Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. što dodatno poveava vrednost sistema. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. veoma poverljive. AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO). manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. koriste se različite vrste operativnih sistema. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika.Kratkoro ni. Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. Windows i Unix/Linux. zaštićenog računara. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci. U različitim informacionim sistemima. vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. u ovom slučaju banka. jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. što je važno za vrednovanje. . a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran.

Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti). U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a. Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge.U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: . Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti . potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu.Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: . koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu.Mora da implementira politiku sigurnosti. koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina. čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. . osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže . . blokira sve ostale. omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. događaje. Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže.

e-mail. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. visoku dostupnost.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga. uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. instant messaging. banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa. Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja. ai sam nudi brojna . Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže.2. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP). daljinski pristup putem VPN. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). Cisco ASDM 5. integraciju mreže i mogućnost upravljanja. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost.2 softvera. omogućujući pojednostavljeno upravljanje. pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC). Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent. uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka.2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN).

Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže. kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. U ovom diplomskom radu. Naime. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. objasnićemo pojam banke. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema. koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager. Gnutella. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS).o. Fast Track. Pominjaćemo bankarske . krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. njegovog nastanka. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže.poboljšanja.. prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. a pogotovo u ovoj oblasti. eDonkey. naučno-tehnološkim razvojem. Osim toga. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže. o načinu na koji funkcionišu. Potom. šta su to Bankarski informacioni sistemi. što je posebno bitno u bankarstvu. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. te o novinama koje nosi ova vrsta. stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. koliko su bitni sistemi zaštite. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem.o. bazirat ćemo se na samu problematiku. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. a koji sem toga. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci. I za menadžere. te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući. prvo ćemo krenuti od samog pojma računara. Brza. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada.

Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. u Srbiji. adaptibilan prema . · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. jednostavan za korišenje i upoznavanje. može se pratiti i evaluirati rad. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem.tehnologije. knjiženje. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga. odnosno poslove sa trajnim nalozima. upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika). Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije. koji se u njima odvijaju. podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. na svim odeljenjima bolnice. Aplikativni softver je ergonomian . obradu. kako se vrši njegova obrada. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja.

..........................1........2.................................................................................. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu..........................................................................4........ Matični moduli.8 2....................10 3............................................................................ Model zdravstevenog informacionog sistema..........................10 3............3 1.........................25 6..................................13 4.........................2.......9 3...5 2........7 2.................16 5.. Organizacione mere.......17 5.....................................................................................3.......................................................... Podsistem za ambulante i ordinacije... Pojam zdravstvenog sistema............................................20 5...........................0........13 4......... Ordinacije.......................maš. MEDICAS Poli.....17 5.....................24 6............2....... Primena informatike u zdravstvu................................ DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)................ Standardizacija u medicinskoj informatici... Usluge.......................... Odeljenja..................................... 2006 Sadržaj 1................................................................. Principi zaštite podataka u ZIS-u........................4......5............................2........................................................4...................................... Kliničko-bolnički informacioni sistem.. Pitanje računarske opreme (hardver)...................................................24 6.....0............................................22 6.1....... MEDICAS Hosp........................10 3...................18 5..............................3.26 6........................................................................................................................................................... Medicas Dent.............17 5.......4 2.5.2................................................................. Kompjuterski medicinski karton..................... Zdravstvene informacije............ MEDICAS GP........................0...... WEB tehnologije u medicini...............27 .................. Telemedicina (teleradiologija)........1....................................................1............. Prijem i obrada pacijenata u stacionaru......................3..................... Zdravstveni informacioni sistem.......................... Osoblje...................22 5...............................3........................... Medicas Lab.....ing..............................................15 4..........................................................................0...................3 2..................3.......6 2.........................................................................14 4..................................... Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl...................................................... Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac......................................specifinostima poslovanja i regulative......................... Zdravstveni sistem........................... PACS (Picture archiving and Communication Sistem).........1............................................................................1.0..............................6..........................................0........ Modularnost sistema...

...........................................2................................6.................................e-commerce..... Pravna pitanja..................... ali sa druge strane................................. obrazovnim ustanovama i na radnom mestu......................................................... sa jedne strane............... E-health ............................... kartoteka itd.................................. nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica........................................................... da li je treba promeniti itd........................... Dileme i problemi........30 6........ javnim mestima i zajednicama....................................28 6......... Naravno.... veloke sisteme......................................37 7............. Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA....... do uzrujavanja lekara......... Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi.............. Ukoliko imamo u vidu gore navedeno......... Izveštaji...................................................8... Bolnička apoteka...............38 7...... U potrazi za informacijama....... O svemu ovome mnogo više u nastavku..... uspostavljanje tzv. Kada je reč o upotrebi računara u medicini..................37 7...... Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite......35 7........... Literatura.........0.... sastavljen je od više podsistema koji su............................... pre svega zbog njihove veličine........................... Drugim rečima.......... B2C model...............................5..................... ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*..............39 ....4............................................9.32 6....0.. kao i u ostalim oblasima............................6....................... Sa druge strane................... prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije..... Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema..................................... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici.............. Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: .................................. što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju..............................................2 -1.... Izlazna dokumenta...... u međusobnoj vezi..................31 6.. ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života.....................................................................................34 7.1..... kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini............................ lekove koje pacijent mora da koristi..........38 8..........10.... Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične.............29 6........ u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva....36 7........... Lekovi... Bolesti............ nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija............ Pomenuto dovodi do neuroze.............................11.......... B2B model....... treba reći sledeće......... 1.................... koja je terapia.............35 7............................. omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line... potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd................6................................................... Tabele.. Izazovi za budućnost.... ionako bolesnog pacijenta............ elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata..................... treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv............... Tehničke karakteristike. u zdravstvenim i drugim sektorima...................... dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona........................33 6...3....5..........................................................1.......7.........................

dizajneri. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. ovo nije jedina definicija ZIS-a. planeri. natalitet itd. uvažavajući. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite.• prirodni uslovi (socioekonomski. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi. da. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. već služi kao. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. programeri. menadžeri. kao i mnogi drugi. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog. Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou. Na primer. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. a šta isključiti. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. Međutim.0. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i . pri tom. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS). alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno . oruđe u svakodnevnom radu. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. obradu. jer zdravstveni sistem. stope mortaliteta. materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. takoreći. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način. Naravno. 2. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti. uslova sredine i mnogih drugih faktora.

Međutim. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje). Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu.4 -2. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. Kada je reč o ovoj temi. Pored ovoga.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. Prikupljanje tzv. manipulisanje. uopšte. dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara. . pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. a dolaze iz: 1. Generalno. rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija. analizirati i porediti. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti. Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Drugo . kako bi se podaci mogli lako grupisati. Na tom nivou. uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd.1. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. Ove informacije se potom filtriraju. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite. koje može da obezbedi jedan ZIS. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. 3. veoma često neprecizne. 2. interesantnih informacija treba eliminisati. obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. statističara ili drugih faktora. zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. u najširem smislu. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. Republički. grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. informacije koje se prikupljaju su detaljne. Prema tome. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. upravo prikupljanje. postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara.

. vanbolnička. potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT. zatim slika dobijenih sa MR. Za postavljanje same dijagnoze. INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. 4. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. veoma veliki. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom. očekivano trajanje života. stopa mortaliteta. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite. Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna.. ekspertni sistemi koji.5 -Za definisanje informacionog sistema.2. elektromiografija. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza. može se odgovoriti samo upotrebom računara. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji.. na primer. 3. jedinicama intezivne nege. merenje krvnog pritiska).kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. u suštini.pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne. obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. elektroencefalografija. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. ishrana. daju informaciju koju korisnik traži. o čemu će kasnije više biti reči. 2. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo. bolnička. 2. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. veličina polja). Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. koriste se tzv. fizička aktivnost itd. Međutim. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. odsustvo sa posla. Na ovako postavljene zahteve. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. Kada je reč o terapiji. morbiditet. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije .

Sa druge strane. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. Naravno. 2. usled kvarmašine.6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada. 5.) i eventualnog falsifikovanja. računara. sa jedne strane. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka.7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: . vođen računarom. Sigurnost se odnosi. sestara. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara. u bolnici. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). gubitka (namernog ili nenamernog. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. bezbednost i zaštita podataka.3. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem. Kada s govori o ovoj temi. validnih i pouzdanih podataka. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica). ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. sa druge strane.. na zaštitu integriteta podataka i. gde student uči. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. o čemu će biti više reči. kao što su ime i prezime. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. Osim analize podataka. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. . ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. nemedicinskih istraživača. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni.. vanbolničkog osoblja. Drugim rečima. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. grupisani. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost. Takav sistem. Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih.. 6.

službama.• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. 4. Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja. 3. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije. 2.. Povremena kontrola bezbednosti. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. do promene tih podataka. Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska. sa istom profesionalnom diskrecijom. zajedničkim. Naravno. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom. između ostalog. 6. ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*. Odvajanje funkcija u računarskom centru. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. 7.8 -5. Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u. može naći i sledeće: 1. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. na bilo koji način. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. problem je vrlo složen. 2. bilo unutrašnja ili spoljna. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka.4. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija. . Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim.

odredila je način . ljudski faktor se ne sme zanemariti. u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). pre svega. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. Obzirom na navedene činjenice. farmacija. mamografa itd. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. Prema tome. Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite. 3. koje sadrže stroge ili veoma stroge komande. zastupljena tzv. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. • kategorije aplikativnih programa.0. Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka.9 -3. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. Bez obzira na stepen zaštite podataka. 2. pojave novih informacija. gde se mogu naći brojne. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera. Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu. telemedicina. koji se koriste u sve većoj meri. Kao što je gore navedeno. istraživanje bilo koje vrste. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. . oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. u poslednjoj deceniji. vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. potom slike sa rendgenskih aparata. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila. veoma je teško. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u. posebno u velikim klinikama ili bolnicama. na planerima i dizajnerima takvog sistema. najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. govorićemo o sledećem. Obimne organizacione mere.1. tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika. Imajući to u vidu. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. ni medicina nije *pošteđena* računara.5.

odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži.10 -dijagnostiku. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima.komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv.2. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). potpuno na osnovama web standarda. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. Imajući to u vidu. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS). Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove. Naravno. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. računarske mreže koja povezuje komponente sistema. MRI (Magnetic Resonance Imaging). Naravno. tako da obuka za rad nije potrebna. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. servera. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. DICOM standardom. tako i u privatnom životu. DICOM orjentisan PACS. pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata. radnih stanica za pristup podacima. . web-browser-a. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. Web orjentisan PACS. DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . 3. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje. Naime. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. 1. U drugom slučaju. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. digitalizator filmova i dr. na principu tačka-tačka. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr.

a u današnje vreme aktuelna je verzija 3. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim . ali za CT. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. 3.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. 30 snimaka za jednu CT studiju). godine. Takođe. One moraju zadovoljavati određeni kvalitet. Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka.8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. endoskopija.0. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993. Standard je nastao 1992.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. kardiologija. . Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje. MRi.

HL7 (Health Level Seven. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela). godine. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. uvodi se postupak tzv.. bez stvaranja refleksije na monitoru. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. lažnog . Svetlo mora biti određenog intenziteta. podršku RIS/HIS veze (interfejsa).12 -njihov sadržaj. zuma. neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. Standard koji to omogućava je HL7.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. tj. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu. Sa druge starne. U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. i ovde postoje određeni problemi. Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. kao i podaci o samoj slici. štampanje na mrežnim kamerama. HL7 specificira format podataka i . omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa. Kao što je rečeno. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela). sa podrškom za DICOM i HL7 standarde. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. tip snimanja. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata. Kada se to uradi. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1.3. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. kaže se da su slike u DICOM formatu.0 sadrži tzv.karakteristikama monitora. Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. Pored određenog kvaliteta monitora. 3. dimenzije slika itd. DICOM verzija 3. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. 4. treba reći da DICOM 3. 6. 5. Međutim. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti.

jer se drastično smanjuje redundansa. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku.1. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). spadaju u marginalne telemedicinske servise. poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . izoštravanje itd. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. Pored ovoga.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. telekonsultacije. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2.0. dial-in. Ona je. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji.000 tačaka po jednoj osi. kontrasta i osvetljaja. S druge strane. Ove primene. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. zavisno od cene stanice. radiolog koji je kod kuće.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. Važni su i ekonomski faktori. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. izbor regije koja je značajna. pacijenta i informacija o pacijentu. pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. merenje uglova. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. Primera radi. ogleda se u više domena. Telemedicina predstavlja način da se. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. pa je i potreban hardver jeftiniji. među koje često spadaju i sami lekari. lažno obojili u kantrastne boje. informišu ili obučavaju. gde se stručnjaci dogovaraju. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. Najvažniji je svakako kvalitativni. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. bez . uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. raste stepen iskorišćenosti resursa.500x2. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. 4. merenje dužine. telemonitoring. otklanjanje tzv. Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna. telenegu. iako sasvim izvodljive i korisne. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. virtuelne privatne mreže i drugo. 4. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. artefakta ili šumova. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara.

koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu. Umesto velikog pretraživanja. Na taj način. kompjutera). što varira od specijalnosti do specijalnosti. dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor. obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK.potrebe za dolaskom u ordinaciju. razne vrste troškova. uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke.. Pored toga. Da bi to bilo moguće. jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima.. tj. Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. Da bi se uštedelo .3. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni. pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. magacini. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web.. podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize.). u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). što treba raditi automatski. Dakle. KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama.. izdavanje materijala. Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS). predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema. U slučaju globalnog povezivanja. PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. a za to vreme pacijent leži u bolnici. hirurgija. ako se razbolite na odmoru u mestu B.15 -4. Na taj način. . mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. patologija (PIS). Ovakve baze podataka. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi.. pa i kod nas. Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove. OIS je program koji omogućava unos. zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati. Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike.2. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke. koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). .. 4. Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno.14 -isključenju gubitka snimaka.

Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu. preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države). ovakav model koriste mnoge bolnice.Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike. MEDICAS Poli . KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS).Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS). U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS). terapije laboratorijski nalazi. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata.0. vakcinacije.vreme specijaliste. . pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP .1. koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. 5. neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e.Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite. Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci . a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa. 5.Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa. Pored ovoga.Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema. BIS. medicinske slike i filmovi. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima. da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti. u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove. MEDICAS Lab . Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. MEDICAS Hosp . propisivani i kori.2. kod nas i u okruženju. alergije. uputi i ostala medicinska dokumentacija).16 -5. Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno.ćeni lekovi.

enih lekova i materijala • Tok bolesti.• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. . • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije. status.Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda. otvaranje epizode lečenja. • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice. jed. • Evidencija izvr. kreveta i lekara. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja . lekarskim komisijama . • Smeštaj pacijenta u odeljenje.tanje. preme. utro. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. izdata dokumenta i dr. • Formiranje uputa specijalistima. 5.3. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org. epikriza. liste čekanja. MEDICAS Hosp. terapije. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea.enih usluga. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. • štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu. MEDICAS Poli. dodela sobe. dijete. dijagnoze. otpust. podaci o upućenju i prijemu. Pored osnovnih funkcija modula. Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju. . • Unos anamneze i statusa.4.18 -• Propisivanja lekova.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama. • Anamneze. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja.17 -• Prethodne posete i prijemi. lokacija pacijenata u stacionaru.19 -5.

omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. Klasifikacija je po radnom mestu. prezime. Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. utrošenih lekova i med.20 -.1. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6. grupama specijalnosti i dr. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime. • Utrošak lekova i medicinskog materijala .22 -.0. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. adresa. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga. JMBG.23 -6. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima. licenca. Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara.ćenje standardnih formulara za anamneze. čija se upotreba automatski evidentira. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce.5. Modul omogućuje da se sastavlja i održava .21 -5. specijalnosti i dr. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org. . žene i decu.).6. stanja. funkciji. 5. Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata. jedinicama • Lista morbiditeta. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata. stomatološkim materijalima i preparatima. obj. Pored osnovnih funkcija modula. upute i dr.

propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava.5. zdravstvenih usluga i dijeta. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica. . Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima. grupa ordinacija i kabineta. neželjeni efekti. . upozorenja. Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. dejstvo. način upotrebe. terapije ili usluge.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju. Sistem vodi automatsku evidenciju .27 -6. kontraindikacije. interakcije. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove. Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza. indikacije. intoksikacija.4. Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja. . Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10. kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama. lekova i dijeta. službi. uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika.3.6. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. . Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. odnosno po odeljenjima.24 -Raspored dežurstva 6. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje. odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10.28 -6. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu. Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja.29 -6.7. Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove.25 -6. . Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga. . hemijski sastav.2.26 -6. način pakovanja. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku. Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. po MKB 10 strukturi. Lekovi Modul. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja. baziran na ATC klasifikaciji. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Slika se može videti na sledećoj strani. Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. njihova tekuća i ranija zauzetost.

koristeći njegove blagodeti za razne namene.0. objektima i procesima. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . telegrafa. 128 MB RAM. preporučuje se baza podataka ORACLE. kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija. koje se popunjavaju automatski iz baze podataka.33 -6. telefona. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali. izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu.9.34 -7. radija. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP.30 -6.kompjutera. televizije.32 -6. . Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. . a kod sistema sa većim brojem radnih stanica. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom.10.. ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. Ipak. štamparije. nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja. Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu. Ubrzo je osmišljen Internet. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi. Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. i naposletku . Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele). 1 GB HDD .8. . odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže.utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove. efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. Pre sada već podosta godina. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika.11. Čovečanstvo ga je prigrlilo. . neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži.. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku. teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje.31 -6.

najzad . ustanovama koje vrše lečenje. uključujući i potpuno zdrave osobe.zainteresovani svi ljudi jednog društva.u raznim modelima . Svaki čovek se.. Pored toga. drugo. oni Internet koriste kao edukacioni resurs. U okruženju Mreže. putem kojeg dolaze do stručnih . Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. socio-psiholoških. e-healtha ne može biti bez Interneta. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže... efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove. naime. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. ostalo medicinsko osoblje. pravnih. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način . 7. primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti. čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti. nadležna vladina tela. e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite.ideja vodilja je da se pomogne čoveku. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status.1.čovek (pacijent) . ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških. U tome mu je Internet od ogromne pomoći.. zdravstvene ustanove. Prema jednoj od indikativnih definicija. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. organizacije osiguranja. medicinsko osoblje. međutim. kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. bezbednosnih. kojima se poboljšavaju pristup. pacijenti. knjižare ili salona automobila.bez izuzetka .u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta. on se može upoznati sa prirodom oboljenja. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine . pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja. Mnoge od njih upotrebljive su . efikasnost. država). tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor.metamorfoze. od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti. etičkih.. dakle. koja se često stvaraju brže od odgovora na njih. on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi.informacije. čime je on . upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke. lekari. osiguravajuće organizacije.za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige. Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi. Postavlja se. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo.. Uz nekoliko klikova mišem. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. U pasivnoj ulozi. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži. upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija. Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut.

vladinih tela i drugih organizacija.2. jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. stakeholderi) . krajnji korisnici . Najzad. Za podsećanje. gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. 7. drugih zdravstvenih ustanova. U zemljama tržišne ekonomije.36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca.inventara medicinskog materijala. S obzirom na neodrživost takvih kretanja.država i njeni organi. osiguravajućih društava. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju). Odgovor se nametnuo sam po sebi . a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. pravila i odnosa. svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv. medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob. Efikasnost se postiže na razne načine. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. Najveće tržište medicinskih usluga je američko. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama.pacijenti nisu direktni učesnici. Sa druge strane. E-health .informacija. smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu.postojanje Interneta. pristupajući raznim bazama znanja. kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. 7. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . fondovi osiguranja. .3. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha. kroz optimizaciju modela poslovanja. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga. oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države). čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama. oni uzimaju i aktivnu ulogu. gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja. pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga. što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem. njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika. bilo je nužno pribeći smanjenju troškova. U ovom modelu. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad. te stvaranje do sada nepoznatih rešenja.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata. Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. bolnica. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija.

troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka. koji mogu doći u pogrešne. jednakopravno zastupljenih na Mreži. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. kao i odgovarajuća razmena podataka. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87. 7. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma. Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast.5. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača.. 7. zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet.Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina. ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola.000 osoba. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu. korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške. na primer. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u .6. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su . B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. Ko će se. odnosno za prenos podataka elektronskim putem. 7. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. imovinu ili zdravlje. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. Stavljen pred obilje ponuda. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta.. Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti. a putem Interneta. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom. praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. socijalnom.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje.4. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. chat-sesija sa drugim posetiocima. kreditnom i drugom) statusu. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. ali je nemaju u državi porekla informacije. odnosno njenog vlasnika (pacijenta). Sabiranje i analiza svih tih izveštaja.

. Baltić.yu 8. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2.sbm. Mile Kovačević . Časopis PC-PRES. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni.co. www. a koji nisu. ovaj mu odgovori.38 -8.co.doctor. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija. pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore. kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti. koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.39 - . kroz donošenje pravnih akata. www. Borislav Odadžić.yu – medicinski informacioni sistem 7. .Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5. PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6.internetogledalo. Devaja Striber Dubravka. LITERATURA 1.0.pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura. broj 65 3. dok se paralelno .inostranstvu radi konsultacije. Dalibor Dobrilović. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe. Vladimir Vit. www.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou .com . domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili.Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4. Zdravković Svetozar..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful