P. 1
Tirele

Tirele

|Views: 503|Likes:
Published by Jelena Zdravkovic

More info:

Published by: Jelena Zdravkovic on Dec 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/11/2011

pdf

text

original

TEHNOLOŠKO-METALURŠKI FAKULTET U BEOGRADU

GENERALNI TEHNOLOŠKI PROJEKAT UVOĐENJA NOVOG PROIZVODA –TIRELA SA UKUSOM LEŠNIKA U PREDUZEĆU SOKO ŠTARK, BEOGRAD

Studenti:

Beograd, februar 2010.

1

Sadržaj
strana
PROBLEMSKI PROJEKTNI ZADATAK......................................................................................................3 PROJEKTNI ZADATAK.................................................................................................................................4 1. PROGRAM I KAPACITET PROIZVODNJE.............................................................................................6 2. KVALITET PROIZVODA “TIRELA”........................................................................................................8 3. TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA................................................................................................................10 3.1. Priprema sirovina za proizvodnju vafel listova...................................................................................10 3.2. Priprema sirovina za proizvodnju fila za premazivanje vafel listova..................................................10 3.3. Tehnološke operacije u procesu proizvodnje vafla sa ukusom lešnika.............................................10 3.4. Proces proizvodnje...............................................................................................................................12 4. KVALITET SIROVINA............................................................................................................................15 Osnovne sirovine su za proizvodnju tirela su: brašno tip 650, biljna mast, šećer, kuhinjska so, Nabikarbonat, aroma lešnika, lecitin, sredstvo za narastanje (E500) i bezmasni kakao prah. U daljem tekstu cemo ispitati kvalitet osnovnih sirovina.........................................................................................................15 5. JEDINIČNI BILANS SIROVINA, ENERGIJE I FLUIDA.......................................................................19 6. BILANSI MATERIJALA..........................................................................................................................20 6.1. Proračun utroška sirovina....................................................................................................................20 6.2. Proračun električne energije................................................................................................................20 6.3. Proračun utroška industrijske vode......................................................................................................20 7. PRORAČUN ZALIHA SIROVINA...........................................................................................................20 8. PAKOVANJE.............................................................................................................................................21 9. SKLADIŠTENJE PROIZVODA................................................................................................................21 10. BUDUĆE PROŠIRENJE..........................................................................................................................22 11. IZBOR ENERGETSKIH IZVORA..........................................................................................................22 12. HLAĐENJE..............................................................................................................................................22 13. RASVETA, VENTILACIJA, GREJANJE I VODA ZA PIĆE................................................................22 13.1. Tehnološki uslovi za ventilaciju i grejanje........................................................................................22 13.2. Tehnološki uslovi za rasvetu.............................................................................................................22 13.3. Voda za piće......................................................................................................................................23 14. GODIŠNJI BILANSI................................................................................................................................23 14.1. Sirovine i pomoćni materijal (godišnji utrošak)................................................................................23 14.2. Električna energija.............................................................................................................................23 15. LISTA OPREME......................................................................................................................................24 16. DISPOZICIJA OPREME I OBJEKATA.................................................................................................24 17. KONTROLA I UPRAVLJANJE..............................................................................................................26 18. TRETMAN OTPADA I ZAŠTITE..........................................................................................................26 19. KADROVI I ORGANIZACIJA...............................................................................................................26 20. PRORAČUN CENE KOŠTANJA GOTOVIH PROIZVODA................................................................27 20.1. Cena koštanja sirovina i repromaterijala...........................................................................................27 20.2. Cena koštanja energenata..................................................................................................................27 20.3. Troškovi rada.....................................................................................................................................28 20.4. Troškovi amortizacije........................................................................................................................28 20.5. Troškovi prodaje................................................................................................................................28 20.6. Porezi.................................................................................................................................................28 20.7. Troškovi poslovanja preduzeća.........................................................................................................28 20.8. Proračun cene koštanja gotovog proizvoda.......................................................................................29

2

11000 Beograd. Proizvodnja novog proizvoda bi mogla da se realizuje na već postojećem postrojenju na kome se i do sada radilo. Kumodraška 249. ili sa malim modifikacijama proizvodnje. Analizom tržišta utvrđeno je da bi se mogao proširiti proizvodni asortiman uvođenjem novog proizvoda ili proširenjem postojećih kapaciteta. bavi se proizvodnjom slatkiša i konditorskih proizvoda širokog spektra. od kojih su mnogi postali brend na domaćem tržištu.PROBLEMSKI PROJEKTNI ZADATAK AD Soko Štark. Zadatak projekta je da ispita mogućnost uvođenja novog proizvoda. 3 . Ima dugu tradiciju i širok asortiman proizvoda. da li je moguće realizovati njegovu proizvodnju na već postojećem postrojenju. Ukoliko se pokaže da postojeće postrojenje nema dovoljan kapacitet ili nije adekvatno za novi proizvod. u projektu ispitati mogućnost proširenja kapaciteta. odnosno.

Zahtevi u vezi sa tretmanom otpadnih materija Kvantitet. Na – bikarbonat. Kapacitet Kapacitet proizvodnje datog postrojenja je 2500 t/god. postrojenje proizvodne linije napolitanki u fabrici „Štark“ u Beogradu. 2. 6. 5. skladištenje proizvoda bi trebalo definisati projektom. 3.PROJEKTNI ZADATAK Sa ciljem da se ispitaju mogućnosti uvođenja novog proizvoda tirele sa ukusom lešnika. U projektu definisati sirovine. sredstvo za narastanje (E 500) i bezmasni kakao prah. šećer. Procena ulaganja kao i cena koštanja datog proizvoda biće sadržane u projektu čije su faze izrade sledeće: 1. Uvođenjem novog proizvoda stepen iskorišćenja skače na 80 %. 4. biljna mast. aroma lešnika.koji proizvodi 2500t proizvoda godišnje. kvalitet sirovina i skladištenje istih. S'obzirom da se predviđa snabdevanje tržišta ovim proizvodom tokom čitave godine. Sirovine Sirovine za proizvodnju tirele su: brašno tip 650. pri čemu nam preostaje 40 % kapaciteta za proizvodnju novog proizvoda. 4 . Proizvod Tirele sa ukusom lešnika u pogledu proizvodnje i kvaliteta zadovoljavaju određene interne standarde preduzeća. Tehnološki postupak U projektu predvideti korišćenje postojećeg postrojenja i procenu procesa koji se koriste i toku proizvodnje. lecitin. kvalitet i način tretiranja otpada trebalo bi da odgovaraju propisima i usklađeni su sa politikom preduzeća. kuhinjska so.Stepen iskorišćenja instalisanog kapaciteta je 60% odnosno 1500t/god. Sporedni proizvodi U okviru projekta treba definisati sporedne proizvode i način njihovog uklanjanja. zahteva se izrada generalnog tehnološkog projekta. Za proizvodnju se predviđa postojeći pogon.

5 . 10. Oprema U projektu se predviđa korišćenje postojeće opreme. Beograd. Infrastruktura Projekat je u skladu sa postojećom infrastrukturom u preduzeću Soko Štark. Mogućnosti povećanja kapaciteta Prilikom projekta ispitati mogućnost modernizacije postrojenja u cilju eventualnog povećanja kapaciteta. u Kumodraškoj 249. Lokacija AD „Soko Štark“ se nalazi u Beogradu. Zahtevi u vezi sa laboratorijom Za praćenje proizvodnje predviđa se postojeća laboratorija. 9. 8.7. Radno vreme postrojenja Postrojenje za proizvodnju napolitanki radi u dve smene. 240 dana godišnje. Projekat treba da definiše kontrolu kvaliteta proizvoda i međuproizvoda i metode koje se koriste za ta ispitivanja. 12. 11. april 2009.

"Soko Štark" je dobila 1966. Istorijski koreni "Soko Štarka" datiraju još iz daleke 1892. godine postaje društveno preduzeće. a dva meseca kasnije dobijen je i Međunarodni certifikat ISO 9001 švajcarskog udruženja za sisteme kvaliteta SQS. a zatim je usledila integracija sa nekoliko preduzeća. linija Solformata i brojne pakerice. godine fabrika trajnih slatkih kolača u Ljuboviji. koji trenutno čini preko 150 artikala.od 30. godine. preduzeće je promenilo naziv u Fabrika hleba i keksa "Soko". 1998. posle uspešnog javnog preuzimanja akcija od strane “Grand kafe”. Ulaganjem u tehnološki razvoj. bombona i dezerata na našem tržištu. 2005. 2001.oktobra 1975. Novoosnovano preduzeće "Soko Nada Štark"-fabrika keksa. Za pouzdanost proizvoda "Soko Štarka" garantuje i više od dve i po hiljade stručnih radnika koji svojim iskustvom doprinose kvalitetu i deo su dugogodišnje tradicije. AD "Soko Štark" je već sedam i po decenija vodeći proizvođač u industriji čokolade. PROGRAM I KAPACITET PROIZVODNJE Poslujući po najsavremenijim principima visoke tehnologije. godine kada je u Zemunu Danijel S. montirana je i nova linija piškota i barketa. "Soko Štark" svake godine upotpunjuje svoj asortiman. Uvoženje novih linija i proizvoda pokazalo se kao uspešan recept zahvaljujući kome je preduzeće dobro poslovalo. godine fabrika ratluka i želea u Andrijevici (Crna Gora) i 1980. Drugi koren nastanka "Soko Štarka" vezan je za pekaru "Soko" osnovanu 1931. godine puštena u rad nova moderna fabrika čokolade. godine. Konture današnje organizacije. pa je zato sedamdesetih godina odlučeno da se na Voždovcu izgradi moderna fabrika čokolade. Beograd. a skraćeni naziv AD „Štark”. Kada je 1957. pa je "Soko" prerastao u fabriku sa preko 1500 zaposlenih koja je proizvodila gotovo sve konditorske proizvode od brašna.godine. U međuvremenu otvorene su 1977. uveden je Sistem kvaliteta po standardima JUS ISO 9001. To je i vreme značajnih ulaganja u razvoj. Vremenom je ova firma promenila delatnost u uvoz polufabrikata rađenih na bazi kakaa i polovne opreme za proizvodnju čokolade iz Francuske. kupljena linija za proizvodnju bisko-fila. godine izgrađena keksara. AD “Štark” je u većinskom vlasništvu (oko 94 odsto) ove kompanije. juna. godine integracijom ove dve fabrike. Tako je 18.1. čokolade i bombona bilo je locirano na više mesta u Beogradu i Zemunu. Resertifikacija je urađena prema američkom programu AQA 2002. 6 . "Soko Štark" od 1. čija je posebna odlika orjentacija na prirodne sirovine vrhunskog kvaliteta što potvrđuje i veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja i preko 1000 medalja za kvalitet.januara 1990. Završena je montaža nove linije vafla. godine i u narednih nekoliko godina sve linije iz Beograda preseljene su na Voždovac. remontovana je linija slanih štapića "Minel-Orlandi". linija slanih pereca. Pesmažu osnovao firmu "LOUIT" za uvoz čokolade.a tako intenzivnim razvojem ova fabrika svrstala se u red najsavremenijih konditorskih fabrika u Evropi. vodećeg proizvodjaca i distributera kafe u regionu. godine postali smo Akcionarsko društvo za proizvodnju konditorskih proizvoda Soko-Nada Štark”. Koncepcija objedinjavanja svih poslovnih funkcija na jednoj lokaciji počela je da se ostvaruje 1990. godine .

posebno Evropske unije i Rusije i stvaranje regionalnog centra konditorske industrije u Beogradu.) ne zahteva dodatne radne sate kao ni uvođenje dodatne trake. godine – nakon godinu i po dana aktivnosti „Soko Štark“ je ispunio sve potrebne preduslove i u maju dobio HACCP (Hazard Analysis Critical Control Point . Danas u svetu susrešćemo se sa velikim brojem restorana koji nose njegovo ime kao dokaz kvaliteta.1969. od ulaska sirovine do gotovog proizvoda. pri čemu nam preostaje 40 % kapaciteta za proizvodnju novog proizvoda. Uvođenjem novog proizvoda stepen iskorišćenja skače na 80 %.Kompanija Štark je odlučila da ovaj trend nastavi.Objedinjavanjem “Grand kafe” i “Droga Kolinske”. Gijom Tirel (Guillaume Tirel ) pisac prvog kuvara čuvenog Le Viander bio je veliki sladokusac. koje je finale dogovora o strateškom povezivanju ovih firmi. Na osnovu ovih podataka zaključuje se da uvođenje novog proizvoda (obima proizvodnje 200t/god. stoga svojim potrošačima nudi nov proizvod „tirele-sa ukusom lešnika”. Ako se uzme u obzir da je godišnji maksimalni kapacitet 2500t krajnjeg proizvoda. 2006. omogućava i “Grand kafi” i “Soko Štarku” otvaranje novih tržošta. stepen iskorišćenja instalisanog kapaciteta je 60%. 7 . koji potvrđuje sistem upravljanja bezbednošću hrane.analiza opasnosti u kritičnim kontrolnim tačkama) sertifikat prema standardu CAC/RCP 1.

300t/god. HACCP se oslanja na obavezne tehničke uslove i dobru higijensku praksu i predstavlja unapređenje postojećeg sistema kvaliteta kompanije – ISO 9001. "Soko Štark" je ispunio sve potrebne preduslove i dobio HACCP sertifikat prema standardu CAC/RCP 1-1969. -Sanda.masa pojedinačnog komada za pakovanje od 250 g je 4. Na postrojenju za proizvodnju napolitanki se pored tirela proizvode: -Nela. oblik kvadra .Ukupni obim proizvodnje napolitanki: 1500t/god Proizvod ''Tirela'' mora da zadovoljava sledeće karakteristike: 1)oranoleptičke karakteristike .Sa šećernim prelivom i mlečnim filom 200g .miris: karakterističan za tirele sa aromom lešnika . Ovaj preventivni sistem mera osigurava bezbednost hrane u svakom segmentu procesa proizvodnje i na taj način garantuje njenu zdravstvenu ispravnost . 200g .Sa kakao filom 200g . koji potvrđuje sistem upravljanja bezbednošću hrane. Uvođenjem HACCP "Soko Štark" je zadovoljio kriterijume Globalne inicijative za bezbednu hranu .5g (+/-8%) . kapaciteta 100t/god.Sa voćnim filom 200g .Kafa.veličina. 250g.boja: crna . .Sa mlečnim filom 200g .površina: reljefna. . oblik i izgled: 20x20x18. sa više ukusa ukupnog kapaciteta 600t/god. od ulaska sirovine do gotovog proizvoda.Mlečni krem. sa više ukusa. 200g . ukupnog kapaciteta 500t/god. 100g i 200g. ujednačeno nanet preliv . . -Napolitanke sa šećernim prelivom.2. Okrenut potrošačima i njihovim potrebama. kap. KVALITET PROIZVODA “TIRELA” “Soko Štark” je razvio i primenjuje Sistem kvaliteta zasnovan na principima standarda kvaliteta JUS ISO 9001: 2001. i HACCP sistema bezbednosti hrane. 200g -BATON.ukus: karakterističan za tirele sa prijatnim ukusom lešnika 8 .Kokos krem.

1g koagulazu pozitivne Stafilokoke -u 0.2) fizičko-hemijske karakteristike -vlaga max 2% -proteini max 3% -ukupna mast max 32% -ugljeni hidrati max 63% -energetska vrednost 100gr proizvoda 2300kJ (550 Kcal) 3) mikrobiološke karakteristike Da ne sadrži: -u 25g Bakterije Salmonella vrste -u 0.1g Proteus vrste -u 0.1g Escherichia coli -u 0.1g sulforedukujuće Clostridije -u 1g više od 1000 aerobnih sporogenih bakterija -u 1g više od 1000 kvasaca i plesni 9 .

Rezanje vafel tabli 8.Biljna mast – pre upotrebe treba da je temperirana i na sobnoj temperaturi odmerena . Pakovanje vafel proizvoda 10 . Hlađenje vafel tabli 7.Kuhinjska so i natrijumbikarbonat -se odmeravaju pre upotrebe Biljna mast i lecitin – moraju biti u polutečnoj konzistenciji.Aroma lešnika – odmerava se 3. Tehnološke operacije u procesu proizvodnje vafla sa ukusom lešnika Osnovne tehnološke operacije su: 1. TEHNOLOŠKA KONCEPCIJA 3. Spravljenje fila za premazivanje 3.3.2. kako u njemu ne bi bilo grudvica i stranih materija koje bi stvarale probleme u procesu proizvodnje.1. 3.Posle prosejavanja brašno se odmerava i kao takvo koristi dalje u procesu proizvodnje.Šećer – treba da je samleven i odmeren pre upotrebe . Sastavljanje mase za vafel list 2.Kakao prah – odmerava se . Pečenje vafel listova 4. Premazivanje vafel listova kremom sa aromom lešnika 6. Hlađenje vafel listova 5. Priprema sirovina za proizvodnju fila za premazivanje vafel listova Kao sirovine koriste se: . Podrazumeva se da sirovine moraju da zadovoljavaju propisane kvalitetne uslove kako bi bile upotrebljene u procesu proizvodnje.3. Priprema sirovina za proizvodnju vafel listova Za proizvodnju vafel listova koriste se sledeće sirovine: Brašno – pre upotrebe se mora prosejati.

Sastavljane mase za vafel list-mešanje u turbo mikseru Pečenje vafel listova Hlađenje vafel listova Fil za premazivanje Premazivanje vafel listova-formiranje vafel tabli Hlađenje vafel tabli Rezanje vafel tabli Hlađenje vafel proizvoda Pakovanje Slika 1. Opšta procesna šema proizvodnje vafla sa šećernim prelivom 11 .

4-homogenizator emulzije i vode. 5ulaz brašna. 8-transport testa do automata za pečenje 12 . Proces proizvodnje Sastavljanje mase za vafel list vrši se u turbo mikseru. Tako napravljena masa se izliva u prihvatni kazan iznad koga se nalazi sito koje sprečava evenualni prolazak grudvica i drugih stranih materija.Turbo mikser izrađen je tako da za kratko vreme homogenizuje sastojke da bi se dobilo testo bez grudvica. 2-dozator emulzije. 3-ulaz vode. Tehnološka šema kontinualne linije za zames testa za vafel list:1homogenizator. Pražnjenje miksera se vrši ručno. 6-dozator za brašno. Iz ovog tanka testo se transportuje preko impeler pumpe kroz prstenaste cevi do jednog ili više automata za pečenje vafel listova. rastvoren u biljnoj masti. 7-vibraciona mešalica. Usisni efekat turbine izaziva cirkulaciju komponenti koje se mešaju što omogućuje dobijanje tog testa bez grudvica. Zatim se dodaju biljna mast i lecitin. Vreme mešanja iznosi 2-4 minuta zavisno od kvaliteta brašna. Izrađen je od čelika zapremine 120 litara. Slika 2. i onda so i Na – bikarbonat. dok mu je korisna zapremina 84 litre. Kao prve komponente dodaju se istovremeno brašno i voda i vrši se njihovo mešanje.3.4.

kalupa 130 C 0 120 80 40 0 0 40 80 120 160 200 240 Vreme (s) Slika 4. kalupa 170 C 0 Temp. kalupa 150 C 0 Temp. Dijagram promene temperature testa vafel lista 13 . Dijagram promena vlage testa vafel lista u fazi pečenja 200 160 Temperatura ( C) 0 Temp.180 160 140 120 Vlaga (%) 100 80 60 40 20 0 0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 Vreme (s) Slika 3. kalupa 190 C 0 Temp. kalupa 210 C 0 Temp.

Radni pritisak posude iznosi 4 bara. Valjci se kreću u suprotnim smerovima. Zatim se dodaju kakao prah i aroma lešnika i turbo mikser pusti ponovo u rad da homogenizuje sve sastojke kako bi se dobio fil odgovarajuće konzistencije. Automat za pečenje je potpuno automatski. sto se automatski spušta i vafel list se kreće ispod glave za podmazivanje bez kontakta sa istom i tako ostaje ne premazan. opremljen sa 64 garniture klješta za pečenje. za formiranje vafel table i za kalibrisanje visine istih. Ovakvi vafel listovi idu dalje do mašine za kontaktno premazivanje. Kada ohlađeni vafel listovi izađu iz lučnog hladnjaka i dospeju na traku. gde se vafel list u prolazu treba premazati. pri čemu se listovi hlade vazduhom okoline. Regulisanje željene količine krema može se vršiti podešavanjem rastojanja između valjka za premazivanje i protiv valjka preko ručnog točka sa egzaktnim podešavanjem. Vreme zadržavanja vafel tabli u spiralnom hladnjaku zavisi od vrste proizvoda i kreće se od 5-15 minuta. Ukupno vreme mešanja zavisi od recepture i iznosi 5-10 min. Zatim ih preuzima izlazna traka i prenosi automatski do sledeće mašine.5 – 3 minuta. lučni hladnjak. Vreme pečenja je 2-3 minuta. koji se tačno zagreva preko jednog termostata.Zatim sledi i pečenje vafel listova. i jednog rotir valjka koji se takođe zagreva. Lučni hladnjak je u obliku luka visine 2 m i na njemu se nalazi beskrajni lanac koji vodi preko plastičnih šina. Pražnjenje turbo miksera vrši se pomoću vazduha pod pritiskom u toku postupka mešanja. Tako izliveno testo se peče na temperaturi od 125-145 oC. Zadatak koji 14 . Neposredno pre glave za premazivanje nalazi se fotoćelija koja ima zadatak da vrši brojanje vafel listova. ona ih dalje nosi u pravcu glave za premazivanje. Ovako formirana vafel tabla pre nego što uđe u spiralni hladnjak prolazi ispod valjka za presovanje koji vrši blago presovanje vafel tabli. Dodavanjem vazduha pod pritiskom u toku postupka mešanja postiže se željeni vazdušasti fil. Vafel tabla putem trake ulazi u spiralni hladnjak gde se vrši hlađenje na temperaturi oko 7 oC. Ovako pripremljen fil se transportuje do prihvatnog kosa odakle odlazi u mašinu za kontaktno premazivanje. Vafel listovi koji izlaze iz peći se preko ulazne trake automatski postavljaju na rešetke za vafel listove. a reguliše se brzinom trake koja nosi vafel tablu. Radom pumpe tj. Kada dospe gornji list vafla za premazivanje. smanjivanjem ili povećeanjem broja obrtaja pumpe regulišemo količinu testa koja se izliva na klješta za pečenje. u zavisnosti za šta se koristi iznosi 32-37 oC. Na njemu se nalazi 181 rešetka za vafel listove. Kada je vafel list pečen pri izlasku iz automata za pečenje vrši se kontrola vafel listova i uzimaju se oštećeni vafel listovi. Kontaktna glava za premazivanje se sastoji od valjka za premazivanje sa žlebovima. Da bi se izvršilo premazivanje mora se prethodno napraviti fil za premazivanje vafel listova. Ova mašina je potpuno automacka i služi za premazivanje vafel listova kremom. Vafel table treba da su određene propisane mase za odgovarajući proizvod. Priprema fila se vrši tako što se u turbo mikser stave odmerene količine biljne masti i šećera u prahu a zatim mikser uključi da izmeša ove mase oko jedan minut. Temperatura fila za premazivanje. tj. Putem pogonskih mehanizama vrši se automatsko podizanje stola za premazivanje u gornji položaj. Pripremanje ovog fila vrši se u dva turbo miksera zapremine za mešanje 125 l ili max 75 kg fila. Zavisno od broja vafel listova koji treba da se hlade protok kroz lučni hladnjak iznosi 1. Nakon toga vafel listovi idu u uređaj za hlađenje.

kuhinjska so. sadržaj pepela 0.4. Jedna ili tri vafel ploče se guraju pomoću pritiskivača kroz oštrice rama sa određenim razmakom žica.0 – 1. stepen omekšavanja 75 – 125 FJ 2. ni žive ni mrtve skladišne štetočine u bilo kom razvojnom obilku. upijanje vode 55 – 60% 2. Proizvod se dalje pakuje u transportne kutije i vrši njegovo skladištenje. otpor 150 – 250 EJ 2.10.1. šećer.12. Ohlađeni i oblikovani vafel se transportuje putem bezkrajnih traka na pakovanje.13.0 min 2. lecitin. aroma lešnika. energija 50-80 cm2 2. biljna mast.5 – 1.svojstveni. sadržaj vlage max 5% 2. tj.6 – 0.14.1.0 min.2. kvalitetna klasa B2. Ova mašina se sastoji od ramova za rezanje sa paralelno postavljenim žicama.7. Fizičko hemijske karakteristike: 2.ima spiralni hladnjak je da dobro ohladi krem u vafel tabli u svim njegovim delovima kako ne bi došlo do problema prilikom sledeće faze tehnološkog postupka tj.8. U daljem tekstu cemo ispitati kvalitet osnovnih sirovina. razvoj 0. 4. stabilitet 1.6. 2. viskozitet 200 – 500 AJ 15 . BRAŠNO TIP 650 1.11. 2.7% 2. KVALITET SIROVINA Osnovne sirovine su za proizvodnju tirela su: brašno tip 650.0 2.3. sadržaj vlažnog lepka 23 – 26% 2. Organoleptičke karakteristike: 1. Ohlađene vafel table putem traka idu u mašinu za rezanje.7 2.9. C1 2. odnos O/R 1. rezanja vafel tabli. Miris i ukus . rastegljivost 150 – 190mm 2. sredstvo za narastanje (E500) i bezmasni kakao prah. Pakovanje se vrši u odgovarajućoj mašini u polipropilenske kese. Ukoliko vafel tabla nije dovoljno ohlađena doći će do gužvanja vafel listova i razlivanja krema pri rezanju. Na-bikarbonat. ne sme imati nikakav stran miris i ukus.0 – 2. Nakon toga se menja smer kretanja ploče za 90o i ona gura kroz oštricu drugog rama. kiselinski stepen max 3.5.

Peroksidni broj max 1m mol O2/kg 2. Prema metodi bodovanja daje se po 16 . Organoleptičke karakteristike 1. Miris i ukus Blagog prijatnog ukusa i mirisa. 0.1. Sadržaj vlage max 0. bistar. Izgled Porozni kristalići u masi bele boje.6. Ostatak SO2 max 15mg/kg 2.2% 2. Sadržaj invertnog šećera max.4. Fizičko – hemijske karakteristike: 2. Vodeni rastvor (jedan deo šećera).70% 2. Saponifikacioni broj 185-200 mg KOH/g masti (za mast K i C) i 220-250 mg KOH/g masti (za mast 555) 2. Organoleptičke karakteristike 1.3. Prema ukupnom broju bodova šećera ekstra beli šećeri razdvajaju se u tri boje kvaliteta prema tabeli koja je data u prilogu.120mm.2.6.2. a reakcija na lakmus mora da bude neutralna 2. Kreiss – ova reakcija mora biti negativna (za mast C i K) 2. ne sme biti ukusa na užeglost.3% 2.3. Tačka topljenja za zimski period 30-32OC.5. slatkog ukusa i bez taloga.15. Jodidni broj 72-80 (za mast K).5. Fizičko – hemijske karakteristike: 2. Izgled Boja bela do žuto bela 1. granulacija na situ otvora 0. ostatak 3-8% BILJNA MAST (C. bez mehaničkih primesa i sredstva za beljenje i bojenje 1. 70-77 (za mast C) i 0-10 (za mast 555) 2.4. veoma izraženog slatkog ukusa 2.01% 2.2.2. za letnji 32-34 OC (za mast KiC) i 33-35 OC (za mast 555) 2.1. Sadržaj vlage max 0.5% ŠEĆER 1.7. kao ni stranih mirisa 2.1. 555) 1.04% 2. 99. Sadržaj čiste saharoze min. Nesapunjive materije max 1. Miris i ukus Bez mirisa. K. Sadržaj slobodnih masnih kiselina max 0.9.1. Treba da je stabilizovana i da je kvalitativna reakcija na antioksidans pozitivna (za mast K i C) 2.8.2.

BIKARBONAT 1. Organoleptičke karakteristike 1. Sadržaj teških metala max 40 mg/kg LECITIN 1.jedan bod za svako obeležje kvaliteta i to za 0. Na . veoma izraženog slanog ukusa 2.2.2. za 0.4.1. Fizičko – hemijske karakteristike: 17 . Sadržaj vode max 7% 2. prijatnog ukusa 2. Sadržaj As max 3 mg/kg 2.1. Izgled Čvrsto do tečne konzistencije. Sveže pripremljen rastvor u hladnoj vodi alkalan na lakmus 2. Mora da je jodirana sa 20 mg KI na 1 kg soli. Sadržaj NaHCO3 min.6.2.1.2. Granulacija je takva da 90% soli može proći kroz sito koje ima kvadratne otvore veličine 3mm 2.5% jedinica tipa boje i 7.25% 2.4. Sadržaj vode max 0. Organoleptičke karakteristike 1.5. KUHINJSKA SO 1. Sadržaj čistog NaCl min. Miris i ukus Bez mirisa. Sadržaj Pb max 5 mg/kg 2. svojstvenog ukusa 2. 97% 2.2. Fizičko – hemijske karakteristike: 2. Miris i ukus Bez mirisa.1.3. 99% 2.5 jedinica za boju u rastvoru.1. plastičan. svetlo žute do smeđe boje 1. Fizičko – hemijske karakteristike: 2. Izgled Bele boje sa neznatnom nijansom druge boje bez stranih primesa 1. Organoleptičke karakteristike 1.3. Miris i ukus Bez mirisa. Izgled Beli kristalni prah 1.0018% pepela.

2. Sadržaj pepela max. da nije užegao.2.1.8. Sadržaj Pb max 10 mg/kg 2.8% računato na bezmasnu suvu materiju 2. Organoleptičke karakteristike 1. Miris i ukus Svojstven za kakao prah. Ne sme da sadrži skrob i želatin 2.2.3.1.3% 2. Fizičko – hemijske karakteristike: 2.5. Kiselinski broj 36 2.3. Sadržaj materija nerastvorivih u benzolu max.3. Sadržaj min. boja zavisi od sadržaja masti 1. Izgled Sitan prah tamne boje. Sadržaj vlage max 9% 18 . kiseo.7. Sadržaj teških metala max 40 mg/kg KAKAO PRAH BEZMASNI (12%) 1.1.0. Sadržaj As max 3 mg/kg 2. Sadržaj materija nerastvorivih u acetonu min. zagađen insektima 1.2.6. Peroksidni broj 10m mol O2/kg 2. 60% 2.4. 10% kakao maslaca računato na suvu materiju 2. Sadržaj vlage max 2% 2.

11 50. Jedinični bilans sirovina(po toni tirele) ŠIFRA I NAZIV Brašno tip 650 Biljna mast(C.bikarbonat Lecitin Aroma lešnika Kakao prah bezmasni KOLIČINA.5.72 7.kg/t 100. energije i fluida.58 7.323 5.20 561. K. JEDINIČNI BILANS SIROVINA. Jedinični bilans energije i fluida(po toni tirele) NAZIV Potrošnja po t Procesna voda 0.26 17.42 m3 Električna energija 50 kW 19 .54 257. 555) Šećer Kuhinjska so Na . Tabela 1. ENERGIJE I FLUIDA U narednim tabelama bice opisani bilansi sirovina.41 Tabela 2.

08 kg Aditivi: 20.3 kg/t x 200 t = 112. Proračun utroška industrijske vode - 0. Ne radi se u vreme praznika i kolektivnog godišnjeg odmora. Ostale sirovine koje se koriste u manjoj količini se nabavljaju dvomesečno. BILANSI MATERIJALA U fabrici konditorskih proizvoda Štark rad se odvija u dve smene.6. dakle 200t tirela može se proizvesti za 20 radnih dana. oko 20 radnih dana. Proračun električne energije 50 kW / t napolitanki x 200 t = 10000 kW 6.44 kg Šećer: 561. oko četrdeset radnih dana.2. Proračun utroška sirovina - Brašno tip 650: 100 kg/t x200 t = 200 kg Biljna mast: 257. Šećer se skladišti u džakove od 50 kg i pribavlja se u količini oko 100 t što je dovoljno za jedan mesec tj. potom u skladištu odobrenih sirovina.3 kg/t x 200 t = 3.46 kg Kakao prah: 50.4 kg/t x 200 t = 10. 6.2 kg/t x 200 t = 51. pet radnih dana u nedelji.26 kg Kuhinjska so: 17. Brašno se skladišti u džakove od 50 kg i pribavlja se u količini oko 40 t što je dovoljno za dva meseca tj. Broj radnih dana je u proseku oko 220 odnosno broj radnih sati 3520. 20 . Obim proizvodnje napolitanki Tirela sa ukusom lešnika je 5000 kg po smeni odnosno 625 kg po času.08 kg 6.42 m3 / t napolitanki x 200 t = 840 m3 7.1. PRORAČUN ZALIHA SIROVINA Prispele sirovine se prihvataju u prijemno skladište do dobijanja pozitivnog atesta centra kontrole kvaliteta.3.4 kg/t x 200 t = 4.

koje je dovoljno veliko da prihvati sve proizvode (18. SKLADIŠTENJE PROIZVODA Gotovi proizvodi.18 % tirela od ukupne proizvodnje).31 2462 Kontrolni listić 200 0.887 57.D.Vrsta proizvoda . kesa) NAZIV KOLIČINA. formirani i etiketirani transportni paketi.Oznaka standarda Tabela 3. Jedno pakovanje iznosi 250g što predstavlja 55 međusobno odvojenih kockica vafela. Što se gotovih proizvoda tiče deo se skladišti u Štarku. PAKOVANJE Ohlađeni vafel pakuje se u polipropilensku kesu u specijalnoj mašini za pakovanje. otvaraju se radni nalozi i trebuju sirovine iz skladišta. Transportne kutije za zbirno pakovanje sadrže sledeće: .22 44 Lepljiva traka 50/60 kotur 1.Ime i sedište proizvođača (A.Bruto i neto masa pakovanja . se transportuju u skladište. 8.3 21200 Transportna kutija 200 12. kutije 200 0.0 Ukupno AMBLAŽA 23938 Proizvod: Tirele sa ukusom lešnika 250g Direktni troškovi za količinu 4000 kom/1t = 23938.1 107. Količina pomoćnog materijala po t tirela (na 4000 kom.Komercijalni naziv . (257 eura) 9. 21 . Štark Beograd) . din Polipropilenska kesa 4000 5. Po završenoj kontroli proizvod se može plasirati na tržište. a deo se dostavlja logističkom partneru koji ima skladišta u nekoliko najvećih gradova u zemlji.0 din. U toku procesa proizvodnje uzeti su uzorci za kontrolu gotovog proizvoda i njihove karakteristike se ispituju u laboratoriji.Pre pokretanja proizvodnje na osnovu plana proizvodnje.63 124. Pojedinačne kese se zatim pakuju u transportne kutije i vrši njihovo skladištenje. kom CENA.7 Etiketa za transp. din VREDNOST.

Tehnološki uslovi za ventilaciju i grejanje Pogon za proizvodnju nema posebnih uslova ventilacije i grejanja pošto se ne radi o rizičnoj proizvodnji. RASVETA. Tehnološki uslovi za rasvetu Propisana osvetljenost u radnim prostorijama je 200-220 luksa. HLAĐENJE Potreba za hlađenjem tokom proizvodnje tirela javlja se nakon pečenja vafel listova. Grejanje je pomoću razmenjivača toplote. 13. GREJANJE I VODA ZA PIĆE 13. 22 . U neposrednoj blizini fabrike nalazi se trafo stanica koja je priključena na gradsku mrežu EPS – a i njen napon je 220V. 11. 12.1. U prostorijama postoji više odsisnih ventilatora koji izbacuju vazduh van prostorija u atmosferu. Osvetljenje u svim prostorijama pogona je zadovoljavajuće uz korišćenje klasičnih otvorenih neonki. Vazduh se po potrebi greje u zavisnosti od klimatskih uslova. 13. IZBOR ENERGETSKIH IZVORA Postrojenje za proizvodnju tirela koristi električnu energiju. neposredno pre rezanja vafel tabli.10. U ovom slučaju hlađenje se vrši strujom vazduha.2. VENTILACIJA. para – vazduh. Moguće je povremeno ili stalno organizovati rad u trećoj smeni u zavisnosti od tržišta. BUDUĆE PROŠIRENJE U fabrici postoji mogućnost proširenja u smislu raspoloživog prostora.

0 x104 Kontrolni listić 2.1.7 Etikete za transp. GODIŠNJI BILANSI 14.2. Voda za piće Voda za piće je iz gradske vodovodne mreže. Pregled godišnjih utrošaka sirovina Naziv Godišnji utrošak.72 Šećer 56.3.13 Kuhinjska so 1.04 Aditiv 2.0 x 105 Transportna kutija za napolitanke 2. kom Polipropilenska kesa 4. Električna energija Tabela 6. kutije 2. Instalisana snaga potrošača Naziv Snaga. kW Predgrajači 20 Cedni razmenjivač 25 Pumpe 75 Turbo mikseri 60 Aparat za pečenje 50 Lučni i spiralni hladnjak 30 Trakasti transporteri 50 Mašina za rezanje 20 Mašina za premazivanje 15 23 . Pregled god.73 Kakao prah 5.13.04 Tabela 5. 14.0 x104 14. utrošaka pomoćnog materijala Naziv Godišnji utrošak.0 x104 Lepljiva traka 50/60 kotur 188. t Brašno tip 650 10 Biljna mast 25. Sirovine i pomoćni materijal (godišnji utrošak) Tabela 4.

DISPOZICIJA OPREME I OBJEKATA 6 1 2 3 4 5 7 8 9 10 24 . Hladnjak 16. Mašina za rezanje 8. 15. za 320 radnih sati je 131 840kW. Pumpa 3. LISTA OPREME Oprema koja se angažuje u procesu proizvodnje napolitanki je: 1. Turbo mikser – 3 komada 2. Valjak za presovanje 7. Aparat za pečenje 4. Mašina za kontaktno premazivanje 6.Valjak za presovanje 15 Laboratiorija 10 Kancelarije 12 Ukupno osvetljenje 15 Mašina za pakovanje 15 UKUPNO 412 Utrošak električne energije za 200t napolitanki tj. Lučni hladnjak 5. Mašina za pakovanje 9.

Slika 5. Turbo mikser 2. Valjak za presovanje 9. Dispozicija objekata 25 . Automat za pečenje vafel listova 4. Spiralni hladnjak Slika 6. Impeler pumpa 3. Lučni hladnjak 5. Mašina za kontaktno premazivanje 8. Dispozicija opreme Legenda slike: 1. Turbo mikser za pripremu krema za premazivanje 7. Mašina za kontaktno premazivanje 6.

temperatura. Materijal zaostao nakon proizvodnje smešta se u specijalne kontejnere i odvozi na otpad. pritisak. po osam sati. 26 . doziranje sirovina. KADROVI I ORGANIZACIJA Tabela 7. Buka je u skladu sa važećim propisima (<60 dB). pet dana u nedelji sem u vreme praznika i kolektivnog godišnjeg odmora. Obrazovni profil i stručna sprema kadra u fabrici Štark PROFIL Direktor Tehnolog u proizvodnji Šef proizvodnje 3 tehničara za pripremu proizvodnje 10 tehničara u proizvodnji 3 tehničara u laboratoriji za kontrolu kvaliteta Hemičar u laboratoriji 2 magacionera po smeni 3 radnika na održavanju higijene UKUPNO SPREMA VSS VSS VS SSS SSS SSS VSS KV NK 25 Rad u fabrici se odvija u dve smene.Tirele se pakuju u mašini sa automatskom regulacijom. KONTROLA I UPRAVLJANJE U fabrici konditorskih proizvoda Štark automatski se reguliše protok. 19. Radno vreme se kao i proizvodnja prilagođava zahtevima tržišta. TRETMAN OTPADA I ZAŠTITE U fabrici se pri proizvodnji tirela ne oslobađaju toksične materije u atmosferu niti ima otpadnih voda.17. 18.

31 za kese napolitanki Kontrolni listić 2. Cena koštanja sirovina i repromaterijala Tabela 8. din/kg Brašno tip 650 100.7 57.46 441.54 25. Tabela 9.8 Šećer 561.1 50/60 kotur Etiketa za 2. CENA. 555) 257. kg/t CENA. Troškovi sirovina i pomoćnih materijala na godišnjem nivou su 191 378 €.41 358.20 68.5 Biljna mast (C.4 26715. 1 euro = 93.11 1333.0 x104 0.5 9480.0 x 104 12. Cena koštanja energenata 27 .2 Aroma lešnika 7.72 211.6 VREDNOST.62 transportne kutije UKUPNO 2393770 AMBALAŽA VREDNOST.58 79. PRORAČUN CENE KOŠTANJA GOTOVIH PROIZVODA 20.0 18077.0 Na – bikarbonat 5.22 Lepljiva traka 188.26 47.6 Kuhinjska so 17.bezmasni 50.9 1630.2 Lecitin 7.00 dinara po trenutnom kursu. din/god 2120000 246200 4400 10770 12400 Troškovi ambalaže na godišnjem nivou su 2. din 2653. Troškovi pomoćnog materijala po toni tirela NAZIV KOLIČINA. 20. kom/god din/kom Poliprop. K.7 17695.3 Transportna kutija 2.39 x 106 din = 25 699 eura.1 Za proizvodnju 200 t tirela cena sirovina je 77041 dinara x 200 = 15 408 208 = 165 679 eura. Troškovi sirovina po toni tirela ŠIFRA I NAZIV KOLIČINA.323 20.0 x 104 0.20.3 Kakao prah .98 346.1. kesa 4.0 x 105 5.2.

) = 625000din.4.Uprave . Troškovi poslovanja preduzeća Pod ovim troškovima se podrazumevaju troškovi: . Troškovi energenata su 9360€ a troškovi vode 50 €.6. 20. Ukupni troškovi su 9410. energija. 20. Godišnja potrošnja el.Održavanja .Administracije .Osiguranja . 20. a trenutna cena 0. Troškovi rada U pogonu ima 25 zaposlenih.U procesu proizvodnje tirela kao energent se koristi el.6 €. 20.Indirektnog rada .3. Porezi Ukupni iznos koji se izdvaja za plaćanje poreza i doprinosa po različitim osnovama je oko 35000 €. Troškovi rada ukupno iznose 626250din. za 20 dana koliko je potrebno da se proizvede 200t tirela tj. 20.Transporta .6 €. Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije su troškovi nastali pri tehnološkom zastarevanju koje je u funkciji od vremena i fizičkom trošenju (usled korišćenja). energije iznosi 131 840 kW.Ostali troškovi Oni iznose 9500 €. 7906.5. Troškovi prodaje Troškovi reklamiranja novog proizvoda tirela sa ukusom lešnika iznosili bi 15000 €.Inspekcije .7. dakle 25 x 25000 (bruto l.d. Ovi troškovi iznose oko 19000 €.071€ po kilovatu.Nabavke . Potrebno je dodati još 5% za sve prateće poslove koji se obavljaju u zajedničkim funkcijama u preduzeću. 28 .

250 kg.70 € na osnovu čega bi ostvarena zarada bila 560000 €. 0. € Sirovine i repromaterijal 214437 Energenti 9410.8. 29 .6 Troškovi amortizacije 19000 Troškovi prodaje 15000 Porezi 35000 Troškovi poslovanja 20000 ∑ 320754.20.2 € Proizvedena količina novog proizvoda na godišnjem nivou iznosi 200t a masa pojedinačnog komada je 250g tj. odnosno ostvareni profit 239246 €. Na osnovu ovoga može se oceniti da je cena koštanja pojedinačnog komada: 320754 €/ 200000kg x 0.250kg =0. Proračun cene koštanja gotovog proizvoda Proračun cene koštanja gotovog proizvoda bazira se na poznavanju sledećih troškova: Tabela 10.6 Troškovi rada 7906. Ukupni troškovi proizvodnje po jedinici proizvoda Vrsta troškova Iznos.4 € Predlaže se prodajna cena od 0.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->