Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

koriste se različite vrste operativnih sistema.Kratkoro ni. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika. pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. Windows i Unix/Linux. Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. veoma poverljive. Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. zaštićenog računara. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. što dodatno poveava vrednost sistema. Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . U različitim informacionim sistemima. vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. u ovom slučaju banka. Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. što je važno za vrednovanje. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. . AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO).

događaje. čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale. potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu.Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti). Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. . Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti .U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: . Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: .Mora da implementira politiku sigurnosti. koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina.Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. blokira sve ostale. osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže . Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco. . U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a. firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu. Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže. omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima.

uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka. visoku dostupnost. banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa. Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. ai sam nudi brojna . Cisco ASDM 5.2 softvera. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja. e-mail. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. omogućujući pojednostavljeno upravljanje.2. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže.2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN). obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. integraciju mreže i mogućnost upravljanja. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP). instant messaging.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. daljinski pristup putem VPN. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona. uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC). bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent.

koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. koliko su bitni sistemi zaštite. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. prvo ćemo krenuti od samog pojma računara. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. Naime. I za menadžere. a pogotovo u ovoj oblasti. Gnutella. te o novinama koje nosi ova vrsta. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. a koji sem toga. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže.poboljšanja. Brza. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. naučno-tehnološkim razvojem. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. šta su to Bankarski informacioni sistemi. objasnićemo pojam banke. ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS). kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže.. bazirat ćemo se na samu problematiku. stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera. razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući.o. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. Osim toga. Fast Track. što je posebno bitno u bankarstvu. njegovog nastanka. kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci.o. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. Potom. U ovom diplomskom radu. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže. o načinu na koji funkcionišu. eDonkey. Pominjaćemo bankarske .

može se pratiti i evaluirati rad. · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. adaptibilan prema . Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije.tehnologije. te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. jednostavan za korišenje i upoznavanje. kako se vrši njegova obrada. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. obradu. na svim odeljenjima bolnice. knjiženje. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. u Srbiji. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem. i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika). upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. Aplikativni softver je ergonomian . koji se u njima odvijaju. odnosno poslove sa trajnim nalozima. podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka.

.3.............................................5. PACS (Picture archiving and Communication Sistem)..........................................22 5.....17 5......................7 2.25 6.....................................................10 3...... Zdravstveni sistem..................................8 2......6....... MEDICAS GP...ing........................ Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu........................................................................................................................................3 1...............................26 6........... Ordinacije................. Primena informatike u zdravstvu.3.............specifinostima poslovanja i regulative............ Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac..........maš... DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)................................................................3 2................................... Pitanje računarske opreme (hardver)..................................................20 5......1............................................................................... Model zdravstevenog informacionog sistema......................................... 2006 Sadržaj 1......................................18 5............ Telemedicina (teleradiologija).................................27 .................22 6. Organizacione mere..6 2...............10 3................... WEB tehnologije u medicini.........................................................................................14 4.....................................2...... Podsistem za ambulante i ordinacije.....13 4.............................. Medicas Dent.................................... Usluge.......4........ Kliničko-bolnički informacioni sistem...4.............5.....24 6...................................................... Kompjuterski medicinski karton............................. Pojam zdravstvenog sistema..............................1........0......0............................................ Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl................1....................................... MEDICAS Hosp.........9 3............................2...........2...........................................................0......................................................................................................................................16 5........................... Zdravstvene informacije..4. Modularnost sistema................................10 3............ Osoblje............................................0.........................................................................................15 4..................................... MEDICAS Poli...................................17 5....... Standardizacija u medicinskoj informatici..........................1.........1...3....... Zdravstveni informacioni sistem......................................................................... Principi zaštite podataka u ZIS-u..................17 5.......3.............0.............24 6......................................... Odeljenja................ Prijem i obrada pacijenata u stacionaru........................0.................................................................5 2............2............................. Medicas Lab..............13 4..........3...... Matični moduli..................................................1........................................................4 2........................................2........

.......... Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične...................... Lekovi......... omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line.................. nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica....................................................................9.............................38 8........... pre svega zbog njihove veličine................ sa jedne strane..... Bolesti..................0.... Naravno...........6......... do uzrujavanja lekara............................... Ukoliko imamo u vidu gore navedeno......30 6......5..... uspostavljanje tzv................. Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi.......e-commerce............................................. Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: ..6. E-health ........................... O svemu ovome mnogo više u nastavku.............11............. treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv.......... Literatura......................... kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini..............................28 6........... u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva........2..... koja je terapia......2 -1................ Izlazna dokumenta.................................... kao i u ostalim oblasima.................................................... treba reći sledeće................... potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd.....38 7.........39 ................................. prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije...37 7.......................................................35 7.............. B2B model..................... dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona.................................... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici....29 6.............. ionako bolesnog pacijenta.... Pravna pitanja...... Tabele......... Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema.............. da li je treba promeniti itd............................ sastavljen je od više podsistema koji su............................................ U potrazi za informacijama.... Sa druge strane............................................................. Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite..........31 6.............3..10............... u međusobnoj vezi... Dileme i problemi...........................36 7.. Bolnička apoteka......................... elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata................ što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju................................ Kada je reč o upotrebi računara u medicini......................... Izveštaji...4....0.. veloke sisteme.............. Drugim rečima....... lekove koje pacijent mora da koristi..............8...................................................................37 7.................................................................7.......34 7... Pomenuto dovodi do neuroze...............5.............32 6...1........... ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*............. Tehničke karakteristike........... Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA................................... ali sa druge strane............................................ B2C model............................... javnim mestima i zajednicama...................................................... 1. nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija................. Izazovi za budućnost....... u zdravstvenim i drugim sektorima..35 7.............. kartoteka itd.....................1...... obrazovnim ustanovama i na radnom mestu..............6........ ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života............33 6..............................

kao i mnogi drugi. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. jer zdravstveni sistem. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. programeri. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i . ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. uvažavajući. obradu.• prirodni uslovi (socioekonomski.0. uslova sredine i mnogih drugih faktora. 2. oruđe u svakodnevnom radu. planeri. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. već služi kao. natalitet itd. menadžeri. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. ovo nije jedina definicija ZIS-a. Na primer. da. takoreći. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS). alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno . stope mortaliteta. simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. Međutim. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog. a šta isključiti. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. dizajneri. pri tom. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje. Naravno. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti.

Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. . Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. upravo prikupljanje. Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. koje može da obezbedi jedan ZIS. Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. manipulisanje. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. analizirati i porediti. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija.4 -2. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu. postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara. interesantnih informacija treba eliminisati. Međutim. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. kako bi se podaci mogli lako grupisati. informacije koje se prikupljaju su detaljne. a dolaze iz: 1. a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite. statističara ili drugih faktora. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. Prema tome. Kada je reč o ovoj temi. Republički. zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. veoma često neprecizne. obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. Pored ovoga. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje).1. 3. uopšte. grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti. Ove informacije se potom filtriraju. da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. Generalno. Na tom nivou. Drugo . rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. Prikupljanje tzv. uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima. u najširem smislu. 2.

elektromiografija. jedinicama intezivne nege.. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. odsustvo sa posla. na primer.. veoma veliki. koriste se tzv. bolnička. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . veličina polja). ekspertni sistemi koji. vanbolnička. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. . Međutim. daju informaciju koju korisnik traži. INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. Za postavljanje same dijagnoze. neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo. 4.kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. merenje krvnog pritiska). veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji.5 -Za definisanje informacionog sistema. Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza. elektroencefalografija. može se odgovoriti samo upotrebom računara. 2. potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT. Kada je reč o terapiji. 3. Na ovako postavljene zahteve. stopa mortaliteta. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom. obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. ishrana. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije . Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. morbiditet. fizička aktivnost itd.pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne. u suštini. očekivano trajanje života. 2. zatim slika dobijenih sa MR. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite.2. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. o čemu će kasnije više biti reči.

brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. Sigurnost se odnosi. gde student uči. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica). U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada. Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka.) i eventualnog falsifikovanja.3. nemedicinskih istraživača. Kada s govori o ovoj temi. vanbolničkog osoblja. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. bezbednost i zaštita podataka. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara. sa druge strane. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. kao što su ime i prezime. ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. validnih i pouzdanih podataka. usled kvarmašine. Drugim rečima. gubitka (namernog ili nenamernog. 2. Osim analize podataka. Sa druge strane. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni. 6. u bolnici. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost. Naravno. Takav sistem. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. .. privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara. sa jedne strane. o čemu će biti više reči. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu. sestara. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa. računara.7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: . 5..6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem. vođen računarom.. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). na zaštitu integriteta podataka i. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. grupisani.

lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija. . Povremena kontrola bezbednosti.. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom. Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u.4. Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. Odvajanje funkcija u računarskom centru. Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. 4. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja. problem je vrlo složen. 6. između ostalog. na bilo koji način.• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. bilo unutrašnja ili spoljna. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. 2. ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe. može naći i sledeće: 1. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije. zajedničkim. sa istom profesionalnom diskrecijom. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . Naravno. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*.8 -5. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. do promene tih podataka. 3. 2. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. službama. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. 7. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska.

aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite. zastupljena tzv. ljudski faktor se ne sme zanemariti. farmacija. pojave novih informacija. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. potom slike sa rendgenskih aparata. . koje sadrže stroge ili veoma stroge komande.9 -3. • kategorije aplikativnih programa. Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu. na planerima i dizajnerima takvog sistema. 3. ni medicina nije *pošteđena* računara. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera. Imajući to u vidu. Kao što je gore navedeno. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. telemedicina. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. govorićemo o sledećem. posebno u velikim klinikama ili bolnicama. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. pre svega.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila. u poslednjoj deceniji. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka. najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. istraživanje bilo koje vrste. Bez obzira na stepen zaštite podataka. u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). veoma je teško. mamografa itd.5. koji se koriste u sve većoj meri. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. odredila je način . Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. Prema tome.1.0. Obzirom na navedene činjenice. Obimne organizacione mere. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. gde se mogu naći brojne. 2.

Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. DICOM standardom. 3. na principu tačka-tačka. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. Naravno. Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja.2. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. web-browser-a.komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji. odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži. servera. kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. digitalizator filmova i dr. MRI (Magnetic Resonance Imaging). radnih stanica za pristup podacima. tako da obuka za rad nije potrebna. . Naime. hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS). može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. U drugom slučaju. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). Imajući to u vidu. DICOM orjentisan PACS. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. Naravno. Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. tako i u privatnom životu. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove. potpuno na osnovama web standarda. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje. Web orjentisan PACS.10 -dijagnostiku. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. 1. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. računarske mreže koja povezuje komponente sistema. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom.

Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993. ali za CT.8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. Takođe.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja. endoskopija. Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini. Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. MRi. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2. a u današnje vreme aktuelna je verzija 3. broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. godine. One moraju zadovoljavati određeni kvalitet.0. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim . kardiologija. . 3. 30 snimaka za jednu CT studiju). Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. Standard je nastao 1992.

uvodi se postupak tzv.. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata. HL7 specificira format podataka i . Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru. sa podrškom za DICOM i HL7 standarde. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela). komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. 3. Pored određenog kvaliteta monitora. lažnog . Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu.3. DICOM verzija 3. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. tip snimanja. HL7 (Health Level Seven. bez stvaranja refleksije na monitoru.0 sadrži tzv. Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. Sa druge starne. i ovde postoje određeni problemi. kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa. Kada se to uradi. kao i podaci o samoj slici.12 -njihov sadržaj. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan. Kao što je rečeno. zuma. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela). Svetlo mora biti određenog intenziteta. treba reći da DICOM 3. omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. Međutim.karakteristikama monitora. 4. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. štampanje na mrežnim kamerama. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. 5. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. 6. neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. kaže se da su slike u DICOM formatu. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. podršku RIS/HIS veze (interfejsa). godine. U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. Standard koji to omogućava je HL7.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. tj. dimenzije slika itd.

telekonsultacije. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. jer se drastično smanjuje redundansa. 4.000 tačaka po jednoj osi. kontrasta i osvetljaja. Ona je. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. artefakta ili šumova. otklanjanje tzv. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. izoštravanje itd. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna. Važni su i ekonomski faktori. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu. uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. virtuelne privatne mreže i drugo. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto. informišu ili obučavaju. Pored ovoga. spadaju u marginalne telemedicinske servise. S druge strane. merenje uglova. iako sasvim izvodljive i korisne.1. Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. pa je i potreban hardver jeftiniji. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. Primera radi.500x2.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture. Ove primene. zavisno od cene stanice. gde se stručnjaci dogovaraju. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. izbor regije koja je značajna. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . bez . raste stepen iskorišćenosti resursa. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. među koje često spadaju i sami lekari. ogleda se u više domena. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. telenegu. lažno obojili u kantrastne boje. dial-in. 4. merenje dužine. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2. Telemedicina predstavlja način da se. Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. Najvažniji je svakako kvalitativni. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom. telemonitoring. radiolog koji je kod kuće.0. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. pacijenta i informacija o pacijentu. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove.

PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata.potrebe za dolaskom u ordinaciju. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno. Na taj način. Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike. Na taj način. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke.).2. tj. Da bi to bilo moguće. obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni. koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). magacini.3. što varira od specijalnosti do specijalnosti. mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize. 4. dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor. pa i kod nas. što treba raditi automatski. a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima. u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS). predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. a za to vreme pacijent leži u bolnici. . prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove.. ako se razbolite na odmoru u mestu B. . Pored toga.15 -4. hirurgija. patologija (PIS).. OIS je program koji omogućava unos. zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati. kompjutera).. koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). razne vrste troškova. to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web. Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog... Da bi se uštedelo .14 -isključenju gubitka snimaka. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove.. KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama. U slučaju globalnog povezivanja. kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu. Dakle. Ovakve baze podataka. izdavanje materijala. Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni. Umesto velikog pretraživanja. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove.

Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS). preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države).Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike. MEDICAS Lab . najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. 5.vreme specijaliste. MEDICAS Hosp .16 -5. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima. pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. medicinske slike i filmovi. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata. dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS).0. terapije laboratorijski nalazi. BIS. 5. Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi.ćeni lekovi. Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno.Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema. koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci . ovakav model koriste mnoge bolnice.2. vakcinacije. a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa.Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite. Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu. neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e. MEDICAS Poli . Pored ovoga. KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP . U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. propisivani i kori. alergije. kod nas i u okruženju. uputi i ostala medicinska dokumentacija).Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa. da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti. Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata.Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove.1. .

izdata dokumenta i dr. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org.19 -5. otpust. • Anamneze. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja.18 -• Propisivanja lekova. • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta. terapije. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. preme. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. podaci o upućenju i prijemu. • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije. Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju. Pored osnovnih funkcija modula. status.Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda. • štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu. MEDICAS Hosp. dijagnoze. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice. dodela sobe. • Smeštaj pacijenta u odeljenje. • Unos anamneze i statusa. lekarskim komisijama . utro. • Formiranje uputa specijalistima. dijete. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja .enih usluga. kreveta i lekara. 5. . MEDICAS Poli.17 -• Prethodne posete i prijemi.3. liste čekanja. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea. lokacija pacijenata u stacionaru.4.tanje.• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. • Evidencija izvr.enih lekova i materijala • Tok bolesti.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama. otvaranje epizode lečenja. epikriza. jed. .

ćenje standardnih formulara za anamneze. adresa. žene i decu.21 -5. Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. utrošenih lekova i med.0. Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6.).23 -6. JMBG. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti. stanja. prezime. jedinicama • Lista morbiditeta. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata.5. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org. Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima.20 -.22 -. Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). upute i dr. licenca. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. Modul omogućuje da se sastavlja i održava . Pored osnovnih funkcija modula. funkciji. Klasifikacija je po radnom mestu. 5. obj. čija se upotreba automatski evidentira. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. specijalnosti i dr. • Utrošak lekova i medicinskog materijala . Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta. stomatološkim materijalima i preparatima. . omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce.1. Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. grupama specijalnosti i dr. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga.6. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta.

Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. intoksikacija. . Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja. Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. službi. uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika. Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi.7.27 -6.3. Slika se može videti na sledećoj strani. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. . Lekovi Modul. odnosno po odeljenjima. kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama. interakcije. Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga. po MKB 10 strukturi.5. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu. Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. lekova i dijeta.25 -6. neželjeni efekti. indikacije. . propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava. Sistem vodi automatsku evidenciju . terapije ili usluge. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima. grupa ordinacija i kabineta. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. kontraindikacije. Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10.2. hemijski sastav. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica.6. Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja. baziran na ATC klasifikaciji.29 -6.24 -Raspored dežurstva 6. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku. upozorenja. zdravstvenih usluga i dijeta. . odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10.4. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje. . Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove. . Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu.28 -6.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama. način pakovanja. dejstvo. njihova tekuća i ranija zauzetost. način upotrebe. Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza.26 -6. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja.

Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove.34 -7. Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže.kompjutera. Ubrzo je osmišljen Internet.33 -6. televizije. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje. Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika. radija. Pre sada već podosta godina.31 -6. izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara. kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži.utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. Ipak. preporučuje se baza podataka ORACLE. koristeći njegove blagodeti za razne namene.0..10.32 -6. telegrafa. objektima i procesima. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. . i naposletku . 128 MB RAM. ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele).9. Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom. nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. .30 -6. koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. Čovečanstvo ga je prigrlilo. Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira.8. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu. telefona. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . a kod sistema sa većim brojem radnih stanica. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi.11. . teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku.. štamparije. doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. 1 GB HDD . Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. . Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu .

. Svaki čovek se.1.čovek (pacijent) . primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti. zdravstvene ustanove. efikasnost. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. 7. e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite.ideja vodilja je da se pomogne čoveku.. U pasivnoj ulozi.. lekari. naime. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. e-healtha ne može biti bez Interneta. bezbednosnih. oni Internet koriste kao edukacioni resurs..zainteresovani svi ljudi jednog društva. uključujući i potpuno zdrave osobe. da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti. upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke.. koja se često stvaraju brže od odgovora na njih. knjižare ili salona automobila.metamorfoze. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način . upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži.. pacijenti. Prema jednoj od indikativnih definicija. socio-psiholoških. čime je on . on se može upoznati sa prirodom oboljenja. ostalo medicinsko osoblje. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. drugo. pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja. osiguravajuće organizacije. ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških. U tome mu je Internet od ogromne pomoći. Postavlja se. Pored toga. najzad . tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor. kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana.u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta. Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. nadležna vladina tela. U okruženju Mreže.informacije. pravnih. efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove. organizacije osiguranja. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine .u raznim modelima . država). čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti. etičkih. putem kojeg dolaze do stručnih . kojima se poboljšavaju pristup.bez izuzetka . Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže. medicinsko osoblje. dakle. ustanovama koje vrše lečenje. Uz nekoliko klikova mišem. Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi.za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige. on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. međutim. pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. Mnoge od njih upotrebljive su .

bilo je nužno pribeći smanjenju troškova. vladinih tela i drugih organizacija. pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju). pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga. 7. jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. bolnica. U ovom modelu. krajnji korisnici .36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca. oni uzimaju i aktivnu ulogu. kroz optimizaciju modela poslovanja. S obzirom na neodrživost takvih kretanja. Za podsećanje. Efikasnost se postiže na razne načine. Najzad. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. te stvaranje do sada nepoznatih rešenja. svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv. kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska.2. čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama.država i njeni organi. osiguravajućih društava. fondovi osiguranja. oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države).3. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama. gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja. pravila i odnosa. jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob.inventara medicinskog materijala. U zemljama tržišne ekonomije. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga. E-health . gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . drugih zdravstvenih ustanova. njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika. Sa druge strane.postojanje Interneta. smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. stakeholderi) . što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem. pristupajući raznim bazama znanja. 7. a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu.pacijenti nisu direktni učesnici. Odgovor se nametnuo sam po sebi .informacija. Najveće tržište medicinskih usluga je američko. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. .

Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast.. kao i odgovarajuća razmena podataka. 7. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. Sabiranje i analiza svih tih izveštaja.Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. odnosno njenog vlasnika (pacijenta). Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta.5. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika. Ko će se. praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. na primer. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta. jednakopravno zastupljenih na Mreži. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u . ali je nemaju u državi porekla informacije. socijalnom. kreditnom i drugom) statusu.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje. zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su . Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti.000 osoba. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške.. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu. korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan. imovinu ili zdravlje. Stavljen pred obilje ponuda. chat-sesija sa drugim posetiocima. ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu. 7.6. koji mogu doći u pogrešne. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. a putem Interneta. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. 7. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja. odnosno za prenos podataka elektronskim putem.4. troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87.

Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4.internetogledalo. www. www. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija.Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2. Mile Kovačević . pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore. Časopis PC-PRES.doctor.co. LITERATURA 1. ovaj mu odgovori. .38 -8. domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili.inostranstvu radi konsultacije. dok se paralelno .com . Zdravković Svetozar. Dalibor Dobrilović. koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.. a koji nisu. Baltić. broj 65 3. Devaja Striber Dubravka.co..sbm.pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe. Borislav Odadžić. kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti.yu – medicinski informacioni sistem 7.39 - .yu 8. kroz donošenje pravnih akata. www. Vladimir Vit.0. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou . PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6.