P. 1
UPRAVNO PRAVO

UPRAVNO PRAVO

|Views: 633|Likes:
Published by mirzabihac

More info:

Published by: mirzabihac on Dec 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2013

pdf

text

original

UPRAVNO PRAVO

1.LJUDI U UPRAVI:PRETHODNA PITANJA
Preovladavajucu skupinu u upravnim organizacijama cine upravni sluzbenici,tj.ljudi koji obavljaju rad,intelektualni ili fizicki,u tim organizacijama kao svoje trajno I glavno zanimanje. Osim upravnih sluzbenika u upravnim su organizacijama zaposleni: -politicki funkcioneri,tj.ljudi koji sun a formalno utvrdjen nacin predtavnici politickih odlucujucih tijela,odnosno politicki pripadnici relevantnog sloja stanovnistva(biraca), a da im funkcija u konkratnoj upravnoj org.nije profesija,narocito: -clanovi predstavnicki skupstina, -clanovi odlucujucih kolegijalnih organa gradjana u upr. -funkcioneri koje neposredno biraju biraci. -Privremeni saradnici,tj.ljudi koji u upravnim org. rade privremeno bilo zato sto su potrebe org. za poslovima koje oni rade vremenski predvidljivo ogranicene,bilo zbog toga sto poslovi sto ih taki saradnici obavljaju po svojoj prirodi nemaju profesionalni karakter. Upravni se sluzbenici u sirem smislu dijele na: 1 drzavni sluzbenici,su osobe visoke,vise ili srednje strucne spreme u drz.tijelima,koji obavljaju poslove iz djelokruga tih tijela utvrdjene propisima. 2 namjestenici,su osobe srednje ili nize str spreme koji u drz.tijelima rade na pomocnotehnickim poslovima idr poslovima cije je obavljanje potrebno radi kvalitetnog obavljanja poslova iz djelikruga drz. Tijela.

2SLUZBENICKI SISTEMI
Sluzbenicki system je cjeloviti skup logicki povezanih kategorija u koje se radna mjesta,odnosno upravni sluzbenici razvrstavaju prema unaprijed utvrdjenim kriterijumima,a koje su temelj za njihovo nagradjivanje I okvir za kretanje u sluzbi.Sluzbenicki sistem obuhvata sistem klasifikacije,platni sistem isistem napredovanja. Svrha sluzbenickog sistema je da osigira maksimum srsishodnosti sa stanovista cjeline upr. org. I maksimum pravednosti prema pojedinom sluzbeniku.

3.NAPREDOVANJE U SLUZBI:OTVORENI I AUTOMATSKI SISTEM NAPREDOVNJA
Napredovanje,tj.postupno prelazenje na sve odgovornije polozaje na ljestvici radnih mjesta I postizanje sve povoljnije situacije sopsvenom razvrstavanju I u odgovarajucem stepenu plate. Napredovanja mozemo svesti na dvije osn. Grupe: 1 otvoreni sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje najprije na temelju ocjene njegovih sposobnosti za odgovorniji polozaj,odnosno uslova za povoljnije sopstveno razvrstavanje,od strane pojedinaca ili tijela ovlasceni da donesu odg.odluke. 2 automatski sistem napredovanja u kojem sluzbenik napreduje prema odr objektivnim kriterijumima.Primljena njih je uglavnom nezavisna od volje pojedinaca ili tijela ovlascenih da donesu odg formalna rjesenja. Otvoreni je sistem napredovanja prilagodjeniji sistemu klasifikacija radnih mjesta,automatski sistemu klasifikacije sluzbenika. Svrha sistema napredovanja je s jedne strane da potakne sluzbenike na sto bolji radni ucinak I na vlastito usavrsavanje,a s druge,d aim pruzi sigurnost u pogledu njihivog napredovanja u sluzbi.U praksi se primjenjuju razlicite kombinacije oba sistema. Subjektivne ocjene odredjenih svojstava sluzbenika,tu se postavlja problem metode ocjenjivanja.Naime,kako postici optimalno zadovoljavanje dva,u poslednjoj liniji povezana zahtjeva:sto vece objektivnosti ocjene I sto vece ekonomicnosti procesa ocjenjivanja

4.KADROVSKA POLITIKA
Sistemsku djelatnost oko popunjavanja radnih mjesta u upr.org. sluzbenicima I stvaranja odg.uslova rada za njih,s dvostrukim ciljem postizanja maksimalne djelotvornosti org.,optimalnog razvoja I sopstvenog zadovoljstva ljudi koji u njoj rade,zovemo politikom osoblja(kadrovska politika). Politiku osoblja mozemo podijeliti na 3 osnovne grupe poslova: -posove u vezi s primanjem u sluzbu I razmjestajem sluzbenika na pojedina radna mjesta,

propisima.zakona.PRAVA I OBAVEZE DRZAVNOG SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Na drzavnog sluzbenika primenjuju se opsti propisi o radu u pogledu prava.sluzbenika da nesto cini ili ne cini suprotno propisima.po pribavljenom misljenju drzavnih sluzbenika.Niko ne sme vrsiti bilo kakav pritisak na drz.kkoje zavisi od strucnih I radnih sposobnosti. Rasporedjivanje-Drz.obaveze I odgovornosti. Ovlascivanje ili uskracivanje-Zabranjeno je povlascivanje ili uskracivanje drz.Odgovoran je za zakonitu.propisima. 5.sluzbenika I namestenika-Drz.U vrsenju poslova drzavni sluzbenik nesme privatni interes stavljati ispred javnog interesa a vrsenje poslova koristiti za sticanje imovinske ili neimovinske koristi.a posebno zbog politicke.obukom I pomoci u sopstvenoj izgradnji sluzbenika u suzbi.Drz.propisom nisu drugacije uredjena.sluzbenika u njegovim pravima.Staresina drz. 6.Drzavnim sluzebenikom se ne smatra poslanik I lice koje bira ili imenuje skupstina RCG.sluzbenik je obavezan da izbegne konflikt interesa. Sindikalno organizovanje-Drz.organa. -poslovi u vezi sa stvaranjem optimalnih uslova za rad sluzbenika u upr.duznosti I odgovornosti staresina drzavnog organa I lice koje zasnovalo radni odnos imenovanjem.odnosno postavljanjem u drzavnom organu.sluzbenik ima pravo u postupku odlucivanja o pravima I obavezama na zastitu svojih prava.pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.POJAM DRZAVNOG SLUZBENIKA U CRNOGORSKOM PRAVU Drzavni sluzbenik je lice koje je zasnovalo radni odnos u drzavnom organu. Strucno usavrsavanje-Drz.propisa.skupstine RCG.kvaliteta rada I ostvarenih rezultata rada. Politicka neutralnost I nepristrasnost-Drzavni sluzbenik vrsi poslove politicki neutralno I nepristrasno.biti rasporedjen na drugo radno mesto.organa.sluzbenik ima pravo na napredovanje u sluzbi.sluzbenik ima prava koja su odredjena zakonom I dr.u skladu sa javnim interesom. 7.ustavom.Postupak zbog povrede sluzbene obaveze I organi nadlezni za postupanje u tom postupku utvrdjuju se zakonom.org.utvrdjene nadleznosti drz.vlade RCG I ustavnog suda RCG.rasne ili verske pripadnosti.Drz.sluzbenik zasniva radni odnos na osnovu javnog oglasavanja. Zastita prava drz.drugi drzavni organ I sluzbe predsednika RCG.sluzbenik ima pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa opstim propisima o radu.nacionalne. Jednaka dostupnost-U zaposljavanju drz.organa stara se o obezbedjenju uslova za strucno usavrsavanje drz. Sluzbenicka etika-Drz.Odgovoran je za stetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom nanese drz.Ovaj kodeks utvrdjuje ministarstvo nadlezno za poslove uprave.Drz. Povreda sluzbene obaveze-Utvrdjuje se zakonom I dr.sluzbenik pridrzava se Etickog kodeksa drzavnih sluzbenika I namestenika.ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA U DRZAVNOM ORGANU U drz.pod uslovima utvrdjenim zakonom.racunovodstveno-finansiske I pomocno-tehnicke poslove cije je obavljanje potrebno za blagovremeno I kvalitetno vrsenje poslova iz delokruga drz.Drzavnim organom msatra se organ drzavne uprave.efikasnu I svrsishodnu upotrebu javnih sredstava kojima upravlja ili koja koristi u radu.Odgovoran je za zakonitost. Napredovanje u sluzbi-Drz.Namestenik vrsi administrativne.strucnost I efikasnost svog rada.organu ili trecem licu.sluzbenik vrsi poslove na osnovu ustava.pripadnostima po polu ili na osnovu drugog razloga suprotno zakonom I ustavom utvrdjenim pravima I slobodama.-poslovi u vezi sa struc.U pogledu ostvarivanja odredjenih prava. Drzavni sluzbenik vrsi upravne.sluzbenik ima pravo I obavezu da se strucno usavrsava.zakonom I propisom.sluzbenika kandidatima su.organu moze da zasnuje radni odnos lice koje je: -je drzavljanin CG -je punoletno -je zdrastveno sposobno -ima propisanu skolsku spremu .sluzbenika. Zakonitost I odgovornost-Drz.koja ovim zakonom ili dr.strucne I dr poslove kojima se ostvaruju.sluzbenik moze.opstih akata I dr.

Lista kadidata .Postupak provere sposobnosti moze se obaviti u vise faza u kojima se broj kandidata postepeno smanjuje. 9.pomocnik staresine orrgana uprave -u sluzbi koju obrazuje vlada.usmenim intervjuom ili na drugi nacin. Lista za izbor-Organ za upravljanje kadrovima sacinjava listu za izbor kandidata koj su postigli zadovoljavajuce rezultate u postupku provere sposobnosti.sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa.drzavnim organima I sluzbama odredjuju se propisom o osnivanju organa.Kada se u postupku provere sposobnosti ustanovi da niko od kandidata nije postigao zadovoljavajuce rezultate.Javni oglas obavezno sadrzi: -naziv drzavnog organa I mesto vrsenja poslova -naziv radnog mesta. Odluka o izboru drzavnog sluzbenika-Lista za izbor dostavlja se staresini drzavnog organa.Ako se radno mesto ne popuni na nacin iz st.1 ovog cl.kojem obavezno prisustvuje staresina drzavnog organa u kome se zasniva radni odnos. Postupak obavezne provere-Lice sa liste kandidata podlezu obaveznoj proveri sposobnosti za vrsenje poslova radnog mesta.-nije osudjivano za krivicno delo koje ga cini nepodobnim za vrsenje sluzbe u drzavnom organu -ispunjava druge uslove utvrdjene zakonom I dugim propisima. Organ za upravljanje kadrovima. Rukovodeca lica u dr. 8.Rok za podnosenje prijava na javni oglas nemoze biti kraci od 8 ni duzi od 15 dana od dana objavljivanja javnog oglasa.ako je: -radno mesto utvrdjeno aktom o unutrasnoj organizaciji I sistematizaciji -radno mesto slobodno -drzavni organ za to obezbedio finansiska sredstva.sluzbenika iz istog organa.U tom slucaju javni oglas se ponavlja. Uslovi za rukovodeca lica-Rukovodece lice mora imati visoku skolsku spremu.O izboru odlucuje staresina drzavnog organa.Uslove I postupak sprovodjenja internog oglasa utvrdjuje vlada RCG na predlog ministarstva nadleznog za poslove uprva.javni oglas se moze ponoviti.odnosno o organizaciji sluzbe.Provera sposobnosti vrsi se putem usmenog intervjua.Organ za upravljanje kadrovima. Strani drzavljani ili lice bez drzavljanstva moze da zasnuje radni odnos u drz.sekretar ministarstva I pomocnik ministra -u organu uprave.organu moze se popuniti rasporedom drz.najmanje 5 god radnog iskustva I polozen strucni ispit.Odluka o zasnivanju radnog odnosa moze se doneti.Drugi uslovi za rukovodeca lica utvrdjuju se aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji.Javni oglas se objavljuje u skladu sa opstim propisima o radu.na osnovu prijava.JAVNI KONKURS I ODLUKA O IZBORU DRZAVNIH SLUZBENIKA Javni oglas sprovodi organ uprave nadlezan za upravljanje kadrovima. 10.organa putem internog oglasa.popuna se moze izvsiti preuzimanje drz.sluzbenika iz drugog drz.organa ne izvrsi izbor izmedju kandidata sa liste za izbor duzan je da organ za upravljanje kadrovima obavesti o razlozima za takvu odluku. -uslove za zasnivanje radnog odnosa -dokaze koje kandidat mora priloziti uz prijavu -rok I adresu za obavestavanje o prijavi -ime lica koje daje informacije u postupku javnog oglasa.Ovaj postupak se moze obaviti putem provere u pisanom obliku.pomocnik staresine slusbe.RUKOVODECA RADNA MESTA Rukovodeca lica su: -u ministarstvu.Oblik I nacin provere sposobnosti utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima. Postupak imenovanja-Rukovodece lice zasniva radni odnos na osnovu javnog konkursa.organu pod uslovima utvrdjenim posebnim zakonom I medjunarodnim kovencijama.INTERNO TRZISTE RADA-INTERNI KONKURS Radno mesto u drz.Ukoliko staresina drz.na osnovu prijava sacinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove oglasa.

odnosno o organizaciji sluzbe.zvanje drz. -savetnik III.policije. Razresenje rukovodeceg lica-Rukovodece lice se razresava: -ako to samo zahteva -ako dva puta u toku mandata dobije ocenu rada “nezadovoljava” u skladu sa ovim zakonom -istekom mandata -prestankom radnog odnosa. 2.radnog iskustva. -samostalni namestenik III.zvanja .inspector II i ovlasceno sluzbeno lise II.visoka skolska sprema I najmanje 3 god.radnog iskustva. Zvanja namestenika I uslovi-rasporedjuju seu pet razreda: 1.organa ne predlozi za imenovanje.odnosno postavljenje.Ako staresina drz. -savetnik II. -namestenik II.Drugi razred: -visi namestenik I.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.Staresina organa postavlja glavnog inspektora.sluzbenika rasporedjuju se u 3 razreda.odnosno lice ovlasceno propisom o osnivanju organa.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva.radnog iskustva.Zvanjem drz.I to : 1.visa skolska sprema I najmannje 4 god. 3.-samostalni savetnik II. -samostalni namestenik II.radnog iskustva.na predlog staresine organa drzavne uprave.organima koji vrse poslove diplomatije.poslove sa posebnim ovlascenjimai obavezam.radnogiskustva.donosi vlada. -visi savetnik III.visa skolska sprema I najmanje 4 god.U tom slucaju knkurs se ponavlja. .Ovo resenje u dugom drzavnom organu donosi organ.glavni inspector I glavno ovlasceno sluzbeno lice.visoka skolska sprema I najmanje 3 god. Imenovanje I postavljenje-Resenje o imenovanju.kada je to zbog prirode poslova neophodno.Upostupku sprovodjenja javnog konkursa primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju javni odnos.carinske poslove I dr.Drugi razred: -visi savetnik I.Zvanje se stice zasnivanjem radnog odnosa.visoka skolska sprema I najmanje 10 god radnog iskustva.radnog iskustva.visoka skolska sprema I najmanje 6 god.odnosno postavljeno.radnog iskustva.radnog iskustva. 3.na period od 4 god.dostavlja se staresini drzavnog organa radi utvrdjivanja predloga za imenovanje.Propisom o osnivanju sluzbe mogu se utvrditi I dr.radnog iskustva.visa skolska sprema I najmanje 8 god.inspector III i ovlasceno sluzbeno lice III. -visi namestenik II.Rukovodece lice imenuje se.Prvi razred: -samostalni namestenik I.odnosno postavljenje lice sa liste kadidata duzan je da organ za upravljanje kadrovima obvesti o razlozima za takvu odluku.postavljenu I razreseenju rukovodeceg lica u organu drz.uz saglasnost vlade.visa skolska sprema I najmanje 8 god. -visi savetnik II.radnog iskustva.sluzbenika u pravosudnim organima.radnog iskustva.ove poslove utvrdjuje vlada.mogu se utvrditi zakonom ili dr. 2.inspector I i ovlasceno sluzbeno lice I.visoka skolska sprema I najmanje 4 god radnog iskustva. -samostalni savetnik I.propisom kada je tozakonom odredjeno.visoka skolska sprema I najmanje 8 god.Treci razred: -savetnik I.ZVANJA DRZAVNIH SLUZBENIKA I NAMESTENIKA Drz. -visi namestenik III.odnosno sluzbe.visoka skolska sprema I najmanje 8 godina radnog iskustva. 11.visoka skolska sprema I najmanje 2 god.visa skolska sprema I najmanje 1 god.odnosno postavlja na period od 5 god I po isteku tog roka moze biti ponovo imenovano. Staresina prgana postavlja sluzbenika u zvanje inspektora na period od 4 god.radnog iskustva. -samostalni savetnik III.radnog iskustva.Prvi razred: -savetnik staresine.obezbedjenja pritvorenih I osudjenih lica.sluzbenik vrsi poslove u odredjenom zvanju.visoka skolska sprema I najmanje 4 god.visoka skolska sprema I najamanje 1 god.radnog iskustva.Treci razred: -namestenik I. Posebna zvanja-izuzetno.visoka skolska sprema I najmanje 1 god.uprave I sluzbi koju osniva vlada.

14.odnosno etickim kodeksom drzavnih sluzbenika utvrdjeni kao laksi disc.neopravdano izostajanje sa posla do dva radna dana u toku jedne godine 4.nezakonito raspolaganje sredstvima 4.SLUZBENA TAJNA Drz.Izuzetno.povreda propisa o konfliktu interesa 13.a najduze 5 god od prestanka sluzbe. -namestenik V.oosloboditi obaveze cuvanja sluzbene tajne u sudskom ili upravnom postupku.srednja skolska sprema I najmanje 1 god. 5.radnog iskustva.Obaveza cuvanja sluzbene tajne traje I po prestanku radnog odnosa. 4.prekrsaji.radnog iskustva.DISCIPLINSKI POSTUPAK .prekrsaja 11.shodno propisima o konfliktu interesa.osnovna skola.izrazavanje politickih uverenja u vrsenju poslova 7.opijanje u toku rad ili koriscenje opojnih droga 9.zloupotreba sluzbenog polozaja 5. Laksi su: 1.tajne utvrdjene zakonom ili dr.radnog iskustva.sluzbene ili dr.radnog iskustva. 15.neobavestavanje o propustima u vezi sa zastitom na radu 6.Drz.neizvrsavanje ili nesavesno. 12.visa skolska sprema I najmanje 1 god.sluzbenik obavezan je da cuva sluzbenu tajnu utvrdjenu zakonom ili drugim propisom.sluzbenik u vrsenju poslova ne smije primate poklone vece vrijednosti.odnosno oznake sa licnim imenom 5.obaveze cuvanja sluzbene tajne moze trajati I duze kada je to odredjeno zakonom.neuredno cuvanje sluzbenih spisa ili podataka 3.bez obzira na nacin na koji je saznao. Zvanje namestenika moze da sadrzi I zanimanje namestenika.organa moze drz.ponavljanje laksih disc.ko se radi o podacima bez kojih nije moguce utvrditi cinjenicno stanje I donijeti zakonitu odluku.povreda radnih obaveza koja ima teze posledice za stranke ili drzavni organ 12.sluzbenika.nenosenje slzubenog odela.povreda radnih obaveza koje su propisima. Tezi su: 1.sluzbenik ne smije da vrsi poslove: -koji mogu da izazovu sukob izmedju javnog interesa I njegovih privatnih interesa.sluzbenik moze bez posebne dozvole vrsiti naucno-istrazivacki I pedagoski rad.dolazak na posao u napitom stanju. 13.Cetvrti razred: -namestenik IV.-namestenik III.LAKSI I TEZI DISCIPLINSKI PREKRAJI I DISCIPLINSKE MJERE Disciplniski prekrsaju mogu biti laksi I tezi. -u kojima je moguca zloupotreba informacija koje nijesu javno dostupne.odbijanje drzavnog sluzbenika I zaposlenog da izvrsava radne obaveze I duznosti 3.povreda radnih obaveza koje su propisima utvrdjene kao tezi disciplinski prekrsaji. Staresina drz.srednja skolska sprema I najmanje 2 god. -namestenik VI.propisima 6.radnja na poslu ili u vezi sa poslom sa obilezjima krivicnog djela koja se goni po sluzbenoj duznosti 14.nasilnicko ili uvredljivo ponasanje u odnosu prema strankama ili saradnicima na poslu 8.KONFLIKT INTERESA Drz.odavanje poslovne. -koji su od uticaja na nepristrasnost obavljanja njegovih poslov.sportske humanitarne I druge slizce organizacije.Peti razred: -namestenik.srednja skolska sprema I najmanje 3 god. -koji su stetni za ugled organa.neblagovremeno ili nemarno vrsenje suzbenih obaveza 2. Drz.davanje netacnih podataka koji su od uticaja za donosenje odluke 10.publicisticku djelatnos kao I poslove za kulturno umjetnicke.nedolazak na posao u odredjeno vreme I odlazak sa posla pre isteka radnog vremena 2.

samo izuzetno u pocetno zvanje u okviru viseg razreda pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom. Napredovanje u vise zvanje-Drz.sluzbenik.prekrsaja.sluzbenik napreduje u pocetno zvanje u okviru viseg rareda u slucaju kada u periodu od 5 god pet puta dobije ocenu “odlican”. Ocjene rada rukovodecih lica su: -“zadovoljava” I -“nezadovoljava”.Drz.a za srednju skolsku spremu traje 6 meseci.sluzbenik napreduje u visi platni razred. 17.ako u periodu od 3 godine za svoj rad dobije 3 puta ocenu “dobar”ili 2 puta ocenu “odlican”. Period napredovanja I ocena potrebna za napredovanje-Drz.U disciplinskom postupku se mora odrzati rasprava na kojoj drzavni sluzbenik ima pravo na odbranu.i ako se poslovi njegovog radnog mesta mogu vrsiti u tom zvanju. 16. Drz. Drz.sluzbenika vrsi se u cilju pracenja njegovog rada I pravilnog odlucivanja o njegovom napredovanju.sluzbenik napreduje u visi platni razred pod uslovima utvrdjenim ovim zakonom.na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trecem licu.postupku.moze napredovati ako: -ispunjava propisane uslove za vise zvanje -dobije odgovarajucu ocenu rada.materijalno je odgovoran za stetu koju je na radu ili u vezi sa radom protiv pravno.preko advokata. Drz.sluzbenik moze napredovati u pocetno zvanje u okviru viseg razreda ako ispunjava uslove iz st.sluzbenik napreduje jedan steepen vise zvanje u okviru istog razreda u slucaju kada u periodu od 5 godina 5 puta dobije najmanje ocenu “dobar”ili kada 3 puta uzastopno dobije ocenu “odlican”.sluzbenik.OCENJIVANJE I NAPREDOVANJE (KARIJERA)DRZAVNIH SLUZBENIKA 1.1 ovog cl.Trece lice moze traziti naknadu stete I od onog ko je prouzrokovao stetu ako je steta naneta namerno.ako je steta nastala zbog disc.ODGOVORNOST DRZAVNIH SLUZBENIKA Materijalna odgovornost-Drz. 2. Pripravnicki staz za visoku I visu skolsku spremu traje najmanje 12 meseci.Ocenjivanje radaRadne I strucne sposobnosti Ocenjivanje rada drz.zastupnika ili predstavnika sindikata.Napredovanje Drz.PRIPRAVNICI Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u drzavnom organu radi osposobljavanja za samostalno vrsenje poslova. 18.namerno ili iz krajenje nepaznje prouzrokovao drzavnom organu. O naknadi stete moze se odlucivati I u disc. Napredovanje u visi platni razred-Drz.sluzbenik. U disciplinskom postupku primenjuju se odredbe zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak za pitanja koja nijesu uredjena ovim zakonom.U postupku razresenja obavezno se pribavlja izjasnjene rukovodeceg lica.moze se braniti sam.sluzbenik. Postupak ostvarivanja materijalne odgovornosti-U postupku odlucivanja materijalne odgovornosti za stetu drzavnog sluzbenika. Ocenjivanje rada drz.postupak.napreduje u vise zvanje u okviru istog razreda. Pripravnik se osposobljava po programu koji utvrdjuje organ za upravljanje kadrovima.sluzbenika vrsi se u odnosu na: -postignute rezultate rada -samostalnost I kreativnost u vrsenju poslova -ostvarenu saradnju sa strankama I saradnicima na poslu. .primenjuju se odredbe ovog zakona koje uredjuju disc. U slucaju kada rukovodece lice dva puta u toku mandata dobije ocenu “nezadovoljava” staresina organa pokrece postupak za njegovo resenje. RCG odgovara za stetu koju drzavni sluzbenik.

odnosno postavljen na duznost koja je prema propisima nespojiva sa drz. Postupak po tuzbi je hitan.u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.moze pokrenuti spor pred nadleznim osnovnim sudom.u skladu sa opstim propisima o radu.organa.kad bude imenovan. Prestanak radnog odnosa na osnovu otkaza-Radni odnos moze prestati na osnovu otkaza staresine drz. Prestanak radnog odnosa zbog strucnog ispita-Drz. 22. odlucuje Komisija za zalbe.nema pravo na sudsku zastitu.organa.sluzbenik.sluzbom I u drugm slucajevima predvidjenim ovim zakonom.ako to sam zatrazi ili ako poslove ne vrsi uredni I savesno.a radni odnos je zasnovao pod uslovom da strucni ispit polozi.sluzbeniku prestaje po sili zakona.i ne mogu biti ponovo imeovani. Predsednika I clanove Komisije za zalbe imenuje I razresava Vlada.POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE .osim u slucaju kada se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa.pre istekamandata.Sudska zastita-protiv odluke Komisije za zalbe drz.Izvestaj se dostavlja I ministarstvu nadleznom za poslove uprave.primljen ili zavrsetkom posla za cije je izvrsenje zanovao radni odnos na odredjeno vreme.sluzbenik.19.ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.na predlog ministrstva nadleznog za poslove uprave. Nacin rada Komisije za zalbe uredjuje se poslovnikom Komisije.sluzbenika.SUDSKA ZASTITA 2. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na zakljucak o privremenom udaljenju sa radnog mesta drz. U slucaju st. Za predsenika I clana Komisije za zalbe moze se imenovati lice koje je diplomirani pravnik I ima najmanje 5 god. Sporazumom se utvrdjuje dan prestanka radnog odnosa. 2.ZASTITA PRAVA DRZAVNIH SLUZBENIKA-KOMISIJA ZA ZALBE.pored slucajeva predvidjenih opstim propisima o radu. Na odluku Komisije za zalbe povodom zalbe na resenje o naknadi stete drzavni sluzbenik.Komisija za zalbe primenjuje Zakon o opstem upravnom postupku. Komisija za zalbe duzna je da jednom godisnje Vladi podnese izvestaj o radu. Predsednik I clanovi Komisije za zalbe imenuju se na period od 4 god. Ulozena tuzba ne odlaze izvrsenje odluke Komisije za zalbe.sluzbeniku prestaje radni odnos istekom roka u kome je bio obavezan da polozi strucni ispit. Predsednik I clan Komisije za zalbe moze se razresiti.sluzbeniku radni odnos prestaje ako u odredjenom roku ne polozi strucni ispit.moze pokrenuti upravni spor.I staresine drz. Imenovanje I razresenje Komisije-Komisija za zalbe ima predsednikai 6 clanova. Zalba se podnosi u roku od 8 dana od dana prijema odluke.sluzbenika.1 ovog cl. Prestanak radnog odnosa sporazumom-Radni odnos moze prestati na osnovu pisanog sporazuma drz.drz. O zalbi Komisija za zalbe mora odluciti najkasnije u roku od 15 dana od dana podnosenja zalbe. O zalbi protiv zakljucka o privremenom udaljenju sa radnog mesta Komisija za zalbe odlucuje u roku od 5 dana od dana prijema zalbe. 20.od kojih je jedan clan predstavnik sindikata. Rad Komisije-u postupku odlucivanja po zalbi.radnog iskustva. Prestanak radnog odnosa po sili zakona-Radni odnos drz.PRESTANAK RADNOG ODNOSA Prestanak radnog odnosa na odredjeno vreme-Radni odnos na odredjeno vreme prestaje itekom vremena na koje je drzavni sluzbenik.Komisija za zalbeNadleznost komisije Po zalbi protiv odluke o pravima I obavezama iz rada I po osnovu rada drz.

uprave u izvrsavanju pojedinih odredaba zakona I dr.Njih donosi funkcioner koji rukovodi organom drz.uprave u primenjuvanju zzakona kojima se obezbedjuje uspesno izvrsavanje poslova. Upravni akt je akt koim drz.uprava donosi I ivrsi brojne I razlicite akte I radnje koji se razlikuju kako po vrsti I oblicima.slucaj I odr.odnosno ljudske materijalne radnje.zakona I dr.Akti uprave su svi pravni akti I materijalne radnje koje uprava donosi ili preduzima u vrsenju upravne delatnosti. Objasnjenjem se daje misljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona I dr.U vrsenju upravne delatnosti. Pravni akti-su izjave volje ucinjene sa namerom da se proizvedu odredjeni pozitivni ili negativni pravni efekti.organizacija. 23.Prema situaciji koju regulisu pravni akti se dalje dele na opste I pojedinacne.propisima odredjeno.a mogu ih donositi I organi uprave.osim pravnih. Prema nasim propisima u normativne podzakonske opste akte koje mogu donositi organi uprave spdaju:pravilnik.vec I o zakonitosti drugog pojedinacnog akta kada je to zakonom odredjeno.naredba I upustvo.sup o svojoj sadrzini akti-pravila.I pravni akti uprave se mogu dalje deliti na opste pravne akte uprave (normativni akti uprave nazivaju se upravni propisi) I pojedinacne pravne akte uprave (najznacajniji su upravni akti I upravni ugovori).ustanova I dr. 24.situaciji koja ima opsti znacaj.to I materijalni akti uprave obuhvataju brojne I raznovrsne materijalne radnje uprave.organizacija kada vrse poverene poslove drz.koje se nazivaju upravne radnje.ustanova I dr.Podela akata uprave pociva na razlikovanju pravnih akata od materijalnih akata I njihovoj daljoj klasifikaciji prema razlicitim standardima.samo kada su za to ovlasceni.organ ili organizacija koja raspolaze javnim ovlascenjima resava u nekom pravu.Ovim aktim se stvaraju nove ili menjaju.Normtativne akte donose skupstina I vlada.lice.sud u upravnom sporu ne odlucuje samo ozakonitosti upravnog akta.uprave.Pojedinacni pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinacno I konkretno pravilo za odr. Naredbom se radi izvrsavanja pojedinih odredaba.drz.pojedinca ili pravnog lica u kakvoj upravnoj stvari.uprave.propisa naredjuje ili zabranjuje postupanje u odr.odnosno ukidaju.Zakon se moze neposredno izvrsiti tek nakon donosenja upravnog akta.POJAM I OBELEZJA UPRAVNOG AKTA Upravni akti su osnovna vrsta pojedinacnih pravnih akata koje u vrsenju upravne delatnosti donosi uprava.To su akti kojima se propisuje neko opste I apstraktno pravilo za neodredjen broj slucajeva I neodredjen broj lica.organima I organizacijama koje vrse poverene poslove drz.propisa.Oni mogu donositi I obavezne instrukcije I strucna upustva I davati objasnjenja.UPRAVNI PROPISI Su opsti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava.Pravni akti uprave su izjave vlja organa uprave kojima se zeli proizvesti neko pravno dejstvo.obuhvata I materijalne akte. Osnovno obilezje akata uprave je to sto ih donosi uprava kada je to zakonom I dr.uprave. Uputstvom se propisuje nacin rada I vrsenje poslova org.postojece opste pravne situacije koje iz njih proizilaze. Strucno upustvo sadrzi pravila za strucno organizovanje sluzbe I za strucni rad zaposlenih u organima drz.kao I preduzeca. Normativni akti-ili akti opsteg karaktera.kada vrse poverene poslove drz. Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona I propisa vlade radi njihovog izvrsavanja.uprave I dr.kao I preduzeca.Prema nasem zakonu o upravnom sporu. Obaveznom instrukcijom uredjuju se obavezna pravila u nacinu rad I postupanju organa. Pravni poredak.propisa. .donose ih gunkcioneri sporazumno ako sun a to ovlasceni zakonom. Primena nacela zakonitosti u pravnoj drzavi podrazumeva da se upravnim aktom primennjuje zakon na pojedinacan slucaj.obavezi ili pravnom interesu odr.tako I po pravnoj prirodi.

Odlucivanje u pojednicanom slucaju moze imati dva potpuno razlicita modaliteta.u kojoj se resava o pravima.pravna situacija.vec I u okviru zakonom utvrdjenih ovlascenja.odnosno pravilo da upr.Znaci primenu principa zakonitosti u donosenju upr.Postoji ne samo kada se odlucuje o pravima.odnosno da je normativna sadrzina akta iskljucivo stvar njegovog donosioca.akata.dok autoritativnost obavezno podrazumeva I jednostranst.obavezama ili pravnim interesima pojedinaca ili prav.Sudska kontrola uprave na nivou SCG ostvaruje seu posebnom postupku za odlucivanje o zahtevu za ocenu zakonitosti konacnih upravnih akata institucija drz. Jednostranost ukazuje na to das u upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta.aktom povredjena neka njegova prava.akata uprave na akte vlasti I na akte poslovanja .ostvarivanju prav.Svi upr. b.licna stanja gradjana. Izvrsnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvrdjuju obaveze za stranku mmogu prinudno izvrsiti. Zasnovanost na zakonu –proizilazi iz okolnosti da je donosenje upr.akti se moraju doneti u posebnom postupku koji je propisan zakonom. Moze se izvrsiti podela pojedinacnih prav.da neko lice smatra da je upr. Prema nasim zakonima za upravnu stvar bitno je da se radi o pravnom I konkretnom odlucivanju u pojedinacnom slucaju.zakona.Izvrsenost onih upravnih akata kojima je priznato neko pravo nema obelezja prinudnog izvrsenja se javlja kao proceduralna situacija na osnovu koje lice kome je priznato neko pravo moze da pristupi njegovoj realizaciji.bilo da ih ukida.Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinacne pravne situacije.I to: a.a akti poslovanja podlazu rezimu gradj.Broj subjekata kkoji ucestvuju u donosenju jednog akta nije bitan.konkretnu pravnu situaciju.Ponekad se autoritativnost izjednacava sa jednostranoscu. c.bilo da ih uspostavlja.vec jednokratna I neponovljiva.Jednostranost oznacava situaciju u kojoj jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Zahtev se moze podneti samo protiv upravnog akta.tj.s tim sto akti vlasti podlezu pravnom rezimu upravnog prava.podrazumeva da se vrsenje upravne delatnosti svodi na vrsenje upravne vlasti.odlucivanje o utvrdjivanju obaveze neke stranke.odnosno da su nezakonitim upr. Upravna stvar proizilazi iz okolnosti da se upravni akti izdaju povodom donosenja upravnih odluka.priznavanju nekog prava ili.akti u trenutku donosenja su zakoniti.ali ne samo u pojedinacnom slucaju.ili kada uprava .upr.U uzem smislu upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se resava o: a.akt koji se odnosi na njega nezakonit. Jednostranost postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odredjuje prava I obaveze druge strane.Bitno je da li izjavljena volja utice na uoblicavanje normativne sadrzine upravnog akta kojim se regulise upravni pravni odnos. Konkretnost proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odr.odlucivanje o priznavanju prava.Upravna stvar nije izricito zakonski definisana ali se na osnovu ustavnih I zakonskih tekstova na posredan nacin upravna stvar moze odrediti kao ona stvar.akt mora biti donet ne samo na osn. Pravno dejstvo proizilazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak.Karakteristicna je za one upravne akte kojima se utvrdjuje neka obaveza. Upravne stvari su konkretne pravne situacije koje se resavaju u upravnom postupku putem upravnih akata I one cine glavni predmet upravnog postupka.Ova situacija nije trajna I ponovljiva.Ona nuzno ne podrazumeva autoritativnost.ili b. Autoritativnost.utvrdjivanju neke obaveze ili. U sirem smislu upravna stvar se odnosi na svako upravno odlucivanje pre svega.vec I u onim situacijama koje su vezane za tzv.akta moguce samo ukoliko postoji zakonski osnov za to.Da bi se obezbedila zasnovanost na zakonu.bitno obilezje upravnog akta.lica u pojedinacnom slucaju.obavezama I pravnim interesima.zajednice.bilo da ih menja.Konkretno pravo ili obaveza se realizuje donosenjem upravnog akta.Podrazumeva I mogucnost sudske zastite u sluc.interesa nekog lica u pojedinacnom slucaju.prava.

pogresni upravni akti.situacije c.poretku. 3.VRSTE UPRAVNIH AKATA Mogu se razlikovati sl. 7.fikciju da je doneti upr.Negativan je onaj upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu prav.Mogu se donositi samo povodom zahteva stanke.upravni akti u formi resenja I upravni akti u frmi zakljucka i 9.akt koji u stvari ne postoji I b.akta sadrzi u sebi: a. Donosilac upravnog akta proizilazi iz okolnosti da upravni akt moze doneti samo ovlasceni donosilac. Konstitutivni upravni akt je upr.drz.menjanje postojece prav.POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od pravnog dejstva koje upr.vrste upr.u svim slucajevima kada uprava donosi ili preduzima svoje odluke.akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt.ima uzeti da upr.akata imaju samo drz. .formalni I neformalni.akt donet I da je negativan.organi.u konkretnom slucaju.jednostavni I slozeni.mogu se razlikovati konstitutivni upr.akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju.uprave.Vremenski deluju od trenutka kada su ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom. Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u prav.akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.akata: Prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku.Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u prav.organi koji su zakonom ovalsceni da resavaju u upravnim stavrima. Vrste konstitutivnih upr.utvdjuje neka obaveza 25. 26. 8.akt proizvodi u prav.Imaju tzv.aktom stvara novo stanje u prav.situaciju. tj.konstitutivni I deklarativni.da je njime odbijen zahtev stranke.niti se namecu neke obaveze.Ovlascenje za donosenje upr.situacija.situacije b.trajni I trenutni. 4.Uvek su deklarativni. Cutanje uprave je pravna konstrukcija na osnvu koje se.poretku.u slucaju da donosilac upr.Donose se kako po zahtevu stranke.Vremski deluju od trenutaka donosenja pa za ubuduce.situaciju.ukidanje postojece prav.akata: 1.Oni se donose po sluzbenoj duznosti I po zahtevu stranke.Postoji u svim vidovima aktivnosti uprave.Samo oni mogu steci svojstvo pravosnaznosti.pre svega org. 2.KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti da li se upr. 27.Ova promena moze da ima nekoliko modaliteta: a.Mogu da budu konstitutivni I deklarativni.njima se niti sticu neka prava.upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti I upravni akti koji se donose po zahtevu stranke. Upravni akt je pojedinacni pravni akt uprave sa neposrednim pravnim dejstvom kojim se.Oni se samo donose po sluzbenoj duznosti.vezani I slobodni.poretku il se upr.tako I sluzbenoj duznosti.stvaranje nove prav. 6.situacije.na osnovu zakona:ili a.donosi svoje propise.aktom samo konstauje postojanje nekog stanja.povratno dejstvo.ali I dr.pozitivni I negativni.da je doneti upr.Jer se njihovo dejstvo proteze vremenski u proslost sve do trenutka kada su de factio ispunjeni uslovi predvidjeni zakonom.vec samo konstatuje ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova prav.poretku.akti koji stvaraju od konstitutivnik koji menjaju I oni koji ukidaju neku prav.akt iz kojeg izvire namera odrzavanja postojeceg stanja. 5. Deklarativni upravni akt je upr.priznaje neko pravo ili b.Cutanje uprave o postojanju negativnog upr.akte ili radnje.

dok su slobodni upr.akt je donosilac zakonom ovlascen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom slucaju odredi da li ce uopste doneti upr.efekat.potvrdu ili odobrenje.akti uvek I konstitutivni upr. 28.akata.akata mora se postovati forma akta.organa.Bitno je da se misljenje dr.akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlascenje dato.Karakteristicno je da svi ucesnici u njegovom donosenju zele isti prav.vezano sledecim momentima: 1.akta ukoliko nije prethodno pribavio saglasnost drugog.generalni upr.u kom slucaju prvi ne moze pristupiti donosenju upr.u kom slucaju upr. Tzv. Slobodni upr.akt. .Moze nastati I tako sto jedan organ donosi akt.akata uvek je prav.akt koji donosi jedan ovlasceni donosilac.prav.cinjenice koje imaju prav.odnosi.akt.akt kod cijeg donosenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne.Zbirni upr.akt-akt u cijem donosenju ucestvuju dva ili vise ovlascenih donosilaca.Mesoviti upr.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu da sam oceni kada ce akt biti doneti.Dva organa mogu zajednicki izdati jedan upr.posledice kao I oni kojima se utvrdj.akta moze biti propisana zakonom ili se moze ostaviti donosiocu das am odredi sadrzinu prema sopstevenom nahodjenju.akti kod kojih je doslo do pogresne primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upr.Njihovo donosenje u prav.ovlascenje slobodnih upr.akti kojima se priznaju sposobnosti ili svojstva.akti su najcesce istovremeno I deklarativni.uvek se odredjuje jedan od njih koji se formalno ima smatrati donosiocem tog akta.kao I to da bez obzira koliko subjekata ucestvuje u donosenju zbirnog upr. 3.Naredjenjima se izdaju konkretne zapovesti da se nesto cini ili konkretne zabrane da se nesto ne sme ciniti… Vrste deklarativnih upr.slobodni upr. za sta je predvidjena mogucnost upotrebe vanrednog pravnog sredstva.Donosenjem slobodnih upr.akti kojima se priznaju prava I obaveze. 29. 2.odnosno koliko je subjekata ucestvovalo u resavanju konkretne upravne stvari.trazi. Prema sadrzini mogu biti naredjenja. Jednostavni upr.a drugi ga izdaje. Slobodni upr.ali koja sup o nekom osnovu odrediva.akti u kojima lica na koje se odnose nisu unapred konkretno odredjena.akti. Nepostovanje pravila o donosenju zbirnih upr. Vezani upr.akt ima I tzv.akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku.pravno vezane delove.Svaki slobodni upr. Zbirni upr.drzavi nije apsolutno slobodno.Moze nastati tako sto jedan org.akta. Vezani upr.akt je upr.akt kod kojeg je zakonom unapred odredjeno kada se ima doneti I kakava mora biti njegova sadrzina.potvrda ili odobrenje nije dato.akt predstavlja upr.JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od okolnosti koliko je ovlascenih subjekata ucestvovalo u donosenju konkretnog upravnog akta.akti.Inicijativa za njegovo donosenje I njegova sadrzina strogo su odredjene zakonom.a dr.naknadno daje saglasnost.VEZANI I SLOBODNI UPRAVNI AKTI Inicijativa za donosenje upr.org.akt moze biti donet tako sto jedan organ predlaze izdavanje upr.donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti odd r.kakava ce biti njegova sadrzina.Prema tome da li izazivaju poviljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku konstitutivni upr.ako ga donese. 4.akta.pri donosenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraciti ovlascenje za donosenje takvih akata I 5.akata: Prema sadrzini mogu se razlikovati oni kojima se utvrdj.Sadrzina upr.akata smatra se tezom povredom zakonitosti.akt ne moze stupiti na snagu ako saglasnost.pri donosenju slobodnih upr.akti su upr.akt je upr.akti mogu biti favorabilni ili onerozni.donosilac mora imati ovlascenje za donosenje slobodnih upr.

Otklanjaju se tako sto postoji obaveza donosenja posebnog akta o ipravci. Nepostojeci upravni akt-je akto koje je donelo lice koje nije ovlasceno za njegovo donosenje.Nedostatak faktickog-tehnickog karaktera znaci da postoji greska u izjavljenoj volji.poretka.akti u trenutku njihovog donosenja prav.Laksa povreda zakona izaziva rusljivost upravnog zakona.iako ima nedostatak u pogledu celishodnosti.Opste je pravilo da se nedostaci upr.pod uslovom da se u roku neutvrdi njegova nezakonitost.Kod njih postoje okolnosti koje Ih cine prakticno neupotrebljivim.bilo tako sto ce se nacinjena greska ispraviti. 31.neuredni upravni akti.Nedostatak upr.ukoliko sanacija nije moguca takav upr. Posebna vrsta neispravnih akata su tzv.akt je opsti naziv za svaki upr. Rusljivi upravni akt-Onaj koji sadzri laksu povredu zakona ili dr.dok indirektna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena posredna povreda zakona.akti.Nazivaju se jos I relativno nistavni upravni akti.Ispravljanje se moze izvrsiti putem stavljanja tzv. Postoji zakonska pretpostvka da su upr.akata.steci punu pravnu snagu.Necelishodnost znaci da slobodna ocena nije pravilno upotrebljena.Pravna situacija se mora sanirati.koji je pocepan.akta otkloniti. . Direktna protivpravnost postoji u slucaju kada je upravnim aktom izvrsena neposredna povreda zakona.Upravni akti mogu imati nedostatak faktickog ili nedostatak pravnog karaktera.akta ce se utvrdjivati I otklanjati samo ukoliko to neko to trazi.akt koji sadrzi bilo kakav nedostatak. Nezakoniti upravni akt je upravni akt koji sadrzi pravnu gresku koja je neposredno protivna zakonu ili drugom propisu koji je zasnovan na zakonu.Prema tezini pravne greske mogu se dalje deliti na:rusljive I nistave upravne akte.Mogu se razlikovati I posebene vrste pogresnih upr. Protivpravan upravan akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku pravnog karaktera.bice uklonjen iz pravnog poretka.jezicki ne razgovetan.koji cini sastavni deo upravnog akta koji sadrzi gresku. Neispravni upravni akt-je onaj upravni akt koji sadrzi gresku faktickog karaktera.dok teska povreda zakona izaziva istavost upravnog akta.propisa koji je zasnovan na zakonu.Protivpravnost ima oblik indirektne povrede zakona.Njegov nedostatak je u tome sto sadrzi gresku u samoj volji.akt ukloniti iz prav.takav akt se moze srusiti tj.perfektni.NEISPRAVNI I PROTIVPRAVNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste nedostataka koju upr. 32.dok nedostatak pravnog karaktera znaci da postoji greska u samoj volji.akt sadrzi.Razlikuju se 2 vrste p.Ove greske se najcesce javljaju kao greske u pisanju I racunanju.Protivpravnost moze biti dvojaka-moze biti neposredna I posredna.Nedostatak neispravnog upravnog akta je u tome sto sadrzi gresku u izjavljenoj volji.POGRESNI UPRAVNI AKTI Pravno defektni-sadrze neki nedostatak.ali koja je suprotna javnom interesu.Neuredan je onaj akt koji se iz nekog razloga ne moze procitati.30.Nedostatak se otklanja tako sto se akt dovodi u red.Ako se utvrdi nezakonitost u predvidjenom roku.NEZAKONITI I NECELISHODNI UPRAVNI AKTI Ova podela polazi od vrste pravne greske koju upravni akt sadrzi.tj. 33.sto znaci da necelishodni upravni akt moze biti zakonit.Mogu vremenom konvalidirati.bilo tako sto ce se. Necelishodan upravni akt je onaj koji sadrzi pravnu gresku koja nije neposredno protivna zakonu.Necelishodnost se moze javiti samo kod slobodnih upravnih akata-kiji su doneti na osnovu diskecionog ovlascnja.p upr.Pogresan upr.Pravna greska moze se javiti u vidu neposredne I posredne povrede zakona.akata:nezakoniti I necelishodni upr.beleske o ispravci na samom aktu koji sadrzi gresku.RUSLJIVI I NISTAVI UPRAVNI AKT Ova podela polazi od tezine pravne greske koju upravni akt sadrzi.

Pretpostavka zakona u zakonitosti upravnog akta odnosi se na upravne akte koji su doneti prema ranijim vazecim propisima.vec posle odredjenog vremena. Prestanak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost upravnog akta.Nistavi upravni akt-je onaj koji sadrzi tesku povredu zakona ili dr.Za uklanjanje ovih akata koriste se odgovarajuca pravna sredstva.akti mogu da postanu pravosnazni.bez obzira na to koju vrstu nedostataka sadrzi.odnosno stupanjem na snagu proizvode odgovarajuci efekti.akt) I materijalna (vezuje donosioca upr. Konacnost oznacava svojstvo upr. Uklanjanje pogresnih upravnih akata moze imati sledece modalitete: 1.Nikada ne mogu konvalidirati. Oglasavanje nistavim kao akta deklarativnog karaktera ima za posledicu stavljanje van pravne snage svih efekata koji je nistav akt proizveo I to od momenta njegovog donosenja pa za ubuduce. Upravni akti koji su sticajem promenjenih okolnosti dosli u situaciji das u suprotni novom zakonu. 3.akta koje oznacava njegovu prav.odnosno promene u postojecem pravnom poretku.sto znaci da protek vremena ne utice na otklanjanje nezakonitosti koju sadrzi.spora. Razlikuju se tzv.Mogu se razlikovati dve vrste izvrsnosti. 36.Anticipirano dejstvo upravnog akta postoji kada upravni akt neproizvodi svoje dejstvo odmah. Pocetak pravnog dejstva upravnog akta oznacava trenutak u vremenu kada upravni akt stupa na pravnu snagu odnosno kad nastupa obaveznost upravnog akta.ukidanje.Negativni upr.Prestaju da vaze realizacijom ovlascenja.oglasavanje nistavim. 35. 34.sporu.vanredna pravna sredstva u upravnom postupku odnosno tuzba u upravnom sporu.akt).iako nisu formalo postalo nezakoniti nazivaju se suprotni upravni akti.Ne iskljucuje mogucnost podizanja tuzbe u upr. Izvrsnost oznacava svojstvo upr.niti se moze menjati odluka o odredjivanju neke obaveze. 2. Dve vrste pravosnaznosti upr.Ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije.akta u situaciji kada se protiv njega ne moze koristiti zalba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku. Svi pozitivni upr.KONACNOST I IZVRSNOST UPRAVNOG AKTA Pravosnaznost je svojstvo upr.akti uvek sticu svojstvo pravosnaznosti. Osnovno pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u njegovoj obaveznosti.akti nikada ne sticu pravosnaznost.uklanjanje pogresnih upravnih akata upravnim putem od uklanjanja tih upravnih akata sudskim putem.akta da semoze pristupiti njegovom faktickom izvrsenju.da naknadno ponistava.Svaki pogresan upravni akt mora biti uklonjen. U tehnickom smislu uklanjanje ovih akata vrsi se tako sto se donosi nov upravni akt kojim se van pravne snage stavlja dejstvo akta koji se ima ukloniti.a imajuci u vidu da je takav akt povoljan po .kao sto su zalba ili tzv.Odluka o priznavanju prava ne moze se naknadno menjati.nepromenjivost.akta I oznacava nemogucnost org.sto znaci da se jednom donete odluke vise ne mogu menjati. Pravno dejstvo upravnog akta ogleda se u tome sto se njegovim donosenjem.PRAVOSNAZNOST.Trazli se saglasnost lica na koje se odnose posledice ukidnja ili izmene suprotnog akta.Predstavlja uslov za pokretanje upr.menjanje I 4.Pravilo je da se zakonitost upravnog akta ceni prema trenutku donosenja.PRAVNO DEJSTVO UPRAVNOG AKTA Upravni akt se smatra zakonitim sve dok se ne utvrdi suprotno.Nazivaju se jos I apsolutno nistavi upravni akti.UKLANJANJE POGRESNIH UPRAVNIH AKATA Pod uklanjanjem pogresnih upravnih akata podraumevaju se svi pravni nacini stavljanja upravnih odluka koje su sadrzane u pogresnim upravnim aktima van pravne snage.propisa koji je zasnovan na zakonu.Nije dopusteno njegovo retroaktivno dejstvo.pozitivni upr.ukida ili menja vec doneti upr.ponistavanje.U slucaju kada je akt donet po zahtevu stranke.akta:su formalna pravosnaznost (vezuje stranku I oznacava procesnu nemogucnost stranke da pravnim sredstvima pobija neki upr.

tako I dvostrani.drz.Dok je upr.pruza gradjanima tzv. u procesu donosenja upravnih akata moze se sistematizovati u sledece oblasti: a.se javlja u ulozi privatnopravne licnosti sasitim prav.radnji: a.postupku ima tzv.akte I radnje uprave koje nemaju neposredno pravno dejstvo.prikupljanje.postupak u oblastima kao sto su finansije.dokumentovanje.akata prvenstveno je vezana za skraceni upr.dejstvo.odluka I donosenje automatskih upr.akt nije prav. Za upr. c. Upotreba racunara se sastoji u prikupljanju.UPRAVNI AKTI I KOMPJUTERSKA TEHNOLOGIJA Primena komp.memorisanju.akta ce zavisiti od same stranke.prinudne radnje.Upr.memorisanje.radnje.masovnost I mogucnost formalizacije. b.UPRAVNE RADNJE Pod materijalnim aktima uprave podrazumeva se ukupnost mnogobrojnih I pojedinacnih akata I radnji koje upr.odlaze izvrsenje resenja.ugovor imao biti na podrucju javnog prava.tehnol.upr.stvari.efekata koje proizvode.saopstavanje.na podrucju gradjanskog prava. Mogu se razlikovati sledece osnovne kategorije upr. 39.tehn. d.Moguce je razlikovati dve vrste upr.memorisanje I pretrazivanje o pravnim izvorima.Pri zkljucivanju ugovora drz.stvarima.akata ona se javlja u svojstvu javnopravnog subjekta. Zalba o upr.Obuhvataju pojed. 38.UPRAVNI UGOVORI Za upr.mogu nazvati I upr.stranku.tehnol.te da bi upr.zatim PIO. mogucnost programiranja upr.statusom kao I pojedinac.izracunavanje plata itd.stvari koje odlikuje jednostavnost.akt u osnovi jednostrani akt. b.obrada upr.pretrazivanje I obrada podataka o cinjenicama koje su pravno relevantne za odlucivanje u upr.akta moze se sprovesti I prinudnim putem.primanje izjava i d.Racunarske primerene upr.akata.prenosenju I prezentaciji odgovarjucih cinjenicnih I prav. 7801 .stvari.prikupljanje.a koji nemaju neposredno prav.stvari predstavljaju one upr. Komp.a imajuci u vidu da je takav akt nepovoljan po stranku.U slucaju kada je akt donet po sluzbenoj duznosti.posao koji sklapaju org.javne usluge.suspenzivno dejstvo.tako I razlicitosti prav.donosi ili obavlja.radnje se moze reci da predstavljaju materijalne akte I radnje kojima upr. 37.izvrsenje upr.stvari:racunarski primerene I racunarski ne primerene upr. Razlika izmedju upr.akta I ugovora posledica kako razlicitosti parvnih rezima kojma su regulisani.informacija koje su relevantne za resavanje date upr.Pri donosenju upr. c.prav.to se materijalni akti upr.ivrsenje upr.kod ovakvih upr.ono sto je ugovor na podrucju privatnog prava.stvari moze posluziti kao pomocno I tehnicko sredstvo za brzo I pouzdano pretarazivanje I prenos relevantnih podataka I informacija.ugovore se moze reci da prestavljaju jednu posebnu kategoriju pravnih akata koja idejeno vuce svoj koren iz dualisticke deobe prava na javno I privatno.ekspertni sistem.ugovori kao gradjansko pravni akti mogu biti kako jednostrani.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->