P. 1
Dodatak Seminarskom Iz Mis-A

Dodatak Seminarskom Iz Mis-A

|Views: 195|Likes:
Published by Bogdan Despic

More info:

Published by: Bogdan Despic on Dec 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/26/2014

pdf

text

original

Bankarski informacioni sistem

Bankarski informacioni sistem je celovit bankarski informacioni sistem za potporu poslovanja fizi kih i pravnih lica. To je provereno rešenje koje podupire sve protoke podataka u bankarskom poslovanju. Uz upotrebu modernih ideja i naprednih tehnologija sistem osigurava banci niz prednosti na tehni kom i, što je važnije, poslovnom podru ju. Savremen i fleksibilan sistem Bankarsko poslovanje zasniva se na dobroj upotrebi raspoloživih informacija i efikasnom radu zaposlenih. Prilagodljivost i mogunost širenja sistema AdBIS banci omoguava postavljanje informacionog sistema koji odgovara potrebama bankarskih korisnika. Zato korisnici mogu efikasnije obavljati svoj posao, ime poveavaju svoju vrednost i smanjuju troškove poslovanja. • Prilagodljiv model proizvoda i usluga Banke se esto suo avaju sa potrebom za promenom postojeih i uvoenje novih proizvoda da bi mogle ii u korak sa novim zakonodavnim zahtevima ili npr. privatizacijskim promenama. Zamisao sistema AdBIS zasniva se na savremenom modelu bankarskih proizvoda i usluga koji su poduprti promišljenom implementacijom standardnih poslovnih procesa. Zato uvoenje novog proizvoda zahteva samo odgovarajuu definiciju proizvoda, a potrebni poslovni procesi ve su uspostavljeni. To naravno zna ajno skrauje vreme i smanjuje druge troškove uvoenja novih bankarskih proizvoda i usluga. • Modularna struktura pogodna je za proširivanje i osigurava dugoro nost investicije AdBIS kao celovit bankarski sistem za banku zna i dugoro nu investiciju. Banka može dinami no birati potrebne module sistema AdBIS i primenjivati nove mogunosti. Novim tehnologijama osigurava se i kompatibilnost sa postojeim programskim rešenjima u banci i drugim kona nim programskim modulima na tržištu, što dugoro no smanjuje troškove nabavke programske opreme-softvera. • Visok nivo sigurnosti Osiguravanje kontrolirasanog i ograni enog pristupa podacima u bankarskom okruženju je izuzetno važno. AdBIS banci omoguava precizno odreivanje i ograni avanje nadležnosti pojedinih korisnika, a istovremeno sve vreme može pratiti dešavanje u sistemu. Tako je pre svega na najmanju moguu meru smanjena mogunost nepoštovanja sigurnosne politike, a osim toga i u slu aju grešaka može se ta no utvrditi ko je za njih odgovoran. • Udobnost za bankarske korisnike smanjuje troškove i poveava zadovoljstvo

AdBIS se odlikuje intuitivnim korisni kim okruženjem koji su ujedno vrlo prakti ni za korisnike, što omoguava smanjenje troškova uvoenja korisnika i skrauje vreme uvoenja sistema. Savremeno arhitektonsko rešenje sa potroša ima koji u obzir uzimaju geografsku raspršenost olakšava i tehni ko uvoenje novog softvera na postojeim lokacijama i poveava brzinu reakcije i raspoloživost sistema. AdBIS podupire banku u aktivnom delovanju na tržištu Za banku je u današnjoj dinami noj tržišnoj situaciji važno da može brzo i pouzdano da reaguje na promene na tržištu. Prilagodljivim oblikovanjem bankarskih proizvoda i usluga AdBIS omoguava banci da brzim i dobro poduprtim uvoenjem zanimljivih bankarskih proizvoda poboljša konkurentsku prednost pred drugim bankama. Osim toga moduli rešenja AdBIS za potporu alternativnih tržišnih kanala, od Interneta do mobilnog bankarstva, omoguavaju najbolju moguu komunikaciju sa komitentima s obzirom na trenutne potrebe na tržištu.* Sistem AdBIS je nadgradnja sistema Bankovni šalter, razvijen od strane ADACTE prema specifikaciji Banke Koper d.d. Potpuna integriranost sistema Jedinstveno poslovno jezgro sistema AdBIS je osnova poslovnih procesa u bankarskom okruženju. Na tu osnovu se mogu priklju iti proširenja sistema ili spoljašnji moduli: • osnovni i rašireni moduli sistema AdBIS Svi postojei moduli sistema AdBIS za potporu proizvoda i usluga. • sistemi za potporu tržišnih puteva AdBIS ve podupire sve trenutno postojee tržišne kanale od šaltera banke do interneta i mobilnog bankarstva. Kasnije se po potrebi mogu uvek dodati novi. • spoljašnje aplikacije AdBIS je idealan osnovni sistem za nadgradnju putem skladišta podataka i drugih sistema, kao što su CRM, Management IS, sistem upravljanja rizicima ili npr. ERP-sistemi. Brza implementacija i mogunost postupnog prelaza na novi sistem AdBIS svojom modularnom strukturom omoguava brzo i fleksibilno uvoenje novoga sistema. Tako banka ima mogunost uspostavljanja samo delova funkcionalnosti koji zadovoljavaju njene trenutne potrebe. Kasnije može dodati i preostale delove u skladu sa vlastitim razvojem. To zna i da banka može po pitanju troškova veoma povoljno uvesti optimalan sistem koji pokriva njene ukupne potrebe. Kao posledica projekta uvoenja sistema AdBIS znatno se poveava mogunost uspeha. Naime: • osigurana je bolja kontrola troškova i vremena nad projektom:

vrhunska tehni ka ekipa je integrisala u zajedni ko rešenje. jer štite organizacije od brojnih zlonamernih korisnika Interneta. korporativne i korisničke podatke od neautorizovanih korisnika. U različitim informacionim sistemima. Pri tome firewall-ovi imaju veliku ulogu. U današnje vreme kada je Internet potreban i važan resurs u svim organizacijama. Odabir željenog firewall-a je sve teži čemu pridonosi i sve veći broj nuđenih firewall-a. dok besplatni su obično beskorisni bez stručnjaka koji bi ih konfigurisali i održavali. • za korisnike i sve ostale u esnike brže se vide rezultati uvoenja sistema AdBIS: Budui da prvi rezultati uvoenja AdBIS-a mogu biti brzo vidljivi i za korisnike i za investitore. u ovom slučaju banka. što dodatno poveava vrednost sistema. Komercijalni obično nude lakše konfiguracije i veći broj mogućnosti. ali performanse i mogućnosti firewall-a su u osnovi jednake. veoma poverljive. a rezultati završenih projekata se mogu bolje meriti. proces koji se preduzima da bi se one zaštitile mora biti kontinuiran. Provereno rešenje garantuje sigurnost investicije AdBIS je razvijen u saradnji sa vrhunskim bankarskim stru njacima * Dobru sadržajnu zamisao . Kako su informacije koje poseduje određena organizacija. Windows i Unix/Linux. koriste se različite vrste operativnih sistema. AdBIS se osim toga odlikuje i vrlo malim ukupnim troškovima vlasništva (TCO). Zavisno od potreba organizacija moguće je konfigurisati lokalnu mrežu i firewall koji štiti lokalnu mrežu od neovlašćenih zlonamernih korisnika. što je važno za vrednovanje. tako se može poveati nivo potpore projekta i sistem AdBIS u banci. veoma je bitno posvetiti određenu pažnju sigurnosti informacionih sistema. Firewall-ovi mogu biti komercijalni i besplatni. pa čak i pojedini proizvođači izrađuju firewall-ove koji rade na oba operativna sistema. zaštićenog računara. Sistem se izmeu ostalog u kriti nom periodu reforme platnog prometa i drugih zakonskih promena pokazao kao veoma fleksibilan. Korisnici naših bankarskih rešenja kod kojih je AdBIS uveden u celosti ili samo pojedinim modulima tokom višegodišnjeg iskustva znatno su poveali efikasnost svog poslovanja i kao tipi no uveli niz novih proizvoda i usluga. manji i jasno odreeni delovi projekta lakše se savladavaju. koji je dizajniran kako bi zaštitio poverljive. Oni su prva prepreka koju napadač mora proći kako bi dospeo do željog cilja. Firewall je sigurnosni element smešten između neke lokalne mreže i javne mreže (Interneta). .Kratkoro ni.

događaje. . blokira sve ostale. čime se ostvaruje kontrola toka informacija za svaki servis po IP adresi i portu u oba smera. Osnovna namena firewall-a je da spreči neautorizovani pristup sa jedne mreže na drugu. U suštini ovo znači unutrašnju zaštitu mreže od Internet-a. Firewall je servis koji se tipično sastoji od firewall uređaja i policy-a (pravilnik o zaštiti). Postavljanjem firewall uređaja između dva ili više mrežnih segmenata mogu se kontrolisati i prava pristupa pojedinih korisnika pojedinim delovima mreže. Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa koji putuju između klijenta i servera. potrebno je precizno odrediti niz pravila koja definišu kakav mrežni promet je dopušten u pojedinom mrežnom segmentu. Firewall ujedno predstavlja idealno rešenje za kreiranje virtualne privatne mreže jer stvarajući virtualni tunel kroz koji putuju kriptovani podaci. koji nudi širinu i dubinu zaštite za preduzeća svih veličina. Cisco firewall je multifunkcijski uređaj za bezbednost mreže.Nije nužno da svi korisnici u LAN-u imaju jednaka prava pristupa Internet mreži. . Takvom politikom se određuje nivo zaštite koji se želi postići implementacijom firewall usluge.Firewall treba da upozori administratora na pokušaje proboja i kompromitovanja politike sigurnosti .U nekim slučajevima firewall može da obezbedi statistiku korišćenja Firewal može biti softverski ili hardverski: .Hardverski firewall omogućava zaštitu čitave mreže ili određenog broja računara Za ispravan rad firewall-a. koji omogućuje korisniku filtriranje određenih tipova mrežnog prometa sa ciljem da poveća sigurnost i pruži određeni nivo zaštite od provale.Mora da implementira politiku sigurnosti. firewall mora da onemogući Firewall rad treba da u beleži tom sumnjive smislu.Softverski firewall omogućava zaštitu jednog računara. Firewall u bankarskim sistemima Jedan od najpouzdanijih firewall uređaja koji se koristi u bankarskim informacionim sistemima predstavlja zaštitni zid kompanije Cisco. U takvom slučaju firewall je dizajniran da dopušta pristup valjanim zahtevima. osim u slučaju kada je isti računar predodređen za zaštitu čitave mreže . Firewall je odgovoran za više važnih stvari unutar informacionog sistema: . Ako određeno svojstvo nije dozvoljeno. omogućuje sigurnu razmenu osetljivih podataka među dislociranim korisnicima.

Cisco ASA 5505 je projektovan da obezbedi bezbednosne usluge visokih performansi u okruženju širokopojasnih mreža nove generacije. Koristeći Cisco ASA uređaje preko Cisco ASA 7. Ova verzija softvera nudi više od 50 bezbednosnih funkcija koje poboljšavaju aplikacione firewall funkcije. Cisco ASA 5500 nudi fleksibilno upravljanje putem softvera Cisco Adaptive Security Device Manager (ASDM). visoku dostupnost. što omogućava bankarskim institucijama da izdele mrežu u brojne zone visokih performansi čime se povećava bezbednost. Ova procena obuhvata potvrdu postojanja odgovarajućih ažuriranja bezbednosnog softvera i operativnog sistema pre davanja prava pristupa. pomažući kompaniji da zaštiti razne segmente mreže. nad korisnicima i uređajima koji pristupaju mreži putem IPsec i SSL VPN primenjuje se sveobuhvatna procena sigurnosnih pretnji koje oni mogu da unesu u mrežu. One poboljšavaju zaštitu aplikacionih protokola kao što su web. ai sam nudi brojna . banke mogu da grupišu i do 10 uređaja Cisco ASA 5550. Zahvaljujući VPN grupisanju i mogućnostima uravnoteženja opterećenja. omogućujući pojednostavljeno upravljanje. Takođe sadrži i hardversko ubrzanje SSL (Secure Socket Layer) VPN usluga.Njihov aktivni način odbrane od pretnji pomaže u sprečavanju širenja napada na celu korporativnu mrežu. instant messaging. prenos datoteka i mrežni protokol kompanije Microsoft. uz podršku za i do 5 000 IPsec i SSL VPN klijenata po uređaju. Ovaj uređaj može da obezbedi više od 1. Cisco ASDM 5. Cisco firewall usluge u sloju aplikacija daju bankama veću kontrolu nad aplikacijama i pomažu u sprečavanju upada u korporativne mreže. integraciju mreže i mogućnost upravljanja.2 softvera. ugrađen svič sa 810/100 priključaka koji podržava stvaranje više bezbednosnih zona. obezbeđujući podršku za maksimalnih 50 000 konkurentnih IPsec i SSL VPN korisnika. bankarske institucije mogu da prošire primenu robusne bezbednosti na celu mrežu. protokol za prenos glasa putem Interneta (VoIP). e-mail. Može da funkcioniše kao hardverski VPN klijent. Cisco ASA 5550 proširuje vrhunske firewall IPsec/VPN usluge da bi podržao mrežno okruženje velikih sistema. uz dva ugrađena Power over Ethernet (PoE) priključka. On nudi propusnu moć firewall-a od 150 megabita u sekundi (Mbps) i 100 Mbps kada je u pitanju propusna moć IPsec VPN (Virtual Private Network) saobraćaja. Neka od najznačajnijih poboljšanja obuhvataju firewall usluge u aplikacijskom sloju i integraciju usluga Cisco Network Admission Control (NAC).2. Zahvaljujući podršci uređaja Cisco ASA za Cisco NAC rešenja.2 podržava sve nove mogućnosti softvera Cisco ASA 7. daljinski pristup putem VPN.2 gigabita u sekundi (Gbps) firewall propusnog opsega i podržava više od 200 virtualnih lokalnih mreža (VLAN). Uređaj nudi visoko skalabilne (svojstvo sistema da se može prilagođavati povećanju i smanjenju opterećenja) VPN usluge.

te kakvi sve sistemi plaćanja su mogući. Fast Track. te ih edukuju pri uvođenju novih programa i omogućavaju im da lakše prate novine vezane za informacionu tehnologiju. U ovom diplomskom radu. Naime. a koji sem toga. Pominjaćemo bankarske . stalno objedinjavanje IP usluga i bezbednosnih funkcija u okviru rutera. Potom. te ubrzanom kompjuterizacijom su izazvale mnoge novine u svim oblastima poslovanja. obezbeđujući neprevaziđenu kontrolu nad korišćenjem propusnog opsega WAN mreže. koliko su bitni sistemi zaštite.. eDonkey. bazirat ćemo se na samu problematiku. prikazaćemo kako su su pojavljivale generacije računara u odnosu na razvoj tehnologije. Nova firewall poboljšanja omogućuju IT službi da otkriva i kontroliše neposlovne aplikacije. prikazujemo rješenje veoma uspješne firme Antegra d. i za klijente na šalteru informatika je razvila Bankarski informacioni sistem. Veoma je bitno da u bankama egzistiraju stručnjaci i profesionalci. Razvijene banke veoma često oformljuju čitave timove za održavanje informacionih sistema.o. Govorićemo o potrebnim osobinama informacionih sistema u bankama. prvo ćemo krenuti od samog pojma računara. koja je usko specijalizovana za pružanje usluga planiranja. Posljednji dio okrećemo konkretnim rješenjima. objasnićemo pojam banke. koji održavaju Bankarske infomacione sisteme. naučno-tehnološkim razvojem. pomažu zaposlenima da otklanjaju smetnje kada je u pitanju sam način njihovog rada. krupne promjene u svijetu praćene globalizacijom. kao što je novi pomoćni program Packet Tracer koji značajno poboljšava efikanost prilikom pronalaženja problema. kako bi opstale u konkurentskom i turbulentnom okruženju. Cisco je poboljšao anti-malware zaštitu. te o novinama koje nosi ova vrsta. kako je tehnologija uticala na razvoj bankarskog poslovanja. koji kraće možemo obilježiti sa BIS. da smanji širenje crva i da zaštiti propusni opseg WAN mreže.poboljšanja. a pogotovo u ovoj oblasti. koja može da zaustavi i do 80% neželjene pošte pre nego što ona preplavi korporativnu mrežu. kao i mogućnost instalacije budućih definicija bez potrebe za smanjenjem softvera. I za menadžere. ali i anti-spam zaštitu putem usluge Network Reputation Services (NRS). Brza. Osim toga. Pomoću modula Content Security and Control Security Services (CSC SSM) preko uređaja Cisco ASA 5500. tačna i sigurna informacija je ključ uspjeha. koje se najviše zasniva na informacionoj tehnologiji. razvoja i održavanja Bankarskih informacionih sistema. zasnovano na programu Trade Micro Control Manager.o. Novi softver takođe omogućuje centralizovano upravljanje CSC modulom pute korporativen mreže. omogućuje da firewall kontroliše brzine prenosa. šta su to Bankarski informacioni sistemi. Packet Tracer vrši analizu načina obrade paketa unutar uređaja sesije Cisco ASA 5500 korak po korak i može da prepozna i otkloni greške u konfigurisanju. Tako da kada su u pitanju banke mnogo se mora ulagati u poslovanje. o načinu na koji funkcionišu. njegovog nastanka. Gnutella. Poboljšanja point-to-point aplikacionog firewall-a obuhvataju definicije protokola za aplikacije BitTorrent. što je posebno bitno u bankarstvu.

Za primjer ćemo uzeti šaltersko poslovanje. upravljanje u zdravstvu i nauna istraživanja. jednostavan za korišenje i upoznavanje. Uvo enjem informacionog sistema može se poveati efikasnost i produktivnost rada u zdravstvenoj ustanovi. na svim odeljenjima bolnice. obradu. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovo enje zdravstvene zaštite.tehnologije. Naglasit ćemo kakve su sve funkcije trajnih naloga. u Srbiji. knjiženje. i mogu biti potpuno integrisani sa IS Bolnice ili sa IS Doma zdravlja. Ovaj projekat je ra en za Ministarstvo zdravlja i finansiran je iz kredita Svetske banke. podaci se mogu sveobuhvatnije koristiti i time se postiže efikasnost u svakodnevnim aktivnostima i operacijama. Sistem obezbe uje vezu sa drugim informacionim sistemima. Kako se podnosi zahtjev na šalteru za aktiviranje trajnog naloga. eliminisati nepotrebno dupliranje podataka. odnosno poslove sa trajnim nalozima. kao što su: Republiki zavod za zdravstveno osiguranje (generisanje elektronske fakture i vezu sa bazom osiguranika). te na koji način je moguće pratiti njegovu realizaciju. Centralnim informacionim servisom (resursne baze zaposlenih u zdravstvu i medicinske opreme) i bazom Elektronske Zdravstvene Dokumentacije. · Informacioni sistem primarne zdravstvene zaštite (Domovi zdravlja) · Informacioni sistem sekundarne zdravstvene zaštite (Bolnice) · Informacioni sistem laboratorije · Informacioni sistem centralne apoteke Pošto su Laboratorija i Centralna apoteka posebni po poslovnim procesima. Zdravstveni informacioni sistem sastoji se od etiri modula koji su me usobno povezani i mogu biti integrisani u jedinstven sistem. Sistem je implementiran u Opštoj bolnici “or e Joanovi“ u Zrenjaninu. koji se u njima odvijaju. adaptibilan prema . oni su prepoznati kao odvojeni moduli u okviru ZIS-a. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI Zdravstveni informacioni sistem podrazumeva mehanizam za prikupljanje. kako se vrši njegova obrada. Aplikativni softver je ergonomian . može se pratiti i evaluirati rad.

..5 2...............3...... Organizacione mere..................0...................................4..............4 2...........................................................................................................specifinostima poslovanja i regulative..................3......................... Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu........ MEDICAS Poli.............26 6..................................................2.24 6...........0............................................1.. Pojam zdravstvenog sistema..................................................... Ordinacije.............................................................................................17 5............................................................................................................................... PACS (Picture archiving and Communication Sistem)......................... Medicas Dent................................14 4........ Podsistem za ambulante i ordinacije.... Modularnost sistema.................................................... Primenljiv je u svim medicinskim ustanovama koje kao primarnu delatnost imaju medicinsko zbrinjavanje pacijenata Nikola Puđa dipl.. Zdravstveni informacioni sistem..........................................13 4......................................................... Standardizacija u medicinskoj informatici.......... Primena informatike u zdravstvu...........0...20 5...................................................25 6............................ Osoblje.............. WEB tehnologije u medicini.......... Telemedicina (teleradiologija)...5................................................1.......................2.. Usluge....... Medicas Lab.....18 5............................ Kompjuterski medicinski karton......27 ..4................................................................... Zdravstveni sistem.........7 2....10 3...... Prijem i obrada pacijenata u stacionaru...............................22 6............................................ 2006 Sadržaj 1.........................3........3...6..............1.....................................................3............17 5..............8 2... Pitanje računarske opreme (hardver)....................5..1......................................................... Model zdravstevenog informacionog sistema..9 3............................................1......................................................... Matični moduli..........................22 5.............................................................................6 2................17 5............................. Odeljenja............ Zdravstveni informacioni sistem savremena organizacija zdravstva Vršac..............................0...2........................ MEDICAS Hosp...10 3......2....13 4.................................................... Kliničko-bolnički informacioni sistem..................10 3........................................................................................................................4........................ Zdravstvene informacije..................................................3 2.....................ing.................15 4.......24 6..... Principi zaštite podataka u ZIS-u...............................................1..................0......3 1.....................16 5.........................0.................... MEDICAS GP........2....................................................................................maš......................... DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine)........................................

............................ veloke sisteme............37 7..............29 6.......................38 8..................................................0......2.......................... sastavljen je od više podsistema koji su......................... do uzrujavanja lekara..6..36 7..................... B2C model.... Pojam zdravstvenog sistema Kada se govori o gore pomenutoj temi... uspostavljanje tzv.............................................. Glavni cilj uvođenja računara jeste prevazilaženje gore pomenutih problema................ da li je treba promeniti itd.1.................5..... treba reći sledeće.. Imajući to u vidu i medicina kao nauka nije pošteđena uticaja nužnog uslova – INTERNETA.....0............ elektronskih kartona za pacijente koji će sadržati snimke sa svih aparata.... Sa druge strane........ Drugim rečima........... javnim mestima i zajednicama.................................................8....................................................38 7...... u međusobnoj vezi.................................................................. Bolnička apoteka....7............................................................................ Tehničke karakteristike.............1................... Pomenuti model se sastoji iz nekoliko delova odnosno podmodela i to: ............28 6..35 7...................................... ZDRAVSTVENI SISTEM U današnje vreme svi smo svedoci velikog uticaja računarstva odnosno informatike u svim svim segmentima života........... Dileme i problemi.........30 6..........31 6.. O svemu ovome mnogo više u nastavku.........10......... kao i u fizičkoj i psihološkoj sredini.... u zdravstvenim i drugim sektorima................ nezamislivo je da se bilo koja vrsta istraživanja sprovede bez upotrebe globalne mreže gde se može naći velika količina podataka i informacija................3................... treba reći i da zdravstveni sistem spada u tzv.........35 7. Tabele....................................................11.......... lekove koje pacijent mora da koristi....... koja je terapia.... omogućeno je neuporedivo brže postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti više lekara on-line......... Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravstveni sistem kao: kompleks međusobno povezanih elemenata koji doprinose zdravlju u porodici................2 -1.......................... Izlazna dokumenta... Naravno....39 ........... prevazilaženja poblema koja se tiču papirologije.................................... Ukoliko imamo u vidu gore navedeno.................................................6.................................................... Na sledećoj strani prikazan je dijagram sistema zdravstvene zaštite............................... obrazovnim ustanovama i na radnom mestu...................4. Kada je reč o upotrebi računara u medicini... E-health ............................................. ionako bolesnog pacijenta... Lekovi............ Izveštaji.................................... Pomenuto dovodi do neuroze. sa jedne strane........................................... ista doprinosi znatnom unapređenju *poslovanja*. što se posebno odnosi na nauku i tehnologiju.................... kartoteka itd....37 7......................................6.................9................ kao i u ostalim oblasima.......... Izazovi za budućnost......... Pravna pitanja..............................34 7.......... Svima je poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktične... Bolesti........................................................... ali sa druge strane. 1................33 6....... B2B model........ dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaženje pravog kartona...... potom mnogo brži prenos slika bez oštećenja itd.....................32 6....... pre svega zbog njihove veličine.............................................................................. U potrazi za informacijama............5..... Literatura............................... u vezi sa spoljnim sistemima koji teže istom cilju odnosno unapređenju zdravlja stanovništva.....e-commerce.................. nepravilne dijagnoze i svega što je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo života provedu po čekaonicama naših bolnica...

menadžeri. Zdravstveni informacioni sistem U opštem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi. da. praksa pokazuje da je to veoma teško realizovati. vrši se odabir određenih matematičkih modela koji opisuje svaki od datih podmodela. dizajneri. Sledeća govori da je ZIS organizacija ljudi. Osnovni cilj zdravstveno-informatičke delatnosti jeste organizacija. Sam cilj kreiranja modela jeste da olakšaonima koji donose odluke na nacionalnom nivou. U zavisnosti od problema koji se želi rešavati. kretanja stopa morbiditeta od različitih bolesti i željenih standarda. ali i za istraživanja i organizaciju u zdravstvu. zavisnost između sistema zdravstvene zaštite. Treba reći i da ZIS ne može sam za sebe da postoji odnosno egzistira. potpune i blagovremene informacije i smanjenje troškova zdravstvene zaštite. analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite. 2. Međutim. odnosno poboljšanje kvaliteta medicinskog rada kao i obezbeđenje tačne. Odgovarajućim dijagramom mogu se izraziti kvantitativni parametri. takoreći. a šta isključiti. kao i mnogi drugi. potom pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zaštite i svim implikacijama koje ti procesi imaju sa teorijskog.0.• prirodni uslovi (socioekonomski. jer zdravstveni sistem. oruđe u svakodnevnom radu. treba reći da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) isti određuje kao deo opšteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za prikupljanje. već služi kao. pri tom. ovo nije jedina definicija ZIS-a. ima svoja ograničenja i ne postoji naučni metod koji bi jasno definisao šta u njega uključiti. mašina i metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeđenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom stanju stanovništva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu. stope mortaliteta. tehnološkog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. natalitet itd. uvažavajući. a početni podaci mogu biti broj i struktura stanovništva. podmodel resursi se definiše na bazi procen trendova u populaciji. korisnici) • baza podataka • tehnička baza i . simulirajući aktivnosti sistema javnog zdravstve. Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su: • kadrovi (organizatori. Na primer. planeri.3 -zdravstvenog stanja stanovništva. Zdravstvena infomatika je naučna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zaštiti. racionalizacija i funkcionisanje zdravstvene službe na optimalan način. Naravno. programeri. uslova sredine i mnogih drugih faktora. alokaciju resursa zdravstvene zaštite u zavisnosti od potreba odnosno . materijalnih sredstava i postupaka koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. prirodni) • stanovništvo i njegovo zdravstveno stanje • zdravstvena zaštita • resursi • njihova alokacija • kadrovi • upravljanje i • spoljni sistem. testiraju različite programe zdravstvene zaštite. obradu. Kada je reč o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS).

a dolaze iz: 1. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemiološki podaci. Kada je reč o ovoj temi. interesantnih informacija treba eliminisati. Kako se informacije kreću iz zdravstvene ustanove na više nivoe (okružne. veoma često neprecizne. zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i onesposobljenosti stanovništva. dok kontakt licem-u-lice pruža dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. Pored ovoga. ono što treba istaći jeste činjenica da postojeći ZIS nije dovoljno primenjen i ne funkcioniše uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu. uključujući nacionalna i regionalna istraživanja zdravlja i onesposobljenosti itd. upravo prikupljanje. Jedno od tih je verovanje da postoji određeni minimum podataka koji može da služi u razne svrhe i u bilo koje vreme. uopšte. Generalno. manipulisanje. analizirati i porediti. Zdravstvene informacije Za donošenje odluka neophodne su zdravstvene informacije. Prikupljanje tzv.• programska podrška Pored svega treba reći da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini. koje može da obezbedi jedan ZIS. Ove informacije se potom filtriraju. pa i u Savezni zavod za zaštitu zdravlja). rutinski podaci će imati veću vrednost ukoliko nam pruže odgovore na pitanja koja su nam važna za donošenje odluka. da oni mogu olakšati korišćenje informacija u cilju donošenja odluka. u najširem smislu. trebalo bi da bude ograničena na samo ono što je zaista potrebno ili potencijalno potrebno. Drugo . statističara ili drugih faktora. Postoje mnoga pogrešna shvatanja o potrebnim informacijama. bibliotečkih izvora o zdravlju i onesposobljenosti. 2. ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduženom za zdravlje). . zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u individualnim kontaktima sa pacijentima.4 -2. ali veoma često postoji i nešto što se naziva neefektivnost sistema u obezbeđenju istih. Ponekad se odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni podaci. odnosno za one koji vode zdravstvenu politiku. rutinskih izvora kao što su oni koji se odnose na kliničke događaje (bolnički otpust). kako bi se podaci mogli lako grupisati. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva zdravstvene politike definisane za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. a javlja se kao rezultat slabih ili loših komunikacija koje potiču od lekara. Međutim. treba reći da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent. Prikupljanje i analiza rutinskih informacija. Prema tome. informacije koje se prikupljaju su detaljne. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom termina i izveštaja. 3. postoji i određeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog očekivanja od računara. grupišu i standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale. obrada i korišćenje podataka koji se svakodnevno u velikim količinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova. uključujući i informacije o kvalitetu zdravsvene službe i rezultata zdravstvene zaštite.1. Republički. njihovoj produkciji i prezentaciji za donošenje odluka u zdravstvu. Na tom nivou.

Primena u terapiji i rehabilitaciji – sam početak primene računara u medicini vezan je za programe planiranja zračenja tumora (proračun doza. Danas se ove metode veoma široko koriste i praktično se ne mogu zamisliti bez računara. vanbolnička. Do sada su razvijeni sledeći: CASNET – konsultativni sistem za glaukom. U organizaciji zdravstvenog rada – govorimo li o ovoj temi. ishrana. Primena informatike u zdravstvu Informacije koje se generišu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne namene: 1. podrazumevamo i praćenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u. 3. očekivano trajanje života. na primer. Kada je reč o terapiji. 2. U funkciji vođenja zdravstvene i medicinske dokumentacije .kada je reč o ovoj temi treba reći da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama. Moderni procesi zdravstvene zaštite se grade na činjenicama da informacija mora lako pristupačna u vremenu i na mestu gde je potrebna. bolnička. Na ovako postavljene zahteve.5 -Za definisanje informacionog sistema. Međutim. 4. veličina polja). veoma značajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji. koriste se tzv. U medicinskoj dijagnostici – računari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija. Primera ekspertnih sistema nema jako puno. jedinicama intezivne nege.) • podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi. u suštini. ali mogu i objasniti kako se do te informacije došlo.pogrešno shvatanje jeste da je relativno lako znati koje su informacije neophodne. Pružanje medicinskih usluga je izuzetno specifičan i složen posao čija je osnovna karakteristika – brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. oprema i prostor) • podaci o primeni specifičnih programa zdravstvene zaštite • cena i finansiranje zdravstvene zaštite (oblici finansiranja. treba reći eda se sve više radi na razvitku ovakvih sistema odnosno programa. stopa mortaliteta. daju informaciju koju korisnik traži. reći ćemo da su najznačajnije oblasti primene informatičkih metoda sledeće: • dogovaranje poseta pacijenta u ambulantama • prijem bolesnika u bolnicu . može se odgovoriti samo upotrebom računara. o čemu će kasnije više biti reči.. u obradi i analizi kliničko-laboratorijskih merenja. elektroencefalografija. Pored ovoga treba reći i da računari igraju značajnu ulogu u dijagnostici tj. odsustvo sa posla. fizička aktivnost itd. morbiditet. potom u obradi i analizi medicinskih slika pri postupcima kompjuterizovane tomografije – CT.. Za postavljanje same dijagnoze. zatim slika dobijenih sa MR. merenje krvnog pritiska). obim i sadržaj) • faktori koji utiču na zdravlje stanovništva. ekspertni sistemi koji. a koji se ne odnose na sistem zdravstvene zaštite. veoma veliki. INTERNIST – konsultant u internoj medicini itd. • pokazatelji o organizaciji i korišćenju zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti (tehnilogija zdravstvene zaštite.2. . neophodni su sledeći podaci: • pokazatelji zdravstvenog stanja stanovništva (demografski pokazatelji. elektromiografija. 2.

vođen računarom. Osnovni pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost.3.7 -Osiguranje privatnosti kao drugi važan element sigurnosti podataka se može definisati kao: . kao što su ime i prezime. sa jedne strane. Privatnost se može definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga će davati informacije o sebi. Integritet podataka se odnosi na raspoloživost kompletnih. Sigurnost i zaštita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu Podaci koji su anonimni. postoji mogućnost protoka pomenutih informacija od korisnika do korisnika. istraživački rad se sve više unapređuje kompjuterizovanim sistemima za dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica). Sa druge strane. gde student uči. obavezno treba reći da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za različite svrhe odnosno treba reći da je isti višekorisnički-višenamenski. na zaštitu integriteta podataka i. nemedicinskih istraživača. privatnost odnosno poverljivost zdravstvenih informacija se može definisati i kao profesionalna obaveza lekara. na obezbeđenje privatnosti pacijenta i lekara. bezbednost i zaštita podataka. Takav sistem. U medicinskoj edukaciji – danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se distribuiraju u obliku disketa. usled kvarmašine. Osim analize podataka. bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka. ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. da rešava neki medicinski ili zdravstveni problem.) i eventualnog falsifikovanja. zbog čega će se ovaj deo odnositi najviše na lične podatke o pacijentu odnosno pojedincu. sestara. matični broj ili bilo koji drugi podatak kojimože kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. Kada s govori o ovoj temi. o čemu će biti više reči. 6. integritetom podataka postiže se njihova apsolutna zaštita od zloupotrebe.. vanbolničkog osoblja. odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zaštite. validnih i pouzdanih podataka. posebno ukoliko se radi o zajedničkoj bazi podataka. U medicinskim istraživanjima – primena računara u medicinskim istraživanjima je veoma široka i danas je veoma teško (nemoguće) baviti se istraživanjem bez informatike odnosno korišćenja složenih postupaka informacionog i računarskog rada. 5. potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima zdravstvenog osiguranja itd. grupisani. gubitka (namernog ili nenamernog. pripremljeni i korišćeni za zdravstvenu statistiku. 2. računara. sa druge strane. Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zaštite podataka od neželjenih događaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni. domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili stanovništva). Drugim rečima. ne mogu dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost. . brisanju ili gubitku generalija i ostalog što definiše samog pacijenta. ukoliko se koriste nba pravilan i legalan način. Naravno... u bolnici.6 -• izdavanje recepta • bolovanja • evidencija zdravstvenog rada itd. Sigurnost se odnosi.

između ostalog. Zaštita podataka podrazumeva preduzimanje svih mera u cilju obezbeđenja istih. 6. 2. Odvajanje funkcija u računarskom centru. Naravno. službama. .4. sa istom profesionalnom diskrecijom. Princip poverljivosti je od suštinskog značaja. Definicije • podataka zdravstvene zaštite i njihova struktura • osetljivost ovih podataka što se posebno odnosi na one koji se nalaze u zajedničkim bazama Informacije o pojedincima u ZIS-u. do promene tih podataka. ZIS treba da bude samostalni entitet sa sopstvenom opremom i računarskim kadrom. Povremena kontrola bezbednosti. 3. Potrebna je edukacija svih zaposlenih unutar ZIS-a iz ove oblasti. ni jedan informacioni sistem nije u potpunosti *nepobediv*. Upravo se zato predlaže kompletan prekid svih veza ZIS-a sa bilo kojim opštim ili posebnim informacionim sistemom. mogu se podeliti u dve kategorije ili komponente i to: • administrativna i • medicinska. problem je vrlo složen. 2. Iz tog razloga treba definisati: • način pristupa • pravo korisnika na pristup informacijama • odgovornost za pouzdanost zdravstvenih informacija tj. može naći i sledeće: 1. Principi zaštite podataka u ZIS-u Iako danas imamo savršene tehnilogije. na bilo koji način.• obezbeđivanje poverljivih ličnih zdravstvenih podataka • sprečavanje zloupotrebe i • sprečavanje neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladišteni ili obrađeni u ZIS-u. Administrativno osoblje ne može imati pristup medicinskim informacijama i obratno. lekara od koga i potiče informacija • odgovornost sistem-analitičara ili informatičara kao čuvara dobijenih informacija. Izbegavati obradu podataka u nekim spoljnim ili bilo kojim drugim.. od bilo kakvih događaja koji mogu dovesti. obzirom da podatke može koristiti veći broj ljudi u različite svrhe. O problemu bezbednosti i zaštiti podataka danas postoji mnogo hapisanih knjiga u kojima se.8 -5. Iz tog razloga je veoma važno napraviti zaštitni mehanizam za ulazak u sam sistem i neovlašćeno korišćenje podataka. 7. bilo unutrašnja ili spoljna. Na ovaj način nemedicinsko odnosno informatičko osoblje postaju kolege lekarima. Upravljanje i nadgledanje ZIS-a treba da vrši iskusan lekar. Ovde se govori o tri pristupa: • preduzimanje mera predostožnosti koje se odnose na samu računarsku opremu . ali se isti ne može obezbediti ukoliko visokopoverljivi podaci nisu zaštićeni. 4. Ovo usmerava na posebne mere zaštite u prostorijama sa računarima u cilju prevencije neautorizovanog *upada* u sistem. zajedničkim.

gde se mogu naći brojne. Ovo im daje pravo pristupa određenim kategorijama podataka u odnosu na njihove zahteve uključujući modifikacije izmena uskladištenih podataka u ZIS-u. farmacija. oblastima STANDARDIZACIJE i TELEMEDICINE na Institutu za onkologiju Sremska Kamenica. mamografa itd. istraživanje bilo koje vrste. • kategorije hardvera koje se tiču pristupa kategorisanim podacima i/ili aplikativnim programima • prenos informacija iz jednog dela ZIS-a u drugi. na planerima i dizajnerima takvog sistema. odredila je način . Da bi se pomenuta radnja obavljala bez poteškoća (u prenosu. čitanju odnosno obradi i skladištenju podataka) mora se pristupiti određenom stepenu standardizacije u oblasti medicine ili medicinske informatike. Bez obzira na stepen zaštite podataka. postave jasne i izvodljive organizacione regulative koje će garantovati bezbednost podataka. Zbog toga je neophodno definisati sledeće: • kategorije korisnika informacija u zdravstvenoj zaštiti u smislu informacionih potreba u zavisnosti od njihovih funkcija i odgovornosti unutar sistema zdravstvene zaštite. mogu izazvati i psihičke raekcije čak i pri postojanju vrlo razumnih regulativa. . Imajući to u vidu. posebno u velikim klinikama ili bolnicama.5. 2. 3.9 -3. WEB tehnologije u medicini Ekspanzija Internet-a kod nas. pojave novih informacija. dok je odgovornost za preduzimanje organizacionih mera. potom slike sa rendgenskih aparata.1. koji se koriste u sve većoj meri. pre svega. telemedicina. u nastavku ćemo se zadržati na pomenutim oblastima tj. ljudski faktor se ne sme zanemariti. Obimne organizacione mere. govorićemo o sledećem. aparat za komjuterizovanu tomografiju – CT. Kada govorimo o temi zdravstvenog informacionog sistema vrlo je bitno reći da je danas u velikoj meri. koje sadrže stroge ili veoma stroge komande. Kao što je gore navedeno.• programske tehnike u operativnom sistemu • organizacione mere i pravila.0. • kategorije aplikativnih programa. zastupljena tzv. veoma je teško. u poslednjoj deceniji. zamisliti bez upotrebe računara i globalne mreže (INTERNET-a). najviše u prenosu slika koje se dobijaju sa različitih aparata kao što su magnetna rezonancija. Obzirom na navedene činjenice. U tom smislu oni treba da obezbede odnosno pripreme. Standardizacija u medicinskoj informatici Danas je svim oblastima koje možemo nabrojati (mašinstvo. odnosno prenos medicinskih informacija na daljinu (bilo da je u pitanju sama bolnica ili razmena podataka preko Internet-a). Organizacione mere U bilo kom sistemu zaštite podataka. uvek nas mogu iznenaditi pojedine slabosti koje se javljaju. vodeći računa o tome da postoji i mogućnost manipulacije podacima zdravstvene zaštite i s tim u vezi. Ono što je bitno istaći je da nemedicinski radnici koji rade u sistemu zdravstvene zaštite moraju biti motivisani da se pridržavaju istih principa profesionalkne poverljivosti koji važe i koji su obavezujući za medicinsko osoblje. proverene informacije koje nam mogu pomoći da dođemo do određenih rezultata. Prema tome. Prva dva pristupa moraju se uvek primenjivati u operativnom zdravstvenom sistemu. ni medicina nije *pošteđena* računara. tehnologija u opšte) u velikoj meri zastupljena informatika.

hospitalni (bolnički) i radiološki informacioni sistemi – HIS i RIS).komunikacije na relaciji čovek-računar i to preko tzv. nije potrebno instalirati dodatne programe na računar samog korisnika. Ako standard nije podržan na medicinskim uređajima. tako da obuka za rad nije potrebna.2. . digitalizator filmova i dr. DICOM standardom. Naravno. Postoje šest osnovnih elemenata ovakvog sistema. servera. baze podataka i interfejsa ka drugim sistemima (npr. napredniji oblik njihove implementacije se može ostvariti kroz upotrebu PACS sistema koji su bazirani na web tehnologiji.10 -dijagnostiku. Naime. web tehnologije pružaju jedan veoma konforan rad koji podrazumeva globalni pristup medicinskim podacima. mora se reći da su pomenuti programi postali svakodnevica velikoj većini lekara kako na poslu. To je integrisani sistem koji se sastoji od uređaja za medicinsku . može se zaključiti da web orjentisan PACS smatramo za budućnost u komunikaciji lekar-lekar i lekar-korisnik odnosno pacijent. U drugom slučaju. kod koga se komunikacija između servera i korisnika odvija po DICOM protokolu preko TCP/IP i potrebna je dodatna instalacija programa na strani korisnika i 2. potpuno na osnovama web standarda. računarsku alternativnu za papirnu i filmovanu arhivu. Tako sistem u sebi objedinjuje funkcije teleradioloških servisa i sitema za arhiviranje. tada mora postojati uređaj za konverziju medicinskih slika (gateway). Pod web PACS-om podrazumevamo PACS kojem se može pristupiti i manipulisati direktno sa web browser-a bez dodatne instalacije programa. ne podrazumeva instalaciju dodatnih programa na računaru korisnika i ne zahteva obuku kadrova. kao i sa udaljenih lokacija van te institucije. na principu tačka-tačka. Naravno. DICOM orjentisan PACS. web-browser-a. Web orjentisan PACS. PACS (Picture Archiving and Communication System) predstavlja savremenu. Ti medicinski uređaji su CT (Computed Tomography). Akvizicija snimaka (Image Acquisition) – akvizicija digitalnih snimaka zahteva postojanje medicinskih uređaja sa odgovarajućim interfejsom prema PACS sistemu. radnih stanica za pristup podacima. PACS (Picture archiving and Communication Sistem) Pomenuti sistem možemo najbolje objasniti ukoliko se poslužimo primerom teleradiologije. tako i u privatnom životu. 3. Baziranje ovakvog sistema na web tehnologiji omogućava da se podacima može pristupati sa različitih lokacija u okviru medicinske ustanove. MRI (Magnetic Resonance Imaging). jer postoji problem kompatibilnosti sa tzv. računarske mreže koja povezuje komponente sistema. DICOM predstavlja međunarodni standard za definisanje i način prenosa medicinskih informacija i snimaka koji obezbeđuje interoperabilnost između različitih uređaja. Imajući to u vidu. nije sve baš tako dobro uređeno i sređeno. 1. odnosno programa koji omogućavaju rad u samoj mreži. Najpoznatiji i najviše korišćeni su Internet Explorer i Netscape Navigator. Iako se servisi teleradiologije mogu uspostaviti u najednostavnijem obliku. pa se PACSovi mogu podeliti u dve grupe (o pomenutim standardima ( PACS i DICOM će biti reči u nastavku)) i to: 1. ukoliko se PACS-u pristupa sa pomenutih programa. i oni moraju biti u skladu sa DICOM (Digital Imaging and COmmunication in Medicine) standardom. pretraživanje i pregled medicinskih snimaka i podataka pacijenata.

. 30 snimaka za jednu CT studiju). Prikaz snimaka – radne stanice za pregled snimaka se obično nalaze u ordinaciji. MRi. digitalnu mamografiju ili PET (Positron Emission Tomography) skenere potreban je veći broj snimaka (npr. Standard je nastao 1992. Struktura mreže ima presudan uticaj na brzinu rada celokupnog sistema. godine na godišnjem sastanku RSNA (Radiological Society of North America). One moraju zadovoljavati određeni kvalitet. Rad na usaglašavanju standarda završen je 1993.11 -Veličina slike (nekompresovana) Tip uređaja Rezolucija Paleta boja Ultrazvuk 512x512 x8 256 KB Anglografija. Mrežne funkcije PACS sistema zahtevaju i LAN i WAN okruženje. broj potrebnih snimaka zavisi od tipa uređaja. godine. U tabeli je dat uporedan prikaz veličine medicinskih snimaka u zavisnosti od tipa uređaja. Kvalitet radnih stanica ogleda se u fizičkim . Potrebna mrežna infrastruktura PACS sistema u najvećoj meri zavisi od tipa snimaka koji se u tom sistemu koriste. Takođe. Komunikaciona mreža – Kao osnova PACS sistema postoji komunikaciona mreža za prenos snimaka i njima pridruženih podataka. a da sam DICOM standard preporučuje upotrebu JPEG i JPEG2000 formata kompresije. Standard između ostalog propisuje i formate kompresije medicinskih podataka. a u današnje vreme aktuelna je verzija 3. 3. ali za CT. Slika 1 Arhitektura WEB baziranog PACS-a 2.8 MB Digitalna 1024x1250 x8 1 MB radiografija 2048x2048 x12 6 MB Mamografija 4096x4096 x12 24 MB Tabela 1 Rezolucija i veličina digitalnih snimaka u teleradiologiji Potrebno je napomenuti da je ovde prikazana veličina nekompresovanih snimaka. Za većinu tipova je dovoljan jedan snimak. U slučaju bolnice “Dr Vasa Savić” prosečan broj rentgenskih snimaka po pacijentu iznosi 4 po jednoj hospitalizaciji. radiologija 512x512 x8 256 KB CT (Computed Tomography) 512x512 x12 384 KB MRI (Magnetic Resonnance Imaging) 512x512 x12 384 KB Digitalizovani (skenirani) radiološki snimci 1024x1024 x12 1. endoskopija.DICOM je standard razvijen od strane ACR-NEMA (American College of Radiology National Electrical Manufacturers Association) sa ciljem da se unapredi distribucija i pregled slika u medicini.0. kardiologija.

sa podrškom za DICOM i HL7 standarde.. To je protokol za razmenu podataka koji definiše sadržaj poruke koju aplikacija koristi u procesu razmene podataka sa drugom aplikacijom. kaže se da su slike u DICOM formatu. Podaci pacijenata – Bolnički informacioni sistem HIS (Hospital Information System) i radiološki informacioni sistem RIS (Radiology Information System) moraju imati interfejs ka PACS sistemu. zuma. treba reći da DICOM 3. bez stvaranja refleksije na monitoru. pre svega u pretraživanju baze podataka i procesiranju slike. DICOM (Digital Imaging and COmmunications in Medicine) Osnovni *zadaci* DICOM standarda su: 1. HL7 (Health Level Seven. 5. Pored određenog kvaliteta monitora. Kada se govori o komprimovanju slike radi lakšeg odnosno bržeg mrežnog prenosa. Međutim. Web server – Aplikacija koja se nalazi na web serveru treba da omogući pristup i adekvatan prikaz podataka zaposlenima u medicinskoj ustanovi i udaljenim korisnicima kojima treba da se omogući pristup svim ili samo određenim podacima pacijenata. Ovaj standard je prvi put objavljen 1985. Pošto je ljudsko oko veoma osetljivo na intenzitet svetlosti.3. veoma često je potrebno istovremeno prikazivanje više slika na ekranu ili monitoru.0 obezbešuje osnovne mrežne osobine: prenos i obradu slika. Svetlo mora biti određenog intenziteta. podršku RIS/HIS veze (interfejsa). Kao što je rečeno. omogućiti da PACS postane deo HIS/RIS-a 3. DICOM datoteka sarži zaglavlje u kome se nalaze ime i prezime pacijenta. JPEG kompresiju odnosno tehniku sa ili bez oštećenja. Sa druge starne. Za prenos poruka koristi se TCP/IP protokol. potrebno je obezbediti i optimalne uslove osvetljenja u prostoriji u kojoj se vrši pregled snimaka. na strani korisnika u značajnoj meri se smanjuje veličima memorijskog prostora odnosno prostora koji je potreban za čuvanje slike. Kada se to uradi.12 -njihov sadržaj. pomeranja snimka i prikazivanja podataka o pacijentu. i ovde postoje određeni problemi. kompresijom se umanjuje količina informacija i ubrzava proces kako obrade tako i prenosa.0 sadrži tzv. kao i podaci o samoj slici. DICOM verzija 3. neizbežno dolazi do smanjenja kvalieta pojedinih slika ili čak do odsecanja pojedinih segmenata. Na ovim stanicama je potreban interaktivni korisnički interfejs sa mogućnošću podešavanja kontrasta snimnka. dimenzije slika itd. Arhiva snimaka – Sistem za arhiviranje snimaka bi trebao da bude centralizovan. Mogu se podeliti u dve grupe: • stanice niske rezolucije (rezolucije 512 x 512 piksela). štampanje na mrežnim kamerama. U literaturi se može naći opis formata datoteka za distribuciju medicinskih slika i ako su ispunjeni uslovi. lažnog .karakteristikama monitora. 3. 7th OSI layer protocol) je standard za elektronsku razmenu informacija među medicinskim aplikacijama na sedmom sloju OSI modela. 4. HL7 specificira format podataka i . tip snimanja. omogućiti da baze podataka medicinskih slika postanu dostupne bez obzira na udaljenost pretraživača. ali ne precizira kako će poruke biti prenete kroz mrežu. godine. Kada se želi postaviti precizna dijagnoza. Standard koji to omogućava je HL7. komunikacija i razmena digitalnih medicinskih slika koja ne zavisi od proizvođača 2. uvodi se postupak tzv. tj. 6. • stanice visoke rezolucije (rezolucije oko 1K x 1K piksela).

Telemedicina (teleradiologija) Većina ljudi. spadaju u marginalne telemedicinske servise. dijagnostički i terapijski kvalitet se povećava. sekundarna ili tercijalna) i vrste slika na kojima se radi. informišu ili obučavaju.1. gde se stručnjaci dogovaraju.500x2. A od kuće? Upravo je prenos podataka na bilo koju lokaciju jedan od fundamenata „vebocentričnosti“ PACS-a. potrebni su sledeći postupci obrade slika: geometrijske transformacije. kontrasta i osvetljaja. u stvari „šlag na torti“ u odnosu na . Najvažniji je svakako kvalitativni. slike sa skenera su mnogo manje od snimaka pluća sa rendgena. pa je i potreban hardver jeftiniji. Ona je. Pored ovoga. Stoga nije čudno da se za ovu namenu upotrebljavaju i po četiri velika monitora odjednom. merenje uglova. zavisno od cene stanice. pod terminom „telemedicina“ podrazumeva video konferencije. uz korišćenje savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija. otklanjanje tzv. Primera radi.13 -medicinske informacione sisteme koji predstavljaju deo njene infrastrukture.bojenja kako bi se susedni nivoi sivog. Zahtevi za sekundarnu dijagnostiku su manji. kada nije problem da nalaze i snimke dobijene u hitnoj pomoći pregleda npr. izbor regije koja je značajna. Implementacija Web tehnologija u samo srce sistema olakšava korišćenje svih puteva prenosa informacija – lokalnu mrežu. izoštravanje itd. radiolog koji je kod kuće. Važni su i ekonomski faktori. Pitanje računarske opreme (hardver) Standardi jasno definišu minimalne tehničke karakteristike računara koji se koriste za dijagnostiku u zavisnosti od tipa dijagnostike (primarna. Ove primene. pacijenta i informacija o pacijentu. dial-in. što dovodi do efekta koji u velikoj meri olakšava proces dijagnostikovanja. telenegu. S druge strane. 4. poboljšana je rana dijagnostika i rano otkrivanje negativnih efekata primenjene terapije i drugo. Najkvalitetniji uređaji ove namene imaju i poseban softver za kalibraciju kojim se može rukovati sa centralne lokacije. osoblje manje gubi vreme na administrativne poslove. stanica za primarnu dijagnostiku (postavljanje dijagnoze) za radiologiju mora imati ekran minimalne rezolucije od 2. telekonzilijume i daljinski pristup informacijama koje se nalaze u jednoj ili više baza podataka. telemonitoring. jer se drastično smanjuje redundansa. pa se može uključiti osoba koja je fizički možda i na drugom kontinentu. lažno obojili u kantrastne boje. poboljšano je praćenje potrošnje materijala i planiranje nabavke. artefakta ili šumova. raste stepen iskorišćenosti resursa. Telemedicinske aplikacije obuhvataju teledijagnostiku. koji se ogledaju u smanjenju troškova za materijale sa kojima se radi (kao što su filmovi). među koje često spadaju i sami lekari. virtuelne privatne mreže i drugo. Veći značaj od „prekomorskih“ konsultacija imaju hitni slučajevi. Ovi sistemi dobijaju puni smisao u teledijagnostici i telekonsultacijama. maksimalno automatizuju raznorazni radni postupci i smanjuje mogućnost greške. Ono što telemedicina i medicinski informacioni sistemi pružaju. što je izuzetno značajno za konzistentnost prikaza i jednostavnu administraciju. čime se medicinske usluge mogu pružati bez obzira na fizičku lokaciju lekara. ogleda se u više domena.000 tačaka po jednoj osi. merenje dužine. a monitor za prikaz mora zadovoljavati stroge zahteve po pitanju kvaliteta boja. iako sasvim izvodljive i korisne. ali ih ima mnogo i treba ih posmatrati što je moguće više istovremeno. telekonsultacije. omogući prenos medicinskih podataka sa jednog na drugo mesto. Telemedicina predstavlja način da se. bez .0. 4.

Osnovni dobici primenom PACS-a ogledaju se u povećanju kvaliteta dijagnostike. prikazivanja i integraciju podataka prema potrebama lekara. razne vrste troškova. OIS-i moraju biti fleksibilno kreirani da bi se lako prilagođavali ustaljenim procedurama koje se često razlikuju od ustanove do ustanove. kombinacijom sa ostalim računarsko-komunikacionim tehnologijama u koje spadaju Internet i Web. Dakle.. ako se razbolite na odmoru u mestu B. . Da bi to bilo moguće. hemikalije i arhiviranje koje se kod nas često ni ne sprovodi. dovoljno je da se zada odgovarajući upit (Query) i da se sačeka odgovor. Pored toga. čime se sa korisničke strane lakše i brže prihvataju. Značajna primena se nalazi i kada nema dovoljno stručnjaka tamo gde su potrebni. izdavanje materijala. OIS je program koji omogućava unos. a za to vreme pacijent leži u bolnici. Da bi se uštedelo . zahvaljujući kom će procedura potrajati svega nekoliko sati. to se može izbeći korišćenjem telepatološkog sistema.potrebe za dolaskom u ordinaciju. kao što postoji hronični manjak patologa u čitavom svetu. Kliničko-bolnički informacioni sistem KMK pacijenta predstavlja okosnicu modernog Kliničko-bolničkog informacionog sistema (KBIS). hirurgija. pored davanja kvalitativnog skoka i ubrzanja rada medicinskog osoblja. što treba raditi automatski. koje možemo nazvati kompjuterski medicinski karton (KMK). koji se kreiraju prema potrebama odgovarajuće specijalnosti kao što su radiologija (RIS). podaci o pregledu koji je obavljen na udaljenoj lokaciji biće smešteni u vaš KMK i biće dostupni za kasnije analize. 4. magacini.14 -isključenju gubitka snimaka. U slučaju globalnog povezivanja. koji će omogućiti da svi dobijeni podaci budu smešteni tako da je omogućena njihova laka pretraga i prosleđivanje tamo gde su potrebni.. zatim u nižoj ceni pregleda i težnji ka okruženjima koja ne upotrebljavaju filmove. mora postojati i mehanizam automatskog premeštanja podataka u arhive vaše matične institucije (u kojoj je obično obavljen najveći broj pregleda). uz praćenje relevantnih podataka o poslovanju ustanove (nabavke. PACS je prvo nastao kao potreba upravo u radiološkim odeljenjima. u KMK treba da se slivaju podaci iz odeljenskih (kliničkih) informacionih sistema (OIS). Tako se štedi dragoceno vreme koje može odlučiti o budućnosti povređenog. Ovi programi pripremaju relevantne podatke za smeštanje u KMK. zbog ogromnih sredstava koja se troše na filmove..2. Na taj način. Umesto velikog pretraživanja. jasno je da treba napraviti korak napred i formirati odgovarajuće baze podataka u kojima se o određenom pacijentu smeštaju podaci o svim njegovim pregledima i nalazima... Slanje preparata u centre gde će patolozi izvršiti pregled često traje i po dve nedelje. kompjutera).). . predstavljaju podršku istraživačkom radu koji se često služi statističkim podacima. podatke o pacijentu može videti onaj kome su potrebni bilo gde u svetu. lekar ih može bez problema pronaći i tako značajno proširiti osnovu za dijagnozu. pa i kod nas. značajnom ubrzanju rada (kliničari u Americi izjavljuju da štede oko sat vremena dnevno samo zahvaljujući činjenici da su im podaci uvek nadohvat ruke.15 -4.. tj. obično nepotpunih podataka u kartonskim fasciklama.3. Ovakve baze podataka. KMK je baziran na PACS sistemu za arhiviranje i rukovanje slikama i dokumentacionom informacionom sistemu (DIS) koji rukuje svim ostalim informacijama. patologija (PIS). a vaši podaci stoje u rodnom gradu A. što varira od specijalnosti do specijalnosti. Kompjuterski medicinski karton Kada već negde smeštate podatke o pregledima pacijenata. Na taj način. mogućnošću da se isti podaci vide na više mesta istovremeno.

16 -5. Model zdravstevenog informacionog sistema Da bismo objasnili rad ZIS-a možemo se poslužiti modelom istog koji je naišao na veliku primenu u praksi odnosno.0.Podsistem za bolnice i druge medicinske ustanove stacionarnog tipa. koji dijagnozu odmah pretvaraju u tekst. . U sebi sadrži sveobuhvatni elektronski zdravstveni zapis pacijenta i namenjen je za rad u svim zdravstvenim ustanovama. 5. medicinske slike i filmovi. alergije. Modularnost sistema U zavisnosti od specifičnosti zdravstvene ustanove koriste se različiti podsistemi. MEDICAS Poli . KBIS obuhvata i pomenuti administrativni domen koji se nikako ne može zanemariti i koji je predstavljen bolničkim informacionim sistemom (BIS). Najveći broj BIS sistema u svetu doskora je bio strogo finansijskog tipa (FIS). terapije laboratorijski nalazi. omogućava povezanost i razmenu podataka sa regionalnim i centralnim strukturama za prikupljanje i obradu informacija u zdravstvu. vakcinacije. Pacijenti Modul omogućuje funkciju Administriranja pacijenata. Osnovni podsistemi koji se mogu implementirati su: MEDICAS GP . uputi i ostala medicinska dokumentacija). MEDICAS Hosp . BIS. dok je jedan broj njih evoluirao u menadžerske (kontrolno-upravljačke) informacione sisteme (MIS).Podsistem za medicinske laboratorije MEDICAS Dent . da se odredi lični (ili porodični) lekar i ima uvid u sve detalje u vezi sa medicinskim statusom i lečenjem pacijenta iz njegove arhive (hronične bolesti. u zavisnosti od strukture konkretne zdravstvene ustanove. Pacijentu se automatski dodeljuje jedinstvena identifikacija u okviru zdravstvene ustanove (Broj elektronskog zdravstvenog dosijea) i omogućuje da se izvrši uvid ili evidentira: • JMBG • Broj lične karte • Ostali lični identifikacioni podaci . a modularni princip sistema omogućuje bilo koje kombinacije ovih nivoa.2. neophodno da i FIS i MIS budu povezani sa kliničkim informacionim sistemom (KIS) koji obuhvata OIS-e. MEDICAS Lab .Podsistem za ustanove osnovne zdravstvene zaštite. Pomenuti model nosi naziv MEDICAS i predstavljamedicinski informacioni sistem za zdravstvene ustanove koji pokriva veoma širok spektar aktivnosti u vezi sa pacijentima.vreme specijaliste. pružaocima usluga i sistemom zdravstvene zaštite. najnoviji hit su moduli za prepoznavanje govora. Pored ovoga.ćeni lekovi. Sada u svetu postoji jedinstven stav da je za unapređenje zdravstvene usluge u vremenski optimalnom i investiciono isplativom maniru. ovakav model koriste mnoge bolnice. preko kojih se vrši pružanje odgovarajućih usluga i povezivanje sa drugim informacionim sistemima (KBIS-ima drugih zdravstvenih ustanova ili IS zdravstva države).1. 5. propisivani i kori. MEDICAS GP Podsistem je predviđen za primenu u ustanovama za osnovnu zdravstvenu zaštitu i omogućuje da se vodi kompletan elektronski zdravstveni dosije pacijenata. kod nas i u okruženju. KIS i IDMK predstavljaju strukturu KBIS-a na koju se oslanjaju telemedicinski servisi.Podsistem za stomatološke ambulante Matični moduli su sastavni delovi sistema.Podsistem za specijalističke ambulante ili klinike.

. omogućeno je: • Uvid u istorijat stacionarnog i ambulantnog lečenja. otpust. lokacija pacijenata u stacionaru.3. • Uvid u lokaciju pacijenata na stacionarnom lečenju • Uvid u rezultate laboratorijskih i dijagnostičkih ispitivanja • Uvid u stanje slobodnih i zauzetih kapaciteta po odeljenjima • Trebovanje i uvid u zalihe lekova i medicinskih sredstava • Statistika • Uzroka hospitalizacije. podaci o upućenju i prijemu. • Unos anamneze i statusa.Prijem i obrada pacijenata u stacionaru Prijemi Funkcije modula za rad u stacionaru: • Otvaranje epizode za lečenje u stacionaru. Pored osnovnih funkcija modula. • Smeštaj pacijenta u odeljenje. kreveta i lekara. • JMBG • Prezimena i imena • Broja zdravstvene knjižice.4. epikriza. jed. terapije. • Lečenje po unapred predviđenim bolničkim postupcima • Nalozi za laboratoriju i medicinsko dijagnostička ispitivanja. izdata dokumenta i dr. Identifikacija pacijenta se vrši preko: • Broja elektronskog dosijea. lekarskim komisijama . otvaranje epizode lečenja. • Anamneze.• Svi neophodni podaci u vezi sa organizacijama zdravstvenog osiguranja sa kojima pacijent ima relacije. U okviru funkcija ostalih modula za medicinsku obradu pacijenata dobija se automatski uvid o zakazanim posetama. • Formiranje uputa specijalistima. dijagnoze.tanje.Podsistem za ambulante i ordinacije Posete Funkcije modula za rad u ordinacijama: • Arhivira informacije o sadržajima svih poseta pacijenata ambulantnom delu • Omogućuje zakazivanje pregleda. liste čekanja. .17 -• Prethodne posete i prijemi. 5. MEDICAS Hosp. dodela sobe. • štampanje dokumentacije i formiranje zaduženja za fakturu.18 -• Propisivanja lekova. za period • Utrošak lekova i medicinskih materijala • Prosečan broj krevet/dana • Ostali izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja . Moguća je dogradnja za primenu smart-kartice ili drugog sistema za identifikaciju.19 -5. lista morbiditeta • Rad i korišćenje kapaciteta po org. • Broj zdravstvene knjižice i dodatne zdravstvene knjižice • Brojevi starih zdravstvenih kartona radi veze sa prethodnom arhivom. MEDICAS Poli. utro. dijete.enih usluga. status. • Evidencija izvr.enih lekova i materijala • Tok bolesti. preme. • Medicinski status gde se nalazi potpuna informacija o zdravstvenom statusu pacijenta.

• Utrošak lekova i medicinskog materijala . utrošenih lekova i med. specijalnosti i dr.20 -. Osoblje Podržava osnovne informacije o osoblju u zdravstvenoj ustanovi (Ime.5. Medicas Lab Podsistem za Laboratoriju ’MedicasLab’ predviđen je da radi u svakoj laboratoriji u zdravstvenoj ustanovi. Modul omogućuje da se sastavlja i održava . .0.• Formiranje naloga za laboratorijska i medicinsko dijagnostička ispitivanja • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije). Matični moduli Skup matičnih modula omogućuje definisanje organizacione strukture Zdravstvene ustanove i obavljanje osnovnih funkcija u pripremi Informacionog sistema za rad sa pacijentima. • Statistički izveštaji za RZZO i Zavod za zaštitu zdravlja • Rad i korišćenje kapaciteta po org. postavljanje dijagnoza • Propisivanje lekova i terapije • Izbor i evidencija izvršenih usluga. Postoji mogućnost povezivanja standardnih laboratorijskih uređaja za automatsko preuzimanje rezultata. ranije posete ordinacijama i prijemi u stacionaru) • Kreiranje i kori. Klasifikacija je po radnom mestu. Sadrži specifične nomenklature stavki za ispitivanja za svaku laboratoriju sa referentnim vrednostima za muškarce.ćenje standardnih formulara za anamneze. Vodi laboratorijsku administraciju o ispitivanjima. obj. Programirani interfejs prima elektronski nalog za laboratorijska ispitivanja i automatski vraća dobijene rezultate u dosije pacijenta. grupama specijalnosti i dr. 5. stomatološkim materijalima i preparatima.). Matični moduli su: • Osoblje • Odeljenja • Ordinacije • Bolesti • Lekovi • Usluge • Apoteke (Bolnička i priručne) 6. JMBG. Moguća je primena elektronske kartice za identifikaciju kao i dorada za primenu elektronskog potpisa lekara. žene i decu. stanja. Svakoj stomatološkoj ordinaciji dodeljuje se skup stomatoloških usluga koje se u njoj mogu vršiti. Medicas Dent Funkcije modula Medicas Dent prilagođene su radu u stmatološkim ordinacijama pomoću specifičnih grafičkih alata za dijagnostiku i označavanje zubnog statusa pacijenata. prezime.23 -6. prijave hroničnih i zaraznih bolesti i dr. materijala • Izrada propisane dokumentacije za pacijenta. funkciji.21 -5. Stomatološka ordinacija se tretira i kao priručna apoteka sa odgovarajućim lekovima. čija se upotreba automatski evidentira. Pored osnovnih funkcija modula. jedinicama • Lista morbiditeta. licenca. adresa. upute i dr.22 -.1. omogućeno je: • Evidencija o izvršenim aktivnostima lekara za dan i period • Uvid u elektronsku dokumentaciju (dosije.6. Upotreblavaju se svi ostali standardni moduli za administriranje pacijenata i rad u ordinacijama.

neželjeni efekti.25 -6. u zavisnosti od ugovora medicinske ustanove sa raznim organizacijama dodatnog zdravstvenog osiguranja. . njihova tekuća i ranija zauzetost. interakcije. dejstvo. Postavljanje dijagnoza vrši se izborom sa ponuđenog strukturiranog spiska. Postoji mogućnost podrške grafičkih informacija o realnom rasporedu soba i kreveta u njima.7.24 -Raspored dežurstva 6. Postoji i mogućnost unosa novootkrivenih bolesti kao i pisanje dodatnih komentara pored dijagnoza.raspored rada i dežurstva osoblja u periodu po ordinacijama.6. sadrži potpune informacije o lekovima odobrenim za korišćenje. Podržava raspored dežurstva osoblja u ordinacijama i definisanje vremenskih normi za trajanje pregleda. Usluge Sadrži kompletan skup iz nomenklature i cenovnika zdravstvenih usluga RZZO (’Plava knjiga’) kao i specifične usluge koje se obavljaju u konkretnoj zdravstvenoj ustanovi. odnosno po odeljenjima. način upotrebe. Postoji mogućnost za fleksibilno kreiranje radnih ili organizacionih jedinica. lekova i dijeta. Dozvoljen je veći broj priručnih apoteka prema potrebi zdravstvene ustanove.4. upozorenja. Postoji mogućnost grupisanja usluga i pripadajućih lekova i medicinskih sredstava u različite pakete zdravstvenog osiguranja. Podržava proces zakazivanja-rezervacije pregleda / terapije sa tabelarnom vizuelizacijom vremenskog rasporeda kao i definisanje osoblja za svaku ordinaciju i zdravstvenih usluga koje u njoj mogu da se pružaju.26 -6. odnosno Međunarodnoj Klasifikaciji Bolesti MKB-10. način pakovanja. . kontraindikacije. Bolesti Modul sadrži informacije o oboljenjima po ICD 10. . službi. Odeljenja Podržava informacije o strukturi stacionarnog dela ustanove. Postoji mogućnost automatske obrade odeljenjskih tabela (trebovanja lekova za period). kao i vezu sa priručnim apotekama u odeljenjima i ordinacijama. uključujući i mogućnost da se unesu dodatne informacije o lekufarmakokinetika. Propisivanje lekova vrši se u odgovarajućim modulima izborom leka iz ponuđene liste koja se bira po ATC klasifikaciji ili po nazivu.5. Sistem podržava generički naziv svakog leka i ima mogućnost pretraživanja po anatomsko-terapeutskoj grupi (ATC) ili po nazivu. Slika se može videti na sledećoj strani. Sistem vodi automatsku evidenciju .3. . terapije ili usluge. . Posebno je atraktivna mogućnost alociranja skupa usluga koje se pružaju u svakoj ordinaciji ili kabinetu. .2. propisivanje i evidencija izdatih lekova i medicinskih sredstava.27 -6. Propisivanje i evidentiranje usluga vrši se iz ponuđene liste za ordinaciju/kabinet ili iz određene grupe srodnih usluga. Može se dodeliti cena i pripadajući lekovi i potrošna sredstva uz svaku uslugu radi automatske evidencije i zaduženja. indikacije. Bolnička apoteka Modul podržava osnovne operacije i obračune za Bolničku apoteku. zdravstvenih usluga i dijeta.29 -6. po MKB 10 strukturi. intoksikacija. Ordinacije Sadrži informacije o ordinacijama i terapijskim kabinetima u zdravstvenoj ustanovi. hemijski sastav.28 -6. baziran na ATC klasifikaciji. grupa ordinacija i kabineta. Definisanje bolničkih (kliničkih) postupaka kao grupe dijagnoza koje se po njima leče i pripadajućih zdravstvenih usluga. Nazivi bolesti su na srpskom i alternativno na latinskom jeziku. Lekovi Modul.

Medijumi koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali.8.11. Postoji mogućnost primene elektronske ID kartice za pristup sistemu. telefona. Hardverski zahtevi Minimalni zahtevi za radnu stanicu . Iako ne komuniciraju kompjuteri već ljudi. teško je navesti oblast koju je on drastičnije promenio od zdravstva. celokupan sistem zdravstvene brige doživljava suštinske . objektima i procesima. a kod sistema sa većim brojem radnih stanica.34 -7. Izlazna dokumenta Modul podržava obrasce formulara za dokumente koji su neophodni za obavljanje rada zdravstvene ustanove. Prava pristupa Svaki korisnik se identifikuje u sistemu imenom i lozinkom. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom Mrežom. Izazovi za budućnost Međuljudska komunikacija je oduvek bila bitan uslov za život i obavljanje poslova unutar društvene zajednice. kao i mogućnost da se kreira sopstvena dokumentacija. telegrafa. . radija. nakon čega dobija odgovarajuća prava pristupa određenim podacima. Tačaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira. .9.32 -6. koristeći njegove blagodeti za razne namene..utrošenih lekova i medicinskih sredstava iz bolničke apoteke i iz priručnih apoteka tako da je uvek dostupno stanje lekova po partijama sa rokovima trajanja. Modul podržava osnovne informacije o dobavljačima zdravstvene ustanove dobavljačima lekova i potrošnog materijala za bolničku apoteku. . Opšta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je brže. . doživljavajući razna tehničko-tehnološka unapređenja. na osnovu šeme propisanog medikamentoznog lečenja pacijenta u datom vremenskom periodu.0. klasifikovanih u grupe u obliku formulara ili listi. specifična za zdravstvenu ustanovu ili za neko odeljenje.33 -6.kompjutera. odnosno komunicira sa drugim kompjuterima. Ubrzo je osmišljen Internet. Baze podataka Instalacije sistema sa manje od 30 radnih stanica koriste bazu podataka Borland InterBase. i naposletku . efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. izjava je slikovito označila besmislenost postojanja računara.31 -6. Ipak.10. Čovečanstvo ga je prigrlilo. televizije.30 -6. Tehničke karakteristike Razvojno okruženje Korišćenje razvojne platforme Borland Delphi daje mogućnost praćenja razvoja informacione tehnologije i primene modernih koncepta rešenja. Omogućeno je i lako modifikovanje ili razrada sopstvenih formulara i listi za izveštaje od strane korisnika. Pre sada već podosta godina. Operativni sistem Radi na operativnom sistemu Windows 98/NT/2000/XP. ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe.. 1 GB HDD . neko je rekao da je "prirodna težnja" svakog kompjutera da se umreži. preporučuje se baza podataka ORACLE. 128 MB RAM. štamparije. koje se popunjavaju automatski iz baze podataka. klijenta (ako se ne uzmu u obzir različiti zahtevi gore nabrojanih operativnih sistema): Pentium III CPU. Izveštaji Modul sadrži skup različitih potrebnih izveštaja. Tabele Sistem za automatsko generisanje trebovanja Bolničkoj apoteci (Tabele).

metamorfoze. kojima se poboljšavaju pristup. pre ili kasnije nađe u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomoć. knjižare ili salona automobila. U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti. organizacije osiguranja. bezbednosnih. Lekari i drugo medicinsko osoblje mrežne komunikacije koriste u različite svrhe. Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se može veoma lako raščlaniti na osnovne module-postulate: prvo. pacijent (ili zdrava osoba koja brine o očuvanju svog zdravlja) stiče moć da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. sa osnovnim ciljem poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta. uključujući i potpuno zdrave osobe. pravnih. država). Pored toga. osiguravajuće organizacije. pacijenti. ustanovama koje vrše lečenje. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup Mreži. nadležna vladina tela. efikasnost. Prema jednoj od indikativnih definicija. oni Internet koriste kao edukacioni resurs. e-healtha ne može biti bez Interneta. drugo.zainteresovani svi ljudi jednog društva. dakle. sledstveno označava činjenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode učesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove. on se može upoznati sa prirodom oboljenja. Potražnja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu. putem kojeg dolaze do stručnih . najzad .bez izuzetka .. čije se narušavanje samo u manjoj meri može preduprediti.. Osnovni motiv tome jeste očuvanje sopstvenih interesa. socio-psiholoških. ne isključuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreću svi korisnici i koji se tiču tehničko-tehnoloških. upoređujući sve ove parametre na isti način na koji upoređuje ponudu neke banke. pitanje šta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja. tolikom da se Internet u razvijenim društvima već može posmatrati kao njihov osnovni izvor.za određene kategorije učesnika u sistemu zdravstvene brige.ideja vodilja je da se pomogne čoveku. e-health se određuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite. da ga to zbrinjavanje košta što je manje moguće i da pri svemu tome pretrpi što manje neprijatnosti.. U potrazi za informacijama Osnovu Interneta čine . Svaki čovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogući način bude medicinski zbrinut. U tome mu je Internet od ogromne pomoći. međutim. U pasivnoj ulozi.čovek (pacijent) . medicinsko osoblje.informacije. Svaki čovek se. čime je on . zdravstvene ustanove. Internet se koristi kao instrument poboljšanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu očuvanja zdravlja ljudi. upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija. primenjivim terapijama i stepenom njihove uspešnosti. Mnoge od njih upotrebljive su . naime.. koja se često stvaraju brže od odgovora na njih.u raznim modelima . Uz nekoliko klikova mišem. Postavlja se. 7. ostalo medicinsko osoblje.. od kojih se većina može svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija.u središtu čitavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta.1. lekari. on se efikasno može obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi.. ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta. pribavljanja i razmene tih informacija preko Mreže. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast društvenog života za koju su na najdirektniji i najneposredniji način . kredencijalima te ustanove i njenog osoblja i troškovima koje može da očekuje u slučaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana. etičkih. U okruženju Mreže.

pacijenti nisu direktni učesnici.postojanje Interneta. oni uzimaju i aktivnu ulogu. kroz optimizaciju modela poslovanja. E-health . bilo je nužno pribeći smanjenju troškova. S obzirom na neodrživost takvih kretanja. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "teži" nekoliko stotina milijardi dolara godišnje! Godinama unazad. pa tako i tržišta pružanja zdravstvenih usluga. Uvođenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva. drugih zdravstvenih ustanova. U zemljama tržišne ekonomije.informacija. jasno je da je medicina ogroman biznis! Ponuda i potražnja ključni su elementi svakog tržišta. Za podsećanje. jer se obezbeđuje konstantan uvid u stanje zaliha. Najzad. što omogućava da se transakcije izvršavaju elektronskim putem.2. pravila i odnosa.36 -tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija između kupaca. osiguravajućih društava. vladinih tela i drugih organizacija. jer je sveprisutni i opštedostupni Internet (Web) redukovao troškove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji ponaosob. Sa druge strane.država i njeni organi. njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih. U ovom modelu. 7. smanjenju transakcionih troškova i obezbeđivanju informacija u realnom vremenu za sve učesnike u lancu. bolnica. Najveće tržište medicinskih usluga je američko. Odgovor se nametnuo sam po sebi . gde se teži trima ciljevima: povećanju efikasnosti. B2B model Business-to-Business (B2B) model e-commercea u zdravstvu podrazumeva transakcije novca i informacija između pojedinih pravnih lica u lancu medicinske zaštite ljudi: dobavljača opreme i materijala. čiji su temelji takođe na mrežnim komunikacijama.e-commerce Imajući u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata. pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja. omogućilo je uvođenje e-commercea kao već gotovog ("ready-made") rešenja za probleme u domenu pružanja zdravstvenih usluga. pristupajući raznim bazama znanja. najčešće kroz pojednostavljenje davanja medicinskih usluga. prodavaca i drugih učenika u trgovini (poslovanju). svi ostali učesnici sistema zdravstene zaštite (tzv. a nove narudžbe se vrše blagovremeno i uz odabir najpovoljnije ponude na tržištu. razna ekspertska i regulatorna tela i drugi. Enormne uštede postižu se pravilnom alokacijom resursa . kojima se vrši prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu. njegovi su analitičari beležili poražavajući trend: rast troškova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika. participirajući u odgovarajućim telemedicinskim procedurama. stakeholderi) .3. uz pogoršanje nivoa kvaliteta. krajnji korisnici . oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomoću zdravstvenog informacionog sistema jednog društva (države). 7. medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska. Osnova zdravstvenog B2B-ja tiče se lanca nabavke i prometa robe i usluga. fondovi osiguranja. . gde informacioni sistem sa AI algoritmima prevazilazi tradicionalne ("ručne") modele upućivanja sa jedne na drugu medicinsku instancu radi rešavanja određenog slučaja. Efikasnost se postiže na razne načine.inventara medicinskog materijala. e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih . te stvaranje do sada nepoznatih rešenja. odnosno garancija društva da će snositi troškove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvođenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija.

jednakopravno zastupljenih na Mreži. odnosno njenog vlasnika (pacijenta). praćenje toka lečenja pacijenata i proveru razmenjenih informacija. Postavlja se pitanje kako regulisati pristup licima koja u jednoj državi imaju dozvolu za to. a putem Interneta. gde su bezbednosni problemi uglavnom vezani za plaćanja preko Interneta.Redukcija transakcionih troškova postiže se kroz smanjenje troškova realizacije narudžbina. imovinu ili zdravlje. Za razliku od nekih drugih segmenata e-commercea. govori i činjenica da je predsednik SAD lično zatražio od svih učesnika američkog zdravstvenog sistema da podnose izveštaje o medicinskim greškama. zlonamerne ruke ili biti degradirani tako da pacijent pretrpi štetu po svoj integritet. Stavljen pred obilje ponuda. Imperativ je bio na kreiranju web sajtova/portala na kome su .6. koji su bili prisiljeni da pruže što bolje uslove i ponudu.5.000 osoba. Koliko je ovaj segment e-healtha bitan. B2C Business-to-Consumer (B2C) model u zdravstvu tiče se pre svega pribavljanja informacija o medicinskim proizvodima i uslugama od strane korisnika. e-health je dodatno "zakomplikovan" time što se preko Mreže razmenjuju poverljivi. ali je nemaju u državi porekla informacije. uz opciju kupovine i elektronskog plaćanja na samom sajtu. Ko će se. na primer.. omogućila bi promptno rešavanje akutnih problema i sprečavanje novih fatalnih slučajeva usled medicinske pogreške. što se generalno postiže objedinjavanjem većeg broja pojedinačnih narudžbina u jednu (čime se ostvaruju popusti kod dobavljača) i korišćenjem Interneta za pribavljanje i poređenje najsvežijih informacija u vezi sa cenama pojedinih ponuđača. smatrati odgovornim ukoliko domaći lekar pošalje informacije o nekom oboljenju svom kolegi u . ne bi li privukli klijente i tako opstali na izbirljivom i jakom tržištu.37 -se posetioci mogli detaljno informisati o temi koja ih interesuje. 7. koji mogu doći u pogrešne. Dileme i problemi Elektronsko poslovanje u okvirima zdravstva posebno je osetljiva oblast. Obezbeđivanje informacija u realnom vremenu podrazumeva kreiranje preciznih izveštaja o korišćenju bolničkih kapaciteta i njihovoj popunjenosti. kreditnom i drugom) statusu. pa čak i da izgubi život! Zbog toga se ovoj problematici mora pristupati sa naročitom pažnjom oko sigurnosti i autentičnosti podataka koji putuju elektronskim putem. čime obezbeđuju njegovu lojalnost. kao i odgovarajuća razmena podataka. besplatnih odgovora stručnjaka na razna pitanja. B2C princip uzrokovao je vidljivo prilagođavanje pružalaca medicinskih usluga i roba. važni i izuzetno oseljivi podaci o nečijem zdravstvenom (ali i novčanom. jednako kao da bira auto-servis ili školu tenisa. na bazi opšteusvojenih standarda i protokola. chat-sesija sa drugim posetiocima.4. Sabiranje i analiza svih tih izveštaja. odnosno za prenos podataka elektronskim putem. 7. korisnik je u stanju da uči i bira kako će se lečiti. usled kojih samo o toj državi godišnje umire 87. sve uz maksimalno poštovanje privatnosti i podataka koje bi posetioci predavali sajtu. troškova plaćanja roba i usluga i troškova prenosa bitnih podataka.. Pravna pitanja Bezbednosna pitanja se velikim delom produžavaju pravnim reperkusijama. 7. socijalnom. uz propratne povoljnosti: organizovanje foruma. Opšte je poznato koliko je lako razmeniti informaciju preko Interneta. Mnogi dobavljači trude se da izgrade maksimalno personalizovan odnos sa svakim posetiocem sajta.

yu 8. kako na validan način obezbediti pravnu zaštitu integriteta podataka i pacijentove privatnosti.. koje bi propisivala odgovarajuća ekspertska tela i institucije.yu – medicinski informacioni sistem 7. pogotovo u međunarodnim okvirima? Na ova pitanja nacionalna tela pokušavaju da nađu optimalne odgovore.Implementacija WEB baziranih sistema u teleradiologiji –Tehnički fakultet Mihajlo Pupin 4. kroz donošenje pravnih akata.com . a koji nisu. domaći lekar na bazi toga postavi dijagnozu i odredi terapiju od koje pacijent pretrpi štetu? Ili.0.co. Časopis PC-PRES. Dalibor Dobrilović.38 -8. dok se paralelno . Devaja Striber Dubravka. ali poseduju autoritet da ukažu koji su učesnici u e-health poslovima ispravni.i na nacionalnim i na internacionalnom nivou . Baltić. www. Menadžment u zdravstvenim ustanovama – Evropski centar za mir i razvoj 2.internetogledalo. Mile Kovačević .Nuklearna magnetna rezonancija u onkologiji –Institut za onkologiju Sremska Kamenica 5.pokušava ustanoviti najbolji mogući sistem standarda i procedura. Dušan Jovanović – Medicinske slike u domenu interkonekcije WEB tehnologija.doctor. Borislav Odadžić. Vladimir Vit. .co.. www. LITERATURA 1. koje možda nemaju uvek silu državne prinude iza sebe. ovaj mu odgovori. PACS-a i teleradiologijerazvojni projekat 6.39 - . www.inostranstvu radi konsultacije. Zdravković Svetozar. broj 65 3.sbm.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->