Identifikacija i analiza vizuelnog recnlka koji forrnulise nase mlsli i diktira reakcije na svet oko nas

• Turnacenje nesvesnih kodova i oznadtelja koji sacinjavaju nas najstariji zajednkkl jezik

• Preko 1 600 vizuelnih simbola, ukljucujuc! fotografije, urnetnicke slike i ilustracije,

sa autoritativnim dubinskim komentarima, definicijama i objasnjenjima

MAPK O'CONNELL RAJEAIREY

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA

ZNAI{OVA I SIMBOLA

Identifikacija i analiza vizuelnog recnika koji formulise nase misli i diktira reakcije na svet oko nas

MARK O'KONEL I REJDZ ERI

SAD RZAJ

Uvod 6

Hinduizam 40 Budizam 42 Judaizam 44 Hriscanstvo 46 Islam 48

SIMBOLII UM

Frojd i lung SO Arhetipski simboli 52

Psiholcgija orijentisana na procese S4 Simbolicni iivotni put 56

Simbolika sna 58

Sinhronizovanost simbola 60

SIMBOLlKA U DRUSTVU Znacenje i veza 62

Uloge i odnosi 64

Tabui 66

Grupni identitet 68 Tradicionalno pripovedanje 70 Umetnost 74

Reklamiranje 76

Simbolika i nauka 78

PRVI DEO:

ZNAKOVI ZIVOTA 8

DREVNI SIMBOLI Praiskonski pcceci 10 Kolevka civilizacije 12 Stari Egipat 14 Klasicno doba 16 Paganska Evropa 20 Bliski istok 22 Plemenska Afrika 24

]uina i Jugoistocna Azija 26 Okeanijska predanja 28 Srednja i Juina Amerika 30 Severnoamericki domoroci 32 Arkticka predanja 34

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI Samanizam 36

Taoizam 38

DRUGIDEO:

SIMBOLI PO KOJIMA ZIVIMO 80

SVAKODNEVNI ZIVOT Univerzalne terne 82 Nastambe kao simboli 84 Vrata 86

Putovanja 88

Basta 90

Kuca 92

Status i bogatstvo 94 Pi sma i pisanje 96 Govor tela 100 Urnetnost na telu 102

OBRASCI I GRAFlKA Brojevi 104

Tackice i linije 106 Krst 108

Spirale i krugovi 110 Trouglovi i kvadrati 112 Boja 114

MIT I KOSMOS

Tok stvaranja 116 Sunce 118

Mesec 120 Zvezde 122 Zodijak 124

Bogovi i boginje 126 Raj i pakao 130 Demoni i andeli 132

Vile i duhovi prirode 134 Fantasticna stvorenja 136 Zmaj (azdaja) 140

POVEZIVANJE SA DUHOVIMA Sveti predmeti 142

o ltari i sveta mesta 144 Alhemijsko pretvaranje 146

Lavirinti 148

Mandale i jantre 150 Prorocanstva i predskazanja 152

ZIVOTNI KRUG Ljudsko telo 154 Rodenje i smrt 158 Seks i plodnost 160 Ljubav i srodstvo 162

Obredi glavnih zivotnih promena 164 Detinjstvo i igre 166

Tocak 168

FLORA I FAUNA Drve ce 170

Biljke, trave i zacini 172 Cvece 174

Voce 176

Zivotinje 178

Ptice 180

Vodena stvorenja 182 Insekti 184

Zmija 186

ZIVA PLANETA

Go disnja doba i vreme 188 Zemlja 190

Karte i smer 192

Kopno 194

Voda 196

Vazduh i nebo 198 Vatra 200

Duga 202

TREeI DEO:

KNJIGA ZNAKOVA 204

ZAHVALNOST 250

INDEKS 251

UVOD

Rec "sirnbol" potice od starogrcke reci simbalejn koja znaci z ajedno. Njeno figurativno koriscenje nastalo je u obicaju lo mljenja glinene plocice

da bi se zakljucio neki ugovor iii sporazum:

svaka ugovorna strana dobila bi jedan od slornljenih delova, koji bi se prilikorn ponovnog sastanka slagali kao slagalica Ovi delovi, koji

su identifikoval! jedno od umesanih lica, bili

su poznati kao simbola, tako da sirnbol ne prcdstavlja sarno nesto drugo nego i ukazuje na

to da "nesto" nedostaje. rievidljivi deo koji treba da ostvari potpunost iii celovitost. Da li svesno iii nesvesno, sirnbol nosi osecanje spajan]a stvari da bi se stvorila celina koja je veca od zbira delova, kao sto se okupljaju nijanse znacenja da bi nastala slozena zarnisao

Znak, s druge strane, moze da se shvatl kao nesto sto z arnenjuje iii ukazuje na nesto drugo u doslovnijem smislu Znak postoji da bi preneo inforrnacije 0 nekorn narocitorn predmetu

iii z arnisli. dok simbol tezi da pokrene niz

percepcija, verovanja i ernociorialnih odgovora.

Na primer, kao znak, rec "drvo" ozriacava narocitu vrstu biljke koja razvija trajnu drvenastu strukturu sa deblom i granjem, korenjern

i liscern Kao simbol, drvo rnoze da irna rnnogo znacenja: rnoze

da predstavlja plodnost i bilje prirode, izdrzljivost i dugovecnost iii mrezu rodbinskih odnosa; kao hriscanski sirnbol rnoze da se

GORE Staroegipatski ank (simbol zivota) predstavlja ranu manifestaciju simbola krsta

odnosi na krst, a u rnnogim predanjima ono predstavlja "drvo z ivota" koje povezuje svakodnevni sa duhovnirn svetorn.

Ni znakovi ni sirnboli nernaju sustinsko znacenje sami po sebi.

Isto drvo moze se opisati sasvirn razlicitim recima na razlicitirn jezicirna, a njegova zriacenja kao simbola forrniraju se u ljudskoj interakciji s njirn I znakovi i simboli su postali deo drustvenog i kulturnog identiteta, koji se rnenjaju i razvijaju naporedo s nama .. Oni su prenosna sredstva informacija i znacenja, koja deluju na razlicitirn nivo ima - univerzalnom i posebnom, intelektualnom

i emocionalnom, prostornom i vrernenskorn, duhovnom i

mater ijalnorn Oni su nacin osmisljavanja iskustva Kada ne

bisrno rnogli da klasifikujerno svet koristeci sirnbolicke kodove

i strukture, bili bisrno zaguseni culnirn podacima Da bismo razumeli sta narn se dogada potreban narn je nacin na koji cerno ga opisati

Osirn sto su bitan deo Ijudskog drustva, znakovi i simboli se pojavljuju u prirodi i mogu se odnositi na predsvesnu informaciju,

kao sto je u slucaju dirna koji ozriacava vatru u blizini ili tragon koji ukazuju na prisustvo narocite zivotln]e Ova knjiga se prvenstveno bavi znakovirna koji imaju svesno iii nesvesno znacen]e za ljude, ali kako se buderno udubljivali u prirodu, videcerno da mozda postoje dublje veze izmedu prirodnih pojava i sirnbola koji narn nesto znace ..

Ook znakovi i sirnboli mogu da narn posluze kao rnape i putokazi u svakodnevnoj realnosti, sirnboli sveta sna i duha rnogu da narn pomognu da plovirno psihcspiritualnirn prostranstvirna iii nesadejstvenom stvarnoscu .. Ouhovi i slike iz sna prihvataju se kao vedic iii kao kornpenzacija za neki deo nase celovitosti koji ie jos neproz ivljen Znacenje takvih sirnbola i znakova sustinski zavisi od nase slobode da na njih odgovorimo

Sposobnost davanja znacenja znakovirna i sirnbolima dovela

je do mogucnosti kornunikacije i razrnisljanja i orncgucila je ljudskim bicirna da prenose svoje povesti, rnitologije i poglede

na svet pripovedanjern, slikanjern i pisanom recju Znakovi

i simboli su odigrali kljucnu ulogu u unapredenju naucnih shvatanja sveta i pomogli su narn da razvijerno sve slozenije tehnologije, unapredujuci ih od izurna prirnitivnih alata do kompjutera i svernirskih brodova Religijska i duhovna predanja koriste sirnboliku za pornoc na putovanju prema razumevanju

i dozivljavanju bozanskog i prema "ispravnorn zivljenju" U psihologiji su se razvili pristupi koji koriste sirnboliku za spajanje urna, tela i prirode.

a OVa] KN]IZI

Ova knjiga istrazu]e upotrebu i moe simbola. bilo da se oni koriste za iridividualne iii drustvene svrhe, iii za manipulaciju Ona se

deli na tri dela. Prvi deo daje pregled upotrebe, znacenja i razvoja znakova i simbola onako kako se vide iz vise razhcitih perspektiva. istorijske, kulturne, socioloske i psiholoske. Orugi deo sagledava prirnenu sirnbola u mnogim oblastima z ivota i ukljucuje poglavlja o kulturi i komunikaciji, apstraktnirn simbolirna, rnitu i kosrnosu, biljkarna i zivotinjarna, ciklusu ljudskog z ivota i zernlji Najzad, Treci deo, knjiga znakova, sadrz i vise od 1 000 znakova i sirnbola. od kojih svaki ima sopstveni ideogram i kratko objasnjen]e zriacenja i prirnene

Nadamo se da ce inforrnacije iz ove knjige pcdstaci intercsovanje citalaca za ovu duboku i slozenu ternu, navodeci

ih da se zagledaju dalje od povrsncg znacenja svakodnevnih predmeta i rnisli da bi stigli do boljeg razurnevanja nacina na koji se veliki deo svakodnevnog zivota, nasa medusobna komunikacija, oblikuju bogatstvom znakova i simbola ..

su za simbolizovale stvaralacku moe sunca j besrnrrnost su U njirna

LEVO Sirene su simboli zarnamnoq snazno obuzirna musko

DOLE Sestokraka zvezda ima veliko s.rnbolicko znacenie kulturarna. ali kao Davidova zvezda, vazan

vere

vekovirna irna veliko sirnbolicno znacenje .. Ono

je prOlllenalila

usled naucnih otkrica

o kosrnosu U

postojirno

P R 'V I

D E 0

ZNAI{OVI

v

ZIVOTA

Simboli se nalaze u sustini kulturnog identiteta, buduCi da oblikuju sve aspekte zivota. Oni se koriste svim izvorima zivim i n ezivim - u svom

nadahnucu i p ojavljuju se u svim pojmljivirn oblicima: kao slike, metafore, zvukovi i gestovi, kao persoriifikacije 11 mitu i legeridi, iIi se odigravaju kroz obred iIi obicaj.

Jos od najranijih vremena pojam simbolike p ojavljuje se 11 svim ljudskirn kulturama, drustvenim strukturarna i religijskim sistemima, doprinoseci gledanjima na svet i oblikujuci Ijudsko shvatanje kosmosa i naseg mesta u njernu. Velika moe simbola odavno je poznata: kazu da

je starokineski mudrac Kcnfucije rekao: "Svetorn vladaju znakovi i simboli, ne reci ili zakoni."

DES NO Monolitni kipovi na Uskrsnjern ostrvu imaju zivotno prisustvo koje simbolizuje upornost Ijudskog duha.

DREV'NI SIMBOLI

10

Moe I ZNACENJE NEIGH NAJSTARlJIH SVETSKIH SIMBOLA DOSTUPNI SU NAtvl I DANAS PRONADENI U PREZIVELIM SLIKAIvlA I PREDMETIIvL\ RANE CIVILIZACIJE SVETA, ONI]ASNO GOVORE 0 FIZICKIM, DRUSTVENIM I DUHOVNIM BRlGAIvL\ NASIH PREDAKA I PREDSTAVLJAJU !DEJE KOJE SU OD SUSTINSKE VAZNOSTI ZA MODERJ',fO COVECANSTVo.

z >

c:: o

PRAISIZONSIZI POCECI

GORE Ova paleolitska pecinska slika u Laskou, Francuska, verovatno je imala za cilj da predstavlja slmbolicnu vezu izrnedu lovca i bizona, povezujud lovca sa duhom zivotinje.

DOLE Busmani iz pustinje Kalahari jos slikaju u stenama u zelji da da

na sirnbolican nacin predstave uspeh u lovu

Izmedu doba Australopitekusa, "juznog rnajmuna" (oko 3..6 milioria godina pre n.e.) i doba Homo sapiensa (25 do 10 hiljada godina pre n.e.), ljudi su poceli

da prave alat, naucili su da kor iste vatru i zatm da je potpaljuju,

i gradili su kuce sa ognjistem. Takode su pocoli da koriste jezik, obrede i sirnbole ..

Ono sto znamo 0 svojirn ranim precima ponce od arhe oloskih dckaza kao sto su pecinsko slikarstvo, predrneti i tragovi moguce obredne prakse, kao

i od poredenja sa pr irnitivnim narodima kasnijih razdoblja .. Dokazi 0 razvoju simbola i obreda poticu uglavnom od paleolitskih ljudi koji su se pojavili pre otprilike dva rniliona godina

Oni su hili 10veL a veliki deo njihove aktivnosti podrazumevao

je rad sa iz lornljenim kamenorn. Tckorn ovog razdoblja probudila se mitska masta i zapo celo je stvaranje umetnosti

Pocetak mitologi]e i simbolike znacio je da Ijudi pocinju da uspostavljaju vezu sa pojrnovima koja je dublja od svakodnevnog iskustva. Lako je z amisliti da ih je odnos prema prirodi, prema zivotinjama koje su lovili, prema radanju deee i neminovnosti srnrti, naveo ria razmisljanja 0 izvoru i znacenju dogadaja u

z ivotu. Prirnitivni sirnboli pecine, vatre, rucne sekire i predstave figura z ivotinja verovatno su povezivali eve ljude s ritrnovima njihovog tela i prirode, i navodili ih da postuju sile koje na njih uticu.

POTPALJIVANJE VATRE Sposobnost potpaljivanja vatre

i obuzdavanja njene energije predstavljala je ogroman napredak koji je postigao Homo erecius (cko 1 6 rniliona do 300 hiljada godina pre n.e.}, i dala je vatr i veorna vazrie simbolicke osobine Cin potpaljivanja vatre predstavlja iskru maste i kreativnosti, a energija vatre sarna po sebi je simbol rno ci: obuzdavanje i koriscenje prirode za kontrolu drugih aspekata prirodnog

sveta, stvaranje zivotne topline i

plasenje opasnih zivotinja Vatra je omogucila ljudirna da produze dan posle padanja rnraka, da se zabavljaju oko logorske vatre ili ognjista, pricajuci rnitove i price .. U ovoj ranoj fazi vatra je takode postala simbol preobrazenja preko procesa kuvanja

PECINE I PECINSKA UMETNOST

Za primitivnc ljudc pecine su

bile svetilista. lzgleda da su ljudi ziveli oko ulaza ili unutra tik do njih, a ulaz ili su dublje u p ecine sarno zbog religijskih ili magicnih razloga

Slikanjc zivotinja na zidovirna pccina verovatno je bilo sredstvo povezivanja sa njihovim duhovnim svojstvirna .. Decaci su uvodeni u peciue da bi bili zaredeni kao lovci - pri cernu je ova] obred verovatno podrazumevao srmbolicku

smrt i ponovno rodenje i koji je verovatno bio snazan dozivljaj, duboko, u slabo osvetljenom rnestu, nalik utrobi koje je bilo okruzeno slikama zivotinja

Za rane ljude pecina je mozda simbolizovala napustanje svakodnevne stvarnosti, buduci da su ulazili unutra da pronadu mesto gde se njihova dublja priroda povezuje sa i slavi duhove drugih zivotinja: mesto

preobrazenja gde su ritualno umirali i ponovo se radali u novom obliku

Mnoge pccinske slike, kao

sto su one u pecini Troa Frer

(Tri Brata), u [uzno] Francuskoj, prikazuju bica koja su delirnicno zivotinjskog a delirnicno ljudskog oblika Bradata muska figura,

sa usirna bika, rogovima jelena

i konjskim repom, verovatno

je predstavljala boz anstvo ili carobnjaka

Teske je u paleolitskorn slikarstvu praviti razliku izmedu ljudskih carobnjaka i boianskih figura, jer su, izgleda, delili ovu srnesu ljudskih i zivotinjskih karakteristika. Carobnjak je

bio vaz an pripadnik zajednice i verovatno je smatran bozanstvorn u ljudskorn liku, sa uticajern na bogove i zivotinjske duhove

MAGIJA LOVA

Paleolitskt ljudi su sigurrlo koristili rnagiju kao pornoc pri lovu zivotinja .. Glavna forma magije bila je podraz avajuca: oni bi cponasali zivotinju koju bi lovili da bi se povezali s njenim duhom i da bi obezbedili uspeh Medutirn, takode su koristili sacuvstvenu iii horneopatsku magiju, uvereni da ce delovanje na predrnet koji predstavlja zivotinju doslovno uticati na sarnu

zivotinju Tako su pronadene glinene figure i crtez i zivotnja

koje su bile isecene i rasporene,

od kojih se verovatno ocekivalo da donesu uspeh u levu ..

Stalno prisustvo divljaci za loy bile je kljucno, a magija plodnosti se izvodila da bi je obezbedila Ovo ie obicno podrazumevalo

RUCNA SEKIRA

Rucna sekira iz kamenog doba pojavljuje se svuda gde su postojali rani Ijudi (izuzev dalekog azijskog istoka) i predstavlja najpopularniji oblik alata tokom poslednja dva miliona godina .. Ona je crude visestruke namene koje se koristilo za struganje zivotinjske koze. rezanje mesa, kopanje rupa. secenie drveta i verovatno kao oruzje u samoodbrani

od zivotinja iii drugih Ijudi Pravljenje ovog oruda podrazumevalo je otkidanje [usaka od kamenog jezgra, oznacavajuci duhovnu i psiholosku obnovu tog jezgra .. Smatra se da su prve sekire sa dva lica predstavljale poboljsanje odnosa u konfliktima Ijudi

en '" o

z

>

slikanje zivotinja u parenju ili zenki sa mladuncima Glineni kipovi bizona u parovirna i bika koji sledi kravu pronadeni su u Francuskcj. u La Madleni jedan crtez prikazuje srnu s lanetorn

PRINO SENJEZRTAVA Najraniji dokazi verovatnih zrtava natprirodnim silarna pronadeni

su u Drahenlohu, u Taminskoj dolini, Svajcarska Tamo su ostavljene rnedvede kosti sa

jos nesto mesa na lobanjama, s netaknutim mozgom i sa butnim kostima u stanju pred jelo Smatra se da su to bile prinete zrtve radi smirivanja zivotinjskih duhova, u znak zahvalnosti njirna za uspesan loy i trazenja naklonosti od njih za buduce pohode u loy.

SAHRANJIVANJE MRTVIH

U paleolitska otkrica spadaju i prvi dokazi sahranjivanja mrtvaca u obredne svrhe Verovalo se da pokojnici dobijaju natprirodne rnoci i da ih treba postovati

i traz iti od njih da vode zive Njihova tela su posipana crvenirn okerom; ovo je verovatno predstavljalo krv i sirnbolizovalo

z ivot i snagu za putovanje na drugi svet

U Lezotou, En, Francuska, u jednom malom useku, pronaden je skelet iz kasnog paleolita posut crvenirn okerom Iza

njegove glave nalazio se vcliki kamen i s njim sahranjeno

orude od krernena i stap poglavice napravljen od roga sa ugraviranimjelenom Pronadeno je mnostvo drugih primera tela

u kamenim grobnicama iIi u plitkirn grobovima, skupa sa dragocenim nakitorn, alatom i drugim obrednim predrnetima. Izgleda da [e pokojnicirna davana luana i crude, mozda simbolicno, da budu opremljeni za zivot na

cnom svetu

Ponekad su sahranjena tela bila vez ana u savijenorn polozaju Verovatno je bila namera da pokojnici budu spreceni da

se vrate i da rnuce svoje z ive potomke U Kini su pronadeni ostaci ljudskih bica u evolutivnoj LEi na pola puta izmedu

Piiek antropusa i neandertalca: osirn lobanje i donie vilice,

ostale kosti tela ostavljerie su

da predstavljaju z ivotinje koje

bi pojeli Da li ie ova] drevni pogrebni obred znacio "Ono si sto jedes"?

v

o n

r-n

n

GORE Prikazi sunca i meseca na ovom venecuelanskom duborezu koncentrisu se oko Ijudske figure.

GORE Prvi Ijudi su ritualno koristili crveni oker, koji je upotrebljen za bojenje ovog kamena u Bevoku, Ceska, pre 250 hiljada godina

DOLE Kao simbol, vatra se povezuje sa kreativnoscu. razaranjem i rnastorn.

12

o CD

2

z >

o

IZoLEVKA CIVILIZACIJE

w a::

GORE Ivlozemo samo

da zarnisliarno kako su izgledali prvi gradovi stare rvlesopotamije. Utisak ovog slikara prikazuje,

na levoj strani slike, impozantan hram

DOLE Hamurabijev zakonik iz XVIII veka pre n e primer je klinastog pisma, prvih pisanih znakova

koji su zamenili slikovne predstave

Kada su lovacko-skupljacka

dr ustva pronasla nacin da obraduju zcrnliu, doslo je do pojave trajnih naselja, narocito

II po drucjima u kojima ce doci

do buiania useva Jedno takvo podrucie bilo [e Mesopotamija, "plcdni polurnesec" kopna izrnedu Tigra i Eufrata. II danasnjern iuznorn Iraku Negde od 5000. g pre n.e. male ratarske naseobine pocele su da se postepeno razvijaju II gradove i varosice, izncdrujuci neke od najranijih civiliz acija - r e c "civilizaciia potice od latinske reci civis, koja znaci "stariovnik grad a" Ljudi su

iz misljali pi sane jezike. gradili

su hramove, palate i nastarnbe,

i stvarali su slozena drustva u kojima su se znakovi i sirnboli preplitali sa tkivorn svakodnevnog zivota.

V08ENJE ZAPISA

Drevna surnerska civiliz acija imala je naprednu poljoprivredu, trgovinu i industriju i bila je jedna od prvih civilizacija koja je razvila sistern pisanja U pccetku

su se koristili slikovni znakovi ili ikonice, sa jednirn od najranijih recnik a koji je sadrzavao oko

dye hiljade grafickih sirnbola, od kojih ie svaki morao da lie: na

ono sto predstavlja Medutim, kako se drustvo razvijalo i

potreba z a belezenjern slozenih stvari povecavala, ogra£licenja slikovnog pisma su postajala

ocita .. Ljudi su polako shvatali da se pisani z nakovi mogu koristiti

za predstavljanje zvukova pre nego stvari, pa su slike bile zamenjene klinastirn pisrnorn, kodeksorn koji se zasnivao na nizu klinastih slova, koja su obicno bila ispisivana na mekoj podlozi, kao sto je ilovaca

RELIGIOZNI ZIVOT

Pop lave Tigra i Eufrata bile

su silovite i nepredvidive: za sarno jedan dan zivotodavalacka kisa rnogla je da se pretvori u rusilacku snagu. Verovalo se da ove mccne sile kontrolisu bogovi, pri cernu su ljudi bili tek nesto vise od robova cudirna sudbine Ovo je religiju stavilo u sarnu

iizu svakodnevnog z ivota. sa hrarnorn posvecenim glavnim bogovima u srcu svakog grad a

ili varosice U pocetku [e bila

rec 0 prilicno jednostavnirn gradevinama od blata, ukrasenirn kupastirn geometrijskim mozaicirna i freskama sa ljudskim ili zivotinjskirn figurarna Pravougaoni kovceg, poznat kao "sela. irnao je oltar od cigle ili zrtveni sto ispred kipa hramovnog bozanstva javni obredi, prinosenje zrtava i zrtve livenice, odrz avali su se dnevno, kao i mesecne gozbe i godisnje proslave Nove godine.

HRAMOVI

Ovi rani hramovni kompleks: postepeno su se razvijali II zigurate, impozantne gradevine nalik pirarnidama, od kojih su neke dostizale 90m visine. Jedan od najranijih takvih primera predstavlja Beli hrarn Uruka, koji je bio posvecen sumerskom bogu Anu, gospodaru neba, a datira s kraja 3000 godina pr n .. e

Mesopotarnski zigurati su bili gradeni u nizu od tr i, pet iii sedam sve uzih terasa, sa stepenicarna za uspon na drugi nivo .. Za sedam terasa kazu da odgovaraju broju od scdarn planetarnih nebesa .. Prerna sumerskom predanju, najniz i nivo je bio povezan sa Saturnorn i slikan je crnorn bojorn: drugi nivo je bio slikan belom bojorn i odgovarao je jupiteru. treci nivo je bio crvene boje cigle i sirnbolizovao je Merkur, dok je cetvrti. plavi nivo, bio povezivan s Venerorn. Sest! nivo, Mars, bio je zut, dok je sedrni nivo bio siv iii srebrnast

DESNO Krilati bik sa Ijudskom glavom, jedno od hibridnih stvorenja poznatih kao lamasu koja su bila klesana u vazne javne zgrade asirskih gradova

da bi predstavljao mesec, ria koji bi sjala zlatna sunceva svetlost Zrtvovanja su se obicrio odvijala na najvisern nivou Sirnbolika zigurata takode je uporedivana sa kosmickorn planinom za koju se tvrdilo da se nalazi u centru sveta, kao i sa hramovirna gradenim

u obliku planine Sirnbollcki, zigurati su slicni merdevinama, spajaju nebo i zernlju i stvaraju prolaz za srnrtnike da se uznesu

i bogovima da sidu Zigurati su navodno predstavljali nadahnuce z a Vavilonsku kulu, koja je u Starom zavetu tumacena kao simbol ponosa, koji su Ijudi izgradili u pokusaju da se izjednace sa Bozijirn sjajern

BOGINJA ISTAR

Sigurno najvaznije bozanstvo

u staroj Mesopotamiji bila je boginja meseca Istar, koja je jos poznata kao Inana, Astarta il; Astar (a kasnije, u starom Egiptu, kao lztda) lstar personifikuje sile prirode koje rnogu da daju z ivot ida ga uniste, pa se njen oblik stalno menja kao i kod meseca. Ponekad je bila predstavljana

kao boginja plodnosti sa velikirn grudima i okruglirn trbuhom

Ona je boginja polne ljubavi,

au kucarna starih Vavilonaca

male skrin]e sa njenirn likorn prikazivale su je kako naga sedi u prozoru - sto je tipican polozaj za prostitutku

Istar je i boginja rata, a u torn vidu mogla je da bude prikazivana kako stoji na lavu (koji sirnbolizuje svirepost]

i sa kandzama i kr ilirna sove Prikazivana je i kako nosi trorednu krunu zvezda, plavog

lazurnog kamena i dugine ogrlice, sto je simbolizovalo njenu vezu s neborn. Kao kraljica neba, svake nod se voz i nebom u kociji koju vuku lavovi iii [arcevi. Zo dijacka sazvezda bila su poznata starim Arapima kao Meseceve kuce, a ceo zo dijacki pojas bio je poznat kao "opasac Istarove", naziv koji se odnosio na mesecev kalendar.

VAVILON

U starom Vavilonu, lav je bio popularni sirnbol kraljevske

vlasti, dok je zrnaj bio povezivan

s vrhovnirn bogom, Mardukom Zakoni i obicaji zemlje bili su objedinjeni pod Harnurabijern (vl. 1792-1750 pre n.e.), a grad Vavilon postao je poznati centar za nauku, posebno za prirodne nauke, maternatiku i astronomiju .. Vavilonski naucnici razvili su brojcani sistem, koji je doveo

do naseg 60-minutnog cas a i 360-stepenog kruga Starogrcki istoricar Herodot obnarodovao

je da je Vavilon "toliko divan

da se nijedangrad na zemlji ne moz e uporediti s njirn" Njegove zidine i cuvene visece baste bili

su medu sedam cuda staroga sveta, a Vavilcn je postao sinonim za sjaj i dostignuca Medutim, u [udejsko-hnscanskoj tradiciji on je postao antiteza raja i nebeskog jerusalima, sirnbolizujuci bogohuljenje

LAMASE

Simboli mod i z astite, rnasivne krilate sfinge iii larnase, irnaju koren u vavilonskirn magijskim predanjirna, iako se cesce povezuju sa asirskom kulturom (oko 1000-600 g pre n.e.).

o

< 7' »

<

0l > n

r-rt

S telom bika, ponekad sa pet nogu, krilate i sa bradatim ljudskirn glavama, ove skulpture su bile ukloplierie u vaznc iavne gradevine, kao sto ie kraljevska palata iii gradske kapije Neke su bile visoke cak .5m i teske 30 tona Lav i bik su simbolizovali rnusku snagu, rnuzevnost i vrhovnu vlast, iako je i jedna i druga z ivo t inja povez ivana sa boginjorn meseca: spektakularna Istarina kapija kojaie vo di!a u grad Vavilo n bila je ukrasena lavovirua, dok su rogovi bib na Istarinoj perjanici oznacavali srp mladog mescca. Clava ovih sfingi simbolizovala je moe vladara da zastiti narod, krila su oznacavala sposobnost da leti, dok su noge prcdstavljale budnost protiv ljudskih i natprirodnih neprijatelja koji bi mogli da napadnu iz bile kog pravea

GORE Ova urnetnicka impresija Vavilona prikazuje popularnu zabavu lovljenja lavova Lav je za Vavilonce bio simbol kraljevskog autoriteta i vlasti ..

DOLE Jedna impresija kula lstarine kapije, koja je bila divno ukrasena zlatnim lavovima

STARI EGIPAT

GORE Egipatske piramide poseduju celo bogatstvo simbolike

GORE U SREDINI Dvostruka kruna starog Egipta imala je mnoga sirnbolicka znacenia, povezujud

dva kraljevstva Gornjeg i Donjeg Egipta.

PIRAMIOE Piramida je simbol uspenja podignuta

u liniji sa suncem

i zvezdama da bi omoguCila prelaz

od zemlje do neba kako bi upokojeni faraon mogao

da prede u drugi zivot, U zapadnoj hermetknoj tradiciji piramida spaja simboliku kvadrata

i trougla Simbolika piramide se takode povezuje sa humkom (i sa kosrnkkorn planinom), budud da se smatra da lici na brdo koje je izronilo iz praiskonskih voda kada je stvorena zemlja, pa je tako simbol nadrnod zivota nad srnrcu

Civilizacija starog Egipta

je na svorn vrhuncu bila najspektakularnija na zernlji Pojavila se pre oko 5 000 godina

i bujalaje tri milenijuma, dajuci nam zadivliujuce mnostvo

simb ola, od kojih su mnogi hili ukorenjeni u tlo i prirodu Stari Egipat je p ostojao u arnbijentu krajnosti, koji se simbolicki izrazavao kao crveno i crno .. Crvena zemlja (Deshret ) nalaz ila se na saharskoj strani drzave,

a bila je sprzena i pusta usled silne vreline sunca: Crna zcrnlja (Kemet) bila je plodno podrucje u dolini Nila, potamnjena sezonskirn poplavarna reke i osencena njenorn vegetacijorn

Na ova] nacin. egipatska zernlja je sirnbolicki predstavljala vencanje suprotnosti, sintezu .. Ovakvo posrnatranje oblikovalo je sisteme verovanja Egipcana i nalazilo se u sustini njihove kulture

RED I HAOS

Odnos izmedu reda (maat)

i haosa (isfet) predstavljao je okosnicu staroegipatske rnisli Bog Hor se povezivao sa svirn onim sto je pravilno i sredeno, a

Set je povezivan sa haosorn, kao

i sa neplodnoscu i susorn. Slicno tome, Kemet je bio mesto reda - u isto vreme je Nil, krvotok Egipta, plavio zemlju, obezbedujuci bogate zetve - dok je Deshret povezivan sa neplodnoscu i neredorn Harmonija se postizala kada bi ove dye sile bile odriane u ravnotezi, kada nijedna od njih ne bi prevladala onu drugu, a bila je olicena u boginji Maat, kceri boga Ra, tvorca i boga sunca.

Maatje predstavl [ana sa nojevirn perjern na glavi, koje

je bile sirnbol istine i ideogram njenog imena .. Ona je odrzavala red na zemlji i na nebu, vladajuci godisnjirn dobima, danom i noci i kretanjima zvezda Ona je takode odredivala sudbinu mrtvih u donjem svetu, rnereci tezinu srca pokojnika perom istine na svorn kantaru pravde Kada bi kantar dosao u ravriotezu, nagrada je

bila raj; kada bi se kantar nagnuo, pokojnika bi progutalo cudoviste, koje je delimicno bilo lay, nilski konj i krokcdil. Maat je takode upravljala dekretima, zakonima i drustvenirn odnosirna, a regulisala je i verske obrede

GORE Nil je simbolizovao krvotok Egipta, jer je plodnost zemlje zavlsila. i jos zavisi, od njegovih sezonskih poplava

PODELA I UJEDINJENJE Kraljevstvo je politicki bilo podeljeno na dva dela: Gornji i Donji Egipat, pri cernu se Gornji Egipat nalazio na jugu, a Donji Egipat na severu Delte Nila ova podela je bila predstavljena belom i crvenom krunorn. Crvena kruna Donjeg Egipta irnala je visok,

uski potiljak i tanki svitak na celu, dok je bela kruna Gornjeg Egipta bila oblikovana kao visoka kupa sa loptastim vrhorn Ponekad

je ukrasavana sa dva pera u

obliku koji se zvao atef-kruna. koja [e povezivana sa Ozirisom. gospodarom podzemnog sveta. Ponekad su se dye krune spajale i formirale duplu krunu

Verovalo se da se poreklo drzave Egipat rnoze pratiti do tina ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta pod vladarorn koji se

zvao Mertes (za koga ne postoje arheoloski dokazi], negde oko 3100 g. pre n.e Hijeroglifski znak koji se koristio za izrazavanje

BALEGAR 8alegar je simbolizovao

novi zivot i vaskrsenje .. Zvao se balegar zbog toga sto je obicno

valjao lopticu izmeta u koju je polagao

jaja .. Smatralo se da ovo strnbolicno predstavlja putovanje sunca nebom 8alegari koji su izlazili iz gliba povezivani su sa zlvotorn koji nastaje iz praiskonskog brega i simbolizovali su spontano stvaranje sveta

pojma ujedinjenja predstavljao

je stilizovario spajanje pluca, sa dusnikorn koji se dize izmedu njih. U umernickim predstavama, ova] amblem je mogao da bude okruien sa dva bozanstva, ponekad Hororn i Setorn, ili u drugim prilikama sa dva boga Nila, pri cernu je jedan imao na glavi biljku papirus (heraldicki amblern delte ), a drugi lotos (ili vcdeni knn) (arnblern doline Nib) Figure sa strane cesto se prikazuju kako povezuju stabljike papirusa i lotosa u ever oko hijeroglifa Uloga kralja iii faraona bila je da ujedini ove dve zernlje titulama "Cospodar dye zernlje" i "Kralj Gornjeg i Donjeg Egipta"

FARAON

Naziv faracn (per-aa) doslovno znaci "velika kuca" U periodu Novog kraljevstva (oko 1550-

oko 1069. pre n.e.) ova] naziv se koristio da opise kralja, ali pre tog vrernena odnosio se na kraljevu palatu iIi dvor U starom Egiptu

se za kralja iii Iaraona verovalo

da predstavlja zivu manifestaciju bozanstva, povezanog i sa Horom, bogom neba sa glavom sokola, i 5

ANK

Nastao stavljanjem petlje oko slova T, ank je bio staroegipatski hijeroglif koji je predstavljao zivot i besmrtnost i cesto se koristio u ikonografiji suprotnosti. Petlja, oblik kruga, moze da predstavlja kosmos, aT coveka .. Alternativno, rec je 0 sjedinjenju muskoq i zenskoq simbola boga Ozirisa (T) i bogomajke Izide (okrugli deo). Ozirisove sestre i supruge, a simbolizovao je jedinstvo neba i zemlje Na egipatskim zidnim slikama bogovi (narocito Izida) i kraljevi takode se prikazuju sa ankom u ruci, da bi tako simbolicki predstavljali svoju moe nad zivotorn i srnrcu Ank se takode povezuje sa srnrcu i

pogrebnim obredima: kada ga nose pokojnici, on ukazuje na bezbedan prelazak sa ovog na onaj svet, a kada se drzi okrenut naopacke predstavlja kljue kojim se otvara kapija smrti da bi se usia u vecnost, Ponekad se stavlja na celo izrnedu odju, sto ga povezuje sa vidovitoscu

bile su z astitno Horovo oko, koje ujednoj verziji mita 0 Ozirisu koristi Ozirisov sin, Her, da bi vratio oea u z ivot, i balegar, koji je postavljan na srce Balegar je povezivan sa Heprijern (jednirn aspektorn boga sunea Ra) i zato je bio sirnbol novog zivota i vaskrsenja Ponekad su balegari prikazivani sa krilima sokola, kao simbol preobrazenja i z astite

Raorn, koji se ponekad predsravl]a na putu, a zastitne arnajlije su

kao kr ilati suncev disk. Ova] stavljarie na rnrtvo telo

bogoIiki status davao je faraonu Dve najvise koriscene amajlije

apsolutnu vlast, ornogucujuci mu da vlada vojskorn i svim civilnim narnestenicirna, kao i svestenstvorn Kud god da su isli, obicni Ijudi su po dsecani na laraonov status, koji su simbolizovali masivni kameni kipovi kralja u oblicju boga Ra, kao i velicanstvene pirarnide

pogrebni spo menici kraljeva i kraljica starog Egipta

DRUGI ZIVOT

Smrt i sahrana irnale su mnogo snnbolickih asoeijaeija u starorn Egiptu, gde se postojanje drugog

z ivota nalaz i!o u centru religijskog verovanja, Praksa mumificiranja otkriva snazno verovanje da telo zahteva da ostane netaknuto za zivot posle smrti, dok tekstovi vezani za pogreb pokazuju da se verovalo da se rnrtvi penju na

n ebo, u carstvo sunca i mesto drugog z ivota .. Biloje nekoliko metoda uspinjanja, ukljucujuci jahanje na ledirna sokola, guske

iii neke druge ptice: diz anje ka nebu zapaljenirn tarnjanorn: ili putovanje na plovilu od trske iii barci koja je isla na jedra, vesla iii je bila tegljena 01'0 putovanje

je bilo opasno, pa su se citale bajalice da pornognu pokojnicirna

GORE Upraznjavanje

i obredni elementi mumificiranja bili su puni slrnbolickih znacenja.

DOLE Horovo oko (vadjat) pruza zastitu pogrebnoj laai na putu u drugi zlvot,

I(LASICNO DOBA

GORE Akropolj simbolizuje slavu klasicnog sveta.

I klasicna grcb civilizacija i rnccno Rimsko carstvo imali

su ogroman utca] na zapadno drustvo, uticuci na njegove zakone i obicaje, umetnost

i nauku, filozofiiu i nacin

zivota .. Sistemi verovanja ovih mcditeranskih naroda mogu se videti u njihovirn mitologijama, koje su bile karakterisane zivcpisnom. drarnaticnorn vitalnoscu koja je cuvala moraine principe, prirodne zakone i velike

GORE U antkko doba, lovorov venae je bio simbol pobede, kao i znak statusa koji je nosila vladaiuca klasa

kontraste i pre obrazcnja koja odreduju i kosrnicki i liudski

z ivot. Bogovi i boginje grckorimskog panteona olicavali

su arhctipske terne kao sto su radanie. smrt i vaskrscriie, rat i rnir. liubav i brak, i vladali su svirn aspcktima dnevnog z ivota

Najvisi vrh u pcizazu stare Crcke hila je planina Olimp, koia je bila stan iste bogova Oni su odavde vladali svetorn i pomagali su liudima iii su ih ornctali,

VRHOVNI BOG

Najveci bog bio je Zevs (kod Rimljana Jupiter), koji je bio vrhovni vladar neba i zemlje, kao i gospodar manjih bozanstava Olimpa Bio je ozenjen svojom sestrom Herom, ali je imao mnogo drugih polnih veza, lzrodivs: mnostvo potomaka i sa boginjama i sa smrtnim zenarna. tiplcno prerusen pretvarajuci

se u labuda, bika, konja iii u obilje zlata .. Njegovi simboli bili su munja i orao, iako je prikazivan

i u Ijudskoj formi sa krunom lovorovog lisca na glavi, kako sedi na prestolu drzecl skiptar.

zavisno od raspolozcnja Za sve bogove se smatralo da poticu od Gee (Zernlje) i Urana (neba},

a njihov zivot je z arnisljan kao ljudski - zaljubljival: su se, radali decu, svirali rnuz iku, svadali s e

i irnali ljubavne vez e Svaki bog

[c irnao sopstvenll sferu uticaja

- Alrodita (rimska Venera)

vlada]a je liubavlju, a Ares (rirnski Mars ), na primer, ratorn - i sva veca bozanstva imala su hramovc i svetilista koja irn behu posvcceria

CENTA.R SVETA.

Jedno od najvaz nijih svetilista bio [e hram Apolonu u Delfirna na padinarna Parnasa .. Apolon, koji je u jednom od aspekata bio povezan sa suncem, imao je prorocansku moe i u Deltirua

je odgovarao na piranja 0 buducnosti preko svoje svestenice .. Delfi su se smatrali centrom sveta. tackorn gde se susrecu dye price koje lete sa suprotnih strana zernlje Veliki kamen, poznat kao omfalos iii pupcani karuen, bio je tarno postavljcn da to simbolizuje ..

HRAMOv[

Zernaljska b o ravist a bogova bili su njihovi hramovi i za izgradnju istih nije se zalio novae Rane drvene oradevine

o

ustupile su mesto karnenim, narocito mermernim, koje su bile ukrasene frizovima jarkih boja

na kojirna su prikazivani podvizi bogova, boginja i [unaka. Vecina hrarnova bilaje posvecena nekom narocitorn boz anstvu, ciji kult se postovao na tom rnestu.

Jedan od najcuvenijih starogrckih hraruova. Parterion, sagraden je na Akropolju ("visokom gradu") u Atini izrnedu 447. i 432. g pre n.e Bio je posvecen z astitinici grada, Ateni, boginji mudrosti i ratovanja, a imao je njen ogroman kip od zlata i sloriovace SOya, kao sirnbol mudrosti, hila je njen amblem

i moze se naci na srebrnirn novcicima koji su kovani u Atini posle velikih grckih pobeda nad Persijancirna 479. g pre n .. e

Rirnski obica] uz diz anja mrtvih careva u bozanstva znacio je da su rnnogi hrarnovi izgradeni zbog njihovog obozavanja, ukljucujuci hrarn Avgusta i njegove supruge Livije, koji se jos nalazi u Vianu, Francuska Takvi hrarnovi su hili simboli i bozanske i zemaljske moci, svedocanstvo kulturnih i politickih dostignuca Rimljana

GODJSNJA DOBA J CIKLUSI

Crcki zivot se nalazio pod dorninacijom religije, a ona

je bila sustinski povezana sa prirodnim ciklusima. Codisnja smrt i ponovno radanje zemaljske vegetacije poprirnili

su simbolicku forrnu u mitu 0 Perscfoni (koju su Rimljani zvali Prozerpina), nevinoj kceri Zevsa (Jupitera) i Demetre (Cerere ). boginje Zernlje. Prerna mitu 0 Persefoni, Had (Pluton, bog podzeml]a) uhodio je lepu devicu dok ie brala rnakove i silorn ju je odveo da bude njegova kraljica u carstvu mrtvih Ophrvana bolorn, Demetra je z anernarila zernlju dok je trazila svoju kci Zemlja je postal a jalova, letina je venula i propadala, a rezultat je bio vecna z irna.

Da bi pomogao covecanstvu, Zevs se urnesao i poslao je Hermesa (Merkura ). boga izaslanika. da vrati Persefonu Medutim, u rneduvrernenu ona bese pojela hranu pckojnika (u obliku sest sernenki nara) i tako je postala vezana za Had: mogla je da se vrati Dernetri sarno deo godine Njen godisnji dolazak obelezava se ponovnim radanjem proleca. ali krajern leta ona mora da se vrati u Had, kada zernlja ponovo postaje jalova.

JGRE

Ne samo zabava, sport je bio nacin obucavanja za ratovanje i za slavljenje bogova. Naeionalne svecariosti privlacile su sportiste iz celokupnog grckog sveta,

a najvaznija svecanost bile

su Olimpijske igre, koje su cdrzavane svake cetvrte godine Zevsu u cast.

Ove igre su bile toliko znacajne da su obustavljani ratovi da

hi svet mogao bezbedno da putuje u Olimpiju i iz nje .. Prve Olimpijske igre odrz ane su 776..

g pre n .. e .. i nastavile su se i u

o

ELEUZINSKE MISTERIJE

U sustlni grcke religije bile su eleuzinske misterije, tajni godisnji obredi za koje se verovalo da drze Ijudski rod na okupu Uvedeni u tajne su cuvali iste tako revnosno da mi ne znamo sigurno sta su orii, u stvari, dozivljavali, ali se cini da su imali trostruko otkrovenje: bozansku viziju device Persefone; spoznaju da je Persefona rodila Eona, bozije cedo. u vatri; i videli su klas ztta, koji je obecavao novi zivot i plodnost, Ove misterije su praktikovane 2 000 godina, okoncavsi se gotskim pustosenjern Eleuzine 396 .. godine ne

z o

>

rimskim vrernenima. okoncavsi se krajern IV veka n .. e. Obnovljene su u rnodernom dobu 1896. godine Jedan od simbola koji

je povezivan sa Olimpijskim igrama jeste trkac s bakljom.

koji nas vraca u vrerne kada su

se stafetne trke odrzavale posle padanja mraka, tako da su trkaci nosili baklje da bi osvetlili put Pobednicki tim ih je koristio

za paljenje vatri na oltarirna posvecenirn Zevsu i Ateni. Pobedniei su nosili lovorov venae koji je bio posvecen Apolonu i predstavljao simbol pobede

GORE Pet krugova koji su simbol modernih Olimpijskih igara predstavljaju pet kontinenata sveta

DOLE Triptolema, eleuzinskog kneza, u eleuzinske tajne uvode Demetra i Persefona

DESNO Ogromne dimenzije Koloseuma imale su za

cilj da impresioniraju i podjarmljene narode i rimske qradane velikom rnoci Carstva

o

z > LW co::

LOVOR Povezanoscu

s Apolonom, arornaticni listovi lovora bili su krunski amblem qrckorimskog sveta kako za ratnike take i

za pesnike Lovor jer bio simbol primirja, pobede, mira, prorocanstva i prociscenia

o

DOLE Merkurova palica, sipka iii stap, obavijena sa dye zmije, simbol je bog a Hermesa .. Koristi se kao amblem homeopatske medicine.

DOLE vudca koja doji blizance, Romula i Rema, jedan je od simbola starog Rima

!\I ED I C I N A. I LECEN_fE

Za stare Crkc, bolest je

prcdst avliala kaz nu koju saIju bogovi, kojima su se oni takode molili z a izlcccnie Svctilisf a posvcce na Asklcpiju (grckolTl lckaru koji je obozavan kao bog medicine) bila su izgradena siro m grckog sveta, a najpoznatije je bi]o u Epidaurusu Bolesniei

su isli na hodo casca takvim lnamovima. gde su se izlagali postupku izlecenja poznatom kao inkubacija Spavcli su u hrarnu

i koristili su snove kao kanal kornunikacije sa Eskulapom, u nadi da on moz e da im pokaze kako ce ozdraviti Zatim bi

svcste nik izvco prcporuceni tretrnan Obic.ij je bio da sc ostavi neb vrsta simbolicke prcdstave zahvace noj; dcla tela, i prilikom trazcnja isccljenja i u zriak zahvalnosti na kraju.

Eskulap ov amblcrn bio je njegova palica. gruba grana obavijcna zmijom, ciji svlak simbolizuie obnavljanjc rnladosti Ova palica je jos uvck simbol isccljenja. a koriste je lekarska

tela kao sto je Svetska zdravstvena

organizacija

Rirnljani su tako de verovali da bolest rnogll da doriesu bogovi, kao i vradzbine i kletve. a takode

su prinosili zrtve bogovima u obliku del ova tela Ova praksa

se i danas nastavlja u crkvarna nekih rncditeranskih z e malja. gde s e koriste metalna znamenja sa izbocenirn sararna

OSNIVANJE RI!\L\

Prcma legendi, Rim su 753 godine pre n .. e .. csnovala braca Rornul i Rem, siriovi rimskog boga rata Marsa .. Kao bcb e. blizanei su baccni u reku Tibar

i ostavljeni da urnru. ali su bili izbaceni n a obalu i zadojila ih je vucica .. Kada su odrasli, cdlucili su da sagradc grad na Tibru.

Da bi cdrcdili gde cc sagraditi grad, braca su se popela ria breg (Rem na Aventin a Rornul na Palatin) i trazili su od bogova da im posalju znarnenja U grckorimskoj tradiciji, orao lesinar je z a Apolona bio sveta i prorocanska ptica Dakle. kada je Romul

video 12 lesinara. a Rem samo 6,

iz abran [e breg Palatin, na kojern je Romul zaorao brazdu da bi njome oz nacio granice grada Kada je Rem pokusao da preuzme inicijativu od brata, Romul ga je ubio .. Kada [e Rim bio osnovan, Mars je o dvez ao Rornula u svojoj kociji da bi postao bog

Hrabroscu i predatorskom prirodom vucica je za Marsa hila sveta zivotinja i postala je totemski simbol Rima, jedne od naivecih svetskih supersila Rimsko carstvo [e izgradeno na snazi svoje vojske

SNAGi\ I POBEDA

Zasnovana na strogoj disciplini, gvozdenoj volji i hrabrosti, rimska vojska je postala sinonim za moe Rima. Ova vojska ne samo da je suila granice Cars tva, nego je bib odgovorna i za njegovu z astitu, gradeci neprobojne tvrdave

na vrhu brevova da hi branila

o

rirnsko bogatstvo Boginja Nib, krilati aspekt Atenc, postala je simbol vojne pobede Cesto

je prikazivana sa globusom i pobednickirn vencem, a prinosenc su joj zrtve pre i posle bitaka da

bi se obczbcdila pobcda i iskazula zuhvalnost na uspchu

Chao je usvoje n kao rimski barjak Poznat kao akviia, sam barjak je postao amblem carske mo ci Orlova kri la su cuvala mir Carstva, dok je sposobnost ove ptiee da obori zrtvu u smrtonosnom naletu podse cala na ratnicke vrline Rima ..

rdedu ratnirn plenom nalazili su sc robovi, a neki od njih (ukljucujuci z cnc l vezbali

su kao gladijatori, koji su se medusubno borili. cesto do smrti, u amfiteatrirna koji su podizani sirorn Carstva Ovakva iavna arhitektura, mocan simbol rimske dorninacije, kulminira la je izgradnjorn spektakularnog Koloseuma u Rirnu .. Otvoren 80. godine n.e., mogao je da primi oko SO hiliada gledalaea,

a proeenjeno je da je u njemu poginulo SOO hiljada gladijatora Cladijatorske borbe irn ale su rcligiozno poreklo, buduci da su se cdrzavale na pogrebima da hi se ukazala Cast pokojniku, ali u Heme careva one su bile krvava zabava. Pobedniei su movli da

"

steknu slobodu, a neki gladijatori su sticali status slavnih licnosti

jedan natpis u Pornpcjuna opisuje gladijatora po imenu Celad kao rrnuskarca za kojim

uz disu dcvojke Kada bi gladijator bio ranjeri, mogaoje da zatrazi milost Ako bi se publika (i car) urnilostivili, podignuti palccvi su

z nacili da mu je postcden zivot.

a spusteni palcevi su oznacavali brutalnu smrt

KULT MITRE

Originalno persijski bog sunca, Mitra je stekao kultni status kod rimske vojske, koja je prosiri!a njegovo obozavanje u celom rimskom drustvu i carstvu. Kao tvor ac i vladar kosrnosa Mitra [e obicno prik az ivan k ako ubija bib, simbolizujuci pobcdu coveka

nad njegovom zivotinjskorn prirodom, kao rimsku politicku vlast nad neprijateljima Mitra

DESNO U Rimskom earstvu, kult lv1itre je bio otvoren samo za muskarce. Ovaj friz prikazuje ovog boga kako ubija belog bika. slrnbolizujuci rnusku polnu poteneiju i moe u najcistijoj forrni

ie bio slavljen u podzernnim hramovirna, gde se odviiao taurobolium (obrcdno zrtvovanje bib), a uvodeni u kult su krsteni njegovorn krvlju Poriekad se J\litra prikazuje uiarrnlien Ll krug zodijaka, verovatno aludirajuci

n.i kraj Doba bib i pocetak Doba ovna koje je bile prikladno z a to

vrern e

GORE Krilata Pobeda-

- iii Nika, jedan aspekt Atene za Grke drz: dva najvaznija rimska simbola mod i pobede, palieu sa orlorn na vrhu i venae od lovoerovog lisca

GORE LEVO Barjak rimske legije bio je glavni simbol njenog ponosa i vojnicke casti

20

o

CD

z >

c:: o

PAG·ANSIZA EVROPA

GORE Instrument duse. govorilo se da je keltska harfa izazivala tri reakcije: srecan smeh, suze tuge i vedrinu iii san

KELTSKI MAC Kod Kelta je mac simbolizovao vlast, zastitu, hrabrost, istinu i pravdu. Mac je i simbol falusa

Za neke rnaceve

se smatralo da poseduju carobna svojstva. Slika Artura koji izvlaci mac iz kamena posto drugi nisu uspeli, bila

je znak njegovog kraljevskog dostojanstva

Kada je Rim sa svojim zapadnim carstvorn pao pred varvarskim osvajacima, 476 .. godine n.e., severna Evropa je usia u period nestabilnosti .. Uticaj rimske civiliz acije je slabio, iako je klasicna nauka sacuvana u hriscansk im manastirima, a stara keltska kultura bila prepletena s germanskom i skandinavskom tradicijom nastupajucih sila

U VI veku Anglosaksonci su stigli u Britaniju iz Skaridinavije

i Nernacke, izbacujuci rimsku, keltsku i hriscansku kulturu sa teritorije koja je sad a postala 'zemlja Angla" iii Engleska Kasnije, izmedu 800 .. i 900 godine, Evrcpu i Britaniju napali su Vikinzi. Medutim, u XI veku nove kulture su bile asimilovane i Evropa se izdigla obriovljena

iz IVlracnog u Srednji vek, sa procvalirn rimskirn hr iscanstvorn kao dominantnom verorn, koje

je bile pornesano sa elernentima starijih, prethriscnnskih kultura

KELTI

Keltske rnitove i simbole preneli su narodni pevaci, koji su mesali uloge svestenika, ucitelja i

z abavljaca i odrzavali kulturu

u zivotu .. Kelti su irnali duboku naklonost prema prirodi, pa su prirodni obrasci snazrio prisutni u keltskoj umetnosti.

U grofoviji Calva] u Irskoj

stoji jedan drevni kamen, poznat kao Turoski kamen. U njernu su uklesani stilizovani obrasci koji podsecaju na biljke i zivotinje, sto ga cini simbolom preporoda Verovatrio je to bilo rnesto gde su ostareli kraljevi bili zrtvovani za obnavljanje kulture.

Keltski kazan bio je vazan sirnbol obilja, ponovnog radanja i zrtvovanja: bcskrajna zaliha [cla ili znanja, cesto povezivan

sa vrhovnirn keltskirn bocorn

o

Dagdom Za ubijene koji su bacani u kaz an covor ilo se da se

o

ponovo radaju sledeeeg dana.

Keltski kaz an je mozda preteca Svetog Grala iz legendi 0 kralju Arturu. Velicanstveni kazan od poz.laccnog srebra i bakra iz I i

II veka pre n.e., Gundestrupski kazan, prikazuje Kcrnunosa. "Rogarog boga", musko zivotinjsko bozanstvo, u svetom braku s Majkorn Zemljom ili prirodorn On ima rogove [elena, koji sirnbolizuju obnovu (buduci da ieleni odbacuju rogove i da im rastu novi ) Isto tako se pojavljuje kao vepar, kojem su se Kelti divili zbog brzirie i spremnosti da se bori: oni su verovali da on ima magicna svojstva i direktne veze sa podzemnim svetorn. Kernunos drz i zmiju sa glavorn ovna, simbol polnosti i ponovnog radanja

U keltskoj umetnosti irna mnogo prirnera trostruke boginje, koja se pojavljuje u tri vida: kao devica. rnajka i babuskera Brigid je bila trostruka boginja, koja je obicno povezivana sa keltskom prclecnorn svctkovinorn u Imbolku, koja se slavila u vrerne

GORE Gundestrupski kazan pokazuje velicanstveno mnosrvo keltske simbolike vezane za prirodu, ukljucuiuc: rogatog bog a Kernunosa, zivotinjsko bozanstvo

jagnjenja Ona je inspirisala narodne pcvace i bila je boz anstvo isceljenja koje je stitilo i z ene na porodaju

Druga trostruka boginja bila

je Morigan, koja je povezivana

s vranom. Supruga Dagde, ona

je hila boginja boja, borbe i plodnosti lmala je moe da ucini rnuskarce potPUl10 bcspornocnim, narocito kada nisu priznavali

svoja zenska svojstva .. Dagdino irue znacitsvernocni bog·' On

je bio zastitnicka figura oca,

cesto prikazivan kako drz i stap

ili sa nap etim penisorn, sto [e simbolicki prcdstavljalo muskost i stvaranje zivora.

Kelti su slavili svoje bogove

u svetirn lugovima Hramove su pcceli da grade tek pod uticajem Rirnljana Hrast je bio simbol moci i z astite, a hrastovi lugovi su bili sveta rncsta

ANGLOSAKSONCI

Oko 450. godine Anglosaksonci su poceli seobu u Britaniju iz Danske i severne Nemacke Oni su bili drustvo gordih ratnika,

sa politeistickirn verovanjirna i

xlavili su zivotinje kao sto SLl vepar, konj i Jelen

Anglosaksonci SLl verovali u uriaprcd odrcdenu sudbinu. koja je bila poznata kao IIiI'd. Ovaj

p ojam je bio otelotvoren u tri sestre Vird ili Norrie. koje SLl tkale mrezu sudbine (nesto k ao grcke Sudaje z a koje se verovalo da prcdu, mere i seku nit zivota svakog ljudskog bica )

Za Anglosaksonce su konji

hili sveti i predstavljali su veliko bogatstvo i rang Legende

kazuju 0 Hengistu ("pastLlvu')

i Horsi ("konju"), bogovima blizaneima z a koje se govorilo da su prcdvodili invaz iju Britanije Za goleme konje od krede koji su uklesani u brdirna [uzne Engleske, kao sto je sluca] sa Uflngtonorn i Vestberijern u Viltsiru, srnatra se da su anglosaksonskog porekla

Vcpar je bio anglosaksonski simbol zastite i kraljevskog dostojanstva Povezivan je sa Froorn, bogorn kraljevskog dostojanstva i plodnosti .. Ratniei su nosili njegovu sliku na slemovirna. uvereni da ce to uciniti snagu vepra dostupnom nosiocu .. U Jultajdu se, u znak obelez avanja najkraceg dana u

godini, polagala svecana zakletva nad Julskim veprom, koji bi potom bio zrtvovan: smatralo se da on odlazi direkrno bogovima, noseci zakletvu sa sobom, dok

je njegovo zaklano telo pcccno i sluzerio 5 jabukorn u ustirua, sto

je simbolizovalo ponovno radanje boginje sunea ..

Jelen [e bio otmeni simbol anglosaksonskog kralja i njegovog vo dstva Jelenji kolac, sa glavom [elena na vrhu koja je okrenuta prema suncu, obicno se pobijao za proklinjanje iii vredanje neprijatelja

Svetkovina boginje plodnosti Eostre slavila se u prolece. a prema ovoj svetkovini nastao je hriscanski Uskrs Njena z ivotinja bila je zee - otkuda dolazi moderni vaskrsnji z eka: prema jednoj legendi ona je pretvorila ptieu koja se smrzla Ll zirnskoj rnecavi u zeca, koji je u znak zahvalnosti nastavio da leze jaja svakog proleca

VIKINZI

Nordijski narod Skandinavije slavic je panteon bogova i boginja koji su bili predvodeni Odinom. Vikinzi su bili morski

ratnici i trgovei koji su se nalaz ili na vrhuncu moci od VIII do XI ve ka, napadajuci Evropu smora mocnim, dugackim bro dovima, otirnajuci najpre pokretnu imovinu a potom teritorije. od Saksonaea

Odin iii Votan, glavno nordijsko boz anstvo, bio ie

bog misli i pamcenja, dveju mentalnih sposobnosti koje su cenili nordijski naro di. Tor je

bio bog munje i grmljavine, sto zriaci moci, koji je vitlao silnirn cekicern cia bi z astitio ljude i bogove od divova Freja j e bila boginja ljubavi i lepote, ali je bila i ratnik: njena sveta zivotinja bila je mack a .. Frejin brat blizanac bio je Frejr, rogati bog plodnosti, bog uspeha i takode ratnik, koji se borio rogom iii vapitorn.

DOLE vikinsk! duqacki brodovi bili su simboli uzasa i surovosti za nesrecne narode koji su bili izlozeni upadima Nordijaca

>

> Z

en A

>

<

o

GORE Anglosaksonci su povezivali

vepra s kraljevskim dostojanstvom, obiljem i zastitorn u boju

>

VIKINSKI
BRODOVI
Vikinzi su bili
majstorski graditelji
brodova i gledali
su na svoja plovila
("konje tala sa") kao
na simbol moe: i
brzine .. Ovi brodovi
su takode bili simboli
bezbednog odlaska
na drugi svet, tako
da su se oni koristili
kod sahrana, cvrsto
zavezani i usidreni,
da zastite telo
pokojnika ..

KORMILO
STRAHOPO-
STOVANJA
Smatrano da cini
nosioca rnaqicno
nepobedivim i
zastrasujuCim za
neprijatelja, kormilo
strahopostovanja
bilo je vikinski simbol
zastne Osim sto je
bilo fizkki slern nosen
izrnedu ociju, kormilo
strahopostovanja
verovatno ima veze i
sa oblikom magijske
prakse koja se koristila
da stvori zabludu u
mislima drugih. BLISIZI ISTOIZ

FARtWAHAR Vrhovni bog Persijanaca,Ormuzd, bio je personifikovan faravaharom,

slikom kraljevske licnosti koja izranja

iz krilatog diska

koji predstavlja Ijudsku ambiciju da ostvari jedinstvo

s bogom. Ova

licnost simbolizuje slobodnu volju: njena ispruzena ruka predstavlja teznje Ijudske duse. a druga ruka drzi prsten, simbol kraljevskog dostojanstva i

ciklusa radanja, smrti i ponovnog radanja

z > U-J a: o

DOLE Kamila je najvaznija za opstanak Beduina, pa je arapski pesnici slave kao "pustinjsku ladu"

koja prevozi ljude i robu preko prostranih pescanih okeana

Bliski lstok, koji sc ponekad sagledava kao raskrsce istorije sastaialistc Istoka i Zapach doz ivco je pcccrke civiliz acijc i bio je rodno mcsto iudaizma,

islama i hriscanstva Njegova kulturna slozcnost odraz ava dugu istoriju ljudskih scoba, osvajanja

PERSI_fSKO CARSTVO

Od kraja VI veka pre Il .. c .. Persijsko carstvo. naivece i najbolje

organizovano carstvo starog sveta koje je do tad a vidcno, vladalo je Bliskim Istokorn. obuhvatajuci

z crnlje od cbale Sredozemnog mora do granica Indi]e Pcrsijanci su prvi ujcdinili Iranski plato,

koji je postao n ovi ccntar mod

u ovorn regionu - oblast kojom su najvcci dco prethodnih 2

SOO godina, kulturno i politicki, dominirali Mesopotarnija i Egipat

Prostrano i planinsko podrui:je, Persijsko carstvo je sadrzavalo rnnogo r az licitih naroda koji su se ccsto bun iIi protiv persijske vlasti Da bi ocuvali reel, Persijanci su irnali vcorna efikasnu vojsku od deset hiljada specijalno obucenih vojnika, kraljevih telohranitelja

i cuvara zakona i reda koji su sejali strah kud god su prolazi!i, brzo guscci pobune Pripadnici ove elitne ratnicke sile bili su poznati kao "besmrtnici" zato

sto bi svaki poginuli vojnik bio odmah zamenjen .. Mozaici sa besmrtnicima koji nose koplja

DESNO Ova krilata naprava

je faravahar, simbolljudske

zudnje da ostvari jeinstvo sa Ormuzdom, vrhovnim bozanstvorn zaratustrovske vere

ukrasavali su kraljevsku palatu u Suzi, glavllom gradu

ZARATUSTRIZAM

God inc 247 n .. e .. Sasanidska dinastija [e uspostavila

z aratustriz arn kao zvanicnu religiju Persijskog carstva, tako

da se ona jos praktikuje u Iranu i drugirn dclovima sveta .. Zasniva se na ucenjima proroka Zaratustrc,

u kojirna suprotstavljene sile dobra i z la sirnbolizuje Orrnuzd, vrhovrio b ozanstvo koje je odgovorno za istinu i svetlost.

i opaki Ariman .. Njih dvojica predstavljaju dvojnost kosmosa: za razhku od Satane, Ariman nije tvorevina vrhovnog boga nego je njernu ravan

Univerz alni sukob izmedu dobrih duhova (ora) i zlih -duhova (deva) koriacno ce dovcsti do trijumfa Orrnuzda, a vernici ce biti ohrabreni cia slede Ormuzda preko "dobrih misli, dobrih reci i dobrih dela" Ova tri ideala predstavljcna su pomo cu tri pera sa hila [aravahora, koji ie gl.lvni zaratustrovski simbol.

Zaratustrovci veruju cia je prva stvorcna zivotinja bio bcli bik, predak svih drugih z ivotinja i biljaka, dok je ccntralna tacka ovc religije vatra, posmatrana kao najcistija manifcstacija Ormuzda .. Sirom Persije su stalno gorele vatre, neke pod vcdrim ncborn,

a druge zatvoreue u vatre nim hramovima,o kojirna su se srarali svesteriici zvani magi ( (cdakle

po tice rec·magija') Prikazi oltara s vatrorn nalaze se na starim

n ovcicirna

Kako Zaratustra smatra

vatru svetinjom, kremiranje

nije dozvoljeno zato sto bi kontarniniralo vatru: urncsto

toga, tela se izlazu na vrhu tkula tisine" da bi njihove kosti pckupili lesinari

BEDUINI

Beduini Sll pustinjski nornadi Bliskog lstoka, a mnogi od njih cuvaju tradicionalni nacin

z ivota jos i dan as. Ime irn ponce od arapske re ci koja z naci "stanovnik pust inje Nosili su dug.lcke talasaste ogrtace da bi

HPI SI

Sirom Bliskog Istoka, tepisi su nesto vise od funkcionalnih predmeta, buduci da se koriste kao sirnbol vaznih elemenata plemenskog, porodknoq i licnoq zlvota Njihove sare obiluju sirnbolickirn znacenjima. Na primer, kamile, beduinsko blago, oznacavaju srecu

i bogatstvo za tkaca i vlasnika tepiha, dok paunov rep nalik tocku predstavlla sirnbol sunca i kosrnickoq ciklusa .. Uobicajeno je da tepih ima namernu manu, jer samo Bog moze da stvori savrsenstvo

irn bilo hladniie. ali [e verovatno najvaz niji deo beduinske odcce pokrivka za glaVlI Ono se sastoji od platna koje na mestu drz:

agal (kanap), sto ukazuje na sposobnost nosioca da sacuva cast i da ispuni obavez e i odgovornosti muzevnog doba Bcduinke takode obelezavaju status pokrivkorn za glavu - udate zcne, na primer, nose oko cela crno platno, poznato kao asaba

Beduini se tradicionalno dele

na srodna plemena, od kojih svako prcdvodi seik. Seleci se od mesta do rncsta, u z avisnosti od godisnjeg doba i z iveci u sator irna, cuvaju karnile, ovce i koze, [asuc! rasne konje, koji su poznati po eleganciji i brzini

U takvom surovorn ambiientu svako narusavanje teritorijalnih prava smatra se teskirn prestupom: gornilice karnenja

se tradicionalno koriste za obclezavanje granica irnanja

DOLE Tamjanske smole su dragocene materije sa razlidtirn sirnbolickirn svojstvima Tamjan se koristi za prociscavanje

5 druge strane, u tisini i samoci pustinje susret s nekom drugom osobom moze cia bude necbican

i znacajan dogadaj Ovo je navelo beduinsku kulturu da pridaje vcliki znacaj gostoljubivosti i drustvenoj etikeciji: posetioci se docekuiu muzikorn. poezijorn i plesorn Bacanje loptica tarnjana u vatru tradicionalan je poz dr av

DRAGOCENI TAMJAN Jedna od najbolje cuvanih

tajni u davnini bilo je rnesto

na kojem raste drvece koje

daje miro i tarnjan, koji su se cenili vise od zlata 0 mestirna

na kojirna su se oni nalazili ispredale su se fantasticnc price: grcki istoricar Herodot pisao je da su to drvece cuvale krilate zmije koje bi ubile svakoga ko

bi pokusao da odnese srnole,

a govorilo se da je bogatstvo legendarne kraljice od Sabe sagradeno na tim materijama U pustinjskim kraievirna Arabije tamjan i rniro su bili bogati sirnbclickim asocijacijama .. Skupa sa zlatorn, oduvek se povezuju

o

sa kralievskim dostojanstvom i bozunstvorn. Tarnjan ima dugu tradiciju koriscenja kod svetih ceremo nija, kolutovi njegovog mirisnog dima doz ivljavaju se kao ncbeske putanje z a molitve i sjcdinjcnje s bogovima. Tamjan se takodc povezuje sa muskcscu, a duh mira j c zen ski i povezanje sa zcmljorn.

IZNAD Crna feredza koju nose zene beduina znakje da su udate

SASVIM GORE Mnogi svakodnevni spoljasnji znaci beduinskog

zivota imaju sirnbollcno znacenje, ukljucujuCi sator i odecu ovoga coveka

TRAOICIONALNI SATORI

Sater je boraviste pustinjskog nomada i ima mnoge sirnbolicke asocijacije U Starom zavetu, lutajuca plemena Izrailja podizala su sa strane sator za Boga, koji je postao prototip hrama Kao i hram, sator je mesto u koje se priziva bozanstvo da se pokaze U mnogim predanjima koplje satora se povezuje sa simbolikom stuba i drveta, predstav'jajuci 'lew izmedu neba i zernlje. Beduinski satori simbolizuju dvojnost muskog i zenskoq .. Oni se obicno dele na dva dela, jedan za rnuskarce, jedan za zene, zavesom poznatom kao monad. Muskarcev prostor se nazi va rtiaq'ad (mesto za sedenje) i namenjen je prijemu vecine qostiju. Maharama (mesto za zene) je prostor gde se kuva i gde zene primaju zenske goste

PLEMENSIZA AFRIIZA

o co

2:

z > UJ c::: o

GORETonganski saman iz Zambije sedi u svojoj kolibi od trave 5 raznim tikvama, rogovima i drugim sirnbolicnirn stvarima ispred sebe ..

F ETI 5 I

Fetis je simbol bozanske energije koja je sabijena u neki predrnet. Za prirodne fetise.

kao sto su parcad drveta.skoljke, obluci i perje, veruje se da duguju svoja magijska svojstva duhovnim silama koje u njima borave, Duborezi i mali kipovi mogu takode da budu prozeti ovom snagom kada se aktiviraju preko obreda i bajalica nganga

Podrucje pustinja, savana,

visokih planinskih lanaea i gustih, ekvatorijalnih kisnih suma, Afrika je velik i razriovrstan kontinent Ona je zavicaj mnogim razlicitirn drustvenirn sistemima, gde se govori preko hiljadu jez ika i gde se mitovi i kosmologije preplicu s moralnirn kodeksima i nacinima sagledavanja sveta

Iako je n e moguce iz aci sa hornogenim videnjern africke kulture, postcrio je kazati da se kroz vise hiljada godina nacin zivota mnogih Afrikanaca menjao manje od industrijalizovanijih delova sveta i da tradieionalno

ti liudi zive od stocarstva iii ratarstva .. Simboli u ah ickoj religiji, umetnosti kulturi

odraz avaju ova] socijalni i istorijski kontinuitet, a u vecini africklh drustava duhovni i prirodni svet odrazava se u

svako dnevnom zivotu

DUHOVNA VEROVANJA U mnogim tradicionalnim afnckim drustvima duhovni i svakodnevni svet su jedno isto, gde su svi vidovi z ivota prozeti silnom zivotriom snagorn U nekim drustvirna se srnatra da ovo zraci iz vrhovnog duha stvaraoca - Masaje iz kenije

ga nazivaju Ngaj, dok Nupe iz Nigerije, na primer, kazu da se njihov bog Soko nalazi na nebu Cesto postoji hijerarhija duhova, od prirodnih duhova reka,

stena, drveca i zivotinja, preko predackih duhova pokojnika, do bozanstava koja dobijaju moe od duha tvorea Lugbare iz Ugande irnaju kult koji se koncentrise oko duhova pokojnika, u kojern se smatra da zivi pripadaju "spoljasnjern" svetu dok rnrtvi pripadaju "zernlji" Ako se preci

z anernare. rnrtvaci kaznjavaju potomke donoseci irn nesrecu i bolest

Veruje se da se duhovnorn snagom moze rnanipulisati u svrhu dobra iii zla .. Pozitivna misticna snaga je produktivna, moz e da leci bolesti, i z astitnicka je, dok negativna snaga zdere zdravlje i duse svojih zrtava

i uzrokuje riesrecu .. Mnostvo strucnjaka kao sto su vracevi. iscelitelji i isceliteljke (poznati u vecini bantujezika kao ngange}, gatari i pr iz ivaci kise poseduju zanje 0 ovoj snazi i koriste ga u spravljanju "lekova" Lekovi se mogu koristiti za podsticanje

iii sprecavanje kise, za pornoc u lovu, za zastitu od zlih duhova,

za uspeh u ljubavnirn vezama

iii za pronalazenje ukradenih stvar i .. Mogu se takode koristiti za

lecenje bolesti Lekovi mogu da se spravljaju od skoro svih sirovina, ali su prirodne sirovine kao drvece, biljke i zivotinjskc koze iii per]e uobicajene i oblikuju se u arnajlije sa sirnbolikorn koja varira zavisno od koriscenih sirovina i svrhe za koju se koriste

MASKERADA

Kod tradicionalnih atrickih drustava, maske se koriste za mnoge razlicite drustveue dogadaje i obrcdc, narocito

maske koje se upotrebljavaju kod ceremonija inicijacije i pogrebnih obreda .. Skupa sa kostimorn koji skriva identitet nosioca, uloga maske irna rnnogo funkcija, kako duhovnih tako i svetovnih Maske se nose da pouce iii obrazuju, da disciplinuju iii podare autoritet, da ornoguce nosiocu pristup spccijalnim silama, iii presto da

z abave .. Uloga maske prenosi se preko pokreta i plesa - maskeradc

gde kompletan kostirn postaje rno cna i energicna sila koja predstavlja i liudski i duhovni svet. Maskeradu cesto in-ode ljudi koji su clanovi tajnih drustava: medu Dogonima iz Malija, na primer, musko tajno drustvo iii Ava, organizu]e sve pogrebne svecanosti, sa maskiranim plesacima u pogrebnoj povorci. Maske imaju snazno simbolicno znacenje, a plesaci prcdstavljaju uzorke muske i zenske snage i uzorke iz zivotinjskog i sa drugog sveta

U tradicionalnorn drustvu Joruba, smatra se da zene imaju dye izrazite strane svoje prirode, moe da stvaraju i odrzavaju zivot, koja se spaja sa potencijalom za

veliko raz aranje Medu jorubarna, geledska maskerada koju igraju muski iii zen ski parovi treba

da obezbedi da se zenska moe kanalise za dobro z ajednicc Geledske maske se pojavliuju u velikorn broju razlicitib obrazaca i obicno se nose na vrh glave, uveliko doprinoscci visini nosioca ..

Ma koja da irn jc narucna,

svi kostimi i rnaske su veorna stilizovane kreacije, a njihova simbolika varira u zavisnosti od konteksta. Medu nigerijskirn Ogonima, mnoge rnaske su dizajnirane tako da lice na zivotinje. pri cernu nosilac poprima duh iii karakter maske i

DOLE Dogonske maske formiraju liniju, sto simbolizuje vezu lzrnedu sunca i zemlje preko plesacevoq tela

kod inicijacije izvodi vczbe oponasajuci z ivotinju koju predstavlja Mnoge maskc su prava umetnicka tvorcvina. zensko inicijacijsko drustvo Sandi u plernenu Mendi, Sijera Leone, irna drvenu masku koja [e ukrasena duborczima koji prcdstavljaju pretke, gospodare onih koji se primaju II drustvo ..

ADINKRA Sll',[BOLI Umetnost adinkre simbola koji se rucno izraduju na

platnu - karakterisu simbolicki ruot ivi, koji su grafiCki izraderii u stilizovanim geometrijskim oblicirna Ovi sirnboli se odnose na istoriju, filozofiju i religijska verovanja naroda Asanti II Gani

i Obali Slonovace, a grupisani su II razne kategorije, ukljucujuci stvorenja, biljni svet, nebeska ~

U~JIVERZALNI KALABAS

Kalabas je tikva tvrde kore, koja je cini korisnom posudom kada se izvadi njeno meso .. Moze se koristiti kao lonac za vodu iii se rnoze napuniti semenkama da sluzi kao zvecka Kada se horizontal no prereze na pola, okrugli kalabas se cesto koristi kao posuda za darove iii strnbolicne predmete

u hramovima, a obkno se ukrasava duborezima iii slikama geometrijskih obrazaca, kao i slikama Ijudi i zivotinja

U Abomeju, Benin, kosmos se uporeduje sa okruglim kalabasern. pri cernu je linija horizonta tame gde se sastaju polovine podeljenog kalabasa .. Za sunce, mesec i zvezde kaze se da se krecu u gornjem delu kalabasa, dok je sama Zemlja ravna i pluta unutar te sfere na isti nadn na koji mali kalabas pluta u velikom.

tela, ljudsko telo i nefigurativne oblike U po cetku korisceno za pogrebe, platno se sada nosi u rnnogim prilikarna, pod uslovorn da su simboli prikladni, a i sarno je sirnbol kulture Gane.

GORE LEVO Akoben, adinkra simbol za budnost i obazrivost

DOLE Platno adinkra najpre je pravljeno za pogrebe .. Sam naziv prevodi se kao "oprastanje od nekoga"

GORE DESNO Gaj name, sto znad "osi m za Boga'; najpopularniji je adinkra simbol u Gani

>

>

]UZNA I ]UGOISTOCNA AZIJA

o

z >

w

o

GORE Kineski car, odeven u sirnbolkno zuto, pred paravanom sa motivom zmaja

GORE Japanska zastava koja prikazuje "istinski" crveno sunce na "cisto" beloj pozadini

JAPANSKI SARAN

Japanski saran: koji plivaju u mnogim japans kim vodenim bastarna simbol

su strpljenja, hrabrosti i snage koji su potrebni u postizanju velikih ciljeva u poslu i zivotu

Kulturna, politicka i duhovna istorija istocn e Azije bogata

je i drarnaticna i pre dstavlja ogroman trezor sirnbolike, koji se prostire od drevnih pre danja do modernoa doba Velike

o

civilizacije b ehu uspostavljene

u !ndiji 2500 godina pre n.e.,

au Kini 2000 godina pre n.e. Japan je sebe posmatrao kao "trece carstvo". jednako !ndiji

i Kini, a po predanju ga u Vll veku pre n .. e. osnovao car Dzimu, cija se carska dinastija nastavlja neprekidno sve do danas.

CARE V!

Dalekoistocni carevi su sebe dugo povezivali sa iskonskim

i rnitskirn izvorima snage. Nipon, kako Japanci zovu Japan, znaci "z ernlja izlazeceg sunca",

a carska porodica je isticala svoju centralnu ulogu u zernlji

- i svoj autoritet - upotrebom suncaue simbolrke. Japanski carevi su,preko legendarnog pretka Dz imua, pratili svoje poreklo do velike boginje

sunca, Arnaterasu, centralnog bozanstva panteona Sinto

Carski pecat je bio hrizantema, simbol sunca i nacionalni cvet japana U modernom Japanu car nastavlja da zauzima presto od hrizanterna: duga neprckinuta dinastija simbolizujc kontinuitet sa prosloscu, a car se po ustavu definise kao sirnbol drzave

Carevi u Kini bili su vladari Srednjeg carstva (svakodnevni svet) i Cetiri strane sveta,

odrz avajuci harruo niju izrnedu neba i zemlje [mali su devet obelezja. zrnaj, planine, fazan, zrna pirinca, sekira, plamenovi, barska trava, zrtvena cinija i sare koje simbolizuju pravdu.

Zmaj strnbolicki predstavlja carsku vlast i ulogu cara kao posrednika izmedu neba i zernlje On se p ojavio na kineskoj nacionalnoj zastavi z a vladavine dinastije King i bio je vezen

na dvorskoj odori Kinez i su verovali da su direktni potornci Zutog cara, za koga se pricalo da irna glavu coveka i telo zmaja. Zuta boja, koja je simbol zemlje

i prema tome, ratarstva, ostala

je carska boja Od vremena dinastije Han (od 206 .. pre n .. e .. do 220 n.e.) zrnajevi su hili slikani i u drugim bojama, koje su svaka za sebe imale raz licitu simboliku: tirkizni zrnaj postao je sirnbol cara, povezan sa istokorn i izlaz ecim suncem ..

Godine 1950 .. indijska vlada je usvojila, kao nacionalni simbol, skulptur u iz vladavirie cara Asoke (vi 272-232 pre n.e.}. Ova] stub klesanog kamena prikazuje cetir i lava, slona,

konja, bika i jos jednog lava,

sve o dvojene lotosorn u bazi, 5 natpisorn "sarno istina p obeduje"

Ova skulptura se nalazi na tocku zakona iii darrnacakri, koji simbolizuje Budina ucenja

ARHlTEKTURA

Veliki kineski z id se uz irna kao vizuelni simbol Kine .. On krivuda

celom severnom granicom ove zemlje, a z avrsio ga je car Kin

Si Hang iz dinastije Kin kao srcdstvo odbrane od varvarskih plernena sa severa .. Na hiljade robova urnrlo je u toku gradnje ovog zida. zbog cega [e on postao simbol tiranskog ugnjetavanja.

Za vladavine dinastije IV[ing (1368-1644 pre n.e .. ) ovaj zid

je ojacan u vclicanstvenom sti!u, kakav je danas, i srnatra se jednirn od sedam svetskih cuda. Iz raznih perspektiva on mozc

da se sagledava kao sirnbol rnoci, podele, zatvorenih stavova i ugnjeta'lanja

U Indiji, kod grada Agre,

Tadz Mahal predstavlja trajan

i dub ok sirnbol ljubavi O'lU velicanstvenu grobnicu, koja je zavrsena 1652, sagradio je vladar, sah Dzahan u znak secanja na Mumtaz Mahal, svoju dragu

zenu koja je umrla prilikorn porcdaja Smestcna izmedu kanab i tihih basta, ova grobnica [e napravljena od svetlucavog belog merrnera. koji je ulepsan poludragim kamenjem Cetiri kanala u bastarna simbolizuju cetir i rajske reke koje su

opisane u Kuranu, dok baste predstavljaju konacno pocivaliste dusa pokojnika

Tadz Mahal je podignut kao simbol ljubavi, ali mozda i kao demonstracija velicine saha Dz ahana .. Kazu da je za sebe

planirao drugi mauz o!ej. od crnog rncrmcra. na suprotnoj strani rcke Dzarnuna i povezan

sa prvim srebrnim mostom, ali

[e umro pre nego sto je njego\ plan mogao da bude sprovcdcn u dele. tako cia ie sahranjcn u Tadz Mahalu

PI RINAC I CAJ

SirOITl Az ije pirinac je glavna namirnica. koja se obicno povezuje sa iz obiljcm, naprctkorn i plo dnoscu i prcd stavlja simbol

z ivota .. Stanovniei Bnlija. koji jedu p irinac z a svaki obrok,

kazu z a njega cia je nasi, sto

z naci "ncsnica: drugim recima, konzurniranjc pirinca srnatra sc [cdnako vaznirn kao disanjc U Kini se z a dcvojkc slabog apet ita govorilo da ce svako zrn o pirinca koje ne pojedu biti oziljak na lieu muza

U Japanu se pirinac smatra svetinjorn. a njcgovo kouzumiranje je sveti obrcd.

U s into religiji prinose se zrtve bozanstvu Inari, kojc donosi pirinac {apanci veruju da natapanjc pirinca pre kuvanja oslobada z ivo tnu energijll,

koja mozc da donese mir dusi. Ponebd se z a zrna piririca govori da su"male Bucle", da bi se dcca podstakla da ih icdu.

U Indiji se pinnae srnatra hrancrn koja donosi sre cu. Nova letina se proslavlja kao deo svecanost i Pongal, kada se pirinac kuva u loneima dok se oni n e prcliju. Svct ukrasava prostor ispred kuca pirincanim brasno m 1I b oji i prinosi zrtve bogovima Kaze se da zrna pirinca treba da budu kao dva

DESNO vellcanstveru Tadz Mahal, strasni sirnbol verne ljubavi jednog eara prema svojoj prineezi, Mumtaz Mahal

brnta, bliska ali ne p riljubljcna Na hindu vcnc.injirna par

drz i p irinac, zob i liscc, sto simbolizuje z dravljc, bogatstvo i srccu

U Kini se gostu sluz i caj kao simbol p o stovanja i dobre voljc, a odbijanje so ljc (aja srnatra se

n cpristoj ni m. Solja sc puni do scdarn dcsctina. a prcostale tri dcsctine se pune priiatcljstvorn i liubavliu Prcrna jednoj legendi, pijenje caja pocelo je kada se

ear Sen Nung, jl.'dnog dana, odrnarao u senei biljkc caja i kada [e nckoliko listova palo II njegovu solju vrcle vode. Po sto [e popio zlatnu tccnost, bio je prozet divnirn osecajern srece.

Zl.'leni eaj 5U iz Kine u lapan preneli moriasi zen budiz ma, koji su ga pili da bi ostali budni prilikorn mc dit iranja.Tapanci su podigli ispijanje eaj.1 ria nivo

um ct n o st i. II obliku [ap.mskc c.ijnc svecariost i iii Canojua. koja pcrs oriifikujc clemente zen filozofije Cajna svccan ost Cadii sastoji se od pet sari ritualnih pokreta

LOTOS

lako raste u rnulju, lotos zadrzava

svoju lepotu Kao nacionalni evet Indije, on je simbol cistog duha koji

je ukorenjen u zemaljsku stvarnost Budisticka mantra "Om mane padrne" odnosi se na prosvecenost. "dragulj u lotosu"

LEVO Veliki kineski zid je primer kako jedna stvar rnoze imati razlicita sirnbolicka znacenia. zavisno od kulturne iii politicke perspektive. Ovaj zid se razlioto posmatra kao sirnbol zastite, moo i dostiqnuca, iii ugnjetavanja, izolaeije i podela

c

z >

c o o

o

z

> > N

28

0:: o

OKEANIJSKA PREDANJA

z >

LW

GORE Maska sa Malajskog arhipelaga (Nova Gvineja) koristi elemente koji povezuju Ijudski svet sa svetom prirode.

SASVIM GORE Polinezijski kanui su divno izrezbareni, sto simbolizuje duhovnu moe i prestiz

Hiljadc ostr va u centralnom

i iuznorn delu Tihog okeana, ukljucujuci Australiju, Nevi Zeland, polinezijske Havaje i Malajski arhipelag, cine z ajcdno Okeaniju Postoje tri glavna kulturna grupisanja: Polinezija, Melanczija i Mikronczija. Domorodacko stariovnistvo Australije predstavlja [os jednu vaz nu kulturnu grupaciju sa ovog po drucja

AUSTRALIJSKI DOMOROCI

"Aboridzmi je z apadnjacki

term in, koji se koristi za opis dornorodackog naro da koji su Evropljani osvojili iii kolonizovali Dornorodacko stanovnistvo Australue zauzirna ovu teritoriju preko 60 000 godina, a verovatno su dosli sa Malajskog poluostrva Njihova duhovnost se blisko povezuje sa odnosom prema zemlji preko "vrernena sna"

Sanjanje je vitalan koncept stvaranja sveta Ono se odnosi na stvaranje zernlje, ljudi i z ivorinja, ali u isto vrerne ono je vecno prisutno na mitskom nivou. Veruje se da je ceo zivot prozet sanjanjern. Price nastale za vrerne sna prikazuju pretke u kretanju kroz zemlju, u oblikovanju zemlje i u napajanju zivotorn biljaka i zivotinja. Za vrerne sna, urodeniei i zemlja su deo jedno drugoga Pojedinac pokusava da prozivi zivot u skladu sa zakonom koji su postavili preei

Kako su preci duhovi putovali kroz zernlju, stvarali su putanje snova, koje se cesto nazivaju "linije pesme", buduci da su

o ni pesmom oziveli zernlju

Urodenicki naro di veruju da ' se pcvanjem narocitih pesama, na kliucnim tackama zernljc, direktno povczuju sa sanjanjern

Totemske z ivotinje igraju vaz nu ulogu u urodenickorn drustvu Bratstva irnaju totemski odnos

sa narocitorn zivotinjorn, pa im

je zabranjeno da jedu meso te zivotin]e. [er bi to bilo isto kao

da neko jede bliskog rodaka Karakteristike i osobine totemske zivotinje postaju dostupne bratstvu. Neki australijski domoroei ios uvek se cvrsto

drz e za sanjanje toterna _jednom coveku ciji je totem bio papagaj, bilo je dozvoljeno da putuje

po svetu z ato sto je u prirodi papagaja da prelcce granice

POLINEZI_jA

Zauzimajuci vcliki deo istocnog podrucja juznog Pacifika, sa glavnim ostrvima Havaji i Novi Zeland, Polinczija je bila jedno od poslednjih podrucja sveta kojeje naseljeno, uglavnorn u migracionim talasirna.

Iako su ova ostrva veorna udaljcna [edna od drugih, polinezijska drustva imaju

nit jedinstva koja prolazi kroz njihove sisterne verovanja i drustvene strukture Rec je 0 aristokratskim drustvima koja predvode poglaviee. Za plemstvo se srnatra da poseduje duhovnu moe, poznatu kao "mana", koja se pokazuje kroz obred i urnetnost

Polinezijski vajar ispoljava manu u svojoj urnetnosti otkrivanjern lepote i sustinskih osobina u drvetu iii kamenu Ukrasne rezbarije pojavljuju se na kopljirna, kanuima, nakitu,

kucnirn gredama i na mnogim drugim vrstarna kucnih i duhovnili predrneta Tiki je

muska figura koju nalazirno

po celoj Polincziji, u drvcnirn skulpturama, u karncnu. u tetovazi i na odeci .. Polinczani veruju da je on njihov prvi predak iii uo pste prvi covek, i simbolizuje falus iii moe radanja

Duborezi Mavara sa Novog Zelanda, u kostima, sk oljk arna, nchitu i drvetu. prikazuju vazn e rnitoloske teme i prirodne obrasce .. Koru predstavlja listasti organ paprati, simbol novog

z ivota i cistote koji dclaze na svet. Pleter je vertikalna forma kod koje se prcplicu dve spirale On prcdstavlja vecnost i vecni odnos parova iii kultura Hej-m atau ie stilizovana udica, koja predstavlja napredak i obilje i duboko

p ostovanje prema okeanu Ona je simbol vlasti i autoriteta i k azu da nosiocu pruza zastitu kada putuje morem

Ogromni kipovi na Uskrsniem ostrvu isklesani su od kamena, a verovatrio predstavljaju bogove

z astitnike. koji su okrenuti prerna narodu na ostrvu .. Prevelika glava kod polinezijskih skulptura istice svete atribute glave

POLINEZIJSKE TETOVIRANE "ARE Postoje dye vrste polinczijsklh tetoviranih sara .. Enaia su prirodni sirnboli koji se odnose na zrvot pojedinca. na njegovo poreklo i drustverii rang Oni takode stite nosioca: ribar bi imao sare koje ga stite od ajkula, dok bi ratnik imao sare koje

ga brane od napada Etua su

misticni sirnboli koji se oclnose na proslost predaka - lozu samaria. poglaviea i bozanstava .. Ovi sunboli su prikazivali manu, koja se preno sila lozom

MELANEZIJA I MIKRONEZIJA

Na Melaneziji i Mikroneziji postoji mnogo kultura i preko hiljadu jez ika Papuanci su bili

pr vi stariovnici Melanezije, dosavs: tarno barern pre 40

000 godina 01'0 tradiciorialno drustvo z asniva se na poljoprivrcdi, gajenju svinja, levu i trcovini

i:)

ljudskih, z ivotinjskih i priro dnih slika Figuriee totemske z ivo tinje brats tva, kao sto je riba, zrnija

iii krokcdil, ponekad pokazuju kako zivotinja prozdire oea bratstva Iako 01'0 dclujc o pako, verovatno ukazuie na duhovno poistovccivanje [judi s totemskim zivotinjarna .. Za Laturnule u Novoj Gvineji morski krokodil

je tvorac svih stvari .. Kazu da se Krokodil, koji je bio prvo ljudsko bice. pario s pukotinom u zemlji (prvom zcnom ) da bi stvorio

z ivot. Donja vilica Krokodila postalaje zernlja, a gornja nebo Svet veruje da tokom inicijacije Krokodil proz dire dccake i

p ovraca ih kao muskarce

Postovanje predakaie vazno za Melanezijee, [er se smatra da oni uticu na zive rodake Veliki deo

Melanezijska religiozna umetnost obicno se odlikuje iarkim bojarna i nastaje na sirokorn spektru materijala Veliki deo religiozne umetnosti slavi i porniruje snazne uticaje duhova

z ivoti nja i prirode, kao sto ukazuje postovanje prema preeima

Ona se cesto sastoji od spleta

DOLE Zmija duginih boja pojavljuje se na dornorodackirn slikama koje su stare do 6 000 godina

simbolicne umetnosti ima z a cil] odrzavanjc dobrih odnosa izmedu zemaljskog i duhovnog carstva Nosenje maski je vazan naci n postovanja i prikazivanja prcdaka Maske eentralnog deb severrie Gvineje prikazuju natprirodne duhove i pretke lzradene

od skoljkt, zivotinjskih koza, semenki, cve ca, drveta i perja. eve maske se shvataju kao prcbivaliste duha i kao veliki izvor snage u poslu i ratu ..

U tradicionalnorn vanuatuanskorn drustvu, oclnos coveka i svinje je od izuzetnog znacaja, u tolikoj meri cia se svinji, kada se kolje, p evaju pesme i miluje se pre nego sto izdahne Za svinje se veruje da irnaju dusu i da mogu da se srnatraju clanovima porodice Broj svinja u vlasnistvu u vezi je sa statusorn vlasnika.

kao sto je slucaj i sa duzinorn svinjskih zuba. Kada se svinje hrane prirodno zubi se trose, pa

ih vlasnici hrane rukorn da clo toga ne bi doslo .. Svinja je i polni simbol, otelotvorujuci odnos izruedu muskaraca i zena.

29

o

:> z

»

o :> z

GORE Kipovi Uskrsnjeg ostrva sirnboli su religijske i politicke mod i veruje se da u njirna borave sveti duhovi

»

GORE KorL!, mavarska papratska spirala, predstavlja radanje novog zivota

DOLE Krokodil je postovana totemska ±ivotinja u rnnoqirn okeanijskim kulturama.

ZMIJA DUGINIH BOJA

Zmija duginih boja kljucna je za verovanja naroda Arnemije, ali je prisutna kod urodenika sirorn Australije Rec je 0 velikom zmijolikom stvorenju koje se povezuje sa vodenim tokovirna Australije Ona predstavlja izvor zivota i stiti Ijude i zernlju, ali ako se ne postuje postaje destruktivna

SREDNJA I ]UZNA AMERIKA

z >

ICAMNA

I\lajvise slavljen bog panteona Maja bio je leamna, dobrocudm bog sunea, gospodar istoka i zapada, dana i

nod. i osnivac tviajapana, majanske prestoniee On je doneo znanje, kulturu i pismo svom narodu, ana svecenosnrna u njegovu cast svestenki su darivali spise njegovoj figurici. leamna je bio odgovoran za donosenie kukuruza i kokaa Ijudskom rodu, za osnivanje religioznih eeremonija i podelu zernljista Obicno je predstavljan kao dobrodusni starae sa upalim obrazima, krezubim vilieama i velikim nosom, a cesto je sedeo na prestolu kao kralj, svestenik iii pisar. U Cicen lei na Jukatanskom poluostrvu Ijudske zrtve su se redovno prinosile gorostasnom kipu krokodila, za koji se verovalo da predstavlja njega

o

GORE DESNO Reljef na hramu prikazuje majanskog bog a Jaguara kako izvodi obred pustan]a krvi sa svojom zenorn, kraljicom Hok

U vrerue spanskog osvajanja

1 S 19 .. godinc, u Mezoarnerici

- pod kontrolom Maja i Asteka

- i u po drucju Anda - pod

vlascu lnka postojale su velikc urbane civilizacije Tcrnelje ovih civiliz acija pclozi!e su ranije kulture. kao sto je olrnccka. cavinska, naskacka i toltecka, koje su deli le mnoge karakteristike: monumentalnu arhitckturu. cercmcnijalnc centre sa

kornplck sima piramida i trgova, slozene kalendarske proracunc

i - kod Maja - hijeroghfsko pismo Umetnost i kultura

ovih civilizacija behu bogate

GORE Jaguar je glavni motiv sirorn Srednje i Juzne Amerike, cesto povezan sa bozanstvirna

DOLE Znakovi na drevnom ogromnom Kamenu sunea simboli su povezani sa asteckorn kosmologijom

simbolikorn. koia je narocito bila povezana sa svctorn prirode.

JAGUAR

Nekad poznan kao narod

jaguara, Olmeci su slavili

bogove koii su bili poluljudi

i poluzivottnje.jaguar je bio njihovo orniljcno bozunstvo

kojeg su se u isto vrernc mnogo plas ili Obozavan zbog snage, surovosti i lovackih sposobnosti, jaguar je bio icdan od najmocnijih simbola u Mezoamerici i LI

Juznoj Aruerici. a njegova stilizovana forma pojavljuje se

no. umetnickirn prcdrnctima u celom regioIllL Bogovi su cesto prikaz iv.ini LI jaguarskoj koz i kao svctoj nosnji, a mach! su, kao bozanskog z ast it inika kraljevskog dostojanstva vladura. postovali

i I\laje i Asteci .. Za vrhovnog asteckog boga i zastitinika kraljevskog dostojanstva,

Tcskatlip oku (Gospodara zadimljenog ogledala), govorilo se da poseduje zivotinjski alter-ego u oblikujaguara, koji je nastanjivao planinskc vrhove i ulaze p ecina Prerna mitologiji Maja, smcla

od kopala, [edna o d najvaznijih i najsvetijih matcrija za izgaranje tarnjana u drevnim amer ickirn kulturarna, bila je dar tri raz licita jaguara, belog, zlatnog i tamnog, sto je odgovaralo trirna razlicitirn bojama (we smole

KALENDARI

Kalendar [c simbolicno predstavljanje vremena. To je nacin preciznog odrcdivanja redovnog odvijanja prirodnih pojava - kao sto je iz lazak

i zalaz ak sunca - uz koje se

mogu svrstati liudski dogadaji Maje su koristile dva kaleridara razlicitc duz ine.jcdan sveti, [cdan sckularni. daturni su izracunavani na dva plana paralelnog postojanja Ova dva kalcndara bila su toliko slozcna da isti

raspored nije mogao da se desi z a 3-:'4440 godina

Vcliki astecki kalendarski

karncn (poznat i kao Suncani kamen) najveca je astccka skulptura do sada pro nadcna

Sa precnikorn od -lrn, njegovi znaci Sll hili vise sirnbolicni

nego prakticni i odnose se n a astecku kosrnclogi]u. Asteci su verovali da jc svet prosao kroz cetiri stvaranja, koje SLI unistili jagllari, vatra, vetar i voda Sunee, mcscc i ljudska bica stvoreni

su na pocetku petog i tekuccg stvaranja. za ko]e se prognozira da ce biti unistcno zernljotrcsima. Kalendarski kamen je koriscen za proracunavanje takvih opasnih perioda U centru karncna

nalazi se Zemaljsko cudoviste, okruzeno simbolima prethodnih stvaranja Dvadeset glifova koji

GORE Ovaj astecki duborez obredne

loptom prikazuje igraca odsecene glave (des no): krv koja tece iz njegovog vrata prikazana je u obliku zmija, koje su bile simbol plodnosti.

prcdstavljaju irneria svih dana

u asteckom rnesecu zauzimaju kruznu traku u sarnoj sredini. Svakog dana, bog sunca je morao da bude nahranjen liudskim srcirna da bi dobio snagu da prezivi no': i da ponovo ustarie

ZRTVOVANJA LJUDI Rcligijski obredi koji ukljucuju zrtvovanje liudi cinili su deo tradicije lnka, Asteka i Maja Zrtvovanje ljudi bile je simbol jedinstva s bogovima, narcciro

sa bozanstvima sunca, kise i Zell1lje .. Za Asteke i Inke ovi krvavi cinovi su se odigravali u hrarnovirua iIi ria planinama. dok su Maje ponekad prinosile zrtve ria bunarima .. Astcci su obicno zrtvovali zarobliene ncprijatelje,

a prica se da je u jednom cetvorcdnevnorn periodu ubijeno dvadesetak hiljada zr tava .. Zrtve su mogle da budu muskarci, zene i deca

Asteci su vise voleli da razapnu zrtve na zrtvenorn kamenu i

da irn cupaju zivo srce: ono je simboliz ovalo najdragoceniji

organ koji je mogao biti ponuden bogovima, a kopije srca su se ponekad pravile od nefrita

Cenjeniji od zlata, nefritje bio sirnbol z ivota i poljoprivrede Obredne posude za koje se srnatra da su bile za krv ili srca prinetih zrtava, bile su cesto ukrasene lobanjama, simbolorn slave iii poraza, zavisno od situacije. Ljudske lobanje su ponekad pretvarane u rnaske i koriscerie su u obrednirn predstavarna.

IGRALISTE ZA LOPTU

Za Maje i Asteke svi aspekti zivota, ukljucujuci zabavu, vrteli su se oko religije Narocito je mezoarner icka igra loptorn. ulama, imala svetu sirnboliku Sarno su plernici mogli da igraju tu igru, u kojoj su dva tirna po

tri igraca ciljala da probace

rnalu. cvrstu gumenu lcptu kroz cbruceve da bi postigli poene Ovi obruci su hili razlicito ukraseni, ponekad sa zrnijarna

i majmunirna. Igralisteje predstavljalo svet, a sarna lepta je predstavljala mesee i sunce .. Ova igra je bila zestoko rakmicarska, jer je gubitnicki tim cesto bio zrtvovan: ona je predstavljala borbu izmedu tame i svetlosti ili srnrt i ponovno radanje sunca. Takode se verovalo da ce zetva

ASTECKA IMENA DANA

Ovaj asteck: kodeks dana pokazuje 20 imena za dane iz ratarskog kalendara Ovi simboli su se spajali 5 jednim brojem od 1 do 13 da bi se dobio datum, kao sto je tri lesmar ..

o z

>

c

N Z >

> s:

r-r::D

>

lesinar

kretanje kremeni noz kisa

evet

biti utoliko bolja, ukoliko igra duze traje

NASKACKE LINIJE

Pre vise od hiljadu godina savrseno naslikanc figure, ukljucujuci z ivotinje kao

sto su kolibri, kit, majmun i

pauk, urezane su u priobalno pustinjsko tlo u blizini Naske

u [uznorn Peruu .. Neke od njih

su toliko velike da rnogu da se pravilno vide samo iz vazduha .. Verovatno su one irnale neku vrstu svetog znacenja, mozda kao darovi planinskim ili nebeskim bogovima

••••

•••

GORE Majanski brojevi, odozgo sleva na des no:

0, 1,4, 5, 11 i 18 Majanski brojevni sistem koristio

je 3 znaka tackicu za 1, ertieu za 5 i skoljk» za 0 Drugi brojevi su se dobijali kombinaeijama ova tri znaka

H UAKE

Sveta mesta Inka bila su poznata kao huake, pri cemu se cesto radilo 0 prirodnim mestima u pejzazu, kao sto su pecine, izvori i veliko okruglo kamenje .. Termin huaka koristio se i za nosive predmete kao sto su amajlije i figuriee .. Smatralo se da ovi slrnbollcki predmeti pruza]u zastitu i drzani su za svetinju

SEVERNOAMERICIZI DOMOROCI

o CD

~

z >

o

GORE Bela kadulja je sveta trava koja simbolizuje prociscenje i cesto se koristi u severnoarnerickirn ritualima

U SREDINI Orao je simbol mod ivida

SASVIM GORE Kvadratni krug vradzbinskoq tocka, simbol zemlje

SASVIM DESNO Mnogi dornorodacki arnerkki narodi postovali su bizona kao simbol mod i srece

DOLE Medved za arnericke domoroce predstavlja i snagu i isceljenje

Dornorodacki narodi Severne Arnerike verovatno su dosli iz Azije preko Beringovog moreuza pre 12 do 25 lriljada godina Talasi seoba sa Aljaske na

istok ijug doveli su do toga da veliki broj razlicitih plemena iii jezickih porodica nasele sedam glavnih kulturnih pcdrucja:

Arktik, Severozapadnu obalu, Nizije, Plato, Istocne sume,

Sever i Jugozapad. Medu ovirn ljudirua. koji su cesto ruorali

da se scle i ponekad ratuju, razvio se zajednicki znakovni [ezik. Dolazak Evropljana, od

XV vek a, doveo je do velikog smanjenja broja stanovnika

usled uvezeriih bolesti na koje dornoro dacko stanovnistvo nije bile imuno .. Doslo je i do mnogih ratova izmedu dcrnoro dackih Arnerikanaca i belc zajedniee u ekspanziji

Arnericki domoroci bili su sarnanska drustva ko]a su z ive!a u bliskoj duhovnoj vezi sa zemljom Njihov nacin z ivota bio je prilagoden ekosistemima, ponekad vise sedeci, ponekad nomadski, sa naglaskom na lovu, skupljanju plodova, pecanju riba iii na poljoprivrcdi Njihova istorija i odnos prel11a prirodi obrazuju mitologije i sisteme sirnbola koji se pojavljuju u urnetnosti, muzici i obredirna ovih naroda

VRADZBINSKI TOCAK

Ponekad poznat kao sveti obruc, vradzbinski tocak je vazna predstava duhovnosti americkih urodenika, ali se takode poirna kao ziva celina u kojoj se ljudi i priroda prozunaju Vradzbinski

tocak je kruzni obrazac u kojein se pojedinae iii kultura orijentisu u odnosu na sve aspekte prirode na putovanju kroz zivot

Arnerick i urodenici veruju da je Veliki Duh stvorio prirodu u kruznorn obliku .. Sunee i mesec su okrugli i kruze oko nas i

beleze kruzuo vrerne Nebo je krug, a horizont je rub majke Zemlje, iz koje duvaju cetiri vetra Svaka godina je krug podeljen

na godisnja doba, a zivot i srnrt pojedinca takode se sagledavaju kao kruc

co

Tocak je kvadratni krug, sa

cetiri pravea i cctiri svete boje obelezene na njernu Svaki pravac predstavlja narocite prirodne

i zivotinjske sile i svojstva koji idu uz niih. Orao leti na istoku i simbol je vida, istrajnosti i snage Mis i nevinost se mogu naci na jugu, medved i sarnoposmatranje na zapadu, a bizon i rnudrost na severu .. Pored ova cetir i pravea postoje jos tri: otac Nebo (gore), koji obezbeduje kisu i toplotu za rast biljaka: majka Zernlja (dole), izvor z ivoto davalackih biljaka i

zivotinja: i sveta vatra u sre dini, gde su ljudi povezani sa Velikim Duhorn

Za amcnckcg domoroca "vradzbina' zriaci moe, vitalnu energiju u svirn oblicima prirode. Pojedinac se postavlja na tocak prilikorn rodenja. sa izvesnim percepcijama i vradzbinskim mocima, a kako prelazi svo] put na tocku usvaja vradzbinsku moe iii mudrost iz novih percepcija i aspek ata prirode

Z IVOTINJS KA VRADZBINA

Bizonske vradzbirie su cesto sagledavane kao zenski princip , zivotodavalacke snage zernlje Bizon je smatran gospodarom svih zivotinja ua zemlji Medvede vradzbine irnaju rnuske aspekte snage i moci, kao i zenske aspekte koji su povezani sa poznavanjern isceljenja pornocu korenja i trava, te samoposrnatracka svojstva koja su povezana sa zirnskim snom

Chao je gospodar ptica i poseduje najvecu moe, Smatra se da orlovi, kao i ptice uopste,

imaju vcorna slican duh ljudima, jer lete u hug, grade kruzna gnezda i nisu prikovani za zcmlju kao cetvoronozne z ivotinje Orao je otelotovorenje vizije i

uvida, kao i ogromne snage za savladavanjc svih neprijatelja i za napad sa nepogresivim naurncm. Kada se nosi orlovo perje, ono podseca na prisustvo Velikog Duha. orao je povezan sa suncem. a njegova pera sa suncevim zracima

TOTEMSKIKOLAC Algonkinska rec totem znaci licni cuvar, obicno zivotinja iii biljka koja usvaja arncrickog urodenika preko obreda prelaska u adolescenciji

Toternski kolac se rezbari, cesto od kcdra, i predstavlja i porodicni i arnblern bratstva i podsetnik ria pretke On je sirnbol dostojanstva i uspcha, istorijskog i duhovnog ranga naro da. Mnoga simbolicka znacenja i price koji su povezani sa slikarna poznati su sarno ljudirna bratstva. Na primer, price plernena sa severozapadne obale Pacifika govore 0 preobrazavanju z ivotinja u liude. kao i ljudi u zivotiuje Kazu da narod lososa iii kitova zivi u velikoj srcci

u gradovima ispod talasa .. Za ptice gromovnice se kaze da

se obrusavaju s ueba, loveci ogrornne kitove za rucak Vukovi, kada se UI110re od Iova na kopnu, postaju kitovi ubice i love u moru

BOGINJA KUKURUZA Kukuruz je nastao iz divlje trave koja se zove ieosini, a koja je rasla u [uznom Meksiku pre 7000 godina. Americki urodenici su

DESNO Orlovo perje na perjanid poglavica arnerickih domorodaca simbolizuje zrake sunca

selektivno uzgajali kukuruz, a kada su stigli Evrcpljani. uzgajanje kukuruza se brzo prosirilo na ostatak sveta .. Kao osnovna namirnica, kukuruz je inspirisao rnnoge vazrie mitove .. Kazu da je on jedna od tri sestre, Kukuruzna zena. :lena oel bundeve i :lena

od pasulja, boginje plodnosti.

Boginja kukuruza kod lrokeza (Onata] cerka je majke Zemlje (Ejtinohe ). Onatu uhvate duhovi iz podzemnog sveta i mora

je spasiti sunce tako da letina moze da raste. Slicrie price koje se odnose na godisnja doba prisutne su u mnogim ratarskim drustvirua ..

TRAGANJE ZA VIZIJOM Pojedinac koji traz i uputstva

iii oelgovore na pitanja moze

da kreue u traganje za viz ijorn, ritualni cin preko kojeg se mogu dobiti korisni znaci, koji mogu

da se protumace kao uputstva duhova Traganja za vizijorn

se dogadaju kada adolescent prelazi put uodraslog coveka

Fraz ilac moli samaria za pornoc.

U prirodi se nade neko udaljeno mesto i obelczi pravouganikom iii krugom, gde trazilac ceka viziju .. Sveti darovi kao sto [e dunn (koji blagosilja zemlju) ostave se u ova] prostor za Velikog Duha .. Ponekad se kadulja, trava prociscenja. polozi na tlo kao krevet trazioca Trarilac ostaje u svetorn prostoru jednu iii nekoliko noci, moleci

se i cekajuci znakove iz sveta

oko sebe Veliki Duh moze da govori kroz bilo koje iskustvo,

cak i kroz beznacajne susrete sa

z ivotiujarna i pticama iii drugim silarna u prirodi Na kraju se cdaje

zahvalnost Velikorn Duhu za dobijeno, a traz ilac deli dozivliaj sa sarnanorn cia hi ga shvatio

ODRICANJE

Pot/at [e cinucka rec z a ceremoniju "odricania u kojoj istaknuti ljudi prireduju gOZbll i o dricu se svojih stvari, deled ih pripadnicima plemena Ponekad na kraju ove ceremomje oni

z apalc kucu i postaju beskucnici dok ponovo ne stvore bogatstvo

Davanje je ve orna znacajno za americke urodenike, koji srnatraju da je to velika cast z a davaoca i

za primaoca Trebalo bi da covek deli bogatstvo i da nikada ne drezi vise nego sto I11U je potrebno Curan se smatra orlom odricanja iii zernaljskim orlorn. On [e bezbrizna ptica zrtvovanja koja otvara puteve drugima

GORE Totemski kolac izrezbaren je figurama

i licima koja se nalaze jedno na drugom. Ova

lica predstavljaju pretke

iii natprirodna bica koja susrecu pripadnici bratstva iii koji im daju naroclte poklone

<

z

> s:

o o s: o

o n

ARKTICKA PREDANJA

o

z >

o

GORE Arktik je poznat kao zemlja ponocnoq sunca ..

GORE Za Inuite iglo je simbol kuce i porodicnoq zivota U Kanadi je on registrovani zastitni znak za Inuite

DOLE Neki od inuitskih sirnbolicklh slats: poklopac kutije, kepunska sekira i kavik, zakrivljeni noz

Unutar Arktickcg kruga, veliki okean jc okruzcn kopnorn, sa tundrom na rubu i zivotinjskim, ljudskirn i biljnim svetom na celom po drucju Arktik ukljucu]e Sibir i druge delove severne Rusije. Aljasku u Sjcdinjenim Drzuvama, Lapland u Finskoj, severnu Norvesku i Svedsku Nascljcn je uglavnom Inuitirna Aljaske, Kanade i Grenlanda,

i Fmo-Ugrima severne Skaudinavije i Sibira, u koje spadaju Saarni ..

Ekologija, klima i geologija Arktika uticu na znakove i simbole njegovih narcda Arktik je, kod ljudi koji tamo z ive, poznat kao "zernlja ponocnog sunca. leti sunce nikada ne

. z alaz i. a zimi nikada ne izlaz i.

Tajga i tundra su bezlican pcjzaz sa sirokim horizontima, dobro staniste irvasa iii karibua. sto

ga cini pogodnim za nornadske kulture koje se oslanjaju na lova na irvase .. Loy na fake, kitove i morski ribolov takode su vazni z a ljudski opstanak

INUITSKIOUHOVC

Naziv "Inuit" znaci "stvarni ljudi", Algonkinci su ih zvali "Eskimi, sto z na ci "izjclice sirovog mesa" lnuitska spiritualnost bavi se odobrovoliavanjem bogova i duhova iz prirode, da bi pomogli ljudima da prezive u surovim uslovima Nevidljive prirodne sile zovu se illua, a mogu se

naci u vazduhu, vo di, karneniu

i z ivotinjarna Inu a rnogu da postanu totemski cuvari ljudi, poznati kao torngal:

Duhovi kamena i medveda se srnatraju naro cito mo cnim. Kada duh rnedveda postane covekov torngak, simbolicno ga pojede medved i on se ponovo rodi kao carobnjak iii angakok

Za il1ua zivotinja se srnatra da su ve orna osetljivi na izradu oruzja ko]e ih ubija Ako bi ih ubi!o crude slabe izrade, prijavili bi to svetu duhova, pa se zivotinjski

duh mozda ne bi vratio u zernlju u nekom drugom zivotinjskorn telu Oa bi se 0\'0 izbeglo, Inuiti se dice svojim majstorstvorn

IGlO

Rcc iglo z naci "nastamba, a igluvajgak je lcdena nastarnba koju z irni koriste centralni Inuiti .. Izgradeni od kocki leda koje se dizu u spirali, zidovi igloa se zakrivliuju prema unutra, stvarajuci kupolu od leda s rupom na vrhu za ventilaciju

Iglo ie sirnbolican produzetak onih koji su ga gradili i njihovog odnosa sa okolinom 19lo se gradi iznutra i kada se "kljucni karuen" postavi na vrh, iglo i njegov graditelj postaju jedno Iglo orncgucava Inuitirna da opstanu u surovirn uslovirna, a gradi se od sarnih elernenata tog ekstremnog arnbijenta .

U inuitskoj mitologiji, Aningan je bog rncseca i efikasan lone koji na nebu irna iglo u kojern

se odmara, kada ga ncbom n e

vija brat sunce .. On deli iglo

sa lrdlirvirisongom, svojirn dcmonskirn rodakom, koji ponekad izlazi da igra po nebu,

z asmcjavajuci ljude

Iglo simbolizuje pocivaliste

i psihicki dom razlicitih strana ljudske prirode Godine 1958 kanadska vlada je registrovala sliku igloa kao zastitini znak, cia bi zastitila rad inuitskih umetnika i rezbara.

SIMBOLICNI ALATI

Dve druge vazne stvar i u inuitsko] kulturi su inuksuk: i

ulu .. Uobicajen simbol u severrio] Kanadi, inuksuk znaci "oblicje coveka" On je putokaz koji vodi 1I1Uite kroz bezlicnu tundru. Napravljen od kamena, inuksuk se pojavljuje u ljudskoj formi sa ispruzenim nogama i cesto sluz! navodenju karibua na mesta

gde ih je lako uloviti Dub ruka inuksuka pokazuje prema jezeru, sto znaci da se ujezeru rnoze naci riba na istoj udaljenosti na kojoj inuksuk stoji u odnosu na rub

jez era.

Ulu je zenski noz sa ostricom

. u obliku mesecevog srpa, koji se koristi za secenje platna, priprcmanje koza i za kuvanje

Ulu je sirnbol z enstvenosti i uloge zene u inuitskorn drustvu

KOSMICKI SATOR SAMIJA Ranije poznati kao Laponci.

Sarni su deo finsko-ugarske

rase, velike grupe plernena koji govore mnostvorn razlicitih dijalekata jednog [ez ika Sarni su tradicionalno bili lovci i rihari, koji su takode uzgajali pripitomljenog irvasa: kako irvasi odurniru, oni su postali vise nornadi

Kao sustinski sarnanska kultura, Sami shvataju svet sa raz licitirn nivoirna stvarnoati: donji, srednji i gornji svet. Zarnislja se da je svet sacinjen kao neka vrsta kosrnickog satora, pri cernu centralna osa Drveta sveta prolazi iz korena

u donjem svetu, kroz srednji svet svakodnevnog zivota, do sazvezda Velikog medveda na vrhu. Centralna osa se opisuje i kao cetvorostrani stub sveta ..

Za nebo se smatra da je pricvrsceno "severnim ekserorn", Polarnom zvezdorn, a molitve obezbeduju da ona ostane na mestu tako da se nebo ne srusi. Sarni se plase da Polarna zvezda rnoze jednom da se porneri, sto hi dovelo do unistenja zernlje

Tradicionalna nastarnba. Sarnija je sloz eni kupasti sator iIi kata, prethodnik jurta, koji rnoze da izdrz i veoma jake vetrove i sneg On predstavlja sirnbolicnu kartu kcsmosa, sa ognjistel11 u sre dini. koza satora predstavlja nebo,

a stoji na drvenim potpornim stubovirna koji su ekvivalent stuba sveta

Unutar kate postoji sveti prostor u kojem se drzi sveti bubanj .. Sami takode veruju da kada urnre clan porodice telo treba da bude izneto iz satora kroz boaso iii kuhinju, inace ce urnreti jos neko.

IRVAS

Irvasu pripada centralni znacaj u kulturi Samija, a drianje irvasa je simbol licnog, grupnog i kulturnog identiteta Deci se obicno daje irvas za nicanje prvog zuba i za imendan, a jos irvasa dobijaju prilikorn vencanja, tako da

svako novo dornacinstvo obicno poseduje malo krdo irvasa 5 kojirn bracni par moze da zapccne

novi zivot. Irvas se takode cesto povezuje sa sirnbolikorn rneseca i sa pogrebnirn obredom i srnrcu ..

GORE I rvas je opsti i sveobuhvatni simbol zivota i smrti kod Samija. Veruje se da on vodi dusu pokojnika u gornji svet

KELEVALA

Elias Lenrot, finski naucnik. sakupio je mitske i magijske pesme koje su prenete kroz vise pokoljenja seljaka, objavivlsl, 1835, Kelevalu, finski nacionalni ep. Pesme i sage ovog epa pruzaju vazan uvid u verovanja i predanja samijskih naroda.

SVETI BUBANJ

Sveti bubanj je znacajan za Sarnije. Napravljen od brezovine, sa glavom od koze irvasa, ovaj bubanj se obicno oslikava sokorn od jove iii krvlju figuricama Ijudi, duhovima prirode i sa cetiri pravca oko centralnog simbola sunca .. Kada se bubanj udara dolazi do pomeranja niza malih prstenova, a kada se oni konacno umire dolazi do sarnansklh predskazanja i prorocanstava. Sami koriste bubanj kao putokaz u svakodnevnom iivotu, da bi nasli stvari koje su izgubljene i u isceliteljske svrhe

» :0

-I

m

o » z

SIMBOLI SPIRITUALNOSTI

I ZNAKOVI I SIMBOLI IGRAJU VITALNU ULOGU U SVIM SVETSKIi'v[ RELIGIJAlvfA KAO PREDMETJ NA KOJE MOGU DA SE USREDSREDE MISLI I MOLITVEo ONI POKAZUJU PUT KROZ NATPRlRODNI SVET DUHA, DELUJUCI KAO BELEZI VERE, NASTAVNA SREDSTVA I POMOC NA PUTOVANJU PREl'vLA RAZUMEVANJU SLOZENIH FILOZOFIJAo

ex:

.........

SAMANIZAM

o, V1

o CD

::2

Drevna tradicija sarnanizma podrazumeva ulazak pojedinca

u izmenjena stanja svesti da bi mogao da poseti druge nivoe stvarnosti, iz kojih mogu da proizidu pouke, isceljenje iii

vizije z a njegovu zajednicu S poreklorn u paleolitskom periodu, samanlz am moze da se nade u korenirna mnogih vclikih religija sveta, kao i na rubovima mnogih drugih

Rec sarnan potice od Tunguza u Sibiru. a znaci "ona] ko zna" Sarnani su posvecenici transa, zanosnog i izrnenjenog stanja u

GORE Semene Ijuske se obicno koriste za pravljenje sarnanskih zvecki

DOLE Severnoamericki sarnan, sa bubnjem i kopljem, "preobraca se" u vuka ..

kojern se smatra da orii napustaju svoje telo, da se penju na nebo

u "rnagijskom letu" iii da silaze u podzernni svet da bi se sastali s precirna i razgovarali sa duhovima prirode Mnogi sarnanski sirnboli predstavljaju prcobrazenje iii oslobadanje od jedne vrste postojanja u drugu

Tradicionalni samanizarn se danas malo praktikuje, ali jedan talas intere sovanja se razvio na Zapadu, inspirisan Jungovim povezivanjem sarnanizma

sa idejarna 0 "kolektvnorn nesvesnorn" i sve vccern davanju vaznosti putovanju izmedu razlicitih svetova iii stanja

POZIV SAMANU

Samani mogu da naslede svoju ulogu, ali se cesce desava da dozive spontani poz iv kao

ljudi koje je priroda odabrala Sarnansko pozivanje je sarno po sebi sirnbolicna pojava Cesto se dogada da novog posveccnika pozove skoro srnrtno iskustvo, kao sto je udar groma iii prezivljavanje neke smrtonosne bolesti Neb dozive snoliko iskustvo komadanja, pri cernu oni metaforicki umru i zatim se ponovo rode.

Drugi sarnani ITlogu biti "pozvani" tako sto ce se u snu sresti sa polubozanskorn iii

bozanskom licnoscu Cesto su

te licnosti iz snova urnrli preci samaria koji ga obavestavaju da je on izabran Neb sarnani imaju nebeske supruge koje ih zovu na put.

Suocavanje sa sopstveno11l srnrcu iii putovanje u smrt predstavlja snazan simbol samanske sposobnosti da preobrazi svoje svakodnevno

bice i da z ivi b ezgrcsno uprkos napadirna i izazovirna zivota .. Kazu da su neb samanski ratnici toliko koncentrisani da mogu da hodaju kroz baraznu vatru i da ostanu neozledeni Psiholcski gledano, hodanje kroz smrt predstavlja sposobnost odbacivanja licne istorije i identiteta, tako da ne postoji nista sto moze da se napadne.

SAMANSKI LET

Za samane k azu da mogu magijski da lete u obliku zivotinje, iii

kao duh odvojen od tela. Na

ova] nacin sarnani mogu da lete kosmosom, prernoscujuci zemlju

i nebo, sto odrazavaju mnogi simboli

Paleolitske pecinske slike u Laskou, Francuska, pokazuju samaria 5 rnaskorn ptice, a sibirske samanske svestenice jos nose pticju nosnju .. U busrnanskim crtezima u kamenu, na jugu

Afrike. "antilopa transa]e stvor nalik antilopi, s nogarna podignutim u letu .. Ona verovatno simbolizuje sposobnost samaria da razgovaraju s precima, buduci da se u busmanskoj mitologiji pokojnici pretvaraju u anti lope Slicnc letece z ivotinje [avljaju se u sibirsko] sarnanskoj mitologiji (i mogu da budu izvor leteccg irvasa Oeda Mraza )

PARALELNI SVETOVI

Osnovna samanska kosmologija sastoji se od tr i nivoa ili sveta

- gornji svct, sredrija zernlja i podzemni svet - ali neb predanja daju opis cak scdarn iii devet svetova

Uloga samaria jestc da napravi spone iii cia putuje izrnedu

ovih svetova. a mnogi sirnboli

se odnose na vezu izmedu

njih. U tradicijarna arnerickih domorodaca izlazak dirna kroz rupu kolibe predstavlja putovanje duha izrncdu zernlje i neba Drvo sveta [e sarnanski sirnbo] koji se [avlja u mnogim kosmologijama

- nordijski bog Odin, koji se vesa na drvo sveta Igdrazil, dolazi do spoznaje preko izmenjenog sta nja koje je rezultat patnje Lestve

su slican simbol, a nalazirno ih

u brezarna sa sedam cvorova sibirskog sarnanizma, ali i u drugim predanjima, kao sto je Egipatska knjiga mrtvih i Start zavet

Za mnoge sarnane postoji direktna veza izmec!u njih i prirodnog sveta .. Romski sarnan prica 0 zernlji kao 0 svojoj

baki, a 0 biljkarna, zivotinjama, suncu, mesecu i zvezdarna kao 0 roc!acima, s kojirna razvovara da

o

DES NO Tunguski sarnan iz Sibira nosi kozu i rogove svog duhovnog saveznika, irvasa, da bi produbio odnos s tom zlvotiojorn

bi dobio uplltstva Neki psiholozi vide direktnu vezu izrnedu paralelnih stvarnosti samaria i odnosa izmedu sna i svakodnevne stvarnosti Iz ove perspektive znakovi i slmboli iz nesvesnog, iii u prirodi, prcdstavljaju vrata koja nas zovu u drugi nivo stvarnosti. Sanjanje orla, na primer, moze nas pozvati da zauzmerno distanciran pristup, sa ostro fokusiranom paznjorn.

BUBAN]

Koriscen za uvodenje sarnanskog transa, bubanj irna narocito sirnbolicko zriacenje kao sredstvo kojim se prelazi u izrnenjena stanja iii druge svetove Ustaljen ritarn koji se svira na bubnju, a ponekad na zveckarna iii drugim instrurnentirna, blokira druge culne informacije. ornogucujucl sarnanu da ude u drugo stanje svesti Bubnjanje ima vez e sa praiskonskim zvukorn, z a koji se ponekad srnatra da je puIs zernlje

Za samane Altaja, centralna Azija, koz a bubnja predstavlja podelu izrnedu gornjeg i donjeg sveta U svirn sarnanskirn kulturarna bubanj je simbol odnosa izrnedu gornjeg sveta, koji se cesto povezuje sa muskarcern,

i donjeg sveta iii utrobe, koji se povezuje sa zenom

SAMANSKI SAVEZNIK Sarnan ima saveznika ili ucitelja u obliku pretka, upokojenog sarnana. iii cesto zivotinju iii duha prirode koji rnu pornaze da dostigne izruenjena stanja i svoju najdublju prirodu Preko ove veze sarnan se konacno susrece sa svojim dvojnikorn iii

Oft > s > z

N > s

individualnun bicem Saman rnoze da oporiasa radnje i glas iivotinjskog saveznika da bi mogao da deli njegove percepcije, darovitost i inteligenciju Za samijske sarnanc kazu da postaju vukovi, rnedvedi, irvasi ili ribe. Tunguski sibirski sarnan ima zrniju kao duh koji mu pomaze. a tokom samanskog transa oponasa njene grniiuce pokrete

DOLE Samanski bubanj sa stilizovanom slikom konja u trku naslikanom na povrslni

SAMANSKA PUTOVANJA Simbolicni svet samana moze da bude znacajan ljudirna koji pate od nervnog sloma ili se suoce sa srnrcu .. Saman moz e da napusti sadasnju stvarnost da bi pronasao mudrost ili znanje u alternativnim stvamostirna. Susretljivi duhovi

z ivotinja i predaka mogu se posrnatrati kao aspekti covekovog nesvesnog, koji se susrecu na

zivo tnorn putovanju

TAOIZAM

38

o z _j

< :::l

o

CD

GORE "Svernocni" pecat Lao Cua, taoisticki magicni dijagram koji obuzdava kosrnkko ci ..

DOLE Prema legendi,

Lao Cu je, rastuzen nesposobnoscu naroda

da prihvati "put" koji je

on predlagao, napustio civilizaciju i odjahao u pustinju na vodenom

biku .. Na poslednjoj

kapiji carstva ubeden je da ostavi zapis 0 svojim uceniirna. i napisao je deja Tao Te Cing

Taoizam [e rcligijski i filozofski sistern, za koji k azu da ga je u

Kini osnovao Lao Cu (iii "starac"] u VI veku pre n .. e .. Taoizam je

bio uticajan u Kini i Japanu, a u modernom dobu interesovanje se prosirilo i na Zapad

Prerna predanju, Lao Cu

je bio autor Tao Te Cinga ili "Knjige 0 putu", zbirke aforizarna koji se bave prirodom sveta i povczanoscu covecanstva s tom prirodorn Centralni princip ovog dela je neakcija ne pasivnost, nego aktivna saosecajnost s prirodom zivota, sagledavanje zivota onakvog kakav on [este, pre nego stremljenje ka ispunjenju

niz a zelja ..

I taoiz am i konfucijaniz arn su uveliko uticali na kinesku kulturu i istoriju .. Konfucijanizarn je eticki pristup z ivljenju i vladanju zasnovan na cvrstirn principirna,

ukorenjenim u verovanje da ' civiliz acija moze da izgradi bolje drustvo, dok se taoizam vise bavi zivljenjem u skladu s prirodom stvari kakve one stvarno jesu ..

TAO

I licni i kosmoloski princip.

tao (ili "put") opisuje nastanak kosmosa i stvaranje sveta. On se odnosi na izvor obrazaca prirode i na oseku i plimu prirodnih sila. U isto vrerne. tao je misticni put koji rnoze da se prati zivljeujem u stanju jcdnostavnosti. u skladu s ritmovima prirode

Ook se na Zapadu srce sagledava kao izvor hrabrosti

i ljubavi, za Kineze je ono

izvor cuvstava, se diste pet

cula Otkrivanje taoa z avisi

od "praznjenja" srca od vecito promenljivih iluz ija cula, tako

da je on istinit i vecan .. Obicno se navodi da je Lao Cu rekao da "tao 0 kojem moze da se govori nije vecni tao" To znaci da se tao odnosi na ono sto prethodi svim vidljivirn stvarima (iii "rnnostvu stvari"] u prirodi.

Ook mnogi religijski sistemi sagledavaju raj kao stanje van ljudske zemaljske egzistencije, taoizam se, kao i veliki deo kineske misli, vise bavi jedinstvorn u kojem covek z ivi

u taou i poistovecuje se s njirn. Tako zivljenje prema taou znaci da covek bude voden najdubljim putem u prirodi, koji se nalazi izrnedu zemaljskog i rajskog postojanja.

JIN I JANG

Za Lao Cua nije postojalo nesto kao cvrsta definicija dobra i zla u

smislu da se, cirri se opisc stanje "dobrote". odmah i neminovno priziva stanje "nedcbrote" kao suprotne sile .. Simbol jin/jang ukazuje na balansiranjc prirodnog zakona iii ciklusa promene, u kojem svaki pokret sadrz i iii se na kraju pretvara u svoju suprotnost: snaga dovodi do slabosti, zivot do smrti, a musko do zenskog

jln, zenski princip, povezuje se s hladnccorn. tamom i

z ernljorn: jang, muski princip, sa svetloscu, toplinorn i neborn Ovaj simbol pokazuje da zivot mora da se sagledava kao celina ida ne rnoz e da istinski postoji u izclovanim delovirna .. Tamni

i svetli delovi ovov simbola

c

direktno su suprotstavljeni, pa

ipak se preplicu i mcdusobno su zavisni: dye male tacke u sirnbolu pokazuju da svaka suprotna

sila sadrzi serne one druge Ova oblika zajedno cine savrsen krug, simbolizujuci celovitost prirode

Savrerneni primer ovog principa ocit je u odnosu covecanstva prema ekologiji planete Nasa sposobnost

da upregnemo silu, resurse i informacije ogromno je po rasla, ali ako ne uspemo da spoznamo svoju zavisnost od vel ike celine

zivotinja i prirodnih sila oko sebe nase snage ce na kraju dovesti do nase smrti .. Simbol jin/jang pokazuje kako svaka sila, u trenutku kada je najveca, dovodi do svoje suprotonosti

BOZANSKE LICNOSTl

Taoizam nije u pocetku irnao nikakva staticna verska ucenja, niti je bio vezan za postovanje bozanstava, ali se vremenom,

kako je po stajao popularan, mcsao sa starijim kincskim vcrovanjirna kao sto jc tcorija pet olcrncnata i p ostovanje prcdaka Postao je ncsto slicn iii narodnoj rcligij], pa je slavljcn ceo panteon b oz anstava. ukljucujuci mitskog Car» od nclrita. Sam Lao Cu je pretvoren u boz anstvo i bio ic jedan od najvazniiih taoistickih boooya

"

Taoisticki pantcon odrazava carsku hijcr.uhiju u raju i paklu,

a taoisticki svcstcnici stupaju u vezu sa ovirn bozanstvirna putelll mcditaclie i vizuclizaciie Ponekad s e za naro d izvodc mctafiz ick i

iii sirnbolicki tcatarski obrcdi

da bi se prikuz alo znaccnje

i funkcionisanjc bozanske hijcrarhije Mnogi taoisti mole

se boz anstvirna iii prinose

zrtve svetilistima koja su njirna posveccna

Kazu da ie Lao Cu bio [edna od rcink.iruacija Velikog vrhovnog gospoda iii Taj Sang Lao (una.

On je simbo] coveka koji je

postao jedno sa taorn, uspevsi

tako da stvori besmrtno telo koje sc odvaja od fizickog tela prilikorn srnrti ..

Kazu da je Ju Huang, Car

od ncfrita, takode poznat kao Gospodar ncba. vrhovni vladar ncbesa i podzemnog sveta

Za Kincze nctrit simbolizuje plernstvo. savrsenstvo i bcsmrtnost i smatra se "raj skim kamenorn Car od ncfrita je glavni delitelj moraine pravdc i zastitnik covccanstva U kineskoj tradiciji. rajska uprava se smatrala kopijorn carske vladavine na zcmlji, a Car od neb-ita bio je u direktnoi vez i s kine skim carom

PAN KU [ PET SVET[H PLAN[NA

Druga nina taoisticka licnost

je mitski Pan Ku, z a koga kazu da jc pryo stvorerio bice .. Posle stvaranja kosmosa, u kojern je haos bio podeljen na sile [ina

i janga, mcdudelovanie ovih suprotstavljenih principa elovelo je do stvaranja Pan Kua, koji je zatim uzeo dleto i cekic i pocco da klese ostatak svcta, a narocito prostor koji lezi izrnedu neba

i zernlie Pan Ku je z ivco 18 hiljad.i godina, svako dnevno rastuci, a kada je, po z avrsetku zadatka, legao i urnro, njegovo

LEVO Do hrama Biksija na Taj Sanu, svetoj planini istoka, stlze se penjuci se uz 7 000 stepenika "Rajskog stepenista"

telo je postalo svct, cija se vclicina obelezava sa pet svetih planina u Kini Sunbolicno povezane sa pet elernenata. one Sll stajale unutar cetiri strarie sveta i II centru

cars tva, a verovalo se da drze nebo

Lao Cu je savetovao sledbenike da "budu mimi kao planina i da teku kao velika reb', a mnogi Sll traz ili tao povlaccci se II planirie da zive u sarnoci .. Po taoistickorn verovanju planine Sll sredstvo kornunikacije sa besmrtnicirna

i s prirodom Kao sto je sluca]

sa drvetorn sveta, one povezuju gornji i donji svet. Svete planin e su mesta hodccasca One su se postovale kao prava boz anstva, manastiri se naslanjaju na njihove padine. a sam car se jcdnorn godisnje peo na vrh najsvctije planine. Taj San, planinu istoka, da princse zrtvu ..

TAO I MESEC

Prema nekim tekstovima, prvi taoisti su bili sarnani koji su leteli na mesec i tamo savladivali sve tajne promene .. Nasuprot tome, taolsticko videnje sunca bilo

je da je rec 0 necem stalnom. Prvi taoisti su se daleko vise interesovali za ono sto rnoze da se naud od meseca i njegovih mena

GORE Car od nefrita je bio slavljen kao bozanska glava hijerarhije raja i pakla

SASVIM GORE Simbol jin/jang predstavlja beskrajnu igru suprotnih svojstava u prirodi

> o

N

HINDUIZAM

40

Vl

o z

<

f--

o

GORE Ganes, bog sa slonovskom glavom, simbolizuje svetu mudrost i obilje

GORE Cetiri glave Brahme predstavljaju cetiri strane sveta

Bez pojedinaenog istorijskog osnivac.i, bez ustaljenog niza verovanja iii dogll1i i bez ikakvog izvora autoriteta, hinduiz arn obuhvata mriostvo verovanja i obrcda, koji su cvrsto utkani II

tlo i kulturu lridije Mcdu velikim svet skiru religijama hinduizarn je treci po broju sledbenika (koji uglavnom zive u Indiji i Ncpalu ) Medutirn, mnogi Hindusi n e

pr izriaju termin hinduizam kao opis svoje religije, govoreei urnesto toga 0 sanaiani darmi - vccitoj religiji iii zakonu Slozena sanskntska rec derma odnosi se na prirodne nepromenjive zakone koji odrzavaju kosmos i drze ga

u ravnotezi. sto je princip nalik

na tao. U svakodnevnorn zivotu on se prevodi kao obaveza da se slcde izvesni z akoni i ispunjavaju drustvene i eticke odgovornosti, tako da za mnoge Hinduse ne postoji podela izrn edu svetovnog i religijskog z ivota ..

BRAMAN

U hinduskoj misli postoji [cdrio vrhovrio bice - Braman koje

[e beskrajno i vecno Braman [e izvor z ivota, dusa sveta i pr isutan je u svirn stvarirna kao atman, prava priroda neprorncnjivc

sus tine individualnog zivog bica

Bas kao sto sva ziva bib prcdstavljaju sicusne delove kcsmosa. tako Braman poprirna razlicitc forme, pre dstavljajuci neke aspekte bOZanskog Shod no tome, postoje mnogi bogovi i boginje u hinduskorn panteonu, ukljucujuci Ganesa sa g[avom slona. boga srece i mudrosti:

Han umaria, boga majrnuna koji prcdstavlja odanost, hrabrost i posveceriost, i Lak smi, boginju blagostanja sa cetiri ruke

TRIMURTI

Rec trimurti na sanskritu

znaci "poscdovanjc tri oblika i terrnin je koji se koristi z a opis vrhovnog trojstva u hinduizrnu. "Brann (Tvorac}, Visnu

(Cuvar ) i Siva (Rusitelj) Brama Tvorae (ponekad prikaz ivan

sa cetir i grave koje g[edaju

na cetiri strane ) predstavlja uravnotezujucu silu koja povezuje Visnua, tvorca svetlosti, i Sivu, gospodara mraka Iako je Brarna vaz an, postoje sarno dva poznata hrarna koji su posvcceni iskljucivo njemu, dok se Siva i Visnu slave kao glavna bozanstva

LEVO Visnu i njegova supruga, Laksrni, jasu Garudu, orla koji simbolizuje mudrost koja se postize otvorenim umom

VISNU

Takode zvan Cuvar, Visnu

cdrz ava harrnoniju kosrnosa i prcdstavlja manife staciju surica koje svakodrievno prclazi ncbo

u tri krupna koraka, u svitanje.

u podne i na zalasku Kazu da je on, kao cuvar sveta, poprimio deset inkarriacija, koje se porninju kao "avatari" (doslovno "onaj ko silaz!"): u njih spadaju Rarna, Krisna i Buda. Kao gospodar kosrnosa, Visnu plovi na iskonskim vodama, spavajuci na zrniji Ananti. Njegova cetiri glavna simbola su sanka (iii skoljka}, koja se koristi za rasterivanje demon a, gada (ili toljaga), koja predstavlja vlast, [aha (i[i disk) protiv zlih sila

i p adma (iii lotos) kao sirnbol reinkarnacije Tulasi (slatki bosiljak)je sveta b iljk a za Visnua i cuva se u hramovima njernu posvecenim, a njeni listovi se koriste kod svetih svccanosti.

SIVA

Bozanstvo suprotstavljcnih

i cesto kontradiktornih karaktcristika, Siva prcdstavlja ne samo unistenje, nego i obnovu, bas kao sto se red pojavljuje iz haosa i kao sto nevi z ivot dolazi posle srnrti .. Kao Nataradza, on je gospodar opsteg plesa stvaranja

i unistenja preko kojih odrzava ravnotezu kosrnosa Razigrani Siva se obicno prikazu]e sa cetiri ruke koje su okruzene krugom plaruena, sto predstavlja suncani disk i stvaranje i kontinuitet kosrnosa Siva je takode vrhovni bog muske snage, a simbolizuje ga linga falusnog oblika (pandan zenske joni), kao i asketski jogi,

obucen u pepeo i zivotinjskc koze Njegovo trece oko (cakra

u srcdini cela ) moz e da unisti vatrorn svc koji ga pogledaju,

ali tako de garantuje mudrost prcobrazenja Siva se ponekad prikazuje kako jase belog bika, Nandija, sirnbol mcci i muskosti, koji se cesto poiavljuje u svetilistima ovog boga

SAlOl

Sakti je jos jedan vaz an

aspekt bozanskog Sakti ie

zcuski princip, dinarnicna zivotodavalacka energija kosmosa koja aktivira stvaralastvo: bez Sakti drugi bogovi ostaju pasivni i bez rnotivacije Sakti se cesto

pr ikazuje kako grli Sivu i irna

dve strane svoje prirode, jednu neznu i smirenu. drugu surovu

i strahovitu Boginja Kali, koja

se obicno prikazuje s crnirn

jcz ikorn, zakolutanim o cirna,

o strirn zubirna i vencem lobanja, pcrsoriifikacija je potonje strane, dok Parvati, Sivina sup ruga,

pre dstavl]a prvu stranu

SLOG AUAf

U sanskritskoj kaligrafiji rnisticni slog aU111 sirnbolicna je predstava Bramana

Opisuje se u Upanisadarna (sverim tekstovima hinduizma] kao zvuk koji stvara i odrzava kosmos, a smatra se da se njegovirn izgovororn sazima ceo kOSITloS (proslost, sadasnjost i buducnosr ). Ova] zvuk sadrz i,

u stvari, tri glasa, A, U i M, koji prcdstavljaju tri boga (Bramu, Visnua i Sivu ) kOji kontrolisu zivot. Oni zakode simbolizuju tri ljudska stanja, san, spavanje i

DESNO Dajvali (svetkovina svetlosti) podrazumeva simbolicko prinosenje svetlosti da bi se predstavio trijumf dobra nad zlom

budenje, kao i tri svojstva, zelju, znanje i delanje Aurn se koristi kao mantra kod mcditacije i prilikorn svete ceremonije ..

DNEVNA MOLITVA

Pud i.a iii dncvna molitva obicno se obavlja kod kuce i glavni je oblik hinduske mclitve, iako

se molitva koju vodi svestcnik takode dcsava dva puta dnevno u mandiru (Itramu ). Kod kuce se molitva odrzava na svetorn mestu, gde su odabrana porodii:na

boz anstva predstavljena u

obliku slika iIi kipova, koji su poznati kao mUftis .. U rnandiru

se odrzava veorna ritualizovana svccanost poznata kao arti .. Ovo podrazumeva osvetljavanje pet bozanstava od strane svestenika, koji kruzi lampama ispred centralnog bozanstva dok vernier pevaju pesmu iz svetog pisma

Na kraju svecanosti dolazi do simbolii:nog priuosenja hrane (kao sto je voce, orasi iIi slatkisi l bozanstvu radi blagoslova, a zatim se ta hrana deli vernicirna

SVECANOSTI

Hinduska godina sadrzt rnnogo svecanosti kojima se obelezavaju dogadaji iz z ivota bozanstava

iii se slavi promena godisnjih doba .. Sve ove svecanosti su vesele, sa mnogo muz ike, plesa i drarne i daju priliku porodicarna

i prijateljima da dodu z ajedrio. Odrzavana u cast boginje Laksrni, Dajvali, svei:anost svetlosti, najrasirenija [e svei:anost koja

se slavi u lndiji, simbolizujuci trijumf dobra nad zlorn U nekim delovima zemlje, Dajvali (u oktobru iii novembru) obelezava

n ovu godinu; nagovestava nov pocetak i predstavlja vreme kada se placaju dugovi, i:iste i krece kuce i osvctljavaju mncstvorn svetiljki. Svecanost Holi, u martu, proslavlja zctvu z ita i veoma

je radosna, sa velikim vatrama

i marifetlucima (kao sto je posipanje naroda konfetama ) i plcrorn

GANG

U z emlji vreline i prasinc, vclike reke Indije su vazan izvor zivota i energije, pa z ato nije cudo sto se slave kao svete .. Najvaznija mcdu njirna je Gang, koja se slavi kao boginja Ganga, a

tece preko Indije od izvora u Himalajima, koji su takode

sveti Na hodocasca se ide u Varanasi (p ovez an sa Sivorn) n a obalarna Ganga da bi se narod okupao u svetim vodarna reke Veruje se da Gang orncgucuje oslobadanje od samsare, ciklusa ponovnog rodenja, a Varanasi

se smatra povoljnim ruestorn

z a kremiranjc i z a razbacivanje pepela pokojnika. Organizuju se i hodocasca svetirn mestima u Hirnalajima. narocito planini Kallas. gde kazu da Siva sedi i mcditira.

z o c

N > s

GORE Simbol aum predstavlja sveti zvuk stvaranja sveta

DOLE Siva, koji igra u krugu plamena, kosrnicki je simbol zivota, smrti i ponovnog rodenja ..

KRAVA

U hinduizmu

krava se smatra svetom i klanje krave se smatra strasnirn zlodnorn. Simboli plodnosti

i izobilja, krave su glavne za indijsku poljoprivredu, njihovo mleko je vazan izvor hrane dok se volovi koriste za vucenje pluga, ornoqucujuci tako sejanje zita

lV)

o z -' « ::J I-

0:

CL V)

-'

V)

BUDIZAM

GORE Kada je Buda sisao kosu, koristio je ovaj cin kao simbol odluke da se odrekne sveta

DOLE Otisak Budinog stopala ukrasen budistickirn simbolima, ukliucujud obmutu svastiku (kukasti krst), drevni simbol koji prethodi nernackirn nacistima

Pre otprilike 2 500 godina Sidarta Gautarna, osnivac budizrna,

rodio se na granici izmedu

Nepala i severrie Indije Buda

iii Probudeni je titula kojuje dobio posto je postigao duhovno samoostvarenje iii "prosvecenje", postajuci otelotovorenje savrsene rnudrosti i samilosti Budizarn

se ne z asniva na ver ovanju u Boga, nib on irna ustaljeno vjeruju, neb eentralni autoritet iii cpste prihvaceno sveto pismo Nikada ne zahtevajuci po darucku pokornost od svojih sledbenika, budizam koegzistira sa lokalnirn religijskirn tradicijama i darovao narn je bogatu tradici]u sa raznolikim simbolima i mitskirn misljenjern

BUDIN ZIVOT

Zivotna prica Sidarte Gautame predstavlja ternelj budizrna,

simbolizujuci mnoga od njegovih osnovnih ucenja, ukljucujuci potrebu za velikim trudorn, potpunim samoodricanjem i beskrajnom sarniloscu Odrastao kao prine, Gaunama se odrekao svog bogatstva i napustio je porodieu u potrazi za uzrokom patnje u zivotu Posle mnogo godina koje je proveo kao

lutajuci isposnik, zakljucio je da ni predavanje z adovoljstvirna

ni krajnja uzdrzanost ne daju odgovor, pa je seo da razrnislja

o ovorn problernu pod drvetorn prosvecenja u selu Bodgaja, Indija Tu se prosvetlio i doziveo je nirvanu - blazeno stanje savrsenog mira, znanja i istine .. Iako vise nije bio vez an za fiz icki svet, Buda je o dlucio, iz samilosti, da ostatak z ivo ta provede

p oducavajuci. Prvu besedu je odrzao maloj grupi ucenika

u Sarnatu, gde je ucio Cetiri plemenite istine i Osmostruki put, ucenja koja objasnjavaju prirodu patnje i kako da se ona okonca .. Ovaj put podrazumeva disciplinu misljenja i delovanja

i potvrduje nacin zivota koji ne zeii nikoga da povredi Buda je osnovao monasku sangu (sabor] sa zadatkom da cuva i siri njegovo ucenje

SPASITELJI

Dok se neke forme budizma koncentrisu na licno spasenje, postoji i put koji su budisti porninjali kao "put spasitelja" Spasitelj je ucenik budizma (rnuski iii zenskf ) koji je sposoban da postigne nirvanu - sto znaci oslobodenje od samsare (ciklusa ponovnog radanja] - ali se

opredeljuje za ostanak u fiz ickorn svetu da bi pOll1ogao drugirna

Na paliju (jeziku koji je nastao

iz sanskrita ). rec bodisatva (spasitelj] znaci "onaj koje sustina istine i rnudrosti" Spasitelji se ruzlikuju od Bude po cpustcnoj pozi, cesto prikazani kako sede

iii leze da bi pokaz ali svoju

stalnu vezu sa covecanstvorn Medu najvaznijim spasitcljirna

su Majtreja (Majl a] 1I Kini), dobrodusna buduca licnost, ocekivani rnesija budizrna,

koji se obicno prikazuje kako

sedi u z apadnjackorn stilu. i Avalokajtisvara (Guan Jin u Kini ), otelotvorenje saosecanja i milosti

BUDISTICKA KOSMOLOGIJA

Za razliku od zapadnjackog vidcn]a kosrnosa koje tcce od pocetka do kraja, budisticka kosrnologija je ciklicna Ona ne samo da se primenjuje na ljudski

z ivot (beskrajni eiklus rodenja. srnrti i ponovnog roderija ), nego

i na sisterne sveta .. Oni ce nastati, nestati i biti zamenjeni novirn poretkorn Neki budisti takode veruju da postoje bezbrojni sisterni sveta koji postoje istovrerneno. od kojih svaki

irna svog Budu, a neki od njih irna]u irnena i 5 kojima se rnoze kornunicirati Tako budisticke ikone ne predstavljaju uvek istorijskog Budu Gautamu (koji se porninje i kao Sakjamuni Buda ), nego mogu da predsravljaju bude u raznim inkarnacijama. Jedan od takvih je Amitaba, Buda bcskrajnc svetlosti i cuvar Zapada, koji se cesto prikazuje 5 lotosom u ruci i u drustvu pauna

STUPA

Jedan od najvaznijih i najprepoznatljivijih simbola budizrna je stupa. U drevnim tekstovima rcc stup.1 znacila

[c "vrh", a stupe su u pocetku

bile pogrebne humke koje su sadrzavale svete ostatke Bude

ili njegovih gl.1vnih ucenika

(od kojih su neki postigli prosvecenje ). Osirn sto je sirnbol Bude i njegovog konacnog oslobodenja od sarnsare, stup.1 je i kosmicki simbol. Iako irna mnogo arhitektonskih varijacija, ona se tipicno sastoji od kupole (allda), koja simbolizuje i "svetsko jaje" (arhetipski simbol stvaranja sveta) i majcinsku utrobu, dok relikvije koje sadrzi predstavljaju seme zivota .. Kupola obicno pociva na cetvrtastorn tronu,

koji se tipicno povezuje sa cetiri strarie sveta, sto znaci da kupola neba pociva na zemlji .. Stupe

su se kasnije razvile II mesta za rnolitavu, a ponekad su gradene da bi se slavili vazni dogadaji

MOLITVENI TOCAK Subanj koji

se vrti sa upisanim molitvama poznatje

kao molitveni rocak. Kazu da

je jedan okret u smeru kazaljke sara jednakjednoj izgovorenoj molitvi .. Veliki molitveni tockovi

nalaze se van budistickih svetilista. a vrte ih hodocasnkt dok hodaju oko svetilista.

OTISA.K BUDINOC; STOPALA

U budizmu (i u hiriduizmu ) otisci stopala mogu prcdstavliati prisustvo svcte licnosti ili bozanstva, koji saz imaju sve njihove osobine i atr ibure

Mnogi budisticki luarnovi sadrze duboreze kopija Budinog stopala, ccsto sa budistickim simbolirna kao sto je osmopaocani to cak: koji simbolizuje Budin zakon. Otisci Budinih stopala su takorle ukr aseni sirnbolima kao sto su ribe. svastik a, dijarnantsko zcz!o, skolika, saksija i kruna Smatra se da ce posvecenici, ukoliko slede Budine korakc, takode postici prosvcccnje

TIBETANSKI BUD IZAM

Budizam nastoji da se prilagodi razlicitim zcmljarua i kulturarna na kojc se prosirio Ponekad poznat kao Vadzrajana (dijamantsko ili srcdstvo munje). tibetanski budizarn karakterise panteon buda i spasitclja, kao i mnogi zivopisni obrcdi, .utefakti i umctnicka dcla. Vaznost zivih ucitelja posebno se nagl.1sava; za neke od njih (pcnnate kao larne) veruje se da Sll reinkarnaci]c svetih ucitelja iz predasnjih

vremena. a z ive na zernlji kao spasitclji Obredna praksa podrazumeva stvaranje mandala (npstraktnih crteza nalik tocku). po navljanje mantra i izvo denje rnudra (simbolickih pckreta rukama ) Figurice i mandale koriste se z a koncentrisanje misli na mcditaciiu

GORE Ziatna darrna-cakra. weak sa osam palaca

koji simbolizuje ucenja Sude, stoji izrnedu dva kipa jelena, predstavljajuc'i Sudinu prvu besedu u Parku jelena, u Sarnatu, hram Dzokang, Lasa, Tibet

ZEN BUD I Z A I\1

Zen budizam karakterisu prostor i jednostavnost Razvijena u Kini, Koreji i japanu. tradicija zena uticala je na kinesko-japanske umetnicke forme, kao sto su kaligrafija, slikarstvo i po ez ija, kao i ar anzuanje cvcca i basta, cajanke, pa eak i borilacke vestinc, sto sve skupa uspostavlja red, jednostavnost i ustaljenu proceduru

GORE Viseslojni simbol stupe

SLON I BUDA

Price 0 Sudinom rodenju obavijena je znamenjima 0 njegovoj velidni Dok je bila trudna, njegova majka je usnila kako rada belog slona sa sest kljova. Dolazak izabranog bio je odavno predskazan, pa su turned uzimali ovaj san kao najavu njegovog predstojec'eg dolaska .. U indijskoj kulturi

beli slon je breg Indra, kralj bogova, a slonovi se zovu "rusitelji prepreka" sto je atribut koji se pripisuje hinduskom bogu sa slonovskom glavom, Ganesu U budizmu se slon ponekad koristi kao simbol Sude, predstavljajuc'i njegovu rnirnocu i snagu

]UDAIZAM

44

o z _J «

o

CD

GORE lstocni zid svake sinagoge sadrz' svitke Tore, koji se citaju sa podignute platforme radi ukazivanja postovanja. Lampa stalno gori kao simbol zaveta koji je jevrejski narod sklopio s Bogom

Najstarija svetska monoteisticka religija, judaizam ima kontinuitet tradicije oko 4 000 godina Naziv "judaizam" potice od plernena Juda, jednog od 12 plernena lzrailja, ali je za judaizam sustinski vazan z ivot Avrarna koji je poznat kao otac jevrejskog naroda

i njegov odnos prema Bogu. jevrejska sveta pisrna kazuju kako je Bog sklopio zavet, iii sporazum, sa Avramorn: da ce njegovi potornci bib iz ahrani Boziji

GORE lavetni kovceq je simbollzgona

narod. a zauzvrat trcba da se drze Bozijih zakcna Ovi zakoni su

dati Mojsiju na Sinajskog gori kada je izvo dio jevrejski narod iz ropstva u Egiptu (Izgon) u Hanan (Jzrael), zemlju koju je Bog obccao Avrarnu

OBECANA lEMLJA

Istorija [udaizma ukorenjena je

u Izrael, obecanu z ernlju Vise

od obicnog mesta, oria je jedan

od najvaznijih simbola judaizrna, deo etnickog identiteta jevrejskog narcda J crus alirn, grad najveceg izrailjskog kralja. Davida, narocito je znacajan .. Tu je Davidov sin, Solomon, sagradio hram, simbol iedinstva covcka i Boga Ova] hram je obnavljan mnogo puta, dok ga na kraju nije razorio rimski car Tit, 70 .. godine n .. e. lid placa (iii lapadni zid) poslednji je ostatak hrama i mesto hodccasca i molitve za jevreje celoga sveta

TORA

Proucavanje svetog pisrna jedan je od najvaznijih aspekata jevrejske vere. Prvih pet knjiga jevrejske Bibliie poznato je kao Petoknjiz]e ili Tora, a za njih se veruje da sadrze sva Bozija ucenja kako su

JEVREJSKI MISTICIZAM

la Toru kazu da obuhvata cetiri nivoa znacenja: doslovni, alegorijski, crkvenobesedni i tajni iii rnisticni Misticna turnacenja sagledavaju Toru kao sredstvo razumevanja Bozije prirode. Kabala, najuticajnija nit jevrejskog misticizma, zamislja Bozije atribute kao niz od deset sfera (iii sefirota) kroz koje pojedinac mora da prode da bi dosegao Boziji izvor, Svi aspekti Ijudskog zivota su u krajnjem izrazi sefirota koji sadruava najdublju stvarnost, nas kontakt s Bogom. Glavni tekst kabale je lohar (Knjiga svetlosti),

koji se najpre pojavio u Spaniji u XIII veku Simboli povezani 5 kabalom ukljucuju Davidovu zvezdu i tetragramaton (JHVH)

se otkrila Mojsiju na Sinajskoj

gorL

Vise od riznice zakona i pr ica, Tora se sagledava kao unutrasnia iIi duhovna dirncnz ija sarnog sveta. sredstvo preko kojeg pojcdinac moze da pristupi visirn carstvirna Svaka sinagoga irna niz svitaka od pergamenta (Sefer Tora) na kojcrn je Tora ispisana na hcbrcjskorn rukom vestog pisara: moze trajati i godinu dana da se ona ispise Svaki svitak

ima rernen koji ga drz i kada se savije, te grudni oklop i krunu,

sa srebrnim pokazivaccm koji se koristi prilikorn citanja da bi se izbeglo dodirivanje pergamenta prstom Jedan od najsvetijih sirnbola judaizma, svici Tore se drze u specijalnom orrnaricu

iii udubljenju (poznatom kao zavetni kovcezic l II zidu koji je okrenut prema jerusalimu

SINAGOGA

Posle rusenja hrarna, Ievreji su bili rasejani sirorn Rimskog carstva. a

DOLE Sofar je ovnujski rog koji se koristi u jevrejskim obredima .. On podseca na pricu 0 Avramu i Isaiji i znakje Bozi]e milosti

sinagoge su postale centar z ivota jevrejske zajednice Sinagoga irna tri glavne lunkcije: ona je dom okupljanja u kojern se jevrejska zajednica moz e sastajati bilo kojim povodom; dom nauke, gde se proucava sveto pismo i gde deea uce hebrejski i citaju Toru:

i dom molitve, gde se sluzba

odrz ava subotorn Muskarci i zerie z.auz irnaju odvojen prostor, au skladu sa Drugom zapovescu obicno nema nikakvih slika

ljudi iii zivotinja Svaka sinagoga irna i larnpu koja stalno gori pred z avetnirn kovcezicern -

kao simbol vecite svctlosti Bozije koja obasjava tarnu neznanja

TETRAGRAMATON

Prema predanju, Mojsiju se otkrilo Bozije irne, alije ono bilo toliko sveto da nije moglo da se izgovara naglas Tetragramaton sadrz i cetiri slova, j, H, V, H, koja na hebrejskom daju pravo Bozije ime. a koje se pominje kao "ime" (hasem), iii Adona] ("Gospod"'). Kada se dodaju samoglasnici, dobija se im e jahve, koje neki hriscani prevodc kao jeliova

Tetragrarnaton je ugraviran

na Aroriov stap i na Solomonov prsten, koji su sirnboli vlasti Za stap se takode verovalo da ima cudotvorna svojstva (kao carobni staple, kojije zajednicki mnogim tradicijama}, a za Solomonov prsten se govorilo da mu daje bozanskc mcci .. U kabalizmu se za tetragramaton verovalo da

z naci z ivot i da ima magijske i isceliteljske rnoci. On se cesto upisuje na arnajlije i na plocice u sinagogi, kao i u [evrcjske kuce,

DESNO Na Pashu (jevrejski Uskrs) sirnbolkni obrok ukljucuje gorke trave i poqacu u znak secania na ropstvo u Egiptu

kao stalni podsetnik na Bozije svepr isustvo.

ZAKONI I OBICAjI

Kazu da je MOJsiJe na Sinajskoj gori dobio zakon na dva karnena, poznat kao Deset Bozijih

z apovesti, urezan Bozijirn

prstom U sustini jevrejskog verovanja nalazi se Serna, prva zapovest - ljubav prerna Bogu. Reci Serne su ispisane na sitnirn svicirna i smestene su u kutijice (tefiline), sa kaisima iii trakama .. Tokorn molitve radnirn danima ortodoksni jevrejski rnuskarci nose tefiline privezane z a celo, levu ruku i saku Svici Semc se takode stavljaju u kutijice zvane "ruezuzc", koje se prikucavaju

na vrata kuce (obicno pred sve prostorije osirn kupatilc i toaleta), osluskujuci vrerne kada su reci scme bile urezivane u dovratke.

Ortodoksni jevreji tipicrio nose male kape (jarmulke] da bi pokazali svo]u pokornost bogu Talit je odcvni deo sa resama

obicno plast iii sal - koji nose jevrejski rnuskarci On se odnosi na odlornak iz Knjige brojeva (15:38-39), koji kaze da rese sa plavorn trakcrn treba prikaciti na donje rublje kao po dsecanje na Boz ije zapovesti Od tvrdokornih jevrejki se zahteva da pokri]u kosu u prisustvu muskaraca, sa izuzetkom mula koji jedino moze da uziva u njihovoj seksualnosti; vecina to postize noseci periku na iavnim rnestirna

SVECANOSTI

jevrejska istorija i obrazovanje otelotvoreni su u svccanostima na kojirna se predanja

prenose pornocu prica, akcija, simbclicnog [cla i pevanja. Postoji pet vclikih svecancsti iii dana straliopostovanja. kako Sll z apis ani u Tori: Res hasana (jevrejska Nova godina),jom k ipur (Dan pok ajanja ), Pasha (Uskrs ), Savuot (Duhovi)

i Sukot (Praz nik senica ), sa mnogo sirnbola povcz anih s

nji m a

Zakoni koji vladaju konzuniranjem Inane ccntralni su cleo jevrejske vcre .. Za vrernc Pash e jede se sarno pogaca (rnacoh ), u znak sccanja na lzgon, kada su Izrailjci morali

u zurbi da napuste Egipat, ne irnajuci vrerncna da pcku obican hlcb Gorke trave simbolizuju ropstvo u Egiptu, a jagnjeca kost simbolizuje darove koji bi se z a Pashu riosili uIerusalim

U soJar, ovnujski 109, duva s e z a Herne Res hasane, sto je poziv narodu da se pokaje i da

n ovu godinu po cne izriova. Ovaj rog je podsccanjc na Boz iju rnilost. kada je dozvolio Avrarnu da zrtvuje ovna urncsto lsaije Postoje tri glavna zvuka soJara,

a za vreme Ros hasarie oni se

pcnavljaju 100 puta

c

o >

N > $:

DOLE Tetragramaton daje pravo Bozije ime na hebrejskom jeziku, koje se nikada ne izgovara nag las ..

DAVIDOVA ZVEZDA

Jedan od najprepoznatljivijih znakova judaizma, Davidova zvezda je danas simbol drzave Izrael, koji se na nacionalnoj zastavi pojavljuje od 1948 godine. Kazu da ova sestokraka zvezda, koja se dobija od dva trougla koji

se rnedusobno zahvataju, potice

od sestostranoq

stita koji je David nosio protiv Golijata Beli deo gornjeg

i crni deo donjeg trougla simbolizuju jedinstvo suprotnosti

HRISCANSTVO

f- TROLUCNI
Vl
0 U KRAS
z
....J Ovaj geometrijski
<C
:::J oblik cesto se koristi
f- da izrazi Trojstvo.
a: Obuhvatajuci tri luka
Q..
en koji se rnedusobno
....J zahvataju, ceo
0 simbol oznacava
DO vecnost. dok
2
en trouglasti oblik u
sredini predstavlja
Trojstvo i njegovu
nedodi rljivost, GORE Krst na barjaku na litijama iii krst koji se sastoji od grckih slova ksi i ro.

GORE Isus razapet na krstu glavni je hriscanski motiv

GORE Jedan od najstarijih tajnih simbola za Hrista

Skupa sa islamorn, hriscanstvo

je najrasirenija svetska religija Proizasavsi iz judaizrna, ona irna mnogo razlicitih predanja, ali njerio centralno ucenje je da

je Isus od Nazareta,jevrejskog roda, Boziji sin, dugo ocekivani mesija ciji su dolazak predskazali proroci Starog z avcta Isusov zivot, od poniznog rodenja

od Marije Device do raspeca, smrti i vaskrsenja, cini osnov hriscanske teologije kako se kazuje u jevandeljirna (sto znaci "blagovesti") Novog zaveta.

HRISTOVI SIMBOLI

Hriscanstvo uzima ime od grckog prevoda hebrejske reci "rnesija" (miropornazani). Hrist je naziv koji je lsus dobio od sledbenika i simbolizuje se na vise nacina

Riba jejedan od prvih hr.scanskih simbola, a nalaz i

se na grobovirna u rimskirn katakombama - starom, tajnorn sastajalistu kada su hriscani u Rimu bili progonjeni zbog vere Zasniva se na akrostihu: pocetna slova grckih reci za Isusa Hrista, Sina Bozijeg i Spasitelja izgovaraju se ihtus, sto na grckom znaci riba .. Hristje takode govorio z a svoje apostole da su "ribolovci [judi", dok su prvi hriscanski oci vern ike nazivali piskuli (ribe )

jcs jedan od najranijih simbola za Hrista jeste krst sastavljen

od inicijala za Hristovo irne na grckom, X (ksi] i P (ro) Ova slova se obicno upisuju jedno iznad drugoga, ponekad z atvorena krugorn, postajuci tako i kosmicki i suncani simbol. Kazu da je rimski car Konstantin l doriveo viziju krsta koji se sastojao od

slova ksi i 1'0 i koji je obecao . pobedu njegove vojske, posle cega je on presao u hriscanstvo. Bizancijum, prestonica Istocnog rirnskog carstva, preimenovana je u Konstantinopolj (Carigrad) i postala je centar Istocnopravoslavne hriscanske crkve .

Drugi simboli koji se povezuju sa Hristom jesu predmeti

vezani za Hristovo stradanje (iii raspcce ). U njih spadaju krst na kojem je Hrist umro, kruna od trnja, bic, cekic i cavli kojirna je prikucan za krst, koplje koje su rirnski vojnici upotrebili da ga probodu i rnerdevine kojima je spusten sa krsta Od XIV veka ovi predmeti su postali centar snazne posvecenosti kod nekih hriscana, a svrha im je da pobude

DOLE Isus, dobri pastir, vraca jagnje u tor, koje je simbol Hrista kao Spasitelja.

GORE Kruna od trnja je hriscariski simbol raspeca

emocionalni odgovor na Isusove patnje

OVCE I PASTIRI

Isus se uveliko oslanjao na

z avicajnu zernlju i kulturu kada je rec 0 sirnbolirna koje je koristio

u svojirn ucenjima Na primer, mnogi ljudi u tom kraju su drzali ovce, paje poredenje Isusa sa pastirorn i njegovih sledbenika sa stadom kljucna metalora

U jevandelju po Jovanu, Isus se pominje kao dobar pastir koji ce vratiti zabludele pravom odnosu prema Bogu, dok se on pominje i kao "jagnje Bozije, simbolizujuci zrtvu ko]u je podneo, urniruci

da bi gresi covecanstva mogli da budu oprosteni. U hriscanskoj ikonografiji, Isus se cesto prikazuje s jagnjetom nabacenim na rarne, lito simbollzu]e njegovu sposobnost da spasava izgubljene duse On takode nosi pastirski stap, koji su usvojile vladike i

koji je postao simbol njihove pastirske vlasti nad vernicima, kao i podsecanje na Hrista

TROJSTVO

Iako je hriscanstvo mouoteisticko, hriscani veruju da se Bog

j

GOLUBICA

U judejskoj i hriscansko] kulturi, golubica s maslinovom qrancicorn u kljunu simbolizuje milost Boziju .. U znak kaznjavanja pokvarenosti covecanstva Bog je poslao potop. simbol razaranja ali i prociscenla. Cestiti Noje bio

je upozoren i sagradio je barku na kojoj su spaseni njegova porodica i po jedan par svih zivotinja .. Kad je kisa prestala, Noje je poslao

golubicu da potrazi suvu zemlju .. Ona se vratila nosed maslinovu qrancku sa Maslinove gore kao simbol Bozijeg prastanja U hriscansko] ikonografiji, golubica se koristi za predstavljanje Svetog duha, gde sedam golubica znace sedam darova Svetoga duha

pokazuje na tri razlicita nacina

- kao Otae, Sin i Sveti dull Ova trostruka priroda Boga poznata

je kao Trojstvo Iako svaki aspekt Trojstva predstavlja celinu z a sebe, svaki je isto tako deo Boga i jedno bozanstvo. U V veku sveti Patrik je koristio dctelinu, biljku sa jednom stabljikorn i tri lista,

da bi objasnio ova] koneept: bas kao sto j e svaki list poseban, tako je u isto vrcrue i sastavni deo biljke Prerna jovanu Krstitelju, Trojstvo je bilo prisutno na Isusovom krstenju: Sin u vodi, Otae izgovara reci odobravanja sa ncba. a Sveti duh silazt na zemlju u obliku golubiee

DEVICA j\[ARIJA

Takode poznata kao Bogorodiea, Devica Marija se slavi kao odabrana majka za svetog BOiijeg sina, narocito.u Rimokatolickc] crkvi Marija se predstavlja mnostvorn simbola, ukljucujuci krin i belu ruzu, koji predstavljaju njenu nevinost, crvenu ruzu (Isusove muke ), kao i sunce, mesec i venae od dvanaest zvezda, koji je, izgleda, povezan sa apokaltpticnom vizijorn opisanom u Otkrovenju (12: 1), gde je "zena obuceria u suncc, i mjesec pod nogama njezinijern,

i na glavi njezinoj vijenac

od dvanaest zvijezda" Drugi simboli njene svetosti i nevinosti ukljucuju ogradenu bastu, zatvorenu kapiju i ogledalo ana se obicno prikazuje sa oreolom (u hriscanskoj ikonogratiji simbol bozanstva i uzvisenosti )

i obucena u plavi plast, pri cernu plast z naci zastitu a njegova

boja nju povezuje sa neborn

i earstvom nebeskim, kao i s vodarna krstenja Devica je i

sam a postala simbol i slavi se kao Bozija majk a.

CRKVA

Iako rec "crkva" koristimo za

opis zdanja u kojem se cdvija hriscansko bogosluienje, strogo govoreci ona znaci "grupa vernika" iii onih koji se okupljaju u Isusovo irne Tradieionalno, crkve se grade u obliku krsta, opsteg simbola hriscanstva, sto podseca na Isusovu srnrt.

EVHARISTIJA

Vecina erkava odrzava sluzbu poznatu kao evharistija, ali

i kao misa iii sveto pricesce, da bi se proslavila uspomena na poslednju veceru. To je obrok koji je Is us pcdelio sa svojih dvanaest ucenika pre

hapsenja Kao i poslednja vecera, evharistija podrazurueva dcljenje hleba i vina, koji predstavljaju meso i krv Isusovu, cia bi se sirnbolizovalo uz imanje Hristovog tela ili sustirie

GORE Slika Device Marije,

na kojoj se vidi sa oreolom u kojem ima dvanaest zvezda Ova slika prikazuje bezqresno zacece. a Marija stoji na mladom mesecu, koji je simbol nevinosti. Ona takode nosi plavi plast koji je povezuje 5 neborn.

CETIRI JEVAN8ELISTA

Pi sci prve cetiri knjige Novog zaveta Mateja, Marko, Luka

i Jovan - poznati su kolektivno kao cetiri jevandelista Apokalipticke vizije u Knjizi otkrivenja, kao i vizije starozavetnih proroka Danila i Jezekilja, povezuju Mateju sa andeiom, Marka 5 lavom, Luku 5 volom i Jovana sa orlorn U zapadnoj herrnetkkoj tradiciji oni su povezani sa zodijackirn znakovima Vodolija, Lav, Bik i Skorpila, sa cetirl strane sveta i sa cetiri elementa, kao i sa arhandelirna Rafailom, Mihailom, Gavrilom i Urilom

:r:

n. > z V1

< o

ISLAM

o z -' 4: ::::0

-'

GORE Detalj iz Kurana, za cije same red se veruje da oznacavaju Bazije prisustvo.

GORE Simbal zvezde i palumeseca amblem je islamskag sveta

Naziv islam potice od arapske reb koja znaci "pokoriti se, pri cernu je musliman "onaj ko se pckorava" - to jest, onaj ko zivi nacinorn

koji je odredio Alah (Bog)

Kako je Alah Jedan, ne postoji nikakva podela izmedu svetog

i svetovnog, svirn aspcktima zivota vladaju islam ski moralni principi Centralno ucenje islarna jeste da je on originalna religija, vera otkrivena svirn prorocirna, ukljucujuci Adarna, Avrarna, Mojsija i Isusa, ali kulminira

MINARET

Rec "minaret" ponce ad arapskag manara, sto znad "isijavanje svetlosti" veravatna aludirajud na njegavu sirnbolicnu funkciju kule svetilje za okolnu zajednicu. Minaret je tanki toranj sa balkanam sa kajeg mujezin paziva vernike na rnolitvu kao stalna podsecanje na Alahava prisustvc Sam minaret suqerise pasredavanje izrnedu narada akupljenag u dzarm] i neba

na koje minaret pakazuje. Palumesec, jedan ad slrnbola islama, panekad se stavlja na vrh minareta

Kurana kao ukrasima zgrada i njih ..

Muhamedom, poslednjim i najvaznijim Alahovim boiijim glasnikom Muhamcd (iii "prorok") roden [e u Makahu, Arabiia (sada u Saudijskoj

Arabiji ). u VI veku n.e. Za njega se veruje da je vratio cistotu Alahovih ucenja, dovo deci tako svetu Alahovu poruku vcdilju do ispunjenja i savrsenstva

PET STUBOVA ISLAMA

Islam se gradi na pet glavnih verovanja: verovanje u Alaha, u Kuran, u andcle, u Muharneda i proroke koji su hili pre njega i u Sudnji dan Muslirnani takode veruju da je sarna vera besmislena ako nije poduprta akcijom u svakodnevnom zivotu Te akcije su poznate kao "pet stubova islarna". a to su vera, molitva, post, hodocasce i milosrde ..

KURAN

Sveti tekst islarna poznatje kao Kuran (ponce od arapske reci za "kazivanje"} Muslimani veruju

da su to Alahove reel. ne reci bile kojeg ljudskog bica, direktno prenete Muhamedu u periodu od 23 godine preko andela Dzibrila (Gavrila) u nizu vizija Kako

je Muharned primae pojedine delove teksta, ucio ih je napamet, s tim sto ga je Alah upucivao kako da ih kazuje ..

Stvarne reci Kurana sagledavaju se kao bozansko prisustvo Alaha, pa zato rnoraju da budu napisane jasno i pazljivo na originalnom arapskorn: prevodi se nikada ne koriste za molitvu Kuranska kaligrafija se razvila kao pobozna umetnost, sa odlomcima iz

umctnickih predmeta - u islamu se ne dozvoljavaju figurativne predstave buduci da se smatraju ravnirna obozavanju Primercirna Kurana uvek se pazljivo rukuje

i oni se drze na visokoj polici, urnotani u cisto platno Stalak

se koristi da knjiga bude otvoreria za vrerue citanja, a pre uzirnanja knjige rnuslimani uvek prcveravaju da li su irn ciste ruke.

DZAMIJA

Muslimani se uvek mole Alahu

u dzarniji ili mcseji (rnestu klanjan]a). okrenuti prema Meki

- ciji smer pokazuje mihrab iii nisa u zidu Kako je islarnska umetnost nefigurativna, dz arnije su ukrasene arabeskama i geometrijskim obrascirna, kao

i kaligrafijom iz kurana .. Ovi obrasci odrazavaju sustinsku harmoniju kosrnosa i prirodnog sveta, koja porice od islamskog verovanja da je Alah Jedan Iako stilovi dzamijske arhitekture i ukrasa variraju shodno lokalnom obicaju i periodu, mnoge dzarnije irnaju krov u obliku kupo]e koji prcdstavlja rajsko nebo, kosrnos i stvoreni svet, cija je kruna obicno minaret Druge karakteristicnc crte ukljucuju dvoriste, prilazne staze i cesme (ili tuseve ) za pranja koja zahteva islam. U dzamiji

se ne nosi obuca, buduci da se smatra prljavom Kako se Alah nalazi svuda, islam uci da je ceo svet dz amija, tako da se 0 dzarniji moze razrnisljati kao 0 simbolu sveta Dzarnija se takode srnatra centrom obrazovanja, a neke velike dzamije u istoriji imale su skole i biblioteke sagraclene do

FATIMINA RUKA

Fatima je blla kci Muhameda i njegove voljene supruge Ajse. lako se ona ne pominje u Kuranu, siitsko muslimansko predanje daje joj atribute slicne Devici Mariji, porninjuci je kao "Gospodaricu zena sveta" "Devku" i "cistu i svetu" i kaze da je stvorena od svetlosti Alahove velicine iii od rajske hrane. U popularnoj religiji, vernici se oslanjaju na Fatimu, koja zastupa potlacene u borbi protiv nepravde koju je zapoceo njen otae Siitske zene putuju do svetilista koja su posvecena Fatimi, gde se mole za pornoc. Amajlije poznate kao "Fatlrnlna ruka" svete su i nose se radi zastlte Pet prstiju ove ruke takode simbolizuju pet stubova islama ..

OBREDI I OBICAJI Muharned je odlucio da [e "cistoca deo vere", tako da pre sa/aha (mclitve ) verniei rnoraju da se operu Ovo obredno ciscenje iii vadu predstavlja sirnbolican cin, jer voda ne sarno da pere fizicko telo nego takode cisti dusu od greha Ako voda

nije dostupna, dczvoljeno je suvo pranje prasinof11 iii peskorn

Kod zajednicke molitve rnuslimani stoje jedan pored drugoga, sirnbolizujuci jednakost svih u Alahovim ocima Muskarci i zene su, medutim, odvojeni,

a imam koji vodi molitvu stoji ispred. Citaju se delovi Kurana, posle kojih sledi niz forrnalnih akcija koje ukljucuju klanjanje

i padanje na kolena (znakove pokornosti Alahu ) Za molitvu

se koriste narociti tepisi. koji se posle upotrebe uvek pakuju u rolnu, ne prernotavaju se

Post igra vaznu ulogu u islarnu

i podrazurneva apstiniranje od jela, pica i seksa u toku dana. Muslirnani veruju da post pojacava njihovu svest da se uvek nalaze u Alahovorn prisustvu, a rnnogi muslimani poste redovno u odredene dane tokom cele godine. Post je, rriedutim, bitan za ceo mesec ramazan, deveti mesec (lunarnog) muslimanskog

kalendara, koji slavi uspomenu na vrerne kada su se Muhamedu otkrile prve reci Kurana .. Kraj ramazana se obclezava mladim rnesecorn. kada muslirnani prekidaju post porodicnorn gozborn

HODOCASCE

Svake godine milioni rnuslimana idu na hcdocasce (hadi) u Meku, sveti islarnski grad,

mesto koje je toliko sveto da nernuslimanirna nije dozvoljeno da u njega udu Hodocasnici borave u ogromnom logoristu

i pre nego sto udu u grad,

cdlazu uobicajenu odecu i oblace jednostavnu belu, koja

je znak jednakosti sa ostalima i poniz nosti pred Alahorn.

Kada dodu u Meku, odaju postu najsvetijoj islamskoj gradevini, Cabi (koeb), koja

je glavno zariste muslirnanskog obozavan]a sirorn sveta. Stojeci

u dvoristu Velike dzarnije u Makahu, Caba jejednostavan karnen u obliku koeke koji je, prema predanju, prva kuca sagradena za slavljenje Alalia, a koju su obnovili Avrarn i njegov sin Ismael. Caba simbolizuje Alahovo prisustvo i prekrivena je crnim kadifnim platnorn zvanirn kisvah, koje se z amenjuje svake

godine Ovo platno je znak poniznosti i pcstovanja, jer bi direktno gledanje u Cabu bilo slicno gledanju u Alaha, sto je

z abranjeno Ono je izvezeno zlatom sa odlomcima iz Kurana, narocito na delu iznad vrata

- koja vode u svetu unutrasnjost Citajuci molitve, hodocasnici kruz e oko Cabe sedam puta

(jer je sedam rnistican broj ). Hod ajuci u srneru suprotnom kretanju kaz aljke na satu, oni pocinju u uglu gde je sveti Crni kamen uglavljen u srebrni ram. Za ova] kamen se veruje da je meteor it, sirnbol Bozije milosti i mo ci koji je pao s neba

ANDELI

U islamu su andeli stvorenja svetlosti koja slave Alaha i izvrsavaju njegova uputstva Dzibril, poglavar andela. bio je odgovoran

za nametanje Alahovog vodstva svim prorocima, ukljucujuci Muhameda. Andeli se mole za Ijudska bica. posebno za vernike, i pornazu verne Muslimani veruju da svako ima dva andela ciji je zadatak da beleze dela doticne osobe za Sudnji dan

> s:

DOLE Caba u dvoristu Velike dzarnije u Meki jedan je

od najsvetijih i najdubljih simbola islarna.

SIMBOLIIUM

MODERl'\JE ZAPADNE TEORIJE 0 ZNACENJU I UPOTREBI SIMBOLA POD VELIKIM SU UTICAJEivLPSIHOLOGIJE, NAUCNOG PROUCAVANjA LjUDSKOG UiVU\ .. SIMBOLlKA U SNOVliVU\. PREDMETJE USHICENJAJOS OD PRASTARIH VREMENA, All SU U XIX VEKU PRVI PSIHOLOZI POCELI DA ISTRAZUjU NjENU UPOTREBU U SMISLU PSIHOANALlTICKOG ORUBA,

FRO]D IJUNG

GORE Zigmud Frojd je verovao da su simboli proizvod nesvesnog

uma ida mogu da sadrze znacajne informacije

GORE Po Jungu, rnusko

i zensko su takode psiholoska stanja, poznata kao animus i anima

Zigrnund Frojd (1856-1939),

ko]i se cesto porninje kao "otac psihoanalizc", pravio je razliku izmedu svesnog i nesvesnog urna Njegovo kliucno delo, Tum acen]e sllova (1900), postavlja tezu da

su simboli proizvod nesvesnog, koji tipicrio nastaju u toku sanjanja kao nacin komuniciranja sa svesnirn bicem iii egom Nekadasnji Frojdov ucenik. Karl Gustav lung (1875-1961) se

raz isao sa mentororn, razvijajuci teoriju "kolektivnog nesvesnog", rnitski nivo nesvesnog cija je simbolika pre arhetipska nego licna

EROS I TANATOS

Froid je identifikovao dva preklapajuca i suprotstavljena instinktivna poriva: eros i tan aios. Eros iii seksualnost, pre d stavlja poriv zivota, ljubavi i kreativnosti; tanatos iii smrt [e poriv agresije

i unistenja. Borba izrnedu njih glavna je u ljudskorn zivotu, pri cernu dolazi do neuroza kada se instinktivni porivi negiraju

(zato sto su bolni iii antidrustveni] i kada se

potiskuju u nesvesni urn. Kao proizvo di nesvesnog, simboli

su nacin spoznavanja ovih potiskivanja.

SEKSUALNI SIMBOLI

Prosto recerio, sve sto stoji uspravno i rnoze da prodre, iii sto lici Ialusu na bilo koji nacin, simbol je muske seksualnosti Frojd zapaz a: "Svi izduzeni predmeti, kao sto su stapovi, debla drveca i kisobrani (otvaranje kisobrana uporeduje

se sa erekcijom), mogu oznacavati muski organ" U duge primere mogu spadati planine, visoke zgrade, vozovi, naliv-pera iii banane Nasuprot tome, sve u

sto se moze uci, sto je skriveno

iii lici na vulvu i/ili vaginu na

bilo koji nacin sirnbol je zenske seksualnosti: na primer, doline, pecine, nata, kutije, Hoke, kredenci, voce poput srnokava ili cvcce poput ruza.Zenske grudi

se sugerisu izvijenirn iii okruglim oblicima, na primer kupolastim zgradama, talasastim brezul jcima iIi bilo kojim okruglim vocern kao sto su tikve ili dinje Medutirn, sam Froid je shvatio da takvc stvari nisu nernincvno seksualni sirnboli, pa se srnatra da je rekao:

"Ponekad je cigara sarno cigara."

ANIMA I ANIMUS

Za Junga su muska i zenska seksualnost izrazi dubljih stvaralackih sila, koje on porninje

kao "animus" i "anima" Animus predstavlja musku, iii racionalnu, stranu psihe, a anima zensku, intuitivnu stranu: Ako se jedna od njih potiskuje, maze da postane dcstruktivna. "negativni animus" moze da dovede do rigidne. kontrolisane ili napadne licnosti. On takode moze da se dozivi simbolicno u snovima kao preteca muska licnost, iii u budnom

z ivotu kao strah od rnuske autoritarne licncsti

KOMPENZACIJA

]ungje video psihu kao sarnoprilagodavanje: pokusaj da se kornpenzuju oblasti koje su ispale iz ravrioteze da hi se

SIMBOLICNE STRUKTURE

Frojd je smatrao da um ima tri suprotstavljene unutrasnie tendencile: id je nesvesno, centar instinkta i zudnje, ego je svesni deo bica, a superego prihvaceni sarnokritkar .. Da

bi izbeglo cenzuru superega, id koristi sirnbolicne slike

za kominikaciju sa egom

Za Junga um ima takode tri glavna dela: svesni um; licno nesvesno, riznicu individualnih "secanja': i kolektivno nesvesno

pornirili njeni suprotstavljeni delovi .. Kada se orii pornire. rni smo psiholoski uravnotezcni

i postizerno celovito st On je verovao da se sirnboli mogll

kor istiti za istrazivanje granica izrncdu suprotnosti. a u klinickorn radu analizirao je sirnbole u snovirna pacijenata, saglcdavajuci ih kao putokaze u stanje njihovog urna i indikatore ritma progresa

ZIVOTNI PROCES Organski razvoj je sustinski za Jungovo misljenje, pri cernu je

DOLE Atomska eksplozija simbolizuje Frojdov pojam tanatosa iii zelje za srnrcu

ljudski organizarn sazdan tako

da se razvija prema psihcloskoj

i fizickoj zrelosti, Jung je 0

ovorne govorio kao 0 "procesu individualizacije" pri cernu sirnboli koji poticu od nesvesnog pruzaju uvid u aktuelnu Iazu mentalnog i ernocionalnog razvoja pojcdinca. Ova] proces nije nesto sto rnoze da se sprovede svesnorn voljoru, nego sarno kao sto sernenka izrasta u biljku, desava se bez nase volie, prema predodredenom obrascu. Jung je takode verovao da u psihickom sistemu svakog coveka postoji organizujuca inteligencija, izumitelj i izvor simbola 0 ovorne je govorio kao 0 Ja i

video ga je i kao nukleus i kao ukupnost psihe Druge kulture takode izrazavaju svest 0 jednom unutrasnjern centru: na primer, Grci su ga porninjali kao dajmon.

ZNAKOVI I SIMBOLl

Jung je pravio razliku izmedu znakova i simbola, govoreci da je

LEva Iz frojdovske perspektive, meke talasaste konture bregovitog pejzaza mogu da simbolizuju zakrivljenu formu zenskoq tela.

znak uvek povezan sa svesnorn mislju iza sebe, pa [e po prirodi stvari uvek bio manje ocl pojma koji je predstavljao Simboli su.

s druge strane, uvek oznacavali vise od svog ocitog i neposrednog znacenja, upucujuci na nesto 'ito jo s nije poznato On je srnatrao

da sirnboli nastaju spontano u nesve snorn, da nisu nesto sto se moze stvoriti svesnom narncrorn. Verovao je da se javljaju ne sarno u snovima, nego u svirn vrstarna psihickih manifestacija, govoreCi da misli i osecanja, cinovi i situacije, svi mogu da budu simbolicni Isao [e tako daleko da je govorio cia cak i nezive stvari mogu da "saraduju" sa nesvesnirn u redanju sirnbolicnih obrazaca, navo deci primere potvrdenih prica 0 casovnicirna koji prestanu da rade, 0 slikama koje padaju

iii 0 ogledalima koja se razbiju u trenutku srnrti njihovog vlasnik a.

GORE Karl Jung je razvio teoriju kolektivnog nesvesnog, sloj uma koji koristi simbole da bi izrazili univerzalne Ijudske teme

VISESPRATNICA

Jung je cesto koristio simbole nastale u njegovim snovima da bi unapredio razumevanje psi he. Na primer, govorio je 0 svom snu istrazivanja kuce sa nekoliko spratova da bi opisao slojeve uma

San je poceo u sobi na prvom spratu,u prijatnom dnevnom boravku iz XVIII veka; ambijent je bio prijatan i prilicno poznat. U prizemlju su so be postale rnracnije, a narnestaj mnogo stariji, datirajuci iz XVI veka iii ranije Zeljan da sazna sta ima u ostatku kuce, dosao je do masivnih

vrata .. Kada ih je otvorio. sisao je u pod rum i nasao se u divno zasvodeno] prostoriji koja je deovala veoma drevno. Osec'ajuc'i se veoma uzbudeno, ugledao je gvozdenu alku na kamenoj plod i podigao ju je. lspod ploce nalazile su

se stepenice koje su vodile u peCinu, koja je delovala kao praistorijska grobnica, sa lobanjama, kostima i komadima grncarije ..

Jung je smatrao da se sprat odnosi na njegovo svesno ja, prizemlje na licno nesvesno, podrum na kolektivno nesvesno, a pecina na najprimitivniji sloj nesvesnog, koji se granici sa "zivotinjskom dusorn"

o

o

c z

o

ARHETIPSIZI SIMBOLI

GORE Betrnenovo ponce od sposobnosti da prirodu senke sa Ijudskom prirodom

Vcrovanjc da postojc obrasci

ili tcndcncije koji organizujll priro du i liudsko iskustvo postoji u ccloj istoriji covccanstva i

u svirn svetskirn kulrurama .. Pagansko p oi rnanje vird a

k.io predodredene mrez e sudbine, sinjanjc australiiskih domorodaca i s vi drugi

mitolo ski sistcmi, pantcon bogova iIi pojcdinacno boz.mstvo. prctpostavljaiu pojarn ncvidljivog uticaja koji stoji

iza sv.ikodncvriog z ivo ta .. Karl lung je preuzeo ova] princip

i raz vio [e psiliolosku teoriju

DOLE Ser Galahad, iz legende 0 kralju

Arturu. sposobnost

da budemo iskreni prerna svojoj unutrasnjoj prirodi, ispunjavajuci

tako za svetim Gralom

dubokih organizujucih obrazaca iii arhetipovc. bacajuci svctlo

n a z.aje dn icki izbor simbo like u celom svctu

KOLEKTIVNO NESVESNO

Nasuprot Froidu. lung je verovao da se simboli koje

st vara ncsvcsrio ne odnose sarno na licnu gradu On je z apaz io pcnavlianje nck ih simbolicnih slik a i slicn cst iz mcdu mnogih slika kojc jc otkrio i sirnbo!a koji s e pojavljuju u mitu, rcligiji i umetnosti, k ao i u czoterijsk im tradicijarua kao sto jc alhcmiia. Jung [e tvrdio dol simbolika

igra vaz nu ulogu u psihickim procesima koj i uticu n a ljudsk:

z ivot. sadrz.ivaiuci intorm.icije 0 ljudskrm cmo cija ma i izraz.ivajuci duboke duhovnc istine

JUNGOVI A.RHETIPOVI Arhctip je osriovni sustinski obraz ac koji ncko m dogadaju daje simbolicrio z naccnje

Arhe tipovi n isu bas rnotivi ili simboli sarni po sebi, nego pre duboko ukore nje na strern lje nja koja uticu n a formiranie simbola Jung je razurncvao arhetipske slike kao ncsto ukorcnicno u biologiju tela i njegovih organa, sto nas povcz uje sa cvolutivnorn istorijom i nascm z ivotinjskorn prirodom Davao irn jc naz ive kao sto su Anima, Animus, ja, Eros, Majka i Senk a.

Jungje smatrao arhctipovc. koji dcluju na nivo u kolektivnog nesvesnog, z.ajcdnick im celom covccanstvu, bez obz ira na razlike u rasi, mcstu iii istoriji, ia];o sirnbolika koja iz njih

proistice var ir a. anima i animus, na primer, mogu sc pojaviti kao vile i p.ituljci ili bogovi i boginjc koji su primcrcni svakoj tradiciji ili rnitologiji

Arhctipcvi narn pomazu da shvatimo z.ijcdnick a ljudsk a iskustva, kao sto su radan]e. srnrt, promena iIi prcobrazcuie, cclovitost, rast i razvoj. uspch i li ncuspch, mudrost i ljuba.

JA

_lung ic dcfinisao cclovitost kojoj sv: ljudi tez e k ao Ja: njega cesto sirnbolizujc hug iii kvadrat. ja

je cil] procesa individualiz acijc, preko kojeg p o stajcrno svoja praVCl licriost

Pot raga za svet irn Gralorn. 1I Iegendi 0 kralju Arturu. m oze se posrnatrati kao pre dstavljanjc _fa: scr Galahad pro nalaz i

Crab i uspinje sc na ncbo, iIi kao ispunjcnje njegove prave prirode Simbol kola ili kocije obicno prcdstavli.i putovanje

1I ja. pokazujuci gde se doticna oscba rialaz i na zivotriorn putu 1I odnosu n a svoju cclovitost. Kuca m ozc da prcdstavlja strukturu ]a, a drllgi simboli Ja sadrzc iunaka i planinu

SENKA

Aspekte prirode ncke osobe koji su ncsvcsni ili neintegrisani i koje ta osoba srnatra inferiornim ili losim, prcdstavlja arhetip

koji Jung opisuje kao Scnku ..

Oni ukljucuju ncprihvatljivc zclje, rierazvijena osccanja iii idcje i z ivotiniskc instinkte

Proz ivljavana ne sve sn o, Senka

se pojavljuje kao zle licnosti u sriovima ili mitovima .. Se nk a se u

snu moz c p ojaviti kao provalnik istog pola kao oscba koja sa nja

U kulturama sa re strikt ivnim drustvenim z.akonima, Senka vrs i kompenzaciju tako sto postujc istaknutija. Vampiri su jedna sIik« Senke lmajuci ljudsko oblicjc, oni z ive u tarni, sa skri vcn irn leljama, i izvlace snagu iz onoga sto mi naz ivaruo "norrnalnim

tv! AJ KA

Negovanje i z astita su otclotvoreni u arhetipu Maike Oria dajc zivotnu energiju

dcci, prijatcljima i z aje dnici, a povezana ic i sa reprodukcijom

i bujnim rastorn u priro di. Ncgativna majk a je dornin.mtna. ljubornorna i moze ela uz rue iii unisti z ivot. Neki jungovci tvrde da zen a koja je iako povczana

sa arhetipom j'vlajke mora da nauci da neguje sebe i sopstvenu krcativnu z ivotnu snagu da bi izbegla cia bude dcstruktivna

Arhct ip Majkc nalaz i se

II boginjarna zemlje i ncba i

u drugim licriost ima Vclike majke Egipatsb boginja ncba, Nut, licnost [e koja natkriljuje majcinsku z astitu .. Grcka boginja zcmlje Dcrnctr.i (rimska Ccrera) povezujo se i sa majcinstvorn i

sa z e tvorn, a njeni glavni sirnboli su [ccarn i kukuruz, usevi bitni

za z ivot Majeinski aspekt Marije n alaz i se u njenoj pojavi kao Kraljica zernljc

Destruktivni aspckt arhctipa Majke oi:itiji je koel hinduske boginje Kali, koja je rusiteljka ali i boginja stvaranja i z astite .. Vcstice u snoviina i bajkarna mogu takode da predstavljaju negativni aspekt arhctipskc

kukuruza i zetve

lude je da bude

u

videti svoju ludost

Majke Vcstica moze da pcrsonifikujc ljubornor.m stay koji se suprotst.ivlja prorncni

n e ke druge osobe iii njenom razvoju .. Ona baca cini na ljudc da ih hipnotisc, uspavljuje ih iii ih z arobljava na jed nom me stu, drzcci ih tako u svojoj vla sti Vest ice moz em o da sanjarno u

v rern e nu promena, kada je tcsko napustiti ncki n acin zivo ta iii sistema vcre ..

LU OA

Mudrost u ludosti prcdxtavlja se prcko arhctipa Lude .. On ne posture z ako n c svakodnevriog sveta i iz aziva vlast. Klovriovi

su z ajednicki vccini kultura II svetu .. U Sekspirovirn dramama. dvorska luda je ce st lik. a

uloga rnu je da se dcsctkama i humororn suprotstavlja strogoj vlasti vladara. in dircktno rnu nudcci mudrost

U nigerijskoj mitologiji, Edsu je bio bog luda koji se vcorna zabavliao iz azivajuci svadu mcdu clariovima z ajcdnicc Nosio je scsir eija [e jcdna polovina hila crveua a druga plava, tako cia bi se ljudi prepirali u vezi s bojom tog sesira .. Dak!e, iako sc cinilo da irna dcstruktivan utica],

ovirn marifetlukorn pornagao je ljudirna da uvide cia postoji vise nacina posmatranja stvari ..

VREMENSKIOUHOVI

Savrerneni terapeut dr Arnold Mindel upotrebio je rcci "vremcnski duh" da bi cpisao

pojarn .uhc t ipsk ih uloga i odnosa ke'ji nisu st aticn: nego cvolutivni On prctpoSL\\ij,llL1Zivil1lo

u n ckoj vrst i POij,l k ao sto jc 11l,lgnctsko kojc istovrcrncno org,HlizlIjc 11.1SC iskustvo i t rpi

ut ic.ij n,lsih ,1kcij,\.

\iindei/,ll1lislj,l,Hhetipsku

iii mitsku m.rt icu kC'j,l

svcto m ciji s c to]. i smcr vrCI11CnOIll mcnj.iiu Po i.ivljuju sc n.uocite ulogc l.ojc su rclcv.mtnc 1,1 icdnu k ulturu regiju i istoriju poka/uju s c u s\,lkl,dncvnorn

z iv otu .i z.irim n c st.iju. Z.l Ins k,lic d.l smo uronjcni u mat icu

i lb U ovum iii on oru trcnutku

biv.uno nos en: n.iro c itim

Ull'g.1111.1 iii duh ovim.i koji nas licn o de,dirlliu .11i k oji su ideo

vccc m.itic c

KoncCf't [C)rlll.llizov.ln u t.ikvirn tco rij.un.i koriccpt s n ovi dc nj sk i h iii m itsk il: ohraz ac.i koj i su tc mclj s\.lkodncvnog iskust v,i. sugerise lb suubolicni pro cc si tr.iz c o d nas lh <c proz ivc svcsn o Jcd.lI1 n.ici n shvut.mja ovoga icstc d.l iza sv.lkc1g liudskog sukoba postojc rnitskc price koic pokusuvaju da sc o drnot.iju

S ARlIe I<AO VRErvlEI\JSKI DUH

POIllO';JI'U U zonarna sukoba

PSIHOLOGIJA ORIJENTISANA NA PROCESE

GORE Eksplozija koja se doqada na rubu svesti u snu iii kod "eksplozivnih" fizkkrh simptoma moze da znac: potrebu da budemo emocionalno izrazajniji

Sezdesetih godina XX veka psiholoski teoreticar i terapeut Arnold Mindel postavio je opus zasnovan na snu, koji je kasnije preimenovao u psihologiju orijentisanu na procese ili procesni po stupak Mindel je proriasao uesto zajednicko u teoriji i mudrosti kvantne fiz ike, jungovske filoz ofije. samanizrna

i taoizrna, skupa sa drugim socioloskirn i psiholoskirn pristupirna Procesni postupak predstavlja fcnornenolosk i pristup koji nastoji da poveca svest ljudi

o obrascu, karakteru i toku onoga sto dozivljavaju

DOLE DESNO Rubovi se javljaju u prirodi tamo gde se sastaju dva ambijenta .. Psiholoski "rubovr''nalaze se tamo gde nailazimo na granicu onoga 'ito znamo iii sto verujemo da mozerno da shvatirno

DOLE Sanjanje izmaglice iii magle predstavlja zatamnjenje nasiil uobiraienih percepcija, prisiljavajuCi nas tako da koristimo druga cula za dozivljavanje sveta

Procesni postupak doprinosi proucavanju znakova i

sirnbola zato sto se priblizava i najekstremnijim iIi najhaoticnijirn dogadaJima na bazi toga sto su ukorenjeni u arhetipske obrasce Telesni sirnptorni, teska rnentalna st anja, zivotne promene i globalni kontlikti. mogu se shvatiti

kao arhetipske i simbolicne rnanifestacije koje traze da budu otkrivene i svesno prozivljcne preko nas u svakodnevnom iskustvu

PROCES PROTIV STANJA Mindel istice da rni nastojimo

da sagledavamo zivot u smislu stanja - cvrstih sirnbola, cvrstih znacenja, cvrstih identiteta, stanja uma - dok stvarno zivirno u

svetu procesa - dobijajuci stalni dotok signala i intorrnacija On pravi analogiju iivotnog procesa sa prugom kojom se krece voz,

pri cernu stan ice predstavljaju privrernena stanja Kod procesnog pristupa, simboli se sagledavaju

ne sarno kao nesto sto irna

fiksna znacenja. nego i kao deo aktuelnog fluidnog procesa koji zahteva stalan oprez

Jung je tvrdio da neki simboli irnaju fiksna znacenja, da su arhetipovi koji nadilaze kulturne i vremenske razlike .. Osnovu procesnog pcstupka terapeuta

vodi reakcija pacijenta na neko tumacenje pre nego same tumacenje

TUMACENJE REAKCljE SIMBOLA

Glavni koncept kod procesnog postupka, ko]i je svojstven taoizrnu i mnogirn drugim tradicijama orijentisanim na prirodu, jeste da ga vodi reakcija .. lako sirnbol moze da bude proturnacen od strane nekog strucnjaka, najbolja turnacenja se ogledaju i potvrduju signalima i odgovorima ispitanika

Pozitivna reakcija prcdstavlja informaciju koja ukazuie na ili pokazuje put kod postupka neke osobe .. Kada terapeut tumaci neb simbol iz sna, pozitivna reakcija moze i ne mora da bude verbalni odgovor na tumacen]e, ali isto tako rnoze se naci u drugim signalima i odgovorima, kao sto su nesvesni pokreti, osecanja

i cuvstva, vizuelna iskustva iii nenarnerni zvukovi.

PRIMARNI I SEKUNDARNI PROCES

Iz perspektive procesa rnogli bisrno razrnisljati 0 simbolima

kao 0 snirncima u datorn vrernenu i na datom mestu .. Prirnarni simboli SLI poznate stvari s

kojirna se identifikujernc Na primer, znarnenja i uniforrnc

koje nose policajci, vatrogasci

iii lekari simbolizuju njihovo identifikovanjc sa ulogorn i profesijorn, i za njih predstavljaju primarne simbole Nacionalne zastave i himne sportista na Olimpijskim igrarna takode SLI primarni simboli Kada ljudi

spavaju, njihov primarni proces ili identitet pojavice se u snovirna kao sirnbolicnc licnosti koje su im poz nate, iii kao aspckti njihove proslosti Sanjac ce govoriti 0 tome da je lako prepoznao te ljude Tokom dana primarni proces sc nalazi u ulogama, govoru tela, nacinu ponasanja i

u drugim signalima koji su bliski identitetu doticne csobe

Sekundarna simbolika mozc

da nas inspirise iii uznemiri: ona prcdstavlja nase aspekte s kojirna sc ne identifikujemo take lake, ali ukazuje na nase dublje procese

i cvoluciju. Sekundarni proces narusava licni identitet neke osobe i dozivljava se kao ncsto "drugo'· Na primer, kada se grupa ljudi ruga nekoj drugoj grupi, osobine koje isrnavaju mogu da budu projektovana sekundarna svojstva saruih rugalica

Sekundarni simboli u sriovima su oni koji su nam nepoznati: mcdvcdi, gurui, vode, misteriozno cvcce, mutnc licnosti, neprijatelji, napadaci i Ijubavnici naseg

sveta sna .. Sanjanje medvcda

u kavezu, na primer, moze da predstavlja medvcdi aspekt idcntiteta te osobe - rnozda

gnev, snaga iii veza sa zemljom - koji je zakljucan Sekundarne iniormacijc ove vrste mogu

se pojaviti u toku dana kao potistenost iii kao napetost tela. Sekundarna simbolika obicno

se projektuje na "neprijatelja" iii, suprotno tome, na ljude kojima se divimo.

RUB

Mindel definise vranicu izrncdu o

naseg primarnog idcntiteta i

sekundarnih procesa kao "rub" Rub odreduje granice onoga sto mislimo da [esrno. On je odreden svesnim iii ncsvesnim uverenjima koja posedujemo

o sebi i boji nasa gledista i pcrspcktive

Rub j e nasa rastuca granica

i psihicka "koz a" Kad god se

suo cirno s nccim nepozriatim

iii s nccim sto narusava nase videnje sveta. nalazimo se na rubu Sirnboli ruba su zajednicki mitologiji, folkloru i snovima

Rub surne [e liniia izmedu bezbednosti i uzasa, izmedu svesnog i nesavesnog, izmcdu ljudsk ih carstava i prirode .. To je rnesto na kojern napustarno poznato zbog nepoznatog.

Kao surna. rub izmedu dana

i n06 predstavlja granicu izrnedu svetlosti svesnog i

tame nesvesnog, iako je rec

o ciklicnorn rubu koji se ritrnicki ponavlja Mnoge kulture smatraju casove sutona prelaznim vremenom u kojem srno najbliz i duhovima rnrtvih, iii vrernenom kada vile izlaze da se igraju Nasuprot tome, zora simb olizuje radost i budenje, svez e videnje stvari

Rub stene irna konotacije straha i propasti, ali je u isto vreme simbol strasnosti i ushicenja Videne smora,

stene mogu da budu simbol nade z a putnika koji se vraca

i snage protiv neprijatelja,

ali su sten e isto tako mesta sarnoubistva Najznacajniji rub jeste onaj izmedu z ivota i smrti, cesto predstavljen grobom

Kao rnetafora, srnrt mozc da sirnbolizuje corsokak iii gubitak

radosti iii nadc. ali moz e takode da z naci prcobrazcnje iii prclaz ak na n ov i nivo u z ivotu.

KAKO KOMUNICIRAJU LlCA IZ SNOVA

Kada z amisl irno telo kao cclinu koja sanja, cini narn se razumno da lica 0 kojirna n o cu sanjamo trcba tako dc da se izrazc u nasern telu z a Heme dana. Na primer, neb covck se identifikovao

sa tlcksibilnoscu i komotnirn ponasanjem, pa se koncentrisao na opustanjc tela. Medutim, iznenadio s e k.ida je otkrio da ljudi pricaju 0 ncccrn napetorn i ncpopustljivorn u njegovom tclu, sto se manifestovalo njegovorn pozom Postao je napet i clobio

je glavobolju koja je kao idem pritiskala njegovu gla\'LL Sa malo vise naglaska na ove simptorue

i pojacavs! napetosti u njima, slwatio je da stoji i hoda poput vitez a u crnom oklopu Bcse

o tkrio da je previse opustcn

ida treba da se drii svojih unutrasnjih standarda

Procesni p ostupak trazi od

nas da revidiraruo krut pristup

z ivotu i simbolicriorn znacenju, razvijajuci svcst da smo dco toka u simbolicnorn kosrnosu.

GORE Licnosti kao sto je "crni vitez" pojavljuju se sirnbolicno u snovima,

a njihove karakteristike mogu se odraziti na nase fizicke simptome kada smo budni

SIMPTOMI Mindelovo interesovanje za odnos izrnedu simbolike snova

i informacija koje

se kanalisu kroz

telo dovelo ga je

u situaciju da radi

s covekorn koji je imao veliki tumor na zelucu Uvelicavajuci iskustvo vezano

za tumor, covek

je osec'ao da ce eksplodirati Bio je podrzan da nastavi i kada je "eksplodirao" izrazio je osecanja koja je godinama zadrzavao. Kasnije se setio da je

sanjao bombu koja eksplodira u centru grada u kojem je ziveo.

o

z

z

z >

SIMBOLICNI ZIVOTNI PUT

GORE Odisej je bio zasricen

i zarobljen sedam godina

u pecini nalik utrobi, gde je bio suzan] nimfe Kalipso

EKOLOSKO jA Filozof Arne Nes uveo je pojam ekoloskoq ja,

preko kojeg Ijudi shvataju duboko poistovecivanje s prirodom Ekolosko ja je poznato mnogim kulturama koje odrzavaiu blisku vezu sa svetom prirode Jedna nabrajalica plemena I\lavaho qlasi.Planine, postajem dec njih

Trave, vatra, drvo, postajem dec njih " Australijski urodenid preko inicijacije dozivljavaju

sustinsko poisrovecivanje

sa zemljom, saqledavajud to

ne kao sirnbolicnu, nego kao osnovnu stvarnost

Kako nalazimo put u zivotu?

Sta i:ini zivotni put znacajnim

i ispunjeuim? Kornparativni rnitolog DzozefKembe! znao je da kaze svojim studentima, "Sledite svoju srecu. verujuci da je to

najb olji nai:in da se otkrije pravi zivotni put Mitologija i simbolika mnogih kultura prcdocavaju zivot kao put sarno ostvarenja putem razvoja svesti 0, i veze sa svetom oko nas

PUTOVANJE JUNAKA

U arhetipskom putovanju [unaka, simbolika se odnosi na Ijudsku borbu z a nalazcnie identiteta i smisla zuacenja i svrhe junacki ciklus se moze opisati u tri izrazita dela: poziva na avanturu, uvodenje i povratak.

Na pocetku traganja, junak

se poziva da prede fizicki iii psiholcski prag i da ude u nepoznato iii u carstvo nesvesnog U starom sumerskorn spevu, neurnorni kralj Cilgarnes pozvan je u avanturu preko susreta sa svojirn pomocnikom Enkiduorn, da bi na kraju proputovao kroz [ran do jedne surne da se bori

s demonom Humbaborn. U Homerovoj Odiseii, Odisej je

bio zarobljen na ostrvu Ogija, neprestano o dolevajuci nirnfi Kalipso koja je pokusala da

csvoji njegovo srce. Bog Hermes, Zevsov glasnik, koriacno je rekao Kalipso da ga oslobodi, posle cega je pocelo njegovo traganje Kralj Artur, uz pornoc Merlina, zapoceo je putovanje zahvaljujuci jedinstvenoj sposobnosti da izvuce mac iz kamena

CUVAR[

Licnosti pornagaca iii cuvara otelotvoruju osobine koje su potrebne z a kretanje na junacko putovanjeJunakje u poi:etku ccsto slab iii neiskusan, ali dobija podrsku cuvara koji moze da bude stariji, mudriji covek, neka zivotinja iii bozanstvo.

U psiholoskorn srnislu. licnosti cuvara simbolizuju celu psihu individue. Mentori i cuvari otelotvoruju svojstva kao sto

su ljubav, vernost, zastita, vera, hrabrost, snaga i magija Duh cuvar kod Navaho Indijanaca, Zena pauk, zastitila je ratnike

bliz ance tokorn njihovog putovanja ka suncu, kuci njihovog oea .. Ona ih je snabdela zastitnirn obrucern sa orlovim perjem

da odbija neprijatelje. Mladi mavarski junak Hatupatu, koga

su braca maltretirala i zatim

ubila, vratila je u z ivot aiua, natprirodno bice u obliku muve zunzare, koje su poslali njegovi roditelji

PRAGOVI

junacko putovanje uvek podrazurneva prelazak praga

izmedu civilizacija iii izmedu pozna tog sveta i divljinc iii nepoznatog U filmu Stenlija Kjubrika, 2001: Odiseja u svemiru, prag se prelazi ulaskorn u svernir, dok je Hornerov

Odisej putovao morern U starim sagama i junackirn prii:ama,

more je opisivano kao nepoznato prostranstvo, puno rnisterija

U rnodernom dobu, svernir je postao novi simbol nepoznate teritorije. U avanturama Zvezdanih staza u kapetanovom dnevniku svernir se pominje

kao "konacna granica" u kojoj ce Enterprajz traziti nove civilizacije. putujuci "gde nijedan covek nije ranije dosao"

INICIJACIJA I PROVERE Prelazak praga podrazumeva suoi:avanje s n ovim izazovima koji nadrnasuju svakodnevno postojanje 01'0 je svrha inicijacije (uvodenja] u mnogirn kulturarna, preko koje pojedinci iii grupe prosiruju svoj identitet. Kada junak krene na put, suo cava se s nizom mocnih neprijatelja

iii uvodnih provera, ukljucujuci svakojake izazove, bitke i zavodenja, otkrivanje junaku sopstvenih moci i slabosti.

Svaka junacka pobeda u stvari je pobeda junaka nad sopstvenirn slabostima.

U jungovskom smislu Senka, koja otelotvoruje poricane licne slabosti kao sto su egoizam, lenjost, ponos, kukavicluk, sebicnost, ljubornoru i ambicioznost, mora da bude pobedena iii prihvacena i integrisana To maze da znaci borbu s nekim neprijareljem

iii suocavanje 5 nekim drugim izazovom Jedan od zadataka

koji dobija Heraklo (Herkul) jeste da za jedan dan ocisti vise desetina dubrista nagomilanih od vise stotina goveda u Augijevirn stalarna, pretvarajuci tako jedno prljavo mesto (ili nepoieljni deo sebe ) u nesto prihvatljivo

junacki bcjevi cesto

po drazumevaju da junak

izlaze sopstveni z ivot za neku drugu osobu iii ideal. Za duse asteckih ratnika srnatralo se da dobijaju razlicit raj, zavisno od vrste junastva koje su pokazali 01'0 bi se jednako odnosilo na ratnike koji poginu u boju i na zerie koje urnru u toku poro daja Mnogi junaci su ubili zrnaja da bi spasili devojku u mukarna, simbclicno oslobadajuci ili

stite ci svoju dusu iii zenski aspekt od pustosenja ljubornore iii sile

U kasnosrednjovekovno]

pr ici, vitez Don Kihot je izjahao da se bori protiv divova, ali je naisao na vetrenjace, savremene simbole novog mehanistickog gledanja na svet koji su z arnerrili stara cudovista. Sve vise se od modernih [unaka traz i da se

rvu sa tehnoloski naprednirn neprijateljima, sirnbolima nase rnehanisticke prirode.

Junak je cesto izlozen zavodenju ili ponudama

mo ci, ili se drz i pod cinirna

ili transom. U arturovskoj

prici Gavejn i Zeleni vitez,

ser Gavejn mora da se odupre nasrtajima zerie Zelenog

viteza, Bersilak, da bi dokazao da je pravi vitez. Gavejnovo lovljenje nevinog [elena, divljeg

vepra i lukave lisice od kojih svako prcdstavlja jednu od osobina koje koristi Bersilak

u pokusaj irna da ga zavcde - prikazuje njegovo o dbijanje da podlegne njenim zavodenjima

J unake obicno opcine vest ice, vile i dernonske ljubavnice koje pokusavaju da savladaju snagu njiliove volje i li da ih uspavaju Odisej je naterao clanove posade da napune usi voskom da bi se spasli od zavodljive pesme zanosnih sirena .. On sam nije mogao da odoli zadovoljstvu da ih cuje, ali je nare dio mornarima da ga z avezu za jarbol, da ne bi skocio na sten e

Junak takode cesto mora da otputuje iz z ivota u carstvo srnrti .. U sumerskoj legendi 0 Inani, boginji neba, ona silazi u podzemni svet, doz ivljavajuci smrt, da bi vratila ljubavnika

u zivot. Jona u Starom z avetu zavrsava u utrobi kita, da bi se kasnije ponovo rodio s novim mocirna. Mnoge totemske kulture prikazuju vodu plerncna kako ga prozdirc totemska

z ivotinja, p ostajuci tako jedno s torn zivotinjorn ..

Ma kakvo iskuserije da je u pitanju, prave osobine junaka se pokazuju preko susreta za vreme putovanja Svaki rieprijatelj koji se pckaze sirnbolicna je strana junakove celovitosti koja ceka da se preobrazi i integrise

POVRATAK

Kada junak shvati ciljeve traganja, rnoz e da se vrati sa bogatstvorn iii viz ijorn koji ce koristiti z ajednici Moze to da bude veliko blago skriveno u

nekoj pccini. koje cuva uspavani zrnaj Moie da bude dragoeeni predmet, kao sto je vatra koju [e Prometej ukrao bogovima da bi ljudsk i z ivot ucinio po dnosljivirn Blaga nesvesnog se retko oslobadaju dok covek ne razvije sposobnost da se succi sa svojim dubokim strahovima

Neki junaei m oraju se pomiriti sa occm, ozriacavajuci trenutak kaela mogu da preuzmu ulogu koja im pripada u drustvu

Neki elrugi, posto usvoje sva iskustva traganja, postizu apoteozLl - postajuci bog Junak se saela koleba izmedu sveta svakoelnevne stvarnosti i sveta bogova Cilg.unesu se ne orkr iva tajna besmrtnosti, ali se on vraca kuci sa mudroscu 0 sopstvenoj smrtnosti i sa sposobrioscu da zivi i uz iva u z ivo tu.

GORE Junacki Prometej donosi dar vatre covecanstvu

OOLE Don Kihot je imao plahovit karakter i bio je resen da zivi punim zivotom kao da ce uskoro da urnre

SIMBOLIIZA SNA

GORE Jacanje simbola u snovima moze da utice na Vas budni zivot

DOLE Arhetipski lik vestice rnoze simbolizovati zensku moe koja je dobra iii zla

Prema Jungu, ukupnost covckovcg z ivota u snu

p re d stavlja njegov potencijal individualizacije Dok odgovaramo na licni svet sirnbolike mi putujerno stazorn koja vodi ka sarnorazurnevanju, ili prema Ja, koje je Jungov proto tip celovitosti

ZIVOTNI MIT

Ja ima paralele u unutrasnjern

d ajmonu Grka, u geniju

Rimljana i u staroegipatskom

ka (duhu z ivotn e sile koja je stvorena sa individuom i koja se

5 njorn ponovo spaja prilikom smr ti}: u primitivnijim kulturarua pojarn duha vo dica vidi se u totemskim z ivotinjarna i bilikarna koje stite pripadnike bratstva Indijanci iz plemena Naskapa,

sa poluostrva Labrador, veruju

da je njihova dusa unutrasnji pratilac koji se zove Mica'peo

(iIi "Veliki covek"), koji se nalazi u njihovorn srcu, a posle smrti

se reinkarnira u drugo bice .. Ovi

Indijanci pronalaze zivotni put sledcci uputstva koja dobijaju u snovima

Za snove u detinjstvu se

kaze da sadrze obrasce koji su sirnbolicni za nas zivotni mit

ili put Oni obicno prikazuju svakodncvnu licriost kojoj preti iIi je savladuje neki snazni rnitski lik kao sto je vestica, Jeti iIi talas, koji prcdstavljaju aspekte nasc celovitosti na koje cerno naici

u toku z ivota .. Na primer, neka devojka moz e da pati od uzasnih snova u kojima je vija vestica.

ali podsticanje da sarna igra ulogu vestice moze joj porn oci da savlada strahove pronalaze ci nove sopstvene zenske moci

Zivotni mit [e osnovni obrazac iIi mitski potencijal koji oblikuje i organizuje z ivotni put coveka Dr Arnold Mindel govori 0 ovorn mitskom potencijalu kao

o "Velikorn ti", koje je tcrnelj preokreta u nasern zivotu .. Sve potcskoce u z ivotu, kao sto je prckid veze, hronicuo oboljcnje,

zavisnost iIi gubitak uloge ili identiteta, bile bi zato povezane sa z ivotnirn mitOITL Iz azov svakodncvnorn ja iIi "Malorn ti jeste da se rye 5 Velikim ti dok ono ne p05tane saveznik i ne oda svoje tajne

TE HN I KE PO J ACAVANJA Velika paznja poklanja se znakovima i simbolima u skladu s nasim racionalnim raz umevanjern i spoznajom njihovog znaccnja Mcdutirn. kada im pridemo celovirije, postaje ocito da ce dublje razumevanjc znakova i sirnbola psihe ukljuciti ne sarno nas urn nego i mudrost tela i prirode Pojacavanje se odnosi

na koncentrisanje na simbolicki

s adrza], bilo u snovirna, masti, telu iii prirodi, osnazujuci iskustvo tako da se odrnota,

om ogucujuci njegovoj mudrosti da buja

JUNGOVA AKTIVNA MASTA

Aktivna rnasta je psiholosko crude koje moze doprineti postizanju celovitosti iii individualizacije Ona podrazumeva direktnu vezu

iii konfrontaciju sa nesvesnim, bez potrebe za testiranjima i tumaccnjima

Kada se pacijent analizira,

prva faza podrazumeva izvestan stepen "sirnbolickog prenosenja" u kojern pacijent ne svesno prenosi simbolicki sadrz a] na terapeuta, koji drzi ove projekcije dok pacijent ne bude spreman da ih integrise Na primer, terapeut moze predstavljati ncgativnu

ili pozitivnu majku, oca ili

autoritativnu licnost za pacijenta: preko terapcutske veze pacijent moie da nauci da integrise osobine koje su projektovane

Jung je jednorn rekao da [e ulazak u snove i koriscenic aktivne maste sustinska druga polovina analiz e, te da bez aktivne maste covek ne bi nikada mogao da postane istinski nezavisan od psihotcrapcuta

Osnovni pristup aktivrie ruaste jeste da bude sto vise sarna i neuznemiravana, ko ncentrisuci se na sve ono sto dolazi od nesvesnog Cesto ce se u ovoj situaciji pojaviti slika iIi zvuk, kojima ne sme da se dozvoli

da ponovo potonu u ncsvesno: to se moze posrici crtanjem

iii slikanjern, z apisivanjern ili izrazavanjem istog pokretima iii plesorn

Posredniji pristup aktivnoj rnasti predstavlja pisanje prica

o nekoj drugoj osobi: ova] postupak neminovno uvodi u igru prip ovedacevo nesvesno Jung je takode govorio 0 razgovorima koje je vo dio sa personifikovanirn glasovima nesvesnog kao 0 kasnijoj fazi aktivne maste. U vrerne kada

bi se nalazio u posebno niskoj zivotrioj tacki i kada bi se osecao dcprimiranim. Jung je govorio da vodi duge i duboke razgovore sa mudrorn unutrasnjorn licnoscu zvanorn Filornena, od koje je dobijao vel ike uvide ..

Jung je uveliko sagledavao aktivnu rnastu kao nesto sto z arnenjuje vaznost sanjanja, jer je ona direktno povezana sa arhetipovima i njihovim pojacavanjern i izraz avanjem.

U potonjim godinama,jung [e vcli k i deo vrernena provodio zaokupljen aktivnom mastorn. igrajuei se II pesku i klcsuci kamene skulpture kod ku ce u Belingen u,5vajcarska

POJA.CAVANJE PROCESA

lnspuixan jungovim pristupima pojacavanju. dr Arnold Mindel [c raz vio cksplicitniji pristup pojacavanju snolikih informacija koje s e dcsavaju u razhcitirn kanalirna percepcijc

Kao iudividue irnarno orniljene ili·zallzete kanale percepcije (iii cub) i neorniljcne iii "nez auzete kanale .. Neb ljudi z am islja]«

i poimaju fiz icka cuvstva prvenstveno II slikama. dok drugi tumace svet rccirua .. Ako neb osoba tez i da shvati svet putern slika iii preko zvuka i re ci, onda ona z auz irua vidn e iii slusne

kana le .. Za osobu koja prirodno favorizuje "osecanje iii pckret

k azc sc da zauz irna kincstericuc kanale p ercepcije U svakorn slucaju, drugi kanali ce biti rclativno nezauzeti .. lnformacije

koje z aista z auz imaju eve kanale nastoje da nas uz ncrnire, pa ipak II isto vrcrne mogu da irnaju znacajan sirnbolicni sadrza]. ukazujuci n a manje poznatc aspekte nase licncsti

SENOJ TEMI]ARI

Za neke kulture, pojacavanjc simbola sna predstavlja drugu prirodu Senoj Ternijari iz severne Malcz ije pridaju

velik i znacaj z ivotu u sriovima. a istraz ivanje i izrazavan]e

z ivota u snovima koristi se za unaprcdivanje drustvenog z ivota i projekata zajedn ice Oni koriste saljivi oblik transnog plesa i zajednickog pevanja da bi se povezali sa sadr z ajirua iz sn ova i pojacali ih ..

Senoj Ternijari takode pcdsticu pricanje snova z a vrerne dorucka, pa ako se dete plas! nekog sna, na primer sna u kojern pada, roditelji ce pornoci detetu da nauci da sanja razurnljivo da bi moglo da ko ntrolise tok sna tada dete moz e da promeni nekontrolisano padanie u kontrolisan let.

GORE Za snove adolescenata i dece, bilo da su dobri iii losi, veruje se da sadrze obrasce koji simbolizuju nas zivotni put

DRAGULJ U RAN I

Rouz-Emili Rotenberg koristila je aktivnu rnastu

u borbi 5 koznirn porernecajern koji je imala od detinjstva Ona je opisala kako je preoblikovala sebe preko kreativne igre U pocetku je gledala na oziljke na telu

kao na inferioran deo sebe, koji je zelela da ukloni,

ali je vremenom pocela da se odnosi prema oziljcima kao prema "zvezdama" iii draguljima, vodidrna u delove sebe za koje je osecala da

su van kontrole i da bole ..

$:

en o

>

\J) z >

o

c:l

SIN-HRONIZOVANOST SIMBOLA

SASVIM DESNO Sat koji se zaustavlia 1I trenutku smrti vlasnika dobar je primer sinhronizovanosti. Teorija sinhronizovanosti koristi simbole da bi saopsnla znacenje dva inace sasvim razlicita doqadajastvarajuo

tako 'funkcionalnu koinckienciju'

Jung je skovao terrnin "sinhronizovanost da bi

opisao poklapanie dva iii vise dogadaja z a koje ie osccao da

ne mogll da budu samo stvar slucaja U knjiz i iz 1952 godine, Sinhroniz ovanost: akau zalni vezivni princip, izloz io je tcoriiu da ova VIsta "funkciorulnog poklapania unutr asnjcg i spoIjasnjeg iskustva nije u vlasti principa kauz alnosti. nego [e stvar unutrasnjih psihickih stanja koja uticu na spoljasnje dogadaje Ova] koricept [e iskorisce n za objasnjcnje inace ncobjasnjivih fenomena kao sto Sll tclepatija, astrologija i tumaccnje tarota

U slucajcvirna sinhronizovanosti, stvari koje prividno

n ernaju nikakve mcduscb ne veze stoje Ll vez i zaro sto, po Jungovom mislicniu, dele zajcdnicko tlo

II II us mundusa iii "jednog sveta , rnitsku dimcnziiu koia se nalazi iza celokupnog zivota .. Takvi dogadaji prenose Iunkcionalne simbole prcko praga koji se nalaz i izrncdu nesvesnog i svcsnog,

DOLE I DOLE DESNO Odbljesci svetlosti 1I vodi predstavljeju primere naclna na koji pokret i svetlost moqu da nas privuku i da "koketiraju" 5 nasorn paznjorn

POKLAPAN_lA U ISTO V R E Ivi E I N j\ 1ST 0 M MESTU

Jung je divno ispr icao jedan od sopstvenih doz ivljaja

sinhronizovariosti. u kojcrn rnu ie jcdna pacijentkinja pricala 0 snu u kojem je dobila zlatnog balegaraJung, koji je bio lcdima okrenut prema prozoI'u, CUO

je u isto m trenutku kucanje

u staklo i izncnadio se kada

je uglcdao bubazl.itu. rodaku balcgara. koja je lupala u prozor, Balegar je egipatski simbol suncevog ciklusa i ponovnog rodenja (iii preobrazcnja). pa je iskljucivo raciorialna pcrspektiva paciicntkinjc prema situ aciji hila promenjena ovorn epizodorn

Drugi Jungov primer odnosio se na casovnik s klatnom z a

koji se pricalo da se z austavio

u trenutku kada [c. 1786,

urnro pruski car Fridrih Veliki. Zaustavljanie casovnika u trcnutku smrti njihovih vlasnika smatra sc cestorn pojavo m i verovatno sirnbolizuie kr.ij

vrern ena i prestanak rada srca Slicno tome, postoje mnogi opisi ogledala iii slika koje padaju

na pod i razbiiaiu sc u trenutku ncciic srnrti, sto prcdstavlja sirnboliku razbijanja zernaljskc slike

POKLAPANJE U ISTO

V R B[ E N A R A Z LI c: I II lV[ lv[ESTIMA

Do otkrica ponekad dolazi u isto vrcmc na razlicitirn mcstima: prcma biologu Rupcrtu 5eldrejku ovo se dcsava uslecl .irhctipskih obrazaca koji uticu na strukturni razvo] Ovu p ojavu je opisao

Ken Kiz u knjizi Stoti m aimun (198 I). Japanski naucnici su

30 godina proucavali majmuna }yIacacca [uscata. kada su 1952. primctili da z cnk a maimuna razvija novo ponasanje: pocola

je da pere u potoku indiiske

krompire pre nego sto bi krcnula da ih jede Ovu n ovu vestinu savladalc su m.ijke i mlade

majkc, ali ne i stariji majmuni,

ali je 1958 doslo do iznenadnog sircnja ove aktivnosti u celoj populaciji majrnuna na ostrvu .. Jos je vcce iznenadenje da sc

o na istovremcno prosinla na majmunske kolonije na drugim ostrvima. kao i na majmuue na kopnu Seldrcjk k aze da ie ova pojava bila povezana s promenom u arhetipskom obrascu kada je dostignuta k riticna masa ..

Provevsi dvadcset godina u formulisanju tcorije 0 poreklu vrsta, Carls Darvin je 1 S5S dobio pismo od prirodnjaka Alfreda Rasela Volas,i, u kojem se nalaz.lo kratko ali veo ma slicno objasnjenjc nacina na

koji se vrste razvijaju prirodnom sclckcijorn Volas je radio na Malaiskorn arhipelagu i dosao

je do zakljucaka nczavisno od Darvinovog rada.

POKLAPANJE U RA.ZLICITO VREi\fE

Kao ubcdljiv primer prcdvidanja II snovimaJung kazuje san jednog slog studenta kornc je otac ponudio putovanje u Spanijll ako polozi ispiteStudent sc toliko uzbudio da [e sanjao 0 Spaniji, gledajuci sebe kako seta ulicorn koja vodi do trga na kojoj je ugledao gotsku kare dralu .. Kada

je z arnakao z a ugao ugledao je lcpu ko ciju koju su vukli konji. Kada se probudio, ispricao je san prijatcljima, a peste [e polozio ispitc, otputovao jc u Spaniju i bio je veorna iznenaden da je nasao trg, katedralu i kociju iz svog sna.

Prve rosilue ostatke ucnadcrtalca pronasli su 1856. godine radnici u kamenolomu Neanderske doline u Ncrnackoj, pa su prli ljudi nazvani po toj dolini 010 p odrucjc ic, igrom slucaja. dobilo irnc u XVII veku po lol.alnom pastoru, joahirnu Nojmanu, koji je uz eo grcki pseudonim Neander, sto zriac: 'nov cove];

KOKETIRANJE Arnold Mindel koristi rec

koketir.mjc da bi opisao razruenu i rctlcksiiu snolikih signala izmedu posrnatraca

i posmatranog, pri ccmu je nemoguce odrediti sta je bilo prvo - oseca] da neb predmet zahtcva paznju iii sarno posmatranjc Mindel kaz e da

mi posedujemo razlicite vrste paz nje i svesti .. Najv ise paznie posvccujcrno rcllcksivnoj stvarnosti, ali na rubu ol'og iskustva mnogi signali kokctiraju trazcci "do datnu paz nju

Ova koketiranja mogu da

budu putckaz u ncku drugu stvarnost. nalet pticc, cdbljcsak svetlosti na vo di iii zarnisljcna suz a u oku prijatelja Mindel srnatra da kokctiranja dolaze

iz cars tva cuvstava koja su icdnaka Jungovom kolcktivnorn ncsvcsncrn. sa predsignalnog nivoa na kojern stvari posroje kao strernljcnja pre nego sto se manifestuiu On [e opisao ovo carstvo kao nesto nalik sisternu korenja izrnedu dva drveta, koie je toliko prcpletcno da ga je ncrnoguce razdvojiti

Verovanje da su zernlja i ljudi duboko povezani prcdsravl]a

tcrnclj cclo kupnc samanske prakse i dele ga rnncgi urodcnicki narodi. Mindel prica 0 jednom australijskorn uro deniku koji opisuje mistcrioznu snagu

drveta. koje privlaci nasu pazriju, govori rum i kazuje pricu Jedan rornsk i sa ma n opisaoje svoju iniciiaciju. lez eci u polju da hi se povezao sa zernljorn i pronasao pravi put, a viz ijska traganja americkih urodcnika z asnivaju

se na principu sinhronizovanosti

i kokctir.inja u prirodi koia se javljaju tragaocu

Konccpti sinhronizovanosti i kokctir.mia nuzno povlace za soborn prctpostavku da je sal'

z ivot sustinski povezan 01'0 [os nije o pste prihvaccno u zvanicnoj nauci, pa ipak razvoj kvantn e

fiz ike i istrazivanja proccsne

psi hologije pokazuju u ovorn srncru

GORE Vragolije prirode pokazuju se u ovim obrascima skoljki duginih boja

GORE LEVO Priroda je

puna ritmova i obrazaca [I/ioderna nauka pokazuje da akauzalne veze postoje u vremenu i prostoru

DOLE Jedan jedini list u pad u koji hvata svetlost rnoze koketirati za nasu paznju

z

;:;:; o z

N C < >z C

v; --i

o

o

-c

--'

SIMBOLIIZA U DRUSTV'U

SIMBOL MOZE DA BUDE PRIRODAN ILI NEKI ARTEFAKT, A SIMBOLIKA MOZE DA NASTANE KROZ AKCIJE, GESTOVE, Ivf[SLI ILI OSECANJA, DA BI PREDOCILA NEKI SUSTINSKI KONCEPT MEDUTIM, ZNACENJE SIMBOLA NIJE SUSTlNSKO PO SAlvIO] STVARI, NEGO SE OSLANJA NA NJEN KULTUR-NI I ISTORI]SKI KONTEKST I MOZE DA SE PROMENI U ZAVISNOSTI OD VREMENA I PROSTORA.

ZNACENJE I VEZA

GORE Ulicni znakovi koriste "vizeulnu stenoqrafiju" slika, slova i brojeva

da bi preneli prakticne informacije

SASVIM GORE Za vozace sirom sveta, crveno svetlo na semaforu predstavlja univerzalni simbol za "stop"

U XX veku pocele su da se razvijaju teorije 0 znacen]u i poreklu znakova i simbola u ljudskom drustvu. Amcricki filozof Carls Sanders Pirs (1839- 1914) i svajcarski lingvista Ferdinand de Sosir (1857 -1913) bil. su osnivaci semiotike, filozofske nauke 0 znakovima i znakovnirn sisternirna i 0 nacinu na koji se znacenje stvara i rnenja unutar jedne kulture

SEMIOTIKA

Pirs [e govorio 0 tri vrste zriakova: "slikovni" iii znakovi koji jasno predstavijaju

predmete koje prikazuju (ria primer, saobrucajni znak koji prikazuje siluetu automohila

ili rriotocikla}. "sadrzajni" znakovi koji predstavlja]u pojmove koje SIl10 naucili da povezujemo s narocitim znakorn (na primer, dim je sadrzaj "vatre"). i "simbolicni" znakovi, cija znacenja su odredena korivencijorn i koji ne lice na originalni predmet na koji se odnose (na primer, rnedunarodni simbol za nuklearni otpad - tri crna trougla u krugu na zutoj podlozi - iii crveno svetlo r

znacenja za razlicite ljude

Pirsov savremenik, De Sosir, primenio je ovu teoriju izricito na jezik, koji je sam po sebi sistem znakova koji nastoji da prenese inforrnaci]e i znacenje .. De Sosir je identifikovao dva dela znaka: "oznacivaca" (sam znak) i "oznaceno" (pojmcvno zuacenje koje se znaku pripisuje, a do kojeg se stiz e kulturnom konvencijcrn). Na primer, slovna Iormacija c-a-t (oznacivac )

u engleskom jeziku opisuje krznenu zivotinju sa cetiri noge, repom i brkovirna, koja prede i mijauce (oznaceno ) Ozriacivac je simbolican znak: ista formacija slova mogla bi se veorna lako upotrebiti da predstavi bilo sta drugo, dok onima koji ne govore engle ski n e mora da znaci nista

KULTURNE KONVENCIJE Dok ovo moze da izgleda

sasvirn o citc, z a De Sosira su implikacije bile duboke, sireci

se daleko van dometa obicnih forrnacija reci .. Onje tvrdio da znakovi koje koristimo mogu izgledati proizvoljno, ali o ni,

u stvari, otelotvoruju kulturne ideologije i vrednosti 0 kojima

semaforu kao znak za "st. tad a pocinjerno da razrnisljamo

Pirs je zapazio da, s obzi I, na

to da ljudi posmatraju SVc i,roz filter lienog i kulturnog iskustva, isti simbol moze da irna razlie.a

DESNO Ima mnogo razlicitih reci za "rnacku'; a svaka od njih nosi malo drugacije znacenie.

kao 0 "norrnama" Ovo glediste je pomerilo naglasak od predstave da "tarno" postoji neka vrsta objektivne realnosti do predstave da je "realnost" uvek kodirana,

da mi prihvatamo svet i dajerno mu smisao preko kodova svoje kulture

De Sosir je takode istakao

da znacenja deluju unutar paradigrne. mi birarno znakove iz celog niza alternative .. Da ponovo upotrcbimo predasnji primer, postoji nekoliko alternativnih

oznacivaca maca, cica, mace, mackica koje bisrno mogli upotrebiti uruesto "macke", a

svaki od njih bi nosio razlicitu nijansu z nacenja Sernicticari kao sto je De Sosir tvrde da ne zivim o rnedu fiz ickirn predmetima

i dogadajima, nego medu sistemima znakova sa znacenjima Ova znacenja nisu "prirodna"

iii ncrninovna, nego su usadena

u nasu drustvenu strukturu i vrednosne sisterne.

DESNO Strukturalizam istrazuje jezik mode i kako se nase percepcije formiraju pornocu nizova signala, ova slika pankera mogla bi da uputi na lepotu iii na opasnost.

ST RUKTU RAL IZAiv[

De Sosir je istraz ivao jezik kao strukturu, tvrdcci da se ova] metod rnoze jednako primeniti ria bilo koji sistem stvaranja znacenja: na plemenski obred iii obred nckc zajednice (veucanje. kisni pies, p ogrcb). na rmodu' (u odevaniu, jelu i imovini}, i na vizeulne urnetnosti, knjizevnost, reklarne i bioskop

De Sosirovo delo imalo [e dalckosczne implikacije, n e same unutar lingvistike, nego unutar proucavanja svih kornunik acija Ono je uticalo na sociologiju

i prihvaceno je od vodccih predstavnika strukturalistickog pokreta, antropologa Kloda l.evi-Strosa (I' 1908) i filozofa Rolanda Barta (1915-80)

De Sosir je utvrdio da je oznacujuci sistem bilo koja struktura ili sistern

iii organizacija koja stvara znaccnje iz kulturnih znakova Kao antropolog, Levi- Stros je prirnenio eve ideje na sro dstvene sisteme. na kulturrie organizacije i mit, dok jc Roland Bart

istraz ivao savreruene z.ipadne kulturne "z nakovc, narocito

u carstvu hrane, raklarna i

o devanja.

SRODSTVENI SISTEMI Levi-Stros je dosao do z akljucka da bcz obzira na sadrza], svi sistemi kulturrie organizacije dele iste fundamentalne strukture jedan od njihje srodstvo: svako drustvo irna neki sistern kojirn odreduje ko se rnoz e kim oz eniti, ko moze da nasledi sta i od koga, i kako se ovi odnosi zovu

Sistem srodstva je struktura koja sadrzi jedinice (muskarci, zcn e i decal koje se irnenuju (ocevi. majke, decal, s pravilima za njihovo povczivanje. ovo se rnoze predstaviti vizuelno kao rodoslovni dijagram

Srodstveni sistcmi odreduju kako se reba, ljudi i ideje "razmcnjuju' unutar jedne kulture: na primer, porodicnc grupe mogu da "daju zcne nckoj drugoj porodici u zarnenu z a

n csto vredno (rniraz ). LeviStros ie uporno tvrdio da se odnos unutar jedne strukture odvija u parovirna. koji su slicni iii suprotni U knjizi Siravo

i kuvano (1964), Lcvi-Stros tvrdi da binarni parovi. narocito parovi suprotnosti, cine osnovnu strukturu svih ljudskih kultura (rnusk.irnc i lena, na primer) i nacine razrnisljanja (dobro i zlo) On z apaza da kod svakog para

jedan terrnin ima prednost nad drugim "kuvario" (kultura i civihzacija ) je bolje nego "sirovo' (prirodno i "primitivno"), dobro je pozeljnije od z la, svetlcst

od mraka, a musko (u mnogim kulturarna ) od zenskog

Kao i jung, Levi-Stros je bio z ainteresovan Z,1 objasniavanje slicnosti medu mitovirna

raz licitih kultura Umesto da gleda u njihov sadrzaj, on je prirnenio strukturalnu analizu, tvrde ci da oni dele z ajednicku strukturu .. Kao sto je sluca]

s iezikorn, mit je sastavljen

od jcdinica kojc se spajaju prema o drcdenim pravilima

ili konvencijama (kao sto [e

po navljanjc, pricanje price

po slojcvirna ), a ove jcdiuice forrniraju medusobrie odnose koji se zasnivaju ua binarnirn parovima iii suprotnostirna, sto daie osriov z a strukturu

GORE vencanje, kao svaki drugi obred u bilo kojem drustvu, ima sopstveni niz pravila iii signala koji su slicni pravilima iii signalima jezika

DOLE Brza hrana je zastitni znak modernog drustva, dok sveze voce i povrce simbolizuju prirodnu dobrotu i povezuje se sa zdravljem

MITOLOGIJE

lzrnedu 1954 .. i 1956, Roland Bart je napisao niz od 54 danka 0 raznim temama za jedan francuski levicarski casopis. Pod kolektivnim nazivom "Mitoloqiie" ovi eland pruzaju uvid u Bartove ideje

o konstruisanju znacenja. narccito u popularnoj kulturi - u filmovima, reklarnarna. novinama i casoptsima fotografiji, kolima, decijlrn iqrackarna i popularnoj zabavL Bartje bio opclnjen znaceniern stvari koje nas okruzuju u svakodnevnom zivotu i zeleo je da os pori njihovu prividnu "nevinost"t "prirodnost" Na primer, sportska kola i skromno porodicno vozilo dele istu funkcionalnu namenu

- oboje su prevozna sredstva - ali suqerisu razlicite stvari u vezi sa svojim vlasnicima .. Bart je istrazivao ove sekundarne signale, zainteresovan za analizu onoga 0 cernu je govorio kao 0 "mitovima" koji kruze u savremenom drustvu i koji grade svet i nase mesto u njemu

63

N Z > (",

z

<

r-n

N

>

ULOGE I ODNOSI

o

GORE Pusenje cigareta kod zapadnih zena na pocetku XX veka bilo

je povezano sa sve vecorn sarnostalnoscu i jednakoscu zena

Tcorija 0 drustvenoi uloz: iz sezdcsetih godina XX veka pokazala je da II svakoj zajednici dolazi do pojave razlicitih uloga Uspcsno Iunkcionisanje zajednice

cak i istovrerneno .. Kod definisanja ljudskih uloga i promena tih

uloga mnogo se koristi simbolika, pri cernu se isticu stvari kao sto

su uniforrna, drustveno pcnasanje iii simbolicni obredi i obredi koji obelezavaju promenu uloge

Rana tcorija uloga opisivala je uloge kao drustvene tvorevine koje Sll odredene drustvenirn ocekivanjirna i vrednostima

koje moraju da se ispune unutar zajednice Kulturno definisane uloge pola narocito su vladale porodicnim aktivnostima i aktivnostirna na poslu Novije teorije govore da su uloge

takode odredene obrascirna

polja II priro di: one prepoznaju "avetinjske uloge, koje, iako nisu eksplicitnc, predstavljaju skrivena strujanja osecanja II jednoj

oslanja se na interakciie svih ovih - zajednici

llloga, a svaka ulogaie odredena II srnislu odnosa prema svirn drugirn ulogarna. Svaka ulogaje z iv sirnbol kulturnih vrcdnosti

DOLE Simbolika vela varira

u razlkitirn vremenima i na razlicitirn mestima, zavisno od drustvenih, religijskih i politickih uslova.

zajednice

Kako drustva postaju sve slozcnija tako Sll sve slozenije i strukture uloga unutar njih U modernim drustvirna, pojedinac sve vise igra istinske visestruke llloge u razlicito vrerne, a ponekad

UZRAST I POL

U drustvirna u kojirna opstanak nije data kategorija, bro] uloga

jc manji i one Sll [asno odredene polorn i uzrastorn U slozenijirn drustvima postoji vise varijacija uloga i vise sp ecijalizacija .. Slozena drustva teze da imaju ve cu potrebu za simbolirna kao sto su uniforrne, konvencije iii pravila ponasanja u skladu sa ulcgom

Kod indijanskog plernena Kornanca. lovaca i ratnika, od

decaka se o cekivalo da bude

agresivan i da uzrne cno sto

mu pripada Medutirn, kako je rastao njegova uloga se rnenjala

i od njega se ocekivalo da resava sporove i da izbegava nepotrebno stvaranje rieprijatelja Njegova uloga postajala je uloga mudrosti, dobrote i trpljenja

U patrijarhalnim drustvirna sirorn sveta, zene i deca irnaju rnanje privilegovane uloge od muskaraca, iz (ega proistice borba z a prava zen a i dece Arnericka reforrnatorka iz XIX veka, Elizabet Kejdi Stenton, nosila [e turske caksire umesto ogranicavajuce krinoline: te caksire je preuzela Arnelija Blumer, po kojoj su dobile irne i koja ih je promovisala kao simbol pokreta za prava z ena ..

Emancipacija zena u Iranu slozen je proces u kojern je odevanje takode glavni sirnbol. Zelle su izbile u prvi plan z a vrerne p okreta protiv saha,

kada su crni velovi postali revolucionarni sirubol Posle uspostavljanja Islamske Republike, yeo je jos jednom postao deo drzavnog odredenja zen a .. Moderne islarnske feministkinje sad a pokusavaju

da naprave razliku izrnedu patrijarhalne tradicije i vrednosti islama, pri cernu je yeo slozen simbol sa cesto razlicitim znacenjern za razlicite ljude, zavisno od religije, kulture iii pola

Mnoga severnoarnericka plemena velicala su ulogu berdejca, rnuskarca iii zene ciji

se polni identitet razlikovao

od ostalih pripadnika istog

pola Berdejci su sirnbolizovali duhovnu snagu, bili Sll prirodni "posrednici" u svadarna polova i savetovali su plemenske mudrace, jer se smatralo da Sll povezani S Velikirn duhom

STATUS I PRVILEGIJE

Sva drustva irnaju sisterne statusa i privilegija koji su vezani

DOLE DESNO Uobicajeno opravdanje kod diskriminacije rorna jeste da ih razlike cine inferiornim u odnosu na sredena drustva

z a preovladujuce vrednosti i verovanja doticne kulture. Medu Ibancima Bornea, na primer, vrac se bavi drustvenim krajnostima. zivotom i smrcu i lecenjern bolesnih, obracajuci se direktno svetu duhova Njegova uloga

mu obezbeduje viso k status u plemenu, koji je predstavljen elegant nom p crjanicorn, nakitorn i maskarna

Ponekad su statusni sisterni na mestu z a dobro celog drustva,

a drugi put oni prcdstavljaju predrasude unutar drustva, koje nekima idu u prilog a nekirna stete .. Rorni trpe diskrirninaciju u celom svetu. a studije pokazuju da se oni rangiraju kao "drugi"

i zato inferiorni, pri cernu se povezuju sa zivotinjarna. U Indiji, hinduski kastinski sistem strogo odreduje uloge i interakcije

u tradicionalnom drustvu,

z abranjujuci zenidbu, druzenje iii cak fiz ick i kontakt izrnedu pripadnika razlicitih kasta

IGRANJE ULOGE I UZORI Ljudirna su potrebni pozitivni uzori da bi pronasli put sopstvenog raz voja Preko igranja uloga i njihovog oblikovanja

deca mogu da nauce uloge u koje prerastaju kroz razlicite igre

Teorija 0 drustvenorn ucenju kaze da se glavni deo razvoja deteta odvija kroz oponasanje uloge uzora .. Dete zapaza da je uzor, cesto istog pola, uspesan ili da ga drustvo nagraduje zbog njegovog ponasanja Dete zatim usvaja karakteristike uzora i na kraju se potpunije identifiku]e 5 karakteristikama te uloge, koja postaje njegova. Javne licnosti

DESNO Majkl DZordan je bio vazan uzor za mlade crnce, narodto u Sjedinjenim Arnerickirn Drzavama ..

cesto sluze kao uzori, obicno

za ostale pripadnike istog pola, rase ili fizickih sposobnosti Istaknuti kosarkas Majkl Dzordan, na primer, veliki je uzor crnim dccacirna Amerike Slavne licnosti mogu postati legende ili ikone kada sirnbolizuju iii oblikuju specificne vrednosti za zivot drugih 'judi. Uzor sirnbolizuje ono cernu mlada (ili odrasla) osoba tezi .. Medutirn, dok su mnogi uzori slavne licnosti, neki od najvaznijih uzora mogu se

naci unutar naseg licnog kruga: to mogu biti roditelji, starija braca iii sestre ili drugi clanovi porcdice, profesori ili prijatelji

PROMENA ULOGA

Uloge i njihova sirnbolika rnenjaju se unutar granica neke kulture kako se porneraju njene vrednosti .. U zapadnom drustvu, za z enu je bilo tradicionalno da prilikorn udaje nosi verenicki

i vencani prsten i da uzme prezirne muza da bi ukazala na promenjenu ulogu. Medutirn, poslednjih decenija ovi obicaji su pretstali da budu opsti, a pojavljuju se novi sirnboli braka Zene vise ne rnenjaju prezime autornatski, a bracni parovi nose prstenje kao simbole uz ajarnne i jednake odanosti

Uloge se mogu menjati postepeno, cdrazavajuci kulturne trendove, iIi njihovo obaranje rnoze da oznaci naglu iIi nasilnu pro menu, kao sto je svrgavanje mcnarha u toku revolucije ili pretvaranje intelektualaca u ratare tokom Kineske kulturne revolucije sedarndesetih godina XX veka.

c

o

C'>

m

o o z o

o

o co

2

TABUI

GORE Na ovom barjaku iz VIII veka, koji prikazuje Budu kako pripoveda, Buda je izolovan tako

da ne rnoze da dodirne tlo, kao da bi duhovna energija iscezla u kontaktu sa zemljom

DOLE Lotove kceri, u uverenju da su svi drugi muskarci poginuli, osecale su da moraju da se oqluse o tabu incesta i da navedu oca da vodi Ijubav s njima, opivsi ga

Rec "tabu" poticc od polinezijskog tabu, sto oznacava sistem zabrana radnji iii koriscenja predrneta koji se smatraju svetirn iii opasnirn, nccistirn ili ukletirn. Tabui mogu da proisteknu iz moraine svesti

i da rnotivisu individualnu i kolektivnu rnoralnu svest, ali

isto tako mogu da se koriste za cdrzavanje drustverie hijerarhije

i reda

U anirnistickim i u drustvirna koja se z asnivaju na prirodi, porekio tabua verovatno je u vezi sa medusobnim sirnpatijarna i nesirnpatijarna razlicirih nivoa duhova U potonjim kulturama, tabui se odnose vise na pokusaje Ijudi da cdobrovolje bogove i boginje U savrerncnorn drustvu rec tabu irna manje duhovno znacenje, odnoseci se ugIavnom na stvari koje nisu dozvoljene u drustvu zbog raznih drustvenih razloga

ZASTITNO BOZANSTVO

U rnnogim kulturarna, kralj je smatran bozanstvorn i kraljevi

su bili zasticeni od svetovne realnosti tako sto im nije dozvoljavano da dotaknu zernlju.

Bili hi nosoni na ledima iIi " rarnenima drugih ljudi, jahali bi neku zivotinju iIi bi se vozili u kociji, ili bi hodali po tepihu koji je polo zen bas zbog njih.

Montezurnu, asteckog cara Meksika, uvek su nos ili njegovi plernici i on nije nikada dotakao tlo Prvi kraljevi i kraliice Ugande nisu nikada izlaz ili iz svojih ogradenih obitavalista Persijski kralj je hodao po tepisirna po kojirna niko drugi nije mogao da gazi Cak i danas posto]i obicaj prostiranja tepiha pred kraljeve za vreme svecanosti ..

TAB UI INCESTA

Incest polni odnosi s nckirn

iz bliskog roda - je oblik tabua prisutan u celom svetu, verovatno zbog genetskih porernecaja

do kojih dovodi. Indijanska i kineska kultura prosiruju pojam incesta na polne odnose sa osobarna koje imaju isto prezime Medutim, bogovi i kraljevi su cesto oslobodeni ovog tabua

da bi odrzali cistotu bogovske

iii kraljevske krvi. Dokje Frojd tumacio incest bukvalno, a seksualnost kao potencijaino

opasnu silu koja zahteva tabu

da bi se izbegle njene opasnosti, .lung je posmatrao incest kao simbolicnu sliku koja se odnosi na pokusaj pojedinca da se vr ati

u majcinu utrobu da bi se ponovo rodio

Incest je cesta miroloska terna medu bogovima, boginjama

i kraljcvirna, a narocito u drustvima koja su koncentrisana na odrzavanjc supremacije

Kada se vladari posrnatraju kao bozanstva, stupanje u brak s nekirn van porodice uprljalo bi clstu kraljevsku krv Egipatska boginja Izida udala se z a brata Ozirisa .. Kraljica Kleopatra bila

je rezultat sedarn pokoljenja brakova izrncdu brace i sestara U Starorn zavetu, Lotove kceri irnaju polne odnose sa ocem zato sto ne postoji nijedan drugi ruuskarac da ih obremeni. Viadarirna Inka bilo je dozvoljeno da se zene svojirn sestrarna.

TAB UI PO LA

U tradicionainom kungbusrnanskom drustvu u pustinji Kalahari, gde su zivotni uslovi ve orna surovi, drustvene uloge su snazno podeIjene

prema polu Muskarci idu u lov, prave oruzje i loze vatru, a zene grade skrovista za porodicu, pripremaju jcla, odrzavaju vatru i kucu .. Razdvojenost njihovih uloga naglasava se dodeljivanjem razlicite strane za scdenje oko vatre za muskarce i zcne .. Ako

zen a sedne na muskarcevo rnesto, smatra se da ce je pogoditi

neb misteriozna bolest, a ako muskarac sedne na mesto zene, njegova lovacka moe mogla bi

da o slab i. Takode se smatra da ce oslabiti snaga musk area ako zena dotakne njegovo oruzje.

ZABRANJENA HRANA I ZIVOTINJE

U mnogim kulturama se veruje

da duhovi mogu da udu ili da obuzmu nezive stvari, koje zatim postaju predmeti oboz avanja

ili fetisi. Kada jestivo voce

iii biljke postanu Ietisi, oni

postaju tabu kao hrana Take,

na primer, levantinski narodi

nisu nikada [eli jabuke zato sto

su verovali da se u njima nalazi duh prirode Zivotinje koje su mogle da jedu ljudsko meso postale bi fetisi. tako je pas postao zivotinja z abranjena za jelo zaratustrovcirna .. Jedenje majmuna [e tabu u mnogim drustvima zato sto po izgledu lice na coveka. I

Fe nicani i jevreji srnatrali su zmiju kanalom zlih duhova,

U starom Egiptu, zivotin]e

su bile oboz avane i 0 njirna je vodena briga kao 0 nosiocioma dobrih iii zlih sila .. Njihovi bogovi su smatrani otelotvorenim u narocitirn vrstarna, koje su zatim bile zasticerie tabuorn Kao sto je sluca] s Jevrejima i muslirnanima, oni su smatrali svinju necistorn zivotinjorn, verovatno zbog njene navike da jede strvinu. Smatralo se da ukcliko neka osoba dotakne svinju u prolazu, odmah mora

da se zagnjuri u vodu da bi se ocistila, Egipatski svinjari su smatrani niskom kastom i nije

irn bilo dozvoljeno da ulaze u hrarnove.

Krava se u hindusko] Indiji smatra svetorn z ivotinjom,

gde zivi kao simbol rnajcinstva

DESNO Za pripadnike plemanaSan u Kalahariju tabui requlisu sedenje rnuskaraca i zena oko vatre

zahvaljujuci sposobnosti da daje rnleko .. Zato je hranjenje krave cin obozavanja. Vecina Hindusa su vegetarijanci i narocito je tabu ubijati i jesti krave .. Zato se krave mogu videti kako lutaju ulicarna Cak se i mokraca krave smatra svetom i ponekad se koristi kod obreda prociscenja z a ljude koji su prekrsili neki tabu.

U drustvirna u kojirna z ivotinje preuzimaju ulogu toterna

postoje tabui protiv ljudi koji jedu ili ubijaju zivotin]e cijim totems kim bratstvima pripadaju. Pri poistovecivanju sa zivotinjom csoba postaje rodak iii cuvar zivotinje Medutim, drugi pripadnik zajednice sa razlicitorn zivotinjorn moze slobodno da lovi i jede tu zivotinju Narod Evahlaji u Novorn juznorn Velsu i u juznorn Kvinslendu veruje .da ce se dete koje slucajno pojede meso prisne zivotinje razboleti:

u slucaju zabranjenih dropljinih iii curecih jaja, to moz e da dovede i do gubitka vida, dok zabranjeno kengursko meso moze da uzrokuje plikove na koz! iii da dovede do susenja udova Medutirn, dok je Evahlajima zabranjeno da jedu meso prisne zivotinje. prihvatljivo je da jedu totemsku zivotinju bratstva.

MENSTRUALNITABUI

U patrijarhalnim drustvima menstruacija se obicno srnatra tabuorn, kako u starorn tako i

u modernom svetu. Medutirn,

u matrijarhalnirn drustvima,

koja su postovala zensko telo, menstruacija se smatrala mocnirn i isceljujucirn prOCeSOfTL Ona se takode povezivala s

mesecevirn ciklusom, a mesecevi ciklusi su u pretpatrijarhalnim vremenima rnereni na dr venirn stap ovima koje istoricari nazivaju "kaleudarski stapovi" J edan moguci izvor rnenstrualnog

tabua mozda je strah da bi zene mogle da preuzmu kontrolu nad mesecevirn menarna i promenarna godisnjih doba preko mesecnih ciklusa svog tela

Jevreji starog doba verovali su da menstrualna krv ima otrovna svojstva Stari zavet ukljucuje zabranu kontakta s njorn. Treca knjiga Mojsijeva belezi da je Mojsije dobio vest od Boga da cove k koji spava sa zenorn koja irna menstruaciju treba da bude odbacen od svog naroda, i da su z erie s menstruacijom neciste sedam dana

Froid je govorio 0 menstrualnom tabuu kao 0

POSLEPORODAJNA KRV

U mnogim delovima sveta krv koja prati porodaj smatra se necistorn. rnozda zato sto se verovalo da su zena koja se porada i beba bile

u bliskom kontaktu sa duhovima i drugim svetovima. Neke kulture imaju obrede preclscenja za odstranjivanje ove krvi

negativnom stavu prema zenarna, dok je Bruno Betelhajm govorio da sposobnost zena da radaju decu i da irnaju menstruaciju izaziva snaznu zavist kod muskaraca, koji su stvorili tabue u p okusaju da izjednace polove Ferninistkinje ovo naz ivaju "matericna z avist", delimicno u znak protesta protiv Frojdove teorije da zene pate od "penisne zavisti"

GORE Za Hinduse je tabu ubijati iii jesti krave

SASVIM GORE Jabuka, jevrejsko-hriscansko zabranjeno voce ..

GRUPNIIDENTITET

::::J > f>V")

::::J a: o

._j

o

CD

GORE Svi detalji zastave su slrnbolkni boja, oblik i motivi

LJILJAN Najcesce povezivan sa francuskim kraljevima i

pravom da se vlada Francuskom, Ijiljan ima tri latice, 'ito simbolizuje Sveto trojstvo i trostruko vellcanstvo 80ga, stvaranja i kralja

Simbolika se oduvek koristi

za oznacavanje identiteta i

za potrvdivanje privrzenosti drustvenoj grupi iii "porodici", osnovnirn jedinicarna

drustva Bilo da se zasnivaju

na zajednickirn verovanjirna

iii z ajednickim interesima i aktivnostima, sve organizovane grupe - na lokalnom, regionalnorn. nacionalnom iii medunarodnom planu - irnaju sopstvene simbole identiteta, Oni mogu da budu u obliku totema, barjaka, zastava ili izrazeni kodeksima odevanja ili preko ritualizovanih formi ponasanja Jedna od vaznih karakteristika takve sirnboiike jeste njena vidljivost: ona je planirana da obezbedi lako prepoznatljiv znak grupnog identiteta, sto je nacin kodifikovanja i str ukturisanja drustvenih odnosa, pravljenja razlike izmedu onih koji su "u igri" i onih koji su "van igre", u cilju pobudivanja emocionalnog odgovora, kao sto je strah, postovanje, poniznost iii ponos, kod svih koji je vide.

PREDVODNISTVO

Kada su ljudi poceli da forrniraju velike grupe za zajednicki z ivot

i loy, odabirali su vode koji su vladali i resavali razmirice medu njirna Kao znak svog polozaja, voda je nosio svecanu perjanieu

i drzao dugi, ukraseni stap,

batinu ili koplje sa amblemom

na vrhu Stap se takode koristio kao vidljivi znak za okupljan]e

iIi pokazivanje pravea za napad Ove rane .zastave" su poznate kao vekslloidi i bile su pravljene od drveta, perja i z ivotinjskih kostiju, rogova i kola Za Astecke veksiloide se, na primer, dosta koristilo kecalovo perje i bil! su ukrasavani plemenitim metalima kao sto su zlato, srebro, bakar

i dragim kamenjem Danasnja plernena u Novo] Gvineji koriste veksiloide koji se uglavnorn sastoje od drveta i suve trave, sa amblemirna od obojenog drveta, perja i parcica tkanine ..

ZASTAVE

U Kini je izum svilenog platna doveo do pravljenja barjaka,

ZANIMANJA I PROFESIJE

Za mnoge Ijude, pripadanje nekom zanatu iii zvanju simbol je identiteta, prenosen]a ranga iii drustvenoq statusa preko pripadnosti toj naroi':itoj grupL Mnoga tradicionalna zvanja mogu se prepoznati po zajednii':kim simbolima na primer kuvarska kapa, tri zlatne loptice zajmodavca, mornarsko sidro - dok gotovo sva moderna preduzeca imaju sopstveni kompanijski znak. Mnoge profesije se takode odmah prepoznaju po nai':inu oblai':enja - formalne uniforme pripadnika oruzanih snaga, plavi kombinezoni fizickih radnika, tamno odelo i kravata cinovnika iii beli mantillaboratorijskog tehnicara dok se mogu koristiti specijalni nazi vi u cilju odredivanja hijerarhije unutar grupe, kao sto je doktor, profesor, porucnik, vodnik iii glavni referent

kojeg je biio lakse nositi i koji

su bili vidljiviji izdaleka nego dotadasnji cervrtasti barjaci.

Iz Kine se upotreba platnenih zastava prenela u Evropu, gde

su se najpre koristile kao vojni i cerernonijalni znakovi, ali kasnije kao nacin id entifikovanja vladara, njihovih zernalja i nacionalnosti na mom. U XVII veku doslo je do uvodenja standardizovanih pukovskih boja, ratnih oznaka, zastava na brodovima i kucnih zastava trgovackih kornpanija (preteca modernog logoa) Prve nacionalne zastave na kopnu pojavile su se u poslednjoj cetvrtini XVIII veka .. Tokom

XIX i XX veka doslo je do pojave mnostva drugih zastava: vladinih sluzbi i cinovnika. pokrajinskih zastava, zastava ranga u svirn delovima oruzanih snaga; i zastava skola, univerziteta, naucnih instituta, organizacija, politickih partija, sindikata i gerilskih pokreta Postoje takode zastave etnickih grupa, poslovnih korporacija i sportskih klubova.

Svi elementi zastave su sirnbolicni - bo]a, motivi i ukupan izgled i ima mnogo obicaja koji su vezani za ponasanje u vezi sa zastavama Na primer, kod vojne parade zastave se pozdravljaju kada se dizu, spustaju iIi kada prolaze; vijoren]e zastave na pola kopl]a predstavlja znak zalosti, pokrovna zastava koja se polaze

na mrtvacki sand uk, uglavnom na pogrebima vladinih sluzbenika

ili vojnika, simbol je narodnog postovanja prema pokojniku, skrnavljenje zastave je k aznjiv prkrsaj u vecini zemalja sveta.

PLEME I NAROD

U tradicionalnim drustvirna, bratstva i plernena koriste mnostvo simbolickih lukavstava da bi razlikovali jednu grupu

od druge. Na primer, ruedu mnogirn americkirn urodenicirna toterni (stvari iz prirode, kao

sto su zivotinje ) koriste se za predstavljanje narocitih plemena, kao i pojedinaca, dok svako bratstvo skotskih brdana ima

kilt s narocitirn sararna (od

neke vrste kariranog platna )

U srednjovekovnoj heraldici, vecina evropskih vladara usvojila je grbove i heraldicke barjake

5 jednom od dye najznacajnije heraldickr, figure: lay (kral]

zveri) ili orao (kralj neba)

Ljiljan, jos jedan cest lieraldicki rnotiv, narocito se povezivao

sa francuskirn dvororn. kasnije

ga je usvojio medunarodni skautski pokret. Danas mnoge drzave nastavlja]u da se vezuju

za narociti arnblern. na primer, SAD sa celavim orlorn, Kanada

s javorovim listom i Engleska sa ruzom dinastije Tjudor

Ima takode mnogo naroda bez drhve (na primer, u

SAD irna preko 550 priznatih narcda i plemena) koji imaju

ZASTAVA AUSTRALIJSKIH UR08ENIKA

Zastava australijskih urodenika, zvarucno usvojena 1995, deli

se horizontalno na dva jednaka dela. ernu traku gore i crvenu dole, sa zutirn diskom u sredini (rna traka predstavlja urodenike, ciji preei zive u Australiji preko 40 hiljada godina; ervena traka predstavlja zemlju i urodenicku krv koja je prolivena u borbi

za odbranu zemlje; zuti disk

na liniji horizonta simbolizuje zivotodavalacko sunce.

svoj identifikacioni arnblern.

Na primer, jedanaest plemena Sijuksa koji zive u Iuznoj Dakoti irnaju z ajednicku belu zastavu Glavni amblern na z astavi u obliku kornpasa simbolizuje Vradzbinski tocak (a cetiri strane sveta pre dstavljaju cetiri godisnja doba i cetiri elementa) koji je okruzen sa jedanaest satora koji predstavljaju bro] plemena Irna takode rnnogo grupa unutar konvencionalnog drustva koje su se opredelile za sirnbo! s kojirn

se poistovecuju Na primer,

na Zapadu su pripadnici gej populacije usvojili pink boju,

a emu su usvojile neke rasne i politi eke grupe, dok zelena boja pripada ekoloskorn pokretu

POLITIKA I POBUNA

Politicke grupe, pobune i revolucije oduvek se povezuju sa narocitirn simbolima. Na kraju XV veka nernacki seljaci su se

p obunili pod belom zastavom na kojoj se kao amblem nalazio zlatni opanak, koji je nasuprot cizrnarna koje su ncsili plernici bio sirnbol seljaka Kornunizam i fasiz arn, dva najuticajnija politicka pokreta XX veka, takode su koristili sirnbole. Simbol komunizma bio je cekic

SVASTIKA

Hitler je usvojio svastiku, drevni suncanl simbol sa mnogo dubokih znacenja. kao znak Nacisticke partije .. Naqlaseni crni znak u belom krugu na crvenoj podlozi postao je 1935. nernacka naeionalna zastava, a ovaj amblem je koriscen

na mnogim mestima ukljucujuci ded]e iqracke - da bi

se promovisala nacisticka propaganda i usadila podanicka pokornost prema Hitleru Danas neke neonacisticke grupe nastavljaju da koriste svastiku iii tronoznu varijantu kao amblem identiteta

i srp, odraz avajuci savez izrnedu iridustrijskih i poljoprivrednih radnika: najveci deo XX veka cckic i srp su bili arnblern ruske zastave i prve koruunisticke

drz ave na svetu.

Fasiz arn je nacionalisticki pokret koji je predvodio diktator. Imeje dobio po sirnbolu "snopica" koji je kao bcdz nosio italijanski diktator Benito Musolini (1883- 1945) Ovaj snopic podrazumeva svez anj brezovih ili brestovih prutica uvezanih crvenom

trakorn, ponekad omotan

oko sekire, simbola pravde,

kaz njavanja i odseeanja glave Datira jos od starog Rima, kada

su ga nosili liktori, cinovnici koji su irnali ovlascenja da donose presude. Hitler je, medutim, koristio drugaciji sirnbol za svoju Nacisticku p artiju. svastiku.

GORE Cekic i srp je kornunisticki sirnbol,

a oznacava jedinstvo industrijskih i poljoprivrednih radnika ..

SASVIM GORE Rec fasizam ponce od "snoplca" sveznja stapka koji su nosili rirnski clnovnkl

69

Ci :0 C U Z

o m Z -l

r-n

TRADICIONALNO PRIPOVEDANJE

UMETNOST SLUSANJA

U nekim juznoarnerickim tradicijama pripovedanja kaze se da Ijudi poseduju dar slusanla koji je neverovatan To je nacin na koji dusa posvecuje paznju i uci Stari pripovedaci iii kantadori ispredali su mitske price

o misteriji da bi probudili uspavanu dusu. zeleci da

ona naculji usi i da postane svesna rnudrosti koja je sadrzana u prici.

GORE Sirena otelotvoruje duboku vezu izrnedu zene i mora ..

DOLE Nojeva barka, simbol covekove vere i nade u suocavanju sa nesrecorn koja unistava zivot

Od praiskonskih vremena ljudska bib koriste price da

bi opisala stvari koje nisu

mogla da objasne. Takve price pokusavaju da odgovore na neka od najfundarnentalnijih pitanja o Ijudskom postojanju 0 tome zasto srno ovde i kuda iderno, ° prirodi sveta oko nas i kako se u njega uklaparno

Svaka kultura formulise sopstvene pesnicke vizije i svete price - metaforicko razurnevanje o kojern govorimo kao 0 mitovima Rec "mit" potice od grckog miios, sto znaci rec ili prica, ali sada oznacava pricu koja pornaze da se objasni poreklo i karakter kulture u simbolickorn srnislu Znacen]e i sadrzaj

takvih prica varirace zavisno od vrernena i mesta, kao i od osobe do osobe, ali jedna od Iunkcija mita jeste da slavi dvosmislenosti i kontradikcije koje se nalaze u sustini Ijudskog postojanja.

PRIPOVEDAC

Mnogo pre mego sto su

mitovi zapisani, prenosili su

se usmenim putem Da bi preziveli prolazak vrernena morali su da budu predoceni

kao dobre, divne price, koje su

se dopadale nizu generacija, verovatno se pr ilagodavajuci novim drustvenim potrebama Pripovedanje je moglo da se odvija skoro svugde - u kuci, na pijaci ili na kraljevskom dvoru

- a umetnost pripovedanja bila je tradicionalno veorna viscko vrednovana, jer je bila sredstvo kojim su se ozivljavali drustveni kodovi i vrednosti kulture, njeno pradedovsko poreklo i istor i]a, te

vez a sa bozanskirn Pripovedacje igrao vitalnu ulogu u zajednici, ponekad kao predstavnik kraljevskog ili plernickog dvora, ponekad kao putujuci pevac

koji kazuje zabavne i poucne price. Mnoge religijske licnosti, ukljucujuci Isusa i Muhameda, koristile su pripovedanje kao sredstvo za svoja ucenja ..

OBREDI PRIPOVEDANJA Stil ili protokol pripovedanja varira od kulture do kulture. U rnnogim tradicionalnirn africkirn drustvirna, publika se oseca slobodnom da prekida pricu iIi da sugerise poboljsanu verziju pripovedacu Sirom Afrike uobicajena forma pripovedanja

jeste "poziv i cdgovor", pri cernu "pozivac" pokrcce "pesmu" a hor odgovara na poziv

Kada pripadnici naroda San

u pustinji Kalahari pricaju price o n arocitim zrvotiniama, oni oponasaju polozaj zivotinjskih usta, izgovarajuci reci kao sto bi

to uradile zivotinje, sto je nacin da ostanu u vezi sa duhom zivotinje. Pusenje lule i njeno prcdavanje

od coveka do coveka cesto je

deo pripovednog obreda medu urodenickirn narodirna Amerike. kao sto su Algonkini Po misljenu Algonkina, "ako prestanerno da delimo nase price, izgubice se nase znanje" Danas u mnogirn delovirna sveta [judi ponovo otkrivaju pripovedan]e da bi

VALKIRE

U skandinavskom rnitu, Valkire su bile natprirodne zene. andeli smrti koji su leteli nad bojnim poljima garantujud ratnicima pobedu

iii poraz. Posle smrti, one su odnosile duhove poginulih junaka u Odinovo carstvo Valhala ..

PODZEMNI SVET

Vrlo cesto se podzemni svet nalazi ispod nekog vodenog toka, kao sto je reka Stiks u qrcko] mitologiji .. Mrtvi se cesto prevoze carncern (kao sto su pogrebne barke na egipatskim zidnim slikama iii brod vikinskih ratnika, koji se posle smrti otiskuje na more), kada ce im biti sudeno

za dela u zemaljskom zivotu. Uobicajen simbol za sud jeste merenje duse: stari Egipcani su verovali da se tezina srca pokojnika meri pred Ozirisom, gospodarom donjeg sveta

dali srnisao zivotu i da bi odrzali u z ivotu vezu sa kulturnirn i

pr adcdovskirn poreklom

MITSKE TEME

Pitanja 0 zivotu i smrti istrazuju se preko mira, a price 0 poreklu

i 0 kraju sveta rnogu se naci

u svirn kulturarna Mitovi 0 stvaranju sveta odnose se na praiskonski haos, koji se u mnogim kulturarna sirnbolicno predstavlja kao vlazno, mracno

i misteriozno mesto .. Mitovi takode prcdvida]u propast sveta u nekom katastroficnorn dogadaju - kao sto je skandinavska kataklizma Ragnarok - dok mnogi govore 0 predasnjern vremenu kada je svet bio skoro unisten potopom. Biblijska prica o Noju [e najpoznatiji primer; u slicno] rnesopotamijskoj pr ici, Utnapistirn, rnudrac koji [e

sam prezivco potop postao je besmrtan

Mitovi su tipicno price 0 bozanskim i poluboianskim bicirna - 0 bogovima i boginjama, iunacima i junakinjarna

arhetipskim licnostirna koje olicavaju borbu izrncdu dobra i zla, istrazujuci moraine sukobe

i snazne ljudske emocije kao sto su zudnja i pohlepa, ljubomora i strast, amb icija, ljubav i mrznja. Predstave 0 podzemnorn

svetu i drugom zivotu, kao i magicno carstvo na onom svetu, uobicajenc su, a iivotinje sa

izuzetnom snagom pornazu covecanstvu da se istakne u mnogim rnitovirna.

ZIVOTINJE U MITU

Mitologije sirorn sveta prikazuju zivotinje u ovoj iii onoj forrni,

a cesto se one pretvaraju u bozanstva U starorn Egiptu, podizana su svetilista za slavljcnje svetih z ivotinja kao sto je ovan Mendes ili bik Apis, dok su jedno vrerne kobre i orlovi lesinari

bili glavna bozanstva Donjeg

i Gornjeg Egipta. U Africi, narocita plemena i poglavice prate svoje poreklo do zivotinjskog bozanstva Na primer, Haile Selasije ("Lav od Dzude"}, osnivac rastafarijanske religije i nekadasnji car Etiopije, pratio [e svoje poreklo do mocnog boga Simbe, lava, dok neke poglavice plemcna Zulu tvrde da poticu od pitona.

Stvorenja koja su poluljudi i poluzivotinje takode se javljaju

u mnogim kulturarna, kao sto je Garuda, orao sa telom muskarca u hinduskoj mitologiji, iii kentauri i sirerie u klasicnorn rnitu .. Hibridni kentaur, covek i konj, upotrebljen je kao sirnbol coveka koji je zarobljen sopstvenim culnim nagonima, narocito pohotorn i nasiljern.

U pricarna mnogih drugih kultura, z ivotinje i ljudi uz ivaju u odnosu koji poseduje vise simbioze. u mitovirna americkih

domorodaca zivotinje se cesto oslovljavaju sa "brate", dok u arktickirn prcdelirna postoji duliovni odnos izmcdu ljudi

i zivotinja koji [e od vitalnog

z nacaja z a opstanak zajednice

Zivotinje se ponekad pojavljuju kao prevrtljive licnosti u

tradi cio nalnirn pricarna: kojot je prevrtliivo bozanstvo Indijanaca

i rnoze da menja forrnu kako

zcli, dok africke price govore 0 Zecu i Anansiju, pauku Takvi likovi krse prirodne ili boz ije zakone, iako cbicno sa pozitivnim rezultatirna, a mozda predstavljaju ncunistivost i inventivnost ljlldskog duha.

MODELl DRUSTVA

Mitologija cesto pojacava

i opravdava odnose snage i

vo dstva 01'0 se tipicno istrazuje preko panteona sa hijcrarhijskorn strukturo m: iedan vrhovni

bog i!ili boginja na celu (cesto povcz ani s nebom i z emljom) koie prati mnostvo vecih iii manjih

boz anstava Ova struktura slcdi struktur u koju je usvojilo ljudsko drustvo U Kini, na primer, raj

je prikazan kao birokratija, koja odrzava zakon ired na isti nacin kao i carska adrninistracija

U japanu prica 0 lzanagiju i Izanarni (p rvorn rnuskarcu i zeni)

GORE Odisejevo epsko putovanje simbolizuje individualni poduhvat, ali takode stoji kao metafora za zivotni ciklus ..

GORE Kentauri se koriste kao simboli pozude: zamka zivotinjskog polnog nagona

GORE Kobra ima zastitni aspekt u mitu i svetoj tradiciji

GORE U nekim amertcklrn predanjima, kojot se povezuje sa zlom, zirnorn i srnrcu

-I

» o

n

o z » r-' Z o

v

o <

rn

o » z

r-n

KELTSKI BARD Odgovornost za prenosenje keltske plemenske istorije, legende i folklora lezala je na bardu. Prvi poznati bardovi ukljucuju Anejrina i Talisina iz VI veka n.e Price su kazivane u obliku pesama, kao

i u prozi, a bardova vestina se visoko cenila, narocito osobina zvana hvil na velskorn strast koja je umela da inspirise publiku .. Danas se keltska bardska tradicija nastavlja na velskirn kulturnim festivalima koji se zovu ajstedvod

sluzila [e da opravda navodnu zensku inferiornost u oclnosu

na rnuskarce, iako postoje nagovcsta]: cia je Japan originalno bio organizovan kao matrijarhat, pri cernu je carska porodica tvrdila cia poticc od boginje sunca Amaterasu, sto je vazilo kao istina do kraja Drugog svetskog rata.

Medusobni odnos bozanstava objasnjava se ljudskirn kategorijarna srodstva, ljubavi i mrznjc. konkurencije i uticaja, pri cernu je svako b ozanstvo odgovorno za naro citu oblast ljudskog zivota plodnost, radanje, ljubav i vez e, rat i sukob, bogatstvo i napredak. Mnoge price grcko-rirnskog mira odnose se na interakcije bogova - pri cernu se ljudi cesto koriste kao zalog u njihovim igrarna

za vlast (sto objasnjava o citu

LEVa U grckom mitu, sirena je demonska figura, delom zena delom riba, koja koristi pesmu da zacara mornare i da ih odvede u smrt

nasurnicnost srcce i nesrece ) - dok je rivalstvo medu bogovima o cito u skandinavskorn mitu

U svirn ovirn pricarn a bogovi pokazuju karakterne crte i poriasanje koji su potpuno svojstveni ljudskoj prirodi

Obozavanje predaka vazan je deo strukture mnogih tradicionalnih drustava i

zato je naglaseno u njihovirn mitologijama; u mitologiji australijskih urodenik a. na primer, kaze se da su preci

iz Vrernena sna oblikovali pejzaz i odredili celu prirodu zivotinj skog i ljudskog sveta ..

JUNACKI L1KOVI

Podvizi i putovanja junack ih likova ce sto su terna mita. Mnogi duguju nadljudsku moe nekoj b oz anskoj vez i: Kintaro, junak ratnik iz japanskog mita, bio je sin planinskog duha. Rarna. u hinduskorn spevu Rarnajana, bio je inkarnacija

boga Visnua, dok je Herakle, mozda n ajve ci grcki junak, bio Zevsov sin .. Preko svojih akcija i licnih osobina - kao sto su hrabrost, istrajriost, strpljenje

i bezuslovna ljubav - junaci i junakin]e mila nude obraz ac prema kojem ljudi Il10gu da oblikuju sebe ..

Neki mitovi pokazuju

kako ljudi mogu da teze ka bozanskom: u Kini, taoisticki mitovi 0 Osam besrnrtnika

o pisuju kako, zahvaljujuci pobozncsti, besrnrtnici usp evaju da z asluze vecni z ivot u raju:

dok je Herakle, preko cuvenih dvanaest kuluka (zadataka

koje dobija kao kaznu za raniji zlo cin ), postao jedini grcki junak koji je stekao besmrtnost

Srednjevekovni keltski mit

o kralju Arturu i vitezovima

DOLE Podvizi bozanskoq junaka Rame i njegove zene Site (koja je inkarnacija Laksrni) kazuju se u Ramajani.

okruglog stoia koneentrisao se

o ko traganja z a sve tirn Gralom, za koji kazu da je putir iz kojeg [e Hrist pio na Poslednjoj veceri, iii da [e koriscen da uhvati

krv na raspccu (iako on ima i prethr iscanske korene u kcltskoj terni 0 carobnom bakracu ) Gral je postao simbol besmrtnosti i savrscnstva. koje se moze dostici sarno preko velike vrline.

Mnoge junacke figure istovremeno su i "kultumi junaci", prorialaz aci tajni prirode iii ideja i izuma od kojih zavisi civilizacija Primeri ukljucuju grckog Pro me teja koji je ukrao vatru bogovima i dao je ljudima, i polinezijskog Mauija koji [e "upecao" kopno od okeana i ukrao vatru iz donjeg sveta

OPASNE ZENE

Zene u mitu su cesto lose, opasne iii dernonske, bilo zbog radoznalosti i ncpo slusno sti iii zbog lepote iii rnagijskih mo ci .. U grckoI11 rnitu, Pandora se

ne pokorava bogovirna i pusta bolest i zlo u svet. bas kao sto

u judcjsko-hriscanskoj tradiciji Eva ne slusa Boga i postaje odgovorna z a proterivanje ljudi iz raja .. Sirene iz grckog mita, rnorske nemani sa nezasitim

ap etitorn za krvlju, marnile su rnornare u smrt pretvarajuci se u lepe devojke, dok su u Kini demonski duhovi povezani 5 nasilnorn srnrcu hili takode sprernni da se preruse u lepe devojke. U Indiji se govorilo da pravi karakterraksasi (zenskog de mo na ) rnoze da se prepozna po tome kako su joj stopala okrenuta prema natrago Mitovi

DESNO Za kaznu zbog davanja vatre Ijudima, levs je vezao Prometeja za stenu vecnosti

a n ticih pripovcdaca odzvanjaju i u modernim vremenima zato sto simbolizuju aspekte ljudske prirode i interakeiju koja riarn ostaje relevantna, a stalno

se prcraduju i prilagodavaju

u umetnosti, knjizevnosti i popularnoj kulturi.

Iako je tradicija pripovedanja kao forrnalan nacin o cuvanja grupne kulture i mita na Zapadu uveliko odumrla, mnogi ljudijo s uvek koriste fotografske alburue i spomenare da bi zabelez ili vazrie zivotne dogadaje slikorn i recju. Psiholozi sada prepoznaju ovo k ao terapiju z a ljude koji su izgubili direktan pristup svojoj proslosti preko porodiea, kao

sto su usvojcna deea iii oni

koji su prez iveli traurnaticne dogadaje

JUNAK GILGAMES

Spev 0 Gilqarnesu predstavlja jedan od najstarijih junackih mitova i sadrzi mnoge arhetipske motive. Gilqarnes, kralj Uruka u Mesopotamiji, bio je delirnicno covek, delirnicno bog. Postajao je toliko arogantan da su bogovi stvorili ratnika Enkidua da ga izazove. Posle borbe, njih dvojica su postali bliski prijatelji i zajedno su porazili cudoviste Humbabu Odusevljena njegovom hrabroscu i rnuskorn lepotom, boginja Inana je pozelela Gilqarnesa za Ijubavnika. Kada ju je on prezrivo odbio, ona se osvetila tako sto je poslala Nebeskog bika da terorise Uruk, ali su ga udruzeni Enkidu i

Gilgames ubili. Bogovi su enerqkno zahtevali da jedan od junaka mora da plati

glavom za ubistvo bika, pa je Enkidu umro Ocajan, Gilgames se otisnuo na put da pokusa da sazna zbog ceqa Ijudi moraju da urnru Otisao

je u donji svet i preko gorkih voda smrti prevezao ga je Ursanabi, bozanski splavar, U donjem svetu sreo se sa Utnapistirnorn,

besmrtnim pretkom covecanstva i jedinim covekorn koji je preziveo potop, koji mu je rekao da smrt, poput sna, dolazi nama svima i da ne treba da se plasirno Na povratku kuci Gilgames je nasao biljku koja rnoze da vrati mladost,

ali kada se zaustavio da se napije na izvoru, zmija je

pojela biljku lato zmije odbacuju kozu i podrnladuju

se, dok Ijudi stare i umiru. Gilgames se tuzno vratio

kud da isprica ovu pricu svom narodu, prisiljen da

se pomiri sa sudbinom. Njegova pries sazlma vecne

teme 0 Ijudskoj ambiciji, privrzenosti i gubitku, 0 neprestanom preispitivanju postojanja i njegove

svrhe, kao i 0 neminovnosti smrti

::;J » Ci

n

o z :>

z o

v o <

Ci :> z

74

o

-c L

o

CD

UMETNOST

GORE Maske su karakteristika plemenske umetnosti, povezane su

sa obrednom praksom i nose u sebi mnogo slojeva sirnbolicnoq znacenja

sAsVIM GORE Vilendorfska Venera, praistorijska Bogorodica

DES NO Kineska umetnost sadrzi mnoge sirnbolicne stvari, a veliki deo nje povezuje pejzaz s Ijudskim telom iii salje duhovne iii moraine peruke.

jos od iskona mriogi najdublji

i najtrajniji simboli zapisuju

se kroz umetnost. Bilo kao pccinske slike, figuriee i artefakti, prefinjene kreaeije evropske renesanse iii kao pokreti poput nadrcalizrna. sirnboli u umetnosti se koriste na mnostvo nacina

cia izraze aktuelna verovanja i prcokupacije. Bilo da to radi svesrio iIi nc, uloga umetnika je oduvek da deluje kao instrument i glasnik duha svog doba,

dajuci Iormu prirodi i vrednosti

vremena ..

PLEMENSKA UMETNOST Duborezi, slike i kompozieije urodenickih naroda Afrike, Amcrike, Australije i Okeanije irnaju malo z ajcdnickcg osirn

sto su se razvili - kao gotovo

sve velike urnetnicke forme

- u intimnoj vezi s religijorn

i magijonL Retko namenjeni ukrasnoj funkciji, oni su

izraz zajednickog nastojanja covecanstva da z ivi u harmoniji

s prirodom iii da kcntrolise prirodne i natprirodne sile .. Uzrnite. na primer, rnonolitne glave i polovicne figure Uskrsnjeg ostrva, kipove visoke do

18m koji su klesani u dugom vrernenskorn periodu (900-

1500. g ne). Smatra se da ovi kipovi simbolizuju moe, za koju se verovalo cia poglaviee sirorn ostrva nasleduju od bogova i da je zadrzavaju posle smrti, kacla

su i sarni pretvoreni u bogove Rezbarene i slikane drvene maske karakteristicne su za africku i

se vern oamcricku kulturu .. Neke imaju zivotna ljudska lica, druge otelotvoruju zivotinjske forme,

a mnoge su uglavnom z ivo tinje Ove maske se i:esto p ovczuju sa samanskorn praksom, s namerorn da preobraze nosioca i da ga povezu s magicnom snagom sveta duhova, a koriste se u obrcdima i ccremo nijama

Umetnost australijskih urodenika ostala je vidljiva na svetim mcstirna tokom vise milenijuma i ima kontinuitet tradieije, koristcci povrsinu zcmlje. stenc, pecine i koru drvcta, kao i ljudsko tclo, da bi rzrazila pogled na svet u kojem nerna razlike izmedu svetovnog i svetog, prirodnog i natpr irodnog. proslosti i sadasnjosti, iii cak izmedu vidljivog i nevidljivog

RELlGIOZNA SIMBOLIKA

. Intimna veza izmedu religije

i simbolike izrazava se u umetnosti i artefaktima svih civilizacija U praistoriji, z a slikovitu Vilcndorfsku Veneru, figuricu nage z ene sa velikirn grudima, od krccnjaka, (oko 24

000 - 22 000 g pn.c). veruje

se da [e u isto vreme simbol plodnosti i arhetip Velike rnajke Druge figuriee iz tog perioda,

sa slicno preuvclicanirn polnim karakteristikarna, dovele su do razrnisljanja 0 torne da su ova rana cvropska lovacka drustva imala matrijarhalnu svetu tradici]u, obozavajuci rnajcinski arhetip Velike boginje

Vise hiljada godina kasniie,

u starorn Egipru, pogrebna umetnost otkriva zaokupljenost drugim svetom, dok su se u srednjovekovnoj Evropi koristile narativne slike sa viseslojnom simbolikom u eilju upoz navanja ncpisruenih rnasa sa Svetim pismom i izrazavanja veze ljudi

s Bo com i kosmosorn. Islarnska

to

umetnost je ncfigurativna - zabranjenoje predstavljanje zivih stvorenja zato sto bi to znacilo prcdstavljan]c jednog aspekte Alaha, sto prcvazilazi ljudske sposobnosti Zato se umetnost karakterise ponavljanjern geometrijskih obrazaea i formi

DESNO Dela Maksa Ernsta, kao i dela njegovih kolega nadrealista, puna su frojdovske seksualne simbolike

Njeni jcdini religijski elementi su nevinost Japanska umetnost se,

zapisi iz Kurana, koji podsecaju u vezi sa simbolikorn, takode

vernike da [e Alah uvek prisutan i oslanja na prirodu: tresnjin cvat

da ponistava sve sto ljudi stvaraju. je cest rnotiv, vesnik proleca i

Nasuprot tome, u budizrnu i znak srece, a zbog prolaznosti

hinduizmu naglasak se stavlja simbol je srnrtnosti.

na vizuelnu moe simbola da

podignu svest. pa se figurativna simbolika pojavljuje u obe tradicije lako je Buda rekao da

ne zeli da bude obozavan i rnada se rana budisticka umetnost ogranicavala na predstavljanje njegovog stopala (da bi se simbolizovalo njegovo prisustvo) i tocka kao simbola njegovih ucenja, zelja ljudi za slikom Bude brzo je prevladala Jedan od

naj irnpresivnijih primera (koji datira iz V veka ne.I ]e kolosalni duborez, visok skoro 14m, urezan u stenu Longmenske pecine u Jungangu, Kina, na mestu hrarna usecenog u stenu

KINESKE TRADICIJE Visoko stilizovane forme sirnbolicnog izraz a

karakter isticrie su za kinesku urnetnost, koja oduvek nastoji da inspirise i obrazuje gledaoca, pruzajuci uvid u odnos izrnedu ljudi i bozanskog Duhovne i moraine peruke su prenoscne preko izvesnih ustaljenih terna, narocito pejzaza i prirodnog sveta Na primer, za svaki

deo pejzaza se verovalo da simbolizuje jedan aspekt ljudskog bica: voda je bila krv, drvece i trava bili su kosa, oblaci i magla bili su odeca, a usarnljeni lutajuci mudrac bio [e dusa. Barnbus, koji rnoze da se savije i da ne pukne, predstavljao je duh mudraca, dok je nefrit znacio

RENESANSA

Pocevsi u XIV veku u Italiji, renesansa ("preporod" na francuskorn) je predstavljala obnovljeno interesovanje

za urnetnost, arhitekturu i knjizevnost stare Grcke i Rima" Mnogi urnetnici su trazili inspiraciju u prirodi, u ljudskorn telu i greko-rirnskoj mitologiji Na primer, slika Primavera ("Proleee") Sandra Boticelija (1445-1510) kazuje pricu 0 nimf Hloris, koju vija zenr, bog vetra, pretvarajuci je u Floru. boginju proleca U centru slike nalazi se boginja Venera, simbol plodnosti ovog godisnjeg doba, dokje saruo prclece takode metafora za renesansni period, povratak uvazavanja umetnosti i nauke

Biblijske terne su takode bile uvijeue u klasicnu simboliku.

na primer, na slid Strasni sud Mikelandelo (1475-1564) slavi Hr ista kao blistavog Apolona, grckog boga sunca, a ne kao raspetog spasitel]a Rafaelo (1483-1520), koji je dobio porudzbinu da oslika Vatikan, spaja tradicionalniju simboliku Boga kao sedobradog patrijarha s rnitskirn satirima i nimfama pod trernorn.

NADREALIZAM

Pocevsi kao knjizevni pokret, nadrealizam se nalazio pod

jakirn uticajem Frojdovih ideja o seksualnosti, slobodnim

POP UMETNOST Pojavivsi se u Britaniji

i SAD sredinom

XX veka, pop umetnost je koristila slike komercijalne umetnosti i drugih masmedijskih

lzvora S podlogom

u komercijalnoj umetnosti, Endi Vorhol (1928-97) predstavljao je pop umetnost u njenom najekstremnijem i najdestruktivnijem aspektu.slaveci rnehanicko ponavljanje i stvaraiud kult od banalnog i povrsnoq Njegova platna u

stilu postera, koja neprestano ponavljaju istu sliku, mogu se sagledavati kao snazni simboli modernog potrosackoq drustva

aso cijacijama, snovirna i podsvesnom Seksualna sirnbolika - nosevi u obliku falusa, stidne dlacice na

n e ocek ivan im mestirna

- prozirna nadrealisticke slike,

a slikari kao Maks Ernst (1891- 1976), Rene Magrit (1898- 1967) i Salvador Dali (1904-89) pokusavali su da predstave i oslobode delovanje iracionalnog, podsvesnog Ulna, osporavajuci konvencije artistickcg realizrna

i pristojnog drustva. Magrit je narnerno pogresno obelezavao svoja platna, Ernst je stvarao cudrie pejz az e nastanjene izuzetnim z ivotinjarna i organskim forrnarna, dok je Dali izgradio novi jez ik sirnbolickih slika u obliku casovnika koji se tope, stvorenja sa vretenastirn nogama, cveca koje se Ide iz jaja i drugih bizarnih slika

c

rrt

z o

REKLAMlRANJE

76

o

o

co

GORE Stiv Mekvin u Bulitu sa fordom mustangom

iz 1968 .. I ovaj covek i kola postali su ikone koje predstavljaju buntovnu rnusku snagu

DOLE Seksualne slike odavno se koriste kao reklama za prodaju proizvoda Slike zena kao seks simbola mogu da poqadaju i rnuskarce i zene. kao sto se vidi na ovoj reklami za grudnjak

Koriscenje mcci ubcdivanja

za prornovisanje proizvoda predstavlja staru praksu Simbolika koja se koristi za ubedivanje ljudi i utica] na

njih mora se obracati glavnim interesima i uverenjirna potrosaca U modernoj reklamnoj industriji uspesni reklameri govore 0 onome na sta ljudi reaguju svesno iii nesvesno iii sa cime zele da se povezu, pa diz ajniraju i pakuju proizvode u skladu sa trendovima kulturnog i licnog ukusa

Dok su u ranorn rnarketingu sustinski kvalitet proizvoda i dobar glas njegovog pr oizvod aca bili glavni faktori, masovna proizvodnja i rnedunarodna trgovina su udaljile potrosaca

od proizvoda i proizvodaca, a reklarniranje se ubacilo da ispuni tu prazninu, postajuci sarno po sebi industrija Vecina rnodernih reklarna irna za cil] da prornovise ceo brend pre nego neki Individualni proizvod, stvarajuci osecanje podanickc pokornosti kod musterija tako sto podesava sliku brenda preko simbolike ..

PSIHOLOGIJA U REKLAMIRANJU Idejarna 0 nesvesnim zeljarna frojdovska psihologija je

uticala na reklame XX veka. .

U reklamama su poceli da se koriste "po dsvcsno ubedivanje"

i "sirubolicna asocijacija" u

tolikoj meri da su slika iii naziv brenda postajali vazniji od proizvoda .. Autornobil nije vise same prevozno sredstvo: dok se dizajnira da bude aero dinamican i funkcicnalan, on se takode pojacava zenstvenim oblinarna iii prednjim delom u obliku falusa da bi se dopao potencijalnirn muskirn kupcirna Reklamira se kao simbol statusa i zivotnog stila

Dvadesetih godina XX veka Frojdov necak. Edvard Bernajs, iskoristio je ujakove ideje za rnanipulaciju americkim javnirn mnjenjem, pa ga cesto z ovu "ocern odnosa sa javnoscu" On je pokazao korporacijarna kako mogu da usklade nesvesne zclje ljudi sa svojim proizvodima i

da pretvore artikle u simbole zivotnog stila: na primer, u cuveno] akrobaciji iz 1929 godine za Arnericku duvansku kompaniju, on je angazovao manekenke da paradira]u ulicarna Njujorka, puseci, pod zastavom "baklje slobode" Povezujuci pusenje s pokretorn za oslobodenje zena, on je efektno prekrsio tabu protiv pusenja Amerikanki na javnim rnestirna ..

SEKS U REKLAMAMA Izreka da "seks prodaje"

jednako je tacna za sve druge slike koje se obracaju ljudskirn ernocijama, kao sto je koriscenje instinktivne reakcije ljudi na bebe prilikom prodaje nekog

proizvoda Medutirn, seksualnost je verovatno najcesce koriscen "mamac" i mnogo se koristi u marketingu, kako suptilno tako i razrnetljivo Kod vecine reklama koriste se konvencionalni

seks sirnboli, pri cernu se zene prikazuju kao predmeti pozude, a muskarci kao dominantni ..

I filmska i reklamna industrija neprestano istrazuju i pomeraju gran ice seksualne eksplicitnosti Seksualne slike uzrokuju najveci utica], izazivajuci uzbudenje i bes kada diraju u moral i tabue date kulture.

REKLAME I VEZA SA BIOSKOPOM

Svetovi reklamiranja i filrna koriste simboliku da bi pobudili snazne emocije koje se obracaju popularnoj kulturi datog vrernena Ove dye industrije mnogo posuduju jedna od

druge u koriscenju simbolike

i zanra: filmovi se koriste za prodaju mod nih predmeta preko plasmana proizvoda, a filmske ikone se koriste u reklarnarna tako da ponekad izgleda da se ove dye stvari malo razlikuju.

Dobar primer meduigre filrna i reklama jeste film Bulit iz 1968. godine, za koji neki kazu da su u njernu glavne zvezde Stiv Mekvin i ford mustang iz 1968, i jedan

i drugi simboli urbane pobune, cvrstirie i rnuske snage Godine 2000. originalni film je vesto preraden za reklarnu kompanije Ford, stvarajuci iluziju da Mekvin voz i najnoviji model forda pume .. Posle trideset godina, glumcev imidz ikone jos uvek je imao mo c da prodaje kola ..

AUTOMOBIL SIMBOL INOUSTRIJSKOG OOBA

I sam ikona industrijskog doba, Henri Ford je koristio metode masovne proizvodnje da bi proizvodio kola koja nece biti ogranicena na bogatu elitu Dzeneral motors je preuzeo uspeh Forda kada su kola postala simbol "bucnih dvadesetih', a dizajnirala su se i prodavala kao da predstavljaju novootkriveno osloboclenje, seksualnu slobodu i samoizrazavanjc "doba dzeza"

Tokom tridesetih godina XX veka, u Sjedinjcnim Drzavarna, zatvorena kola iii kornbiji izrazavali su trezveni iii puritan ski imidz Medutim, ova] period

je brzo zarnenjen eksplozijom prodaje kola i konkurencijorn.

pri cernu su se posleratna kola prodavala kao sirnbol "arnerickog sna" Sada su kola u reklamama prikaz ivana kao vozila iz sna, pozivajuci potencijalne vlasnike da ispune svoje zelje za seksom, brz inom, bogatstvorn i statusorn.

Do danasnjeg dana automcbili zauzirnaju ono sto bi Arnold Mindel mozda nazvao duhom vremena progresa i uspeha

Dizajn i reklamiranje modernih automobile pocinju da se igraju sa manje stereotipnom simbolikom po pitanju pola, u kojoj se istrazuju uniseks i mesanje polnih uloga Ook je ranije reklarniranje autornobila bilo usmereno

samo na muskarce, sada se ono usmerava i na muskarce i na zenc

IMIOZ KOMPANIJA

Imidz kornpanija se smatra veoma vaznim u modernom marketingu Identitet neke kornpanije cesto

SIMBOLIKA PRIMERENA ZEMLJI

Neki mnogo korisceni simboli i izrazi imaju razlicito znacenie u razlicitirn delovima sveta, a koriscenie specificnih slika iii simbolike u mnogim kulturama rnoze da dovede do problema kada su u pitanju kompanije koje se reklamiraju na global nom planu. Na Zapadu, zelena boja rnoze da znad "kreni"

iii se rnoze povezivati s prirodom, dok se u drugim delovima sveta ona odnosi na opasnost i ima negativno znacenje. U Kini se crvena boja odnosi na srecu i vencanie. dokje na Zapadu ona povezana sa opasnoscu, seksualnoscu iii naredbom "stop" Jedna arnericka kompanija koristila je simbol sove za reklamu jednog proizvoda u Indiji, da bi otkrlla da je soya u Indiji simbol nesrecs

::JJ m

77

se sirnbolicno izrazava preko logoa i korporativnog stila,

koji se odnosi na "raison d'etre" organizacije i na utisak koji ona zeli da ostavi na spoljasnji svet. Mnogi prividno moderni logoi

u stvari imaju koren u staroj sirnbolici. Trodelne sirnbole,

na primer, koji predstavljaju harrnoniju i savrsenstvo, koriste kompanije kao sto su Micubisi i Mercedes Bene. Drevni suricani krst (krst jednakih krakova unutar kruga) pojavljuje se na oznakarna Fijata i BMW-a. Zlatni lukovi Mekdonalda mogu se turnaciti kao dzinovsko M, ali o ni takocle odgovaraju starom alhemijskom znaku za vatru

Brendiranje irna za cilj

da poistoveti proizvod s proizvodacirna kojima se

rnoze verovati .. Proucavanja korporativne licnosti su pokazala efektnost svetlih traka u boji kada se koriste kao deo imidza nekog brenda. Jedan takav sareni logo pripada kornpaniji Eso/Ekson, koja takode koristi tigra kao neku vrstu rnaskote kornpanije - njen cuveni slogan, "Stavite tigra u rezervoar", pozivao je potrosaca da se poistoveti sa snagorn i lepotorn ove zivotin]e.

Irnena kornpanija i brendova irnaju vazan uticaj na potrosace koji su suoceni sa trzistem

z asicenim konkurentnim

proizvo dima Svake godine predsednik izvrsnog odbora Sonija ponavlja osoblju ideju da cetiri slova S, 0, N, Y predstavljaju

::0 » z

najdragoceniji kapital ove kompanije i da njihove akcije moraju da pojacaju tu vrednost.

MEDUNAROONO REKLAMIRANJE

Ek spanzi]a globalnih trzista

dovela je do novih izazova za meclunarodno reklamiranje, koje se najvecim delorn odnosi na znacenje i vrednosti koje treba preneti Jedan problem predstavlja dominacija zapadnih vrednosti

i ideala koji se prikazuju u reklamama, a koji mogu da uticu na druge kulture iii da ih uvrede Zernlje s razlicitirn moralnim

i religijsklm stavovima cesto prihvataju irnidz zapadnih reklama kao seksualno eksplicitan, iii ne odobravaju uloge koje igraju zene, pa se takvo reklamiranje moze doziveti kao subverzivno

GORE Fijatov logo koristi stari simbol suncanoq krsta

SAsVIM GORE Trodelni logo Micubisija

DES NO Logo Mekdonalda predstavlja adaptaciju alhemijskog znaka za vatru, koji je prikazan ispod

DOLE Dvadesetih godina XX veka prolzvodaci automobile predstavljali su svoje proizvode kao simbole bogatstva, oslobodenia i sarnoizrazavanja

SIMBOLIIZA I N'AUIZA

78
::::J
> SAT
f-
>V) Kako je blisko
::::J
a: povezan sa
0 modernim
::::J poimanjima
« kontrole,
'"
_J produktivnosti i
0 autonomije, satje
co
2: vazan funkcionalni
Vl simbol rnasinskoq
doba .. U XVII i XVIII
veku satovi su
postali dovoljno
precizni da mere
minute i sekunde,
pa su Ijudi odustali
od toga da budu
vodeni simbolikom
i ritmovima prirode,
jer su se ravnali
prema casovniku
Jungovski terapeut
Mart-Luis fon
Franc (1915-89)
opisao je sat u
postkartezijanskim
vremenima kao
simbol bezdusnoq
kosmosa DOLE Kopernikansko videnie kosrnosa.

Znakovi, sirnboli i sirnbolika igraju vaznu ulogu u naucnirn isrrazivanj ima i u razvoju naucnih teorija Naucni koncepti su ukorenjeni 1I savremena verovanja 1I vezi

s prirodom, "sirnbolicne modele" ili "paradigme" (obrasce ) koji oblikuju razvoj razurnevanja Naucne dilerne se cesto razresavaju kreativnim ili iracionalnirn procesirna,

cak i simbolikom snova koje doz ivi naucni istraz ivac.

Kako se razvija nauka, tako se razvija i jez ik - stenograflja znakova, simbola i formula koja ornogucuje naucnicima da torrnulisu i prenesu znanje

NAUCNE PARADIGME SIMBOLIKA

Nove naucne ere o dvijaju se preko "paradigrnatskih promena", koje karakterise radikalno menjanje

simb olicn og pogleda na svet koji na kraju potresa i sustinski reorganizuje tehnologije

i drustvene i ekonomske strukture Kada je jedan

od pionira hemije, Antoan Loran Lavoazje (1743-94), dokazao da je voda sastavljena od razltcitih elernenata,

bio je ozbiljno kritikovan, narocito od farmaceuta Antoana Bomea, za po drivanje naucnih teorija zasnovanih na fundarnentalnim elementima vatre, vode, vazduha i zernlj e Svaka promena u naucnim shvatanjima pracena je sumnjama i otporom, a

nove paradigme nerninovno podrazurnevaju radikalne prornene naucnih temelja i sistema ubedenja civi liz aci]e ..

NAUCNA REVOLUCIJA U srednjevekovnorn kosmosu nebo i zernlja su sagledavani

kao dva o dvojena cars tva .. Nebo se koncentrisalo oko boga i njirne je vladao vecni zakon.

dok je zernljorn i ljudirna vladao prirodni zakon. Iako [e nebo bilo hijerarhijski nadredeno, zernlja se srnatrala centrom svernira ..

Ovaj pogled na svet

je preokrenut naucnorn revolucijom iz XVI veka, koja je, izazvana Kopernikovorn astronomijom i posmatranjima Galileovim teleskoporn, zastupala stay 0 rnnogo vecern sverniru koji se koncentrise oko sunca, ozbiljno osporavajuci tvrdnje iznete 1I Starorn

zavetu. Katolicka crkva

je uzvratila udarac, ali se pojavio riovi pogled na svet

koji je simbolicno pomerio i covecanstvo i zemlju iz centra dogadaja.

MASINA

Francuski filozof Rene

Dekart (1596-1650) bio je kljucna figura 1I prelasku sa srednjovekovne na modernu naucnu misao, predlazuci analiticki metod traganja z a naucnorn istinom i prihvatnjuci sarno stvari koje su nesumnjive .. U kartezijanskoj eri, naucna istraz ivanja su tavorizovala rnehanicke vrednosti kvantiteta i funkcije u odnosu na kvalitativne vrednosti duha, estetike, osecanja, cula i same prirode, a masina je postala simbol moci, organizacije i Ijudske kontrole nad prirodom.

KVANTNA ERA

Tokom XX veka pocela je da

se pojavljuje radikalno nova naucna perspektiva, uvodeci pogled na svet sacinjen od tendencija i meduzavisnosti: u kvantnoj zapletenosti postoje

i p osrnatrac i posmatrano, pri cernu sam cin posmatranja utice na stvar koja se posrnatra. Fiz icar Verner Hajzenberg (1901 76) konstatovao je

da se, kada pokusavarno da objektivno sagledavamo prirodu, mi u stvari susrecemo sa soborn, sugerisuci tako

da nauka ima unutrasnje

i arhetipsko poreklo. Da

bi istraz io odnos izmedu arhetipske simbolike i naucnih koricepata, naucnik Voltgang Pauli (1900-58) istraz ivao

je arhetipske snove koje je dozivljavao, pa je postavio hipotezu 0 psiholoskorn jedinstvu, koje je Jung nazvao unus mundus iii "dusa sveta"

SNOVI, SIMBOLlKA I NAUCNO OTKRICE

Koja je veza izrnedu sirnbolike

i naucnih modela? Sarna nauka nije prosto jedan raciorialan proces, jer ima mnogo primera naucnih otkrica koja su nastala z ahvaljujuci sriovirna i drugirn iracio nalnim procesima - kao sto je njutriovska prica 0 tome kako je jabuk a koja je pala

na glavu ser Isaka Njutna navela naucnika da shvati silu gravitacije Izgleda da nesvesno rn oz e da stvori simbole koji rnogu da oblikuju sledeci korak u naucnorn istraz ivanju ..

Najpoznatiji primer je

otkrice benzenskog prstena do kojeg je 1865 .. dosao ncrnacki hernicar Fr idr ih August Kekule. Svojstva benzena nisu se mogla objasniti pornocu linearnih molekularnih struktura .. jedrie vcceri, drernuckajuci pokraj vatre, Kekule je usnio dug niz atorna "koji se izvijaju i krecu kao zrnije" dok jedna od tih zrnija ne uhvati svoj rep Kada se probudio, izneo je hipotezu

o prstenastoj strukturi bcnzena, sto je dovelo do novog plodnog perioda u razvoju organske hemije Na konvenciji 1890 godine Kekule je savetovao kolege naucnike da "nauce da sanjaju" da bi dosli do istine ..

Takode u XIX veku, r uski hernicar Drnitr ij Mendeljejev, sanjao je periodni sistcrn elemenata, cak predskazujuci postojanje tri prethodno

"nepo stojeca" elernenta, koji su otkriveni u roku od 15 godina. Po cetko m XX veka, danski fizicar Nils Bor, proucavajuci

DESNO Galileov heliocentricnl kosmos osporio je sirnbolicki znace] zemlje, ali je naucnika Vatikan prisilio da opovrgne tvrdnju.

gradu aroma. video je u snu jezgro sa elektronima koji se oko njega vrte, pa je z a daljnji rad dobio Nobelovu nagradu z a fiziku 1922. godine Albert Ajnstajn pripisao je zasluge za svoju teoriju relativiteta snu koji je doziveo k ao ucenik. a u kojern se voz io ria saonicama koje SLI jurile neverovatriorn brzinom, pretvarajuci zvezde oko njega LI z aslepljujucu svetlost dok se prib liz avao

brz ini svetlosti ..

NAUCNI ZNAKOVI

Da bi se prenosilo, formulisalo i razvijalo naucno zrianje, razvio se stenografsb jezik naucnih simbola i znakova .. Astronomija, b otanika, biologija, hernija, nuklearna h ern ija, fiz ika, geologija, maternatika i meteorologija, sve one su razvile sopstvenu stcnografiju.

Najrauije hemijske simbole koristili SLI start Grci, a usvojio ih je Platen da bi predstavio svojstva cetiri elerrienta. zernlje, vazduha, vatre i vode. Alhernicari su uveli simbolicni jezik izvucen iz astro nomije. astrologije, kosmologije i rnetalurgije - da bi prikazivali raz n e clemente, ukljucujuci sedarn metala .. Bakar je

bio povezan sa elernentom zernlje Ziato, koje predstavlja savrsenstvo ruatcrijc, bilo

je simbolizovano suncern. Ziva (iIi tccno srebro). tekuci metal koji je p ovez ivao zemlju i nebo, zivot i smrt, bila je

p ovez ivana sa istoimenorn astrcloskorn planctorn (Merkurom. buduci da se na

cnglcskomjez iku jcdnako

ZOVLl, prim. prev.). Srebro j e povezivano 5 mesecom, a kala]

s planetom Jupiterom .. Cvozde je prcdstavljan o simbolom z a planetu Mars, a olovo simbolorn za planetu Saturn ..

Arncricki astronomi koriste sirnbol kruva s crticama da

b

bi predstavili grupu galaksija,

dok krug koji se naginje u desnu stranu prcdstavlja jcdnu galaksiju

Iv! AT E Iv! AT I C K I ZNAKOVI

U rnaternatici dye paralelne linije znace isto iii jednako

n ecemu, dok grupa od tri paralelne linije pokazuje jednakost ili slicnost tarno

gde ne postoji stvar na raz lika .. Zanimljivo je da se isti ova] simbol u meteorologiji odnosi na maglu, atmosfersku pojavu kada sve izgleda rnle cnobelo i gubi svoj idcntitet.

Znak plus (koji je rnozda riastao kao skracena froma latinskog et, sto znaci "i") poceo je cia se uveliko koristi u XVI veku da bi oz nacio sab iranje. Znakovi z a mriozenje i deljenje uvedeni SLI u XVII veku

DESNO, ODOZGO PREMA DOLE Alhemijski znakovi za bakar, zlato, srebro, zivu, kalaj, gvozae i olovo

DRU'GI

D E 0

SIMBOLI

PO I{O]IMA

v

ZIVIMO

Od reci na ovoj strani do sazvezda na no cnorn nebu, od slike boga do osecaja boianskog, od namigivanja oka do sarerie obredne maske, od liea u nasim

snovirna do sernafora na raskrscu, znakovi i sirnboli su integralni deo sveta u kojernzivimo.

Sledece stranice istrazuju upotrebu simbola

u razlicitim aspektima ljudskog iskustva - od svetovnog do svetog, od prolaznog do vecncg. Postoje poglavlja 0 sirnbolima u drustvu, u priro di, u mitu i svetorn predanju, u ljudskorn zivotnorn eiklusu, kao i apstraktni simboli. Neb od ovih simbola koji irnaju najslozenija zriacenja kao sto su krst, zrnija, duga i to cak - posebno su izdvojeni

i 0 njirna se detaljnije raspravlja. Iako je nernoguce ukljuciti sve moguce nijanse, cilj je da se da pregled znacenja koja individualni simboli rnogu danose.

DESNO Krug uspravnih kamenova u Stounhendzu, Engleska, imao je razlicita simbolkka znacenja tokom vekova.

Io >

N

SVAI(ODNEVNI ZIVOT

ZNAKOVII SIMBOLl KOJI PROZIIY1AJU NASU KULTURU CESTO ZAVISE OD ISTORlJSKlH I DRUST'VENIH PRlLIKA, ALl IIY1A DRUGlH KOJI PREVAZILAZE KULTURU I KOJI SU DALEKO UNIVERZALNIJI. OVO POGLAVLJE SLEDI ZAJEDNICKE NITI KOJE FOlUv!IRAJU ZNAKOVI KOJE NALAZIMO U SVAKODNEVNOM ZIVOTU.

z > UJ

Z o o

U NIV'ERZALNE TEME

« > Vl

GORE Zivotna sila i energija prirode prozirnaju zlvotrn, "pricu'u usponima i padovima, radanju i smrti

GORE Svastika je drevni simbol prirode sa visestruklrn znaceniirna. primer kako se

znacenje simbola moze menjati i prilaqodavati. Kada je okrenuta u

smeru suprotnom kretanju skazaljke na

satu podrazumeva suprotstavljanje prirodnim strujama.

Tokom vrernena, razlicite kulture su razvile jedinstvene simbolicke jezike pokusavajuci da izraze

svoje najmocnije ideje i emotivne i duhovne odgovore na z ivot. Simbolizarn prikazuje kulturne karakteristike koje se odnose na istorijske trendove i geografske regione u kojirna nastaje i

razvija se u skladu sa dubljim vrednostima i individualnim sistemima verovanja svake kulture ..

Medutim, uprkos kulturnim razlikama, izgleda da u osnovi sirokog dijapazcna sirnbolickog izrazavanja u svetu leze zajednicke teme .. Mozerno ih smatrati

"zivirn tokom sna", koji tece

poput nevidljive struje kroz svet svakodnevice.

ENERGETSKA PRIRODNA SILA

.los od najranijih vrernena, ljudi opisuju stanja i polja energije

koja prozrrnaju i pokrecu svernir. U mnogirn kulturarna se smatra

da svernir, Zernlja i nasa tela kanalisu suptilnu energiju ili "zivotnu silu" U Indiji se to zove prana, u Kini i japanu Ci iIi ki, u Polineziji je mana, u zapadno] tradiciji etar. U alhemiji se zivotna sila izjednacava sa kamenom mudrcsti, sa quinta esseniia ("petom sustinom") iii "dusorn sveta"

Medema nauka shvata da je materijalni svet, iako izgleda gusto i cvrsto, u sustini sastavljen od energije, sa atomima, protonima, neutronirna, elektronima i cesticarna koje skupa titraju na razlicitirn frekvencijama. Svernir moze da se zamisli kao nesto

sto se drzi na okupu nevidljivim energetskim "lepkorn" Psiholog Karl Gustav .lung video je ovu silu u onome sto je nazvao "kolektivno nesvesno", koje predstavlja ogroman rezervoar obrazaca arhetipske energije u koji se utapamo i izrazavamo ga sirnbolicno - bilo u snovirna, umetnosti, svetom predanju

ili nauci. Ovo moze doprineti objasnjavanju nase trajne opcinjenosti simbolima, zasto se oni pojavljuju u svim moguCirn

formarna i zasto nernaju nikakvu pojedinacnu, ispravnu definiciju.

MIKROKOSMOS I MAKROKOSMOS Pokusaji da se objasni

poreklo zivota i docniji odnos izmedu z ivih stvorenja i

kosmosa predstavljaju dva najfundamentalni]a interesovanja covecanstva .. Ona se nalaze u korenu filozofl]e. religije, nauke

i u mnostvu sistema i hipoteza verovanja koji su formulisani da bi pruzili objasnjenja Dominantna term je shvatanje da mikrokosrnos i makrokosmos postoje paralelno, tako da je zivot pojedinaca

blisko povezan sa kosmosorn, "kako gore, tako dole" Ova] koncept je postojao u drevnim kulturama zapadne Azije i oblikovao je astrologiju, alhemiju, prorocanske sisteme, mit i sveto predanje sirom sveta. Narocito je dominirao misticno-simbolicnirn misljenjern srednjevekovne Evrope, dovodeci do pojma kao sto je "kosrnicki covek" covek koji otelotvoruje sve elemente svernira.

POLARNOST I CELOVITOST

U okviru mnostva sistema verovanja moze se izdvojiti [os jedna tema: simbolika suprotnosti Cini se da je na

DESNO Ova slika Pana, dobrodusnoq pretece Satane, pokazuje ga u prvim manifestacijama kao neznoq i blagog.

skoro svirn nivoirna egzistencija sastavljena od binarnih parova

ili suprotnosti, kao sto su nebo/ zcrnl]a, muskarcc/z ena, dan z noc .. U smislu energije magnetskog energetskog polja zemlje, ova suprotnost se izrazava kao polarnost izmedu pozitivnog i negativnog, privlacenja i odbijanja iii plime i oseke Ljudi definisu apstraktne pojrnove na slican nacin, sagledavajllci svet u smislu dobra iii zla, uspeha iii neuspeha, lepog iii ruznog Neke tradicije su iz ovoga stvorile moralni kosmos II kojern [edna strana polarnosti irna prednost nad drugom,

sa dalckoseznim politickim i drustvenim implikacijarna Na primer, veliki deo civilizacije sagraden je na patrijarhalnirn vrcdnostirna, pr i cernu se polozaj iene srnatra inferior nirn.

Medutim, neke tradicije, iako priznaju obrazac suprotnosti

II prirodi, shvatile Sll da sve

treba prihvatiti kao organsku celinu 01'0 je znacenje kineskog simbola jin/jang ili alhemijskog znaka za hermafrodita, gde su musko i zcnsko spojeni u jedno telo Slicno shvatanje postoji u razlicitirn granama psihologije

U teoriji psihoanalize. neuroza se javlja kadase delovi licnosti koji se srnatraju "losirn" iii neprihvatljivirn "otkidaju"

i o dbacuju Kao obrazac za mentalno zdravlje, svirn aspektima psihe potrebna je svest, buduci

da o ni sirnbolizu]u aspekte nase fundamentalne celovitosti.

Simbolika se moze koristiti za kontrolu i utica] na ljudski zivot ili da narn pomogne da se spojirno sa svojorn najdubljom

DESNO DOLE Promena blagog boga Pana u zastrasujuce zlog Satanu pokazuje kako se sirnbolicno znacenie rnoze promeniti

prirodorn. Urodenicki narodi shvataju vazuost odrzivog odnosa s prirodom, koji se odraz ava u njihovorn sirnbolickorn svetu,

koji je takode z iva stvarnost. Oni uce stvuju II celoj "rnrez i zivota", slaved zernlju, nebo, sunee, mesec, pretke, duhove prirode, vile, zivotinje i biljke

PROMENLJIVA SIMBOLIKA

Iako neb sirnboli zadriavaju trajno znacen]e II kulturarna i dobima, drllgi dobijaju i gube

na vazncsti i njihovo znacenje se razvija tokom vremena .. Odlican primer ovoga jeste kako se simbolika iarca menjala i razvijala vekovirna U ranoj Evropi, jarac

je bio pozitivan simbol rasplodne moci, libida, plodnosti i zivotne sile Jaracje posebno predstavljao svetinju grckim bogovima Dionisu i Panu Pan, pola covek pola z ivotinja, s rogovima [area, bio je bog svih stvari, narocito rasplo dne moci.

Medutim, u starozavetnoj Treco] knjizi Mojsijevoj. jarac

je postao "zrtveni jarac" zbog grehova covecanstva i poslat

je u divljinu, noseci ovaj opaki teret. Od ovog trenutka, ova zivotinja je sve vise simbolizovala polni nernoral, pri cernu je njen smrad povezivan sa zlom, dok

u Srednjem veku ta svojstva

nisu pripisana Davolu. U meduvrernenu je personifikacija Pana pretrpela cdgovarajucu promenll u Satanu s glavom [area lpak, [arac je zadrzao pozitivne asocijacije na Mediteranu, gde se srnatra cuvarorn koji ima moe da arnor tizuje zle uticaje

NASTAMBE IZAO SIMBOLI

o >

z >

z o o

< > V1

GORE Pecina je bila oblik sklonista koje je razvilo iskonski simbolkn: znacej i rnoze se povezati s rnajdnorn utroborn.

GORE Kuca je simbol covekovoq ja, a nacm na koji je prikazujemo moze simbolizovati aspekte nase licnosti i ponasanja.

DOLE Pravougaonost

u arhitekturi rnoze simbolizovati covekovu zelju da se nametne prirodi

Fiz icke gradevine u kojirna radirno i z ivimo imaju i funkcionalna i sirnbolicna

svojst va, a cbicno su spoj jednoga i drugoga Nase kuce

i druge zgrade prcdstnvljaju indikatore statusa i privilegi]», arhetipske obrasce, vezu 5 duhovirna i precima. kao i nas odnos prerna zajednici i prirodi Kuce cesto imaju kcsmolosko znacenje, odrazavajuci odnos prema ccntru. imajuci u isto vrerne licniji znacaj za porodice ili pojedince koji u njirna zive Bogata simbolika kuce postaje naro cito vazna kada istrazujerno ulogu koju ona igra u psihologi]: i tumacenju sna ..

PRVE KUCE

Pecinc, drvece i zernlja bili su vazna sklonista za prve Ijude i obczbedili su i nadahnuce i gradu za docnije nastambe. Nastambe mnogih primitivnih naroda posccaju na prirodne se nice, sa

z idovirna od debla i granja drveca i krovovirna od lisca Deblo drvera daie cvrstinu dok krovic oel lis ca obezbeduje skloniste

od elementarnih nepogoda.

Kada [e unisten a sum a u kojoj su ziveli, pripadnici jednog africkog pigmejskog plemena su bili potpuno dezorijentisani zbog napustanja vertikalnog sveta drveca bez horizonta, pokazujuci kako se osecamo .. kod kuce i kako smo uklopljeni u a mbije nt, sklonista i gradevine koji su narn poznati

Holovi i prostorije modernih zgrada podsecaju na rnreze odaia u pccinarna Pecina iii pe cinska nastarnba pcdseca na utrobu unutar rnajke Zernlje. cirne simbolizuje rad anje, ponovno radanje, negovanje i krcativnost Kuca kao sirnbolrmajke

pre dstavlja opsti pojam

Cak IS hiljada godina pre nove ere nomad ski lovci Evrope otkrili su korisnost busenja i

z emlje z a gradnju i iz olaciju Od prirnitivnih koliba o d blata razvili su se slozcni nacrti z a zernljane nastarnbc sirorn sveta Gradenje zemljom dovelo je do k or iscenja cigle od ilovace Pr ica za decu 0 tri praseta i velikorn zlom vuku pokazujc kako cigle predstavljaju sigurnost za nasu dornacu (iii svinjsku ) prirodu u borbi pro tiv sile prirode (iIi vuka ) Trece

prase ostaje bezbedno dok v uk dun i frkcc ali ne mozc da oduva njegovu ciglenu kucu .. Medutim, dok cigle mogu da simbolizuju trajnost i sigurnost, one takode mogu da se koriste kao sirnboli reprcsije prirode preko ljudske snage i sur ovo sti

SIMBOLICAN POLOZAJ I RASPORED

Poloza] gradevine ili zajednice na zcrnljistu srnatra se veorna vaznim u rnnogim kulturarna. Kuce su bile ce sto zidane na lokalnim svctirn mestima, a kame n temeljac bio [e slican ornfalosu iii "pupcariom kamcnu" hrarna centralnom svetorn predmetu koji jc ornogucavao komunikaciju sa bogovima Stara graditeljska tradicija u Irskoj podrazumevala je paljenje "vatre z a

uzbunu" trljanjern prva dva konstrukciona drveta u obliku Bridzrrovog krsta .. Ta vatra [e obelezavala ognjiste oko kojeg ce se koncentrisati ostatak kuce

Lovci i skupljacl plodova tradicionalno su postavljali kuce i zajednice tako da njihova teritorija vizuclno prcdstavlja kosmickog tvo r ca iii pretka u antro p omorfnom obliku. Kuce od blat a i gradovi dogonskog naroda, koji z ivi na reci Niger

u Timbuktuu, rasporcdcni

su prema kosmoloskim i antropornorfnim principima Njihova sela su gradena u parovima, oznacavajuci tako odnos izmedu neba i zernlje Dogoni veruju da posle smrti odlaze u raj koji je idcntican njihovim kucarna u zivotu

U Kini, gde se praktikuje vestina feng sui, bagua [e model z a gradevine, sa csarn gua koje okruzuju centar, Svaka od zona odgovara jednoj oblasti zivota: prosperitetu. slavi i ugledu, srodstvu, porodici, zdravlju, kreativncsti, znanju i vestinama, radu i pomagacima Nastamba

trcba da bude isplanirana u pravom odnosu sa cetiri stran e svet a i to tako da Ci slobodno struji razlicitirn z oriama na dobrobit stanara

U Indiji, uasta prll'lIsa je

duh kuce, opisan k ao cvrsto sklupcano musko tclo Da bi obezbcdila sre cu, kuca mora da budc po stavljena u odnosu na to telo t.i];o cia glava, srce i udovi ne budu uz ncrn iravani

Mongolski [uri je mikrokosmicka prcdstava makrokosmosa, sa svetim ognjistem na cetvrtastoj zcrnlji. kruznirn krovorn k ao ncb o i

sa rupom z a dim u krovu kao ncb e sko oko kroz kojc do pire suncana svetlost. Jurt se deli

na z ivotnc kvadrante, koji s e odnose na ulogu porodice iii zajcdnice

Knjiga Jezik obrazaca Kristofera Aleksaridera. Sare

lsi kava i Marcia Silverstajna (1977), o p isuje obrasce koji su zajednicki mnogim gradevinama i gradovirna sirorn sveta .. Autori su proveli vise godina u pckusaju da forrnulisu jez ik obrazaca koji doprinose dobrobiti pojedinaca, poro dica i zajednica Oni srnatraju da su mnogi od ovih obraz aca arhetipski po svojoj prirodi, povezujuci covecanstvo sa sustinsko m priro dom stvar i .. Primer za to [e nisa iii manji prostor unutar jedne prostorije,

koj i ornogucujc porodici da bucle zajcdno i da istovrcmcno bude ukljuccna u razlicite aktivno sti. ovo je arhetipski obrazac koji je jednako vaz an z a one koji stanuju u jurtu kao i z a one koji z ive u z arnku

SIMBOLICNA VREONOST KUCE

Psiholozi ccsto sagledavaju kucu kao simbol unutrasnjeg

bi ca, tako da kada pacijent

crta kucu iii opisujc san 0 delu kuce, on opisuje svoju psihicku gradu Spoljasnjo st kuce rnoz c se po smatrati kao spcljasnjost licnosti, pri ce mu prozori i vrata p okazuju odnos prema drugirna i pre rna svctu

Potkrovlja i podrurni su mesta gde ne sja svetlost svesti .. Oni rnogu da simbolizuju duhovno uzdiz anje i ncsvcsuo Jungje

u autob iografiji opisao kako

je silaz io u podrum zgrade u kojem j e otkrio prirnitivni deo

s eb e Ternel]i kuce mogu da sirnb olizuju nas odnos prema kole ktivnorn nesvcsnom,

prema drevnirn po cccima i riecovccanskirn carstvima

Kuhinja, gde se kuvaju jcla. pre dstavlja rnesto alhemijske transformacije gde se o dvija negovanje, take da oria moil' da asocira na dobre iii lose

ro ditelje Svetli ugarci iii palacavi plarncnovi na ognjistu izvor Sll

z ivota i snova, a mogu takode da sc odnose na i skru maste iii genija Cotovo sve kulturc ce n e ognjiste kao srce kuce, iako

sc cini da je o n o u modernim vrern c ni rna zamenjeno

te lcvizo rorn. koji ta ko de svetli i svetluca sirubo licnim pricarna

Znacaj sp avacih soba z av i si o d on ih koji u njirna boravc. Dccua so ba moil' da p rc dstavlja mesto igre iii ta ntaz i]c. dok spavace

so be z a odrasle mogu da ukaz uju na seksualnost i na odnos

d o t icnc osobe prema seksu

Kao sto je slucaj sa psiholoskirn tumaccnjima,

ni kada stvarrio ne postoji

bi!o kakvo fiksn o z n ace nje

ovih simbola .. Najvazrujc u

od redi van j u z n acaj a aspe kata kuce jesu asocijacije pojedinca u odnosu na te oblasti. Na primer, dvoje ljudi mogu da stvore sliku z atvorcnih vrata svoje kucc

Ako [e prva osoba uvck zivela

u kuci gde su ulazria v rata bila otvorcna i "de su costi uvek hili

Co <:)

lcpo prirnani, dok je druga osoba

z ivela u kuci gde su zadnja vrata bila rnesto odnosa, a glavna vrata bila uvek z.atvorcna. ove slicrie

s like ce se raz licito tum aciti .. Slicn e raz like u turnaccnju istih simbola nastace u analizi sn ova, gde ce znacenje svake slike

vez arie z a kucu z avis iti od osobe

koja ju je sanjala

85

z

>

> s

>

GORE Mongolski jurtovi su kruzne nastambe saqredene od drveta i klobucine. a siuze kao nomadske nastambe i simbol kosmosa

GORE LEVO Dogonsko selo saqradeno u obliku raja kako ga zamisljaju DogonL

GORE Kuce na drvetu simbolizuju odnos izmedu !judi i prirode i predstavljaju mesta na kojima deea mogu da oslobode mastu

DOLE U modernim vremenima, televizija je zamenila oqnjiste kao eentar paznje i simbolike za porodieu

VRATA

JAN, BOG VRATA

Jedan od najstarijih bogova Rima, Jan

je bio cuvar svih vrata i gospodar uvodenia 1I misterije Cesto rezbaren na dovratcima i na vratima, imao je dva lica koja su znacila

da istovremeno rnoze da vidi one

koji dolaze i one koji odlaze, da posmatra proslost i buducnost, Njegovi simboli bili su kljucev. i koplje Predsedavao je poi'ecima tako da

je prvi dan svakog meseca bio sveti

za njega, kao sto je bio sluca] 5 prvim mesecom 1I godini

U gregorijanskom kalendaru, januar je dobio ime po njernu.

i-

o >

z >

z o o

>

en

DES NO Ulaz u ovu peCinu na Baliju su usta cudovista sa kipovima koji i'uvaju prag

Postoje mnogi simboli prelaska, ali su nata iii ulaz arhetipski motiv koji prcdstavlja ulaz u drugi svct (prostoriju, grad, palatu, hrarn, drustvenu ust anovu ) iii

u drugo stan]e bica koje rnoze

da bude nebesko iii pakleno, raj

iii zatvor Proci kroz vrata znaci

prcci prag, pre ci iz pozna tog

u nepoznato Vrata mogu biti otvo rena, ali su cesto zatvorena i pod straz orn. tako da je putniku nam erniku potreban kljuc

iii lozinka, iii mora da prode

neku provenl da bi mogao da

ude Otuda su nata i sirnbol inicijacije: obicno je rec 0 nizu kapiia iii svetova koje treba prcci. pri cernu svaki vodi do vece mudrosti, pre nego sto se dostigne stanje srecc

RA.] I PAIC'\O

Irna mnogo primera u religiji gde se u raj iii pakao stize kroz vrata .. U iudaizrnu. na primer, veruje se da postojc [edna nata za Edenski vrt (simbol raja), ali 40 hiljada nata z a pak ao, sto yobzuje koliko je teze naci raj i uci u

njega Za hr iscane Isus predstavlja ulazak u spasenje: '].1 sam nata; ko ude kroza me, spasce se .. "

(]ovan, 10:9) U muslimansko]

tr adiciji, razliciti nivoi raja dostizu se kroz niz nata, sa 100 stepenika koji vcde do svakog nivoa pre nego sro se stigne do poslcdnjcg, sedmog nebaJedno ucenje navodi da kljuc za ova nata

irna tri krak a. proglas Alaliove jedinstvenosti, pokornost Alahu i uzdrz avanje od cinje nja zla ..

ROElEN]E I SMRT

Vrata se cesto povezuju sa smrcu

i sa rodenjem .. U starorn Egiptu, bog sunca Ra putovao je wake

no ci kroz donji svet, prolazeci kroz 12 nata koja su predstavljala 12 sari mraka, pre ncgo sto bi

se ponovo ro dio svakog jutra Mrtvacki sanduci u starorn Egiptu ponebd su bili oslikavani s

malim laznirn vratirna. sirnbollcno oruogucujuci dusi (ha) da proleti U starom Rirnu, pokojnici su

se cesto prikaz ivali u umctnosti u stoiccem polozaju ispred poluotvorenih vrata .. Hebrejska rec za "vrata" dalet - takode znaci "utroba", nata zivota.

CUVARI

Kroz nata rnogu da udu i dobri i losi uticaji, tako da cuvari

iii zastitna b ozanstva mogu dobiti zadatak da ih nadgledaju Kapije kineskih gradova bile su postavljene na cetiri strane sveta, a cuvali su ih liuti lavovi koji su privlacili dobre, a odbijali zle uticaje, dok su ulazi u vaviloriske i asirske palate irnali za cuvare gorostasne krilate skulpture lavova i ljudi, zvarie lamase

U azijskirn hrarnovirna figure ratnika zvane dvarp ala igrale

su istu ulogu Kerber, troglavi pas iz grckog rnita, cuva nata Hada (donjeg sveta kod Grb), a njegova sporedna funkcija jeste da obezbedi da orii koji budu jednorn primljeni. nikada vise ne izadu

U starorn Rirnu svaki deo

vrata cuvalo je manic bozanstvo (numina); bog Forkul [e, na primer, nadgledao polja nata, dok je boginja Kardea paz ila na sarke .. Bog]an, sa dva lica, bio je glavno bozanstvo vrata .. U Kini je obicaj da se za novogodisnje vece na kucna nata nalepe slike dva boga nata, koja se zatirn zakljucaju do

DOLE U mitu i prici, mala iii skrivena vrata mogu da predstavljaju tajni ulaz 1I i'arobni drugi svet

boginje Istar u starorn Vavilonu (u stigao do nje

modernom Iraku ) sagradena je u slavu majke-boginje Istar i u slavu grada Vavilona .. Ona je cpkoracila Litijski put i ornogucila je ulaz

u grad, koji je irnao tako debele zidove da su se po njirna mogle naporedo voziti dye kocije U Pekingu su kapi]e Zabranjenog grada predstavljale moe kineskog cara, dok su trijumfalni lukovi starog Rima olicavali drzavnu i politicku moe. U novije vrerne, Napoleon (1769-1821), koji je oponasao rirnski irnperijalizam kada je postao francuski car,

p cceo je da gradi Trjumfalnu

ponoCi da ne bi usli z li duhovi, dok se u Japanu na ulazna vrata stavlja kadomacu ukrasi od grancica zimzelenog drveca - da privuku bogove i donesu srecu .. Shena tradicija, povezana sa paganskim obicajirna, pr aktikuje se na Zapadu, gde se 0 Bozicu i Novo] godini venci zelenike ili sveznjevi imele stavljaju na vrata: zelenika se povezuje sa zastitorn

i srecom, a imela s magijom i rnedicinorn - kod keltskih druida ona je bila simbol besrnrtnosti.

Ulaz u jednu pecinu u Calkacingu, Meksiko, irna oko sebe isklesano lice cudovista,

koje sirnbolizuje i z astitu ulaza i prelazak iz jednog sveta u drugi. U hinduskoj tradiciji, vrata ponekad takode poprimaju forrnu usta cudovista kroz koja covek mora da prode kada putuje iz zivota u smrt

KAPIJE POBEDE

Neka vrata se koriste kao simboli pobede i vlasti, kako svetovne tako i duhovne. Na primer, Kapija

DESNO Kapija Tori je najveca sintovska kapija u Japanu. Tori je otvorena kapija koja simbolizuje prelazak iz svetovnog u sveto

kapiju u Parizu, u ocekivanju pobede do koje nije nikada doslo .. Kasnije je ova kapija postala spornenik posvecen vojnicima poginulim u Prvorn svetskom ratu

(1914-18 )

SKRIVENA VRATA

Vrata ne moraju uvek da budu velika i ukrasena da bi bila znacajna Ponekad mala iii skrivena vrata obezbeduju pristup drugim vratima, cesto onima koja vode u magicne svetove Ulaz u Zemlju cuda u pricama 0 Alisi Luisa Kerola (1832-98) najpre

je niz zeciju rupu a potom kroz mala vrata, kroz koja Alisa ne mcze da prode dok se ne smanji U Lavu, veiiici i ormanu od

K. S. Luisa (1899-1963) ulaz u carobnu zemlju vodi kroz orrnar, Mnogi carobni vr tovi evropskog folklora dostupni su kroz majusna vrata koja su cesto maskirana,

na primer, u prici 0 uspavanoj lepotici ulaz u palatu gde princeza spava obrastao je trnjern, koje prine junak mora da posece da hi

OTVORENA III

ZATVORENA VRATA

U Japanu, otvorene kapije poznate kao tori obeleZavaju

ulaz u sintovska svetilista. One pre dstavljaju bozansko stanje stalne otvorenosti i sirnbolizuju rnesto na kojern putnik prelazi iz svakodnevnog z ivota u sveti U kineskoj tradieiji, otvorena vrata se srnatraju aktivnim, sto z naci

da su iang, a zatvorena vrata se srnatr aju pasivnim, sto znaci da su jill Otvaranje i zatvaranje vrata predstavlja ko smicki pies izmedu jin i jang, gde oni naizrnenicno vladaju U taoizrnu, otvaranje i zatvaranje rajskih vrata povezuje se 5 ljudskirn disanjern, tako da

se zadrzavanje daha izje dnacava sa z atvaranjern nata, a disanje s njihovirn otvaranjem

KLJUCEVI

U Japanu je kljuc simbol srece zato

sto otvara vrata

ostave s pirincem,

koji simbolizuje izvor zlvota. U hriscanskoj tradiciji Sveti Petar

se cesto prikazuje s kljucevima raja. Crkva je usvojila kljuceve kao simbole autoriteta: papski grb ima dva kljuca, srebrni i zlatni, koji su prethodno

bili amblemi rimskog boga Jana.

POLNA SIMBOLIKA

Vulva rnoze takode da se poredi s vratima, jer je istovremeno prolaz u zivot prilikom rodenja i ulaz u

vaginu za vreme koitusa. U istocnirn tradicijama kao sto su taoizam i tantra, pol no jedinstvo je samo

po sebi put u transcedentno, kojim je rnoquce postid izmenjeno stanje svesti i dozlveti 'blazenstvo tela" Mitski Zuti car, Huang Ci, jedan od osam taolstickih besmrtnika, uspeo se na nebo na ledima

zmaja delirnicno i zbog vestine u vodenju Ijubavi, dok rane kineske "knjige 0 spavaco] sobi" govore

simbol savrsenstva i besmrtnostL

o penisu kao 0 drsd od nefrita, a 0 vagini kao 0 vratima od nefrita, pri cernu je nefrit rajski kamen i

PUTOVANJA

o >

z >

z o o

GORE Krivudavi put simbolizuje zlvotne us pone i padove

GORE U mitu i prici cipele mogu da poseduju magijska svojstva, ornoqucujuci putniku da brzo i bezbedno velike udaljenosti

DOLE Kocija je simbol

sunca i kao takva se u mnogim tradicijama koristi kao prevozno sredstvo bogova, kraljeva i ratnika

Putovan ia simbolizuju traganje

za licnim naprcdovaniern. bile materijalnim bilo duhovnirn,

ili i jednim i drugiITL Putovati znaci ici (potcncijalno opasnirn ) putem kroz zivot. na kojem

krainie o drcdistc nije smrt nego duhovrio pr osve ce nje. koie je mitski oliceno u obecanoj zernlji (kao sto su Ostrva bcsmrtnika

u kineskirn pricarna iii religijska odrcdista hodocasruka l iii u nekom dragocenorn predmetu (kao sto je sveti Gral iii Ziatno runo) Ponekad su putovanja pcdzcmna, sirnbolizujuci ulazuk u donji svet. a ponekad su vazdusna, sugerisuci duhovna strernljcnja

PUTNIK

Cizrne ili eipele su sirnbol putnika Moe rimske vojske gradila se na moci pcsacenja, koju je simbolizovala vojnicka cizrna Mnoge price iz zapadnjackog folklore podrazumevaju "cizrne od sedam mil ja' ko]e na magii:an nacin ornogucuju putniku da prelazi velike udaljenosti velikorn brz inorn, a da se pritom ne urnara, dok je Hermes, grcki bog putovanja, nosio kr ilate sandale ..

U mnogim kulturarna. arnajlijc i talsirnani se nose na putovanju za srecu i zustitu. a putniku se pozcli "dobra brz ina (iii '"Bozija brzina")

KONJ

Zivotinja k oja je najarhetipskiji simbol putovanja verovatrio

je koni. U keltskoj kulturi,

beli konji su bili sveti i vukli

su kociie svestenika i kralicva. Oni su povez ivani sa boginjom Eponom.jcdnim od nekoliko keltsk ih bozanstava koja ce slaviti Rimljani U XVI veku, Evropljani su uveli konja u Severnu Arneriku (iako [e mozda ranije taruo posrojao i izumro ). a njegov dolazak irnao je dubok utica] na mnoga uro dc nick a plcrnena Oni su konjc povez ivali sa gromom zbog zvuka kopita ptilikorn trcanja. a konj je postao simbol bogatstva i rnoci

Konji se pojavljuju u mnogim rnitovirna 0 prevozll n a drugom svetu, pri cernu cesto vuku ko cije bogova i obdareni su mitskirn karakteristikama Slepnir, konj skandinavskog boga Odina, ima osarn nogll, dok u grckom mitu Pegaz irna hila i vuce kociju koja Zevsu d o no si grom i rnunju Za Muhameda kazu da se uspeo na nebo jasuci hibriduo stvorenje zvano Borak (sto u prevodu

znaci "munja"), krilatog konja

sa ljudskom glavom i paunovirn repom

KOCIJA

Kocije iii "trijumtalna kola'. prevozna su sredstva vladara i bogova u renesansnoj urnetnosti prikazuju se kako

prevoze bozanstva kao sto su Venera, Jupiter i Mars .. Kocije simbolizuju vo d stvo i pobede i ccsro se povezuju s ratovanjern: keltska ratna z apovednica, Budika, obicno se prikazuje u kociji, dok se ahcmcnidi, vladari stare Per sije. opisuju kako idu u boj pracerii kocijorn vrhovnog boga, Ormuzda, koju vu ce os am bclih konja.Ko cijc indijskih bozanstava, ponekad u obliku lorosa, vuku razlicite z ivotinjc, kao sto su konji z a A.gnija i Suriju i guske za Brarnu .. Engleska rec "juggernaut (neurnoljiva sib) potice od naziva z a veliku ko ciju hinduskog boga Dzaganata

PUTOVA.NJE VO D o u jcdre.ijaci. camel i k anui takode sc koriste za simbolizaciju putovanja kroz zivot U starorn Egiptu jedra su simbolizovala vctar i dah. prcdstavljajuci ncstalne "vetrove sudbine koji mogu da oduvaju putnik a sa kursa U Egiptu i kasniic Ll Rimu, svake godine

se zrtvovao jedan nov brod da

bi obezbcdio povoljne vetrove i mirno more: sa upisanim svetirn recima. natovaren parternima i kosarama cve ca, bio je porivan II more da ga odnesu vetrovi

Putovanja vodorn ccsto

se povezuju sa srnrcu i preobrazenjern, a simbolicni brodovi pokojnika cesto

se pojavliuju u mnogim civilizacijarna U Indoneziji se rnrtvaci izlazu u k anuima, a kod obreda sam an koristi camac da "putuje kroz vazduh' u p otraz i

z a dusorn pacijenta U starorn Egiptll, bog sunca Ra putovao je kroz donji svet i preko neba

GORE Camci mogu simbolizovati

MODERAN PREVOZ

srnrt. a u starorn

se verovalo

Autoruob ili. voz ovi i aviorii

imaiu simbolicnc asocijacije

koje se obicno sagledavaju u psiholoskorn srnislu Voznja autornobila rn oz e se sagledavati kao mctafor.i individualnog putovania kroz z ivot pri svesnoj kontroli srncra: pitanja sigurnosti i o pasno sti, konformizma

iii pobune (postovanja iii

krscnj.; saobracajnih propisa), poscdovanie osccaja za smer iii izgubljenost, sve to moz e da se istakrie Za razliku od auto mohila. autobusje iavno prevozno sredstvo i moz e da sugerise odnos odredene osobe prema drustvu, tako cia potcskoce pri ulasku ili izlasku mogu da budu znacajrie

Vozovi rade prema cvrstirn pravilirna Kasnjcnjc, propustanje voza iii hvatanic u poslednjem trcnutku, putovanje bez karte

iii u vagonu nize klase. svc to se moil' turnaciti u smislu licnog odnosa prema svetu Mnogi psiholozi veruju da [e peron simbol nesvesnog, pccctna

tacka doslO\'nog i mctaforicnog putovanja, a prtljag simbol onoga sto se'nosi' u psihi, tako da tezak prtljag moil' da z naci psiholoska optercccnja, dok lak prtljag moil' da ukazuje na unutrasnju slobcdu. Zelja za letenjern je arhetipsk a

cia prevoze duse mrtvih

u"camcu ad rni lio n godina,

dok sc u Kini i _i,lpanu koriste camci od papira k ao prevozna sre dstva duhova Hiridusi koristc rninijaturnc c.unce koji prevoze plarncn sto simb ol icno zn ici

da prenose solarnu energiju iii molitve ..

Inn takode mnogo opisa iunackih putovanja bro dovima

k ao sto je Argos kojirn jeJason tragao z a Zlatnim runorn. iii Pridvcn. kojim su isli kralj Artur i njegovi ljudi na putovanje u donji svct. i\lore predstavlja opasnosti od nepoznatog, a pored opasnosti od brodoloma, putovanje moil' da dovede do susrcta sa mitskirn

z vcrima kao sto su n ern.mi i demoni

Za ostrvlianc su carnci narccito vazni .. Na primer, kazu da su ratni kanui i\[avara darivali prcstizo m sve koji su hili njihovi vlasnici iii koji su njirna plovili, sto je ideja slicna vikinskoj Morske lade

su takode sirnbolicna plovila i znarncnja bezbednosti: II iudcoluiscanskoru verovaniu Nojeva barka je sacuvala covccanstvo

od propasti tako sto ie spasla pO iedan par z a razrnnozavanic svih iivi h b ica

RASKRSCE

Raskrsce traclicionalno obelezava vazno mesto odluke, a svetilista

su qradena na takvim mestirna:

na primer, zavetni kamenovi koje su ostav!jali putnici u peruanskim Andirna prerasli su u piramide Raskrsce je mesto prelaska, simbol opasnosti, sense. promene, izbora i preobrazenja Kao mesto gcle se sastaju clivergentni putevi, ono je vazno mesto susreta, traclicionalno povezano sa silama sa clrugog sveta

(i dobrirn i zlim) U mnogim clelovima sveta, raskrsca se povezuju sa duhovima, vestkarna i zlim silama u Evropi

su kipovi Hekate, "rnracne" qrcke boginje, poclizani na raskrscima, dok u Africi Bambare iz Iv\alija prinose zrtve u obliku alata, pamuka i platna Soba duhovirna za koje se smatra cia se rnesaju u ljudske poslove, Raskrsca se takode uveliko povezuju sa proricanjem sudbine: u Japanu bi ljudi ocllazili tamo u suton. kada bi reel prolaznika otkrile sta

ce sudbina doneti. Ovo se povezivalo 5 verovanjem cia su putnici rnozda bozanstva koja donose srecu a razvilo se u obicaj proclavanja pirincanih kolacica sudbine na raskrscirna

Avion (i svernirski brod)

mogu simbolizovati duhovrie

te z njc, prcvaz ilaz enje ljudskih ogranicenja prko senjern gravitaciji, uspinjanjern u prociscujuca prostranstva ueba

i dalje Avioni tako de mogu

da budu simboli ncz avisnosti, slobode i brzine .. Nestanak gorin, sudar ili pad mogll sugerisati "prizcmljcnjc, eventualnu kaznu

z a prctcranc ambicije, bas k ao

sto je lkar pao u grckom mitu

i doz iveo smrt posto je leteo

o dvec blizu SUJ1Ca, koje je istopilo njcgova vostana hila

GORE Konj je arhetipski motiv. On simbolizuje zivotodvalacke ali opasne sile. kao i moe i snagu.

DOLE Crveni automobil simbolizuje rnusku polnu potenciju i nagon .. On takode suqerise uzbudenje brzinom i snagom

c

< > z

>

,I

GORE U svetoj hinduskoj tradiciji, kao i u mnogim drugim, basta je simbol raja

GORE Cesme su simbol zivota u mnogim kulturama, a takode su znamenje zenstvenosti

DOLE Jezera i voda uopste cesto se uklapaju u baste, pri cernu voda u mnogim kulturama simbolizuje zlvot

Gotovo svuda basta predstavlja simbol zemaljskog i nebeskog raja - rec "paradajz" (raj) dolazi od pairidaez a. stare persijske

re ci z a bastu U samoj basti, raspored i biljke doprinose njenoj sirnbolici Prve baste su verovatrio uredivane II Kini pre otprilike 4 000 godina. Odatle su se pro sirile na Mediteran i Bliski istok, a od tad a gotovo svaka kultura koja opstane iznad nivo a golog odrzavanja zivota negllje baste ..

NEBO III ZEMLJA

Baste su sveti sirnb oli II mnogim duhovnirn tradicijama Judeohrrscanski Edenski vrt je praiskonsko nebo na zernlji, koje je Bog stvorio za coveka (Adama) i z enu (Evu] da z ive

u njernu Eden sirnbolizuje praiskonsko stanje bozanske nevinosti, kada su Ijudi z iveli u harmoniji s Bogom, prirodom

i medusobno, pre nego sto

su pali u nemilost posto Sll pojeli plod sa Drveta zivcta.

Terna Edena i pada orniljen je ruotiv II zapadnoj umetnosti i knjiz evnosti: II ove predstave spada i Basta zemaljskih slasti holandskog slikara Hijeronirnusa Bosa (oko 1450-1516), i epski spev Izgubljeni raj Diona Miltona (1608-74) I u islamu

se rajska sreca turnaci u kuranu kao basta, dorn za odabrane izvan groba, a Alah se ponekad pominje kao "Bastovan" U staroj Crckoj, Rajske poljane, mesto

II koje vrli odlaze posle srnr ti, takode je predstavljano kao

basta

U Kini. tradicionalna basta na ostrvu iii jezeru izrnisljena

je da pr ivuce Osam Besrnrtnika - grllpu taoistickih svetaca koji navodno z ive na Misticnim ostrvirna na zernlju Baste cara Vu Dija iz II veka P: n e .. irnale su palate i paviljorie sagradene na vestackirn planinarna i povezane rnostovirna sa ostrvirna koja su

se nalaz ila sred velikog vestackog jezera.

BASTE UZITAKA

U starom Egiptu, baste su

bile rnesta za rekreaciiu. Slike basta s jezercirna i cvetnirn obalama ukrasavale su grobnice, sugcrisuci radosti na drugom svetu, a ukrasavale su i zidove

i podove palata. Rimljani

su doveli aranziranje basta

do veoma suptilnog nivoa, uklapajuci zgrade, kipove, stepenista, kolonade, izvore, pecine, bunare, fontane, pa je basta postala jedan od simbola civilizacije Ova terna se razvila za vrerne evropske reriesanse,

sa forrnalnim sirnetricnim

aranzrnanirna, kao sto su spektakularne italijanske baste u Vila Lante (Banjaja ) iii Vila d'Este (Tivoli), simb o lizujuci ljudsku moe da ukroti prircdu

U Meksiku su baste uzitaka asteckcg cara Montezume spajale funkcije privatne baste sa botanickorn bastorn i zcoloskim vrto m, cuvajuci ne sarno biljke nego i ptice i z ivot inje, sa oko 600 cuvar a koji su se starali 0 njima Tu su takode bili srn esteni ljudi sa neobicnirn fizickim karakteristikarna (kao patuljci iii albino ljudi )

Baste se uveliko povezuju sa culnirn uzivanjern. ljubavlju i zavo denjem. Na primer, klasicni arapski erotski tekst 0 vodenju ljubavi nosi naslov Mirisna

b aita, dok se mnogi velikl ljubavnici iz mita i legende

(kao sto su Rarna i Sita II Indiji ) cesto prikazuju u bastenskorn arnbijentu

RAJSKE BASTE

U mnogim kulturama, basta postoji kao vrsta sveta iz

snova, narnenjena b ekstvu od "stvarnog" sveta i uzriosenju cula od svetovnog ka uzvisenom. Sinonirn ovoga je arhetipska persijska basta, zasadena vockarna i mirisnirn biljkama

i ispresecana potocirna. U

vreloj pustinjskoj zernlji i voda (simbol zivota) i senka su vazrie karakteristike basta

Basta je ogradena i u nju se obicno ulazi kroz velicanstvenu kapiju, koja je sirnbol prelaska

iz jednog sveta u drugi. Cesto se prostire oko velikog centralnog bazena, koji je ponekad

BASTE ALHAMBRE

Baste palate Alhambre nastale su u XIV veku, sledeci cetvorodelni plan persijske baste. Danas ostaju cetiri dvorista. ukljucujuei Dvoriste rnirte. sa mirnirn jezercem uz cije obale raste ziva ograda od mirte, i Dvoriste lavova, sa blistavim fontanama i vitkim stubovima koji usmeravaju pogled ka nebu. Svako dvoriste je obasjano suncem, ali mu se prilazi tamnim prolazima 5 kolonadama, 'ito simbolizuje put u raj - duhovno putovanje iz tame u svetlost

obrubljen plavim ciglarna da

bi se stvorio utisak dubine, sa cetiri kanab koji iz njega isticu: u velikirn bastarna obrazac rcsctke moze da se ponavlja,

sa foritanarua koje obclez avaju ukrstanje potcka Osim sto su hladrie i osvezavajucc, fontane simbolizuju tok zivota, dok ukrstanja tckova prcdstavljaju ve zu izruedu svakodnevnog i vecnog Geometrijski obrazac

s e ublaz ava vocern i cvecem, naro cito grozdem i ruz arna - u persijskom jeziku izrazi z a evet i ruzu su isti

U persijskoj basti, posmatr.mje m escca bila je vazna aktivnost RUle su saderie da bi privukle slavuje: no cue navike ovih

ptica povez ivale su ih sa

rnescco m. dok ih je njihova pesrna povczivala s ljubavlju i ceznjorn Doksati u uglovima baste obezbe divali su skloniste onirna koii su posmatrali nocno nebo Rec "gazebo" (doksat] potice oel persijske reci koja

z naci "platforrna za posmatranje rne se ca": traelicionalno, ova gradevina bi imala centralnu rupu u krovu kroz koju se moglo videti nebo

Persijske baste su predstavljale oazu inspiracije z a po ez iju,

rnuz iku i slikarstvo U zbirci pesarna i prica Dulistan ("Basta ruzu") pcsnik iz XIII veka,

Sa'di, up orcdivao je svoje misli sa ruz in irn laticarna koje je

brao iz baste svojih m editacija Aranzrnani persijskih basta uticali su na ncke poznate baste u svetu, ukljucujuci palatu Alhambra u Spaniji ivelelepni Tadz Mahal u Indiji ..

ZEN BASTA

Na Istoku postoji izreka daje sveto mesto potpuno samo

kada nerua nicega sto se iz

njega moze odneti .. Prve zen baste uJapanu uredili su budisticki ruouasi kao mcsta kontemplacije, cij a je svrha

bi!a da dovedu um do tacke srnirenja po m o cu jeelnostavnog ali dubokog plana U zen basti nista nije prepustcno slucaju i

svi elementi su znacajni Cilj je da s e stvori harrnonija izrnedu dve kosmicke sile jin i jang, 'lode i zernlje Tradicionalno, vodu simbolizuje sljunak iii pesak,

koji su tako zgrnuti da Iorrniraju

talasaste obrasce. dok veliko kamenje predstavlja zemlju Kada se koriste biljke. grmlje kao sto su azale]e, javor i, ce tinari i bambusi prcdstavljaju zernlju, dok mahovina predstavlja vodu .. Prostor je sastavni deo zen baste, o mogucavajuci duhu prirode da s e krece izrncdu jina i janga

Za razliku od basta na Zapadu, ciji je eilj da slave promene godisnjih doba, zen baste o d raz.avaju trajnost uma, tako da su manje-vise iste

dan as kao i kada su nastale

pre vise stotina godina, pa cak

je i sljunak rasporeden na isti nacin Ova trajno st sirnbolizuje transeedentni duh koji nije okovan vrcrrienorn iii prostorom

DOLE U Srednjem veku je basta oqradena velikim zidovima bila simbol sklonista .. Ovde je prikazana Devica Marija okruzena ruzarna, simbolima njene nevinosti.

GORE Dvoriste lavova u palati Alhambra u Granadi bogato je simbolikom, suqerisuci duhovno dostiqnuce i vodstvo.

BASTE OGRA8ENE ZIOOVIMA

U srednjovekovnoj hriscansko] simbolici, basta oqradena zidovirna bila je utociste duse i mesto bekstva od nevolja zemaljskog zlvota .. Njena zatvorena, tajna priroda cinila ju je simbolom zenskoq principa, a narooto Device Marije ReI' "rozarij" (brojanice), koja se koristi za

opls niza perli koje

se koriste prilikorn citanja molitava Devici, najpre je znacila bastu ruza Persijske baste su takode bile okruzene zidovima da bi

bile odvojene od zemaljskog sveta,

a bile su ispunjene rnnostvorn mirisnog cveca. na kojem

se zasniva mnogo simbolike; na primer, jasmin i ruza se posmatraju kao kralj

i kraljica cveca. dok je u narcisu uhvacen rniris mladosti

I(uCA

GORE

irna

centralno rnesto u kud kod svih kultura: ono je izvor i svetlosti, ali i simbol sigurnosti, udobnosti i osecanja

GORE Kazan je arhetipski sirnbol magije, misterije i preobrazenja

DOLE Metla je sirnbol odstranjivanja, a koristi se za ciscenje nesrece

Tradicionalni ce ntar kucncg

z ivota [e ognjiste, arhetipski simbol. ali mnogi drugi obicni kucni predrneti uzivaju bogatll s irnbolicnu traciiciju. u njih spadaiu mctla i ogledalo, lonci, korpe i delovi narnestaia Na Zapadu ncke od ovih stvari

narocito ognjiste - nisu vise

u opstoj upotrebi, ali z adrzavaju svoju sirnbolicnu moe ..

OGNJISTE

Kao izvor svetlosti, toplote i

iela. oghjiste pre dstavlja kucu

i z ajcdnicu. toplinu, sigurnost

i poro dicni z ivot. Ono se pcjavliuje u mitovima i religijama mnogih civiliz acija U asteckoj tradiciji ono ie bilo sveto za dvopolnog boga Ometekuhtlija,

z a koga se verovalo da zivi u srcdistu svernira. dok u Kini i japanu bOgClVi ognjista privlace obilie i srecu u dornacinstvo,

pri cernu japanski bog ognjista boravi u kuki na kojoj visi lonae iznad vatrc

I\[ E TL i\

Skromni deo kucrie opreme, metla je takode simbol sve te ruoci i novih po cetaka U nekim scvcrno africkim ra tarsk im drustvirna. rnerla z a ciseenje guvna prcdst avlja kultni predrnet U starom Rirnu, ku ce su se cistile posle pogreba

cia bi se otcrali zli duhovi i sirnbolizovao novi po ce tak, a Kiriez i irnaju slican cbicaj na kraju godine, kada ciste kucu

cia bi oclstranili svaku nesrccu u prip rcrnarna z a sledccu godinu

KAZAN

Lonae z a kuvanje koji stoji na svojim n oz icam.i ili kaz an prcdstavlja jos jedan sriaz an arhetipski simbol u mno stvu kultura .. U indoevropskim

- tradicijarna, on je instrument misticnc i magijske rno ci i prcobrazenja U keltskorn mitu postoje tri vrste Luana: Dagclin k az a n obilja - vccni izvor jela

i z nanja: kazan za zrtvcnu

srnr t u koji je potapan kralj

stare gocline a njegova palata spaljivana: i kazan ponovnog rodenja u kojern su mrtvi

oz ivljavani.

U Kini, tro uoz n i kazan

je irnao moe da daruje prorocansku sposobnost, da

ko ntrc lise eiklus goclisnjih doba ida garantuje bcsmr tno st. Junak Ju Veliki. osnivac Kineskog

ears tva, izlio je devet svetih

kaz ana od bronze z a koje se govorilo da kuvaju bez vatre i da su ispunjeni nebeskim mocirna Govorilo se da ce kazani nestati ako se ljudi na Zemlji okrenu od vrlirie ka p o ro cima.

SUDOVI

Osim kazana. postoji mnogo drugih arhetipskih sudova. ukljucujuci urne, vaz e. krcage i cinije, kao i burad. sanduke. korpe i kofere. i svi irnaju sirnbolicno znaccnje U mnogim kulturama, cvrsti sudovi se povezuju sa srnrcu .. Stari Egipeani su. kada bi rnumificirali pckojni ke. stavljali srce i druge unutrasnje organe

II kanopske kreage - rnagicne sudove koji ce z ast it iti sadrz inu od zlih uticaja U Evropi se pokojniei obicno stavljaju 1I mrtvacki sanduk pre sahrane

iIi krerniranja. a niihov pepeo moze se staviti u urnu .. U nckirn juznoamcrickirn zcrnliama, razbiieni sud stavljen na grob ukazu]e na prclazak iz z ivota u srnrt.

Urne i vaze Sl! takode simboli zivota: mesopotamijska boginja lstar ccsto se pr ikazuje kako

nosi urnu u kojoj se nalaz i veda zivota U kabali, vaz a sirnbolizuie duhovno blago - sirnbolika koja se poriavlja u legendama 0 Gralu II srednjevekovnoi evropsko] knjizevncsti, gde je Gral putir za koji k azu da sadrz! Hristovu krv is njom tajnu besmrtnosti. U jevrejskorn Hra mu, zlatne cinije

sto je metafora za sudove koji sadrze z ivot - koristile su se za obredno prinosenje darova ..

Sudovi se takode povezuju sa zenskirn prineipom. I u Juinoj

i u Severnoj Americi price 0 korparna i 0 pravljenju korpa cesto se odnose na zeue: na primer, u jcdnorn mitu plernena Poni, lena korparka je rnajka rneseca i zvezda. Korpa [e simbol majcine utrobe i atribut mnogih

baginja, ukljucujuci Dijanu Efesku, cije su svesteriicc nosile frizuru u cbliku karpe Ked Sana u Zirnbabveu, grncarske cinije ponekad imaju oblik delava zcnskcg tela, a postoji izreka da

se muz mora odnositi prema z erii s postovanjern da bi je spre cio

da "okrcne ciniju naopackc, ili

da !IIU ne dozvoli pr istup njenoj polnosti Slicno tome, ujapanskoj ceremoniji caja, caj nik predstavlja mesec i jin, ili zensku sustinu

OGLEDALA

Latinska rec z a ogledalo glasi "spckulurn", a spekulacija (rczrnisljanje )

- sada intelektualna aktivnost

- originalno je zriacila korisccnje

ogledala za posrnatranje neba i zvezda Ogledala - n aro cito zatamnjena koristila su se i kod predskazivanja dogadaja gledanjern u njih dok se ne

bi ukaz ala slika: Asteci su za ovu svrhu pravili ogled'lla od crnog bruseriog opsidijana, posvecena bogu Teskatlipoki ili Zadimljcnorn Ogledalu U

n ekirn indijanskirn tradicijama z atamnjena vradzbinska cinija hila bi ispunjena vodom u cilju dobijanja istog efckta.

Ponekad se ogledala posmatraju kao nesto sto

o drazava istinu: u grckom rnitu, Meduza, cij i je pogled rnogao pretvoriti druge u kamcn, sarna je pretvorena u kamen kada je videla svoj odraz u Persejevorn stitu .. Kinezi vesaju osmougaona ogledala s natpisom Pa Gua iznad ulaza u kucu, uvereni da ce ogledalo, otkrivajuci prirodu z lih uticaja, oterati iste

DESNO Tepisi iz Arabije povezuju

se 5 kucorn, a boje i sare koje se koriste u njihovorn tkanju bog ate su sirnbolikom. Svaki tepih irna neku qresku da bi se ilustrovalo islamsko verovanje da same Alah rnoze da stvori savrsenstvo

Ogledala su sirnboli duhovne mudrosti, znanja i prosvecenja:

u tibetanskom budizmu mudrost Velikog ogledala uci da [e svet oblika koji se u njemu cdrazava iluz ija, dok kod tacista ogledalo srca o drazava nebo i zernlju Povez.ivanjem s nebeskom inteligencijom, ogledalo je cesto solarni simbol:japanski mit

kaz uje kako je boginju surica Amaterasu iz pecine izmamilo sve to ogledalo da bi njcna svetlost obasjala svet. Ogledalo je tako de z enski. lunarni

sirnbol i irna vez e sa srecorn i praznovcrjcrn. U Kini, ogledalo prcdstavlja znak harrnonije

i srecnog braka, pr i cernu razbijeuo ogledalo nagovestava raz dvajanje U z apadnjackorn folkloru, za razbiieno ogledalo kazu da donosi sedarn godina

ne srece osobi koja ga [e razbila

NAMESTA]

U starom Rimu. carevi su sedeli na visokoj stolici, dok ie tron bio rezervisan z a bcgovc. Danas u dclovirna Afrike visoka stolica prcdsravlja sirnbolc kraljevske funkcije, dok se za zlatnu

stolicu Asantija u Gani veruje

da cuva dusu naroela .. Kako

po dizu onoga ko scdi. stolicc se povezuju sa statusorn i vlascu

U hriscanskoj tradiciji. latinski naz iv z a biskupsku stolicu bio je'chatedrum" (od greke reci

za stolicu, "kathedra") z ato su crkve kojirua pre dscdava biskup nazvane katedrale.

Sto je centralna tacka, mesto susreta na kojem se

c

ljudi okupljaju da bi ieli ili razgovarali Zajevrejski narod, porodicni trpcz arijski sto poprima lllogll olt ara kada se posvccuic obredom i molitvorn z a vre mc subotnjeg obroka Okrugli sto iz legendi 0 kralju Arturu prcdst.ivljao je odabranu z ajcdn icu, ideja koja sc danas pori.ivlja II biznisu prilikom sastanaka koji se o drz.ivaju za okruglirn stolorn

I tcpisi i z avcsc imaju svcte i svctovue asocijacije Na Bliskom istoku tepisi se povezuju 5 kuco m i dz.amijorn. a koriste se da ulepsaju i ocrtaju do mace i svete prostore Skupa sa par.ivanirna

i vclovima, z avese obezbeduju skrivanie i omeduju prostor U Hramu u jcrus.rlimu, z ave sa [e bila navucena preko Sve tinje

nad svctinjama, dcla svet ilista

II koji je rnogao da udc sarno [evrcjski prvosvcstcnik. dok u

n ekim rnuslimansk im drustvirna zavesama pripada centralno

m esto kod praktikovan]a purde, to jest skrivanja zeria oel ociju javnosti .. Da b i ncprckidno

o drz.avali svetu vlast, kincski carevi su uvek drzali ve o izmedu sebe i gostiju, tako cia oni mogu da vide a da ne budu videni

GORE Ogledalo irna mnogo slozenih znacenja, koja se povezuju i sa suncem i sa mesecom

GORE Zavese sirnbolizuju razdvajanje razlicitih carstava, bilo da ih otvaraju iii skrivaju ..

fo >

z

>

u..J Z o o

-c > Vl

STATUS I BOG·ATSTVO

GORE Nakit s perlama obelezava status kod mnogih afrkklh naroda ..

MIROPOMAZANJE ULJEM U mnogim

kulturama se smatra da ulje ima posebne mod Naroclto

je maslinovo ulje simbol i duhovne rnoci i prosperiteta

U iudeo-hriscansko] tradiciji kraljevi

i svestenici bilo

su obredno miropomazivani uljem, sto je bio znak Bozijeg blagoslova

i vlasti, rnoci i

slave darovanih

od Boga .. Grcka rec "hristos" i hebrejska ree "mesija" znace "miropomazani" One se koriste za Isusa kao simboli njegove kraljevske, prorocanske i svestenicke vlasti

Simboli se mogu koristiti za pokazivanje rnoci i vlasti kako svetovne tako i duhovne. Sve kulture su razvile sirnbole

vlasti i ranga koji su II skladu

5 njihovim drustvenirn vrcdnostirna. verovanjima i obicajirna Mnogi su povezani

s kraljcvskirn dostojanstvom

i funkcijorn iii sa bogatstvom

i posedima Tradieionalno, dragoeene stvari Sll korisceue za oznacavanje bogatstva i ranga

Sta prcdstavljaju spccificnc stvari uglavnorn z avisi od kulturnih vrednosti - bogatstvo nomadskih naroda. na primer, moze se meriti brojern kamila iii ovaca

DRAGOCENI ARTIKLI

Neb od najdragocenijih artikala covecanstva kao sto su z lato, srebro i drago kamenje - cene se i po lepoti i po retkosti .. Simbol cistote i nckvarljivosti, zlato

se povezuje sa bozanstvom, kraljevskim dostojanstvorn, suncern i najvisim teznjama duha .. Ziatne jabukenordijskog raja, Asgarda, kao i [abuke vrta Hesperida II grckoj mitologiji, sprecavaju starenje bogova, dok

Sll likovi Bude cesto pozlaceni kao znak prosvecenosti i savrscnstva. Kao tradieionalni simbol bogatstva, zlato se pojavljuje u obelezjirna monarhije i visokih funkeija, a koristi se i kao simbol ljudskih dostignuca - kao sto je zlatna medalja iii, figurativno, pojarn "zlatnog doba"

Kao i zlato, srebro se takode povezuje sa besrnrtnoscu: stari Egipcani su, na primer, verovali cia njihovi bogovi ima]u zlatno telo i srebrne kosti Srebro se povezuje

s mesecom. elernentorn vcde, zenskorn energijom i uevinoscu: ono je takode simbol bogatstva, koji se koristi kao novae i sluzi za placanie danka ..

U staroj Mezoameriei nefrit

je cenjen vise nego zlato iii srebro: on je bio simbol cistote

i zivota i ocuvanja kraljevskog dostojanstva Zivotinje i biljke takode daju dragoeene supstance - bisere i sloriovacu. mosus i amber, zacine, smole i ulja Maje su koristile tccnu cokoladu kao novae, dok je biber bio tako dragoeen z acin da kazu da je

Atila Hun u V veku trazio 1350kg bib era u zrnu na ime otkupnine za grad Rim

GORE Raskosni portret ruske carice Katarine Velike pun je simbola kraljevskog dostojanstva, ukljueujuci krunu, skiptar i zlatnu loptu

NOVAC

Kako je proizvoclnja robe i llsillga postajala raznovrsnija i spccijalizovanija, trgovina obicnorn trarnpom prestajala [e da bude prakticna Opste prihvaceno znarrienje, koje se postepeno razvilo u novae,

resile je ova] problem: cirn su svi prihvatili sirnbolicnu vrednost nekog znarnenja ono je moglo

da se zamenjuje z a bile sta .. Neka drustva su kor istila stvari kao sto su skoljke i biseri. ali je metal, kada ga [e bilo na raspolaganju,

-

bio raznovrsniji i najcesce se koristio. Novcici su originalno predstavljali sustinsku vrednost metala od kojeg su se pravili, ali vrednost modernog kovanog novca i papirnatih novcanica cisto [e simbolicna

Crtezi utisnuti na aversu novcica obicno su oznacavali

vlast vladajuceg tela (najcesce vladarevu glavu)., Oni su takode nosili ikonografske znakove kulture - kao sto su konji, veprovi i drvece na mnogim galskim novcicima tradicija koja se nastavlja do danas Kineski novcici su imali cetvrtastu rupu

u sredini koja je simbolizovala Zemlju okruzenu krugom neba, sa natpisom cara, sina neba i zernlje

ZNAMENJE FUNKCIJA Jedan nacin razlikovanja cina

jeste putem svecane odece i njenih dodataka Glava se cesto sagledava kao "sediste duse" i kao najplemenitiji deo tela, a fine kape i perjanice obicrio oznacavaju

vis ok status - veda je "glava" grupe" One variraju od divnih perjanica indijanskih poglavica

do krune monarha sa bogatstvorn dragulja Mnoge vode nose zlatni globus iii loptu (deo znamenja koji su najpre nosili rimski carevi da bi pokazali da su gospodari sveta), i skiptar slican stapu U japanu je jedno od znarnenja carskog dostojanstva bronzano ogledalo, koje se povezuje s bcginjom Amaterasu i kojeje preneto na carsku porodicu, ko]a tvrdi da potice od nje

Glavni deo odece koji cini deo znarnenja obicno je plast ili ogrtac

STATUSNI SIMBOLI MODERNOG SVETA

Mnogi statusni sirnboli modemog zapadnog sveta proizvodi su vrhunske tehnologije - elektronska roba kao sto su mobilni telefoni, kompjuteri i haj-faj oprema, iii skupa kola, Gde ljudi zive, nacln na koji ukrasevaju kuce, sta nose i cak sta jedu, sve su to indikatori drustvenoq polozaja Slavne licnostl, mozda moderan ekvivalent mitskim junacima, koriste se za reklamiranje narocltih brendova u pokusaju da se podigne status proizvcda.

Plast kineskog cara imao je okrugli okovratnik sa cetvrtastirn opsavorn, cirue je njegov nosilac poistovecivan sa posrednikom izmedu neba i zemlje Plast samaria nosi celo bogatstvo simbolike: u starirn uralskoaltajskirn kulturarna, na primer, bio je ukrasen trokrakim arnblemorn poznatirn kao znak droplje, koja [e sirnbolizovala komunikaciju izrnedu svetova smrti i vaskrsenja Danas se na zapadu [os koristi bela lasica

kao ukras za plasteve drz avnih, sudskih, svestenih i akademskih dostojanstvenika

Spoljasnja obelezja vlasti doprinose misticnosti onih koji z auz imaju "sediste funkctje"

koja ih izdvaja od obicnog sveta Ova "stolica" pop rima l11nogo razlicitih vidova: lice koje na njoj sedi predvodi neku organizaciju, dok se u akademskim krugovima vlasnik stclice u nekorn narocitorn predmetu nalazi na sarnorn vrhu te discipline Presto [e specijalna stolica koja sirnbolizuje vlast boga ili suverena On se cesto nalazi

na podignutoj platform: da bi oznacio vladarev visoki status,

a obicno je bogata ukrasen U Bibliji se presto kralja Solomona opisuje kao tron od sloriovace prevucen zlatom, a stoji na vrhu sest stepenika, izrnedu dva zlatna lava, Prestoli kraljevstva Bamum

u Karnerunu, sa obiljern bisernih ukrasa, sadrze figure rnuskaraca

i zena da bi se ilustrovalo moriarhovo bogatstvo ljudstvom, dok sami biseri, cuvari kraljevskog dostojanstva, sirnbolizuju njegovo materijalno bogatstvo

PECATI

Drevni sirnbol identiteta i

vlasti je pecat, mali predmet izgraviran jedinstvenirn crtezom, koji se rnogao utisnuti u plocu

od meke ilovace ili u otopljeni vosak. Koristio se kao potpis

da bi garantovao autenticnost dokurnenta kao sto [e kraljevski dekret, a mogao je i da obezbedi sigurnost dokurnenta u tranz itu. kada bi se utisnuo u pecatni vosak kojirn [e obezbedivan smotani iii papir u rolni, pecat nije rnogao

da bude provaljen a da se to ne otkrij e, Pecati se j os uvek koriste u zakonskim dokurnentima, kao sto su testarnenti Pecati su se ponekad nosili u obliku prstena, ana njirna su bila upisana imena bozanstava ili odlomci iz svetih knjiga, sto je dovelo do njihove upotrebe kao arnajlija

> -i

c V1

o CI > -i v; -i < o

GORE Skiptar iii stap je simbol vlasti i vladarstva

SASVIM GORE Presto je sediste rnoci i vlasti, kako u svetovnom tako i u duhovnom carstvu

DOLE Tradicionalno, pecati su bili simbol vlasti i identiteta

PISMA I PISANJE

Io >

z >

w

z o o L

« > Vl

GORE Runsko pismo se koristilo za pisani, ne

za govorni jezik, koji se povezivao 5 magijom, religijom i prorocanstvima ..

GORE Rimsko slovo A oznacava pvri stepen iii vrhunsku klasu. Takode simbolizuje i pocetak,

DOLE Vise od obknoq pisanog sistema za prenosenle informacija, kinesko pismo je uzdignuto na nivo pesnicke umetnicke forme.

Gotovo u svirn kulturama, pisrna

i slova su zaogrnuta sirnbolicnirn znacenjem. U drevna vremcna

cna su bila narocito povez ivana s magijom, prorocanstvirua i svetirn znanjem Vladanje citanjern i pisanjern predstavljalo [e zriak privilegije i izvor mod - nesto

sto vazi i danas, kada polovina svetskog stanovnistva nc urne da pisc iii to jedva cini .. Pisani jezik je takode ornogucio sirenje znanja i inforrnacija, najpre preko pisanih dokurnenata i mnogo kasnije preko starnpanih knjiga

PISANJE

Kornunikacija pisanjern oslanja se na dogovoreni repertoar formalnih znakova iii simbola koji se mogu koristiti u razlicitirn kombinacijarna da bi rcprodukovali ideje koje pisac zeli da izrazi .. Izgleda verovatno da su se najraniji pisani sisterni - klinasto slikovno pismo

stare Mesopotarnije, egipatski hijeroglifi i kineski ideograrni

- razvili iz znakova i slika iz praistorije

Kada su se pisrna razvila (negde eke 1000 g p.n.e.) broj potrebnih razlicitih slova drasticno je srnanjen: rimsko pismo, koje koristimo i danas. sadrz i 26

slova dok je za pisanje kineskog potrebno 1000 osnovnih znakova

GORE Prvo pismo zasnovano na slovima, koje se cita zdesna ulevo, bilo je verovatno fenicansko,

iz kojeg se razvilo hebrejsko, aramejsko i arapsko pismo

GORE Slikovno klinasto pismo moglo se koristiti za beskrajan niz svrha Ovaj natpis, koji datira iz XIII veka

p ne, predstavlja ugovor za prodaju dece

RANI NATPISI

Stariovnistvo Mcsopotamijc umnogome s e sastojalo od

pastira i ratara, a jedna od prvih upotreba pisrna izgleda da je bila za ratarske izvestaje: najranije poznate sumerske glinene tablice navode dzakove z ita i stada stoke Klinasto pismo se zasniva!o

na piktogramima, tako da [e,

na primer, nacrt kravlje glave simbolizovao ovu z ivot inju, ali su mogle biti pre dstavljene i ideje i predmeti: ptica i jaje jedno pokraj drugoga z nacili su "plcdnost

Siova koja su koristili stari Egipcani poznata su kao hijeroglifi, 'ito dolazi od dye grcke reci koje znace'sveti

z apisi' Hijeroglif su stvarani

od stiliz ovanih crteza ljudskih glava, ptica, zivotinja, biljaka

i cvcca, kao i nckih vestackih predmeta - i pisan i SLl u

raznim srnerovirna, zavisno

od teksta i gde se koristio

Poput Egipcana, Kincz i SLl pripisivali pismu legendarno poreklo: prema jednoj prici car Huang Ci ga je otkrio posle proucavania ncbeskih tela i predmeta u prirodi, naro cito pticijih i zivotiniskih otisaka, lako su hijeroglifi i klinasto pismo na kraju potisnuti od arapskog, sistem pisanja koji Sll izmislili Klnezi ostaje u sustini nepromenjen: piktogrami za reci kao sto Sll sunce, drvo, plan ina, pole i vrata vco ma malo su se prorncnili za 3 000 godina

PISlvfA

Fenicansko pismo se generalno srnatra prvim, a sastojalo se od 22 suglasnika i pisalo se sa desne u levu stranu Iz tenicanskog pisma razvila su se pi srna kao sto su aramejsko, hebreisko i arapsko, koja se sva citaju zdesna ulevo,

GORE U antickorn svetu, pisari su predstavljali elitnu drustvenu klasu, koja je ponekad imala vise drzavne vlasti i znanja nego sam suveren.

kao i neki manje poznati sistemi pisanja, o d kojih su neki opstali

U njih spada tifnag, pismo koje koristi tuareski narod severrie Afrike. pismo koje se istice naglasenom geometrijskom

Iormo m Ono je neobicno i po tome sto Ie njegova uporreba ogranicena na zenc, buduci da je tuaresko drustvo matrijarhalno: debar primer vez e izmedu pismenosti i drustverie moci

U druga pisma spadaju grcko, rirnsko (koje cini osnov engleskog alfabeta ), sanskrit i cirilica.

ln dividualna slova nekog pisma mogu posedovati simbolicnu

NEPISMENOST I GOVORNA REC

U modernoj zapadnoj kulturi, nepismenost se obicno poqresno uporeduje sa neznanjem. Medutim, mnoge velike duhovne 'lode, ukljucujuci Muhameda, zen ucitelja Huj Nenga i indijskog mudraca Rarnakrlsnu. bile su nepismene, sto ukazuje na njihovu neposrednu i intuitivnu percepciju bozanske stvarnosti, koja se ne oslanja na pisanu rec .. Na neki nacm, pisanje se moze sagledavati kao pokvaren oblik govora, sirnbol gubitka prisustva i nedostajuce govorne reel, Buda, Isus i Sokrat nisu ostavili nikakva pisana dela dok mnogi veliki svetski rnitovi i kulture imaju korene vise u usmenoj nego u pisano] tradki]i. Lingvisti su identifikovali oko 3 000 govornih jezika koji se danas koriste u svetu, od kojih se samo oko 100 normalno pise.

V' > z

vrednost. Naucnici su z apaz ili

da je u mnogim starim pismima vecina slova prikazivala neku zivotinju, neki ljudski gest iii fizicki predmet dok neb pisma, na primer hebrejsko i runsko, predstavljaju niz narocitih reci pre nego 51 ova. Hebrejsko pismo pocinje sa alef (vo}, bet (kuca}, gimel (kamila), a ne sa A, B, G.

EVROPSKE TRADICIJE Rune su najstariji pisani znakovi starih Germann Rec rtllla na srednjevisokom nernackorn

znaci "tajna, a posudena je od finskog nlllO, sto z naci "pesrna" Navodno stvorena od nordijskog boga Odina, 24 slova mnskog pisma ukljucuju simbole plodnosti sa praistorijskih crtez a

SLOVO X

Siovu X se pripisuju mnoge razlicite asocijacije. U zemljama u kojima

se koristilo rimsko pismo, nepismeni Ijudi su ga koristili umesto

potpisa na zakonskim dokumentima kao sro su krstenice .. Peste bi nacrtali svoj znak, bio je obicaj da ga poljube u znak iskrenosti, sto je razlog zbog kojeg danas koristimo X da predstavimo poljubac Kod rirnskih brojeva, X je brojka 10, dok u matematici oznacava mnoienje

iii u algebri prornenljivu kod funkcije. 0'10 potonje, oznacavajuci nepoznatu kolidnu, covelo je do izraza kao sto je "gospodin X'; gde

X izrazava pojam anonimnosti .. Upotreba X

za garanciju anonimnosti desava se i kod glasanja .. Za razliku od kvacice, koja znaci "ispravno" X se koristi za oznacavanje qreske Na saobracajnirn i drugim znakovima, ono predstavlja upozorenje da je nesto zabranjeno iii je ponisteno. a koriscenie ukrstenih linija za oznacavanje poloiaja na karti covelo je do "X obelezava tacku"

u kamenu i predstavljaju slova, reci i strnbolicne pojmove

Na primer, runa Ansuz (koja

je ekvivalcnt slova A) bavila

se porukarna i signalima i

povez ivala se sa ustirna kao izvororn hozanskog govora,

kao i uscirna reka i nordijskim prevarantskim bogom Lokijern Runsko pismo je bilo povezano s religijskirn verovanjirna i magijskom pr aksom, a nikada se nije koristilo z a predstavljanje govornog jezika .. Nordijske ekspedicije su prenosile rune u druge krajeve - anglosaksonsku Englesku, Island, Rusiju i moz da cak u Severnu Arneriku.

Tek izdaleka srodna runarua, slova keltskcc irskoc iii

t't v

ogamskog "drveriog" pisma sastoje se od 25 simbola, od kojih je svaki sastavljen od niz a horizontalnih iii dijagonalnih urez a iii linija Originalno

su usecani u drvo ili kamen, svaki glifje dobio ime po

nekom drvetuJedna varijanta ogamskog pisma naziva se po

tri prva slova: bejt (breza), luis (oskorusa) inion (jasen). Za ogarnske simbole se verovalo da spadaju pod zastitu Ogme, boga govora Kao i rune, ogamsko pismo je prvenstveno bilo metod upisivanja i predskazivanja koji su koristili druidi, proroci i pesnici, pre nego sistern obicncg pisanja

GORE Siovo Z stoji na kraju rimskog alfabeta i simbolizuje kraj

DOLE Portret pisara

po imenu Meri, sefa kraljevskih arhiva u Sakarahu, sredinom 4 dinastije (oko 2575-2450g. p.n.e.). na vratirna njegove grobnice .. Cinjenica da

je Meri imao sopstvenu bogato ukrasenu grobnicu pokazuje njeqov visoki status u staroegipatskom drustvu .. Ovaj relief prikazuje Merija na poslu, dok upisuje natpis na tablicu, sa stilusom iza uha ..

o >

DESNO Ovi staromesopotamijski piktografi prikazuju razvoj pisrna. Najvisi red prikazuje jednostavne crteze (magarac, vo, urrna.jecarn, qlava), dok sledeca dva reda prikazuju kako se slika razvijala u klinasto pismo.

z >

z o o

< > Vl

KNJIGE

Knjiga je vazan simbol u mnogim tradicijama, a na razlidte nacine se povezuje s religijom, mudroscu i prorocanstvlrna Judaizam, hriscanstvo i islam su "religije knjiqe'. zasnovane

na svetim tekstovima iii pismima koja imaju bogomdani status .. U vezi sa rukovanjem svetim tekstovima razvili su se kodeksi ponasanja: muslimani obavljaju obrede ciscenja pre citanja Kurana, koji se nikada ne stavlja na pod; u sinagogama su knjige i svici previse izlizani da bi se iznosili na citanje, a komadi papira sa svetim recima ne bacaju se nego se drze u specijalnom sanduku koji se ceremonijalno zakopava kada se napuni

U Kini su se knjige povezivale sa taoistickirn mudracima

i bile su simbol velike ucenosti. U antickorn svetu, za

sibilske knjige se verovalo da sadrze prorocanstva 0 sudbini Rima i u vreme kriza koristio ih je Rimski senat. dok se u srednjovekovnoj Evropi smatralo da knjige imaju prorocansku moe, pa ako bi se knjiga nasurnicno otvorila i na taj list bacilo zrno zlta, tekst na koji je zrno palo ukazao bi na buduci tok doqadala iii bi odgovorio na pitanje Reci iz knjiga su se cak jele kao amajlije koje donose srecu. sto je bio nacin primanja mudrosti i mod pisane reci

MATERIJALI ZA PISANJE Za pisanie su se koristili mnogi razliciti materijali. ukljucujuci papirus (stari Egipat), tablice od pccenc ilovace (Mesopotamija), mermer (Crcka}, jelenska koza (Mek siko}, bambus (Polinezija), svila (Kina) i drvo (Skandinavija) Svaki ruaterijal je zahtevao koriscen]c pogodnog pisaeeg pribora, a najvise su korisceni pero i kist

U islarnskirn tr adicijama, pero (kalarn) je veorna simbolicno Sila bozanskog otkrovenja. ono je bilo sacinjeno od svetlosti i stvorio

ga je Alah da pise po "knjizi" iii tablici U klasicnoj mitologiji stilus i tablica su atributi Kaliope, rnuz e epskog pesnistva, a u hriscanskoj ikoriografiji cetiri jcvaridclista se ponekad povezuju sa guscjim perom ..

U Kini, kist za pisanje, skupa sa mastilom i mastionicorn, vazan

je simbol. Zajedno sa papirom

oni cine "cetiri riz nice ucenja", simbole uccne klase koja je vladala Kinorn od II veka pne, a koristili su se u kaligrafiji u kojoj je pisanje pretvoreno u umetnicku formu koju je praktikovala elita, Kaligrafija se takode slagala

sa vi so kim statusom u drugim istocnirn zemljarna, kao sto je

Japan, i u islarnu, gde su se zapisi iz tekstova iz Kurana koristili umesto religijskih slika.

RELICIJSKE TRAOICIJE Cotovo svuda se pisanje povezivalo sa svetorn tradicijorn. U starom Egiptu se srnatralo da je pisanje dar covecanstvu od boga Tota dok se u Indiji Sarasvati, boginja govora zove i boginja

pi srna: njen suprug Brarna, bog tvo rac, ponekad se prikazuie

sa venccrn od 50 slova 0 vratu Prerna zapisu u Bibliji, Oeset zapovcsti [e predstavljcno Mojsiju ria karuenim tablicama (koje je Mojsije sirnbolicno razbio kada

se pouke nisu slusale ). skupa s Toro m, glavnirn dokumentom judaizrna

Za kabaliste. slova hebrejskog pisma su povezana s brojevima i srnatra se da imaju moe stvar.mja, dok u islam skim m isticnirn predanjima takode postoji prefinjeno proucavanje slova

koje se z asniva na njihovim simbolicnun osobinarna U sufizmu, 51 ova arapskog pisrna mogu se klasillkovati prerna

cetir i elementa (vatra, vazduh, zcmlja, voda ), od kojih svak i,

kao materijalria predstava bozijc reci. nosi specificno znaccnje Neke tradicije sagledavajll

vokale i konsonante u smislu "duha" i "rnaterije" U anticko doba srnatralo se da sedam

grckih vokala simbolizuju sedam nebeskih sfera i scdam nizova zvezda koje se krecu unutar njih

TAJNI KOOOVI

Pisanje je oduvek povezano s magijorn i okultnim (sto znar!

"skrivenim") i koristi se simbolirna koji su narnerno stvoreni da

skriju inforrnaciju od svih osim posvecenih iii ucenih, narocito

u ezoterijskim tradieijarna

cije ideje se suprotstavljaju ustaljenim tokovima misljenja

Na primer, hebrejska slova, latinske reci i kabalisticki znakovi ponekad se koriste u magicnim pecatirna sa pet vrhova koji se nazivaju pentagrami, a utisnuti

su na cistern pergamentu iii

su ugravirani na plernenitim metalima Oni simbolizu]u okultne sile i koriste se kod cini i rnagije

Zapadna okultna iii "hcrrneticka" tradicija vuce poreklo od Herrnetika, spisa iz I do III veka n .. e .. koji navodno sadrze ucenja Her mesa Trismegistusa (grcki naz iv z a egipatsko bozanstvo Tota, boga mudrosti i pisanja) Ovi spisi

cuvaju jedan broj pojmova koji

su bitni z a lllnoge ezoterijske i okultne tradicije - na primer, dvojnost materije i duha i ideju da se spasenje moze postici preko samospoznaje pre nego preko

vere iii verovanja Tokorn srednjeg veka, magijske "knjige recepata" zvane "rnadionicarke" postavile su sistem u kojem se samospoznaja moze postici korisccnjern snage simbola za priz ivanje duhova 5 kojirna se carobnjak tada morao suociti i savladati ih. Danas psiholozi mogu ovo turnaciti

kao vise liea licnosti carobnjaka Mnogi magijski sirnboli (poznati kao "znarnenje"] izrnisljeni su tokom XV i XVI veka, kao sto su sirnboli kojc je stvorio dr Dzon Di, astrolog na engleskom dvoru Elizabete L Neka od Dijevih znarnenja slicna su slovima. kao sto je naopako L iii Y iii obrnuto okrenuto Z

ALFA IOMEGA

Prvo i poslednje slovo grckog alfabeta simbolizuju ono 'ito

je sveobuhvatno, dva pola kosmosa izrnedu kojih se nalazi ukupnost znanja, postojanja, vremena i prostora .. U hriscanskoj tradiciji ova slova se pripisuju Isusu Hristu, koji u Knjizi otkrovenja kaze: "Ia sam alfa i omega, pocetak i svrsetak. ... koji jest, i koji bese. i koji ce dod'

(1"8) U modernom govoru izraz "od A do S" znad "potpuno, temeljito i detaljno"

GORE Danas su rune popularne kao prorocansko sredstvo, pri cernu se svaki simbol upisuje na kamen i onda "kupi"

SASVIM lEVO Ova naslovna ilustracija Knjizice ljubavi Ozona Dija prikazuje Veneru sa rnaqicnirn znamenjem na svitku i trubi

lEVO Stamparska presa dovela je do revolucije

u proizvodnji knjiga, omoqucavajuci tako vecu pristupacnost pisane reci

en

os:: :>

> z

100

fa >

z > w.J

Z o a

< > en

GOVOR TELA

GORE Ovaj indijski gest, poznat kao namaste, simbolizuje pomirenje dvojnosti u prlrodi. On 5<:> takode koristi u Kini kao pozdrav

GORE Znak eND dobijen

je koriscenjern signala pornocu zastavica za slova NiD

DESNO Siovo V kao znak

za pobedu. dva prsta podignuta u obliku "v",

sa otvorenim dlanom,

prvi je upotrebio Vinston Cercil, britanski premijer, za vreme Drugog svetskog rata. Danas se koristi kao znak trijumfa slrorn sveta

Telo [e kanal kornunikacijc. bilo da [e informacija koju prenosi svesna iii ncsvesna, namerna iii n enamerria. Njegov jezik [e organizovan i kulturno konstruisanim znaccnicm i simbolikorn i simbolikom

nesvesnog iii carstvom sn ova Telo je veliki izvor sirnbolickog izraz avanja, kornunicirajuci i s nama sarnirna. II obliku "mudrosti tela, i s drugima Izrazi kao sto su 'Nosicu te II srcu", "Osecam to u kostirna" i mnogi drllgi, sllgerisu da nase telo rnoze da bude

kanal znacenjskih i simbolickih inforrnaciia

GESTOVI I GESTIKULACIJA

Namerni govor tela pojavljuje se u gestovima i gestikulaciji Kod prvih ljudi, koriscenje alata i simbola postalo ie moguce kada su poccli da se krecu na dye noge, kada su oslobodenim rukarna mogli da fizicki i mentalno \dwate iii shvate svet

Gestovi igraju ulogu kod stvaranja i prcnosenia znacenja

U Indiji i Kini, spajanje ruku u molitveni polozaj u visini grudi zove se "namaste", a ovaj gest moze se tum cit i kao "Bog u meni pozdravlja boga II tebi, ali on

isto tako simbolizuje pornirenje dyojnosti u prirodi Neki gestovi

- kao sto su naklon, srnesenje iii sleganje ramenima - [avljaju se kao univerzalni, iako i najcesci znakovi mogu irnati razlicita znacenja u razlicitim kulturarna. Iako u vecini delova sveta klirnanje glavom znaci slaganje, u Indiji se slaganje prenosi vrtenjern glave sa strane na stranu ....

Podizanje palea u SAD zrraci

"u redu, ali je veorna nepristojno u Braz ilu, Rusiji i Crckoj. U Kolumbiji ova] z nak, kada se

stavi na nos, zriaci da [e neko homoseksualac Gestovi koji kod muskaraca podrazumevaju da je neka ze na l epa mnogo var iraju: u Americi i Britaniji to je podizanje obr va, u arapskorn svetu hvatanje za bradu. u Italiji vrtenje prsta na obrazu. a u Francuskoj ljubljenje vrha prstiju

Plazenje jez.ika na nekoga u mnogirn kulturarna predstavlja bezobraz an, provokativan iii

uvre dljiv gest Medutim, u Tibetu se ovaj gest koristi kao pristojan pozdrav Na Novorn Zelandu ga Mavari koriste kao ceremoni ialno upoz orenje Kada posetioci

dodu, mavarski ratnik irn prilazi na ratnicki nacin, sa izbuljcnirn ocirna i isplazenim jcz ikorn, sto znaci, "Mi smo sprernni da vas napadnemo ako fie dolazite u prijateljstvu Ako na to posetioci reaguju pasivno, dobijaju toplu dobrcdoslicu

Znak u obliku slova V; koji je popularisao britanski ratni veda Vinston Cerci!' sada se koristi

sirorn sveta kao znak pobede iii trijumfa nad ncsreccm Ako se, medutim, ova] znak cbrne, sa dlanorn okrenutim prema sebi. SInatra se uvrcdijivirn

Gestikulacije su gestovi tela koii prate i pojacavaju verbalnu kornunikaciju. Koriste s e svuda, ali su narocito istaknure II Italiji, gde je svaki razgovor z acinjen tako sirckirn spektrorn rucnih signala da je moguce razumeti njihovo znacenje sa druge strane trga Na primer, ruka odmaknuta od brade koja kao da pok azuje izrastanje brade znaci. "Dosadni ste

JEZIK ZNAKOVA

Formalni sisterni govora tela rnogll ukliuciti gestove koji prikazuju predmete i ideje ikonografski

iii prenose kornunik aciju izgovaranjcm rcci .. Arnericki Indijanci Nizije koristili su

slozcn, uglavnom slikovni sistern komunicirania izmedu plemena bez zajcdnickog jezika Godine 1755. opat Sari Misel del fpe razvio je sistern znakova za gluve, koji je postao temelj mnogih modernih znakovnih jezika ..