Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. u ovom slučaju banka. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . veoma poverljive. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. zaštićenog računara. U različitim informacionim sistemima. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran. . manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika.Kratkoro ni. što dodatno poveava vrednost sistema. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. Windows i Unix/Linux. dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO). vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci. što je važno za vrednovanje. jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. koriste se različite vrste operativnih sistema. pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema.

čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti . Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a.Mora da implementira politiku sigurnosti. događaje. koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: . blokira sve ostale. U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže .U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: . Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima. firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu. .Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti).Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci. Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže. Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. .

uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). visoku dostupnost. uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja. instant messaging. banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. integraciju mreže i mogućnost upravljanja. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona.2 softvera. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. daljinski pristup putem VPN.2. pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC). Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. Cisco ASDM 5. e-mail. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP).2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN). On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže. Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. ai sam nudi brojna . omogućujući pojednostavljeno upravljanje. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga.

ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS). Gnutella. šta su to Bankarski informacioni sistemi. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže.poboljšanja. a koji sem toga. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. objasnićemo pojam banke. U ovom diplomskom radu. prvo ćemo krenuti od samog pojma računara.o. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. njegovog nastanka. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema. I za menadžere. eDonkey. a pogotovo u ovoj oblasti. o načinu na koji funkcionišu. bazirat ćemo se na samu problematiku. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. Naime. krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. Osim toga. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije.. te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. Brza. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem. te o novinama koje nosi ova vrsta.o. razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. Potom. Fast Track. što je posebno bitno u bankarstvu. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. Pominjaćemo bankarske . naučno-tehnološkim razvojem. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci. kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. koliko su bitni sistemi zaštite. stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera.

knjiženje. te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite. u Srbiji. na svim odeljenjima bolnice. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem. kako se vrši njegova obrada.tehnologije. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka. upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. jednostavan za korišenje i upoznavanje. može se pratiti i evaluirati rad. oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. obradu. Aplikativni softver je ergonomian . podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. adaptibilan prema . Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga. koji se u njima odvijaju. Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. odnosno poslove sa trajnim nalozima. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika).

............................6 2...........10 3........................ Modularnost sistema..........16 5......................2.......... DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)................................27 ......25 6......................4.... Standardizacija u medicinskoj informatici.................................. Ordinacije.......................................................24 6....................9 3.......... Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac.......................1....... MEDICAS GP............... Telemedicina (teleradiologija).......7 2.......................................0................................................................... Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl..................................................................1..................8 2................................... Odeljenja..............................................................specifinostima poslovanja i regulative........ Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu..........6..................15 4........0. Pojam zdravstvenog sistema................. Kliničko-bolnički informacioni sistem................................3 2.......................10 3.........0. WEB tehnologije u medicini.................2........................................... Osoblje......................................................................0....................17 5......... Principi zaštite podataka u ZIS-u.......... Primena informatike u zdravstvu........ Matični moduli..............................................4 2.. MEDICAS Poli................................... Pitanje računarske opreme (hardver).................24 6..ing................................................................2......................................................................................................................... Zdravstvene informacije...................................................3 1..........................0...............5 2...26 6.13 4.................17 5........................................ Medicas Dent.......................................... Usluge.....................................................................................................22 5.....................................3..............................1... PACS (Picture archiving and Communication Sistem)...............................2........ Podsistem za ambulante i ordinacije.......................3...................................14 4........... Zdravstveni informacioni sistem...5.........................................20 5.... Kompjuterski medicinski karton................................. Model zdravstevenog informacionog sistema................ MEDICAS Hosp........................................22 6.......................................................5.......................... 2006 Sadržaj 1..........................18 5...................4.....17 5....................................................................................2......................4.....................................1....... Zdravstveni sistem..............................................................3.............3.......................................................1...0..........................1...............................................................13 4.......3..... Medicas Lab.......maš.................................... Prijem i obrada pacijenata u stacionaru..........10 3........................ Organizacione mere.......

............................28 6........ uspostavljanje tzv.................................... Ukoliko imamo u vidu gore navedeno............................................ javnim mestima i zajednicama...... B2C model.................. veloke sisteme.. E-health .....................37 7.............. kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini..... kao i u ostalim oblasima.......................32 6..........5............... kartoteka itd......................... Literatura... Tehničke karakteristike.. treba reći sledeće.35 7.......... koja je terapia.38 7.......34 7........ B2B model............. Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema............1.......................................................................... Sa druge strane.......... omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line....................................................11.......... nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica...... Izveštaji. Izlazna dokumenta..............35 7..........8............36 7......................................................... Dileme i problemi............................... u zdravstvenim i drugim sektorima......1................. Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi............2 -1....9........................................31 6..........................................................0...................0.. nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija........... Naravno.............................................................................................. Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite............. ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života...4...........5. ionako bolesnog pacijenta......................37 7.................. U potrazi za informacijama.................29 6...6................... O svemu ovome mnogo više u nastavku... treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv..................... do uzrujavanja lekara...... sastavljen je od više podsistema koji su............... Bolnička apoteka...................................................... potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd............ Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA...... prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije.................................. ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*.....................3.. Pomenuto dovodi do neuroze...........................6.............. Lekovi............... da li je treba promeniti itd........... dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona.... što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju................... Kada je reč o upotrebi računara u medicini............................................33 6. Izazovi za budućnost................. Drugim rečima... ali sa druge strane................ Tabele.............38 8......... u međusobnoj vezi..........................................................6.....39 .......... Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične.................... u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva...30 6.................................................................... lekove koje pacijent mora da koristi...... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici... Bolesti.......................e-commerce..................................... 1...... Pravna pitanja............ pre svega zbog njihove veličine......2. elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata..................... Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: ................... obrazovnim ustanovama i na radnom mestu..............10......................7................. sa jedne strane..........................

da. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. 2. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. već služi kao. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. dizajneri. oruđe u svakodnevnom radu. alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno . praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. Na primer. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi. planeri.• prirodni uslovi (socioekonomski. ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i . stope mortaliteta. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS).0. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. pri tom. uslova sredine i mnogih drugih faktora. Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou. obradu. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. menadžeri. kao i mnogi drugi. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način. uvažavajući. natalitet itd. ovo nije jedina definicija ZIS-a. Naravno. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. takoreći. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog. programeri. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. Međutim. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve. jer zdravstveni sistem. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti. a šta isključiti. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje.

da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. a dolaze iz: 1. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. 3. veoma često neprecizne. Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. Na tom nivou. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. informacije koje se prikupljaju su detaljne. uopšte. uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd. Republički. 2. Ove informacije se potom filtriraju. obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. Prikupljanje tzv. kako bi se podaci mogli lako grupisati. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje). postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara. zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. . analizirati i porediti. a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu. upravo prikupljanje. Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. interesantnih informacija treba eliminisati.1. dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. statističara ili drugih faktora. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu.4 -2. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. manipulisanje. Prema tome. pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). Kada je reč o ovoj temi.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija. Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti. zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. Generalno. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite. Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Međutim. Pored ovoga. u najširem smislu. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). Drugo . koje može da obezbedi jedan ZIS.

fizička aktivnost itd. INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo. veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji. Kada je reč o terapiji.5 -Za definisanje informacionog sistema. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . jedinicama intezivne nege. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. 2.. stopa mortaliteta. 3. Međutim. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. na primer. . U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije .pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne. 2. ekspertni sistemi koji. očekivano trajanje života. vanbolnička.kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. bolnička. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. koriste se tzv.2. veoma veliki. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. može se odgovoriti samo upotrebom računara.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom. o čemu će kasnije više biti reči. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza.. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. elektroencefalografija. merenje krvnog pritiska). potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT. Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. daju informaciju koju korisnik traži. Na ovako postavljene zahteve. obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. Za postavljanje same dijagnoze. u suštini. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. elektromiografija. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite. neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. zatim slika dobijenih sa MR. ishrana. 4. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. odsustvo sa posla. morbiditet. veličina polja).

U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa.7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: . grupisani. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka. nemedicinskih istraživača. gde student uči. privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara. računara. Sa druge strane. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. Sigurnost se odnosi. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. Naravno. Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih. bezbednost i zaštita podataka. vođen računarom.6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. Kada s govori o ovoj temi. Osim analize podataka. ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem. Takav sistem. Drugim rečima. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu. gubitka (namernog ili nenamernog. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. 2. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost. vanbolničkog osoblja. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). sa jedne strane. u bolnici. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja.. o čemu će biti više reči.. 5. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. 6. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica). usled kvarmašine. na zaštitu integriteta podataka i. brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. kao što su ime i prezime. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. . validnih i pouzdanih podataka. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara.3. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. sa druge strane.. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe. sestara. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada.) i eventualnog falsifikovanja.

7. lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka. na bilo koji način.4. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. Naravno. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim. sa istom profesionalnom diskrecijom. može naći i sledeće: 1. Odvajanje funkcija u računarskom centru. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se. Povremena kontrola bezbednosti. . problem je vrlo složen. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja.• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. bilo unutrašnja ili spoljna. 2. 6.8 -5. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. 4. Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u. službama. 3.. Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem. do promene tih podataka. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije. zajedničkim. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe. 2. između ostalog. ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*.

9 -3. Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. Kao što je gore navedeno. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite.0. telemedicina. govorićemo o sledećem. koji se koriste u sve većoj meri. tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. mamografa itd. pre svega. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. ljudski faktor se ne sme zanemariti. odredila je način . . najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. • kategorije aplikativnih programa. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. ni medicina nije *pošteđena* računara. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera. u poslednjoj deceniji. 3. aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. pojave novih informacija. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). zastupljena tzv. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka. na planerima i dizajnerima takvog sistema. Bez obzira na stepen zaštite podataka. posebno u velikim klinikama ili bolnicama. veoma je teško.1. gde se mogu naći brojne.5. koje sadrže stroge ili veoma stroge komande. 2. u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj. potom slike sa rendgenskih aparata. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. istraživanje bilo koje vrste. vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. Obzirom na navedene činjenice. Imajući to u vidu. Obimne organizacione mere. Prema tome. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu. farmacija.

Imajući to u vidu. Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove. web-browser-a. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. računarske mreže koja povezuje komponente sistema. servera. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). radnih stanica za pristup podacima. DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja. ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje. može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata.10 -dijagnostiku. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. Naravno. . jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. Naime. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. na principu tačka-tačka. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. U drugom slučaju. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS). PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. DICOM orjentisan PACS. Naravno. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. Web orjentisan PACS. tako da obuka za rad nije potrebna. 1. digitalizator filmova i dr. 3. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa.komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv.2. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. DICOM standardom. potpuno na osnovama web standarda. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. MRI (Magnetic Resonance Imaging). tako i u privatnom životu. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway).

kardiologija. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. ali za CT. endoskopija.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). MRi. Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. Standard je nastao 1992. Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka. Takođe. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje. Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. . digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. a u današnje vreme aktuelna je verzija 3.8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. 30 snimaka za jednu CT studiju). Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993. broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. One moraju zadovoljavati određeni kvalitet. Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim .0. godine. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja. 3.

Sa druge starne. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. štampanje na mrežnim kamerama. sa podrškom za DICOM i HL7 standarde. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. i ovde postoje određeni problemi. Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. DICOM verzija 3. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. kao i podaci o samoj slici. kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa.0 sadrži tzv. HL7 specificira format podataka i . tj. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti.12 -njihov sadržaj. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. tip snimanja. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru. bez stvaranja refleksije na monitoru. Kao što je rečeno. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. zuma. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. Kada se to uradi. HL7 (Health Level Seven. Međutim. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. godine. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. Pored određenog kvaliteta monitora. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata. omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3.3. Standard koji to omogućava je HL7. kaže se da su slike u DICOM formatu. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu. 5. dimenzije slika itd.karakteristikama monitora. podršku RIS/HIS veze (interfejsa). neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela). U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela). Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. treba reći da DICOM 3. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. uvodi se postupak tzv. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. 4.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. 6.. lažnog . Svetlo mora biti određenog intenziteta. 3.

pacijenta i informacija o pacijentu. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji. Ove primene. S druge strane. telekonsultacije. radiolog koji je kod kuće. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom. virtuelne privatne mreže i drugo. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. među koje često spadaju i sami lekari. informišu ili obučavaju. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto.0. Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku. Primera radi. dial-in. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. Ona je. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . 4. kontrasta i osvetljaja. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. Važni su i ekonomski faktori. Najvažniji je svakako kvalitativni. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. izbor regije koja je značajna. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove. pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara. iako sasvim izvodljive i korisne. raste stepen iskorišćenosti resursa. jer se drastično smanjuje redundansa. merenje uglova. 4. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava.000 tačaka po jednoj osi. otklanjanje tzv. lažno obojili u kantrastne boje. artefakta ili šumova.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. pa je i potreban hardver jeftiniji. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi.500x2. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu. pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. merenje dužine. uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). Telemedicina predstavlja način da se. telenegu.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. ogleda se u više domena. spadaju u marginalne telemedicinske servise. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi.1. Pored ovoga. gde se stručnjaci dogovaraju. izoštravanje itd. bez . zavisno od cene stanice. telemonitoring. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna.

. Umesto velikog pretraživanja. PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno.. što varira od specijalnosti do specijalnosti.potrebe za dolaskom u ordinaciju. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove. . . Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog. ako se razbolite na odmoru u mestu B.2. 4.. kompjutera). jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima. prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. razne vrste troškova. pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove. to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema. koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati. koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). što treba raditi automatski. Pored toga. magacini. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web. Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike.). Dakle. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata. OIS je program koji omogućava unos. pa i kod nas. dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor. izdavanje materijala.. a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi.15 -4. tj. a za to vreme pacijent leži u bolnici.14 -isključenju gubitka snimaka. hirurgija. Ovakve baze podataka.3. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove. Da bi se uštedelo . patologija (PIS). Da bi to bilo moguće. U slučaju globalnog povezivanja. u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama. Na taj način. KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni. podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize. Na taj način. mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu.. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni. uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke.. predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS).

BIS.Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci . Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS). Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno.2. pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. uputi i ostala medicinska dokumentacija). da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti.Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema. .Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa.vreme specijaliste. Pored ovoga. preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države). ovakav model koriste mnoge bolnice. medicinske slike i filmovi. neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e. propisivani i kori.ćeni lekovi. vakcinacije. u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi. MEDICAS Lab . Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata. KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. terapije laboratorijski nalazi. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima.Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike.1. 5. MEDICAS Poli .16 -5. dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS).0. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu. alergije. MEDICAS Hosp . 5. Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata.Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite. najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa. U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP . kod nas i u okruženju.

lekarskim komisijama . • Evidencija izvr.4. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice. 5. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. utro.• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. preme. MEDICAS Poli. lokacija pacijenata u stacionaru. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. • Formiranje uputa specijalistima. dijagnoze. MEDICAS Hosp. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama.3. . • Smeštaj pacijenta u odeljenje.Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. podaci o upućenju i prijemu. otpust. Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju.enih lekova i materijala • Tok bolesti. kreveta i lekara. • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea. epikriza. Pored osnovnih funkcija modula.19 -5. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org. • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta. izdata dokumenta i dr.enih usluga. • štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu. • Anamneze. • Unos anamneze i statusa. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja. otvaranje epizode lečenja. dijete. liste čekanja.tanje. status.17 -• Prethodne posete i prijemi. terapije.18 -• Propisivanja lekova. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja . jed. . dodela sobe.

Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata. Klasifikacija je po radnom mestu.). Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. Pored osnovnih funkcija modula. obj.20 -.6. Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce. grupama specijalnosti i dr. funkciji. omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije. Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime. utrošenih lekova i med. stanja. licenca.21 -5. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). adresa. stomatološkim materijalima i preparatima. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. prezime. specijalnosti i dr. 5. žene i decu.0. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti. jedinicama • Lista morbiditeta.23 -6. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga. upute i dr.22 -. • Utrošak lekova i medicinskog materijala . Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org.ćenje standardnih formulara za anamneze. Modul omogućuje da se sastavlja i održava . JMBG. Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima.1.5. . čija se upotreba automatski evidentira.

odnosno po odeljenjima. intoksikacija.28 -6. . Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. . Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama. po MKB 10 strukturi. hemijski sastav. kontraindikacije. Sistem vodi automatsku evidenciju . Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga. Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. . zdravstvenih usluga i dijeta. propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja. grupa ordinacija i kabineta. indikacije. kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama.24 -Raspored dežurstva 6. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku.3. . način upotrebe.26 -6. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju.4. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje. baziran na ATC klasifikaciji. Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica. terapije ili usluge. njihova tekuća i ranija zauzetost. uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika.7. . Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. način pakovanja. interakcije.5. službi. dejstvo. Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. Lekovi Modul.27 -6. upozorenja. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove.29 -6. Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja. Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu. Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. . lekova i dijeta. Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10.2.6. neželjeni efekti. Slika se može videti na sledećoj strani. odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10.25 -6.

Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu. i naposletku .. preporučuje se baza podataka ORACLE. . 1 GB HDD . Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu.10. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. televizije. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . Ubrzo je osmišljen Internet. Čovečanstvo ga je prigrlilo. koristeći njegove blagodeti za razne namene.30 -6. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi. Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika. kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija.. Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje.33 -6. neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži.9. 128 MB RAM. efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele). koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. Ipak.11. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP. . Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom. radija. ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe.kompjutera. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku. teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja. doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove.32 -6. telefona. Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. . nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara. Pre sada već podosta godina. a kod sistema sa većim brojem radnih stanica.31 -6. . odnosno komunicira sa drugim kompjuterima.0.34 -7. objektima i procesima.8. telegrafa. štamparije.utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja.

koja se često stvaraju brže od odgovora na njih. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine . Postavlja se.zainteresovani svi ljudi jednog društva. da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti. država).. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način . on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi. putem kojeg dolaze do stručnih . nadležna vladina tela.. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. knjižare ili salona automobila. U pasivnoj ulozi. kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana..za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. etičkih. U okruženju Mreže.informacije. zdravstvene ustanove. najzad . upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija. 7. naime. Prema jednoj od indikativnih definicija. pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. Svaki čovek se. tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor. socio-psiholoških. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.u raznim modelima .bez izuzetka . međutim. lekari. bezbednosnih. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži. ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških.. organizacije osiguranja. Mnoge od njih upotrebljive su . drugo. oni Internet koriste kao edukacioni resurs.. ustanovama koje vrše lečenje.. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo. pacijenti. efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove.1.u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta.metamorfoze. Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. kojima se poboljšavaju pristup. pravnih. uključujući i potpuno zdrave osobe. efikasnost. ostalo medicinsko osoblje.čovek (pacijent) . e-healtha ne može biti bez Interneta. Pored toga. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. U tome mu je Internet od ogromne pomoći.ideja vodilja je da se pomogne čoveku. e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite. Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi. on se može upoznati sa prirodom oboljenja. dakle. čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti. medicinsko osoblje. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže. čime je on . Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut. osiguravajuće organizacije. upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke. primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti. Uz nekoliko klikova mišem.

gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. Najzad. kroz optimizaciju modela poslovanja. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija. smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu. pravila i odnosa. svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv. vladinih tela i drugih organizacija. što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha. E-health . medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga. Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . Najveće tržište medicinskih usluga je američko. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. oni uzimaju i aktivnu ulogu. U zemljama tržišne ekonomije.inventara medicinskog materijala. stakeholderi) .postojanje Interneta. pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . Odgovor se nametnuo sam po sebi .36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca. 7.pacijenti nisu direktni učesnici. fondovi osiguranja. drugih zdravstvenih ustanova. bolnica. jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. osiguravajućih društava. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama. njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika. Efikasnost se postiže na razne načine. . kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. krajnji korisnici . čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama.2. oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države). U ovom modelu. Sa druge strane. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. Za podsećanje.informacija. 7. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju). pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga. B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. bilo je nužno pribeći smanjenju troškova. S obzirom na neodrživost takvih kretanja. pristupajući raznim bazama znanja. te stvaranje do sada nepoznatih rešenja. gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja.3.država i njeni organi.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata. jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob.

Ko će se. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika.000 osoba. jednakopravno zastupljenih na Mreži. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u . odnosno za prenos podataka elektronskim putem. korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. 7. Sabiranje i analiza svih tih izveštaja. chat-sesija sa drugim posetiocima. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan.5. kreditnom i drugom) statusu. zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti. Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast. Stavljen pred obilje ponuda. imovinu ili zdravlje. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje. a putem Interneta. kao i odgovarajuća razmena podataka. ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu. ali je nemaju u državi porekla informacije. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača. odnosno njenog vlasnika (pacijenta).6.4. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su . 7.. troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka. 7. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. koji mogu doći u pogrešne. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem.. praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to.Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina. na primer. socijalnom. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške.

pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura. kroz donošenje pravnih akata.39 - . Vladimir Vit. Borislav Odadžić.yu 8.com . Devaja Striber Dubravka. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija.Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5. .. PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6.. koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.sbm. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe.co.co. Zdravković Svetozar.38 -8.yu – medicinski informacioni sistem 7.inostranstvu radi konsultacije.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou .doctor. ovaj mu odgovori. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni. broj 65 3. a koji nisu. www. LITERATURA 1.0.internetogledalo. Časopis PC-PRES. kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti.Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2. Baltić. www. Dalibor Dobrilović. domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili. www. pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore. Mile Kovačević . dok se paralelno .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful