Starovanje Excela

Excel mozemo startovati na dva nacina. Prvi nacin je da dva puta kliknemo na ikonicu Microsoft Office
Excel 2003, a drugi nacin je preko dugmeta Start, opcija Programs, pod opcijom Microsoft Office I u
novootvorenom meniju pronadjemo ikonicu Microsoft Office Excel 2003.

Radno okruzenje

Radno okruzenje Excela cine:

 Naslovna linija, koja se nalazi na samom vrhu ekrana I tu se nalazi ispisano ime dokumenta sa kojim
trenutno radimo I ime programa.
 Traka sa menijima ili padajuci meniji, nalaze se odmahi ispod naslovne linije. U njoj se nalaze meniji u
koje su grupisani razni alati I operacije programa Excel.
 Paleta Standard ili paleta sa standardnim alatkama se nalazi ispod trake sa menijima I sadrzi najcesce
koriscene alate Iz padajucih menija.
 Paleta Format ili paleta za formatiranje sadrzi alate koji se koriste za formatiranje celija
 Traka za formula je traka gde se unosi formula za celiju sa kojom radimo
 Statusna linija opisuje u svom levom uglu stanje u kojem se nalazi program, da li je ukljuceno
prekucavanje, kucanje velikih slova I td.
 Klizaci horizontalni I vertikalni omogucavaju pomeranje papira kako bismo videli sve celije

Radni papir i celija

Radni papir i celija su osnovni elementi rada u Excelu. Svaki document sa kojim radimo u Excelu naziva
se sveska ili knjiga. Da bismo odvojili znacajne celine u okviru jednog dokumenta koristimo radne papire
koji cine knjigu. Dakle, jedan radni papir mozemo koristiti za proracun licnih dohodaka, jedan za
cenovnik itd. Sam radni papir sastavljen je od celija. Svaka celija moze sadrzati tekst ili brojeve i za svaku
od njih mozemo definisati tip celija. Celije se u Excelu mogu povezivati tako da jedna od druge zavise i
na taj nacin formirati formule po kojima se racunaju vrednosti.

Ubacivanje novog radnog papira

Ubacivanje novog radnog papira vrsi preko padajuceg menija Insert opcija Worksheet ili ako pritisnemo
desni taster misa na bilo koju od kartica postojecih radnih papira koji se nalaze iznad statusne linije.
Otvara se novi meni u koji odabiramo opciju Insert, a u novootvorenom prozoru dovoljno je da kliknemo
na taster OK.

Uklanjanje radnog papira

Uklanjanje radnog papira vrsimo pritiskom desnog taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da
obrisemo i u novootvorenom meniju biramo opciju Delete. Otvara se novi prozor u kome sa OK
potvrdjujemo brisanje.

Menjanje imena radnog papira

Ako zelimo da promenimo ime radnog papira pritisnemo desni taster misa na karticu radnog papira cije
ime zelimo da promenimo, a zatim u novootvorenom meniju kliknemo na Rename, nakon toga upisemo
novo ime radnog papira i pritisnemo taster Enter.
1
 Premestanje i kopiranje radnog papira

Ako zelimo da promenimo redosled radnih papira ili da napravimo kopiju nekog radnog papira onda
kliknemo na desni taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da premestimo ili da kopiramo, a
zatim izaberemo opciju Move or Copy. Otvara se sledeci prozor: Polje To book govori u koju knjigu
zelimo da premestimo radni papir. Polje Before sheet govori pre kog radnog papira zelimo da postavimo
odabrani radni papir. Opcija Move to end papir salje na kraj sveske. Ukoliko je oznaceno polje Create a
copy bice napravljena kopija radnog papira. Na kraju sa OK potvrdimo odabrane opcije.

Selektovanje radnih papira

Kada je potrebno obrisati vise radnih papira ili na njima vrsiti neke izmene potrebno ih je prvo oznaciti
tj. Selektovati. To cinimo pritiskanjem levog tastera misa na kartice radnih papira koja se nalaze iznad
statusne linije drzeci taster CTRL za pojedinacno selektovanje ili taster SHIFT za selektovanje susednih
radnih papira.

Upisivanje i kretanje po celijama

Da bismo upisali podatak u odredjenu celiju potrebno je da levim tasterom misa kliknemo na nju. Celija
postaje uokvirena crnim pravougaonikom. Pritiskom na bilo koji taster sa tastature pocinje unos
podataka u selektovanu celiju. Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili strelicama
pomeriti kursor na neku drugu celiju. Excel sam raspoznaje odredjene tipove podataka. Ukoliko ukucate
broj, Excel ce ga odmah premestiti u desnu stranu celije. Ukoliko je tekst u pitanju on ostaje da levoj
strani celije. Ukoliko kursor postavimo na celiju koja vec sadrzi neki tekst i kada kreneom sa
ukucavanjem, tada ce tekst koji se nalazio u celiji biti obrisan i pojavice se novi uneti tekst. Pomeranje
kursora na odredjenu celiju najlakse je izvrsiti klikom levog taster misa na tu celiju. Medjutim u
kompleksnim tabelama koje prelaze jednu stranu radnog papira lakse je nekad direktno otici na zeljenu
celiju. Za to koristimo padajuci meni Edit i opciju Go to… U novom prozoru u polju Go to dovoljno je
ukucati poziciju celije, recimo A70 i pritisnuti OK. Kursor ce se naci na navedenom mestu. Ukoliko treba
selektovati vise celija, recimo od celija A2 do B6 tada kursor misa pozicioniramo na celiju A2, pritisnemo
levi taster misa i ne pustajuci ga kursor postavljamo na celiju B6. Nakon pustanja levog tastera misa,
crnim okvirom selektovane su celije od A2 do B6. Ukoliko zelimo da selektujemo celu kolonu ili red,
dovoljno je kliknuti na broj reda ili slovo kolone koju zelimo da selektujemo koje se nalaze levo i iznad
prostora sa celijama. Ceo radni papir selektujemo klikom na taster iznad broja redova i levo od slova
kolona. Za selektovanje pojedinacnih celija potrebno je drzati taster CTRL na tastaturi i kliktati na
pojedinacne celije koje zelimo da oznacimo. Brisanje teksta iz celije se vrsi tako sto oznacimo celiju koju
zelimo da obrisemo a yatim pritisnemo taster Delete. Moguce je obrisati i vise celija odjednom tako sto
cemo ih prvo sve selektovati a zatim pritisnuuti taster Delete.

Formatiranje celije

Podesavanje tipa celija

Podesavanje tipa celije se vrsi preko padajuceg menija Format opcija Cells. Nakon pokretanja ove opcije
otvara se novi prozor u polju Category pojavljuje se lista mogucih tipova podataka u celiji. U polju
Semple vidimo kako ce izgledati podatak nakonj promene tipa. Navescemo nekoliko bitnih tipova.
Number predstavlja broj. U ovoj opciji mogce je birati zapis broja i broj decimalnih mesta. Currency

2
predstavlja valutu. Moguce je birati valutu i zapis valute. Date predstavlja datum. Bira se zapis datuma.
Time predstavlja vreme i bira se nacin zapisa vremena. Koristi se i Custom koji predstavlja korisnicki tip.

Podesavanje decimala

Kod unosa brojeva mozemo unapred odrediiti koliko decimal zelimo da broj ima. To cinimo na sledeci
nacin: oznacimo celiju ili celije kojima zelimo da odredimo broj decimal. U padajucem meniju Format
odaberemo opciju Cells. U kartici Number u polju Category odaberemo Number. U polju Decimal Places
biramo broj decimal. Ako oznacimo polje Use 1000 (Tousend) Separator koristice se razdvajanje hiljada
zarezom, a u polju Negative numbers biramo izgled negativnog broja, potom kliknemo na OK da
potvrdimo promenu tipa celija. Decimale mozemo namestati i preko ikonica Increase Decimals i
Decrease Decimals iz palete Format. Brojevima u oznacenim celijama pritiskom na prvo dugme
povecace se broj decimala a na drugo smanjivati.

Podesavanje datuma i vremena

Ukoliko u nekoj celiji zelimo da se nadje datum pogodno bi bilo da pre ukucavanja datuma za tip celije
odaberemo datum. Veoma je bitno to da pri formatiranju tipa celija kada je u pitanju datum odabirom
kategorije celije Date naseg zapisa, datuma nema tako da koristimo opciju Custom koja se nalazi na
kraju liste. Zatim u listi type odabiramo zapis d:m:yyyy. Kod tipa vremena nema takvih problema.
Dovoljno je u kategoriji odabrati Time i u listi Type tip nacina prikaza vremena koji nama odgovara.

Podesavanje valute

Ako zelimo da se u celiji nadje oznaka valute tada ne smemo kucati u celiju broj i slovima oznaku valute,
vec je potrebno ukucati samo broj a zatim Excelu reci da broj u datoj celiji predstavlja valutu cime ce se
pored broja naci i naziv valute. Za to je potrebno prvo oznaciti celiju u kojoj smo ukucali vrednost bez
imena valute. U padajucem meniju Format odabrati opciju Cells a zatim karticu Number, u polju
Category, odabrati Currency sto znaci valuta, a zatim u polju Symbol odabrati valutu odnosno njen
symbol. Takodje mozemo podesiti koliki broj decimalnih mesta zelimo za valutu kao i kako ce izgledati
negativan broj. Zatim sa OK potvrdjujemo promenu tipa celije.

Poravnanje teksta u celiji

Poravnanje teksta se vrsi kako horizontalno tako i vertikalno. Horizonatlno poravnanje moguce je izvrsiti
iz palete Format koristeci alate za centriranje teksta, koji centriraju tekst levo, u sredinu i desno, a
poslednje dugme sluzi za spajanje celija u jedno i centriranje teksta koji se nalazi u njima u sredinu.
Vertikalno poravnanje kao i horizontalno vrsi se preko opcije Format cells iz padajuceg menija Format.
Odabirom kartice Alignment pojavljuje se novi prozor. Polje Horizontal predstavlja horizontalno
poravnanje, a polje Vertical predstavlja vertikalno poravnanje. Preko polja Indent moguce je postaviti
koliko ce tekst biti pomeren od leve ivice celije. Polje Orientation nam nudi mogucnost da tekst
okrecemo u celiji pod odredjenim uglom. Veoma su bitne stavke pod poljem Text control. Ako je
oznaceno polje Wrap text tada ce tekst ukoliko ne moze da stane u celiju biti prelomljen u dva ili vise
redova. Ukoliko je oznaceno polje Shrink to fit tada ce velicina slova biti smanjena toliko da tekst stane u
celiju. Merge cells sluzi za spajanje celija.

3
Podesavanje slova u celiji

Velicinu i tip slova u celiji mozemo podesiti preko palete Format koristeci alat Font z a promenu tipa
slova i alat Size za promenu velicine slova. Tekst je moguce i podebljati, iskositi i podvuci, za to se koriste
ikone Bold, Italic i Underline.

Promena boje pozadine celije

Boju pozadine celije menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju pozadine zelimo da
promenimo, zatim pritisnemo levim tasterom misa crnu strelicu pored ikone kantice Fill color u paleti
Format, zatim odabiramo boju kojom zelimo da bude popunjena pozadina selektovanih celija i time smo
izvrsili bojenje pozadine.

Promena boje teksta

Boju teksta u celijama menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju teksta zelimo da promenimo.
Zatim pritisnemo levi tasterom misa na crnu strelicu pored ikone Font Color i u prozoru odaberemo
novu boju teksta u celijama.

Podesavanje sirine kolona

Sirinu kolona podesavamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa imenom kolone oznacenu
slovom iznad celija. Kursor misa postaje crna uspravna linija sa strelicama levo i desno. Drzeci pritisnut
levi taster misa pomeramo sirinu kolonekoliko zelimo i na kraju pustimo levi taster misa.

Promena visine reda

Visinu reda menjamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa brojem reda levo od celija. Kursor
misa postaje horizontalna crna crtica sa strelicama na gore i dole. Zatim drzeci pritisnut levi taster misa
povlacimo mis na gore ili na dole smanjujuci ili povecavajuci visinu reda. Nakon namestanja pustimo levi
taster misa.

Dodavanje kolona

Kolonu dodajemo tako sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada koloni ispred koje zelimo da
ubacimo novu kolonu a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Columns.

Dodavanje redova

Red dodajemo sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada redu iznad kojeg zelimo da ubacimo novi
red a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Rows.

Brisanje kolona ili reda

Brisanje kolone ili reda vrsimo tako sto desnim tasterom misa kliknemo na ime kolone ili broj reda a
potom u novootvorenom meniju odaberemo opciju Delete. Nakon toga ako smo obrisali kolonu sve
kolone desno od nje premestaju se u levo za jedno mesto, a u slucaju brisanja reda za jedno mesto gore
se premestaju redovi ispod obrisanog reda.

4
 Spajanje celija

Spajanje celija podrazumeva spajanje vise celija u jednu celiju. Spajanje celija se vrsi tako sto
selektujemo celije koje zelimo da spojimo a potom u padajucem meniju Format odaberemo Cells a tada
u kartici Allignment obelezimo polje Merge cells. Potom potvrdimo odabranu opciju sa OK. Ponekad
pogresno spojimo celije pa je potrebno spojene celije vratiti u stanje gde je svaka za sebe a to se radi
tako sto oznacimo celiju koja je spojena a zatim u padajucem meniju Format odaberemo opciju Cells, u
kartici Alignment iskljucimo obelezeno polje Merge cells.

Uokvirivanje celija

Iako je radni papir podeljen na celije i izmedju njih postoje sive linije one pri stampanju nece biti vidljive.
Da bismo podesili linije koje ce biti vidljive na stampi potrebno je selektovati celije ciji okvir zelimo da
menjamo i preko padajuceg menija Format, opcija Cells odabrati karticu Border. U polju Line biramo stil
linije kojom cemo iscrtavatiokvire i boju linije. U polju Presets biramo None da bi celije bile bez okvira a
Outline da bismo uokvirili spoljne ivice. Plje Border koristimo kada nam netrebaju samo uokvirene
spoljne ivice vec mozda i iscrtane unutrasnje ili dijagonalne linije. Klikom na dugme koje prikazuje
pravac linije ukljucujemo ili iskljucujemo iscrtavanje linija tog pravca.

Premestanje celija

Premestanje celija vrsimo tako sto selektujemo celije koje zelimo da premestimo. Zatim pomerimo
kursor misa na ivici selekcije negde oko crne tamne linije i tada bi kursor trebao da se pretvori u belu
strelicu. Zatim drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo selektovane celije na mesto gde zelimo da ih
premestimo. Potom pustimo levi taster misa. Na ovaj nacin podaci se vise ne nalaze u celijama u kojima
su bili vec samo u onima u koje smo ih premestili. Drugi nacin za premestanje celija je da koristimo
opciju Cut iz palete Standard. To se radi na sledeci nacin. Selektujemo celije koje zelimo da premestimo,
zatim pritisnemo dugme Cut iz palete Standard. Time su selektovane celije zapamcene u memoriji
racunara a oko zapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir. Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa
na celiju gde zelimo da se nadju premestene celije i pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije
su se nasle na papiru.

Kopiranje celija

Celije kopiramo na sledeci nacin. Selektujemo celije koje zelimo da kopiramo, potom pritisnemo dugme
Copy iz palete Standard, cime su selektovane celije zapamcene u memoriji racunara, a oko zapamcenih
celija pojavio se trepcuci okvir. Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa na celiju gde zelimo nadju
kopirane celije a potom pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije su se nasle na papiru. Celije
je moguce iskopirati koristeci mali crni kvadrat u donjem desnom uglu selekcije. Ako kursor misa
postavimo na mali crni kvadrat on se pretvara u crni krstic. Pritiskom levog tastera misa ne pustajuci ga
mozemo razvuci selektovani deo. Nakon pustanja levog tastera misa ceo oznaceni deo bice popunjen
selektovanim delom.

Snimanje dokumenta

Ako zelimo da sacuvamo dokument da bi se kasnije mogao koristiti treba da ga snimimo na hard disk.
Snimanje dokumenta se vrsi tako sto iz padajuceg menija File izaberemo opciju Save. Ako je to prvi put
da snimamo taj dokument pojavice se prozor Save as u kojem Excel trazi od nas da unesemo ime tog
5
dokumenta odnosno pod kojim imenom da ga snimi na hard disk. Preko polja Save in mozemo odabrati
folder u kome zelimo smestimo nas dokument a mozemo napraviti novu fasciklu za nas dokument
klikom na ikonu Cerate new folder. U polje file name treba ukucati ime dokumenta i potom kliknuti na
dugme Save. Ovim je operacija snimanja dokumenta zavrsena. Ako dokument koji zelite da snimite vec
ima svoje ime, ranije je vec snimljen pod tim imenom onda se snimanje obavlja automatski bez
otvaranja posebnih prozora samo odabirom operacije Save iz padajuceg menija File. Umesto operacije
Save iz File menija za snimanje dokumenta mozemo koristiti i ikonu Save iz trake sa alatima. Bitno je
napomenuti da svaki put kad nacinimo promenu u nasem dokumentu ako zelimo da ta promena bude
zapamcena moramo izvrsiti snimanje dokumenta. Operaciju Save as iz File menija koristimo kada
hocemo da neki dokument snimimo pod drugim imenom ili u drugi direktorijum na hard disku ili mozda
na disketu.

Zatvaranje dokumenta

Dokument se u Excelu moze zatvoriti na vise nacina a najcesce se to vrsi klikom na ikonu X u gornjem
desnom delu prozora. Drugi nacin za zatvaranje aktivnog dokumenta je da se izabere opcija Close iz
padajuceg menija File. Ukoliko pokusamo da zatvorimo neki dokument a da ga pre toga nismo snimili
pojavljuje se prozor kojim nas Excel obavestava da promene u dokumentu nisu snimljene i pita nas da li
treba snimiti dokument pre zatvaranja. Ukoliko odgovorimo sa Yes izmene u dokumentu ce biti
snimljene odgovor No znaci da necemo da snimimo izmene a Cancel sluzi da ponistimo naredbu za
izlazak iz programa i da se vratimo u Excel.

Otvaranje novog dokumenta

Prilikom svakog startovanja Excela otvara se i nova prazna sveska u kojoj mozemo da zapocnemo rad.
Ako zedlimo da otvorimo novi prazan dokument koristimo ikonu New blank document iz palete
Standard. Novi dokument moze se otvoriti i preko padajuceg menija File opcijom New. Odabirom
ponudjenog Blank workbook u prozoru sa desne strane otvara se novi dokument za rad.

Otvaranje postojeceg dokumenta

Ako zelimo da otvorimo neki vec postojeci dokument koji se nalazi na disku racunara koristimo ikonu
Open iz palete Standard ili opciju Open iz padajuceg menija File. Otvara se prozor Browse koji pokazuje
sadrzaj My Documents direktorijuma. Odaberemo misem dokument koji zelimo da otvorimo i kliknemo
na dugme Open ili dva puta brzo kliknemo na taj dokument. Ukoliko se dokument koji zelimo da
otvorimo ne nalazi u direktorijumu My Documents onda ga trebamo potraziti u onom direktorijumu u
kojem mislimo da se on nalazi i to radimo preko polja Look in tako sto kliknemo na malu crnu strelicu
koja se nalazi sa strane i odaberemo novi direktorijum.

Rad sa formulama

Najznacajniji deo Excela tj. sustina njegovog koriscenja jesu formule. Pomocu niih povezujemo vise celija
i koristimo racunar da radi za nas. Excel za nas izracunava prosek, trazi najvece vrednosti, racuna
maksimalan dohodak kao i mnogo toga drugog. U principu rad sa svim formulama je slican. Aktiviranje
formula se izvodi tako sto oznacimo celiju u kojoj zelimo da ukucamo formulu i pritisnemo znak jednako
na tastaturi. Time smo Excelu naznacili da ce ova celija biti upotrebljena za formulu. Tada se menja
izgled trake za formule koja se nalazi odmah ispod palete Format. U levom kraju pojavljuje se dugme sa

6
formulama na kom pise SUM, crna strelica sluzi za odabir drugih cesto koriscenih funkcija. Polje Cancel
sluzi za ponistavanje formule. Polje Enter sluzi za potvrdu ukucane formule, dok se fx moze koristiti
umesto kucanja znaka = preko tastature kada u celiji aktiviramo formule. Nakon aktiviranja celije za
unos formule potrebno je odabrati formulu koju ce racunati vrednost u celiji. To moze biti suma vise
celija, mozemo traziti najmanju vrednost grupe celija ili prosek njihovih vrednosti. Sve u svemu sto se
tice formula Excel nudi mnogo mogucnosti.

Suma vise celija

Ako zelimo da saberemo celije A1 B1 i C1 i da se nihova suma nadje u celiji D1 uradicemo sledece:
Oznacimo celiju D1 pritiskom levog tastera misa na nju. Pritisnemo ikonu Autosum iz palete Standard i
tada se na ekranu pojavljuje odredjena slika. Excel je sam prepoznao celije koje zelimo da saberemo i
one su oznacene trepcucim pravougaonikom. U traci za formule kao i u celiji pojavljuje se ispisana
formula koju smo aktivirali. Na kraju potrebno je potvrditi formulu klikom na Enter u traci za formule.
Tada se na ekranu nalazi rezultat formule u celiji D1.

Sabiranje, oduzimanje, mnozenje i deljenje

Sabiranje celija se vrsi na sledeci nacin. Oznacimo celiju u kojoj zelimo da se nadje suma celija koje
sabiramo. Zatim pritisnemo jednako u traci za formule ili na tastaturi. Otvara se prozor ispod trake za
formule. Pojavljuje se i trepcuci kursor u celiji odmah posle znaka jednako ocekujuci od nas da unesemo
formulu. Nakon toga kliknemo na celiju u kojoj se nalazi prvi sabirak, zatim pritisnemo taster + na
tastaturi cime smo naznacili da se radi o sabiranju, zatim kliknemo na celiju u kojoj se nalazi drugi
sabirak.kliknemo na Enter da bi potvrdili formulu. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi zbir celija. U
traci za formule vidimo kako glasi formula oznacene celije. Isti princip se primenjuje i za oduzimanje,
mnozenje i deljenje.

Kombinovane operacije

Moguce je i kombinovanje operacija sabiranja, oduzimanja, deljenja i mnozenja kao i drugih funkcija.
Recimo da zelimo da izvedemo sledecu formulu D4=A3/(B4+C4). Namerno uzimamo vrednosti iz
razlicitih redova da pokazemo da je moguce vrsiti operacije nad bilo kojim celijama. Oznacimo celiju D4,
kliknemo na = u traci za formule ili na tastaturi, otvara se prozor ispod trake za formule. Pojavljuje se i
trepcuci kursor u oznacenoj celiji odmah posle znaka = ocekujuci od nas da unesemo formulu. Nakon
toga kliknemo misem na celiju A3 a zatim na tastaturi kucamo znak podeljeno da bi oznacili operaciju
deljenja. Zatim na tastaturi kucamo znak otvorena zagrada da bismo otvorili zagradu u kojoj cemo vrsiti
sabiranje. Zatim kliknemo na celiju B4, a potom + da bismo oznacili operaciju sabiranja, zatim kliknemo
na celiju C4 a potom zatvorenu zagradu dabismo zatvorili operaciju sabiranja. Kliknemo na Enter da bi
potvrdili formulu. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule. U traci za formule vidimo
kako glasi formula oznacene celije.

Minimum i maksimum

Jedna od cesto koriscenih funkcija kod Excela kao i kod proracuna jeste pronalazenje minimuma ili
maksimuma. Postupak je slican u oba slucaja samo se koriste dve razlicite funkcije. Za minimum se
koristi MIN a za maksimum MAX. Argumenti obe funkcije su grupe celija iz kojih se pronalazi minimum
ili maksimum. Maksimum grupe celija pronalazimo tako sto prvo selektujemo celiju u kojoj cemo da
7
smestimo rezultat. Kliknemo na jednako u traci za formule ili znak = na tastaturi, a sama traka se menja i
omogucava nam da biramo formule tako sto u traci za foermule kliknemo na crnu strelicu koja ser nalazi
pored poslednje koriscene funkcije obicno pise SUM, otvara se prozor sa cesto koriscenim funkcijama a
na kraju i opcija More functions u slucaju da funkcija koju trazimo nije medju gore navedenim.
Minimum i maksimum su obicno medju njima. Medju funkcijama odaberemo funkciju MAX. Otvara se
prozor u kom Excel od nas trazi da unesemo celiju ili grupu celija u kojima ce traziti maksimum. Ukoliko
je ovaj prozor zaklonio celije koje treba da selektujemo tada klikom na dugme desno od unosa prozor
trenutno samo sklanjamo i omogucavamo selektovanje. Tada selektujemo celije medju kojima trazimo
maksimum. Vratimo se na prozor koji je bio malopre otvoren klikom na isto dugme. Kliknemo na OK da
bi potvrdili formulu za maksimum selektovanih celija ili Cancel da ponistimo aktiviranje formule.
Minimum se trazi na isti nacin samo sto se umesto MAX koristi funkcija MIN.

Srednja vrednost

Srednju vrednost grupe celija izracunavamo tako sto prvo selektujemo celiju gde zelimo da se nadje
rezultat. Zatim kliknemo na =, otvara se prozor ispod trake za formule i u traci za formule kliknemo na
crnu strelicu koja se nalazi pored poslednje koriscene funkcije, odaberemo funkciju AVERAGE. Otvara se
prozor u kojem Excel od nas trazi da unesemo celije ili grupu celija u kojima ce traziti srednju vrednost.
Selektujemo celije kojima trazimo srednju vrednost, zatim kliknemo na OK da potvrdimo formulu

Rad sa procentima

Rad sa procentima realizuje se preko tastera postotak sa tastature kao i sa dugmetom Percent Style iz
palete Format. Klikom na ovo dugme broj u decimalnom zapisu pretvara se u broj u procentima. Recimo
da zelimo da izracunamo koliki je procenat 22 od 64. Uradicemo sledece. Oznacimo praznu celiju,
pritisnemo =, kliknemo na celiju sa brojem 22 a potom ukucamo znak podeljeno, zatim kliknemo na
celiju sa brojem 64, onda kliknemo na Enter. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule.
Nakon toga celija sa rezultatom ostaje selektovana i potrebno je jos samo dobijeni rezultat pretvoriti u
procente. To cinimo tako sto kliknemo na ikonu postotak u paleti Format cime je broj pretvoren u
procente.

Funkcija uslova IF

Funkcija IF predstavlja naredbu sa kojom postavljamo uslov kojim regulisemo vrednosti celije.
Pretpostavimo da imamo sledecu situaciju: u celijama A2, A3, A4 i B2, B3 i B4 imamo vrednosti koje
zelimo da uporedimo odnosno da proverimo da li su vrednosti iz kolone A vece od vrednosti iz kolone B.
Ukoliko je A2 vece od B2 zelimo da se u celiji C2 ispise Prvi broj je veci a u suprotnom Drugi broj je veci. I
tako redom za A3 i B3, i A4 i B4. To postizemo komandom IF na sledeci nacin: Prvo oznacavamo celiju
C2, zatim kliknemo na =, odabiramo funkciju IF. Pojavljuje se novi prozor. U polju Logical test potrebno
je ukucati logicki test. U ovom slucaju to je test provere veceg broja a konkretno potrebno je uneti
A2>B2. U polje Value if true potrebno je uneti vrednost koju ce celija uzeti ukoliko je tacna vrednost iz
Logical test dakle ukoliko je A2>B2. Tu upisemo Prvi broj je veci. U polje Value if false potrebno je upisati
vrednost koju celija uzima ukoliko logicki test netacan, dakle Drugi broj je veci. Nakon toga pritisnemo
taster OK za potvrdu logickog testa.

8
 Kopiranje formula

Kopiranje formula je veoma korisno. Da nebismo kucali istu formulu vise puta postoje dva nacina
kopiranja formule. Objasnicemo prvo u slucaju kada su celije susedne. Da bi iskopirali formulu iz C2 u C3
i C4 uradimo sledece: oznacimo celiju C2, potom kursor misa dovedemo na donji desni ugao celije C2
tako da se pojavi crni krstic, drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo mis na dole dok ne oznacimo
celije C3 i C4, potom pustimo levi taster misa. Nakon toga u celijama smo dobili rezultat funkcije IF.
Kopiranjem je moguce i koriscenjem Clipboarda odnosno naredbi Cut, Copy i Paste. Ovaj nacin kopiranja
koristi se kada celije nisu susedne. Kopiranje vrsimo na sledeci nacin. Oznacimo celiju ciju formulu
zelimo da iskopiramo, pritisnemo dugme Copy i tada celija dobija trepereci okvir, potom oznacimo celiju
u kojoj zelimo da iskopiramo formulu, a zatim pritisnemo taster Paste. Na ovaj nacin iskopirali smo
formulu. Medjutim, kao i u prethodnom slucaju doslo je do promene argumenata. Ovo menjanje celija
je moguce spreciti ako ih navedemo kao konstante odnosno fiksiramo ih.

Fiksiranje celija u formulama

Ponekad je potrebno pri kopiranju formula da neke celije ostaju fiksirane. Recimo da nam je potrebna
konverzija dinara u Euro. U jednoj celiji ce se nalaziti kurs izmedju dve navedene valute. Veoma korisna
stvar je ako na ovaj nacin izvedemo izracunavanje jer promenom ove jedne celije menjamo sve
rezultate. Neka je u polje B1 upisana vrednost Eura u dinarima. To polje cemo koristiti pri konverziji i
ono ce biti fiksirano. Celije fiksiramo tako sto u formuli postavimo znak $ ispred kolone da bismo
fiksirali kolonu ili znak $ ispred reda da bismo fiksirali red. Recimo ako u formuli upisemo $B$1 fiksirali
smo celiju B1. Da bismo izracunali vrednost celija od A3 do A6 u Eurima potrebno je da uradimo sledece:
Prvo oznacimo celiju B3, kliknemo na znak =, potrebno je upisati A3/$B$1, kliknemo na Enter da
potvrdimo formulu. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule. Sada je potrebno izvrsiti
kopiranje celije tako sto kursor misa postavimo na desni donji ugao celije B3, drzeci pritisnut levi taster
misa povlacimo ga na dole do celije B6, potom pustamo levi taster misa. Nakon dobijanja rezultata
potrebno je formatirati tip celije, odnosno naznaciti da je rec o valuti kao sto je to uradjeno i sa dinarima
i podesiti broj decimala. Format>Cells>Number>Curency.

Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF

Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF se koristi kada je vrednosti u celijama potrebno sabrati samo ako je
ispunjen odredjen uslov. Na primer treba da saberemo vrednosti celija od B1 do B5 u celiji C1 i to tako
sto na sumu C1 dodajemo B1 samo ako je A1=sever, dodajemo B2 samo ako je A2=sever itd. To cinimo
na sledeci nacin. Prvo oznacimo celiju C1, kliknemo na =, odaberemo SUMIF, pojavljuje se novi prozor.
Polje Range sluzi za ukucavanje indeksa grupe celija koje sluze za proveru dakle treba ukucati A1:A5.
Dvotacka se koristi da oznaci od-do, odnosno niz celija. Criteria predstavlja kriterijum koji treba da
ispune celije iz polja Range da bi iz polja Sum Range bile dodate na sumu, u ovom slucaju to je =sever. U
polje Sum Range potrebno je ukucati indeks celija koje se dodaju na sumu, u ovom slucaju B1 do B5.
Nakon toga kliknemo na OK da potvrdimo upotrebu funkcije. Dobijamo rezultat, sto znaci da je zbir
celija po zadatom kriterijumu 18.

Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF

Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF veoma je slicna sa funkcijom SUMIF. Razlika je u tome sto
SUMIF pravi sumu u zavisnosti od uslova, dok COUNTIF samo prebrojava celije koje zadovoljavaju uslov.
9
Na primer u celiji B1 zelimo da se pojavi broj celija od A1 do A5 cija je vrednost veca ili jednaka 5. Prvo
oznacimo celiju B1, kliknemo na =, odaberemo COUNTIF. Postoji mogucnost da se funkcija COUNTIF ne
nalazi na listi, tada je potrebno odabrati More functions i u novootvorenom prozoru pronaci funkciju.
Pojavljuje se novi prozor. Polje Range predstavlja grupu celija u kojoj se vrsi provera. U ovom slucaju
potrebno je ukucati A1:A5. Polje Criteria sluzi za postavljanje kriterijuma, u ovom slucaju to je >=5.
Potvrdimo formulu sa OK. Dobijamo rezultat 3 sto znaci da postoje tri broja koja zadovoljavaju trazeni
kriterijum.

Grafikoni

Za graficko predstavljanje tabela uradjenih u Excelu koristimo grafikone. Oni na jednostavan i jasan
nacin prikazuju rast ili pad vrednosti, odnose medju njima itd. Postupak postavljanja grafikona na radnu
povrsinu Excela sastoji se iz vise koraka. Podrazumeva se da nam je potrebna tabela koju zelimo da
prikazemo grafikonom. Za pocetak potrebno je da prvo oznacimo celu tabelu. Izradu grafikona mozemo
pokrenuti preko padajuceg menija Insert, opcija Chart Ili preko dugmeta Chart Wizard u paleti Standard.
Otvara se prozro u kom biramo vrstu grafikona koji ubacujemo. Klikom na bilo koji clan liste polja Chart
type u polju Chart Subtype prikazuju nam se podtipovi tog tipa. Klikom na jedan od podtipova biramo
izgled naseg grafikona. Za prelazak na sledeci korak potrebno je pritisnuti dugme Next. U novom
prozoru pojavljuju se dev kartice. Data range kartica sluzi za biranje mesta gde se nalaze podaci. U polju
Data range nalaze se celije koje smo selektovali pre ubacivanja grafikona odnosno nalaze se celije nase
tabele. Ukoliko smo pogresno selektovali tabelu ili nismo uopste ovde je potrebno oznaciti celije od
kojih pravimo grafikon. Druga stavka je Series in koja vam omogucava da biramo da li ce se istaci redovi
ili kolone u grafikonu. Kartica Series omogucava nam da podesimo serije, da brisemo neke od ubacenih
ili da ubacimo nove. Klikom na Next prelazimo na sledeci prozor. U novom prozoru prva kartica Title
sluzi nam za podesavanje ili ubacivanje naziva grafikona, polje Chart Titles naziva osa x i y. Katrica Axis
nam omogucava da ukljucimo ili iskljucimo prikazivanje osa. Veoma jasan prikaz svega sto namestamo
vidimo u prozoru sa grafikonom. Kartica Gridlines omogucava nam da ukljucimo ili iskljucimo mrezu ose
i ako je uljuceno da biramo gustinu odnosno dali se prikazuju i male i vece mrezice. Kartica Legend
podesava legendu. Ukoliko je obelezeno polje Show legend tada u poljima ispod biramo poziciju
legende. Kartica Labels omogucava prikazivanje dodatne tabele sa podacima koji se nalaze u grafikonu
ako je obelezeno polje Show table. Nakon podesavanje u ovom prozrou potrebno je kliknuti na dugme
Next da bi presli na poslednji prozor za unos grafikona u radni list. Poslednji prozor nudi nam samo dve
mogucnosti: da ovako napravljeni grafikon ubacujemo kao objekat u radni list As object in, i u ovom
slucaju navodimo radni list u kojem zelimo da ubacimo grafikon ili sto je gore ponudjeno da grafikon
ubacimo u novi radni papir. Na svaki od prethodnih prozora tj. koraka mozemo se vracati klikom na
dugme Back. Ukoliko je sve podeseno kako zelimo potrebno je kliknuti na dugme finish i grafikon se
nalazi na radnom listu. Grafikon pomeramo po radnom listu tako sto kursor misa dovedemo na deo
ekrana koji on zauzima i pritisnemo levi taster misa ne pustajuci ga povlacimo mis i grafikon do mesta
gde zelimo da stoji. Crni kvadrati na krajevima grafikona sluze za menjanje velicine grafikona. Ukoliko je
doslo do greske u jednom od koraka u izradi grafikona ili jednostavno zelimo da promenimo neku stavku
tada koristimo padajuci meni Chart koji dobijamo pritiskom desnog klika misa na grafikonu. Opcija Chart
type nas vraca na biranje tipa grafikona, Chart Options nas vraca na prozor sa opcijama grafikona, itd.

10
 Word Art

Za ubacivanje ukrasnog teksta koristimo padajuci meni Insert opciju Picture a zatim u novootvorenom
meniju odaberemo Word Art.

Ubacivanje slika

Slike u Excelu ubacujemo preko padajuceg menija Insert opcija Picture. Da bismo ubacili slike koji su
sastavni deo Excela potrebno je odabrati u novootvorenom meniju Clipart. U slucaju ubacivanja slike
negde sa vaseg hard diska potrebno je iz padajuceg menija Insert opcija Pictures I iz novootvorenog
menija izabrati opciju From file.

Ubacivanje vktorske grafike

Za ubacivanje vektorskih oblika potrebno je ukljuciti paletu za crtanje. To cinim tako sto u padajucem
meniju View u opciji Toolbars obelezimo paletu Drawing. Iznad statusne linije pri dnu ekrana pojavljuje
se paleta pomocu koje mozemo ubacivati linije, strelice, pravougaonike I krugove.

Stampanje dokumenta

Pre nego sto odstampamo nas document korisno je pogledati kako ce sve to izgledati odstampano na
papiru I ako je potrebno izvrsiti jos neke poslednje ispravke dabismo dobili rezultat kakav ocekujemo.
Pregled dokumenta pre stampe omogucava alat Print preview iz palete sa alatkama ili iz padajuceg
menija File. U prikazu koji se pojavi mozemo videti kako ce dokument izgledati na papiru , dali su dobro
podesene margine itd. Ako se uverimo da je sve u redu tada prelazimo na stampanje. Klikom na Close
izlazimo iz ovog prikaza dokumenta.Za stampanje se koristi opcija Print iz padajuceg menija File.
Aktiviranjem ove opcije pojavljuje se prozor gde u polju Printer podesavamo vrstu stampaca I uglavnom
ne treba menjati one opcije koje budu namestene prilikom pojavljivanja ovog prozora. Page Arange
definise koje delove dokumenta zelimo da stampamo. Ako odaberemo opciju All ceo dokument ce biti
odstampan dok opcija Pages dozvoljava da se stampaju samo odredjene stranice koje odredimo.
Number of copies odredjuje u koliko primeraka stampamo nas dokument. Opcija Collate ako je
ukljucena omogucuje da kopije budu slozene po redu, tj. prvo ce biti odstampana jedna kopija pa druga,
pa treca I ostale redom. Ako ova opcija nije ukljucena prvo se stampaju prva strana u izabranom broju
kopija, zatim druga strana itd. Print What nam govori sta ce biti odstampano. Ako je izabrana opcija
Active sheets Excel ce odstampati sve radne listove koji sadrze neki podatak. Selection ce odstampati
samo selektovani deo, dok opcija Entire Workbook stampa celu radnu knjigu. Kada smo zavrsili sa
podesavanjem klikom na dugme na OK dajemo stampacu komandu da zapocne stampanje.

11