P. 1
Termotehnika Knjiga (Objedinjeno)

Termotehnika Knjiga (Objedinjeno)

|Views: 2,141|Likes:

More info:

Categories:Types, Research, Science
Published by: Александар Димитријевић on Dec 17, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/14/2013

pdf

text

original

1.

OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
1.1. Termodinamika. Termodinamiˇcki metodi
Termodinamika je nauka koja se, u osnovnom, bavi izuˇcavanjem zakonitosti transformisanja energije.
Osnovi termodinamike postavljeni su u XIX veku razvojem toplotnih maˇsina. Izuˇcava-ne su zakonitosti
transformisanja toplote u mehaniˇcki rad. Termodinamika i njeni metodi naˇsli su ˇsiroku primenu kako u
tehnici tako i u mnogim oblastima osnovnih prirodnih nauka posebno fizike i hemije.
Termodinamiˇckim metodama moˇze da se odredi smer odvijanja razliˇcitih fiziˇckih i hemijskih procesa,
kao i veze koje postoje izmedju razliˇcitih fiziˇckih veliˇcina (na primer, izmedju specifiˇcnog toplotnog kapaciteta
i gustine supstance).
Karakteristiˇcno je da termodinamika ne koristi modele strukture materije tj. nije neposredno vezana sa
predstavom o njenoj mikrostrukturi. To je njena prednost ali u nekim sluˇcajevima i nedostatak.
U osnovama termodinamike leˇze dva osnovna, eksperimentalno ustanovljena, zakona (principa): I i II
zakon termodinamike. Dok I zakon termodinamike kvantitativno opisuje proces transformisanja energije, II
zakon termodinamike kvalitativno opisuje smer odvijanja odredjenih procesa u fiziˇckim sistemima.
1.2. Termodinamiˇcki sistem
Termodinamiˇcka ispitivanja vrˇse se na izbranom telu, ili skupu tela, izdvojenih u odredjenom i ograniˇcen-
om delu prostora. Takav skup tela, ili odredjena koliˇcina mase, tzv. radna tela, koja interaguju medjusobno
kao i sa okolnom sredinom naziva se termodinamiˇcki sistem.
Okolnu sredinu, odnosno okolinu termodinamiˇckog sistema, ˇcine sva tela koja se nalaze van datog
sistema. Pri nekim razmatranjima okolna sredina moˇze da se predstavi kao drugi termodinamiˇcki sistem.
Termodinamiˇcki sistem je odvojen od njegove okoline, ili drugih sistema, realnom fiziˇckom povrˇsinom
ili zamiˇsljenom povrˇsinom, tzv. granicom sistema.
Termodinamiˇcki sistem, a time i granica sistema, ne mora da bude stalnog oblika i zapremine koju
obuhvata.
U zavisnosti od interakcije datog sistema sa okolinom i drugim sistemima, odnosno od mogu´c nosti
razmene masa i energije kroz granicu sistema, razlikuju se zatvoreni, otvoreni, i izolovani sistemi.
Zatvoreni sistem se karakteriˇse time da je u njemu sadrˇzana konstantna masa, ali je mogu´ca razmena
energije izmedju sistema i njegove okoline kroz granicu sistema. Kao primer zatvorenog sistema moˇze da
sluˇzi gas koji je zatvoren u cilindru motora sa pokretnim klipom (slika 1.1). U ovom sluˇcaju, pri pomeranju
klipa, menja se zapremina
Slika 1.1.
sistema a time i veliˇcina granice sistema, medjutim koliˇcina gasa tj. njegova masa ostaje konstantna. U
ovom sluˇcaju granica sistema je fiziˇcka jer se poklapa sa granicom cilindra. Kroz granicu sistema moˇze da
se razmenjuje energija u obliku toplote ili rada.
Sa stanoviˇsta termodinamike najinteresantniji za posmatranje a i za primenu su takvi sistemi koji
razmenjuju toplotu sa okolinom. Medjutim, koriste se i izuˇcavaju i sistemi koji ne razmenjuju toplotu sa
okolinom. Takvi zatvoreni sistemi se nazivaju adijabatski sistemi.
Otvoreni sistem je takav sistem koji kroz granicu sistema razmenjuje sa okolinom, ili drugim sistemima
i energiju (u obliku toplote i rada) i masu. U termodinamici i termotehnici se zapremina obuhva´cena
graniˇcnom povrˇsinom otvorenog sistema, kroz koji se razmenjuje masa, impuls i energija, naziva kon-
trolisana zapremina a graniˇcna povrˇsina - kontrolna povrˇsina. Kao primer otvorenog sistema, na
slici 1.2 prikazan je razmenjivaˇc
1
Slika 1.2
toplote izmedju fluida A i B. U ovom sluˇcaju kontrolna povrˇsina se ne poklapa sa granicom sistema i
predstavlja zamiˇsljenu povrˇsinu.
Izolovan sistem se karakteriˇse time da izmedju njega i okoline ne postoji nikakva interakcija, tj. sa
okolinom se ne razmenjuje ni masa ni energija. Znaˇci, izolovan sistem je zatvoren sistem koji ne razmenjuje
energiju sa svojom okolinom.
1.3. Parametri stanja. Jednaˇcina stanja
Pri izabranim spoljaˇsnjim uslovima, na primer, pri datoj temperaturi i pritisku, odre- djena supstanca
moˇze da egzistira u jednom od ˇcetiri agregatna stanja: ˇcvrstom, teˇcnom, gasovitom i stanju plazme.
Da bi se odredili konkretni uslovi pri kojim se odredjena supstanca jednoznaˇcno nalazi u odredjenom
(agregatnom) stanju uvode se, tj. definiˇsu, posebne karakteristike stanja - tzv. parametri stanja.
Neki od parametara stanja, kao na primer pritisak i temperatura, ne zavise od koliˇcine supstance u
sistemu (intenzivni parametri stanja), dok drugi, kao na primer zapremina, zavise od koliˇcine supstance
u sistemu (ekstenzivni parametri stanja).
Da bi se izbegla ovakva podela uvode se specifiˇcne karakteristike stanja, u odnosu na jedinicu mase,
ˇcime se ekstenzivni parametri stanja prevode u intenzivne.
Intenzivni parametri kojima se definiˇse stanje termodinamiˇckog sistema nazivaju se termodinamiˇcki
parametri stanja.
Stanje termodinamiˇckog sistema definiˇse se pomo´cu tri osnovna termodinamiˇcka parametra stanja:
apsolutna temperatura (T), pritisak (p) i specifiˇcna zapremina (v) ili gustina (ρ) tela.
Kao ˇsto je poznato temperatura T karakteriˇse toplotno stanje sistema. Iz eksperimenta je poznato da
toplota, u konaˇcnom bilansu, spontano prelazi sa ”zagrejanog” na ”manje zagrejano telo”, odnosno sa tela
viˇse temperature na telo niˇze temperature. Znaˇci, temperatura tela definiˇse smer spontanog prelaza toplote
izmedju datih tela.
Pritisak, p kao termodinamiˇcki parametar stanja, definiˇse silu koja deluje normalno na povrˇsinu tela
po jedinici njegove povrˇsine.
Specifiˇcna zapremina v predstavlja zapreminu V koju zauzima jedinica mase m date supstance:
v =
V
m
. (1.1)
Specifiˇcna zapremina v povezana je sa gustinom ρ tela relacijom:
ρ =
m
V
=
1
v
. (1.2)
Ukoliko je termodinamiˇcki sistem izolovan, tj. ako na sistem ne deluju spoljnje sile ili je pak njihova rezultanta
jednaka nuli, stanje sistema je jednoznaˇcno odredjeno ako su poznata dva termodinamiˇcka parametra stanja.
Iz predhodnog sledi da postoji jednoznaˇcna veza medju termodinamiˇckim parametrima predstavljena u
obliku jednaˇcine stanja
F(p, v, T) = 0. (1.3)
Znaˇci, svaki termodinamiˇcki parametar moˇze jednoznaˇcno da se predstavi kao funkcija druga dva parametra:
v = f(p, T) (1.4)
T = ϕ(p, v) (1.5)
p = ψ(T, v). (1.6)
2
Veze medju termodinamiˇckim paramertima, umesto jednaˇcina stanja, mogu se predstaviti u vidu termodi-
namiˇckih povrˇsina ili pak dijagrama stanja u trodimenzionalnom (v, T, p) sistemu ili dvodimenzionalnim
(p, v), (p, T) i (v, T) koordinatnim sistemima, pri- kazanih na slikama 1a., 1b., 1c., i 1d. respektivno.
Slika 1.3.
1.4. Termodinamiˇcki procesi
Termodinamiˇcki sistem moˇze da se nalazi u razliˇcitim termodinamiˇckim stanjima definisanim razliˇcitim
parametrima stanja (T, p, v). Termodinamiˇcko stanje je ravnoteˇzno ukoliko su termodinamiˇcki parametri,
svaki posebno, jednaki u celoj zapremini sistema. U suprotnom je stanje neravnoteˇzno. Iz ravnoteˇznog
stanja termodinamiˇcki sistem ne moˇze da izadje spontano, ve´c samo ukoliko dodje do vremenske promene
nekog od njegovih termodinamiˇckih parametara (na primer zapremine).
Promena jednog od termodinamiˇckog parametara izaziva promenu stanja termodi-namiˇckog sistema, tj.
dolazi do termodinamiˇckog procesa. Znaˇci, pod termodinamiˇckim procesom podrazumeva se prelaˇzenje
termodinamiˇckog sistema iz jednog termodinamiˇckog stanja u drugo termodinamiˇcko stanje. Termodi-
namiˇckim procesom opisuje se promena stanja sistema. Termodinamiˇcki procesi mogu biti ravnoteˇzni i ner-
avnoteˇz-ni. Proces koji se sastoji iz niza neprekidnih uzastopnih ravnoteˇznih stanja naziva se ravnoteˇzni
(kvazistatiˇcki) proces. U suprotnom proces je neravnoteˇzan. S obzirom da je svaki t.d. proces vezan
sa naruˇsenjem ravnoteˇze sistema, odnosno sistem prolazi kroz niz neravnoteˇznih stanja, realni procesi su
neravnoteˇzni. Medjutim, pri vrlo sporom odvijanju procesa sistem prolazi kroz niz skoro ravnoteˇznih stanja
tako da se proces u datom sluˇcaju moˇze smatrati ravnoteˇznim (kvazistatiˇckim). Proces prelaza sistema
iz neravnoteˇznog u ravnoteˇzno stanje naziva se relaksacija a vreme trajanja procesa relaksacije naziva se
vreme relaksacije.
Ravnoteˇzna stanja i ravnoteˇzni procesi mogu da se prikaˇzu na dijagramu stanja, ˇsto ne vaˇzi za ner-
avnoteˇzna stanja i neravnoteˇzne procese. Kako ravnoteˇzni procesi mogu da protiˇcu u oba smera ˇcesto se
nazivaju povratnim ili reverzibilnim procesima. Nera- vnoteˇzni procesi se uslovno na dijagramu stanja
prikazuju taˇckastim krivama. Proces, pri kojem se sistem, posle niza medjustanja, vra´ca u poˇcetno stanje
naziva se kruˇznim procesom ili ciklusom.
1.5. Procesi strujanja fluida
Sve dok su klipne parne maˇsine imale dominatnu ulogu u tehnici, termodinamiˇcki su razmatrani samo
takvi zatvoreni sistemi tipa ”cilindar-klip” kod kojih se radno telo kao celina ne premeˇsta (ili skoro ne
premeˇsta) u prostoru. Medjutim, s razvojem parnih i gasnih turbina, raketnih i reaktivnih letelica, koje
koriste kinetiˇcku energiju fluidnih (gasnih) struja, javila se potreba da se termodinamiˇcki razmotre takvi
otvoreni sistemi. Brzine u fluidnim strujama kod centrifugalnih i turbo-maˇsina kao i kod raketnih letelica
mogu da budu relativno velike (ve´ce od 100 m/s) u odnosu na brzinu premeˇstanja centra mase radnog
gasa kod klipnih parnih maˇsina (2-3 m/s). Osim prethodnog, primeri otvorenih sistema kod kojih se vrˇsi
neprekidni protok (strujanje) mase kroz granicu datog sistema su: razmenjivaˇci toplote, kompresori, cevovodi
i dr.
Za ispitivanje takvih otvorenih sistema posmatra se deo sistema-kontrolisana zapre- mina, koja je
ograniˇcena zamiˇsljenom kontrolisanom povrˇsinom kroz koju, u konkretnim uslovima prakse, najˇceˇs´ce struji
fluid (slika 1.4).
Slika 1.4.
Strujanje fluida, kao izotropnog masenog kontinuuma, moˇze se posmatrati kao unutraˇsnji ravnoteˇzni
proces sa potpuno odredjenim vrednostima parametara stanja, na primer, p i v (odnosno ϕ i ρ), koji se
3
najˇceˇs´ce kontinualno menjaju u posmatraˇckoj taˇcki ili od taˇcke do taˇcke (”1” do ”2” na slici 1.4.)
1.5.1. Jednaˇcina strujanja fluida
U zavisnosti od toga da li se sile unutraˇsnjeg trenja izmedju susednih slojava fluida sa razliˇcitim brzinama
mogu da zanemare ili ne, fluidi se dele na idealne fluide i viskozne fluide. Jasno je da su svi realni fluidi
u manjoj ili ve´coj meri viskozni. Medjutim, pri odredjenim uslovima, na primer pri malim brzinama, realni
fluidi mogu da se razmatraju kao idealni fluidi.
Da bi se izvrˇsila termodinamiˇcka analiza fluidne struje neophodnao je da se pored polja brzine
w = w(r, τ) (1.7)
gde je r i τ poznaju bilo koje dve termodinamiˇcke veliˇcine stanja, na primer p i ρ (ρ = 1/v) u funkciji
poloˇzaja i vremena, tj. polje pritiska i gustina
p = p(r, τ), ρ = ρ(r, τ) (1.8)
U sluˇcaju idealnih fluida, kada sile viskoznog trenja mogu da se zanemare, na fluid zapremine dV
obuhva´cene povrˇsinom δA, deluju zapreminske sile.
d

F
V
= ρdV ·

f, (1.9)
gde je

f = d

F
V
/dm zapreminska sila po jedinici mase (gustina zapreminskih sila) i povrˇsinske sile
d

F
A
= −

δA
pd

A (1.10)
daju´ci fluidu mase ρdV ubrzanje
dv
dt
:
ρdV ·
d w
dt
= ρdV ·

f −

δA
pd

A. (1.11)
Iz ove osnovne jednaˇcine kretanja (1.11), primenom Gauss-ove teoreme

A
pd

A =

V
gradpdV, (1.12)
poˇsto jednaˇcina vaˇzi za proizvoljnu zapreminu fluida obuhva´cenu povrˇsinom A, dobija se osnovna jednaˇcina
kretanja idealnog fluida, tzv. Euler-ova jednaˇcina
d w

=

f −
1
ρ
gradp, (1.13)
gde je totalno ubrzanje
d w

dato supstancijalnim izvodom brzine:
d w

=
∂ w
∂τ
+ ( w∇) w. (1.14)
Prvi ˇclan ∂ w/dτ pretstavlja tzv. lokalno ubrzanje u posmatranoj taˇcki nastalo vremenskom promenom
polja brzine, a drugi ˇclan ( w∇) w pretstavlja tzv. konvektivno ubrzanje nastalo usled promene poloˇzaja
uoˇcene zapremine fluida u polju brzine. Na osnovu (1.14) Euler-ova jednaˇcina kretanja idealnog fluida (1.13)
moˇze da se napiˇse u obliku:
∂ w
∂τ
+ ( w∇) w =

f −
1
ρ
gradp. (1.15)
Skalarni oblik Euler-ove jednaˇcine je:
∂w
x
∂τ
+ w
x
∂w
x
∂x
+ w
y
∂w
x
∂y
+ w
z
∂w
x
∂z
= f
x

1
ρ
∂p
∂x
4
∂w
y
∂τ
+ w
x
∂w
y
∂x
+ w
y
∂w
y
∂y
+ w
z
∂w
y
∂z
= f
y

1
ρ
∂p
∂y
(1.16)
∂w
z
∂τ
+ w
x
∂w
z
∂x
+ w
y
∂w
z
∂y
+ w
z
∂w
z
∂z
= f
z

1
ρ
∂p
∂z
Jedan od najvaˇznijih zakona fizike, posebno fizike kontinuuma, a time i fizike strujanja idealnog fluida
je zakon odrˇzanja mase. Uoˇcimo da fluid zapremine V i gustine ρ(r, τ) koji je ograniˇcen kontrolnom
povrˇsinom A, kroz koju se razmenjuje (struji) masa fluida m. Smanjenje mase fluida u zapremini V u jednici
vremena iznosi:

∂m
∂τ
=

∂τ

V
ρdV. (1.17)
S druge strane protok mase fluida kroz kontrolnu povrˇsinu A iznosi:
Φ =

A
ρ wd

A (1.18)
Kako je ukupna masa ograniˇcena kontrolnom povrˇsinom konstantna, sledi
Φ = −
∂m
∂τ
(1.19)
tako da se iz (1.17) i (1.18) dobija


∂τ

V
ρdV =

A
ρ wd

A, (1.20)
ˇsto predstavlja najprostiji izvor za zakon odrˇzanja mase. NA osnovu Gauss-ove teoreme je

A
ρ wd

A =

V
div(ρ w)dV,
tako da jednaˇcina (1.20) dobija oblik
∂ρ
∂τ
+ div(ρ w) = 0. (1.21)
Ona je poznata kao jednaˇcina kontinuiteta mase, odnosno jednaˇcina kontinuiteta (neprekidnosti)
Jednaˇcina kontinuiteta u skalarnom obliku, u Decartes-ovom kordinatnom sistemu, glasi
∂ρ
∂τ
+
∂(ρw
x
)
∂x
+
∂(ρw
y
)
∂y
+
∂(ρw
z
)
∂z
= 0 (1.22)
Ako se gustina ρ fluida ne menja sa vremenom ρ = ρ(r), odnosno ako je fluid nestiˇsljiv, jednaˇcina konti-
nuiteta dobija jednostavniji oblik:
div w = 0 (1.23)
Skalarni oblik jednaˇcine kontinuiteta nestiˇsljivog fluida je:
∂w
x
∂x
+
∂w
y
∂y
+
∂(w
z
)
∂z
= 0 (1.24)
Da bi se opisalo strujanje nestiˇsljivog viskoznog fluida, jednaˇcina kretanja idealnog fluida (1.13) odnosno
(1.14) mora da se proˇsiri ˇclanom µ/ρ∆ w = ν∆ w koji uzima u obzir delovanje sila viskoznog trenja na deo
fluida zapremine dV , gde je µ koeficijent dinamiˇcke viskoznosti a ν = µ/ρ koeficijent kinematiˇcke viskoznosti.
Tako se dobija jednaˇcina kretanja nestiˇsljivog viskoznog fluida, tzv. Navier-Stokes-ova jednaˇcina:
d w

= f −
1
ρ
gradp + ν∆ w (1.25)
Ako se u prethodnoj jednaˇcini zameni supstancijalni izvod brzine d w/dτ izrazom (1.14) dobija se drugi oblik
Navier-Stokes-ove jednaˇcine:
∂ w
∂τ
+ ( w∇) w = f −
1
ρ
gradp + ν∆ w. (1.26)
5
Skalarni oblik Navier-Stokes-ove jednaˇcine u Decartes-ovom koordinatnom sistemu je slede´ci
∂w
x
∂τ
+ w
x
∂w
x
∂x
+ w
y
∂w
x
∂y
+ w
z
∂w
x
∂z
= f
x

1
ρ
∂p
∂x
+ ν


2
w
x
∂x
2
+

2
w
x
∂y
2
+

2
w
z
∂z
2

∂w
y
∂τ
+ w
x
∂w
y
∂x
+ w
y
∂w
y
∂y
+ w
z
∂w
y
∂z
= f
y

1
ρ
∂p
∂y
+ ν


2
w
y
∂x
2
+

2
w
y
∂y
2
+

2
w
y
∂z
2

(1.27)
∂w
z
∂τ
+ w
x
∂w
z
∂x
+ w
y
∂w
z
∂y
+ w
z
∂w
z
∂z
= f
z

1
ρ
∂p
∂z
+ ν


2
w
z
∂x
2
+

2
w
z
∂y
2
+

2
w
z
∂z
2

U sluˇcaju nestiˇsljivog viskoznog fluida jednaˇcina kretanja se joˇs viˇse usloˇznjava. Da bi se opisalo strujanje
viskoznog fluida jednaˇcini kretanja (1.25) treba prikljuˇciti i jednaˇcinu kontinuiteta (1.23).
1.5.2. Stacionarni strujni procesi
Ukoliko se parametri stanja fluidne struje u kontrolisanoj zapremini ne menjaju sa vremenom, tj.
∂ w
τ
= 0,
∂p
∂τ
= 0,
∂ρ
∂t
= 0 (1.28)
odnosno
w = w(r), p = p(r), ρ = ρ(r) (1.29)
tada je proticanje stacionarno. Uslovi stacionarnosti proticanja fluida, osim uslova (1.27) odnosno (1.28), su
slede´ci:
- Kontrolisana zapremina se ne kre´ce u odnosu na izabrani koordinatni sistem;
- konstantnost masenog protoka ∂m/∂τ kroz kontrolnu povrˇsinu, kao i jednakost mase- nih protoka na
ulazu i izlazu iz kontrolisane zapremine iz ˇcega sledi i konstantnost s vremenom mase fluida u kon-
trolisanoj zapremini;
- konstantnost protoka energije ( u obliku toplote i rada) kroz kontrolisanu povrˇsinu. Iz prethodnih
uslova sledi da je u sluˇcaju jednodimenzionog stacionarnog proticanja fluida maseni protok na ulazu
”1” povrˇsine preseka A
1
jednak masenom protoku na izlazu ”2” povrˇsine preseka A
2
iz kontrolisane
zapremine:
∂m
∂τ
= w
1
ρ
1
A
1
= w
2
ρ
2
A
2
(1.30)
gde su w
1
i w
2
srednje vrednosti brzina na presecima A
1
i A
2
, respektivno. Jednaˇcine (1.29) se takodje
naziva jednaˇcina kontinuiteta. Iz jednaˇcine kontinuiteta
∂m
∂τ
= wρA = const (1.31)
sledi diferencijalni oblik jednaˇcine kontinuiteta:
dw
w
+
dA
A
+

ρ
= 0. (1.32)
Primer 1.1
U balonu zapremine 5000cm
3
pri temperaturi od 127
0
C i pritisku 0.20MPa nalazi se 10 g smeˇse ”nor-
malnog” - dvoatomskog kiseonika (O
2
) i troatomskog kiseonika - ozona (O
3
). Odrediti procentni maseni
sadrˇzaj ozona u smeˇsi.
reˇsenje:
Za smeˇsu gasova vaˇzi Daltonov zakon, tj. pritisak (p) smeˇse gasova jednak je zbiru parcijalnih pritisaka
(p) :
p =
¸
i
p
i
, (P1.1.1)
6
gde se parcijalni pritisci (p
i
) odredjuju iz jednaˇcina stanja idealnog gasa
p
i
=
m
i
M
i
RT
V
; (P1.1.2)
m
i
i M
i
su respektivno, masa i molarna masa i-te komponente smeˇse u datoj zapremini V pri temperaturi
T. Iz (P 1.1.1) i (P 1.1.2) sledi
p =
RT
V
¸
i
m
i
M
i
(P1.1.3)
S druge strane, pritisak smeˇse moˇze da se predstavi izrazom
p =
RT
V
m
M
, (P1.1.4)
gde je m =
¸
m
i
, ukupna masa smeˇse, a M srednja molarna masa smeˇse. Iz izraza (P1.1.3) i (P1.1.4) sledi
M =
m
¸
m
i
M
i
=
1
¸
m
i
/m
M
i
=
1
¸
g
i
M
i
, (P1.1.5)
gde je
g
i
=
m
i
m
=
m
1
¸
m
i
(P1.1.6)
relativni maseni sadrˇzaj i-te komponente u smeˇsi. Ako smeˇsa sadrˇzi n komponenti vaˇzi relacija
n
¸
i=1
g
i
= 1 (P1.1.7)
Iz izraza (P1.1.5), u sluˇcaju smeˇse sa dve komponte, sledi
g
1
M
1
+
g
2
M
2
=
1
M
. (P1.1.8)
Kako je
g
1
+ g
2
= 1 (P1.1.9)
Iz (P 1.1.8) sledi da je relativno
g
2
=
1
M

1
M
1
1
M
2

1
m
1
=
M
2
M
M −M
1
M
2
−m
1
(P1.1.10)
Iz izraza (P1.1.4) sledi da je srednja vrednost molarne mase smeˇse:
M =
mRT
PV
=
10
−2
· 8, 315 · 10
3
· 4 · 10
2
0, 20 · 10
6
· 5 · 10
5
· 10
−6
= 0, 03326kg/mol =
= 33, 26 · 10
−3
kg/mol
Kako su molarne mase dvoatomskog kiseonika i ozona M
1
= 32 · 10
−3
kg/mol i M
2
= 48 · 10
−3
kg/mol,
respektivno, iz (P1.1.10) sledi da je relativni maseni sadrˇzaj ozona u datoj smeˇsi
g
2
=
M
2
M
M −M
1
M
2
−M
1
=
48(33, 26 −32)
33, 26(48 −32)
= 0, 117,
odnosno 11.7%.
7
Primer 1.2
Znaju´ci da je po definiciji koeficijent zapreminskog ˇsirenja gasova α =
1
V
(
∂V
∂T
)
p
odrediti vrednost koefi-
cijenta zapreminskog ˇsirenja idealnog gasa na temperaturama t
1
= 50
0
C i t
2
= 100
0
C kao i njihovu
srednju vrednost u datom temperaturskom intervalu.
reˇsenje:
Iz jednaˇcine stanja idealnog gasa sledi
V =
mRT
Mp
tako da je
∂V
∂T
=
mR
Mp
.
pa je koeficijent zapreminskog ˇsirenja idealnog gasa odredjen samo apsolutnom temperaturom
α =
1
V
(
∂V
∂T
)
p
=
mR
MpV
=
1
T
.
Za temperature t
1
= 50
0
C(323K) i t
2
= 100
0
C(373K) dobija se
α
1
= 3, 096 · 10
−3
K
−1
α
2
= 2, 681 · 10
−3
K
−1
Srednja vrednost koeficijenta zapreminskog ˇsirenja idealnog gasa iznosi
α =
1
T
2
−T
1

T
2
T
1
α(T)dT =
1
T
2
−T
1

T
2
T
1
dT
T
=
1
T
2
−T
1
ln
T
2
T
1
Zamenom brojnih vrednosti za temperature dobija se
α = 2, 878 · 10
−3
K
−1
8
2. PRVI ZAKON TERMODINAMIKE
Poznato je da se materija nalazi u neprekidnom kretanju. Mera kretanja materije naziva se energija.
Energija koju sadrˇzi sistem sastoji se iz kinetiˇcke, potencijalne i unutraˇsnje energije. Izmedju sistema koji
uˇcestvuju u termodinamiˇckim procesima dolazi do razmene energije. Energija koja se razmenjuje kroz
granice sistema zavisi od tipa procesa . Razmena energije kroz granice sistema ostvaruje se u obliku toplote
i u obliku rada. Toplota i rad su energija koja se prenosi kroz granice sistema. Razmena toplote i vrˇsenje
rada su naˇcini promena unutraˇsnje energije sistema. Prvi zakon termodinamike, kao poseban sluˇcaj opˇsteg
zakona odraˇzanja energije, povezuje promenu energije sistema s energijom koja u obliku toplote ili rada
prelazi granice sistema pri termodinamiˇckim procesima.
2.1. Toplota i rad
Prenoˇsenje energije u obliku toplote ostvaruje se ili pri neposrednom kontaktu dva ili viˇse sistema (tela)
razliˇcitih temperatura (provodjenje toplote, konvekcija), putem razmene kinetiˇcke energije atoma i molekula
sistema koji su u kontaktu, ili bez direktnog kontakta putem zraˇcenja, tj. elektromagnetnih talasa. U oba
sluˇcja energija se, u konaˇcnom bilansu prenosi od tela viˇse ka telu niˇze temperature. Koliˇcina energije koja
je pri tome razmenjena naziva se koliˇcina toplote.
Za prenoˇsenje energije u obliku rada sistem mora da se premeˇsta (kre´ce) u polju sila ili da menja granicu
sistema, tj. svoju zapreminu pod dejstvom spoljaˇsnjih sila. Koliˇcina razmenjene energije u ovom procesu
naziva se rad.
U opˇstem sluˇcaju razmena energije izmedju sistema u obliku toplote i u obliku rada moˇze da se odvija
jednovremeno.
Koliˇcina toplote i rad zavise od puta kojim sistem prelazi iz poˇcetnog u konaˇcno stanje, tj. zavise od
karaktera procesa. Kako su toplota i rad, kao procesi razmene energije, vezani za odvijanje termodinamiˇckog
procesa, to ukoliko nema procesa nema ni toplote ni rada. Znaˇci, telo ne moˇze da poseduje toplotu ili rad.
Iz prethodnog sledi da elementarni rad δL i elementarna koliˇcina toplote δQ nisu totalni diferencijali.
Veliˇcina δQ i δL su samo beskonaˇcno male koliˇcine toplote i rada, koji uˇcestvuju u elementarnim procesima.
Tako je za konaˇcan proces (izmedju stanja 1 i 2)

2
1
δQ = Q
2
−Q
1
i

2
1
δL = L
2
−L
1
odnosno

2
1
δQ = Q
1,2
i

2
1
δL = L
1,2
2.1.1. Rad ˇsirenja termodinamiˇckog sistema
Neka se telo zapremine V i slobodne povrˇsine A nalazi u sredini pritiska p
s
(slika 2.1.). Pri pove´canju
zapremine za dV = Adx sistem izvrˇsi elementarni rad ˇsirenja nasuprot sili pritiska spoljnje sredine F
p
=
p
s
A :
δL = F
p
dx = p
s
Adx = p
s
dV, (2.1)
tako da ukupan rad ˇsirenja (zapreminski rad) iznosi
L =

V
2
V
1
p
s
dV. (2.2)
9
Slika 2.1.
Rad ˇsirenja vrˇsi telo (sistem) nad spoljnjom sredinom. Jasno je (2.2) da se rad ˇsirenja vrˇsi samo kada se
menja zapremina tela i kada je pritisak spoljnje sredine razliˇcit od nule (dV = 0, p
s
= 0). U daljem tekstu
razmatra´ce se samo ravnoteˇzni procesi kada je pritisak p unutar sistema jednak spoljnjem pritisku p = p
s
tako da se za elementarni rad ˇsirenja dobija
δL = pdV. (2.3)
Ukupan rad ˇsirenja iznosi
L =

V
2
V
1
pdV. (2.4)
Veliˇcina odnosno vrednost izvrˇsenog rada ˇsirenja sistema (2.4) moˇze da se predstavi u p,V-dijagramu
povrˇsinom ispod krive procesa (ˇsrafirana povrˇsina na slici 2.2.). Zbog toga se p,V-dijagram naziva radni
dijagram.
Oˇcigledno je, kako iz p,V-dijagrama tako i iz izraza (2.2.), da rad ˇsirenja ne zavisi samo od poˇcetnog
(1) i krajnjeg (2) stanja ve´c i od puta kojim se iz stanja 1 dolazi u stanje 2, tj. zavisi od funkcije procesa
p = p(V ). Znaˇci, rad L nije funkcija stanja i nema totalni diferencijal, tako da oznaka dL, u daljem tekstu,
oznaˇcava elementarni priraˇstaj δL.
Slika 2.2.
Pri ˇsirenju (dV > 0) sistem vrˇsi pozitivan rad a pri sabijanju (dV < 0) sistem vrˇsi negativan rad, tj.
rad vrˇse spoljaˇsnje sile na sistemu.
U opˇstem sluˇcaju, osim rada ˇsirenja (zapreminski rad), telo moˇze da vrˇsi rad nasuprot sila povrˇsinskog
napona, zatim mehaniˇcki rad pri premeˇs-tanju (kretanju) tela u gravitacionom, elektrostatiˇckom i magnet-
nom polju itd.
U daljem tekstu koristi´ce se umesto rada tzv. specifiˇcni rad koji predstavlja rad jedinice mase sistema
(tela)
l =
L
m
. (2.5)
10
Na osnovu izraza (2.5), (2.3), (2.4) i (1.1) slede izrazi za elementarni i ukupni specifiˇcni rad
δl = pdv (2.6)
i
l
1,2
=

v
2
v
1
pdv. (2.7)
2.1.2. Rad strujanja
Da bi fluid mogao da protiˇce kroz kontrolnu povrˇsinu, tj. da udje i izadje iz kontrolisane zapremine,
mora da poseduje tzv. energiju strujanja. Energija strujanja jednaka je radu potrebnom da se fluid
pokrene nasuprot postoje´cih sila u kontrolisanoj zapremini.
Posmatrajmo masu fluida, zapremine dV (slika 2.3) u stacionarnoj struji fluida. Data masa dm = ρdV
predstavlja pokretan zatvoreni sistem. Povrˇsinske sile koje deluju na povrˇsinu uoˇcene mase date su tenzorom
napona ˇcije su komponente sila pritiska i tenzor napona trenja.
Zanemaruju´ci sile trenja odredimo rad sila pritiska za vreme dτ pri prodiranju uoˇcene mase fluida kroz
kontrolnu povrˇsinu x−ose za rastojanje dx = wdτ pri stacionarnom strujanju fluida.
Slika 2.3
Na osnovu slike 2.3 sledi da mase dm prodire kroz kontrolnu povrˇsinu za dx = wdτ pod dejstvom
rezultantne spoljaˇsnje sile pritiska:
F = (p + dp)(A + dA) −pA ≈ pdA + Adp (2.8)
a da je zanemaren ˇclan dAdp kao beskonaˇcno mala
Pri tome rezultuju´ca sila F izvrˇsi rad
δL
s
= Fdx = (pdA + Adp)dx = pdAdx + Adxdp. (2.9)
Kako je dV = Adx i dV = dm/ρ = vdm sledi
Adx = vdm (2.10)
tako da se posle diferenciranja obe strane izraza (2.10) dobija
dAdx = dvdm (2.11)
Posle zamene izraza (2.10) i (2.11) u (2.9) dobija se rad pomeranja mase dm
δL
S
= (pdv + vdp)dm (2.12)
ili po jednici mase, tzv. specifiˇcni rad strujanja
δl
s
= pdv + vdp = d(pv) (2.13)
Iz dobijenog izraza (2.13) sledi da je specifiˇcni rad strujanja jednak zbiru specifiˇcnog rada ˇsirenja pod dejstvom
sile pritiska p
δl
(v)
= pdv (2.14)
11
i specifiˇcnog rada koji izvrˇse povrˇsinske sile pritiska pri pomeranju elementa mase fluida u polju pritiska p(r)
tzv. rad promena pritiska
δl
(p)
= vdp. (2.15)
Osim toga, vidi se da je specifiˇcni rad strujanja diferencijal parametra stanja pv, ˇsto znaˇci da jedinica
mase fluida poseduje pri strujanju, osim unutraˇsnje, kinetiˇcke i potencijalne energije u polju sila teˇze, tzv.
energiju strujanja (pv).
2.1.3. Tehniˇcki rad
Radno telo koje se kre´ce kroz otvoren sistem (fluidna struja) moˇze da vrˇsi i druge oblike rada na svom
putu kroz kontrolisanu zapreminu osim rada potiskivanja. Na primer, fluidna struja moˇze da okre´ce toˇcak
turbine (gasne ili parne) a u sluˇcaju strujanja elektroprovodne teˇcnosti u magnetnom polju, ˇciji je vektor
indukcije normalan na pravac vektora brzina fluidne struje, oslobadja se deo elektriˇcne energije u spoljaˇsnjem
kolu usled magnetohidrodinamiˇckog efekta. Zatim, fluidna struja moˇze da vrˇsi koristan rad u kompresorima,
ventilatorima itd. Sve ovakve vrste rada nazivamo tehniˇcki rad (L
teh
). S obzirom da radno telo moˇze da
primi energiju u obliku tehniˇckog rada kroz granice otvorenog sistema (kao ˇsto je sluˇcaj kod kompresora )
mora da se vodi raˇcuna o algebarskom znaku rada, pri ˇcemu vaˇzi konvencija kao i kod rada ˇsirenja. Tehniˇcki
rad je energija koja se pri strujnom procesu prenosi kroz graniˇcnu povrˇsinu otvorenog sistema, izuzev povrˇsine
ulaznog i izlaznog preseka, ˇsto znaˇci da se ne uzima u obzir energija potrebna za vrˇsenje rada strujanja
2.2. Unutraˇsnja energija i entalpija sistema
2.2.1. Unutraˇsnja energija
Unutraˇsnja energija je fiziˇcka veliˇcina koja karakteriˇse veliˇcinu unutraˇsnjeg kretanja materije. Sa
stanoviˇsta molekularno kinetiˇcke teorije materije unutraˇsnje energije predstavlja zbir kinetiˇcke i potenci-
jalne energije ˇcestica sistema.
Uopˇste, pod unutraˇsnjom energijom podrazumeva se zbir svih oblika energije ˇcestica sistema: kinetiˇcka
energija kretanja atoma i molekula; energija elektrona; energija ˇcestica unutar jezgra atoma; energija in-
terakcije izmedju jezgra i elektrona; potencijalna energija atoma i molekula u polju spoljnjih sila; energija
elektromagnetnog zraˇcenja atoma sistema itd. Ukupna unutraˇsnja energija U
u
sistema moˇze da se predstavi
kao zbir kinetiˇcke U
k
i potencijalne energije U
p
atoma i molekula (zavisne od temeperature odnosno od med-
jusobnog rastojanja atoma i molekula) i unutraˇsnje energije U
0
ˇcestica koje ulaze u sastav atoma i jezgra
atoma (nezavisne od temperature) kao i energije elektromagnetnog polja i (zraˇcenja):
U
u
= U
k
+ U
p
+ U
0
. (2.16)
S obzirom da je za termodinamiˇcku analizu procesa u sistemu bitna promena unutraˇsnje energije a ne njena
vrednost u tehniˇckoj termodinamici (termotehnici) se ne uzima u obzir unutraˇsnja energija U
0
ˇcestica koje
ulaze u sastav atoma i jezgra niti energija elektromagnetnog polja.
Pod unutraˇsnjom energijom sistema podrazumeva se, u sluˇcaju idealnih gasova, kineti- ˇcka energija
translatornog U
k t
i oscilatornog kretanja U
k o
atoma i molekula
U = U
k t
+ U
k o
, (2.17)
a u sluˇcaju realnih gasova i potencijalna energija U
p
medjumolekulskih interakcija, zavisna od medjusobnog
rastojanja molekula sistema (specifiˇcne zapremine gasa),
U = U
k t
+ U
k r
+ U
k o
+ U
p
. (2.18)
S obzirom da svakom stanju sistema odgovara samo jedna vrednost unutraˇsnje energije, zavisno od temper-
ature i rastojanja (specifiˇcne zapremine), sledi da je ona jednoznaˇcna funkcija stanja. Kako je unutraˇsnja
energija srazmerna masi sistema to je ona ekstenzivna veliˇcina, tako da moˇze da se uvede specifiˇcna un-
utraˇsnja energija
u = U/m. (2.19)
Promena specifiˇcne unutraˇsnje energije ne zavisi od karaktera procesa i potpuno je odredjena poˇcetnim
(1) i krajnjim (2) parametrima stanja radnog tela (slika 2.4.)
12
Slika 2.4.
∆u
1a2
= ∆u
1b2
= ∆u
12
= u
2
−u
1
=

2
1
du (2.20)
a za kruˇzni proces (ciklus)
∆u = ∆u
1a2c1
=

du = 0 (2.21)
Specifiˇcna unutraˇsnja energija je funkcija stanja i moˇze da se predstavi kao funkcija bilo koja dva
parametra stanja:
u = f(v, T), (2.22)
u = ϕ(p, T), (2.23)
u = ψ(p, v). (2.24)
Znaˇci, priraˇstaj specifiˇcne unutraˇsnje energije du je totalni diferencijal
du(v, T) =

∂u
∂v

T
dv +

∂u
∂T

v
dT (2.25)
du(p, T) =

∂u
∂p

T
dp +

∂u
∂T

p
dT, (2.26)
du(p, v) =

∂u
∂p

v
dp +

∂u
∂v

p
dv (2.27)
Kako u sluˇcaju idealnog gasa, kod koga su zanemarljive interakcije izmedju molekula, specifiˇcna unutraˇsnja
energija ne zavisi od zapremine i pritiska ve´c samo od temperature u = u(T) sledi (Joule-ov zakon)

∂u
∂v

T
= 0 i

∂u
∂p

T
= 0, (2.28)
tako da je na osnovu (2.28), (2.25) i (2.26)

∂u
∂T

v
=

∂u
∂T

p
=
du
dT
, (2.29)
odnosno
du =

∂u
∂T

v
dT = c
v
dT, (2.30)
gde je
c
v
=

∂u
∂T

v
=

du
dT

v
, (2.31)
13
specifiˇcna toplota pri konstantnoj zapremini, koja karakteriˇse porast unutraˇsnje energije u izohornom procesu
sa porastom temperature.
2.2.2. Entalpija
Da bi se uprostili mnogi proraˇcuni vezani za termodinamiˇcke procese (posebno za fluidne struje),
omogu´cilo uvodjenje nekoliko grafiˇckih metoda ispitivanja procesa, kao i uprostio oblik i struktura formula,
uvedena je entalpija I - funkcija koja predstavlja zbir unutraˇsnje energije (U) sistema i proizvode pritiska
(p) i zapremine (V ) sistema:
I = U + pV, (2.32)
koja je, kao i unutraˇsnja energija, ekstenzivna veliˇcina. Specifiˇcna entalpija (i), data izrazom
i = u + pv, (2.33)
pretstavlja kombinaciju veliˇcina koje su funkcije stanja (u, p, v) tako da se i sama funkcija (odnosno param-
etar) stanja i moˇze da pretstavi funkcijom bilo koja dva parametra stanja (p, v, T) :
i = f(v, T), (2.34)
i = ϕ(p, T), (2.35)
i = ψ(p, v). (2.36)
Oˇcigledno je da (kao i u sluˇcaju unutraˇsnje energije) promena specifiˇcne entalpije ne zavisi od karaktera
procesa i potpuno je odredjena poˇcetnim (1) i krajnjim (2) parametrima stanja radnog tela
∆i = i
2
−i
1
=

2
1
di = (u
2
+ p
2
v
2
) −(u
1
+ p
1
v
1
), (2.37)
a za ciklus
∆i =

di = 0. (2.38)
Na osnovu prethodnog sledi da je elementarni priraˇstaj specifiˇcne entalpije (di) totalni diferencijal
di =

∂i
∂v

T
dv +

∂i
∂T

v
dT, (2.39)
di =

∂i
∂p

T
dp +

∂i
∂T

p
dT, (2.40)
di =

∂i
∂p

v
dp +

∂i
∂v

p
dv. (2.41)
U sluˇcaju idealnog gasa, unutraˇsnja energija a time i specifiˇcna entalpija su samo funkcije temperature:
i = u(T) + pv = u(T) + RT = i(T) (2.42)
tako da je

∂i
∂p

T
= 0 (2.43)
i

∂i
∂v

T
= 0. (2.44)
Na osnovu (2.43), (2.44), (2.39) i (2.40) sledi

∂i
∂T

p
=

∂i
∂T

v
=
di
dT
(2.45)
14
odnosno
di =

∂i
∂T

p
dT = c
p
dT, (2.46)
gde je
c
p
=

∂i
∂T

p
=

di
dT

p
(2.47)
specifiˇcna toplota pri konstantnom pritisku, koja karakteriˇse promenu entalpije u izobarnom procesu sa
promenom temperature.
2.3. Prvi zakon termodinamike za otvoren termodinamiˇcki sistem
Razmotrimo promenu energije otvorenog termodinamiˇckog sistema koga ˇcini pokretni fluid u kon-
trolisanoj zapremini mase m
τ
, usled razmene mase i energije (u obliku toplote i rada) kroz graniˇcnu povrˇsinu
datog otvorenog sistema [kontrolnu povrˇsinu (slika 2.5)]. Neka fluid struji brzinom w u odnosu na nepokretni
referentni sistem. Prodiru´ci kroz ulazni (∆A
u
i izlazni (∆A
i
) deo kontrolne povrˇsine (A), za vreme ∆τ, raz-
meni masu [izraz (1.18) i (1.19)]
∆m = ∆m
u
−∆m
i
=
¸
A
ρ wd

A

sr
∆τ. (2.48)
Pri tome je ∆m
u
masa fluida koja ulazi kroz deo kontrolisane povrˇsine ∆A
u
a ∆m
i
masa fluida koja izlazi
iz otvorenog sistema kroz deo kontrolne povrˇsine ∆A
i
za vreme ∆τ; usrednjavanje integrala

A
ρ wd

A vrˇsi
se zbog, u opˇstem sluˇcaju, razliˇcitih brzina strujanja mase fluida kroz razliˇcite delove kontrolne povrˇsine A.
Dati otvoreni sistem moˇze da se zameni uslovno zatvorenim sistemom, koji se sastoji od mase m
τ
otvorenog sistema (u kontrolisanoj zapremini) i mase ∆m
u
koja tokom vremena ∆τ prodire u otvoreni sistem
kroz kontrolnu povrˇsinu: m = m
τ
+ ∆m
u
. Na slici 2.5.a i 2.5b prikazan je zatvoreni sistem i kontrolisana
zapremina pre i posle prodora mase ∆m
u
kroz kontrolnu povrˇsinu u otvoreni sistem. Punom zatvorenom
linijom oznaˇcena je granica zatvorenog sistema. Kontrolna povrˇsina je predstavljena crtiˇcastom zatvorenom
linijom.
Slika 2.5.
Energija E
1
uslovno zatvorenog sistema u trenutku τ jednaka je zbiru energije Eτ u kontrolisanoj
zapremini i energije e
u
∆m
u
mase fluida (koji moˇze da se razmotri kao zatvoren pokretni sistem):
E
1
= Eτ + e
u
∆m
u
, (2.49)
gde je e
u
energija jedinice mase fluida na ulazu u kontrolisanu zapreminu.
Neka u toku interakcije ∆τ zatvoren sistem razmeni energiju s okolnom sredinom u obliku toplote Q
12
i u obliku rada L
12
.
Usled razmene energije s okolnom sredinom, energija zatvorenog sistema u trenutku τ + ∆τ iznosi
E
2
= E
τ+∆τ
+ e
i
∆m
i
, (2.50)
gde je E
τ+∆τ
− energija u kontrolisanoj zapremini τ + ∆τ a e
i
-energija jedinice mase fluida na izlazu iz
kontrolisane zapremine.
Razmenjena energija ∆E
12
zatvorenog sistema u toku vremena ∆τ iznosi
∆E
12
= E
2
−E
1
= (E
τ+∆τ
−E
τ
) + (e
i
∆m
i
−e
u
∆m
u
). (2.51)
15
Izraz (e
i
∆m
i
−e
u
∆m
n
) u gornjoj jednaˇcini predstavlja energiju koja se prenese kroz kontrolnu povrˇsinu usled
strujanja fluida za vreme ∆τ. Sliˇcno izrazu (2.48), za razmenjenu masu kroz kontrolnu povrˇsinu, energija
koja se prenese kroz kontrolisanu povrˇsinu usled strujanja fluida, tj. razmene mase, iznosi
∆E
e
= e
i
∆m
i
−e
u
∆m
u
=
¸

(A)
eρ w · d

A
¸
sr
· ∆τ. (2.52)
Izraz (E
τ+∆τ
−E
τ
) u jednaˇcini (2.55) predstavlja promenu ukupne energije unutar kontrolisane zapremine:
∆E
kz
= E
τ+∆τ
−E
τ
= ∆

(m)
edm = ∆

(V )
e · ρdV, (2.52)
gde je energija kontrolne zapremine data izrazom
E
kz
=

(m)
edu =

(V )
eρdV. (2.53)
Na osnovu (2.51), (2.52) i (2.53), razmenjena energija zatvorenog sistema iznosi
∆E
12
= ∆E
kz
+ ∆E
e
= ∆

(V )
eρdV +
¸

(A)
eρ wd

A
¸
sr
∆τ. (2.54)
Iz zakona odrˇzanja energije, tj. prvog principa termodinamike, sledi da je promena energije ∆E
12
zatvorenog sistema jednaka energiji koju u obliku toplote Q
12
i rada L
12
sistem razmeni sa okolnom sredinom
kroz graniˇcnu povrˇsinu:
Q
12
−L
12
= ∆E
12
. (2.55)
Ukupan rad L
12
koji vrˇsi zatvoren sistem tokom vremena ∆τ jednak je zbiru rada strujanja L
s
mase ∆m
u
i
∆m
i
kroz kontrolnu povrˇsinu, i rada L
kz
u koju su ukljuˇceni svi ostali oblici rada koje izvrˇsi sistem za vreme
∆τ [(rad sila smicanja, rad promene zapremine celokupne kontrolne zapremine, osovinski rad (tehniˇcki rad)
itd.]:
L
12
= L
s
+ L
kz
, (2.56)
gde je rad strujanja L
s
, na osnovu (2.12), dat izrazom
L
s
= p
i
v
i
∆m
i
−p
u
v
u
∆m
u
. (2.57)
Analogno izrazima (2.48) i (2.52) rad strujanja za celu kontrolnu povrˇsinu iznosi
L
s
=
¸

(A)
pvρ wd

A
¸
sr
∆τ. (2.58)
Na osnovu izraza (2.57), (2.59) i (2.55) jednaˇcina I zakona termodinamike moˇze da se napiˇse u integral-
nom obliku:
Q
12
−L
kz
= ∆

(V )
eρdV +
¸

(A)
(e + pv)ρ wd

A
¸
sr
∆τ. (2.59)
S obzirom da mase ∆m
u
i ∆m
i
, koje se kao zatvoreni pokretni sistemi kre´cu u odnosu na pokretni koordinatni
sistem brzinom w
u
i w
i
, imaju ukupnu energiju jednaku zbiru unutraˇsnje (U), kinetiˇcke (E
k
) i potencijalne
energije (E
p
)
E = U + E
k
+ E
p
, (2.60)
ili po jedinici mase
e =
E
∆m
= u + e
k
+ e
p
= u +
w
2
2
+ gz, (2.61)
na osnovu (2.33), sledi da izraz e + pv, u drugom ˇclanu desne strane jednaˇcine (2.60), moˇze da se napiˇse u
obliku
e + pv = (u + pv) + e
k
+ e
p
= i +
w
2
2
+ gz, (2.62)
16
tako da jednaˇcina prvog zakona termodinamike za fluidnu struju dobija oblik
Q
12
= ∆

(V )
eρdV +
¸

(A)

i +
w
2
2
+ gz

ρ wd

A
¸
sr
∆τ + L
kz
, (2.63)
Kada ∆τ →0, jednaˇcina (2.64) moˇze da se napiˇse u obliku
˙
Q
kz
=
d

eρdV +
¸

(V )

i +
w
2
2
+ gz

ρ wd

A
¸
sr
+
˙
L
kz
, (2.64)
gde je
˙
Q
zk
= lim
∆τ→0
Q
12
∆τ
i
˙
L
kz
= lim
∆τ→0
L
kz
∆τ
. Znaˇci, toplotni protok (
˙
Q
zk
) je jednak zbiru brzine pove´canja
energije kontrolisane zapremine, protoka energije kroz kontrolnu povrˇsinu i rada koji se kroz kontrolnu
povrˇsinu u jedinici vremena razmeni sa okolnom sredinom.
2.4. Prvi princip termodinamike za stacionarne fluidne struje
U sluˇcaju stacionarnog strujanja je maseni protok konstantan:
d

V
ρdV = 0,
tako da je

(A)
ρ wd

A = 0. (2.65)
Zbog jednostavnosti izvodjenja pretpostavimo da na kontrolnoj povrˇsini postoji jedan ulaz i jedan izlaz.
Tada je na osnovu jednaˇcine kontinuiteta za stacionarno strujanje (1.30)
dm
u

=
dm
i

=
dm

= ˙ m = const . (2.66)
Na osnovu (2.66) i (2.67), jednaˇcina (2.65) moˇze da se napiˇse u obliku
˙
Q
kz
= ˙ m
¸
(i
i
−i
u
) +

w
2
i
2

w
2
u
2

+ g(z
i
−z
u
)

+
˙
L
kz
(2.67)
jer je

(A)

i +
w
2
2
+ gz

ρ wd

A = ˙ m
i

i
i
+
w
2
i
2
+ gz
i

− ˙ m
u

i
u
+
w
2
u
2
+ gz
u

. (2.68)
Jednaˇcina prvog zakona termodinamike za stacionarno proticanje moˇze da se napiˇse za jedinicu mase fluida:
q
kz
= (i
i
−i
u
) +

w
2
i
2

w
2
u
2

+ g(z
i
−z
u
) + l
kz
(2.69)
gde je q
kz
= Q
kz
/m i l
kz
= L
kz
/m, ili u diferencijalnom obliku
δq = di + wdw + gdz + δl
kz
(2.70)
ˇ
Cesto se rad kontrolisane zapremine (otvorenog sistema) naziva tehniˇcki rad i nezavisan je od promene
zapremine fluida. Osim toga moˇze da se primeti da je rad otvorenog stacionarnog sistema (l
kz
)(l
12
) jednak
radu zatvorenog sistema umanjenog za rad strujanja (l
s
) i za promenu kinetiˇcke i potencijalne energije
∆(e
k
+ e
p
) :
l
kz
= l
12
−l
s
−∆(e
k
+ e
p
). (2.71)
2.5. Prvi zakon termodinamike za zatvoren sistem
Jednaˇcina prvog zakona termodinamike za pokretne zatvorene sisteme moˇze da se dobije iz jednaˇcine
prvog zakona termodinamike za otvorene sisteme (2.60).
17
Naime, u sluˇcaju kada nema strujanja fluida, (nema razmene mase kroz kontrolnu povrˇsinu) kontrolisana
zapremina je zatvoren sistem. U tom sluˇcaju je
Q
kz
= Q
12
,
∆E
12
= ∆E
kz
= ∆

V
eρdV,

(e + pv)ρ wd

A = 0,
L
kz
= L
12
,
tako da, na osnovu izraza (2.60), jednaˇcina prvog zakona termodinamike za zatvorene sisteme moˇze da se
napiˇse u obliku
Q
12
−L
12
= ∆E
12
(2.72)
ili za elementarne procese
δQ−δL = dE. (2.73)
Kako je elementarna promena ukupne energije zatvorenog pokretnog sistema, koji se kre´ce brzinom w, data
izrazom
dE = d(U + E
k
+ E
p
) = dU + d

mw
2
2

+ d(mgz), (2.74)
jednaˇcina prvog zakona termodinamike za zatvoren pokretni sistem moˇze da se napiˇse u obliku
δQ−δL = dU + d

mw
2
2

+ d(mgz). (2.75)
Za konaˇcan proces prelaza sistema iz stanja 1 u stanje 2, na osnovu (2.76), dobija se
Q
12
−L
12
= U
2
−U
1
+ m

w
2
2
−w
2
1
2

+ mg(z
2
−z
1
), (2.76)
ili po jedinici mase sistema
q
12
−l
12
= u
2
−u
1
+
w
2
2
−w
2
1
2
+ g(z
2
−z
1
). (2.77)
2.6. Prvi zakon termodinamike za zatvoren nepokretni sistem
U sluˇcaju zatvorenih nepokretnih sistema, w
1
= w
2
i z
2
= z
1
=const., jednaˇcine prvog zakona
termodinamike, na osnovu (2.76), (2.77), (2.78), dobijaju oblik
δQ−δL = dU (2.78)
Q
12
−L
12
= U
2
−U
1
(2.79)
q
12
−l
12
= u
2
−u
1
(2.80)
Jednaˇcine (2.79 - 2.81) vaˇze u sluˇcaju kada je broj ˇcestica sistema konstantan i predstavljaju jednaˇcine
prvog zakona (principa) termodinamike za zatvorene sisteme, bez obzira da li je proces reverzibilan
ili ireverzibilan. U sluˇcaju ireverzibilnih procesa osim rada ˇsirenje vrˇsi se i rad nasuprot silama trenja
l
1,2
=

2
1
pdv + l
tr
(2.81)
δl
1,2
= pdv + δl
tr
, (2.82)
gde je

2
1
pdv specifiˇcni rad ˇsirenja a l
tr
specifiˇcni rad nasuprot sila trenja. U sluˇcaju reverzibilnih procesa
(l
tr
= 0) jednaˇcina I zakona termodinamike moˇze da se napiˇse u obliku
δq = du + pdv (2.83)
18
q
1,2
= u
2
−u
1
+

2
1
pdv. (2.84)
Uzimaju´ci u obzir da je
pdv = d(pv) −vdp
jednaˇcina prvog zakona termodinamike (2.84) dobija slede´ci oblik
δq = du + d(pv) −vdp
odnosno
δq = d(u + pv) −vdp. (2.85)
Kako je specifiˇcna entalpija povezana sa specifiˇcnom unutraˇsnjom energijom izrazom (2.33): i = u + pv,
zadnji izraz (2.86) moˇze da se napiˇse u obliku
δq = di −vdp (2.86)
odnosno
q
1,2
= (i
2
−i
1
) −

2
1
vdp. (2.87)
Izrazi (2.87) i (2.88) predstavljaju drugi oblik jednaˇcine prvog zakona termodinamike u diferencijalnom i
integralnom obliku, za razliku od jednaˇcina (2.84) i (2.85) koje se ponekad nazivaju prvim oblikom (formom)
prvog zakona termodinamike.
Iz izraza (2.87) sledi da di predstavlja elementarnu koliˇcinu toplote koja je dovedena radnom telu tokom
izobarnog procesa (dp = 0) :
dq
p
= di (2.88)
U sluˇcaju konaˇcnog izobarnog procesa izmedju stanja 1 i 2 sledi
(q
1,2
)
p
= i
2
−i
1
, (2.89)
tako da razmenjena koliˇcina toplote moˇze da se odredi iz razlike entalpija u krajnjim taˇckama procesa.
Pri praktiˇcnim izraˇcunavanjima koriste se odgovaraju´ce tabele i grafici za odredjivanje vrednosti entalpije
pojedinih gasova i para.
Primer 2.1
Koliki je deo dovedene toplotne energije tokom izobarnog procesa iskoristi za vrˇsenje rada ukoliko je
radno telo ugljen-dioksid (CO
2
)
reˇsenje:
Na osnovu I principa termodinamike
δq = du + δl
sledi
δl
δq
= 1 −
du
δq
.
Kako je
du = c
v
dT
i
δq = c
p
dT
dobija se
δl
δq
= 1 −
c
v
c
p
= 1 −
1
k
= 1 −
1
1, 29
= 0, 225
tj. 22.5% uloˇzene toplotne energije se utroˇsi za vrˇsenje rada a ostali deo (77, 5%) na pove´canje unutraˇsnje
energije gasa.
19
Primer 2.2
Idealan gas mase m=0.5 kg iz stanja 1(v
1
= 0, 5m
3
/kg, p
1
= 0, 2MPa) prelazi kvazistatiˇckim procesom,
bez razmene toplote s okolinom, po zakonu p(v) = Av
−4/3
u stanje 2 (v
2
, p
2
= 0, 05MPa). Odrediti
veliˇcinu izvrˇsenog rada tokom datog procesa kao i koliˇcinu toplote koju je potrebno dovesti gasu da bi
izvrˇsio rad veliˇcine 100kJ, prelaze´ci iz stanja 1 u stanje 2 po drugoj krivoj.
reˇsenje:
Rad izvrˇsen tokom datog procesa iznosi
L
1,2
= ml
1,2
= m

2
1
p(v)dv = m

2
1
Av
−4/3
dv = −3mAv

1
3
|
2
1
Konstanta A se nalazi iz uslova da taˇcka 1 zadovoljava datu jednaˇcinu tj.
A = p
1
v
4/3
1
= 0, 2 · 10
6
· 0, 5
4/3
= 7, 937 · 10
4
.
Specifiˇcna zapremina v
2
se nalazi iz uslova da i taˇcka 2 zadovoljava datu jednaˇcinu tj.
p
2
= Av
−4/3
2
,
odakle je
v
2
= (A/p
2
)
3/4
= (
7, 937 · 10
4
0, 05 · 10
6
)
3/4
= 1, 414m
3
/kg.
Zamenom dobijenih vrednosti u izraz za rad sledi
L
1,2
= 3 · 0, 5 · 7, 937 · 10
4
(0, 5
−1/3
−1, 414
−1/3
) = 43, 93kJ
Veliˇcina promene unutraˇsnje energije, na osnovu I principa termodinamike (Q
12
= ∆U + L
1,2
), iznosi
(Q
12
= 0)
∆U
1,2
= U
2
−U
1
= −L
12
= −43, 93kJ.
Kada sistem prelazi iz stanja 1 u stanje 2 po drugoj krivoj promena unutraˇsnje energije je jednaka
∆U

1,2
= U
2
−U
1
= ∆U
1,2
= −43, 93kJ,
jer je unutraˇsnja energija funkcija stanja, tako da njena promena ne zavisi od puta. Dovedena koliˇcina
toplote u ovom procesu iznosi
Q

12
= ∆U

1,2
+ L

1,2
= ∆U
1,2
+ L

12
= −43.93 + 100 = 56.07kJ.
20
3. II ZAKON TERMODINAMIKE. POVRATNOST I RAD
Iz iskustva je poznato da se razliˇciti oblici energije (na primer: mehaniˇcka, elektriˇcna, itd.) na relativno
jednostavan naˇcin pretvaraju u toplotnu energiju. Obrnut proces, tj. pretvaranje toplotne energije (ili drugih
oblika energije) u mehaniˇcki rad je mogu´c, kako sledi iz I zakona termodinamike, ali je pra´cen reˇsavanjem
sloˇzenih tehniˇckih problema.
Osnovni zadatak termotehnike je upravo reˇsavanje problema prevodjenja toplote u mehaniˇcki rad. Pri
tome se postavlja pitanje da li je mogu´ce da se mikroskopsko-toplotno kretanje u potpunosti prevede u
makroskopsko kretanje, tj. mehaniˇcki rad. Iskustvo je pokazalo da energija toplotnog kretanja, kao jedan
od oblika unutraˇsnje energije, ne moˇze da se u potpunosti transformiˇse u mehaniˇcki rad. O uslovima koji
moraju da budu ispunjeni pri konverziji toplotne energije u mehaniˇcki rad (ili druge oblike energije) govori
II zakon termodinamike. Pokazano je od strane mnogobrojnih autora (Maxwell, Boltzmann, Gibbs i dr.) da
II zakon (princip) termodinamike nije opˇsti zakon prirode i da je primenljiv samo za makroskopske sisteme.
3.1 Formulacije II zakona termodinamike
Postoje viˇse razliˇcitih formulacija II zakona termodinamike do kojih se doˇslo na osnovu iskustva:
a) Nije mogu´c takav periodiˇcni proces (ciklus) ˇciji bi konaˇcan rezultat bio vrˇsenje rada na raˇcun celokupne
toplotne energije uzete od tela viˇse temperature (toplotnog izvora) [Thompson (Kelvin) -Planck-ov
princip], tj. nije mogu´c perpetuumobile druge vrste (W.Ostwald). Ova formulacija drugog principa
termodinamike pretstavlja ograniˇcava-ju´ci uslov rada toplotnih maˇsina.
b) Nije mogu´c takav proces koji bi se sastojao samo u tome da se toplotna energija prenosi sa hladnijeg
na toplije telo (Clausius-ov princip), tj. toplota ne moˇze spontano (bez kompenzacionih promena u
sistemu) da se prenese sa hladnijeg na toplije telo. Ova formulacija pretstavlja ograniˇcavaju´ci uslov
rada rashladnih uredjaja.
Suˇstina prethodnih dveju formulacija, kojim su zadati ograniˇcavaju´ci uslovi rada toplotnih maˇsina (a)
i rashladnih uredjaja (b), sadrˇzana je u opˇstoj formulaciji, koja odraˇzava statistiˇcki karakter II principa
termodinamike, nezavisno od njegove primene u termotehnici:
c) Svaki realan spontan proces se odvija u smeru od manje verovatnog ka verovatnijem stanju (Boltzmann).
d) Entropija izolovanog sistema ne moˇze da opada (princip porasta entropije).
e) Svi realni procesi su ireverzibilni (nepovratni).
Postoji joˇs nekoliko formulacija II principa termodinamike koje se u suˇstini ne razlikuju od gore nave-
denih, tj. odraˇzavaju princip porasta entropije.
Iz Thompson-Planck-ovog principa sledi da je za dobijanje rada neop-hodno koriˇs´cenje najmanje dva
toplotna rezervoara: jednog toplijeg-grejaˇca i jednog hladnijeg-hladnjaka (S.Carnot). Osim toga, iz ovog
principa sledi da je nemogu´ce da se kostruiˇse takva toplotna maˇsina koja bi iskoristila celokupnu unutraˇsnju
energiju jednog tela samo njegovim hladjenjem.
3.2. Povratni kruˇzni procesi (ciklusi). Toplotna maˇsina.
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja
Kako je u prethodnom poglavlju istaknuto, na osnovu II principa termodinamike sledi da u periodiˇcnom
procesu (ciklusu) nije mogu´ce kompletno prevodjenje toplote u mehaniˇcki rad. Medjutim, neprekidno pre-
vodjenje jednog dela uloˇzene toplotne energije u mehaniˇcki rad moˇze da se ostvari putem kruˇznog termodi-
namiˇckog procesa (ciklusa).
Cikliˇcni termodinamiˇcki proces je takav proces pri kome se sistem, preko niza me-djustanja, vra´ca
u poˇcetno stanje. Termodinamiˇcki ciklusi mogu da budu kako povratni (reverzibilni) tako i nepovratni
(ireverzibilni), ˇsto zavisi od toga da li su svi delovi procesa povratni ili nepovratni. Ako je samo jedan
deo ciklusa nepovratan, tada je nepovratan i ciklus u celini. Strogo govore´ci, svi realni cikliˇcni procesi su
nepovratni. I pored toga, u daljem izlaganju, bi´ce izuˇcavani samo kvazistatiˇcki povratni procesi, u kojima
je sistem u svakom trenutku beskonaˇcno blizu ravnoteˇznom stanju. Na vrˇsenju cikliˇcnih procesa zasniva
se rad svih toplotnih maˇsina i rashladnih sistema, tako da je izuˇcavanje cikliˇcnih procesa vaˇzan zadatak
termotehnike.
Svaki cilkliˇcni proces moˇze grubo da se podeli na dva dela. Tokom prvog dela cikliˇcnog procesa, pred-
stavljenog na slici 3.1. vrˇsi se ˇsirenje - ekspanzija (proces 1-a-2), a u drugom delu procesa sabijanja -
kompresija (proces 2-b-1) sistema (radnog tela).
Na osnovu I principa termodinamike rad (δL) pri ˇsirenju radnog tela moˇze da se vrˇsi kako na raˇcun
dovedene koliˇcine toplote (δQ) tako i na raˇcun njegove unutraˇsnje energije (dU) : δL = δQ − dU. Sliˇcno,
rad spoljaˇsnjih sila pri sabijanju radnog tela moˇze da se jednim delom transformiˇse u unutraˇsnju energiju
sistema, dok se drugi deo odvodi od sistema u obliku toplote.
21
Slika 3.1
Znaˇci, u jednom delu ciklusa, na primer, tokom procesa 1-a-2 na slici 3.1 radnom telu se dovede koliˇcina
toplote
Q
1
= Q
1a2
=

1−a−2
δQ > 0 (3.1)
od spoljaˇsnjeg izvora viˇse temperature (grejaˇca), a u drugom delu ciklusa, na primer, tokom procesa 2-b-1
na slici 3.1 od radnog tela se odvede koliˇcina toplote
Q
2b1
=

2−b−1
δQ < 0 (3.2)
ka spoljaˇsnjem izvoru toplote niˇze temperature (hladnjaku). Odvedena koliˇcina toplote (Q
2b1
) jednaka je
(po apsolutnoj vrednosti) onoj koliˇcini toplote koju bi radno telo primilo u suprotnom procesu (1-b-2), tj.
Q
2
= Q
1b2
=

1−b−2
δQ = −

2−b−1
δQ = −Q
2b1
(3.3)
Odvodjenje dela neiskoriˇs´cene toplotne energije (Q
2b1
) u jednom delu ciklusa je neop-hodan uslov da se
ciklus uopˇste ostvari.
U konaˇcnom bilansu, za jedan ciklus, radnom telu se preda koliˇcina toplotne energije
Q
c
=

δQ (3.4)
jednaka algebarskom zbiru (odnosno razlici) dovedene koliˇcine toplote Q
1a2
i odvedene koliˇcine toplote Q
2b1
:
Q
c
=

1−a−2
δQ +

2−b−1
δQ = Q
1a2
+ Q
2b1
(3.5)
tj.
Q
c
= Q
1
−Q
2
(3.6)
Dovedena i odvedena koliˇcina toplote (Q
1a2
i Q
2b1
), a na osnovu prethodnog, i koliˇcina toplote koja se tokom
jednog ciklusa preda radnom telu Q
c
, zavise od puta kojim se iz poˇcetnog (1) dolazi u krajnje (2) stanje, i
obrnuto.
Kasnije ´ce biti pokazano da samo ovaj deo uloˇzene toplotne energije (Q
c
) moˇze da se transformiˇse u
mehaniˇcki rad, tako da i rad dobijen u konaˇcnom bilansu od sistema zavisi od oblika ciklusa, tj. oblika
putanje (1-a-2-b-1 na slici 3.1.).
Rad koji izvrˇsi gas u procesu 1-a-2, pri ˇsirenju od zapremine V
1
do V
2
(> V
1
) i promeni pritiska okolne
sredine ( a u sluˇcaju kvazistatiˇckog procesa i radnog tela) od p
1
do p
2
, iznosi
L
1
= L
1a2
=

1−a−2
δL =

V
2
V
1
p(V )dV. (3.7)
22
Da bi gas ponovo vrˇsio rad (L
1
> 0) neophodno je da se sabijanjem vrati u poˇcetno stanje s parametrima p
1
i V
1
. U procesu 2-b-1, pri promeni zapremine gasa od V
2
do V
1
, tj. pri sabijanju, sistem (radno telo) izvrˇsi
rad
L
2b1
=

2−b−1
δL =

V
1
V
2
p(V )dV = −

V
2
V
1
p(V )dV. (3.8)
Rad sistema pri sabijanju je negativan (L
2a1
< 0), ˇsto znaˇci da u ovom delu ciklusa spoljaˇsnje sile vrˇse rad
sabijanja nad sistemom
L
2
= −L
2b1
(3.9)
Rad ˇsirenja (L
1
) i rad sabijanja (L
2
) zavise od oblika funkcije p = p(V ) koja opisuje proces ˇsirenja, odnosno
sabijanja radnog tela, tj. od puta kojim se iz poˇcetnog dolazi u konaˇcno stanje i obrnuto.
Rad koji izvrˇsi sistem za jedan ciklus, tzv. rad ciklusa (koristan rad)
L
c
=

δL (3.10)
jednak je algebarskom zbiru, odnosno razlici, rada ˇsirenja L
1
i rada sabijanja L
2
:
L
c
=

1−a−2
δL +

2−b−1
δL = L
1a2
+ L
2b1
, (3.11)
tj.
L
c
= L
1
−L
2
(3.12)
i zavisi od oblika ciklusa, tj. od putanje 1-a-2-b-1. Rad ciklusa L
c
je brojno jednak povrˇsini koja je ograniˇcena
zatvorenom krivom 1-a-2-b-1 u p, V-dijagramu (slika 3.1).
Da bi rad ciklusa bio pozitivan (L
c
> 0), tj. da bi sistem u konaˇcnom bilansu vrˇsio rad nasuprot
spoljaˇsnjim silama, neophodno je da se izaberu takvi procesi ˇsirenja i sabijanja radnog tela tako da rad
sabijanja bude manji od rada ˇsirenja (L
2
< L
1
).
Primenom prvog zakona termodinamike na zatvoren sistem, u sluˇcaju kada radno telo vrˇsi proizvoljan
ciklus, dobija se

δQ =

dU +

δL. (3.13)
Kako je unutraˇsnja energija sistema funkcija stanja, pa je na taj naˇcin njen integral po zatvorenoj konturi
jednak nuli

dU = 0, iz prethodnog izraza sledi:

δQ =

δL. (3.14)
Na osnovu izraza (3.4) i (3.10) relacija (3.14) dobija slede´ci oblik:
Q
c
= L
c
, (3.15)
ˇsto znaˇci da u direktnom ciklusu sistem vrˇsi rad (rad ciklusa je pozitivan L
c
> 0) na raˇcun jednog dela
dovedene koliˇcine toplote (Q
c
> 0). U inverznom ciklusu od sistema se odvodi toplota (Q
c
< 0) na raˇcun
rada nad sistemom (L
c
< 0).
Slika 3.2.
S obzirom na smer odvijanja procesa (direktan i inverzan ciklus) mogu´ca su dva razliˇcita sluˇcaja:
23
a) Koliˇcina toplote Q
1
se od grejaˇca predaje telu, koje vrˇsi rad nad okolnom sredinom, pri ˇcemu se
neiskoriˇs´cena toplota Q
2
predaje hladnjaku (slika 3.2a) (direktan ciklus);
b) koliˇcina toplote Q
2
se odvodi od hladnjaka uz vrˇsenje rada okolne sredine nad radnim telom (tzv.
kompenzuju´ci rad) i predaje koliˇcine toplota Q
1
grejaˇcu (inverzan ciklus).
Na sluˇcaju pod a) zasnovan je rad toplotnih motora (maˇsina, uredjaja) a na sluˇcaju pod b) zasnovan je rad
rashladnih maˇsina (sistema, uredjaja) i tzv. toplotnih pumpi.
Na slici 3.2 strelicama su oznaˇceni smerovi prenosa toplote i vrˇsenja rada.
Toplotni motori i rashladne maˇsine su termodinamiˇcki modeli pomo´cu kojih se ˇsemat-ski predstavlja
rad bilo koje realne toplotne maˇsine ili sistema za hladjenje.
Za ocenu stepena savrˇsenosti, odnosno efektivnosti, ciklusa toplotnih maˇsina uvodi se termiˇcki (ter-
modinamiˇcki) koeficijent iskoriˇs´cenja TKI (ili termiˇcki koeficijent korisnog dejstva TKKD), koji pokazuje
koji se deo dovedene toplote transformiˇse u rad
η
t
=
L
c
Q
1
=
Q
1
−Q
2
Q
1
= 1 −
Q
2
Q
1
. (3.16)
ˇ
Sto je η
t
ve´ce to je ciklus savrˇseniji, tj. pri istoj koliˇcini uloˇzene toplote Q
1
dobija se ve´ci rad L
c
. Medjutim,
ovde postoje ograniˇcenja, koja slede iz II principa termodinamike, tj. uvek je η
t
> 0 i η
t
< 1, odnosno
0 < η
t
< 1. Efektivnost ciklusa rashladnih maˇsina odredjuje se tzv. koeficijentom hladjenja

h
=
Q
2
L
c
=
Q
2
Q
2
−Q
1
≶ 1, (3.17)
a efektivnost ciklusa toplotnih pumpi odredjuje se koeficijentom grejanja (koeficijent iskoriˇs´cenja toplote)

g
=
Q
1
L
c
=
Q
2
+ L
c
L
c
=
h
+ 1 > 0. (3.18)
3.3. Carnot-ov ciklus. Carnot-ova teorema
Za ocenu savrˇsenstva radnog procesa, odnosno ciklusa, realnih toplotnih maˇsina neop-hodno je da se
zna idealan ciklus kojim treba da se teˇzi. Takav je tzv. Carnot-ov ciklus.
Carnot-ov ciklus ostvaruje radno telo izmedju samo dva izvora toplote konstantnih temperatura: grejaˇca
(temperature T
g
) i hladnjaka (temperature T
h
< T
g
).
Idealan ( bez gubitaka), povratan proces dovodjenja toplote od grejaˇca ka radnom telu moˇze da se
ostvari jedino pri konstantnoj temperaturi radnog tela T
1
= const < T
g
, tj. pri izotermnom ˇsirenju (proces
1-2 na slici 3.3.). Ovaj uslov moˇze da bude zadovoljen ukoliko se temperatura grejaˇca i radnog tela, pri
njegovom ˇsirenju, razlikuju za beskonaˇcno malu veliˇcinu dT, tj.:
T
1
= T
g
−dT. (3.19)
Na sliˇcan naˇcin, povratan proces odvodjenja toplote od radnog tela ka hladnjaku moˇze da se ostvari pri
izotermnom sabijanju radnog tela na temperaturi T
2
= const < T
1
(proces 3-4 na slici 3.3.), ukoliko je
temperatura radnog tela za beskonaˇcno malu vrednost dT viˇsa od temperature hladnjaka, tj.:
T
2
= T
h
+ dT. (3.20)
S obzirom da postoje samo dva izvora toplote, jasno je da radno telo moˇze da predje sa nivoa viˇse temperature
T
1
na nivo niˇze temperature T
2
, tj. sa viˇse na niˇzu izotermu, bez razmene toplote sa okolinom samo u procesu
adijabatskog ˇsirenja (proces 2-3 na slici 3.3.).
Radno telo moˇze da predje sa nivoa niˇze temperature T
2
na nivo viˇse temperature T
1
, tj. sa niˇze na
viˇsu izotermu, bez razmene toplote samo u procesu adijabatskog sabijanja (proces 4-1 na slici 3.3.). Tokom
procesa izotermnog ˇsirenja (1-2) tradno telo (jedan mol idealnog gasa) izvrˇsi rad nasuprot sila spoljaˇsnje
sredine
A
12
=

2
1
pdV = RT
1

2
1
dV
V
= RT
1
1n
V
2
V
1
(3.21)
na raˇcun dovedene toplote od grejaˇca (unutraˇsnja energija gasa se ne menja)
Q
1
= Q
12
= A
12
= RT
1
1n
V
2
V
1
, (3.22)
24
gde su V
1
i V
2
zapremine gasa u stanjima 1 i 2.
Slika 3.3. Slika 3.4.
Tokom procesa izotermnog sabijanja (3-4) sile spoljaˇsnje sredine vrˇse rad nad gasom (gas vrˇsi negativan
rad ) pri ˇcemu radno telo preda hladnjaku koliˇcinu toplote jednaku izvrˇsenom radu, tj.
Q
34
= A
34
= RT
2
ln
V
4
V
3
= −Q
2
. (3.23)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja povratnog direktnog (desnokretnog) Carnot-ovog ciklusa, na osnovu
(3.16), (3.22) i (3.23), iznosi:
η
tc
= 1 −
Q
2
Q
1
= 1 −
T
2
T
1
ln
V
3
V
4
ln
V
2
V
1
. (3.24)
Kako se adijabatski procesi 2-3 i 4-1 ostvaruju izmedju temperatura T
1
i T
2
, sledi

V
3
V
2

k−1
=
T
1
T
2
(3.25)
i

V
4
V
1

k−1
=
T
1
T
2
(3.26)
odakle je
V
3
V
4
=
V
2
V
1
. (3.27)
Na osnovu (3.24) i (3.27) sledi da termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja Carnot-ovog ciklusa zavisi samo od tem-
peratura T
1
i T
2
:
η
tc
= 1 −
T
2
T
1
=
T
1
−T
2
T
1
. (3.28)
TKI Carnot-ovog ciklusa je ve´ci ˇsto je ve´ca razlika izmedju temperatura T
1
i T
2
, medjutim uvek je manji od
1, jer je T
2
> 0K a T
1
< ∞.
Koeficijent hladjenja
hc
i koeficijent grejanja
gc
inverznog (levokretnog) povratnog Carnot-ovog ciklusa
(slika 3.4.) koji se kao i direktan (desnokretni) povratni Carnot-ov ciklus sastoji iz dve adijabate (3-2) i (1-4)
i dve izoterme (2-1) i (4-3), na osnovu (3.17) (3.18), (3.22), (3.23) i (3.27), iznose

hc
=
Q
2
L
c
=
Q
2
Q
2
−Q
1
=
T
2
T
1
−T
2
(3.29)
i

gc
=
Q
1
L
c
=
hc
+ 1 =
T
1
T
1
−T
2
. (3.30)
Koeficijent hladjenja
hc
i koeficijent grejanja
gc
inverznog Carnot-ovog ciklusa zavise samo od temperature
T
1
i T
2
, odnosno od njihove razlike T
1
−T
2
.
Carnot-ov ciklus je najefektivniji ciklus za transformisanje toplote u druge oblike energije i sluˇzi kao
etalon sa kojim se porede realni ciklusi. Niti jedna toplotna maˇsina, koja radi izmedju dva toplotna izvora, ne
moˇze da ima ve´ci termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja od maˇsine koja bi radila po Carnot-ovom ciklusu (Carnot-
ova teorema). Takodje, moˇze da se pokaˇze da TKI Carnot-ovog ciklusa ne zavisi od svojstava radnog tela
25
pomo´cu koga se ostvaruje dati ciklus. Medjutim, Carnot-ov ciklus se ne primenjuje u praksi zbog ˇcisto
tehniˇckih razloga koji ´ce biti obrazloˇzeni u glavi 10.
3.4. Clausius-ov integral. Entropija
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja bilo kog, a time i Carnot-ovog ciklusa, na osnovu izraza (3.16) (3.1) i
(3.3), iznosi:
η
t
= 1 −
Q
2
Q
1
= 1 −
Q
1b2
Q
1a2
. (3.31)
gde su
Q
1
= Q
1a2
=

1a2
δQ
i
Q
2
= Q
1b2
=

1b2
δQ
koliˇcine toplote koje radno telo primi tokom procesa ˇsirenja po putanji 1-a-2 odnosno 1-b-2 prelaze´ci iz stanja
”1” u stanje ”2”.
S druge strane, pokazano je (izraz 3.28) da termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja povratnog Carnot-ovog
ciklusa (slika 3.3.) iznosi
η
tc
= 1 −
T
2
T
1
, (3.32)
gde su T
1
i T
2
temperature pri kojima se vrˇsi razmena toplote izmedju grejaˇca i radnog tela i radnog tela i
hladnjaka.
Poredjenjem izraza (3.31) i (3.32) dobija se da za povratan Carnot-ov ciklus vaˇzi relacija
Q
1
T
1
=
Q
2
T
2
, (3.33)
odnosno
Q
1a2
T
1
=
Q
1b2
T
2
. (3.34)
veliˇcina Q
1
i Q
2
odnosno Q
1a2
i Q
1b2
su istog znaka, tj. odnose se na izotermne procese istog smera.
S obzirom da se pri Carnot-ovom ciklusu razmena toplote izmedju radnog tela i toplotnih izvora (grejaˇca
i hladnjaka) vrˇsi samo tokom izotermnih procesa, iz izraza (3.34) sledi da je odnos razmenjene toplote i
temperature pri kojoj se vrˇsi razmena, za bilo koje izotermne procese koji se odvijaju izmedju dveju datih
adijabata, konstantan. Odnos razmenjene toplote i temperature pri kojoj se toplota razmenjuje tj. Q/T,
naziva se redukovana toplota.
Kako je (izraz 3.3)
Q
1b2
=

1b2
δQ = −

2b1
δQ = −Q
2b1
iz izraza (3.34) sledi
Q
1a2
T
1

Q
1b2
T
2
= 0, (3.35)
odnosno
Q
1a2
T
1
+
Q
2b1
T
2
= 0. (3.36)
Relacija (3.36) pokazuje da je kod povratnog Carnot-ovog ciklusa, koji se odvija izmedju dve stalne izoterme
i dve stalne adijabate, zbir (algebarski) redukovanih koliˇcina toplote jednak nuli.
Da bi se ostvario bilo kakav povratni ciklus neophodno je da se koristi beskonaˇcno veliki broj toplonih
izvora (umesto dva kao, na primer, kod Carnot-ovog ciklusa). U tom sluˇcaju, bilo kakav povratni ciklus moˇze
da se pretstavi skupom velikog broja elementarnih Carnot-ovih ciklusa (na primer 1
(i)
−2
(i)
−3
(i)
−4
(i)
−1
(i)
,
na slici 3.5., koji imaju svoje grejaˇce razliˇcitih konstantnih temperatura T
(i)
1
od kojih radno telo dobija toplotu
∆Q
(i)
1
i hladnjaka na temperaturama T
(i)
2
kojima predjaje toplotu ∆Q
(i)
2
.
26
Slika 3.5.
S obzirom da su adijabate 2
(i)
− 3
(i)
i 1
(i)
− 4
(i)
beskonaˇcno blizu jedna drugoj, razlika temperatura
izmedju taˇcaka 1
(i)
i 2
(i)
kao i razlika temperatura izmedju taˇcaka 3
(i)
−4
(i)
je beskonaˇcno mala tako da se
linije 1
(i)
−2
(i)
i 4
(i)
−3
(i)
mogu smatrati izotermama, a time, i da je elementarni ciklus 1
(i)
−2
(i)
−3
(i)

4
(i)
−1
(i)
- Carnot-ov ciklus.
Primenom relacije (3.36) na elementarni povratni Carnot-ov ciklus dobija se
∆Q
(i)
1
T
(i)
1
+
∆Q
(i)
2
T
(i)
2
= 0. (3.37)
Posle sumiranja odgovaraju´cih relacija (3.37) po svim elementarnim povratnim Carnot-ovim ciklusima datog
ciklusa (1-a-2-b-1 na slici 3.5) dobija se
n
¸
i=1
∆Q
(i)
1
T
(i)
1
+
n
¸
i=1
∆Q
(i)
2
T
(i)
2
= 0. (3.38)
U graniˇcnom sluˇcaju beskonaˇcno malih elementarnih ciklusa, iz (3.38) se dobija
lim
n→∞
n
¸
n=1
∆Q
(i)
1
T
(i)
1
+ lim
n→∞
n
¸
n=1
∆Q
(i)
2
T
(i)
2
= 0, (3.39)
odnosno

1a2
δQ
T
+

2b1
δQ
T
= 0, (3.40)
tako da je

δQ
T
= 0. (3.41)
Integral na levoj strani izraza (3.41) naziva se Clauzius-ov integral.
Izraz (3.41) pokazuje da je Clauzius-ov integral za proizvoljan povratan ciklus jednak nuli.
U sluˇcaju kada sistem vrˇsi nepovratan (ireverzibilan) cikliˇcan proces moˇze da se pokaˇze da vaˇzi Clauzius-
ova (Clausius) nejednaˇcina:

δQ
T
< 0, (3.42)
koja pokazuje da je krivolinijski integral elementarne redukovane toplote δQ/T po zatvore-noj putanji
(Clausius-ov integral) manji od nule. U izrazu (3.42) T je temperatura toplotnih izvora (grejaˇca i hlad-
njaka).
Za bilo kakav (reverzibilan ili ireverzibilan) ciklus, na osnovu (3.41) i (3.42), vaˇzi izraz

δQ
T
≤ 0, (3.43)
27
koji se takodje naziva Clausius-ova nejednaˇcina i pokazuje da u sluˇcaju bilo kakvog ciklusa Clausius-ov
integral nije ve´ci od nule.
Kako je u sluˇcaju povratnih cikliˇcnih procesa integral po zatvorenoj putanji elementarne redukovane
toplote jednak nuli (izraz 3.41), sledi da je njen integral nezavisan od puta kojim se iz poˇcetnog stanja dolazi
u konaˇcno stanje, odnosno da je podintegralna veliˇcina, tj. redukovana toplota, totalni diferencijal neke
funkcije stanja S koje se naziva entropija:
dS =
δQ
T
. (3.44)
Na osnovu (3.41) i (3.44) sledi da je u sluˇcaju povratnih cikliˇcnih procesa

dS = 0. (3.45)
Pri prelazu iz poˇcetnog stanja ”1” u konaˇcno stanje ”2” dolazi do promene entropije ˇcija je vrednost nezavisna
od puta kojim se iz stanja ”1” doˇslo u stanje ”2”, tj.:
∆S = S
2
−S
1
=

2
1
dS =

2
1
δQ
T
. (3.46)
Jedinica za merenje entropije je J/K. Metode za izraˇcunavanje entropije pomo´cu drugih termodinamiˇckih
veliˇcina bi´ce razmotrene u glavi 6.
Entropija je eksteznivna veliˇcina (srazmerna masi sistema) tako da moˇze da se definiˇse njena specifiˇcna
veliˇcina tzv. specifiˇcna entropija
s =
S
m
(3.47)
brojno jednaka entropiji jedinice mase sistema. Jedinica za merenje speci-fiˇcne entropije je J/kgK.
Sliˇcno drugim ekstenzivnim veliˇcinama i entropija je aditivna veliˇcina, tj. entropija sistema (S) jednaka
je zbiru entropija podsistema (S
i
) :
S =
n
¸
l=1
S
i
. (3.48)
Ovo vaˇzi samo u sluˇcaju kada su ispunjeni uslovi za aditivnost unutraˇsnje energije i rad, odnosno kada je
unutraˇsnja energija sistema jednaka zbiru unutraˇsnje energije podsistema i kada je rad sistema jednak zbiru
rada podsistema:
U =
n
¸
i=1
U
i
, A =
n
¸
i=1
A
i
. (3.49)
Tada je, na osnovu prvog principa termodinamike, ukupna koliˇcina toplote koju primi sistem tokom nekog
procesa jednaka zbiru koliˇcina toplote koju prime podsistemi, tj. Q =
¸
n
i=1
Q
i
, tako da je na osnovu (3.46)
promena entropije sistema pri prelazu iz stanja ”1” u stanje ”2” jednaka zbiru promena entropije podsistema,
tj.
∆S =

2
1
δQ
T
=

2
1
¸
n
i=1
δQ
i
T
=
n
¸
i=1

2
1
δQ
i
T
=
n
¸
i=1
∆S
i
. (3.50)
S obzirom da je entropija definisana do na proizvoljnu konstantu, sledi
∆S = (S
2
+ const) −(S
1
+ const) = S
2
−S
1
(3.51)
i
n
¸
i=1
∆S
i
=
n
¸
i=1
[(S
i2
+ const) −(S
i1
+ const)] =
n
¸
i=1
(S
i2
−S
i1
) =
n
¸
i=1
S
i2

n
¸
i=1
S
i1
, (3.52)
tako da na osnovu izraza (3.50) sledi da je entropija sistema, kako u poˇcet-nom stanju tako i u konaˇcnom
stanju, jednaka zbiru entropija podsistema, tj.
S
1
=
n
¸
i=1
S
i1
, S
2
=
n
¸
i=1
S
i2
, (3.53)
28
ˇsto je trebalo da se dokaˇze.
3.5 Promena entropije pri nepovratnim procesima
Iz izraza (3.44) sledi da u sluˇcaju razliˇcitih povratnih procesa entropija sistema moˇze da raste, opada ili
da se ne menja. Kako je T > 0 sledi da kada se sistemu dovodi toplota (δQ > 0) entropija raste (dS > 0) dok
pri odvodjenju toplote (δQ < 0) entropija sistema opada (dS < 0). Entropija sistema se ne menja (dS = 0)
kada nema razmene toplote sa okolinom (δQ = 0), tj. u sluˇcaju adijabatskih procesa sistema kao celine.
Medjutim, entropija sistema se ne menja i u sluˇcaju kada radno telo vrˇsi povratni cikliˇcni proces.
U sluˇcaju povratnih cikliˇcnih procesa, s obzirom da se radno telo vra´ca u poˇcetno stanje, iz izraza (3.45)
sledi da se entropija radnog tela ne menja, tj.:
∆S
rt
=

dS = 0. (3.54)
Moˇze da se pokaˇze da se u sluˇcaju povratnih cikliˇcnih procesa (na primer Carnot-ovog ciklusa) i entropija
sistema toplotnih izvora ne menja (∆S
ti
= 0). Naime, tokom jednog ciklusa se od grejaˇca temperature T
1
odvodi toplota Q
1
a hladnjaku temperatura T
2
se preda toplota Q
2
tako da se entropija grejaˇca smanji za
∆S
g
= −
Q
1
T
1
, (3.55)
a entropija hladnjaka pove´ca za
∆S
h
=
Q
2
T
2
. (3.56)
Ukupna promena entropije sistema toplotnih izvora u sluˇcaju povratnog cikliˇcnog procesa, na osnovu (3.55),
(3.56) i (3.33) jednaka je nuli:
∆S
ti
= ∆G
g
+ ∆S
h
= −
Q
1
T
1
+
Q
2
T
2
= 0 (3.57)
Iz izraza (3.54) i (3.57) sledi da je u sluˇcaju povratnog Carnot-ovog ciklusa (sa dva toplotna izvora) ukupna
promena entropije sistema (radnog tela i toplotnih izvora) jednaka nuli:
∆S
sis
= ∆S
rt
+ ∆S
ti
= 0. (3.58)
Prethodni zakljuˇcak moˇze da se proˇsiri i za bilo kakav povratni ciklus (sa beskonaˇcnim brojem toplotnih
izvora). Naime, i u sluˇcaju bilo kakvog povratnog cikliˇcnog procesa entropija sistema kao celina se ne menja:
∆S
sis
= 0. (3.59)
Razmotrimo promenu entropije u sluˇcaju nepovratnih procesa, tj. takvih procesa pri kojima postoje
gradijenti pritiska i temperature. Kao ˇsto je poznato, takvi procesi ne mogu da se pretstave linijama u
termodinamiˇckim dijagramima. Neka se radno telo iz poˇcetnog stanja ”1” nepovratnim (ireverzibilnim)
procesom 1-2 (crtiˇcasta kriva na slici 3.6.) dovede u novo ravnoteˇzno stanje ”2”, a zatim se povratnim
procesom 2-b-1 vrati u poˇcetno stanje ”1”. Kako je deo ciklusa nepovratan, sledi da je dati ciklus (1-2-b-1),
posmatran u celini, nepovratan.
29
Slika 3.6.
Primenom Clausius-ove nejednaˇcine (3.42)

δQ
T
< 0
na dati nepovratni ciklus 1-2-b-1, uzimaju´ci u obzir da je deo ciklusa 2-b-1 povratan (reverzibilan) tako da
je (izraz 3.44)

2−b−1

δQ
T

p
=

1
2
dS,
sledi

δQ
T
=

1−2

δQ
T

np
+

2−b−1

δQ
T

p
=

1−2

δQ
T

np
+

2
1
dS < 0,
odnosno

2
1
dS = S
2
−S
1
>

1−2

δQ
T

np
, (3.60)
ili napisano u diferencijalnom obliku
dS
sis
>

δQ
T

np
. (3.61)
U sluˇcaju kada je nepovratan proces 1-2 adijabatski (δQ = 0), ili kada se bilo kakav nepovratan proces 1-2
odvija u izolovanom sistemu (dU = 0, δL = pdV = 0), ˇsto znaˇci da je u oba sluˇcaja δQ = 0, iz izraza (3.60)
sledi

2
1
dS = S
2
−S
1
> 0, (3.62)
odnosno, napisano u diferencijalnom obliku:
dS
sis
> 0. (3.63)
Dakle, u izolovanom sistemu, ili u sluˇcaju adijabatske promene stanja sistema, odvijaju se samo
takvi ireverzibilni procesi koji dovode do porasta entropije sistema.
Kako se, na osnovu (3.44), pri povratnim procesima entropija izlovanog sistema (δQ = 0) ne
menja:
dS
sis
= 0, (3.64)
iz izraza (3.63) i (3.64) sledi da u sluˇcaju bilo kakvih (povratnih ili nepovratnih) procesa (ciklusa)
entropija izolovanog sistema ne opada:
dS
sis
≥ 0. (3.65)
Moˇze da se primeti da je promena entropije radnog tela pri, kako povratnim tako i pri nepovratnim, cikliˇcnim
procesima jednaka nuli (dS
rt
= 0), s obzirom da se sistem vra´ca u poˇcetno stanje.
Ukoliko se izolovan sistem nalazi u neravnoteˇznom stanju dolazi do spontanog nepovra-tnog procesa
pra´cenog porastom entropije (dS > 0), sve dok sistem ne dostigne ravnoteˇzno stanje odredjeno maksimal-
nom vrednoˇs´cu entropije (dS = 0, d
2
S < 0), ˇcime prestaju svi spontani procesi u sistemu. Jasno je da u
neizolovanim sistemima entropija moˇze da raste, opada ili da ostane nepromenjena zavisno od karaktera
procesa.
3.6. Entropija i drugi princip termodinamike.
Objedinjeni prvi i drugi princip termodinamike
U sluˇcaju bilo kakvih (povratnih ili nepovratnih) procesa na osnovu izraza (3.46) i (3.60), odnosno (3.44)
i (3.61), vaˇze slede´ce nejednaˇcine:
∆S
sis
= S
2
−S
1

1−2
δQ
T
, (3.66)
odnosno
dS
sis

δQ
T
, (3.67)
30
napisane u integralnom, odnosno diferencijalnom obliku.
Izrazi (3.66) i (3.67) predstavljaju analitiˇcke izraza drugog principa termodinamike za povratne (znak
”=”) i nepovratne (znak ”>”) procese bilo kakvog (otvorenog ili zatvore-nog) sistema.
U sluˇcaju izolovanog sistema, ili kada je sistem adijabatski izolovan (δQ = 0), analitiˇcki oblik drugog
principa termodinamike je slede´ci (izraz 3.65):
dS
sis
≥ 0, (3.68)
gde znak jednakosti odgovara povratnom procesu.
Na osnovu analitiˇckog oblika drugog principa termodinamike (izraz 3.67)
dS ≥
δQ
T
sledi
TdS ≥ δQ. (3.69)
Iz jednaˇcine prvog principa termodinamike (izraz 2.79)
δQ = dU + δL,
i nejednaˇcine (3.69), koja predstavlja analitiˇcki izraz drugog principa termodinamike, dobija se objedinjena
jednaˇcina prvog i drugog principa termodinamike
TdS ≥ dU + δL. (3.70)
Ukoliko sistem vrˇsi samo rad ˇsirenja (δL = pdV ) jednaˇcina (3.70) dobija slede´ci oblik:
TdS ≥ dU + pdV. (3.71)
U sluˇcaju reverzibilnih procesa objedinjena jednaˇcina prvog i drugog principa termodinamike je data izrazom:
TdS = dU + pdV. (3.72)
3.7. Maksimalan koristan rad. Eksergija
Vaˇzan zadatak termodinamike je ispitivanje uslova pri kojima izolovan sistem vrˇsi maksimalan koristan
rad, tzv. radna sposobnost sistema.
Izolovan sistem moˇze da vrˇsi rad samo u sluˇcaju kada se ne nalazi u ravnoteˇznom stanju ( u ravnoteˇzi
sa okolnom sredinom), tj. kada temperatura i pritisak razliˇcitih delova sistema nisu jednaki. Znaˇci, samo
neravnoteˇzan sistem moˇze da vrˇsi rad. Dobijanje rada vezano je za prelaz izolovanog sistema iz neravnoteˇznog
u ravnoteˇzno stanje. Vrˇse´ci rad sistem se sve viˇse pribliˇzava ravnoteˇznom stanju.
Veliˇcina izvrˇsenog rada, kao ˇsto je poznato, zavisi od karaktera procesa prelaza sistema u ravnoteˇzno
stanje. Maksimalan rad pri zatvorenim termodinamiˇckim procesima-ciklusima moˇze da se dobije u sluˇcaju
reverzibilnog (povratnog) Carnot-ovog ciklusa, kada je najviˇsa temperatura radnog tela jednaka temperaturi
grejaˇca a najmanja temperatura radnog tela jednaka temperaturi hladnjaka, tj. u sluˇcaju kada radno telo
vrˇsi povratne adijabatske i izotermne procese.
Odredimo veliˇcinu maksimalnog korisnog rada izolovanog adijabatskog sistema (δQ
s
= 0), koga ˇcine
radno telo sa okolnom sredinom. Neka su temperatura T
0
i pritisak p
0
okolne sredine konstantne veliˇcine,
nezavisne od veliˇcine primljene koliˇcine toplotne energije δQ
0
i veliˇcine izvrˇsenog rada nad okolnom sredinom
δL
0
od strane radnog tela. S obzirom da se temperatura T i pritisak p radnog tela razlikuju od odgovaraju´cih
veliˇcina okolne sredine, sledi da je dati izolovani sistem neravnoteˇzan i kao takav moˇze da vrˇsi rad. Kako je
posmatrani sistem adijabatski izolovan (δQ
s
= 0), na osnovu prvog principa termodinamike
δQ
s
= dU
s
+ δL
s
,
sledi da je veliˇcina izvrˇsenog rada izolovanog sistema δL
s
jednaka smanjenju njegove unutraˇsnje energije
−dU
s
, tj.
δL
s
= −dU
s
. (3.73)
Promena unutraˇsnje energije izolovanog sistema dU
s
zbog vrˇsenja rada δL
s
jednaka je algebarskom zbiru
promena unutraˇsnje energije radnog tela dU i okolne sredine dU
0
:
dU
s
= dU + dU
0
. (3.74)
31
Promena unutraˇsnje energije okolne sredine dU
0
koja je nastala zbog razmene toplote δQ
0
sa radnim
telom i rada δL
0
, koji izvrˇsi radno telo nasuprot sile pritiska okolne sredine, na osnovu prvog principa
termodinamike, iznosi:
dU
0
= δQ
0
−δL
0
. (3.75)
Na osnovu (3.73), (3.74) i (3.75) dobija se izraz za rad δL
s
izolovanog sistema izraˇzen preko veliˇcina dU, δQ
0
i δL
0
:
δL
s
= −dU −δQ
0
+ δL
0
. (3.76)
Pritisak okolne sredine je konstantan (p
0
= const) tako da elementarni rad koji izvrˇsi spoljaˇsnja sredina pri
datom procesu iznosi
δL
0
= p
0
dV
0
, (3.77)
gde je dV
0
elementarna promena zapremine okolne sredine. Kako je promena zapremine okolne sredine
nastala zbog promene zapremine radnog tela −dV = dV
0
, iz (3.77) sledi
δL
0
= −p
0
dV. (3.78)
Zbog primljene koliˇcine toplote δQ
0
dolazi do promene (pove´canja) entropije dS
0
okolne sredine konstantne
temperature T
0
(izraz 3.44)
dS
0
=
δQ
0
T
0
,
tako da je
δQ
0
= T
0
dS
0
. (3.79)
Smenom izraza (3.78) i (3.79) za δL
0
i δQ
0
, u izraz (3.76) dobija se izraz za rad izolovanog sistema δL
s
u
obliku
δL
s
= −dU −T
0
dS
0
−p
0
dV, (3.80)
za sluˇcaj beskonaˇcno male promene stanja sistema, odnosno
L
s
= −(U
2
−U
1
) −T
0
(S
02
−S
01
) −p
0
(V
2
−V
1
), (3.81)
u sluˇcaju konaˇcne promene stanja sistema.
S obzirom da se oduzima deo p
0
(V
2
− V
1
) rada sistema, koji se troˇsi na sabijanje okolne sredine, izraz
(3.81) predstavlja koristan rad sistema iz poˇcetnog neravnoteˇznog u konaˇcno ravnoteˇzno stanje.
Kako je entropija aditivna veliˇcina, i u sluˇcaju izolovanog sistema ne moˇze da opada, tj.
dS
s
= dS + dS
0
≥ 0,
sledi da porast entropije okolne sredine dS
0
nastaje ukoliko entropija radnog tela opada (dS < 0), odnosno
dS
0
≥ −dS, (3.82)
tako da je
T
0
dS
0
≥ −T
0
dS. (3.83)
Smenom izraza (3.83) u (3.80) dobija se
δL
s
≤ −dU + T
0
dS −p
0
dV, (3.84)
ili u sluˇcaju konaˇcnog procesa
L
s
≤ −(U
2
−U
1
) + T
0
(S
2
−S
1
) −p
0
(V
2
−V
1
), (3.85)
odnosno
L
s
≤ (U
1
−U
2
) −T
0
(S
1
−S
2
) + p
0
(V
1
−V
2
). (3.86)
Iz izraza (3.86) sledi da ´ce izolovan sistem da izvrˇsi najve´ci rad u sluˇcaju kada radno telo vrˇsi reverzibilan
(povratan) proces. Ovaj, tzv. maksimalan rad iznosi
L
m
= (U
1
−U
2
) −T
0
(S
1
−S
2
) + p
0
(V
1
−V
2
). (3.87)
32
Ovim izrazom je, u isto vreme, definisan tzv. maksimalan koristan rad, s obzirom da desna strana izraza
predstavlja ukupan maksimalan rad sistema umanjen za veliˇcinu rada ˇsirenja radnog tela koji se troˇsi na
sabijanje okolne sredine −p
0
(V
2
−V
1
).
Maksimalan koristan rad sistema pri datim parametrima okolne sredine p
0
i T
0
odredjen je poˇcetnim
stanjem radnog tela i ne zavisi od puta kojim se stanje menja.
Iz izraza (3.87) sledi da ´ce radna sposobnost izvora rada, tj. radnog tela, da bude potpuno iskoriˇs´cena
ukuliko pritisak p
2
i temperatura T
2
radnog tela u konaˇcnom stanju ”2” budu jednaki odgovaraju´cim
parametrima okolne sredine, odnosno ukoliko se radno telo dovede u stanje ravnoteˇze s okolnom sredinom:
p
2
= p
0
i T
2
= T
0
. Pri ovim uslovima su i ostali parametri radnog tela jednaki odgovaraju´cim parametrima
okolne sredine, tj.: U
2
= U
0
i V
2
= V
0
. U tom sluˇcaju, iz izraza (3.87), sledi da je maksimalan koristan rad
L

m
dat izrazom
L

m
= (U
1
−U
0
) −T
0
(S
1
−S
0
) + p
0
(V
1
−V
0
). (3.88)
S obzirom na vezu entalpije I s unutraˇsnjom energijom U(I = U +pV ), maksimalan koristan rad (izraz 3.88)
moˇze da se napiˇse u obliku
L

m
= (I
1
−I
0
) −T
0
(S
1
−S
0
). (3.89)
Razlika (I
1
− I
0
) u izrazu (3.89) predstavlja spoljaˇsnji rad pri izoentropskom procesu (S =const) a ˇclan
T
0
(S
1
− S
0
) predstavlja koristan spoljaˇsnji rad pri povratnom izoterm-skom procesu (T = const i U =
const). Znaˇci, maksimalan koristan rad se dobija pri povratnim adijabatskim (izoentropskim) i izotermskim
procesima kao i njihovoj kombinaciji (na primer, u sluˇcaju povratnog Carnot-ovog ciklusa). Veliˇcina korisnog
rada L

m
[izraz (3.88) odnosno (3.89)] naziva se i radna sposobnost toplote ili ukupna eksergija tela.
Radna sposobnost toplote, dobijene od grejaˇca temperature T
1
predstavlja onaj deo maksimalnog ko-
risnog rada koji moˇze da se dobije (na raˇcun ove toplote) u sluˇcaju kada je hladnjak okolna sredina temper-
ature T
0
.
U sluˇcaju cikliˇcnih procesa unutraˇsnja energija se ne menja tako da je rad izvrˇsen samo na raˇcun dela
toplote Q
1
dovedene od grejaˇca.
ˇ
Sto je ve´ca razlika temperatura grejaˇca i hladnjaka to ve´ci deo toplote uzete od grejaˇca moˇze da se
transformiˇse u rad tokom ciklusa.
Specifiˇcna eksergija e = L

m
/m koja se ˇcesto naziva specifiˇcna tehniˇcka radna sposobnost
toplote, na osnovu (3.89), data je izrazom:
e = (i
1
−i
0
) −T
0
(s
1
−s
0
), (3.90)
preko specifiˇcne entalpije (i) i specifiˇcne entropije (s) u poˇcetnom i krajnjem stanju procesa.
Do sada je nekoliko puta naglaˇseno da naje´ci TKI, pri datom izntervalu temperatura, ima povratni
Carnot-ov ciklus. Znaˇci, najve´ci maksimalan koristan rad neke koliˇcine toplote Q
1
, uzete od grejaˇca temper-
ature T
1
moˇze da se dobije ukoliko radno telo vrˇsi povratan Carnot-ov ciklus. Tada je
L

m
= η
c
Q
1
= Q
1
(1 −
T
0
T
1
), (3.91)
gde je η
c
-TKI povratnog Carnot-ovog ciklusa izmedju temperatura T
1
i T
0
.
Iz izraza (3.91) sledi da je radna sposobnost toplote tim ve´ca ˇsto je ve´ca razlika temperatura T
1
− T
0
,
tj. ve´ca temperatura grejaˇca (T
1
) pri konstantnoj temperaturi hladnjaka (T
0
). Radna sposobnost postaje
jednaka nuli u sluˇcaju uspostavljanja termodinamiˇcke ravnoteˇze izmedju grejaˇca i hladnjaka (T
1
= T
0
).
3.8. Eksergija i gubici rada usled nepovratnosti realnih procesa
U sluˇcaju nepovratnog (ireverzibilnog) ciklusa koristan rad toplote, uzete od grajaˇca, je manji od mak-
simalnog korisnog rada (radna sposobnost toplote), s obzirom da je TKI bilo kog nepovratnog ciklusa manji
od TKI povratnog Carnot-ovog ciklusa.
Svaka nepovratnost dovodi do srazmernog smanjenja veliˇcine korisnog rada sistema. Kako je veliˇcina
porasta entropije mera nepovratnosti proce-sa, sledi da izmedju smanjenja veliˇcine korisnog rada (gubitka
radne sposobnosti) i porasta entropije postoji jednoznaˇcna veza, odnosno srazmernost.
Veliˇcina smanjenja korisnog rada ∆L, usled nepovratnosti procesa, moˇze da se dobije iz razlike veliˇcine
maksimalnog korisnog rada toplote (izraz 3.87) kada je proces povratan
L
m
= (U
1
−U
2
) −T
0
(S
1
−S
2
) + p
0
(V
1
−V
2
)
i veliˇcine korisnog rada sistema u sluˇcaju odgovaraju´ceg nepovratnog procesa (izraz 3.81)
L
s
= (U
1
−U
2
) −T
0
(S
02
−S
01
) + p
0
(V
1
−V
2
),
33
tj.,
∆L = L
m
−L
s
= T
0
[(S
02
−S
01
) −(S
1
−S
2
)]. (3.92)
S obzirom da ˇclan u uglastoj zagradi poslednjeg izraza
(S
02
−S
01
) −(S
1
−S
2
) = (S
02
+ S
2
) −(S
01
+ S
1
) = S
s2
−S
s1
= ∆S
s
, (3.93)
predstavlja priraˇstaj entropije sistema (∆S
s
> 0) usled nepovratnosti proce-sa, gubitak radne sposobnosti
∆L s porastom entropija sistema ∆S
s
usled nepovratnosti procesa moˇze da se predstavi izrazom:
∆L = T
0
∆S
s
. (3.94)
Veliˇcina ∆L se ˇcesto naziva energijski gubitak. Analogno izrazu (3.94) gubitak specifiˇcne radne sposobnosti
toplote (eksergije) zbog nepovratnosti procesa srazmeran je porastu specifiˇcne entropije ∆s
s
:
∆e = T
0
∆s
s
. (3.95)
Jednaˇcine (3.94) i (3.95) predstavljaju matematiˇcki izkaz tzv. Gui-Stodoline teoreme.
Iz izraza (3.94) i (3.95) jasno sledi da pri povratnim procesima u izolovanom sistemu, kada se entropija
sistema ne menja, nema gubitaka radne sposobnosti toplote, odnosno eksergije.
Koriˇs´cenje eksergijskog metoda, koji se u poslednje vreme sve viˇse koristi, pogodno je za termodinamiˇcku
analizu procesa, ciklusa ili uredjaja u celini.
Da bi se okarakterisao, odnosno definisao, stepen povratnosti nekog procesa ili ciklusa, uveden je u
termotehniku pojam eksergijskog koeficijenta iskoriˇs´cenja (EKI) η
e
. U sluˇcaju termodinamiˇckih ciklusa
EKI predstavlja odnos realno dobijenog korisnog rada L
s
prema veliˇcini maksimalnog korisnog rada, koji bi
se dobio da je ciklus povratan, tzv. radna sposobnost toplote L
m
:
η
e
=
L
s
L
m
=
l
s
l
m
, (3.96)
gde l
s
i l
m
predstavljaju odgovaraju´ce specifiˇcne radove. Kako u sluˇcaju povratnih procesa nema gubitaka
eksergije maksimalan specifiˇcni koristan rad toplote je jednak razlici dovedene e
1
i odvedene e
2
eksergije:
l
m
= e
1
−e
2
. (3.97)
Usled nepovratnosti procesa dolazi do gubitaka eksergije ∆e tako da specifi-ˇcni koristan rad sistema iznosi:
l
s
= l
m
−∆e = (e
1
−e
2
) −∆e. (3.98)
Na osnovu izraza (3.96), (3.97) i (3.98) EKI nepovratnog ciklusa iznosi
η
e
= 1 −
∆e
e
1
−e
2
. (3.99)
U sluˇcaju povratnih procesa i ciklusa je l
m
= l
s
pa je tada (izraz (3.92)) EKI maksimalan i jednak jedinici

e
= 1).
Na osnovu eksergijske analize (vrednosti EKI procesa ili ciklusa) moˇze da se zakljuˇci o mogu´cnosti
usavraˇsavanja procesa, ciklusa i uredjaja u celini.
34
Primer 3.1 Odrediti termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja Lenauer-ovog ciklusa, koji se sastoji iz izohore,
adijabata i izobare (slika P3.1). Stepen poviˇsenja pritiska iznosi ψ =
p
2
p
1
= 10. Radno telo je idealan gas.
Slika P3.1.
reˇsenje: Toplota se dovodi radnom telu tokom izohornog procesa
q
1
= c
v
(T
2
−T
1
), (P3.1.1)
a odvodi tokom izobarne kompresije
q
2
= c
p
(T
1
−T
3
). (P3.1.2)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ovog ciklusa, na osnovu (P3.1.1) , (P3.1.2) i (3.16), iznosi
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
p
(T
3
−T
1
)
c
v
(T
2
−T
1
)
= 1 −k
(
T
3
T
1
−1)
(
T
2
T
1
−1)
. (P3.1.3)
Kako je proces 1 →2 izohoran sledi
T
2
T
1
=
p
2
p
1
= ψ, (P3.1.4)
odnosno
T
2
= ψT
1
. (P3.1.5)
S druge strane, proces 2 →3 je adijabatski, tako da uzimaju´ci u obzir da je p
3
= p
1
, sledi
T
2
p
1−k
k
2
= T
3
p
1−k
k
3
= T
3
p
1−k
k
1
, (P3.1.6)
odnosno
T
3
T
2
= (
p
2
p
1
)
1−k
k
= ψ
1−k
k
(P3.1.7)
Iz (P3.1.5) i (P3.1.7) sledi
T
3
= T
2
ψ
1−k
k
= ψT
1
ψ
1−k
k
= T
1
ψ
1
k
. (P3.1.8)
Na osnovu (P3.1.3), (P3.1.4) i (P3.1.8) dobija se vrednost termiˇckog koeficijenta iskoriˇs´ce-nja Lanauer-ovog
ciklusa:
η = 1 −k
(
T
3
T
1
−1)
(
T
2
T
1
−1)
= 1 −k
ψ
1
k
−1
ψ −1
= 0, 35.
35
Primer 3.2 Odrediti eksergiju (maksimalan koristan rad -radna sposobnost) vazduha mase m=7kg
smeˇstenog u balon pod pritiskom p
1
= 15MPa i temperaturi t
1
= 20
0
C jednakoj temperaturi okolne sre-
dine t
0
= t
1
= 20
0
C. Pritisak okolne sredine je p
0
= 0.1MPa. Gasna konstanta za vazduh je R = 287J/kgK.
reˇsenje: Maksimalan koristan rad se dobija kada se gas izotermski (T
0
= T
1
= const) ˇsiri do pritiska
okolne sredine (p
2
= p
0
), s obzirom na povratnost datog procesa, izraˇcunava se na osnovu izrza (3.84):
L

m
= (U
1
−U
0
) −T
0
(S
1
−S
0
) + p
0
(V
1
−V
0
).
U datom sluˇcaju je
U
1
−U
2
= mc
v
(T
1
−T
0
) = 0
i
∆S = S
2
−S
1
= S
0
−S
1
=

2
1
δQ
T
=

2
1
dU
T
+

2
1
p
T
dV =
= mc
v

2
1
dT
T
+ mR

2
1
dV
V
= mc
v
ln
T
2
T
1
+ mRln
V
2
V
1
= mRln
p
1
p
2
=
= mRln
p
1
p
0
= 1, 007 · 10
4
J/K,
tako da je T
0
∆S = 2, 949MJ. Poˇcetna i krajnja zapremina gasa iznose, respektivno:
V
1
=
mRT
1
p
1
= 0, 392m
3
i
V
2
= V
0
=
mRT
0
p
0
=
mRT
1
p
0
= V
1
p
1
p
0
= 5, 866m
3
,
pa je
p
0
(V
1
−V
0
) = −0, 585MJ.
Eksergija vazduha iznosi
L

m
= T
0
(S
0
−S
1
) + p
0
(V
1
−V
0
) = 2, 949MJ −0, 585MJ = 2, 364MJ.
Brojna vrednost maksimalnog korisnog rada moˇze da se odredi grafiˇcki na osnovu p,v (ili T, s) -dijagrama
(slika P3.2) i jednaka je povrˇsini 1-2-5-1. Naime, koliˇcina toplote dovedene gasu T
0
(S
2
−S
1
) > 0, jednaka je
radu ˇsirenja gasa i brojno je jednka povrˇsini 1-2-3-4-1. Poslednji ˇclan u izrazu (3.84) je negativan p
0
(V
1

V
0
) < 0, i predstavlja deo neiskoriˇs´cenog rada, koji se troˇsi na sabijanje okolne sredine konstantnog pritiska
p
0
i brojno je jednak povrˇsini 2-3-4-5-2.
Slika P3.2.
Primer 3.3 Odrediti ukupnu eksergiju kiseonika mase m=1kg i temperature t
1
= 500
0
C na pritisku
jednakom atmosferskom pritisku p
1
= p
0
. Pritisak i temperatura okolnog vazduha, iznose, respektivno, p
0
=
0, 1MPa i t
0
= 20
0
C.R = 260J/kgK. Smatrati da je kiseonik idealan gas.
36
reˇsenje: Maksimalan rad moˇze da se dobije ako se dati gas (kiseonik) povratnim procesom dovede u
ravnoteˇzu sa okolnom sredinom, tako da bude p
2
= p
1
= p
0
i T
2
= T
0
. Ovo moˇze da se postigne ukoliko se
gas prvo adijabtski ˇsiri do temperature okolne sredine a zatim izotermno sabije do pritiska okolne sredine
(slika P3.3)
Slika P3.3.
Pri tome je za krajnje taˇcke ukupnog procesa
U
1
−U
2
= mc
v
(T
1
−T
0
) = mc
v
T
0
(
T
1
T
0
−1),
S
1
−S
0
=

1
2
δQ
T
=

1
2
mc
p
dT
T
= mc
p
ln
T
1
T
2
= mc
p
ln
T
1
T
0
,
odnosno
T
0
(S
1
−S
0
) = mc
p
T
0
ln
T
1
T
0
.
Kako je V
2
=
mRT
0
p
0
i V
1
= V
2
T
1
T
0
sledi
p
0
(V
1
−V
2
) = p
0
V
2
(
V
1
V
2
−1) = mRT
0
(
T
1
T
0
−1).
Kako je U
2
= U
0
, S
2
= S
0
i V
2
= V
0
smenom dobijenih izraza u (3.84) dobija se vrednost ukupne eksergije:
L

m
= mc
p
T
0
(
T
1
T
0
−1 −ln
T
1
T
0
) =
mkT
0
k −1
(
T
1
T
0
−1 −ln
T
1
T
0
)
=
1 · 1, 40 · 260 · 293
0, 4
(
773
293
−1 −ln
773
293
) = 178kJ/kg ≈ 180kJ/kg.
37
4. KARAKTERISTI
ˇ
CNE FUNKCIJE I TERMODINAMI
ˇ
CKI
POTENCIJALI. MAXWELL-OVE RELACIJE
4.1. Karakteristiˇcne funkcije i termodinamiˇcki potencijali
Za opisivanje termodinamiˇckih svojstava sistema u termotehnici se koriste dva metoda:
metod kruˇznih procesa i metod termodinamiˇckih potencijala (ili karakteristiˇcnih funkcija).
Karakteristiˇcne funkcije su funkcije stanja tj. fiziˇcke veliˇcine koje su jednoznaˇcno defi-
nisane parametrima stanja. Poznavanjem karakteristiˇcnih funkcija i njenih izvoda mogu
da se odrede sva termodinamiˇcka svojstva sistema, kao ˇsto su na primer, parametri stanja,
jednaˇcine stanja, jednaˇcine za specifiˇcne toplotne kapacitete C
p
i C
v
kao i drugi termodi-
namiˇcki potencijali.
U termodinamici se specifiˇcna zapremina (v), pritisak (p) i temperatura (T) nazivaju
termiˇckim parametrima (svojstvima) sistema, dok se unutraˇsnja energija (u), en-
talpija (i), entropija (s), specifiˇcna toplota (c
p
, c
v
) itd, nazivaju kaloriˇckim parametrima
(svojstvima) sistema.
Jednaˇcine stanja koje povezuju termiˇcke parametre stanja sistema, kao ˇsto su
F(p, v, T) = 0 ili p = p(v, T) i T = T(p, v), nazivaju se termiˇckim jenaˇcinama.
Jednaˇcine koje povezuju tri parametra stanja od kojih je jedan kaloriˇcki, kao na primer,
i = i(p, T), u = u(v, T) i dr., nazivaju kaloriˇckim jednaˇcinama stanja.
Karakteristiˇcne funkcije karakteriˇsu odredjene termodinamiˇcke procese i sadrˇze pot-
puna obaveˇstenja o termiˇckim i kaloriˇckim svojstvima sistema. Tako na primer, prvi
izvodi ovih funkcija odredjuju parametre stanja p, v, T (termiˇcka svojstva) a drugi izvodi
ovih funkcija veliˇcine c
p
i c
v
(kaloriˇcka svojstva).
Karakteristiˇcne funkcije su unutraˇsnja energije U(S, V ), entalpija I(S, p), Helmholtz-
ova funkcija (slobodna energija) F(T, V ), Gibbs-ova funkcija (slobodna entalpija) G(T, p),
entropija S(V, U) i zapremina V (S, U).
Karakteristiˇcne funkcije su aditivne i jednoznaˇcne funkcije stanja sistema a njihovi
diferencijalni priraˇstaji su totalni diferencijali.
Unutraˇsnja energija U je karakteristiˇcna funkcija nezavisno promenljivih entropije
S i zapremine V, tj. U = U(S, V ).
Polaze´ci od jednaˇcina prvog i drugog principa termodinamike dobija se izraz koji
objedinjuje oba pomenuta principa:
TdS ≥ dU + pdV. (4.1)
Ovaj izraz ujedno predstavlja uslov koji mora da bude zadovoljen pri odvijanju kako reverz-
ibilnih tako i ireverzibilnih procesa u sistemu. U sluˇcaju reverzibilnih procesa prethodni
izraz dobija oblik
TdS = dU + pdV, (4.2)
tako da u sluˇcaju kada sistem vrˇsi rad (pdV = 0) promena unutraˇsnje energije sistema
iznosi
dU = TdS −pdV. (4.3)
S obzirom da je unutraˇsnja energija U funkcija nezavisno promenljivih S i V sledi da
priraˇstaj unutraˇsnje energije sistema iznosi
dU(S, V ) =

∂U
∂S

V
dS +

∂V
∂S

S
dV. (4.4)
Iz jednaˇcina (4.3) i (4.4) dobijaju se izrazi za parametre stanja T i p
T =

∂U
∂S

V
(4.5)
48
i
p = −

∂U
∂V

S
(4.6)
Entalpija I je karakteristiˇcna funkcija nezavisno promenljivih entropije S i pritiska p, tj.
I = I(S, p).
Kako je (izraz 2.32) I = U + pV, priraˇstaj entalpije termodinamiˇckog sistema iznosi
dI = dU + pdV + V dp. (4.7)
Smenom dU iz jednaˇcine (4.4) u prethodni izraz (4.7) dobija se
dI = TdS + V dp. (4.8)
Kako je, s druge strane, entalpija funkcija nezavisno promenljivih S i p sledi
dI(S, p) =

∂I
∂S

p
dS +

∂I
∂p

S
dp (4.9)
Iz jednaˇcina (4.8) i (4.9) dobijaju se izrazi za parametre stanja T i V preko izvoda entalpije
po parametrima S i p :
T =

∂I
∂S

p
(4.10)
i
V =

∂I
∂p

S
. (4.11)
Helmholtz-ova funkcija (slobodna energija) F je karateristiˇcna funkcija nezavisno
promenljivih temperature T i zapremine V, tj. F = F(T, V ) i predstavlja izotermno-
izohorni potencijal.
Slobodna energija F je povezana s unutraˇsnjom energijom U relacijom
F = U −TS. (4.12)
Uzevˇsi u obzir jednaˇcine (4.12) i (4.3) priraˇstaj slobodne energije dF = dU −TdS −SdT
iznosi
dF = −SdT −pdV. (4.13)
Kako je F = F(T, V ), priraˇstaj slobodne energije je dat izrazom
dF(T, V ) =

∂F
∂T

V
dT +

∂F
∂V

T
dV. (4.14)
Poredjenjem jednaˇcina (4.13) i (4.14) dobija se
S = −

∂F
∂T

V
(4.15)
i
p = −

∂F
∂V

T
. (4.16)
49
Pri izotermnom procesu (T = const) priraˇstaj slobodne energije iznosi
dF = −pdV. (4.17)
Znaˇci, pri izotermnom procesu sistem vrˇsi rad na raˇcun smanjenja slobodne energije (δA =
−dF).
Kako je U = F + TS, na osnovu prethodnog sledi da slobodna energija predstavlja
onaj deo unutraˇsnje energije sistema koji moˇze da se transformiˇse u rad; veliˇcina TS se
naziva vezana energija s obzirom da taj deo unutraˇsnje energije ne moˇze da se prevede
u rad.
Gibbs-ova funkcija (slobodna entalpija) G je karakteristiˇcna funkcija nezavisno
promenljivih temperature T i pritiska p, tj. G = G(T, p) i predstavlja izotermno-izobarni
potencijal.
Slobodna entalpija G vezana je s entalpijom I relacijom:
G = I −TS. (4.18)
Uzevˇsi u obzir jednaˇcine (4.18) i (4.8) priraˇstaj slobodne entalpije dG = dI −TdS −SdT
dobija oblik
dG = −SdT + V dp. (4.19)
Kako je G = G(T, p) priraˇstaj slobodne entalpije iznosi
dG(T, p) =

∂G
∂T

p
dT +

∂G
∂p

T
dp. (4.20)
Poredjenjem jednaˇcina (4.19) i (4.20) dobija se da je
S = −

∂G
∂T

p
(4.21)
i
V =

∂G
∂p

T
. (4.22)
Karakteristiˇcne termodinamiˇcke funkcije povezane su medjusobno tako da znaju´ci jednu
od njih mogu da se nadju druge. Na primer, pomo´cu izraza (4.12) i (4.15) jednostavno
se nalazi relacija koja povezuje slobodnu energiju F (i njen prvi izvod) s unutraˇsnjom
energijom U (Gibbs-Helmholtz-ova jednaˇcina):
U = F + TS = F −T

∂F
∂T

V
. (4.23)
Sliˇcno prethodnom, uz pomo´c izraza (4.18) i (4.21) dobija se relacija koja povezuje slobodnu
entalpiju G i njen prvi izvod s entalpijom I :
G = I −TS = I + T

∂G
∂T

p
. (4.24)
Entalpija I moˇze da se predstavi preko drugih karakteristiˇcnih funkcija U, F, i G. Na
primer, iz relacije (2.32) sledi veza entalpije I i unutraˇsnje energije U :
I = U + pV, (4.25)
50
iz relacije (4.18) sledi veza entalpije i slobodne entalpije G :
I = G + TS, (4.26)
a iz relacije (4.12) i (4.25) sledi veza entalpije I i slobodne energije F :
F = U −TS = I −pV −TS,
tako da je
I = F + pV + TS. (4.27)
Osim prethodnih relacija, iz izraza (4.18) i (4.27) dobija se veza izmedju slobodne entalpije
G i slobodne energije F :
G = I −TS = (F + pV + TS) −TS = F + pV. (4.28)
Prethodno nadjene veze izmedju karakteristiˇcnih funkcija I, U, F i G [relacije (4.25), (4.26)
i (4.27)] grafiˇcki su prikazane na slici 4.1.
Slika 4.1.
Osim navedenih karakteristiˇcnih funkcija U, I, F i G, kao karakteristiˇcna funkcija neza-
visno promenljivih U i V smatra se entropija S = S(U, V ). Naime, iz jednaˇcine (4.2) sledi
dS =
1
T
dU +
p
T
dV. (4.29)
S obzirom da je
dS(U, V ) =

∂S
∂U

V
dU +

∂S
∂V

U
dV, (4.30)
iz izraza (4.29) i (4.30) sledi
T =
1

∂S
∂U

V
(4.31)
i
p = T

∂S
∂V

U
=

∂S
∂V

U

∂S
∂U

V
. (4.32)
51
4.2. Maxwell-ove relacije
Diferencijalni priraˇstaji karakteristiˇcnih funkcija, kako je ve´c naglaˇseno, su totalni
diferencijali tako da njihovi uzastopni izvodi ne zavise od redosleda diferenciranja. Tako
je

2
U
∂V ∂S
=

2
U
∂S∂V
, (4.33)
pa se iz relacija (4.5) i (4.6) dobija

∂T
∂V

S
= −

∂p
∂S

V
. (4.34)
S obzirom da je

2
I
∂V ∂S
=

2
I
∂S∂V
(4.35)
iz relacija (4.10) i (4.11) se dobija

∂T
∂p

S
=

∂V
∂S

p
. (4.36)
Sliˇcno prethodnom, s obzirom da su dF i dG totalni diferencijali, iz relacija (4.15) i (4.16)
kao i relacija (4.29) i (4.22) dobijaju se nove relacije

∂S
∂V

T
=

∂p
∂T

V
(4.37)
i

∂S
∂p

T
= −

∂V
∂T

p
. (4.38)
Relacije (4.34), (4.36), (4.37) i (4.38) nazivaju se Maksvel-ove termodinamiˇcke relacije
(jednaˇcine). Maksvel-ovim relacijama su povezani parcijalni izvodi termodinamiˇckih
parametara p, V, T i S.
Na slici 4.2 prikazana je ˇsema pomo´cu koje se lako nalaze veze izmedju parcijalnih
izvoda odgovaraju´cih termodinamiˇckih parametara a time i Maksvel-ove relacije.
Slika 4.2.
Smer strelice oznaˇcava koji se parametar diferencira po kom parametru. Na primer,
T →V oznaˇcava parcijalni izvod (
∂T
∂V
)
S
. Ukoliko se strelice ukrˇstaju odgovaraju´ci parcijalni
izvodi su suprotnog znaka.
52
4.3. Hemijski potencijal
Pri razmatranju karakteristiˇcnih funkcija U = U(S, V ), I = I(p, S),
F = F(T, V ) i G = G(T, p), kao i funkcija S = S(V, U) i V = V (S, U), koje se takodje
mogu smatrati karakteristiˇcnim, ukazano je da su one aditivne a time i ekstenzivne veliˇcine.
Naime, ukoliko se masa m bilo kog dela sistema pove´ca nekoliko puta toliko puta ´ce da se
uve´caju i vrednosti svih karakteristiˇcnih funkcija. Znaˇci, termodinamiˇcke karakteristiˇcne
funkcije zavise i od mase m komponenata sistema:
U = mu; I = mi; F = mf; G = mg; S = ms; V = mv, (4.39)
gde su u, i, , f, g, s, v− odgovaraju´ce specifiˇcne veliˇcine. Sliˇcno relacijama (4.24) (4.12)
i (4.18), koje povezuju entalpiju I, slobodnu energiju F i slobodnu entalpiju G sa un-
utraˇsnjom energijom U, jednostavno se dobijaju relacije koje povezuju odgovaraju´ce speci-
fiˇcne veliˇcine:
i = u + pv (4.40)
f = u −Ts, (4.41)
g = i −Ts = u + pv −Ts. (4.42)
Iz prethodnog sledi da do promene unutraˇsnje energije sistema moˇze da dodje, ne samo pri
razmeni toplote i vrˇsenju rada, ve´c i pri ravnoteˇznom (reverzibilnom) dovodjenju (ili odvod-
jenju) beskonaˇcno male koliˇcine supstance, mase dm pri konstantnoj entropiji S =const i
konstantnoj zapremini V = const:
dU = TdS −pdV + ϕdm, (4.43)
gde je
ϕ =

∂U
∂m

S,V
(4.44)
tzv. hemijski potencijal.
Na osnovu izraza (4.39) i (3.72) priraˇstaj unutraˇsnje energije iznosi:
dU = d(mu) = mdu + udm = m(Tds −pdv) + udm. (4.45)
Kako je
mds = d(ms) −sdm = dS −sdm, (4.46)
i
mdv = d(mv) −vdm = dV −vdm, (4.47)
izraz (4.45) moˇze da se napiˇse u slede´cem obliku:
dU = TdS −pdV + (u −Ts + pv)dm. (4.48)
Na kraju, na osnovu prethodnog izraza (4.48) i (4.42) dobija se:
dU = TdS −pdV + gdm. (4.49)
Poredjenjem poslednjeg izraza (4.49) sa izrazom (4.43) dobija se da je hemijski potencijal
(ϕ) jednak specifiˇcnoj slobodnoj entalpiji (g) :
53
ϕ = g. (4.50)
Na sliˇcan naˇcin moˇze da se pokaˇze da vaˇze sled´ce relacije:
dI = TdS + V dp + ϕdm, (4.51)
dF = −SdT −pdV + ϕdm, (4.52)
dG = −SdT + V dp + ϕdm. (4.53)
Iz jednaˇcina (4.43), (4.51), (4.52) i (4.53) sledi da je
ϕ =

∂U
∂m

S,V
=

∂I
∂m

S,p
=

∂F
∂m

T,V
=

∂G
∂m

T,p
, (4.54)
ˇsto znaˇci da je hemijski potencijal jednak parcijalnom izvodu bilo koje karakteristiˇcne
funkcije po masi pri konstantnim vrednostima odgovaraju´cih nezavisno promenljivih.
Iz izraza (4.43) sledi
TdS = dU + pdV −ϕdm, (4.55)
odnosno
dS =
1
T
dU +
p
T
dV −
ϕ
T
dm, (4.56)
tako da je

∂S
∂U

V,m
=
1
T
;

∂S
∂V

U,m
=
p
T
;

∂S
∂m

U,V
= −
ϕ
T
. (4.57)
Na osnovu izraza (4.54) ustanovljeno je kako pomo´cu hemijskog potencijala mogu da se
odrede promene karakteristiˇcnih funkcija bilo kog sistema pri promeni koliˇcine supstancije
u sistemu. Zbog toga hemijski potencijal igra vaˇznu ulogu pri analizi faznih prelaza kao i
u hemijskoj termodinamici pri razmatranju hemijskih reakcija.
54
Primer 4.1. Dokazati da je promena entalpije kod izoentropske promene stanja
srazmerna izvrˇsenom radu.
reˇsenje: Entalpija (i) i unutraˇsnja energija (u) povezane su relacijom (2.33) i =
u + pv. Diferenciranjem predhodnog izraza dobija se
di = du + pdv + vdp.
Znaju´ci da je (relacija (3.72))
du = Tds −pdv,
sledi (4.8)
di = Tds + vdp. (P4.1.1)
Iz (P4.1.1) sledi da promena entalpije kod izoentropske promene stanja (ds = 0) iznosi
(di)
s
= vdp. (P4.1.2)
S druge strane, u sluˇcaju izoentroske promene stanja sledi
pv
κ
= const, (P4.1.3)
pa je
vdp + κpdv = 0. (P4.1.4)
S obzirom da elementarni rad iznosi
δl = pdv,
iz predhodnog izraza (P4.1.4) se dobija
vdp = −κpdv = −κδl (P4.1.5)
Iz (P4.1.2) i (P4.1.5) sledi
(di)
s
= −κδl, (P4.1.6)
tako da je promena entalpije kod izoentropske promene stanja srazmerna izvrˇsenom radu
(∆i)
s
= −κl, (P4.1.7)
ˇsto je trebalo da se dokaˇze.
Primer 4.2. Specifiˇcni Gibbs-ov potencijal nekog sistema dat je izrazom:
g = u
0
+ aT(1 −lnT) + RTlnp −Ts
0
,
gde su u
0
, a, R i s
0
konstante. Na´ci termiˇcku i kaloriˇcku jednaˇcinu stanja tog sistema.
reˇsenje: Gibbs-ov potencijal (g) entalpija (i) i unutraˇsnja energija (u) povezani su
relacijama [(4.18) i (2.33)]:
g = i −Ts, (P4.2.1)
i = u + pv. (P4.2.2)
Kako je iz (2.54) i (3.44) du = δq −pdv i δq = Tds, sledi (3.72)
du = Tds −pdv. (P4.2.3)
55
Na osnovu (P4.2.1), (P4.2.2) i (P4.2.3) dobija se (4.19)
dg = −sdT + vdp. (P4.2.4)
S druge strane, kako je g = g(T, p), dobija se (4.20)
dg =

∂g
∂T

p
dT +

∂g
∂p

T
dp. (P4.2.5)
Iz (P4.2.4) i (P4.2.5) sledi [relacije (4.21) i (4.22)]
v =

∂g
∂p

T
, (P4.2.6)
−s =

∂g
∂T

p
. (P4.2.7)
U datom sluˇcaju je
v =

∂g
∂p

T
=

∂p
[u
0
+ aT(1 −lnT) + RTlnp −Ts
0
]
T
=
RT
p
, (P4.2.8)
ˇsto znaˇci da je termiˇcka jednaˇcina stanja datog sistema oblika
pv = RT. (P4.2.9)
S druge strane, iz (P4.2.1) i (P4.2.2) sledi
u = i −pv = g + Ts −pv. (P4.2.10)
Smenom konkretnog izraza za Gibbs-ov potencijal i parametara v i s
v =

∂g
∂p

T
=
RT
p
,
s = −

∂g
∂T

p
= alnT −Rlnp + s
0
, (P4.2.11)
[dobijenih na osnovu izraza (P4.2.7) i (P4.2.8)], u izraz (P4.2.10) dobija se kaloriˇcka
jednaˇcina stanja oblika:
u = u
0
+ (a −R)T. (P4.2.12)
Primer 4.3. Na´ci jednaˇcinu adijabate i jednaˇcinu stanja idealnog gasa ako je entalpija
(i) data izrazom:
i = c
p
p
κ−1
κ
e
s−s
0
c
p
reˇsenje: Elementarna promena entalpije data je izrazom (P4.1.1)
di = Tds + vdp. (P4.3.1)
56
S druge strane, kako je i = i(s, p), dobija se (4.9)
di =

∂i
∂s

p
ds +

∂i
∂p

s
dp. (P4.3.2)
Iz (P4.3.1) i (P4.3.2) sledi [(4.10) i (4.11)]
T =

∂i
∂s

p
, (P4.3.3)
v =

∂i
∂p

s
. (P4.3.4)
U sluˇcaju adijabatske promene stanja (s = const), a na osnovu (P4.3.4), sledi
v =

∂i
∂p

s
=

∂p

c
p
p
κ−1
κ
· e
s−s
0
c
p

s
=
κ −1
κ
c
p
· p

1
κ
· e
s−s
0
c
p
, (P4.3.5)
pa je jednaˇcina adijabate oblika
pv
κ
=

κ −1
κ
· c
p
· e
s−s
0
c
p

κ
, (P4.3.6)
odnosno
pv
κ
= const. (P4.3.7)
Kako je [na osnovu (P4.3.3)]
T =

∂i
∂s

p
=

∂s

c
p
· p
κ−1
κ
e
s−s
0
c
p

p
= p
κ−1
κ
e
s−s
0
c
p
, (P4.3.8)
sledi
Tp

κ−1
κ
= e
s−s
0
c
p
. (P4.3.9)
Na osnovu (P4.3.6) i (P4.3.9) sledi
v
T
=
κ −1
κ
·
c
p
p
=
c
p
−c
v
p
=
R
p
, (P4.3.10)
pa je jednaˇcina stanja idealnog gasa
pv = RT. (P4.3.11)
Primer 4.4 Jednaˇcina stanja idealnog elektronskog gasa je oblika pv =
2
3
u. Na´ci
jednaˇcinu adijabate u promenljivim: a) p, v i b) T, v.
reˇsenje: a) Elementarna promena unutraˇsnje energije data je izrazom (3.72)
du = Tds −pdv. (P4.4.1)
57
U sluˇcaju adijabatskog procesa (ds = 0) je
du = −pdv. (P4.4.2)
Kako je u konkretnom sluˇcaju
u =
3
2
pv (P4.4.3)
sledi
du =
3
2
pdv +
3
2
vdp. (P4.4.4)
Iz (P4.4.2) i (P4.4.4) sledi
dv
v
+
3
5
dp
p
= 0, (P4.4.5)
pa je
lnp + lnv
5
3
= const, (P4.4.6)
odnosno
pv
5
3
= const. (P4.4.7)
b) Izraˇzavaju´ci unutraˇsnju energiju preko parametara T i v [u = u(T, v)] sledi (4.1)
du =

∂u
∂T

v
dT +

∂u
∂v

T
dv. (P4.4.8)
Iz (P4.4.1) sledi

∂u
∂v

T
= T

∂s
∂v

T
−p. (P4.4.9)
Na osnovu Maxwell-ove termodinamiˇcke jednaˇcine (4.37)

∂s
∂v

T
=

∂p
∂T

v
, (P4.4.10)
i iz izraza (P4.4.9) sledi (primer 4.7)

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p. (P4.4.11)
Na osnovu (P4.4.8) i (P4.4.11) dobija se
du =

∂u
∂T

v
dT +
¸
T

∂p
∂T

v
−p

dv, (P4.4.12)
pa uzimaju´ci u obzir da je [na osnovu (P4.4.2)] du = −pdv sledi

∂u
∂T

v
dT + T

∂p
∂T

v
dv = 0. (P4.4.13)
58
Kako je, u datom sluˇcaju, pv =
2
3
u sledi

∂u
∂T

v
=
3
2
v

∂p
∂T

v
. (P4.4.14)
Iz (P4.4.13) i (P4.4.14) sledi
dT
T
+
2
3
dv
v
= 0, (P4.4.15)
odakle je
lnT + lnv
2
3
= const, (P4.4.16)
odnosno
Tv
2
3
= const. (P4.4.17)
Primer 4.5. Koriste´ci se metodom karakteristiˇcnih funkcija izraziti izvod entalpije

∂i
∂p

T
preko v, T i

∂v
∂T

p
.
reˇsenje: Kako je (P4.1.1.) di = Tds + vdp sledi

∂i
∂p

T
= T

∂s
∂p

T
+ v. (P4.5.1)
Na osnovu Maxwell-ove termodinamiˇcke jednaˇcine (4.38)

∂s
∂p

T
= −

∂v
∂T

p
, (P4.5.2)
i izraza (P4.5.1) dobija se

∂i
∂p

T
= v −T

∂v
∂T

p
(P4.5.3)
Primer 4.6. Dokazati da vaˇzi slede´ca termodinamiˇcka relacija:

∂p
∂T

v

∂T
∂v

p

∂v
∂p

T
= −1.
reˇsenje: Za neku funkciju z = z(x, y) je
dz =

∂z
∂x

y
dx +

∂z
∂y

x
dy (P4.6.1)
i

2
z
∂x∂y
=

2
z
∂y∂x
. (P.4.6.2)
59
Ako je z = const (dz = 0) iz (P4.6.1) sledi

∂z
∂x

y
dx +

∂z
∂y

x
dy = 0. (P4.6.3)
Parcijalnim izvodom po x pri z = const iz (P4.6.3) dobija se

∂z
∂x

y
+

∂z
∂y

x

∂y
∂x

z
= 0, (P4.6.4)
odnosno

∂z
∂y

x

∂y
∂x

z
= −

∂z
∂x

y
, (P4.6.5)
pa je

∂z
∂y

x

∂y
∂x

z
= −
1

∂x
∂z

y
, (P4.6.6)
i konaˇcno

∂z
∂y

x

∂y
∂x

z

∂x
∂z

y
= −1. (P4.6.7)
Ako je z = p, x = v i y = T [p = p(v, T)] iz (P4.6.7) sledi

∂p
∂T

v

∂T
∂v

p

∂v
∂p

T
= −1 (P4.6.8)
ˇsto je trebalo dokazati.
Primer 4.7. Na osnovu Maxwell-ovih jednaˇcina izvesti slede´cu diferencijalnu ter-
modinamiˇcku jednaˇcinu:
T

∂p
∂T

v
=

∂u
∂v

T
+ p
reˇsenje: Kako je (3.72) du = Tds −pdv sledi

∂u
∂v

T
= T

∂s
∂v

T
−p. (P4.7.1)
Jedna od Maxwell-ovih jednaˇcina je (4.37)

∂s
∂v

T
=

∂p
∂T

v
, (P4.7.2)
tako da se smenom (P4.7.2) u (P4.7.1) dobija

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p, (P4.7.3)
60
odnosno
T

∂p
∂T

v
=

∂u
∂v

T
+ p, (P4.7.4)
ˇsto je trebalo dokazati.
Primer 4.8. Koriste´ci se metodom karakteristiˇcnih funkcija izraziti promenu en-
tropije pri beskonaˇcno malom izobarskom ˇsirenju −(ds)
p
preko promene zapremine dv i
koeficijenta zapreminskog ˇsirenja α =
1
v
(
∂v
∂T
)
p
.
reˇsenje: Ako se promena entropije izrazi preko promene specifiˇcne zapremine i prome-
ne pritiska,
ds(p, v) =

∂s
∂v

p
dv +

∂s
∂p

v
dp, (P4.8.1)
sledi da je pri izobarnom ˇsirenju (p=const)
(ds)
p
=

∂s
∂v

p
dv. (P4.8.2)
Kako je

∂s
∂v

p
=

∂s
∂T

p

∂T
∂v

p
(P4.8.3)
i

∂T
∂v

p
=
1

∂v
∂T

p
=
1
αv
, (P4.8.4)
[gde je α =
1
v

∂v
∂T

p
], i s obzirom da je (P6.7.1)

∂s
∂T

p
=
1
T
c
p
, (P4.8.5)
sledi

∂s
∂v

p
=
c
p
αvT
. (P4.8.6)
Iz (P4.8.2) i (P4.8.65) konaˇcno se dobija
(ds)
p
=
c
p
αvT
dv. (P4.8.7)
61
5. RAVNOTE
ˇ
ZA TERMODINAMI
ˇ
CKIH SISTEMA I FAZNI PRELAZI
5.1. Homogeni i heterogeni termodinamiˇcki sistemi
Termodinamiˇcki sistemi uslovno se dele na homogene i nehomogene (heterogene)
sisteme.
Homogeni sistemi su takvi sistemi unutar kojih ne postoji povrˇsina razdela koja
deli makroskopske delove sistema, odnosno, kod kojih su hemijski sastav i fiziˇcke osobine
jednaki u svim njegovim delovima ili se menjaju od jedne do druge taˇcke sistema ali bez
prekida (skoka). Primer homogenog sistema je smesa gasova, zatim teˇcni i ˇcvrsti rastvori
kao i tela istog hemijskog sastava u jednom od agregatnih stanja. Fiziˇcke osobine, ovakvih
sistema, mogu da se menjaju bez prekida kao, na primer, gustina vazduha sa nadmorskom
visinom u polju sile teˇze.
Heterogeni sistemi su takvi sistemi koji se sastoje iz dva ili viˇse homogenih sistema
(faza) odvojenih povrˇsinom razdela. Pri prolazu kroz povrˇsinu razdela fiziˇcka i hemijska
svojstva supstance menjaju se skokom. Taˇcnije reˇceno, povrˇsinu razdela ˇcini sloj supstance
duˇz koga se pri prolazu iz jedne u drugu fazu fiziˇcka i hemijska svojstva menjaju brzo.
Heterogene sisteme, u opˇstem sluˇcaju, ˇcine hemijski i fiziˇcki razliˇcite faze. Heterogeni
sistemi mogu biti saˇcinjeni i od razliˇcitih agregatnih stanja iste supstance, tj. mogu da
imaju isti hemijski sastav ali razliˇcite fiziˇcke osobine (led-voda-para). Ne treba meˇsati
agregatna stanja s fazama. Broj faza moˇze da bude znatno ve´ci od broja agregatnih stanja
date supstance. Faza heterogenog sistema moˇze da se sastoji i iz viˇse hemijski razliˇcitih
supstanci (na primer, smeˇse i rastvori).
5.2. Termodinamiˇcka ravnoteˇza
Stanje termodinamiˇcke ravnoteˇze je takvo stanje u kome, pri nepromenjenim
spoljnjim uslovima, sistem ostaje beskonaˇcno dugo. U stanju termodinamiˇcke ravnoteˇze
parametri sistema se ne menjaju s vremenom i ne postoji teˇznja za spontanom promenom
stanja. Svi spontani procesi teˇze stanju termodinamiˇcke ravnoteˇze. Razlikuje se stanje
stabilne, nestabilne i relativno stabilne ravnoteˇze.
Stanje stabilne ravnoteˇze (stabilno stanje) termodinamiˇckog sistema se karak-
teriˇse time ˇsto se posle prestanka dejstva spoljnjih sila, koje dovode do odklona sistema iz
stanja stabilne ravnoteˇze, sistem spontano vra´ca u poˇcetno ravnoteˇzno stanje.
Stanje nestabilne ravnoteˇze (labilno stanje) termodinamiˇckog sistema se karak-
teriˇse time ˇsto se posle prestanka dejstva spoljnih sila sistem ne vra´ca u poˇcetno stanje ve´c
prelazi u novo stanje i to stanje stabilne ravnoteˇze.
ˇ
Cak i vrlo male spoljnje sile mogu da
nepovratno izvedu sistem iz stanja labilne ravnoteˇze. Zbog stalnog dejstva razliˇcitih per-
turbuju´cih faktora sistem moˇze da egzistira u stanju labilne ravnoteˇze samo u vrlo kratkom
vremenskom intervalu.
Stanje relativno stabilne ravnoteˇze (metastabilno stanje) se karakteriˇse time
da beskonaˇcno male spoljne sile (perturbacije) izazivaju beskonaˇcno male otklone iz ovog
stanja, a po prestanku njihovog uticaja sistem se spontano vra´ca u poˇcetno stanje (kao kod
stanja stabilne ravnoteˇze), medjutim dovoljno jake perturbacije nepovratno izvode sistem
iz metastabilnog u novo stanje stabilne ravnoteˇze.
Na primer, metastabilna stanja su stanje prehladjene vode ili stanje presi´cene pare.
5.3. Uslovi stabilne ravnoteˇze jednokomponentnih sistema
S obzirom da svi spontani procesi teˇze stanju stabilne ravnoteˇze, vaˇzno je da se nadju
uslovi (kriterijumi) stabilne ravnoteˇze a na osnovu njih odredi pravac odvijanja mogu´ceg
spontranog procesa.
62
5.3.1. Uslovi ravnoteˇze izolovanih sistema
Razmotrimo uslove ravnoteˇze izolovanih homogenih sistema. Karakteristika
izolovanog sistema (sistema sa idealnom toplotnom izolacijom) je da ne razmenjuje toplotu
s okolinom (δQ = 0) i ne vrˇsi rad ˇsirenja ili se nad njim ne vrˇsi rad (pdV = 0), odnosno
da se unutraˇsnja enerija sistema ne menja (dU = 0). Znaˇci, za izolovani sistem je dU =
0 i dV = 0 odnosno, U = const i V = const. Koriste´ci se prvim i drugim zakonom
termodinamike, ranije je pokazano (glava 3) da u sluˇcaju odvijanja bilo reverzibilnih ili
ireverzibilnih procesa u termodinamiˇckom sistemu mora da bude zadovoljen uslov (3.71)
TdS ≥ dU + pdV (5.1)
Na osnovu ovog opˇsteg uslova dobija se uslov za ravnoteˇzu izolovanog sistema (dU =
0, dV = 0) :
dS ≥ 0. (5.2)
Znak ” > ” odgovara neravnoteˇznom stanju sistema, a znak jednakosti odgovara stanju
ravnoteˇze sistema pri kojem je entropija dostigla maksimalnu vrednost. Znaˇci, u stanju
ravnoteˇze izolovanog sistema je
S = S
max
; dS = 0; d
2
S < 0, (5.3)
gde poslednji izraz oznaˇcava da u stanju ravnoteˇze entropija ima maksimum.
Iz prethodnog sledi da u izolovanom sistemu u stanju ravnoteˇze prestaju svi spontani
procesi koji bi mogli da naruˇse postignutu ravnoteˇzu, s obzirom da su svi spontani procesi
ireverzibilni i kao takvi pra´ceni porastom entropije (dS > 0). Znaˇci, u izolovanim sistemima
sponatni procesi mogu da teku sve dotle dok entropija ne dostigne maksimum,
odnosno dok sistem ne dostigne stanje ravnoteˇze.
5.3.2. Uslovi ravnoteˇze neizolovanih sistema
Ukoliko sistem interaguje s okolnom sredinom konkretni uslovi ravnoteˇze mogu da se
odrede iz opˇsteg uslova odvijanja termodinamiˇckog procesa (5.1), kao u sluˇcaju ravnoteˇze
izolovanih sistema, uz koriˇs´cenje konkretnih uslova interakcije sistema s okolnom sredinom.
Razmotrimo uslove ravnoteˇze u sluˇcaju ˇcetiri razliˇcita uslova interakcije sistema s
okolnom sredinom:
1. uslov interakcije: zapremina sistema se ne menja a sistem razmenjuje toplotu s
okolinom pri konstantnoj entropiji tj. V =const i S = const.
Iz relacije (5.1), napisane u obliku dU ≤ TdS −pdV, za ovaj sluˇcaj interakcije sistema
sa okolinom (dV = 0 i dS = 0) sledi uslov
dU ≤ 0. (5.4)
Znaˇci,u sluˇcaju izohorno-izoentropskog procesa unutraˇsnja energija opada
(ne moˇze da raste) tako da u sluˇcaju ravnoteˇze ima minimalnu vrednost:
U = U
min
; dU = 0; d
2
U > 0. (5.5)
2. uslov interakcije: sistem razmenjuje toplotnu energiju i rad sa okolnom sredinom
pri konstantnom pritisku i konstantnoj entropiji, tj. p = const i S = const. Promena
entalpije sistema
dI = d(U + pV ) = dU + pdV + V dp, (5.6)
63
na osnovu izraza (5.1), moˇze da se napiˇse u obliku
dI ≤ TdS + V dp, (5.7)
odakle se dobija da pri izobarno-izoentropskom procesu (dp = 0, dS = 0) en-
talpija opada (ne raste)
dI ≤ 0, (5.8)
tako da u stanju ravnoteˇze dostiˇze minimalnu vrednost:
I = I
min
; dI = 0; d
2
I > 0. (5.9)
3. uslov interakcije: zapremina sistema se ne menja a sistem razmenjuje toplotu s
okolnom sredinom pri konstantnoj temperaturi, tj. V = const i T = const.
Promena slobodne energije (Helmholtz-ova funkcija) sistema
dF = d(U −TS) = dU −TdS −SdT, (5.10)
na osnovu izraza (5.1), moˇze da se napiˇse i obliku
dF ≤ −SdT −pdV. (5.11)
Iz poslednjeg izraza se dobija da pri izobarno izotermnom procesu (dV = 0, dT = 0)
slobodna energija opada (ne raste)
dF ≤ 0, (5.12)
tako da u ravnoteˇznom stanju dostiˇze minimalnu vrednost:
F = F
min
; dF = 0; d
2
F > 0. (5.13)
4. uslov interakcije: sistem razmenjuje toplotnu energiju i rad pri konstantnom pri-
tisku i konstantnoj temperaturi, tj. p = const i T = const.
Promena slobodne entalpije (Gibbs-ova funkcija) sistema
dG = d(I −TS) = dI −TdS −SdT, (5.14)
na osnovu izraza (5.7) (dI ≤ TdS + V dp), iznosi
dG ≤ −SdT + V dp. (5.15)
U datom sluˇcaju (dp = 0 i dT = 0) sledi
dG ≤ 0, (5.16)
ˇsto znaˇci da pri izobarno-izotermnom procesu slobodna entalpija opada (ne
raste) tako da u ravnoteˇznom stanju dostiˇze minimalnu vrednost:
G = G
min
; dG = 0; d
2
G > 0. (5.17)
64
Izrazi (5.5), (5.9), (5.13) i (5.17) su opˇsti uslovi ravnoteˇze neizolovanih sistema. Izbor
jednaˇcine pomo´cu koje bi se izuˇcila ravnoteˇza termodinamiˇckog sistema zavisi od toga
kojim parametrima se karakteriˇse sistem.
Uslovi ravnoteˇze zahtevaju da sve termodinamiˇcke funkcije (potencijali) imaju
minimalne vrednosti, pri datim uslovima interakcije sistema sa okolnom sredi-
nom, a entropija maksimalnu vrednost kod izolovanih sistema.
5.4. Uslovi ravnoteˇze i stabilnosti izolovanog homogenog
jednofaznog sistema
Podelimo misaono izolovan homogeni jednofazni sistem na dva podsistema ”1” i ”2” i
nadjimo uslove ravnoteˇze ovih podsistema. Kako je ceo sistem izolovan sledi V
1
+V
2
= const
i U
1
+U
2
= const., tako da pove´canje zapremine ili unutraˇsnje energije jednog podsistema
nastaje na raˇcun smanjenja zapremine i unutraˇsnje energije drugog podsistema, tj.,
dV
1
= −dV
2
i dU
1
= −dU
2
. (5.18)
U prethodnom paragrafu (5.3.1.) pokazano je da u stanju termodinamiˇcke ravnoteˇze en-
tropija izolovanog sistema ima konstantnu maksimalnu vrednost (S = S
min
, dS = 0, d
2
S <
0). Kako je entropija aditivna veliˇcina, u ovom sluˇcaju je
dS
1
+ dS
2
= 0, (5.19)
tako da iz jednaˇcine
TdS = dU + pdV
sledi
dS =
1
T
dU +
p
T
dV. (5.20)
Za podsisteme ”1” i ”2” promene entropije, na osnovu (5.20) i (5.18), iznose
dS
1
=
1
T
1
dU
1
+
p
1
T
1
dV
1
(5.21)
i
dS
2
=
1
T
2
dU
2
+
p
2
T
2
dV
2
= −
1
T
2
dU
1

p
2
T
2
dV
1
. (5.22)
Zamenom (5.21) i (5.22) u (5.19) dobija se

1
T
1

1
T
2

dU
1
+

p
1
T
1

p
2
T
2

dV
2
= 0, (5.23)
odakle je
T
1
= T
2
i p
1
= p
2
. (5.24)
S obzirom da je rezultat (5.24) dobijen nezavisno od naˇcina podele izolovanog sistema na
podsisteme, sledi da su u stanju ravnoteˇze izolovanog homogenog sistema temper-
atura i pritisak jednaki u svim delovima sistema.
Na osnovu posebnih termodinamiˇckih razmatranja, pokazuje se da u stanju stabilne
termodinamiˇcke ravnoteˇze svaki homogeni sistem mora da zadovolji i slede´ce uslove sta-
bilnosti
c
v
> 0 (5.25)
65
i

∂p
∂v

T
< 0. (5.26)
Iz uslova (5.25), koji se naziva uslov termiˇcke stabilnosti, sledi da specifiˇcni toplotni
kapacitet pri konstantnoj zapremini mora da bude pozitivna veliˇcina, c
v
> 0 a time i
c
p
> 0.
Drugi uslov (5.26), tzv. uslov mehaniˇcke stabilnosti, kazuje da je pove´canje za-
premine pri konstantnoj temperaturi pra´ceno padom pritiska i obratno.
5.5. Uslovi fazne ravnoteˇze
Razmotrimo uslove fazne ravnoteˇze izolovanog sistema koji se sastoji od dveju ra-
zliˇcitih faza, pri ˇcemu koliˇcina (masa), supstancije iz jedne faze moˇze da prelazi u drugu
fazu. Kao u prethodnom poglavlju, razdelimo misaono sistem na dva podsistema (faze)
”1” i ”2”. Kako je sistem izolovan sledi
V
1
+ V
2
= const; U
1
+ U
2
= const; m
1
+ m
2
= const, (5.27)
tako da promena zapremine, unutraˇsnje energije i mase jednog podsistema (faze) moˇze da
nastane samo na raˇcun promene odgovaraju´cih veliˇcina drugog podsistema, tj. faze:
dV
1
= −dV
2
; dU
1
= −dU
2
; dm
1
= −dm
2
. (5.28)
Na osnovu jednaˇcine (4.56), primenjene na podsisteme ”1” i ”2”, sledi
dS
1
=
1
T
1
dU
1
+
p
1
T
1
dV
1
+
ϕ
1
T
1
dm
1
, (5.29)
i
dS
2
=
1
T
2
dU
2
+
p
2
T
2
dV
2
+
ϕ
2
T
2
dm
2
, (5.30)
gde ϕ
1
i ϕ
2
predtsvljaju hemijske potencijale odgovaraju´cih faza. Kako je u stanju ter-
modinamiˇcke ravnoteˇze
dS
sis
= dS
1
+ dS
2
= 0, (5.31)
na osnovu (5.29) i (5.30) sledi

1
T
1

1
T
2

dU
1
+

p
1
T
1

p
2
T
2

dV
1

ϕ
1
T
1

ϕ
2
T
2

dm
1
= 0, (5.32)
tako da je
T
1
= T
2
; p
1
= p
2
; ϕ
1
= ϕ
2
. (5.33)
Znaˇci, dve faze se nalaze u ravnoteˇzi ako su im temperature, pritisci i hemijski
potencijali medjusobno jednaki. Ovaj zakljuˇcak moˇze da se proˇsiri i na viˇsefazne
sistema.
66
5.6. Fazni prelazi
Prelaz supstancije iz jedne u drugu fazu naziva se fazni prelaz. Premda je pojam
faze i faznog prelaza uˇzi od pojma agregatnog stanja* u daljem izlaganju ´ce se pod pojmom
faze i faznog prelaza podrazumevati agregatno stanje i prelaz iz jednog u drugo agregatno
stanje.
Zavisno od spoljnjih uslova (p, T) supstance se nalaze u razliˇcitim agregatnim stanjima.
Faze se karakteriˇsu razliˇcitim fiziˇckim svojstvima, posebno gustinom (specifiˇcnom za-
preminom). Razlika u osobinama faza se objaˇsnjava karakterom medjumolekulskih inter-
akcija. Tako se pri faznom prelazu tzv. toplota faznog prelaza troˇsi na rad ˇsirenja i na to
raskidanje medjumolekulskih veza. Na primer, pri topljenju i sublimaciji toplota se utroˇsi
na razaranje kristalne reˇsetke. Toplota faznog prelaza zavisi od pritiska i temperature i
opada s njihovim porastom. Kako se sublimacija (kao direktan prelaz iz ˇcvrste u gasnu
fazu) ostvaruje pri niskim pritiscima sledi da je toplota sublimacije velika u poredjenju sa
toplotom topljenja i isparavanja.
Pri ispitivanju ravnoteˇze faza i faznih prelaza ˇcesto se koristi tzv. Gibbs-ovo fazno
pravilo koje povezuje broj stepeni slobode termodinamiˇckog sistema (ψ) sa brojem kom-
ponenti sistema (n) i brojem faza u sistemu (r) :
ψ = n −r + 2. (5.34)
U sluˇcaju ”ˇciste” supstance (jednokomponentni sistem, n = 1) pravilo faza ima oblik:
ψ = 3 −r. (5.35)
Odavde sledi da je za jednokomponentni (n = 1) jednofazni sistem (r = 1) broj stepeni
slobode ψ = 2. Ovakav sistem je definisan ukoliko su zadata dva parametra stanja, na
primer, p i T dok se ostali intenzivni parametri sistema (v, i s itd.) odredjuju jednoznaˇcno.
Dvofazni jednokomponentni sistemi (r = 2, n = 1) u stanju ravnoteˇze na osnovu
(5.35), ima jedan stepen slobode (ψ = 1) tj., nezavisne promenljive su, na primer, pritisak
ili temperatura. Broj stepeni slobode trofaznog jednokomponentnog sistema (r = 3, n = 1)
u stanju ravnoteˇze, na osnovu (5.35), jednak je nuli (ψ = 0).
Znaˇci, tri faze mogu da se nalaze u ravnoteˇzi samo pri, za datu supstanciju konkret-
nim (odredjenim) konstantnim vrednostima pritiska i temperature.
* na primer, led kao ˇcvrsto agregatno stanje vode ima nekoliko faza tzv. alotropskih
modifikacija
67
Slika 5.1
Na slici 5.1, u p, T dijagramu, prikazane su krive faznih prelaza neke supstance. Linija
OA predstavlja krivu topljenja (otvrdnjavanja), linija OB - krivu sublimacije (desubli-
macije), linija OK - krivu kljuˇcanja (kondenzacije). Taˇcka K, u kojoj se zavrˇsava linija
kljuˇcanja, naziva se kritiˇcna taˇcka.
Stanje, u kojem postoje sve tri faze naziva se trojna taˇcka (taˇcka O na slici 5.1).
Na osnovu p,T dijagrama za datu supstancu moˇze da se odredi agregatno stanje pri
datom pritisku i temperaturi.
5.7. Clausius-Clapeyron-ova jednaˇcina
Dve faze, na primer, dvofaznog sistema nalaze se u termodinamiˇckoj ravnoteˇzi ukoliko
su im pritisci, temperature i hemijski potencijali jednaki (izraz 5.33). Znaˇci, pri datoj
temperaturi T = T
1
= T
2
i pritiska p = p
1
= p
2
dve faze ´ce se na´ci u ravnoteˇzi ukoliko je
ispunjen uslov
ϕ
1
(p, T) = ϕ
2
(p, T). (5.36)
Neka se temperatura i pritisak datog dvofaznog sistema promene za dT i dp, respektivno,
ali tako da sistem ostane u stanju termodinamiˇcke ravnoteˇze. Iz uslova ravnoteˇze sledi
ϕ
1
(p + dp, T + dT) = ϕ
2
(p + dp, T + dT). (5.37)
Razvojem funkcije ϕ(p + dp, T + dT) u red i zadrˇzavanjem na prvim ˇclanovima razvoja
dobija se
ϕ(p + dp, T + dT) = ϕ(p, T) +

∂ϕ
∂p

T
dp +

∂ϕ
∂T

p
dT. (5.38)
Kako je na osnovu (4.21), (4.22) i (4.50)

∂ϕ
∂p

T
=

∂g
∂p

T
= v i

∂ϕ
∂T

p
=

∂g
∂T

p
= −s (5.39)
sledi
ϕ(p + dp, T + dT) = ϕ(p, T) + vdp −sdT. (5.40)
68
Kada se izraz (5.40) primeni za fazu ”1” i fazu ”2” a zatim zameni u (5.37) dobija se
ϕ
1
(p, T) + v
1
dp −s
1
dT = ϕ
2
(p, T) + v
2
dp −s
2
dT. (5.41)
Kako je u stanju ravnoteˇze ϕ
1
(p, T) = ϕ
2
(p, T) poslednji izraz moˇze da se napiˇse u obliku
dp
dT
=
s
2
−s
1
v
2
−v
1
=
∆s
∆v
. (5.42)
Obzirom da se prelaz iz jedne u drugu fazu deˇsava pri konstantnoj temperaturi i konstant-
nom pritisku, iz jednaˇcine drugog zakona termodinamike (3.72) i izraza (2.33)
Tds = du + pdv = du + d(pv) −vdp =
= d(u + pv) −vdp = di −vdp (5.43)
sledi
Tds = di, (5.44)
odnosno
T(s
2
−s
1
) = i
2
−i
1
. (5.45)
U sluˇcaju faznih prelaza, razlika entalpija datih faza (i
2
− i
1
) jednaka je toploti faznog
prelaza (r), tj. koliˇcini toplote koju oslobadja ili apsorbuje jedinica mase pri faznom
prelazu:
r = i
2
−i
1
, (5.46)
tako da se na osnovu (5.46) i (5.45) dobija izraz za promenu entropije pri faznom prelazu
s
2
−s
1
=
r
T
. (5.47)
Zamenjuju´ci dobijen izraz za promenu entropije (5.47) u jednaˇcinu (5.42) dobija se Clausi-
us-Clapeyron-ova jednaˇcina:
dp
dT
=
r
T(v
2
−v
1
)
. (5.48)
Ovom diferncijalnom jednaˇcinom ustanovljena je zavisnost promene pritiska sa temper-
aturom od kaloriˇckih (r) i termiˇcih (v
1
, v
2
) svojstava supstancije na liniji faznog prelaza, a
time je definisan tok (razvoj) krive ravnoteˇze faza (linije faznog prelaza) u p,T dijagramu,
jer
dp
dT
pretstavlja nagib krive p = p(T).
Clausius-Clapeyronova jednaˇcina je primenljiva pri prelazima iz jednog u drugo agre-
gatno stanje hemijski homogenih supstanci (tela): pri topljenju, otvrdnjavanju (kristal-
izaciji), isparavanju i kondenzaciji a takodje pri polimorfnim prelazima (iz jednog u drugo,
takodje ˇcvrsto, stanje).
5.8. Stabilnost faza
Razmotrimo sistem od dveju faza konstantnih i jednakih temperatura i konstantnih
i jednakih pritisaka. Neka je, na primer, jedna faza teˇcnost ˇcija je masa m
t
i hemijski
potecijal ϕ
t
a druga faza-njena zasi´cena para mase m
p
i hemijskog potencijala ϕ
p
.
Ukupan Gibbsov potencijal (izobarno-izotermni potencijal) sistema, s obzirom na os-
obinu aditivnosti termodinamiˇckih potencijala, moˇze da se napiˇse u obliku
G
s
= ϕ
t
m
t
+ ϕ
p
m
p
. (5.49)
69
Ukoliko se dati sistem ne nalazi u ravnoteˇznom stanju tada ´ce do´ci do smanjenja Gibbs-
og potencijala sistema (dG
s
< 0), s obzirom da u ravnoteˇznom stanju dostiˇze minimum
(5.17). Pri konstantnoj temperaturi (dT = 0) i konstantnom pritisku (dp = 0) su takodje
konstantne vrednosti hemijskih potencijala datih faza, odnosno dϕ
t
= 0 i dϕ
p
= 0 (jer
je dϕ = −sdT + vdp). Do promene Gibssovog potencijala moˇze da dodje samo na raˇcun
promene masa m
t
i m
p
faza (5.49):
dG
s
= ϕ
t
dm
t
+ ϕ
p
dm
p
.
Kako je ukupna masa sistema konstantna:
m
s
= m
t
+ m
p
= const
sledi dm
t
= −dm
p
, tako da promena Gibbsov-og potencijala iznosi
dG
s
= (ϕ
p
−ϕ
t
)dm
p
. (5.50)
Da bi se zakljuˇcilo koja je od dveju faza pri datim uslovima stabilnija, potrebno je da se
razmotri zavisnost hemijskog potencijala od pritiska pri konstantnoj temperaturi za obe
faze a zatim odredi znak razlike ϕ
p
− ϕ
t
pri konstantnom pritisku. S obzirom da je na
osnovu (5.39)

∂ϕ
∂p

T
= v =
1
ρ
> 0,
izoterma ϕ = ϕ(p) je monotono rastu´ca kriva. Kako je


2
ϕ
∂p
2

T
=

∂v
∂p

T
< 0
(uslov (5.26)) izoterma ϕ = ϕ(p) je konveksna (na gore) (slika 5.2.)
Nagib izoterme ϕ = ϕ(p) za fazu ve´ce specifiˇcne zapremine, tj. manje gustine, je ve´ci.
Na primer (slika 5.2), izoterma zasi´cene pare (”p”) je ve´ceg nagiba od izoterme za teˇcnost
(”t”).
70
Slika 5.2.
Taˇcka S u kojoj se seku kriva ”p” i ”t” je taˇcka fazne ravnoteˇze date supstance

p
= ϕ
t
).
Sa slike (5.2) se vidi da je u oblasti pritisaka p < p
s
hemijski potencijal zasi´cene pare
niˇzi od hemijskog potencijala teˇcnosti ϕ
p
< ϕ
t
, odnosno ϕ
p
− ϕ
t
< 0, tako da sistem teˇzi
ravnoteˇzi (dG < 0) samo ako raste masa pare dm
p
> 0 na raˇcun mase teˇcnosti, ˇsto znaˇci
da je pri datim uslovima stabilnija faza niˇze vrednosti hemijskog potencijala, tj. faza pare.
Kada je p > p
s
, sledi ϕ
t
< ϕ
p
, odnosno ϕ
p
−ϕ
t
> 0, tako da sistem teˇzi ravnoteˇzi ako
opada masa pare dm
p
< 0, tj. ako raste masa teˇcnosti na raˇcun mase pare. Znaˇci, opet je
stabilnija faza koja pri datim uslovima ima niˇzu vrednost hemijskog potencijala, tj. faza
teˇcnosti. Na osnovu prethodnog sledi da je pri datim vrednostima p i T stabilnija
ona faza ˇciji je hemijski potencijal niˇzi.
71
Primer 5.1. Za dve faze jednokomponentnog sistema poznate su slobodne energije
f
1
(T, v) i f
2
(T, v) kao funkcije karakteristiˇcnih promenljivih. Dokazati da se ravnoteˇzne
specifiˇcne zapremine faza pri datoj temperaturi T mogu da odrede na osnovu zajedniˇcke
tangente na krive f
1
(v) i f
2
(v).
reˇsenje: Uslovi termodinamiˇcke ravnoteˇze za dvofazne jednokomponentne sisteme su
(5.33):
p
1
= p
2
= p, (P5.1.1)
T
1
= T
2
= T, (P5.1.2)
ϕ
1
(T, p) = ϕ
2
(T, p), (P5.1.3)
gde je [(4.50) i (4.28)]
ϕ = f + pv = g (P5.1.4)
hemijski potencijal, jednak slobodnoj entalpiji g. Kako je (4.41)
f = u −Ts,
sledi
df = du −Tds −sdT. (P5.1.5)
S druge strane (3.72) je
du = Tds −pdv, (P5.1.6)
tako da se na osnovu (P5.1.5) i (P5.1.6) dobija (4.13)
df = −sdT −pdv. (P5.1.7)
Iz (P5.1.7) sledi (4.16)
p = −

∂f
∂v

T
, (P5.1.8)
a s obzirom na (P5.1.1) i (P5.1.8) dobija se
(p =) −

∂f
1
∂v

T
= −

∂f
2
∂v

T
. (P5.1.9)
Na osnovu (P5.1.3) i (P5.1.4)) je
f
1
+ p
1
v
1
= f
2
+ p
2
v
2
, (P5.1.10)
odnosno [na osnovu (P5.1.1)]
f
1
+ pv
1
= f
2
+ pv
2
, (P5.1.11)
tako da je
p = −
f
2
−f
1
v
2
−v
1
(P5.1.12)
72
.
Slika P5.1
Izrazi (P5.1.9) i (P5.1.12) pokazuju da se pri datoj temperaturi ravnoteˇza postiˇze izmedju
stanja prikazanih taˇckama 1 i 2 (ˇcije su apscise v
1
i v
2
) na krivama f
1
(v) i f
2
(v), koje
imaju zajedniˇcku tangentu (slika P 5.1).
Primer 5.2. U zatvorenom sudu zapremine V
0
= 5 · 10
−3
m
3
nalazi se m
T
= 10 kg
vode na temperaturi od T = 373 K. Prostor iznad vode ispunjen je zasi´cenom vodenom
parom (vazduh je evakuisan). Odrediti pove´canje mase ∆m zasi´cene pare pri pove´canju
temperature za ∆T = 1K. Toplota isparavanja iznosi r = 2, 3 · 10
6
J/kg. Gasna konstanta
za vodenu paru je R=461J/kgK. Smatrati da je vodena para idealan gas.
reˇsenje: S obzirom da je pritisak pare mali, para moˇze da se smatra idealnim gasom
tako da na osnovu jednaˇcine stanja za idealni gas pv = RT, sledi da promena temperature
zasi´cene pare za dT dovodi do promene specifiˇcne zapremine dv i promene pritiska dp :
pdv + vdp = RdT (P5.2.1)
odnosno
p
dv
dT
+ v
dp
dT
= R. (P5.2.2)
Na osnovu Clausius-Clapeyron-ove jednaˇcine (5.48)
dp
dT

r
Tv
(P5.2.3)
[specifiˇcna zapremina pare mnogo je ve´ca od specifiˇcne zapremine teˇcnosti] i na osnovu
izraza (P5.2.1) sledi

dv
dT
=
1
p
(v
dp
dT
−R) =
1
p
(
r
T
−R). (P5.2.4)
73
Opadanje specifiˇcne zapremine s porastom temperature znaˇci da se pove´cava mase dm
zasi´cene pare. Kako je v =
V
m
sledi,
dm = −
V
v
2
dv, (P5.2.5)
gde je V = V
0
− V
T
= V
0

m
T
ρ
T
, raspoloˇziva zapremina pare, V
0
− zapremine posude, a
V
T
=
m
T
ρ
T
− zapremina vode, mase m
T
i gustine ρ
T
. Iz (P5.2.4) i (P5.2.5), posle prelaza
na konaˇcan priraˇstaj, sledi:
∆m = −
V
v
2
∆v =
V
v
2
p
(
r
T
−R)∆T = (V
0

m
T
ρ
T
) ·
R
v
2
p
(
r
RT
−1)∆T =
=
p
RT
2
(V
0

m
T
ρ
T
)(
r
RT
−1)∆T = 0, 76g.
Primer 5.3. Eksperimentalno je ustanovljena slede´ca zavisnost pritiska pare etra od
temperature:
log p = −2, 17 · 10
3
T
−1
+ 16, 025 −1, 81 · 10
−2
T + 1, 72 · 10
−5
T
2
,
gde je T < 273K; p je u Pa. Izraˇcunati vrednost latentne toplote isparavanje etra pri
temperaturi od 243K. Specifiˇcna zapremina pare etra i teˇcnog etra iznose v

= 5515 cm
3
/g
i v

= 1, 3cm
3
/g, respektivno.
reˇsenje: Na osnovu date zavisnosti log p = f(T) sledi
p = 10
logp
= 10
(−2,17·10
3
T
−1
+16,025−1,81·10
−2
T+1,72·10
−5
T
2
)
pa je
dp
dT
= 10
(−2,17·10
3
T
−1
+16,025−1,81·10
−2
T+1,72·10
−5
T
2
)
×
×2, 303(2, 17 · 10
3
T
−2
−1, 81 · 10
−2
+ 3, 44 · 10
−5
T).
Pri temperaturi T = 243K

dp
dT

T=243K
= 10
3,713
×0, 0621 = 320, 7Pa/K.
Na osnovu Clausius-Clapeyron-ove jednaˇcine (5.48) sledi da je letentna toplota isparavanja
r = T(v

−v

)

dp
dT

T=243K
= 243(5515 −1, 3) · 10
−3
· 320, 7J = 430kJ
Primer 5.4 Pod kojim pritiskom ´ce da kljuˇca voda pri temperaturi od 95
0
C? Specifi-
ˇcna toplota isparavanja vode u intervalu (95
0
−100
0
C) moˇze da se smatra konstantnom i
da iznosi 2,256MJ/kg.
74
reˇsenje: Na osnovu Clausius-Clapeyron-ove jednaˇcine (5.48)
dp
dT
=
r
T(v
p
−v
T
)
,
obzirom da je specifiˇcna zapremina vodene pare v
p
mnogo ve´ca od specifiˇcne zapremine
vode v
T
(v
p
v
T
), sledi
dp
dT

=
r
Tv
p
. (P5.4.1)
Kako je
v
p
=
RT
p
, (P5.4.2)
gde je R = 461 J/kg K gasna konstanta vodene pare, iz (P5.4.1) i (P5.4.2) sledi
dp
p
=
r
RT
2
· dT, (P5.4.3)
odnosno
lnp = −
r
R
1
T
+ lnc. (P5.4.4)
Konstanta intergracije c, nalazi se iz uslova da je pri atmosferskom pritisku (p
a
= 1.013·10
5
Pa) temperatura kljuˇcanja T
nk
= 373 K
lnc = lnp
a
+
r
RT
nk
. (P5.4.5)
Na osnovu predhodnog [smenom (P5.4.5) u (P5.4.4)] dobija se da ´ce voda pri temper-
aturi od 95
0
C da kljuˇca pod pritiskom od
p = p
a
e
r
R
(
1
T
nk

1
T
)
= 0, 0848MPa.
75
6. TERMODINAMI
ˇ
CKA SVOJSTVA SUPSTANCIJE
Jedan od zadataka termodinamike je da, na osnovu osnovnih zakona termodinamike,
uz pomo´c termodinamiˇckih diferencijalnih jednaˇcina s odgovaraju´cim karakteristiˇcnim
funkcijama, ispita karakter medjusobne zavisnosti najrazliˇcitijih termodinamiˇckih svojs-
tava supstancije, kao i zavisnost termodinamiˇckih svojstava od osnovnih termodinamiˇcih
parametara. Posebno je interesantno razmatranje termiˇckih i kaloriˇckih svojstava supstan-
cije, kao ˇsto su unutraˇsnja energija (U), entropija (S), entalpija (I), specifiˇcna zapremina
(v), specifiˇcni toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku (c
p
) i konstantnoj zapremini (c
v
)
termiˇcki koeficijenti zapreminskog ˇsirenja (α) i izotermiˇcke kompresibilnosti (β), u svakom
od agreganih stanja i faza supstancije.
6.1. Termiˇcka i kaloriˇcka svojstva ˇcvrstih tela
Karakteristiˇcna osobenost ˇcvrstih tela, ˇsto se tiˇce termodinamiˇckih svojstava, po kojoj
se ona bitno razlikuju od drugih agregatnih stanja supstancije, je relativno mala vrednost
koeficijenta izotermiˇcke kompresibilnosti
β = −
1
v

∂v
∂p

T
. (6.1)
Za ve´cinu supstanci u ˇcvrstom stanju, kako je eksperimentalno pokazano, koeficijent izoter-
miˇcke kompresibilnosti β nalazi se u intervalu (10
−10
−10
−12
)Pa
−1
, tako da se pri tehniˇc-
kim proraˇcunima moˇze smatrati da je kompresibilnost ˇcvrstih tela zanemarljiva, tj. da
specifiˇcna zapremina pri T= const skoro ne zavisi od pritiska.
Do promene specifiˇcne zapremine ˇcvrstih tela pri T=const
∆v =

p
p
0

∂v
∂p

T
dp (6.2)
dolazi samo pri sabijanju do vrlo velikih pritisaka (∼ 10
9
Pa). Tako na primer, pri pritisku
od 10
10
Pa specifiˇcna zapremina dijamanta smanji se za oko 1.5%.
Kod ve´cine ˇcvrstih tela temperaturski koeficijent zapreminskog ˇsirenja
α =
1
v

∂v
∂T

p
(6.3)
je pozitivna veliˇcina (α > 0), skoro nezavisna od temperature (α ≈ const) u oblasti
srednjih i viˇsih temperatura. Temperaturski koeficijent linearnog ˇsirenja α
l
=
1
l
(
∂l
∂T
)
p
, koji
karakteriˇse promenu linearnih dimenzija tela s temperaturom pri konstantnom pritisku, za
ve´cinu ˇcvrstih tela ima relativno malu vrednost; pri sobnoj temparaturi α
l
se nalazi u
intervalu (10
−5
− 10
−6
)K
−1
. U sluˇcaju izotropnih tela vaˇzi jednostavna relacija α
l
=
α
3
koja povezuje temperaturski koeficijent linearnog i zapreminskog ˇsirenja.
Zavisnost specifiˇcne zapremine od temperature nalazi se jednostavno znaju´ci da je
α =
1
v

∂v
∂T

p
=

∂lnv
∂T

p
. (6.4)
Iz prethodnog sledi

v
v
0
dlnv =

T
T
0
α(T)dT, (6.5)
76
tako da se zavisnost v = v(T) poznaje ukoliko je poznata, na primer iz eksperimenta,
zavisnost koeficijenta zapreminskog ˇsirenja od temperature α = α(T) :
v = v
0
e

T
T
0
α(T)dT
. (6.6)
Za ˇcvrsta tela, u temperaturskom intervalu u kome se temperaturski koeficijent zapremin-
skog ˇsirenja slabo menja s temperaturom (α ≈ const), na osnovu izraza (6.6) sledi da se
specifiˇcna zapremina menja s temperaturom po eksponencijalnom zakonu:
v(T) = v
0
e
α(T−T
0
)
, (6.7)
gde je v
0
= v(T
0
) specifiˇcna zapremina pri temperaturi T
0
. Specifiˇcne toplote pri konstant-
noj zapremini i konstantnom pritisku, ma koje supstance, definisane su izrazima (2.31) i
(2.47), odnosno (7.20), tj.
c
v
=
δq
v
dT
=

∂u
∂T

v
= T

∂s
∂T

v
(6.8)
i
c
p
=
δq
p
dT
=

∂i
∂T

p
= T

∂s
∂T

p
. (6.9)
Razlika specifiˇcnih toplota pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini iznosi (pogle-
dati primer 6.2):
c
p
−c
v
= −T

∂p
∂v

T

∂v
∂T

2
p
(6.10)
odnosno
c
p
−c
v
=
α
2
vT
β
, (6.11)
gde je α−temperaturski koeficijent zapreminskog ˇsirenja a β− koeficijent izotermiˇcke kom-
presibilnosti.
Kako je koeficijent zapreminskog ˇsirenja ˇcvrstih tela vrlo mali, iz rela-cije (6.11) sledi
da je i relativna razlika specifiˇcnih toplota takodje mala (c
p
− c
v
)/c
v
= 0.03 − 0.05, tako
da se pri tehniˇckim proraˇcunima moˇze sa dovoljnom taˇcnoˇs´cu smatrati da je c
p
≈ c
v
.
Eksperimentalno je pokazano da je pri srednjim i visokim temperaturama (iznad sobne
temperature) specifiˇcna toplota ˇcvrstih tela skoro nezavisna od temperature, tj. kon-
stantna, izuzev supstanci koje u datoj temperaturskoj oblasti trpe fazni prelaz, na primer,
prelaze´ci iz jedne kristalne modifikacije u drugu, iz feromagnetnog u paramagnetno stanje
itd; pribiliˇzavaju´ci se temperaturi faznog prelaza specifiˇcna toplota i koeficijent linearnog
ˇsirenja trpe vrlo veliki porast. Metodama molekularno-kinetiˇcke teorije supstancije us-
tanovljeno je da je u pomenutoj temperaturskoj oblasti, izuzev oblasti faznih prelaza,
specifiˇcna toplota konstantna
c
v
= 3R, (6.12)
gde je R−gasna konstanta supstancije. Molarna specifiˇcna toplota C
v
= Mc
v
ve´cine ˇcvrstih
tela u datoj temperaturskoj oblasti iznosi
C
v
= 3R
M
= 25J/molK, (6.13)
77
gde je M−molarna masa supstancije a R
M
= MR = 8.314J/molK− univerzalna gasna
konstanta. Relacija (6.13) izraˇzava eksperimentalno ustanovljen Dulong-Petit-ov (Dilon-
Ptijev) zakon. Dulong-Petit-ov zakon je primenljiv za hemijski prosta ˇcvrsta tela pri
srednjim i visokim temperaturama. Inaˇce, merenja specifiˇcne toplote ˇcvrstih tela razliˇcitih
kristalografskih struktura i razliˇcitog hemijskog sastava u razliˇcim temparaturskim inter-
valima pokazala su da se eksperimentalni rezultati pribliˇzno slaˇzu s rezultatom dobijenim
na osnovu molekularno-kinetiˇcke teorije (izraz 6.13) a u nekim temperaturskim oblastima
evidentno je potpuno neslaganje. Tako, u oblasti niskih temparatura Dulong-Petit-ov za-
kon prestaje da vaˇzi, s obzirom da rezultati merenja pokazuju jako izraˇzenu zavisnost
specifiˇcne toplote od temperature. Naime, blizu temperature apsolutne nule specifiˇcna
toplota ˇcvrstih tela srazmerna je tre´cem stepenu apsolutne temperature:
c
v
= const T
3
. (6.14)
Relacija (6.14) izraˇzava poznat Debajev (Debye-ev) zakon.
Eksplicitna zavisnost specifiˇcne toplote od temperature u principu ne moˇze da se do-
bije metodama termodinamike ve´c metodama kvantne statistike (Debyee 1912) uzimaju´ci
u obzir ograniˇcenu primenljivost klasiˇcnog principa ravnomerne raspodele energije po ste-
penima slobode, kao i to da atomi, molekuli ili joni koji obrazuju kristalnu reˇsetku ˇcvrstog
tela mogu da osciluju razliˇcitim frekvencijama. Tako se dobija da za ˇcvrsta tela proste
kristalne strukture, van oblasti temparature faznih prelaza, vaˇzi jednaˇcina
c
v
= 3RF

T
Θ

, (6.15)
gde je F

T
Θ

− opˇsta funkcija redukovane temperature T/Θ nezavisna od individualnih
osobina ˇcvrstog tela. Individualna svojstva supstancije su izraˇzena preko veliˇcina R i Θ.
Veliˇcina Θ je tzv. Debajeva karakteristiˇcna temperatura definisana izrazom
Θ =

D
k
, (6.16)
gde je ν
D
maksimalna (Debye-eva) uˇcestanost iz spektra normalnih oscilacija atoma datog
ˇcvrstog tela; h− je Planck-ova konstanta a
k− Boltzmann-ova konstanta. Funkcija F(T/Θ) ima slede´ci oblik:
F(T/Θ) = 12(T/Θ)
3

Θ/T
0
x
3
dx
e
x
−1

3Θ/T
e
Θ/T
−1
, (6.17)
gde je x = hν/kT.
U oblasti niskih temperatura (T Θ) na osnovu (6.15) i (6.17) sledi Debye-ev zakon
c
v
= 233R

T
Θ

3
, (6.18)
a u oblasti visokih temparatura (T Θ), iz (6.15) i (6.17), sledi Dilong-Petit-ov zakon
c
v
= 3R.
Teorijski dobijena zavisnost specifiˇcne toplote od temperature [izrazi (6.15) i (6.17)]
potvrdjena je merenjima. Sa slike 6.1. se vidi da je saglasnost ne samo kvalitativna
78
ve´c i kvantitativna. Osim toga, potvrdjeno je da je zavisnost F(T/Θ) univerzalna, tako
da znaju´ci karakteristiˇcnu temperaturu Θ za datu supstancu moˇze da se odredi vrednost
specifiˇcne toplote c
v
na datoj temperaturi a time i zavisnost c
v
(T) date ˇcvrste supstnce.
Kao ˇsto je ranije pomenuto, zavisnost (6.15) ne vaˇzi za ˇcvrsta tela sloˇzene kristalne struk-
ture (posebno za anizotropne kristale).
Slika 6.1.
Dok je kod nemetala ukupna unutraˇsnja energija jednka zbiru energije oscilatornog
kretanja svih ˇcestica kristalne reˇsetke i potencijalne energije medjusobne interakcije, tako
da je c
v
= c
reˇ s
, kod metala se mora uzeti u obzir i specifiˇcna toplota elektronskog gasa
(c
e
). U tom sluˇcaju je ukupna specifiˇcna toplota jednka zbiru specifiˇcne toplote reˇsetke
(c
reˇ s
) i specifiˇcne toplote elektronskog gasa (c
e
) : c
v
= c
reˇ s
+c
e
. Pokazuje se da je elektron-
ska komponenta specifiˇcne toplote srazmerna temperaturi (c
e
∼ T), i da je njen doprinos
ukupnoj specifiˇcnoj toploti u oblasti srednjih i visokih temperatura zanemarljiv. Medju-
tim, u oblasti niskih temperatura, bliskih apsolutnoj nuli, dominantan doprinos ukupnoj
specifiˇcnoj toploti ima elektronska komponenta specifiˇcne toplote (c
e
> c
reˇ s
). Karakter-
istiˇcno je za metalna ˇcvrsta tela, kako je eksperimentalno pokazano, da je odnos vrednosti
koeficijenata zapreminskog ˇsirenja i specifiˇcne toplote nezavisan od temperature
α
c
v
= ξ = const (6.19)
i zavisi samo od prirode supstance. Ova relacija poznata kao Grinajcenova (Gr¨ uneisen-ova)
jednaˇcina, ima aproksimativan karakter.
Temperaturska zavisnost entalpije i = i(T) ˇcvrstih tela odredjuje se na osnovu poznate
temperaturske zavisnosti specifiˇcne toplote c
p
= c
p
(T). Naime, kako je c
p
= (
∂i
∂T
)
p
dobija
se
i(T) = i(T
0
) +

T
T
0

∂i
∂T

p
dT = i(T
0
) +

T
T
0
c
p
dT, (6.20)
gde je i(T
0
) poznata vrednost entalpije pri datoj temperaturi T
0
.
Za supstance u ˇcvrstoj fazi karakteristiˇcno je postojanje velikog broja alotropskih mod-
ifikacija, ( na primer, led ima 6) koje se medjusobno razlikuju po fiziˇcim svojstvima (kristal-
noj strukturi, specifiˇcnoj toploti, specifiˇcnoj zapremini itd). Prelaz iz jedne alotropske
79
modifikacije u drugu ima karakter faznog prelaza pra´cenog skokom specifiˇcne zapremine
i entropije (postoji toplota prelaza) kao u sluˇcaju prelaza iz jednog u drugo agregatno
stanje.
6.2. Termiˇcka i kaloriˇcka svojstva teˇcnosti
Osnovna karakteristika teˇcnosti je relativno mala stiˇsljivost (10
5
puta manja nego kod
gasova), koja je medjutim znatno ve´ca nego kod ˇcvrstih tela. Na primer, pri temperaturi
od 20
0
C koeficijent izotermiˇcke kompresibilnosti (stiˇsljivosti) vode iznosi β = −
1
v
(
∂v
∂p
)
T
=
4, 456 · 10
−10
Pa
−1
. Poznato je da teˇcnosti pruˇzaju zanemarljiv otpor promeni oblika, koji
zavisi od oblika posude u kojoj se teˇcnosti nalazi. Medjutim, kod brzih promena ob-
lika teˇcnosti pokazaju, sliˇcno ˇcvrstim telima, znatan otpor. Osim toga, karakteristiˇcno
je da teˇcnosti zadrˇzavaju sopstvenu zapreminu ˇcak i pri nultom pritisku. Pri visokim
temperaturama i velikim vrednostima specifiˇcne zapremine teˇcnosti se po svojim osobi-
nama pribliˇzavaju realnim gasovima. Medjutim, pri temperaturama bliskim temperaturi
kristalizacije teˇcnosti postaju sliˇcne ˇcvrstim telima.
S obzirom da pri pritiscima iznad kritiˇcnog (p > p
k
) ili/i pri temperaturama iznad
kritiˇcne (T > T
K
) nema faznog prelaza iz teˇcnog u gasovito stanje, tj. nema principijelne
razlike izmedju gasovite i teˇcne faze, neka svojstva teˇcnosti mogu da se kvalitativno opiˇsu
Van der Waalsov-om ili ˇcak Clapeyron-ovom jednaˇcinom.
Relativno mala promena zapremine (∼ 10%) pri topljenju ˇcvrstih tela, odnosno pri
kristalizaciji teˇcnosti, u odnosu na promenu zapremine (∼ 2 · 10
3
puta) pri prelazu iz
teˇcnosti u paru, ukazuje na to da su molekuli u teˇcnostima kondenzovani, sliˇcno molekulima
u ˇcvrstom telu. Osim prethod-nog, pokazuje se da je toplota topljenja za oko 10 puta manja
od toplote isparavanja, ˇsto znaˇci da se medjumolekularne sile pri prelazu iz teˇcnog u ˇcvrsto
stanje znatno manje menjaju nego pri prelazu iz teˇcnog u gasovito stanje.
Takodje je ustanovljeno da se pri topljenju specifiˇcna toplota vrlo malo menja, ˇsto
govori o tome da je karakter toplotnog krtanja molekula u obe faze sliˇcan, tj. da molekuli
teˇcnosti osciluju oko svojih ravnoteˇznih poloˇzaja, koji nisu fiksirani u prostoru kao kod
ˇcvrste faze ve´c se neprekidno pomeraju.
Mala stiˇsljivost ukazuje na vrlo jake interakcije na, oˇcigledno, vrlo malim rastojan-
jima izmedju njihovih molekula, a velika fluidnost ukazuje na veliku pokretljivost njenih
molekula jednih u odnosu na druge.
Navedene osobine ukazuju na postojanje kvazikristalne strukture teˇcnosti, tj. ured-
jenosti, ali samo na malim rastojanjima, pri temperaturama bliskim temperaturi kristal-
izacije. Ove uredjene pokretne konglomeracije (zajednice) - tzv. ”grozdovi” ili clusteri
(klasteri) neperkidno se razgradjuju i uspostavljaju uz promenu izvesnog broja molekula.
Postojanje lokalne uredjenosti kod teˇcnosti pokazano je difrakcijom x-zraka. Pri pove´canju
temperature stepen uredjenosti molekula se smanjuje, ”grozdovi” se svode na neposredne
susede, tako da se teˇcnost pribliˇzava stanju gasa pod visokim pritiskom.
Za teˇcnost je karakteristiˇcno da se pritisak znatno menja s promenom temperature
pri konstantnoj zapremini. Na osnovu relacija (P6.2.2), (6.1) i (6.3) sledi:

∂p
∂T

v
= −
(
∂v
∂T
)
v
(
∂v
∂p
)
T
=
α
β
, (6.21)
tako da se, na primer, za vodu pri temperaturi od 50
0
C dobija da je (∂p/∂T)
v
= 1, 01 ·
10
6
Pa/K. S obzirom da se veliˇcina (∂p/∂T)
v
vrlo slabo menja s temperaturom, promena
pritiska vode koja je hermetiˇcki zatvorena u posudi konstantne zapremine, pri promeni
temparature za ∆T = 10K, iznosi ∆p ≈

∂p
∂T

v
∆T = 10, 1MPa. Ovako velika prom-
80
ena pritiska s relativno malom promenom temperature je posledica male kompresibilnosti
teˇcnosti.
Pri temperaturama i pritiscima koje su znatno ispod njihovih kritiˇcnih vrednosti,
specifiˇcna zapremina teˇcnosti je znatno manja nego kod gasova, tako da su medjumoleku-
larne sile mnogo jaˇce nego kod gasova. Zbog postojanja medjumolekularnih interakcija
pojavljuje se dodatni, tzv. unutraˇsnji pritisak (molekularni ili Van der Waals-ov pri-
tisak) na teˇcnost, koji je znatno ve´ci od pritiska usled translatornog kretanja molekula u
teˇcnosti. Unutraˇsnji pritisak je mera uticaja medjumolekularnih sila na zapreminu koju
zauzima supstancija, i naˇzalost, ne moˇze da se direktno izmeri s obzirom da je usmeren
ka unutraˇsnjosti teˇcnosti a ispoljava se pri pokuˇsaju promene zapremine. Veliˇcina un-
utraˇsnjeg pritiska (p
i
) u teˇcnosti moˇze da se proceni polaza´ci od toga da do promene
unutraˇsnje energije teˇcnosti dolazi usled rada protiv sila unutraˇsnjeg pritiska, tj.
du = p
i
dv. (6.22)
Promena unutraˇsnje energije teˇcnosti nastaje usled promene temparature i promene za-
premine:
du(T, v) =

∂u
∂T

v
dT +

∂u
∂v

T
dv, (6.23)
tako da promena unutraˇsnje energije pri konstantnoj temperaturi iznosi
du =

∂u
∂v

T
dv. (6.24)
Iz relacije (6.22) i (6.24) sledi
p
i
=

∂u
∂v

T
. (6.25)
Kako je

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p, (6.26)
(pogledati primer 4.7, relacija P4.7.3) sledi
p
i
= T(
∂p
∂T
)
v
−p. (6.27)
Veliˇcina T(
∂p
∂T
)
v
= p
i
+p se ponekad naziva ukupan (termiˇcki) pritisak, jer je jednak zbiru
unutraˇsnjeg (p
i
) i spoljaˇsnjeg (p) pritiska.
Kako je ve´c pomenuto, unutraˇsnji pritisak u teˇcnostima je, za razliku od gasova,
ogroman. Na primer, za vodu pri temperaturi od 50
0
C i spoljaˇsnjem pritisku od 98 kPa
unutraˇsnji pritisak iznosi p
i
= 325MPa.
Sliˇcno gasovima, unutraˇsnji pritisak u teˇcnosti povezan je s konstantom a iz Van der
Waals-ove jednaˇcine
(p +
a
v
2
)(v −b) = RT (6.28)
relacijom
p
i
=
a
v
2
. (6.29)
S obzirom da je p
i
p, Van der Waals-ova jednaˇcina za teˇcnost moˇze da se napiˇse u obliku
p
i
(v −b) = RT (6.30)
81
ili
a
v
2
(v −b) = RT. (6.31)
Zavisnost koeficijenta izotermiˇcke kompresibilnosti (stiˇsnjenosti) od pritiska i temperature
β(p, T) odredjuje se eksperimentalno. Pokazuje se da β raste s porastom temperature a
opada s porastom pritiska, ˇsto se objaˇsnjava promenom intenziteta medjumolekularnih
interakcija zbog promene rastojanja izmedju molekula. Zavisnost koeficijenta izotermiˇcke
kompresibilnosti teˇcnosti od temperature i pritiska moˇze kvalitativno da se opiˇse na os-
novu nagiba tj. izvoda (∂p/∂v)
T
Van der Waals-ove krive kojom se opisuje ponaˇsanje
teˇcnosti. Inaˇce, za idealne gasove zavisnost koeficijenta izotermiˇcke kompresibilnosti od
pritiska dobija se iz Clapeyron-ove jednaˇcine: β =
1
v
(
∂v
∂p
)
T
= −
1
p
. Eksplicitna zavisnost
β(T, p) ne moˇze da se dobije iz Van der Waals-ove jednaˇcine zbog toga ˇsto koeficijenti
a i b zavise od temperature i specifiˇcne zapremine, respektivno. Teˇcnosti imaju malu
vrednost koeficijenta zapreminskog ˇsirenja α =
1
v
(
∂v
∂T
)
p
u odnosu na gasove ali znatno
ve´cu od ˇcvrstih tela. Kod teˇcnosti α se nalazi u intervalu (10
−3
− 10
−4
)K
−1
. Zavisnost
koeficijenta zapreminskog ˇsirenja teˇcnosti od pritiska i temperature α(p, T) objaˇsnjava se
sliˇcno prethodnom, promenom intenziteta interakcije s rastojanjem izmedju molekula i
moˇze kvalitativno da se opiˇse preko nagiba, tj. izvoda (∂v/∂T)
p
Van der Waals-ove krive.
Za idealan gas zavisnost koeficijenta zapreminskog ˇsirenja od temperature dobija se iz
Clapeyron-ove jednaˇcine
α =
1
v

∂v
∂T

p
=
1
T
.
Inaˇce, eksperimentalno je ustanovljeno da koeficijent zapreminskog ˇsirenja teˇcnosti opada
s porastom pritiska a raste s porastom temperature, kao u sluˇcaju zavisnosti β(p, T). Kod
nekih teˇcnosti (na primer, kod vode pri temperaturama od oko 4
0
C) uoˇcena je anomalija
u temparaturskom ponaˇsanju koeficijenta zapreminskog ˇsirenja.
Ne postoji opˇsta teorija kojom bi se opisala zavisnost specifiˇcne toplote od pritiska
i temperature. Zavisnost specifiˇcne toplote teˇcnosti od temperature i pritiska c(p, T) se
odredjuje eksperimentalno ili na osnovu poznavanja zavisnosti drugih termodinamiˇckih
veliˇcina od pritiska i temperature uz koriˇs´cenje odgovaraju´cih termodinamiˇckih relacija.
Zavisnost specifiˇcne toplote pri konstantnom pritisku od pritiska je vrlo slaba tako
da se tek pri vrlo preciznim proraˇcunima uzima u obzir. Promena specifiˇcne toplote pri
konstntnom pritisku pri izotermnom procesu od pritiska p
1
do p
2
iznosi:
c
p
(p
2
, T) −c
p
(p
1
, T) =

p
2
p
1

∂c
p
∂p

T
dp. (6.32)
S obzirom na poznatu relaciju (pogledati P6.5.4)

∂c
p
∂p

T
= −T


2
v
∂T
2

p
,
iz (6.32) sledi da se vrednost specifiˇcne toplote c
p
(p
2
, T) pri pritisku p
2
i temepraturi T
moˇze dobiti ukoliko je poznata vrednost specifiˇcne toplote c
p
(p
1
, T) pri drugom pritisku p
1
ali pri istoj temperaturi T. Na taj naˇcin moˇze da se ispita zavisnost c
p
(p) pri T=const u
ˇsirokom intervalu pritisaka. Izvod (∂
2
v/∂T
2
)
p
dobija se iz poznate zavisnosti v = v(p, T)
za datu teˇcnost, a postupak integracije se izvodi grafiˇckim ili numeriˇckim metodama.
Sliˇcnim postupkom moˇze da se ispita zavisnost specifiˇcne toplote pri konstantnoj za-
premini c
v
(p) od pritiska (ili specifiˇcne zapremine) pri konstantnoj temperaturi.
82
Pokazano je da specifiˇcne toplote teˇcnosti obiˇcno rastu s porastom temperature. Ra-
zlika specifiˇcnih toplota pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini vrlo je mala i
zavisi od vrednosti koeficijenta zapreminskog ˇsirenja, koeficijenta izotermiˇcke kompresibil-
nosti i specifiˇcne zapremine teˇc-nosti kao i temperature, shodno Gr¨ uneisen-ovom zakonu:
c
p
−c
v
=
α
2
vT
β
. (6.33)
Vrednost entalpije teˇcnosti na temperaturi T
2
i pritisku p moˇze da se odredi eksperimen-
talno ili na osnovu poznate vrednosti entalpije na temperaturi T
1
ali istom pritisku p, i
poznate zavisnosti specifiˇcne toplote pri konstantnom pritisku c
p
= (
∂i
∂T
)
p
od temperature
T:
i(T
2
, p) = i(T
1
, p) +

T
2
T
1
(
∂i
∂T
)
p
dT = i(T
1
, p) +

T
2
T
1
c
p
(T)dT. (6.34)
Zavisnost entalpije od pritiska pri konstntnoj temperaturi moˇze da se odredi na osnovu
poznate vrednosti entalpije na pritisku p
1
i temperaturi T, [i(p
1
, T)] kao i poznate zavisnosti
v = v(T) pri konstantnom pritisku. Naime, koriˇs´cenjem poznate termodinamiˇcke relacije
(pogledati P4.5.3)

∂i
∂p

T
= v −T

∂v
∂T

p
,
sledi
i(p
2
, T) = i(p
1
, T) +

p
2
p
1

∂i
∂p

T
dp = i(p
1
, T) +

p
2
p
1
¸
v −T

∂v
∂T

p
¸
dp. (6.35)
Eksperimenti su pokazali da entalpije slabo zavisi od pritiska, tako da se ova zavisnost
uzima u obzir tek pri vrlo preciznim proraˇcunima.
6.3. Termiˇcka i kaloriˇcka svojstva realnih gasova i para
Mnogobrojni eksperimenti su pokazali da jednaˇcina stanja za idealne gasove
(Clapeyron-ova jednaˇcina) pv = RT ne moˇze da se primeni na stvarne (realne) gasove.
Jednaˇcina stanja idealnog gasa bi bila dobra prva aproksimacija za opisivanje ponaˇsanja
realnih gasova samo pri visokim temperaturama i niskim pritiscima. Odstupanja su ne
samo kvantitativna ve´c i kvalitativna. Na primer, suˇstinska razlika realnog od idealnog
gasa je u tome ˇsto realan gas, zavisno od pritiska i temperature, moˇze da se prevede
iz gasnog u teˇcno i ˇcvrsto stanje. Ovakvo ponaˇsanje realnih gasova ne moˇze da se ob-
jasni zakonima idealnih gasova. Razlika u ponaˇsanju realnih u odnosu na idealne gasove
objaˇsnjava se postojanjem medjumolekularnih sila kao i posedovanjem sopstvene zaprem-
ine molekula realnih gasova. Unutraˇsnja energija realnog gasa jednka je zbiru kinetiˇcke
energije haotiˇcnog kretanja njegovih molekula i potencijalne energije medjumolekularnih
interakcija. S obzirom na gore reˇceno, jednaˇcina stanja realnih gasova zavisi od konkretnog
oblika (zakona) medjumolekularne interakcije tako da, strogo govore´ci, svaki realan gas ima
svoju jednaˇcinu stanja.
6.3.1. Andrews-ov eksperiment. Kritiˇcna taˇcka.
Van der Waals-ova jednaˇcina stanja.
Izvrˇseni su mnogi eksperimenti s ciljem da se odredi granica primene modela idealnog
gasa na realne gasove, kao i da se da odgovor na pitanje da li se realan gas moˇze prevesti
83
u teˇcnost pri bilo kojim uslovima i da li su teˇcnost i njena para dve faze. U eksperimenu
koji je predloˇzio Andrews (Endrijus 1857 -1869) vrˇseno je sabijanje realnog gasa u cilindru
sa klipom pri izotermnom procesu (T = const), i pra´cena je zavisnost pritiska gasa od
zapremine. Ustanovljeno je da se, u ovom sluˇcaju, zakonima idealnih gasova ( u ovom
sluˇcaju Bojl-Mariot-ov zakon) moˇze da objasni ponaˇsanje realnog gasa samo u uˇzoj oblasti
temperature i pri odredjenim uslovima. Naime, izoterme realnih gasova su hiperbole samo
pri temperaturama iznad neke temperature, koja je karakteristiˇcna za dati gas, i pri vrlo
niskim pritiscima. Osim toga, prime´ceno je da pri pomenutim uslovima gas ne moˇze da
se prevede u teˇcno stanje bez obzira koliko su visoki pritisci. Medjutim, na primer, gas
ugljen dioksid (CO
2
) ve´c pri temperaturi od 300K moˇze da se izotermnim sabijanjem
prevede u teˇcnu fazu. U poˇcetku izotermnog sabijanja pritisak gasa raste od p
1
= 98kPa
do p
2
= 5, 73MPa sa smanjenjem specifiˇcne zapremine od v
1
= 0, 562m
3
/kg do v
2
=
5, 26 · 10
−3
m
3
/kg (slika 6.2) na oˇcekivan naˇcin, tj. u dobroj aproksimaciji je zadovoljen
Slika 6.2. Slika 6.3.
Bojl-Mariot-ov zakon. Pri specifiˇcnoj zapremini v
2
i pritisku p
2
poˇcinju da se pojavljuju
kapljice teˇcnosti, tj. dolazi do kondenzacije gasa, tako da deo gasa prelazi u teˇcno stanje.
Daljim sabijanjem gasa (zasi´cene pare) od specifiˇcne zapremine v
2
do v
3
pritisak se ne
menja (proces 2 → 3 je izotermno-izobaran) sve dok se ne zavrˇsi proces kondenzacije i
gas potpuno prevede u teˇcnu fazu (taˇcka 3). Oblast 2-3, u kojoj su gas (para) i teˇcnost
(kondenzat) razdvojeni oˇstrom granicom, predstavlja oblast ravnoteˇze teˇcne i gasne faze.
Specifiˇcna zapremina teˇcnosti u taˇcki 3 iznosi v
3
= 1, 26· 10
−3
m
3
/kg. Daljim smanjivanjem
zapremine u teˇcnoj fazi pritisak naglo raste s obzirom na slabu stiˇsljivost teˇcnosti.
ˇ
Cesto se
u literaturi oblast 1-2 naziva oblast pregrejane pare a oblast 2-3 -oblast zasi´cene (presi´cene)
pare. Proces 1 → 2 → 3 → 4 (prikazan na slici 6.2.) moˇze da se izvede i u obrnutom
smeru pove´canjem zapremine, odnosno sniˇzenjem pritiska. Geometrijsko mesto taˇcaka (u
p,v-dijagramu) u kojima poˇcinje kondenzacija gasa naziva se gornja graniˇcna kriva (I-K), a
u kojima se zavraˇsava kondenzacija - donja graniˇcna kriva (II-K). Desno od gornje graniˇcne
krive egzistira samo gasna faza, levo od donje graniˇcne krive egzistira samo teˇcna faza, a
izmedju graniˇcnih krivih nalazi se dvofazna oblast teˇcnost-gas (para). U uslovima bliskim
kondenzaciji gasna faza se ˇcesto naziva para. Tako, na primer, gas koji se nalazi u oblasti
ograniˇcenoj gornjom graniˇcnom krivom i izotermom naziva se para (nezasi´cena para), a
uz samu gornju graniˇcnu krivu (desno od nje) - suva para (oslobodjena kapljica teˇcnosti).
U dvofaznoj oblasti, izmedju graniˇcnih krivih, para se nalazi pred kondenzacijom i naziva
se vlaˇzna (zasi´cena) para. Za paru se definiˇse stepen suvo´ce x, tako da je za suvu paru
(na gornjoj graniˇcnoj krivoj) x = 1 a za potpuno vlaˇznu paru (na donjoj graniˇcnoj krivoj)
84
x = 0. Stepen vlaˇznosti pare iznosi 1−x. Stepen suvo´ce je brojno jednak koliˇcini suve pare
koja se nalazi u 1 kg vlaˇzne pare.
S porastom temperature, pri kojoj se vrˇsi izotermno sabijanje realnog gasa (CO
2
),
duˇzina odseˇcka 2-3 na p-v dijagramu, tj. razlika specifiˇcnih zapremina (∆v = v
3
−v
2
) teˇcne i
gasne faze, opada. Pri temperaturi T = T
K
u taˇcki K, prestaje razlika izmedju gasne i teˇcne
faze; pregrejana para direktno prelazi u teˇcnost bez promene vrednosti specifiˇcne zapremine
( u taˇcki K je ∆v = 0). Termodinamiˇcki parametri p
K
, v
K
i T
K
pri kojim gas (pregrejana
para) direktno prelazi u teˇcnost, nazivaju se kritiˇcni parametri, taˇcka K, u kojoj izˇcezava ra-
zlika izmedju gasne i teˇcne faze, naziva se kritiˇcna taˇcka a stanje termodinamiˇckog sistema
koje je definisano kritiˇcnim parametrima - kritiˇcno stanje. Osim prethodnog, pokazano je
da s poviˇsenjem temperature ka kritiˇcnoj opada vrednost specifiˇcne toplote faznog prelaza
r, tako da u taˇcki K postaje jednaka nuli (r = 0), ˇsto sledi i iz Clausius-Clapeyron-ove
jednaˇcine: r = T∆v(dp/dT) → 0 kada T → T
K
jer ∆v → 0, a dp/dT ne moˇze da bude
beskonaˇcno veliko. U taˇcki T = T
K
izoterma ima prevojnu taˇcku:
(∂p/∂v)
T
K
= 0 i (∂
2
p/∂v
2
)
T
K
= 0, (6.36)
tj. tangenta na izotermu T = T
K
u taˇcki K je horizontalna.
Pokazano je da se gas pri temperaturama iznad kritiˇcne (T > T
K
) ne moˇze izotermnim
sabijanjem prevesti u teˇcnost bez obzira na veliˇcinu postignutog pritiska.
U tabeli 13.1 su date kritiˇcne temperature nekih supstanci.
Kao ˇsto se vidi sa slike 6.2., dijagrami stanja realne supstance u gasnoj i teˇcnoj fazi
( u ovom sluˇcaju izoterme u p-v dijagramu) bitno se razlikuju od dijagrama stanja ide-
alnog gasa. Razlika u ponaˇsanju realnih gasova u odnosu na idealne gasove, kako je ranije
naglaˇseno, objaˇsnjava se postojanjem medjumolekularnih interakcija i sopstvene zapremine
molekula realnog gasa. Van der Waals je uzeo u obzir ˇcinjenicu da molekulima gasa ne stoji
na raspolaganju celokupna zapremina v ve´c zapremina v −b, koja je manja od celokupne
zapremine za veliˇcinu sopstvene zapremine b svih molekula koji se nalaze u datoj zaprem-
ini (v) gasa. Osim toga, Van der Waals je uzeo u obzir postojanje unutraˇsnjeg pritiska
p
i
u realnom gasu, uslovljenog medjumolekularnim privlaˇcnim silama, tj. potencijalnom
energijom medjumolekularnih interakcija. Pritisak u realnom gasu je ve´ci od spoljnjeg
pritiska p, kojim zidovi suda deluju na gas, za veliˇcinu unutraˇsnjeg pritiska p
i
. Unutraˇsnji
pritisak deluje ka unutraˇsnjosti gasa smanjuju´ci brzinu kojom molekuli udaraju o zidove
suda a time i pritisak kojim gas deluje na zidove suda, tj. pritisak koji se meri. Van der
Waals je pokazao da je unutraˇsnji pritisak srazmeran kvadratu broja molekula u jedinici
zapremine (tj. koncentracije n) p
i
∼ n
2
, odnosno obrnuto srazmeran kvadratu specifiˇcne
zapremine v (v ∼ 1/n) :
p
i
=
a
v
2
, (6.37)
tako da pritisak u realnom gasu, koji je jednak zbiru spoljenjeg pritiska p i unutraˇsnjeg
pritiska p
i
, iznosi : p +
a
v
2
. Kada se umesto ukupne zapremine v i spoljnjeg pritiska p u
Clapeyron-ovu jednaˇcinu zamene korigovane vrednosti v − b i p +
a
v
2
dobija se Van der
Waals-ova jednaˇcina stanja realnog gasa:
(p +
a
v
2
)(v −b) = RT, (6.38)
gde su a i b empirijske konstante.
U sluˇcaju razredjenih gasova, kada su ispunjeni uslovi v b i p p
i
, Van der Waals-
ova jednaˇcina prelazi u Claperyon-ovu jednaˇcinu za idealan gas. Pokazano je da pri sred-
njim i visokim pritiscima Van der Waals-ova jednaˇcina samo kvalitativno opisuje ponaˇsanje
realnog gasa, tako da je u stvari samo dobra poluempirijska aproksimacija jednaˇcine re-
alnog gasa.
85
Van der Waals-ova jednaˇcina je kubna jednaˇcina po v :
pv
3
−(pb + RT)v
2
+ av −ab = 0, (6.39)
tako da ima tri reˇsenja za v u zavisnosti od koeficijenta, tj. od vrednosti parametara stanja
p, odnosno T, za izabran realan gas (za dato a i b). Mogu´ca su tri sluˇcaja:
a) od tri reˇsenja jedno je realno a dva su kompleksna;
b) sva tri reˇsenja su realna i medjusobno jednaka i
c) sva tri reˇsenja su realna i razliˇcita.
Sluˇcaj a) se javlja pri temperaturama T > T
K
kada izobara seˇce izotermu u jednoj
taˇcki.
Sluˇcaj b) se javlja kada je T = T
K
, tako da trostrukom reˇsenju v
1
= v
2
= v
3
= v
K
odgovara kritiˇcna taˇcka K, tj. prevojna taˇcka na izotermi T = T
K
= const.
Sluˇcaj c) se javlja kada je T < T
K
, pri ˇcemu postoje tri preseˇcne taˇcke izobare sa
izotermom (T = const < T
K
).
Dok izoterme Van der Waals-ovog gasa, pri temperaturama iznad kriti-ˇcne (T > T
K
),
kvalitativno odgovaraju izotermama realnog gasa, dokritiˇcne izoterme (T < T
K
) Van der
Waals-ovog gasa odstupaju od izotermi realnog gasa u dvofaznoj oblasti tako ˇsto umesto
horizontalnog dela 1-5 imaju talasast oblik 1-2-3-4-5 (slika 6.3.).
Metastabilna stanja, izmedju 1 i 2 i izmedju 4 i 5, mogu da se u praksi ostvare ali
samo tokom vrlo kratkog vremena. Medjutim, stanja izmedju minimuma 2 i maksimuma
3 na talasastoj krivoj ne mogu da se ostvare u praksi, jer je u tom delu (∂p/∂v)
T
> 0,
ˇsto je fiziˇcki nemogu´ce. Stanju izmedju 1 i 2 odgovara metastabilno stanje tzv. pregrejane
teˇcnosti, koje se ostvaruje paˇzljivim zagrevanjem teˇcnosti pri ˇcemu se odlaˇze kljuˇcanje.
Stanju izmedju 4 i 5 odgovara metastabilno stanje tzv. pothladjene pare, koje se ostvaruje,
na primer, pri ekspanziji pare u parnim turbinama kada ne postoje jezgra kondenzacije
(ˇcestice praˇsine, kapljice teˇcnosti, ili naelektrisane ˇcestice-joni).
Izmedju Van der Waals-ovih koeficijenata a i b i kritiˇcnih parametara p
K
, v
K
i T
K
postoji jednoznaˇcna veza, koja moˇze da se nadje polaze´ci od toga da u kritiˇcnoj taˇcki K
moraju da budu zadovoljeni uslovi (6.36), tj. (∂p/∂v)
K
T
= 0 i (∂
2
p/∂v
2
)
K
T
= 0 (krtiˇcna
taˇcka K je prevojna taˇcka na izotermi T = T
K
). Polaze´ci od Van der Waals-ove jednaˇcine,
napisane u obliku
p =
RT
v −b

a
v
2
, (6.40)
kao i gore navedenih uslova za kritiˇcnu taˇcku, sledi

∂p
∂v

K
T
= −
RT
K
(v
K
−b)
2
+
2a
v
3
= 0 (6.41)
i


2
p
∂v
2

K
T
=
2RT
K
(v
K
−b)
3

6a
v
4
K
= 0, (6.42)
odakle se dobija da je
v
K
= 3b (6.43)
i
T
K
=
8a
27Rb
. (6.44)
Smenom dobijenih vrednosti za v
K
i T
K
u Van der Waals-ovu jednaˇcinu (6.40) dobija se
p
K
=
a
27b
2
. (6.45)
86
Iz izraza (6.44) dobija se da je
R =
8a
27T
K
b
, (6.46)
pa se zamenom konstanti a i b iz izraza (6.45) i (6.43) u (6.46) dobija slede´ca veza kritiˇcnih
parametara (tzv. Young-ov kriterijum sliˇcnosti):
p
K
v
K
T
K
=
3
8
R = z
K
R, (6.47)
gde je z
K
= 3/8 = 0.375 tzv. kritiˇcni koeficijent. Za niz realnih gasova kritiˇcni koeficijent
se nalazi u intervalu 0.200-0.330, ˇsto govori o ograniˇcenoj primenljivosti Van der Waals-ove
jednaˇcine za realne gasove.
Uvodjenjem redukovanih bezdimenzionih parametara stanja sistema (π, ω, τ) pomo´cu
kritiˇcnih parametara (p
K
, v
K
, T
K
) :
π =
p
p
K
, ω =
v
v
K
, τ =
T
T
K
, (6.48)
parametri stanja sistema (p,v,T) mogu da se napiˇsu u obliku:
p = πp
K
=
πa
27b
2
(6.49)
v = ωv
K
= ω3b, (6.50)
T = τT
K
=
τ8a
27Rb
, (6.51)
tako da se zamenom dobijenih izraza za p,v i T u Van der Waals-ovu jednaˇcinu (6.38)
dobija tzv.redukovana Van der Waals-ova jednaˇcina:
(π +
3
ω
2
)(3ω −1) = 8τ. (6.52)
S obzirom da ne sadrˇzi eksplicitno koeficijente a i b, koji zavise od prirode gasa, redukovana
Van der Waals-ova jednaˇcina opisuje stanje bilo kog gasa, tako da predstavlja univerzalnu
jednaˇcinu stanja realnih gasova.
Stanja termodinamiˇckih sistema koja su definisana istim vrednostima redukovanih
parametara nazivaju se odgovaraju´ca (korespodentna) stanja. S obzirom da su reduko-
vani parametri povezani redukovanom Van der Waals-ovom jednaˇcinom stanja (6.52) sledi
teorema o odgovaraju´cim (korespodentnim) stanjima: ”Ako su dva odgovaraju´ca reduko-
vana parametra stanja dveju ili viˇse razliˇcitih supstanci jednaki tada im je jednak i tre´ci
redukovani parametar stanja”.
87
6.3.2. Termiˇcka i kaloriˇcka svojstva realnih gasova i para.
Jednaˇcine stanja realnih gasova
Termiˇcka svojstva realnih gasova mogu da se ispitaju na osnovu termiˇckih jednaˇcina
stanja p = p(v, T), v = v(p, T) i T = T(p, v) ili grafiˇcki na osnovu p, v−, v, T− i p, T−
dijagrama (slike 6.2., 6.4. i 6.5). Na primer, iz p, v−dijagrama (slika 6.2) se vidi da je
apsolutna vrednost nagiba (∂v/∂p)
T
dokritiˇcnih izotermi (T < T
K
) u gasnoj fazi mnogo
manja nego u teˇcnoj fazi, tako da je koeficijent izotermne kompresibilnosti β = −
1
v
(
∂v
∂p
)
T
gasova mnogo ve´ci nego teˇcnosti. Sliˇcno, iz v, T− dijagrama (slika 6.4) se vidi da je nagib
(∂v/∂T)
p
Slika 6.4. Slika 6.5.
dokritiˇcnih izobara (p < p
K
) u gasnoj fazi mnogo ve´ci nego u teˇcnoj fazi, ˇsto pokazuje da
je termiˇcki koeficijent zapreminskog ˇsirenja α =
1
v
(
∂v
∂T
)
p
gasova znatno ve´ci nego teˇcnosti.
Slika 6.6. Slika 6.7.
Zavisnost nagiba dokritiˇcnih izobara od temperature, tj. (∂v/∂T)
p
= f(T) pri p < p
K
prikazana ja na slici 6.6, a zavisnost nagiba izobara od temperature pri pritiscima iznad
kritiˇcnog (p > p
K
) prikazana je na slici 6.7. Pomenute zavisnosti dobijene su na osnovu p,
v-dijagrama za vodenu paru.* Sa slike 6.6 se vidi da (∂v/∂T)
p
u oblasti teˇcne faze (T < T
s
)
raste s porastom temperature sve do temperature kljuˇcanja T
s
pri datom pritisku, tako da
u taˇcki T
s
ima prekid, tj. raste skokom, a zatim opada s porastom temperature u oblasti
* Kritiˇcne vrednosti parametara stanja za vodenu paru iznose: t
K
= 374, 15
0
C, v
K
=
0, 00326m
3
/kg i p
K
= 22, 125MPa.
88
T > T
s
.
Zavisnost (∂v/∂T)
p
= f
+
(T) za pritiske iznad kritiˇcnog (p > p
K
) je prikazana
neperekidnom funkcijom s maksimumom u oblasti kritiˇcne temperature, koji je sve izraˇzaj-
niji kako se izobara pribliˇzava kritiˇcnoj tako da u kritiˇcnoj taˇcki ima beskonaˇcno veliku
vrednost (slika 6.7).
Kaloriˇcka svojstva realnog gasa mogu da se ispitaju na osnovu analize kaloriˇckih
jednaˇcina stanja, na primer, jednaˇcine i = i(p, T) ili grafiˇcki na osnovu i, T - i i,p-dijagrama
(slike 6.8 i 6.9).
Slika 6.8. Slika 6.9.
Analizom dokritiˇcnih izobara (p > p
K
) sa slike 6.8 uoˇcava se da entalpija, kako teˇcnosti
tako i gasova, raste s porastom temperature tako da se pri prolazu kroz liniju zasi´cenja
teˇcnosti menja skokom od vrednosti i

(entalpija zasi´cene teˇcnosti) do vrednosti i

(en-
talpija suve zasi´cene pare). Duˇzini (i

− i

) vertikalnog dela dokritiˇcne izobare odgovara
specifiˇcna toplota prelaza r pri datom pritisku p < p
K
: r = i

− i

. Nagib (∂i/∂T)
p
izobra sa i, T -dijagrama (slika 6.8) jednak je specifiˇcnoj toploti pri konstantnom pri-
tisku c
p
= (∂i/∂T)
p
. Oˇcigledno je da je najve´ca vrednost nagiba ( a time i specifiˇcne
toplote c
p
) izobara, koje su iznad kritiˇcne (p > p
k
), u prevojnim taˇckama. U kritiˇcnoj
taˇcki (koja je u isto vreme prevojna taˇcka) specifiˇcna toplota postaje beskonaˇcno velika
c
p
K
= (∂i/∂T)
p
K
= ∞. Analiza dokritiˇcnih izobara (p < p
K
) pokazuje da je u dvofaznoj
oblasti nagib izobara beskonaˇcno veliki, ˇsto znaˇci da je i u datoj oblasti specifiˇcna toplota
c
p
beskonaˇcno velika.
Zavisnost specifiˇcne toplote c
p
realnog gasa od temperature, tj. c
p
= c
p
(T), za pritiske
ispod kritiˇcnog (p < p
K
) (slika 6.10) i za pritiske iznad kritiˇcnog (p ≤ p
K
) (slika 6.11)
dobijena je na osnovu i, T−dijagrama za vodenu paru. Sa slike 6.10 je uoˇcljivo da u oblasti
p > p
K
specifiˇcna toplota raste s pove´canjem pritiska, a pada s porastom temperature.
Zavisnost specifiˇcne toplote od temperature u oblasti p ≤ p
K
(slika 6.11) je prikazana
neprekidnom funkcijom s maksimumom, koji postaje sve ve´ci kako se izobara pribliˇzava
kritiˇcnoj, tako da u kritiˇcnoj taˇcki dostiˇze beskonaˇcno veliku vrednost.
Oblik krivih zavisnosti (∂v/∂T)
p
= f(T) i c
p
= ϕ(T) pri pritiscima iznad kritiˇcnog
(p ≥ p
K
) (slike 6.7 i 6.11, respektivno) je analog, ˇsto se i oˇcekivalo s obzirom na postojanje
veze izmedju c
p
i (∂v/∂T)
p
(pogledati primer 6.7):
c
p
= T

∂p
∂T

s

∂v
∂T

p
. (6.53)
Postojanje maksimuma na krivama zavisnosti c
p
= c
p
(T), pri p > p
K
objaˇsnjava se inten-
zivnim raspadom ve´cih grupacija molekula na manje u oblasti blizu kritiˇcne temperature.
89
.
Slika 6.10. Slika 6.11.
Specifiˇcna toplota c
p
datog realnog gasa odredjuje se ili eksperimentalno ili na osnovu
poznate zavisnosti entalpije od temperature i = i(T) ili na osnovu poznatih termiˇckih
jednaˇcina stanja, tj. p,v,T-zavisnosti.
Ukoliko su poznati eksperimentalni podaci za vrednost entalpije pri datoj temperaturi
i pritisku tada se specifiˇcna toplota nalazi iz nagiba eksperimentalne krive i = i(T) pri
p=const, tj. na osnovu izraza (2.47)
c
p
=

∂i
∂T

p
.
Ako su poznati rezultati medjusobne zavisnosti termiˇckih parametara p, v, T, tada se
specifiˇcna toplota c
p
pri datom pritiski i temperaturi moˇze da dobije iz relacije
c
p
(p, T) = c
p
(p
1
, T) +

p
p
1

∂c
p
∂p

T
dp (6.54)
ukoliko se zna vrednost specifiˇcne toplote pri istoj temperaturi T ali pri drugom pritisku
p
1
. S obzirom na relaciju (pogledaj primer 6.5):

∂c
p
∂p

T
= −T


2
v
∂T
2

p
, (6.55)
iz (6.54) sledi da se specifiˇcna toplota moˇze da dobije ukoliko se poznaje zavisnost v =
v(p, T), tj. veliˇcina (∂
2
v/∂T
2
)
p
:
c
p
(p, T) = c
p
(p
1
, T) + T

p
p
1


2
v
∂T
2

p
dp. (6.56)
Entalpija realnog gasa moˇze da se odredi eksperimentalno ili na osnovu poznatih
vrednosti za specifiˇcnu toplotu c
p
kao i na osnovu rezultata p, v, T-zavisnosti.
Vrednost entalpije na temperaturi T i pritisku p moˇze da se odredi ukoliko je poznata
vrednost entalpije na istom pritisku p ali na drugoj temperaturi T
1
kao i poznate zavisnosti
specifiˇcne toplote c
p
= (∂i/∂T)
p
od temperature:
i(p, T) = i(p, T
1
) +

T
T
1

∂i
∂T

p
dT = i(p, T
1
) +

T
T
1
c
p
(T)dT. (6.57)
90
Zavisnost entalpije od pritiska pri konstantnoj temperaturi moˇze da se odredi na osnovu
poznate vrednosti entalpije na istoj temperaturi T ali na drugom pritisku p
1
kao i poznate
zavisnosti v = v(T). Naime, kako je (pogledati primer 4.5)

∂i
∂p

T
= v −T

∂v
∂T

p
, (6.58)
sledi
i(p, T) = i(p
1
, T) +

p
p
1

∂i
∂p

T
dp = i(p, T) +

p
p
1
¸
v −T

∂v
∂T

p
¸
dp. (6.59)
Koriˇs´cenjem termodinamiˇcke relacije (pogledati primer 6.6)

∂c
v
∂v

T
= T


2
p
∂T
2

v
, (6.59

)
lako moˇze da se dodje do izraza za odredjivanje vrednosti specifiˇcne toplte c
v
pri tem-
peraturi T i specifiˇcnoj zapremini v ukoliko se zna vrednost specifiˇcne toplote c
v
pri istoj
temperaturi T ali pri drugoj vrednosti specifiˇcne zapremine v
1
i ukoliko se zna zavisnost
p = p(T) pri v = const., odnosno drugi izvod pritiska po temperaturi (∂
2
p/∂T
2
)
v
:
c
v
(v, T) = c
v
(v
1
, T) +

v
v
1

∂c
v
∂v

T
= c
v
(v
1
, T) + T

v
v
1


2
p
∂T
2

v
dv. (6.60)
Zavisnost unutraˇsnje energije realnog gasa od temperature, pri konstantnoj zapremini,
odredjuje se na osnovu poznate zavisnosti specifiˇcne toplote c
v
= (∂u/∂T)
v
od tempera-
ture, kao i poznate vrednosti unutraˇsnje energije pri istoj specifiˇcnoj zapremini ali razliˇcitoj
temperaturi T
1
:
u(v, T) = u(v, T
1
) +

T
T
1

∂u
∂T

v
dT = u(v, T
1
) +

T
T
1
c
v
(T)dT. (6.61)
Sliˇcno prethodnom, izraz za nalaˇzenje zavisnosti unutraˇsnje energije realnog gasa od specifi-
ˇcne zapremine pri konstantnoj temperaturi moˇze da se odredi koriste´ci se relacijom (pogle-
dati primer 4.7)

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p, (6.62)
tj.
u(v, T) = u(v
1
, T) +

v
v
1

∂u
∂v

T
dv = u(v
1
, T) +

v
v
1
¸
T

∂p
∂T

v
−p

dv, (6.63)
ukoliko se zna vrednost unutraˇsnje energije pri istoj temperaturi T ali pri drugoj specifiˇcnoj
zapremini v
1
kao i zavisnost p = p(T) pri v=const.
Kako je eksperimentalno odredjivanje specifiˇcne toplote c
v
pra´ceno izvesnim teˇsko-
´cama, c
v
se ˇcesto odredjuje na osnovu poznatih vrednosti specifiˇcne toplote c
p
uz pomo´c
relacije (P6.1.11.):
c
p
−c
v
= T

∂p
∂T

v

∂v
∂T

p
, (6.64)
91
a unutraˇsnja energija na osnovu poznate vrednosti entalpije (i = u+pv).
Entropija ne moˇze neposredno da se izmeri ve´c se odredjuje raˇcunskim putem koriˇs´ce-
njem termodinamiˇcih diferencijalnih jednaˇcina sa termodinamiˇckim veliˇcinama ˇcije su
vrednosti poznate.
Vrednost entropije pri temperaturi T i pritisku p moˇze da se odredi ukoliko je poznata
vrednost entropije pri temperaturi T
1
i pritisku p
1
tj.:
s(p, T) = s(p
1
, T
1
) +

p
p
1

∂s
∂p

T
dp +

T
T
1

∂s
∂T

p
dT. (6.65)
Kako je [pogledati (4.38) i (P6.7.1)]

∂s
∂p

T
= −

∂v
∂T

p
(6.66)
i

∂s
∂T

p
=
c
p
T
, (6.67)
jednaˇcina (6.65) moˇze da se napiˇse u slede´cem obliku:
s(p, T) = s(p
1
, T
1
) −

p
p
1

∂v
∂T

p
dp +

T
T
1
c
p
T
dT, (6.68)
ˇsto znaˇci da vrednost entropije pri temperaturi T i pritisku p, u odnosu na vrednot en-
tropije pri temperaturi T
1
i pritisku p
1
moˇze da se odredi na osnovu poznate zavisnosti
specifiˇcne toplote c
p
od temperature T kao i izvoda (∂v/∂T)
p
od pritiska. S obzirom da su
u termodinamici i termotehnici bitne promene odgovaraju´cih termodinamiˇckih veliˇcina a
ne njihove apsolutne vrednosti, po dogovoru se uzima da su entropija, entalpija i unutraˇsnja
energija za vodu i vodenu paru jednaki nuli u trojnoj taˇcki (p = 101, 325kPa, t = 0, 01
0
C).
Izraz (6.68) moˇze da se primeni za izraˇcunavanje entropije samo ukoliko se i poˇcetno i
krajnje stanje nalaze u istoj fazi supstancije. U suprotnom, mora da se vodi raˇcuna o tome
da se pri prelazu iz jedne u drugu fazu kroz liniju zasi´cenja entropija menja za veliˇcinu
s

−s

= r/T, koju u datom sluˇcaju treba dodati desnoj strani gornjeg izraza (6.68).
Vrednost entropije moˇze da se odredi i ukoliko je poznata njena vrednost pri tempara-
turi T
1
i specifiˇcnoj zapremini v
1
:
s(v, T) = s(v
1
, T
1
) +

v
v
1

∂s
∂v

T
dv +

T
T
1

∂s
∂T

v
dT. (6.69)
Kako je [pogledati (4.37) i (2.31) i (3.72)]

∂s
∂v

T
=

∂p
∂T

v
(6.70)
i

∂s
∂T

v
=
c
v
T
, (6.71)
sledi
s(v, T) = s(v
1
, T
1
) +

v
v
1

∂p
∂T

v
dv +

T
T
1
c
v
T
dT. (6.72)
92
Znaˇci, vrednost entropije pri temperaturi T i specifiˇcnoj zapremini v, u odnosu na vred-
nost entropije pri temperaturi T
1
i specifiˇcnoj zapremini v
1
moˇze da se odredi iz poznate
zavisnosti specifiˇcne toplote c
v
od temperature T kao i iz poznate p,v,T-zavisnosti.
Na sliˇcan naˇcin moˇze da se odredi vrednost entropije, u zavisnosti od pritiska i en-
talpije, ukoliko je poznata njena vrednost pri pritisku p
1
i entalpiji i
1
:
s(i, p) = s(i
1
, p
1
) =

i
i
1

∂s
∂i

p
di +

p
p
1

∂s
∂p

i
dp. (6.73)
Kako je na osnovu (4.8)

∂s
∂i

p
=
1
T
(6.74)
i

∂s
∂p

i
= −
v
T
, (6.75)
izraz (6.73) moˇze da se napiˇse u slede´cem obliku:
s(i, p) = s(i
1
, p
1
) +

i
i
1
di
T

p
p
1
v
T
dp. (6.76)
Znaˇci, vrednost entropije pri datim uslovima moˇze da se odredi ukoliko su poznate vred-
nosti entalpije kao i p,v, T-zavisnost.
Izraˇcunavanje odgovaraju´cih termiˇckih veliˇcina i njihovih integrala, iz prethodnih
relacija [(6.56), (6.59), (6.60), (6.63), (6.68), (6.72) i (6.76)], moˇze da se sprovede raˇcunskim
metodama na osnovu eksperimentalnih p, v, T−rezultata ili na osnovu jednaˇcine stanja re-
alnog gasa.
Na osnovu poznatih vrednosti entropije za datu supstancu mogu da se formiraju dija-
grami stanja tako ˇsto se na jednu od koordinatnih osa nanose vrednosti entropije a na drugu
neki od termiˇckih parametara stanja (p, v ili T). Ovi, tzv. entropijski dijagrami stanja naˇsli
su ˇsiroku primenu u termotehnici. Na entropijskim dijagramima je osim graniˇcnih krivih
ucrtana gusta mreˇza izobara, izotermi, izohora, kao i linije konstantnog stepena suvo´ce
(x= const.) ˇcime je pove´cana taˇcnost grafiˇckog odredjivanja odgovaraju´cih parametara
supstancije. Na slikama 6.12 i 6.13 prikazani su T, s−, p, s− i i, s−dijagrami za oblast
teˇcne i gasne faze (ukljuˇcuju´ci i dvofaznu oblast).
Nagibi izobara u T, s− i i, T−dijagramima (slike 6.12 i 6.8, respektivno) su jed-
noznaˇcno povezani, ˇsto moˇze da se zakljuˇci na osnovu relacije [(2.47) i (P6.7.1)] :
(∂i/∂T)
p
= c
p
= T(∂s/∂T)
p
. Duˇz izobara entropija raste (ne opada) s porastom temper-
ature tj.

∂T
∂s

p
≥ 0. (6.77)
Znak jednakosti odgovara kritiˇcnoj taˇcki i izobarama u dvofaznoj oblasti, gde je c
p
=
T(∂s/∂T)
p
= ∞.
U kritiˇcnoj taˇcki K su prvi i drugi izvod temperture po entropiji jednaki nuli:

∂T
∂s

K
p
= 0 i


2
T
∂s
2

K
p
= 0, (6.78)
ˇsto znaˇci da je kritiˇcna taˇcka prevojna taˇcka na kritiˇcnoj izobari.
93
U T, s−dijagramu, povrˇsina ispod horizontalnog dela izobare (u dvofaznoj oblasti)
odgovara specifiˇcnoj toploti faznog prelaza: r = T(s

−s

).
Iz Maksvelove relacije (4.38)

∂p
∂s

T
= −

∂T
∂v

p
(6.79)
sledi da postoji analogija izmedju p, s− i v, T−dijagrama (slike 6.13 i 6.4., respektivno).
Sa slike 6.13 se vidi da je

∂p
∂s

T
≤ 0, (6.80)
gde znak jednakosti odgovara kritiˇcnoj taˇcki i izotermama u dvofaznoj oblasti.
U kritiˇcnoj taˇcki je

∂p
∂s

K
T
= 0 i


2
p
∂s
2

K
T
= 0, (6.81)
ˇsto znaˇci da je kritiˇcna taˇcka prevojna taˇcka na kritiˇcnoj izotermi.
Treba da se primeti da za razliku od p, v− i v, T−dijagrama, u entropijskim dija-
gramima su leva i desna (odnosno gornja i donja) graniˇcna kriva simetriˇcne u odnosu na
izoentropu koja prolazi kroz kritiˇcnu taˇcku i ima zvonast oblik.
Slika 6.12 Slika 6.13
Najve´cu praktiˇcnu primenu pri razmatranju razliˇcitih termodinamiˇckih procesa, pose-
bno promena stanja vodene pare, imaju i, s−dijagrami (tzv. Mollier-ovi dijagrami), koji su
konstruisani na osnovu odgovaraju´cih tabliˇcnih podataka kao i na osnovu poznatih p, v− ili
T, s−dijagrama. i, s−dijagrami su naˇsli veliku praktiˇcnu primenu pri izraˇcavanju procesa
i ciklusa kod toplotnih maˇsina i rashladnih sistema.
Preimu´cstvo i, s−dijagrama u odnosu na ostale je u tome ˇsto se tehniˇcki rad i koliˇcina
toplote, pri razliˇcitim procesima, prikazuju odseˇccima linija procesa a ne povrˇsinama, kao
ˇsto je sluˇcaj kod s, T−dijagrama, ˇcime se znatno ubrzava postupak nalaˇzenja odgovaraju´cih
termodinamiˇckih veliˇcina sistema a ne gubi u taˇcnosti.
i, s−dijagrami se obiˇcno prikazuju za oblast teˇcne i gasne faze supstance, tako ˇsto
se na ordinatnu osu nanosi vrednost specifiˇcne entalpije (i) a na apscisu nanosi vrednost
specifiˇcne entropije (s) slika 6.14.
94
Slika 6.14.
Sa i, s−dijagrama se uoˇcava da su u dvofaznoj oblasti (izmedju graniˇcni krivih) izobare
identiˇcne izotermama. Osim toga, u ovoj oblasti izobare i izoterme su tangente na donju
graniˇcnu krivu i lepezasto se ˇsire od nje. Donja graniˇcna kriva u i, s−dijagramu polazi iz
koordinatnog poˇcetka smeˇstenog u trojnu taˇcku supstance ( u trojnoj taˇcki su entropija,
entalpija i unutraˇsnja energija po dogovoru jednake nuli). Naime, kako je di = Tds + vdp
sledi

∂i
∂s

p
= T, (6.82)
ˇsto znaˇci da su izobare u i, s−dijagramu u dvofaznoj oblasti prave (duˇz izobare T =const)
s pozitivnim nagibom jednakim apsolutnoj temperaturi (T > 0). Nagib izobara je ve´ci ˇsto
je viˇsa temperatura ( a time i viˇsi pritisak), ˇcime se objaˇsnjava lepezast oblik familija u
dvofaznoj oblasti i,s-dijagrama. Kako je i u kritiˇcnoj taˇcki nagib izobare p = p
K
pozitivan,
tj.

∂i
∂s

K
p
= T
K
> 0, (6.83)
sledi da se kritiˇcna taˇcka K nalazi levo od maksimuma graniˇcne krive na njenom uzlaznom
delu.
S obzirom da je nagib izobara u i,s-dijagramu jednak apsolutnoj temperaturi (relacija
6.82), jasno je da izobare seku gornju graniˇcnu krivu bez preloma, pri ˇcemu im nagib raste
s porastom temperature u oblasti gasne faze (pregrejane pare).
Iz relacije (6.82) sledi


2
i
∂s
2

p
=

∂T
∂s

p
. (6.84)
Kako je (6.67)
c
p
= T

∂s
∂T

p
95
iz jednaˇcine (6.84) se dobija


2
i
∂s
2

p
=
T
c
p
, (6.85)
ˇsto znaˇci da izobare nemaju prevojnu taˇcku (T > 0) kao i da im krivina raste, tj, izobare
su konveksne na dole [(

2
i
∂s
2
)
p
> 0].
Pri prolazu kroz gornju graniˇcnu krivu (desno od kritiˇcne taˇcke K) u oblast pregrejane
pare, nagib izotermi (∂i/∂s)
T
se menja prelomom i opada kako se viˇse udaljava od gornje
graniˇcne krive asimptotski se pribliˇzavaju´ci nuli, tj. izoterme postaju skoro horizontalne
(i=const). Prethodno moˇze da se dokaˇze na osnovu odgovaraju´ce termodinamiˇcke relacije,
(pogledati primer 6.8):

∂i
∂s

T
= T −v

∂T
∂v

p
. (6.86)
Naime, pri prolazu kroz gornju graniˇcnu krivu veliˇcina (∂v/∂T)
p
menja se skokom (pogle-
dati sliku 6.6) i u gasnoj fazi opada, ˇsto znaˇci da veliˇcina v(∂T/∂v)
p
raste a time (∂i/∂s)
T
opada, ˇsto je trebalo da se pokaˇze.
Znaˇci, dok se u dvofaznoj oblasti izobare i izoterme poklapaju, dotle se one u oblasti
pregrejane pare razdvajaju, tako da su izobare znatno strmije od izotermi.
Specifiˇcna toplota faznog prelaza (tzv. latentna toplota) pri datom pritisku iznosi:
r = i

−i

, (6.87)
tj. jednaka je razlici ordinata preseˇcenih taˇcaka izobara sa gornjom i donjom graniˇcnom
krivom.
6.3.3. Vodena para. Veliˇcine stanja vlaˇzne i pregrejane vodene pare
Para je realan gas blizu stanja kondenzacije, koji znatno odstupa od idealnog gasa.
Od svih para najznaˇcajiju ulogu u termotehnici ima vodena para. Vodena para se koristi
kao radno telo u parnim motorima i kao grejni fluid u mnogim toplotnim uredjajima.
Posebno je znaˇcajno ˇsto nema ˇstetno dejstvo na ˇzive organizme i ˇzivotnu okolinu. Kako
poseduje relativno dobre termodinamiˇcke osobine vodena para je od svih drugih para naˇsla
najve´cu praktiˇcnu primenu. Vodena para se dobija isparavanjem vode pri stalnom pritisku
u specijalnim zatvorenim sudovima, tzv. parnim kotlovima.
Naˇcin dobijanja vodene pare moˇze principijelno da se prikaˇze u p,v -dijagramu na
slici 6.15. Neka je p=const radni pritisak u kotlu u kojem se zagreva voda, od poˇcetne
temperature t
0
(taˇcka A) do temperature kljuˇcanja t
s
pri datom pritisku, tzv. tem-
peratura zasi´cenja (taˇcka a na donjoj graniˇcnoj krivoj K-I). Temperatura zasi´cenja
zavisi od prirode supsrtance i raste s poviˇsenjem pritiska. Pritisak koji odgovara tempera-
turi zasi´cenja naziva se pritisak zasi´cenja p
s
. Para koja se nalazi u ravnoteˇzi sa svojom
teˇcnoˇs´cu naziva se zasi´cena para. Premda se radnom telu neprekidno dovodi toplota pro-
ces isparavanja, koji je poˇceo u taˇcki a pri temperaturi t
s
, odvija se pri stalnom pritisku p
s
i stalnoj temperaturi t
s
sve do taˇcke b na gornjoj graniˇcnoj krivoj K-II. Koliˇcina toplote
koja je potrebna da se izvrˇsi promena faze date supstance naziva se lantentna toplota is-
paravanja. Izmedju graniˇcnih krivih sistem je dvofazni, tj. postoji smeˇsa kljuˇcale teˇcnosti
(vode) i suve (vodene ) pare, tzv. vlaˇzne pare. U taˇcki b po zavrˇsetku isparavanja, para
viˇse ne sadrˇzi teˇcnost tako da se naziva suvozasi´cena para. Daljim dovodjenjem toplote,
poˇcev od taˇcke b, dolazi do pregrejavanja vodene pare sve do neke, tzv. temperature
pregrejavanja t
p
(taˇcka B), koja je odredjena koliˇcinom toplote dovedene vodenoj pari
na delu b-B linije procesa pregrejavanja.
96
Slika 6.15
U dvofaznom sistemu, tj. oblasti vlaˇzne zasi´cene pare, stanje vlaˇzne pare je definisano
pritiskom (ili temperaturom) i sastavom smeˇse. Sastav smeˇse je odredjen tzv. stepenom
suvo´ce x:
x =
m
p
m
s
=
m
p
m
p
+ m
v
[
kg pare
kg smeˇ se
], (6.88)
gde je m
p
− masa suvo zasi´cene pare, m
s
= m
p
+ m
v
− masa smeˇse, tj. vlaˇzne zasi´cene
pare, a m
v
−masa vode, odnosno teˇcnosti od koje je dobijena para.
Na donjoj graniˇcnoj krivoj postoji samo teˇcna faza (m
p
= 0, x = 0), na gornjoj
graniˇcnoj krivoj postoji samo suvo-zasi´cena para (m
v
= 0, x = 1) a u dvofaznoj oblasti
obe faze (0 < x < 1).
Iz (6.88) sledi da se u 1 kg vlaˇzne pare nalazi x kg suvo-zasi´cene pare i (1−x) kg vode
koja kljuˇca. Veliˇcina (1 −x) se ˇcesto naziva stepen vlaˇznosti vodene pare.
Po dogovoru se veliˇcine stanja vode koja kljuˇca (na donjoj graniˇcnoj krivoj) oznaˇcavaju
sa ”prim” () a suvo-zasi´cene pare (na gornjoj graniˇcnoj krivoj) sa ”sekund” (). Pritisak i
temperatura se tokom procesa isparavanja ne menjaju tako da se ne oznaˇcavaju indeksima
”prim” i ”sekund”.
Da bi se odredila potrebna koliˇcina toplote za zagrevanje vode od t
0
do t
s
, zatim
toplota za isparavanje vode-latentna toplota isparavanja, kao i koliˇcina toplote potrebna
za pregrejavanje pare od t
0
do t
p
, neophodno je da se odrede promene veliˇcina stanja ∆u, ∆i
i ∆s vodene pare. Veliˇcine stanja kljuˇcale vode, suvo-zasi´cene pare i pregerejane pare u
zavisnosti od pritiska ili temperature, date su u tablicama za vodenu paru (vidi prilog )
koje su dobijene na osnovu velikog broja eksperimentalnih podataka i proraˇcuna razliˇcitih
istraˇzivaˇca. Najjednostavnije i najˇceˇs´ce se promene stanja vodene pare odredjuju grafiˇcki
na osnovu i,s- ili i, T-dijagrama stanja (slike 6.14 i 6.8, respektivno). U praktiˇcnim ter-
modinamiˇckim proraˇcunima se uzima da je poˇcetno stanje vode definisano temperaturom
t
0
= 0
0
C. Po dogovoru su vrednosti unutraˇsnje energije u, entalpije i, i entropije s pri ovoj
temperaturi jednake nuli, tj. u
0
= 0, i
0
= 0, s
0
= 0.
Vrednost unutraˇsnje energije vode u stanju kljuˇcanja odredjuje se na osnovu izraza:
u

= i

−pv

. (6.89)
a u stanju suvo-zasi´cene pare na osnovu izraza:
u

= i

−pv

. (6.90)
97
Latentna toplota isparavanja, na osnovu prvog principa termodinamike
δq = di −vdp (izraz 2.87), odredjuje se na osnovu izraza:
r = q
p
= ∆i = i

−i

. (6.91)
Smenom izraza za entalpiju (2.33) na donjoj graniˇcnoj krivoj i gornjoj graniˇcnoj krivoj
u prethodni izraz dobija se relacija na osnovu koje moˇze da se odredi latentna toplota
isparavanja na osnovu tabliˇcnih podataka za unutraˇsnju energiju i specifiˇcnu zapreminu:
r = (u

−u

) + p(v

−v

). (6.92)
Kako je (izraz 3.44) dS = δq/T, promena entropije pri izparavanju data je izrazom:
s

−s

=
q
p
T
s
=
r
T
s
, (6.93)
gde je T
s
temperatura kljuˇcanja vode pri datom pritisku.
Pokazuje se da se tokom procesa isparavanja najve´ci deo toplotne energije (∼ 80%)
troˇsi na pove´cavanje unutraˇsnje energije sistema a manji deo na spoljaˇsnji rad ˇsirenja.
VELI
ˇ
CINE STANJA VLA
ˇ
ZNE PARE. Stanje vlaˇzne pare odredjeno je pritiskom (ili
temperaturom) kljuˇcanja i stepenom suvo´ce x, tj. koliˇcinom suve pare u vlaˇznoj pari.
Veliˇcine koje definiˇsu stanje vlaˇzne pare su ekstenzivne veliˇcine tako da poseduju svojstvo
aditivnosti pa se odredjuju na osnovu poznatih veliˇcina stanja na graniˇcnim linijama za
dati pritisak, tako ˇsto se veliˇcine stanja suve vodene pare pomnoˇze stepenom suvo´ce x
i saberu sa odgovaraju´cim veliˇcinama stanja vode u stanju kljuˇcanja pomnoˇzene sa tzv.
stepenom vlaˇznosti 1 −x.
Tako se, na primer, specifiˇcna zapremina, entalpija, entropija i unutraˇsnja energija
vlaˇzne pare odredjuju na osnovu slede´cih izraza, respektivno:
v
x
= xv

+ (1 −x)v

= v

+ x(v

−v

) (6.94)
i
x
= xi

+ (1 −x)i

= i

+ x(i

−i

) = i

+ rx, (6.95)
s
x
= xs

+ (1 −x)s

= s

+ x(s

−s

) = s

+
rx
T
S
, (6.96)
u
x
= xu

+ (1 −x)u

= u

+ x(u

−u

). (6.97)
Stepen suvo´ce moˇze da se odredi na osnovu gornjih izraza [(6.99), (6.95), (6.96) ili
(6.97)]:
x =
v
x
−v

v

−v

=
i
x
−i

i

−i

=
u
x
−u

u

−u

=
s
x
−s

s

−s

. (6.98)
VELI
ˇ
CINE STANJA PREGREJANE PARE. Pregrejana para je takva para koja
ima pri datom pritisku viˇsu temperaturu (ili specifiˇcnu zapreminu) od temperature (ili
specifiˇcne zapremine) suvo-zasi´cene pare. Pregrejana para se dobija dovodjenjem toplote,
a time i poviˇsenjem temperature (T > T
s
), suvoj pari pri konstantnom pritisku u poseb-
nom uredjaju, tzv. pregrejaˇcu pri ˇcemu se pove´cava specifiˇcna zapremina pare (v > v

).
U kotlovskom uredjaju-pregrejaˇcu temperatura pregrejane vodene pare dostiˇze vrednost
do oko 600
0
C. Pregrejana para se znatno razlikuje od suve i vlaˇzne pare i pribliˇzava se
svojstvima gasova.
ˇ
Sto je temperatura pregrejane pare viˇsa to se ona sve viˇse pribliˇzava
idealnom gasu.
98
S obzirom na sloˇzenost a time i nepogodnost za praktiˇcna izraˇcunavanja do sada
predloˇzenih, (od strane razliˇcitih autora) jednaˇcina stanja pregrejane pare, veliˇcine stanja
(v, i, s i u) pregrejane pare se odredjuju na osnovu izmerenih veliˇcina stanja p i t i koriˇs´ce-
njem odgovaraju´cih tablica (pogledaj prilog) ili i,s- i i,T-dijagrama, dobijenih na osnovu
poluempirijskih jednaˇcina stanja za pregrejanu paru.
Koliˇcina toplote koja je potrebna da se 1 kg suve pare pri konstntnom pritisku pregreje
od temperature t
s
do temperature t
p
, tzv. toplota pregrejavanja q
p
, iznosi:
q
p
=

T
p
T
s
c
p
dT = c
p
(T
p
−T
s
), (6.99)
gde je c
p
masena specifiˇcna toplota pregrejane pare pri stalnom pritisku a c
p
njena srednja
vrednost u datom temperaturskom izntervalu. Zavisnost c
p
= c
p
(T) je sloˇzena, ali za jako
pregrejanu paru je pribliˇzno linearna. Podaci za c
p
daju se u odgovaraju´cim tabelama.
Toplota pregrejavanja moˇze da se odredi na osnovu poznatih vrednosti drugih termodi-
namiˇckih parametara:
q
p
= ∆u + p∆v = (u −u

) + p(v −v

) = i −i

. (6.100)
Na osnovu prethodnog, unutraˇsnja energija pregrejane pare moˇze da se odredi na osnovu
izraza:
u = i −pv = u

−p(v −v

) + q
p
. (6.101)
Na osnovu izraza (6.100) i (6.99), entalpija pregrejane pare moˇze da se odredi koriˇs´cenjem
slede´ce relacije:
i = i

+ q
p
= i

+ c
p
(t
p
−t
s
), (6.102)
ili na osnovu izraza
i = u + pv. (6.103)
Entropija pregrejane pare moˇze da se odredi na osnovu izraza ds = δq/T = c
p
dT/T, tako
da je:
s −s

=

T
p
T
s
ds = c
p

T
p
T
s
dT
T
= c
p
ln
T
p
T
s
. (6.104)
99
Primer 6.1 Dokazati da je c
p
−c
v
= T

∂p
∂T

v

∂v
∂T

p
.
reˇsenje: Kako je [(2.47) i (4.47)]
c
p
=

∂i
∂T

p
=

di
dT

p
, (P6.1.1)
i
di = du + pdv + vdp, (P6.1.2)
sledi
c
p
=

δq
dT

p
=

∂u
∂T

p
+ p

∂v
∂T

p
. (P6.1.3)
S obzirom da je (2.31)
c
v
=

∂u
∂T

v
, (P6.1.4)
iz (P6.1.3) i (P6.1.4) sledi
c
p
−c
v
=
¸

∂u
∂T

p

∂u
∂T

v
¸
+ p

∂v
∂T

p
. (P6.1.5)
S druge strane (2.25)
du(T, v) =

∂u
∂T

v
dT +

∂u
∂v

T
dv, (P6.1.6)
tako da je

∂u
∂T

p
=

∂u
∂T

v
+

∂u
∂v

T

∂v
∂T

p
, (P6.1.7)
odnosno

∂u
∂T

p

∂u
∂T

v
=

∂u
∂v

T

∂v
∂T

p
. (P6.1.8)
Smenom (P6.1.8) u (P6.1.5) dobija se
c
p
−c
v
=

∂u
∂v

T

∂v
∂T

p
+ p

∂v
∂T

p
=

∂v
∂T

p
¸
∂u
∂v

T
+ p

. (P6.1.9)
S obzirom da je (P4.7.3)

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p, (P6.1.10)
smenom (P6.1.10) u (P6.1.9) sledi
c
p
−c
v
= T

∂p
∂T

v

∂v
∂T

p
, (P6.1.11)
ˇsto je trebalo da se dokaˇze.
100
Primer 6.2 Dokazati da je c
p
−c
v
= T
α
2
v
β
, gde je α =
1
v

∂v
∂T

p
a β = −
1
v

∂v
∂p

T
.
reˇsenje: U primeru 6.1. pokazano je da vaˇzi slede´ca termodinamiˇcka relacija (P6.1.11)
c
p
−c
v
= T

∂p
∂T

v

∂v
∂T

p
.
Kako je (P4.6.8)

∂p
∂T

v

∂T
∂v

p

∂v
∂p

T
= −1 (P6.2.1)
sledi

∂p
∂T

v
= −

∂v
∂T

p

∂p
∂v

T
. (P6.2.2)
Na osnovu (P6.1.11) i (P6.2.2) sledi
c
p
−c
v
= −T
¸

∂v
∂T

p
¸
2

∂p
∂v

T
. (P6.2.3)
Kako je

∂v
∂T

p
= αv (P6.2.4)
i

∂v
∂p

T
= −βv, (P6.2.5)
smenom (P6.2.4) i (P6.2.5) u (P6.2.3), konaˇcno se dobija da je
c
p
−c
v
=

2
v
β
. (P6.2.6)
Primer 6.3. Jednaˇcina stanja za vodenu paru prema Diteric-u glasi
p =
RT
v −b
e

a
RTv
.
Izraˇcunati :
a) kritiˇcne veliˇcine stanja (p
k
, T
k
, v
k
) i
b) odnos
RT
k
p
k
v
k
reˇsenje: a) Kritiˇcne veliˇcine stanja odredjuju se iz uslova

∂p
∂v

T
= 0 (P6.3.1)
101
i


2
p
∂v
2

T
= 0. (P6.3.2)
Iz prvog uslova (P6.3.1) sledi
a =
v
2
v −b
RT. (P6.3.3)
Koriste´ci drugi uslov (P6.3.2) uz zamenu parametra (a) iz (P6.3.3) dobija se da je kritiˇcna
zapremina
v = v
k
= 2b. (P6.3.4)
Iz izraza (P6.3.3) sledi
T = T
k
=
v
k
−b
Rv
2
k
·
a
R
, (P6.3.5)
tako da je, posle zamene v
k
(iz izraza (P6.3.4), kritiˇcna temperatura
T = T
k
=
a
4Rb
. (P6.3.6)
Zamenom kritiˇcnih vrednosti v
k
i T
k
iz (P6.3.4) i (P6.3.5) u Diteric-ovu jednaˇcinu stanja
dobija se kritiˇcni pritisak
p
k
=
a
4b
2
e
2
. (P6.3.7)
b) Na osnovu (P6.3.3), (P6.3.6) i (P6.3.7) dobija se vrednost kritiˇcnog odnosa
RT
k
p
k
v
k
=
e
2
2
= 3, 7. (P6.3.8)
Primer 6.4 Odrediti parametre stanja vlaˇzne zasi´cene pare pri pritisku 2,0MPa i
stepena suvo´ce x = 0, 95.
reˇsenje: Na osnovu tablice veliˇcina stanja kljuˇcale vodene pare u zavisnosti od pritiska
p (Prilog) dobija se da je za pritisak od p = 20 bara = 2 MPa, t
s
= 212, 37
0
C, v

=
1, 1766 · 10
−3
m
3
/kg, v

= 99, 58 · 10
−3
m
3
/kg,
i

= 908, 53kJ/kg, i

= 2799kJ/kg, s

= 2, 4467kJ/kgK, s

= 6, 340kJ/kgK i r = T
s
(s


s

) = 1890, 3kJ/kg. Na osnovu datih podataka i jednaˇcina (6.94), (6.95), (6.96) i (6.97)
dobija se
v = v

+ (v

−v

)x = 0, 0011766 + (0, 09958 −0, 0011766) · 0, 95 =
= 0, 094660m
3
/kg ≈ 0, 095m
3
/kg
i = i

+ (i

−i

)x = 908, 53 + (2799 −908, 53) · 0, 95 =
= 2704, 48kJ/kg ≈ 2704kJ/kg
s = s

+ (s

−s

)x = 2, 4467 + (6, 340 −2, 4467) · 0, 95 =
102
= 6, 145335kJ/kgK ≈ 6, 145kJ/kgK.
Do istih rezultata se dolazi na osnovu i,s-dijagrama.
Primer 6.5 Odrediti izvod specifiˇcne toplote pri konstantnom pritisku po pritisku pri
konstantnoj temperaturi : (
∂c
p
∂p
)
T
.
reˇsenje: Na osnovu (4.47) je c
p
= (
∂i
∂T
)
p
tako da je

∂c
p
∂p

T
=
¸

∂p

∂i
∂T

p
¸
T
=

2
i
∂p∂T
=
¸

∂T

∂i
∂p

T

p
. (P6.5.1)
Iz relacije (P4.5.3)

∂i
∂p

T
= v −T

∂v
∂T

p
(P6.5.2)
sledi
¸

∂T

∂i
∂p

T

p
=

∂v
∂T

p

∂v
∂T

p
−T


2
v
∂T
2

p
= −T


2
v
∂T
2

p
, (P6.5.3)
tako da je

∂c
p
∂p

T
= −T


2
v
∂T
2

p
. (P6.5.4)
Primer 6.6 Odrediti izvod specifiˇcne toplote pri konstantnoj zapremini po zapremini
pri konstantnoj temperaturi :

∂c
v
∂v

T
reˇsenje: Na osnovu (2.31) je c
v
=

∂u
∂T

v
tako da je

∂c
v
∂v

T
=
¸

∂v

∂u
∂T

v

T
=

2
u
∂v∂T
=
¸

∂T

∂u
∂v

T

v
. (P6.6.1)
Iz relacije (P4.7.3)

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p
sledi
¸

∂T

∂u
∂v

T

v
= T


2
p
∂T
2

v
+

∂p
∂T

v

∂p
∂T

v
= T


2
p
∂T
2

v
, (P6.6.2)
tako da je

∂c
v
∂v

T
= T


2
p
∂T
2

v
. (P6.6.3)
103
Primer 6.7 Dokazati da vaˇzi slede´ca termodinamiˇcka relacija:
c
p
= T

∂p
∂T

s

∂v
∂T

p
.
reˇsenje: Po definiciji je (2.47) c
p
=

∂i
∂T

p
. Iz relacije (4.8)
di = Tds + v dp
sledi

∂i
∂T

p
= T

∂s
∂T

p
,
tako da je
c
p
= T

∂s
∂T

p
. (P6.7.1)
Kako je

∂s
∂T

p
=

∂s
∂v

p

∂T
∂v

p
, (P6.7.2)
uzimaju´ci u obzir Makswell-ovu relaciju (4.36)

∂s
∂v

p
=

∂p
∂T

s
(P6.7.3)
dobija se

∂s
∂T

p
=

∂p
∂T

s

∂v
∂T

p
, (P6.7.4)
tako da je
c
p
= T

∂p
∂T

s

∂v
∂T

s
. (P6.7.5)
Primer 6.8 Dokazati da vaˇzi slede´ca termodinamiˇcka relacija

∂i
∂s

T
= T −v

∂T
∂v

p
reˇsenje:
S obzirom da je

∂i
∂s

T
=

∂i
∂p

T

∂p
∂s

T
, (P6.8.1)
104
i uzevˇsi u obzir relaciju (P4.5.1)

∂i
∂p

T
= T

∂s
∂p

T
+ v, (P6.8.2)
dobija se

∂i
∂s

T
= T + v

∂p
∂s

T
. (P6.8.3)
Na osnovu Maxwell-ove jednaˇcine (4.38)

∂p
∂s

p
= −

∂T
∂v

p
, (P6.8.4)
prethodni izraz (P6.8.3) moˇze da se napiˇse u obliku

∂i
∂s

T
= T −v

∂T
∂v

p
, (P6.8.5)
ˇsto je trebalo da se dokaˇze.
105
7. PROCESI ZA HLADJENJE
Svaki sistem za postizanje niskih temperatura i za likvefikaciju gasova zasnovan je na
ograniˇcenom broju termodinamiˇckih procesa. U praksi se najˇceˇs´ce koriste: proces adi-
jabatskog priguˇsenja realnog gasa (Joule-Thomson-ov efekt), proces adijabatskog ˇsirenja
gasa sa i bez vrˇsenja spoljnjeg rada kao i proces adijabatskog razmagnetisavanja param-
agnetnih soli. U konkretnim sluˇcajevima, u kriogenoj tehnici, najˇceˇs´ce se koriste kombi-
nacije pomenutih procesa. Postoje i drugi naˇcini postizanja niskih temeperatura kao ˇsto
su: nuklearno razmagnetisavanje, termomagnetno hladjenje, desorpciono hladjenje i nam-
agnetisavanje superprovodnika. Medjutim, mada mogu da budu svrsihodni, ne primenjuju
se ˇcesto, tako da ne´cemo posebno da ih razmatramo.
7.1. Proces priguˇsenja realnog gasa. Joule-Thomsonov efekt.
Ukoliko struja gasa prolazi kroz naglo suˇzenje preseka cevi, iza kojeg se presek ponovo
proˇsiruje na prvobitnu vrednost (na primer - delimiˇcno otvorenu dijafragmu, slavinu ili
ventil- tzv. priguˇsni ili reducir ventil), dolazi do naglog pada pritiska u struji gasa u
odnosu na pritisak pred suˇzenjem.
ˇ
Sto je manji presek suˇzenog dela prema preseku cevi
ispred i iza suˇzenja to je ve´ci pad pritiska. Pojava pada pritiska u struji gasa u
procesu proticanja kroz suˇzen presek cevi naziva se priguˇsenje (reduciranje).
Pri procesu priguˇsenja jedan deo rada ˇsirenja radnog tela od pritiska p
1
do pritiska p
2
se
utroˇsi na savladavanje sila trenja pri proticanju gasa kroz mesni otpor (priguˇsni ventil).
Naime, iz I zakona termodinamike, napisanog za zatvoren nepokretan sistem u sluˇcaju
reverzibilnih procesa (2.84)
δq = du +pdv,
kao i istog zakona napisanog za fluidne struje (2.71).
δq = du +d(pv) +wdw +gdz +δl
kz
+δl
tr
,
sledi da se rad ˇsirenja kod fluidne struje pdv utroˇsi na proticanje (potiskivanje, istiskivanje)
tj. na rad protiv spoljnih sila d(pv), na promenu kinetiˇcke energije wdw i potencijalne
energije gdz, na savladavanje sila trenja δl
tr
i na vrˇsenje tehniˇckog rada δl
kz
(2.84) :
pdv = d(pv) +wdw +gdz +δl
kz
+δl
tr
.
Kako je d(pv) = pdv +vdp, sledi
wdw = −vdp −gdz −δl
kz
−δl
tr
.
U sluˇcaju kada je dz = 0 i kada se ne vrˇsi tehniˇcki rad (δl
kz
= 0) iz predhodnog izraza se
dobija da je
wdw = −vdp −δl
tr
, (7.1)
ˇsto znaˇci da do porasta kinetiˇcke energije fluidne struje dolazi pri padu pritiska i ukoliko
se smanji rad sila trenja. U sluˇcaju malih brzina fluidne struje (w ≈ 0) dobija se
dp = −
δl
tr
v
.
Prethodan izraz pokazuje da pad pritiska (dp < 0) iza mesnog otpora nastaje
zbog vrˇsenja rada na savladavanju sila trenja (dl
tr
> 0− rad koji vrˇsi struja gasa
je pozitivan) ˇsto znaˇci da je priguˇsenje potpuno ireverzibilan proces pra´cen porastom
105
entropije. Rad sila trenja se transformiˇse u toplotnu energiju koju prima radno telo-fluid
(δl
tr
= δq
tr
= −vdp). Zbog velike brzine proticanja na mestu suˇzenja moˇze da se smatra
da tokom procesa priguˇsenja nema razmene toplote izmedju fluida (radnog tela) i okolne
sredine (posebno u sluˇcaju dobre izolacije cevi), tj. da je proces priguˇsenja adijabatski
proces. Znaˇci, proces priguˇsenja se karakteriˇse ireverzibilnim, adijabatskim sniˇzenjem
pritiska bez vrˇsenja korisnog rada. Veliˇcina pada pritiska zavisi od prirode fluida, njegovog
stanja, brzine, kao i veliˇcine suˇzenja cevi.
Slika 7.1.
Pri prolaˇzenju gasa kroz priguˇsni ventil raste brzina struje gasa, a time i njegova
kinetiˇcka energija, opada pritisak (slika 7.1), a raste specifiˇcna zapremina (v
2
> v
1
) gasa.
Deo kinetiˇcke energije, koji gas utroˇsi na savladavanje sila trenja, prelazi u toplotnu en-
ergiju. Temperatura gasa zbog pada pritiska pri adijabatskom priguˇsenju moˇze da se
smanji, pove´ca ili ostane nepromenjena, zavisno od prirode gasa i poˇcetnih parametara
struje gasa. Iza priguˇsnog ventila brzina opada a pritisak se pove´cava, medjutim ne dostiˇzu
se poˇcetne vrednosti, zbog ireverzibilnosti procesa. Iz jednaˇcine I zakona termodinamike
za fluidne struje napisane u diferencijalnom obliku (2.71)
δq = di +d(
w
2
2
) +gdz +δl
kz
+δl
tr
,
gde je i = u + pv, uzimaju´ci u obzir da je ukupna koliˇcina toplote jednaka zbiru spolja
dovedene toplote δq
sp
i toplote δq
tr
oslobodjene u procesu rada protiv sila trenja
(δq
tr
= δl
tr
)
δq = δq
sp
+δq
tr
= δq
sp
+δl
tr
,
106
sledi
δq
sp
= di +d(
w
2
2
) +gdz +δl
teh
.
Pri adijabatskom procesu priguˇsenja (δq
sp
= 0) bez vrˇsenja tehniˇckog rada (δl
teh
= 0) i
pri otsustvu visinske razlike (dz = 0) iz prethodnog izraza se dobija da promena entalpije
nastaje usled promene kinetiˇcke energije (odnosno brzine) struje gasa
di = −d(
w
2
2
), (7.2)
odnosno
i
1
−i
2
=
1
2
(w
2
2
−w
2
1
). (7.3)
Promena kinetiˇcke energije u odnosu na vrednost entalpije je zanemarljiva (w
2
− w
1

i
1
, i
2
) tako da je
i
1
−i
2
≈ 0, (7.4)
odnosno
i
1
≈ i
2
. (7.5)
Medjutim, ne znaˇci da je proces priguˇsenja izoentalpijski jer se izmedju poˇcetnog i krajnjeg
stanja entalpija menja di = 0, tako da u najuˇzem delu ima minimum (slika 7.1). Jednakost
(7.5) vaˇzi kako za gasove (realne i idealne) tako i za teˇcnosti, za preseke dovoljno udaljene od
priguˇsnog ventila. Proces priguˇsenja moˇze da se prikaˇze uslovno u, na primer, i,s-dijagramu
(crtiˇcastom) linijom i = const. Pri priguˇsenju entropija struje gasa raste. Naime, kako je
(4.8) Tds = di −vdp, na osnovu (7.4) (uzimaju´ci u obzir da je dp < 0) sledi
ds = −
vdp
T
> 0. (7.6)
U sluˇcaju idealnog gasa je (2.46): di = c
p
dT, tako da se priguˇsenjem temperatura idealnog
gasa ne menja
dT =
di
c
p
= 0, (7.7)
tj. T = const.
Postavlja se pitanje kako se menja temperatura realnog gasa ili teˇcnosti tokom procesa
adijabatskog priguˇsenja. Pojava promene temperature fluida pri adijabatskom priguˇsenju
naziva se Joule-Thomson-ov efekt. S obzirom da se proces adijabatskog priguˇsenja
karakteriˇse promenom (tj. padom) pritiska pri konstantnoj entalpiji i = const, da bi se
odgovorilo na postavljeno pitanje treba da se odredi vrednost veliˇcine
α
i
=

∂T
∂p

i
. (7.8)
Veliˇcina α
i
naziva se koeficijent adijabatskog priguˇsenja ili Joule-Thompson-ov
koeficijent (diferencijalni Joule Thomson-ov efekat).
Na osnovu izraza (primer P4.5)

∂T
∂p

i

∂p
∂i

T

∂i
∂T

p
= −1,
107
sledi
α
i
=

∂T
∂p

i
= −
(∂i/∂p)
T
(∂i/∂T)
p
,
tako da, uzevˇsi u obzir da je (primer P4.6)

∂i
∂p

T
= v −T

∂v
∂T

p
,
Slika 7.2.
kao i da je (2.47)

∂i
∂T

p
= c
p
,
dobija se
α
i
=
T(
∂v
∂T
)
p
−v
c
p
. (7.9)
Promena temperature fluida tokom procesa adijabatskog priguˇsenja pri konaˇcnom padu
pritiska naziva se integralni efekt priguˇsenja (integralni Joule-Thomposon-ov efekt) a
izraˇcunava se na osnovu izraza
T
2
−T
1
=

p
2
p
1
α
i
dp =

p
2
p
1
T(
∂v
∂T
)
p
−v
c
p
dp, (7.10)
gde su T
1
i T
2
temperature fluida ispred i iza priguˇsnog ventila.
Pri maloj razlici ∆T i ∆p primenjuje se relacija
∆T = α
i
∆p =
1
c
p
¸
T

∂v
∂T

p
−v
¸
∆p. (7.11)
108
Zavisnost α
i
od temperature je sloˇzena. Na slici 7.2 prikazane su krive zavisnosti α
i
od temperature vazduha pri razliˇcitim pritiscima. Uoˇcljivo je da α
i
opada sa pove´canjem
pritiska. Mada je diferencijalni Joule-Thomson-ov efekt mali (∼ 0.25K/bar) integralni
efekt priguˇsenja moˇze da bude vrlo veliki. Na primer, pri adijabatskom priguˇsenju vodene
pare od pritiska 29.4 MPa i temperature od 450
0
C do pritiska 0,98 MPa temperatura pare
opadne za 270
0
C.
U sluˇcaju idealnih gasova

∂v
∂T

p
=
v
T
, tako da je α
i
= 0, pa se, kao ˇsto je ranije
pomenuto, tokom adijabatskog priguˇsenja temperatura idealnog gasa ne menja. Iz izraza
(7.9) sledi da je znak α
i
odredjen znakom veliˇcine T

∂v
∂T

p
−v. Pokazuje se da je znak α
i
razliˇcit u razliˇcitim oblastima stanja datog realnog gasa. Stanje realnog gasa pri kojem,
pri adijabatskom priguˇsenju, koeficijent priguˇsenja α
i
menja znak, tj. α
i
= 0, naziva se
taˇcka inverzije a geometrijsko mesto taˇcka inverzije - kriva inverzije. Kriva inverzije
nalazi se iz uslova da je α
i
= (
∂T
∂p
)
i
= 0 odnosno T(
∂v
∂T
)
p
−v = 0. Pri temperaturi inverzije
T
inv
=
v
(
∂v
∂T
)
p
= v

∂T
∂v

p
, (7.12)
s obzirom da je α
i
= 0, u procesu adijabatskog priguˇsenja temperatura realnog gasa se ne
menja. Iz izraza (7.12) i (7.9) sledi
α
i
=
v
c
p
(
T
T
inv
−1). (7.13)
Ako je temperatura realnog gasa ispred priguˇsnog ventila niˇza od temperature inverzije
(T < T
inv
), iz (7.13) sledi α
i
< 0, tako da se (na osnovu (7.11)), gas pri procesu priguˇsenja
zagreva (∆T > 0), jer pritisak gasa pri adijabatskom priguˇsenju opada (∆p < 0) a uvek je
c
p
> 0.
a) b)
Slika 7.3.
Kao primer, na slici 7.3a prikazana je kriva inverzije azota u p,T-dijagramu. Sa slike se
vidi da datom pritisku odgvaraju dve taˇcke inverzije pri razliˇcitim temperaturama, jedna u
oblasti gasne faze (pare) a druga u oblasti teˇcne faze. Kriva inverzija ima maksimum. Ako
je pritisak gasa iznad pritiska koji odgovara maksimumu krive inverzije, pri adijabatskom
priguˇsenju gas se (bez obzira na poˇcetnu temperaturu) zagreva. Unutar oblasti ograniˇcene
krivom inverzije α
i
> 0 tako da se gas pri adijabatskom priguˇsenju hladi. Izvan ove oblasti
α
i
< 0 tako da se pri adijabatskom priguˇsenju gas zagreva. Sliˇcan oblik imaju krive
inverzije drugih gasova. Za ve´cinu gasova, pri normalnim uslovima, temperatura inverzije
je visoka T
inv
> 800K medjutim za vodonik je T
inv
= 183K a za helijum T
inv
= 38K.
Temperatura iznverzije zavisi od pritiska i prirode gasa. Za Van-der Waals-ov gas pri
p = 0 dobija se
T
inv
=
2a
Rb
. (7.14)
109
Kako je kritiˇcna temperatura T
kr
=
8
27
a
Rb
sledi
T
inv
= 6.75T
kr
. (7.15)
Promena temperature realnog gasa pri procesu adijabatskog priguˇsenja (Joule-Thomson-ov
efekt) najoˇciglednije moˇze da se prikaˇze u T,s-dijagramu (slika 7.3b). Izoentalpe (i=const)
po svom toku mogu da se svrstaju u dve grupe. Izoentalpe jedne grupe imaju maksi-
mume pri temperaturi inverzije (za dati pritisak) dok nagib izoentalpi druge grupe, koje
se nalaze iznad prve, monotono raste s porastom entropije. Kriva inverzija, koja prolazi
kroz maksimume izoentalpe prve grupe, asimptotski se pribliˇzava maksimalnoj vrednosti
temperature inverzije u sluˇcaju malih pritisaka i visokih temperatura. Pri tome je odgo-
varaju´ca izoentalpa horizontalna. S obzirom da nagib izoentalpi iznad krive inverzije raste
s porastom entropije odnosno u ireverzibilnom procesu adijabatskog priguˇsenja, sa slike
(7.3b) je oˇcigledno da je za hladjenje realnog gasa adijabatskim priguˇsenjem od bilo kog
pritiska neophodno da se gas prethodno, na neki drugi naˇcin, ohladi do temperature T
0
ispod temperature inverzije (T
inv
> T
0
). Znaˇci, hladjenje je mogu´ce samo u oblasti is-
pod krive inverzije gde je nagib izoentalpi negativan. Pad temperature je ve´ci ˇsto je niˇza
poˇcetna temperatura i viˇsi poˇcetni pritisak.
Fiziˇcka suˇstina Joule-Thomson-ovog efekta sastoji se u slede´cem: kako se pri adija-
batskom priguˇsenju entalpije ne menja ∆i = ∆u + ∆(pv) = 0, sledi da se unutraˇsnja
energija gasa menja na raˇcun rada proticanja ∆(pv) : ∆u = −∆(pv). Pri niskim tem-
peraturama ili niskim pritiscima kada su privlaˇcne medjumolekularne sile velike gas pri
adijabatskom priguˇsenju vrˇsi rad proticanja [∆(pv) > 0] na raˇcun kinetiˇckog dela un-
utraˇsnje energije pri ˇcemu temperatura pada (potencijalni deo unutraˇsnje energije raste).
Pri visokim temperaturama ili visokim pritiscima kada su odbojne sile velike pri adija-
batskom priguˇsenju nad gasom se vrˇsi rad (∆(pv) < 0) tako da raste kako potencijalni
tako i kinetiˇcki deo unutraˇsnje energije, a time i temperatura gasa. Znaˇci, promene tem-
perature realnog gasa pri adijabatskom priguˇsenju je posledica utroˇsenog rada na savlada-
vanju medjumolekularnih sila. S obzirom da su u sluˇcaju idealnog gasa medjumolekularne
interakcije zanemarljive pri adijabatskom priguˇsenju idealnog gasa temperatura idealnog
gasa se ne menja.
7.2. Izoentropsko ˇsirenje realnog gasa
Izoentropsko (reverzibilno adijabatsko) ˇsirenje realnog gasa sa vrˇsenjem spoljaˇsnjeg
rada predstavlja reverzibilan adijabatski proces za razliku od, na primer, ireverzibilnog
procesa adijabatskog priguˇsenja. Realan izoentropski proces ˇsirenja ostvaruje se u eks-
panzionim maˇsinama kako klipnog tako i turbinskog tipa.
Kao ˇsto je poznato (poglavlje 3.) kod ireverzibilnog adijabatskog procesa je δq = 0 i
ds > 0. Medjutim, kod reverzibilnog adijabatskog procesa je δq = 0 ali je ds = 0, tj. takav
proces je izoentropski. Oˇcigledno je da je svaki izoentropski proces u izolovanom sistemu
adijabatski ali nije svaki adijabatski proces, u isto vreme, i izoentropski. Jasno je da je
izoentropsko ˇsirenje realnog gasa efikasniji naˇcin dobijanja niskih temperatura. Promena
temperature pri izoentropskom ˇsirenju realnog gasa nalazi se iz relacije
dT(s, p) =

∂T
∂p

s
dp, (7.16)
tj.
T
2
−T
1
=

p
2
p
1

∂T
∂p

s
dp. (7.17)
Iz relacije (P4.5)

∂T
∂p

s

∂p
∂s

T

∂s
∂T

p
= −1, (7.18)
110
uzimaju´ci u obzir Maxwell-ovu jednaˇcinu (4.38)

∂s
∂p

T
= −

∂v
∂T

p
, (7.19)
i poznat izraz [(2.47) i (6.67)]
c
p
=

∂i
∂T

p
= T

∂s
∂T

p
(7.20)
dobija se slede´ca relacija za koeficijent reverzibilnog adijabatskog ˇsirenja
α
s
=

∂T
∂p

s
=
T(
∂v
∂T
)
p
c
p
. (7.21)
S obzirom da je (
∂v
∂T
)
p
> 0, i c
p
> 0, uvek je α
s
> 0 ˇsto znaˇci da se pri izoentropskom
ˇsirenju temperatura gasa uvek sniˇzava. Oˇcigledno je da s poviˇsenjem temperature
i sniˇzenjem pritiska (tj. pove´canjem zapremine) α
s
raste. Kod realnog izoentropskog
procesa efekt hladjenja je manji od idealnog zbog delimiˇcne ireverzibilnosti procesa.
Konaˇcna promena temperature pri procesu izoentropskog ˇsirenja nalazi se na osnovu
s,T-dijagrama ili analitiˇcki na osnovu jednaˇcina (7.17) i (7.21). U sluˇcaju izoentropijskog
procesa kod idealnog gasa je
Tp
1−k
k
= const, (7.22)
odnosno
T
2
= T
1
(
p
2
p
1
)
k−1
k
. (7.23)
Na osnovu (7.23) sledi da je promena temperature pri izoentropskom ˇsirenju idealnog gasa
data izrazom
∆T = T
2
−T
1
= T
1
[(
p
2
p
1
)
k−1
k
−1], (7.24)
gde indeksi 1 i 2 oznaˇcavaju poˇcetno i konaˇcno stanje, respektivno.
Iz (7.21) i (7.9) dobija se
α
s
−α
i
=
v
c
p
, (7.25)
tako da je (c
p
i v su uvek pozitivni)
α
s
> α
i
. (7.26)
Znaˇci, proces izoentropskog ˇsirenja (s vrˇsenjem spoljaˇsnjeg rada) je efikasniji naˇcin
hladjenja gasa (ili teˇcnosti) u poredjenju s ireverzibilnim procesom adijabatskog priguˇsenja.
S porastom pritiska ili sniˇzenjem temperature (pri ˇcemu se smanjuje specifiˇcna zapremina
v) vrednost za α
i
se pribliˇzava vrednosti za α
s
. U okolini kritiˇcne taˇcke, kada c
p
dostiˇze
maksimum, α
i
≈ α
s
. Odnos koeficijenata α
i
i α
s
dat je izrazom
α
i
α
s
= 1 −
v
T

∂T
∂v

p
. (7.27)
Na slici 7.4 prikazana je kriva zavisnosti odnosa α
i

s
od pritiska p za vazduh pri nekoliko
temperatura. Uoˇcava se da odnos α
i

s
raste sa sniˇzenjem temperature tako da se pri
111
relativno niskim temperaturama pribliˇzava jedinici. Osim toga, pri umereno niskim tem-
peraturama i pritiscima od 5-20 MPa odnos α
i

s
ima joˇs uvek relativno veliku vrednost,
tj. α
i
je uporedivo sa α
s
.
Slika 7.4.
Izoentropsko ˇsirenje realnog gasa (s vrˇsenjem spoljaˇsnjeg rada) ima veliko preimu´cstvo u
sluˇcaju kada je stepen ˇsirenja veliki ili kada se ˇsirenje vrˇsi od relativno visokih poˇcetnih
temperatura.
7.3. Proces ireverzibilnog adijabatskog ˇsirenja gasa iz suda konstantne
zapremine
Kod nekih rashladnih sistema za postizanje niskih temperatura koristi se proces adi-
jabatskog ˇsirenja gasa iz suda konstantne zapremine, gde se on nalazi pod pritiskom. Pri
isticanju gas vrˇsi rad proticanja nasuprot sila spoljaˇsnjeg pritiska, tj. gas ne vrˇsi koristan
tehniˇcki rad. Ovaj proces je, za razliku od izoentropskog ˇsirenja u ekspanderu (detanderu),
ireverzibilan i pra´cen je porastom entropije.
Pri otvaranju izduvnog (ispusnog) ventila pritisak p
1
gasa u sudu brzo pada na pritisak
p
2
pri kojem gas izlazi iz suda. Veliˇcina izvrˇsenog rada iznosi
l =

v
2
v
1
p
2
dv = p
2
(v
2
−v
1
). (7.28)
Kako je proces adijabatski (δq = 0), na osnovu prvog zakona termodinamike, sledi da
je promena unutraˇsnje energije ekvivalentna izvrˇsenom radu
u
2
−u
1
= p
2
(v
2
−v
1
). (7.29)
Uzimaju´ci u obzir da je u = i − pv dobija se da je promena entalpije pri adijabatskom
ˇsirenju iz konstantne zapremine
∆i = i
1
−i
2
= p
1
v
1
(1 −
p
2
p
1
). (7.30)
112
U sluˇcaju idealnog gasa p
1
v
1
= RT
1
i ∆i = c
p
∆T tako da je promena temperature pri
ovom procesu
∆T = T
1
−T
2
=
k −1
k
T
1
(1 −
p
2
p
1
). (7.31)
U sluˇcaju realnih gasova ∆T moˇze da se odredi na osnovu toplotnog (i,T)- dijagrama
i izraza (7.30) . Promena temperature je znatno manja u poredjenju sa izoentropskim
ˇsirenjem a ve´ca nego pri adijabatskom priguˇsenju. Kao i u sluˇcaju izoentropskog ˇsirenja,
pri adijabatskom isticanju iz suda konstantne zapremine temperatura uvek opada.
Pri malim odnosima
p
1
p
2
ovaj proces je, ˇsto se tiˇce efikasnosti, blizak izoentropskom
ˇsirenju i ne zavisi od poˇcetne temperature T
1
. Jednostavnost realnog ostvarenja ovog
procesa u nekim sluˇcajevima mu daje prednost bez obzira na manju termodinamiˇcku
efikasnost.
7.4. Adijabatsko ˇsirenje realnog gasa u vakuum (Joule-ov efekt)
Razmotrimo joˇs jedan ireverzibilan proces u realnom gasu - adijabatsko ˇsirenje re-
alnog gasa u vakuum bez vrˇsenja spoljaˇsnjeg rada, pri kojem se u opˇstem sluˇcaju sniˇzava
temperatura realnog gasa. Kao ˇsto je ranije pokazano (odeljak 7.3), proces ˇsirenja gasa
pod pritiskom p
1
iz zapremine V
1
u okolnu sredinu (ili kao u naˇsem sluˇcaju u zapreminu
V
2
) pritiska p
2
je neravnoteˇzan proces tako da je elementarni rad ˇsirenja (2.1): δl = p
2
dv.
Jednaˇcina prvog zakona termodinamike za sluˇcaj neravnoteˇznog procesa ˇsirenja moˇze da
se napiˇse u obliku
δq = du +p
2
dv. (7.32)
Kako je razmatran proces adijabatski (δq = 0), a gas se ˇsiri u vakuum (p
2
= 0), sledi
da je δl = p
2
dv = 0, tj. pri ˇsirenju gas ne vrˇsi rad, tako da je
du = 0, (7.33)
odnosno, u procesu adijabatskog ˇsirenja gasa u vakuum unutraˇsnja energija gasa se ne
menja (mada se u toku samog procesa ˇsirenja unutraˇsnja energija gasa u poˇcetku smanjuje
a zatim poraste do poˇcetne vrednosti u
2
= u
1
).
Promena temperature gasa pri ˇsirenju u vakuum pri u = const data je izrazom
dT =

∂T
∂v

u
dv, (7.34)
odnosno
∆T = T
2
−T
1
=

v
2
v
1

∂T
∂v

u
dv. (7.35)
Iz relacije (P4.5)

∂T
∂v

u

∂v
∂u

T

∂u
∂T

v
= −1 (7.36)
sledi

∂T
∂v

u
= −
(
∂u
∂v
)
T
(
∂u
∂T
)
v
. (7.37)
Kako je du = Tds −pdv sledi

∂u
∂v

T
= T

∂s
∂v

T
−p. (7.38)
113
Na osnovu Maxwell-ove jednaˇcine (4.37)

∂s
∂v

T
=

∂p
∂T

v
, (7.39)
i izraza (7.38), sledi

∂u
∂v

T
= T

∂p
∂T

v
−p, (7.40)
tako da se smenom prethodnog izraza (7.40) u (7.37) dobija

∂T
∂v

u
=
p −T(
∂p
∂T
)
v
c
v
, (7.41)
gde je
c
v
=

∂u
∂T

v
.
Smenom (7.41) u (7.35) konaˇcno se dobija izraz za promenu temperature pri adijabatskom
ˇsirenju gasa u vakuum
T
2
−T
1
=

v
2
v
1
p −T(
∂p
∂T
)
v
c
v
dv. (7.42)
Kako je c
v
> 0 i (
∂u
∂v
)
T
= T(
∂p
∂T
)
v
−p > 0 sledi
∆T < 0,
tj., u opˇstem sluˇcaju temepratura realnog gasa pri adijabatskom ˇsirenju u vakuum opada.
Kako je u sluˇcaju idealnog gasa (
∂u
∂v
)
T
= 0 iz (7.37) sledi da je (
∂T
∂v
)
u
= 0 tj., pri
adijabatskom ˇsirenju idealnog gasa u vakuum temperatura gasa se ne menja.
Promena entropije gasa u datom procesu odredjuje se na osnovu izraza
∆s =

v
2
v
1

∂s
∂v

u
dv. (7.43)
Kako je du = 0, sledi Tds = pdv, tako da je

∂s
∂v

u
=
p
T
. (7.44)
Na osnovu (7.43) i (7.44) sledi
∆s =

v
2
v
1
p
T
dv > 0, (7.45)
tj. pri Joule-ovom efektu entropija raste ˇsto znaˇci da je proces adijabatskog ˇsirenja u
vakuum tipiˇcno ireverzibilni proces.
7.5. Postizanje niskih temperatura adijabatskim razmagnetisavanjem
114
paramagnetnih soli
Za postizanje niskih temperatura (ispod ∼ 0.3 K) pokazuje se da su klasiˇcni termod-
inamiˇcki sistemi nepogodni s obzirom da u datoj temperaturskoj oblasti entropija ima
malu vrednost i slabo zavisi od parametara p i v. Reˇsenje problema je mogu´ce ukoliko
bi se naˇsao i koristio takav neuredjen sistem koji bi pri vrlo niskim temperaturama imao
dovoljno veliku vrednost entropije, zavisnu od nekog parametra stanja. Pokazalo se da
paramagnetne soli retkih zemalja zadovoljavaju postavljene uslove. Paramagnetne soli
mogu da se predstave sistemom slabo interaguju´cih magnetnih momenata koji su sve do
najniˇzih temperatura haotiˇcno rasporedjeni. Pri datoj temperaturi magnetni momenti
mogu da se orijentiˇsu (tj. prevedu u uredjeno stanje) pod uticajem spoljnjeg magntenog
polja. Znaˇci, pod uticajem spoljnjeg magnetnog polja jaˇcine H pove´cava se uredjenost
a time sniˇzava entropija sistema magnetnih momenata (spinskog sistema). Jasno je da
se entropija sistema magnetnih momenata smanjuje sniˇzavanjem temperature. Ukoliko se
magnetno polje ukloni (tj. uzorak razmagnetiˇse) bez promene entropije spinskog sistema,
uredjenost spinskog sistema ´ce da odgovara niˇzoj temperaturi od one koja odgovara istom
stepenu uredjenosti u prisusutvu magnetnog polja. Entropija toplotnih vibracija reˇsetke
u datoj oblasti temparatura je zanemarljiva. Na slici 7.5 prikazana je zavisnost entropije
paramagnetne soli od temperature u oblasti ispod 1K pri razliˇcitim jaˇcinama spoljnjeg
magnetnog polja.
Slika 7.5
Oˇcigledno je da se sa sniˇzenjem temperature entropija, pri datoj jaˇcini spoljnjeg mag-
netnog polja, u poˇcetku slabo menja. Pri vrlo niskim temperaturama dolazi do paralelne
orijentacije spinova tako da entropija oˇstro pada sa sniˇzenjem temperature. Magnetno
polje dovodi do delimiˇcne orijentacije spinova prevode´ci spinski sistem u uredjenije stanje
niˇze entropije, tako da su krive koje odgovaraju magnetnim poljima ve´ce jaˇcine ispod krivih
koje odgovaraju magnetnim poljima manje jaˇcine (H
3
> H
2
> H
1
> H
0
= 0).
Hladjenje adijabatskim razmagnetisavanjem sastoji se iz procesa A → B izotermnog
namagnetisavanja (od H
0
do H
3
) pri konstantnoj temperaturi T
1
i procesa B →C izoen-
tropskog (adijabatskog) razmagnetisavanja (od H
3
do H
0
) pri ˇcemu dolazi do sniˇzenja
temperature (od T
1
do T
2
). Pri izotermnom namagnetisavanju paramagnetskih soli (proces
A →B) magnetni momenti delimiˇcno se uredjuju (paralelno magnetnom polju), entropija
se smanjuje od s
A
do s
B
i oslobadja se koliˇcina toplote q = T
1
(s
A
−s
B
) u okolnu sredinu.
Analogan proces kod klasiˇcnih termodinamiˇckih sistema je izotermno sabijanje gasa. Pri
adijabatskom razmagnetisavanju (proces B →C) temparatura pada do T
2
pri saˇcuvanom
uredjenju spinova (s
B
= s
C
). Analogan proces kod klasiˇcnih termodinamiˇckih sistema je
proces je adijabatskog ˇsirenja u ekspanderu (detanderu).
115
Metod adijabatskog razmagentisanja primenjuje se za dobijanje niskih temperatura u
intervalu od 0.3 - 0.001 K. Donja granica odredjena je temperaturom Θ
S
pri kojoj je en-
ergija interakcije spinova uporediva s energijom toplotnog kretanja. Ispod ove temperature
stanje spinskog sistema je uredjeno i bez prisusutva spoljaˇsnjeg magnetnog polja.
Principijelna ˇsema uredjaja za postizanje niskih temperatura adijabatskim razmag-
netisavanjem paramagnetnih soli prikazana je na slici 7.6. Uzorak (1) paramagnetne soli,
okaˇcen o nit male toplotne provodljivosti, postavlja se u komoru (2) popunjenu gasnim he-
lijumom. Komora je potopljena u teˇcan helijum koji se nalzi u toplotno izolovanom sudu
(3). Toplotno izolovan sud (3) se vakuumira tako da teˇcan helijum kljuˇca pri temperaturi
oko 1K. Gasni helijum u komori sluˇzi za razmenu toplote od uzorka ka teˇcnom helijumu.
U poˇcetku se u komoru uvodi manja koliˇcina gasnog helijuma, koji ima veliku toplotnu
provodljivost, tako da se uzorak paramagnetne soli ohladi do 1K (slika 7.6a). Pri ukljuˇcenju
magnetnog polja dolazi do orijentacije spinova uzorka paramagnetne soli, pri ˇcemu oslo-
bodjenu koliˇcinu toplote prima kljuˇcaju´ci helijum, tako da temperatura uzorka ostaje ne-
promenjena (1K) (slika 7.6b). Pomo´cu vakuum pumpe iz komore (2) se, preko ventila
(4), isisava gasni helijum tako da se prekida toplotna razmena uzorka paramagnetne soli s
okolnom sredinom (teˇcnim helijumom) (slika 7.6c). Na kraju, iskljuˇcuje se magnetno polje
tako da se uzorak dodatno adijabatski hladi (slika 7.6d).
Slika 7.6.
Prethodno razmatranje pokazalo je da za magnetne materijale treba da se uvedu novi
parametri stanja- jaˇcina magnetnog polja H i magnetizacija J. Da bi se odredila konaˇcna
promena temperature pri adijabatskom razmagnetisavanju neophodno je da se poznaje
jednaˇcina stanja paramagnetne supstance: ϕ(T, H, J) = 0. Prethodno je pokazano da je
entropija magnetnog sistema zavisna od temperature T i jaˇcine magnetnog polja H : S =
f(T, H). Osim toga, pokazalo se da u prisustvu magnetnog polja dolazi do polarizacije
magnetenog materijala pra´ceno oslobadjenjem izvesne koliˇcine toplote, ˇsto znaˇci da rad
magnetnog polja menja stanje sistema. Rad magnetnog polja odredjen je izrazom
δL
m
= −HdJ. (7.46)
U ovom sluˇcaju prvi zakon termodinamike moˇze da se napiˇse u obliku
δQ = dU +δL
m
= dU −HdJ. (7.47)
Na osnovu drugog zakona termodinamike sledi
dU = TdS +HdJ. (7.48)
Po analogiji moˇze da se uvede magnetna entalpija
I = U −HJ (7.49)
116
i termodinamiˇcki potencijal
F = I −TS = U −HJ −TS. (7.50)
U sluˇcaju izoentropskog hladjenja S = S(T, H) = const tako da je
dS =

∂S
∂T

H
dT +

∂S
∂H

T
dH = 0, (7.51)
odnosno
α
M
=

∂T
∂H

S
= −
(
∂S
∂H
)
T
(
∂S
∂T
)
H
. (7.52)
gde je α
M
− tzv. magnetokaloriˇcki koeficijent koji definiˇse promenu temperature s
promenom jaˇcine magnetnog polja pri izoentropskom procesu. Pri H = const sledi, TdS =
C
H
dT, tako da je

∂S
∂T

H
=
C
H
T
, (7.53)
gde je C
H
− toplotni kapacitet pri konstantnoj jaˇcini magnetnog polja H (analogno C
p
za
nemagnetne sisteme).
Diferenciranjem izraza (7.50) i koriˇs´cenjem jednaˇcine (7.48) dobija se diferencijal ter-
modinamiˇckog potencijala
dF = −SdT −JdH, (7.54)
odakle je
S = −

∂F
∂T

H
(7.55)
i
J = −

∂F
∂H

T
. (7.56)
Na osnovu (7.55) i (7.56) dobija se odgovaraju´ca Maxwell-ova termodinamiˇcka relacija za
magnetne sisteme

∂S
∂H

T
=

∂J
∂T

H
. (7.57)
Smenom izraza (7.53) i (7.57) u izraz (7.52) dobija se izraz za magnetokaloriˇcki koeficijent
α
M
= −
T
C
H

∂J
∂T

H
, (7.58)
koji je sliˇcan izrazu (7.21) pri s=const kod termomehaniˇckih sistema. Da bi se odredila
konaˇcna promena temperature pri adijabatskom razmagnetisavanju [na osnovu izraza
(7.58)] neophodno je da se prethodno odredi (
∂J
∂T
)
H
.
Specifiˇcna toplota C
J
pri konstantnoj magnetizaciji J definiˇse se (analogno C
v
za
nemagnetne sisteme).
C
J
=

∂U
∂T

J
. (7.59)
117
Kako je δQ = C
H
dT na osnovu (7.47) i (7.59) sledi
C
H
= C
J
−H

∂J
∂T

H
. (7.60)
Za paramagnetne supstance, u sluˇcaju kada temperature nisu suviˇse niske a jaˇcina mag-
netnog polja nije suviˇse velika, vaˇzi Curie-ov zakon
J =
CH
T
, (7.61)
gde je C− Curie-ova konstanta. Izraz (7.61) predstavlja jednaˇcinu stanja ”idealnog” para-
magnetika. Diferenciranjem izraza (7.61) dobija se

∂J
∂T

H
= −C
H
T
2
. (7.62)
Zavisnost specifiˇcne toplote C
J
paramagnetika od temperature data je izrazom
C
J
= R

∆E
kT

exp(
∆E
kT
)
(1 +exp(
∆E
kT
))
2
, (7.63)
gde je R− gasna konstanta a ∆E razlika energijskih nivoa stanja magnetnih jona suprotnih
orijentacija spinova. U oblasti temperatura T > Θ
S
gde je Θ
S
=
∆E
k
karakteristiˇcna
temperatura, zavisnost C
J
od temperature je oblika
C
J
=
RA
T
2
, (7.64)
gde je
A =
Θ
2
S
4
. (7.65)
Na osnovu (7.60), (7.62) i (7.64) dobija se da je
C
H
=
RA+CH
2
T
2
. (7.66)
Smenom izraza (7.62) i (7.66) u izraz (7.58) dobija se
α
M
=

∂T
∂H

S
=
HT
RA
C
+H
2
, (7.67)
odakle je

T
2
T
1
dT
T
=

0
H
1
HdH
RA
C
+H
2
. (7.68)
Na kraju, iz (7.68) dobija se da je konaˇcna temperatura po zavrˇsenom adijabatskom raz-
magnetisanju data izrazom
T
2
=
T
1

1 +
CH
2
1
RA
, (7.69)
118
a oslobadjena koliˇcina toplote u procesu namagnetisavanja (A →B)
∆Q = T

H
0

∂J
∂T

H
dH = −

H
0

CH
T

dH = −
CH
2
2T
. (7.70)
Sniˇzenje temperature pri adijabatskom razmagnetisanju je ve´ce ˇsto je ve´ca jaˇcina mag-
netnog polja H
1
i niˇza polazna temperatura T
1
. Supstance sa velikom vrednoˇs´cu
C
RA
=
4C

2
S
su pogodnije za dobijanje niskih temperatura. Izrazi (7.69) i (7.70) primenljivi su u oblasti
vaˇzenja Curie-ovog zakona.
119
Primer 7.1 Specifiˇcna toplota vodene pare pri p=12MPa i t=520
0
C iznosi c
p
=
2, 65
kJ
kg K
. Zavisnost specifiˇcne zapremine od temperature pri p=12MPa, na osnovu po-
dataka za vodenu paru, prikazana je tabelarno:
t(
0
C) 500 520 540
v(
m
3
kg
) 0,02681 0,02782 0,02881
Odrediti:
a) koeficijent adijabatskog priguˇsenja a
i
(diferencijalni Joule-
Thomson-ov efekt);
b) integralni efekt priguˇsenja ∆T
i
pri padu pritiska pare od
p
1
= 12M Pa do p
2
= 10 MPa.
reˇsenje:
a) Koeficijent adijabatskog priguˇsenja a
i
=

∂T
∂p

i
odredjen je izrazom (7.9)
a
i
=
T

∂v
∂T

p
−v
c
p
Iz tabele sledi

∆v
∆T

p
=
0, 02782 −0, 02681
20
m
3
kg K
= 5 · 10
−5
m
3
kg K
,
tako da je koeficijent adijabatskog priguˇsenja
a
i

=
T

∆v
∆T

p
−v
c
p
=
793 · 5 ×10
−5
−0, 02780
2, 65 · 10
3
K/Pa =
= 0, 447 · 10
−5
K/Pa.
b) Pri maloj razlici pritiska ∆p, kao u ovom primeru, moˇze da se uzme da je α
i
pribliˇzno
konstantna veliˇcina
a
i
=

∂T
∂p

i

=

∆T
∆p

i
tako integralni efekt priguiˇsenja iznosi
∆T = a
i
∆p = 0, 447 ×10
−5
(12 −10) · 10
6
= 8, 94K.
Primer 7.2 Odrediti promenu temperature i entalpije pri hladjenju vodonika meto-
dama:
a) izoentropskog ˇsirenja;
b) priguˇsenja i
c) adijabatskog ˇsirenja iz suda konstantne zapremine.
Parametri vodonika su T
1
= 80K, p
1
= 4, 0MPa, p
2
= 0, 15MPa a eksponent adija-
bate κ = 1, 41. Pogledati sliku P.7.1.
120
.
Slika P7.1
Nestacionarni proces ireverzibilnog adijabatskog ˇsirenja iz suda konstantne zapremine
prikazan je uslovno (crtkasto).
reˇsenje:
a) Za proces izoentropskog ˇsirenja (s = const), na osnovu T,s-dijagrama za vodonik
(pogledati prilog ), i poznatih parametara (p
1
i T
1
), dobija se s
1
= 35, 7kJ/kg. U
sluˇcaju izoentropskog ˇsirenja je s
1
= s
2
= 35, 7kJ/kg = const. Iz preseka izoen-
trope s = s
1
= s
2
= 35, 7kJ/kg = const sa izobarom p
2
= 0, 15MPa dobija se
vrednost konaˇcne temperature pri ovom procesu hladjenja, tj. T
2
= 22K. Znaˇci,
promena temperature pri ovom hladjenju iznosi (∆T)
s=const
= 58K. Iz istog di-
jagrama se, takodje jednostavno, dobijaju poˇcetne i krajnje vrednosti entalpije, tj.
i
1
= 1260kJ/kg i i
2
= 710kJ/kg, tako da promena entalpije u ovom sluˇcaju iznosi
(∆i)
s
= i
1
−i
2
= 550kJ/kg.
Ukoliko bi se pretpostavilo da je vazduh idealan gas tada bi promena temperature
iznosila (7.24):
(∆T)
s
= T
1
[1 −(
p
2
p
1
)
k−1
k
] = 49K.
b) U sluˇcaju izoentalpskog ˇsirenja je i = i
1
= i
4
= 1260kJ/kg = const pa je (iz T,s-
dijagrama za vodonik) krajnja temperatura T
4
= 72K. Promena temperatura iznosi
(∆T)
i
= T
1
−T
4
= 8K.
c) Kada se vodonik adijabatski ˇsiri (δQ = 0) iz suda konstantne zapremine promena
entalpije data je izrazom (7.30):
∆i = i
1
−i
3
= p
1
v
1
(1 −
p
2
p
1
) = 310kJ/kg,
gde specifiˇcna zapremina v
1
vodonika iznosi
v
1
=
RT
1
p
1
= 0, 08m
3
/kg,
(gasna konstanta za vodonik iznosi R = 8, 314/M = 4157J/kgK). Krajnja vrednost
entalpije je
i
2
= i
1
−∆i = 950kJ/kg,
121
tako da se na osnovu preseka krive i
2
= const sa izobarom p
2
= const dobija da
koliˇcina toplote pri ovom procesu iznosi T
3
= 42K i da je promena temperature
∆T = T
1
−T
3
= 36K.
U sluˇcaju idealnog gasa promena temperature pri ovom procesu iznosila bi (7.31)
∆T =
k −1
k
T
1
(1 −
p
2
p
1
) = 22, 4K.
Dobijeni rezultati pokazuju da je najefektivniji metod izoentropskog ˇsirenja (∆T =
58K), zatim sledi metod adijabatskog ˇsirenja iz suda konstantne zapremine (∆T =
36K), i na kraju metod adijabatskog priguˇsenja (∆T = 8K). Takodje, pokazano je da
je u sluˇcaju idealnog gasa efekat hladjenja slabije izraˇzen.
Primer 7.3 Odrediti temperaturu na kraju procesa adijabatskog razmagnetisavanja
uzorka paramegnetne soli kalijum hromove stipse [KCr(SO
4
)
2
· 12H
2
O], kao i koliˇcinu
toplote koja se oslobodi pri namagnetisavanju jednog mola ove supstance. Poˇcetne vrednosti
temperature i jaˇcine magnetnog polja iznose T
1
= 5, 0K i H
1
= 4 · 10
5
A/m, respektivno.
Tabliˇcni podaci za kalijum hromovu stipsu su: Θ
s
= 0, 245K, R = 16, 7 · 10
−3
J/gK, M =
499g/mol i C = 5, 9 · 10
−14
JK/g(A/m)
2
. Smatrati da se do temperature ∼ 0, 5K kalijum
hromova stipsa podˇcinjava Curie-ovom zakonu.
reˇsenje: Konstanta A u izrazu (7.64) iznosi A = Θ
2
s
/4 = 0, 245
2
/4 = 0, 015K
2
, tako da
je vrednost konstante
C/RA =
5, 9 · 10
−14
16, 7 · 10
−3
· 0, 015
= 2, 35 · 10
−10
(A/m)
−2
.
Na osnovu formule (7.69) dobija se vrednost krajnje temperature:
T
2
=
T
1

1+CH
2
1
RA
=
5, 0

1 + 2, 35 · 10
−10
(4 · 10
5
)
2
= 0, 80K.
Toplota koja se oslobodi u procesu izotermnog namagnetisanja (T
1
= const) (od 0 do H
1
)
iznosi (7.70)
∆Q = −
CH
2
1
2T
1
= −
5, 9 · 10
−14
(4 · 10
5
)
2
2 · 5, 0
= −0, 944 · 10
−3
J/g =
= −0, 944 · 10
−3
J/g · 499g/mol = −0, 471J/mol.
122
8. PROTICANJE I ISTICANJE FLUIDA
U poglavlju 2.4. je pokazano (jednaˇcina (2.71)) da se, u sluˇcaju kada fluidna struja
ne vrˇsi tehniˇcki rad (l
kz
= 0) i kada duˇz fluidne struje nema visinske razlike, tj. promene
potencijalne energije (gdz = 0), toplota koja se dovodi fluidnoj struji troˇsi, ne samo na
pove´canje njene unutraˇsnje energije i vrˇsenje rada proticanja (nasuprot spoljaˇsnjih sila),
ve´c i ne pove´canje kinetiˇcke energije usmerenog kretanja fluidne struje, koja se u toplotnim
maˇsinama transformiˇse u mehaniˇcki rad i predaje potroˇsaˇcu.
U parnim i gasnim turbinama, reaktivnim motorima, raketama itd., rad se dobija na
raˇcun kinetiˇcke energije struje gasa ili pare pri njihovom isticanju iz specijalnih kratkih
cevi. Do promene kinetiˇcke energije fluidne struje moˇze da dodje pri isticanju kako kroz
cevi konstantnog preseka tako i u posebnim cevima promenljivog preseka, tzv. mlaznicima
i difuzorima. Ukoliko se fluid pri prolazu kroz cev ˇsiri, pri ˇcemu dolazi do pove´canja brzine
i pada pritiska u fluidnoj struji, tada se data cev naziva mlaznik. Ukoliko se fluid sabija
pri prolazu kroz cev, tako da mu brzina pada a pritisak raste, tada se data cev naziva
difuzor.
Kako je brzina isticanje fluida kroz mlaznike i difuzore relativno velika, a mlaznici i
difuzori su malih duˇzina, vreme prolaˇzenja fluida kroz mlaznike i difuzore je vrlo kratko,
tako da moˇze da se zanemeri razmena toplote izmedju gasa (pare) i zidova cevi a proces
isticanja smatra adijabatskim, tj. bez dovodjenja i odvodjenja toplote.
8.1. Adijabatsko isticanje fluida
U sluˇcaju kada duˇz strujne cevi nema visinske razlike (dz = 0) i kada fluidna struja ne
vrˇsi tehniˇcki rad (tzv. ˇcisto strujanje, δl
kz
= 0), iz jednaˇcine prvog zakona termodinamike
za fluidne struje (2.71) koja je primenljiva i za ireverzibilno strujanje, tj. za strujanje
sa trenjem, sledi da se dovedena koliˇcina toplote (δq) troˇsi na pove´canje entalpije (di) i
kinetiˇcke energije (wdw) fluidne struje:
δq = di +wdw. (8.1)
U praksi se najˇceˇs´ce sre´cemo sa adijabatskim proticanjem i isticanjem fluida, tako da je
izuˇcavanje reverzibilnog adijabatskog isticanja jedan od vaˇznijih zadataka termotehnike.
U sluˇcaju adijabatskog isticanja (δq = 0) iz (8.1) sledi
di +wdw = 0, (8.2)
ˇsto znaˇci da je ubrzavanje fluidne struje (dw > 0) pra´ceno smanjenjem entalpije (di < 0) i
obrnuto.
Integracijom prethodne jednaˇcine (8.2) dobija se
i
2
−i
1
= −
w
2
2
−w
2
1
2
, (8.3)
tako da je
w
2
=

w
2
1
−2(i
2
−i
1
). (8.4)
Iz jednaˇcine (8.4) sledi da brzina w
2
fluidne struje u taˇcki 2 moˇze da se nadje ako je poznata
brzina w
1
u taˇcki 1 i razlika (pad) entalpije (i
2
−i
1
) izmedju taˇcaka 2 i 1. Veliˇcina promene
entalpije (i
2
− i
1
) najlakˇse se nalazi iz entropijskog i, s− dijagrama (slika 6.14), znaju´ci
vrednosti poˇcetnog i krajnjeg pritiska. Razlika entalpije jednaka je duˇzini izoentrope (s =
const) izmedju poˇcetne i krajnje izobare (p
1
= const i p
2
= const, respektivno).
123
U sluˇcaju strujanja bez trenja (δl
tr
= 0), kada nema visinske razlike (dz = 0) i
kada fluidna struja ne vrˇsi tehniˇcki rad (δl
kz
= 0) iz jednaˇcine (7.1) sledi:
wdw = −vdp.
tako da se posle integracije dobija
w
2
2
2

w
2
1
2
= −

p
2
p
1
vdp = l
r
, (8.5)
odnosno
w
2
=

w
2
1
+ 2l
r
, (8.6)
gde veliˇcina
l
r
= −

p
2
p
1
vdp =

p
2
p
1
vdp (8.7)
predstavlja tzv. raspoloˇzivi rad, jednak priraˇstaju kinetiˇcke energije, koja se inaˇce moˇze
transformisati u mehaniˇcki rad.
Jednaˇcina (8.6) vaˇzi kako za reverzibilno adijabatsko proticanje (i isticanje) tako i
za bilo kakav drugi sluˇcaj proticanja bez trenja. Naime, pri izvodjenju izraza (8.6) nisu
koriˇs´cene nikakve pretpostavke o karakteru procesa a time niti da je δq = 0, tj. da je
proces adijabatski. Zavisnost konaˇcne brzine u taˇcki 2 od karaktera procesa proticanja
(isticanja) ukljuˇcena je preko zavisnosti veliˇcine raspoloˇzivog rada od karaktera procesa.
Veliˇcina raspoloˇzivog rada zavisi od karaktera procesa preko zavisnosti v = v(p). U sluˇcaju
izoentropskog procesa veliˇcina raspoloˇzivog rada jednaka je povrˇsini izmedju izoentrope
s =const i izobara p
1
= const i p
2
= const u p, v−dijagramu (slika 8.1).
Slika 8.1
U sluˇcaju strujanja i isticanja realnih gasova raspoloˇzivi rad se izraˇcu-nava na osnovu
eksperimentalnih p, v, T− vrednosti, a za idealan gas na osnovu jednaˇcine adijabate (pv
k
=
const).
124
Smisao raspoloˇzivog rada moˇze da se dobije na osnovu relacije vdp = d(pv) −pdv, iz
koje se posle integracije dobija

p
1
p
2
vdp =

v
2
v
1
pdv −(p
2
v
2
−p
1
v
1
), (8.8)
ˇsto znaˇci da je raspoloˇzivi rad jednak razlici rada ˇsirenja fluidne struje

v
2
v
1
pdv i rada
proticanja (p
2
v
2
−p
1
v
1
). Na osnovu jednaˇcine prvog principa termodinamike napisanog u
obliku (2.57):
δq = δq
sp
+δq
tr
= di −vdp, (8.9)
sledi da je u sluˇcaju reverzibilnog adijabatskog proticanja (i isticanja) fluida (δq
sp
= 0 i
δq
tr
= 0, tj. δq = 0) :
di = vdp, (8.10)
odnosno
i
2
−i
1
=

p
2
p
1
vdp = −

p
1
p
2
vdp = −l
r
. (8.11)
Pri ireverzibilnom isticanju fluida raspoloˇzivi rad je (pri istom padu pritiska) manji nego
pri reverzibilnom isticanju jer je entalpija u konaˇcnom stanju ve´ca zbog dodatne toplote
koja je oslobodjena trenjem.
U praksi se proraˇcuni vrˇse za idealno (reverzibilno) proticanje (ili isticanje) a nereverz-
ibilnost procesa se uzima u obzir preko empirijskih koeficijenata.
U sluˇcaju isticanja teˇcnosti, s obzirom na njihovu nestiˇsljivost (v = const), raspoloˇzivi
rad iznosi
l
r
= −

p
2
p
1
vdp = v

p
2
p
1
dp = v(p
1
−p
2
) =
(p
1
−p
2
)
ρ
, (8.12)
tako da je
w
2
=

w
2
1
+
2(p
1
−p
2
)
ρ
. (8.13)
8.2. Isticanje iz konvergentnog mlaznika
Kako je u uvodnom delu ovog poglavlja napomenuto, za pove´canje brzine fluidne
struje do dozvuˇcnih brzina, tj. brzina manjih od brzine zvuka u fluidnoj struji na datom
mestu, koriste se posebno profilisani kanali (cevi), tzv. mlaznici, koji se suˇzavaju u pravcu
kretanja fluida.
Slika 8.2
Razmotrimo sluˇcaj reverzibilnog adijabatskog, tj. izoentropskog (s =const), isticanja
gasa iz konvergentnog mlaznika koji je spojen sa rezervoarom gasa velike zapremine (slika
125
8.2), tako da pri isticanju gasa ne dolazi do primetne promene pritiska gasa u rezervoaru.
Neka su parametri gasa u rezervoaru p
1
, v
1
, T
1
a parametri gasa na izlazu iz mlaznika
p
2
, v
2
, T
2
. Pritisak gasa na izlazu iz mlaznika jednak je pritisku p
0
okoline u koju gas utiˇce
(p
2
= p
0
).
Brzina w
2
fluidne struje na izlazu iz mlaznika odredjuje se na osnovu izraza (8.4):
w
2
=

w
2
1
+ 2(i
1
−i
2
),
gde se promena entalpije (i
1
−i
2
) odredjuje iz i,s-dijagrama, ili koriˇs´cenjem izraza (8.4):
w
2
=

w
2
1
+ 2l
r
,
gde se raspoloˇzivi rad l
r
= −

p
2
p
1
vdp =

p
1
p
2
vdp odredjuje na osnovu eksperimentalnih p,v
podataka za izoentropu realnog gasa.
U sluˇcaju izoentropskog isticanja idealnog gasa iz konvergentnog mlaznika, iz
jednaˇcine adijabate (izoentrope) pv
k
= const ili vp
1/k
= v
1
p
1/k
1
= const, sledi izraz za
raspoloˇzivi rad:
l
r
= −

p
2
p
1
vdp = −v
1
p
1/k
1

p
2
p
1
p
−1/k
dp =
k
k −1
(p
1
v
1
−p
2
v
2
) =
=
k
k −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

(k−1)/k
¸
, (8.14)
tako da je brzina izticanja idealnog gasa iz konvergentnog mlaznika data izrazom:
w
2
=

w
2
1
+
2k
k −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

(k−1)/k
¸
. (8.15)
Kako je, s obzirom na veliku zapreminu rezervoara, brzina gasa w
1
u rezervoaru mnogo
manja od brizne w
2
kojom gas istiˇce iz mlaznika (w
1
w
2
), brzina isticanja idealnog gasa
iz konvergentnog mlaznika odredjuje se na osnovu slede´ceg izraza:
w
2
=

2k
k −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

(k−1)/k
¸
. (8.16)
Iz izraza (8.16) se vidi da brzina kojom idealan gas istiˇce iz konvergentnog mlaznika
zavisi od stanja gasa (p
1
, v
1
, T
1
) pre ulaza u malznik kao i od pritiska gasa p
2
na izlazu iz
mlaznika, tj. od pritiska p
0
okolne sredine (p
2
= p
0
).
Za reˇsavanje praktiˇcnih zadataka termodinamike vaˇzno je da se odredi zapreminski ili
maseni protok gasa pri isticanju iz mlaznika. Kroz povrˇsinu A
2
izlaznog preseka mlaznika
za vreme dt prodje masa gasa dm = ρ
2
dV, zapremine dV = A
2
w
2
dt, tako da je maseni
protok gasa G = dm/dt dat izrazom:
G = ρ
2
A
2
w
2
= A
2
w
2
/v
2
. (8.17)
126
Iz jednaˇcine izoentrope sledi v
2
= v
1
(
p
1
p
2
)
1/k
tako da se smenom v
2
u izraz (8.17) dobija:
G =
A
2
w
2
v
1

p
2
p
1

1/k
. (8.18)
Smenom izraza (8.16) za w
2
u izraz (8.18) za G dobija se konaˇcan izraz za maseni protok
idealnog gasa pri izoentropskom isticanju iz konvergentnog mlaznika:
G = A
2

2k
k −1
p
1
v
1
¸

p
2
p
1

2/k

p
2
p
1

(k+1)/k
¸
. (8.19)
Iz poslednjeg izraza (8.19) se vidi da se maseni protok gasa pri isticanju kroz dati konver-
gentni mlaznik, pri konstantnim parametrima p
1
, v
1
ili T
1
na ulazu u mlaznik, zavisi od
veliˇcine odnosa pritisaka ψ = p
2
/p
1
.
Zavisnosti brzine isticanja w
2
= w
2
(ψ) i masenog protoka G = G(ψ) idealnog gasa
od odnosa pritisaka ψ = p
2
/p
1
prikazane su grafiˇcki na slikama (8.3) i (8.4), respektivno.
Teorijske krive dobijene su na osnovu izraza (8.16) i (8.19) i predstavljene su crtkastim
linijama, dok su eksperimentalne krive predstavljene neprekidnim linijama.
Slika 8.3. Slika 8.4.
Sa slike 8.3. uoˇcava se da u oblasti ψ
k
≤ ψ ≤ 1 postoji slaganje rezultata dobijenih na
osnovu jednaˇcine (8.16) sa eksperimentalnim rezulatatima. Za vrednost ψ = 1 (p
2
= p
1
)
brizna isticanja jednaka je nuli (w
2
= 0). Brzina isticanja raste kako se smanjuje ψ (tj.
opada p
2
pri konstantnom p
1
) dostiˇzu´ci u taˇcki K, pri ψ = ψ
k
, maksimalnu vrednost w
K
.
Odnos pritisaka ψ =
p
2
p
1
=
p
k
p
1
= ψ
k
, pri kojem protok gasa pri isticanju iz konvergentnog
mlaznika dostiˇze maksimalnu vrednost, naziva se kritiˇcni odnos pritisaka a p
k
− kritiˇcan
pritisak. Daljim sniˇzavanjem ψ, u intervalu 0 ≤ ψ < ψ
K
, dolazi do razilaˇzenja eksperimen-
talnih i teorijskih rezultata. Naime, dok teorijski rezultati (izraz 8.16) ukazuju da brizna
isticanja treba da raste s opadanjem odnosa pritisaka ψ dostiˇzu´ci pri ψ = 0 (p
2
= p
0
= 0)
maksimalnu vrednost
w
m
=

2kp
1
v
1
/(k −1) (8.20)
(crtiˇcasta kriva), eksperimentalni rezultati pokazuju da je brizna isticanja konstantna (w =
w
K
= const), tj. u ovoj oblasti smanjenje izlaznog pritiska p
2
ne utiˇce na brizinu isticanja!
Sliˇcno se uoˇcava pri analizi zavisnosti G = G(ψ) sa slike 8.4. Eksperimentalni i
teorijski rezultati se dobro slaˇzu u oblasti ψ
k
≤ ψ ≤ 1. Za ψ = 1 (p
2
= p
1
) maseni protok
je jednak nuli (G = 0) i raste kako ψ opada dostiˇzu´ci maksimum G
K
pri ψ = ψ
k
. U oblasti
0 ≤ ψ ≤ ψ
k
eksperimentalni rezultati za maseni protok se ne slaˇzu s teorijskim (izraz 8.19).
Naime, teorijski rezultati ukazuju da maseni protok treba da opada kako opada ψ tako da
za ψ = 0 treba da je i G = 0, dok eksperimentalni rezultati pokazuju da je u ovoj oblasti
protok konstantan (G = G
K
= const), tj. nezavisan od promene izlaznog pritiska!
127
Da bi objasnio protivureˇcnost izmedju eksperimentalnih i teorijskih rezultata pri is-
ticanju gasa iz konvergentnog mlaznika Sen-Venan (1839) je predloˇzio hipotezu, koja se
kasnije pokazala ispravnom, da je u oblasti odnosa pritisaka ψ
k
≤ ψ ≤ 1 pritisak p
2
na izlazu iz konvergentnog mlaznika jednak pritisku p
0
okolne sredine p
2
= p
0
, dok je u
oblasti odnosa pritisaka 0 ≤ ψ < ψ
k
pritisak p
2
na izlazu iz konvergentnog mlaznika jednak
kritiˇcnom pritisku p
K
, koji odgovara maksimalnom masenom protoku i maksimalnoj brzini
isticanja, tj. p
2
= p
K
, a ne pritisku okolne sredine bez obzira koliko je on nizak. Na taj
naˇcin, porast brzine isticanja i porast masenog protoka, u oblasti ψ
k
≤ ψ ≤ 1 je mogu´c sve
dotle dok pritisak na izlazu iz mlaznika p
2
= p
0
, pri sniˇzavanju pritiska p
0
okolne sredine,
ne dotigne kritiˇcnu vrednost p
2
= p
K
. Daljim sniˇzavanjem pritiska okolne sredine izlazni
pritisak se ne menja ve´c zadrˇzava kritiˇcnu vrednost, tako da i brzina isticanja i maseni
protok zadrˇzavaju svoje kritiˇcne vrednosti (w
K
i G
K
, respektivno).
Vrednost kritiˇcnog odnosa pritisaka ψ
K
dobija se iz uslova maksimuma funkcije G =
G(ψ), tj. potkorene funkcije Y (ψ) = ψ
2/k
− ψ
(k+1)/k
od koje zavisi funkcija G = G(ψ)
(pogledati 8.19). Izjednaˇcavanjem prvog izvoda funkcije Y (ψ) sa nulom, tj.:
dY

=
2
k
ψ
2
k
−1

k + 1
k
ψ
1
k
= 0 (8.21)
sledi
ψ
K
= (
2
k + 1
)
k/(k−1)
, (8.22)
tako da kritiˇcni pritisak, koji je na osnovu Sen-Venan-ove hipoteze najmanji pritisak
koji moˇze da se dobije na izlazu iz konvergentnog mlaznika, pri datom poˇcetnom pritisku,
bez obzira na pritisak okolne sredine, iznosi:
p
K
= p
1
ψ
K
= p
1

2
k + 1

k/(k−1)
. (8.23)
Veliˇcina kritiˇcnog odnosa pritisaka ψ
k
zavisi samo od eksponenta adijabate k, tj. od
prirode gasa. Zavisnost ψ
K
(k) je slaba. Tako na primer, za jednoatomski gas (k =
1, 66) ψ
K
= 0, 490, za dvoatomski gas (k = 1, 40) ψ
K
= 0, 528 a za troatomski gas
(k = 1, 30) ψ
K
= 0, 546. U nizu proraˇcuna moˇze da se zanemari zavisnost ψ
K
(k) i da
se uzme pribliˇzna vrednost ψ
K
≈ 0, 5. Kritiˇcna brzina, tj. brizna koja se postiˇze na
izlazu iz konvergentnog mlaznika pri isticanju u sredinu ˇciji je pritisak jednak kritiˇcnom
(p
0
= p
K
), dobija se kada se u izraz (8.16) zameni umesto ψ = p
2
/p
1
vrednost kritiˇcnog
odnosa pritisaka ψ
K
= (
2
k+1
)
k/(k−1)
:
w
K
=

2k
k −1
p
1
v
1
[1 −
2
k + 1
] =

2k
k + 1
p
1
v
1
=

2k
k + 1
RT
1
. (8.24)
Poredjenjem dobijenog izraza (8.24) sa izrazom (8.20) vidi se da je kritiˇcna brzina manja
od maksimalne brzine koju predvidja teorija:
w
K
< w
m
=

2k
k −1
p
1
v
1
=

2k
k −1
RT
1
. (8.25)
Sliˇcno prethodnom, maksimalan protok kroz konvergentni mlaznik dobija se smenom vred-
nosti ψ
k
u izraz (8.19):
G
K
= A
2

2k
k −1
p
1
v
1
¸

2
k + 1

2/(k−1)

2
k + 1

(k+1)/(k−1)
¸
=
128
= A
2

2k
k −1
p
1
v
1

2
k + 1

2/(k−1)
¸
1 −
2
k + 1

= A
2

2k
k + 1
p
1
v
1

2
k + 1

2/(k−1)
=
= A
2

2
k + 1

1/(k−1)

2k
k + 1
p
1
v
1
. (8.26)
Iz izraza (8.26) se vidi da je maksimalan protok G
K
, pri datoj veliˇcini povrˇsine
A
2
izlaznog popreˇcnog preseka mlaznika, odredjen poˇcetnim parametrima gasa p
1
, v
1
i
prirodom gasa, tj. eksponentom adijabate k.
Ostali kritiˇcni parametri v
K
i T
K
, tj. parametri pri kojim protok i brzina fluida pri
isticanju iz mlaznika imaju najve´cu vrednost, nalaze se tako ˇsto se vrednost kritiˇcnog
pritiska (izraz 8.23) p
K
= p
1

2
k+1

k/(k−1)
zameni u odgovaraju´ce jednaˇcine adijabate
p
K
v
k
K
= p
1
v
k
1
= const i T
K
p
(1−k)/k
K
= T
1
p
(1−k)/k
1
= const:
v
K
= v
1

p
1
p
K

1/k
= v
1

k + 1
2

1/(k−1)
, (8.27)
i
T
K
= T
1

p
1
p
K

(1−k)/k
= T
1
2
k + 1
. (8.28)
Smenom vrednosti poˇcetnih parametara p
1
, v
1
odnosno T
1
, izraˇzenih preko njihovih kritiˇc-
nih vrednosti (izrazi 8.23, 8.27 i 8.28), u izraz za kritiˇcnu brzinu isticanja (8.24), dobija
se:
w
K
=

kp
K
v
K
=

kRT
K
. (8.29)
S druge strane, poznato je da je brzina prostiranja zvuˇcnih talasa, tj. slabih elastiˇcnih
deformacija (∆p p i ∆ρ ρ) u elastiˇcnoj sredini, data izrazom
a =

dp

. (8.30)
Kako su promene u fluidu usled prostiranja zvuˇcnih talasa brze i slabe, tako da se raz-
mena izmedju slojeva pove´cane i smanjene gustine i okolnog vazduha kao i postojanje
trenja izmedju slojeva mogu da zanemare, proces prostiranja zvuˇcnih talasa moˇze da se
smatra adijabatskim i reverzibilnim, tj. izoentropskim (s = const). Na taj naˇcin, brzina
prostiranja zvuˇcnih talasa u elastiˇcnoj sredini odredjuje se na osnovu tzv. Laplase-ove
jednaˇcine:
a =

∂p
∂ρ

s
. (8.31)
Kako je ρ = 1/v sledi dρ = −dv/v
2
, tako da je

∂p
∂ρ

s
= −v
2

∂p
∂v

s
. (8.32)
S druge strane, iz jednaˇcine adijabate pv
k
= const se posle diferenciranja dobija
dp
p
= −k
dv
v
, (8.33)
129
tako da je

∂p
∂v

s
= −k
p
v
. (8.34)
Iz izraza (8.32) i (8.34) sledi

∂p
∂ρ

s
= kpv = kRT, (8.35)
tako da se posle zamene dobijenog izraza (8.35) u Laplase-ovu jednaˇcinu dobija zavisnost
brzine prostiranja zvuˇcnih talasa od parametara stanja sredine:
a =

kpv =

kRT. (8.36)
Vidi se da brzina prostiranja zvuka kroz idealan gas zavisi samo od temperature, tj. a =
a(T), dok u sluˇcaju prostiranja zvuka kroz realan gas zavisi i od pritiska, tj. a = a(p, T).
S obzirom da se parametri stanja fluida menjaju duˇz strujne cevi, tj. mlaznika iz (8.36)
sledi da je brzina prostiranja zvuka razliˇcita na razliˇcitim presecima mlaznika, tako da na
datom preseku ima odredjenu vrednost (tzv. lokalna brzina zvuka).
Znaˇci, kritiˇcna brzina w
K
isticanja fluida iz konvergentnog mlaznika (izraz 8.29) jed-
naka je lokalnoj brzini zvuka a (8.36) na izlaznom preseku mlaznika:
w
K
= a. (8.37)
Ovom ˇcinjenicom se objaˇsnjava zbog ˇcega ne moˇze gas da se ˇsiri u konvergentnom mlazniku
do pritiska koji je niˇzi od kritiˇcnog (uvek je p
2
≥ p
k
), brzinom isticanja (na izlaznom
preseku) ve´com od kritiˇcne (uvek je w ≤ w
K
), tako da protok bude ve´ci od kritiˇcnog (uvek
je G ≤ G
K
). Naime, neka se pritisak okolne sredine p
0
= p
2
smanji za ∆p. Pri brzinama
strujanja fluida manjim od kritiˇcne (tj. lokalne brzine zvuka) ovaj poreme´caj pritiska
(∆p) se prostire u smeru suprotnom strujanju relativnom brzinom (a − w), tako da se
uspostavlja nova raspodela pritisaka duˇz mlaznika, pri ˇcemu pritisak p
1
na ulazu u mlaznik
ostaje nepromenjen a na izlazu iz mlaznika ima novu vrednost (p
2
= p
0
−∆p = p
2
−∆p)
manju za ∆p od vrednosti pritiska pre nego ˇsto je doˇslo do poreme´caja. Na taj naˇcin
brzina isticanja fluida iz mlaznika poraste. Kada se pritisak okolne sredine smanji tako
da pritisak na izlazu iz mlaznika dostigne kritiˇcnu vrednost p
2
= p
0
= p
K
lokalna brzina
zvuka postaje jednaka kritiˇcnoj brzini strujanja fluida, tj. a = w
K
tako da je relativna
brzina prenoˇsenja poreme´caja pritiska u smeru suprotnom strujanju fluida jednaka nuli
a − w = a − w
K
= 0. Daljim sniˇzenjem pritiska okolne sredine ispod kritiˇcnog pritiska
p
K
poreme´caj pritiska ∆p se ne prostire duˇz mlaznika, jer je relativna brzina prenoˇsenja
poreme´caja a = w
K
= 0, tako da se ne menja raspodela pritiska duˇz mlaznika a time ni
pritisak p
2
= p
K
na izlazu iz mlaznika ni brzina isticanja koja zadrˇzava prethodnu vrednost
w = w
K
, jednaku lokalnoj brzini zvuka na izlazu iz mlaznika. U ovom sluˇcaju proizilazi,
kako se O Rejnolds slikovito izrazio, kao da fluid pri strujanju nije ”saznao” da se pritisak
na izlazu, tj. okolnoj sredini, smanjio.
8.3. Izoentropsko proticanje fluida kroz cevi promenljivog preseka.
Nadzvuˇcno isticanje. De Lavalov mlaznik.
U prethodnom poglavlju (8.2) je ustanovljeno da pri isticanju fluida kroz konvergentni
mlaznik, na izlazu iz mlaznika ne moˇze da se postigne brzina fluidne struje ve´ca od lokalne
brzine zvuka, zbog toga ˇsto pritisak na izlazu iz mlaznika ne moˇze da bude niˇzi od kritiˇcnog,
bez obzira na pritisak okolne sredine. Da bi se iskoristio celokupan pad pritiska (p
1
−p
0
) i
time postigla brzina isticanja ve´ca od kritiˇcne, tj. lokalne brzine zvuka, de Laval je predloˇzio
specijalni kombinovani konvergentno-divergentni mlaznik (tzv. de Laval-ov mlaznik).
130
Dok se u najuˇzem preseku mlaznika postiˇzu kritiˇcne vrednosti pritiska p
k
i brzine w
K
, u
divergentnom delu de Laval-ovog mlaznika postiˇze se pritisak ispod kritiˇcnog, a time brzina
isticanja iznad kritiˇcne, tj. iznad lokalne brzine zvuka. Da bi se shvatio proces isticanja iz
de Lavalov-og mlaznika neophodno je prethodno da se razmotre osnovni uslovi proticanja
gasa (fluida) duˇz cevi (kanala) promenljivog popreˇcnog preseka.
Razmotrimo zavisnost parametara gasa (fluida) i brzine fluidne struje od popreˇcnog
preseka kanala.
Na osnovu zakona odrˇzanja mase fluidne struje, koji govori o tome da je maseni
protok kroz bilo koji presek strujne cevi jednak (G = dm/dt = const), sledi jednaˇcina
kontinuiteta za stacionarno proticanje fluida:
G = ρAw =
Aw
v
= const.. (8.38)
Diferenciranjem jednaˇcine kontinuiteta (8.38), posle sredjivanja se dobija jednaˇcina kon-
tinuiteta u diferencijalnom obliku:
dA
A
+
dw
w

dv
v
= 0. (8.39)
U sluˇcaju proticanja fluida bez trenja (δl
tr
= 0), kada fluidna struja ne vrˇsi tehniˇcki rad
(δl
kz
= 0) i kada nema visinske razlike duˇz strujne cevi (dz = 0) iz jednaˇcine (2.71), sledi
vdp +wdw = 0 tako da je
dw
w
= −
v
w
2
dp. (8.40)
S druge strane, u sluˇcaju izoentropskog proticanja (s =const) vaˇzi relacija (8.33), tako da
je
dv
v
= −
1
k
dp
p
. (8.41)
Smenom relacija (8.40) i (8.41) u jednaˇcinu kontinuiteta u diferencijalnom obliku (8.39)
dobija se
dA
A
=

v
w
2

1
kp

dp =
1
kp

kpv
w
2
−1

dp. (8.42)
S obzirom da je (izraz 8.36) a =

kpv iz poslednjeg izraza (8.42) sledi
dA
A
=
1
kp
¸

a
w

2
−1

dp. (8.43)
Kako je osnovni kriterijum stiˇsljivosti gasa, tzv. Mahov broj (M), jednak odnosu brzine
strujanja fluida (w) prema lokalnoj brzini zvuka (a) :
M =
w
a
, (8.44)
izraz (8.43) moˇze da se napiˇse u slede´cem obliku:
dA
A
=
1
kp
(
1
M
2
−1)dp. (8.45)
131
Ukoliko se u prethodni izraz (8.45) zameni izraz za promenu pritiska dp = −wdw/v dobija
se jednaˇcina koja povezuje veliˇcine promene preseka kanala (dA) s promenom brzine (dw)
fluidne struje i Mahovim brojem (M) :
dA
A
= (M
2
−1)
dw
w
. (8.46)
Iz jednaˇcina (8.45) i (8.46), tzv. jednaˇcine profila, sledi analiza isticanja fluida u zavis-
nosti od brzine strujanja u odnosu na lokalnu brzinu zvuka (tj. Mahovog broja M = w/a)
kao i od oblika cevi (dA ≶ 0) :
1. U sluˇcaju strujanja nestiˇsljivog fluida (teˇcnosti) (M = 0, w a), pove´canje brzine
isticanja (dw > 0) i pad pritiska (dp < 0) postiˇze u cevi koja se suˇzava u pravcu
strujanja (dA < 0), tj. u konvergentnom mlazniku i obrnuto.
2. U sluˇcaju kada je M < 1, tj. w < a, (sluˇcaj dozvuˇcnog strujanja, tj. isticanja)
pove´canje brzine isticanja (dw > 0) i pad pritiska (dp < 0) se javlja kod cevi koje
se suˇzavaju u pravcu strujanja (dA < 0), tj. u konvergentnom mlazniku. Opadanje
brzine (dw < 0) i porast pritiska (dp > 0), u sluˇcaju dozvuˇcnog isticanja (M < 1)
javlja se u cevima koje se ˇsire u pravcu strujanja (dA > 0), tj. divergiraju, i nazivaju
se difuzori.
3. U sluˇcaju kada je M > 1, tj. w > a, (sluˇcaj nadzvuˇcnog strujanja) pove´canje brzine
i sniˇzenje pritiska (dw > 0, dp < 0) se postiˇze u difuzoru (dA > 0). Opadanje brzine
i rast pritiska (dw < 0, dp > 0), pri nadzvuˇcnom isticanju (M > 1) se postiˇze u
mlazniku (dA < 0). Znaˇci, u zavisnosti od toga da li je isticanje s dozvuˇcnom ili
nadzvuˇcnom brzinom ista cev (kanal) moˇze da bude mlaznik ili difuzor.
4. U sluˇcaju kada je M = 1 tj. w = a, fluidna struja je vrlo osetljiva na promenu preseka
cevi, jer je imenilac desnog dela izraza (pogledati 8.46)
dw
w
= −
dA
(1 −M
2
)A
vrlo mali. Na osnovu ranije analize (sluˇcaj pod 2 i 3) sledi, da bi se brzina fluidne struje
neprekidno pove´cavala od nule do nadzvuˇcnih brzina cev mora da se u poˇcetku suˇzava
(dozvuˇcno strujanje) a zatim ˇsiri (nadzvuˇcno strujenje). Na taj naˇcin, u najuˇzem delu
cevi, tzv. kritiˇcnom preseku, postiˇze se kritiˇcna brzina, koja je jednaka lokalnoj brzini
zvuka w = w
K
= a, tako da je M = 1. Obrnuto ne vaˇzi, tj. u najuˇzem preseku ne
mora da bude M = 1. Iz jednaˇcine (8.46) sledi da u sluˇcaju kada je M = 1 u najuˇzem
preseku je dw = 0, ˇsto znaˇci da je brzina dostigla maksimum ili minimum, zavisno od
toga da li je kretanje dozvuˇcno ili nadzvuˇcno.
132
.
Slika 8.5. Slika 8.6.
Iz prethodne analize postaje jasno kako moˇze praktiˇcno da se fluid ubrza do nadzvuˇc-
nih brzina, kada je prethodno na izlazu konvergentnog mlaznika (najuˇzem preseku) postig-
nuta kritiˇcna brzina, jednaka lokalnoj brzini zvuka w
K
= a. Naime, potrebno je da se iza
kritiˇcnog preseka kanal dalje ˇsiri (divergira), tako da se ispunjavaju uslovi za dalje pove´ca-
nje brzine, tj. nadzvuˇcno strujenje (sluˇcaj pod 3 iz gornje analize). Kao ˇsto je ranije
pomenuto, takav kombinovani konvergentno-divergentni- tzv. de Lavalov mlaznik omogu-
´cava da se iskoristi celokupan pad pritiska (p
1
−p
0
) od pritiska p
1
na ulazu u mlaznik do
pritiska okolne sredine p
0
≤ p
k
. Na slici 8.5 prikazana je ˇsema de Lavalovog mlaznika sa
dijagramom zavisnosti brzine strujanja (w) i lokalne brzine zvuka (a) od poloˇzaja (l) duˇz
mlaznika.
Brzina strujanja i maseni protok idealnog fluida, za dati izlazni presek, odredjuje se na
osnovu izraza (8.15) i (8.19), respektivno. Maksimalni maseni protok fluida G
max
= G
K
odredjen je povrˇsinom preseka najuˇzeg dela de Lavalovog mlaznika A
2
= A
min
, na mestu
prelaza iz konvergentnog u divergentni deo mlaznika, i izraˇcunava se na osnovu izraza
(8.26). Za dati protok G povrˇsina minimalnog preseka mlaznika A
min
moˇze da se odredi
na osnovu izraza (8.17) i (8.19), tj. na osnovu izraza
A
min
=
G
min
a
. (8.47)
Povrˇsina popreˇcnog preseka na izlazu iz mlaznika A
max
odredjuje se na osnovu izraza
(8.15) i (8.17) tj, na osnovu izraza
A
max
=
Gv
2
w
, (8.48)
gde je u sluˇcaju idealnog gasa v
2
= (p
1
/p
2
)
1/k
v
1
.
U sluˇcaju adijabatskog isticanja s trenjem, proces viˇse nije nepovratan a time
ni izoentropski, tako da entropija raste (∆s > 0). Zbog toga promena entalpije nije viˇse
jednaka duˇzini izoentrope (1 − 2

), tj. i
1
− i

2
ve´c i
1
− i
2
< i
1
− i

2
(slika 8.6), tako da je
shodno izrazu (8.4) brizna isticanja s trenjem (w
2
) manja od brine izoentropskog isticanja
(w

2
), tj. w
2
< w

2
.
133
Primer 8.1 U sluˇcaju izoentropskog isticanja idealnog dvoatomskog gasa (vazduha) iz
konvergentnog mlaznika odrediti kritiˇcnu temperaturu T
K
kao i kritiˇcnu brzinu w
K
. Tem-
peratura gasa na ulazu u mlaznik iznosi t
1
= 100
0
C. Uzeti da je R = 287J/K.
reˇsenje: U sluˇcaju izoentropskog (i adijabatskog) isticanja parametri stanja p
1
, T
1
i
p
K
, T
K
zadovoljavaju jednaˇcinu adijabate:
p
K
T
k/(k−1)
K
= p
1
T
k/(k−1)
1
= const, (P8.1.1)
odnosno
p
K
p
1
=

T
1
T
K

k/(k−1)
=

T
K
T
1

k/(k−1)
(P8.1.2)
Iz relacije (8.23), tj.
p
K
p
1
= ψ
K
=

2
k + 1

k/(k−1)
, (P8.1.3)
i izraza (P8.1.2) sledi (8.28)
T
K
=
2
k + 1
T
1
=
2
1, 40 + 1
· 373K = 310, 8K.
Na osnovu izraza (8.29) sledi
w
K
=

kRT
K
=

1, 40 · 287 · 310, 8 = 353, 4m/s.
Primer 8.2. Dvoatomski gas, ˇcija je gasna konstanta R = 296, 9
J
kg K
, na ulazu u
konvergentni mlaznik ima parametre p
1
= 6.4 MPa i T
1
= 300K. Iz mlaznika gas istiˇce u
sredinu pritiska p
s
= 0.1M Pa. Preˇcnik izlaznog otvora mlaznika je D
2
= 5mm. Odrediti
brzinu w
2
struje gasa na izlazu iz mlaznika, kao i maseni protok G gasa.
reˇsenje: Odnos izmedju kritiˇcnog pritiska p
k
i pritiska p
1
na ulazu u mlaznik je (8.22)
Ψ
κ
=
p
κ
p
1
=

2
κ + 1
κ
κ−1
= 0, 528,
gde je κ =
c
p
c
v
= 1, 40, pa je
p
κ
= 0, 528 p
1
= 3, 379 MPa.
Obzirom da gas istiˇce u sredinu pritiska p
s
= 0, 1 MPa manjeg od kritiˇcnog (p
s
< p
κ
), na
izlazu iz mlaznika se uspostavlja pritisak p
2
jednak kritiˇcnom
p
2
= p
κ
= 3, 379MPa.
Brzina struje gasa w
2
na izlazu iz mlaznika jednaka je kritiˇcnoj brzini w
κ
(8.24)
w
2
= w
k
=

2
κ
κ + 1
p
1
v
1
=

2
κ
κ + 1
RT
1
= 322m/s,
134
tako da je maseni protok G jednak maksimalnom protoku G
m
(8.26)
G = G
m
= A
2

2
κ
κ + 1
p
1
v
1

2
κ + 1
2
κ−1
= A
2

2
κ
κ + 1
1
RT
1

2
κ + 1
2
κ−1
=
= A
2
(
2
k + 1
)
1
k−1
· p
1

2k
k + 1
·
1
RT
1
S obzirom da je povrˇsina izlaznog preseka mlaznika
A
2
=
πD
2
2
4
= 19, 635mm
2
maseni protok iznosi
G = 0, 288kg/s.
Primer 8.3 Vazduh pod pritiskom 2 MPa i na temperaturi 300
0
C istiˇce kroz pravilno
dimenzionisan de Lavalov mlaznik u okolinu pritiska 0,1 MPa. Maseni protok vazduha je
10 kg/s. Odrediti:
a) kritiˇcan pritisak, specifiˇcnu zapreminu i brzinu;
b) minimalan presek mlaznika i
c) brzinu i presek na izlazu iz mlaznika.
reˇsenje: a) Kako za dvoatomski gas (vazduh) odnos kritiˇcnog pritiska i pritiska na
ulazu u mlaznik iznosi (8.22)
Ψ
κ
=
p
κ
p
1
=

2
κ + 1
κ
κ−1
= 0, 528,
kritiˇcan pritisak je
p
κ
= Ψ
κ
p
1
= 0, 528 · 2MPa = 1, 056MPa.
Specifiˇcna zapremina na ulazu u mlaznik je
v
1
=
RT
1
p
1
= 0, 082
m
3
kg
.
Obzirom da vazduh adijabatski istiˇce iz mlaznika, sledi
p
1
v
κ
1
= p
κ
v
κ
κ
= const,
odnosno
v
1
p
1
κ
1
= v
κ
p
1
κ
κ
= const,
odakle je kritiˇcna vrednost specifiˇcne zapremine (8.27)
v
κ
= v
1

p
1
p
κ
1
κ
= 0, 1295m
3
/kg.
135
Kritiˇcna brzina vazduˇsne struje iznosi (8.24)
w
κ
=

2
κ
κ + 1
p
1
v
1
=

2
κ
κ + 1
RT
1
= 438m/s.
b) Obzirom da je maseni protok G povezan s presekom mlaznika A, specifiˇcnom zapremi-
nom v i brzinom w struje gasa relacijom (8.38)
G =
Aw
v
,
sledi da minimalan presek mlaznika iznosi
A
min
=
G
max
v
κ
w
κ
=
G
2
v
κ
w
κ
= 2957mm
2
.
c) Na izlazu iz mlaznika brzina struje vazduha je
w
2
=

2
κ
κ −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

κ−1
κ
¸
= 698, 4m/s,
specifiˇcna zapremina
v
2
= v
1

p
1
p
2
1
κ
= 0, 697m
3
kg
i presek mlaznika
A
2
=
G
2
v
2
w
2
= 9980mm
2
.
Primer 8.4 Kroz pravilno dimenzionisan kovergentno-divergentni (de Lavalov) mlaznik
protiˇce 0,080 kg/s pregrejane vodene pare na pritisku 6 · 10
5
Pa i temperaturi 260
0
C u
okolnu sredinu pritiska 0, 5 · 10
5
Pa. Odrediti:
a) Kritiˇcan pritisak i kritiˇcnu brzinu;
b) teorijsku brzinu isticanja iz mlaznika i
c) presek najuˇzeg dala mlaznika kao i izlazni presek.
reˇsenje:
a) Kako je eksponent adijabate k= 1,30 sledi da je kritiˇcan odnos pritiska (8.22)
ψ
K
=

2
k −1

k/(k−1)
= 0, 564,
tako da kritiˇcan pritisak iznosi
p
K
= ψ
K
· p
1
= 0, 564 · 6 · 10
5
Pa = 3, 384Pa.
136
Iz i,s-dijagrama (ili tablica) za pregerjanu vodenu paru nalaze se poˇcetni parametri
pare: za p
1
= 6·10
5
Pa = 6bara i t
1
= 260
0
C sledi v
1
= 0, 4022m
3
/kg, i
1
= 2975kJ/kg
i s
1
= 7, 215kJ/kgK. Kritiˇcna brzina iznosi (8.24)
w
K
=

2
k
k + 1
p
1
v
1
=

2
1, 3
1, 3 + 1
· 6 · 10
5
· 0, 4022 = 522m/s.
b) Teorijska brzina isticanja iz mlaznika odredjuje se na osnovu izraza (8.4) uzimaju´ci
da je w
1
≈ 0
w
2
=

2(i
1
−i
2
) = 44, 72

i
1
−i
2
,
gde se vrednosti za entalpiju (i) uzimaju u kJ/kg. Kako je (teorijski) proces isticanja
kroz mlaznik izoentropski (adijabatski) krajnji parametri pare nalaze se na osnovu pre-
seka izoentrope s
1
= s
2
= 7, 215kJ/kgK = const i izobare p
2
= 0, 5 · 1065Pa =
0, 5bara = const (u i,s-dijagramu). Tako se dobija da je i
2
= 2515kJ/kg kao i da je
stepen suvo´ce pare x = 0, 943, ˇsto znaˇci da je para na izlazu iz mlaznika vlaˇzna. Sledi,
w
2
= 44, 72 ·

i
1
−i
2
= 44, 72

2975 −2515 = 959m/s.
Ukoliko se uzme u obzir gubitak kinetiˇcke energije zbog trenja stvarna brzina isticanja
je manja od teorijske.
c) Povrˇsina preseka najuˇzeg dela de Laval-ovog mlaznika oderedjuje se na osnovu izraza
A
min
=
G
K
· v
K
w
K
gde je na osnovu (8.27) kritiˇcna vrednost specifiˇcne zapremine
v
K
= v
1

p
1
p
K

1/k
= 0, 4022 ·

6
3, 384

1/1,3
= 0, 625m
3
/kg.
Dobija se
A
min
=
0, 080 · 0, 625
522
= 9, 58 · 10
−5
m
2
≈ 96mm
2
.
Povrˇsina preseka izlaznog dela mlaznika iznosi
A
2
=
G· v
2
w
2
=
0, 080 · 2, 72
959
= 2, 27 · 10
−4
m
2
≈ 227mm
2
,
gde je specifiˇcna zapremina na izlazu iz mlaznika
v
2
= v
1

p
1
p
2

1/k
= 0, 4022 ·

6
0, 5

1/1,3
= 2, 72m
3
/kg.
137
9. PROCESI U KOMPRESORIMA
Kompresori su maˇsine koje, koriste´ci energiju pogonskog motora, komprimuju (sabi-
jaju) vazduh ili neki drugi gas pri ˇcemu se oslobadja toplota, za razliku od pogonskih
toplotnih motora kod kojih se na raˇcun uloˇzene toplotne energije vrˇsi ekspanzija radnog
tela i time dobija mehaniˇcki rad.
Kompresori se ˇsiroko primenjuju u mnogim oblastima tehnike. Osnovni su elementi
gasnih turbina, vazduˇsnih reaktivnih motora i kompresionih uredjaja za hladjenje. Sabijen
vazduh iz kompresora koristi se kod pneumatskih motora i drugih radnih maˇsina (pumpe,
testere, ˇceki´ci itd.), kod motora unutraˇsnjeg sagorevanja, za koˇcnice transportnih vozila,
u pneumatskom transportu rasutih materijala, itd.
Po principu rada i konstrukcionim karakteristikama klasifikuju se na zapreminske
kompresore (kompresori statiˇckog sabijanja) i kompresore sa lopaticama (kompresori
dinamiˇckog sabijanja).
Kod zapreminskih kompresora pove´canje pritiska ostvaruje se smanjenjem radne za-
premine:
a) translatorno-oscilatornim kretanjem pregrade (klipa) i
b) rotacionim kretanjem ekscentriˇcno postavljenog rotora u odnosu na geometrijsku osu
radnog cilindra.
Zapreminski kompresori se dele na klipne i rotacione kompresore.
Kod kompresora sa lopaticama radnom telu se saopˇstava velika brzina a zatim se nje-
gova kinetiˇcka energija transformiˇse u potencijalnu energiju (energija pritiska). Kompresori
sa lopaticama se dele na centrifugalne (turbo-kompresore) i aksijalne kompresore.
Mada se statiˇcki i dinamiˇcki kompresori razlikuju po principu rada i po konstruk-
cionim karakteristikama, sa stanoviˇsta termodinamike, procesi koji se u njima deˇsavaju su
analogni.
Da bi se stekla saznanja o procesima u kompresorima dovoljno je da se prouˇce procesi
u najjednostavnijim i najrasprostranjenijim klipnim kompresorima. Prema broju stepeni
sabijanja kompresori (a time i klipni kompresori) dele se na jednostepene i viˇsestepene sa
medjustepenim hladjenjem.
9.1. Procesi u jednostepenom klipnom kompresoru
Analiza procesa sabijanja kod klipnih kompresora izvodi se na osnovu tzv. indika-
torskog dijagrama, (slika 9.1c) koji prikazuje zavisnost veliˇcine pritiska u cilindru kom-
presora od veliˇcine zapremine gasa u cilindru, odnosno hoda klipa u cilindru. Indikatorski
dijagram se zapisuje pomo´cu tzv. dinamometriˇckog indikatora spojenog za cilindar kom-
prsora.
Principijelna ˇsema realnog jednostepenog klipnog kompresora (cilindra sa kli-
pom) i njegov indikatroski dijagram prikazani su na slici 9.1a i c. Klip (K) u cilindru
(C) vrˇsi translatorno oscilatorno kretanje. Pri kretanju klipa od krajnjeg levog poloˇzaja -
spoljnja mrtva taˇcka (SMT), otvara se usisni ventil (UV) i u cilindar se usisava vazduh. U
krajnje desnom poloˇzaju klipa zatvara se usisni ventil i time se zavrˇsava proces usisavanja
(proces 4 → 1 na indikatorskom dijagramu slika 9.1c). Pri kretanju klipa s desna na
levo, pri ˇcemu su oba ventila-usisni (UV) i izduvni ventil (IV) zatvoreni, gas se sabija do
odgovaraju´ceg pritiska, ve´ceg od pritiska u rezervoaru gde se gas odvodi (proces 1 →2 na
slici 9.1c). Zatim se otvara izduvni ventil i sabijeni gas se izduvava iz cilindra i odvodi u
odgovaraju´ci rezervoar. Proces izduvavanja (2 →3 na slici 9.1c) je zavrˇsen kada klip dodje
u krajnje levi poloˇzaj. Proces u kompresoru se potom ponavlja.
Jasno je da se u sluˇcaju rada kompresora ne moˇze govoriti o ciklusu jer nema termod-
inamaiˇcke zatvorenosti procesa; radno telo ne dostiˇze svoje poˇcetne parametre; u cilindar
se usisava nova koliˇcina gasa.
Kod realnog klipnog kompresora klip ne dolazi do poklopca cilindra, ve´c samo do
138
spoljnje mrtve taˇcke (SMT), jer bi u suprotnom doˇslo do oˇste´cenja ventila. Na taj naˇcin
jedan deo zapremine (V
0
) cilindra je neiskoriˇs´cen-tzv. ˇstetni prostor. Zapremina cilindra
izmedju SMT i UMT naziva se radna zapremina (V
h
) cilindra kompresora.
Slika 9.1
Obiˇcno je V
0
= (0.04−0.10)V
h
. Znaˇci u procesu izduvavanja 2 →3 jedan deo gasa se ne
istiskuje iz cilindra ve´c ostaje u ˇskodljivom prostoru. Pri kretanju klipa u suprotnom smeru,
posle zatvaranja ventila, zaostali gas u cilindru se ˇsiri a pritisak mu opada do pritiska okolne
sredine (proces 3 →4). Posle otvaranja usisnog ventila u cilindar se usisava nova koliˇcina
gasa. Procesi usisavanja i izduvavanja gasa ne odvijaju se pri konstantnim pritiscima.
Pri usisavanju pritisak u cilindru se menja i niˇzi je od pritiska okolne sredine, p
A
< p
4
,
a pri izduvavanju pritisak p
B
u najviˇsoj taˇcki je, na primer za 5 − 20% viˇsi od pritiska
p
3
po zavrˇsetku procesa izduvavanja. Pri teorijskoj analizi rada realnog jednostepenog
kompresora zanemeruju se varijacije pritiska pri usisavanju i izduvavanju gasa i smatra se
da su odgovaraju´ci procesi izobarni. Idealni indikatorski dijagram realnog jednostepenog
kompresora prikazan je na slici 9.1b. Medjutim, s obzirom da je veliˇcina ˇstetnog prostora
(V
0
) zanemarljiva u odnosu na veliˇcinu radnog prostora (V
h
), u daljem tekstu razmotri´cemo
rad idealnog jednostepenog klipnog kompresora (bez ˇstetnog prostora i varijacije pritiska
pri usisavanju i izduvavanju).
Principijelna ˇsema idealnog jednostepenog klipnog kompresora (cilindar sa kli-
pom) i njegov idealni indikatorski dijagram prikazan je na slici 9.1d i e.
Osnovni zadatak termodinamiˇcke analize procesa sabijanje gasa u kompresoru je
odredjivanje rada L
k
koji se troˇsi na sabijanje. Ukupan rad L
k
tokom procesa sabijanja
gasa u kompresoru (4 → 1 → 2 → 3) jednak je algebarskom zbiru rada tokom procesa
usisavanja L
4→1
= p
1
V
1
, rada tokom procesa sabijanja L
1→2
=

V
2
V
1
pdV i rada na izduva-
vanju gasa L
2→3
= p
2
(V
3
−V
2
) = −p
2
V
2
:
L
k
= p
1
V
1
−p
2
V
2
+

V
2
V
1
pdV. (9.1)
Kako je
pdV = d(pV ) −V dp
139
sledi

V
2
V
1
pdV = p
2
V
2
−p
1
V
1

p
2
p
1
V dp, (9.2)
tako da se zamenom (9.2) u (9.1) dobija vrednost rada koji je potreban za radni proces
kompresora
L
k
= −

p
2
p
1
V dp. (9.3)
Rad L
k
se naziva tehniˇcki rad kompresora i predstavljen je ˇsrafiranom povrˇsinom
4 →1 →2 →3 na slici (9.1e).
Specifiˇcan tehniˇcki rad kompresora iznosi
l
k
=
L
k
m
= −

p
2
p
1
vdp, (9.4)
gde je m-masa gasa koji se sabija u toku jednog radnog procesa.
Teorijska vrednost specifiˇcne snage potrebne za rad kompresora iznosi
p =
dL
k
dt
= l
k
dm
dt
, (9.5)
gde je
dm
dt
maseni kapacitet kompresora (ˇcija je vrednost na primer: kod klipnih i
rotacionih kompresora 10m
3
/s, kod centrifugalnih kompresora 70m
3
/s, a kod aksijalnih
kompresora 250m
3
/s).
Kompresor je efikasniji i ekonomiˇcniji ukoliko je rad kompresora L
k
manji.
Zavisno od brzine procesa sabijanja gasa kao i kvaliteta toplotne izolacije ili pak
kvaliteta hladjenja cilindra kompresora, proces sabijanja moˇze da se odvija po izotermi
(1 → 2), politropi (1 → 2

) ili adijabati (1 → 2

) (prikazan na slici 9.2. u p,v- i T,
s-dijagramu)
Jasno je da izotermni proces sabijanja u kompresoru moˇze da se ostvari ukoliko se
cilindar nalazi u termostatu stalne temperature T
1
, odnosno u praksi, ukoliko se ostvari
kvalitetno hladjenje cilindra kompresora i vrˇsi spora kompresija.
Ukoliko se proces sabijanja odvija dovoljno brzo a cilindar je idealno toplotno izolovan,
takav proces ´ce da bude adijabatski. Realni proces sabijanja se odvija po politropi s
eksponentom n (1 < n < k).
Specifiˇcni tehniˇcki rad kompresora izraˇcunava se na osnovu izraza (9.3) metodom
raˇcunske integracije povrˇsine 1 →2 →3 →4 realnog indikatorskog dijagrama. Medjutim,
s obzirom da je najve´ci pritisak gasa kod jednostepenog kompresora p
2
= (1 ÷ 2)MPa,
s dovoljnom taˇcnoˇs´cu moˇze da se primeni jednaˇcina stanja idealnog gasa za odredjivanje
zavisnosti v = v(p). Uzimaju´ci u obzir da je u sluˇcaju izotermnog procesa v =
p
1
T
1
p
=
RT
1
p
,
u sluˇcaju adijabatskog procesa v =
p
1
k
1
p
1
k
· v
1
, i u sluˇcaju politropnog procesa v =
p
1
n
1
p
1
n
· v
1
,
zamenom odgovaraju´ceg izraza za specifiˇcnu zapreminu u izraz (9.4) dobijaju se izrazi za
specifiˇcan tehniˇcki rad kompresora.
Specifiˇcan tehniˇcki rad kompresora u sluˇcaju izotermnog sabijanja je
l
k
= −

p
2
p
1
vdp = −

p
2
p
1
RT
1
dp
p
= −RT
1
ln
p
2
p
1
= −RT
1
ln
v
1
v
2
, (9.6)
140
u sluˇcaju adijabatskog sabijanja je
l
k
= −

v
2
v
1
vdp =
k
k −1
(p
1
v
1
−p
2
v
2
) =
k
k −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

k−1
k
¸
=
= −
k
k −1
RT
1
¸

p
2
p
1

k−1
k
−1
¸
, (9.7)
i u sluˇcaju politropnog sabijanja
l
k
=
n
n −1
(p
1
v
1
−p
2
v
2
) =
n
n −1
p
1
v
1
¸
1 −

p
2
p
1

n−1
n
¸
=
= −
n
n −1
RT
1
¸

p
2
p
1
n
n−1
−1
¸
. (9.8)
Analizom izraza (9.6), (9.7) i (9.8) pokazuje se da je specifiˇcni tehniˇcki rad pri izotermnom
sabijanju najmanji (ˇsrafirana povrˇsina ograniˇcena krivom 4 →1 →2 →3 na slici 9.2).
Slika 9.2.
Koliˇcina toplote koja se oslobadja u toku politropnog procesa sabijanja iznosi
q
1−2
= c
V
n −k
n −1
(T
2
−T
1
). (9.9)
9.2. Procesi u viˇsestepenom klipnom kompresoru sa medjustepenim
hladjenjem
U tehnici ima potrebe za koriˇs´cenjem gasova ˇciji su pritisci do 100 MPa. Medjutim,
kako je ranije pomenuto, pritisak sabijenog gasa u jednostepenom kompresoru ne prelazi
vrednost od p
2
= (1 ÷ 2)MPa. Pri viˇsim pritiscima (p
2
> 2MPa) ˇcak i pri savrˇsenom
hladjenju, temperatura (T
2
) gasa na kraju procesa sabijanja bila bi vrlo visoka ˇsto bi
dovelo do samozapaljenja ulja za podmazivanje a time i havarije kompresora. Zbog toga
se za viˇse pritiske koriste viˇsestepeni klipni turbokompresori. Viˇsestepeni kompresor ˇcine
dva ili viˇse redno vezana jednostepena kompresora. Sabijeni gas iz prvog kompresora se
hladi u posebnom razmenjivaˇcu toplote pre ulaza u slede´ci stepen viˇsestepenog kompresora
itd. Efikasnim hladjenjem u razmenjivaˇcu temperatura gasa se snizi do temperature koju
je imao gas na ulazu u prethodni stepen viˇsestepenog kompresora.
141
Principijelna ˇsema i odgovaraju´ci idealni dijgram trostepenog idealnog klipnog kom-
presora sa medjustepenim hladjenjem prikazani su na slici 9.3.
Slika 9.3.
U prvom stepenu kompresora (I) gas se usisava pri izobarnom procesu 0 →1, sabija pri
politropnom procesu 1 → 2, zatim izduvava pri izobarnom procesu 2 → A u razmenjivaˇc
toplote (R
I
). Gas koji je u razmenjivaˇcu ohladjen do poˇcetne temperature (T
1
) usisava
se drugi stepen kompresora (II) (proces A → 3), sabija (proces 3 → 4) i izduvava (proces
4 →B) u razmenjivaˇc toplote (R
II
) hladi do poˇcetne temperature, usisava (proces B →4)
u III stepenu kompresora, sabija (proces 5 →6) i izduvava (proces 6 →C) u razmenjivaˇc
pred slede´ci stepen kompresora.
Iz indikatorskog dijagrama (slika 9.3b) oˇcigledno je da se koriˇs´cenjem viˇsestepenog
kompresora s medjustepenim hladjenjem umesto jednostepenog iste veliˇcine ste-
pena kompresije β = p
4
/p
1
, tj. odnosa krajnjeg p
4
i poˇcetnog p
1
pritiska, postiˇze
osim niˇze temperature sabijenog gasa i uˇsteda u veliˇcini specifiˇcnog tehniˇckog rada l
k
.
Uˇstedjena vrednost specifiˇcnog tehniˇckog rada jednaka je ˇsrafiranoj povrˇsini (2-3-4-5-6-D).
Pokazuje se da ´ce ukupan tehniˇcki rad m-stepenog kompresora da bude najmanji u
sluˇcaju kada su jednaki stepeni kompresije svih stepena kompresora
β
1
= ... = β
i
= ... = β
m
=
m

p
2
p
1
, (9.10)
gde je β
i
=
p
2i
p
1i
− stepen kompresije kod i-tog kompresora.
Pri vrlo velikom broju stepena (m) kompresora linija sabijanja 1 → 2 → 3 → 4 →
5 → 6 postaje bliska izotermi 1 → 3 − 5 − 7 ˇsto se vidi sa indikatorskog dijagrama
(slika 9.3b). S obzirom da se pri izotermnom sabijanju izvrˇsi najmanji rad, sledi da se
koriˇs´cenjem viˇsestepenog kompresora postiˇze ve´ca efikasnost i ekonomiˇcnost u poredjenju
sa jednostepenim kompresorom koji bi imao istu vrednost stepena kompresije.
142
Primer 9.1 Kompresor sabija (komprimuje)10
3
m
3
/h vazduha od pritiska 0,1 MPa do
pritiska 1,0 MPa. Odrediti neophodnu snagu za pogon kompresora, ako se sabijanje vrˇsi:
a) adijabatski;
b) politropski (n = 1, 30) i
c) izotermski
reˇsenje: Snaga potrebna za pogon kompresora data je izrazom (9.5)
P
k
=
dL
k
dt
=
dml
k
dt
= l
k
dm
dt
. (P9.1.1)
Kako je
pV = mRT (P9.1.2)
dobija se
dm
dt
=
p
RT
dV
dt
, (P9.1.3)
tako da je
P
k
=
p
RT
l
k
dV
dt
=
p
1
RT
1
l
k
dV
dt
. (P9.1.4)
a) U sluˇcaju adijabatskog sabijanja vazduha (k = 1, 40) specifiˇcni rad kompresora dat je
izrazom (9.6) tako da na osnovu (P9.1.4) potrebna snaga iznosi
(P
k
)
ad
=
k
k −1
p
1
[(
p
2
p
1
)
k−1
k
−1]
dV
dt
= 90, 5kW.
b) U sluˇcaju politropskog sabijanja vazduha specifiˇcni rad kompresora dat je izrazom (9.7)
tako da na osnovu (P9.1.4) potrebna snaga za pogon kompresora iznosi
(P
k
)
poli
=
n
n −1
p
1
¸

p
2
p
1

n−1
n
−1
¸
dV
dt
= 84, 4kW.
c) kada je proces sabijanja izoterman na osnovu izraza (9.6) i (P9.1.4) sledi
(P
k
)
izoterm
= p
1
ln
p
2
p
1
·
dV
dt
= 64, 0kW.
Primer 9.2 Odrediti rad potreban za pogon jednostepenog kompresora i minimalan
rad za pogon trostepenog kompresora za sabijanje 1m
3
vazduha od pritiska 0,1 MPa do
pritiska 12,5 MPa. Eksponent politrope u svakom stepenu iznosi 1,30.
reˇsenje: U sluˇcaju politropskog sabijanja vazduha jednostepenim kompresorom potreban
rad na osnovu (9.8) iznosi
L
k
1
= ml
k
= m
n
n −1
p
1
v
1
¸

p
2
p
1
n
n−1
−1
¸
=
143
=
n
n −1
p
1
V
1
¸

p
2
p
1
n
n−1
−1
¸
, (P9.2.1)
tako da je rad po jedinici zapremine
l
(V )
k
1
=
L
k
1
V
1
=
n
n −1
p
1
¸

p
2
p
1
n
n−1
−1
¸
= 887kJ/m
3
.
U sluˇcaju trostepenog kompresora (m = 3) stepen kompresije, na osnovu (9.10), iznosi
β =
p

2
p
1
=
m

p
2
p
1
=
3

12, 5
0, 1
= 5,
tako da je rad potreban za sabijanje jedinica zapremine vazduha (1m
3
) u jednom (prvom)
stepen trostepenog kompresora
l
(V )
k
i
=
n
n −1
p
1
¸

p

2
p
1
n
n−1
−1
¸
=
n
n −1
p
1

β
n
n−1
−1

=
=
n
n −1
p
1

p
2
p
1

n−1
nm
−1 = 194, 9kJ/m
3
Kako su radovi potrebni za pogon svakog stepena kompresora medjusobno jednaki, tj. l
(V )
1
=
l
(V )
2
= l
(V )
3
, sledi
l
(V )
k
= ml
(V )
k
1
= 3 · 194, 9kJ/m
3
= 584, 7kJ/m
3
.
144
10. PROCESI U KLIPNIM MOTORIMA UNUTRA
ˇ
SNJEG
SAGOREVANJA
Nalaˇzenje najracionalnijeg naˇcina prevodjenja toplotne energije u me-haniˇcki rad je
jedan od najvaˇznijih zadataka tehniˇcke termodinamike.
Neprekidno prevodjenje toplote u rad moˇze da se ostvari putem termodinamiˇckog
ciklusa (glava 3.). Pri datim temperaturama izvora toplote T
1
i hladnjaka T
2
termiˇcki
koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) ima najviˇsu vrednost kod Carnott-ovog ciklusa (poglavlje
3.3 izraz (3.32)).
η
t
= 1 −
T
2
T
1
,
tako da bi sa stanoviˇsta termodinamike bilo najcelishodnije konstruisati takve toplotne
maˇsine koje bi radile po Carnott-ovom ciklusu.
Toplota za ostvarenje ciklusa dobija se sagorevanjem goriva. Kao hladnjak koristi
se okolna sredina. Pri zadatoj temperaturi sagorevanja, T
g
i temperaturi hladnjaka T
2
,
odnosno okolne sredine T
s
(T
2
≈ T
s
), termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja moˇze da se pove´ca
ukoliko se smanji razlika izmedju temperature sagorevanja T
g
i temperature radnog tela
T
1
. Najmanja razlika T
g
−T
1
se postiˇze kod motora unutraˇsnjeg sagorevanja (MUS).
Motori unutraˇsnjeg sagorevanja su takvi motori kod kojih se toplota, koja se predaje
radnom telu, oslobadja sagorevanjem goriva unutar cilindra motora. Radno telo je, u
prvom delu procesa vazduh ili smeˇsa vazduha sa lako zapaljivim gorivom, a u drugom
delu procesa- proizvodi sagorevanja goriva. Gorivo moˇze da bude u teˇcnom ili gasnom
stanju. U gasnim motorima unutraˇsnjeg sagorevanja temperatura radnog tela je znatno
iznad kritiˇcne temperature a pritisak nije mnogo visok, tako da moˇze da se smatra da
je radno telo idealan gas, ˇsto znatno pojednostavljuje analizu termodinamiˇckog procesa
(ciklusa).
S obzirom da kod motora unutraˇsnjeg sagorevanja gorivo sagoreva u samom motoru,
ovi motori imaju bitne prednosti u odnosu na druge toplotne maˇsine. Kod ovih toplotnih
maˇsina nema potrebe za velikim povrˇsinama kroz koje bi se vrˇsila razmena toplote od izvora
ka radnom telu, tako da su oni znatno manjih dimenzija u odnosu na, na primer, parne
toplotne maˇsine. S druge strane, kod toplotnih maˇsina, kod kojih se radnom telu toplota
dovodi od spoljnjeg izvora, gornja granica temperature radnog tela je znatno niˇza u odnosu
na motore unutraˇsnjeg sagorevanja, zbog sniˇzavanja ˇcvrsto´ce konstrukcionih materijala
s porastom temperature. Kod motora unutraˇsnjeg sagorevanja toplota se oslobadja u
radnom telu, a ne prenoˇsenjem toplote kroz zidove motora, tako da se zidovi cilindra i
glava bloka cilindra prinudno hlade, ˇcime je omogu´ceno poviˇsenje gornje temperaturske
granice ciklusa a time poviˇsenje termiˇckog koeficijenta iskoriˇs´cenja.
Za ocenu efikasnosti motora unutraˇsnjeg sagorevanja, osim ocene stepena savrˇsenstva
ciklusa, mora da se uzme u obzir i ocena stepena savrˇsen-stva samog motora. Raˇcuni
pokazuju, da bi motori koji bi radili po Carnott-ovom ciklusu bili glomazni, teˇski i skupi,
odnosno niskog stepena savrˇsen-stva. Obrazloˇzimo osnovne razloge zbog kojih bi motori
koji bi radili po Carnott-ovom ciklusu bili niskog stepena savrˇsenosti, odnosno necelishodni.
Na slici 10.1 u p,v- dijagramu prikazan je Carnott-ov ciklus, koji se sastoji iz dve
izoterme A-B (T
1
= const) i C-D (T
2
= const) i dve adijabate B-C i D-A. Temperatura
sagorevanja goriva pribliˇzno je jednaka temperaturi radnog tela (T
g
≈ T
1
). Temperatura i
pritisak u taˇcki C odgovara pribliˇzno pritisku okolne sredine (T
2
≈ T
s
, p
C
≈ p
s
). Kako je za
benzin T
g
≈ T
1
= 2100K, a T
s
≈ T
2
= 290K, lako se pokazuje da je, za k=1,33 (viˇse atom-
ski gas), pritisak u najviˇsoj taˇcki ciklusa relativno visok p
A
> 290MPa. Sniˇzenje pritiska
p
A
moˇze da se postigne sniˇzenjem temperature T
1
ˇsto bi dovelo do sniˇzenja termiˇckog koefi-
cijenta iskoriˇs´cenja. Na primer, u realnim motorima unutraˇsnjeg sagorevanja maksimalni
pritisci su reda 1.5 -10 MPa. Znaˇci, prvi razlog necelishodnosti praktiˇcnog ostvarenja
Carnott-ovog ciklusa kod ovih motora je u tome ˇsto bi njegova masa morala da bude velika,
da bi se obezbedila ˇcvrsto´ca pri tako visokom pritisku (p
A
> 290MPa).
146
.
Slika 10.1.
Drugi razlog se sastoji u slede´cem: Nagibi izoterme A-B i adijabate B-C se malo razlikuju
i mali su, a pad pritiska je vrlo velik (od p
A
≈ 290 MPa do p
C
≈ 0.1 MPa) tako da je ciklus
vrlo rastegnut u pravcu v-ose; za date uslove stepen ˇsirenja je vrlo velik v
C
/v
A
≈ 400 (u
realnim motorima unutraˇsnjeg sagorevanja v
C
/v
A
≈ 16).
Na osnovu predhodnog sledi da bi cilindri takvih motora morali da budu vrlo velike
duˇzine, koja ne bi odgovarala snazi takvog motora. Osim toga gubici usled trenja bi bili
veliki ˇsto bi dovelo do smanjanja efikasnosti motora.
Na osnovu predhodnog sledi da je osnovni cilj konstruktora motora bio da se ostvare
takvi ciklusi koji bi saˇcuvali preimu´cstva Carnott-ovog ciklusa a da se odstrane njegovi
nedostaci. Na slici (10.1) su prikazani takvi ciklusi: B − C
1
− D − A
1
s dovodjenjem
toplote po izohori A
1
−B i ciklus A
2
−B −C
1
−D−A
2
s dovodjenjem toplote po izobari
A
2
− B. U oba ciklusa sniˇzen je, u odnosu na Carnott-ov ciklus, maksimalan pritisak
p
A
, i stepen ˇsirenja (ekspanzije) u istom intervalu ekstremnih temperatura (T
max
= T
1
i
T
min
= T
2
).
U motorima kod kojih se realizuju ciklusi s izohornim i izobarnim dovodjenjem toplote
sniˇzen je termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja, u poredjenju s Carnott-ovim ciklusom, ali je
znatno pove´can stepen savrˇsenosti motora.
Klipni motori unutraˇsnjeg sagorevanja imaju ˇsiroku primenu (kod automobila, trak-
tora, aviona starog tipa itd.).
Osnovni element svakog klipnog motora unutraˇsnjeg sagorevanja je cilindar s kli-
pom. Cilindar ima dva otvora s ventilima. Preko jednog ventila radno telo (vazduh
ili zapaljiva smeˇsa) se usisava, a kroz drugi se vrˇsi izbacivanje radnog tela (produkata
sagorevanja) po zavrˇsetku ciklusa.
Razlikuju se tri osnovna oblika ciklusa klipnih motora unutraˇsnjeg sagorevanja:
- Otto-ov ciklus (sagorevanje pri v = const);
- Diesel-ov ciklus (sagorevanje pri p = const);
- kombinovani Otto-Diesel-ov (Sabath´e-ov, Seiliger-ov ili Trinkler-ov) ciklus (sagore-
vanje pri v = const a zatim pri p = const).
Ispitivanje rada realnog klipnog motora unutraˇsnjeg sagorevanja korisno je da se
prikaˇze preko dijagrama zavisnosti pritiska gasa u cilindru od zapremine, odnosno od
poloˇzaja klipa za ceo ciklus. Dijagram se snima pomo´cu posebnog instrumenta-indikatora,
tako da se naziva indikatorski dijagram.
147
10.1. Ciklus s dovodjenjem toplote pri v =const - Otto-ov ciklus
ˇ
Sema motora (cilindar sa klipom) koji radi po Otto-ovom ciklusu kao i njegov indika-
torski dijagram prikazani su na slici 10.2a i 10.2b.
a) b)
Slika 10.2.
Klip K vrˇsi kretanje u cilindru C, koji ima usisni (UV) i izduvni ventil (IV). Tokom
procesa 7-1 klip se kre´ce s leva na desno, pri ˇcemu se vazduh u cilindru razredjuje, otvara
se usisni ventil (UV) i u cilindar ulazi gorivo, koje je pripremljeno u posebnom uredjaju-
karburatoru. U sluˇcaju Otto-ovog ciklusa radno telo (gorivo) ˇcine smeˇsa vazduha s izves-
nom koliˇcinom pare benzina (ili drugog lako isparljivog goriva). Kada cilindar dodje u
krajnji desni poloˇzaj (taˇcka 1 na indikatorskom dijagramu) zatvara se usisni ventil (UV).
Cilindar nastavlja da se kre´ce s desna na levo, pri ˇcemu se gorivo (radna smeˇsa) u cilindru
sabije tako da pritisak raste (proces 1-2). Kada cilindar dodje u krajnji levi poloˇzaj, a
pritisak dostigne odredjenu vrednost, koja odgovara taˇcki 2 na indikatorskom dijagramu,
pomo´cu elektriˇcne sve´cice (S) pali se gorivo (radna smeˇsa). S obzirom da je sagorevanje
smeˇse skoro trenutno, klip za to vreme ne uspeva da se pomeri, tako da se proces sagore-
vanja moˇze smatrati izohornim (v = const).
Tokom procesa sagorevanja oslobadja se odredjena koliˇcina toplote, na raˇcun koje se
radna smeˇsa u cilindru zagreva tako da pritisak raste do vrednosti koja odgovara taˇcki
3 na indikatorskom dijagramu. Pod dejstvom ovog pritiska klip se kre´ce u desno, vrˇse´ci
pri tom rad za potrebe spoljneg potroˇsaˇca. Kada klip dospe do krajnjeg desnog poloˇzaja,
otvara se izduvni ventil (IV) tako da gas izlazi iz cilindra, a pritisak pada do vrednosti
neˇsto ve´ce od atmosferskog (proces 4-5).
Klip ponovo kre´ce u levo, izbacuju´ci zaostali deo produkata sagorevanja. Zatim se,
u krajnjem levom poloˇzaju klipa, zatvara izduvni ventil (IV) a otvara usisni ventil (UV),
usisava gorivo i ciklus se ponavlja. Na taj naˇcin, klip u cilindru motora, koji radi po ciklusu
Otto-a, tokom jednog ciklusa vrˇsi ˇcetiri hoda (takta) - usisavanje, sabijanje, ˇsirenje posle
sagorevanja smeˇse i izbacivanje produkata sagorevanja u atmosferu.
Realan ciklus motora s unutraˇsnjim sagorevanjem, kao u primeru rada klipnog mo-
tora unutraˇsnjeg sagorevanja s brzim sagorevanjem goriva pri v = const, nije zatvorena
kriva ve´c petlja. Radno telo se usisava spolja i izbacuje u atmosferu po zavrˇsenom ciklusu,
ˇsto znaˇci da se u svakom ciklusu koristi nova koliˇcina radnog tela.
Trenje, hemijske reakcije u radnom telu, konaˇcna brzina klipa, provodjenje toplote
itd, ukazuju na ireverzibilnost procesa.
Analiza takvog ciklusa sa stanoviˇsta teorije toplotnih procesa je nemogu´ca, zbog toga
se termodinamiˇcki ispituje odgovaraju´ci idealno reverzibilni ciklus. Smatra se da je
radno telo (vazduh) idealan gas, konstantne specifiˇcne toplote, da se u cilindru nalazi
konstantna zapremina radnog tela, a da je razlika temperature izvora toplote i radnog tela
beskonaˇcno mala. Tako se uzima da se dovodjenje toplote radnom telu vrˇsi od spoljnjeg
izvora u izohornom procesu (2-3), a ne na raˇcun sagorevanja goriva, a odvodjenje toplote
ka hladnjaku - u izohornom procesu (4-5).
Ako su procesi komprimovanja (sabijanja) (1-2) i ˇsirenja (3-4) u ovom ciklusu brzi,
148
tako da za dato vreme ne dodje do primetne razmene toplote sa okolinom, tada se oni
mogu smatrati adijabatskim.
Idealizovan ciklus klipnih motora unutraˇsnjeg sagorevanja sa dovodjenjem
toplote (sagorevanjem) pri izohornom procesu (v =const)- Otto-ov ciklus prikazan
je u p, v− i T, s− dijagramu na slici 10.3.
Proces 1 → 2 (slika 10.3.) odgovara adijabatskoj kompresiji radnog tela (smeˇsa vaz-
duha sa benzinom); 2 → 3 - izohornom dovodjenju toplote (brzo sagorevanje smeˇse);
3 →4- adijabatskoj ekspanziji produkata sagorevanja; 4 →1 izohornom odvodjenju toplote
(izbacivanje produkata sagorevanja u atmosferu).
Slika 10.3.
Karakteristiˇcni parametar ciklusa je stepen adijabatske kompresije (ili ekspanzije)
=
v
1
v
2
> 1.
Odredimo termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) Otto-vog ciklusa.
Koliˇcina toplote koja je dovedena radnom telu tokom izohornog procesa 2 → 3 data
je izrazom
q
1
= c
v
(T
3
−T
2
). (10.1)
Odredjena koliˇcina toplote tokom izohornog procesa 4 →1 (apsolutna vrednost) iznosi
|q
2
| = c
v
(T
4
−T
1
). (10.2)
Kako je TKI po definiciji
η =
q
1
−|q
2
|
q
1
= 1 −
|q
2
|
q
1
, (10.3)
smenom (10.1) i (10.2) u (10.3) dobija se
η = 1 −
T
4
−T
1
T
3
−T
2
= 1 −
T
1

T
4
T
1
−1

T
2

T
3
T
2
−1
. (10.4)
Iz jednaˇcine adijabate primenjene za krajnje taˇcke procesa (1 →2)
T
1
v
k−1
1
= T
2
v
k−1
2
, (10.5)
sledi
T
1
T
2
=

v
2
v
1

k−1
=
1
(
v
1
v
2
)
k−1
=
1

k−1
, (10.6)
gde je =
v
1
v
2
-stepen kompresije. S druge strane, za adijabatu (3 →4) je
T
4
v
k−1
4
= T
3
v
k−1
3
, (10.7)
149
odnosno (v
4
= v
1
, v
3
= v
2
),
T
4
v
k−1
1
= T
3
v
k−1
2
. (10.8)
Iz (10.5) i (10.8) sledi
T
4
T
1
=
T
3
T
2
(10.9)
Zamenom (10.9) i (10.6) u (10.4) dobija se TKI Otto-vog ciklusa
η
0
= 1 −
T
1
T
2
= 1 −
1

k−1
(10.10)
Znaˇci, TKI Otto-ovog ciklusa zavisi od stepena kompresije () i prirode radnog tela (ekspo-
nenta adijabate k) i raste s pove´canjem stepena kompresije. Medjutim, postoji ograniˇcenje
ˇsto se tiˇce pove´canja stepena kompresije (a time KTI). Pri velikim vrednostima stepen kom-
presije ( > 12) dolazi do samozapaljenja smeˇse goriva i vazduha u cilindru motora. Zavisno
od vrste goriva, stepen kompresije je u intervalu od 5-10. Na primer, kod automobilskih
motora ≈ 8.5.
Na slici 10.4. grafiˇcki je prikazana zavisnost η od za razliˇcito k.
Slika 10.4
10.2. Ciklus s dovodjenjem toplote pri p =const - Diesel-ov ciklus
Analiza idealnog ciklusa s dovodjenjem toplote pri v = const (Otto-ov ciklus) pokazala
je da je za pove´canje ekonomiˇcnosti motora, koji rade po ovom ciklusu, neophodno da se
pove´ca stepen kompresije (). Medjutim, kako je istaknuto u prethodnom poglavlju, postoji
ograniˇcenje ˇsto se tiˇce pove´canja stepena kompresije iznad = 12 zbog samozapaljenja
smeˇse goriva i vazduha u cilindru. Pri ve´cim stepenima kompresije pritisak u cilindru toliko
poraste da temperatura radnog tela dostiˇze temperaturu samozapaljenja smeˇse goriva i
vazduha. Ukoliko bi se odvojeno izvrˇsila kompresija vazduha (u cilindru) i goriva (van
cilindra) u kompresoru pa tek po zavrˇsetku procesa gorivo ubrizgalo u cilindar postigao
bi se ˇzeljen cilj; stepen kompresije moˇze da se pove´ca (do = 20) tako da temperatura
vazduha postaje viˇsa od temperature samozapaljenja. S druge strane, posle uskladjenog
i kontrolisanog ubrizgavanja goriva dolazi do kontrolisanog samozapaljenja smeˇse tako da
nije potrebno da se koristi uredjaj za stvaranje elektriˇcne varnice (sa sve´cicom). U ovom
sluˇcaju, posle samozapaljenja, smeˇsa goriva sagoreva postepeno pri konstantnom pritisku.
Na ovom principu su zasnovani motori koji rade po tzv. Diesel-ovom ciklusu (ciklus sa
dovodjenjem toplote pri p = const).
Indikatorski dijagram motora koji radi po Diesel-ovom ciklusu prika-zan je na slici
(10.5).
150
Slika 10.5
Taˇcka A odgovara poloˇzaju klipa u cilindru motora posle zavrˇsenog izbacivanja proiz-
voda sagorevanja u predhodnom ciklusu rada motora i otvaranju usisnog ventila. U procesu
A →1 vrˇsi se usisavanje atmosferskog vazduha, pri malom podpritisku u cilindru motora.
U taˇcki 1 proces usisavanja se zavraˇsava zatvaranjem usisnog ventila. Kretanjem klipa u
suprotnom smeru vrˇsi se adijabatsko sabijanje vazduha (proces 1 →2) pri ˇcemu se pritisak
znatno pove´ca a time i njegova temperatura (200 −300
0
C iznad temperature samozapal-
jenja goriva). U poˇcetku procesa 2 → 3 u cilindar se ubrizgava odredjena koliˇcina goriva
koje se pri datoj temperaturi spontano zapaljuje. Za vreme sagorevanja goriva klip se
pomeri za deo svog hoda pri skoro konstantnom pritisku. Posle zavrˇsenog sagorevanja
dolazi do adijabatske ekspanzije proizvoda sagorevanja (proces 3 →4) i kretanju klipa do
poloˇzaja koji odgovara najve´coj radnoj zapremini cilindra. U taˇcki 5 otvara se vazduˇsni
ventil tako da gas izlazi iz cilindra a pritisak pada do vrednosti neˇsto ve´ce od atmosfer-
skog pritiska (proces 4 → 5). Zaostali deo vazduha i proizvoda sagorevanja izbacuje se
kretanjem klipa do poˇcetnog poloˇzaja (proces 5 → B), kada se zatvara izduvni ventil a
otvara usisni ventil. S obzirom da se proces 5 →B odvija pri konstantnom pritisku, neˇsto
viˇsem od atmosferskog, a proces A → 1 odvija pri konstantnom pritisku, neˇsto niˇzem od
atmosferskog, pri zatvaranju izduvnog i otvaranju usisnog ventila dolazi do manjeg pada
pritiska (proces B →A).
Idealizovan ciklus MUS s dovodjenjem toplote pri p = const - Dieselov
ciklus prikazan je u p, v− i T, s− dijagramu na slici (10.6).
Proces 1 → 2 odgovara adijabatskoj kompresiji vazduha; 2 → 3 - izobarnom dovod-
jenju toplote (sagorevanje smese vazduha i ubaˇcenog goriva); 3 →4 - adijabatskoj ekspanz-
iji proizvoda sagorevanja; 4 → 1 izohornom odvodjenju toplote (izbacivanju proizvoda
sagorevanja u atmosferu).
Karakteristiˇcni parametri cikusa su stepen ekspanzije =
v
1
v
2
i stepen predekspanzije
ρ =
v
3
v
2
.
151
Slika 10.6.
Dovedena koliˇcina toplote u procesu 1 →2 iznosi
q
1
= c
p
(T
3
−T
2
), (10.11)
a odvedena koliˇcine toplote u procesu 4 →1 iznosi
q
2
= c
v
(T
1
−T
4
), (10.12)
tako da je termiˇcki stepen iskoriˇs´cenja Diesel-ovog ciklusa
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
v
(T
4
−T
1
)
c
p
(T
3
−T
2
)
= 1 −
T
1
(
T
4
T
1
−1)
kT
2
(
T
3
T
2
−1)
. (10.13)
Proces 2 →3 je izobaran tako da je
T
3
T
2
=
v
3
v
2
= ρ. (10.14)
Iz jednaˇcine adijabate 1 →2 i 3 →4 sledi
T
1
= T
2

v
2
v
1

k−1
=
T
2

k−1
(10.15)
i
T
4
= T
3

v
3
v
4

k−1
= T
3

v
3
v
1

k−1
. (10.16)
Iz (10.15), (10.16) i (10.14) dobija se
T
4
T
1
=
T
3
T
2

v
3
v
2

k−1
= ρ · ρ
k−1
= ρ
k
. (10.17)
Smenom odgovaraju´cih odnosa temperatura iz (10.14), (10.15) i (10.17) u izraz (10.13)
dobija se zavisnost KTI Diesel-ovog ciklusa od parametara i ρ :
η
D
= 1 −
1
k
k−1
=
ρ
k
−1
ρ −1
(10.18)
152
TKI Diesel-ovog ciklusa raste sa stepenom kompresije i opadanjem stepena predekspanzije
ρ. Na slici 10.7 grafiˇcki je prikazana zavisnost η od pri najˇceˇs´cim vrednostima parametra
ρ.
Slika 10.7
10.3. Ciklus s dovodjenjem toplote pri v =const i p = const -Sabath´e-ov ciklus*
Klipni motori unutraˇsnjeg sagorevanja s postepenim izobarnim sago-revanjem goriva
imaju niz nedostataka. Na primer, koriˇs´cenjem kompresora za ubrizgavanje goriva u cilin-
dar troˇsi se 6 − 10% snage motora. Osim toga visok pritisak pri velikim stepenima kom-
presije iziskuju sloˇzeniju konstrukciju ovih motora ˇcime se sniˇzava njihova ekonomiˇcnost.
Teˇznja ka uproˇs´cenju i poboljˇsanju rada klipnih motora unutraˇsnjeg sagorevanja ost-
varena je kod tzv. bezkomprsorskih motora koji rade po ciklusu sa kombinovanim dovod-
jenju toplote u procesima pri v = const i p = const. Kako je ranije napomenuto (poglavlje
10.1 ), kod na primer, Otto-ovih motora radna smesa, koja se sastoji od goriva i vazduha,
obrazuje se van cilindra u tzv. karburatoru motora i posle usisavanja sabija u cilindru
u jednom taktu rada motora, pri kretanju klipa od unutraˇsnje mrtve taˇcke (UMT) ka
spoljnjoj mrtvoj taˇcki (SMT).
Kod Diesel-ovih motora smeˇsa goriva i vazduha formira se u cilindru motora tako ˇsto
se prvo usisa i sabije vazduh u cilindru pa se tek tada kontrolisano u cilindar ubrizga i
rasprˇsi gorivo koje je prethodno sabijeno u kompresoru.
Sliˇcno Diesel-ovim motorima, kod motora koji rade po Sabat´e-ovom ciklusu vazduh i
gorivo se sabijaju odvojeno a radna smeˇsa vazduha i goriva formira u unutraˇsnjosti cilindra.
Vazduh se usisava u cilindar motora i sabija do pritiska koji odgovara tempera-
turi samozapaljenja goriva. Teˇcno gorivo se pumpom za gorivo pod visokim pritiskom
(50-70 MPa) ubacuje u cilindar preko posebne mehaniˇcke mlaznice i rasprˇsi u obliku
malih kapljica. U prisustvu zagrejanog vazduha dolazi do samozapaljenja dok je otvorena
mlaznica.
Manji deo goriva ubrizga se u cilindar taˇcno u poloˇzaju spoljnje mrtve taˇcke (SMT)
klipa i sagoreva skoro trenutno (pri konstantnoj zapremini) a ostali ve´ci deo uvodi se u
cilindar u prvom delu hoda klipa ka unutraˇsnjoj mrtvoj taˇcki (UMT) sagorevaju´ci pri skoro
konstantnom pritisku.
Kod nekih tipova motora rasprˇsivanje goriva se vrˇsi u specijalnim predkomorama, koje
se obiˇcno nalaze u gornjem delu cilindra motora, spojene sa radnim prostorom cilindra
* u literaturi se koriste i nazivi: Selinger-ov, Trinkler-ov ili kombinovani Otto-Diesel-ov
ciklus
153
jednim ili nekoliko uskih kanala. Za vreme sabijanja vazduha pritisak u cilindru raste brˇze
nego u predkomori, tako da dolazi do strujanja vazduha iz cilindra u pretkomoru ˇcime se
vrˇsi rasprˇsivanje teˇcnog goriva ubaˇcenog u predkomoru glavnog cilindra.
Idealizovan ciklus s dovodjenjem toplote (sagorevanjem) pri v = const i p =
const - Sabath´e-ov ciklus prikazan je na slici 10.8 u p, v− i T, s− dijagramu.
Ovaj uopˇsteni ciklus predstavlja kombinaciju Otto-ovog (sagorevanje pri v = const) i
Diesel-ovog (sagorevanje pri p = const) ciklusa.
Slika 10.8
Proces 1 → 2 odgovara adijabatskom sabijanju vazduha u cilindru do pritiska koji
odgovara temperaturi iznad temperature samozapaljenja goriva.
Proces 2 → 3 odgovara izohorskom dovodjenju toplote, odnosno skoro trenutnom
sagorevanju ubrizganog manjeg dela goriva u smesi s vazduhom visokog pritiska i visoke
temperature. U procesu 2 →3, koji odgovara izobarnom dovodjenju toplote usled sagore-
vanja drugog (ve´ceg dela) goriva ubrizganog u cilindar pri pomeranju klipa udesno od SMT
ka UMT.
Proces 4 → 5 odgovara adijabatskom ˇsirenju proizvoda sagorevanja po zavrˇsenom
ubrizgavanju a time i sagorevanju goriva. Proces 5 → 1 odgovara izohornom odvodjenju
toplote usled izduvavanja iz cilindra proizvoda sagorevanja.
Dovedena koliˇcina toplote q
1
jednaka je zbiru dovedene koliˇcine toplote q

1
= c
v
(T
3

T
2
), pri v = const i dovedena koliˇcina toplote q

1
= c
p
(T
4
−T
3
), pri p = const:
q
1
= q

1
+q

1
= c
v
(T
3
−T
2
) +c
p
(T
4
−T
3
), (10.19)
a odvedena koliˇcina toplote pri v = const je
q
2
= −c
v
(T
5
−T
1
). (10.20)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) Sabath´e-ovog ciklusa iznosi
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
v
(T
5
−T
1
)
c
v
(T
3
−T
2
) +c
p
(T
4
−T
2
)
=
= 1 −
(T
5
−T
1
)
(T
3
−T
2
) +k(T
4
−T
3
)
. (10.21)
Pored stepena kompresije =
v
1
v
2
i stepena predekspanzije ρ =
v
3
v
2
uvodimo i tzv. stepen
poviˇsenja pritiska ψ =
p
3
p
2
. Iz jednaˇcine adijabate (proces 1 →2) sledi
T
2
= (
v
1
v
2
)
k−1
T
1
=
k−1
T
1
, (10.22)
154
dok je iz jednaˇcine izohore (proces 2 →3)
T
3
= (
p
3
p
2
)T
2
= ψT
2
, (10.23)
odnosno, [na osnovu (10.22)]
T
3
= ψ
k−1
T
1
. (10.24)
Iz jednaˇcine izobare (proces 3 →4) je
T
4
= (
v
4
v
3
)T
3
= ρT
3
(10.25)
odnosno, [na osnovu (10.24)]
T
4
= ρψ
k−1
T
1
. (10.26)
Konaˇcno iz jednaˇcine adijabate (proces 4 →5) sledi
T
5
= (
v
4
v
5
)
k−1
T
4
= (
v
3
v
1
)
k−1
T
4
=

v
3
v
2
v
1
v
2

k−1
T
4
= (
ρ

)
k−1
T
4
, (10.27)
odnosno, posle zamene izraza (10.26) u predhodni izraz, dobija se
T
5
= (
ρ

)
k−1
ρψ
k−1
T
1
= ψρ
k
T
1
, (10.28)
Posle zamene izraza (10.21), (10.23), (10.25) i (10.27) u izraz (10.20) dobija se TKI
Sabath´e-ovog ciklusa u funkciji parametara , ρ, ψ i k :
η
S
= 1 −
ψρ
k
−1

k−1
[ψ −1 +kψ(ρ −1)]
. (10.29)
Ako je ρ = 1, odnosnov
3
= v
2
, izraz (10.29) prelazi u izraz (10.10) za TKI Otto-ovog
ciklusa:
η
S
(ρ = 1) = η
0
= 1 −
1

k−1
. (10.30)
Ako je ψ = 1, odnosno p
3
= p
2
izraz (10.29) prelazi u izraz (10.18) za TKI Diesel-ovog
ciklusa:
η
S
(ψ = 1) = η
D
= 1 −
ρ
k
−1
k(ρ −1)
. (10.31)
TKI Sabath´e-ovog ciklusa raste s porastom k, i ψ i opadanjem ρ. Medjutim, treba imati
u vidu da su, pri zadatoj potroˇsnji goriva za ciklus, veliˇcine ψ i ρ vezani.
ˇ
Sto viˇse goriva
sagoreva pri v = const (ve´ce je ψ) to manje goriva ostaje za sagorevanje pri konstantnom
pritisku (manje je ρ) i obrnuto.
10.4. Poredjenje ciklusa motora unutraˇsnjeg sagorevanja
Za poredjenje efikasnosti i ekonomiˇcnosti razliˇcitih tipova klipnih MUS-a dovoljno
je uporediti TKI idealnih ciklusa ovih motora, s obzirom da se efikasnost i ekonomiˇcnost
motora menja pribliˇzno proporcionalno sa TKI idealnog ciklusa. Najjednostavniji metod se
sastoji u poredjenju povrˇsina -ograniˇcenih linijama koje prikazuju cikluse u T,s-dijagramu.
155
a) b)
Slika 10.9.
Uporedimo TKI ciklusa klipnih MUS-a pri jednakim vrednostima odvedene koliˇcine
toplote q
2
i stepenima kompresije . Odvedena koliˇcina toplote (u T, s- dijagramu na
slici10.9a prikazana dva puta ˇsrafiranom povrˇsinom A14BA) kao i stepeni kompresije =
v
1
v
2
jednaki su za sva tri ciklusa. S obzirom da je dovedena koliˇcina toplote q
1
(jednaka jedan
put ˇsrafiranoj povrˇsini u T, s- dijagramu) najve´ca za Otto-ov ciklus (povrˇsini A23

B)
a najmanja za Diesel-ov ciklus (povrˇsina A23

B) iz prethodnog bi zakljuˇcili da je TKI
(η = 1−
|q
2
|
q
1
) Otto-ovog ciklusa najve´ci a Diesel-ov najmanji (oˇcigledno TKI Sabath´e-ovog
ciklusa je izmedju njih)
η
0
> η
S
> η
D
.
Medjutim, takav zakljuˇcak s obzirom na pretpostavljene vrednosti parametara nije realan.
Poznato je da je stepen kompresije Diesel-ovog i Sabath´e-ovog ciklusa znatno ve´ci od
Otto-ovog i da je baˇs to njihova prednost. Naime, realnije je poredjenje ciklusa pri jed-
nakim najviˇsim temperaturama radnog tela i najviˇsim pritiscima kao i jednakim odvedenim
koliˇcinama toplote, jer su oni odredjuju´ci za konstrukcione karakteristike motora.
U T, s-dijagramu na slici 10.9b uporedjeni su ciklusi klipnih MUS pri jednakim odve-
denim koliˇcinama toplote, jednakim najve´cim temperaturama (T
max
) radnog tela i jed-
nakim najve´cim pritiscima (p
max
). Sa slike se vidi da je u ovm sluˇcaju dovedena koliˇcina
toplote q
1
najve´ca za Diesel-ov ciklus a najmanja za Otto-ov ciklus, tako da je TKI Diesel-
ovog ciklusa najve´ci, a Otto-ovog najmanji; kao i u prethodnoj analizi TKI Sabath´e-ovog
ciklusa je izmedju njih:
η
D
> η
S
> η
0
.
Postavlja se pitanje da li je mogu´ce da se realno pove´ca stepen kompresije Otto-ovog
motora i bude jednak stepenu kompresije Diesel-ovog ili Sabath´e-ovog. Ukoliko bi se to
i ostvarilo pritisak radnog tela posle sagorevanja goriva bio bi vrlo visok (taˇcka 3

u T, s
dijagramu na slici a) tako da bi doˇslo do havarije motora. Ukoliko bi se iˇslo na pove´canje
ˇcvrsto´ce cilindra zbog utoˇska materijala znatno bi se pove´cali troˇskovi i smanjila ekonomska
isplativost.
156
Primer 10.1. Jedan motor radi sa vazduhom kao radnim telom po Diesel-ovom
ciklusu. Vazduh se usisava na pritisku od 0, 8 · 10
5
Pa i temperaturi od 50
0
C. Stepen
kompresije iznosi 12 a stepen predekspanzije 1,2. Odrediti:
a) vrednost osnovnih parametara stanja u karakteristiˇcnim taˇckama i
b) termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) ciklusa
reˇsenje:
a) Proces 1 →4 je izohoran (pogledaj sliku 10.6) tako da je specifiˇcna zapremina
v
1
= v
4
=
RT
1
p
1
=
287 · 323
0, 8 · 10
5
m
3
kg
= 1, 159
m
3
kg
.
S obzirom da je dat stepen kompersije
=
v
1
v
2
= 12,
sledi
v
2
=
v
1

=
1, 159
12
m
3
kg
= 0, 0965
m
3
kg
.
Na osnovu poznatog stepena predekspanzije
ρ =
v
3
v
2
= 1, 2,
dobija se
v
3
= ρv
2
= 1, 2 · 0, 0965
m
3
kg
= 0, 116
m
3
kg
.
S obzirom da su procesi 1 →2 i 3 →4 adijabatski sledi
p
2
= p
1

v
1
v
2

κ
= p
1

κ
= 0, 8 · 10
5
· 12
1,40
Pa = 25, 94 · 10
5
Pa,
odnosno
p
4
= p
3

v
3
v
4

κ
= p
2

v
3
v
4

κ
= 1, 03 · 10
5
Pa
(jer je p
3
= p
2
).
Iz jednaˇcine stanja, na osnovu prethodno odredjenih parametara p
2
i v
2
, sledi
T
2
=
p
2
v
2
R
= 872K.
Kako je proces 2 →3 izobaran sledi
T
3
T
2
=
v
3
v
2
= ρ,
tako da je
T
3
= ρT
2
= 1, 2 · 872K = 1047K.
157
Temparatura T
4
dobija se na osnovu jednaˇcine stanja i prethodno odredjenih parametara
p
4
i v
4
:
T
4
=
p
4
v
4
R
=
1, 03 · 10
5
· 1, 159
287
= 416K.
b) TKI Diesel-ovog ciklusa na osnovu (10.18) iznosi
η = 1 −
ρ
k
−1
k
k−1
(ρ −1)
= 0, 62.
Do istog rezulata moˇze da se dodje smenom izraza
q
1
= c
p
(T
3
−T
2
) i q
2
= c
v
(T
4
−T
1
)
u izraz (3.16)
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
1
k
·
(T
4
−T
1
)
(T
3
−T
2
)
= 0, 62.
Primer 10.2. U Diesel-ovom ciklusu poznate su temperature u karakteristiˇcnim
taˇckama: t
1
= 50
0
C, t
2
= 700
0
C i t
4
= 300
0
C (slika 10.6). Radno telo je vazduh. Odrediti:
a) stepen kompersije i stepen predekspanzije ρ
b) TKI ovog ciklusa kao i Carnot-ovog ciklusa izmedju ekstremnih temperatura.
reˇsenje: a) Kako je proces 1 →2 adijabatski (slika 10.6) sledi
T
1
v
k−1
1
= T
2
v
k−1
2
(P10.2.1)
odakle se dobija da stepen kompresije iznosi
=
v
1
v
2
=

T
2
T
1
1
κ−1
= 15, 75.
Proces 2 →3 je izobaran, tako da se dobija
T
3
T
2
=
v
3
v
2
= ρ
odnosno
T
3
= ρT
2
. (P10.2.2)
Na osnovu (P10.2.1) i (P10.2.2) sledi
T
2
= T
1

v
1
v
2

κ−1
= T
1

κ−1
,
T
3
= ρT
2
= ρT
1

v
1
v
2

κ−1
= ρT
1

κ−1
. (P10.2.3)
158
S druge strane, s obzirom da je proces 3 →4 adijabatski, sledi
T
3
= T
4

v
4
v
3

κ−1
. (P10.2.4)
Kako je v
3
= ρv
2
i v
4
= v
1
iz (P10.2.4) sledi
T
3
= T
4

v
1
ρv
2

κ−1
= T
4

ρ

κ−1
. (P10.2.5)
Iz (P10.2.3) i (P10.2.5) sledi
ρT
1

κ−1
= T
4

κ−1
· ρ
1−κ
tako da stepen predkompresije iznosi
ρ =

T
4
T
1
1
κ
= 1, 506.
Na osnovu (P 10.2.2) sledi da je temperatura u karakteristiˇcnoj taˇcki 3:
T
3
= ρT
2
= 1465K.
S obzirom da je kod Diesel-ovog ciklusa dovedena koliˇcina toplote
q
1
= c
p
(T
3
− T
2
) a odvedena koliˇcina toplote q
2
= c
v
(T
4
− T
1
) dobija se da je TKI ovog
ciklusa
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
(T
4
−T
1
)
κ(T
3
−T
2
)
= 0, 637.
TKI Carnot-ovog ciklusa koji bi radio izmedju ekstremnih temperatura (T
min
= T
1
= 323K
i T
max
= T
3
= 1465K) iznosi
η
c
= 1 −
T
min
T
max
= 1 −
T
1
T
3
= 0, 780.
159
11. PROCESI U GASNIM TURBINAMA
Osnovni nedostaci klipnih motora unutraˇsnjeg sagorevanja su ograni-ˇcenost snage po
jedinici mase motora, nemogu´cnost adijabatskog ˇsirenja radnog tela do atmosferskog pri-
tiska, kao i neravnomernost njihovog rada usled povratno-translatornog kretanja klipa u
cilindu motora. Kod gasnih turbina eliminisana je ve´cina gore pomenutih nedostataka.
Sagorevanje goriva i predaja toplote radnom telu kod gasnih turbina vrˇsi se u poseb-
nom uredjaju - komori za sagorevanje. Radno telo, koga ˇcine produkti sagorevanja gasnog
ili teˇcnog goriva, je gas visoke temperature i pritiska.
ˇ
Sirenje radnog tela se vrˇsi u mlazniku
gde se u isto vreme toplotna energija prevodi u kinetiˇcku energiju mlaza. Prevodjenje
kinetiˇcke energije mlaza gasa u koristan mehaniˇcki rad vrˇsi se na lopaticama rotora gasne
turbine.
Pored niza prednosti u odnosu na klipne motore unutraˇsnjeg sagorevanja primena
gasnih turbina joˇs nije ˇsiroko rasprostranjena. Da bi se pove´cao koeficijent iskoriˇs´cenja
gasne turbine potrebno je da se pove´ca temperatura gasova ispred turbine, ˇsto zahteva
kvalitetan temperaturski otporan ˇcelik. Osim toga, znatan deo snage (≈ 75%) gasne
turbine angaˇzovan je za rad kompresora za usisavanje i dovodjenje vazduha u komoru za
sagorevanje, ˇcime se sniˇzava efektivni koeficijent iskoriˇs´cenja gasne turbine.
Sliˇcno motorima unutraˇsnjeg sagorevanja, radni ciklus gasne turbine je otvoren, jer se
iz spoljnje sredine usisava vazduh a iz nje se izbacuju produkti sagorevanja. Medjutim, radi
jednostavnije termodinamiˇcke analize pretpostavlja se da je ciklus zatvoren, odnosno da je
koliˇcina radnog tela konstantna. Osim toga, predpostavlja se da je radno telo idealan gas
konstantne specifiˇcne toplote; da su procesi u ciklusu povratni; da je sagorevanje goriva
ekvivalentno dovodjenju toplote a izlazak gasova iz gasne turbine - odvodjenju toplote.
Gasne turbine naˇsle su primenu u energetici, avijaciji, brodogradnji, ˇzeleznici itd.
Idealni ciklusi gasne turbine uslovno se dele na cikluse s dovodjenjem toplote u procesu
pri konstatnom pritisku (p=const) i konstantnoj zapremini (v=const).
11.1. Ciklus s dovodjenjem toplote pri p=const
Ciklus s dovodjenjem toplote pri p=const je osnovni i praktiˇcno jedini u praksi pri-
menjivi ciklus kod gasnih turbina.
Principijelna ˇsema gasne turbine sa sagorevanjem goriva, odnosno dovodjenjem
toplote, pri p =const data je na slici (11.1).
Slika 11.1.
Rad gasne turbine ostvaruje se na slede´ci naˇcin. Atmosferski vazduh pritiska p
1
(0.1
MPa) usisava se i komprimuje do pritiska p
2
(0.4-0.6 MPa) pomo´cu kompresora (1) i
160
ubacuje u komoru za sagorevanje (2). U isto vreme, iz rezervoara za gorivo pomo´cu pumpe
(5) gorivo se neprekidno ubrizgava u komoru gde se uz pomo´c komprimovanog vazduha
vrˇsi sagorevanje, pri ˇcemu se obrazuju produkti sagorevanja visoke temperature. Iz komore
produkti sagorevanje ulaze u mlaznik (3) gde se vrˇsi ˇsirenje i ubrzavanje mlaza. Mlaz gasa,
velike brzine, iz mlaznika pada na lopatice rotora gasne turbine (4) pri ˇcemu se kinetiˇcka
energija mlaza prevodi u mehaniˇcki rad.
Gasne turbine s dovodjenjem toplote pri izobarnoj ekspanziji (p = const) razlikuju se
po tome kakav je proces komprimovanja vazduha u kompresoru; adijabatski, izotermski
ili politropski. U daljem tekstu razmotri´cemo odgovaraju´ce cikluse s adijabatskom i
izotermskom kompresijom gasa u kompresoru.
11.1.1. Ciklus gasne turbine, sa izobarskim (p= const) dovodjenjem (i
odvodjenjem) toplote i adijabatskim (s= const) sabijanjem i ˇsirenjem radnog
tela - Joule-ov ciklus
Idealizovan ciklus gasne turbine s sagorevanjem pri p = const i kompresijom pri s =
const prikazan je u p,v- i T,s- dijagramu na slici 11.2.
Slika 11.2
Proces 1 → 2 predstavlja adijabatsko sabijanje gasa u kompresoru. Radnom telu
se dovodi toplota tokom izobarnog ˇsirenja 2 → 3 radnog tela ˇsto odgovara sagorevanju
goriva u komori. Proces 3 → 4 odgovara adijabatskom ˇsirenju radnog tela (vazduh i
proizvodi sagorevanja) koji se vrˇsi u mlazniku i delimiˇcno na lopaticama rotora turbine.
Tokom izobarskog procesa 4 → 1 vrˇsi se izbacivanje produkata sagorevanja iz turbine,
ˇsto odgovara odvodjenju toplote od radnog tela, i ubacivanje nove koliˇcine radnog tela u
kompresor.
Pritisak p
1
(= p
4
= const) na izlazu iz turbine je konstantan (i blizak atmosferskom
pritisku), a proces 4 → 1 je izobarni zbog stacionarnog rada gasne turbine, a time i
vremenske nezavisnosti parametara radnog tela. Kod motora unutraˇsnjeg sagorevanja
izbacivanje radnog tela se vrˇsi pri izohorskom procesu, s obzirom da je vreme tokom koga
je izduvni ventil otvoren vrlo malo pa je i promena zapremine zanemarljiva (dV ≈ 0).
Razmotrimo ciklus sa dovodjenjem toplote pri izobarnoj ekspanziji (p =
const) i adijabatskoj kompresiji (s= const) radnog tela.
Karakteristiˇcni parametri ciklusa su stepen porasta pritiska u kompresoru β =
p
2
p
1
,
stepen izobarne ekspanzije (predekspanzije) ρ =
v
3
v
2
i stepen kompresije =
v
1
v
2
.
Dovedena koliˇcina toplote pri izobarnom procesu 2 →3 je
q
1
= c
p
(T
3
−T
2
), (11.1)
a odvedena koliˇcina toplote pri izobarnom procesu 4 →1 je
q
2
= c
p
(T
4
−T
1
) (11.2)
161
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja datog ciklusa iznosi
η
t
= 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
p
(T
4
−T
1
)
c
p
(T
3
−T
2
)
= 1 −
T
1
(
T
4
T
1
−1)
T
2
(
T
3
T
2
−1)
. (11.3)
Kako su procesi 1 →2 i 3 →4 adijabatski a, s druge strane, procesi 2 →3 i 4 →1 izobarni
(p
3
= p
2
i p
4
= p
1
) sledi
T
2
= T
1

p
2
p
1

k−1
k
= T
1
β
k−1
k
, (11.4)
i
T
3
= T
4

p
3
p
4

k−1
k
= T
4

p
2
p
1

k−1
k
= T
4
β
k−1
k
. (11.5)
Iz (11.3) i (11.5) dobija se
T
4
T
1
=
T
3
T
2
. (11.6)
S druge strane, za adijabatski proces 1 →2 vaˇzi i jednaˇcina
T
2
= T
1

v
1
v
2

k−1
= T
1

k−1
, (11.7)
tako da na osnovu (11.4) i (11.7) sledi
β =
k
. (11.8)
Na osnovu (11.3), (11.6), (11.7) i (11.8) termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja Joule-ovog ciklusa
je
η
J
= 1 −
T
1
T
2
= 1 −
1
β
k−1
k
= 1 −
1

k−1
(11.9)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja gasne turbine s dovodjnjem toplote pri p=const i adija-
batskoj kompresiji raste s porastom stepena kompresije (), stepena porasta pritiska (β)
i eksponenta adijabate (k). Gornja granica stepena kompresije () limitirana je temper-
aturom gasa na ulazu u turbinu. Interesantno je da su pri istim stepenima kompresije
termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ovog ciklusa i ciklusa klipnog motora unutraˇsnjeg sagore-
vanja s dovodjenjem toplote pri v=const (Otto-ov ciklus) jednaki.
11.1.2. Ciklus gasne turbine s izotermnim sabijanjem (T= const) i dovodjenjem
toplote pri izobarnoj ekspanziji (p= const) - Brayton-ov ciklus
Idealan ciklus gasne turbine s dovodjenjem toplote pri izobarnoj ekspanziji (p = const)
i izotermskoj kompresiji (T = const) gasa u kompresoru prikazan ja na slici 11.3 u p,v- i
T, s- dijagramu. U odnosu na ciklus prikazan na slici 11.2 ovaj ciklus se razlikuje samo po
tome ˇsto je u ovom sluˇcaju proces 1 →2 izoterman.
U ovom sluˇcaju toplota se odvodi od radnog tela u izobarnom procesu 4 → 1 (slika
11.3).
q

2
= c
p
(T
4
−T
1
), (11.10)
162
i u izotermskom procesu 1 →2
q

2
= RT
1
ln
p
2
p
1
. (11.11)
Koliˇcina toplote dovedena radnom telu sagorevanjem pri izobarskom procesu 2 →3 iznosi
q
1
= c
p
(T
3
−T
2
). (11.12)
Slika 11.3
Kako je
R = c
p
−c
v
= c
p
(1 −
c
v
c
p
) = c
p
(1 −
1
k
) = c
p
k −1
k
, (11.13)
i imaju´ci u vidu da je T
1
= T
2
, na osnovu (11.10), (11.11) i (11.12), sledi da je toplotni
koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa
η
t
= 1 −
|q

2
+q

2
|
q
1
= 1 −
c
p
(T
4
−T
1
) +c
p
(
k−1
k
) · T
1
ln
p
2
p
1
c
p
(T
3
−T
2
)
=
= 1 −
(
T
4
T
1
−1) +
k−1
k
ln
p
2
p
1
T
3
T
2
−1
. (11.14)
Zadrˇzimo kao ranije oznake za stepen predekspanzije ρ =
v
3
v
2
i stepen poviˇsenja pritiska
β =
p
2
p
1
. S obzirom da je proces 2 →3 izobarski sledi
T
3
T
2
=
v
3
v
2
= ρ. (11.15)
Kako je proces 3 →4 adijabatski i kako je p
3
= p
2
i p
4
= p
1
sledi
T
4
= T
3

p
3
p
4

1−k
k
= T
3

p
2
p
1

1−k
k
= T
3
β
1−k
k
. (11.16)
Iz (11.15) i (11.16) sledi
T
4
= T
2
ρβ
1−k
k
= T
1
ρβ
1−k
k
,
odnosno
T
4
T
1
= ρβ
1−k
k
=
ρ
β
k−1
k
. (11.17)
163
Zamenom (11.15) i (11.17) u (11.14) dobija se izraz za termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja
gasne turbine s dovodom toplote pri p =const i izotermskim sabijanjem vazduha (Brayton-
ov ciklus).
η
B
= 1 −
β
k−1
k

k−1
k
lnβ −1


β
k−1
k
(ρ −1)
. (11.18)
Maksimum termiˇckog koeficijenta iskoriˇs´cenja za dato ρ nalazi se iz uslova da je

∂η
∂β

ρ
= 0 (11.19)
Iz (11.18) i predhodnog uslova sledi

∂η
∂β

ρ
=
k −1
k
β
1−2k
k
ρ −β
k−1
k
ρ −1
= 0, (11.20)
odakle je
ρ = β
k−1
k
, (11.21)
odnosno
β = ρ
k
k−1
. (11.22)
Zamenom β u (11.18) dobija se η
max
za dato ρ
η
max
= 1 −
lnρ
ρ −1
. (11.23)
11.1.3. Poredjenje TKI ciklusa gasnih turbina sa dovodjenjem toplote pri p=
const za sluˇcaj adijabatske i izotermne kompresije
Poredjenjem termiˇckih koeficijenata iskoriˇs´cenja gasnih turbina sa sagorevanjem pri
p=const za sluˇcajeve adijabtske i izotermske kompresije, pri jednakim maksimalnim tem-
peraturama (T
3
) ciklusa kao i jednakim minimalnim (p
1
) i maksimalnim (p
2
) pritiscima,
tj. jednakim stepenom poviˇsenja pritiska β =
p
2
p
1
, pokazuje se da je termiˇcki koeficijent
iskoriˇs´cenja ciklusa s adijabatskom kompresijom ve´ci od koeficijenta ciklusa sa izotermskim
koeficijentom:
η
J
> η
B
. (11.24)
Na primer, iz T, s - dijagrama, na kojem su prikazana oba ciklusa (slika 11.4.), oˇcigledno
je da je (pri jednakim q
1
, T
3
i p
1
i p
2
) rad ciklusa s adijabatskom kompresijom (povrˇsinska
ograniˇcena krivom 1 →2 →3 →4 →1) ve´ca od rada ciklusa s izotermskom kompresijom
(povrˇsina ograniˇcena krivom 1

→2 →3 →4 →1

).
164
Slika 11.4.
Osim toga, moˇze da se pokaˇze da termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja gasne turbine sa
sagorevanjem pri p =const i politropskom kompresijom ima vrednost izmedju η
J
i η
B
:
η
J
> η
poli
> η
B
. (11.25)
11.2. Ciklus gasne turbine s dovodjenjem toplote pri v=const
U praksi se ne koriste gasne turbine koje rade po ciklusu s dovodjenjem toplote u
procesu v=const ve´c se joˇs uvek vrˇse laboratorijska ispitivanja. Razlog za to su konstruk-
tivne teˇsko´ce izrade delova za ubacivanje i izbacivanje radnog tela u komori sagorevanja.
Posle duˇze upotrebe ventili ne ”dihtuju” dobro usled sopstvenog sagorevanja i time se ne
obezbedjuje sagorevanje pri konstantnoj zapremini.
165
Slika 11.5.
Na slici (11.5) prikazana je principijelna ˇsema gasne turbine s dovodjenjem toplote
pri v=const.
Atmosferski vazduh se usisava i komprimuje pomo´cu turbokompresora (1) i ubacuje
preko rezervoara (2) ve´ce zapremine i usisnog ventila (3) u komoru za sagorevanje (4).
Istovremeno se iz rezervoara za gorivo, pomo´cu pumpe (5) i preko odgovaraju´ceg ventila
(6), teˇcno gorivo ubacuje u komoru za sagorevanje. Zapaljenje smeˇse goriva i vazduha u
komori za sagorevanje vrˇsi se elektriˇcnom varnicom pomo´cu sve´cice (7). Proces sagorevanja
goriva se vrˇsi pri zatvorenim ventilima (3) i (8). Posle sagorevanja goriva pritisak u komori
poraste, otvara se izduvni ventil (8) i proizvodi sagorevanja se usmeravaju u mlaznik (9),
gde se vrˇsi ˇsirenje i ubrzavanje mlaza. Iz mlaznika mlaz gasa pada na lopatice rotora gasne
turbine (10), pri ˇcemu se kinetiˇcka energija mlaza prevodi u mehaniˇcki rad.
Na slici 11.6. u p,v- i T,s- dijagramima prikazan je idealan ciklus gasne turbine s
dovodom toplote pri v=const i adijabatskoj kompresiji* radnog tela.
Slika 11.6.
Proces 1 →2 odgovara adijabatskoj kompresiji vazduha u kompresoru. Porast pritiska
radnog tela usled sagorevanja goriva u komori za sagorevanje pri konstantnoj zapremini
opisuje se izohornim procesom 2 →3. Proces 3 →4 odgovara adijabatskom ˇsirenju radnog
tela (proizvoda sagorevanja) u mlazniku. U procesu 4 →1 dolazi do izobarnog odvodjenja
toplote ispuˇstanjem iskoriˇs´cenih gasova.
Karakteristiˇcni parametri ciklusa su stepen pove´canja pritiska pri kompresiji β =
p
2
p
1
i
stepen dodatnog pove´canja pritiska (pri dovodjenju toplote) λ =
p
3
p
2
(ili stepen kompresije
=
v
1
v
2
).
Dovedena koliˇcina toplote pri izohornom procesu (2 →3) iznosi
q
1
= c
v
(T
3
−T
2
), (11.26)
a odvedena koliˇcina toplote pri izobarnoj kompresiji (proces 4 →1) iznosi
q
2
= c
p
(T
4
−T
1
). (11.27)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa iznosi
η
t
= 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
p
(T
4
−T
1
)
c
v
(T
3
−T
2
)
= 1 −k
T
4
−T
1
T
3
−T
2
. (11.28)
* kompresija radnog tela u kompresoru moˇze da se izvede i pri izotermnom procesu
166
Izrazimo temperature T
2
, T
3
i T
4
preko poˇcetne temperature radnog tela T
1
. Za adijabatski
proces 1 →2 je
T
2
T
1
=

p
2
p
1

k−1
k
= β
k−1
k
, (11.29)
odnosno
T
2
= T
1
β
k−1
k
. (11.30)
Za izohorni proces 2 →3 je
T
3
T
2
=
p
3
p
2
= λ. (11.31)
Iz (11.30) i (11.31) sledi
T
3
= T
2
λ = T
1
λβ
k−1
k
. (11.32)
Za adijabatski proces 3 →4 je
T
4
T
3
=

p
4
p
3

k−1
k
. (11.33)
Kako je p
4
= p
1
i p
3
= λp
2
= λp
1
β, sledi
T
4
T
3
=

p
4
p
3

k−1
k
=
1
(λβ)
k−1
k
. (11.34)
Na osnovu (11.34) i (11.32) dobija se
T
4
=
T
3
(λβ)
k−1
k
=
T
1
λβ
k−1
k
(λβ)
k−1
k
= T
1
λ
1
k
. (11.35)
Na osnovu (11.28), (11.30), (11.32) i (11.35) dobija se izraz za termiˇcki koeficijent iskoriˇs´ce-
nja ciklusa gasa turbine s dovodjenjem toplote pri v=const i adijabatskoj kompresiji radnog
tela
η = 1 −
k(λ
1
k
−1)
β
k−1
k
(λ −1)
. (11.36)
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja gasne turbine s dovodjenjem toplote pri v=const raste
s stepenom porasta pritiska u kompresoru (β), stepenom poviˇsenja pritiska u komori za
sagorevanje (λ), kao i eksponentom adijabate (k).
Pove´canje TKI ciklusa gasne turbine ostvaruje se primenom regeneracije toplote, viˇse-
stepenim zagrevanjem i hladjenjem radnog tela (uz viˇsestepeno sabijanje i ˇsirenje) sa re-
generacijom toplote itd.
11.3. Usavrˇseni (poboljˇsani) ciklus gasne turbine
11.3.1.Ciklus gasne turbine sa regeneracijom
Temperatura (T
4
) gasova na izlazu iz turbine je viˇsa od temperature (T
2
) vazduha
sabijenog u kompresoru (T
4
> T
2
), ˇsto se vidi iz ciklusa gasnih turbina s dovodjenjem
toplote kako pri p = const tako i pri v = const prikazanih u T,s-dijagramu na slikama
167
11.4 i 11.6. Znaˇci jedan deo energije radnog tela neiskoriˇs´cen odlazi u atmosferu (okolnu
sredinu). Ukoliko bi se deo toplotne energije gasova na izlazu iz turbine usmerio i iskoristio
za dopunsko zagrevanje sabijenog vazduha na izlazu iz kompresora pove´cao bi se odnos
dovedene prema odvedenoj koliˇcini toplote a time i TKI gasne turbine.
Regeneracija toplote moˇze da se praktiˇcno ostvari u gasnim turbinama s dovodom
toplote kako pri p = const tako i pri v = const. Medjutim, razmotri´cemo samo gasne
turbine sa regeneracijom toplote u sluˇcaju adijabatska kompresija (s = const) vazduha u
kompresoru i dovodjnjem toplote pri izobarnoj ekspanziji (p = const) (Joule-ov ciklus).
Principijelna ˇsema gasne turbine sa regeneracijom toplote prikazana je na slici 11.7.
U odnosu na rad gasne turbine bez regeneracije toplote (slika 11.1.) u ovom sluˇcaju
razlika je u tome ˇsto komprimovan vazduh iz turbokompresora (1) prolazi kroz razmenjivaˇc
toplote -regenerator (6), gde dobija deo toplotne enrgije q
reg
(pri konstantnom pritisku)
od gasova koji su izaˇsli iz mlaznika (3), a zatim kroz turbinu (4) i tek tada se usmerava u
komoru za sagorevanje (2).
Idealizovan ciklus gasne turbine sa regeneracijom pri adijabatskoj kompresiji vazduha
(s = const) u kompresoru u izobarnom dovodjenju toplote (p =const) prikazan je u p,v- i
T,s -dijagramu na slici 11.8.
Slika 11.7.
Posmatran ciklus sastoji se iz procesa adijabatskog (ili izotermnog) sabijanja vazduha
u kompresoru 1 → 2, procesa izobarnog ˇsirenja usled dogrevanja vazduha u regeneratoru
2 →A, procesa izobarnog ˇsirenja usled dovodjenja toplote pri sagorevanju goriva u komori
sagorevanja A → 3, procesa adijabatskog ˇsirenja u turbini 3 → 4, procesa izobarnog
sabijanja zbog hladjenja izlaznih gasova u regeneratoru 4 →B i procesa izobarnog sabijanja
zbog odvodjenja toplote u okolnu sredinu (atmosferu) B →1.
Slika 11.8
Regeneracija se sastoji u tome ˇsto se deo toplote q
reg
odveden tokom procesa 4 →B
vra´ca radnom telu u procesu 2 → A. Tokom procesa A → 3 i B → 1, kao i ranije vrˇsi
se razmena toplote izmedju radnog tela i izvora toplote odnosno radnog tela i hladnjaka.
168
Neophodni uslovi za ostvarenje regeneracije su T
2
≤ T
B
≤ T
A
≤ T
4
. Potpuna regeneracija
bi se ostvarila pod uslovima: T
B
= T
2
i T
A
= T
4
. Medjutim, zbog ireverzibilnosti radnih
procesa ona se praktiˇcno ne ostvaruje. Za teorijsko razmatranje regenerativnog ciklusa
uvodi se tzv. stepen regeneracije σ kao odnos koliˇcine toplote koju primaju sabijeni
gasovi u regeneratoru iz kompresora q

reg
= c
p
(T
A
−T
2
) i koliˇcina toplote koju oslobadjaju
izlazni gasovi u regeneratoru q

reg
= c
p
(T
4
−T
B
) :
σ =
q

reg
q

reg
=
T
A
−T
2
T
4
−T
B
. (11.37)
Pri potpunoj regeneraciji (T
B
= T
2
i T
A
= T
4
) stepen regeneracije ima najve´cu vrednost
σ = 1 a u sluˇcaju kada nema regeneracije (T
A
= T
2
) najmanju vrednost σ = 0. U opˇstem
sluˇcaju je 0 < σ < 1.
Odredimo TKI ciklusa gasne turbine s dovodjenjem toplote pri p = const i regen-
eracijom. Neka je T
B
= T
2
i T
A
≤ T
4
. U sluˇcaju regeneracije radnom telu je potrebno
dovesti spolja manju koliˇcinu toplote q
1
nego kod ciklusa bez regeneracije q

1
= c
p
(T
3
−T
2
). S
obzirom da se iz regeneratora sistemu vra´ca koliˇcina toplote q

reg
= σq

reg
= σc
p
(T
4
−T
B
) =
σc
p
(T
4
−T
2
), sledi
q
1
= q

1
−q

reg
= c
p
(T
3
−T
2
) −c
p
σ(T
4
−T
2
). (11.38)
S druge strane, u sluˇcaju nepotpune regeneracije (0 < σ < 1), odvedena koliˇcina toplote
je smanjena
q
2
= c
p
(T
B
−T
1
) + (1 −σ)q

reg
= c
p
(T
B
−T
1
) + (1 −σ)c
p
(T
4
−T
B
) =
c
p
(T
2
−T
1
) + (1 −σ)c
p
(T
4
−T
2
). (11.39)
TKI razmatranog regenerativnog ciklusa, na osnovu (11.38) i (11.39), je :
η = 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
(T
2
−T
1
) + (1 −σ)(T
4
−T
2
)
(T
3
−T
2
) −σ(T
4
−T
2
)
=
=
(T
3
−T
2
) −(T
4
−T
1
)
(T
3
−T
2
) −σ(T
4
−T
2
)
. (11.40)
Iz (11.40) se dobija da u sluˇcaju kada ne postoji regeneracija (σ = 0) dobija se poznat
izraz (11.9). U sluˇcaju potpune regeneracije (σ = 1) KTI ciklusa sa dovodjenjem toplote
pri p = const (bez obzira na prirodu procesa 1 →2 i 3 →4) je
η =
(T
3
−T
2
) −(T
4
−T
1
)
T
3
−T
4
=
(T
3
−T
4
) −(T
2
−T
1
)
T
3
−T
4
=
= 1 −
T
2
−T
1
T
3
−T
4
. (11.41)
U sluˇcaju kada su procesi 1 →2 i 3 →4 adijabatski sledi:
T
2
= T
1
(
p
2
p
1
)
k−1
k
= T
1
β
k−1
k
(11.42)
169
i
T
3
= T
4
(
p
2
p
1
)
k−1
k
= T
4
β
k−1
k
= T
1
. (11.43)
tako da se zamenom (11.42) i (11.43) u (11.41) dobija
η = 1 −
T
1
T
4
= 1 −
T
2
T
3
. (11.44)
Kako je proces 2 →3 izobaran sledi
T
3
T
2
=
v
3
v
2
= ρ, (11.45)
tako da je
η = 1 −
T
2
T
3
= 1 −
1
ρ
. (11.46)
TKI ciklusa sa potpunom regeneracijom u sluˇcaju dovodjenja toplote pri p =const i adija-
batskom kompresijom zavisi samo od temeperature T
4
(pri stalnoj poˇcetnoj temperaturi
T
1
) na kraju adijabatskog ˇsirenja gasa, tj. poˇcetka regeneracije [izraz (11.44)] odnosno od
stepena predekspanzije ρ [izraz (11.46)] i raste sa njihovim porastom.
U tabeli 11.1 prikazana je zavisnost TKI regenerativnog ciklusa, pri p = const i adi-
jabatskoj kompresiji, od temeperature regeneracije T
4
; poˇcetna temperatura jednaka je
temperaturi okolne sredine T
1
= 300K.
Tabela 11.1.
T
4
(K) 700 800 900 1000
η 0,571 0,625 0.667 0,700
11.3.2. Ciklus s viˇsestepenim dovodjenjem i odvodjenjem toplote
Ciklus gasne turbine s, na primer, dvostepenim dovodjenjem i odvodjenjem toplote
prikazan je na slici 11.9.
170
Slika 11.9.
Proces 1 →2 odgovara adijabatskom sabijanju gasa (u 1. stepen kompresora); 2 →3
-izobarnom odvodjenju toplote (u hladnjaku); 3 → 4 - adijabatskom sabijanju gasa (u 2.
stepenu kompresora); 3 →4 -izobarnom odvodjenju toplote (u komoru sagorevanja); 5 →6
-adijabatskom ˇsirenju produkata sagorevanja (u 1.stepen turbine); 6 → 7 - izobarnom
dovodjenju toplote (u dopunskoj komori sagorevanja); 7 → 8- adijabatskom ˇsirenju (u 2.
stepenu turbine); 8 →1- izobarskom odvodjenju toplote.
U ovakvim gasnim turbinama primenjuje se i regeneracija toplote (u procesu 8 →B i
4 → A). Idealni ciklusi ve´cine savremenih gasnih turbina su sliˇcni prethodno prikazanom
(slika 11.9). Ukoliko bi se pove´cao broj stepeni dovodjenja i odvodjenja toplote s koriˇs´ce-
njem potpune regeneracije, ovakav ciklus bi preˇsao u Carnott-ov ciklus. Medjutim, s
uve´canjem broja stepeni dovodjenja i odvodjenja toplote porasli bi gubici zbog iverzibilnih
procesa i znatno bi se usloˇznila konstrukcija gasne turbine.
171
Primer 11.1. Gasna turbina radi po ciklusu sa izotermnim sabijanjem i dovodom
toplote pri p = const (Brayton-ov ciklus) (slika 11.3). Koeficijent predekspanzije iznosi
ρ = v
3
/v
2
= 2 a koeficijent adijabate k = 1.33. Odrediti:
a) termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) ciklusa ako je koeficijent pove´canja pritiska
β =
p
2
p
1
= 10;
b) koeficijent pove´canja pritiska β tako da termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (η) bude na-
jve´ci, kao i njegovu najve´cu vrednost (η
m
).
reˇsenje:
a) Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja za β = 10 iznosi (11.18)
η = 1 −
β
k−1
k
[
k−1
k
lnβ −1] +ρ
β
k−1
k
(ρ −1)
, (P11.1.1)
odakle je η = 0, 299.
b) Maksimalna vrednost termiˇckog koeficijenta iskoriˇs´cenja nalazi se iz uslova

∂η
∂β

ρ
= 0 (P11.1.2)
odakle je

∂η
∂p

ρ
=
k −1
k
β
1−2k
k
(ρ −β
k−1
k
)
ρ −1
= 0, (P11.1.3)
odnosno
β = ρ
k
k−1
= 16, 3.
Smenom β u izraz (P11.1.1) za η dobija se maksimalna vrednost termiˇckog koeficijenta
iskoriˇs´cenja
η
m
= 1 −
lnρ
ρ −1
= 0.45.
Primer 11.2 Gasna turbina radi po ciklusu s dovodjenjem toplote pri p=const i
izotermskoj kompresiji (Brayton-ov ciklus (slika 11.3)). Radno telo je vazduh s ekspo-
nentom adijabate k = c
p
/c
v
= 1.40 i gasnom konstantom R = 287J/kgK. Koeficijent
pove´canja pritiska je β = p
2
/p
1
= 9 a koeficijent predekspanzije ρ = v
3
/v
2
= 4. Smatraju´ci
vazduh idealnim gasom odrediti:
a) parametre stanja radnog tela (vazduha) u karakteristiˇcnim taˇckama;
b) termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa (n
t
) i
c) maksimalnu vrednost termiˇckog koeficijenta (η
m
) ciklusa pri datoj vrednosti koefici-
jenta predekspanzije.
reˇsenje: Parametri radnog tela (vazduh) u taˇcki 1 (pred izotermnu ekspanziju) su
T
1
= 300K,
p
1
= 0, 1MPa
172
v
1
=
RT
1
p
1
=
297 · 300
10
5
= 0, 861m
3
/kg.
Parametri radnog tela u taˇcki 2 (posle izvrˇsene izotermne kompresije) su
T
2
= T
1
= 300K,
p
2
= βp
1
= 9 · 0, 1 · 10
6
= 0, 9MPa,
v
2
=
RT
2
p
2
=
287 · 300
0, 9 · 10
6
= 0, 0957m
3
/kg.
Parametri radnog tela u taˇcki 3 (posle izobarne ekspanzije) su
T
3
= ρT
2
= 4 · 300 = 1200K,
v
3
= ρv
2
= 4 · 0, 0957 = 0, 3828m
3
/kg,
p
3
= p
2
= 0, 9MPa.
Parametri radnog tela u taˇcki 4 (posle adijabatske ekspanzije) su
p
4
= p
1
= 0, 1MPa,
T
4
= T
3

p
3
p
4

(1−k)/k
= 1200

0, 9
0, 1

(1−1,4)/1,4
= 640, 5K,
v
4
=
RT
4
p
4
=
287 · 640
0, 1 · 10
6
= 1, 8368m
3
/kg.
Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja (TKI) Brayton-ovog ciklusa (11.18) iznosi
η = 1 −
[ρ · β
1−k
k
−1 +
k−1
k
lnβ]
(ρ −1)
= 0, 41.
b) Maksimalna vrednost termiˇckog koeficijenta iskoriˇs´cenja pri ρ = const = 4 odredjuje
se iz uslova
(
∂η
∂β
)
ρ
= 0.
Dobija se
β = ρ
k
k−1
= 128,
tako da je
η
m
= 1 −
lnρ
ρ −1
= 0, 538.
Primer 11.3. Poˇcetni parametri radnog tela gasne turbine koja radi po ciklusu s
dovodjenjem toplote pri v = const i adijabatskoj kompresiji (slika 11.6) su p
1
= 0, 1MPa
173
i T
1
= 300K. Stepen uve´canja pritiska iznosi β =
p
2
p
1
= 12. Ukoliko je radno telo vaz-
duh konstantne vrednosti specifiˇcne toplote i ukoliko je maksimalna dozvoljena temperatura
vazduha T
3
= 1200K, odrediti:
a) parametre stanja u svim karakteristiˇcnim taˇckama ciklusa;
b) stepen kompresije =
v
1
v
2
i
c) termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa.
Gasna konstanta vazduha iznosi R = 287J/kgK.
reˇsenje: Specifiˇcna zapremina u taˇcki 1 ciklusa iznosi:
v
1
=
RT
1
p
1
=
287 · 300
10
5
= 0, 861m
3
/kg.
Parametri radnog tela u taˇcki 2 (posle izvrˇsene adijabatske kompresije) su
p
2
= βp
1
= 12 · 0, 1MPa = 1, 2MPa,
T
2
= T
1
(
p
2
p
1
)
(k−1)
k
= T
1
β
(k−1)
k
= 300 · 12
(1,4−1)/1,4
= 610, 2K,
v
2
=
RT
2
p
2
=
287 · 610
1, 2 · 10
6
= 0, 146m
3
/kg.
Parametri radnog tela u taˇcki 3 (posle izobarnog dovodjenja toplote) su
T
3
= T
max
= 1200K,
v
3
= v
2
= 0, 146m
3
/kg,
p
3
= p
2
·
T
3
T
2
= 1, 2 · 10
6
1200
610
= 2, 36 · 10
6
Pa,
tako da je stepen dodatnog pove´canja pritiska
λ =
p
3
p
2
= 1, 967.
Parametri radnog tela u taˇcki 4 (posle adijabatske ekspanzije) su
p
4
= p
1
= 0, 1MPa,
v
4
= v
3

p
3
p
4

1/k
= v
3

p
3
p
1

1/k
= 0, 146

2, 36
0, 1

1/1,40
= 1, 396m
3
/kg,
T
4
=
v
4
p
4
R
=
1, 396 · 0, 1 · 10
6
287
= 486, 4K.
Stepen kompresije iznosi
=
v
1
v
2
=
0, 861
0, 146
= 5, 9.
c) Termiˇcki koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa iznosi (11.28)
η
t
= 1 −
|q
2
|
q
1
= 1 −
c
p
(T
4
−T
1
)
c
v
(T
3
−T
2
)
= 1 −k
T
4
−T
1
T
3
−T
2
=
= 1 −1, 40
486 −300
1200 −610
= 0, 559 ≈ 0, 56.
Isti rezultat moˇze da se dobije na osnovu izraza (11.36)
η = 1 −
k(λ
1/k
−1)
β
(k−1)/k
(λ −1)
= 1 −
1, 40(1, 97
1/14,0
−1)
12
(1,40−1)/1,40
(1, 97 −1)
= 0, 56.
174
12. CIKLUSI TOPLOTNIH PARNIH MA
ˇ
SINA. PARNE TURBINE
Parne toplotne maˇsine su takve maˇsine, koje za razliku od gasnih toplotnih maˇsina
(na primer motora unutraˇsnjeg sagorevanja), kao radno telo koriste paru (najˇceˇs´ce vo-
denu paru). Parne maˇsine se razlikuju od motora unutraˇsnjeg sagorevanja i po tome ˇsto
proizvodi sagorevanja goriva ne uˇcestvuju neposredno u radnom ciklusu. Osnovna os-
obenost rada ovih maˇsina je u tome ˇsto se u toku radnog ciklusa deˇsava fazni prelaz kod
radnog tela (isparavanje i kondenzacija).
Iz praktiˇcnih razloga pogodno je da radno telo na sobnoj temperaturi i atmosferskom
pritisku bude u teˇcnom stanju. Prednost ovih motora je u tome ˇsto koriˇs´cenje radnog tela,
koje tokom ciklusa menja agregatno stanje omogu´cava da se praktiˇcno ostvari Carnot-ov
ciklus.
U savremenoj energetici toplotne maˇsine su naˇsle ˇsiroku primenu. Od svih parnih
toplotnih maˇsina najrasprostranjenije su parne turbine. Klipne parne maˇsine skoro da se
i ne upotrebljavaju. Zbog toga u daljem izlaganju govori´cemo (jedino) o principima rada
i ciklusima parnih turbina.
12.1. Carnot-ov ciklus za vlaˇznu (zasi´cenu) vodenu paru*
Pri analizi ciklusa gasnih motora (na primer klipnih motora unutra-ˇsnjeg sagorevanja)
obrazloˇzeni su razlozi necelishodnosti praktiˇcnog ostvarenja Carnot-ovog ciklusa kod ovih
motora - visok maksimalan pritisak radnog tela i velika vrednost stepena kompresije.
Osim predhodnih, postoje razlozi koji su vezani za teˇsko´ce praktiˇcnog ostvarenja
izotermnih i adijabatbatskih procesa (kao ˇsto je poznato Carnot-ov ciklus se sastoji iz
dve izoterme i dve adijabate). Otklon realnog adijabatskog procesa sabijanja i ˇsirenja
od idealnog, uslovljenog nereverzibilnoˇs´cu procesa, je neznatan i ne umanjuje bitno TKI
ciklusa.
Medjutim, praktiˇcno ostvarenje izotermnih procesa dovodjenja i odvo-djenja toplote
vezano je sa nepremostivim teˇsko´cama. Tako se na primer, pribliˇzavanje realnog ka ide-
alnom izotermnom procesu ostvaruje viˇsestepe-nim sabijanjem vazduha s medjustepenim
hladjenjem (kod kompresora) ili viˇsestepenim dovodjenjem i odvodjenjem toplote sa re-
generacijom (kod gasnih turbina).
Pri strujanju (proticanju) fluida tehniˇcki se najjednostavnije ostvaruje dovodjenje i
odvodjenje toplote pri izobarnom procesu. Prilikom razmatranja faznih prelaza ukazano
je na ˇcinjenicu da teˇcnost moˇze da se prevede u gasno stanje (i obrnuto) pri izobarnom
dovodjenju (odnosno odvodjenju) toplote pri ˇcemu se u dvofaznoj oblasti (oblast zasi´cene
pare) izobare poklapaju s izotermama. Ukoliko se kod toplotnih maˇsina kao radno telo
koristi vlaˇzna zasi´cena para tokom radnog ciklusa se jednostavno ostvaruju dve adijabatske
(pri ˇsirenju i sabijanju pare) i dve izobarno-izotermne promene stanja (pri isparavanju ili
kondenzaciji radnog tela).
Znaˇci, koriˇs´cenjem radnog tela koji tokom ciklusa menja svoje agregatno stanje omogu-
´ceno je da se praktiˇcno ostvari Carnot-ov ciklus.
Principijelna ˇsema parne toplotne maˇsine (parne turbine) u kojoj se ostvaruje Carnot-
ov ciklus sa vlaˇznom (zasi´cenom) parom kao radnim telom, predstavljena je na slici 12.1.
Na raˇcun toplotne energije, dobijene sagorevanjem goriva u kotlu (1) parne toplotne
maˇsine, vrˇsi se izobarno-izotermno isparavanje vode, pri ˇcemu se dobijenoj vlaˇznoj zasi´ce-
noj pari visokog pritiska (pribliˇzno 10 MPa) pove´cava stepen suvo´ce. Suva para se adija-
batski ˇsiri u parnoj turbini (2), transformiˇsu´ci svoju kinetiˇcku energiju u mehaniˇcki rad a
zatim obiˇcno u elektriˇcnu energiju u generatoru (3) elektriˇcne struje. Para izlazi iz turbine s
* ovaj naslov je prihva´cen s obzirom na to da se ceo ciklus ostvaruje u oblasti vlaˇzne,
odnosno zasi´cene pare
175
pove´canom vlaˇznoˇs´cu i sniˇzenim pritiskom (pribliˇzno 0,01 MPa) i usmerava u kondenzator
- razmenjivaˇc toplote (4) gde pri konstantnom pritisku predaje toplotu hladnoj protoˇcnoj
vodi tako da joj se dalje pove´cava vlaˇznost. Vlaˇzna para (kondenzat) iz kondenzatora
se pomo´cu kompresora (5) adijabatski sabija do poˇcetnog pritiska i temperature (koju je
imala na izlazu iz parnog kotla), prevodi u vlaˇznu kipu´cu vodu i ubacuje u kotao ˇcime se
radni ciklus parne turbine zatvara.
Slika 12.1
Zanemaruju´ci gubitke pri proticanju pare moˇze da se smatra da su pritisci pare p
1
(od
izlaza iz kompresora do ulaza u turbinu) i p
2
(od izlaza iz turbine do ulaza u kompresor)
konstantni (p
1
= const i p
2
= const). Gore opisan radni ciklus parne maˇsine sa vlaˇznom
parom kao radnim telom moˇze da se prikaˇze idealnim Carnot-ovim ciklusom u p,v i T, s
-dijagramu (slika 12.2.).
Slika 12.2.
Proces 1 →2 odgovara izobarno-izotermnom dovodjenju toplote q
1
pri ˇcemu se odvi-
jaju procesi isparavanja, ˇsirenja i pove´cavanja stepena suvo´ce vlaˇzne pare u kotlu parne
maˇsine (od x=0 do x=1). Tokom procesa 2 → 3 suva para se adijabatski ˇsiri u turbini i
postaje vlaˇzna. U procesu 3 → 4 dolazi do izobarno-izotermnog odvodjenja toplote q
2
u
kondenzatoru. Sabijanje vlaˇzne pare od pritiska p
2
do pritiska p
1
vrˇsi se tokom adijabatkog
procesa 4 → 1 u kompresoru, pri ˇcemu se maksimalno pove´cava njena vlaˇznost a radno
telo vra´ca u poˇcetno stanje.
176
KTI Carnot-ovog ciklusa ne zavisi od prirode radnog tela, i u sluˇcaju Carnot-ovog
ciklusa sa vlaˇznom parom KTI se izraˇcunava na osnovu poznatog izraza (3.28):
η
c
=
T
1
−T
2
T
1
= 1 −
T
2
T
1
.
S obzirom da se dovodjenje i odvodjenje toplote vrˇsi tokom izobarnog (izobarno-izoterm-
nog) procesa na osnovu jednaˇcine I zakona termodinamike za fluidne struje (δq = di−vdp),
sledi da se dovedena (q
1
) i odvedena (q
2
) koliˇcina toplote mogu da izraze preko razlike
entalpije (i) krajnjih taˇcaka procesa.
q
1
=

2
1
di = i
2
−i
1
(12.1)
i
q
2
=

4
3
di = i
4
−i
3
= −(i
3
−i
4
), (12.2)
tako da se TKI Carnot-ovog ciklusa za zasi´cenu paru moˇze da napiˇse u obliku
η =
(i
2
−i
1
) −(i
3
−i
4
)
i
2
−i
1
= 1 −
i
3
−i
4
i
2
−i
1
. (12.3)
Bez obzira na relativno uzak temperaturski interval od najniˇze (T
2
≈ 300K) do najviˇse
(T
1
≈ 620)K temperature, * TKI Carnot-ovog ciklusa sa pretpostavljenim radnim temper-
aturskim intervalom, bio bi sasvim zadovoljavaju´ci (η
c
= 0.52).
Medjutim, s obzirom da se kod Carnot-ovog ciklusa proces delimiˇcnog kondenzovanja
zavrˇsava u taˇcki 4 (slika 12.2.) gde je specifiˇcna zapremina relativno velika, radna zaprem-
ina i dimenzije kompresora su veliki, u poredjenju s dimenzijama turbine tako da se na
rad kompresora troˇsi iznad 30% rada parne turbine, (odnos korisnog rada parne turbine i
rada utroˇsenog za pogon kompresora predstavljen je odnosom povrˇsina 1

234 i 3

411

na
slici 12.2) na slici 12.2 u p,v-dijagramu. Na osnovu prethodnog sledi da je, bez obzira ˇsto
je TKI Carnot-ovog ciklusa za parnu toplotnu maˇsinu relativno visok, ukupna efikasnost i
ekonomiˇcnost takve parne ma v sine relativno mala, zbog toga se parne maˇsine koje rade
po Carnot-ovom ciklusu sa vlaˇznom parom ne primenjuju u praksi.
12.2. Rankine-ov ciklus za zasi´cenu paru
Neki nedostaci parnih maˇsina koje rade po Carnot-ovom ciklusu sa vlaˇznom zasi´cenom
parom, mogu da se eliminiˇsu ako bi se na primer, odvodjenje toplote u kondenzatoru vrˇsilo
do potpunog kondenzovanja vlaˇzne pare u vodu (taˇcka 4 na slici 12.4.) U datom sluˇcaju
pove´canje pritiska od p
2
do p
1
ne bi se vrˇsilo na vlaˇznoj pari ve´c na vodi mnogo manje
specifiˇcne zapremine i kompresibilnosti, tako da bi se umesto kompresora (5-na slici 12.1)
koristila vodena pumpa, mnogo manjih dimenzija u odnosu na kompresor, za ˇciji rad bi
se utroˇsilo svega oko 1% rada parne turbine sa p,v dijagrama, na slici 12.4, vidi se da je
koristan rad parne turbine (pov. 1

234) mnogo ve´ci od rada (pov.1

144

) za pogon vodene
pumpe. S obzirom na malu kompresibilnost vode pove´canje pritiska od p
2
do p
1
se vrˇsi
pri skoro konstantnoj specifiˇcnoj zapremini, tj. izohorski (umesto adijabatskog sabijanja
u sluˇcaju Carnot-ovog ciklusa za vlaˇznu zasi´cenu paru).
* Temperatura vode u kritiˇcnoj taˇcki (taˇcka K u p,v i T,s dijagramu na slici 12.2) iznosi
T = 647,3 K

177
Prethodni nedostaci odstranjeni su kod parnih toplotnih maˇsina (par-nih turbina) koje
rade po tzv. Rankine-ovom ciklusu, sa zasi´cenom parom kao radnim telom i potpunim
kondenzovanju pare pri odvodjenju toplote.
Principijelana ˇsema toplotne parne turbine koja radi po Raukine-ovom ciklusu prika-
zana ja na slici 12.3.
Razlika u odnosu na principijelnu ˇsemu toplotne maˇsine koje bi radile po Carnot-
ovom ciklusu je (slika 12.3) u tome ˇsto se umesto kompresora koristi vodena pumpa (5) za
izohorsko pove´canje pritiska vode (kondenzata) od p
2
do p
1
. Na izlazu iz vodene pumpe
para (pritiska p
1
) ima za svega nekoliko stepeni viˇsu temperaturu (T

2
) od temperature T
2
na ulazu u pumpu. Zbog toga se za dodatno zagrevanje vode (od temeperature T

2
do T
1
)
pre ulaza u kotao (1) koristi dogrevaˇc (6). Dodatno zagrevanje se postiˇze koriˇs´cenjem pare
sa izlaza kotla.
Slika 12.3.
Idealan Rankine-ov ciklus toplotnih parnih turbina sa zasi´cenom parom i pot-
punom kondenzacijom pri odvodjenju toplote* prikazan je u p,v- i T, s-dijagramu
na slici 12.4.
Slika 12.4.
Proces 1 →2 odgovara izobarno-izotermnom dovodjenju toplote q

1
, pri ˇcemu se odvi-
jaju procesi isparavanja, ˇsirenja i pove´cavanja stepena suvo´ce (od x=0 do x=1) zasi´cene
* U sluˇcaju klipnih parnih toplotnih maˇsina (parne maˇsine) takav ciklus se naziva Majer-
ov ciklus
178
vlaˇzne pare u kotlu (1) parne turbine. Tokom procesa 2 → 3 suva zasi´cena para se adi-
jabatski ˇsiri u turbini (2), pove´cava vlaˇznost, opada temperatura i pritisak. Odvodjenju
toplote q
2
pri potpunoj kondenzaciji pare u kondenzatoru (4) i maksimalno pove´canje
vlaˇznosti (do x=0) vrˇsi se tokom izobarno-izotermnog procesa 3 → 4. Pove´canje pritiska
vode (kondenzata) od p
2
do p
1
vrˇsi se pomo´cu vodene pumpe (5) u izohornom procesu
4 →1

. Dovodjenje toplote q

1
pri dogrevanju vode temperature od T

2
do temperature T
1
u dogrevaˇcu (6) vrˇsi se pri izohornom procesu 1

→1.
S obzirom da je razlika temperature T

2
− T
2
vrlo mala (∼ 1K) taˇcke 4 i 1

( u T, s-
i i,s- dijagramu na slikama 12.4 i 12.5) se realno skoro poklapaju, a izobara (p
1
= const)
u procesu 1

→1 se skoro poklapa sa delom graniˇcne krive 4-1. S druge strane, s obzirom
da je kompresibilnost vode mala i da je nagib levog dela graniˇcne krive u p,v- dijagramu
veliki, specifiˇcne zapremine u taˇckama 4 i 1

i 1 su pribliˇzno jednake v
4
≈ v
1
≈ v
1
Slika 12.5.
Na osnovu jednaˇcine I zakona termodinamike za fluidne struje (δq = di −vdp) dove-
dene (q
1
) i odvedene (q
2
) koliˇcine toplote pri izobarnim (izobarno-izotermnim) procesima
mogu da se izraze preko razlike entalpija (i) u krajnjim taˇckama odgovaraju´cih procesa
(q
p=const
= ∆i).
Kod Rankine-ovog ciklusa koliˇcina toplote q
1
dovodi se radnom telu tokom dva proce-
sa; na prethodno dogrevanje vode tokom izobarnog procesa 1

→1 (q

1
= i
1
−i

1
) i tokom
izobarno-izotermnog procesa 1 →2 (q

1
= i
2
−i
1
) i jednaka je njihovom zbiru
q
1
= q

1
+q

1
= (i
1
−i

1
) + (i
2
−i
1
) = i
2
−i

1
(12.4)
Odvedena koliˇcina toplote q
2
, pri potpunom kondenzovanju pare tokom izobarno-izoterm-
nog procesa 3 →4, moˇze da se izrazi preko razlike entalpije u taˇckama 4 i 3 datog procesa:
q
2
= i
4
−i
3
= −(i
3
−i
4
). (12.5)
Na osnovu (12.4) i (12.5) TKI Rankine-ovog ciklusa dat je izrazom
η
R
=
q
1
−|q
2
|
q
1
=
(i
2
−i

1
) −(i
3
−i
4
)
i
2
−i

1
(12.6)
179
S obzirom da se taˇcke 4 i 1

( prikazane u T,s- i i,s- dijagramu na slikama 12.4 i 12.5) skoro
poklapaju (i
4
≈ i

1
), TKI Rankine-ovog ciklusa moˇze da se prikaˇze u pojednostavljenom
obliku
η
R

i
2
−i
3
i
2
−i
4
. (12.7)
Uporedimo TKI idealnog Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu paru sa TKI Carnot-ovog
ciklusa za zasi´cenu paru pri jednakim maksimalnim (T
1
) i minimalnim (T
2
) temperatu-
rama. Koliˇcine toplote koje su pri datoj maksimalnoj temepraturi i pritisku potrebne za
isparavanje vode i dovodjenje vlaˇzne zasi´cene pare u stanje suve zasi´cene pare jednaka
su za oba ciklusa. Medjutim, kod Rankine-ovog ciklusa dovodjenje dodatne toplote za
dogrevanje vrˇsi se pri znatno niˇzoj temperaturi od maksimalne temperature ciklusa; tem-
peratura vode raste do temperature (T
2
) pri kojoj poˇcinje isparavanje pri datom pritisku.
Znaˇci srednja temperatura pri kojoj se dovodi toplota kod Rankine-ovog ciklusa niˇza je
od temperature (T
2
) pri kojoj se dovodi toplota kod Carnot-ovog ciklusa, tako da je sa
teorijskog stanoviˇsta TKI Rankine-ovog ciklusa manji od TKI Carnot-ovog ciklusa, ˇsto je
trebalo i da se oˇcekuje. Medjutim, kada se uzme u obzir da su znatno smanjeni gubici na
ireverzibilnim procesima pri pove´canju pritiska vode u vodenoj pumpi u odnosu na procese
sabijanja u kompresoru (rad za pogon vodene pumpe je pribliˇzno 30 puta manji od rada za
pogon kompresora) ukupna efikasnost i ekonomiˇcnost toplotne parne turbine koja radi po
Rankine-ovom ciklusu sa zasi´cenom parom je neˇsto viˇsa u poredjenju sa toplotnom parnom
turbinom koja radi po Carnot-ovom ciklusu.
12.3. Rankine-ov ciklus za pregrejanu paru
TKI Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu paru moˇze da se pove´ca ukoliko se dovodjenje
toplote zasi´cenoj pari nastavi tako da se radno telo prevede u pregrejanu paru.
Rad parne turbine po Rankine-ovom ciklusu za pregrejanu paru i njena principijelna
ˇsema (slika 12.6) razlikuju se od rada i principijelne ˇseme Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu
paru po tome ˇsto se suva zasi´cena para na izlazu iz kotla (1) usmerava u poseban deo
parnog kotla tzv. pregrevaˇc (2) gde se dalje zagreva (pregreva) pri izobarnom procesu do
temperature koja je iznad temperature zasi´cenja pri datom pritisku, odnosno prevodi u tzv.
pregrejanu paru. U ovom sluˇcaju na turbinu (3) pada pregrejana para i pri adijabatskom
ˇsirenju transformiˇse svoju kinetiˇcku energiju u mehaniˇcki rad a zatim u elektriˇcnu energiju
u generatoru (4) elektriˇcne struje.
180
Slika 12.6.
S obzirom da je pritisak znatno sniˇzen, a temperatura opala ispod temperature zasi´ce-
nja, pri datom pritisku, na izlazu iz turbine para je vlaˇzna i zasi´cena. Pri konstantnom
pritisku i temperaturi para predaje toplotu kondenzatoru (5) pri ˇcemu se izvrˇsi potpuna
kondenzacija. Pomo´cu vodene pumpe (6) pove´cava se pritisak (od p
2
do p
1
) vode (konden-
zata) i preko dogrevaˇca (7), gde se vrˇsi dogrevanje vode (pri p
1
= const) i prevodjenje u
stanje vlaˇzne zasi´cene pare, zatim ubacuje u kotao (1). Usled dovodjenja toplote, u kotlu
se odvija izobarno-izotermno isparavanje vode i pove´cavanje stepena suvo´ce sve dok se ne
dobije suva zasi´cena para.
Idealan ciklus toplotne parne turbine sa pregrejanom parom- Rankine-ov ciklus
za pregrejanu paru prikazan je na slici 12.7 (u p,v- i T, s -dijagramu) i (u i,s-dijagramu)
na slici 12.8.
Idealan Rankine-ov ciklus za pregrejanu paru razlikuje se od idealnog Rankine-ovog
ciklusa za zasi´cenu paru po tome ˇsto se u izobarnom procesu 6 → 1 suva zasi´cena para
(iz kotla 1 na slici 12.6) prevodi u pregrejanu paru temperature T
p
, dovodjenjem dodatne
koliˇcine toplote q

1
(u pregrevaˇcu 2) i ˇsto adijabatsko ˇsirenje i vrˇsenje rada u procesu 1 →2
(u turbini 4) poˇcinje sa pregrejanom parom a zavrˇsava sa zasi´cenom parom male vlaˇznosti,
tj. velikog stepena suvo´ce (taˇcka 2 je vrlo blizu desne graniˇcne krive); kod Rankine-ovog
ciklusa adijabatsko ˇsirenje poˇcinje sa suvom zasi´cenom parom a zavrˇsava (u taˇcki 2

) sa
zasi´cenom parom ve´ce vlaˇznosti, odnosno manjeg stepena suvo´ce (taˇcka 2

se nalazi na
krivoj manjeg stepena suvo´ce u odnosu na taˇcku 2).
181
Slika 12.7.
Preostali deo procesa Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru je iden-tiˇcan procesima
u Rankine-ovom ciklusu za zasi´cenu paru: 2 → 3 odgovara izobarno-izotermnom odvod-
jenju toplote q
2
pri kondenzaciji u kondenzatoru (5); 3 →4 - izohornom pove´canju pritiska
kondenzata u vodenoj pumpi (6); 4 → 5 - izobarnom dovodjenju toplote q

1
u dogrevaˇcu
(7); 5 →6 - izobarno-izotermnom dovodjenju toplote q

1
za isparavanje i pove´canje stepena
suvo´ce vlaˇzne zasi´cene pare u kotlu (1).
Ukupna koliˇcina toplote q
1
, koja je dovedena radnom telu tokom
Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru, jednaka je zbiru koliˇcina toplote koje su dovedene
tokom izobarnog procesa 4 →5 (q

1
= i
5
−i
4
), izobarno-izotermnog procesa 5 →6 (q

1
=
i
6
−i
5
) i izobarnog procesa 6 →1 (q

1
= i
1
−i
6
) :
q
1
= q

1
+q

1
+q

1
= i
1
−i
4
. (12.8)
Odvedena koliˇcina toplote q
2
(tokom izobarno-izotermnog procesa 2 →3) iznosi
q
2
= i
3
−i
2
= −(i
2
−i
3
). (12.9)
Koristan rad ciklusa l
k
jednak je razlici rada turbine
l
T
= i
1
−i
2
(12.10)
i rada za pogon vodene pumpe
l
p
= i
4
−i
3
, (12.11)
odnosno:
l
k
= l
T
−l
p
= (i
1
−i
2
) −(i
4
−i
3
). (12.12)
Dovedena koliˇcina toplote (q
1
), odvedena koliˇcina toplote (q
2
) i vrednost korisnog rada
ciklusa (l
k
) srazmerni su odgovaraju´cim otseˇccima na i-osi i,s-dijagrama (na slici 12.8).
182
TKI Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru, na osnovu (12.8), (12.9) i (12.13) dat je
izrazom
η =
l
k
q
1
=
q
1
−|q
2
|
q
1
=
(i
1
−i
4
) −(i
2
−i
3
)
i
1
−i
4
=
(i
1
−i
2
) −(i
4
−i
3
)
i
1
−i
4
. (12.13)
Slika 12.8.
Uzimaju´ci u obzir da je, zbog praktiˇcne nestiˇsljivosti vode (kondenzata), adijabatsko
pove´canje pritiska (od p
2
do p
1
) skoro izohoran proces (v
3
≈ v
4
), na osnovu I zakona
termodinamike za fluidne struje (δq = di − vdp) sledi da je promena entalpije tokom
procesa 3 →4 jednaka utroˇsenom radu za pogon vodene pumpe (12.11)
i
4
−i
3
=

4
3
vdp = v
3
(p
1
−p
2
) = l
k
. (12.14)
Na osnovu izraza (12.4) izraz (12.3) za TKI Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru
moˇze da se napiˇse u obliku
η =
(i
1
−i
2
) −v
3
(p
1
−p
2
)
i
1
−i
4
=
(i
1
−i
2
) −v
3
(p
1
−p
2
)
(i
1
−i
3
) −v
3
(p
1
−p
2
)
. (12.15)
S obzirom da se entalpije u taˇckama 3 i 4 skoro poklapaju (pogledaj prethodno
poglavlje i sliku 12.7) i
3
≈ i
4
, na osnovu (12.4) sledi da je rad za pogon vodene pumpe
zanemarljiv (l
p
≈ 0) tako da izrazi (12.3) i (12.5) za TKI Rankine-ovog ciklusa mogu da
se predstave u aproksimativnom i pojednostavljenom obliku
η ≈
i
1
−i
2
i
1
−i
3
, (12.16)
primenljivom za sluˇcaj kada razlika pritisaka p
1
− p
2
nije suviˇse velika (odnosno kada je
i
3
≈ i
4
). TKI Rankine-ovog ciklusa jednostavno se odredjuje koriˇs´cenjem i,s-dijagrama ili
tablica termodinamiˇckih parametara sta-nja vodene pare.
Uporedimo TKI Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu i pregrejanu vodenu paru pri istim
vrednostima najniˇze temperature (T
1
) ciklusa i istim istim vrednostima temperature (T
2
)
183
pri kojoj dolazi do isparavanja [tj. pri istim vrednostima najniˇzih (p
2
) i istih vrednostima
pritisaka (p
1
) pri kojim dolazi do isparavanja]. Srednja vrednost temperature pri kojoj
se dovodi toplota radnom telu u sluˇcaju Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru viˇsa
je od odgovaraju´ce srednje vrednosti temperature pri kojoj se dovodi toplota u sluˇcaju
Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu paru, jer se dodatno dovodjenje toplote za prevodjenje
suve zasi´cene pare u pregrejanu paru vrˇsi pri viˇsim temperaturama (od T
2
do T
p
) od
temeperature (T
2
) pri kojoj se ovija proces isparavanja pri datom pritisku (p
2
).
Osim toga, tad turbine sa pregrejanom parom (i delimiˇcno parom male vlaˇznosti)
olakˇsan je u odnosu na rad turbine sa vlaˇznom parom, tako da je i opˇste iskoriˇs´cenje, tj.
efikasnost parnih turbina koje rade po Rankine-ovom ciklusu sa pregrejanom parom ve´ci
od parnih turbina koje rade po Rankine-ovom ciklusu sa vlaˇznom parom.
12.4. Zavisnost TKI Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru od polaznih i
krajnjih parametara pare
Iz izraza (12.6) sledi da TKI Rankine-ovog ciklusa zavisi uglavnom od vrednosti en-
talpije (i) u taˇckama 1 i 2 ciklusa, tako da raste s pove´canjem i
1
i smanjenjem i
2
, tj,
s pove´canjem vrednosti poˇcetnih parametara p
1
i T
p
i smanjenjem vrednosti krajnjih
parametara p
2
i T
2
pare, pre i posle adijabatske ekspanzije u turbini i toplotne parne
maˇsine (parne turbine); u dvofaznoj oblasti parametri p
2
i T
2
su vezani jer se kondenzacija
zasi´cene pare odvija pri izobarno-izotermnom procesu. Analiza uticaja veliˇcine osnovnih
parametara na TKI Rankine-ovog ciklusa svodi se na ispitivanje uticaja poˇcetnog (na-
jve´ceg) pritiska (p
1
), poˇcetne (najve´ce) temperature (T
p
) i krajnjeg (najniˇzeg) pritiska
(p
2
) ciklusa.
Slika 12.9.
Pri zadatim vrednostima parametara T
p
i p
2
TKI Rankine-ovog ciklusa raste s pove´ca-
njem poˇcetnog pritiska p
1
; s porastom poˇcetnog pritiska od p
1
na p

1
raste temperatura pri
kojoj se odvija proces isparavanja od T
1
na T

1
tako da raste i srednja vrednost temperature
pri kojoj se dovodi toplote radnom telu a time i TKI ciklusa (slika 12.9a i b). Medjutim,
kako s porastom pritiska p
1
(pri konstantnoj temperaturi T
p
) raste vlaˇznost zasi´cene pare
na izlazu iz turbine a time oteˇzava rad turbine treba da se pove´ca temepratura T
p
na ulazu
u turbinu. Jasno je da postoji granica do koje moˇze da se pove´ca pritisak p
2
i temepratura
T
p
odredjena ˇcvrsto´com materijala turbine.
Pri zadatim vrednostima p
1
i p
2
TKI Rankine-ovog ciklusa raste s porastom poˇcetne
temperature T
p
; s porastom poˇcetne temperature (od T
p
na T

p
) raste srednja temperatura
pri kojoj se dovodi toplota radnom telu tako da raste i TKI ciklusa (slika 12.10a i b).
U ovom sluˇcaju bilo bi pogodno da se pove´ca i poˇcetni pritisak ali, kao u prethodnom
primeru, postoji granica odredjena ˇcvrsto´com materijala turbine.
184
Slika 12.10.
Pri zadatim vrednostima p
1
i T
p
TKI Rankine-ovog ciklusa raste s sniˇzenjem konaˇcnog
pritiska p
2
; sniˇzenjem pritiska p
2
(od p
2
na p

2
) opada temepratura (od T
2
na T

2
) pri kojoj
se odvodi toplota a time raste TKI ciklusa (slika 12.11a i b).
Slika 12.11
Sniˇzenje konaˇcnog pritiska ispod p
2
= 4kPa ograniˇceno je temperaturom vode za
hladjenje (25-30
0
C). Osim toga, s daljim sniˇzenjem pritiska p
2
raste specifiˇcna zapremina
pare ˇsto iziskuje koriˇs´cenje kondenzatora ve´cih dimenzija.
Iz prethodne analize uticaja parametara pare na TKI Rankine-ovog ciklusa sledi da
pre svega treba da se teˇzi pove´canju vrednosti poˇcetnih paramatara pare (do granice odred-
jene ˇcvrsto´com materija turbine). Medjutim, pokazalo se da je mogu´cnost pove´canja
TKI Rankine-ovog ciklusa putem pogodnog izbora poˇcetnih i krajnjih parametara pare
ograniˇcen. Dalje pove´canje TKI parnih turbina moˇze da ide u pravcu pribliˇzenja kon-
figuracije Rankine-ovog ciklusa Carnot-ovom ciklusu: regeneracijom toplote, viˇsestepenim
pregrejavanjem pare i primenom tzv. binarnih ciklusa.
12.5. Usavrˇseni ciklusi toplotnih parno-turbinskih postrojenja
12.5.1. Ciklusi sa sukcesivnim (viˇsestepenim) pregrevanjem pare
Da bi se pove´cao ukupni TKI parno-turbinskih postrojenja jedan od naˇcina je da
se smanji vlaˇznost odnosno pove´ca stepen suvo´ce (do 0.86 -0.88) pare na izlazu iz tur-
bine a time olakˇsa rad turbine. Ovaj cilj je ostvaren primenom ciklusa sa sukcesivnim
(viˇsestepenim) pregrevanjem pare (slika 12.12b). Principijelna ˇsema uredjaja data je na
slici 12.12a. Vodenoj pari, koja je isparila iz kotla (1) tokom izobarno-izoternmog procesa
4 →5 dovodi se toplota u dogrevaˇcu (2) tokom izobarnog procesa 5 →1. Pregrejana para
se adijabatski ˇsiri u parnoj turbini (3) visokog pritiska u procesu 1 →A a zatim usmerava
u dodatni pregrevaˇc (4) gde joj se predaje dodatna koliˇcina toplote u izobarnom procesu
A →1

. U drugoj turbini (5) niskog pritiska vrˇsi se adijabatsko ˇsirenje (proces 1

→2

) a
zatim preko kondenzatora (7) i pumpe (8) kondenzat vra´ca u kotao. Stepen suvo´ce pare
na izlazu iz prve (x = 1) u drugu turbinu (x < 1) je pove´can u odnosu na vrednost koju bi
imala po zavrˇsetku adijabatskog procesa 1 →2 bez sukcesivnog (viˇsestepenog) pregrevanja
pare.
185
Slika 12.12.
Osim toga pove´cava se i TKI ciklusa u odnosu na Rankine-ov ciklus bez sukcesivnog
pregrevanja pare. U praksi se primenjuju ciklusi sa viˇse sukcesivnih pregrevanja.
12.5.2. Ciklus parne turbine sa regeneracijom
TKI ciklusa toplotnih parnih turbina, kao u sluˇcaju ciklusa gasnih turbina, moˇze
znatno da se pove´ca primenom regeneracije toplote. Sva savremena parno-turbinska post-
rojenja zasnivaju svoj rad na ciklusima sa regeneracijom toplote.
Razmotrimo suˇstinu regenerativnog ciklusa na primeru jednostavnijeg, Rankine-ovog
ciklusa za zasi´cenu paru (slika 12.13a).
Ako bi se u ovom ciklusu (1 → 2 → 3 → 4 → 5 → 1) proces adijabatskog ˇsirenja
pare 1 → 2 zamenio politropskim procesom 1 → 2

(tako da linije 1-2 i 5-3(4) budu
ekvidistantne) a sva koliˇcina toplote odvedena od pare u procesu 1 → 2

iskoristila za
dogrevanje vode (kondenzata) u procesu 3(4) → 5 tada bi se dobio regenerativni ciklus
1 → 2

→ 3(4) → 5 → 1. Oˇcigledno je da bi takav regenerativni ciklus imao isti TKI kao
Carnot-ov ciklus 1 → 2 → 3

→ 5 → 1 iste vrednosti najviˇse (T
1
) i najniˇze temperature
(T
2
); u oba ciklusa su jednake dovedene koliˇcine toplote od spoljnjeg izvora radnom telu
kao i koliˇcine toplote koje su od radnog tela predate hladnjaku. Medjutim, praktiˇcno
je nemogu´ce da se ostvari, gore navedeni, regenerativni ciklus, zbog toga ˇsto je praktiˇcno
nemogu´ce da se izvede proces ˇsirenja 1 →2

sa neperkidnim odvodjenjem toplote. Takvom
procesu mo ˇzemo da se pribliˇzimo preko niza adijabatskih i izobarno-izotermnih procesa.
a b
Slika 12.13
Proces ukupne regeneracije ostvarivao bi se preko niza parcijalnih viˇse-stepenih re-
generativnih procesa. Dvostepeni regenerativni ciklus prikazan je na slici 12.13b. Posle
procesa (1 → A) adijabatskog ˇsirenja pare izobarno-izoternmim hladjenjem (A → B) od
vlaˇzne pare se odvodi toplota q

reg
i predaje vodi (kondenzatu) u procesu E → F. Vlaˇzna
para stanja B adijabatski se ˇsiri (proces B →C) a zatim izobarno-izotermnim hladjenjem
(proces C → D) od vlaˇzne pare se odvodi toplota q

reg
i predaje kondenzatu u procesu
3(4) →E. Samo se u procesu F →5 kondenzat dogreva na raˇcun toplote spoljnjeg izvora.
186
a b
Slika 12.14
U gore opisanom ciklusu, proces regenerativnog dogrevanja kondenzata (3(4) → E i
E → F) i dogrevanja na raˇcun toplote spoljnjeg izvora (F → 5) odvijalo bi se s manjom
temperaturskom razlikom nego da se dogrevanje vrˇsi tokom celog procesa (3(4) → 5) na
raˇcun toplote spoljnjeg izvora. Time bi se smanjili gubici toplote zbog ireverzibilnosti
procesa i pove´cao TKI parne turbine. Regenerativni Rankine-ov ciklus za pregrejanu paru
(slika 12.14a) sliˇcan je regenerativnom Rankine-ovom ciklusu za zasi´cenu paru. Jasno je da
bi ˇcak i u sluˇcaju idealnog Rankine-ovog ciklusa sa pregrejanom parom TKI bi bio manji
od Carnot-ovog za iste vrednosti graniˇcnih temperatura.
Principijela ˇsema parno-turbinskog postrojenja koje radi po viˇsestepe-nom regenera-
tivnom Rankine-ovom ciklusu za pregerejanu paru prikazana je na slici 12.14b.
Pregrejana para iz pregrevaˇca (2) ulazi u turbinu (3) gde se, za razliku od odgo-
varaju´ceg neregenerativnog ciklusa, posle adijabatskog ˇsirenja i vrˇsenja dela mehaniˇckog
rada jedan deo pare iz prvog stepena turbine odvodi u razmenjivaˇc toplote- regenerativni
dogrevaˇc (5) i preko pumpe (6) odvodi u kotao (1). Sliˇcno se deˇsava pri ostalim stepenima
regeneracije. Posle izlaza iz poslednjeg stepena turbine preostali deo iskoriˇs´cene pare hladi
se u kondenzatoru (7) i preko pumpe (6) ubacuje u kotao (1). S obzirom da u jednom
regenerativnom ciklusu uˇcestvuje samo jedan deo radnog tela, prikazivanje regenerativnih
ciklusa u T, s-dijagramu je uslovno.
U praksi se koriste od 3 do 8 stepena regeneracije u zavisnosti od potrebne snage
i parametara pare parne turbine. Bez obzira na to ˇsto se u stepenima turbine iskoristi
za vrˇsenje mahaniˇckog rada samo deo toplotne energije pare, zbog smanjenja gubitaka
na ireverzibilne procesa dovodjenja toplote pri regenerativnom dogrevanju, primenom
viˇsestepenog regenerativnog ciklusa kod parno-turbinskih postrojenja pove´cava se TKI
za 10 −15%.
12.5.3. Binarni ciklusi
Da bi se pove´cala srednja temperatura pri dovodjenju toplote i na taj naˇcin pove´cao
TKI ciklusa bilo bi pogodno da se koristi radno telo visoke temperature zasi´cenja pri sred-
njim pritiscima. Voda kao radno telo ima relativno nisku kritiˇcnu temperaturu (374, 15
0
C)
visok kritiˇcan pritisak (22,115 MPa) i nije pogodno za takve ciljeve. Medjutim, nije nadjeno
takvo radno telo koje bi zadovoljilo gore postavljene uslove a u oblasti niˇzih temeperatura
(20 − 50
0
C) moglo da se kondenzuje. Na primer, nadjeno je da ˇzivine zasi´cene pare pri
temperaturi od 550
0
C imaju pritisak od 1,5MPa tako da bi mogle da se koriste za viˇse
temperature, (kritiˇcna temperatura ˇzive iznosi 1420
0
C) ali pri uobiˇcajenom konaˇcnom
pritisku (p
2
≈ 4kPa) temperatura ˇzivine pare bila bi suviˇse visoka t
2
≈ 217
0
C).
187
Slika 12.15.
Razradjena je i primenjena ideja sloˇzenog ciklusa sa dva radna tela (razliˇcitih svojstva)
od kojih jedno radi u oblasti visokih temperatura (na primer ˇziva) a drugo u oblasti niskih
temperatura (obiˇcna voda). U ovom sluˇcaju kondenzator visokotemperaturskog radnog
tela sluˇzi kao parni kotao, odnosno generator, vodene para.
Principijelna ˇsema i odgovaraju´ci binarni ciklus u T,s-dijagramu prikazani su na slici
12.15.
ˇ
Zivina para, koja je obrazovana u kotlu (1), ulazi u turbinu (3) gde se posle adija-
batskog ˇsirenja i vrˇsenja mehaniˇckog rada usmerava u kondenzator -generator vodene pare
(4) gde se kondenzuje i odaje toplotu za obrazovanje vodene pare. Obrazovana vodena
para se preko pregrevaˇca (2) usmerava u turbinu (5) gde se adijabatski ˇsiri uz vrˇsenje
mehaniˇckog rada. Iskoriˇs´cena vodena para se hladi u kondenzatoru (6) i pumpom (7)
vra´ca u kondenzator-generator vodene pare (4). Crtiˇcastim linijama prikazana je kontura
ˇzivine pare kao i ciklus ˇzivine pare u T, s-dijagramu.
Kako se vidi sa slike, binarni ciklus je blizak Carnot-ovom ciklusu. TKI binarnog
ciklusa dostiˇze 0.85-0.95 od TKI Carnot-ovog ciklusa odnosno 0.60-0.70 po apsolutnoj
veliˇcini.
Binarni ciklusi sa ˇzivom i vodom kao radnim telima naˇsli su primenu u nekim parno-
turbinskim postrojenjima. Medjutim, vrˇse se joˇs uvek ispitivanja u cilju nalaˇzenja pogod-
nijih radnih tela.
188
Primer 12.1. Odrediti TKI parne turbine koja radi po idealnom Rankine-ovom cik-
lusu za pregrejanu paru (slika 12.7) ako poˇcetna temperatura i pritisak iznose t
1
= 500
0
C
i p
1
= 2, 0MPa a krajnji pritisak pare na izlazu iz turbine je p
2
= 0, 01MPa.
reˇsenje: TKI idealnog Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru iznosi (12.6)
η =
i
1
−i
2
i
1
−i
3
. (P12.1.1)
Na osnovu tablice za veliˇcine stanja pregrejane pare (prilog) za temperaturu od t
1
= 500
0
C
i pritisak p
1
= 2, 0MPa = 20 · 10
5
Pa = 20bara dobija se da je v
1
= 0, 1756m
3
/kg, i
1
=
3467kJ/kg i s
1
= 7, 429kJ/kgK. Entalpija i
2
vlaˇzne zasi´cene pare pri pritisku p
2
=
0, 01MPa = 0, 1bara dobija se na osnovu tablice za veliˇcine stanja kljuˇcale vode i suve
pare u zavisnosti od pritiska i izraza (6.95):
i
2
= i

2
+x · r
2
= i

2
+x(i

2
−i

2
), (P12.1.2)
gde je (6.98) stepen suvo´ce
x =
v −v

v

−v

=
s −s

s

−s

. (P12.1.3)
Iz tablica se dobija t
2
= 45, 82
0
C, v
2
= 1, 0103
dm
3
kg
, v

2
= 14, 70m
3
/kg,
i

2
= 191, 83kJ/kg, i

2
= 2584kJ/kg, s

2
= 0, 6492kJ/kgK i s

2
= 8, 149kJ/kgK. Kako se
taˇcka 2 nalazi na istoj izoentropi sa taˇckom 1 tj. s = s
2
= s
1
sledi da u taˇcki 2 stepen
suvo´ce x iznosi:
x =
s
2
−s

2
s

2
−s

2
=
s
1
−s

2
s

2
−s

2
=
7, 429 −0, 6492
8, 149 −0, 6492
= 0, 904,
tako da je na osnovu (P12.1.2) entalpija u taˇcki 2
i
2
= i

2
+x(i

2
−i

2
) = 191, 83 + 0, 904(2584 −191, 83) = 2354kJ/kg.
Kako se taˇcka 3 nalazi na donjoj graniˇcnoj krivoj sledi:
i
3
= i

2
= 191, 83KJ/kg ≈ 192kJ/kg,
tako da TKI datog idealnog Rankine-ovog ciklusa za pregrejanu paru iznosi:
η =
i
1
−i
2
i
1
−i
3
=
3467 −2354
3467 −192
= 0, 340.
Do istog rezultata moˇze (brˇze) da se dodje na osnovu i,s-dijagrama za vodenu paru (prilog).
Da bi se razumeo postupak nalaˇzenja entalpije u datim taˇckama ciklusa, pogledati sliku P
12.1. U preseku izoterme t
1
= 500
0
C i izobare p
1
= 2, 0MPa nalazi se taˇcka 1. Sa ordinate
se oˇcita entalpija za ovu taˇcku i
2
≈ 3470kJ/kg. Ordinatna taˇcka 1 daje vrednost entapije
s
1
= s
2
= 7, 43kJ/kgK. U preseku izoentrope s
1
= s
2
= 7, 43kJ/kgK i izobare p
2
=
0, 01MPa nalazi se taˇcka 2. Sa ordinate se oˇcita entalpija date taˇcke: i
2
= 2360kJ/kg.
Podatak za entalpiju i
3
= i
2
= 192kJ/kg na donjoj graniˇcnoj krivoj moˇze da se dobije iz
tabele za vlaˇznu vodenu paru jer se vrednosti za entalpiju ispod 2000 J/kg ne nalaze na
grafiku. Grafiˇcki se dobija da je η = 0, 339 ≈ 0, 34
189
Slika P12.1.
Primer 12.2 Odrediti veliˇcinu promene temperature pregrejavanja vodene pare u pre-
grejaˇcu da bi se pove´cao stepen suvo´ce pare na kraju procesa adijabatskog ˇsirenja u turbini
za ∆x = 0, 10 kao i promenu TKI ciklusa. Parametri datog (Rankine-ovog) ciklusa za
pregerjanu paru su p
1
= 3MPa, t
1
= 320
0
C i p
2
= 0, 005MPa.
reˇsenje: Podaci iz tablica za veliˇcine stanja pregrejane pare (prilog ) za pritisak p
1
=
3MPa = 30bara i temperaturu pregrejane pare t
1
= 320
0
C su v
1
= 0, 08502m
3
/kg, i
1
=
3038kJ/kg i s
1
= 6, 615kJ/kgK. Na kraju procesa adijabatskog (izoentropnog) ˇsirenja do
pritiska p
2
= 0, 005MPa = 0, 05bara entropija je ostala nepromenjena (slika P 12.2) s
2
=
s
1
= 6, 615kJ/kgK. Iz tablica za veliˇcine stanja kljuˇcale vode i suve pare u zavisnosti od
pritiska (prilog) dobija se za pritisak p
2
= 0, 05bara, t
s
= 32, 88
0
C, v

2
= 1, 0053dm
3
/kg,
v

2
= 28, 23m
3
/kg, i
2
= 137, 74kJ/kg, i

2
= 2561kJ/kg, s

2
= 0, 4760kJ/kgK i s

2
=
8, 394kJ/kgK. Na osnovu izraza (6.98) stepen suvo´ce pri entropiji s
2
= s
1
= 6, 615kJ/kg
iznosi
x
1
=
s
2
−s

2
s

2
−s

2
=
s
1
−s

2
s

2
−s

2
=
6, 615 −0, 4760
8, 394 −0, 4760
= 0, 775.
Da bi se stepen suvo´ce pove´cao na vrednost x

1
= x
1
+∆x = 0, 775+0, 10 = 0, 875 entropija
treba da se pove´ca na vrednost
s

2
= s

1
= s

2
+ (s

2
−s

2
) · x

1
= 0, 4760 + (8, 394 −0, 4760) · 0, 875 =
= 7, 404kJ/kg ≈ 7, 40kJ/kgK.
190
.
Slika P 12.2
Za datu vrednost entropije s

1
≈ 7, 400kJ/kgK i pritisak zasi´cene pare od p
1
= p

1
=
3MPa = 30bara, iz tabele za pregrejanu paru (prilog) dobija se temperatura pregrejane
pare t

1
= 560
0
C kao i v

1
= 0, 1260m
3
/kg, i

1
= 3592kJ/kg. Znaˇci temperatura mora da se
pove´ca za ∆t
1
= t

1
−t
1
= 560 −320 = 240
0
C. Za x
1
= 0, 775 sledi
i
2
= i

2
+ (i

2
−i

2
) · x
1
= 137, 74 + (2561 −137, 74) · 0, 775 =
= 2015, 7665kJ/kg ≈ 2016kJ/kg,
a za x

1
= 0, 875 sledi
i

2
= i

2
+ (i

2
−i

2
) · x

1
= 137, 74 + (2561 −137, 74) · 0, 875 =
= 2258, 0925kJ/kg ≈ 2258kJ/kg,
TKI ciklusa u sluˇcaju kada je t
1
= 320
0
C(x
1
= 0, 775) iznosi (12.6)
η
1
=
i
1
−i
2
i
1
−i
3
=
i
1
−i
2
i
1
−i

2
=
3038 −2016
3038 −137, 74
= 0, 352,
a TKI ciklusa kada je t

1
= 560
0
C(x

1
= 0, 875) je
η

1
=
i

1
−i

2
i

1
−i

2
=
3592 −2258
3592 −137, 74
= 0, 386.
Znaˇci TKI ciklusa se pove´cao za 9, 6%.
191
13. RASHLADNI UREDJAJI (SISTEMI)
13.1. Ciklusi rashladnih maˇsina i termo-pumpi
Hladjenje tela do temperatura ispod temperature okolne sredine i njihovo odrˇzavanje u
ohladjenom stanju tokom duˇzeg vremena je osnovni zadatak tehnike hladjenja. Dobijanjem
i odrˇzavanjem niskih temperatura do 170 K bavi se tzv. tehnika umerenog hladjenja;
od 170-70 K - tehnika dubokog hladjenja a od 70 -0,3 K kriogena tehnika. Za
dobijanje temperatura do 0,0008 K koristi se tehnika magnetnog hladjenja (adijabatsko
razmagnetisavanje paramagnetnih soli) ili tehnika nuklearnog hladjenja. U poslednje
vreme razradjuje se metod dobijanja niskih temperatura (0,01-0,02 K) rastvaranjem teˇcnog
He
3
u teˇcnom He
4
.
U tehnici umerenog hladjenja dobijanje niskih temperatura postiˇze se koriˇs´cenjem rad-
nih tela ˇcija je kritiˇcna temperatura iznad temperature okolne sredine (20
0
C) (amonijak,
ugljen dioksid, freon-12, freon-22 itd). Prevodjenje ovih gasova u teˇcnost (likvefikacija)
se deˇsava pri temperaturama iznad 0
0
C tako da se za odvodjenje toplote kondenzacije
koristi protoˇcna voda ili vazduh. Koriˇs´cenjem kompresorskih rashladnih maˇsina u tehnici
umerenog hladjenja, osim postizanja i odrˇzavanja umereno niskih temperatura, moˇze da
se izvrˇsi likvefikacija hlora i separacija nekih gasova.
U tehnici dubokog hladjenja kao radno telo koristi se metan, kiseonik, argon, azot
i drugi. Tehnika dubokog hladjenja primenjuje se za separaciju gasnih smesa (na primer
vazduha), dobijanje ˇcistih gasova (O
2
, N
2
, Ar, Kr, Xe, He, H
2
, C
2
H
4
i drugi) kao i za likve-
fikaciju gasova (CH
4
, O
2
, N
2
, Ar, F i drugi).
U kriogenoj tehnici dobijanje niskih temperatura postiˇze se likvefikacijom neona,
vodonika i helijuma.
Osim primena u industriji, rudarstvu, transportu i doma´cinstvu rashladne maˇsine i
rashladni sistemi koriste se u nauˇcnim laboratorijama za hladjenje uzoraka pri istraˇziva-
njima do vrlo niskih temperatura blizu apsolutne nule.
Rashladni sistemi mogu da se uslovno podele na rashladne maˇsine i termo-pumpe,
zavisno od toga da li je cilj hladjenje tela niˇze temperature ili zagrevanje tela viˇse temper-
ature.
Rashladne maˇsine rade na principu inverznog (levokretnog) ciklusa. Kod inverznog
ciklusa se putem ulaganja energije predaje toplota od tela niˇze ka telu viˇse temperature
(slika 13.1 ). Pri tome je rad utroˇsen na sabijanje radnog tela ve´ci od rada koji izvrˇsi
radno telo pri ˇsirenju. Razradjen je niz tipova rashladnih maˇsina i termo-pumpi. Kod
gasnih (vazduˇsnih) i parnih kompresionih rashladnih maˇsina ulaˇze se mehaniˇcki rad, kod
ejektorskih i apsorpcionih - toplotna energija, kod termo-elektriˇcnih i termo-magnetnih
-elektriˇcna energija. Kod ejektorskih rashladnih maˇsina umesto kompresora sabijanje
radnog tela (pare) postiˇze se koriˇs´cenjem kinetiˇcke energije struje pare dobijene iz kotla
na raˇcun uloˇzene toplotne energije.
U odnosu na prirodu radnog tela rashladne maˇsine uslovno se dele, u osnovnom na
a) gasne (ili vazduˇsne) - kod kojih se radno telo gas ( ili vazduh) nalazi u stanju daleko
od linije zasi´cenja i
b) parne - kod kojih je radno telo para razliˇcitih gasova.
Parne rashladne maˇsine se dele na parnokompresorske, parnoejektorske i apsorpcione.
Posebnu grupu ˇcine termo-elektriˇcne i termo-magnetne rashladne maˇsine ˇciji je rad zasno-
van na Peltije-ovom i Etinghansen-ovom efektu respektivno. U ovim tipovima rashladnih
maˇsina ne koristi se radno telo u klasiˇcnom smislu. Za dobijanje vrlo niskih temperatura
koriste se rashladne maˇsine i sistemi koji su zasnovani na efektu adijabatskog razmagneti-
savanja paramagnetskih soli. U tehnici niskih temperatura, zavisno od toga da li je cilj
hladjenja razliˇcitih objekata ili likvefikacija gasova, ciklusi rashladne maˇsine se uslovno
dele na refriˇziderske cikluse i likvefikacione cikluse, respektivno.
192
.
Slika 13.1.
Kao ˇsto je u sluˇcaju toplotnih maˇsina direktan Carnot-ov ciklus najsavrˇseniji i sluˇzi
kao mera savrˇsenstva drugih ciklusa, kod rashladnih maˇsina je inverzan Carnot-ov ciklus
najsavrˇseniji i sluˇzi kao mera savrˇsenstva drugih ciklusa. Inverzan Carnot-ov ciklus
prikazan je u T,s-dijagramu na slici 13.1b.
Pri izotermnom (T
2
= const) ˇsirenju (proces 2 →3) od tela niˇze temperature odvodi
se koliˇcina toplote q
2
i predaje radnom telu. Od radnog tela se odvodi koliˇcina toplote q
1
i predaje telu viˇse temperature pri izotermnom (T
1
= const) sabijanju radnog tela (proces
4 → 1). Da bi se predala toplota od tela niˇze ka telu viˇse temperature neophodno je da
se uloˇzi energija (mehaniˇcki rad) tokom procesa adijabatskog sabijanja (proces 3 → 4).
Najniˇza temperatura T
2
ciklusa (radnog tela) treba da je za beskonaˇcno malu veliˇcinu niˇza
od temperature T
h
tela od koga se odvodi toplota a najviˇsa temperatura T
1
ciklusa treba
da je za beskonaˇcno malu veliˇcinu viˇsa od temperatura T
t
tela kome se predaje toplota.
Koliˇcina toplote q
2
, koja je odvedena od tela niˇze temperature, je manja od koliˇcine
toplote q
1
, koja je predata telu viˇse temperature za veliˇcinu uloˇzenog rada l
q
2
= q
1
−l. (13.1)
Efikasnost (stepen savrˇsenosti) ciklusa odredjena je odnosom koliˇcine toplote q
2
, odvedene
od tela niˇze temperature, i uloˇzenog rada l za ciklus i naziva se koeficijent hladjenja
=
q
2
l
. (13.2)
ˇ
Sto je ve´ci odnos odvedene koliˇcine toplote q
2
u odnosu na uloˇzen rad l, tj. ˇsto je ve´ci
koeficijent hladjenja , ciklus za hladjenje je savrˇseniji. Za razliku od TKI direktnog ciklusa
koeficijent hladjenja moˇze da bude manji, ve´ci ili jednak jedinici. Sa TKI direktnog ciklusa
koeficijent hladjenja inverznog ciklusa vezan je relacijom
=
q
2
q
1
−q
2
=
q
2
q
1
q
1
−q
2
q
1
=
1 −η
η
=
1
η
−1. (13.3)
Kako se kod inverznog Carnot-ovog ciklusa koliˇcina toplote q
2
odvodi od tela niˇze temper-
ature tokom izotermnog procesa 2 → 3, a od radnog tela koliˇcina toplote q
1
predaje telu
viˇse temperature tokom izotermnog procesa 4 →1, sledi
q
2
= T
2
(s
3
−s
2
) (13.4)
i
q
1
= T
1
(s
2
−s
3
) = −T
1
(s
3
−s
2
), (13.5)
193
tako da je koeficijent hladjenja inverznog Carnot-ovog ciklusa
=
q
2
l
=
q
2
|q
1
| −q
2
=
T
2
T
1
−T
2
=
1
T
1
T
2
−1
. (13.6)
Od svih inverznih ciklusa, pri zadatom temperaturskom intervalu T
2
−T
1
, koeficijent hla-
djenja inverznog Carnot-ovog ciklusa je najve´ci i ne zavisi od svojstava radnog tela . Znaˇci,
pri jednakoj odvedenoj koliˇcini toplote q
2
od tela niˇze temperature najmanji rad se ulaˇze
u sluˇcaju inverznog Carnot-ovog ciklusa
l = |q
1
| −q
2
= (T
1
−T
2
)(s
2
−s
1
). (13.7)
Koeficijent hladjenja Carnot-ovog ciklusa raste s porastom temperature T
2
hladnog izvora
i s opadanjem temperature T
1
toplijeg izvora, tj. sa smanjenjem intervala T
1
− T
2
. S
obzirom da je temperatura T
1
pribliˇzno konstantna i jednaka temperaturi okoline (25-
30
0
C), koeficijent hladjenja uglavnom zavisi od temperature T
2
hladnog izvora.
ˇ
Sto je
temperatura T
2
niˇza to treba da se uloˇzi ve´ci rad da bi se ona i odrˇzala, tj. smanjuje
se koeficijent hladjenja ciklusa. Realni rashladni sistemi ne rade po inverznom Carnot-
ovom ciklusu iz razloga koji su ranije navedeni (glava 10), pre svega bili bi potrebni vrlo
komplikovani mehanizmi, tako da bi se izgubile sve prednosti ovog inaˇce idealnog ciklusa.
13.2. Ciklus vazduˇsne (gasne) kompresorske rashladne maˇsine
Vazduˇsne kompresorske rashladne maˇsine konstruisane su ranije od parnih kompre-
sorskih rashladnih maˇsina, medjutim, zbog male efikasnosti i velikih dimenzija bile su
istisnute. Koriˇs´cenjem turbo-kompresora i ekspanzionih turbina, umesto ranijih klipnih
kompresora i klipnih ekspanzionih maˇsina ( ekspander, detander), smanjile su se dimenz-
ije i pove´cala ekonomiˇcnost, koja je joˇs uvek manja od parnih kompresorskih rashladnih
maˇsina. Osim toga ˇsto u odnosu na parne kompresorske rashladne maˇsine imaju manje di-
menzije, vaˇzno preimu´cstvo vazduˇsnih rashladnih maˇsina je mogu´cnost hladjenja do znatno
niˇzih temperatura (od -80 do -140
0
C).
194
Slika 13.2.
Principijelna ˇsema vazduˇsne rashladne maˇsine prikazana je na slici 13.2. Vazduh*
(kao radno telo) temperature T
1
i pritiska p
1
adijabatski se ˇsiri u ekspanzionoj maˇsini (de-
tanderu) - turbini (1) do pritiska p
2
. Ohladjen vazduh temparature T
2
ulazi u razmenjivaˇc
toplote (2) gde od hladnog tela (hladnog izvora) temperature T
h
, viˇse od temperature T
2
ohladjenog vazduha, pri konstantnom pritisku (p
2
= const) prima koliˇcinu toplote q
2
. Na
izlazu iz razmenjivaˇca toplote temperatura T
3
vazduha je za beskonaˇcno malu vrednost
niˇza od temperature T
h
hladnog tela.
Zatim se vazduh, na raˇcun uloˇzenog rada l u turbokompresoru (3), adijabatski sabija
do poˇcetnog pritiska p
1
. Temperatura T
4
vazduha pred ulaz u razmenjivaˇc toplote - hladn-
jak (4) je viˇsa od temperature T
t
protoˇcne vode u hladnjaku (koja igra ulogu toplijeg izvora)
tako da pri konstantnom pritisku (p
1
= const) radno telo (vazduh) predaje koliˇcinu toplote
q
1
protoˇcnoj vodi. Po zavrˇsetku hladjenja temperatura T
1
vazduha je za beskonaˇcno malu
vrednost viˇsa od temperature hladne vode.
Slika 13.3.
Na slici 13.3 u p,v- i T, s- dijagramu prikazan je idealan ciklus vazduˇsne rash-
ladne maˇsine -inverzan Joule-ov ciklus. Proces 1 →2 odgovara adijabatskom ˇsirenju
vazduha u ekspanzionoj maˇsini (1); proces 2 → 3 izobarnom dovodjenju koliˇcine toplote
q
2
u razmenjivaˇcu toplote (2); proces 3 → 4 - adijabatskom sabijanju vazduha u turbo
-kompresoru (3) i proces 4 →1 - izobarnom odvodjenju koliˇcine toplote q
1
u razmenjivaˇcu
toplote-hladnjaku (4). Dovedena koliˇcina toplotre pri izobarnom procesu 2 →3 je
q
2
= c
p
(T
3
−T
2
), (13.8)
a odvedena koliˇcina toplote pri izobarnom procesu 4 →1 je
q
1
= c
p
(T
1
−T
4
) = −c
p
(T
4
−T
1
), (13.9)
tako da koeficijent hladjenja iznosi
=
q
2
|q
1
| −q
2
=
1
|q
1
|
q
2
−1
=
1
T
4
−T
1
T
3
−T
2
−1
=
1
T
1
(
T
4
T
1
−1)
T
2
(
T
3
T
2
−1)
−1
. (13.10)
Za adijabatski proces 1 →2 je
T
1
T
2
=

p
1
p
2

k−1
k
. (13.11)
* Pri temperaturama iznad kritiˇcne temperature vazduha (-140,7
0
C) vazduh moˇze da
se smatra kao idealan gas.
195
Za adijabatski proces 3 →4 je
T
4
T
3
=

p
4
p
3

k−1
k
=

p
1
p
2

k−1
k
. (13.12)
Iz (13.11) i (13.12) sledi
T
1
T
2
=
T
4
T
3
, (13.13)
odnosno
T
4
T
1
=
T
3
T
2
, (13.14)
tako na osnovu (13.10), (13.14) i (13.11) koeficijent hladjenja iznosi
=
1
T
1
T
2
−1
=
1
T
4
T
3
−1
=
1
(
p
1
p
2
)
k−1
k
−1
. (13.15)
Koeficijent hladjenja inverznog Joule-ovog ciklusa naizgled je identiˇcan koeficijentu hlad-
jenja inverznog Carnot-ovog ciklusa (izraz 13.6). Medjutim, temperatura T
2
u izrazu
(13.15) pretstavlja najniˇzu temperaturu radnog tela u ciklusu a ne (kao ˇsto je to sluˇcaj
kod Carnot-ovog ciklusa) temperaturu T
h
razmenjivaˇca toplote (T
h
≈ T
3
). S druge strane
najviˇsa temperatura T
4
u ciklusu znatno je viˇsa od temperature T
t
hladnjaka (T
h
≈ T
1
).
Ekvivalntan inverzan Carnot-ov ciklus prikazan je u T,s dijagramu (slika 13.3) konturom
1 →1

→3 →3

→1. Za ovaj ciklus koeficijent hladjenja je

c
=
1
T
1
T
3
−1
, (13.16)
i znatno je ve´ci od koeficijenta hladjenja idealnog ciklusa vazduˇsne rashladne maˇsine
(
T
1
T
3
<
T
1
T
2
). Razmotrimo, na primer, rashladnu maˇsinu koja bi radila po inverznom Carnot-
ovom ciklusu od najviˇse temeprature t
1
= 20
0
C do najniˇze temperature t
3
= −5
0
C, pri
odgovaraju´cim pritiscima vazduha p
1
= 0, 390 MPa i p
3
= p
2
= 0, 098 MPa. Koeficijent
hladjenja takvog ciklusa (na osnovu 13.6) bi bio
c
= 10, 72. Medjutim, u sluˇcaju inverznog
Joule-ovog ciklusa pri temperaturi hladnjaka (t
1
= 20
0
C) i istoj temperaturi hladnog tela
(t
3
= −5
0
C) radno telo mora da se prethodno ohladi do temperature t
2
= −68
0
C a
zatim u delu ciklusa zagreje do t
4
= 110
0
C (pogledaj sliku 13.3.) tako da je na osnovu
(13.10) koeficijent hladjenja inverznog Joule-ovog ciklusa je 2,32, odnosno 4,62 puta manji
od koeficijenta hladjenja odgovaraju´ceg inverznog Carnot-ovog ciklusa.
U tehnici su realizovani inverzni Joule-ovi regenerativni ciklusi kod rashladnih maˇsina
sa vodonikom ili helijumom kao radnim telom a koriste se za prevodjenje vazduha u teˇcno
stanje.
13.3. Ciklus parnokompresorskih rashladnih maˇsina
Za dobijanje i odrˇzavanje umereno niskih temperatura (do -120
0
C) primenjuju se
rashladne maˇsine koje kao radna tela koriste lako isparljive teˇcnosti niske temeperature
kljuˇcanja: amonijak (NH
3
), ugljen-dioksid (CO
2
), hlor-metil (CH
3
Cl), sumpor-dioksid
(SO
2
) i freon [freon -12 (CF
2
Cl
2
), freon-22 (CHF
2
Cl), freon-13 (CF
3
Cl), freon -14 (CF
4
)]
196
- ugljovodonik kod koga je vodonik zamenjen halogenim elementima, najˇceˇs´ce fluorom (F)
i hlorom (Cl) sa razliˇcitim temperaturama kljuˇcanja (od 30
0
C do - 128
0
C).
Osnovna karakteristika ciklusa parnokompresorskih rashladnih maˇsina je ta ˇsto se
razmena toplote izmedju razmenjivaˇca toplote (tela viˇse i niˇze temperature) i radnog tela
ostvaruje pri izobarno-izotermnim procesima u dvofaznoj oblasti stanja radnog tela. Na
taj naˇcin ciklus parnokompresorskih rashladnih maˇsina (inverzan Rankine-ov ciklus sa
zasi´cenom i pregrejanom parom ) blizak je inverznom Carnot-ovom ciklusu.
Principijelna ˇsema parnokompresorske rashladne maˇsine koja radi po inverznom Ran-
kine-ovom ciklusu za zasi´cenu i pregrejanu paru prikazan je na slici (13.4).
Iz isparivaˇca (razmenjivaˇca toplote) (2) vlaˇzna zasi´cena para pritiska p
2
i temperature
T
2
ulazi u kompresor (ili turbokompresor) (3) gde se na raˇcun uloˇzenog rada l adijabatski
sabija do pritiska p
1
i temperature T
1
tako da se na izlazu iz kompresora nalazi u stanju suve
zasi´cene pare (stepena suvo´ce x=1). Iz kompresora para se hladi u razmenjivaˇcu toplote
(kondenzatoru) (4) gde se na raˇcun odvedene koliˇcine toplote q
1
pri izobarno-izotermnom
procesu delimiˇcno kondenzuje, tako da iz kondenzatora izlazi teˇcnost u stanju zasi´cenja
(odnosno vlaˇzna para stepena suvo´ce x=0). Da bi se izbegao hidrauliˇcni udar, umesto
u ekspanzionu maˇsinu vlaˇzna zasi´cena para se uvodi u priguˇsni ventil (1), gde se proces
adijabatske ekspanzije zamenjuje nepovratnim procesom adijabatskog priguˇsenja. Pri pro-
cesu priguˇsenja entropija raste (s
2
−s
1
> 0) i ako je proces adijabatski (a ne izoentropski)
tj. bez razmena toplote s okolinom. Tokom izoentalpijskog (i= const) procesa priguˇsenja
oslobodjena koliˇcina toplote se utroˇsi za delimiˇcno isparavanje kondenzovanog radnog tela
bez vrˇsenja mehaniˇckog rada. Pritisak i temperatura vlaˇzne pare posle izoentalpijskog
ˇsirenja na izlazu iz priguˇsnog ventila opadnu na poˇcetnu vrednost (p
2
, odnosno T
2
). Pred-
nost koriˇs´cenja priguˇsnog ventila je mogu´cnost postepenog regulisanja pada temperature
pare a time i temperature u ohladjenoj zapremini, izmenom veliˇcine otvora priguˇsnog (re-
dukcionog) ventila. Zatim se para uvodi u isparivaˇc (2) gde na raˇcun toplote q
2
, primljene
od ohladjenog tela, isparava tokom izobarno-izotermnog procesa. Na izlazu iz isparivaˇca
pove´can je stepen suvo´ce vlaˇzne zasi´cene pare.
Slika 13.4.
Idealizovan ciklus parnokompresorskih rashladnih maˇsina (inverzan
Rankine-ov ciklus za zasi´cenu paru) prikazan je u T, s- dijagramu (slika 13.4).
Proces 1 → 2 odgovara adijabatskom-izoentalpijskom priguˇsenju pare u priguˇsnom
ventilu; proces 2 → 3- izobarno-izotermnom isparavanju u isparivaˇcu usled dovodjenja
koliˇcine toplote q
2
od ohladjenog tela; proces 3 →4 adijabatskoj kompersiji vlaˇzne zasi´cene
pare u kompersoru i proces 4 → 1 izobarno-izotermnom kondenzovanju u razmenjivaˇcu
(kondenzatoru) pri odvodjenju toplote q
1
od radnog tela u okolnu sredinu (protoˇcnu vodu).
Koliˇcina toplote q
2
koja je dovedena radnom telu od hladnog izvora, tokom izobarno-
izotermnog procesa 2 →3, jednaka je razlici entalpija krajnje i poˇcetne taˇcke procesa
q
2
= i
3
−i
2
. (13.17)
Kako je proces 1 →2, koji odgovara adijabatskom ˇsirenju, izoentalpijski (i
1
= i
2
) sledi
q
2
= i
3
−i
2
= i
3
−i
1
. (13.18)
197
Koliˇcina toplote q
1
koja je predata toplom izvoru od strane radnog tela, tokom izobarno-
izotermnog procesa 4 →1, iznosi
q
1
= i
4
−i
1
. (13.19)
Ukupan rad l koji je utroˇsen tokom ciklusa jednak je radu kompresora l
k
i iznosi
l = l
k
= i
4
−i
3
. (13.20)
Rad pri adijabatskom ˇsirenju u priguˇsenom ventilu, kao ˇsto je ranije pomenuto, jednak
je nuli. Koeficijent hladjenja parnih rashladnih maˇsina koje rade po idealnom inverznom
Rankine-ovom ciklusu za zasi´cenu paru, na osnovu (13.17), (13.18) i (13.20) iznosi
=
q
2
l
=
i
3
−i
2
i
4
−i
3
=
i
3
−i
1
i
4
−i
3
. (13.21)
Kako su odvedena i dovedena koliˇcina toplote date izrazima
q
1
= T
1
(s
1
−s
4
) = T
1
(s
2
−s
3
) = −T
1
(s
3
−s
2
) (13.22)
i
q
2
= T
2
(s
3
−s
2
), (13.23)
koeficijent hladjenja moˇze da se prikaˇze u obliku
=
q
2
l
=
q
2
|q
1
| −q
2
=
T
2
T
1
s
3
−s
2

s
3
−s
2
−T
2
. (13.24)
S obzirom da je s
3
−s
2
> s
3
−s
2
dobija se da je koeficijent hladjenja inverznog Rankine-
ovog ciklusa neˇsto manji od koeficijenta hladjenja odgovaraju´ceg inverznog Carnot-ovog
ciklusa.

c
=
T
2
T
1
−T
2
. (13.25)
Koeficijent hladjenja raste sa smanjenjem razlike temperature hladnjaka i hladnog izvora.
Pri konstantnoj temperaturi hladnjaka [T
1
= 20 −30
0
C] raste s porastom temperature T
2
hladnog izvora.
Koeficijent hladjenja inverznog Rankine-ovog ciklusa za zasi´cenu paru neˇsto je manji
od koeficijenta hladjenja
c
odgovaraju´ceg inverznog Carnot-ovog ciklusa (izraz 13.25),
zbog ˇstetnog uticaja ireverzibilnog procesa priguˇsenja. Kao ˇsto je ranije reˇceno, radno telo
oslobodjenu koliˇcinu toplote u procesu priguˇsenja iskoristi za delimiˇcno isparavanje. Ovaj
deo toplotne energije ne predaje se toplijem izvoru, tj. ne uˇcestvuje u procesu hladjenja.
Neiskoriˇs´cen deo toplotne energije, nastao priguˇsenjem, za amonijak (NH
3
) i sumpor-
dioksid (SO
2
) su skoro zanemarljivi tako da je teorijski ciklus kompresorskih rashladnih
maˇsina sa NH
3
i SO
2
vrlo blizak Carnot-ovom (na primer, za T
1
= 30
0
C i T
2
= −15
0
C
dobija se da je /
c

= 0, 8). Znaˇci, za razliku od Carnot-ovog ciklusa, u sluˇcaju parnih kom-
presionih rashladnih maˇsina koje rade po invrerznom Rankine-ovom ciklusu bitan uticaj na
vrednost koeficijenta hladjenja imaju osobine radnog tela (toplota isparavanja, specifiˇcna
toplota, kritiˇcni parametri, itd.).
Osnovni nedostatk parnih kompresorskih rashladnih maˇsina koje rade po Rankine-
ovom ciklusu sa zasi´cenom parom je u tome ˇsto je rad kompresora sa vlaˇznom parom
vrlo oteˇzan uz mogu´cnost tzv. ”vodenog udara”. Ovaj nedostatak je otklonjen kod parnih
kompresorskih rashladnih maˇsina kod kojih kompresor radi sa suvom (pregrejanom) parom.
198
Slika 13.5
Savremene parne rashladne maˇsine rade po inverznom Rankine-ovom ciklusu sa pre-
grejanom parom. Inverzan Rankine-ov ciklus sa suvom pregrejanom parom prika-
zan je na slici 13.5. Dobijanje suve pare pred ulaz u kompresor (taˇcka 3 u T,s- dijagramu
na slici 13.5) postiˇze se ve´cim zatvaranjem priguˇsnog ventila, tako da kroz isparivaˇc protiˇce
manja koliˇcina radnog tela koja u njemu sva ispari. Time je rad kompresora olakˇsan a i
onemogu´cen je ”vodeni udar”.
Jednostavno se dobija da koeficijent hladjenja parnih rashladnih maˇsina koje rade po
inverznom Rankine-ovom ciklusu sa suvom pregrejanom parom iznosi
=
i
3
−i
2
i
4
−i
3
=
i
3
−i
1
i
4
−i
3
. (13.26)
Jasno je da ovaj ciklus u odnosu na Rankine-ov ciklus sa vlaˇznom zasi´cenom parom znatno
viˇse odstupa od Carnot-ovog ciklusa tako da mu je i koeficijent hladjenja manji.
Medjutim, zbog olakˇsanog rada kompresora sa suvom umesto vlaˇznom parom, ras-
hladne maˇsine koje rade po ovom ciklusu imaju prednost. Koeficijent hladjenja kompre-
sorske parne rashladne maˇsine moˇze da se pove´ca kako viˇsestepenim priguˇsenjem tako i
viˇsestepenom kompresijom radnog tela. U prvom sluˇcaju pove´cava se toplota hladjenja,
a u drugom smanjuje se rad uloˇzen na kompresiju radnog tela. Kao primer, na slici
13.6 je prikazan ciklus parne kompresorske rashladne maˇsine sa dvostepenim
priguˇsenjem i dvostepenom kompresijom radnog tela.
199
13.4. Ciklus parno ejektorske rashladne maˇsine
Parno ejektorske rashladne maˇsine su takve rashladne maˇsine koje, umesto mehaniˇcke
energije, za svoj rad koriste toplotnu energiju. Naime, umesto kompresora, za sabijanje
radnog tela koristi se ejektor, kompaktan deo bez pokretnih elemenata, za ˇciji rad nije
potrebna mehaniˇcka energija. Sabijanje pare u ejektoru postiˇze se pomo´cu kinetiˇcke en-
ergije dela pare, koja se obrazuje u kotlu, na raˇcun dovedene koliˇcine toplote q
k
.
Principijelna ˇsema parnoejektorske rashladne maˇsine prikazana je na slici 13.7. Radna
para (najˇceˇs´ce vodena para) visokog pritiska p
1
i temperature T
1
izlazi iz kotla (6) i adi-
jabatski se ˇsiri u mlazniku (M) ejektora (2) tako da na izlazu iz mlaznika pritisak i tem-
peratura padaju na vrednost p
2
i T
2
, respektivno, a brzina mlaza pare dostiˇze vrednost do
oko 1000 m/s. Pritisak p
2
na izlazu iz mlaznika je neˇsto niˇzi od pritiska u isparivaˇcu (1),
tako da se radno telo (hladna para) iz isparivaˇca usisava u komoru meˇsanja (KM) ekjek-
tora. Smesa radne pare i hladne pare ulazi u difuzor (D) ejektora gde se kinetiˇcka energija
mlaza transformiˇse u potencijalnu energiju (energiju pritiska) tj. smanjuje brzina mlaza
a pove´cava pritisak i temperatura do vrednosti p
m
i T
m
, respektivno (p
1
> p
m
> p
2
). Na
taj naˇcin se za adijabatsko sabijanje hladne pare koristi kinetiˇcka energija mlaza radne
pare, koju je stekao na raˇcun koliˇcine tolote q
k
utroˇsene u kotlu (6). Smesa radne i hladne
pare pritiska p
m
usmerava se u kondenzator (3) gde se kondenzuje predaju´ci toplom izvoru
(hladnoj protoˇcnoj vodi) koliˇcinu toplte q
1
. Obrazovan kondenzat se deli na dva mlaza.
Ve´ci deo se priguˇsuje u priguˇsenom (regulacionom) ventilu (4) do pritiska p
2
i temeper-
aturu T
2
i usmarava u kondenzator. Drugi (manji) deo kondenzata ubacuje se pomo´cu
vodene pumpe (5) u kotao pri pritisku p
1
. Idealan ciklus parno-ejektorske rashladne
maˇsine je prikazan u T,s-dijagramu na slici 13.8. uslovno s obzirom da su koliˇcine hladne
pare i radne pare razliˇcite za dva dela ovog ciklusa.
Slika 13.7 Slika 13.8
Procesu 1 →2 odgovara adijabatskom priguˇsenju ve´ceg dela kondenzata u priguˇsenom
ventilu (4); procesu 2 →2

-izobarno-izotermnom isparavanju vlaˇzne zasi´cene pare u ispar-
avaˇcu (1) na raˇcun primljene koliˇcine toplote q
2
od hladnog izvora do stanja suve zasi´cene
pare (taˇcka 2

); proces 3 → 4 -adijabatskom sabijanju smeˇse hladne pare i radne pare u
difuzoru (D) ejektora (2). Taˇcka 3 odgovara stanju smese smanjene vlaˇznosti u komori
maˇsanja (KM) pred difuzorom; proces 4 → 5 odgovara izobarnom hladjenju smese suve
pare u kondenzatoru (3); proces 5 → 1 izobarno-izotermnoj potpunoj kondenzaciji smese
pare u kondenzatoru. Tokom procesa hladjenja (4 → 5) i kondenzacije (5 → 1) radno
telo (para) predaje koliˇcinu toplote q
1
toplom izvoru. Proces 1 → II odgovara poviˇsenje
200
pritiska u vodenoj pumpi;* proces II → III izobarnom zagrevanju radne pare u kotlu
(1); proces III →IV izobarno-izotermnom isparavanju na raˇcun dela dovedene toplote u
kotlu (6) i proces IV → V adijabatskom ˇsirenju radne pare u mlazniku (M) ejektora (2)
do pritiska p
2
. Posle meˇsanja vlaˇzne pare stanja V sa suvom zasi´cenom parom stanja 2

dobija se smesa vlaˇzne pare stanja 3. Zbog toga ˇsto se tokom ciklusa ne vrˇsi spoljaˇsnji
rad (zanemaruju´ci rad vodene pumpe) ve´c se dovodi koliˇcina toplote q
k
u kotlu, umesto
koeficijenta hladjenja uvodi se koeficijent iskoriˇs´cenja toplote ξ, definisan odnosom
koliˇcine toplote q
2
odvedene od hladnog izvora i uloˇzene koliˇcine toplote q
k
:
ξ =
q
2
q
k
. (13.27)
Jednostavno se pokazuje da koeficijent iskoriˇs´cenja ciklusa parno-ejektorske rashladne
maˇsine iznosi
ξ =
i

2
−i
2
g(i
IV
−i
1
)
, (13.28)
gde je g− odnos koliˇcine pare iz kotla prema koliˇcini pare iz isparivaˇca.
Ciklus parno-ejektorskih rashladnih maˇsina u poredjenju sa ciklusom parno-kompre-
sorskih rashladnih maˇsina je neuporedivo nesavrˇseniji, zbog velikih gubitaka pri ireverz-
ibilnom procesu meˇsanja u ejektoru. Medjutim, zbog jednostavnosti (kompaktnost, bez
pokretnih mehanizama izuzev vodene pumpe) parno-ejektorske rashladne maˇsine naˇsle su
primenu u prehrambenoj i hemijskoj industriji i sluˇze za postizanje i odrˇzavanje umerene
hladno´ce [temperatura t
2
= 3 −10
0
C]. Najviˇsa temperatura ciklusa t
1
se drˇzi u granicama
od 30 −40
0
C dok temperatura u kotlu dostiˇze 180
0
C.
13.5. Ciklus apsorpcione rashladne maˇsine
Apsorpcione rashladne maˇsine koriste svojstva nekih tela da apsorbuju druga tela,
ˇcime se stvara dvokomponentni sistem, tzv. binarna (dvojna) smesa. Ukoliko neki rastvor
apsorbuje paru rastvaraˇca dolazi, na izvestan naˇcin, do kondenzacije pare i oslobadjanja
toplote. Apsorbovanjem pare smanjuje se koncentracija rastvora tako da se oslobadja
dopunska koliˇcina toplote. Ukupna koliˇcina toplote, oslobodjena u procesu apsorpcije,
pove´cava temperaturu rastvora. Znaˇci, kada neki rastvor apsorbuje paru rastvaraˇca
predaje se toplota rastvoru iako je temperatura pare niˇza od temperature
rastvora. Pri ovom procesu dolazi do smanjenja koncentracije rastvora.
U apsorbcionim rashladnim maˇsinama najˇceˇs´ce se koristi dvojna smeˇsa amonijaka i
vode (NH
3
− H
2
O). U ovom sluˇcaju voda je rastvaraˇc-apsorbent. Voda lako i mnogo
apsorbuje paru amonijaka pri ˇcemu se rastvor zagreva. Da bi se proces apsorpcije odrˇzao
potrebno je da se rastvor neprekidno hladi. Ukoliko se rastvor zagreva dolazi pre svega do
isparavanja amonijaka.
Principijelna ˇsema apsorpcione rashladne maˇsine prikazana je na slici 13.9. Apsorp-
cione rashladne maˇsine nemaju pokretnih delova (izuzev pumpe). Ulogu kompresora (ili
ejektora) u ovom sluˇcaju igra parni generator (1) i apsorber (5). Kod apsorpcionih rash-
ladnih maˇsina proces apsorpcije odgovara usisavanju pare u kompresor, a isparavnje u
parnom generatoru - sabijanju i izbacivanju pare iz kompresora. Ostali deo ˇseme odgovara
ˇsemi parnih kompresorskih rashladnih maˇsina.
* zbog zanemarljivo malog rada vodene pumpe (l
p
= i
II
−i
1
≈ 0) linija 1 →II →III
je vrlo bliska liniji 1 →III
201
.
Slika 13.9.
Rad apsorpcione rashladne maˇsine protiˇce na slede´ci naˇcin: U parnom generatoru (1)
pri dovodjenju koliˇcine toplote q
k
od spoljaˇsnjeg izvora dolazi do isparavanja komponente
s niˇzom temperaturom kljuˇcanja (na primer amonijak NH
3
) iz binarnog rastvora gde je
druga komponenta voda rastvaraˇc-apsorbat. Suva zasi´cena para amonijaka usmerava se
u kondenzator (2) gde se potpuno kondenzuje predaju´ci koliˇcinu toplote kondenzacije q
1
protoˇcnoj hladnoj vodi (tzv. toplijem izvoru). Teˇcan amonijak se priguˇsuje u priguˇsenom
(regulacionom) ventilu (3), pri ˇcemu opada pritisak i temperatura, neˇsto ispod temper-
ature u isparivaˇcu (4). Na raˇcun primljene koliˇcine toplote q
2
od ohladjenog tela (tzv.
hladnijeg izvora) amonijak isparava prelaze´ci u vlaˇznu zasi´cenu paru a zatim se usmerava
u apsorber (5). U apsorberu pare amonijaka se potpuno apsorbuju rastvorom niˇze koncen-
tracije amonijaka, predaju´ci oslobodjenu koliˇcinu toplote apsorpcije q
a
hladnoj protoˇcnoj
vodi. Usled apsorpcije dolazi do pove´canja koncentracije amonijaka u rastvoru. Oboga´cen
i ohladjen rastvor se pumpom (6) odvodi u parni generator (1) gde na raˇcun dovedene
koliˇcine toplote q
k
amonijak isparava i usmerava se u kondenzator (2). Apsorbent (voda)
slabije koncentracije amonijaka se iz generatora preko priguˇsnog ventila (7) usmerava u
apsorber, pri ˇcemu pritisak i temperatura apsorbenta opadaju. Uvodjenjem apsorbentata
niˇze koncentracije (preko priguˇsnog ventila) odrˇzava se stalna koncentracija amonijaka u
apsorberu koja je inaˇce bila pove´cana apsorpcijom amonijaka iz isparivaˇca.
Koeficijent toplotnog iskoriˇs´cenja ξ apsorpcione rashladne maˇsine dat je izrazom
ξ =
q
2
q
k
+l
p

q
2
q
k
, (13.29)
zanemeruju´ci veliˇcinu rada l
p
pumpe (l
p
≈ 0). Tako, na primer, pri temepraturama T
1
=
400K, T
2
= 258K i temperaturi okoline T
S
= 298K dobija se da je koeficijent iskoriˇs´cenja
toplote ξ = 0, 17 −0, 50 a odgovaraju´ca vrednost koeficijenta hladjenja = 0, 47 −1, 41.
Zbog velike iverzibilnosti procesa u apsorpcionom sistemu apsorpcione rashladne ma-
ˇsine manje su efikasne i ekonomiˇcne od parnih kompresorskih rashladnih maˇsina. Med-
jutim, one imaju i niz preimu´cstava kao ˇsto su jednostavnost, bezˇsuman rad, mogu´cnost
koriˇs´cenja iskoriˇs´cenih toplih industrijskih voda i para za dovodjenje toplote parnom gen-
eratoru, niska cena i drugo, tako da su naˇsle ˇsiroku primenu.
13.6. Ciklusi za postizanje niskih temperatura i likvefikaciju realnih gasova
202
U 7. glavi razmatrani su procesi za hladjenje koji ˇcine osnovu sloˇzenih ciklusa za posti-
zanje niskih temperatura kao i za likvifikaciju gasova. Jasno je da je kako za postizanje tako
i za odrˇzavanje niskih temperatura neophodno de se ostvari termodinamiˇcki ciklus delom
sastavljen od odgovaraju´cih procesa za hladjenje. To se odnosi i na postupke neprekidnog
dobijanja teˇcnih gasova (likvefikacija). U ovom poglavlju bi´ce razmatrani osnovni ciklusi
za postizanje niskih temperatura i likvefikaciju gasova.
Idealan ciklus za postizanje niskih temperatura i likvefikaciju gasova prikazan je u
T,s-dijagramu na slici 13.10.
Slika 13.10
Gas se pri temperaturi T
1
, znatno iznad kritiˇcne temperature T
K
gasa (taˇcka 1), sabija
pri izotermnom procesu 1 →2 od pritiska p
1
do pritiska p
2
, pri ˇcemu se oslobadja koliˇcina
toplote q
1
, a zatim se ˇsiri pri izoentropskom (adijabatskom) procesu 2 → 3 do poˇcetnog
pritiska p
1
i temperature T
2
ispod kritiˇcne temperature T
K
gasa, tako da dolazi do potpune
likvefikacije gasa tj. prelaza gasa u teˇcno stanje (taˇcka 3 leˇzi na krivoj zasi´cenja teˇcnosti).
Na raˇcun dovedene koliˇcine toplote q

2
tokom izobarno-izotermnog procesa 3 → 4 (T
2
=
const, p
1
= const) dolazi do isparavanja teˇcnosti. Zasi´cena para se iz stanja 4 izobarno
ˇsiri u procesu 4 → 1, na raˇcun dovedene koliˇcine toplote q

2
, do poˇcetne temperature T
1
ciklusa, tako da se zatvara neprekidan ciklus likvefikacije gasa.
Specifiˇcna koliˇcina toplote q
1
oslobodjena tokom izotermnog procesa 1 →2 iznosi
q
1
= T
1
(s
2
−s
1
) = −T
1
(s
1
−s
2
). (13.30)
Ukupna odvedena koliˇcina toplote q
2
jednaka je zbiru koliˇcine toplote q

2
, odvedene tokom
izobarno-izotermnog procesa 3 →4, i koliˇcine toplote q

2
odvedene tokom izobarnog procesa
4 →1 :
q
2
= q

2
+q

2
= (i
4
−i
3
) + (i
1
−i
4
) = i
1
−i
3
. (13.31)
Ukupan minimalan rad l
id
koji se utroˇsi tokom idealnog ciklusa likvefikacije gasa iznosi
l
id
= |q
1
| −q
2
= T
1
(s
1
−s
2
) −(i
1
−i
3
) = T
1
(s
1
−s
3
) −(i
1
−i
3
). (13.32)
Koeficijent hladjenja idealnog ciklusa je
=
q
2
l
id
=
i
1
−i
3
T
1
(s
1
−s
3
) −(i
1
−i
3
)
. (13.33)
203
Moˇze da se uoˇci da je inverzan Carnot-ov ciklus 1 →2 →3 →4

→1, izmedju temperatura
T
1
i T
2
, manje pogodan za likvefikaciju gasa od idealnog ciklusa 1 → 2 → 3 → 4 → 1 jer
se sva toplota q
2
kod Carnot-ovog ciklusa odvodi pri najniˇzoj temperaturi T
2
pri procesu
3 → 4, dok se kod idealnog ciklusa u procesu 3 → 4 toplota q

2
odvodi pri najniˇzoj
temperaturi T
2
a ostali deo toplote q

1
pri viˇsoj temperaturi (od T
2
do T
1
). Znaˇci, ve´ca
koliˇcina toplote odvodi se pri idealnom ciklusu likvefikacije gasa, odnosno za istu odvedenu
koliˇcinu toplote kod Carnot-ovog ciklusa treba da se uloˇzi ve´ci rad.
U tabeli 13.1. prikazane su vrednosti uloˇzenog rada kod idealnog ciklusa l
id
i Carnot-
ovog ciklusa l
c
za dobijanje 1 kg likvefikovanog gasa, njihov odnos l
id
/l
c
, kao i temperature
kljuˇcanja T
klj
gasova pri normalnim uslovima. Vrednosti su dobijene na osnovu izraza
(13.32) za T
1
= 300K i p
1
= 0.1MPa.
Tabela 13.1
Gas T
k
(K) T
inv
(K) l
id
(MJ/kg) l
c
(MJ/kg) l
id
/l
c
helijum 4,2 40 6,85 110 0,062
vodonik 20,4 205 11,9 54,3 0,219
neon 27,3 250 1,23 - -
azot 77,4 624 0,79 1,25 0,635
vazduh 88 603 0,74 1,13 0,660
kiseonik 90,2 893 0,64 0,95 0,674
metan 111,7 - 1,11 1,53 0,720
etilen 169,4 - 0,43 0,52 0,830
Moˇze da se primeti [ izraz (13.32) i Tabela 13.1] da uloˇzen rad za ciklus znatno raste s
sniˇzenjem najniˇze temperature ciklusa. Usled ireverzibilnosti pojedinaˇcnih procesa utroˇsen
rad u realnim uslovima je mnogo puta ve´ci nego kod idealnog ciklusa.
Idealan ciklus likvefikacije gasova praktiˇcno je neostvarljiv, jer bi za postizanje stanja
2 (pred adijabatsko ˇsirenje) bilo neophodno da se postigne pritisak od p
2
= 50000MPa da
bi se, na primer za vazduh, posle adijabatskog ˇsirenja dostigla taˇcka 3 na graniˇcnoj krivoj
zasi´cenja teˇcnosti (slika 13.10).
Medjutim, primenom niza stepena odvodjenja toplote sa razliˇcitih temperaturskih
nivoa izmedju najviˇse (T
1
) i najniˇse (T
2
) temperature teˇzi se pribliˇzenju idealnom ciklusu
likvefikacije. Pove´canjem broja stepeni ciklusa poboljˇsavaju se termodinamiˇcke karakter-
istike ukupnog ciklusa ali se, s druge strane, time usloˇznjava aparatura. Jasno je da broj
stepena hladjenja raste sa sniˇzenjem temperature T
2
.
Paralelno s odredjivanjem broja stepeni hladjenja zadatak tehnike niskih temperatura
(kriogena tehnika) je i da se izabere najpogodniji naˇcin hladjenja na svakom stepenu ste-
penastog (kaskadnog) hladjenja. Osnovni naˇcini hladjenja koji se najˇceˇs´ce primenjuju su:
1) isparavanje teˇcnosti niske temperature kljuˇcanja;
2) adijabatsko priguˇsenje (Joule-Thomson-ov efekt) i
3) adijabatsko ˇsirenje gasa sa i bez vrˇsenja spoljaˇsnjeg rada.
Ciklusi za hladjenje koji su zasnovani na isparavanju teˇcnosti niske temperature kljuˇca-
nja ˇsiroko se koriste u oblasti do 200 K. Koriˇs´cenjem nekoliko teˇcnosti razliˇcitih svojstava,
tako da se jedna teˇcnost (kao radno telo) kondenzuje hladjenjem druge teˇcnosti na niˇzoj
temperaturi, mogu da se pomo´cu parnih kompresorskih rashladnih maˇsina dostignu niske
temperature (do oko 60 K). Na primer, pomo´cu ovakvog naˇcina (ˇcetverostepenim hladjen-
jem) moˇze da se izvrˇsi likvefikacija azota koriˇs´cenjem amonijaka, etilena, metana i naravno
204
azota u odgovaraju´cim stepenima kaskadne rashladne maˇsine.
Koriˇs´cenjem adijabatskog priguˇsenja mogu da se likvefikuju neon ili vodonik ukoliko je
prethodno, koriˇs´cenjem stepenastog hladjenja pomo´cu parne kompresione maˇsine, postigne
temperatura do oko 60 K u poslednjem stepenu kaskade. Konaˇcno, koriˇs´cenjem teˇcnog
vodonika za prethodno hladjenje helijuma moˇze da se likvefikuje helijum adijabatskim
priguˇsenjem.
Zavisnost koeficijenta adijabatskog priguˇsenja α
i
od temperature je sloˇzena s maksi-
mumom blizu kritiˇcne temperature T
k
. Maksimum se pomera ka viˇsim temperaturama s
porastom pritiska, tako da mora da se vodi raˇcuna da se kada je T > T
inv
pri priguˇsenju
gas zagreva (α
1
< 0 za sve pritiske). Pad temperature je ve´ci ˇsto je manja poˇcetna tem-
peratura i ˇsto je ve´ci poˇcetni pritisak. Zbog toga se proces priguˇsenja koristi pri najniˇzim
temperaturama i pri relativno visokim pritiscima kompresovanog gasa.
Dobijanje niskih temperatura adijabatskimˇsirenjem gasa sa vrˇsenjem rada je efikasnije
od adijabatskog priguˇsenja posebno kada je stepen ˇsirenja gasa visok ili kada se ˇsirenje vrˇsi
od relativno visoke poˇcetne temperature. Kod nekih rashladnih sistema koristi se proces
adijabatskog ˇsirenja gasa bez vrˇsenja korisnog rada - proces adijabatskog isticanja iz suda
u kome je gas pod pritiskom. U ovom sluˇcaju, kao ˇsto je poznato, vrˇsi se rad istiskivanja
nasuprot spoljaˇsnjem pritisku. Ovaj proces se razlikuje od adijabatskog (izoentropskog)
ˇsirenja u detanderu (ekspanzionoj maˇsini) po tome ˇsto je ireverzibilan, tj. u procesu
entropija raste. Zbog jednostavnosti aparature ovaj naˇcin hladjenja naˇsao je primenu u
rashladnoj tehnici. Promena temperature u ovom sluˇcaju znatno je manja nego u sluˇcaju
adijabatskog ˇsirenja u detanderu ali je mnogo ve´ca nego u sluˇcaju adijabatskog priguˇsenja.
Takve maˇsine dobile su naziv kriogene toplotne pumpe. Ciklusi za hladjenje mogu da se
uslovno klasifikuju na:
1) cikluse sa priguˇsenjem;
2) kombinovane cikluse u kojima se jedan deo gasa ˇsiri u detanderu a drugi u priguˇsnom
ventilu;
3) cikluse sa ˇsirenjem u detanderu ili turbodetanderu i
4) cikluse sa ˇsirenjem bez vrˇsenja korisnog rada ( sa isticanjem gasa).
13.6.1. Ciklus likvefikacije sa priguˇsenjem
Svaki sloˇzeni ciklus moˇze da se pretstavi kao niz odvojenih stepena ciklusa u kojima
se hladjenje ostvaruje na razliˇcite naˇcine. Razmotrimo najjednostavnije cikluse sloˇzenog
(kaskadnog) ciklusa.
U poˇcetku razmotrimo teorijski ciklus hladjenja sa prostim priguˇsenjem, pri ˇcemu se
likvefikacioni gas ne izdvaja ve´c isparava na raˇcun dovedene koliˇcine toplote q
1
pri najniˇzoj
temperaturi T
2
ciklusa.
Principijelna ˇsema i odgovaraju´ci idealan Linde-ov ciklus sa prostim priguˇsenjem
prikazani su na slici 13.11a i b. Gas pritiska p
1
i temperature T
1
sabija se izotermno
(T
1
= const) u kompresoru (1) do pritiska p
2
> p
1
. U razmenjivaˇcu toplote (2) gas se
izobarno (p
2
= const) hladi do temperature T
m
. Gas se zatim adijabatski (izoentalpijski)
hladi u priguˇsnom ventilu (3) do temperature T
2
koja odgovara poˇcetnom pritisku p
1
.
Stanje gasa koje odgovara parametrima p
1
i T
2
nalazi se u dvofaznoj oblasti [taˇcka (4)]
tako da dolazi do delimiˇcne likvefikacije gasa. Obrazovana teˇcnost isparava pri konstantnoj
temperaturi i pritisku (p
1
=const i T
2
= const) na raˇcun dovedene koliˇcine toplote q
2
od
hladnog izvora ˇcija je temperatura neˇsto viˇsa od najniˇze temperature T
2
ciklusa a zatim
zajedno sa nelikvefikovanim gasom ulazi u razmenjivaˇc toplote (2) gde se izobarno zagreva
(p
1
= const) do poˇcetne temperature. Pretpostavlja se da je razmenjivaˇc toplote izolovan
od okoline (adijabatski uslovi). Na njegovom toplijem kraju temparature obe struje gasa
su jednake i iznose T
2
.
205
.
Slika 13.11.
U T,s-dijagramu na slici 13.11 proces 1 → 2 odgovara izotermnom sabijanju gasa u
kompresoru (1); proces 2 → 3− izobarnom hladjenju u razmenjivaˇcu toplote (2

); proces
3 → 4− izoentalpijskom priguˇsenju u priguˇsnom ventilu (3); proces 4 → 5− izobarno-
izotermnom isparavanju u isparavaˇcu (4) i proces 5 → 1− izobarnom zagrevanju u raz-
menjivaˇcu toplote (2). Kako je razmenjivaˇc toplote toplotno izolovan od okoline sledi
q

1
= q

2
pa je i
2
−i
3
= i
1
−i
5
odnosno t
5
−i
3
= i
1
−i
2
, tako da uzevˇsi u obzir da i
4
= i
3
,
sledi
q
2
= i
5
−i
4
= t
5
−i
3
= i
1
−i
2
. (13.34)
S obzirom da je
q
1
= −T
1
(s
1
−s
2
), (13.35)
na osnovu prethodnog sledi da rad utroˇsen na izobarno sabijanje gasa iznosi
l = |q
1
| −q
2
= T
1
(s
1
−s
2
) −(i
1
−i
2
). (13.36)
Koeficijent hladjenja idealnog ciklusa sa prostim priguˇsenjem je

L
=
q
2
l
=
i
1
−i
2
T
1
(s
1
−s
2
) −(i
1
−i
2
)
. (13.37)
Pri T
1
= 300K, p
1
= 0.1MPa, p
2
= 6 −20MPa dobija se da je termodinamiˇcki koeficijent
iskoriˇs´cenja za, na primer, azot kao radni gas
L
/
C
= 0.1 −0.2 tj. manji 3-6 puta nego u
sluˇcaju idealnog likvefikacionog ciklusa. (

id

c

= 0.635 pri p
1
= 0.1MPa) Razmotrimo teori-
jski ciklus sa prostim priguˇsenjem u sluˇcaju kada se odvodi likvefikovan gas. Principijelna
ˇsema ovakvog sistema za hladjenje (slika 13.12) u principu se ne razlikuje od prethodne
ˇseme (slika 13.11a).
U odnosu na ranije razmotren ciklus u ovom sluˇcaju protok nelikvefikovanog gasa
iz isparavaˇca je smanjen za koliˇcinu x odvedenog likvefikovanog gasa u odnosu na ulazni
protok. Odgovaraju´ca koliˇcina gasa pri T
1
mora da se uvede u ciklus da bi se proces
likvefikacije normalno odvijao. Jednaˇcina toplotne ravnoteˇze daje
i
2
= (1 −x)i
1
+xi
4
, (13.38)
tako da tzv. koeficijent likvefikacije iznosi
x =
i
1
−i
2
i
1
−i

4
. (13.39)
206
Slika 13.12.
Razmotrimo teorijski ciklus hladjenja s priguˇsenjem i prethodnim delimiˇcnim hlad-
jenjem gasa pomo´cu pomo´cnog rashladnog fluida (gasa). Prethodnim hladjenjem gasa do
temperature T

1
(T
1
> T

1
> T
2
) uve´cava se efekt priguˇsenja. Osim toga, likvefikacija neona,
vodonika i helijuma, ˇcija je temperatura inverzije relativno niska, mogu´ca je samo ukoliko
se gas prethodno ohladi do temperature koja je ispod temperature inverzije pa se tek tada
uvodi u priguˇsni ventil. Ciklus se koristi kako za postizanje niskih temperatura tako i za
207
likvefikaciju gasa.
Principijelna ˇsema sistema za hladjenje (likvefikaciju) sa priguˇsenjem i prethodnim
hladjenjem (Linde-ov metod) prikazana je na slici 13.13. Gas posle sabijanja u kompresoru
(1) prolazi kroz razmenjivaˇc toplote (2

) gde se regenerativno hladi suprotnim protokom
ohladjenog gasa a zatim se dodatno hladi pomo´cu rashladnog fluida, koji isparava u ispar-
avaˇcu (2

) (za hladjenje vazduha koristi se amonijak ili freon; za vodonik i neon-teˇcni azot).
Zatim se gas uvodi u osnovni razmenjivaˇc toplote (2) gde se hladi suprotnim protokom
ohladjenog gasa. U odnosu na ciklus sistema hladjenja sa priguˇsenjem bez prethodnog
hladjenja ovaj ciklus se razlikuje po tome ˇsto je temperatura gasa koja se uvodi u raz-
menjivaˇc toplote (2) znatno niˇza, jer je odredjena temperaturom kljuˇcanja T

1
dodatnog
spoljnjeg rashladnog fluida u isparavaˇcu a ne temperaturom protoˇcne vode u razmenjivaˇcu
toplote iza kompresora (razmenjivaˇc toplote (2) na slici 13.13). Protok gasa ohladjenog
ispod temperature inverzije ˇsiri se u priguˇsnom ventilu (3) pri ˇcemu se likvefikuje i ulazi
u sabirnu posudu (4), gde ili isparava na raˇcun dovedene toplote q
2
, ili se odvodi za dalje
koriˇs´cenje.
Slika 13.13. Slika 13.14.
Osnovno priimu´cstvo ovog ciklusa je da se svi gubici toplote kompenzuju hladjenjem
na temperaturskom nivou T

1
a ne kao ranije na najniˇzem temperaturskom nivou T
2
, (slika
13.14) ˇcime se pove´cava koeficijent likvefikacije x gasa.
13.6.2. Ciklus likvefikacije sa ˇsirenjem gasa u detanderu
i priguˇsenjem (Klod-Heslandov metod)
Kod ovih ciklusa zajedno s ireverzibilnim procesom priguˇsenja u priguˇsnom ventilu
primenjuje se reverzibilni proces adijabatskog ˇsirenja u detanderu. Adijabatsko (izoen-
tropsko) ˇsirenje gasa u detanderu je efektivnije od procesa priguˇsenja (α
s
> α
i
, tako da je
∆T
s
> ∆T
i
).
Pri ˇsirenju gasa u detanderu ne moˇze da se likvefikuje gas, zbog toga se gas koji
je prethodno ohladjen u detanderu uvodi u priguˇsni ventil i u rezultatu izoentropijskog
priguˇsenja likvefikuje.
Principijelna ˇsema rashladnog sistema sa ˇsirenjem gasa u detanderu i priguˇsenjem kao
i odgovaraju´ci ciklus u T,s-dijagramu prikazani su na slici 13.15.
Iz kompresora (1) komprimovan gas pritiska p
2
hladi se u razmenjivaˇcu toplote (2

)
posle ˇcega jedan njegov deo D ulazi u slede´ci razmenjivaˇc toplote (2

) a drugi deo (1-D)
208
(80%) - u detanderu (5). Pri ˇsirenju u detanderu gas se znatno ohladi a zatim uvodi
u suprotan protok gasa i usmerava u razmenjivaˇc toplote (2

). Deo D gasa ohladjen u
razmenjivaˇcu toplote (2

) ulazi u priguˇsni ventil (3) i delimiˇcno likvefikovan uvodi u sabirnu
posudu (4) a nelikvefikovan gas vra´ca se u razmenjivaˇce toplote (2

) i (2

) gde se zagreva
do poˇcetne temperature.
Slika 13.15
Za razliku od rashladnih sistema sa jednostavnim priguˇsenjem (Linde-ov-metod) u
sluˇcaju rashladnih sistema sa ˇsirenjem gasa u detanderu i priguˇsenjem nije neophodan raz-
menjivaˇc toplote-isparivaˇc za dodatno prethodno hladjenje pomo´cu spoljaˇsnjih rashladnih
fluida, s obzirom da se temperatura gasa posle ˇsirenja u detanderu znatno sniˇzava. Tako
na primer, za likvefikaciju helijuma nije neophodno prethodno hladjenje helijuma teˇcnim
vodonikom a kod nekih sistema sa detanderima ˇcak ni prethodno hladjenje teˇcnim azotom.
Slika 13.16
Uloga detandera sastoji se u tome da je pri istoj temperaturi T
1
pre detandera i
istoj temperaturi posle detandera T
d
i pritisku p
1
(p
1
< p
2
) poviˇsenjem pritiska p
2
ispred
detandera (posle sabijanja u kompresoru) potrebno manje prethodno hladjenje, odnosno
209
mogu´c je rad s viˇsom poˇcetnom temperaturom ispred detandera.
Pri vrlo visokim pritiscima nije neophodno prethodno hladjenje (slika 13.16). Sa
pove´canjem pritiska p
2
sniˇzava se razlika temperatura ∆T = T
1
−T
3
(∆T

= T
1
−T
3
<
∆T), tako da je ∆T

= T
1
−T
2
= 0. Efikasnost kompresorskih detanderskih likvefikacionih
sistema je znatno ve´ca od efikasnosti likvefikacionih sistema sa jednostavnim priguˇsenjem.
Pri vrlo niskim temperaturama ne mogu da se koriste klipni detandri zbog teˇsko´ce u
podmazivanju klipa i drugih detalja. Zbog toga su uvedeni turbodetandara. Kod ciklusa
niskog pritiska uloga turbodetandara je nezamenljiva s obzirom da je efekt priguˇsenja u
priguˇsnom ventilu pri niskim pritiscima vrlo mali. Ovakav metod hladjenja poznat kao
Kapicin metod leˇzi u osnovi savremenih likvefikacionih sistema.
210
Primer 13.1 Vazduˇsna kompresorska rashladna maˇsina proizvodi led temperature
t
b
= −5
0
C od vode temperature t
a
= 15
0
C. Pred usisavanjem u kompresor vazduh ima
temperaturu t
3
= −15
0
C i pritisak p
3
= p
2
= 0, 1MPa. Pritisak sabijenog vazduha iznosi
p
1
= p
4
= 0, 5MPa. Na izlazu iz hladnjaka temperatura vazduha iznosi t
1
= 25
0
C. Za-
preminski rashod vazduha iznosi
dV
dt
= 10
3
m
3
/h pri normalnim uslovima. Odrediti:
a) temperaturski koeficijent hladjenja inverznog Joul-ovog ciklusa (slika 13.3) po kome
radi ova rashladna maˇsina;
b) snagu P potrebnu za pogon kompresora i
c) koliˇcinu dobijenog leda u jedinici vremena. Eksponent adiabate za vazduh je k=1,40.
Specifiˇcna toplota leda je c
L
= 2, 09kJ/kgK. Specifiˇcna toplota vode iznosi c
p
v
=
4, 187kJ/kgK. Toplota topljenja leda je λ = 330, 7kJ/kg. Specifiˇcna toplota pri kon-
stantnom pritisku vazduha u datoj oblasti temperature je c
p
= 1, 0034kJ/kgK a gustina
vazduha je ρ = 1, 2928kg/m
3
.
reˇsenje: Temperatura vazduha na izlazu iz kompresora je
T
4
= T
3

p
1
p
2

k−1
k
= 258 ·

0, 5
0, 1

1,4−1
1,4
= 408, 6K.
Iz jednaˇcina adijabata (3 → 4) i (1 → 2) sledi da temperatura posle izvrˇsene ekspanzije u
detanderu iznosi
T
2
= T
3
T
1
T
4
= 258 ·
298
408, 6
= 188, 16K.
Temperaturski koeficijent hladjenja iznosi (13.15)
=
T
2
T
1
−T
2
=
188, 16
298 −188, 16
= 1, 713,
ili direktno (13.15)
=
1
(
p
1
p
2
)
k−1
k
=
1
(
0,5
0,1
)
1,41−1
1,41
= 1, 713.
U razmenjivaˇcu toplote tokom izobarnog zagrevanja (proces 2 → 3) u jednici vremena
vazduh prima od vode koliˇcinu toplote
dQ
2
dt
=
dm
dt
· c
p
v
(T
3
−T
2
) =
= ρ
dV
dt
c
p
v
(T
3
−T
2
) = 1, 2928 · 10
3
· 1, 0034 · 10
3
(258 −188, 16) =
= 90, 60MJ/h = 25, 166kJ/s.
Na osnovu izrza (13.2) veliˇcina uloˇzenog rada ( za pogon kompresora) iznosi:
L =
Q

,
tako da je potrebna snaga za pogon kompresora
P =
dL
dt
=
1

dQ
dt
=
25, 166 · 10
3
1, 713
= 14, 691kW ≈ 14, 7kW.
211
Da bi se od vode mase (m) i temparature (t
a
) formirao led temparature (t
b
) potrebno je
da se voda prvo ohladi do temparature mrˇznjenja t
0
= 0
0
C. Za to je neophodno da voda u
razmenjivaˇcu toplote tokom procesa (2 →3) preda vazduhu specifiˇcnu koliˇcinu toplote
q
a
0
=
Q
a
0
m
= c
p
v
(t
a
−t
0
) = 4, 187(15 −0) = 62, 80kJ/kg.
Za formiranje leda na temperaturi t
0
= 0
0
C treba da se odvede koliˇcina toplote jednaka
toploti topljenja leda q
0
= λ = 330, 7kJ/kg i da bi se led ohladio do temperature t
b
= −5
0
C
treba da se odvede koliˇcina toplote q
0b
= c
L
(t
a
−t
b
) = 2, 09· 5 = 10, 45kJ/kg. Ukupno treba
da se po jedinici mase leda odvede koliˇcina toplote
q
ab
=
Q
ab
m
= q
a0
+q
0
+q
0b
= (63, 80 + 330, 7 + 10, 45)kJ/kg = 404, 95kJ/kg.
Kako odvedenu toplotu Q
ab
prima vazduh (Q
2
= Q
ab
) sledi
dQ
2
dt
=
dQ
ab
dt
=
d
dt
(mq
ab
) = q
ab
dm
dt
tako da je masa formiranog leda u jednici vremena:
dm
dt
=
1
q
ab
dQ
2
dt
=
25, 166 · 10
3
404, 95 · 10
3
kg/s = 0, 0621
kg
s
= 223, 7kg/h.
Primer 13.2 Parnokompresorska rashladna maˇsina radi po inverznom idealnom Ran-
kine-ovom ciklusu sa zasi´cenom parom (slika 13.4) sa freonom -12 kao radnim telom. Na-
jviˇsa i najniˇza temperatura ciklusa iznose t
1
= 30
0
C i t
2
= −20
0
C, respektivno. Rashladni
koeficijent uredjaja, tj. koliˇcina toplote koja se tokom jednog ˇcasa odvede od hladnjaˇce
[razmenjivaˇca toplote (2) na slici 13.4] iznosi
˙
Q
.
2
= 2, 00 · 10
5
kJ/h. Odrediti:
a) teorijsku vrednost rada potrebnog za pogon kompresora;
b) koeficijent hladjenja;
c) maseni protok freona i
d) teorijsku snagu motora parnokompresorske rashladne maˇsine.
reˇsenje: Na osnovu tabele veliˇcine stanja prokljuˇcalog freona -12 i suve pare freona -
12 dobijaju se slede´ci podaci za temperaturu t
1
= 30
0
C : p
1
= 7.4344bara, v

1
=
0, 7734dm
3
/kg, v

1
= 0, 02433m
3
/kg, i

1
= 529, 18kJ/kg, i

1
= 667, 81kJ/kg, s

1
=
2, 0999kJ/kgK, s

1
= 2, 5573kJ/kgK
Za temperaturu t
2
= −20
0
C podaci su slede´ci: p
2
= 1, 5098bara v

2
= 0, 6868dm
3
/kg,
v

2
= 0, 1107m
3
/kg, i

2
= 481, 79kJ/kg, i

2
= 645, 32kJ/kg, s

2
= 1, 9315kJ/kgK, s

2
=
2, 5777kJ/kgK.
Stepen suvo´ce u taˇcki 3 (pred ulaz u kompresor) iznosi [na primer, iz jednaˇcine (6.98)]:
x =
s
3
−s

2
s

2
−s

2
.
212
Kako je s
3
= s
4
= s

1
sledi
x =
s

1
−s

2
s

2
−s

2
=
2, 5573 −1, 9315
2, 5777 −1, 9315
= 0, 968.
Entalpija u taˇcki 3 iznosi (6.95)
i
3
= i

2
+ (i

2
−i

2
)x = 481, 79 + (645, 32 −481, 79)0, 968 = 640, 09kJ/kg.
Kako je i
2
= i
1
= i

1
sledi da odvedena specifiˇcna toplota, tzv specifiˇcni rashladna kapacitet
iznosi (13.18):
q
2
= i
3
−i
2
= i
3
−i
1
= i
3
−i

1
= 640, 09 −529, 18 = 110, 91kJ/kg.
Specifiˇcna koliˇcina toplote predata kondenzatoru [(4) na slici 13.4.] iznosi (13.9):
q
1
= i
4
−i
1
= i

1
−i

1
= 667, 81 −529, 18 = 138, 63kJ/kg.
a) Teorijska vrednost utroˇsenog specifiˇcnog rada kompresora iznosi (13.20):
l = l
k
= q
1
−q
2
= i
4
−i
3
= i

1
−i
3
= 667, 81 −640, 09 = 27, 72kJ/kg.
b) Koeficijent hladjenja je (13.21)
=
q
2
l
=
110, 907
27, 72
= 4, 00.
Za inverzni Carnot-ov ciklus izmedju datih temparatura koeficijent hladjenja iznosi:

c
=
T
2
T
1
−T
2
=
253, 16
50
= 5, 06 > .
c) Kako je
˙
Q
2
=
dQ
2
dt
=
d(mq
2
)
dt
= q
2
dm
dt
,
dobija se da je maseni protok freona:
dm
dt
=
˙
Q
2
q
2
=
2, 00 · 10
5
kJ/h
110, 91kJ/kg
= 1803, 31kg/h = 0, 501kg/s.
d) Teorijska snaga motora koji pokre´ce kompresor iznosi:
P =
dL
k
dt
=
dml
k
dt
= l
k
dm
dt
= 27, 72
kJ
kg
0, 501
kg
s
≈ 13, 89kW ≈ 13, 9kW.
Primer 13.3 Za zagrevanje zgrada moˇze da se koristi rashladni uredjaj, koji koristi spoljaˇs-
nju sredinu kao toplotni izvor niˇze temparature. Na ovom principu radi tzv. toplotna
213
pumpa. Pomo´cu ovog uredjaja, na osnovu uloˇzenog rada za pogon kompresora za adija-
batsko sabijanje radnog tela, toplota se prenosi sa okolne sredine na toplotni izvor viˇse
temperature, tj. na vazduh u prostorijama zgrada. Ako je najniˇza predvidjena temper-
atura okolne sredine t
2
= −15
0
C a ˇzeljena temparatura u prostorijama (tj. grejnim telima-
kondenzatorima) t
1
= 25
0
C, odrediti koliˇcinu toplote koja se tokom jednog ˇcasa dobija za
zagrevanje zgrade pomo´cu toplotne pumpe koja radi po idealnom inverznom Carnot-ovom
ciklusu za zasi´cenu paru (1 −2

−3 −4 na slici 13.4.) sa amonijakom kao radnim telom.
Koliki je koeficijent grejanja
g
datog ciklusa? Snaga motora za pogon kompresora iznosi
P
k
= 20kW.
reˇsenje: Na osnovu tabele veliˇcina stanja prokljuˇcalog amonijaka i suve amonijaˇcne pare
dobijaju se slede´ci podaci: Za t
2
= −15
0
C je i

2
= 431, 4kJ/kg, i

2
= 1743, 9kJ/kg, s

2
=
1, 743kJ/kgK, s

2
= 6, 828kJ/kgK; za t
1
= 25
0
C je i

2
= 617, 6kJ/kg, i

2
= 1784, 3kJ/kg,
s

1
= 2, 409kJ/kgK, s

1
= 6.322kJ/kgK. Stepen suvo´ce u taˇcki 3 (pred ulaz u kompresor)
iznosi (6.98)
x
3
=
s
3
−s

2
s

2
−s

2
=
s
4
−s

2
s

2
s

2
=
s

1
−s

2
s

2
−s

2
=
6, 322 −1, 743
6, 828 −1, 743
= 0, 900.
Stepen suvo´ce u taˇcki 2

(posle adijabatske ekspanzije u detanderu) je
x
2
=
s
2
−s

2
s

2
−s

2
=
s
1
−s

2
s

2
−s

2
=
s

1
−s

2
s

2
−s

2
=
2, 409 −1, 743
6, 828 −1, 743
= 0, 131.
Entalpije u taˇckama 2

i 3 iznose (na osnovu 6.95), repektivno
i
2
= i

2
+ (i

2
−i

2
) · x
2
= 431, 4 −(1743, 9 −431, 4) · 0, 131 = 603, 3kJ/kg
i
i
3
= i

2
+ (i

2
−i

2
) · x
3
= 431, 4 −(1743, 9 −431, 4) · 0, 900 = 1612, 6kJ/kg
Specifiˇcna koliˇcina toplote koja je predata kondenzatoru (grejnom telu) iznosi
q
1
= i
4
−i
1
= i

1
−i

1
= 1784, 3 −617, 6 = 1166, 7kJ/kg.
Specifiˇcna koliˇcina toplote koja je predata radnom telu od okolne sredine u delu ciklusa
2 →3 iznosi:
q
2
= i
3
−i
2
= 1612, 6 −603, 3 = 1009, 3kJ/kg.
Teorijska vrednost specifiˇcnog rada za pogon kompresora iznosi:
l
k
= q
1
−q
2
= 1166.7 −1009.4 = 157.4kJ/kg.
Koliˇcina toplote koja se predaje grejnom telu u jedinici vremena kao i snaga kompresora
mogu da se izraze preko masenog protoka dm/dt radnog tela (kroz kompresor):
˙
Q
1
=
dQ
1
dt
=
dmq
1
dt
= q
1
dm
dt
i
P
k
=
dL
k
dt
=
dml
k
dt
= l
k
dm
dt
,
214
tako da je
˙
Q
1
= q
1
·
P
k
l
k
=
1166, 7 · 20
157, 4
= 148, 25kJ/s = 533, 7kJ/h ≈ 544kJ/h.
Koeficijent grejanja ( koeficijent transformacije toplote) iznosi

g
=
|q
1
|
l
k
=
1166, 7
157, 4
= 7, 41 ≈ 7, 4
ili

g
=
T
1
T
1
−T
2
=
298
298 −258
= 7, 45 ≈ 7, 4.
215
14. PROSTIRANJE TOPLOTE
Pri projektovanju razliˇcitih toplotnih uredjaja, rashladnih sistema, toplotnih motora,
kompresora, transportnih sredstava, pa ˇcak i elektronskih uredjaja, treba da se poznaju i
uzmu u obzir procesi prostiranja toplote.
Zavisno od namene uredjaja u praksi je od interesa da se proces prostiranja toplote
potpomogne ili spreˇci.
Na primer, teˇzi se da se u razmenjivaˇcima toplote pove´ca intenzitet razmenjene toplote,
smanje dimenzije razmenjivaˇca a time uˇstedi materijal.
S druge strane, kod toplovoda treba da se smanji i spreˇci prostiranje toplote kroz
zidove cevi koriˇs´cenjem toplotno izolacionih materijala.
Da bi se osigurao kontinualan i dugotrajan rad toplotnih uredjaja, toplotnih motora,
transportnih sredstava, nadzvuˇcnih letelica itd. neophod-ne su posebne mere zaˇstite poje-
dinih delova ovih uredjaja, na primer komore za sagorevanje i mlaznice raketnih letelica.
Postoji opasnost od havarije delova zbog opadanja ˇcvrsto´ce materijala pri dugotrajnom
izlaganju visokim temperaturama.
Razlikuju se tri naˇcina prostiranja toplote:
- provodjenjem (kondukcijom),
- prelaˇzenjem (konvekcijom), i
- zraˇcenjem (radijacijom).
Ovi oblici prostiranja toplote razlikuju se kako po svojoj prirodi tako i zakonitostima
koje ih karakteriˇsu (opisuju).
Prostiranje toplote provodjenjem (kondukcijom) javlja se pri neposrednom kon-
taktu tela ili delova tela razliˇcitih temperatura a ostvaruje se razmenom dela kinetiˇcke
energije haotiˇcnog toplotnog kretanja mikrostrukturnih elemenata tela (molekula, atoma,
slobodnih elektrona) pri medjusobnim sudarima i difuziji a takodje i kvantima elastiˇcnih
oscilacija kristalne reˇsetke ˇcvrstih tela - fononima - pri makroskopski nepokretnoj masi
tela. U najˇcistijem obliku provodjenje toplote se javlja kod ˇcvrstih tela i tankih nepokret-
nih slojeva teˇcnosti i gasova. U metalima i poluprovodnicima provodjenje toplote ostvaruje
se sudarima i difuzijom slobodnih elektrona kao i fononima. Dok je kod metala fononska
komponenta toplotnog provodjenja mala, kod poluprovodnika je znaˇcajana a kod dielek-
trika je osnovna.
Prostiranje toplote provodjenjem zavisi od fiziˇckih svojstava tela, od njegovih dimenz-
ija i oblika, kao i od razlike temperature izmedju delova tela. Na primer, metali su najbolji
provodnici toplote. Bez obzira na jednostavnost osnovnih zakona provodjenja toplote i
relativno dobro razradjenim matematiˇckim aparatom u realnim sluˇcajevima javljaju se
nepremostive teˇsko´ce pre svega zbog nehomogenosti tela ˇcija se svojstva menjaju sa tem-
peraturom i poloˇzajem u zapremini.
Prostiranje toplote prelaˇzenjem (konvekcijom) ostvaruje se prenosom unutraˇsnje
energije supstancije slobodnim ili prinudnim makroskopskim kretanjem (strujanjem) celo-
kupne mase fluida. Konvekcija je mogu´ca samo u fluidima (teˇcnostima i gasovima). Kon-
vekciono prostiranje toplote je intenzivnije ˇsto je ve´ca brzina usmerenog kretanja fluida.
Slobodna (prirodna) konvekcija javlja se zbog razlike u gustinama delova fluida ra-
zliˇcitih temperatura. Prinudna konvekcija ostvaruje se pod dejstvom spoljnjih sila (pumpe,
kompresori, ventilatori, meˇsalice). Jednovremeno prostiranje toplote konvekcijom i provod-
jenjem (kondukcijom) naziva se konvektivna razmena toplote. Na primer, razmena
toplote izmedju ˇcvrstog tela (zida cevi) i teˇcnosti ostvarjuje se konvekcijom u delu teˇcnosti
udaljenijem od zidova cevi i provodjenjem sa konvekcijom kroz pograniˇcni sloj.
Prostiranje toplote zraˇcenjem (radijacijom) ostvaruje se i izmedju tela koja nisu u
medjusobnom kontaktu, ˇcak i kada je izmedju njih vakuum, prenosom unutraˇsnje energije
tela putem energije elektromagnetnih talasa.
Proces prostiranja toplote zraˇcenjem odvija se u tri stadijuma: tako ˇsto se prvo deo
unutraˇsnje energije jednog tela transformiˇse u energiju elektromagnetnigh talasa, zatim
216
prenosi elektromagnetnim talasima (fotonima) kroz prostor, i na kraju apsorbuje sup-
stancijom koja se nadje na putu fotona. Pri relativno niskim temperaturama prostiranje
zraˇcenjem ostvaruje se, u osnovnim, infracrvenim elektromagnetnim talasima (fotonima).
U praksi se najˇceˇs´ce pojavljuju jednovremeno sva tri naˇcina prostiranja toplote tzv.
sloˇzeno ili kombinovano prostiranje toplote.
14.1. PROSTIRANJE TOPLOTE PROVODJENJEM
14.1.1. Temperatursko polje. Izotermske povrˇsine. Gradijent temperature
Proces prostiranja toplote provodjenjem, kao i ostali oblici prostiranja toplote, bitno
zavisi od raspodele temperature unutar tela, tako da za izuˇcavanje toplotnog provodjenja
veliku vaˇznost imaju pojmovi temperaturskog polja i gradijenta temperature.
Teorija toplotne provodljivosti ne bavi se mikrostrukturnim mehanizmom prenosa
toplote, ve´c se supstancija posmatra kao neprekidna sredina (kontinuum), a razmenjena
koliˇcina toplote se Fourier-ovim zakonom povezuje sa temperaturskim poljem.
Temperatursko polje predstavlja skup vrednosti temperatura u svim taˇckama pros-
tora (koji zauzima telo) u datom trenutku posmatraju:
T = f(x, y, z, τ), (14.1)
gde je T- temperatura; x, y, z− prostorne koordinate; τ− vreme. S obzirom da je temper-
atura skalarna veliˇcina, temperatursko polje je skalarno.
Temperatursko polje opasano jednaˇcinom (14.1) je nestacionarno polje tj. temper-
atura tela je funkcija i kordinate i vremena. Nestacionarno temperatursko polje odgovara
nestacionarnom reˇzimu prostiranja toplote, na primer, pri zagrevanju ili hladjenju tela.
Ukoliko se raspodela temperature u telu ne menja s vremenom, tada se temperatursko
polje naziva stacionarnim:
T = f(x, y, z);
∂T
∂τ
, = 0 (14.2)
i odgovara stacionarnom reˇzimu prostiranja toplote.
Temperatura u telu moˇze da zavisi od jedne, dve ili sve tri prostorne koordinate,
tako da odgovaraju´ca temperaturska polja mogu da budu jedno-, dvo- ili trodimenziona
(odnosno, linijska, povrˇsinska ili prostorna). Najprostiji oblik ima stacionarno linijsko polje
T = f(x),
∂T
∂y
=
∂T
∂z
= 0,
∂T
∂τ
, = 0 (14.3)
koje se javlja pri stacionarnom prostiranju toplote kroz zidove ˇcija je duˇzina i ˇsirina
beskonaˇcno velika u poredjenju s debljinom.
Geometrijsko mesto taˇcaka jednakih temperatura datog temperaturskog polja u trenu-
tku posmatranja naziva se izotermska povrˇsina. Kako u jednoj istoj taˇcki prostora (tela)
ne mogu jednovremeno postojati dve razliˇcite vrednosti temperature, sledi da se izotermske
povrˇsine medjusobno ne seku; one su ili zatvorene ili se zavrˇsavaju na granici tela.
Sa slike 14.1, na kojoj su prikazane bliske izotermske linije (dobijene u preseku ravni
sa izotermskim povrˇsinama) sa odgovaraju´cim temperaturama T − ∆T, T i T + ∆T, vidi
se da se temperatura u telu menja samo u pravcima koji presecaju izotermske povrˇsine (na
primer, pravac s na slici).
217
.
Slika 14.1
Najbrˇza promena temperature, tj. razlika temperature po jedinici duˇzine (∆T/∆s),
je u pravcu normale n na izotermsku povrˇsinu.
Graniˇcna vrednost odnosa promene temperature ∆T sa rastojanjem izmedju izotermi
∆n su u pravcu normale, kada ∆n teˇzi nuli naziva se gradijent temperature.
gradT = ∇T = (
∂T
∂n
)n
0
= lim
∆n→0
∆T
∆n
n
0
, (14.4)
gde je n
0
− jediniˇcni vektor normale na izotermsku povrˇsinu u smeru prostiranja temper-
ature.
Temperaturski gradijent je vektor normalan na izotermsku povrˇsinu, usmeren ka po-
rastu temperature a brojno jednak parcijalnom izvodu temperature po pravcu normale.
Jedinica gradijenta temperature je K/m.
14.1.2. Fourie-ov zakon
Za prostiranje toplote u nekom telu ili sredini neophodno je postojenje razlike tem-
peratura u razliˇcitim taˇckama posmatranog tela. Postojanje gradijenta temperatura je
neophodan uslov i za prostiranje toplote provodjenjem (kondukcijom).
Umesto koliˇcine toplote u tehniˇckoj praksi se ˇceˇs´ce koristi toplotni protok (toplotni
fluks) Φ definisan odnosom koliˇcine toplote koja prodje kroz datu povrˇsinu i odgovaraju´ceg
vremenskog intervala. Elementarna toplotni protok dat je izrazom
dΦ =
dQ

(14.5)
gde je dQ− elementarna koliˇcina toplote koja u vremenskom intervalu dτ prodje kroz
elementarnu povrˇsinu dA. Jedinica za toplotni protok je J/s =w. Odnos toplotnog protoka
dφ prema povrˇsini dA kroz koju se prostire toplota naziva se specifiˇcni toplotni protok
(gustina toplotnog protoka)
q =

dA
=
dQ
dAdτ
, (14.6)
218
a izraˇzava se u W/m
2
.
Veza izmedju elementarne koliˇcine toplote dQ, koja se prostire kroz elementarnu
povrˇsinu dA, na izotermnoj povrˇsini, u intervalu vremena dτ, i gradijenta temperature
data je osnovnom jednaˇcinom provodjenja toplote (Fourie-ov zakon):
dQ = −λgradTdAdτ. (14.7)
Fourie-ov zakon moˇze da se izrazi i preko vektora specifiˇcnog toplotnog fluksa:
q = −λgradT. (14.8)
Projekcije vektora q na koorinatne ose date su izrazima
q
x
= −λ
∂T
∂x
, q
y
= −λ
∂T
∂y
, q
z
= −λ
∂T
∂z
. (14.9)
Intenzitet vektora specifiˇcnog toplotnog fluksa iznosi
q = −λ(
∂T
∂n
). (14.10)
Znak minus na desnoj strani jednaˇcine (14.8) pokazuje da se toplota prostire u smeru
sniˇzenja temperature tj. u suprotnom smeru od vektora garadijenta temperature. Koefici-
jent proporcionalnosti λ[
W
mK
] u jednaˇcini (14.8) naziva se koeficijent toplotne provodlji-
vosti i predstavlja toplotne karakteristike materijala.
Koeficijent toplotne provodljivosti brojno je jednak gustini fluksa pri jediniˇcnoj vred-
nosti gradijenta temperature.
Na osnovu (14.6) i (14.8) toplotni fluks Φ kroz izotermsku povrˇsinu A, iznosi
Φ = −

A
λ|grad T|dA (14.11)
a koliˇcina toplote Q, koja prodje kroz datu povrˇsinu A u toku vremena τ, iznosi
Q = −

τ
0

A
λ|grad T|dAdτ. (14.12)
Koeficijent toplotne provodljivosti λ zavisi od vrste materijala, njegove strukture,
vlaˇznosti, u manjoj meri od pritiska i temperature, a u nekim sluˇcajevima ˇcak i od smera
prostiranja toplote. Odredjuje se eksperimentalnim putem i za tehniˇcke proraˇcune daje se
tabelarno. Zavisnost koeficijenta toplotne provodljivosti od svojstva supstancije za sluˇcaj
gasova odredjena je i teorijski.
Za ve´cinu toplotno izolacionih materijala, kako pokazuju eksperimenti, zavisnost ko-
eficijenta toplotne provodljivosti od temperature t (
0
C) je linearna:
λ = λ
0
(1 +bt), (14.13)
gde je λ
0
− koeficijent toplotne provodljivosti pri temperaturi 0
0
C, a b− temperaturski
koeficijent koji se odredjuje eksperimentalno. Medjutim, u tehniˇckim proraˇcunima za uˇzi
temperaturski interval, uzima se obiˇcno da je vrednost za λ konstanta jednaka srednjoj
vrednosti u granicama promene temperature.
219
U sluˇcaju gasova i ˇcvrstih tela, izuzev metala, λ raste sa pove´canjem temperature.
Ovo je razumljivo s obzirom da kod gasova raste broj sudara u jedinici vremena s po-
rastom temperature, a kod nemetala s porastom temperature elastiˇcne oscilacije postaju
intenzivnije.
Medjutim, u sluˇcaju teˇcnosti (osim vode i glicerina) i metala λ opada s porastom
temperature. Kod metala s pove´canjem temperature raste otpor kristalne reˇsetke kretanju
slobodnih elektrona.
Za razliˇcite materijale λ[W/mK] se nalazi u ˇsirokim granicama, na primer,
za gasove 0.6 ≥ λ ≥ 0.006;
za teˇcnosti 0.7 ≥ λ ≥ 0.07;
za metale 420 ≥ λ ≥ 20.
Najbolji provodnici toplote su srebro (λ ≈ 420
W
mK
) i bakar (λ ≈ 390
W
mK
).
14.1.3. Diferencijalna jednaˇcina nestacionarnog provodjenja toplote
(Fourie-ova jednaˇcina ili jednaˇcina temperaturskog polja)
Da bi se odredila koliˇcina toplote, koja se prostire provodjenjem za vreme τ kroz
izotermsku povrˇsinu A ˇcvrstog tela konaˇcnih dimenzija, na osnovu Fourie-ovog zakona
(14.7), neophodno je da se poznaje temperatursko polje unutar razmatranog tela (tj. | grad
T |). Jasno je da temperatura temperaturskog polja moˇze da se menja ne samo od taˇcke
do taˇcke prostora ve´c i u istoj taˇcki tokom vremena. Ovakav sluˇcaj nestacionarnog polja i
nestacionarnog provodjenja toplote javlja se pri povremenom zagrevanju ili hladjenju tela
(na primer pri kaljenju, povremenom grejanju prostorije itd.). Veza izmedju vremenske i
prostorne promene temperature data je diferencijalnom jednaˇcinom temperaturskog polja.
Diferncijalna jednaˇcina provodjenja toplote zasnovana je na zakonu odrˇzanja energije
kao i Fourie-ovom zakonu provodjenja toplote. Razmatra se proces nestacionarnog pro-
stiranja toplote kroz homogeno i izotropno ˇcvrsto telo. Pretpostavlja se da su koeficijent
provodjenja toplote (λ), specifiˇcni toplotni i kapacitet (c) i gustina (ρ) materijala kon-
stantne veliˇcine i da su unutraˇsnji izvori toplote ravnomerno rasporedjeni u telu.
Slika 14.2.
Posmatrajmo u razmtranom telu koje se zagreva (ili hladi) elementarni paralelopiped
sa ivicama dx, dy, dz (slika 14.2).
U saglasnosti sa zakonom odrˇzanja energije, zbir koliˇcine toplote dQ
e
uvedene toplot-
nim provodjenjem za vreme dτ, u elementarnu zapreminu dV = dxdydz izdvojenog par-
alelopipeda i toplote dQ
i
oslobodjene unutraˇsnjim izvorom, za isto vreme, jednak je prome-
ni unutraˇsnje energije dU supstance sadrˇzane u datoj zapremini:
dQ
e
+dQ
i
= dU (14.14)
Oznaˇcimo sa dQ
x
, dQ
y
, dQ
z
vrednosti elementarnih koliˇcina toplote uvedenih u posma-
tranu zapreminu u pravcima odgovaraju´cih koordinatnih osa a sa dQ
x+dx
, dQ
y+dy
, dQ
z+dz
220
vrednosti elementarnih koliˇcina toplote odvedenih preko suprotnih povrˇsina iz posmatrane
zapremine.
Na osnovu Fourie-ovog zakona, koliˇcina toplote dQ
x
koja se u pravcu x−ose u toku
vremena dτ uvede u posmatranu zapreminu kroz povrˇsinu dydz, srazmerna je gradijentu
temperature
∂T
∂x
u blizini ulazne izotermske povrˇsine temperature T:
dQ
x
= −λ
∂T
∂x
dydzdτ (14.15)
Koliˇcina toplote dQ
x+dx
koja je u pravcu x−ose odvedena kroz suprotnu izlaznu povrˇsinu
srazmerna je gradijentu temperature

∂x
(T +
∂T
∂x
dx) u blizini izlazne izotermske povrˇsine
temperature T +
∂T
∂x
dx :
dQ
x+dx
= −λ

∂x
(T +
∂T
∂x
dx)dydzdτ. (14.16)
Na osnovu (14.15) i (14.16) sledi da se u paralelopipedu, zbog provodjenja u prvoj x-ose,
akumuliˇse toplotna energija veliˇcine
dQ
xe
= dQ
x
−dQ
x+dx
= λ

2
T
∂x
2
dxdydzdτ. (14.17)
Sliˇcnim rasudjivanjem dobijaju se izrazi za akumulisanu toplotnu energiju u posmatranoj
zapremini zbog provodjenja u pravcu y− i z− ose:
dQ
ye
= dQ
y
−dQ
y+dy
= λ

2
T
∂y
2
dxdydzdτ, (14.18)
dQ
ze
= dQ
z
−dQ
z+dz
= λ

2
T
∂z
2
dxdydzdτ, (14.19)
tako da ukupna akumulisana koliˇcina toplotne energije usled provodjenja toplote iznosi
dQ
e
= λ(

2
T
∂x
2
+

2
T
∂y
2
+

2
T
∂z
2
)dV dτ. (14.20)
Koliˇcina toplote dQ
i
koja je oslobodjena unutraˇsnjim izvorima toplote iznosi
dQ
i
= q
i
dV dτ, (14.21)
gde je q
i
zapreminska gustina toplotnog fluksa unutraˇsnjeg izvora toplote (J/m
3
).
Promena unutraˇsnje energije dU posmatranog dela tela mase dm = ρdV srazmerna je
promeni temperature dT =
∂T
∂τ
dτ tokom vremena dτ :
dU = cdmdT = cρ
∂T
∂τ
dV dτ, (14.22)
gde je c− specifiˇcni toplotni kapacitet a ρ− gustina tela.
221
Na osnovu izraza (14.14), (14.20), (14.21) i (14.22), posle sredjivanja, dobija se difer-
encijalna jednaˇcina nestacionarnog provodjenja toplote -Fourie-ova jednaˇcina (linearna
parcijalna diferncijalna jednaˇcina drugog reda):
∂T
∂τ
= a(

2
T
∂x
2
+

2
T
∂y
2
+

2
T
∂z
2
) +
ρ
i

(14.23)
odnosno
∂T
∂τ
= a∇
2
T +
ρ
i

(14.24)
gde je a =
λ

(m
2
/s) koeficijent temperaturske provodljivosti, koji karakteriˇse brzinu
promene temperature u posmatranoj taˇcki tela (a ≈
∂T
∂τ
) a ∇
2
= ∆ =

2
∂x
2
+

2
∂y
2
+

2
∂z
2
-
diferencijalni Laplase-ov operator.
Jednaˇcinom (14.23) odnosno (14.24) data je veza izmedju vremenskih promena tem-
perature u bilo kojoj taˇcki tela u kojoj se odvija proces toplotnog provodjenja.
Ukoliko u telu na postoji unutraˇsnji izvor toplote (q
i
= 0) Fourie-ova diferencijalna
jednaˇcina nestacionarnog provodjenja toplote glasi
∂T
∂τ
= a∇
2
T. (14.25)
U sluˇcaju stacionarnog reˇzima provodjenja toplote
∂T
∂τ
= 0 tako da Fourie-ova jednaˇcina
dobija oblik

2
T = 0. (14.26)
14.1.4. Graniˇcni uslovi
Fourie-ova diferencijalna jednaˇcina (14.24) opisuje pojave prostiranja toplote provo-
djenjem u najopˇstijem obliku. Da bi se naˇslo reˇsenje u konkretnom sluˇcaju neophodno
je da se poznaje raspodela temperature u telu u poˇcetnom trenutku ili tzv. poˇcetni
uslovi. Osim toga treba da se poznaju: geometrijski oblik i dimenzije tela, fiziˇcki parametri
sredine i tela i graniˇcni uslovi koji kararakteriˇsu raspodelu temperature na povrˇsini tela
ili interakciju izuˇcavanog tela s okolnom sredinom. Svi prethodno naznaˇceni uslovi nazivaju
se uslovi jednoznaˇcnosti ili graniˇcni uslovi.
Reˇsavanjem diferencijalne jednaˇcine temperaturskog polja koriˇs´cenjem uslova jed-
noznaˇcnosti u principu je mogu´ce da se odredi temperatursko polje u celoj zapremini
ispitivanog tela u bilo kom trenutku vremena tj. da se odredi funkcija T = f(x, y, z, τ) a na
osnovu Fourie-ovog zakona i odgovaraju´ci toplotni protok. Medjutim, u praksi se analitiˇcko
reˇsavanje diferencijalne jednaˇcine temperaturskog polja moˇze da do kraja sprovede samo
kod tela pravilnog geometrijskog oblika i to pri dovoljno prostim uslovima jednoznaˇcnosti.
Za neˇsto sloˇzenije uslove koriste se razliˇcite numeriˇcke, grafiˇcke i eksperimentalne metode.
222
14.1.5. Stacionarno provodjenje toplote kroz ravan zid (ploˇcu)
Razmotrimo najjednostavniji i najrasprostranjeniji sluˇcaj prostiranja toplote provo-
djenjem kroz jednoslojan ravan homogeni zid (ploˇcu) male debljine δ u odnosu na duˇzinu
i ˇsirinu (slika 14.3).
Slika 14.3.
Pretpostavimo da je koeficijent toplotne provodljivosti λ konstantan.
Na spoljnim, izotermskim povrˇsinama odrˇzavaju se konstantne temperature
T
1
i T
2
(T
1
> T
2
tako da se toplota prostire od zida ”1” ka zidu ”2”).
Kako je pri stacionarnom reˇzimu (
∂T
∂τ
= 0) temperatura svake taˇcke nezavisna od
vremena, uzimaju´ci u obzir da nema unutraˇsnjih izvora toplote (q
i
= 0) i da se provod-
jenje toplote vrˇsi normalno na povrˇsinu zida u pravcu x-ose (
∂T
∂y
=
∂T
∂t
= 0), Fourie-ova
diferencijalna jednaˇcina dobija oblik
d
2
T
dx
2
= 0. (14.27)
223
Integracijom poslednje diferencijalne jednaˇcine (14.27) dobija se
dT
dx
= C
1
, (14.28)
odakle je
T = C
1
x +C
2
. (14.29)
Iz graniˇcnih uslova:
x = 0, T = T
1
, (14.30)
x = δ, T = T
2
, (14.31)
nalaze se konstante C
1
i C
2
:
C
1
=
T
2
−T
1
δ
= −
T
1
−T
2
δ
, C
2
= T
1
, (14.32)
tako da je raspodela temperature po debljini zida (temperatursko polje) data izrazom:
T = T
1

T
1
−T
2
δ
x, (14.33)
tj. temperatura linearno opada po debljini zida (u pravcu x-ose).
Specifiˇcan toplotni protok dobija se na osnovu Furie-ovog zakona (14.9) napisanog u
obliku
q = q
x
= −λ
∂T
∂x
. (14.34)
Kako je na osnovu (14.33)
∂T
∂x
=
dT
dx
= −
T
1
−T
2
δ
, (14.35)
sledi
q =
λ
δ
(T
1
−T
2
). (14.36)
Na osnovu (14.6) i (14.36) dobija se izraz za toplotni fluks Φ kroz povrˇsinu A zida
Φ =

A
qdA =
λ
δ
(T
1
−T
2
)A, (14.37)
i izraz za koliˇcinu toplote Q koju provodi jednoslojan zid za vreme τ
Q =

τ
dΦdτ =
λ
δ
(T
1
−T
2
)Aτ. (14.38)
U izrazima (14.37) i (14.38) odnos
λ
δ
predstavlja toplotnu provodljivost zida a reciproˇcna
vrednost
δ
λ
− specifiˇcni toplotni otpor toplotnoj provodljivosti (termiˇcka otpornost)
kroz jednoslojan homogeni ravan zid.
Znaˇci, gustina toplotnog protoka q proporcionalna je razlici temperatura povrˇsina zida
a obrnuto proporcionalna termiˇckoj otpornosti.
224
Dobijeni izrazi (14.37) i (14.38) vaˇze u sluˇcaju kada je koeficijent toplotne provodljivo-
sti λ konstantna veliˇcina. Medjutim, koeficijent toplotne provodljivosti realnih tela zav-
isi od temperature tako da i raspodela temperature po dubini zida nije linearna kao u
prethodno razmatranom idealizovanom sluˇcaju (pogledaj primer P14.1, slika P14.1).
14.1.6. Stacionarno provodjenje toplote kroz ravan viˇseslojni zid
Za ravan zid sastavljen iz viˇse (n) slojeva (n = 3 u sluˇcaju prikazanom na slici 14.4.)
razliˇcitih homogenih materijala, koeficijenta toplotne provod-ljivosti λ
1
, λ
2
, λ
3
, ..., λ
n
, ra-
zliˇcitih debljina δ
1
, δ
2
, δ
3
, ..., δ
n
, moˇze za svaki sloj posebno da se primeni Fourie-ov zakon.
Specifiˇcni toplotni protok kroz svaki sloj je isti q
1
= q
2
= q
3
= ... = q
n
= q s obzirom da su
pri stacionarnom reˇzimu jednake koliˇcine dovedene i odvedene toplote. Na osnovu (14.36),
za svaki sloj posebno, je
225
.
Slika 14.4.
q =
λ
1
δ
1
(T
1
−T
2
)
q =
λ
2
δ
2
(T
2
−T
3
)
q =
λ
3
δ
3
(T
3
−T
4
) (14.39)
.......................................
q =
λ
n
δ
n
(T
n
−T
n+1
)
odnosno
q
δ
1
λ
1
= T
1
−T
2
q
δ
2
λ
2
= T
2
−T
3
q
δ
3
λ
3
= T
3
−T
4
(14.40)
.................................
q
δ
n
λ
n
= T
n
−T
n+1
226
tako da se posle sabiranja poslednjih jednaˇcina (14.40) dobija
q =
T
1
−T
n+1
δ
1
λ
1
+
δ
2
λ
2
+
δ
3
λ
3
+... +
δ
n
λ
n
=
T
1
−T
n+1
¸
n
i=1
δ
i
λ
i
. (14.41)
Termiˇcki otpor R
λ
viˇseslojnog zida jednak je zbiru termiˇckih otpora R
λi
=
δi
λ
i
pojedinaˇcnih
slojeva :
R
λ
=
n
¸
i=1
R
λi
=
n
¸
i=1
δ
i
λ
i
(14.42)
Na osnovu (14.41) dobija se da je temperatura na granici k-tog i k + 1− og sloja
T
k+1
= T
1
−q
k
¸
i=1
δ
i
λ
i
. (14.43)
Temperatura u svakom sloju linearno opada sa debljinom (pri λ = const) ali za ceo
viˇseslojni zid grafik promene temperature je izlomljena linija.
14.1.7. Stacionarno provodjenje toplote kroz cilindriˇcni zid (cev)
Razmotrimo stacionarno provodjenje toplote kroz homogeni cilindriˇcni zid (cev), ˇcija
je duˇzina l znatno ve´ca od debljine. Unutraˇsnji polupreˇcnik cevi je r
1
a spoljnji polupreˇcnik
r
2
(slika 14.5).
227
Slika 14.5
Pretpostavimo da je koeficijent provodjenja toplote λ konstantan. Na unutraˇsnjoj i spolj-
njoj povrˇsini zida odrˇzavaju se konstantne temperature T
1
odnosno T
2
(T
1
> T
2
).
Izotermske povrˇsine su cilindriˇcne a toplotni protok je usmeren radijalno. Pri datim
uslovima temperatursko polje je jednodimenzionalno tj. temperatura se menja samo u
radijalnom pravcu
T = T(r). (14.44)
Temperatursko polje i specifiˇcni toplotni protok kroz cilindriˇcni zid odredjuje se inte-
gracijom diferencijalnih jednaˇcina provodjenja toplote date u cilindriˇcnim koordinatama.
Zamenimo Dekartove koordinate x, y, z cilindriˇcnim koordinatama ϕ, r, z pri ˇcemu je
x = rcosϕ, y = rsinϕ, z = z. U cilindriˇcnim koordinatama Laplase-ov operator dobija
oblik:

2
= ∆ =

2
∂r
2
+
1
r

∂r
+
1
r
2

2
∂ϕ
2
+

2
∂z
2
=
1
r

∂r
(r

∂r
) +
1
r
2

2
∂ϕ
2
+

2
∂z
2
. (14.45)
U sluˇcaju stacionarnog reˇzima provodjenja toplote (
∂T
∂τ
= 0) Fourie-ova jednaˇcina u
cilindriˇcnom koordinatnom sistemu dobija oblik:

2
T
∂r
2
+
1
r
∂T
∂r
+
1
r
2

2
T
∂ϕ
2
+

2
T
∂z
2
= 0. (14.46)
228
Za beskonaˇcno dug cilindriˇcni zid temperatursko polje zavisi samo od radijus vektora
r, tj. T = T(r), tako da diferencijalna jednaˇcina stacionarnog provodjenja toplote dobija
oblik:
d
2
T
dr
2
+
1
r
dT
dr
=
1
r
d
dr
(r
dT
dr
) = 0. (14.47)
Integracijom prethodne jednaˇcine dobija se
r
dT
dr
= C
1
, (14.48)
odnosno
dT = C
1
dr
r
, (14.49)
tako da je opˇste reˇsenje diferencijalne jednaˇcine (14.47) oblika
T(r) = C
1
lur +C
2
. (14.50)
Kada se u opˇste reˇsenje (14.50) uvrste graniˇcni uslovi: T(r
1
) = T
1
i T(r
2
) = T
2
, posle
oduzimanja dobijenih jednaˇcina, sledi
T
2
−T
1
= C
1
ln
r
2
r
1
, (14.51)
tako da je
C
1
= (T
2
−T
1
)/ln
r
2
r
1
(14.52)
i
C
2
= T
1
−C
1
lnr
1
= T
1

T
2
−T
1
ln
r
2
r
1
lnr
1
. (14.53)
Smenom konstanti C
1
i C
2
[(14.52) i (14.53)] u opˇste reˇsenje (14.50) dobija se raspodela
temperature po debljini cilindriˇcnog zida
T(r) = T
1

T
1
−T
2
ln
r
2
r
1
ln
r
r
1
. (14.54)
Na osnovu Fourie-ovog zakona (14.7 ) sledi da toplotni protok kroz cilindriˇcnu povrˇsinu
A = 2πrl iznosi
φ = −λA
dT
dr
=
2πλl
ln
r
2
r
1
(T
!
−T
2
). (14.55)
S obzirom da se unutraˇsnja i spoljaˇsnja povrˇsina razlikuju, razlikova´ce se i specifiˇcni
toplotni fluksevi kroz date povrˇsine. Zbog toga se u tehnici specifiˇcni toplotni fluks za
cilindriˇcni zid raˇcuna po jednici duˇzine cevi:
q =
φ
l
=
2πλ
ln
r
2
r
1
(T
1
−T
2
). (14.56)
Znaˇci, specifiˇcni toplotni protok je potpuno odredjen graniˇcnim uslovima i ne zavisi od
radijusa.
229
14.1.8. Stacionarno provodjenje toplote kroz viˇseslojni cilindriˇcni zid (cev)
U sluˇcaju viˇseslojnog cilindriˇcnog zida (cevi) sa n homogenih slojeva, koeficijenata
toplotne provodljivosti λ
1
, λ
2
, λ
3
, ..., λ
n
, odgovaraju´cih preˇcnika d
1
, d
2
, ..., d
n
i d
n+1
i du-
ˇzine l (slika 14.6). Temperature na unutraˇsnjoj i spoljnoj povrˇsini viˇseslojnog cilindriˇcnog
zida su konstantne i iznose T
1
i T
n+1
, respektivno (T
1
> T
n+1
).
Pri stacionarnom reˇzimu specifiˇcni toplotni protok je isti za sve slojeve tako da je na
osnovu (14.56):
q
l
1
2πλ
1
ln
d
2
d
1
= T
1
−T
2
q
l
1
2πλ
2
ln
d
3
d
2
= T
2
−T
3
(14.57)
...........................
q
l
1
2πλ
n
ln
d
n+1
d
n
= T
n
−T
n+1
Sabiranjem prethodnih jednaˇcina (14.57) dobija se izraz za specifiˇcni toplotni protok kroz
viˇseslojni cilindriˇcni zid
q
l
=
T
1
−T
n+1
¸
n
k=1
1
2πλ
k
ln
d
k+1
d
k
(14.58)
I u ovom sluˇcaju ukupan toplotni otpor jednak je algebarskom zbiru toplotnih otpora
pojedinaˇcnih slojeva.
Slika 14.6.
Temperatura izmedju k-tog i k + 1−tog sloja, na osnovu (14.58), iznosi
T
k+1
= T
1
−q
l
k
¸
l=1
1
2πλ
i
ln
d
i+1
d
i
(14.59)
230
14.1.9. Stacionarno provodjenje toplote kroz sferni zid
Razmotrimo homogeni sferni zid koeficijenta toplotne provodljivosti λ ˇciji je unutraˇsnji
polupreˇcnik r
1
a spoljnji r
2
(slika14.7). Temperatura unutraˇsnje i spoljnje povrˇsine sfere su
konstantna i iznose T
1
i T
2
, respektivno (T
1
> T
2
− izvor toplote se nalazi u unutraˇsnjosti
sfere). Temperatura se menja u pravcu radijusa. Izotermske povrˇsine su koncentriˇcne
sferne povrˇsine.
Slika 14.7
Ukoliko se Dekartove koordinate x, y, z zamene sfernim koordinatama r, θ, ϕ pri ˇcemu
je x = rsinθcosϕ, y = rsinθsinϕ, z = rcosθ. Laplase-ov operator u sfernim kordinatama
dobija oblik

2
= ∆ =

2
∂r
2
+
2
r

∂r
+
1
r

∂cosθ
[sin
2
θ

∂cosθ
] +
1
r
2
sin
2
θ

2
∂ϕ
2
=
=
1
r
2

∂r
(r
2

∂r
) +
1
r
2
sinθ

∂θ
(sinθ

∂θ
) +
1
r
2
sin
2
θ

2
∂ϕ
2
, (14.60)
231
tako da u sluˇcaju stacionarnog reˇzima provodjenje toplote Fourie-ova jednaˇcina u sfernim
koordinatama dobija oblik:

2
T
∂r
2
+
1
r
2

∂r
(r
2
∂T
∂r
) +
1
r
2
sinθ

∂θ
(sinθ
∂T
∂θ
) +
1
r
2
sin
2
θ

2
T
∂ϕ
2
= 0. (14.61)
S obzirom da pri konstantnim temperaturama T
1
i T
2
, temperatura T ne zavisi od pravca,
odredjenog uglovima θ i ϕ, temperatursko polje u sfernom zidu zavisi samo od r, tj. T =
T(r), tako da diferencijalna jednaˇcina (14.61) dobija jednostavan oblik
1
r
2
d
dr
(r
2
dT
dr
) = 0 (14.62)
odakle je
dT = C
1
dr
r
2
, (14.63)
tako da je opˇste reˇsenje jednaˇcine (14.62)
T(r) = −
C
1
r
+C
2
. (14.64)
Ukoliko se uzmu u obzir graniˇcni uslovi T(r
1
) = T
1
, i T(r
2
) = T
2
iz opˇsteg reˇsenja (14.64)
sledi
T
2
−T
1
= −C
1
(
1
r
2

1
r
1
),
odakle je
C
1
= (T
2
−T
1
)
r
1
r
2
r
2
−r
1
. (14.65)
Zamenom konstante C
1
iz (14.65) u opˇste reˇsenje (14.64) dobija se izraz za konstantu C
2
:
C
2
= T
1
+ (T
2
−T
1
)
r
2
r
2
−r
1
. (14.66)
Postavljanjem konstanti C
1
i C
2
u opˇste reˇsenje (14.64) dobija se temperatursko polje
unutar homogene sfere
T(r) = T
1
−(T
1
−T
2
)
r
1
r
2
r
2
−r
1
(
1
r
1

1
r
). (14.67)
Temperatura se menja po debljini zida po hiperboli.
Iz Fourie-ovog zakona (14.7 ) i dobijenog izraza (14.67) sledi da toplotni fluks kroz
sfernu povrˇsinu A = 4πr
2
iznosi
φ = −λA
dT(r)
dr
= 4πλ(T
1
−T
2
)
r
2
r
1
r
2
−r
1
. (14.68)
Specifiˇcni toplotni protok kroz sfernu povrˇsinu homogenog sfernog zida, na osnovu (14.68),
dat je izrazom
q =
φ
A
= λ(T
1
−T
2
)
r
2
r
1
r
2
−r
1
1
r
2
(14.69)
232
14.1.10. Stacionarno provodjenje toplote kroz viˇseslojni sferni zid
Za viˇseslojni sferni zid od n−sluˇcajeva, analogno ranijim izvodjenjima za viˇsestruki
ravan i viˇsestruki cilindriˇcni zid, toplotni fluks kroz viˇseslojni sferni zid iznosi
φ =
T
1
−T
n+1
¸
n
i=1
1
4πλ
i
(
1
r
i

1
r
i+1
)
(14.70)
gde je λ
i
koeficijent toplotne provodljivosti i-tog sloja, a r
i
i r
i+1
manji i ve´ci radijus i-
tog sloja, T
1
temperatura unutraˇsnje povrˇsine sfere a T
n+1
temperatura spoljnje povrˇsine
sfernog zida.
233
14.2. PROSTIRANJE TOPLOTE PRELA
ˇ
ZENJEM (KONVEKCIJOM))
Prostiranje toplote prelaˇzenjem (konvekcijom) je takav proces prostiranja toplote koji
se ostvaruje kretanjem (premeˇstanjem) makroskopskih delova fluida a javlja se izmedju
povrˇsina ˇcvrstih tela i fluida u kretanju pri nehomogenoj raspodeli temperature.
Pravac i smer toplotnog fluksa i proces prostiranja toplote izmedju pokretne fluidne
sredine i ˇcvrstog tela, pri njihovom kontaktu, zavisi od temperatura fluida i ˇcvrstog tela.
Pod fluidom podrazumevamo teˇcnosti, gasove, smese gasova i pare.
Razlikuje se slobodna tj. prirodna konvekcija, koja se javlja pri slobodnom kre-
tanju (strujanju) fluida zbog razlike gustina zagrejanih i hladnih delova fluida i prinudna
konvekcija, koja se javlja usled razlike pritisaka na ulazu i izlazu kanala (cevi) kroz koji
se kre´ce fluid, a izazvane radom pumpi, kompresora, ventilatora, meˇsalica itd.
Procesi slobodne i prinudne konvekcije odigravaju se jednovremeno, medjutim uloga
slobodne konvekcije je obiˇcno zanemarljiva i uzima se u obzir samo u sluˇcaju velikog
gradijenta temperature i malih brzina prinudnog kretanja.
Prostiranje toplote prelaˇzenjem (konvekciojm) pra´ceno je uvek molekularnim prosti-
ranjem toplote-provodjenjem (kondukcijom).
Primeri za prostiranje toplote konvekcijom su :
a) prostiranje toplote od zagrejane vode u radijatoru, sistema centralnog grejanja ka
okolnom vazduhu u prostorijama;
b) prostiranje toplote od dimnih gasova ka vodi kroz zidove parnog kotla;
c) prostiranje toplote od kondenzovane pare ka vodi kroz zidove cevi kondenzatora;
d) prostiranje toplote od zagrejanih gasova ka vodi iz sistema za hladjenje kroz zidove
cilindra motora unutraˇsnjeg sagorevanja itd..
14.2.1. Diferencijalne jednaˇcine konvektivne razmene toplote
Bez obzira na sloˇzenost procesa konvekcije pokazuje se da je koliˇcina toplote Q, koja se
prostire sa nekog fluida temperature T
f
na zid pored koga fluid ptrotiˇce, graniˇcne povrˇsine
A temperature T
z
(T
z
> T
f
), za vreme τ, data jednaˇcinom relativno jednostavnog oblika,
tzv. Newton-Rihman-ovim zakonom.
Q = αA(T
f
−T
z
)τ, (14.71)
gde je α− koeficijent prelaza toplote, koji karakteriˇse intenzitet prostiranja toplote
konvekcijom.
Toplotni protok (fluks) φ i specifiˇcni toplotni protok q iznose
φ =
Q
τ
= αA(T
f
−T
z
) (14.72)
i
q =
Q

= α(T
f
−T
z
) (14.73)
Iz izraza (14.73) sledi da je koeficijent prelaza toplote α brojno jednak specifiˇcnom toplot-
nom protoku pri jediniˇcnoj razlici temperatura.
Primenom Fourier-ovog zakona (14.10) za provodjenje toplote kroz pograniˇcni sloj
q
z
= −λ

∂T
∂n

n=0
, (14.74)
gde je n normala na graniˇcnu povrˇsinu i Newton-Richmann-ovog zakona (14.71) za razmanu
toplote konvekcijom na granicu ˇcvrstog tela i pokretnog fluida
q
f
= α(t
f
−T
z
), (14.75)
234
u sluˇcaju stacionarnog procesa razmene toplote konvekcijom, kada je q
z
= q
f
, dobija
se diferencijalna jednaˇcina stacionarne razmene toplote konvekcijom na granici
ˇcvrstog tela i pokretnog fluida
α = −
λ
T
f
−T
z

∂T
∂n

n=0
. (14.76)
Da bi se odredio specifiˇcni toplotni protok q, saglasno jednaˇcini (14.73), treba da se
odredi koeficijent prelaza toplote α. Za analitiˇcko odredjivanje koeficijenta prelaza toplte
α neophodno je poznavanje gradijenta temperature (
∂T
∂n
)
n=0
odnosno, temperatursko polje
T = T(τ, x, y, z) u pograniˇcnom sloju u taˇcki dodira s povrˇsinom tela, kao i brzinsko polje
w = w(x, y, z, τ) u pokretnom fluidu.
U sluˇcaju dvodimenzionog kretanja nestiˇsljivog fluida, kada vektor brzine w ima dve
komponente razliˇcite od nule (w
x
, w
y
= 0, w
z
= 0), za analitiˇcko opisivanje konvektivne
razmene toplote neophodno je poznavanje, pre svega, tzv. jednaˇcine prenosa energije:
∂T
∂τ
+

w
x
∂T
∂x
+w
y
∂T
∂y

= a


2
T
∂x
2
+

2
T
∂y
2

+
q
i

, (14.77)
koja je dobijena proˇsirenjem Fourier-ove jednaˇcine (14.23) na sluˇcaj fluida u kretanju. U
jednaˇcini (14.77) su a -koeficijent toplotne provodljivosti, c−specifiˇcni toplotni kapacitet, ρ
gustina tela, q
i
zapreminska gustina toplotnog fluksa unutraˇsnjeg izvora toplote. U sluˇcaju
kada nema unutraˇsnjih izvora toplote (q
i
= 0) jednaˇcina prenosa energije dobija oblik:
∂T
∂τ
+

w
x
∂T
∂x
+w
y
∂T
∂y

= a


2
T
∂x
2
+

2
T
∂y
2

. (14.78)
Za reˇsenje problema konvektivne razmene toplote neophodno je da se poznaje pros-
torna i vremenska zavisnost brzine fluida, odnosno tzv. brzinsko polje w = w(x, y, z, τ).
Brzina w (tj. w
x
i w
y
) kretanja nestiˇsljivog viskoznog fluida, gustine ρ, koeficijenta di-
namiˇcke viskoznosti η u polju sile teˇze ubrzanja g = g
x
(g
y
, g
z
= 0), pri gradijentu pritiska
∇p, odredjuje se na osnovu jednaˇcine kretanja nestiˇsljivog viskoznog fluida, tzv. Navier-
Stokes-ove jednaˇcine:
∂w
x
∂τ
+w
x
∂w
x
∂x
+w
y
∂w
x
∂y
= g −
1
ρ
·
∂p
∂x


2
w
x
∂x
2
+

2
w
x
∂y
2

(14.79)
∂w
y
∂τ
+w
x
∂w
y
∂x
+w
y
∂w
x
∂y
= −
1
ρ
·
∂p
∂x


2
w
y
∂x
2
+

2
w
y
∂y
2

gde je ν = η/ρ koeficijent kinematiˇcke viskoznosti.
U sluˇcaju stiˇsljivih fluida, uzevˇsi u obzir zavisnost gustine od temperature ρ = ρ(T),
jednaˇcine kretanja dobijaju oblik:
∂w
x
∂τ
+w
x
∂w
x
∂x
+w
y
∂w
x
∂y
= gβθ −
1
ρ
∂p
∂x


2
w
x
∂x
2
+

2
w
x
∂y
2

(14.80)
235
∂w
x
∂τ
+w
x
∂w
x
∂x
+w
y
∂w
x
∂y
= −
1
ρ
∂p
∂x


2
w
x
∂x
2
+

2
w
x
∂y
2

,
gde je β = (ρ −ρ
0
)/ρ
0
θ temperaturski koeficijent ˇsirenja fluida, ρ i ρ
0
su gustine fluida na
temperaturama T i T
0
, Θ = T −T
0
.
Da bi sistem jednaˇcina bio potpun za opisivanje kretanja fluida, potrebna je joˇs jedna
diferencijalna jednaˇcina, tzv. jednaˇcina kontinuiteta. Za stiˇsljiv fluid jednaˇcina konti-
nuiteta ima oblik
∂ρ
∂τ
+
∂(ρw
x
)
∂x
+
∂(ρw
y
)
∂y
= 0. (14.81)
U sluˇcaju nestiˇsljivih fluida ρ =const, tako da je jednaˇcina kontinuiteta dobija jednostavniji
oblik:
∂w
x
∂x
+
∂w
y
∂y
= 0. (14.82)
Znaˇci, proces konvektivne razmene toplote u nestiˇsljivoj homogenoj sredini s konstant-
nim fiziˇckim parametrima opisuje se sistemom diferencijalnih jednaˇcina (14.76), (14.78),
(14.79) i (14.82). Ove jednaˇcine, medjutim, opisuju beskonaˇcan skup procesa konvektivne
razmene toplote. Da bi se iz datog skupa jednoznaˇcno izdvojili za nas interesantni pro-
cesi datom sistemu jednaˇcina treba da se dodaju i uslovi jednoznaˇcnosti, na primer,
raspodele temperature i brzine na ulazu u kanal, na povrˇsini tela itd.
S obzirom na sloˇzenost sistema diferencijalnih jednaˇcina koje opisuju proces konvek-
tivne razmene toplte, u opˇstem sluˇcaju, nije mogu´ce da se nadje reˇsenje u opˇstem obliku.
Zbog toga se pribegava eksperimentalnom reˇsavanju problema primenom teorije sliˇcnosti.
Za tehniˇcke proraˇcune najˇceˇs´ce se traˇzi poznavanje koeficijenta prelaza toplote.
Koeficijent prelaza toplote α zavisi od niza faktora koji utiˇcu kako na provodjenje
toplote kroz pograniˇcni sloj tako i od faktora koji utiˇcu na konvekciju fluida. Koeficijent
α zavisi od:
- uzroka strujanja (prirodno ili prinudno)
- brzine strujanja fluida w
- reˇzima strujanja (lamilarno ili turbulentno)
- fiziˇckih svojstava fluida (gustina −ρ, dinamiˇcka viskoznost −η, specifiˇcni toplotni ka-
pacitet c
p
),
- temperature fluida T
f
- temperature zida T
z
- oblika tela (zida) o
- karakteristiˇcne dimenzije tela (zida) l
- termiˇcke provodljivosti materijala tela λ.
Znaˇci, koeficijent prelaza toplote α je sloˇzena funkcija viˇse promenljivih:
α = f(w, ρ, τ, c
p
, T
1
, T
z
, o, l, λ) (14.83)
ˇciji analitiˇcki oblik, u opˇstem sluˇcaju, nije poznat. Zbog toga se koeficijent toplotne
provodljivosti α odredjuje eksperimentalnim putem na modelu a zatim, se primenom to-
erije sliˇcnosti dobijeni rezultati prenose na ispitivani objekt (uzorak).
14.2.2. Osnovi teorije sliˇcnosti. Modeliranje procesa konvektivne razmene
toplote
Analitiˇcko reˇsavanje diferencijalnih jednaˇcina koje karakteriˇsu datu fiziˇcku pojavu
predstavlja najiscrpnije opisivanje date pojave. Medjutim, u mnogim sluˇcajevima taˇcno
analitiˇcko reˇsenje, usled sloˇzenosti polaznih diferencijalnih jednaˇcina, ne moˇze da se dobije.
Tada se koriste eksperimentalni metodi uz primenu teorije sliˇcnosti.
236
Teorija sliˇcnosti se bavi izuˇcavanjem i postavljanjem uslova sliˇcnosti najrazliˇcitijih
procesa i pojava, posebno pri modeliranju izuˇcavanih procesa. Suˇstina metoda sliˇcnosti
sastoji se u ustanovljavanju bezdimenzionih brojeva sliˇcnosti polaze´ci od diferencijal-
nih jednaˇcina izuˇcavane pojave (sa graniˇcnim uslovima), pri ˇcemu je broj tako ustanovljenih
brojeva sliˇcnosti manji od broja fiziˇckih veliˇcina od kojih su napravljeni ovi bezdimanzioni
kompleksi. Dobijeni brojevi sliˇcnosti mogu da se smatraju novim promenljivim.
Postoje dva modela ustanovljenja brojeva sliˇcnosti: metodom dimenzione anal-
ize i metodom teorije sliˇcnosti. Za primenu metoda teorije sliˇcnosti neophodno je poz-
navanje diferencijalnih jednaˇcina ispitivane pojave, ˇcime su ukljuˇceni svi parametri bitni
za odvijanje procesa. U ovom se sastoji prednost metoda sliˇcnosti u odnosu na metod
dimenzione analize, kod koga se ne polazi od poznavanja diferencijalnih jednaˇcina izuˇcene
pojave. Brojevi sliˇcnosti dobijaju se, metodom teorije sliˇcnosti iz diferencijalnih jednaˇcina
razmatrane pojave njihovim transformisanjem u bezdimenzioni oblik.
14.2.2.1. Bezdimenzione promenljive. Brojevi sliˇcnosti
Definiˇsimo brojeve sliˇcnosti, koji karakteriˇsu procese prenosa toplote konvekcijom,
koriste´ci se metodom teorije sliˇcnosti, prevode´ci diferencijalne jednaˇcine [(14.76), (14.78),
(14.79) i (14.82)] koje opisuju proces prenosa toplote konvekcijom u bezdimenzioni oblik.
Uvedimo bezdimenzione promenljive (veliˇcine):
X =
x
l
0
; Y =
y
l
0
; τ

=
τw
0
l
0
W
x
=
w
x
w
0
; W
y
=
w
y
w
0
; Θ =
θ
θ
z
(14.84)
P =
p
p
0
gde je l
0
− karakteristiˇcna geometrijska dimenzija za date uslove kretanja (na primer,
preˇcnik cilindriˇcnog kanala u kojem se kre´ce fluid; w
0
- karakteristiˇcna brzina (na primer,
brzina fluida duˇz ose kanala); θ
z
= T
z
−T
0
- karakteristiˇcna razlika temperatura [na primer,
razlika temperature zida (T
z
) i temperature fluida duˇz ose kanala (T
0
)]; θ = T − T
0
; p
0

karakteristiˇcni pritisak (na primer, pritisak na osi kanala). Tada je
x = l
0
X; y = l
0
Y ; τ =
l
0
w
0
τ

w
x
= w
0
W
x
; w
y
= w
0
W
y
; θ = θ
z
Θ (14.85)
p = p
0
P
Uvrstimo promenljive iz (14.85) u jednaˇcinu prenosa energije (14.78). Pri tome je, na
primer,
∂T
∂τ
=
∂θ
∂τ
=
∂(θ
z
Θ)
∂(
l
0
w
0
τ

)
=
θ
z
w
0
l
0
∂Θ
∂τ

, (14.86)
w
z
∂T
∂x
= w
0
W
x
∂θ
∂x
= w
0
W
x
∂(θ
z
Θ)
∂(l
0
X)
=
θ
z
w
0
l
0
W
x
∂Θ
∂X
, (14.87)

2
θ
∂x
2
=

∂(l
0
X)
¸
∂(θ
z
Θ)
∂(l
0
X)

=
θ
z
l
2
0

2
Θ
∂X
2
. (14.88)
237
Posle mnoˇzenja obe strane tako dobijene jednaˇcine sa l
2
0
/a dobija se jednaˇcina prenosa
energije u novim bezdimenzionim promenljivim:
w
0
l
0
a

∂Θ
∂τ

+W
x
∂Θ
∂X
+W
y
∂Θ
∂Y

=

2
Θ
∂X
2
+

2
Θ
∂Y
2
(14.89)
Na analogan naˇcin izvrˇsimo transformaciju jednaˇcina kretanja (Navier-Stockes-ove
jednaˇcine (14.80)). Posle uvrˇstanja promenljivih iz (14.85) u jednaˇcinu (14.80) i mnoˇzenjem
leve i desne strane tako dobijene jednaˇcine sa l
2
0
/νw
0
dobija se jednaˇcina kretanja viskoznog
stiˇsljivog fluida u bezdimenzinim promenljivim:
w
0
l
0
ν

∂W
x
∂τ

+W
x
∂W
x
∂X
+W
y
∂W
x
∂Y

=
gβθ
z
l
2
0
νw
0
Θ−
p
0
ρw
2
0
w
0
l
0
ν
∂P
∂X
+


2
W
x
∂X
2
+

2
W
x
∂Y
2

w
0
l
0
ν
∂W
y
∂τ

+W
x
∂W
y
∂X
+W
y
∂W
y
∂Y
= −
p
0
ρw
2
0
w
0
l
0
ν
∂P
∂Y
+


2
W
y
∂X
2
+

2
W
y
∂Y
2

. (14.90)
Kompleks uz novu promenljivu Θ na desnoj strani prve jednaˇcine (14.90) moˇze da se
transformiˇse u oblik
gβθ
y
l
2
0
νw
0
=
gβθ
z
l
3
0
ν
2
1
w
0
l
o
ν
.
Jednaˇcina kontinuiteta (14.82) u bezdimenzionim promenljivim dobija oblik
w
0
l
0
(
∂W
x
∂X
+
∂W
y
∂Y
) = 0 (14.91)
odnosno
∂W
x
∂X
+
∂W
y
∂Y
= 0. (14.92)
Na sliˇcan naˇcin moˇze i jednaˇcina stacionarne razmene toplote konvekcijom (14.76)
α = −
λ
T
f
−T
0

∂T
∂y

y=0
, (14.93)
da se napiˇse u novim bezdimenzionim promenljivim (14.85):
αl
0
λ
= −

∂Θ
∂Y

Y =0
. (14.94)
U ranije transformisanim jednaˇcinama [(14.89), (14.90), (14.92) i (14.94)] u bezdimenzioni
oblik pojavljuju se, osim bezdimenzionih veliˇcina Θ, τ

, X, Y, W
x
, W
y
i P (izraz 14.84),
bezdimenzioni kompleksi sastavljeni od raznorodnih fiziˇckih veliˇcina:
αl
0
λ
;
w
0
l
0
ν
;
w
0
l
0
a
;
gβθ
z
l
3
0
ν
2
;
p
0
ρw
2
0
.
238
Ovi kompleksi, tzv. brojevi sliˇcnosti dobili su, svaki posebno, imena po nauˇcnicima
koji su dali znaˇcajan doprinos razvoju hidrodinamike i prostiranja toplote, na primer,
Reynolds-ov broj (Re), Nusselt-ov broj (Nu), Euler-ov broj (Eu), P´eclet-ov broj (Pe),
Grasoff-ov broj (Gr):
Nu =
αl
0
λ
(14.95)
Re =
w
0
l
0
ν
(14.96)
Pe =
w
0
l
0
a
(14.97)
Eu =
p
0
ρw
2
0
(14.98)
Gr =
gβθ
z
l
3
0
ν
2
(14.99)
Na osnovu ovako definisanih brojeva sliˇcnosti (14.95 -14.99) sistem diferencijalnih jednaˇcina
u bezdimenzionim promenljivim [(14.89), (14.90), (14.92) i (14.94)], kojim se opisuje
prenoˇsenje toplote konvekcijom, moˇze da se napiˇse u slede´cem obliku:
Pe(
∂Θ
∂τ

+W
x
∂Θ
∂X
+W
y
∂Θ
∂Y
) =

2
Θ
∂X
2
+

2
Θ
∂Y
2
(14.100)
Re

∂W
x
∂τ

+W
x
∂W
x
∂X
+W
y
∂W
x
∂Y

=
Gr
Re
Θ−EuRe
∂P
∂X
+


2
W
x
∂X
2
+

2
W
y
∂Y
2

,
Re

∂W
y
∂τ

+W
x
∂W
y
∂x
+W
y
∂W
y
∂Y

= −EuRe
∂p
∂Y
+


2
W
y
∂x
2
+

2
W
y
∂Y
2

(14.101)
∂W
x
∂X
+
∂W
y
∂Y
= 0, (14.102)
Nu = −(
∂Θ
∂Y
)
Y =0
. (14.103)
Postupkom koji je sliˇcan gore opisanim uvode se joˇs neki brojevi sliˇcnosti, kao ˇsto su,
na primer, Frude-ov broj (Fr), Biot-ov broj (Bi), Fourier-ov broj (Fo), itd:
Fr =
gl
0
w
2
0
, (14.104)
Bi =
αl
0
λ
ˇc
, (14.105)
Fo =

0
l
2
0
, (14.106)
gde je λ
ˇc
-koeficijent toplotne provodljivosti ˇcvrstog tela.
239
Neki brojevi sliˇcnosti mogu da se dobiju na osnovu ranije uvedenih brojeva sliˇcnosti.
Takvi su, na primer, Prandt-ov broj (Pr) i Stanton-ov broj (St):
Pr =
Pe
Re
=
ν
a
, (14.107)
St =
Nu
Pe
=
αa
λw
0
. (14.108)
Brojevi sliˇcnosti mogu da se dobiju za bilo koju pojavu za koju je poznata analitiˇcka
zavisnost izmedju promenljivih.
Veliki znaˇcaj uvedenih brojeva sliˇcnosti je u tome ˇsto se na osnovu procene njihovih
vrednosti moˇze da oceni odnos ˇclanova u odgovaraju´cim diferencijalnim jednaˇcinama u
bezdimenzionim promenljivim [na primer, u jednaˇcinama (14.100-14.103)] i zakljuˇci koji
su ˇclanovi zanemarljivi u odnosu na ostale. Na primer, pri velikim vrednostima Reynolds-
ovog broja (Re 1) velika je vrednost i P´eclet-ovog broja (Pe 1), jer je Pe = PrRe a
za gasove je Pr ≈ 1 (samo za teˇcne metale Pr < 1), tako da se u bezdimenzionoj jednaˇcini
kretanja (14.101) i jednaˇcini prenosa energije (14.103) mogu da zanemare ˇclanovi koji
uzimaju u obzir uticaj viskoznosti i uticaj toplotne provodljivosti na ostale procese. U
datom sluˇcaju fluid moˇze da se smatra idealnim, bez viskoznosti i toplotne provodljivosti.
14.2.2.2. Fiziˇcki smisao brojeva sliˇcnosti
Fiziˇcki smisao brojeva sliˇcnosti sledi iz definicionog izraza a takodje iz polazne diferen-
cijalne jednaˇcine, odnosno, iz analize odgovaraju´ce bezdimenzione diferencijalne jednaˇcine
na osnovu koje je uveden dati broj sliˇcnosti. Tako na primer: Nusseltt-ov broj (Nu)
karakteriˇse intenzitet razmene toplote izmedju ˇcvrstog tela i pokretnog fluida u pograni-
ˇcnom sloju.
ˇ
Sto je ve´ce Nu to je inteznivniji proces konvektivne razmene toplote;Reynolds-
ov broj (Re) karakteriˇse odnos tzv. inercijalnih (konvektivnih) sila (ρw
2
0
/l
0
) prema sili
viskoznog trenja (ηw
2
0
/l
0
) i definiˇse karakter kretanja fluida* ; P´eclet-ov broj (Pe)
karakteriˇse odnos intenziteta prostiranja toplote provodljiviˇs´cu i prenoˇsenja toplote kon-
vekcijom u fluidnoj struji; Grashoff-ov broj (Gr) karakteriˇse odnos sile potiska nastale
usled razlike u gustini fluida, prema sili viskoznog trenja, pri procesu prinudne konvekcije.
ˇ
Sto je Gr ve´ce to je intenzivniji proces prirodne (slobodne) konvekcije; Euler-ov broj
(Eu) karakteriˇse odnos sila potiska prema inercijalnim silama; Prandt-ov broj (Pr)
karakteriˇse fiziˇcka svojstva fluida kao i naˇcin prostiranja toplote u fluidu. Njegova vred-
nost se kre´ce u intervalu: za gasove 0,67-1,0, za teˇcnosti 1 ÷ 2500 a za metale 0,005 ÷
0,05. Stanton-ov broj (St) karakteriˇse odnos intenziteta prostiranja toplote prenoˇsenjem
prema konvektivnom prenosu toplote u teˇcnostima; Frude-ov broj (Fr) karakteriˇse odnos
gravitacione sile prema inercionim silama u procesu prinudnog kretanja fluida u polju sile
teˇze. Biot-ov broj (Bi) karakteriˇse intenzitet nestacionarnog procesa prostiranja toplote
u ˇcvrstom telu; Fourier-ov broj (Fo) karakteriˇse brzinu promene temperaturskog polja
pri nestacionarnom reˇzimu prostiranja toplote, itd..
14.2.2.3. Uslovi sliˇcnosti fiziˇckih pojava
Pojam sliˇcnost, koji smo do sada obiˇcno vezivali za sliˇcnost geometrijskih figura,
podrazumevaju´ci pri tome proporcionalnost njihovih stranica i jednakost odgovaraju´cih
uglova, moˇze da se proˇsiri na bilo koju fiziˇcku pojavu. O sliˇcnosti fiziˇckih procesa i
* Laminarno kretanje fluida je pri Re < 2 · 10
3
. Prelaz iz laminarnog u turbulentno
kretanje je pri 2 · 10
3
< Re < 10
4
. Pri Re > 10
4
kretanje je turbulentno.
240
pojava moˇze da se govori ukoliko one pripadaju klasi pojava iste prirode. Sliˇcne pojave
analitiˇcki se opisuju jednakim jednaˇcinama po formi i sadrˇzaju.**
Osnovne postavke teorije sliˇcnosti formulisane su u obliku tri teoreme sliˇcnosti
Prva teorema sliˇcnosti: ”Kod medjusobno sliˇcnih procesa i pojava brojne vrednosti
odgovaraju´cih istoimenih brojeva sliˇcnosti su jednake u odgovaraju´cim taˇckama.”
Ovom teoremom je ustanovljena veza izmedju brojeva sliˇcnosti i omogu´ceno je da se
definiˇsu odgovaraju´ci kriterijumi sliˇcnosti. Odgovara se na pitanje ˇsta je karakteristiˇcno
za sliˇcne pojave. Osim toga, iz prve teoreme sledi da je u eksperimentima potrebno i
dovoljno da se mere samo one veliˇcine koje su sadrˇzane u brojevima sliˇcnosti izuˇcavane
pojave. Ova teorema sledi iz druge teoreme sliˇcnosti, kojom je postavljen uslov jednakosti
odgovaraju´cih bezdimenzionalnih diferencijalnih jednaˇcina sliˇcnih pojava i procesa.
Druga teorema sliˇcnosti: ”Diferencijalne jednaˇcine koje opisuju odgovaraju´cu
fiziˇcku pojavu mogu´ce je predstaviti u obliku jednaˇcine sliˇcnosti (kriterijumske jednaˇci-
ne)
f(K
1
, K
2
, K
3
, ..., K
n
) = 0 (14.109)
kao funkciju brojeva sliˇcnosti K
1
, K
2
, K
3
, ..., K
n
dobijenih iz datih diferencijalnih jednaˇci-
na.” Jednaˇcina sliˇcnosti predstavlja bezdimenziono reˇsenje (integral) razmatranog zadatka
primenljivo za sve sliˇcne procese i pojave.
Znaˇci, bilo kakva zavisnost izmedju veliˇcina koje karakteriˇsu datu pojavu mogu´ce je
predstaviti u obliku jednaˇcine sliˇcnosti, pri ˇcemu je znatno smanjen broj promenljivih a
time i zadatak znatno uproˇs´cen. Jasno je da su jednaˇcine sliˇcnosti jednake za sliˇcne pojave
jer su kod sliˇcnih pojava jednake brojne vrednosti odgovaraju´cih brojeva sliˇcnosti (prva
teorema). Smisao druge teoreme se sastoji u tome da je mogu´ce bez integracije difer-
encijalne jednaˇcine da se nadje zavisnost izmedju veliˇcina koje karakteriˇsu datu pojavu
tako ˇsto se kriterijumska jednaˇcina nalazi eksperimentalnim putem, ustanovljavaju´ci vezu
izmedju odgovaraju´cih kriterijuma (brojeva) sliˇcnosti za poseban sluˇcaj a zatim primen-
juje za sve sliˇcne pojave, naravno, u granicama odredjenim uslovima sliˇcnosti. Na primer,
zavisnost α = f(w, ρ, η, c
p
, T
f
, T
z
, o, l, λ) moˇze da se u kriterijumskoj formi predstavi
jednaˇcinom Nu = F(Re, Gr, Pr) gde su Nu, Re, Gr, Pr odgovaraju´ci brojevi sliˇcnosti.
Kada se funkcija F nadje za poseban sluˇcaj tada se rezultat primenjuje za sve sliˇcne po-
jave.
Tre´ca teorema sliˇcnosti ” Da bi pojave i procesi bili sliˇcni neophodno je i dovoljno
da budu sliˇcni njihovi uslovi jednoznaˇcnosti, a odredjuju´ci kriterijumi sliˇcnosti, saˇcinjeni
od veliˇcina koje ulaze u uslove jednoznaˇcnosti imaju iste brojne vrednosti u odgovaraju´cim
taˇckama.”
Ovom teoremom su definisani potrebni i dovoljni uslovi sliˇcnosti. Takodje, na osnovu
nje je zasnovana metoda modeliranja, tj. eksperimentalnog izuˇcavanja modela pojava.
Iz prethodnih teorema (druga teorema) sledi da bi procesi, na primer, konvektivne
razmene toplote bili sliˇcni moraju odgovaraju´ce diferencijalne jednaˇcine u bezdimenzionim
promenljivim (14.100-14.103) da budu jednake, ˇsto je ispunjeno pod uslovom jednakosti
odgovaraju´cih bezdimenzionih promenljivih i jednakost brojeva sliˇcnosti datih procesa
(prva teorema), tj. moraju da imaju jednake brojne vrednosti, tj.
X = idem∗, Y = idem, Re = idem, Pr = idem, Gr = idem,
Nu = idem, θ = idem, W
x
= idem, W
y
= idem. (14.110)
** Pojave koje se matematiˇcki opisuju jednaˇcinama jednakim po formi ali razliˇcitim
po sadrˇzaju nazivaju se analognim. Na primer, pojave toplotne provodnosti elektriˇcne
provodljivosti i difuzije su analogne.
* idem - jedno isto
241
Uzmimo, na primer, dva sliˇcna procesa A i B konvektivne razmene toplote pri pro-
ticanju iste teˇcnosti u kanalima proizvoljnog preseka. Neka su karakteristiˇcne dimenzije
kanala njihovi preˇcnici d
A
i d
B
. Tada je, shodno (14.84),
X
A
=
x
A
d
A
; Y
A
=
y
A
d
A
; Z
A
=
z
A
d
A
(14.111)
X
B
=
y
B
d
B
, Y
B
=
y
B
d
B
, Z
B
=
z
B
d
B
.
Razmotrimo procese A i B u taˇckama odredjenim jednaˇcinama
X
A
= X
B
, Y
A
= Y
B
, Z
A
= Z
B
(14.112)
Taˇcke (x
A
, y
A
, z
A
) i (x
B
, y
B
, z
B
), koje zadovoljavaju uslov (14.112) nazivaju se karakter-
istiˇcne taˇcke. Za karakteristiˇcne taˇcke je [(14.111) i (14.112)]
x
A
x
B
=
y
A
y
B
=
z
A
z
B
=
d
A
d
B
= C
d
, (14.113)
gde je C
d
= d
A
/d
B
-konstanta sliˇcnosti dimenzija.
Iz uslova sliˇcnosti procesa A i B (14.110) sledi
W
X
A
= W
X
B
. (14.114)
Kako je
W
XA
=
w
XA
w
0A
, W
XB
=
w
XB
w
0B
, (14.115)
gde su w
0A
i w
0B
karakteristiˇcne brzine fluida zadate uslovima jednoznaˇcnosti, na primer,
brzina na ulazu u kanal A i B, respektivno, sledi
w
xA
w
xB
=
w
0A
w
0B
= C
w
(14.116)
gde je C
w
=
w
0A
w
0B
-konstanta sliˇcnosti brzina. Osim prethodnog, iz uslova sliˇcnosti sledi
da ako su procesi A i B sliˇcni tada je svaka fiziˇcka veliˇcina ϕ
A
u datoj taˇcki procesa A
proporcionalna odgovaraju´coj fiziˇckoj veliˇcini ϕ
B
u karakteristiˇcnoj taˇcki procesa B, tj.
ϕ
A
= C
ϕ
ϕ
B
, (14.117)
gde je C
ϕ
− konstanta sliˇcnosti.
Tako je, na primer, za sliˇcne procese A i B u karakteristiˇcnim taˇckama, na osnovu
(14.110) i (14.95), tj. Nu=idem,
α
A
α
B
=
λ
A
d
B
λ
B
d
A
=
C
λ
C
d
= C
α
, (14.118)
gde su C
λ
= λ
A

B
, C
d
= d
A
/d
B
i C
α
= C
λ
/C
d
odgovaraju´ce konstante sliˇcnosti.
242
Izmedju konstantnih sliˇcnosti postoje strogo definisani odnosi. Na primer, za sliˇcne
procese (A i B) prinudne konvekcije vaˇzi uslov
Re
A
= Re
B
(14.119)
Kako je
Re
A
=
w
0A
d
0A
ν
A
; Re
B
=
w
0B
d
0B
ν
B
(14.120)
i kako je [(14.116), (14.113) i (14.117)]
w
0A
= C
w
C
0B
, d
0A
= C
d
d
0B
, ν
A
= c
ν
ν
B
, (14.121)
iz (14.119) sledi
Re
A
Re
B
=
C
w
Cd
c
ν
= 1 (14.122)
14.2.4. Modeliranje fiziˇckih procesa
Kako je u uvodnom delu ovog poglavlja napomenuto, zbog sloˇzenosti diferencijalnih
jednaˇcina koje opisuju procese konvektivne razmene toplote pribegava se eksperimental-
nom izuˇcavanju datog procesa. Medjutim, zbog velikog broja parametara koji utiˇcu na
datu pojavu eksperimentalno izuˇcavanje je pra´ceno velikim teˇsko´cama. Da bi se iz eksper-
imentalno dobijenih rezultata izvukli opˇsti zakljuˇcci i izvrˇsila korelacija sa drugim rezulta-
tima primenjuju se metode teorije sliˇcnosti uz koriˇs´cenje uopˇstenih promenljivih i brojeva
sliˇcnosti. Poseban znaˇcaj teorija sliˇcnosti ima pri modeliranju procesa izuˇcavane pojave.
Modeliranje se sastoji u izuˇcavanju odgovaraju´ce pojeve na modelu ve´cih ili manjih
dimenzija u specijalnim laboratorijskim uslovima umesto da se izuˇcava sliˇcna pojava u
prirodi. Pri tome okolna sredina moˇze da bude drugaˇcija ili ista ali u drugom stanju (na
primer, pri dugaˇcijoj temperaturi). Na osnovu rezultata dobijenih na modelu moˇze da se
dˆa odgovor o suˇstini pojave u prirodnim uslovima. Modeliranje se zasniva na izuˇcavanju
fiziˇcki sliˇcne pojave koja se jednostavnije kontroliˇse i ostvaruje. Jasno je da procesi na
modelu moraju da se ostvare tako da dobijeni rezultati mogu da se prenesu na ispitivani
objekt (uzorak) primenom teorije sliˇcnosti.
Uslove modeliranja, tj. uslove koje mora da zadovolji model i uslove pod kojim
mora da se na njemu odvija izuˇcavani proces daje teorija sliˇcnosti. Samo tada mogu
rezultati ispitivanja na modelu da se prenesu na uzorak.
Razlikujemo dva osnovna uslova modeliranja:
-Prvi uslov modeliranja govori o tome da na modelu mora da se ostvari proces sliˇcan
procesu na uzorku, tj. procesi na modelu i uzorku moraju da imaju istu fiziˇcku prirodu i
da se opisuju jednakim diferencijalnim jednaˇcinama.
-Drugi uslov govori o tome koje uslove mora da zadovolji model i o uslovima koji
moraju da budu ispunjeni pri merenjima na modelu. U ovom uslovu su sadrˇzani uslovi
jednoznaˇcnosti iz kojih sledi zahtev sliˇcnosti geometrijskih, fiziˇckih, graniˇcnih i vremen-
skih uslova. Odavde, pre svega, sledi da model mora da bude geometrijski sliˇcan uzorku.
Sve bitne dimenzije uzorka (d
u
) i modela (d
m
) moraju da budu vezane relacijom (14.113),
tj.
d
u
= C
d
d
m
, (14.123)
gde je C
d
konstanta sliˇcnosti. Znaˇci, model treba da bude taˇcna kopija uzorka ali umanjena
C
d
puta.
Uslov sliˇcnosti fiziˇckih parametara moˇze da se ostvari ako su parametri kon-
stantni. Kada se, na primer, fiziˇcka svojstva fluida (ϕ
m
) u kome se nalazi model (ili koji
243
protiˇcu kroz model) jednaka fiziˇckim svojstvima fluida (ϕ
u
) u kome se nalazi uzorak (ili
koji protiˇce kroz uzorak) jednaka, tj. ϕ
u
= ϕ
m
, tada je C
ϕ
= 1.
Uslov sliˇcnosti graniˇcnih uslova najˇceˇs´ce se svodi na sliˇcnost uslova ulaza fluida
u model i uzorak i sliˇcnost temperaturskih polja na ulazu i na povrˇsini uzorka i modela.
Uslov sliˇcnosti vremena je bitan samo pri razmatranju nestacionarnih procesa.
Osim gore navedenih uslova, pri modeliranju mora da bude zadovoljen uslov jed-
nakosti brojeva sliˇcnosti izuˇcavanog procesa na modelu i uzorku. Na primer, pri prin-
udnoj konvekciji za odvijanje procesa bitan je karakter kretanja fluida koji zavisi od brojne
vrednosti Reynolds-ovog broja (Re). Pri modeliranju mora da bude zadovoljen uslov:
Re
m
= Re
u
odnosno, na osnovu (14.96), sledi
w
0m
l
0m
ν
m
=
w
0u
l
0u
ν
u
tako da brzina fluida pri ulazu u model (w
om
) mora da ima taˇcno odredjenu vrednost
w
om
= w
ou
l
ou
ν
m
l
om
ν
u
.
Kada kroz model i uzorak protiˇce jedan isti fluid jednakih temperatura, tada je ν
m
=
ν
u
(C
ν
= 1), tako da je
w
om
= w
0u
l
0u
l
0m
.
U sluˇcaju kada je, na primer, C
l
=
l
0u
l
0m
= 10, dobija se
w
om
= 10w
ou
,
ˇsto znaˇci da pri jednakim fluidima, brzina fluida u modelu treba da bude toliko puta ve´ca
koliko puta su manje dimenzije modela od dimenzija uzorka.
Jasno je da osim jednakosti Reynoldsovog broja za uzorak i model, mora da postoji
jednakost i drugih brojeva sliˇcnosti, koji su bitni za izuˇcavanu pojavu (na primer, Pr
u
=
Pr
m
).
S obzirom da je proces taˇcnog modeliranja pra´cen velikim teˇsko´cama, razradjeni su
metodi pribliˇznog modeliranja. Medjutim, analiza ovih metoda prelazi granice ovog
kursa i mogu se na´ci u priloˇzenoj literaturi.
14.2.3. Odredjivanje koeficijenta prelaza toplote α primenom teorije sliˇcnosti
Primenom teorije sliˇcnosti, kako je ranije pomenuto, moˇze da se odredi koeficijent
prelaza toplote α pri konvektivnoj razmeni toplote. S obzirom na vrlo sloˇzenu zavisnost
α od niza faktora, ˇciji analitiˇcki oblik joˇs nije nadjen, prvo se α odredi eksperimental-
nim putem na modelu, pa se zatim dobijeni rezultat na osnovu teorije sliˇcnosti prenese
na objekat koji nas interesuje. Na osnovu definicije Nusseltt-ovog broja (Nu) (14.95) i
odgovaraju´ce kriterijumske jednaˇcine Nu=F (Re, Gr,Pr) za koeficijent prelaza toplote u
stacionarnom reˇzimu dobija se
α =
λNu
l
=
λ
l
F(Re, Gr, Pr). (14.124)
244
U sluˇcaju prinudne konvekcije teˇcnosti Nu= F
1
(Re, Pr) tako da je
α =
λ
l
F
1
(Re, Pr). (14.125)
Pri slobodnoj konvekciji teˇcnosti Nu = F
2
(Gr, Pr) tako da se koeficijent prelaza
toplote odredjuje na osnovu izraza
α =
λ
l
F
2
(Gr, Pr). (14.126)
Zavisnost izmedju brojeva sliˇcnosti, tj. odgovaraju´ce kriterijumske jednaˇcine (F, F
1
, F
2
)
koje se koriste za nalaˇzenje α, odredjuje se eksperimentalno na modelu. Na osnovu velikog
broja podataka nadjeni su empirijski obrazci za razliˇcite praktiˇcne primere a odgo-
varaju´ci koeficijenti su tabelisani.
Na primer, u sluˇcaju prinudne konvekcije kriterijumska jednaˇcina dobija oblik empir-
ijskog obrasca:
Nu = CRe
n
Pr
m
Gr
r
(
Pr
f
Pr
z
)
0.25
, (14.127)
gde su vrednosti koeficijenta C, n, m i r tabelirani za razliˇcite reˇzime strujanja, oblika
povrˇsine i naˇcina obstrujavanja.
14.3. PROLA
ˇ
ZENJE TOPLOTE
U praksi se prostiranje toplote provodjenjem i konvekcijom skoro nikad ne sre´cu odvo-
jeno, ve´c se najˇceˇs´ce javlja kombinovan naˇcin prostiranja toplote tzv. prolaˇzenje toplote.
Prolaˇzenje toplote se javlja izmedju dva fluida razliˇcitih temperatura, medjusobno
razdvojenih zidom proizvoljnog oblika (ravan, cilindriˇcni sferni zid, ...). Prostiranje toplote
od tople pare ili vode kroz zidove radijatora na okolni vazduh u prostoriji, prostiranje
toplote od toplog vazduha kroz zidove sobe na spoljnji atmosferski vazduh itd., predstavl-
jaju primere prolaˇzenja toplote. Dok je u prvom primeru potrebno da zid ima veliki koefi-
cijent provodjenja toplote (λ) u drugom primeru teˇzi se da se smanje gubici toplote kroz
zid izborom materijala malog koeficijenta toplotne provodljivosti (tj. dobrog toplotnog
izolatora). U navedenim primerima prostiranje toplote provodjenjem se ostvaruje kroz zi-
dove a konvekcijom sa fluida na jednu stranu zida i sa druge strane zida na fluid (isti ili
drugaˇcije prirode).
14.3.1. Stacionarno prolaˇzenje toplote kroz ravan zid
Posmatrajmo ravan zid debljine δ (slika 14.8), koeficijenta toplote pro-vodljivosti λ,
koji razdvaja dva fluida temperature T
f1
i T
f2
(T
f1
> T
f2
).
Prema Newton-Richtman-ovom zakonu (14.73) specifiˇcni toplotni protok u stacionar-
nom reˇzimu od fluida temperature T
f1
i koeficijenta prelaza toplote α
1
ka povrˇsini zida
temperature T
f2
je
q
fz
=
T
f1
−T
z1
1
α
1
. (14.128)
Specifiˇcni toplotni protok kroz zid na ˇcijim je povrˇsinama temperatura tz
1
i Tz
2
(T
z1
>
T
z2
) iznosi
q
z
=
T
z1
−T
z2
δ
λ
. (14.129)
245
Na kraju, specifiˇcni toplotni protok od druge povrˇsine zida, temperature T
z2
, ka fluidu
koeficijent prelaza toplote α
2
i temperature T
f2
(T
z1
> T
f2
) je
q
zf
=
T
z2
−T
f2
1
α
2
. (14.130)
Slika 14.8
Pri prolaˇzenju toplote, u stacionarnom reˇzimu, specifiˇcni toplotni protok je konstantan
q = q
fz
= q
z
= q
zf
, tako da je
q
1
α
1
= T
f1
−T
z1
, (14.131)
q
δ
λ
= T
z1
−T
z2
, (14.132)
q
1
α
2
= T
z2
−T
f2
. (14.133)
Posle sabiranja poslednjih izraza (14.131 -14.133), dobija se
q =
T
f1
−T
f2
k
, (14.134)
gde je k− koeficijent prolaza toplote dat izrazom
k =
1
1
α
1
+
δ
λ
+
1
α
2
. (14.135)
246
Otpor prolaˇzenju toplote R jednak je reciproˇcnoj vrednosti koeficijnta prolaza toplote
R =
1
k
=
1
α
1
+
δ
λ
+
1
α
2
(14.136)
Iz (14.131), (14.133), (14.134) i (14.135) sledi da je temperatura na povrˇsinama zidova
T
z1
= T
f1
−q
1
α
1
= T
f1

T
f1
−T
f2
(
1
α
1
+
δ
λ
+
1
α
2

1
, (14.137)
T
z2
= T
f2
−q
1
α
2
= T
f2
+
T
f1
−T
f2
(
1
α
1
+
δ
λ
+
1
α
2

2
(14.138)
U sluˇcaju prolaˇzenja toplote kroz ravan viˇsestruki zid od n− slojeva debljine
δ
1
, δ
2
, ...δ
n
i odgovaraju´cih koeficijenata toplotne provodljivosti
λ
1
, λ
2
, ....λ
n
vaˇzi isti izraz za specifiˇcni toplotni protok kao u sluˇcaju jednoslojnog zida, s
tim ˇsto je u ovom sluˇcaju pove´can otpor prolaˇzenja toplote
R =
1
α
1
+
n
¸
k=1
δ
k
λ
k
+
1
α
2
. (14.139)
Lako se pokazuje da je temperatura na granici k-tog i k+1-og sloja
T
k+1
= T
f1
−q[
1
α
1
+
k
¸
l=1
δ
i
λ
i
]. (14.140)
14.3.2. Stacionarno prolaˇzenje toplote kroz cilindriˇcni zid (cev)
Specifiˇcni toplotni protok po jedinici duˇzine pri stacionarnom prolaˇzenju toplote kroz
jednoslojni cilindriˇcni zid (cev), ˇciji su unutraˇsnji i spoljnji preˇcnici d
1
i d
2
, respektivno
(slika 14.9) dobija se sliˇcnim postupkom kao i za prolaˇzenje toplote kroz ravan zid:
q
l
=
Q

=
T
f1
−T
f2
k
, (14.141)
gde je koeficijent prolaza toplote
k =
1
1
πd
1
α
1
+
1
2πλ
ln
d
2
d
1
+
1
πd
2
α
2
(14.142)
247
Slika 14.9
U sluˇcaju viˇsestrukog cilindriˇcnog zida od n slojeva, odgovaraju´cih preˇcnika
d
1
, d
2
, ..., d
n+1
, i koeficijenata toplotne provodljivosti λ
1
, λ
2
, ..., λ
n
, specifiˇcni toplotni pro-
tok iznosi
q
l
= k(T
f1
−T
f2
) (14.143)
gde je koeficijent prolaˇzenja toplote kroz cilindriˇcni zid od n− slojeva dat izrazom:
k =
1
1
d
1
πα
1
+
¸
n
k=1
1
2πλ
k
ln
d
k+1
d
k
+
1
d
n+1
πα
2
(4.144)
Temperatura izmedju k-tog i k+1-og sloja iznosi
T
k+1
= T
1

q
l
π
[
1
α
1
d
1
+
k
¸
i=1
1

i
d
i+1
d
i
]. (14.145)
14.3.3. Stacionarno prolaˇzenje toplote kroz sferni zid
Razmotrimo stacionarno provodjenje toplote kroz jednoslojni sferni zid ˇciji su un-
utraˇsnji i spoljnji preseci d
1
i d
2
, respektivno temperatura fluida u unutraˇsnjosti sfere T
f1
a temperatura fluida van sferne povrˇsine T
f2
(T
f1
> T
f2
), koeficijent prolaza toplote fluida
unutar sfernog zida je α
1
, koeficijent prolaza toplote od spoljnje povrˇsine sfere ka okolnoj
sredini α
2
a koeficijent toplotne provodljivosti materijala sfernog zida je λ.
Neka su T
z1
i T
z2
, temperature na unutraˇsnjoj i spoljnjoj povrˇsini sfernog zida, respek-
tivno. U stacionarnom reˇzimu toplotni fluksevi kroz sve izotermske povrˇsine su jednaki
tako da je
Φ/α
1
πd
2
1
= (T
f1
−T
z1
), (14.146)
Φ/
2πλ
(
1
d
1

1
d
2
)
= (T
z1
−T
z2
), (14.147)
Φ/α
2
πd
2
= (T
z2
−T
f2
). (14.148)
Posle sabiranja gornjih izraza (14.146-14.148), dobija
Φ = kπ(T
f1
−T
f2
), (14.149)
gde je
k =
1
1
α
1
d
2
1
+
1

(
1
d
1

1
d
2
) +
1
α
2
d
2
2
(14.150)
koeficijent prolaza toplote kroz sferni zid.
14.3.4. Toplotna izolacija. Kritiˇcni preˇcnik izolacije
Zbog uˇstede energije ili zbog potrebe da se odrˇzavaju relativno visoke ili niske tem-
perature neophodno je da se smanji specifiˇcni toplotni fluks od zagrejanog tela ka hladnijoj
sredini ili od zagrejanog sredine ka hladnijem telu. To se uglavnom postiˇze koriˇs´cenjem
tzv. toplotne izolacije. To su materijali sa malom vrednoˇs´cu koeficijenta provodjenjem
toplote (λ) kao ˇsto su, na primer, azbest, pluta, stiropor, staklena vuna itd.
248
U praksi je ˇcesto potrebno da se odredi tzv. kritiˇcni preˇcnik izolacije, datog
koeficijenta toplotne provodljivosti λ
iz
pri kome su najve´ci gubici toplote. Kritiˇcni preˇcnik
izolacije d
k
odgovara minimalnom toplotnom otporu, tako da se iz
∂R
∂d
iz
= 0 dobija da d
k
,
zavisi samo od λ
iz
i koeficijenta prelaza toplote od spoljnje povrˇsine izolacije na okolnu
sredinu (α
2
) :
d
k
=

iz
α
2
(14.151)
Pri d
iz
> d
k
opadaju toplotni gubici tako da izolacija opravdava svoju namenu, tj. sman-
jenje toplotnog fluksa srazmerno je pove´canju debljine izolacije.
14.4. PROSTIRANJE TOPLOTE ZRA
ˇ
CENjEM
Svako telo, ˇcija je temperatura iznad apsolutne nule, emituje i istovremeno apsor-
buje energiju iz kontinualnog spektra elektromagnetnih talasa. Spektar zraˇcenja ve´cine
ˇcvrstih i teˇcnih tela je kontinualan tj. ova tela emituju elektromagnetne talase svih ta-
lasnih duˇzina od najmanjih do najve´cih. Spektar zraˇcenja gasova ima linijski karakter.
Gasovi ne zraˇce talase svih talasnih duˇzina tako da se ovakvo zraˇcenje naziva selektivno.
Za prostiranje toplotne energije elektromagnetnim talasima nije neophodno postojanje sub-
stancijalne sredine, tj. prostiranje se ostvaruje i u vakuumu. Toplotnu energiju prenose
elektromagnetni talasi svih talasnih duˇzina, poˇcevˇsi od radiotalasa, infracrvenih, vidljivih,
ultraljubiˇcastih pa sve do rentgenskih zraka. Medjutim, najve´ca koliˇcina toplotne energije
moˇze da se prenese elektromagnetnim talasima talasne duˇzine od 400nm do 800µm. Ovaj
deo spektra elektromagnetnog zraˇcenja uslovno se naziva toplotno zraˇcenje. Ono se
sastoji od vidljivog (svetlosnog ) zraˇcenja ( 400-800 nm) i infracrvenog zraˇcenja (od 800nm
do 800µm).
Toplotno zraˇcenje i zraˇcenje uopˇste zavisi od prirode tela, njegove temperture i stanja
povrˇsine. Toplotno zraˇcenje je primetno i posebno intenzivno pri visokim temperaturama
(iznad 1000
0
C). Kada toplotno zraˇcenje padne na neko telo jedan deo zraˇcenja se reflek-
tuje, jedan propuˇsta a jedan apsorbuje. Apsorbovan deo energije toplotnog zraˇcenja se
transformiˇse u energiju haotiˇcnog toplotnog kretanja atoma i molekula usled ˇcega dolazi
do pove´canja unutraˇsnje energije i temperature tela.
Ukupna energija svih talasnih duˇzina izraˇcena sa povrˇsine tela u jedinici vremena
naziva se integralni fluks zraˇcenja Φ
Φ =
dQ
dt
. (14.152)
Koliˇcina energije izraˇcena sa povrˇsine tela u jedinici vremena u intervalu talasne duˇzine
λ i λ +dλ naziva se fluks monohromatskog zraˇcenja Φ
λ
Φ
λ
=


(14.153)
Integralni fluks energije izraˇcene sa jedinice povrˇsine u svim pravcima polusfernog
prostora naziva se integralna povrˇsinska gustina fluksa zraˇcenja ili emisiona mo´c
(emisivnost) E.
E =

dA
. (14.154)
Fluks energije izraˇcene sa jedinice povrˇsine u svim pravcima polusfernog prostora u in-
tervalu talasnih duˇzina λ i λ + dλ naziva se spektralna povrˇsinska gustina fluksa
zraˇcenja E
λ
E
λ
=
dE

. (14.155)
249
Ako se fluks ukupne energije zraˇcenja koje pada na telo oznaˇci sa φ, apsorbovane
energije sa Φ
a
, reflektovane energije sa Φ
r
i propuˇstene energije sa φ
d
, tada je jednaˇcina
toplotnog bilansa energije zraˇcenja oblika
Φ
a
Φ
+
Φ
r
Φ
+
Φ
d
Φ
= 1, (14.156)
tj.
a +r +d = 1, (14.157)
gde je a =
Φ
a
Φ
− koeficijent apsorpcije, r =
Φ
r
Φ
− koeficijent refleksije i d =
Φ
a
Φ
− koeficijent
transmisije (prozraˇcnosti ili dijatermije).
Teorijski su mogu´ca tri sluˇcaja:
1. a=1, r=d=0 − apsolutno crno telo, potpuno apsorbuje energiju upadnog zraˇcenja;
2. r=1, a=d=0 − apsolutno belo telo, potpuno reflektuje upadno zraˇcenje i
3. d=1, a=r=0 − apsolutno prozraˇcno - diatermno telo, potpuno propuˇsta upadno
zraˇcenje.
U prirodi ne postoje apsolutna crna , bela ili prozraˇcna tela. Najbliˇza apsolutno
crnom telu je povrˇsina prekrivena ˇcadji (gar) za koju je a=0.90-0.96. Kao fiziˇcki modul
apsoluno crnog tela moˇze da posluˇzi mali otvor na neprozirnom zidu zatvorene ˇsupljine.
Elektromagnetno zraˇcenje koje ulazi u ˇsupljinu kroz otvor, posle viˇse strukog odbijanja na
unutraˇsnjoj povrˇsini ˇsupljine praktiˇcno se potpuno apsorbuje.
Povrˇsinu blisku apsolutno belom telu mogu´ce je dobiti paˇzljivim poliranjem pi ˇcemu
boja nema glavnu ulogu. Na primer, bela povrˇsina reflektuje dobro samo svetlosne (vidlji-
ve) zrake dok deo toplotnih (infracrvenih) zraka dobro apsorbuje. Sliˇcno, dok je kvarc
transparentan za svetlosno zraˇcenje, neproziran je za toplotne zrake. Znaˇci, koeficijent
apsorpcije, refleksije i transmisije bitno zavise od talasne duˇzine upadnog zraˇcenja.
Ve´cina ˇcvrstih i teˇcnih tela, ˇcak i malih debljina (od nekoliko mikrona) su nerozirna
za toplotne zrake, pa je za njih d = 0 tj. a +r = 1.
14.4.1. ZAKONI TOPLOTNOG ZRA
ˇ
CENjA
14.4.1.1. Kirhof-ov zakon
Da bi se u telu koje zraˇci odrˇzala konstantna temperatura neophodno je da se emito-
vana energija nadoknadi apsorpcijom ili proizvodjenjem energije u samom izvoru zraˇcenja.
Tada imamo sluˇcaj tzv. ravnoteˇznog zraˇcenja. Veza izmedju emisione i apsorpcione
sposobnosti tela u sluˇcaju ravnoteˇznog zraˇcenja data je Kirhof-ovim zakonom: Odnos
emisione mo´ci E prema apsorpcionoj mo´ci a tela ne zavisi od prirode tela i za
sva tela predstavlja univerzalnu funkciju talasne duˇzine (frekvencije) i temper-
ature tj.
E
a
= f(λ, T) (14.158)
Znaˇci, ako telo viˇse apsorbuje energiju viˇse ´ce i da zraˇci pri datoj temparaturi i u
datoj oblasti talasnih duˇzina. Kako apsolutno crno telo ima najve´cu vrednost koeficijenta
apsorpcije (a
0
= 1) sledi da ima i najve´cu emisionu mo´c E
0
. Jasno je da i emisiona mo´c E i
apsorpciona mo´c a (tj. koeficijent apsorpcije) zavise kako od talasne duˇzine λ i temperature
T tako i od fiziˇckih osobina tela, oblika i stanja povrˇsine.
S obzirom da u prirodi apsolutno crno telo realno ne postoji uvodi se pojam sivog
tela, kao tela koje zraˇci na svim talasnim duˇzinama kao apsolutno crno telo, samo mu je
emisiona mo´c puta manja, gde je stepen crno´ce (koeficijent emisije, emisioni odnos)
sivog tela dat izrazom
=
E
E
0
, (14.159)
250
E je emisiona mo´c sivog tela a E
0
emisiona mo´c crnog tela. Stepen crno´ce realnih tela je
uvek manji od 1 ( < 1).
S obzirom da je a
0
= 1, na osnovu Kirhof-ovog zakona sledi
E
a
=
E
0
a
0
= E
0
, (14.160)
tako da je
= a. (14.161)
Znaˇci, stepen crno´ce (emisioni odnos) sivog tela, pri ravnoteˇznom zraˇcenju, brojno je
jednak njegovom koeficijentu apsorpcije.
Kirhof-ov zakon vaˇzi kako za integralno tako i za monohromatsko zraˇcenje
E
λ
a
λ
=
E

a

= E

, (14.162)
E
λ
i E

su spektralne gustine zraˇcenja sivog i apsolutnog crnog tela, respektivno, a
λ
je
monohromatski koeficijent apsorpcije sivog tela; a

je monohromatski koeficijent apsorp-
cije crnog tela (a

= 1).
Spektralni stepen crno´ce (spektralni koeficijent emisije)

λ
=
E
λ
E

, (14.163)
na osnovu izraza (14.162), brojno je jednak monohromatskom koeficijentu apsorpcije

λ
= a
λ
. (14.164)
14.4.1.2. Lambert-ov zakon
Gustina fluksa energije zraˇcenja apsolutno crne ravne povrˇsine razliˇcita je u razliˇcitim
pravcima. Zbog toga se definiˇse integralna gustina fluksa zraˇcenja u datom pravcu (tzv.
ugaoni intenzitet zraˇcenja) kao odnos integralne povrˇsinske gustine fluksa zraˇcenja u ele-
mentarnom prostornom uglu dω oko pravca odredjenim uglom ϕ− u odnosu na normalu
na povrˇsinu:
I
ϕ
=
dE
ϕ

. (14.165)
Sliˇcno se definiˇse i spektralna gustina fluksa zraˇcenja u datom pravcu:
I
ϕλ
=
dE
ϕλ

. (14.166)
Zavisnost integralne ugaone gustine fluksa energije I
ϕ
od ugla ϕ u odnosu na normalu na
povrˇsinu, odnosno raspodela gustine fluksa energije po pravcima, data je Lambert-ovim
zakonom:
I
ϕ
= I
u
cosϕ (14.167)
gde je I
u
gustina fluksa energije zraˇcenja u pravcu normale na povrˇsinu (ϕ = 0).
Na osnovu Lambert-ovog zakona lako moˇze da se odredi integralna gustina zraˇcenja
E apsolutno crne elementarne povrˇsine dA u odgovaraju´coj polusferi prostora (normala
na povrˇsinu je osa polusfere). Na osnovu (14.166) i (14.167) sledi da je integralna gustina
fluksa zraˇcenja dEϕ u elementarnom prostornom uglu dω u datom pravcu odredjenim
uglom ϕ :
dE
ϕ
= I
ϕ
dω = I
u
cosϕdω. (14.168)
Elementarna povrˇsina dA
ω
koja se vidi pod elementarnim prostornim uglom dω na rasto-
janju r iznosi dA
ω
= r
2
dω.
251
.
Slika 14.10
Kako je s druge strane (slika 14.10) dA
ω
= rdϕrsinϕdΘ, sledi dω = dϕsinϕdΘ, gde
je Θ polarni ugao sfernog koordinatnog sistema, tako da se posle smene dω u (14.168) i
integracijom po Θ i ϕ dobija
E = I
u


0

π/2
0
cosϕsinϕdϕ = πI
u
. (14.169)
Znaˇci, integralna gustina fluksa zraˇcenja u pravcu normale na ravnu povrˇsi-nu (I
u
), π puta
je manja od integralne gustine fluksa zraˇcenja u polusferu prostora (E), tako da Lambert-
ov zakon moˇze da se izrazi i u drugom obliku
I
ϕ
=
E
π
cosϕ. (14.170)
Lambertov zakon u prethodnom obliku vaˇzi strogo samo za apsolutno crno telo, inaˇce
moˇze da se primeni i za sivo telo sa dovoljnom taˇcnoˇs´cu samo za uglove ϕ < 60
0
.
14.4.1.3. Raspodela energije zraˇcenja po talasnim duˇzinama
Ranije je pomenuto da ukupna gustina fluksa energije zraˇcenja (odnos-no emisiona
mo´c) tela zavisi od oblika i stanja povrˇsine, ali i od temperature tela. Pri datoj temperaturi
energija zraˇcenja raspodeljena je po talasnim duˇzinama. Raspodela spektralne emisione
mo´ci E
λ
(spektralna povrˇsinska gustina fluksa energije) po talasnim duˇzinama λ data je
Planck-ovim zakonom
E
λ
=
2πhc
2
λ
5
1
(e
hc
λkT
−1)
, (14.171)
gde je h Planck-ova konstanta, c brzina svetlosti u vakuumu, k Boltzman-ova konstanta a
T apsolutna temperatura.
Karakteristiˇcno je da se poloˇzaj maksimuma raspodele spektralne emisione mo´ci (λ
m
)
pomera s pove´canjem temperature u stranu kra´cih talasnih duˇzina (Wien-ov zakon
pomeranja) (slika 14.11)
λ
m
T = b, (14.172)
gde je b = 2, 9878 · 10
−3
mK - Wien-ova konstanta.
252
Slika 14.11.
Integralna povrˇsinska gustina fluksa zraˇcenja (emisiiona mo´c) E zavisi od temperature
T. Zavisnost emisione mo´ci apsolutno crnog tela od temperature ustanovljena je eksperi-
mentalnim putem (Stefan 1979 god.) a potvrdjena je teorijski (na osnovu termodinamiˇckog
modela) od strane Boltzmanna tako da se ˇcesto naziva Stefan-Boltzman-ov zakon:
E
0
=


0
E
λ
dλ = σ
0
T
4
, (14.173)
gde je σ
0
= 5, 76 · 10
−8 W
m
2
K
4
konstanta zraˇcenja apsolutno crnog tela.
U tehniˇckim raˇcunima je pogodnije da se izraz (14.173) predstavi u obliku
E
0
= C
0
(
T
100
)
4
(14.174)
gde je C
0
= 5, 76
W
m
2
K
4
tzv. koeficijent zraˇcenja apsolutno crnog tela.
Na osnovu izraza (14.159) i (14.174) dobija se izraz za emisionu mo´c sivog tela.
E = E
0
= C
0

T
100

4
= C
s

T
100

4
, (14.175)
gde je C
s
= C
0
koeficijent zraˇcenja sivog tela.
253
Na osnovu (14.174), (14.175) i (14.161) sledi da je pri istoj temperaturi
E
E
0
=
C
s
C
0
= = a
s
, (14.176)
odnosno
C
s
= a
s
C
0
, (14.177)
gde je a
s
koeficijent apsorpcije sivog tela.
14.4.2. Razmena toplote zraˇcenjem izmedju ˇcvrstih tela
Veliˇcina integralne gustine fluksa energije sopstvenog zraˇcenja (emisona mo´c) E
int
nekog tela zavisna je od temperature i fiziˇckih osobina tela, ukljuˇcivˇsi i stanje njegove
povrˇsine, a odredjuje se Stefan-Boltzmann-ovim zakonom i nezavisna je od stanja okolne
sredine tj. da li se oko njega nalaze toplija ili hladnija tela koja takodje zraˇce. Ako
posmatrano telo uˇcestvuje u razmeni toplote zraˇcenjem sa okolnim telima to na njegovu
povrˇsinu spolja pada energija zraˇcenja ˇcija je integralna gustina fluksa E
ext
. Deo upadnog
fluksa aE
ext
telo apsorbuje a ostatak (1 − a)E
ext
reflektuje sa povrˇsine. Zbir gusitne
integralnog fluksa energije sopstvenog zraˇcenja i zraˇcenja reflektivanog sa povrˇsine tela
naziva se efektivna integralna gustina fluksa energije zraˇcenja E
ef
:
E
ef
= E
int
+ (1 −a)E
ext
. (14.178)
Efektivno zraˇcenje zavisi kako od fiziˇckih osobina i temperature tela koje zraˇci tako i od
okolnih tela a takodje i od relativnog poloˇzaja tela u prostoru.
Efektivno zraˇcenje je faktiˇcko zraˇcenje tela, koje se moˇze izmeriti instrumentima. Za
apsolutno crno telo E
ef
= E
int
jer je a
0
= 1. Gustina fluksa rezultuju´ceg zraˇcenja E
r
je koliˇcina energije prenesena zraˇcenjem od jednog ka drugom telu u jedinici vremena sa
jedinice povrˇsine. Gustina fluksa rezultuju´ceg zraˇcenja ( posmatranog na povrˇsini izvan
tela) jednaka je razlici gustine fluksa efektivnog zraˇcenja E
ef
jednog tela i gustine fluksa
upadnog zraˇcenja od strane drugog tela E
ext
E
r
= E
ef
−E
ext
. (14.179)
S druge strane, gustina fluksa rezultuju´ceg zraˇcenja (posmatrano sa zamiˇsljene povrˇsi-
ne u telu) jednaka je razlici gustine fluksa sopstvenog zraˇcenja E
int
tela i dela upadnog
zraˇcenja aE
ext
, koju telo apsorbuje:
E
r
= E
int
−aE
ext
. (14.180)
Vrednost i znak E
r
odredjuje fluks energije koji dato telo predaje okolnim telima ili
dobija od njih u procesu razmene toplote zraˇcenjem. Ako je E
r
< 0, znaˇci da telo pri
razmeni zraˇcenja dobija energiju. Na osnovu (14.179) i (14.180) nalazi se veza izmedju
gustine fluksa sopstvenog (E
int
), efektivnog (E
ef
) i rezultuju´ceg (E
r
) zraˇcenja
E
ef
=
E
int
a

1 −a
a
E
r
. (14.181)
Razmena toplote zraˇcenjem, kako je prethodno pomenuto, zavisi i od uzajamnog
poloˇzaja tela (odnosno njihovih povrˇsina) koja uˇcestvuju u razmeni. Najˇceˇs´ce se, u praksi,
sre´cu dve povrˇsine koje zraˇce. U najopˇstijem sluˇcaju povrˇsine mogu imati proizvoljni
254
medjusobni poloˇzaj, pa i takav da jedna povrˇsina obuhvata drugu. Razmotrimo neke
najjednostavnije sluˇcajeve.
14.4.2.1. Razmena toplote zraˇcenjem izmedju dve paralelne povrˇsine (ploˇce)
Odredimo rezultuju´cu gustinu fluksa energije koja se zraˇcenjem razmeni izmedju dveju
paralelnih povrˇsina (ploˇca) ˇcije su dimenzije znatno ve´ce od medjusobnog rastojanja. Neka
ploˇca ”1” ima temperaturu T
1
, konstantnu zraˇcenja C
1
=
1
C
0
i koeficijent apsorpcije a
1
,
a neka ploˇca ”2” ima temperaturu T
2
< T
1
, konstantu zraˇcenja C
2
=
2
C
0
i koeficijent
apsorpcije a
2
.
Rezultuju´ca integralana gustina fluksa energije E
r
koja se razmeni izmedju ploˇca
jednaka je razlici efektivnih integralnih gustina fluksa energije E
1ef
i E
2ef
ploˇce ”1” i
ploˇce”2”, respektivno:
E
r
= E
1ef
−E
2ef
. (14.182)
Na osnovu (14.178) sledi
E
1ef
= E
1
+ (1 −a
1
)E
2ef
, (14.183)
E
2ef
= E
2
+ (1 −a
2
)E
1ef
. (14.184)
Sopstvene integralne gustine fluksa energije zraˇcenja ploˇce ”1” i ”2”, na osnovu (14.175)
iznosi respektivno
E
1
= C
1

T
1
100

4
= a
1
C
0

T
1
100

4
(14.185)
E
2
= C
2

T
2
100

4
= a
2
C
0

T
2
100

4
(14.186)
Iz (14.183) i (14.184) sledi
E
1ef
=
E
1
+ (1 −a
1
)E
2
1 −(1 −a
1
)(1 −a
2
)
, (14.187)
E
2ef
=
E
2
+ (1 −a
2
)E
1
1 −(1 −a
1
)(1 −a
2
)
. (14.188)
Smenom E
1ef
i E
2ef
iz (14.187) i (14.188) u (14.182) dobija se
E
r
=
E
1
a
2
−E
2
a
1
1 −(1 −a
1
)(1 −a
2
)
=
E
1
a
2
−E
2
a
1
a
1
+a
2
−a
1
a
2
. (14.189)
Ako se E
1
i E
2
iz (14.185) i (14.186) uvrste u (14.189) dobija se da je rezultuju´ca gustina
fluksa energije koja se razmeni izmedju ploˇca zraˇcenjem
E
r
= C
12
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
, (14.190)
gde je
C
12
=
1
1
a
1
C
0
+
1
a
2
C
0

1
C
0
=
1
1
C
1
+
1
C
2

1
C
0
(14.191)
tzv. efektivna konstanta zraˇcenja. Efektivna konstanta zraˇcenja manja je od najmanje
konstante zraˇcenja povrˇsina ploˇca (C
12
< C
1
, C
12
< C
2
).
255
14.4.2.2. Razmena toplote zraˇcenjem izmedju tela od kojih se jedno nalazi
unutar drugog
Razmena toplote zraˇcenjem u sluˇcaju kada je povrˇsina tela ”1” obuhva´cena povrˇsinom
tela ”2” (slika 14.12) ˇcesto se sre´ce u tehnici. Neka su oznake za odgovaraju´ce veliˇcine
kao u sluˇcaju paralelnih povrˇsina. U odnosu na prethodni sluˇcaj ovde je jedna povrˇsina
konveksna (”1”) a druga konkavna (”2”). Osim toga, veliˇcine odgovaraju´cih povrˇsina A
1
i A
2
su razliˇcite (A
1
> A
2
) tako da na unutraˇsnje telo pada samo deo γ
2,1
Φ
2ef
efektivnog
fluksa energije zraˇcenja φ
2ef
spoljnjeg tela; γ
2,1
je geometrijski faktor. Preostali deo (1 −
γ
2,1

2ef
efektivnog fluksa zraˇcenja spoljnjeg tela pada na povrˇsinu istog tela (spoljnjeg
tela). Na spoljnje telo pada celokupan efektivan fluks φ
1ef
unutraˇsnjeg tela.
Slika 14.12.
Rezultuju´ci razmenjen fluks energije zraˇcenja u ovom sluˇcaju dat je izrazom
φ
1,2
= φ
1ef
−γ
2,1
φ
2ef
. (14.192)
Analogno izrazu (14.181) veza fluksa sopstvenog, efektivnog i rezultuju´ceg zraˇcenja data
je izrazima
φ
1ef
=
φ
1
a
1

1 −a
1
a
1
φ
1,2
, (14.193)
φ
2ef
=
φ
2
a
2

1 −a
2
a
2
φ
2,1
. (14.194)
Smenom (14.193) i (14.194) u (14.192), vode´ci raˇcuna da je φ
1,2
= −φ
2,1
, dobija se
φ
1,2
=
φ
1
a
1
−γ
2,1
φ
2
a
2
1
a
1
+ (
1
a
2
−1)γ
2,1
(14.195)
256
Na osnovu Stefan-Boltzmann-ovog zakona (14.175), sopstveni fluks efektivnog zraˇcenja
datih tela iznosi
φ
1
= C
1
(
T
1
100
)
4
A
1
= C
0
a
1
(
T
1
100
)
4
A
1
, (14.196)
φ
2
= C
2
(
T
2
100
)
4
A
2
= C
0
a
2
(
T
2
100
)
4
A
2
. (14.197)
Zamenom izraza (14.196) i (14.197) u (14.195) dobija se
φ
1,2
=
C
0
[(
T
1
100
)
4
A
1
−(
T
2
100
)
4
A
2
γ
2,1
]
1
a
1
+ (
1
a
2
−1)γ
2,1
. (14.198)
Geometrijski faktor γ
2,1
moˇze da se odredi iz (14.198) na osnovu ˇcinjenice da je pri T
1
= T
2
razmenjen toplotni fluks nula (φ
1,2
= 0). Sledi da je γ
2,1
=
A
1
A
2
, tako da se posle smene γ
2,1
u (14.198) i sredjivanja dobija
φ
1,2
= C
1,2
A
1
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
, (14.199)
gde je
C
1,2
=
1
1
C
1
+
A
1
A
2
(
1
C
2

1
C
0
)
, (14.200)
efektivna konstanta zraˇcenja za ovaj sluˇcaj razmena toplote zraˇcenjem. Ako je A
1
A
2
iz (14.200) sledi C
12
= C
1
, tako da je
φ
1,2
= C
1
A
1
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
. (14.201)
Ako se u izraz (14.200) stavi da je A
1
= A
2
= A dobija se izraz za efektivnu konstantu
zraˇcenja koji odgovara sluˇcaju paralelnih povrˇsina.
14.4.2.3. Razmena toplote zraˇcenjem izmedju dve povrˇsine proizvoljnog
poloˇzaja u prostoru
Neka su tela ”1” i ”2” na medjusobnom rastojanju r, postavljena tako da normale
n
1
i n
2
elemenata njihovih povrˇsina dA
1
i dA
2
zaklapaju uglove ϕ
1
i ϕ
2
sa pravom koja
spaja njihova srediˇsta (slika 14.13). Oznaˇcimo sa T
1
i T
2
njihove temeperature, C
1
i C
2
konstante zraˇcenja i a
1
i a
2
koeficijente apsorpcije.
257
Slika 14.13
Moˇze da se pokaˇze da je rezultuju´ci razmenjeni fluks energije zraˇcenja oblika
φ
1,2
= C
12
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
ϕ
1,2
, (14.202)
gde je C
1,2
-efektivni koeficijent zraˇcenja sistema tela a
ϕ
1,2
=

A
1
dA
1

A
2
cosϕ
1
cosϕ
2
πr
2
dA
2
, (14.203)
uglovni koeficijent zraˇcenja.
Ovaj koeficijent zavisi od dimenzija, oblika oba tela i njihovog medjusobnog poloˇzaja.
S obzirom na matematiˇcke teˇsko´ce vezane za reˇsavanje odgovaraju´cih integrala, uglovni ko-
eficijent se najˇceˇs´ce odredjuje grafiˇckim putem. Vrednosti uglovnog koeficijenta za razliˇcite
sisteme od dvaju tela, razliˇcitih po konfiguraciji, povrˇsine A
1
i A
2
tabelisane su.
14.4.2.4. Ekrani
Da bi se smanjila razmena toplote zraˇcenjem izmedju tela, u nauci i tehnici se koriste
tzv. zaˇstitni toplotni ekrani. Na primer, da ne bi doˇslo do pogreˇsnog merenja temperature
258
termometri (termoparovi) se moraju zaˇstiti od fluksa zraˇcenja okolnih tela. Kao toplotni
zaˇstitni ekrani koriste se tanki metalni listovi (folije) neprozirni za toplotne zrake, visoke
reflektivnosti (malog koeficijenta crno´ce) i toplotne provodljivosti, tako da moˇze da se uzme
da su temperature Te obe povrˇsine ekrana jednake.
Razmotrimo ulogu i efekt ekrana pri njegovom koriˇs´cenju u sluˇcaju dve beskonaˇcno
ravne paralelne povrˇsine temperatura T
1
i T
2
(> T
1
), zanemaruju´ci prostiranje toplote kon-
fekcijom. Pretpostavimo radi jednostavnijeg izvodjenja da se koeficijenti zraˇcenja povrˇsine
zidova tela i ekrana jednaki C
1
= C
2
= C
e
. Tada su efektivne (prividne) konstante zraˇcenja
izmedju prve povrˇsine i ekrana C
1e
i ekrana i druge povrˇsine C
e2
medjusobno jednake
C
1e
= C
e2
= C
12
. (14.204)
U sluˇcaju kada ekran nije postavljen rezultuju´ca razmenjena gustina fluksa zraˇcenja od
prve ka drugoj povrˇsini iznosi (14.190)
E
r
= C
12
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
. (14.205)
Kada se izmedju datih povrˇsina postavi ekran gustina fluksa zraˇcenja od prve povrˇsine ka
ekranu je
E
r1e
= C
12
¸

T
1
100

4

T
e
100

4
¸
, (14.206)
a od ekrana ka drugoj povrˇsini iznosi
E
re2
= C
12
¸

T
e
100

4

T
2
100

4
¸
. (14.207)
S obzirom da su u stanju toplotne ravnoteˇze razmenjeni fluksovi jednaki E
r1e
= E
re2
=
E
re
na osnovu (14.205), (14.206) i (14.207) sledi

T
e
100

4
=
1
2
¸

T
1
100

4
+

T
2
100

4
¸
. (14.208)
Zamenom dobijenog izraza za temperaturu ekrana T
e
u, na primer, izraz (14.206),
dobija se
E
re
=
C
12
2
¸

T
1
100

4

T
2
100

4
¸
. (14.209)
Poredjenjem jednaˇcina (14.209) i (14.205) zakljuˇcuje se da se koriˇs´cenjem jednog
ekrana razmenjena gustina fluksa energije zraˇcenja smanji dva puta:
E
re
=
Er
2
. (14.210)
Moˇze da se pokaˇze da se pri koriˇs´cenju n−ekrana razmenjena gustina fluksa energije
zraˇcenja smanji n + 1− put.
Efekt primene ekrana postaje ve´ci ako se koriste ekrani visoke reflektivnosti (male
crno´ce) od dobro ispoliranog materijala.
259
Primer 14.1. Odrediti specifiˇcni toplotni protok q kroz ravan zid debljine δ = 0.2m
i na´ci stvarnu raspodelu temperature t = t(x), (0 ≤ x ≤ δ) ako je temperatura na jednoj
povrˇsini t
1
= 950
0
C a na drugoj t
2
= 50
0
C. Kolika je temperatura u zidu na rastojanju
x = 0.1m. Koeficijent provodjenja toplote dat je izrazom: λ = λ
0
(1 + bt); λ
0
=
0.1
w
mK
,
b = 10
−3
0
C
−1
.
reˇsenje: Kako je q = −λ(t)
dt
dx
odnosno
q = −λ
0
(1 +bt)
dt
dx
sledi
qx = −λ
0
(t +
bt
2
2
) +c (P14.1.1)
Konstanta c odredjuje se iz uslova da je za x = 0, t = t
1
i za x = δ, t = t
2
c = λ
0
(t
1
+b
t
2
1
2
) (P14.1.2)
pa je
qδ = −λ
0
(t
2
+b
t
2
2
) +λ
0
(t
1
+b
t
2
1
2
) = λ
0
(t
1
−t
2
) +
λ
0
b
2
(t
2
1
−t
2
2
) =
λ
0
(t
1
−t
2
)[1 +
b
2
(t
1
+t
2
)],
odnosno
q =
λ
0
(t
1
−t
2
)
δ
[1 +
b(t
1
+t
2
)
2
] (P14.1.3)
odakle je
q = 675W/m
2
S druge strane iz (P14.1.1) i (P14.1.2) sledi
q = λ
0
(t
1
−t)
δ
[1 +
b
2
(t
1
+t)], (P14.1.4)
odakle je
t
2
+
2
b
t + (
2qx
λ
0
b

2
b
t
1
−t
2
1
) = 0,
i konaˇcno
t = −
1
b
+

(
1
b
+t
1
)
2

2q
λ
0
b
x (P14.1.5)
Smenom brojnih vrednosti u (P14.1.5) dobija se
t = 10
3
[

3, 80 −13, 5 · 01 −1]
0
C = 565
0
C
Umesto linearnog pada temparature pri λ = const [”1” na slici P14.1] u realnom sluˇcaju
kada je λ = λ
0
(1 +bt), b > 0, temparatura pada po konveksnoj krivoj [”2” na slici P14.1.5]
260
koja je data jednaˇcinom (P14.1). Kada je b < 0, kriva data jednaˇcinom (P14.1) je
konkavna.
Slika P14.1.
Primer 14.2. Odrediti debljinu leda koji se obrazuje u toku τ = 1h na mirnoj povrˇsini
jezera. Smatrati da je temperatura okolnog vazduha t = −10
0
C, sve vreme konstantna, i
jednaka temperaturi spoljnje povrˇsine leda (t < t
l
= 0
0
C) gde je t
l
− temperatura topljenja
leda). Koeficijent toplotne provodnosti −λ ,latentna toplota topljenja leda −∧ i gustina
leda −ρ iznose respektivno
λ = 2.2
W

0
C
, ∧ = 335
kJ
kg
i ρ = 900
kg
m
3
.
reˇsenje: Da bi se od vode mase dm obrazovao sloj leda debljine dx i povrˇsine S (slika
P14.2), na temperaturi t
l
= 0
0
C, neophodno je smanjiti joj unutraˇsnju energiju odvodjen-
jem odredjene koliˇcine toplote
dQ = ∧dm = ∧ρSdx. (P14.2.1)
S druge strane, obzirom na postojanje razlike temperature ∆t = t
l
−t duˇz ranije formiranog
leda debljine x, odvedene koliˇcine toplote dQ tokom vremena dτ iznosi
dQ = λ
∆t
x
Sdτ. (P14.2.2)
Na osnovu (P14.2.1) i (P14.2.2) je
xdx =
λ∆T
∧ρ
dτ,
261
tako da se, (uzimaju´ci da je za τ = 0, x = 0) dobija da debljina formiranog sloja leda
iznosi
x =

2λ(t
l
−t) · τ
∧ρ
= 2.30cm.
Primer 14.3. Odrediti temperaturu t
2
spoljnje povrˇsine cilindriˇcne pe´ci ako se zna
da je temperatura unutraˇsnje povrˇsine t
1
= 900
0
C. Unutraˇsnji polupreˇcnik cilindra iznosi
r
1
= 0.030 m a spoljnji r
2
= 0.30m. Koeficijent toplotne provodljivosti je λ = 0.116 J/Ks.
Gubitci toplote iznose q = 250 W/m.
reˇsenje: Na osnovu Fourrier-ove jednaˇcine, specifiˇcni toplotni protok kroz cilindriˇcan zid
cevi dat je izrazom
q =
2πλ(t
1
−t
2
)
ln
r
2
r
1
odakle je temperatura spoljnje povrˇsine pe´ci
t
2
= t
1

q
2πλ
ln
r
2
r
1
= 110
0
C.
Primer 14.4 Da bi se odredila raspodela temperature (temperatursko polje) u dugom
ˇceliˇcnom valjku preˇcnika d = 2r = 500mm posle vremena τ = 2h od njegovog stavljanja
u pe´c, vrˇsi se merenje u manjoj pe´ci na geometrijski sliˇcnom modelu valjka, napravljenog
od legure ˇcelika. Odrediti preˇcnik modela valjka d
m
kao i vreme τ
m
raˇcunato od momenta
stavljanja modela u manju pe´c, kada treba da se izmeri raspodela temperature u modelu.
Koeficijent toplotne provodljivosti i koeficijent provodljivosti za ˇcelik iznose: λ = 40W/m
0
C
i a = 1, 20 · 10
−5
m
2
/s, respektivno, a koeficijent prelaza toplote ka valjku u pe´ci je α =
120W/m
20
C. Odgovaraju´ci podaci za model su: λ
m
= 15W/m
0
C, a
m
= 0, 50·10
−5
m
2
/s i
α
m
= 160W/m
20
C.
reˇsenje: Sliˇcnost temperaturskih polja objekta (valjka) i njegovog modela postoji ukoliko
su im jednaki odgovaraju´ci kriterijumi tj. ukoliko je
Bi = Bi
m
i Fo = Fo
m
, (P14.4.1)
gde Biot-ov (Bi) i Fourier-ov (Fo) kriterijum za objekt iznose [(14.100) i (14.101), respek-
tivno]
Bi =
αr
λ
=
120 · 0, 25
40
= 0, 750,
i
Fo =

r
2
=
1, 20 · 10
−5
· 2 · 3600
0, 25
2
= 1, 382.
Iz uslova Bi
m
= Bi (P14.4.1) sledi
r
m
=
λ
m
α
m
· Bi
m
=
λ
m
α
m
· Bi =
15
160
· 0, 750 = 0, 0703m
odnosno
d
m
= 2r
m
= 0, 1406m = 140, 6mm
262
Iz uslova Fo
m
= Fo (P14.4.1) sledi
τ
m
=
r
2
m
a
m
· Fo
m
=
r
2
m
a
m
· Fo =
0, 0703
2
0, 50 · 10
−5
· 1, 382 = 1366s = 22min 47s.
Primer 14.5 U sluˇcaju laminarnog strujanja fluida duˇz ravnog zida (ploˇce) (Re <
Re
k
= 5 · 10
5
) vaˇzi slede´ca empirijska kriterijumska jednaˇcina:
Nu
f
= 0, 67Re
0,5
f
Pr
0,33
f
,
gde je Nu
f
, Re
f
i Pr
f
− Nusseltt-ov, Reynolds-ov i Praundt-ov kriterijum (broj ) za
fluid, respektivno. Odredi srednju vrednost (po duˇzini) koeficijenta prelaza toplote (α) i
toplotnog fluksa (Φ) izmedju tanke ravne ploˇce duˇzine l = 1.7m i ˇsirine d=1.5m i vazduha
koji struji duˇz obe njene povrˇsine brzinom w
f
= 2, 0m/s. Temperatura u vazduˇsnoj struji
je t
f
= 20
0
C a temperatura na povrˇsinama ploˇce je t
z
= 100
0
C. Pri temperaturi od 20
0
C
kinetiˇcka viskoznost vazduha je ν
f
= 1, 5 · 10
−5
m
2
/s, koeficijent toplotne provodljivosti je
λ
f
= 2, 60 · 10
−2
ω/m
0
C i Pr
f
= 0, 70.
reˇsenje: U ovom sluˇcaju Reynolds-ov broj iznosi (14.96)
Re =
w
f
l
ν
f
=
2, 5 · 1, 7
1, 5 · 10
−5
= 2, 83 · 10
5
< Re
k
,
ˇsto znaˇci da je reˇzim strujanja u pograniˇcnom sloju laminaran tako da moˇze da se primeni
gornja kriterijumska jednaˇcina.
Nusseltt-ov kriterijum iznosi
Nu
f
= 0, 67 · Re
0,5
f
Pr
0,33
f
= 0, 67 · (2, 83 · 10
5
)
0,5
· (0, 70)
0,33
= 317.
Na osnovu dobijene vrednosti za Nusseltt-ov broj i izraza (14.88) sledi srednja vrednost
koeficijenta prelaza toplote (duˇz ploˇce):
α = Nu ·
λ
l
= 317 ·
2, 60 · 10
−2
1, 7
= 4, 85W/m
20
C.
Toplotni fluks razmenjen izmedju obe ploˇce ukupne povrˇsine
A = 2 · l · d = 2 · 1, 7 · 1, 5 = 5, 10m
2
iznosi (14.96)
Φ =
q
τ
= αA(t
f
−t
z
) = 4, 85 · 5, 10(100 −20) = 2, 00kW
Primer 14.6 Izmedju dveju paralelnih povrˇsina jednakih konstanti zraˇcenja c
1
= c
2
=
c
p
= 4.50W/m
2
K, temperatura T
1
= 700K i T
2
= 300K, postavljen je paralelno ekran
263
stepana crno´ce = 0, 1. Odrediti gustinu fluksa zraˇcenjem razmenjene energije izmedju
datih povrˇsina pre i posle postavljenje ekrana kao i temperaturu ekrana. Kolika je gustina
fluksa energije zraˇcenja kada su konstante zraˇcenja povrˇsine i ekrana jednake c
1
= c
2
=
c
e
= c
p
? Predpostaviti da su sve povrˇsine beskonaˇcno velike, tj. da nema rastapanja gustine
fluksa energije zraˇcenja.
reˇsenje: U sluˇcaju kada izmedju povrˇsina nije postavljen ekran gustina fluksa zraˇcenjem
razmenjene energije E
r
izmedju datih paralelnih beskonaˇcnih povrˇsina data je izrazom
(14.190 i 14.191)
E
r
= c
12
[(
T
1
100
)
4
−(
T
2
100
)
4
],
gde je
c
12
=
1
1
c
1
+
1
c
2

1
c
0
=
1
2
c
p

1
c
0
efektivna konstanta zraˇcenja. Kako je c
1
= c
2
= c
p
= 4, 50W/m
2
K
4
I c
0
= 5, 76W/m
2
K
4
sledi da je c
12
= 3, 69W/m
2
K
4
, tako da je
E
r
= 3, 69 · [(
700
100
)
4
−(
300
100
)
4
] = 8, 566kW/m
2
.
Kada se izmedju datih povrˇsina postavi ekran tada je gustina fluida zraˇcenja od prve
povrˇsine ka ekranu
E
r1e
= c
1e
¸

T
1
100

4

Te
100

4
¸
,
gde je
c
1e
=
1
1
c
p
+
1
c
e

1
c
0
,
efektivni koeficijent zraˇcenja a T
e
temperatura ekrana. Gustina fluksa zraˇcenja od ekrana
ka drugoj povrˇsini iznosi
E
re2
= c
e2
[(
Te
100
)
4
−(
T
2
p
0
)
4
]
gde je
c
e2
=
1
1
c
e
+
1
c
p

1
c
0
= c
1e
efektivna konstanta zraˇcenja. Kako je konstanta zraˇcenja ekrana c
e
= c
0
= 0.576W/m
2
K
4
sledi da efektivna konstanta zraˇcenja izmedju datih povrˇsina i ekrana iznosi
c
pe
= c
1e
= c
e2
=
1
1
c
e
+
1
c
p

1
c
0
= 0, 56W/m
2
K.
Kako je u stanju toplotne ravnoteˇze E
r1e
= E
re2
= E
re
sledi
(
T
e
100
)
4
=
1
2
[(
T
1
100
)
4
+ (
T
2
100
)
4
],
264
tako da je temperatura ekrana T
e
= 593, 53K. Gustina razmenjenog fluksa u sluˇcaju iznosi
kada je postavljen ekran iznosi
E
re
= c
pe
[(
T
1
100
)
4
−(
T
e
100
)
4
] = c
pe
[(
T
1
100
)
4

1
2
[(
T
1
100
)
4
+ (
T
2
100
)
4
]] =
=
c
pe
2
[(
T
1
100
)
4
−(
T
2
100
)
4
] =
c
pe
2c
12
E
r
=
0, 56
2 · 3, 69
· 8, 566
kW
m
2
= 0, 650kW/m
2
,
tj. smanjena je oko 13 puta!
U sluˇcaju kada su konstante zraˇcenja povrˇsine i ekrana jednka tj. c
1e
= c
e2
= c
12
dobija se
E
re
=
E
r
2
= 4, 283kW/m
2
.
Temperatura ekrana je nezavisna od prirode povrˇsine ekrana, tj. od njene konstante zraˇce-
nja.
265

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->