UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

lić
iko
SEMINARSKI RAD
nN
TRANSPORTNI SISTEMI

AMBALAŽIRANJE, PALETIZACIJA, KONTEJNERIZACIJA I SKLADIŠTENJE

ila
M

Profesor: Student:
Dr. Milivoje Ćućilović Milan Nikolić 1065/2008
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................................................................... 2

AMBALAŽIRANJE .............................................................................................................................................. 3

PAKOVANJE.................................................................................................................................................. 3

lić
AMBALAŽE ................................................................................................................................................... 6

MODULI ....................................................................................................................................................... 7

iko
PALETE I PALETIZACIJA..................................................................................................................................... 8

KONTEJNERIZACIJA - KONTEJNERI ................................................................................................................. 15

SKLADIŠTENJE ................................................................................................................................................ 19
nN
KRETANJE ROBE U SKLADIŠTU ................................................................................................................... 20

PRETOVAR MATERIJALA ............................................................................................................................ 22

SKLADIŠNE FUNKCIJE ................................................................................................................................. 23

KORIŠĆENJE SKLADIŠNOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U SKLADIŠTU .................................. 24

ila

PROJEKTOVANJE SKLADIŠTA ...................................................................................................................... 28

ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................................... 30
M

LITERATURA ................................................................................................................................................... 31

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Uvod

Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg

potrošača on mora da se stavi u određeni sud, omot... tj. ambalažu. Amabalaža štiti
proizvod od raznih mehaničko fizičkih uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških,
raznih manipulacija... ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju sredinu odnosno ljude od
štetnih uticaja proizvoda.
Poslednjih godina sve se više ističe značaj pakovanja kao jednog od bitnih činilaca,
ne samo kod transporta robe, već i kod prodaje proizvoda na zahtevnim stranim tržištima.
Prema istraživanjima, u jednoj minuti prosečan kupac u supermarketu prodje pored čak

lić
300 proizvoda. Tipičan supermarket inače ima asortimanan od 15.000 do 17.000
proizvoda, a više od 60% kupovine obavlja se impulsivno, a ne planski. Najčešće je
pakovanje poslednja ili jedina šansa da utičete na kupca. Šta je toliko važno i
magično u ambalaži? Ambalaža igra veoma značajnu ulogu u privlačenju pažnje

iko
potrošača, pružanju informacija o proizvodu, a vrlo često utiče i na donošenje odluke o
kupovini. Ambalaža danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude
prilagodjena potrebama i zahtevima potrošača. Zbog toga i promene u ambalaži moraju
biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija potrošača na
odredjenom stranom tržištu.
nN
ila
M

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Ambalažiranje

Pakovanje

Pakovanje se može definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog

uručenja potrošaču u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim troškovima.
Unisys, američka firma koja se bavi, između ostalog, i proizvodnjom elektronskih
uređaja, sprovela je analizu oštećenja elektronskih uređaja prilikom transporta. Prvobitna
procena broja koliko puta svaki paket bude premešten s jednog mesta na drugo, od
završetka procesa proizvodnje dok ne stigne do kupca, je bila negde oko 10 do 15 puta.

lić
Analizom celokupnog procesa transporta došlo se do sledećih podataka: ukoliko se šalje
mali paket, broj premeštanja prosečno iznosi 44, ukoliko se radi o velikim paketima koji se
šalju na odredišta unutar države (SAD), broj premeštanja prosečno iznosi 78 i ukoliko se
radi o velikim paketima koji se šalju na odredišta izvan drzave, broj premeštanja prosečno
iznosi 91.

iko
Ovaj primer se odnosi na vreme s početka '90 godina prošlog veka. U međuvremenu
se mnogo uradilo na snižavanju troškova manipulacije, kao i troškova koji nastaju usled
oštećenja robe tokom transporta, tako
da su te vrednosti sada značajno smanjene (u razvijenim zemljama, dok podatak za našu
nN
zemlju ne postoji).

Primer odlično ilustruje koliko neka pošiljka ima mogućnosti za oštećenje, pošto svaka
manipulacija sa sobom nosi i određenu verovatnoću oštećenja. Očigledno je da svaka
pošiljka mora imati kvalitetno pakovanje koje će je zaštititi od oštećenja tokom
transporta. Ali, pakovanju nije jedina funkcija da zaštiti robu od oštećenja prilikom
transporta. Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podeljene u tri grupe:

• prozvodna funkcija,
ila

• marketing funkcija,
• upotrebna funkcija
M

Zaštitna funkcija se ogleda u zaštiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih

mehaničkih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnuća, klimatskih uticaja, u vidu
korozije, promene boje, i unutrašnjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa.

Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavljač dostavlja

poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima
potrebnim za ugradnju tog poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znači da proizvodna
firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, već u jednom paketu dobija
sve što je potrebno. Slična je situacija kada se sa dobavljačem dogovori isporuka za

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

unapred definisanu seriju prozvoda (npr. serija od 20 komada nekog prozvoda i za nju se
dobija jedan paket sa 20 kompleta poluproizvoda i elemenata za njihovu ugradnju).

Marketinšku funkciju pakovanje poseduje zahvaljujući mogućnosti komunikacije sa

kupcem. Poznata je izjava da ambalaza prodaje proizvod. Normalno je da ambalaza nije
toliko moćno sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je
dokazano da će kupac, ako treba da se odluči između dva proizvoda podjednakog
kvaliteta, odluči će se sa lepše upakovan proizvod. Pored toga, ovaj način komunikacije sa
kupcem, marketing moze da iskoristi i za skretanje pažnje kupcu na neke karakteristike
firme-proizvođača, mada ta konkretna karakteristika nema nikakve veze sa konkretnim
proizvodom. Pakovanje prozvoda u određenu ambalazu, koja moze biti kasnije iskorićena

lić
i za neke druge namene predstavlja suštinu upotrebne funkcije pakovanja. Ukoliko firma
koja proizvodi prašak za pranje veša, upakuje taj prašak u lepo dizajniranu plastičnu
kanticu, koja se moze kasnije koristiti za bilo koju namenu, kupci će se pre odlučiti za taj
prašak nego za prašak konkurentskog preduzeća (podrazumeva se
da su kvalitet i cena ova dva praška približni).

iko
Marketinška funkcija ujedno predstavlja i tržišnu funkciju jer ima funkciju
komunikacije između proizvoda i potrošača, dakle ambalaža je deo proizvoda i u isto
vreme marketinška informacija jer svojim dizajnom saopštava podatke o obliku, količini i
kvalitetu proizvoda. Tržišna ambalaža često isključuje količinsku kontrolu i na taj način
snižava troškove proizvodnje. Neophodno je istaći da kvalitet proizvoda uslovljava i
nN
kvalitet ambalaže. Jeftini proizvodi, tj. proizvodi široke potrošnje zahtevaju jeftinu
ambalažu, dok kvalitetni skupi proizvodi zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu
ambalažu.

Logistička funkcija pakovanja se ogleda u sledećim zadacima pakovanja:

• zaštita proizvoda od rasipanja (tečni, praškasti ili rasuti sadrzaj),

ila

• zaštita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubičasto

zračenje...),
• zaštita okoline od sadrzaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom
sadrzaju),
M

• omogućavanje i olakšavanje skladištenja (slaganje pakovanja jedno na

drugo),
• omogućavanje i olakšavanje transporta,
• omogućavanje i olakšavanje manipulacije,
• zaštita proizvoda od krađe i
• pružanje informacija o sadržaju pakovanja.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
-značaj pakovanja i ambalažiranja-

iko
Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izrađuju od
različitih vrsta materijala. Najčešće se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, flaše i
čaše) i plastična (kutije, kese, dzakovi, flaše, čaše, kante i termo-skupljajuće folije)
pakovanja, ali ne retko se koriste i platnena (kese i dzakovi), drvena (kutije ili palete) ili
metalna (burad, kutije, konzerve, kante) pakovanja.
nN
ila

-Faktori koji utiču na pakovanje-

M

Materijali, odnosno proizvodi pakuju se u različite vrste i oblike ambalaža u zavisnisti od:

• vrste materijala, proizvoda

• uslovima kojima je proizvod izložen
• načina manipulacije
• načina transporta i skladištenja.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Ambalaže

Ambalaža može biti:

• ambalaža opšte namene i posebne namene,

• odvojiva i neodvojiva,
• za jednokratnu i višekratnu upotrebu,
• povratna i nepovratna.

Takođe, prema materijalu od koga je izrađena ambalaža može biti papirna,

lić
plastična, metalna, staklena, drvena, tekstilna... Papirna ambalaža je u obliku omota,
kesa, kutija, džakova, od običnog kartona (dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog i
sedmoslojnog), voštanog i impregniranog papira, različitih folija od papira.

Plastična ambalaža se može sresti u vidu boca, plastičnih vreća, buradi, od

iko
celofana, od polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume.

Metalna ambalaža može biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili
lima, belog lima, čeličnih traka.

Staklena ambalaža se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa

nN
odgovarajućom zaštitom od jute, kartona, plastičnih materijala ili drveta.

Tekstilna ambalaža se izrađuje u obliku vreća, mreža, pokrivača, omotača.

Drvena, pletena ili puna ambalaža se sreće u obliku gajbi, sanduka, korpi. Može biti
izrađena od mekog drveta ili pruća, daski, šper ili lesonit ploča.

Ambalaža za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih, agresivnih,

eksplozivnih ili radioaktivnih materijala.
ila

Pojedinačna pakovanja se slažu po određenom modelu na podlogu, time se

obrazuje transportno manipulativna tovarna jedinica.

Faktori koji utiču na model slaganja jediničnih pakovanja su:

M

• odnos oblika dimenzija palete i jediničnog pakovanja

• oblik i masa pojedinačnog pakovanja
• način slaganja
• vrsta transportnih uređaja i metoda transporta
• dimenzija transportnih vozila
• troškovi formiranja transportnih jedinica

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Moduli

Modularni sistem pakovanja je nastao iz jednostavne potrebe da se bolje iskoristi

prostor, bilo da se radi o skladišnom prostoru ili o prostoru u transportnom sredstvu.
Međutim, da bi modularni sistem zaživeo, bilo je potrebno prvo odrediti jedinstvenu
(optimalnu ili idealnu) veličinu jednog modula, kao i veličinu pakovanja u koje treba sloziti
takve module, a zatim i standardizovati te veličine, odnosno, nametnuti privrednim
organizacijama obavezu korišćenja tih veličina. Analizom se došlo do podatka da je
optimalna osnovica modula 400 x 600 mm, dok visina modula zavisi od konkretnih
potreba. Sa ovom osnovicom modula je moguće popuniti bilo koju standardnu paletu
koja se danas koristi (800 x 1200mm; 800 x 1000mm i 1000 x 1200mm). Za visinu palete

lić
zajedno sa robom, preporučuje se 1050 mm ili 1600 do 1950 mm (ovo zavisi od robe koja
se pakuje na paletu). I jedna i druga preporuka uključuju visinu palete od 100 mm.

iko
nN
-Moduli-
Jedna od funkcija ambalaže i zbirne ambalaže je i da učini manipulativno
transportne operacije jednostavnijim, da snizi njihove troškove i da obezbedi bolje
iskorišćenje mehanizacije i skladišnog prostora. Oblik i dimenzija ambalaže moraju biti
usaglašene sa dimenzijama sredstva za manipulaciju, transport i skladištenje i da bude
prilagođena grupnom pakovanju. Obrazovanje modula ima za cilj povećanje količine
ila

transportovanog materijala u jednom ciklusu, bolje iskorišćenje transportnog prostora

vozila i skladištnog prostora.

Transportna i skladištena ambalaža je i nosač informacija o:

M

• vrsti proizvoda,
• kvalitetu i količini upakovanog materijala,
• informacije o proizvođaču,
• načinu rukovanja,
• uslovima transporta
• uslovima skladištenja.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Palete i paletizacija

Paletizacija podrazumeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje

omogućavaju manipulaciju proizvoda u većim celinama i time olakšava i ubrzava utovar –
istovar, poboljšava korišćenje sredstavca za manipulaciju, transport i skladišćenje i
omogućava mehanizaciju manipulativnih operacija.

Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi se u transportu,

manipulisanju i skladištenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe. Paleta u
transportnom sistemu funkcioniše kao pomocno integralno sredstvo na kome sadržaj

lić
ostaje od pocetka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg
korisnika. Upravo iz tog razloga potrebno je obezbediti maksimalnu zaštitu proizvoda,
smanjenje oštecenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu ucestvuju,
što može da se postigne iskljucivo korišcenjem sertifikovanih paleta cije su karakteristike
ispitane.

iko
Danas su u primeni razliciti tipovi paleta u odnosu na površinu poda i vrstu
nadogradnje, tako da imamo: ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje
prema nacinu upotrebe mogu biti: za jednokratnu upotrebu, višestruku upotrebu-
nN
povratne, interne i razmenjive palete. Cinjenica da su pojedine palete razmenjive,
svrstava ih u red paleta sa najrasprostranjenijom primenom, a u tu grupu spada i ravna
drvena EUR paleta-evropska paleta, koja se razmenjuje na osnovu Ugovora o razmeni
izmedu clanica paletnog pula. Radi zaštite kvaliteta izrade palete, ovlašcena kontrolna
organizacija – Agencija za sertifikaciju EUR paleta „Spekta“ iz Beograda obavlja
sertifikaciju proizvodaca EUR drvenih paleta prema važecem Medunarodnom propisu UIC
435-2, izdaje tehnicku dokumentaciju za proizvodnju paleta i vodi jedinstveni registar
ila

proizvodaca.

Takode, preduzece vrši sertifikaciju paleta prema potrebama korisnika, tako da

trenutno raspolaže sa nekoliko desetina sertifikovanih paleta razlicitih dimenzija i
nosivosti.
M

Kao što smo napomenuli, specificnost EUR palete je njena razmenjivost. Razlozi za
to leže u strogo odredenim pravilima za njenu proizvodnju. Po objavi UIC 435-2, zvanicnoj
medunarodnoj dokumentaciji za izradu EUR paleta, postoje tri osnovna kriterijuma za
proizvodnju EUR palete, a to su:

• Debljina dasaka,

• Ekser koji omogucava propisanu cvrstocu spoja i

• Odredena vlažnost drveta (22 odsto).

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
iko
-Izgled I dimenzije EUR palete-

Treba istaknuti da paleta i paletizacija nemaju isto značenje. Paleta je transportni

uređaj - naprava izrađena od različitih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogući
oblikovanje optimalne manipulativne jedinice.

Podelu paleta možemo izvršiti na puno nacina. Najčešće se vrši u odnosu na: oblik palete,
nN
dimenziju, namenu, vrstu materijala od kojeg su izrađene, konstrukcijske osobine i dr.

Podela paleta s obzirom na oblik može se izvršiti na: proste palete, palete sa ogradom,
orman palete, stubne palete, specijalne palete, ravne, boks palete i palete sa nastavcima

S obzirom na vlasništvo paleta, razlikuju se sledeće grupe vlasnika:

• preduzeća koja pružaju uslugu u prevozu (tu se pre svega misli na železnicu),
ila

• preduzeća koja koriste uslugu prevoza i primenjuju palete pre svega u

fazama unutrašnjih tokova proizvoda,
• preduzeća koja poseduju palete u procesu proizvodnje s tim da je paleta
sastavni deo prevoznog procesa od izvora do cilja.
M

Poslednja grupa paleta je poznata kao palete u privatnom vlasništvu. Njihov broj
pokazuje stepen razvijenosti industrije neke zemlje. Tako npr., prema procenama, u
Nemačkoj već ima oko 10 miliona privatnih paleta.

Podela paleta s obzirom na namenu zavisi od načina posmatranja. Ako se posmatra

namena s obzirom na vek trajanja ili učestalost korišćenja, tada se palete mogu svrstati u
jednokratne i višekratne. Jednokratne su poznate pod nazivom nepovratne. Višekratne su
one palete koje se više puta koriste ili razmenjuju.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

S obzirom na vrstu robe kojoj su namenjene, palete se dele na univerzalne i

specijalne. Za razliku od specijalnih ili specifičnih, univerzalne palete su namenjene
različitim vrstama tereta. Namena palete se u funkciji paketiranja može povećavati, pa se
tako povećava i univerzalnost.

Prema tovaru kome su namenjene palete mozemo razvrstati na palete za tekući,

komadni i rasuti teret.

Podjela paleta s obzirom na vrstu materijala od kog se izrađuju:

• drvene,

lić
• metalne i
• plastične palete.

iko
nN
ila
M

Vrste paleta: a) ravne, b) stubne, c) boks, d) specijalne.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Način slaganja
palete

lić
iko
nN
Drvena paleta
Ova paleta predstavlja drvenu podlogu izrađenu od dasaka određenih standardnih
dimenzija, na koje se tovari roba. Drvena paleta je vrsta pomoćne opreme koja
omogućuje formiranje kompaktnog i čvrstog paketa, složenog iz raznih vrsta komadne
robe.
ila
M

-Izgled drvene palete-

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Aluminijske palete za sada se malo primenjuju. Ali, treba očekivati njihovu širu
primenu.

Aluminijumska paleta za blister folije Aluminijumska paleta sa kratkim skijam Al. paleta za transp. tečnosti

Paleta je podloga izrađena od materijala određenih standardnih dimenzija, na koje

lić
se tovari roba. Paleta je vrsta pomoćne opreme koja omogućuje formiranje kompaktnog i
čvrstog paketa, složenog iz raznih vrsta komadne robe.

"Paletizaciju" bi pak trebalo razmatrati kao proces primene paleta u transportu

• ekonomski i tehnološki,
• zaštitni,
• sigurnosni i ostali.
iko
robe. Učinci primene tog procesa su višestruki:
nN
ila

-Palete sa modularnim pakovanjem-

M

Paletizacija oimogućava kompletnu mehanizaciju svih radova transporta i

skladištenja, skraćuje vreme manipulacije materijalom, povećava kapacitet vozila i slično.
Pored toga paletizacija omogućava:
• Smanjenje broja transportnih i skladišnih operacija,
• Bolje iskorišćenje skladišnog prostora,
• Povećanje brzine obrta robe,
• Sniženje troškova pakkovanja.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Paletne manipulativne transportne jedinice obrazuju se najčešće na automatskim

linijama. Proizvodi upakovani u potrošačka pakovanja dolaze na platformu za orijentaciju
preko ulaznog valjkastog ili trakastog transportera gde se usporavaju i usmeravaju prema
programu slaganja u odnosu na pravacx kretanja u slojeve. Tako formirani sloj potiskuje
se u komoru za slaganje na limenu ploču ispod koje se postavlja paleta. Paleta se, posle
složenog jednog sloja paketa automatski spušta na visinu pakovanja, odnosno sloja.

lić
iko
nN
ila

-Automatska linija za obrazovanje paletnih transportno manipulativnih jedinica-

Kada je naslagan predviđen broj slojeva, okada je dostignuta određena visina,

M

paleta se spušta na dno komore i potiskuje se na izlazni valjkasti transporter koji doprema
tako složene pakete u sekciju za vezivanje (osiguravanje) paketa. U ovom slučaju teret se
osigurava rastegljivom plastičnom folijom.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Tehnološki aspekt primene paleta

Ovaj aspekt razmatranja trebalo bi početi sa naznakom prednosti koje pruža

tehnologija prevoza sa paletama prema klasičnoj - individualnoj tehnologiji. Već to što
primena paleta znači najpotpuniji oblik prevozne integracije između korisnika i davatelja
usluga svedoči o potrebi poznavanja tehnoloških obeležja za sve elemente tehnologije
prevoza. Vidljivi učinci primene paleta ispoljavaju se u nižim troškovima manipulisanja,
skladištenja i prevoza. Raščlanjivanje tih učinaka vrlo je često.

U istraživanju učinaka "paletizacije" najčešće se sreću sledeći pojedinačni učinci:

lić
• smanjenje početno-završnih troškova,

• smanjenje troškova skladištenja,

• smanjenje proizvodnih troškova,

iko
• povećanje mogućnosti primjene pretovarnih strojeva,

• smanjenje oštećenja robe,

• smanjenje vremena prijevoza i dr.,

nN
• smanjenje radne snage i ručnog rada,

• povećanje sigurnosti radnika na radu,

• smanjenje energije i

• smanjenje troškova ambalaže.

U stručnoj se literaturi mogu naći podaci da primena paleta u manipulisanju

ila

komadne robe omogućuje vremenske uštede za 3 do 4 puta. Iznose se i podaci da se

upotrebom paleta u poljoprivredi smanjuju troškovi u svim tehnološkim operacijama za
oko 40%, a u građevinarstvu i više. Učinci u procesu samog prevoza procenjuju se na oko
30%.
M

Kad je reč o uticaju na produktivnost, upozorava se da je u građevinarstvu

povećanje produktivnosti nakon primjene paleta moguće i do 70%, a u prometu se
neproduktivno vreme smanjuje za oko 50%.

U metalnoj industriji govori se o uštedi do 35%, elektroindustriji do 31%, livnicama

do 32%o, grafičkoj industriji do 54% i prehrambenoj industriji do 70%.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Kontejnerizacija - kontejneri

Kontejnerizacija je manipulativni sistem u kome se kompleksno iskorišćavaju

kontejneri kao transportni sanduci i mehanizacija za manipulaciju sa njima. Primenjuje se
uglavnom u železničkom, drumskom i pomorskom saobraćaju. Kontejnerizacija povećava
produktivnost i umanjuje troškove.

Naziv kontejner potiče od engleske reči "container" (contain - sadržavati) a znači

sve ono što u sebi može sadržavati nešto drugo.

lić
"Kontejner je manipulacijska prevozna oprema, najčešće u obliku zatvorene
posude, koja služi za formiranje krupnih manipulativnih jedinica tereta u cilju
racionalizacije manipulacijskih i skladišnih operacija."

Proizvodnja kontejnera iz godine u godinu ima sve veći uzlazni trend razvoja, kako

iko
po broju, tako i po opsegu, ali i po sve većoj savremenosti. Godišnja proizvodnja iznosi
oko 700 hiljada kontejnera raznih dimenzija i namena. Samo u pomorskom brodarstvu
sada u svetu ima oko devet miliona TEU kontejnera.

Sve se više proizvode veći kontejneri (iznad 40 stopa), i to od 45, 48, 53 i 60 stopa.
nN
S obzirom na sve veću potražnju kontejnera na tržištu, osnovane su i specijalizirane
kompanije koje se bave proizvodnjom i iznajmljivanjem kontejnera. U početku i
polovinom osamdesetih godina proizvodnja kontejnera premeštena je sa Zapada na
Daleki istok, posebno Republiku Koreju, koja je imala komparativne prednosti u odnosu
na ostale zemlje tržišne ekonomije.
ila
M

- Izgled kontejnera -

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

SAD predlaže nove standarde kontejnera: širine 8,5 stopa (2,59 m), visine 9,5 stopa
(2,90 m), s nekoliko dužina - 40 stopa (12,19 m), 45 stopa (13,72 m), 48 stopa (14,63 m) i
53 stope (16,15 m), maksimalne težine 30 481 kg

Do sada nije postignut sporazum o dimenzijama i nosivosti kontejnera. Evropa se i

dalje zauzima za dužinu od 49 stopa, zbog uklapanja u sadašnje dimenzije paleta, s
motivacijom da su kontejneri od 45 i 48 stopa neracionalni za tehnologije prevoza s
primenom paleta. Međutim, američka strana je motivisana mogućnošću njihovih puteva
za prihvaćanje visokovolumenskih kontejnera.

lić
iko
nN
Standardizaciju kontejnera počela je ASA (American Standards Association) i 1959.
predložila standardne dimenzije kontejnera: 8 stopa u širinu i visinu te 12, 17, 20, 24, 35 i
40 stopa u dužinu.
ila

Godine 1961. ASA je prihvatila dužine od 10, 20 i 40 stopa, te širine i visine od 8

stopa, kao američki standard kontejnera. Sea Land Services i National Navigation
Companv, dva pionira u uvođenju kontejnerizacije, zadržali su za svoje potrebe
kontejnere dužine 35 stopa, odnosno 24 stope.
M

Danas su najviše u upotrebi ISO standardne dimenzije kontejnera. Kontejneri su

svrstani prema navedenoj međunarodnoj organizaciji u dve osnovne skupine.

Prva se skupina označava s: 1A, 1B, 1C, 1D, lEi 1F.

Druga se skupina označava s: 2A, 2B i 2C.

Nosivost prve skupine je 5 do 30 t, a druge 7 t. Dužina je u rasponu od 1,52 do 12,2

m (5 do 40 stopa) za prvu skupinu i 1,45 do 2,92 m za drugu.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Eksploatacijska obeležja kontejnera

Razvojem tehnologije prevoza s primenom paleta poboljšavaju se i eksploatacijska

obeležja ovih transportnih uređaja.

Nosivosti kontejnera, posebno kada je reč o neto i bruto nosivosti, treba posvetiti
posebnu pažnju. Kriterijum neto prema bruto težini znači da na masu kontejnera kao
transportnog uređaja može otpasti 15-20% težine.

Kod iskorištenja nazivnog volumena, očekuje se iskorištenje veće od 80%.

Iskorištenje operativne površine u funkciji je iskorišćenja volumena ali je osim toga i o

lić
tom iskorišćenju potrebno voditi računa.

Razmatranje razvoja kontejnera u našoj zemlji može se početi napomenom da se u

kontejnere kao podsastav savremene tehnologije nedovoljno ulagalo. Razlozi se mogu
tražiti u tri osnovna smera:

iko
nedovoljnom interesu korisnika, odsutnosti ekonomskog faktora i nepovoljnom
kadrovskom pristupu. Prvom fazom u razvoju kontejnera u našoj zemlji smatra se period
od 1970. do 1973. godine. Ta se faza smatra "startnim periodom". Prvi razvojni period je
od 1973. do 1978.
nN
Podela kontejnera

Podela kontejnera zavisi od stanovišta onoga ko ih posmatra. Procenjuje se da

postoji veoma veliki broj tipova kontejnera. Mogu se naći izvori po kojima postoji oko
20.000 tipova kontejnera, koji se mogu razlikovati po svojim specifičnostima i obilježjima.

Najopštenije razvrstavanje kontejnera po nameni odnosi se na podjelu u dve

osnovne grupe, tj.:
ila

• univerzalne kontejnere i.

• specijalne kontejnere.
M

S obzirom na veličinu, obično se kontejneri dele na:

• male,

• srednje i

• velike.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Mali kontejneri

Male kontejnere opšte namene možemo svrstati u:

kategoriju A - slobodnog volumena 1 do 1,2 m3

kategoriju B - slobodnog volumena 1,2 do 2 m m3 i

kategoriju C - slobodnog volumena 2 do 3 m3

Pokušaji da se standardiziraju mali kontejneri nisu pobudili interes, jer se oni ne

koriste u prekomorskom prevozu. Mali su kontejneri češće u posedu železnice, iako to

lić
kod nas nije slučaj. Sve ostale železnice u Europi poseduju male kontejnere.

Srednji kontejneri

Srednji su kontejneri slobodnog volumena većeg od 3 m3, dužine manje od 6 m i

iko
bruto težine 2,5 do 5 t. Zapremina srednjih kontejnera može biti i do 21 m3.

Razlika između srednjih i velikih kontejnera kao da se smanjuje, ali njihov udeo u
brojčanoj strukturi ukupnog prevoza sada ne stagnira, što se ne može uzeti kao trajnije
obeležje. Struktura srednjih kontejnera veoma je različita i nalazi se u funkciji vrste robe
kojoj su namenjeni. Praksa pokazuje da srednji kontejneri najčešće služe za prevoz
nN
sirovina, minerala i specifičnog građevinskog materijala. Njihova primena i zastupljenost
bila je veća u zemljama istočne Evrope, naročito u bivšem SSSR-u.

U zemljama zapadne Evrope takođe se koriste srednji kontejneri, a među njima su

najzastupljeniji tzv. pa kontejneri. Specifičnost im se ogleda u tome što su opremljeni
uređajima za manipulisanje (točkovima) a i prijevoz tih kontejnera zahteva specijalne
vagone koji omogućavaju njihovo (specifično) "fiksiranje" - vezivanje. Iako "pa" kontejneri
ila

nisu ranije odgovarali standardima (ISO), u novije vrijeme se sve više uklapaju u
standarde. U odnosu na male kontejnere, tehnologija prevoza srednjih kontejnera ima
specifična obeležja, što će verovatno i uticati na njihovo manje značenje u budućnosti.

Veliki kontejneri
M

Velikim kontejnerima u strukturi svih kontejnera zajedno pripada posebno mesto i

značenje. U tome je i osnovni razlog za posebnu pažnju koja se pridaje toj grupi
kontejnera na međunarodnom planu. Za razliku od gabarita srednjih kontejnera, veliki
kontejneri, uprkos pojavi odstupanja u gabaritima, imaju standardne dimenzije koje se
iskazuju u stopama.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Skladištenje

lić
iko
nN
ila
M

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Skladištenje je ona funkcija koja obavlja čuvanje robe (proizvoda, poluproizvoda) u,

ili između, mesta nastanka i mesta potrošnje. Ova funkcija je nužna pošto je nemoguće
uskladiti intenzitet potrošnje (konzumiranja) nekog proizvoda sa dinamikom njegove
proizvodnje, niti je moguće uskladiti pojedine proizvodne operacije međusobno. Stoga se
proizvodni proces najčešće odvija na sledeći način: definisanje proizvodnog plana _
nabavka potrebnih dobara _ skladištenje nabavljenih dobara do trenutka otpočinjanja
proizvodnje _ transport robe iz skladišta u proizvodni pogon _ obrada na prvoj mašini
(prva operacija) _ skladištenje između dve operacije _ transport do druge mašine _
obrada na drugoj mašini _ skladištenje do sledeće operacije ... obrada na poslednjoj
mašini (poslednja operacija) _ transport do skladišta _ isporuka na tržište. Iz ovoga je
vidljivo da se praktično u svakom trenutku, neki proizvod nalazi ili na nekoj mašini gde se

lić
obavlja neka obrada ili se nalazi u fazi uskladištenja, bilo da se radi o kratkotrajnom
skladištenju između dve operacije (moze trajati i samo nekoliko minuta) ili da se radi o
skladištenju u trajanju od nekoliko dana, pa čak i meseci.

U praksi se često zamene pojmovi skladišta i distributivnih centara. Mada na prvi

iko
pogled ova dva pojma mogu biti zamenjena, kada se analizira njihova suština postaje
očigledno da se radi o grešci. Naime, osnovna namena distributivnog centra je
konsolidacija zaliha, formiranje paketa koji je potrebno transportovati na njegovo
odredište i zatim sledi slanje na to odredište u najkraćem mogućem roku. Očigledno je da
je jedan od osnovnih zadataka distributivnog centra, što kraće vreme boravka robe u
distributivnom centru. Osnovni zadatak skladištenja je čuvanje robe i sirovina sve do
nN
trenutka korišćenja tih roba, odnosno sirovina u procesu proizvodnje, odnosno, do
trenutka njihovog slanja na tržište, imaju i uvek u vidu minimizaciju troškova koji nastaju
tokom procesa skladištenja.

KRETANJE ROBE U SKLADIŠTU

Često se u šali kaze da je skladištenje ustvari transportovanje robe brzinom 0 km /

ila

sat. Zalihe koje se nalaze u transportnom sredstvu jesu zalihe identične zalihama koje se
nalaze u skladištu, sa jednom bitnom razlikom: to skladište je jako ograničenog kapaciteta
i pokretno je. Iz cele prethodne priče postaje očigledno da skladištenje ima dve osnovne
funkcije:
Kretanje roba, obezbeđenje dovoljne količine zaliha. Kretanje robe u skladištu se
M

deli na:
• Prijem (istovar)
• Transfer (prenos)
• Selekcija (razvrstavanje)
• Pretovar (odlaganje - skladištenje)
• Prijem materijala
Zalihe stižu u skladište na razne načine. Prva faza je istovar, po pravilu manuelni
(moguća je primena mehanizovanih i automatizovanih sistema) . Zatim sledi prenos
materijala, pri čemu se, u samom skladištu dogode obično dva ili tri kretanja/premeštanja
materijala:

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

• prenos na određeno (željeno) mesto,

• prenos na mesto za montazu i
• prenos od skladišta na utovarni dok (rampu).

lić
iko
- Izgled skladišta -
nN
Osnovne aktivnosti koje se javljaju u skladištu tokom prijema i obrade neke robe
su:
Prijem robe - skladište prima robu koja je dopremljena spoljnim transportom ili je
preuzeta od fabrike i prihvata odgovornost za nju.
Identifikuje robu . Odgovarajuće jedinice robe koje se drže na zalihama moraju biti
evidentirane i prikupljeni podaci o broju za svaki primljeni artikal. Može biti potrebno da
se artikal označi fizičkom šifrom, priveskom itd. Artikal se može identifikovati pomoću
ila

šifre na artiklu, šifre na ambalazi ili kontejneru ili fizičkim osobinama.

Sortiranje robe . Roba moze biti sortirana prema odgovarajućim područjima za
smeštaj ili prema zahtevima budućeg proizvodnog procesa.
Otprema robe do mesta gde će se smestiti. Roba može biti odlozena na mesto gde
se kasnije može naći kada bude potrebna, pri čemu je neophodno da ta lokacija ima svoju
M

oznaku koja se zapisuje na odgovarajuće mesto, kako bi, kada zatreba, taj podatak bio
pročitan i upotrebljen sa ciljem najbržeg nalaženja te robe.
Držanje robe . Roba se drži na skladištu, pod odgovarajućom zaštitom sve dok je
potrebno.
Opoziv, selekcija ili odabiranje robe . Artikli koji su naznačeni od kupaca -
potrošača moraju biti opozvani sa mesta gde su smešteni i grupisani na način koji je
koristan za sledeći korak u izvršavanju narudzbine.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Slaganje za isporuku . Nekoliko artikala koji čine jednu pošiljku treba da se sastave
i kontrolišu zbog kompletnosti ili zbog propusta koji su dopušteni i moraju se pripremiti
podaci o narudžbini ili, ako je nužno, modifikovati.
Otprema pošiljke . Konsolidovana narudžbina mora biti na odgovarajući način
upakovana i upućena na adekvatno transportno sredstvo. Moraju se primeniti nužna
otpremna i računovodstvena dokumenta.

Osnovni merljivi činioci koji opredeljuju značaj funkcije skladištenja jesu:

Složenost i veličina svrhe, ciljeva i zadataka funkcije skladištenja,
Obim, struktura i dinamika finansijskih sredstava angažovanih u zalihama,

lić
Veličina i opremljenost skladišnih kapaciteta

• Broj i struktura transportnih sredstava koja se koriste u transportu i u

uskladištenju roba, Broj i struktura roba,
• Broj i struktura skladišnih transportnih radnika,

iko
• Broj i veličina preduzeća koja obavljaju poslove transporta i skladištenja,
• Broj i veličina skladišnih službi u preduzećima

Pretovar materijala
nN
Prilikom dopremanja robe u skladište, najčeš e je ta roba transportovana
transportnim sredstvom koje nije podesno za ulazak u skladište i odlaganje dopremljene
robe na odgovarajuće mesto. Usled ovoga, neophodno je upotrebiti neko sredstvo za
ila
M

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

prebacivanje robe sa transportnog sredstva koje je dopremilo robu na transportno

sredstvo koje je pogodno za kretanje kroz skladištni prostor i koje je u stanju da postavi
dopremljenu robu na odgovarajuće mesto (ponekad se radi o podizanju tereta - robe na
veliku visinu). Ova operacija (operacija pretovara robe) je izuzetno kritična, pošto se u
takvim situacijama najčešće dešavaju oštećenja robe, ili čak i povređivanje radnika.
Identična situacija se javlja kada je potrebno robu iz skladišta transportovati kod kupca.
Tada je potrebno upotrebiti jedno transportno sredstvo (npr. viljuškar) da bi roba iz
magacina bila uzeta, i zatim tu robu odneti do transportnog sredstva koje je pogodno za
transport na veće daljine (viljuškar to sigurno nije).

Ovo, na žalost, nisu jedini slučajevi kada se javlja potreba za pretovarom robe. Ta

lić
potreba se javlja i kada je potrebno robu iz skladišta preneti do proizvodnog pogona, kako
bi se ta roba upotrebila u proizvodnom procesu. Nekada je transportno sredstvo koje je
upotrebljeno za uzimanje robe iz skladišta, dovoljno za prenos do proizvodnog pogona,
ali, nekada se mora upotrebiti neko drugo transportno sredstvo, tako da se i u ovom
slučaju javlja aktivnost pretovara, sa svim rizicima koji mogu dovesti do oštećenja robe.

iko
Potreba za pretovarom se javlja i u distribucionim skladištima, kada je potrebno neku
robu iz jednog kamiona preneti u drugi kamion. Pošto kamioni nisu opremljeni (osim
specijalnih kamiona), dizalicom za pretovar, potrebno je upotrebiti neko drugo sredstvo
(dizalica, viljuškar...) kako bi se aktivnost pretovara robe izvršila.
nN
SKLADIŠNE FUNKCIJE

- Privremeno skladištenje
- Trajno skladištenje
- Moguća su skladištenja
- Sezonskih roba
- Specijalni tretmani (aircondition)
ila

VLASNIŠTVO NAD SKLADIŠTEM

Prema vlasništvu skladišta se dele na: Javna skladišta, Privatna (fabrička itd.),
Kombinovana.
M

Javna skladišta i stovarišta se dele na: Robe široke potrošnje (opšta), Hladnjače, Specijalni
smeštajni uslovi, Carinska, Kućnih potrepština i nameštaja, Poljska (otvorena) skladišta.

Moguće su razne kombinacije

Specijalizovane usluge javnih skladišta su:
• Lociranje (smeštaj zaliha),
• Sortiranje za distribuciju,
• Prearanžiranje za lokalnu i individualnu isporuku.

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

• Mešanje tranzitnih zaliha (slično 3) za jednog ili više potrošača

• Sjedinjavanje zaliha za više potrošača
• Obrada/prerada zaliha po zahtevu potrošača (npr. Kuvanje, zamrzavanje i
kontejnerizovanje povrća)
Privatna skldišta mogu biti:
• Sopstvena
• Iznajmljena

Zavisi od finansijskih mogućnosti

lić
Moguća su i kombinovana javno - privatna ili privatno - javna skladišta

KORIŠĆENJE SKLADIŠNOG PROSTORA I MANIPULACIJA (KRETANJE) U

SKLADIŠTU

iko
nN
ila
M

-Lociranje skladišta -

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
iko
nN
ila
M

-Efikasno korišćenje prostora u skladištu-

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
iko
nN
ila
M

-Efikasno korišćenje prostora u skladištu-

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
iko
nN
ila
M

-Evikasno sprovođenje operacija u skladištu-

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

lić
PROJEKTOVANJE SKLADIŠTA
iko
-Slaganje paleta u skladištu-
nN
Skladišni prostor

Skladišni prostor mora biti prilagođen svim aktivnostima koje se odvijaju u tom
prostoru i nikako ne sme negativno uticati na bilo koju aktivnost. Na žalost, prostor koji se
koristi kao skladište, često je samo prilagođen postoje i prostori u tom slučaju nije
moguće udovoljiti potrebama svake aktivnosti. Prilikom projektovanja skladišta, potrebno
je predvideti prostor za svaku od aktivnosti, a to znači, pored prostora za smeštanje
uskladištene robe i prostora za kretanje opreme koja se koristi u skladišnom poslovanju -
ila

opreme za unutrašnji transport, obezbediti sledeći prostor u skladištu:

1. prostor za vozila koja čekaju na utovar ili istovar,
2. prostor za parkiranje vozila zaposlenih
3. prostor za utovar i istovar
M

4. prostor gde vozači vozila koja se istovaraju ili utovaraju, mogu da čekaju ili da se
odmore,
5. prostor za privremeno smeštanje istovarene robe ili robe koja je pripremljena za
utovar,
6. prostor za održavanje higijene zaposlenih, eventualno prostor za prehranu
zaposlenih,
7. prostor za smeštanje paleta, popravljanje oštećenih paleta, kao i prostor za
paletizaciju robe,

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

8. kancelarijski prostor gde se odvija administrativni deo skladišnog poslovanja, gde

može da se nalazi i oprema informacionog sistema skladišnog poslovanja,
9. prostor gde se nalazi oštećena oprema (oprema pripremljena za slanje kada je
oštećenje ustanovljeno ili oprema koja je trebalo da bude primljena u skladište
kada je ustanovljeno oštećenje) i koja čeka da se ustanovi stepen oštećenja, uzrok
oštećenja i ko je odgovoran za oštećenje, odnosno, ko snosi troškove koji nastaju
usled tog oštećenja,
10. prostor gde se vrši popravka oštećene robe ili gde se vrši rasklapanje oštećene
robe sa ciljem "spasavanja" ispravnih delova i priprema za recikliranje delova koji
nisu odgovarajući za dalju upotrebu,

lić
11. prostor za prepakivanje, označavanje, postavljanje cene na robu i slično,
12. prostor za prikupljanje otpadnog materijala, škarta i drugih materijala koje je
potrebno otpremiti na recikliranje ili odlaganje na deponiju,
13. prostor za smeštanje opreme koja se koristi u skladištu i njeno održavanje

iko
(popravke, punjenje akumulatora viljuškara i slično),
14. specijalizovan prostor za skladištenje opasnih materijala ili materijala visoke
vrednosti, materijala koji se koriste tokom rada u skladištu (kancelarijski materijal,
prazni obrasci, pečati...), materijala koji zahtevaju posebne uslove skladištenja
(zamrzavanje, kontrolisanu vlaznost...) i
nN
15. prostor u koji se smeštaju vraćeni ili recklirani proizvodi.
ila
M

-Izbor opreme – faktori-

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Zaključak

Ambalaža igra veoma značajnu ulogu u privlačenju pažnje potrošača, pružanju

informacija o proizvodu, a vrlo često utiče i na donošenje odluke o kupovini.
Ambalaža danas predstavlja neodvojivi deo proizvoda te je neophodno da bude
prilagodjena potrebama i zahtevima potrošača. Zbog toga i promene u ambalaži
moraju biti programirane i uskladjene sa promenama proizvoda i preferencija
potrošača na odredjenom stranom tržištu.
U zavisnosti od osetljivosti predmeta, načina na koji se transportuje, kao i zahtevanog
stepena zaštite koriste se različiti tipovi ambalaža. Za transport manje osetljivijih i laksih

lić
predmeta izradjuju se i kartonske kutije. Predmeti koji su više osetljivi pakuju se unutar
sanduka i mogu biti zaštitno obloženi saćastim i plastičnim folijama, plišem,
kartonplastom, sundjerastom folijom ili polietilenskom (nesagorevajucom) folijom.

iko
Pre nego što se roba dostavi krajnjem potrošaču ona se kroz proces transporta mora
više puta skladištiti. Skladišni uređaji osim usko specijalizovanih sredstava mogu biti i
sredstva koja imaju funkciju očuvanja pretpostavljene jedinice prevoza. Klasičan primjer
kada se deo ili celo transportno sredstvo može smatrati skladišnim uređajem jeste onaj
kad se na primer sanduk prikolica, poluprikolica ili prikolica pa i celo vozilo stavi u funkciju
tereta, ali ne samo s osnovnim zadatkom prevoza tereta nego i očuvanja integriteta
nN
tereta. To dolazi do izražaja naročito u multimodalnim prevozima.
ila
M

2
Seminarski rad iz transportnih sistema Milan Nikolić 1065/2008

Literatura

[1] Dr Milivoje Ćućilović, Transportni sistemi prva knjiga, Tehnički fakultet Čačak 2006.

[2] Dr Dragutin Stanivuković Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

[3] Dr Ivan Beker, Dr Dragutin Stanivuković, Rukovanje pakovanje i skladištenje

lić
[4] Internet strana: http://www.fg.uni-mb.si/Kontejnerizacija/, posećeno dana:
05.03.2010. godine

[5]

iko
Interen strana: http://www.beumer.com/htcms/en/products/palletizing-technology.html
posećeno dana: 05.03.2010. godine
nN
ila
M