Starovanje Excela Excel mozemo startovati na dva nacina.

Prvi nacin je da dva puta kliknemo na ikonicu Microsoft Office Excel 2003, a drugi nacin je preko dugmeta Start, opcija Programs, pod opcijom Microsoft Office I u novootvorenom meniju pronadjemo ikonicu Microsoft Office Excel 2003. Radno okruzenje Radno okruzenje Excela cine: y Naslovna linija, koja se nalazi na samom vrhu ekrana I tu se nalazi ispisano ime dokumenta sa kojim trenutno radimo I ime programa. y Traka sa menijima ili padajuci meniji, nalaze se odmahi ispod naslovne linije. U njoj se nalaze meniji u koje su grupisani razni alati I operacije programa Excel. y Paleta Standard ili paleta sa standardnim alatkama se nalazi ispod trake sa menijima I sadrzi najcesce koriscene alate Iz padajucih menija. y Paleta Format ili paleta za formatiranje sadrzi alate koji se koriste za formatiranje celija y Traka za formula je traka gde se unosi formula za celiju sa kojom radimo y Statusna linija opisuje u svom levom uglu stanje u kojem se nalazi program, da li je ukljuceno prekucavanje, kucanje velikih slova I td. y Klizaci horizontalni I vertikalni omogucavaju pomeranje papira kako bismo videli sve celije Radni papir i celija Radni papir i celija su osnovni elementi rada u Excelu. Svaki document sa kojim radimo u E xcelu naziva se sveska ili knjiga. Da bismo odvojili znacajne celine u okviru jednog dokumenta koristimo radne papire koji cine knjigu. Dakle, jedan radni papir mozemo koristiti za proracun licnih dohodaka, jedan za cenovnik itd. Sam radni papir sastavljen je od celija. Svaka celija moze sadrzati tekst ili brojeve i za svaku od njih mozemo definisati tip celija. Celije se u Excelu mogu povezivati tako da jedna od druge zavise i na taj nacin formirati formule po kojima se racunaju vrednosti. Ubacivanje novog radnog papira Ubacivanje novog radnog papira vrsi preko padajuceg menija Insert opcija Worksheet ili ako pritisnemo desni taster misa na bilo koju od kartica postojecih radnih papira koji se nalaze iznad statusne linije. Otvara se novi meni u koji odabiramo opciju Insert, a u novootvorenom prozoru dovoljno je da kliknemo na taster OK. Uklanjanje radnog papira Uklanjanje radnog papira vrsimo pritiskom desnog taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da obrisemo i u novootvorenom meniju biramo opciju Delete . Otvara se novi prozor u kome sa OK potvrdjujemo brisanje. Menjanje imena radnog papira Ako zelimo da promenimo ime radnog papira pritisnemo desni taster misa na karticu radnog papira cije ime zelimo da promenimo, a zatim u novootvorenom meniju kliknemo na Rename , nakon toga upisemo novo ime radnog papira i pritisnemo taster Enter. 1

Otvara se sledeci prozor: Polje To book govori u koju knjigu zelimo da premestimo radni papir. Excel ce ga odmah premestiti u desnu stranu celije. Pomeranje kursora na odredjenu celiju najlakse je izvrsiti klikom levog taster misa na tu celi ju. U ovoj opciji mogce je birati zapis broja i broj decimalnih mesta. Opcija Move to end papir salje na kraj sveske. Ukoliko zelimo da selektujemo celu kolonu ili red. Formatiranje celije Podesavanje tipa celija Podesavanje tipa celije se vrsi preko padajuceg menija Format opcija Cells. Ukoliko treba selektovati vise celija. Ukoliko je oznaceno pol je Create a copy bice napravljena kopija radnog papira . Nakon pokretanja ove opcije otvara se novi prozor u polju Category pojavljuje se lista mogucih tipova podataka u celiji. Ukoliko kursor postavimo na celiju koja vec sadrzi neki tekst i kada kreneom sa ukucavanjem. Navescemo nekoliko bitnih tipova. Selektovanje radnih papira Kada je potrebno obrisati vise radnih papira ili na njima vrsiti neke izmene potrebno ih je prvo oznaciti tj. Medjutim u kompleksnim tabelama koje prelaze jednu stranu radnog papira lakse je nekad direktno otici na zeljenu celiju. Currency 2 .Premestanje i kopiranje radnog papira Ako zelimo da promenimo redosled radnih papira ili da napravimo kopiju nekog radnog papira onda kliknemo na desni taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da premestimo ili da kopiramo. crnim okvirom selektovane su celije od A2 do B6 . Brisanje teksta iz celije se vrsi tako sto oznacimo celiju koju zelimo da obrisemo a yatim pritisnemo taster Delete. Selektovati. Ceo radni papir selektujemo klikom na taster iznad broja redova i levo od slova kolona. Za selektovanje pojedinacnih celija potrebno je drzati taster CTRL na tastaturi i kliktati na pojedinacne celije koje zelimo da oznacimo. dovoljno je kliknuti na broj reda ili slovo kolone koju zelimo da selektujemo koje se nalaze levo i iznad prostora sa celijama. recimo A70 i pritisnuti OK. Upisivanje i kretanje po celijama Da bismo upisali podatak u odredjenu celiju potrebno je da levim tasterom misa kliknemo na nju. pritisnemo levi taster misa i ne pustajuci ga kursor postavljamo na celiju B6. Moguce je obrisati i vise celija odjednom tako sto cemo ih prvo sve selektovati a zatim pritisnuuti taster Delete. U polju Semple vidimo kako ce izgledati podatak nakonj prom ene tipa. Nakon pustanja levog tastera misa. Ukoliko je tekst u pitanju on ostaje da levoj strani celije. Excel sam raspoznaje odredjene tipove podataka. Celija postaje uokvirena crnim pravougaonikom. Za to koristimo padajuci meni Edit i opciju Go to U novom prozoru u polju Go to dovoljno je ukucati poziciju celije. To cinimo pritiskanjem levog tastera misa na kartice radnih papira koja se nalaze iznad statusne linije drzeci taster CTRL za pojedinacno selektovanje ili taster SHIFT za selektovanje susednih radnih papira. recimo od celija A2 do B6 tada kursor misa pozicioniramo na celiju A2. Number predstavlja broj. tada ce tekst koji se nalazio u celiji biti obrisan i pojavice se novi uneti tekst . Kursor ce se naci na navedenom mestu. a zatim izaberemo opciju Move or Copy. Pritiskom na bilo koji taster sa tastature pocinje unos podataka u selektovanu celiju. Na kraju sa OK potvrdimo odabrane opcije. Ukoliko ukucate broj. Polje Before sheet govori pre kog radnog papira zelimo da postavimo odabrani radni papir. Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili strelicama pomeriti kursor na neku drugu celiju.

Poravnanje teksta u celiji Poravnanje teksta se vrsi kako horizontalno tako i vertikalno. Zatim u listi type odabiramo zapis d:m:yyyy. vec je potrebno ukucati samo broj a zatim Excelu reci da broj u datoj celiji predstavlja valutu cime ce se pored broja naci i naziv valute.predstavlja valutu. Podesavanje decimala Kod unosa brojeva mozemo unapred odrediiti koliko decimal zelimo da broj ima. 3 . a zatim u polju Symbol odabrati valutu odnosno njen symbol. Brojevima u oznacenim celijama pritiskom na prvo dugme povecace se broj decimala a na drugo smanjivati. Polje Horizontal predstavlja horizontalno poravnanje. U padajucem meniju Format odabrati opciju Cells a zatim karticu Number. Preko polja Indent moguce je postaviti koliko ce tekst biti pomeren od leve ivice celije . Dovoljno je u kategoriji odabrati Time i u listi Type tip nacina prikaza vremena koji nama odgovara. Podesavanje valute Ako zelimo da se u celiji nadje oznaka valute tada ne smemo kucati u celiju broj i slovima oznaku valute. U padajucem meniju Format odaberemo opciju Cells. a polje Vertical predstavlja vertikalno poravnanje. Veoma je bitno to da pri formatiranju tipa celija kada je u pitanju datum odabirom kategorije celije Date naseg zapisa. Bira se zapis datuma. koji centriraju tekst levo. datuma nema tako da koristimo opciju Custom koja se nalazi na kraju liste. odabrati Currency sto znaci valuta. Time predstavlja vreme i bira se nacin zapisa vremena. Ako oznacimo polje Use 1000 (Tousend) Separator koristice se razdvajanje hiljada zarezom. Horizonatlno poravnanje moguce je izvrsiti iz palete Format koristeci alate za centriranje teksta. Moguce je birati valutu i zapis valute. Veoma su bitne stavke pod poljem Text control. Ukoliko je oznaceno polje Shrink to fi t tada ce velicina slova biti smanjena toliko da tekst stane u celiju. Podesavanje datuma i vremena Ukoliko u nekoj celiji zelimo da se nadje datum pogodno bi bilo da pre ukucavanja datuma za tip celije odaberemo datum. Koristi se i Custom koji predstavlja korisnicki tip. U polju Decimal Places biramo broj decimal. Date predstavlja datum. Vertikalno poravnanje kao i horizontalno vrsi se preko opcije Format cells iz padajuceg menija Format. U kartici Number u polju Category odaberemo Number. potom kliknemo na OK da potvrdimo promenu tipa celija. To cinimo na sledeci nacin: oznacimo celiju ili celije kojima zelimo da odredimo broj decimal. Ako je oznaceno polje Wrap text tada ce tekst ukoliko ne moze da stane u celiju biti prelomljen u dva ili vise redova. Odabirom kartice Alignment pojavljuje se novi prozor. Takodje mozemo podesiti koliki broj decimalnih mesta zelimo za valutu kao i kako ce izgledati negativan broj. a u polju Negative numbers biramo izgled negativnog broja . u sredinu i desno. Zatim sa OK potvrdjujemo promenu tipa celije. Decimale mozemo namestati i preko ikonica Increase Decimals i Decrease Decimals iz palete Format. a poslednje dugme sluzi za spajanje celija u jedno i centriranje teksta koji se nalazi u njima u sredinu. Kod tipa vremena nema takvih problema. u polju Category. Polje Orientation nam nudi mogucno st da tekst okrecemo u celiji pod odredjenim uglom. Merge cells sluzi za spajanje celija. Za to je potrebno prvo oznaciti celiju u kojoj smo ukucali vrednost bez imena valute.

4 . Kursor misa postaje crna uspravna linija sa strelicama levo i desno. Tekst je moguce i podebljati. Zatim drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo mis na gore ili na dole smanjujuci ili povecavajuci visinu reda. Kursor misa postaje horizontalna crna crtica sa strelicama na gore i dole. Promena visine reda Visinu reda menjamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa brojem reda levo od celija. zatim pritisnemo levim tasterom misa crnu strelicu pored ikone kantice Fill color u paleti Format. za to se koriste ikone Bold. Italic i Underline. Promena boje pozadine celije Boju pozadine celije menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju pozadine zelimo da promenimo. Podesavanje sirine kolona Sirinu kolona podesavamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa imenom kolone oznacenu slovom iznad celija. Brisanje kolona ili reda Brisanje kolone ili reda vrsimo tako sto desnim tasterom misa kliknemo na ime kolone ili broj reda a potom u novootvorenom meniju odaberemo opciju Delete. Promena boje teksta Boju teksta u celijama menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju teksta zelimo da promenimo. Dodavanje kolona Kolonu dodajemo tako sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada koloni ispred koje zelimo da ubacimo novu kolonu a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Columns. Nakon toga ako smo obrisali kolonu sve kolone desno od nje premestaju se u levo za jedno mesto. zatim odabiramo boju kojom zelimo da bude popunjena pozadina selektovanih celija i time smo izvrsili bojenje pozadine. Dodavanje redova Red dodajemo sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada redu iznad kojeg zelimo da ubacimo novi red a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Rows. Nakon namestanja pustimo levi taster misa. a u slucaju brisanja reda za jedno mesto gore se premestaju redovi ispod obrisanog reda.Podesavanje slova u celiji Velicinu i tip slova u celiji mozemo podesiti preko palete Format koristeci alat Font z a promenu tipa slova i alat Size za promenu velicine slova. Drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo sirinu kolonekoliko zelimo i na kraju pustimo levi taster misa. Zatim pritisnemo levi tasterom misa na crnu strelicu pored ikone Font Color i u prozoru odaberemo novu boju teksta u celijama. iskositi i podvuci.

Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa na celiju gde zelimo nadju kopirane celije a potom pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije su se nasle na papiru. Pritiskom levog tastera misa ne pustajuci ga mozemo razvuci selektovani deo.Spajanje celija Spajanje celija podrazumeva spajanje vise celija u jednu celiju. Snimanje dokumenta se vrsi tako sto iz padajuceg menija File izaberemo opciju Save. Snimanje dokumenta Ako zelimo da sacuvamo dokument da bi se kasnije mogao koristiti treba da ga snimimo na hard disk. Kopiranje celija Celije kopiramo na sledeci nacin. zatim pritisnemo dugme Cut iz palete Standard. Zatim drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo selektovane celije na mesto gde zelimo da ih premestimo. Nakon pustanja levog tastera misa ceo oznaceni deo bice popunjen selektovanim delom. Time su selektovane celije zapamcene u memoriji racunara a oko zapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir. Na ovaj nacin podaci se vise ne nalaze u celijama u kojima su bili vec samo u onima u koje smo ih premestili. Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa na celiju gde zelimo da se nadju premestene celije i pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije su se nasle na papiru. opcija Cells odabrati karticu Border. Zatim pomerimo kursor misa na ivici selekcije negde oko crne tamne linije i tada bi kursor trebao da se pretvori u belu strelicu. U polju Line biramo stil linije kojom cemo iscrtavatiokvire i boju linije. Drugi nacin za premestanje celija je da koristimo opciju Cut iz palete Standard. To se radi na sledeci nacin. cime su selektovane celije zapamcene u memoriji racunara. Plje Border koristimo kada nam netrebaju samo uokvirene spoljne ivice vec mozda i iscrtane unutrasnje ili dijagonalne linije. Uokvirivanje celija Iako je radni papir podeljen na celije i izmedju njih postoje sive linije one pri stampanju nece biti vidljive. Selektujemo celije koje zelimo da premestimo. u kartici Alignment iskljucimo obelezeno polje Merge cells. U polju Presets biramo None da bi celije bile bez okvira a Outline da bismo uokvirili spoljne ivice. Selektujemo celije koje zelimo da kopiramo. Spajanje celija se vrsi tako sto selektujemo celije koje zelimo da spojimo a potom u padajucem meniju Format odaberemo Cells a tada u kartici Allignment obelezimo polje Merge cells. Ponekad pogresno spojimo celije pa je potrebno spojene celije vratiti u stanje gde je svaka za sebe a to se radi tako sto oznacimo celiju koja je spojena a zatim u padajucem meniju Format odaberemo opciju Cells. Celije je moguce iskopirati koristeci mali crni kvadrat u donjem desnom uglu selekcije. Ako je to prvi put da snimamo taj dokument pojavice se prozor Save as u kojem Excel trazi od nas da unesemo ime tog 5 . Klikom na dugme koje prikazuje pravac linije ukljucujemo ili iskljucujemo iscrtavanje linija tog pravca. a oko zapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir. Da bismo podesili linije koje ce biti vidljive na stampi potrebno je selektovati celije ciji okvir zelimo da menjamo i preko padajuceg menija Format. Premestanje celija Premestanje celija vrsimo tako sto selektujemo celije koje zelimo da premestimo. Ako kursor misa postavimo na mali crni kvadrat on se pretvara u crni krstic. Potom pustimo levi taster misa. Potom potvrdimo odabranu opciju sa OK. potom pritisnemo dugme Copy iz palete Standard.

Ako zedlimo da otvorimo novi prazan dokument koristimo ikonu New blank document iz palete Standard. Umesto operacije Save iz File menija za snimanje dokumenta mozemo koristiti i ikonu Save iz trake sa alatima. Rad sa formulama Najznacajniji deo Excela tj. sustina njegovog koriscenja jesu formule . Novi dokument moze se otvoriti i preko padajuceg menija File opcijom New.dokumenta odnosno pod kojim imenom da ga snimi na hard disk. Ukoliko pokusamo da zatvorimo n eki dokument a da ga pre toga nismo snimili pojavljuje se prozor kojim nas Excel obavestava da promene u dokumentu nisu snimljene i pita nas da li treba snimiti dokument pre zatvaranja. Preko polja Save in mozemo odabrati folder u kome zelimo smestimo nas dokument a mozemo napraviti novu fasciklu za nas dokument klikom na ikonu Cerate new folder. Ako dokument koji zelite da snimite vec ima svoje ime. U levom kraju pojavljuje se dugme sa 6 . U polje f ile name treba ukucati ime dokumenta i potom kliknuti na dugme Save. Drugi nacin za zatvaranje aktivnog dokumenta je da se izabere opcija Close iz padajuceg menija File. Excel za nas izracunava prosek. Otvaranje postojeceg dokumenta Ako zelimo da otvorimo neki vec postojeci dokument koji se nalazi na disku racunara koristimo ikonu Open iz palete Standard ili opciju Open iz padajuceg menija File. Bitno je napomenuti da svaki put kad nacinimo promenu u nasem dokumentu ako zelimo da ta promena bude zapamcena moramo izvrsiti snimanje dokumenta. Odabirom ponudjenog Blank workbook u prozoru sa desne strane otvara se novi dokument za ra d. Ovim je operacija snimanja dokumenta zavrsena. Otvaranje novog dokumenta Prilikom svakog startovanja Excela otvara se i nova prazna sveska u kojoj mozemo da zapocnemo rad. Ukoliko odgovorimo sa Yes izmene u dokumentu ce biti snimljene odgovor No znaci da necemo da snimimo izmene a Cancel sluzi da ponistimo naredbu za izlazak iz programa i da se vratimo u Excel. Odaberemo misem dokument koji zelimo da otvorimo i kliknemo na dugme Open ili dva puta brzo kliknemo na taj dokument. Operaciju Save as iz File menija koristimo kada hocemo da neki dokument snimimo pod drugim imenom ili u drugi direktorijum na hard disku ili mozda na disketu. Aktiviranje formula se izvodi tako sto oznacimo celiju u kojoj zelimo da ukucamo formulu i pritisnemo znak jednako na tastaturi. trazi najvece vrednosti. Ukoliko se dokument koji zelimo da otvorimo ne nalazi u direktorijumu My Documents onda ga trebamo potraziti u onom dire ktorijumu u kojem mislimo da se on nalazi i to radimo preko polja Look in tako sto kliknemo na malu crnu strelicu koja se nalazi sa strane i odaberemo novi direktorijum. Tada se menja izgled trake za formule koja se nalazi odmah ispod palete Format. U principu rad sa svim formulama je slican. Time smo Excelu naznacili da ce ova celija biti upotrebljena za formulu. ranije je vec snimljen pod tim imenom onda se snimanje obavlja automatski bez otvaranja posebnih prozora samo odabirom operacije Save iz padajuceg menija File. Otvara se prozor Browse koji pokazuje sadrzaj My Documents direktorijuma. racuna maksimalan dohodak kao i mnogo toga drugog. Zatvaranje dokumenta Dokument se u Excelu moze zatvoriti na vise nacina a najcesce se to vrsi klikom na ikonu X u gornjem desnom delu prozora. Pomocu niih povezujemo vise celija i koristimo racunar da radi za nas.

Kombinovane operacije Moguce je i kombinovanje operacija sabiranja. otvara se prozor ispod trake za formule. oduzimanje. Suma vise celija Ako zelimo da saberemo celije A1 B1 i C1 i da se nihova suma nadje u celiji D1 uradicemo sledece: Oznacimo celiju D1 pritiskom levog tastera misa na nju. Sabiranje. Argumenti obe funkcije su grupe celija iz kojih se pronalazi minimum ili maksimum. Nakon tog a u oznacenoj celiji se nalazi zbir celija. zatim pritisnemo taster + na tastaturi cime smo naznacili da se radi o sabiranju.formulama na kom pise SUM. Pojavljuje se i trepcuci kursor u celiji odmah posle znaka jednako ocekujuci od nas da unesemo formulu. kliknemo na = u traci za formule ili na tastaturi. Na kraju potrebno je potvrditi formulu klikom na Enter u traci za formule. Sve u svemu sto se tice formula Excel nudi mnogo mogucnosti. Nakon aktiviranja celije za unos formule potrebno je odabrati formulu koju ce racunati vrednost u celiji. Maksimum grupe celija pronalazimo tako sto prvo selektujemo celiju u kojoj cemo da 7 . Recimo da zelimo da izvedemo sledecu formulu D4=A3/(B4+C4). Namerno uzimamo vrednosti iz razlicitih redova da pokazemo da je moguce vrsiti operacije nad bi lo kojim celijama. Isti princip se primenjuje i za oduzimanje. Polje Cancel sluzi za ponistavanje formule. Otvara se prozor ispod trake za formule. U traci za formule vidimo kako glasi formula oznacene celije. deljenja i mnozenja kao i drugih funkcija. Za minimum se koristi MIN a za maksimum MAX. oduzimanja. Postupak je slican u oba slucaja samo se koriste dve razlicite funkcije. mnozenje i deljenje. Minimum i maksimum Jedna od cesto koriscenih funkcija kod Excela kao i kod proracuna jeste pronalazenje minimuma ili maksimuma. Nakon toga kliknemo na celiju u kojoj se nalazi prvi sabirak. a potom + da bismo ozn acili operaciju sabiranja. Oznacimo celiju u kojoj zelimo da se nadje suma celija koje sabiramo. Zatim pritisnemo jednako u traci za formule ili na tastaturi. mnozenje i deljenje Sabiranje celija se vrsi na sledeci nacin. Nakon toga kliknemo misem na celiju A3 a zatim na tastaturi kucamo znak podeljeno da bi oznacili operaciju deljenja.kliknemo na Enter da bi potvrdili formulu. To moze biti suma vise celija. zatim kliknemo na celiju u kojoj se nalazi drugi sabirak. zatim kliknemo na celiju C4 a potom zatvorenu zagradu dabismo zatvorili operaciju sabiranja. dok se fx moze koristiti umesto kucanja znaka = preko tastature kada u celiji aktiviramo formule. Pojavljuje se i trepcuci kursor u oznacenoj celiji odmah posle znaka = ocekujuci od nas da unesemo formulu. mozemo traziti najmanju vrednost grupe celija ili prosek n jihovih vrednosti. Oznacimo celiju D4. U traci za formule kao i u celiji pojavljuje se ispisana formula koju smo aktivirali. Zatim kliknemo na celiju B4. U traci za formule vidimo kako glasi formula oznacene celije. Kliknemo na Enter da bi potvrdili formulu. Zatim na tastaturi kucamo znak otvorena zagrada da bismo otvorili zagradu u kojoj cemo vrsiti sabiranje. Excel je sam prepoznao celije koje zelimo da saberemo i one su oznacene trepcucim pravougaonikom. Tada se na ekranu nalazi rezultat formule u celiji D1. crna strelica sluzi za odabir drugih cesto koriscenih funkcija. Pritisnemo ikonu Autosum iz palete Standard i tada se na ekranu pojavljuje odredjena slika. Polje Enter sluzi za potvrdu ukucane formule. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule.

Kliknemo na jednako u traci za formule ili znak = na t astaturi. Minimum i maksimum su obicno medju njima. U polje Value if true potrebno je uneti vrednost koju ce celija uzeti ukoliko je tacna vrednost iz Logical test dakle ukoliko je A2>B2. Minimum se trazi na isti nacin samo sto se umesto MAX koristi funkcij a MIN. Tada selektujemo celije medju kojima trazimo maksimum. A3. Otvara se prozor u kojem Excel od nas trazi da unesemo celije ili grupu celija u kojima ce traziti srednju vrednost. To postizemo komandom IF na sledeci nacin: Prvo oznacavamo celiju C2. onda kliknemo na Enter. Vratimo se na prozor koji je bio malopre otvoren klikom na isto dugme. B3 i B4 imamo vrednosti koje zelimo da uporedimo odnosno da proverimo da li su vrednosti iz kolone A vece od vrednosti iz kolone B . U polju Logical test potrebno je ukucati logicki test. Oznacimo praznu celiju. dakle Drugi broj je veci. Nakon toga celija sa rezultatom ostaje selektovana i potrebno je jos samo dobijeni rezultat pretvoriti u procente. U ovom slucaju to je test provere veceg broja a konkretno potrebno je uneti A2>B2. Pojavljuje se novi prozor. I tako redom za A3 i B3. Recimo da zelimo da izracunamo koliki je procenat 22 od 64. Kliknemo na OK da bi potvrdili formulu za maksimum selektovanih celija ili Cancel da ponistimo aktiviranje formule. To cinimo tako sto kliknemo na ikonu postotak u paleti Format cime je broj pretvoren u procente. i A4 i B4. otvara se prozor ispod trake za formule i u traci za formule kliknemo na crnu strelicu koja se nalazi pored poslednje koriscene funkcije. A4 i B2. odabiramo funkciju IF. Pretpostavimo da imamo sledecu situaciju: u celijama A2. a sama traka se menja i omogucava nam da biramo formule tako sto u traci za foermule kliknemo na crnu strelicu koja ser nalazi pored poslednje koriscene funkcije obicno pise SUM. Nakon toga pritisnemo taster OK za potvrdu logickog testa. zatim kliknemo na OK d a potvrdimo formulu Rad sa procentima Rad sa procentima realizuje se preko tastera postotak sa tastature kao i sa dugmetom Percent Style iz palete Format. Zatim kliknemo na =. Tu upisemo Prvi broj je veci. zatim kliknemo na =. kliknemo na celiju sa brojem 22 a potom ukucamo znak podeljeno. Klikom na ovo dugme broj u decimalnom zapisu pretvara se u b roj u procentima. zatim kliknemo na celiju sa brojem 64.smestimo rezultat. otvara se prozor sa cesto koriscenim funkcijama a na kraju i opcija More functions u slucaju da funkcija koju trazimo nije medju gore navedenim. Nakon toga u oznacenoj celiji se na lazi rezultat formule. Medju funkcijama odaberemo funkciju MAX. Otvara se prozor u kom Excel od nas trazi da unesemo celiju ili grupu celija u kojima ce trazit i maksimum. Selektujemo celije kojima trazimo srednju vrednost. Srednja vrednost Srednju vrednost grupe celija izracunavamo tako sto prvo selektujemo celiju gde zelimo da se nadje rezultat. odaberemo funkciju AVERAGE. Ukoliko je A2 vece od B2 zelimo da se u celiji C2 ispise Prvi broj je veci a u suprotnom Drugi broj je veci. 8 . Uradicemo sledece. pritisnemo =. Ukoliko je ovaj prozor zaklonio celije koje treba da selektujemo tada klikom na dugme desno od unosa prozor trenutno samo sklanjamo i omogucavamo selektovanje. U polje Value if false potrebno je upisati vrednost koju celija uzima ukoliko logicki test netacan . Funkcija uslova IF Funkcija IF predstavlja naredbu sa kojom postavljamo uslov kojim regulisemo vrednosti celije.

Ovo menjanje celija je moguce spreciti ako ih navedemo kao konstante odnosno fiksiramo ih. potom kursor misa dovedemo na donji desni ugao celije C2 tako da se pojavi crni krstic. Da bi iskopirali formulu iz C2 u C3 i C4 uradimo sledece: oznacimo celiju C2. potom pustamo levi taster misa. To cinimo na sledeci nacin. Kopiranjem je moguce i koriscenjem Clipboarda odnosno naredbi Cut. Recimo da nam je potrebna konverzija dinara u Euro. Medjutim.Kopiranje formula Kopiranje formula je veoma korisno. Dvotacka se koristi da oznaci od-do. Da bismo izracunali vrednost celija od A3 do A6 u Eurima potrebno je da uradimo sledece: Prvo oznacimo celiju B3. sto znaci da je zbir celija po zadatom kriterijumu 18. Oznacimo celiju ciju formulu zelimo da iskopiramo. drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo mis na dole dok ne oznacimo celije C3 i C4. odaberemo SUMIF. Kopiranje vrsimo na sledeci nacin. Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF veoma je slicna sa funkcijom SUMIF. a zatim pritisnemo taster Paste. Razlika je u tome sto SUMIF pravi sumu u zavisnosti od uslova. kliknemo na =. potom pustimo levi taster misa. Na primer treba da saberemo vrednosti celija od B1 do B5 u celiji C1 i to tako sto na sumu C1 dodajemo B1 samo ako je A1=sever. Fiksiranje celija u formulama Ponekad je potrebno pri kopiranju formula da neke celije ostaju fik sirane. Objasnicemo prvo u slucaju kada su celije susedne. odnosno niz celija. Criteria predstavlja kriterijum koji treba da ispune celije iz polja Range da bi iz polja Sum Range bile dodate na sumu. U jednoj celiji ce se nalaziti kurs izmedju dve navedene valute. U polje Sum Range potrebno je ukucati indeks celija koje se dodaju na sumu. kao i u prethodnom slucaj u doslo je do promene argumenata. u ovom slucaju to je =sever. Neka je u polje B1 upisana vrednost Eura u dina rima. dodajemo B2 samo ako je A2=sever itd. odnosno naznaciti da je rec o valuti kao sto je to uradjeno i sa dinarima i podesiti broj decimala. Nakon toga kliknemo na OK da potvrdimo upotrebu funkcije. To polje cemo koristiti pri konverziji i ono ce biti fiksirano. drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo ga na dole do celije B6. Dobijamo rezultat. pritisnemo dugme Copy i tada celija dobija trepereci okvir. Nakon toga u celijama smo dobili rezultat funkcije IF. Nakon dobijanja rezultata potrebno je formatirati tip celije. potom oznacimo celiju u kojoj zelimo da iskopiramo formulu. u ovom slucaju B1 do B5. potrebno je upisati A3/$B$1. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule. Da nebismo kucali istu formulu vise puta postoje dva nacina kopiranja formule. Format>Cells>Number>Curency. Sada je potrebno izvrsiti kopiranje celije tako sto kursor misa postavimo na desni donji ugao celije B3. kliknemo na Enter da potvrdimo formulu. Na ovaj nacin iskopirali smo formulu. Ovaj nacin kopiranja koristi se kada celije nisu susedne. dok COUNTIF samo prebrojava celije koje zadovoljavaju uslov. Recimo ako u formuli upisemo $B$1 fiksirali smo celiju B1. kliknemo na znak =. Polje Range sluzi za ukucavanje indeksa grupe celija koje sluze za proveru dakle treba ukucati A1:A5. Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF se koristi kada je vrednosti u celijama potrebno sabrati samo ako je ispunjen odredjen uslov. pojavljuje se novi prozor. 9 . Prvo oznacimo celiju C1. Copy i Paste. Veoma korisna stvar je ako na ovaj nacin izvedemo izracunavanje jer promenom ove jedne celije menjamo sve rezultate. Celije fiksiramo tako sto u formuli postavimo znak $ ispred kolone da bismo fiksirali kolonu ili znak $ ispred reda da bismo fiksirali red.

Ukoliko je doslo do greske u jednom od koraka u izradi grafikona ili jednostavno zelimo da promenimo neku stavku tada koristimo padajuci meni Chart koji dobijamo pritiskom desnog klika misa na grafikonu. Klikom na jedan od podtipova biramo izgled naseg grafikona. Nakon podesavanje u ovom prozrou potrebno je kliknuti na dugme Next da bi presli na poslednji prozor za unos grafikona u radni list. itd. Oni na jednostavan i jasan nacin prikazuju rast ili pad vrednosti. Postupak postavljanja grafikona na radnu povrsinu Excela sastoji se iz vise koraka. Ukoliko je sve podeseno kako zelimo potrebno je kliknuti na dugme finish i grafikon se nalazi na radnom listu. Polje Criteria sluzi za postavljanje kriterijuma. odnose medju njima itd. polje Chart Titles naziva osa x i y. Pojavljuje se novi prozor. i u ovom slucaju navodimo radni list u kojem zelimo da ubacimo grafikon ili sto je gore ponudjeno da grafikon ubacimo u novi radni papir. opcija Chart Ili preko dugmeta Chart Wizard u paleti Standard. U novom prozoru pojavljuju se dev kartice. u ovom slucaju to je >=5. Otvara se prozro u kom biramo vrstu grafikona koji ubacujemo. Ukoliko smo pogresno selektovali tabelu ili nismo uopste ovde je potrebno oznaciti celije od kojih pravimo grafikon. Kartica Gridlines omogucava nam da ukljucimo ili iskljucimo mrezu ose i ako je uljuceno da biramo gustinu odnosno dali se prikazuju i male i vece mrezice. Klikom na bilo koji clan liste polja Chart type u polju Chart Subtype prikazuju nam se podtipovi tog tipa. Klikom na Next prelazimo na sledeci prozor. Polje Range pred stavlja grupu celija u kojoj se vrsi provera. Pos lednji prozor nudi nam samo dve mogucnosti: da ovako napravljeni grafikon ubacujemo kao objekat u radni list As object in. odaberemo COUNTIF. Dobijamo rezultat 3 sto znaci da postoje tri broja koja zadovoljavaju trazeni kriterijum. kliknemo na =. Za prelazak na sledeci korak potrebno je pritisnuti dugme Next. Opcija Chart type nas vraca na biranje tipa grafikona. tada je potrebno odabrati More functions i u novootvorenom prozoru pronaci funkciju. Chart Options nas vraca na prozor sa opcijama grafikona. Podrazumeva se da nam je potrebna tabela koju zelimo da prikazemo grafikonom. Crni kvadrati na krajevima grafikona sluze za menjanje velicine grafikona. koraka mozemo se vracati klikom na dugme Back. Grafikon pomeramo po radnom listu tako sto kursor misa dovedemo na deo ekrana koji on zauzima i pritisnemo levi taster misa ne pustajuci ga povlacimo mis i grafikon do mesta gde zelimo da stoji. Prvo oznacimo celiju B1. Izradu grafikona mozemo pokrenuti preko padajuceg menija Insert. Data range kartica sluzi za biranje mesta gde se nalaze podaci. Katrica Axis nam omogucava da ukljucimo ili iskljucimo prikazivanje osa. U polju Data range nalaze se celije koje smo selektovali pre ubacivanja grafikona odnosno nalaze se celije nase tabele. Ukoliko je obelezeno polje Show legend tada u poljima ispod biramo poziciju legende. 10 . Druga stavka je Series in koja vam omogucava da biramo da li ce se istaci redovi ili kolone u grafikonu. Na svaki od prethodnih prozora tj. U novom prozoru prva kartica Title sluzi nam za podesavanje ili ubacivanje naziva grafikona. Kartica Labels omogucava prikazivanje dodatne tabele sa podacima koji se nalaze u grafikonu ako je obelezeno polje Show table. Grafikoni Za graficko predstavljanje tabela uradjenih u Excelu koristimo grafikone. Potvrdimo formulu sa OK. Za pocetak potrebno je da prvo oznacimo celu tabelu. da brisemo neke od ubacenih ili da ubacimo nove. Postoji mogucnost da se funkcija COUNTIF ne nalazi na listi. U ovom slucaju potrebno je ukucati A1:A5.Na primer u celiji B1 zelimo da se pojavi broj celija od A1 do A5 cija je vrednost veca ili jed naka 5. Veoma jasan prikaz svega sto namestamo vidimo u prozoru sa grafikonom. Kartica Legend podesava legendu. Kartica Series omogucava nam da podesimo serije.

Ako odaberemo opciju All ceo do kument ce biti odstampan dok opcija Pages dozvoljava da se stampaju samo odredjene stranice koje odredimo. To cinim tako sto u padajucem meniju View u opciji Toolbars obelezimo paletu Drawing. dali su dobro podesene margine itd. Pregled dokumenta pre stampe omogucava alat Print preview iz palete sa alatkama ili iz padajuceg menija File. Aktiviranjem ove opcije pojavljuje se prozor gde u polju Printer podesavamo vrstu stampaca I uglavnom ne treba menjati one opcije koje budu namestene prilikom pojavljivanja ovog prozora.Word Art Za ubacivanje ukrasnog teksta koristimo padajuci meni Insert opciju Picture a zatim u novootvorenom meniju odaberemo Word Art.Za stampanje se koristi opcija Print iz padajuceg menija File. Opcija Collate ako je ukljucena omogucuje da kopije budu slozene po redu. pr vo ce biti odstampana jedna kopija pa druga. tj. Stampanje dokumenta Pre nego sto odstampamo nas document korisno je pogledati kako ce sve to izgledati odstampano na papiru I ako je potrebno izvrsiti jos neke po slednje ispravke dabismo dobili rezultat kakav ocekujemo. U prikazu koji se pojavi mozemo videti kako ce dokument iz gledati na papiru . Print What nam govori sta ce biti odstampano. Kada smo zavrsili sa podesavanjem klikom na dugme na OK dajemo stampacu komandu da zapocne stampanje. dok opcija Entire Workbook stampa celu radnu knjigu. Ako je izabrana opcija Active sheets Excel ce odstampati sve radne listove koji sadrze neki podatak. Klikom na Close izlazimo iz ovog prikaza dokumenta. 11 . Ako se uverimo da je sve u redu tada prelazimo na stampanje. Da bismo ubacili slike koji su sastavni deo Excela potrebno je odabrati u novootvorenom meniju Clipart . Ubacivanje slika Slike u Excelu ubacujemo preko padajuceg menija Insert opcija Picture. Iznad statusne linije pri dnu ekrana pojavljuje se paleta pomocu koje mozemo ubacivati linije. Selection ce odstampati samo selektovani deo. strelice. Ako ova opcija nije ukljucena prvo se stampaju prva strana u izabranom broju kopija. zatim druga strana itd. pravougaonike I krugove. Page Arange definise koje delove dokumenta zelimo da stampamo. pa treca I ostale redom. Number of copies odredjuje u koliko primeraka stampamo nas dokument. Ubacivanje vktorske grafike Za ubacivanje vektorskih oblika potrebno je ukljuciti paletu za crtanje. U slucaju ubacivanja slike negde sa vaseg hard diska potrebno je iz padajuceg menija Insert opcija P ictures I iz novootvorenog menija izabrati opciju From file.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful