P. 1
Rentabilnost

Rentabilnost

|Views: 1,020|Likes:
Published by jelenjek83

More info:

Published by: jelenjek83 on Dec 14, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/22/2013

pdf

text

original

1.

Pojam i značaj rentabilnosti
Rentabilnost je konačni,saldirani izraz,izraz definitivnog finansijskog rezultata koji indicira sveukupni uspeh preduzeća.On je dakle,odlučujuće merilo efikasnosti korišćenja sredstava,merilo uspeha privređivačke aktivnosti i poslovnosti preduzeća.Reč je dakle o fenomenu,o indikatoru egzistencije i rasta preduzeća.Kada se posmatra sa ovog aspekta,vidi se da ovde nema bitnih razlika u shvatanjima teoretičara i i praktičara,a ne postoje ni bitne razlike u stavovima teoretičara opšte ekonomske teorije i teoretičara ekonomije preduzeća.U našoj privrednoj praksi i ekonomskoj teoriji prihvaćeno je, da je rentabilnost izraz konačnog finansijskog efekta ulaganja sredstava,odnosno,izraz ukupnog uspeha preduzeća. Pojmovna određenost rentabilnosti nije sporna.Međutim,metodološki prilazi rentabilnosti i metode obrade su sporne.Naime,dok teoretičari opšte ekonomske teorije prilaze rentabilnosti kao inicijatoru,osnovnom pokretaču ciklusa reprodukcije,bez pretenzija da se otkriju i izuče faktori koji determinišu tako shvaćenu rentabilnost,teoretičari ekonomije preduzeća prilaze tom fenomenu kao končnom izrazu uspeha poslovanja preduzeća.Takav prilaz je samo polazna osnova pri čemu je najvažnije da se otkriju uzroci i faktori koji uslovljavaju rentabilnosti,da bi se potencirali oni sa pozitivnim efektom i eliminisali oni sa negativnim dejstvom čime bi se u krajnoj liniji doprinelo povećanju rentabilnosti kao konačnog poslovnog uspeha i podigao kvalitet ekonomije na viši nivo. U našoj literaturi(ekonomskoj) postoji prilično neujednačena gledišta na kompleks rentabilnosti.Ovo se ne odnosi na njegovu ekonomsku sadržinu,već na formalnu-metodološku stranu.Jer,nije svejedno da li se za uložena sredstva uzimaju angažovana ili utrošena sredstva.Radi se,naime,o dva koncepta rentabilnosti.Kod jednog pored visine sume bitnu ulogu igra i koeficijenat angažovanja,vreme angažovanosti sredstava,,kod drugog ulaganja je izraženo troškovima,pa vreme tu uopšte nije faktor rentabilnosti. Ekonomska suština i smisao kompleksa rentabilnosti ogleda se i u celihodnosti korišćenja sredstava angažovanih u reprodukciji1.Rentabilnost je,dakle sintetički indikator,ali nije pokazatelj ukupnog poslovnog uspehakvaliteta ekonomije.Ona,kao i ostali indikatori uspeha je parcijalni (fazni indikator) ukupnog poslovnog uspeha.Međutim,značaj pojedinih indikatora sa stanovništva izražavanja ukupnog poslovnog poslovnog uspeha nije isti.Najopštije izražavanje kvaliteta ekonomije,shvaćene kao konačni poslovni uspeh,jeste u dohotku i u angažovanim sredstvima,jer su u njima obuhvaćeni svi elementi rezultata(sem produktivnosti) i svi elementi oblici i vidovi ulaganja potrebnih za ostvarenje takvih rezultata. Princip rentabilnosti svodi se na zahtev da se ostvari maksimalni dohodak sa minimalnim angažovanjem sredstava u reprodukciji2.Elementi kompleksa rentabilnosti jesu elementi dohotka i angažovanih sredstava.Njihovim odnosom određuje se i meri kvalitet ekonomije reprodukcije.Taj kvalitet ekonomije je ukupni ukoliko se meri odnosom ukupnog ostvarenog dohotka i ukupno angažovanih sredstava,a parcijalni ukoliko se meri odnosom pojedinih kvota dohotka i angažovanih sredstava.Ti parcijalni kvaliteti ekonomije imaju veliku metodološku analitičku vrednost,jer se preko njih i kroz njih ogleda uticaj pojedinih faktora koji determinišu takav kvalitet.
1

Dr S. Kukoleča,Merenje poslovnog uspeha,Informator,Zagreb, 1966. godina,str. 19 Dr S. Kukoleča,Ekonomika preduzeća,knjiga I,Informator,Zagreb,1963. godina,

2

3

Ekonomika preduzeća.odnosno sredstva.a shodno tome.Dvojnost izraza rentabilnosti odnosi se na zahtev ovog principa da se uz minimalna angažovanja sredstva u reprodukciji ostvari .a u imeniocu prosečna suma angažovanih sredstava koja su doprinela ostvarenoj novoj vrednosti.Elementi kompleksa rentabilnosti takođe su i faktori koji utiču na formiranje dohotka i na angažovana sredstva. o nastavku ili prestanku poslovanja i određivanja prelomne tačke rentabiliteta. godina.Zagreb.da bi se njime izmerio stepen oplodnje angažovanog kapitala. 2.Ostvarena dobit (ili profit) u odnosu na prosečnu sumu angažovanih sredstava jeste onaj kriterijum ekonomije poslovanja koji se postavlja na početku preduzetničke zamisli.jer se njihovim delovanjem formira kvalitet ekonomije uslovljen kompleksom rentabilnosti3. Analiza rentabilnosti Analiza rentabilnosti bazira na konceptu ekonomskog profita i omogućava da se odredi: • kako maksimizirati profit • kako minimizirati gubitke • gde je prelomna tačka poslovanja Ovakva analiza je osnov donošenja odluka o obimu proizvodnje i prodaje.ali i na kraju ostvarenja preduzetničkog poduhvata.dobiti(profita) i angažovanih sredstava U prvom slučaju u brojiocu kvantitativnog izraza nalazi se novčana protivvrednost novostvorene vrednosti. Kompleks rentabilnosti izražava se odnosom : .Takav kvantitativni izraz rentabilnosti dat je sledećim numeričkim odnosom: R= sredstava D AS D-dobit AS-prosečna suma angažovanih 2.1 Maksimiziranje profita 3 Dr S.Informator.552 4 .odnosno: R= Doh AS R-rentabilnost Doh-dohodak AS-suma angažovanih sredstva Rentabilnost se prikazuje i količnikom ostvarene dobiti i prosečne sume angažovanih sredstava. str.knjiga I. Kukoleča.društveno-priznata i prisvojena masa nove vrednosti(dohodak). Kompleks rentabilnosi.može se utvrditi da je dobitna stopa zbirni kriterijum rentabilnosti preduzeća u robnoj privredi.predstavlja dvojni izraz kvaliteta ekonomije.Pokazatelj rentabilnosti kapitalističkog preduzeća je profitna stopa.1963.za razliku od kompleksa produktivnosti i kompleksa ekonomičnosti.dohotka i angažovanih sredstava .

raste. pa preduzeće može da poveća profit ako poveća obim do Q1. Kriva UP je linearna. onda je MPd>MT. UT UPd UT UPd UT UPd UT UPd Q 0 Q1 π 0 Q1 π Q Slika 1. i prodaje. pa se profit maksimira kada se izjednače MPd i MT. jer su sada troškovi dod. pa se profit maksimizira kada je razlika između UP i UT najveća. MPd = C za svaki obim pr. 5 . gde kriva MT seče krivu MPd (MPd=MT) i jednak je šrafiranoj površini. veći od dodatnog prihoda. prihoda i kriva cene podudaraju. pa treba smanjiti obim.). što smanjuje i UP. pa se kriva marg. i prodaje te jedinice. Slika 2. a najrentabilniji obim je u tački Q1. Kada je cena proizvoda data (slika 1. marginalnih troškova (MT) i cene proizvoda (C). onda kriva UP kreće od nule. ali ako je obim veći od Q1. jer je povećanje UPd zbog prodaje dod.jed. gde je razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova najveća (Q1). jer se tada obim prodaje povećava samo ako se smanji cena. Pristup prosečni troškovi – prosečan prihod određuje obim na kome je profit maksimalan na osnovu prosečnih ukupnih troškova (PUT). Kada je cena proizvoda data. Ako cena nije data (slika 2. jer uz datu cenu svaka dodatna jedinica proizvoda povećava UP za iznos jednak ceni proizvoda. gde je vertikalno rastojanje između krive UP i krive UT najveće. Ako je obim manji od Q1.Kod maksimiziranja profita razlikuju se dva pristupa: • pristup prosečni troškovi – prosečan prihod • pristup ukupni troškovi – ukupan prihod Pristup ukupni troškovi – ukupan prihod polazi od poređenja ovih dimenzija u cilju određivanja najrentabilnijeg obima proizvodnje i prodaje.proizvoda veće od troškova proiz. onda je MPd<MT. počinje od nule i raste proporcionalno u odnosu na obim. Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima. jed.) i preduzeće može da utiče na cenu. profit-maksimirajući obim nalazi se u tački Q1. dostiže maksimum i počinje da opada.

jer je sada UPd dod. MPd=MT najrentabilniji obim C=MPd Q 0 Q2 Q1 MPd<MT ukupan profit se može povećati. pa je profit po jedinici najveći u tački Q2. Ovaj obim gde su MT=MPd. jer je sada profit razlika između cene (C) i pros. jer je tada UPd dod. Preduzeće maksimizira ukupan profit na nivou obima. gde su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu (Q1). 6 . veći od troškova dod.jed. ako se smanji obim. a pošto je nagib krive UPd jednak MPd. Maksimalan profit po jedinici nije u istoj tački gde i maksimalan ukupan profit.jed. podudara se sa obimom gde je razlika između UPd i UT najveća. manji od troškova dod. ako se poveća obim. jer je u tački Q1 nagib krive UPd i krive UT isti. onda su i MPd i MT jednaki na tom obimu.jed. u preseku krive PUT i krive MT.UT (PUT).PUT C MT PUT MPd>MT ukupan profit se može povećati. Profit po jedinici proizvoda maksimizira se na obimu gde je razlika između cene proizvoda i prosečnih ukupnih troškova najveća (Q2).jed. a nagib krive UT jednak MT. gde je ova razlika najveća.

kriva prosečnog prihoda (PPd) je opadajuća kriva. Odluka o nastavku poslovanja donosi se kada je takva situacija rentabilnija od prestanka poslovanja. ali je nagib MPd duplo veći od nagiba krive PPd.< od PVT ili da li je UP >. odnosno ako je cena veća od pros. To se dešava u slučaju da su UPd<UT. Kontribucioni profit po jedinici proizvoda jednak je razlici između cene i prosečnih varijabilnih troškova.< od UVT. Odluka. a kriva MPd je sada ispod krive PPd i obe krive kreću iz iste tačke (C). 7 . jer se pokriva deo fiksnih troškova po jedinici proizvoda. pri tome. a donosi se na osnovu kontribucionog profita. 2.=.2 Minimiziranje gubitaka Ako zbog pada tražnje preduzeće ne može da ostvari profit.. iako ima gubitak. pa se obim povećava samo ako se smanji cena. zavisi od toga da li je C >.odnosno Ako je kontribucioni profit po jedinici pozitivan.=. troškova. odnosno da je C<PUT.varij. što znači da je profit maksimirajući obim u tački Q1.PUT C PUT MT C=PPd Q 0 Q1 Kada cena nije data i preduzeće može da utiče na cenu. gde se seku kriva MPd i kriva MT. onda mora da odluči da li će nastaviti da radi sa gubitkom ili da prekine poslovanje trajno ili privremeno. preduzeće treba da nastavi sa poslovanjem. pa je ukupan profit jednak šrafiranoj površini i odgovara profitu kada je razlika UP i UT najveća (maksimalan ukupni profit).

preduzeće treba da nastavi sa poslovanjem. Ako preduzeće donese odluku da ipak nastavi sa poslovanjem. pa preduzeće nastavlja da posluje. jer pokriva deo prosečnih i ukupnih fiksnih troškova. odnosno ukupan prihod veći od ukupnih varij. iako ima gubitak.1 Računovodstveni pristup Računovodstveni pristup merenja rentabilnosti bazira na računovodstvenom konceptu profita. Ova tačka se zove i prelomna tačka poslovanja ili tačka apsolutnog rentabiliteta (Q1 i Q2).Ako je ukupan kontribucioni profit pozitivan.. a zove se i prinosni metod Rentabilnost se meri poređenjem ostvarenog profita ili prihoda sa uloženim sredstvima. treba odrediti obim proizvodnje i prodaje na kome je gubitak minimalan. u zavisnosti od korišćenog pokazatelja. 3. odnosno C = PUT. jer su svi parcijalni i ne mere celokupnu rentabilnost. isto prekokontribucionog profita. jer se pokriva deo ukupnih fiksnih troškova. Prema pristupu ukupni troškovi – ukupni prihod. troškova. Svi podaci za obračun se uzimaju iz računovodstvenih izveštaja preduzeća (BS i BU).troš. gubici preduzeća su najmanji na obimu gde je razlika između UPd i UT najmanja. U praksi se koristi više pokazatelja. pa je tada profit = 0 i svaki obim iznad ove tačke donosi profit. 8 . UT UPd PUT C PUT C=MPd UT UPd Q 0 Q1 Q2 0 Q1 Q2 Q Prag rentabilnosti je obim proizvodnje ili prodaje gde je UPd = UT. Merenje rentabilnosti Razlikuju se dva pristupa merenja rentabilnosti: • računovodstveni pristup • ekonomski pristup 3. jer je u toj tački kontribucioni profit najveći. Ako je cena iznad pros. a svaki obim ispod ove tačke donosi gubitak.varij. pri čemu je kontribucioni profit najveći i time gubitak najmanji na obimu gde je ova razlika najveća. onda su i prosečni i ukupni kontribucioni profit pozitivni. odnosno ako je ukupan prihod veći od ukupnih varijabilnih troškova.

a izražava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika. Prinos na vlasnički kapital predstavlja odnos između profita posle poreza i vlasničkog kapitala. Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti pokazuje da li se angažovana sredstva koriste efikasno Prodaja se poredi sa pojedinim vrstama angažovanih sredstava da bi se videlo da li su ta sredstva dovoljna da podrže izabrani nivo aktivnosti preduzeća. Izražava se u procentima i pokazuje prinos od prodaje. odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost vlasničkog kapitala. odnosno koliki je profit ostvaren na knjigovodstvenu vrednost ukupno uloženih sredstava (sopstvenih i pozajmljenih). odnosno koliki je profit ostvaren na svaki dinar od prodaje. Prihod po akciji predstavlja odnos između profita posle poreza i prosečnog broja emitovanih akcija preduzeća. pa predstavlja najvažnije merilo rentabilnosti za vlasnike. a izražava se u procentima i pokazuje prinos vlasnika i kreditora. pa predstavlja najšire merilo rentabilnosti. a izražava se kao novčani izraz ili dinarski iznos po akciji. jer pokazuje njihovu zaradu. pa se zbog toga koristi kao instrument politike prodaje. a najčešće se koriste: • • • • koeficijent obrta ukupnih sredstava koeficijent obrta osnovnih sredstava koeficijent obrta naplativih potraživanja prosečan period naplate potraživanja 9 profit . a najčešće se koriste: • neto rentabilnost • prinos na ukupna sredstva • prinos na vlasnički kapital • prihod po akciji Neto rentabilnost predstavlja odnos između profita posle poreza i ostvarene prodaje. pri čemu je ovaj prinos uvek veći nego na ukupna sredstva.Razlikujemo: • Merenje rentabilnosti preduzeća • Merenje rentabilnosti poslovnih aktivnosti • Sintetički izraz rentabilnosti Merenje rentabilnosti preduzeća ima za cilj da kvantifikuje efikasnost upravljanja ukupnom imovinom preduzeća Pokazatelji rentabilnosti su indikatori zarađivačke sposobnosti preduzeća. jer pokazuje da li su proizvodi prihvaćeni na tržištu. neto rentabilnost = prodaja standardna vrednost je 5% Prinos na ukupna sredstva predstavlja odnos između profita posle poreza i ukupnih sredstava preduzeća. jer je vlasnički kapital skuplji i rizičniji izvor kapitala.

• koeficijent obrta zaliha • prosečno vreme obrta zaliha Sintetički izraz rentabilnosti .2 Ekonomski pristup Ekonomski pristup bazira se na konceptu ekonomskog profita. na osnovu podataka iz račun. pa su troškovi ponderisani prosek ova 3 osnovna izvora kapitala.izveštaja. da se na dividende plaća porez.. pa troškovi kapitala zavise od relativnog učešća svakog izvora u ukupnim troškovima finansiranja. ali ne i porez. Proizvod neto rentabilnosti i koeficijenta obrta ukupnih sredstava daje prinos na ukupna sredstva.kapitala x kapital Ako je pozitivna. a najčešći izvori su : dug. Troškovi kapitala su oportunitetni troškovi ulaganja i predstavljaju razliku između troškova uzimanja i davanja zajma. onda vlasnici ostvaruju veći prinos nego da su kapital uložili u neko drugo preduzeće istog ili sličnog rizika i obrnuto u slučaju negativne dodate vrednosti. a pokazatelji su indikatori relativne rentabilnosti. Troškovi kapitala zavise od: • načina upotrebe kapitala • izvora kapitala (na dug se ne plaća porez) • racia zaduženosti (odnos duga i vlasničkog kapitala) Najčešće se posmatra izvor. ali ne i kamata i da se na dug plaća kamata.obrta = ukupnih sredstava prinos na ukupna sredstva Računovodstveni pristup merenju rentabilnosti izražava već ostvarenu rentabilnost. akcije i zadržani profit. odnosno: dodata ekonomska vrednost = profit – troš. odnosno: neto x rentabilnost koef. kao rezultat Poređenja. jer je to najbolji pokazatelj oportunitetnih troškova ulaganja u sledeću najbolju upotrebu istog ili sličnog rizika.povezuje sve parcijalne pokazatelje rentabilnosti i omogućava da se njihovim međusobnim poređenjem odredi ukupna rentabilnost preduzeća. a zove se i pristup dodate ekonomske vrednosti Razlikuju se: • Dodata ekonomska vrednost • Prinos na dodatu vrednost Dodata ekonomska vrednost predstavlja razliku između profita i troškova kapitala pomnožena kapitalom. pri čemu se u obračunu uzima u obzir da se investirani profit može pozajmiti nekome. pri čemu se vrednost pokazatelja može odrediti na dva načina: • pokazatelji se izračunavaju za nekoliko godina i porede da bi se videlo kako se rentabilnost menjala tokom perioda • pokazatelji se izračunavaju za projektovani (pro-forma) izveštaj i porede sa sadašnjim ili prošlim pokazateljima 3.. srazmerno učešću u ukupnim troškovima 10 .

11 . jer uključuje oportunitetne troškove finansiranja. odnosno svakog segmenta LV i pokazuje doprinos preduzeća u stvaranju vrednosti. a ne prema aktivnostima u LV. jer ne mogu da se koriste podaci iz računovodstvenih izveštaja zato što se u njima troškovi dele na direktne i režijske. koja je razlika prihoda i troškova svakog segmenta LV. Dodata ekonomska vrednost se izračunava kada se profit umanji za troškove kapitala i pomnoži uloženim kapitalom i sve dok je veća od troškova kapitala. odnosno: prinos na dodatu vrednost = p r o fit p r e_ p o r e z a _ d o d a_vred n o st ta dodata vrednost = prihod svakog segmenta LV – troškovi svakog segmenta LV Ovaj pokazatelj pokazuje prinos koji preduzeće dodaje u LV. ali za primenu postoji nedostatak potrebnih podataka. kao odnos profita pre poreza i dodate vrednosti. Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost celokupnog procesa reprodukcije.finansiranja. preduzeće može da povećava svoju rentabilnost. a predstavlja i najbolji pokazatelj sa aspekta vlasnika. Ovaj pokazatelj najviše koriste investitori i top menadžeri.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->