Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran. . Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. što je važno za vrednovanje. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO). • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. zaštićenog računara. manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. u ovom slučaju banka. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema.Kratkoro ni. Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci. a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. Windows i Unix/Linux. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. veoma poverljive. koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. što dodatno poveava vrednost sistema. koriste se različite vrste operativnih sistema. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika. pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. U različitim informacionim sistemima.

Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti). Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti . firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu. Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže.Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima. koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina. Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: .Mora da implementira politiku sigurnosti. . događaje. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a. . Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco. čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže .Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. blokira sve ostale. potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale.U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: .

uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. integraciju mreže i mogućnost upravljanja. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja. obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. visoku dostupnost.2. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP). omogućujući pojednostavljeno upravljanje. Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. ai sam nudi brojna . banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. Cisco ASDM 5. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge. e-mail.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC).2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN). Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. instant messaging. Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa. bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. daljinski pristup putem VPN. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft.2 softvera.

prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući.o. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. Brza. o načinu na koji funkcionišu. krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. a koji sem toga. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. te o novinama koje nosi ova vrsta. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. eDonkey. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. objasnićemo pojam banke. koliko su bitni sistemi zaštite. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada. ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS). što je posebno bitno u bankarstvu.. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. a pogotovo u ovoj oblasti. bazirat ćemo se na samu problematiku. kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. naučno-tehnološkim razvojem. I za menadžere. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije. Naime.o. prvo ćemo krenuti od samog pojma računara. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. Gnutella. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže. njegovog nastanka. Potom. Fast Track. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju.poboljšanja. kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. Pominjaćemo bankarske . šta su to Bankarski informacioni sistemi. stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera. Osim toga. U ovom diplomskom radu. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu.

oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. kako se vrši njegova obrada. Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. koji se u njima odvijaju. · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga. knjiženje.tehnologije. obradu. može se pratiti i evaluirati rad. i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. na svim odeljenjima bolnice. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. jednostavan za korišenje i upoznavanje. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. u Srbiji. te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika). Aplikativni softver je ergonomian . Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije. odnosno poslove sa trajnim nalozima. Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. adaptibilan prema . podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka.

.....................4........26 6....................................................................................17 5................ MEDICAS GP.................................... Modularnost sistema... MEDICAS Hosp..................1..................... Podsistem za ambulante i ordinacije...0...........................................16 5......................................................... MEDICAS Poli..... Medicas Dent............25 6...............3.2..........................4....................................................13 4.....................................................................................5......2...............................3....................................................................................................................1....................................................6 2..................... Usluge................................................... Medicas Lab....................................................................... Telemedicina (teleradiologija)............ DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine).0..............24 6............. Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac.................. Matični moduli....22 5....................specifinostima poslovanja i regulative...................................... Zdravstveni informacioni sistem...... Prijem i obrada pacijenata u stacionaru......................... Zdravstvene informacije...................................20 5...........24 6.1.... Model zdravstevenog informacionog sistema........................................................................1.... Pitanje računarske opreme (hardver).........3 2.................................................................ing.............................................................3. Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl..................................................................................10 3....3..............................................2....... Kliničko-bolnički informacioni sistem..............14 4.........27 ............ Primena informatike u zdravstvu..... Zdravstveni sistem...5 2...........................8 2..........1............................................................................................................ Pojam zdravstvenog sistema.................17 5........................................... Ordinacije.........................4 2...........................maš..... Principi zaštite podataka u ZIS-u........... 2006 Sadržaj 1.10 3.............................................5...2...............3...... Standardizacija u medicinskoj informatici..................4......................................................0..18 5..... Kompjuterski medicinski karton................... Osoblje.......0............................15 4.............13 4...................... Odeljenja..........................................................2................................................................0............................7 2....................10 3..... WEB tehnologije u medicini.................................17 5....... Organizacione mere.......................................3 1................................................. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu....1...........................22 6.................................................6............................0.........9 3............................. PACS (Picture archiving and Communication Sistem)..................

28 6........ javnim mestima i zajednicama. E-health ...................................36 7.34 7..9...............................6................. 1.. Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema................... O svemu ovome mnogo više u nastavku.....29 6....3..... Izazovi za budućnost.............. Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi....37 7..... elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata.1................... Izlazna dokumenta.......... Sa druge strane........10................................ obrazovnim ustanovama i na radnom mestu.............................................. Tabele................. omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line............. U potrazi za informacijama......................................... ionako bolesnog pacijenta............................... Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične.............................. veloke sisteme.8..........1.......................................... Pravna pitanja......................... što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju. Literatura............. u zdravstvenim i drugim sektorima.................................................33 6......0................38 7......... potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd.................. ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života.... Pomenuto dovodi do neuroze.......32 6...6.................................e-commerce.................................................. Tehničke karakteristike.................................................... Dileme i problemi........6....2. koja je terapia... uspostavljanje tzv.......................... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici............... B2C model.......5..... Ukoliko imamo u vidu gore navedeno... kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini.......... ali sa druge strane........................................................ Kada je reč o upotrebi računara u medicini........... dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona... sa jedne strane.................... u međusobnoj vezi.................................. pre svega zbog njihove veličine.4........................35 7............................... B2B model..........5........................................... u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva..... prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije...................... Naravno.......... da li je treba promeniti itd....... Bolesti.....................31 6............... nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica..... kao i u ostalim oblasima............. Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA... kartoteka itd. do uzrujavanja lekara............................................................... Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite................39 . lekove koje pacijent mora da koristi............ treba reći sledeće...... Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: ...................7...................................................... ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*.........35 7............................... treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv.................. Izveštaji.......11................................................30 6........................................ Bolnička apoteka...................... Lekovi...2 -1....... Drugim rečima.................0.............................................................. nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija...................................................................38 8.. sastavljen je od više podsistema koji su.......37 7...................................

dizajneri. ovo nije jedina definicija ZIS-a. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS). natalitet itd. ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. jer zdravstveni sistem. pri tom. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje. Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. a šta isključiti. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. menadžeri. Međutim. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi.• prirodni uslovi (socioekonomski. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. uslova sredine i mnogih drugih faktora. oruđe u svakodnevnom radu. materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. Na primer. Naravno. simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. stope mortaliteta. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. da. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti. već služi kao. 2. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. kao i mnogi drugi. uvažavajući. planeri. takoreći. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i .0. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. obradu. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. programeri. alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno .

dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu.4 -2. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti.1. 3. interesantnih informacija treba eliminisati. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. 2. pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). Ove informacije se potom filtriraju. Republički. Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. kako bi se podaci mogli lako grupisati. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. manipulisanje. Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Generalno. u najširem smislu. . grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje). Na tom nivou. uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd. Pored ovoga.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. Prema tome. Međutim. koje može da obezbedi jedan ZIS. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. analizirati i porediti. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. veoma često neprecizne. a dolaze iz: 1. Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. Prikupljanje tzv. zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. Kada je reč o ovoj temi. statističara ili drugih faktora. da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. Drugo . njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. upravo prikupljanje. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu. informacije koje se prikupljaju su detaljne. uopšte. a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara.

daju informaciju koju korisnik traži. jedinicama intezivne nege. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. o čemu će kasnije više biti reči. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije . veličina polja). INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo. elektroencefalografija. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite.pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne..kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. fizička aktivnost itd. zatim slika dobijenih sa MR.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. 2. ekspertni sistemi koji. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. merenje krvnog pritiska). u suštini. Na ovako postavljene zahteve.. bolnička. 3. veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji. 4. 2. vanbolnička. Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza. očekivano trajanje života. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. ishrana. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. . može se odgovoriti samo upotrebom računara. stopa mortaliteta. Za postavljanje same dijagnoze. veoma veliki. odsustvo sa posla.2.5 -Za definisanje informacionog sistema. neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom. morbiditet. Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. Međutim. potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT. Kada je reč o terapiji. elektromiografija. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. koriste se tzv. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. na primer.

Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih. Sa druge strane. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika.3. kao što su ime i prezime. usled kvarmašine.) i eventualnog falsifikovanja. Kada s govori o ovoj temi. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije..7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: . 6. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem. validnih i pouzdanih podataka. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. 5. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara. . Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni. Takav sistem. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. nemedicinskih istraživača. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. Sigurnost se odnosi. Drugim rečima.6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. gubitka (namernog ili nenamernog. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). sestara. Naravno. grupisani. gde student uči. 2. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. računara. privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara. vanbolničkog osoblja.. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. u bolnici. brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. sa druge strane. bezbednost i zaštita podataka. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost. ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. sa jedne strane. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada. o čemu će biti više reči. na zaštitu integriteta podataka i. Osim analize podataka. vođen računarom. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica)..

Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem. službama. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska. 4. 2. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . . Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. Naravno. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. zajedničkim. lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija..• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. do promene tih podataka. 7. sa istom profesionalnom diskrecijom. bilo unutrašnja ili spoljna. na bilo koji način. može naći i sledeće: 1. između ostalog. Povremena kontrola bezbednosti. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*. 2.8 -5. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije. 6. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim. 3. Odvajanje funkcija u računarskom centru. problem je vrlo složen. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe.4. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja.

5. ljudski faktor se ne sme zanemariti. pojave novih informacija. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). 3. . Kao što je gore navedeno. pre svega. koji se koriste u sve većoj meri. Prema tome. koje sadrže stroge ili veoma stroge komande. gde se mogu naći brojne. Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka. aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. farmacija. telemedicina. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. Obimne organizacione mere. govorićemo o sledećem. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. potom slike sa rendgenskih aparata. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. Imajući to u vidu. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. istraživanje bilo koje vrste. veoma je teško.0. mamografa itd. na planerima i dizajnerima takvog sistema.1. odredila je način . u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj. 2. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u. Bez obzira na stepen zaštite podataka. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite. Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. posebno u velikim klinikama ili bolnicama. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. zastupljena tzv. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera. Obzirom na navedene činjenice. u poslednjoj deceniji. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). • kategorije aplikativnih programa. ni medicina nije *pošteđena* računara.9 -3.

DICOM orjentisan PACS. DICOM standardom.komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv. tako da obuka za rad nije potrebna. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . 3. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. Naime. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS).2. na principu tačka-tačka. radnih stanica za pristup podacima. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. Imajući to u vidu. Naravno. Naravno. ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. Web orjentisan PACS. . pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata. 1. Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. U drugom slučaju. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje.10 -dijagnostiku. odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži. servera. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima. MRI (Magnetic Resonance Imaging). računarske mreže koja povezuje komponente sistema. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. tako i u privatnom životu. potpuno na osnovama web standarda. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove. digitalizator filmova i dr. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. web-browser-a. jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv.

8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim . 30 snimaka za jednu CT studiju). Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. MRi. Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. Takođe. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. kardiologija. 3. Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. One moraju zadovoljavati određeni kvalitet. endoskopija. digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. Standard je nastao 1992. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje. . Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993. a u današnje vreme aktuelna je verzija 3. ali za CT. godine.0. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini.

dimenzije slika itd. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru. 4. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan.karakteristikama monitora. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. Kada se to uradi. Sa druge starne.3. podršku RIS/HIS veze (interfejsa). kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa. neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. Pored određenog kvaliteta monitora. lažnog . Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata. 5. omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. tip snimanja.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. i ovde postoje određeni problemi. DICOM verzija 3. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. treba reći da DICOM 3. bez stvaranja refleksije na monitoru.0 sadrži tzv. Svetlo mora biti određenog intenziteta. 3. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. kao i podaci o samoj slici. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela). Standard koji to omogućava je HL7. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. Međutim. HL7 specificira format podataka i . Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. štampanje na mrežnim kamerama. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti. U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. HL7 (Health Level Seven. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. zuma. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. uvodi se postupak tzv. Kao što je rečeno. kaže se da su slike u DICOM formatu. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. tj. godine. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol.12 -njihov sadržaj. 6. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela).. sa podrškom za DICOM i HL7 standarde.

radiolog koji je kod kuće.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. pacijenta i informacija o pacijentu.0. gde se stručnjaci dogovaraju.000 tačaka po jednoj osi. telenegu. zavisno od cene stanice. ogleda se u više domena. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava. Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara. Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. bez . Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. Ove primene. pa je i potreban hardver jeftiniji. telemonitoring. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. Telemedicina predstavlja način da se.1.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. dial-in. izbor regije koja je značajna. informišu ili obučavaju. poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. iako sasvim izvodljive i korisne. Primera radi. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2.500x2. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom. virtuelne privatne mreže i drugo. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. merenje dužine. 4. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji. Ona je. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. artefakta ili šumova. S druge strane. raste stepen iskorišćenosti resursa. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . među koje često spadaju i sami lekari. lažno obojili u kantrastne boje. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto. otklanjanje tzv. merenje uglova. telekonsultacije. izoštravanje itd. 4. Pored ovoga. kontrasta i osvetljaja. spadaju u marginalne telemedicinske servise. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu. jer se drastično smanjuje redundansa. Važni su i ekonomski faktori. Najvažniji je svakako kvalitativni.

koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK).15 -4.. Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike. . a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju. mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). hirurgija. tj. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno. što treba raditi automatski. predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke. koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize.2. ako se razbolite na odmoru u mestu B. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove.. kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu. PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. izdavanje materijala. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web. pa i kod nas. jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni.potrebe za dolaskom u ordinaciju. 4. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke.. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni. Da bi se uštedelo . Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. patologija (PIS). magacini. a za to vreme pacijent leži u bolnici. . to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema. Umesto velikog pretraživanja. Dakle. Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS)..14 -isključenju gubitka snimaka. Na taj način. pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. Pored toga. zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati. što varira od specijalnosti do specijalnosti. Na taj način. KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama.3. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu.). U slučaju globalnog povezivanja. u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata. Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog. OIS je program koji omogućava unos. Da bi to bilo moguće. obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama.. kompjutera). dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor. razne vrste troškova. prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. Ovakve baze podataka..

koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst.Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite.2. alergije. Pored ovoga.1. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu.Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . kod nas i u okruženju. Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS). MEDICAS Lab . da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti.ćeni lekovi. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP . Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS). uputi i ostala medicinska dokumentacija). propisivani i kori. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima. najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e.0. 5. medicinske slike i filmovi. MEDICAS Poli . Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci . a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa. u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove. MEDICAS Hosp .Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata. .Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa.16 -5. BIS.vreme specijaliste.Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike. 5. Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno. ovakav model koriste mnoge bolnice. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi. preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države). vakcinacije. Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata. pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. terapije laboratorijski nalazi.

• Anamneze. • štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu. preme. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja .Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda.19 -5.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. 5. lokacija pacijenata u stacionaru. liste čekanja. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org. utro. otvaranje epizode lečenja. lekarskim komisijama . • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta.tanje. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama. dodela sobe. . dijete.17 -• Prethodne posete i prijemi. MEDICAS Poli. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja. terapije.enih lekova i materijala • Tok bolesti. • Formiranje uputa specijalistima. • Evidencija izvr.• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. . • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije. podaci o upućenju i prijemu. epikriza. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju.enih usluga. jed. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea. dijagnoze. kreveta i lekara. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. • Unos anamneze i statusa. izdata dokumenta i dr. MEDICAS Hosp.4. otpust.18 -• Propisivanja lekova. Pored osnovnih funkcija modula. • Smeštaj pacijenta u odeljenje.3. status.

grupama specijalnosti i dr. utrošenih lekova i med. adresa. Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata. JMBG. obj. . Modul omogućuje da se sastavlja i održava . žene i decu.ćenje standardnih formulara za anamneze. funkciji. stomatološkim materijalima i preparatima. specijalnosti i dr.5. licenca. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. upute i dr. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. Pored osnovnih funkcija modula.23 -6. Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime. Klasifikacija je po radnom mestu. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori.6. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima. prezime. Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi.). jedinicama • Lista morbiditeta.21 -5. Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org.1.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). 5. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata. Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. • Utrošak lekova i medicinskog materijala . omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije. Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce.22 -.20 -.0. stanja. čija se upotreba automatski evidentira. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta.

kontraindikacije. njihova tekuća i ranija zauzetost. Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja.28 -6. hemijski sastav. . Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja. terapije ili usluge.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama. odnosno po odeljenjima. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. baziran na ATC klasifikaciji. .27 -6. intoksikacija.5. Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. indikacije. Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10.29 -6.2. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. način pakovanja. Slika se može videti na sledećoj strani. zdravstvenih usluga i dijeta. Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju.6. službi. Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima. . .4. Sistem vodi automatsku evidenciju .26 -6. interakcije. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje. Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. upozorenja. po MKB 10 strukturi. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja. grupa ordinacija i kabineta. Lekovi Modul. lekova i dijeta. način upotrebe. . neželjeni efekti. Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza. Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica. . uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika.7. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku.3. Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama.24 -Raspored dežurstva 6. propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava. odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove. dejstvo. Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi.25 -6.

Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom. doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara. Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira. Ubrzo je osmišljen Internet. efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe.31 -6. 128 MB RAM. Ipak. kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija. . Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku. 1 GB HDD .0. objektima i procesima. televizije. telefona.32 -6. . Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove.utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. koristeći njegove blagodeti za razne namene. preporučuje se baza podataka ORACLE.34 -7.. Pre sada već podosta godina. Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. radija.kompjutera.9. Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje. Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele). Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . Čovečanstvo ga je prigrlilo. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu.10.11. .33 -6. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP.. štamparije. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali.8. a kod sistema sa većim brojem radnih stanica. telegrafa. Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu. nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. i naposletku . odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja. teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva.30 -6. .

putem kojeg dolaze do stručnih .1. drugo. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja.zainteresovani svi ljudi jednog društva.u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta. upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija..informacije. pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status.. Pored toga. upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke. Mnoge od njih upotrebljive su . Uz nekoliko klikova mišem. čime je on . najzad . oni Internet koriste kao edukacioni resurs. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. knjižare ili salona automobila. e-healtha ne može biti bez Interneta. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine . 7. organizacije osiguranja. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način .za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige. Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi. ostalo medicinsko osoblje. pravnih. U pasivnoj ulozi. pacijenti. kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana.. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži. uključujući i potpuno zdrave osobe. efikasnost. čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti.čovek (pacijent) . od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi. da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti. socio-psiholoških. lekari. Postavlja se. bezbednosnih. Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti.. tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor. međutim. nadležna vladina tela. on se može upoznati sa prirodom oboljenja.ideja vodilja je da se pomogne čoveku. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo. Prema jednoj od indikativnih definicija. etičkih. ustanovama koje vrše lečenje. U okruženju Mreže.. ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških.u raznim modelima . dakle. država). Svaki čovek se. Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. naime. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže.. medicinsko osoblje.metamorfoze. U tome mu je Internet od ogromne pomoći. koja se često stvaraju brže od odgovora na njih. kojima se poboljšavaju pristup.bez izuzetka . zdravstvene ustanove. osiguravajuće organizacije. Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite.

Za podsećanje. kroz optimizaciju modela poslovanja. što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem. vladinih tela i drugih organizacija. bolnica. B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. pravila i odnosa. osiguravajućih društava. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu. Najveće tržište medicinskih usluga je američko. E-health . kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga. 7. oni uzimaju i aktivnu ulogu. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama. Odgovor se nametnuo sam po sebi . bilo je nužno pribeći smanjenju troškova.36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca.država i njeni organi. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . S obzirom na neodrživost takvih kretanja. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. stakeholderi) . jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob. medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga.3. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju). jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija. Sa druge strane. svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv. 7. krajnji korisnici . U ovom modelu. pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja.2. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika.informacija. a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu. fondovi osiguranja. oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države). čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. Efikasnost se postiže na razne načine.postojanje Interneta. te stvaranje do sada nepoznatih rešenja.pacijenti nisu direktni učesnici. U zemljama tržišne ekonomije. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad. gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja. pristupajući raznim bazama znanja. . drugih zdravstvenih ustanova. Najzad.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata.inventara medicinskog materijala. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha.

Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu. Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta.5. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika. Sabiranje i analiza svih tih izveštaja. koji mogu doći u pogrešne. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su . zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet. ali je nemaju u državi porekla informacije. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. kao i odgovarajuća razmena podataka.. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta. chat-sesija sa drugim posetiocima. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u . Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. 7. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja.4. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške. jednakopravno zastupljenih na Mreži. socijalnom.. ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu. odnosno za prenos podataka elektronskim putem. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. odnosno njenog vlasnika (pacijenta). praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. 7. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to.000 osoba. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom. Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast.6. troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka. imovinu ili zdravlje. Stavljen pred obilje ponuda. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača. Ko će se. kreditnom i drugom) statusu. a putem Interneta.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. 7. na primer. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87.

domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili.co. Časopis PC-PRES. Borislav Odadžić. Dalibor Dobrilović.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou .co. dok se paralelno . kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti. Vladimir Vit. Baltić.doctor. Zdravković Svetozar.0..Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4. www.yu 8. pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore.39 - .sbm. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2. . koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.38 -8.com . LITERATURA 1. www. ovaj mu odgovori.internetogledalo. broj 65 3.yu – medicinski informacioni sistem 7. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni.. www. PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6. Mile Kovačević . kroz donošenje pravnih akata.Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5.inostranstvu radi konsultacije. a koji nisu. Devaja Striber Dubravka. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija.pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful