Sadrzaj

:

1. 2. 3. •

Osnovno objasnjenje menace Menice postaju papirni novac Vrste menica Podela menica u vezi sa formom menicne isprave: • Moguce je podeliti menace I na osnovu poslova u kojim se primenjuje I na njenu ulogu u tim poslovima:robna,poslovna,finansijska menica • Postoje I menice :trasirana (vucena) I sopstvena menica.

4. Menicne radnje • Izdavanje • Prezentacija menice • Akceptiranje menice • Isplata • Regres • Protest • Tuzba 5. Izvori menicnog prava 6. Pravna priroda menice 7. Nacela menice 8. Popunjavanje menice 9. Menični blanket ili menicni folmular 10. Kako osigurati naplatu potrazivanja 11. Ugovor o eskontu menica - primer

1

tj. imalac menice može da je prenese drugom primaocu koji je može podneti trasantu na naplatu. menica po viđenju.ili. Trgovačka zajednica na taj način može da vrednuje menice u zavisnosti od ocenjenih kreditnih sposobnosti trasanta . Hartije od vrednosti su dopunjavale metalnu valutu u Evropi u tom periodu. odnosno "prihvata" da isplati menicu na kasniji datum. Jedna od njih je sopstvena . njegove ocene kreditnih sposobnosti zamenjuju ocene trasanta. Danas. kovanice još uvek dopunjavaju papirne menice (uglavnom čekove) i papirni novac.ako dužnik normalno otplaćuje zajam. ako plaćanje preuzima ili prihvata trasat. danas najčešći oblik menice. pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća dužnicima. trasat ne plati. Ali ako dužnik prestane sa otplatama →blanko menica se popunjava na ostatak duga. Ako. međutim. menica na određeno vreme po viđenju . U kasnom Srednjem veku i tokom Renesanse u Evropi nedovoljne količine i velika težina kovanica ometale su rastuću međunarodnu razmenu među trgovcima i nisu mogle da zadovolje potrebe većih transakcija. Trgovci su izmislili hartije od vrednosti. "platite za 4 meseca od danas . a dug se isplaćuje po meničnom postupku. Ako je menica prenosiva. menica koja je plativa čim se ponese na naplatu i sadrži klauzulu "platite po vidjenju".ili se to unapred odbacuje. Prenosiva menica funkcioniše slično kao novac.trasanta. Ček. Potpis trasanta na menici označava da su njegova sredstva dovoljna za isplatu menice. 2 . "platite u roku od 5 dana po viđenju"). kada je rok plaćanja izričito određen i u samom meničnom tekstu vezan za datum izdavanja (npr. trasatu. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci. 3. pa na osnovu ovog kriterijuma razlikujemo tri vrste menica: 1. Ako trasat preuzme isplaćivanje.kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu. Menica je naredba od jedne osobe. drugoj osobi. dok je vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice. Postoji više vrsta menica. primaocu menice. izdavaoca . u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos.menica koja je plativa u određenom roku po viđenju. Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije . danas poznate kao menice. da izvrši isplatu—bilo plaćanjem trasantu ili trećoj osobi.pa sledi datum"). a svaki potpisnik na menici je i obaveznik. naznačeno u samoj menici (npr. Kao sredstvo plaćanja ove hartije od vrednosti lako su se nosile i predstavljale su veoma zadovoljavajuće rešenje za slučaj pljačke. je menica vučena na banku. odnosno trasata da izvrši isplatu. trasat mora da isplati menicu na datum dospeća.Opste objasnjenje menica Menica je pismeni dokument. Menice postaju papirni novac Metalne kovanice su prenosive. izdat u strogo zakonskoj formi. ali teške. Vreme kada se iznos naznačen na menici mora platiti je menična delatnost. 2. primaoc može da se obrati trasantu . ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu.

a izrazi ”petnaest dana” i/ili ”osam dana” upravo taj broj punih dana. Sopstvene menace predstvljaju obavezu izdavaoca menace da ce u vreme dospeca menace isplatiti celu vrednost menace trecem licu. a ne dva ili jedan tjedan. sredina i konac meseca znače prvi. izdavalac također može odrediti da menica ne smije biti podnesena na plaćanje pre vremena koje on odredi. Nach-Sicht-Wechsel. menica koja glasi na jedan ili više meseci dospeva onog istog dana u mesecu kao što je dan kada je izdana. Izraz pola meseca znači petnaest dana. • Postoje I menice :trasirana (vucena) I sopstvena menica. 3 . ”sredina meseca”. Ova odredba znači da menična obaveza dospeva onda kada je menični ovlaštenik podnese na plaćanje. Trasirana menica predstvalja jednostranu pisanu izjavu kod koje izdavalac daje nalog drugom licu da u vreme dospeca isplati minicu trecem licu. Wechsel auf Sicht) je izraz kojim se označava takva menica na kojoj je način dospeća menične obaveze označen rečima ”po viđenju”. ako izdavalac menice ovaj rok pri njenu izdavanju nije skratio ili produžio. pri čemu je on u načelu ovlašten to učiniti u svako doba unutar godine dana od dana izdanja. ”konac meseca”.Vrste menaca Menica na određeno vreme od izdanja (nem.to je izdavanje meniceu sopstvenu korist. U tom slučaju menična potraživanja neće dospeti pre isteka tog vremena. Sichtwechsel. Wechsel auf eine bestimmte Zeit nach Sicht) je menica u kojoj je dospeće naznačeno na jednak način kao u menici na određeno vreme od izdanja. Izrazi početak. ali se razdoblje čijim istekom dospeva menična obaveza ne računa od dana izdanja menice već od dana akcepta ili od dana protetsta (zbog neakceptiranja) te menace Menica po viđenju (nem. Vrste transiranih menica: Transirane menace po sopstvenoj naredbi: izdavalac menace sam sebe odredjuje kao korisnika menace . Indosanti ove rokove mogu skratiti. petnaesti i poslednji dan u mesecu Menica na određeno vreme od viđenja (ili po viđenju) (nem. a može se naznačiti u danima. mesecima ili izrazima kao što su ”početak meseca”. Wechsel auf eine bestimmte Zeit nach der Ausstellung) je izraz kojim se označava takva menica na kojoj je dospeće menična potraživanja određeno naznačivanjem dužine vremena čijim istekom dospeva menična obaveza. To razdoblje počinje teći na dan izdavanja menice.

finansijska menica. preuzimanja menične obaveze. • Podela menica u vezi sa formom menicne isprave: Potpuna ili puna menica:menica koja u momentu izdavanja sadrzi sve bitne elemente koje su predvidjene zakonom .tuzba. akceptiranje. 1 Akcept menice (nem. lice koje treba da plati menicom određenu sumu novca.Tada. Izdavanje je radnja stvaranja menice koja se ogleda u tome sto je trasant2 ( tj. Finansijska menica: se pojavljuje radi obezbedjenja potrazivanja od strane poverioca drugih kod mnogih ugovora u robnom I platnom prometu. 4 . Wechselakzept) je izraz kojim se kod trasirane menice označava prihvat menične obaveze od strane trasata kojega je pri izdavanju menice – naznačivanjem njegovih osobnih podataka i naznačivanjem svojstva trasata – trasant pozvao da akceptira menicu. Blanko menace: njen izdavala u momentu izdavanja popunjava samo neke bitne elemente I na taj nacin ovlascuje buduceg imaoca menace da on popuni ostale bitne podatke. Moguce je podeliti menace I na osnovu poslova u kojim se primenjuje I na njenu ulogu u tim poslovima:robna. a takođe i zabraniti podnošenje menice na akcept. ali može biti delimičan. avaliranje.a prodavac ovom menicom moze platiti svoje obaveze trecim licima. isplata. tj. • Menicne radnje U menicne radnje spadaju prenosenje menice.Transirana sopstvena menica: krakteristicna je po tome sto izdavalac menace sam sebe obavezuje da isplati menicnu svotu.po pravilu. Izadavac menice ) ispisuje I predaje imaocu. Robna menica:koristi se kod ugovora o prodaji robe I uz pomoc nje prodavac kreditira kupca. Akceptiranje menice obavlja se potpisivanjem menice prvenstveno na njenom licu uz oznaku prihvata. Pri izdavanju menice trasant može odrediti rok podnošenja menice na akcept.poslovna. tj. protest.kod drugih ugovora o prometu robe I usluga. ograničen na deo menične svote. Akceptiranjem menice trasat postaje akceptant i ujedno glavni menični dužnik. U slučaju odbijanja akcepta menični ovlaštenik može podići protest zbog neakceptiranja. notifikacija. lice na koje se vuče menica. Akcept mora biti bezuslovan. što se očituje rečju ”prihvatam”. Poslovna menica:ima istu ulogu kao I robna menica samo sto je ona primenjuje. 2 Trasant. ”akceptiram” ili sl. reges. izdavanje i umnozavanje.umesto placanja robe kupac akceptira1 menicu koju izdaje prodavac I na taj nacin kupac prodaje glavni menicni duznika.trg. prezentacija. Menica se umnozava u prekomorskom prometu u slucaju gubitka ili unistenja menice a tose moze uciniti izdavanje duplikata ili kopijom menice.

Smisao protesta je u tome sto protestant sprecava gubitak menicnih prava prema menicnim regresnim duznicima.imalac menice ila 5 .te se njenim popustanjem menica preudicira.pri cemu mora da je prezentiraduzniku na isplatu. Prezentacija menice je radnja kojom njen imalac trazi od od oznacenog lica na menici da izvrsi accept ili isplatu.Indosament je klauzula na menici kojim imalac menace prenosi menicno pravo na imaoca.sto znaci da bude pravni subject.Izuzetno regres se moze vrsiti I pre dospelosti kada je trasat odbio da akceptira menicu.Indosiranjem menace (tj. Prezentacija menice na isplatu je obavezna menicna radnja . Isplata jer radnja menicnog duznika kojom gasi menicnu obavezu placajuci menicnu svotu njenom imaocu.dovoljno je da ima pravnu sposobnost.Avalista je po pravilu trece lice koje nije duznik. Avaliranje je radnjakojom doredjeno lice ( avalista) jemci imaocu menice d ace neki od postojecih duznika (honorat) isplatiti menicnu svotu o dospelosti.cime se zahteva da se obaveza isplati.cak I kada ta obustava nije utvrdjena sudskom odlukom I kada je pao u stecaj trasant menice cije je akceptiranje zabranjeno. Protest je menicna radnja kojom imalac menice (protestant) pouzdano utvrdjuje bezuspesnost svog pokusaja dam u drugi ucesnik menicnog protesta (protestat) ucini odredjenu menicnu radnju (da akcipira menicu ili isplati menicu).u slucaju da trasat odbije da akceptira menicu ili kada aakceptant odbije da isplati menicu uprkos blagovremenoj I urednoj prezentaciji.Zbog toga.Trnsat kao I svaki drugi menicni duznik mora biti poslovno sposobno lice.Imalac menice ne mora biti poslovno sposobno lice.Imalac ima pravo na isplatu menicne svote tek kada dospe.ako je platio menicnu svotu licu koje je znalo ili je moralo znati da nije zakoniti imalac menice.Duznik kome je menica podneta na isplatu mora pri isplati da proveri ovlascenje (legitimaciju) podnosioca na isplatu.pod uzlovom da oznaci svojstvo u kojem ispisuje menicu.ni poverilac po toj menici.Prezentacija menice na isplatu sastoji se iz njenog podnosenja trasatu ili glavnom menicnom duzniku po dospelosti obaveze.Umesto trasanata menicu moze da izda I zastupnik transata.duznik ostaje u obavezi prema njenom zakonitom imaocu.To znacida mora proveri da li je lice koje podnosi menicu njen zakoniti imalac ili je to lice njegov zakoniti zastupnik.cime imalac trazi od trasata da prihvati trasanov nalog za isplatu sume novca oznacene u menici kada ona bude dospela za naplatu.sto znaci da imalac gubi menicna prava prema menicnom duzniku ili duznicima.kada je transat pao pod stecaj ili likvidaciju.kada je transat obustavio placanje.Menica se avalira upisivanjem klauzule o avalu na licu menice. Akceptiranje menice je radnja kojom trasat prihvata trasantov nalog da o dospelosti menice isplati oznacenu sumu novca.Treba razlikovati prezentacuju menice na accept I menice na isplatu. Upisivanjem indosamenta) indosant postaje duznik po toj menici prema indosatoru I svim kasnijim imaocima menice. Regres je radnja kojom imalac (regresant) naplacuje menicu od regresnih duznika (regresata) u slucaju kada mu transat nije akceptirao menicu ili kada mu glavni menicni duznik nije isplatio menicnu svotu.Naime.Duznikova menicna obaveza se gazi samo isplatom formalno ovlascenom imaocu menice.Menica jeprenosi na indosamenta. Prenos je radnja kojom imalac prenosi menicu na drugo lice (sticaoca) come on postaje njen novi imalac (poverilac).Prezentacija menice na accept se sastoji od njenog podnosenja trasatu u njegovom prebivalistu (sedistu) pre njene dospelosti .

Pravna priroda menice Sto se tice trane prirode menica mozemo ih razdvojiti na staru menicnu toriju I modernu pravnu toriju o menicama.kao I kod ostalih vrsta prava razlikujemo medjunarodne I nacionalne (autonomne) izvore menicnog prava. godine koji je u medjuvremenu vise puta izmenjen I aktualizovan.potpisanika menice.Nakon utvrdjivanja zenevskih konvencija mediteranske I germanske skole su izjednacene.On je u skladu sa jednoobraznim menicnim zakonom I razlikuje se predracnog menicnog zakona. 1971.U nasem menicnom pravu mozemo dodati I zakon o hartijama o vrednosti. Stara teorija menica: U njoj izdvajamo mediteransku. predhodni ugovor izmedju trasanta I remitenta 2. Moderna pravna torija menica: Sasoji se iz vise teorija. Izvori menicnog prava Kod izvora menicnog prava .zakon o obligacionim odnosima.aglosaksonsku I germansku skolu o pravnoj prirodi menica.Pa tako po ugovornom teoriji obuhvatamo tri ugovora: 1. ugovor o mandate izmedju trasanta I trasata 6 .zakon o finansijskom poslovanju.kao I zakon o trzistu novca I trzistu kapitala.Protestom menice imalac menicnog prava obezbedjuje dokaz da je on zaista pokusao da dobije accept odnosno isplatu od trasata odnosno akceptanata. Tuzba je radnja kojom zakoniti imalac menice trazi prinudnu naplatu menicne svote od menicnog duznika koji odbija da dobrovoljno izvrsi njenu isplatu. godine komisija Ujedinjenih nacija za medjunarodno tregovacko pravo donela je opsta pravila za medjunarodnu trgovinu menica koje imaju znacaja iskljucivo u medjunarodnim placanjima.pravo da zatrazi isplatu menicne svote od ostalih (regresnih) duznika. Tu posoje jos mnogobrojna pravila kojima se dopunjuje zakonska regulative. • Medjunarodni izvori menicnog prava U XIX veku doslo je usled vece upotrebe menice do izjednacavanja I jednoobraznosti menicnih sredstava. • Nacionalni izvori menicnog prava U nasem pravnom sistemu priemnjuje se zakon o menici iz 1946.

kod obavezivanja prema trecem licu.kod obaveza koje dospevaju posle smrti. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata: Prava zakonitih imalaca hartija od vrednosti iz tih hartija nastaju upisom hartija od vrednosti na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru Menicna nacela Pod osnovnim nacelima menice smatramo: • Nacelo pismenosti menice • Nacelo inkorporacije • Nacelo fiksne menicne obaveze • Nacelo menicne strogosti 3 4 Cesija.vec se nije smela praviti nikakva razlika u sadrzaju odgovora druge strane. Teorija ugovora – kad se ‘’zaključi ugovor’’.3.pravno: ustupanje.gluvonemim osobama stipulacija je bila nedostupna. 5 Stupulatio-predstavlja strogo formalin usmeni sporazum civilnog prava kod koga je obaveza nastajala na taj naci sto je na pitanje buduceg poverioca buduci duznik morao da odgovara sa :”Obecava”. Koriguje se savesnošću sticaoca. Strogost usmene forme se ogledala ne samo u upotrebi istovetnih reci u pitanju I odgovoru .korisniku svog trasata.kod ugoaranja miraza. Odredjeni broj pisaca meicu posmatra kao jednostranu izjavu volje transata u odredjenoj zakonskoj formi. Teorija stipulacije: Danasnja stipula cija vuce korene I rimske “stipulation”5 . Koriguje se teorijom pravnog privida. cesija3 potrazivanja indosanta I indosatara Teorija delegacije: Prilikom isdavanja menice trasant delegira reimtenta. Zasupa glediste da trasant obecava remitentu I sledecim vlasnicima menice da ce im isplatiti menicnu svotu u slucaju da to ne ispuni trasat.Po nekim shvatanjima menica je kombinacija ugovora I jednostranog akta.kod stipulisanja ugovorne kazne. 237. prenošenje nekog prava na drugog.Razmena svecanih reci morala je da se obavi bez ikakvih prekida I u prisustvu obeju stranaka .jer bi umetanje nekih dodatnih elemenata ucinilo sporazum nevazecim.a isto to radi I indosant4 pri prenosu menica. Čl 19.kod obecanja poklona. Teorija emisije – obaveza nastaje momentom izdavanja. Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena. Pravna priroda o nastanku obaveza iz hartija od vrednosti • • • • Teorija kreacije – obaveza dužnika nastaje kad stavi svoj potpis na hartiju. Čl. ZOO: Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kad izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.Stipulacija je sluzila kod zakljucivanja zajma. Koriguje se teorijom savesnosti. 7 .promene poverioca. odustajanje.

da se bez haritje od vrednosti pravo iz hatije od vrednosti ne moze ostvariti. 8 . Nacelo samostalnosti menicne obaveze: Govori da je svaki menicni duznik na ciju obavezu ne uticu obaveze drugih menicnih duznika. Nacelo menicne solidarnosti: Oznacava da u koliko prvi menicni duznik ne plati menicnu svotu onda je to duzan da uradi drugi u celosti. vec raspored menicnih klauzula mora biti u propisnoj formi bez ikakvih proizvoljnih promena.• Nacelo menicne solidarnosti • Nacelo samostalnosti menicne obaveze • Nacelo neposrednosti menice Nacelo pismenosti menica : Govori da menica mora da bude u tacno za to predvidjenoj pismenoj formi I da sadrzi sve zakonske elemente . Ne mogu se traziti nikakve druge vrste obaveza.Imalac menice moze da tuzi bilo kojeg menicnog duznika . Nacelo inkorporacije: Ovo nacelo ukazuje na neodvojivost prava iz hartije I prava na hartiju tj. Cije obaveze nastaju cim odredjeno lice potpise menicu. Nacelo neposredne menice: Znaci da je svaki menicni duznik neposredno odgovoran datom imaocu menice. Ovi elemeniti stranke ne mogu menjati . bez obzira na njegov menicni rang za isplatu menicne svote. Nacelo fiksne menicne obaveze: Oznacava da se na osnovu menice moze zahtevati samo sta je naznaceno u menici.ali moraju svi elemeniti biti pisutni u momentu prezentiranja na isplatu. Nacelo strogosti menica: Govori da je menica apstraktna harija od vrednosti I da je nezavisna od osnovnog posla. U koliko nisu prisutni sve elementi koje zakon zahteva menica se moze proglasiti nistavnom I iz nje se ne mogu dobiti isplata menicne svote.jedini izuzetak su blanko menice koje ne moraju da obuhataju sve propisane elemente u trenutnu njihovog izdavanja. Menicna strogost prema menicnom duzniku sastoji se u tome da ovaj je duzan da ispuni menicnu obavezu u za to predvidjenom roku.

broj lične karte. relativno velik broj bitnih sastojaka koje isprava mora sadržavati kako bi bila menica povećava opasnost nastupa ništavosti zbog formalnih nedostataka. Na dovoljnoj udaljenosti (3 cm) od podataka prvog žiranta. broj lične karte. JMBG. Ispod imena i prezimena žirant upisuje adresu stanovanja. vodeći računa da tekt ne bude na poleđini talona. naziv firme u kojoj je zaposlen i potpisuje menicu. Ukoliko se radi o menici sa žirantima. adresu stanovanja. Takva opasnost smanjuje se uporabom meničnih blanketa 9 . Iako Zakon o menici ne uslovuje valjanost menice uporabom nekog određenog materijala na koji će se ona ispisati. prvi žirant popunjunjava menicu u donjem desnom uglu na licu menice. Drugi i ostali žiranti potpisuju se na poleđini meničnog obrasca ispod potpisa prvog žiranta.Popunjavanje menice Sopstvenu menicu popunjava korisnik kredita na licu menice u donjem desnom uglu. Menični blanket ili menični formular6 6 Menicni blanket ili menicni folmular-To je papir koji sadrži unapred otisnute neke bitne sastojke menice i naznake o tome koje bitne sastojke menica još mora sadržavati kako bi bila valjana. adresa stanovanja. unose se podaci: ime i prezime. u obeležnom prostoru predviđenom za unošenje podata za trasanta. čitko. navodeći sledeće podatke: svoje ime i prezime. JMBG. broj lične karte. naziv firme u kojoj je zaposlen i potpis. naziv firme u kojoj je zaposlen i potpisuje menicu. Iste podatke potrebno je da navede na poleđinu menice okrenute vertikalno. uporabom nekog određenog sredstva za pisanje niti uporabom nekog određenog redosleda klauzula. pisanim slovima. JMBG.

.Na osnovu Zakona o menici i Odluke o obliku. u cilju naplate svojih potraživanja.Menični dužnik se ovim meničnim pismom bezuslovno i neopozivo odriče prava prigovora na način ispunjavanja menica i ovlašćuje Meničnog poverioca da bezuslovno.o. iz njegovih novčanih sredstava. . bez protesta i vansudski izvrši naplatu dospelih a nenaplaćenih potraživanja sa računa Menicnog duznika. overa pečatom 10 . neopozivo. 10 oktobar br.Menični dužnik je saglasan da Menični poverilac može sam popuniti blanko menice i da može zahtevati naplatu po istim u slučaju da Menični dužnik u ugovorenom roku ne plati svoje obaveze prema Meničnom poveriocu. lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa računa dužnika i drugih promena značajnih za platni promet. Menični dužnik je izdao Meničnom poveriocu _____ blanko potpisane i overene menice u vrednosti od _____________ din. odnosno druge imovine (pokretne i nepokretne). ________________. . ul. sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrunmenata platnog prometa MENIČNI DUŽNIK (TRASANT – KUPAC ): Dana : _______________ IZDAJE: MENIČNO PISMO – OVLAŠĆENJE ZA KORISNIKA BLANKO POTPISANIH MENICA KORISNIK: ( Menični poverilac – Remitent ) – PUP “OPTIMUM“ d. kao sredstvo obezbeđenja plaćanja po kupoprodajnom ugovoru br.Menice su važeće i u slučaju da u toku trajanja predmetnog ugovora dodje do: promene lica ovlašćenih za zastupanje.o – Smederevka Palanka. DUŽNIK-IZDAVALAC MENICE ______________________________ potpis ovlašćenog lica. 6 .

U slucaju da je ziro racun blokiran. e sad pitanje je ako vec dodje do stecaja kolika je stecajna masa ..... menicna obaveza uziva pravo prece naplate prilikom stecaja preduzeca . ne znam kako to funkcionise. Odbijanje placanja menice ne moze da se pravda na sudu neispunjenjem nekog detalja ugovora . i da ne uspe da se "ozdravi" poslovanje preduzeca. to prebacivanje mora da ostane zabelezeno u knjigovodstvu a ako je slucaj sa pokusajem izbegavanja placanja. ali moram da pretpostavim da mora da postoji nekakav osnov po kome se imovina moze prebaciti na drugo pravno lice .. isto tako.. Ona garantuje sigurnost i brzinu naplate menicnih potrazivanja za koju pored glavnog duznika kumulativno garantuju i ostali ziranti i to celokupnom svojom imovinom.Kako osigurati naplatu potrazivanja Menica je bezuslovna novcana obaveza data u odredjenom pravnom obliku.. ne zelim da verujem da su sudovi bas tako naivni pa da nekome omoguce da ovo stalno radi . Sto se tice prebacivanja imovine jednog pravnog lica na drugo. i koliki ce deo tih obaveza biti naplacen .. 11 .... ali pretpostavimo da stecaj nije bas normalan dogadjaj u poslovanju preduzeca i da nece docu do nekakve manije da sva preduzeca naprasno krenu da odlaze pod stecaj ....

godine.01.01. Beogradska bb. DELTA BANKA AD BEOGRAD.01.2005. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu. na iznos od 100. 12 .xxxxxxxx-xx. Beogradska bb. 3. na iznos od 100. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu. ul. Beograd.2005. koja dospeva na naplatu 04. godine.xxxxxxxx-xx) Remitenta i to: 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu.2005. na iznos od 100. koja dospeva na naplatu 25.2005.01. ul. Milentija Popovića 7b.2005. godine. dana 10.02.000.000. koju zastupa generalni direktor Draginja Đurić broj žiro-računa: 908-16001-87 (u daljem tekstu: Banka) i 2. dana 15.00 dinara (i slovima: stohiljadadinara). dana 15. PREDUZEĆE »A« DOO.2005. koja dospeva na naplatu 05. ul.2005.04. koja dospeva na naplatu 20. godine. dana 15. godine.2005.05.05.00 dinara (i slovima: stohiljadadinara).Novosadska bb (tekući račun: 160-yyyyyyyy-yy) PREDUZEĆE »A« DOO.04. (u daljem tekstu: Indosant) Član 1. između sledećih ugovornih strana: 1. 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu. (tekući račun: 160.00 dinara (i slovima: stohiljadadinara).000. 1. godine. koga zastupa direktor Jovan Jovanović broj tekućeg računa: 160.2005. godine. Novi Sad. Ugovorne strane su saglasne da Banka eskontuje menice: Trasanta: PREDUZEĆE »B« AD.UGOVOR O ESKONTU MENICA -primer- Zaključen u Beogradu. dana 15. 2. na iznos od 200. godine. 4. godine.000. Beograd.00 dinara (i slovima: dvestotinehiljadadinara).

ovog člana.»po naredbi« i .834. 13 .5.05. punim vlasničkim indosamentom. dana 15. u eskont. Ugovorne strane saglasno konstatuju da predmetne menice sadrže klauzule: . godine. ovog Ugovora Banci.»bez protesta». ovog Ugovora izdate i popunjene u svemu u skladu sa odredbama Zakona o menici.000.000.00 dinara (i slovima: stopedesethiljadadinara). Član 3. Eskont. Ukupan iznos izdatih menica iz predhodnog stava ovog člana je =650.00 (i slovima: šeststotinapedesethiljadadinara). i 3.00% mesečno. Ugovorne strane su saglasne da Indosant prenese menice iz člana 1. za period od dana eskontovanja do dana dospeća menica. godine.55 dinara.2005. na iznos od 150. Ugovorne strane su saglasne da se eskont obračunava unapred.»vrednost primljena u robi«. Indosant svojim potpisom na ovom Ugovoru potvrđuje da su menice iz člana 1. iznosi =33. Član 2. . 1 (jedna) menica izdata u Novom Sadu. Eskontovanje menica Banka vrši primenom eskontne stope u visini od 2.01. kao Indosataru. primenom konformne metode.2005. koja dospeva na naplatu 10. obračunat na način iz prethodnog stava 2. Obračun eskonta dat je u prilogu i čini sastavni deo ovog Ugovora. Član 4.

Indosant se obavezuje da položi Banci instrumente za pravilno izvršenje obaveza iz ovog Ugovora u vidu: . Indosant se obavezuje da Banci dostavi: pisani zahtev za eskont menica. ovog Ugovora 14 . člana 3. instrumente obezbeđenje iz člana 6.trasanta odbije da primi menicu ili da izvrši isplatu sa računa trasanta. Član 5.1 (jednog) Ugovornog ovlašćenja. ovog Ugovora viša od stope zakonske zatezne kamate iz stava 1. Indosant snosi krajnji rizik naplate po menicama. ostaje krajnji dužnik do konačne realizacije menica i priznaje Banci zakonsku zateznu kamatu od dana dospeća menica do njihove konačne naplate. Ako je stopa ugovorene kamate iz stava 2. člana 5. Ugovorne strane su saglasne da Indosant. u slučaju da Banka menice ne realizuje na teret Trasanta danom dospeća. menice indosirane na Banku. ovog Ugovora umanjen za iznos eskonta iz stava 5. odnosno iznos od =616. na poleđini menica. ovog Ugovora. U slučaju da potpisi i pečati Trasanta na menicama ne odgovaraju potpisima na spesimenima deponovanih potpisa.Banka se obavezuje da Indosantu na tekući račun isplati ukupan nominalni iznos na koji su izdate predmetne menice kako je utvrđeno stavom 2. punim vlasničkim indosamentom. saglasno Zakonu o platnom prometu i pratećim podzakonskim aktima. Indosant je obavezan da isplati iznos na koji glasi menica u zakonski predviđenom roku u slučaju da banka glavnog dužnika. Član 7. Člana 3. sačinjenog i izdatog u dva primerka. člana 1. Član 6. za period od dana dospeća do dana naplate menica primenjivaće se ugovorena kamatna stopa.165. kopije spesimena deponovanih potpisa Trasanta.45 dinara.

Član 9. primenjivaće se odredbe Zakona o menici. od kojih 2 (dva) za Banku i 1 (jedan) za Indosanta. nadležan je Trgovinski sud u Beogradu. Član 10. BANKA INDOSANT 15 . Ovaj Ugovor je sačinjen u 3 (tri) istovetna primerka.Član 8. Za sve što ovim Ugovorom nije predviđeno. U slučaju spora iz i povodom ovog Ugovora.

yu/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/880.online.html http://www.yu/m-p/recnik. “Rimsko pravo” Miroslav Milosevic .Literatura: • • • • • • • “Forum romanum” Zika Bujukljic . Beograd 2005.doc http://banke.cet.co.yu/proizvodnja/menica-blanko.pdf 16 . Beograd 2005.cet.yu/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/810.co.pdf http://optimum. Miodrag sankovic .Beograd 2002. http://www.co. “Poslovno pravo” Dr.co.