo za postavljanje nove kulturne skupine u arheologiji, tzv. olseviens. Od znacajnijih nalaza treba pomenuti siljke sa pravilnim zarezima (na jednom je otkrivena spiralna erta), busene kosti i vee opisanu donju vilieu medveda, probusenu sa tri uzastopne rupe, koja je verovatno predstavljala prvi muzicki instrument. U Potockoj zijalki otkriveno je i kostano orude za koje se smatra da je prototip igle.

Od ostalih paleolitskih nlazista u pecinama Slovenije isticu se jos Babja jarna (kod sela Gorjusa blizu Domzala), Ovcja jama JZ od Postojne, Postojnska jam a, jama Crni kal u kamenolomu iznad Kopra, Roska pecina u sistemu Skoejanskih jama, Ciganska jama kod Kocevja i dr.

U Hrvatskoj je otkriven najveci broj lokaliteta sa ostacima paleolitske kulture, a najvazniji su vee spomenuti u prethodnom poglavlju. Od ostalih, medu poznatije spadaju pecina Vorganjska pee, Bukovac-pecina, Vileniea, Vuglovae i dr.

U Bosni i Hercegovini, osim vee pomenutog nalazista u polupecini Badanj kod Stoea, ostaei materijalne kulture iz paleolita otkriveni su jos u Gor-

83

n

~

, ~

I \

, \ \ ... , .. _,)

D

8

Sliks 97. Rszliciti pritnerci kamenog i kostsnog oruda peleolitskog coveke iz nekib nssih pecine: /. Bukovec-pecins, 2-4 i 6-8 Romua/dova pecins, 5. Varaidinske top/ice, 9. Samobor, /0. Sandalja I (najstariji psleolit). (Crtez Seed Cerkez, /979)

84

njoj Bijambirskoj pecini kod Olova (kremeni artefakti i zivotinjske kosti, ugljeno trunje, svi datirani kao epigravitien), pecini Rastusi kod Teslica (kremene alatke sa karakteristikama musterijena) i pecini Hrustovaci kod Sanskog Mosta. Poslednje nalaziste pominje M. Mandie jos 1939. godine, ali ne opisuje blize »okresivane krernenice« pomesane sa kostima zivotinja iznajdubljeg sloja (J. Mulaomerovic, 1984). Kasnija sistematska istrazivanja na ovom lokalitetu nisu izvodena. Usamljeni musterijenski artefakt otkriven je i u Gigica pecini u selu Resanovcu kod Drvara, koja se nalazi u blizini turisticke pecine Ledenice (D. Besler, 1979), ali podrobnija istrazivanja nisu obavljena.

Najnoviji nalaz velikog broja kamenih artefakata koji pripadaju mladem paleolitu, potice iz Pecine u Rudoj glavici kod Trnova (J. Mulaomerovic, 1984).

U Srbiji su do sada otkrivena 4 lokaliteta sa ostacima paleolitske kulture u pecinama, To su Petnicka i Visoka pecina kod Valjeva, Pecina pod Jerininim gradom (Gradac kod Kragujevca) i najvazniji medu njima, pecina Risovaca kod Arandelovca.

Pecina Risovaca kod Arandelovca, koja je slucajno otkrivena prilikom miniranja u kamenolomu oko 1950. godine, jedno je od najbogatijih nalazista pleistocenske faune i materijalne kulture srednjeg paleolita kod nas. Nazalost, oko 20 m ulaznog pecinskog kanala sasvim je unisteno eksploatacijom kamena, tako da je izgubljeno neprocenjivo arheolosko i paleontolosko blago, i to zauvek. Sistematska arheoloska istrazivanja se u Risovaci sa prekidima obavIjaju od 1955. godine pod rukovodstvom B. Gavele, a danas je u njoj otvoren muzej paleolita, jedini te vrste u Jugoslaviji. Do sada je u pecinskirn sedimentima otkriveno prisustvo 20 zivotinjskih vrsta sisara, koje sve pripadaju fauni mladeg pleistocena. To su pecinski lav, pecinski medved (oko 2/3 svih kostiju), hijena, mamut, bizon, jelen, nosorog itd. U istom sloju sa zivotinjskim kostima otkriven je veliki broj kamenog i kostanog oruda koje odgovara musterijenskoj epohi. Odnosno, praistorijski covek iz Risovace savremenik je Krapinskog coveka.

Jedno od najznacajnijih nalazista paleolitske kulture u Jugoslaviji je pecina Crvena Stijena kod Niksica u Crnoj Gori. Uz Sandalju I kod Pule, to je ujedno i lokalitet sa najstarijim i najdubljim kulturnim slojevima u Jugoslaviji. Njihova debljina iznosi i do 30 m, a starost najdubljih procenjena je na oko 180 000 godina. Od arheoloskih nalaza pronadeni su razni siljci, rezala, seka- 6, jezgra itd. Smatra se da je u Crvenoj Stijeni ziveo atipicni neandertalski covek koji se u Evropi javio mnogo ranije nego sto se pretpostavljalo. U tom pogledu nlaziste Crvena Stijena je veoma znacajno za korekciju postojecih i postavljenih novih teorija 0 evoluciji coveka (B. Ivanovic, 1980).

Za sada jedino pecinsko nalaziste paleolitske kulture u Makedoniji je pecina Makarovec na desnoj strani kanjonske doline reke Babune (M. Malez, 1979). U pecini dugoj oko 40 m koja je zapunjena kvartarnim sedimentima, vise sondi otkrilo je brojne zivotinjske kosti gornjopleistocenske faune, kao i kostane artefakte 1 nedefinisano kostano crude. Najverovatnije je da su u pitanju ostaci iz mladeg paleolita.

Na kraju ovog kratkog prikaza nalazista materijalne kulture i fosilnih ostataka paleolitskog coveka u pecinama na tlu Jugoslavije, treba izneti uverenje da istrazivanja na polju paleoantropologije i arheologije u nasim pecinama tek ocekuje puni zamah. Vecina najznacajnijih otkrica dogodila se u zadnjih desetak godina, a kako ona po svojoj prirodi iziskuju dug i mukotrpan rad, kao i znatna materijalna sredstva, prave rezultate tek treba ocekivati.

85

III DEO

NAJLEPSE PECINE JUGOSLA VIJE

I. SLOVEN/fA

Najveca koncentracija turistickih pecina Jugoslavije je u Sloveniji, i to na uskom prostoru oko Postojne, Divace i Kozine. U tzv. Notranjskom karstu osim Postojnske jame su jos Pivka jama, Crna jama i Planinska jama, a na udaljenju od svega 30 km od Postojne, u blizini Loza je Krizna jama, koja se takode moze ubrojati u ovu grupu. Druga skupina turistickih pecina nalazi se

e

POSTOJNSKA JAMA

PLANfNSKA'

JAMA ~

~k

TKALCA JAMA

o

2km

~ 1 ------ 2 ----- 3 G 4

Slika 98. Skica najistraienijeg karstnog podzemlja u nssoj zemlji. I - pecinski kanal, 2 - povrsinski tok, 3 - utvrdena podzemns veza, 4 - karstna depresija na povrsini terena. (Prema Vodniku 7

IZRK, 1982)

oko Divace i Kozine, u tzv. Klesicnom karstu, a cine je Skocjanske jame, Vilenica i Dimnice. Ovakva koncentracija izvanredno lepih pecina dostupnih posetiocima bez premca je u svetu, a posebna pogodnost je da se sve nalaze u

87

blizini iIi na sam om Evropskom putu, koji od davnina povezuje zemlje srednje Evrope sa Jadranskim morem. Turistickih pecina ima i uostalim delovima Slovenije, a takode sa nalaze na glavnim putnim pravcima: Zelezna jama i Pekel uz porn en uti Evropski put izmedu Ljubljane i Maribora, a Taborska i Kostanjeviska jama u blizini autoputa Ljubljana-Zagreb. Najmanja slovenacka turisticka pecina, Francetova jama kod Ribnice, takode se nalazi pored vaznog asfaltnog puta Ljubljana-Rijeka preko Gorskog Kotara. Sve ovo, uz dugu tradiciju i staranje 0 pecinskom blagu cije vrednosti su u Sloveniji svi svesni, cini da ona predstavlja pravu Meku evropskog i svetskog pecinskog turizrna. Ako se tome dod a cinjenica da je Vilenica verovatno najstarija turisticka pecina na svetu (jos 1633. godine zavrski grof Petac je sa obliznjom crkvom delio prihod od ulaznica), i da su Skocjanske jame 1986. godine stavljene pod zastitu UNESKO-a kao izuzetna prirodna retkost, postaje jasno zasto svake godine na stotine hiljada turista hrli u obilazak slovenackih pecina,

POSTOlNSKA lAMA (broj I na prilozenoj karti)

Postojnska jama, pravi biser Dinarskog karsta, po turistickom iskoriscenju svojih lepota medu najpoznatijim je u svetu. Ulazni deo pecine posecivan je jos u srednjem veku, 0 cernu govore potpisi u Rovu starih potpisa. Najstariji datira iz daleke 1213. godine. Prava slava Postojnske jarne pocinje da se siri

Slika 99. Potpisi starih istraiivaca na zidovima Tartara u Postojnskoj jami.

(Foto Mihajlo Mandie)

od 1819. godine kada je otvorena za posetioce. N ajzasluzniji za to je mestanin Luka Cee, koji je godinu dana ranije, pripremajuci pecinu za posetu austrijskog cara Franca I, sasvim slucajno otkrio unutrasnje delove Postojnske jame. U Postojni 'turista cesto moze cuti sta je Luka Cee, ugledavsi pecinski nakit izuzetne lepote, doviknuo drugovima: »Ovde je novi svet, ovde je raj l«.

Uporedo sa otkricirna u podzemlju Postojnske jame tece i njeno stalno doterivanje i uredivanje novih turistickih staza. Tako je 1884. godine uvedeno elektricno svetlo jednosmerne struje, prvo takve vrste u svetskim pecinama, a 190 I. su se pojavile prve prave sijalice. U Postojnskoj jami izgradena je i prva

88

1974

prema Planinskoj jami

1852

PIVKA JAMA

CRNA JAMA

o

_..". podzemni ••• sifon ::::::::::", vestacki

o ulaz

POSTOJNSKA JAMA

100m 0

200

400m

Slika 100. Uproscen plan Postojnskog jamskog sistema sa godinama otkrics pojedinih delova. (Prema R. Gospodsricu ; iz F. Habea, 1981)

89

turisticka zeleznica u svetu, dan as duga 4 km, koja dnevno moze da preveze 10 000 turista.

Pecinski sistem Postojnske jame do sada je istrazen na duzini od 19,5 km, sto ga cini najvecirn u Jugoslaviji. Pored Postojnske jame u uzem smislu, to su jos Podzemna Pivka sa Otoskorn i Magdalenskom jamom, i Pivka i Crna jama. Sistem je stvorila ponornica Pivka koja se usekla za oko 18 m od mesta

Slika 101. Stalagmiti »Dijsment« i »Btilijent«, simbol Postojnske jame. (Foto autora)

Slika 102. Raznobojni seliv ad svetlucavog kristalnog kalcita u Gornjem Tartaru, Postojnska jama. (Foto autora)

sadasnjeg poniranja neposredno ispod ulaza u jamu. Za turisticki obilazak otvoren je veci dec suvog horizonta Postojnske jame i Crna i Pivka jama koje se razgledaju odvojeno. 1922. godine probijen je vestacki tunel izmedu Postojnske i Crne jame, a kasnije i izmedu Crne i Pivka jame. Sadasnja duzina pecinskih kanala, u speleoloskorn smislu, dostignuta je preronjavanjem sifona u vodenom horizontu sistema od strane slovenackih speleologa.

Za tutisticke posete u Postojnskoj jami uredeno je ukupno 5000 m bsvetIjenih staza, od cega 4 km posetioci razgledaju iz otvorenih vagoncica podzemne zeleznice. Preostalih 1000 m, nakon podele u jezicke grupe, turisti obilaze uredenom pesackorn stazom, na cijern kraju ponovo sedaju u vagone i vracaju se kruznirn putem do izlaza. Obilazak pecine traje ukupno 90 minuta, za koje vreme se posetiocu neprekidno ukazuje izvanredno lep pecinski nakit najraznovrsnijih oblika i boja, ogrornne dvorane, sporedni kanali koji se nastavljaju u preteci mrak, odnosno sve one sto Postojnsku jamu cini jednom od najlepsih i najpoznatijih u svetu. Od del ova jame i pecinskog nakita posebno se isticu Kongresna dvorana (u kojoj je 1965. otvoren Medunarodni speleolos-

90

ki kongres), prosvetljena tanka draperija - Zsvess, Velika Gora sa ogromnim odvaljenirn blokovima stena, prekrivenim mnostvom stalagmita i ostalog nakita, i svodom dugim 300 m, zatim 500 m duge Lepe jsme sa najvecorn koneentraeijom nakita koji skoro potpuno prekriva pecinski kanal, Bela dvorana sa bazencicima ispunjenim vodom i prelepim kristalnim nakitom, Crvene dvorana, Zimska dvorana sa snezno belim evetovima sige na stropu, Briljent - stalagmit simbol Postojnske jame, kome drustvo cini beli Dijamant, i na kraju, ogromna Koncettns dvorana cuvena po brojnim muzickim koneertima koji se u njoj odrzavaju. Posebnu atrakciju predstavljaju covecje ribice izlozene pogledu posetilaea u vestackorn bazenu kod Koneertne dvorane.

Postojnska jama je za turiste otvorena tokom eele godine. Postoji stalna strucna vodicka sluzba na svim vaznijim jezicima sveta, kao i obilje najraznovrsnijeg propagandnog materijala i suvenira. Uz samu jamu, koja je od grada Postojne udaljena I km, izgraden je moderan hotel sa brojnim prodavniearna, restoranima i ostalim sadrzajima, a postoji i parking za vise hiljada vozilao U Postojni takode postoje hoteli i smestajni kapaeiteti za veci broj turista, a kod ulaza u Pivka jamu, na oko 4 km od grada, izgraden je moderan autokamp sa svim pratecim objektima.

Godisnje Postojnsku jamu poseti blizu 800 000 turista, od cega 70-80% cine stranci. Sve informacije 0 jami daje TOZD Jama, 66230 Postojna, tel. 067121-161.

PIVKA I CRNA lAMA (2)

Ulaz u Pivka i Crnu jamu, koje se obilaze zajedno, nalazi se na 4 km od Postojne, u lepom autokampu sa bungalovima smestenim u staroj surni smrca. Vee sam 60 m duboki ulaz u Pivka jamu, u vidu ogromne vrtace udorniee, na posetioee ostavlja nezaboravan utisak. Zbog nepristupacnosti, Pivka jarnu relativno kasno je otkrio speleolog A. Smidl (1852). Za posetioee je otvorena 1926., godinu dana nakon sto je uz desnu obalu podzemnog toka Pivke usecena staza u steni, sa brojnim vestackim tunelima. Pivka i Crnu jamu spaja 75 m dug tunel koga su probili Italijani. Obilazak obe ove jame traje 60 min uta duz betonske, dobro obezbedene staze, osvetljene na duzini od 1500 m.

Pivka jama, kroz koju tece podzemni tok sto dolazi iz dva kraka, Crne i Magdalena jame, i odlazi duz nepristupacnog sifona ka Planinskoj jami, nije toliko bogata nakitom kao Postojnska jama. Medutim, ono sta na posetioce ostavlja nezaboravan utisak, je bistri zeleni i snazni tok Pivke, koji se probija kroz podzemni kanjon, zatim mnostvo pukotina i raseda duz kojihpritice voda sto ostavlja raznobojne lepe salive i drugi pecinski nakit, ogromna Podorna (odlomska) dvorana sa impozantnim kamenim blokovima koje razara i polako odnosi tok, brojni hijeroglifi na pecinskim zidovima. Pre ulaska u vestacki tunel, koji posetioee vodi u Crnu jamu, pruza se vidik na mesto spajanja dva podzemns rukavca Pivke - desnog iz pravea Crne jame i levog iz pravea Magdalena jame. U zavrsnoj dvorani Kspelici je velika koneentracija smedih stalaktita, stalagmita i draperija. Nakon dolaska u Crnu jamu postaje odmah jasno zasto je dobila takav naziv. Pecinski nakit i zidovi jame imaju tamnosivu i mestirnicno pravu ernu boju, za koju se veruje d:)_ potice od prisustva manganovog jona u rastvoru kaleijum-bikarbonata iz koga se stvaraju kalcitne sigaste tvorevine i tamne erne svetlueave prevlake po zidovima pecine. Crna jama je pravo raskrsce podzemnih tokova i pecinskih kanala, a cuveno

91

je njeno bogatstvo covecjim ribicama. U Veliko} dvorani Crne jame, koja je nekada bila njen najlepsi deo, sa mnostvorn stalagmita i ogromnih stubova visokih preko 10m, odlozen je materijal iz 500 m dugackog tunela koji su ruski zarobljenici probili do Postojnske jame. Time je vecina pecinskog nakita zatrpana i polomljena. Odavde se izlazi na svetlo dana kroz. vrtacu udornicu 6- me je obilazak zavrsen.

Slika 103. »Pecinsko srebro« u vodenom horizontu erne jame - okrugle kapi kondenzovane vode na pecinskim zidovima koje svetIucaju pod svetlom karbidnih lampi. (Foto autora)

Pivka i Crna jama otvorene su za posetioce svakog dana od juna do septembra, a posete se organizuju nekoliko put a dnevno. Postoji stalna strucna sluzba na vaznijim svetskim jezicima, kao i prateci propagandni materijal. U zimskom periodu godine obilazak je moguc uz prethodnu najavu. Broj posetilaca krece se izmedu pet i sest hiljada godisnje, od cega je oko 80% stranaca.

Jamom upravlja TOZD Jama, Jamska 30, 66230 Postojna, a sva obavestenja rnoguce je dobiti na telefon 067121-161.

PLANINSKA lAMA (3)

Planinska jama nalazi se na gornjem obodu Planinskog polja i njen ulaz zapravo je izvor reke Unice, koja nakon kratkog vijugavog toka kroz polje ponire na severnom delu »Pod stenama«. Od Postojne je udaljena 10 km, a put za nju odvaja se u selu Planini, gde je u neposrednoj blizini Ravbarovog tornja polazna tacka za obilazak, sa turistickirn kioskom i mestom za parkiranje vozila. Otvor jame je ispod impozantnog vertikalnog krecnjackog odseka, visokog 100 m, na kome se vide brojni rasedi i pukotine.

Planinska jama poznata je od davnina, a unutrasnji deo ispitan je 1848. godine kada je Anton Urbas prvi otkrio najvecu zanimljivost po kojoj se jama procula, Nairne, na oko 500 m od ulaza spajaju se dva podzemna toka za koje je utvrdeno da doticu iz pravca Postojnske jame (tzv. Pivski rukav), odnosno iz pravca Rakovog Skocjana (Tkalca jama) - tzv. Rakov rukav. Ovo susreta-

92