Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. u ovom slučaju banka. što je važno za vrednovanje. Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. što dodatno poveava vrednost sistema. zaštićenog računara. AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO). Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika. Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. koriste se različite vrste operativnih sistema. manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni.Kratkoro ni. Windows i Unix/Linux. vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran. pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. U različitim informacionim sistemima. veoma poverljive. • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci.

koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale.Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti). U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci. . omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima.Mora da implementira politiku sigurnosti.U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: . Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže. . Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco.Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: . blokira sve ostale. čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti . U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a. Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu. Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge. potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. događaje. osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže . koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina. Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže.

Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. e-mail.2. Cisco ASDM 5. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). integraciju mreže i mogućnost upravljanja. instant messaging. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže.2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN). omogućujući pojednostavljeno upravljanje. obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC).2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP). Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa.2 softvera. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7. uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka. ai sam nudi brojna . daljinski pristup putem VPN. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge. visoku dostupnost. Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent.

razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. U ovom diplomskom radu. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. Brza. šta su to Bankarski informacioni sistemi.o. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. Potom. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema.. te o novinama koje nosi ova vrsta. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema.poboljšanja. naučno-tehnološkim razvojem. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci.o. koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem. objasnićemo pojam banke. Pominjaćemo bankarske . kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS). prvo ćemo krenuti od samog pojma računara. Gnutella. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže. Naime. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. a koji sem toga. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. Osim toga. bazirat ćemo se na samu problematiku. I za menadžere. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. o načinu na koji funkcionišu. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže. njegovog nastanka. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. eDonkey. a pogotovo u ovoj oblasti. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. Fast Track. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. koliko su bitni sistemi zaštite. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. što je posebno bitno u bankarstvu. kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera.

može se pratiti i evaluirati rad. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. obradu. oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. adaptibilan prema . i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja. Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. odnosno poslove sa trajnim nalozima. na svim odeljenjima bolnice. koji se u njima odvijaju. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika). podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. Aplikativni softver je ergonomian . kako se vrši njegova obrada. jednostavan za korišenje i upoznavanje. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite. knjiženje.tehnologije. te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem. Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije. u Srbiji. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga.

.................1.................17 5.......................................................ing.............................................24 6....................................................................................................... Matični moduli.......... Kliničko-bolnički informacioni sistem...........26 6...................................5.......................15 4..............specifinostima poslovanja i regulative...5 2..17 5............................0.......10 3..............20 5.8 2....0...................................................... Pojam zdravstvenog sistema....................0............................... Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl...................................................24 6.......... Standardizacija u medicinskoj informatici...................................................................................6 2............4...3..................................................... Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac................................. MEDICAS Hosp.....3........................4................................. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu...........................................................................................................0.... Podsistem za ambulante i ordinacije............................7 2.........................................................................................1................................................10 3... Ordinacije............5......................... Usluge...................... DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)........1.................. Primena informatike u zdravstvu............... Principi zaštite podataka u ZIS-u............................ 2006 Sadržaj 1................6.3 2. Zdravstveni sistem.................... Pitanje računarske opreme (hardver).. Organizacione mere................................ MEDICAS Poli........18 5..............2...........4 2................................1...........................................................13 4............................................................... Medicas Dent..........25 6.................. Kompjuterski medicinski karton................4.22 6.................. Zdravstveni informacioni sistem............... Prijem i obrada pacijenata u stacionaru............................................ PACS (Picture archiving and Communication Sistem)............. Modularnost sistema................................................. Odeljenja.............................................2..........................................................9 3.......................10 3...............3 1........ Osoblje...............................2......................2............. Zdravstvene informacije....................0...... MEDICAS GP...................0..1.......maš.................2...................................... Telemedicina (teleradiologija).......................................................13 4.....................................................22 5.....3...............27 .................................................... WEB tehnologije u medicini.........3............................................................................17 5......16 5.................................1............ Model zdravstevenog informacionog sistema...............................................................14 4..................... Medicas Lab................................3.....................

........................6...5............. Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične....... ali sa druge strane. Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA............ u zdravstvenim i drugim sektorima........... Bolnička apoteka......................... B2C model.....38 8....................... Bolesti..... B2B model.............35 7............33 6........................................... ionako bolesnog pacijenta. Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi................................32 6......8............................. veloke sisteme.36 7... Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite...29 6....37 7. ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života..................... sastavljen je od više podsistema koji su....7....11.............................. Naravno........................ prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije......................31 6.... sa jedne strane....................................................... Pomenuto dovodi do neuroze............................... u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva.. treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv............................................................ Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: ......................e-commerce. kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini................. treba reći sledeće.........................10..5......................3......... ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*........................................ koja je terapia..... nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica..............................34 7. javnim mestima i zajednicama.............................. Sa druge strane....................................................................................................... 1............28 6....1............35 7......... E-health ...... dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona.............. Lekovi.......... Ukoliko imamo u vidu gore navedeno....................................... Izlazna dokumenta....................38 7.2 -1.............. Tehničke karakteristike...................................... obrazovnim ustanovama i na radnom mestu................... lekove koje pacijent mora da koristi....... kartoteka itd...................... Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema.................................37 7................................................... Dileme i problemi.....................4.......................... nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija...30 6....... Izveštaji.......6...... Tabele...........................................39 ........................... u međusobnoj vezi.................. kao i u ostalim oblasima........................ omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line......6........................................... pre svega zbog njihove veličine............ Literatura............. Pravna pitanja....... što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju...... elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata..0................ Drugim rečima........................................................................ O svemu ovome mnogo više u nastavku.................. Kada je reč o upotrebi računara u medicini........... uspostavljanje tzv..... Izazovi za budućnost............................0... U potrazi za informacijama..........................................9..................2..... do uzrujavanja lekara...........1...... da li je treba promeniti itd.................. potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd............... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici............

kao i mnogi drugi. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi. Na primer. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. takoreći. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. programeri. jer zdravstveni sistem. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog.0. Međutim. obradu. uvažavajući. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS). Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. menadžeri. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. već služi kao. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. natalitet itd. Naravno. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. dizajneri. simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i . Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. 2. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. planeri. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti. ovo nije jedina definicija ZIS-a. praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. a šta isključiti. pri tom. stope mortaliteta. materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema.• prirodni uslovi (socioekonomski. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno . Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. oruđe u svakodnevnom radu. uslova sredine i mnogih drugih faktora. da. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način.

uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. Međutim. pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). informacije koje se prikupljaju su detaljne. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. analizirati i porediti. a dolaze iz: 1. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. koje može da obezbedi jedan ZIS. 3. dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara. Pored ovoga. Prikupljanje tzv. Na tom nivou. . Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu. Kada je reč o ovoj temi. zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. interesantnih informacija treba eliminisati. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. upravo prikupljanje. Drugo . a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara. manipulisanje.1. 2. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. u najširem smislu. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Republički. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. uopšte.4 -2. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje). veoma često neprecizne. da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. kako bi se podaci mogli lako grupisati. statističara ili drugih faktora. Generalno. Prema tome. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite. Ove informacije se potom filtriraju.

obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. Međutim. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom.2. ishrana. 3. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. bolnička. stopa mortaliteta.kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. Za postavljanje same dijagnoze.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT. veličina polja). U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji. u suštini. zatim slika dobijenih sa MR. ekspertni sistemi koji. o čemu će kasnije više biti reči. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza.. Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija.. merenje krvnog pritiska).5 -Za definisanje informacionog sistema. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije . elektromiografija. odsustvo sa posla. na primer. koriste se tzv. Kada je reč o terapiji. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo. 4. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . može se odgovoriti samo upotrebom računara.pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne. elektroencefalografija. daju informaciju koju korisnik traži. Na ovako postavljene zahteve. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. očekivano trajanje života. 2. jedinicama intezivne nege. neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. fizička aktivnost itd. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. 2. veoma veliki. vanbolnička. morbiditet. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. .

gubitka (namernog ili nenamernog. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica).3. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa.6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. nemedicinskih istraživača. usled kvarmašine. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). . privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara.. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu.. računara. Osim analize podataka. sa jedne strane. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada. Sigurnost se odnosi. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara. Sa druge strane. 2. sestara. Naravno. vanbolničkog osoblja. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka. gde student uči. na zaštitu integriteta podataka i. u bolnici. Drugim rečima. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem. brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. sa druge strane. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost. vođen računarom. o čemu će biti više reči. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. Takav sistem. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika. Kada s govori o ovoj temi. grupisani. 6. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. 5.7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: .. kao što su ime i prezime. bezbednost i zaštita podataka. Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. validnih i pouzdanih podataka.) i eventualnog falsifikovanja.

3. Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*. bilo unutrašnja ili spoljna. 7. ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. na bilo koji način. između ostalog. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja. . 6. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. Povremena kontrola bezbednosti. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka. do promene tih podataka. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. zajedničkim. problem je vrlo složen. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. Naravno. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije..8 -5. 2. Odvajanje funkcija u računarskom centru. 4. službama. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem.4.• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. 2. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija. sa istom profesionalnom diskrecijom. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. može naći i sledeće: 1. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom.

potom slike sa rendgenskih aparata.5. farmacija. Obimne organizacione mere. Bez obzira na stepen zaštite podataka. koji se koriste u sve većoj meri. pre svega. Imajući to u vidu. ni medicina nije *pošteđena* računara. Kao što je gore navedeno. veoma je teško. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila. koje sadrže stroge ili veoma stroge komande. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. Prema tome. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. govorićemo o sledećem. Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. 2. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. • kategorije aplikativnih programa. mamografa itd. zastupljena tzv. 3. ljudski faktor se ne sme zanemariti. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika.1. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. istraživanje bilo koje vrste. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa.0. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. odredila je način . pojave novih informacija. u poslednjoj deceniji. Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka. aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. gde se mogu naći brojne. posebno u velikim klinikama ili bolnicama. u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj.9 -3. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). Obzirom na navedene činjenice. . Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. na planerima i dizajnerima takvog sistema. telemedicina.

računarske mreže koja povezuje komponente sistema. radnih stanica za pristup podacima. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima. . kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. Naime. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. potpuno na osnovama web standarda. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. digitalizator filmova i dr. odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži.komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. 3. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. Naravno. servera. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). DICOM orjentisan PACS. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). 1. može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. Web orjentisan PACS. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS). pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata. tako i u privatnom životu. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. tako da obuka za rad nije potrebna. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. Imajući to u vidu. Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove.2. web-browser-a. MRI (Magnetic Resonance Imaging). Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. Naravno. DICOM standardom.10 -dijagnostiku. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. na principu tačka-tačka. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. U drugom slučaju.

broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. ali za CT. 30 snimaka za jednu CT studiju). Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. godine. endoskopija.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje. a u današnje vreme aktuelna je verzija 3. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim . Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka.8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). kardiologija. Standard je nastao 1992. . Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993. MRi. Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka. 3. Takođe. digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. One moraju zadovoljavati određeni kvalitet.0. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji.

i ovde postoje određeni problemi. kao i podaci o samoj slici. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. zuma. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. Sa druge starne. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. tj. 6. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. tip snimanja. Svetlo mora biti određenog intenziteta. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela).3. godine. HL7 (Health Level Seven. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata.karakteristikama monitora. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. štampanje na mrežnim kamerama. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru. Kao što je rečeno.. podršku RIS/HIS veze (interfejsa). Kada se to uradi. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. Pored određenog kvaliteta monitora. kaže se da su slike u DICOM formatu. treba reći da DICOM 3.0 sadrži tzv. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti. lažnog . Međutim. bez stvaranja refleksije na monitoru. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. 4.12 -njihov sadržaj. HL7 specificira format podataka i . Standard koji to omogućava je HL7. U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. uvodi se postupak tzv. sa podrškom za DICOM i HL7 standarde. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. 3. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela). Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. dimenzije slika itd. 5. neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. DICOM verzija 3. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu. kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa.

poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi. 4. iako sasvim izvodljive i korisne. lažno obojili u kantrastne boje. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu.0. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. ogleda se u više domena. informišu ili obučavaju. jer se drastično smanjuje redundansa. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. izoštravanje itd. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2. 4. spadaju u marginalne telemedicinske servise. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . telenegu. izbor regije koja je značajna. Ove primene. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. merenje uglova. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. raste stepen iskorišćenosti resursa. Telemedicina predstavlja način da se. telemonitoring. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. artefakta ili šumova. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna. dial-in. virtuelne privatne mreže i drugo. Primera radi. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku. uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. bez . Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. radiolog koji je kod kuće. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. pa je i potreban hardver jeftiniji. među koje često spadaju i sami lekari. gde se stručnjaci dogovaraju. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. otklanjanje tzv. pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. Pored ovoga. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). pacijenta i informacija o pacijentu. pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji. Najvažniji je svakako kvalitativni. S druge strane. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove. Važni su i ekonomski faktori. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. merenje dužine. kontrasta i osvetljaja. zavisno od cene stanice. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. telekonsultacije. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto.500x2.1. Ona je.000 tačaka po jednoj osi. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava.

patologija (PIS).potrebe za dolaskom u ordinaciju. razne vrste troškova.. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni. OIS je program koji omogućava unos.. podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize. to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema. jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima. mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike. zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati.2. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno. Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog. tj. Na taj način.. Pored toga. hirurgija. Da bi se uštedelo . KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama. Umesto velikog pretraživanja. U slučaju globalnog povezivanja. a za to vreme pacijent leži u bolnici. PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. Dakle... Na taj način. . ako se razbolite na odmoru u mestu B. koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). pa i kod nas. Da bi to bilo moguće.15 -4. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web. Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove. Ovakve baze podataka. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju.). kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu. dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor.14 -isključenju gubitka snimaka. u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni. Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. izdavanje materijala. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke. Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS). kompjutera).3. magacini. koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). što treba raditi automatski. . uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke. obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove. 4. što varira od specijalnosti do specijalnosti..

da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP . neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e. Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata. vakcinacije.Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu.16 -5. medicinske slike i filmovi. terapije laboratorijski nalazi.Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike. najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. alergije. U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. ovakav model koriste mnoge bolnice. kod nas i u okruženju. Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države). propisivani i kori. pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite.ćeni lekovi. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi.Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . uputi i ostala medicinska dokumentacija). u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove.Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite. MEDICAS Poli . Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci .1. MEDICAS Lab . Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS).Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa. MEDICAS Hosp . Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima.vreme specijaliste. dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS). 5.0. 5. Pored ovoga. a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa.2. KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). BIS. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata. . Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno.

• štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu. kreveta i lekara.enih usluga. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja. .• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije.18 -• Propisivanja lekova.enih lekova i materijala • Tok bolesti. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice. otpust. liste čekanja.Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda. terapije. • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije.3. podaci o upućenju i prijemu. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama. MEDICAS Poli. • Unos anamneze i statusa.19 -5. otvaranje epizode lečenja. . dodela sobe. • Anamneze. dijete. epikriza. izdata dokumenta i dr. preme. lokacija pacijenata u stacionaru.17 -• Prethodne posete i prijemi. utro. Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju. Pored osnovnih funkcija modula.4. MEDICAS Hosp. • Formiranje uputa specijalistima. jed. lekarskim komisijama . status. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea. • Smeštaj pacijenta u odeljenje.tanje. • Evidencija izvr. • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta. 5. dijagnoze.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja .

stanja.ćenje standardnih formulara za anamneze. utrošenih lekova i med. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. stomatološkim materijalima i preparatima. upute i dr.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga. jedinicama • Lista morbiditeta. adresa.21 -5. Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata. grupama specijalnosti i dr. čija se upotreba automatski evidentira. JMBG. licenca. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti.5.0. . Pored osnovnih funkcija modula.22 -. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org. 5. prezime.). Klasifikacija je po radnom mestu. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. • Utrošak lekova i medicinskog materijala . Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime.20 -. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta. omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije. Modul omogućuje da se sastavlja i održava . Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima. specijalnosti i dr. žene i decu. Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6. funkciji. obj. Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata.6.23 -6. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori.1.

Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika. terapije ili usluge. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama. Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. .29 -6. njihova tekuća i ranija zauzetost. Slika se može videti na sledećoj strani. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. . . službi. odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10. grupa ordinacija i kabineta. dejstvo.25 -6. odnosno po odeljenjima.4. Sistem vodi automatsku evidenciju . . Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. zdravstvenih usluga i dijeta. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. . Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja.24 -Raspored dežurstva 6. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja.3. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu. po MKB 10 strukturi. Lekovi Modul. način pakovanja.6. Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga.7. interakcije. baziran na ATC klasifikaciji.26 -6. neželjeni efekti. indikacije.27 -6. lekova i dijeta. Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima.2. Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. . Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku. intoksikacija. kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove. način upotrebe. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza.5. propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava. hemijski sastav. Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10. upozorenja.28 -6. Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja. kontraindikacije.

izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara. efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu. Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . telefona. nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi. objektima i procesima. Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. a kod sistema sa većim brojem radnih stanica.9.utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. 1 GB HDD . doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja.33 -6. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. preporučuje se baza podataka ORACLE. ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. i naposletku . Ipak. 128 MB RAM. Čovečanstvo ga je prigrlilo. Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove.. Ubrzo je osmišljen Internet. telegrafa.8. Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele). Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira. televizije. koristeći njegove blagodeti za razne namene.kompjutera. neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži.11. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice.31 -6.30 -6. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali. .. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku. . kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija. teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja.0. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. odnosno komunicira sa drugim kompjuterima.34 -7. Pre sada već podosta godina.32 -6.10. Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže. radija. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu. . Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP. . Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika. štamparije.

zdravstvene ustanove. upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija. kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana. U okruženju Mreže. upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način . e-healtha ne može biti bez Interneta... organizacije osiguranja. pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja. medicinsko osoblje. dakle. Prema jednoj od indikativnih definicija. Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. Pored toga. Svaki čovek se. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. bezbednosnih.metamorfoze. nadležna vladina tela.u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta. Postavlja se.. drugo. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. međutim. ostalo medicinsko osoblje. pravnih. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži. Uz nekoliko klikova mišem. Mnoge od njih upotrebljive su . naime. putem kojeg dolaze do stručnih . da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti. koja se često stvaraju brže od odgovora na njih. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. najzad . Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi. pacijenti. primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti. oni Internet koriste kao edukacioni resurs.bez izuzetka . čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti.. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo. kojima se poboljšavaju pristup. 7. U tome mu je Internet od ogromne pomoći. socio-psiholoških. on se može upoznati sa prirodom oboljenja. lekari. efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove. Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut.u raznim modelima . od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. knjižare ili salona automobila.. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. etičkih. uključujući i potpuno zdrave osobe.za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige. osiguravajuće organizacije. čime je on . e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite. država). ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških.čovek (pacijent) . Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi. tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor.zainteresovani svi ljudi jednog društva. efikasnost. U pasivnoj ulozi. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže. ustanovama koje vrše lečenje. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine . pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć..ideja vodilja je da se pomogne čoveku.informacije.1.

što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem. bilo je nužno pribeći smanjenju troškova.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata.3. S obzirom na neodrživost takvih kretanja. Sa druge strane. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama. vladinih tela i drugih organizacija. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga. pristupajući raznim bazama znanja. B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu. E-health . Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja. oni uzimaju i aktivnu ulogu. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha. osiguravajućih društava. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad. oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države).država i njeni organi. 7. jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv.informacija. pravila i odnosa. U ovom modelu. Odgovor se nametnuo sam po sebi .pacijenti nisu direktni učesnici. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. Najveće tržište medicinskih usluga je američko. Najzad. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . Za podsećanje.36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca. te stvaranje do sada nepoznatih rešenja. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja. čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju).inventara medicinskog materijala. fondovi osiguranja. jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob.postojanje Interneta. kroz optimizaciju modela poslovanja. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. . njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika. bolnica. Efikasnost se postiže na razne načine. pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga.2. smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu. stakeholderi) . U zemljama tržišne ekonomije. drugih zdravstvenih ustanova. medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska. krajnji korisnici . 7. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija. kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu.

Sabiranje i analiza svih tih izveštaja. kao i odgovarajuća razmena podataka. imovinu ili zdravlje. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u . koji mogu doći u pogrešne. 7. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom.6.Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje. kreditnom i drugom) statusu.. 7. Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. 7. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu.000 osoba. jednakopravno zastupljenih na Mreži. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma.5. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su . korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem. Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti. ali je nemaju u državi porekla informacije. troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. odnosno njenog vlasnika (pacijenta). chat-sesija sa drugim posetiocima. socijalnom. odnosno za prenos podataka elektronskim putem. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača.. Ko će se. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87. Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast. ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. a putem Interneta. zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet. na primer. praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. Stavljen pred obilje ponuda.4.

inostranstvu radi konsultacije.pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou . ovaj mu odgovori. Zdravković Svetozar. kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti.yu 8.Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5. dok se paralelno . Vladimir Vit. Devaja Striber Dubravka. Časopis PC-PRES. Dalibor Dobrilović. a koji nisu.0. broj 65 3. PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6.internetogledalo. www.co. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe.yu – medicinski informacioni sistem 7. www. koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.com . domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili.Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4.. pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore.co.39 - .sbm. kroz donošenje pravnih akata. . Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni. Mile Kovačević .38 -8. LITERATURA 1. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija.. Borislav Odadžić. Baltić. www.doctor.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful