P. 1
Excel

Excel

|Views: 730|Likes:
Published by malabeba

More info:

Published by: malabeba on Dec 11, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2012

pdf

text

original

Starovanje Excela Excel mozemo startovati na dva nacina.

Prvi nacin je da dva puta kliknemo na ikonicu Microsoft Office Excel 2003, a drugi nacin je preko dugmeta Start, opcija Programs, pod opcijom Microsoft Office I u novootvorenom meniju pronadjemo ikonicu Microsoft Office Excel 2003. Radno okruzenje Radno okruzenje Excela cine: y Naslovna linija, koja se nalazi na samom vrhu ekrana I tu se nalazi ispisano ime dokumenta sa kojim trenutno radimo I ime programa. y Traka sa menijima ili padajuci meniji, nalaze se odmahi ispod naslovne linije. U njoj se nalaze meniji u koje su grupisani razni alati I operacije programa Excel. y Paleta Standard ili paleta sa standardnim alatkama se nalazi ispod trake sa menijima I sadrzi najcesce koriscene alate Iz padajucih menija. y Paleta Format ili paleta za formatiranje sadrzi alate koji se koriste za formatiranje celija y Traka za formula je traka gde se unosi formula za celiju sa kojom radimo y Statusna linija opisuje u svom levom uglu stanje u kojem se nalazi program, da li je ukljuceno prekucavanje, kucanje velikih slova I td. y Klizaci horizontalni I vertikalni omogucavaju pomeranje papira kako bismo videli sve celije Radni papir i celija Radni papir i celija su osnovni elementi rada u Excelu. Svaki document sa kojim radimo u E xcelu naziva se sveska ili knjiga. Da bismo odvojili znacajne celine u okviru jednog dokumenta koristimo radne papire koji cine knjigu. Dakle, jedan radni papir mozemo koristiti za proracun licnih dohodaka, jedan za cenovnik itd. Sam radni papir sastavljen je od celija. Svaka celija moze sadrzati tekst ili brojeve i za svaku od njih mozemo definisati tip celija. Celije se u Excelu mogu povezivati tako da jedna od druge zavise i na taj nacin formirati formule po kojima se racunaju vrednosti. Ubacivanje novog radnog papira Ubacivanje novog radnog papira vrsi preko padajuceg menija Insert opcija Worksheet ili ako pritisnemo desni taster misa na bilo koju od kartica postojecih radnih papira koji se nalaze iznad statusne linije. Otvara se novi meni u koji odabiramo opciju Insert, a u novootvorenom prozoru dovoljno je da kliknemo na taster OK. Uklanjanje radnog papira Uklanjanje radnog papira vrsimo pritiskom desnog taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da obrisemo i u novootvorenom meniju biramo opciju Delete . Otvara se novi prozor u kome sa OK potvrdjujemo brisanje. Menjanje imena radnog papira Ako zelimo da promenimo ime radnog papira pritisnemo desni taster misa na karticu radnog papira cije ime zelimo da promenimo, a zatim u novootvorenom meniju kliknemo na Rename , nakon toga upisemo novo ime radnog papira i pritisnemo taster Enter. 1

Selektovati. Celija postaje uokvirena crnim pravougaonikom. Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili strelicama pomeriti kursor na neku drugu celiju. Ukoliko kursor postavimo na celiju koja vec sadrzi neki tekst i kada kreneom sa ukucavanjem. Ukoliko je tekst u pitanju on ostaje da levoj strani celije. U ovoj opciji mogce je birati zapis broja i broj decimalnih mesta. Medjutim u kompleksnim tabelama koje prelaze jednu stranu radnog papira lakse je nekad direktno otici na zeljenu celiju. Kursor ce se naci na navedenom mestu. Brisanje teksta iz celije se vrsi tako sto oznacimo celiju koju zelimo da obrisemo a yatim pritisnemo taster Delete. Excel ce ga odmah premestiti u desnu stranu celije. Selektovanje radnih papira Kada je potrebno obrisati vise radnih papira ili na njima vrsiti neke izmene potrebno ih je prvo oznaciti tj. Nakon pustanja levog tastera misa. Za selektovanje pojedinacnih celija potrebno je drzati taster CTRL na tastaturi i kliktati na pojedinacne celije koje zelimo da oznacimo. Polje Before sheet govori pre kog radnog papira zelimo da postavimo odabrani radni papir.Premestanje i kopiranje radnog papira Ako zelimo da promenimo redosled radnih papira ili da napravimo kopiju nekog radnog papira onda kliknemo na desni taster misa na karticu radnog papira koji zelimo da premestimo ili da kopiramo. Formatiranje celije Podesavanje tipa celija Podesavanje tipa celije se vrsi preko padajuceg menija Format opcija Cells. Navescemo nekoliko bitnih tipova. Ukoliko je oznaceno pol je Create a copy bice napravljena kopija radnog papira . dovoljno je kliknuti na broj reda ili slovo kolone koju zelimo da selektujemo koje se nalaze levo i iznad prostora sa celijama. pritisnemo levi taster misa i ne pustajuci ga kursor postavljamo na celiju B6. Na kraju sa OK potvrdimo odabrane opcije. recimo A70 i pritisnuti OK. Otvara se sledeci prozor: Polje To book govori u koju knjigu zelimo da premestimo radni papir. Upisivanje i kretanje po celijama Da bismo upisali podatak u odredjenu celiju potrebno je da levim tasterom misa kliknemo na nju. Ukoliko treba selektovati vise celija. Za to koristimo padajuci meni Edit i opciju Go to U novom prozoru u polju Go to dovoljno je ukucati poziciju celije. recimo od celija A2 do B6 tada kursor misa pozicioniramo na celiju A2. Excel sam raspoznaje odredjene tipove podataka. To cinimo pritiskanjem levog tastera misa na kartice radnih papira koja se nalaze iznad statusne linije drzeci taster CTRL za pojedinacno selektovanje ili taster SHIFT za selektovanje susednih radnih papira. Ceo radni papir selektujemo klikom na taster iznad broja redova i levo od slova kolona. Ukoliko zelimo da selektujemo celu kolonu ili red. Moguce je obrisati i vise celija odjednom tako sto cemo ih prvo sve selektovati a zatim pritisnuuti taster Delete. a zatim izaberemo opciju Move or Copy. Ukoliko ukucate broj. Pomeranje kursora na odredjenu celiju najlakse je izvrsiti klikom levog taster misa na tu celi ju. Opcija Move to end papir salje na kraj sveske. crnim okvirom selektovane su celije od A2 do B6 . Nakon pokretanja ove opcije otvara se novi prozor u polju Category pojavljuje se lista mogucih tipova podataka u celiji. tada ce tekst koji se nalazio u celiji biti obrisan i pojavice se novi uneti tekst . U polju Semple vidimo kako ce izgledati podatak nakonj prom ene tipa. Currency 2 . Number predstavlja broj. Pritiskom na bilo koji taster sa tastature pocinje unos podataka u selektovanu celiju.

U padajucem meniju Format odabrati opciju Cells a zatim karticu Number. 3 . u sredinu i desno. Time predstavlja vreme i bira se nacin zapisa vremena. a polje Vertical predstavlja vertikalno poravnanje. Veoma su bitne stavke pod poljem Text control. U padajucem meniju Format odaberemo opciju Cells. a poslednje dugme sluzi za spajanje celija u jedno i centriranje teksta koji se nalazi u njima u sredinu. Za to je potrebno prvo oznaciti celiju u kojoj smo ukucali vrednost bez imena valute. Podesavanje decimala Kod unosa brojeva mozemo unapred odrediiti koliko decimal zelimo da broj ima. Dovoljno je u kategoriji odabrati Time i u listi Type tip nacina prikaza vremena koji nama odgovara. Preko polja Indent moguce je postaviti koliko ce tekst biti pomeren od leve ivice celije . Poravnanje teksta u celiji Poravnanje teksta se vrsi kako horizontalno tako i vertikalno. Merge cells sluzi za spajanje celija. u polju Category. a u polju Negative numbers biramo izgled negativnog broja . Podesavanje valute Ako zelimo da se u celiji nadje oznaka valute tada ne smemo kucati u celiju broj i slovima oznaku valute. U polju Decimal Places biramo broj decimal. Veoma je bitno to da pri formatiranju tipa celija kada je u pitanju datum odabirom kategorije celije Date naseg zapisa. Ako oznacimo polje Use 1000 (Tousend) Separator koristice se razdvajanje hiljada zarezom. datuma nema tako da koristimo opciju Custom koja se nalazi na kraju liste. Moguce je birati valutu i zapis valute. Odabirom kartice Alignment pojavljuje se novi prozor. Brojevima u oznacenim celijama pritiskom na prvo dugme povecace se broj decimala a na drugo smanjivati. a zatim u polju Symbol odabrati valutu odnosno njen symbol. U kartici Number u polju Category odaberemo Number. To cinimo na sledeci nacin: oznacimo celiju ili celije kojima zelimo da odredimo broj decimal. Kod tipa vremena nema takvih problema. koji centriraju tekst levo. Polje Horizontal predstavlja horizontalno poravnanje. Decimale mozemo namestati i preko ikonica Increase Decimals i Decrease Decimals iz palete Format. Ako je oznaceno polje Wrap text tada ce tekst ukoliko ne moze da stane u celiju biti prelomljen u dva ili vise redova. potom kliknemo na OK da potvrdimo promenu tipa celija. Horizonatlno poravnanje moguce je izvrsiti iz palete Format koristeci alate za centriranje teksta. Koristi se i Custom koji predstavlja korisnicki tip. Zatim u listi type odabiramo zapis d:m:yyyy. Zatim sa OK potvrdjujemo promenu tipa celije. odabrati Currency sto znaci valuta. Polje Orientation nam nudi mogucno st da tekst okrecemo u celiji pod odredjenim uglom. Vertikalno poravnanje kao i horizontalno vrsi se preko opcije Format cells iz padajuceg menija Format.predstavlja valutu. Podesavanje datuma i vremena Ukoliko u nekoj celiji zelimo da se nadje datum pogodno bi bilo da pre ukucavanja datuma za tip celije odaberemo datum. Takodje mozemo podesiti koliki broj decimalnih mesta zelimo za valutu kao i kako ce izgledati negativan broj. vec je potrebno ukucati samo broj a zatim Excelu reci da broj u datoj celiji predstavlja valutu cime ce se pored broja naci i naziv valute. Ukoliko je oznaceno polje Shrink to fi t tada ce velicina slova biti smanjena toliko da tekst stane u celiju. Date predstavlja datum. Bira se zapis datuma.

Zatim drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo mis na gore ili na dole smanjujuci ili povecavajuci visinu reda. 4 . Dodavanje redova Red dodajemo sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada redu iznad kojeg zelimo da ubacimo novi red a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Rows.Podesavanje slova u celiji Velicinu i tip slova u celiji mozemo podesiti preko palete Format koristeci alat Font z a promenu tipa slova i alat Size za promenu velicine slova. Tekst je moguce i podebljati. Drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo sirinu kolonekoliko zelimo i na kraju pustimo levi taster misa. Promena boje teksta Boju teksta u celijama menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju teksta zelimo da promenimo. Kursor misa postaje crna uspravna linija sa strelicama levo i desno. iskositi i podvuci. Kursor misa postaje horizontalna crna crtica sa strelicama na gore i dole. za to se koriste ikone Bold. Podesavanje sirine kolona Sirinu kolona podesavamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa imenom kolone oznacenu slovom iznad celija. Zatim pritisnemo levi tasterom misa na crnu strelicu pored ikone Font Color i u prozoru odaberemo novu boju teksta u celijama. zatim odabiramo boju kojom zelimo da bude popunjena pozadina selektovanih celija i time smo izvrsili bojenje pozadine. Promena boje pozadine celije Boju pozadine celije menjamo na sledeci nacin: Oznacimo celije ciju boju pozadine zelimo da promenimo. Promena visine reda Visinu reda menjamo tako sto kursor misa postavimo na ivicu polja sa brojem reda levo od celija. Italic i Underline. Brisanje kolona ili reda Brisanje kolone ili reda vrsimo tako sto desnim tasterom misa kliknemo na ime kolone ili broj reda a potom u novootvorenom meniju odaberemo opciju Delete. a u slucaju brisanja reda za jedno mesto gore se premestaju redovi ispod obrisanog reda. Nakon namestanja pustimo levi taster misa. zatim pritisnemo levim tasterom misa crnu strelicu pored ikone kantice Fill color u paleti Format. Nakon toga ako smo obrisali kolonu sve kolone desno od nje premestaju se u levo za jedno mesto. Dodavanje kolona Kolonu dodajemo tako sto pozicioniramo kursor u celiju koja pripada koloni ispred koje zelimo da ubacimo novu kolonu a zatim u padajucem meniju Insert odaberemo opciju Columns.

Kopiranje celija Celije kopiramo na sledeci nacin. zatim pritisnemo dugme Cut iz palete Standard. Zatim pomerimo kursor misa na ivici selekcije negde oko crne tamne linije i tada bi kursor trebao da se pretvori u belu strelicu. cime su selektovane celije zapamcene u memoriji racunara. Premestanje celija Premestanje celija vrsimo tako sto selektujemo celije koje zelimo da premestimo. potom pritisnemo dugme Copy iz palete Standard. Spajanje celija se vrsi tako sto selektujemo celije koje zelimo da spojimo a potom u padajucem meniju Format odaberemo Cells a tada u kartici Allignment obelezimo polje Merge cells. Time su selektovane celije zapamcene u memoriji racunara a oko zapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir. To se radi na sledeci nacin.Spajanje celija Spajanje celija podrazumeva spajanje vise celija u jednu celiju. Ako kursor misa postavimo na mali crni kvadrat on se pretvara u crni krstic. Klikom na dugme koje prikazuje pravac linije ukljucujemo ili iskljucujemo iscrtavanje linija tog pravca. Drugi nacin za premestanje celija je da koristimo opciju Cut iz palete Standard. Zatim drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo selektovane celije na mesto gde zelimo da ih premestimo. Selektujemo celije koje zelimo da premestimo. Da bismo podesili linije koje ce biti vidljive na stampi potrebno je selektovati celije ciji okvir zelimo da menjamo i preko padajuceg menija Format. Uokvirivanje celija Iako je radni papir podeljen na celije i izmedju njih postoje sive linije one pri stampanju nece biti vidljive. Plje Border koristimo kada nam netrebaju samo uokvirene spoljne ivice vec mozda i iscrtane unutrasnje ili dijagonalne linije. opcija Cells odabrati karticu Border. Celije je moguce iskopirati koristeci mali crni kvadrat u donjem desnom uglu selekcije. Ako je to prvi put da snimamo taj dokument pojavice se prozor Save as u kojem Excel trazi od nas da unesemo ime tog 5 . Potom potvrdimo odabranu opciju sa OK. Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa na celiju gde zelimo da se nadju premestene celije i pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije su se nasle na papiru. Potom pustimo levi taster misa. Snimanje dokumenta se vrsi tako sto iz padajuceg menija File izaberemo opciju Save. Nakon pustanja levog tastera misa ceo oznaceni deo bice popunjen selektovanim delom. Ponekad pogresno spojimo celije pa je potrebno spojene celije vratiti u stanje gde je svaka za sebe a to se radi tako sto oznacimo celiju koja je spojena a zatim u padajucem meniju Format odaberemo opciju Cells. U polju Line biramo stil linije kojom cemo iscrtavatiokvire i boju linije. Selektujemo celije koje zelimo da kopiramo. Snimanje dokumenta Ako zelimo da sacuvamo dokument da bi se kasnije mogao koristiti treba da ga snimimo na hard disk. Na ovaj nacin podaci se vise ne nalaze u celijama u kojima su bili vec samo u onima u koje smo ih premestili. U polju Presets biramo None da bi celije bile bez okvira a Outline da bismo uokvirili spoljne ivice. Nakon toga pritisnemo levim tasterom misa na celiju gde zelimo nadju kopirane celije a potom pritisnemo dugme Paste iz palete Standard i celije su se nasle na papiru. Pritiskom levog tastera misa ne pustajuci ga mozemo razvuci selektovani deo. u kartici Alignment iskljucimo obelezeno polje Merge cells. a oko zapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir.

Ako zedlimo da otvorimo novi prazan dokument koristimo ikonu New blank document iz palete Standard. Preko polja Save in mozemo odabrati folder u kome zelimo smestimo nas dokument a mozemo napraviti novu fasciklu za nas dokument klikom na ikonu Cerate new folder. Ukoliko pokusamo da zatvorimo n eki dokument a da ga pre toga nismo snimili pojavljuje se prozor kojim nas Excel obavestava da promene u dokumentu nisu snimljene i pita nas da li treba snimiti dokument pre zatvaranja. Aktiviranje formula se izvodi tako sto oznacimo celiju u kojoj zelimo da ukucamo formulu i pritisnemo znak jednako na tastaturi. Drugi nacin za zatvaranje aktivnog dokumenta je da se izabere opcija Close iz padajuceg menija File. Ukoliko odgovorimo sa Yes izmene u dokumentu ce biti snimljene odgovor No znaci da necemo da snimimo izmene a Cancel sluzi da ponistimo naredbu za izlazak iz programa i da se vratimo u Excel. Otvaranje novog dokumenta Prilikom svakog startovanja Excela otvara se i nova prazna sveska u kojoj mozemo da zapocnemo rad. Otvaranje postojeceg dokumenta Ako zelimo da otvorimo neki vec postojeci dokument koji se nalazi na disku racunara koristimo ikonu Open iz palete Standard ili opciju Open iz padajuceg menija File. Excel za nas izracunava prosek. Bitno je napomenuti da svaki put kad nacinimo promenu u nasem dokumentu ako zelimo da ta promena bude zapamcena moramo izvrsiti snimanje dokumenta. sustina njegovog koriscenja jesu formule . ranije je vec snimljen pod tim imenom onda se snimanje obavlja automatski bez otvaranja posebnih prozora samo odabirom operacije Save iz padajuceg menija File. Ovim je operacija snimanja dokumenta zavrsena. Odaberemo misem dokument koji zelimo da otvorimo i kliknemo na dugme Open ili dva puta brzo kliknemo na taj dokument. Operaciju Save as iz File menija koristimo kada hocemo da neki dokument snimimo pod drugim imenom ili u drugi direktorijum na hard disku ili mozda na disketu. Ako dokument koji zelite da snimite vec ima svoje ime. Time smo Excelu naznacili da ce ova celija biti upotrebljena za formulu. Odabirom ponudjenog Blank workbook u prozoru sa desne strane otvara se novi dokument za ra d. Umesto operacije Save iz File menija za snimanje dokumenta mozemo koristiti i ikonu Save iz trake sa alatima. Ukoliko se dokument koji zelimo da otvorimo ne nalazi u direktorijumu My Documents onda ga trebamo potraziti u onom dire ktorijumu u kojem mislimo da se on nalazi i to radimo preko polja Look in tako sto kliknemo na malu crnu strelicu koja se nalazi sa strane i odaberemo novi direktorijum. U polje f ile name treba ukucati ime dokumenta i potom kliknuti na dugme Save. U levom kraju pojavljuje se dugme sa 6 . U principu rad sa svim formulama je slican. Rad sa formulama Najznacajniji deo Excela tj. Zatvaranje dokumenta Dokument se u Excelu moze zatvoriti na vise nacina a najcesce se to vrsi klikom na ikonu X u gornjem desnom delu prozora. Novi dokument moze se otvoriti i preko padajuceg menija File opcijom New. Otvara se prozor Browse koji pokazuje sadrzaj My Documents direktorijuma.dokumenta odnosno pod kojim imenom da ga snimi na hard disk. racuna maksimalan dohodak kao i mnogo toga drugog. Pomocu niih povezujemo vise celija i koristimo racunar da radi za nas. Tada se menja izgled trake za formule koja se nalazi odmah ispod palete Format. trazi najvece vrednosti.

Sabiranje. oduzimanje. Suma vise celija Ako zelimo da saberemo celije A1 B1 i C1 i da se nihova suma nadje u celiji D1 uradicemo sledece: Oznacimo celiju D1 pritiskom levog tastera misa na nju. oduzimanja. Argumenti obe funkcije su grupe celija iz kojih se pronalazi minimum ili maksimum. Kombinovane operacije Moguce je i kombinovanje operacija sabiranja. kliknemo na = u traci za formule ili na tastaturi. Na kraju potrebno je potvrditi formulu klikom na Enter u traci za formule. Postupak je slican u oba slucaja samo se koriste dve razlicite funkcije. crna strelica sluzi za odabir drugih cesto koriscenih funkcija. Oznacimo celiju u kojoj zelimo da se nadje suma celija koje sabiramo. Namerno uzimamo vrednosti iz razlicitih redova da pokazemo da je moguce vrsiti operacije nad bi lo kojim celijama. Recimo da zelimo da izvedemo sledecu formulu D4=A3/(B4+C4). Zatim na tastaturi kucamo znak otvorena zagrada da bismo otvorili zagradu u kojoj cemo vrsiti sabiranje. Za minimum se koristi MIN a za maksimum MAX. To moze biti suma vise celija.kliknemo na Enter da bi potvrdili formulu. mnozenje i deljenje Sabiranje celija se vrsi na sledeci nacin. Nakon tog a u oznacenoj celiji se nalazi zbir celija. zatim kliknemo na celiju C4 a potom zatvorenu zagradu dabismo zatvorili operaciju sabiranja. Zatim kliknemo na celiju B4. deljenja i mnozenja kao i drugih funkcija. Minimum i maksimum Jedna od cesto koriscenih funkcija kod Excela kao i kod proracuna jeste pronalazenje minimuma ili maksimuma. Excel je sam prepoznao celije koje zelimo da saberemo i one su oznacene trepcucim pravougaonikom. Otvara se prozor ispod trake za formule. Kliknemo na Enter da bi potvrdili formulu. Maksimum grupe celija pronalazimo tako sto prvo selektujemo celiju u kojoj cemo da 7 . Sve u svemu sto se tice formula Excel nudi mnogo mogucnosti. zatim pritisnemo taster + na tastaturi cime smo naznacili da se radi o sabiranju. U traci za formule vidimo kako glasi formula oznacene celije. Nakon toga kliknemo misem na celiju A3 a zatim na tastaturi kucamo znak podeljeno da bi oznacili operaciju deljenja. mozemo traziti najmanju vrednost grupe celija ili prosek n jihovih vrednosti. dok se fx moze koristiti umesto kucanja znaka = preko tastature kada u celiji aktiviramo formule. Pojavljuje se i trepcuci kursor u oznacenoj celiji odmah posle znaka = ocekujuci od nas da unesemo formulu. Pritisnemo ikonu Autosum iz palete Standard i tada se na ekranu pojavljuje odredjena slika. Tada se na ekranu nalazi rezultat formule u celiji D1. a potom + da bismo ozn acili operaciju sabiranja. Oznacimo celiju D4. U traci za formule kao i u celiji pojavljuje se ispisana formula koju smo aktivirali. Polje Cancel sluzi za ponistavanje formule. Nakon toga kliknemo na celiju u kojoj se nalazi prvi sabirak. otvara se prozor ispod trake za formule. mnozenje i deljenje.formulama na kom pise SUM. U traci za formule vidimo kako glasi formula oznacene celije. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule. Polje Enter sluzi za potvrdu ukucane formule. zatim kliknemo na celiju u kojoj se nalazi drugi sabirak. Isti princip se primenjuje i za oduzimanje. Pojavljuje se i trepcuci kursor u celiji odmah posle znaka jednako ocekujuci od nas da unesemo formulu. Nakon aktiviranja celije za unos formule potrebno je odabrati formulu koju ce racunati vrednost u celiji. Zatim pritisnemo jednako u traci za formule ili na tastaturi.

Minimum i maksimum su obicno medju njima. A4 i B2. Selektujemo celije kojima trazimo srednju vrednost. odabiramo funkciju IF. zatim kliknemo na celiju sa brojem 64. kliknemo na celiju sa brojem 22 a potom ukucamo znak podeljeno. otvara se prozor sa cesto koriscenim funkcijama a na kraju i opcija More functions u slucaju da funkcija koju trazimo nije medju gore navedenim. Otvara se prozor u kojem Excel od nas trazi da unesemo celije ili grupu celija u kojima ce traziti srednju vrednost. zatim kliknemo na OK d a potvrdimo formulu Rad sa procentima Rad sa procentima realizuje se preko tastera postotak sa tastature kao i sa dugmetom Percent Style iz palete Format. Minimum se trazi na isti nacin samo sto se umesto MAX koristi funkcij a MIN. B3 i B4 imamo vrednosti koje zelimo da uporedimo odnosno da proverimo da li su vrednosti iz kolone A vece od vrednosti iz kolone B . Srednja vrednost Srednju vrednost grupe celija izracunavamo tako sto prvo selektujemo celiju gde zelimo da se nadje rezultat. odaberemo funkciju AVERAGE. Nakon toga celija sa rezultatom ostaje selektovana i potrebno je jos samo dobijeni rezultat pretvoriti u procente. Recimo da zelimo da izracunamo koliki je procenat 22 od 64. Ukoliko je A2 vece od B2 zelimo da se u celiji C2 ispise Prvi broj je veci a u suprotnom Drugi broj je veci. pritisnemo =. otvara se prozor ispod trake za formule i u traci za formule kliknemo na crnu strelicu koja se nalazi pored poslednje koriscene funkcije. Medju funkcijama odaberemo funkciju MAX. dakle Drugi broj je veci.smestimo rezultat. U polje Value if false potrebno je upisati vrednost koju celija uzima ukoliko logicki test netacan . U polju Logical test potrebno je ukucati logicki test. To postizemo komandom IF na sledeci nacin: Prvo oznacavamo celiju C2. Tada selektujemo celije medju kojima trazimo maksimum. onda kliknemo na Enter. To cinimo tako sto kliknemo na ikonu postotak u paleti Format cime je broj pretvoren u procente. Nakon toga pritisnemo taster OK za potvrdu logickog testa. zatim kliknemo na =. U ovom slucaju to je test provere veceg broja a konkretno potrebno je uneti A2>B2. I tako redom za A3 i B3. Zatim kliknemo na =. Ukoliko je ovaj prozor zaklonio celije koje treba da selektujemo tada klikom na dugme desno od unosa prozor trenutno samo sklanjamo i omogucavamo selektovanje. a sama traka se menja i omogucava nam da biramo formule tako sto u traci za foermule kliknemo na crnu strelicu koja ser nalazi pored poslednje koriscene funkcije obicno pise SUM. U polje Value if true potrebno je uneti vrednost koju ce celija uzeti ukoliko je tacna vrednost iz Logical test dakle ukoliko je A2>B2. Klikom na ovo dugme broj u decimalnom zapisu pretvara se u b roj u procentima. Nakon toga u oznacenoj celiji se na lazi rezultat formule. A3. Uradicemo sledece. i A4 i B4. Oznacimo praznu celiju. Tu upisemo Prvi broj je veci. 8 . Funkcija uslova IF Funkcija IF predstavlja naredbu sa kojom postavljamo uslov kojim regulisemo vrednosti celije. Vratimo se na prozor koji je bio malopre otvoren klikom na isto dugme. Pojavljuje se novi prozor. Kliknemo na OK da bi potvrdili formulu za maksimum selektovanih celija ili Cancel da ponistimo aktiviranje formule. Kliknemo na jednako u traci za formule ili znak = na t astaturi. Otvara se prozor u kom Excel od nas trazi da unesemo celiju ili grupu celija u kojima ce trazit i maksimum. Pretpostavimo da imamo sledecu situaciju: u celijama A2.

u ovom slucaju B1 do B5. Sada je potrebno izvrsiti kopiranje celije tako sto kursor misa postavimo na desni donji ugao celije B3. pojavljuje se novi prozor. Na primer treba da saberemo vrednosti celija od B1 do B5 u celiji C1 i to tako sto na sumu C1 dodajemo B1 samo ako je A1=sever. Oznacimo celiju ciju formulu zelimo da iskopiramo. U jednoj celiji ce se nalaziti kurs izmedju dve navedene valute. Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF Funkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF veoma je slicna sa funkcijom SUMIF. Kopiranje vrsimo na sledeci nacin. sto znaci da je zbir celija po zadatom kriterijumu 18. Nakon toga kliknemo na OK da potvrdimo upotrebu funkcije. To polje cemo koristiti pri konverziji i ono ce biti fiksirano.Kopiranje formula Kopiranje formula je veoma korisno. dodajemo B2 samo ako je A2=sever itd. drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo mis na dole dok ne oznacimo celije C3 i C4. odnosno niz celija. Veoma korisna stvar je ako na ovaj nacin izvedemo izracunavanje jer promenom ove jedne celije menjamo sve rezultate. Da bismo izracunali vrednost celija od A3 do A6 u Eurima potrebno je da uradimo sledece: Prvo oznacimo celiju B3. Ovaj nacin kopiranja koristi se kada celije nisu susedne. Neka je u polje B1 upisana vrednost Eura u dina rima. 9 . Celije fiksiramo tako sto u formuli postavimo znak $ ispred kolone da bismo fiksirali kolonu ili znak $ ispred reda da bismo fiksirali red. Nakon toga u oznacenoj celiji se nalazi rezultat formule. kao i u prethodnom slucaj u doslo je do promene argumenata. Na ovaj nacin iskopirali smo formulu. kliknemo na =. potrebno je upisati A3/$B$1. Ovo menjanje celija je moguce spreciti ako ih navedemo kao konstante odnosno fiksiramo ih. potom kursor misa dovedemo na donji desni ugao celije C2 tako da se pojavi crni krstic. Format>Cells>Number>Curency. Nakon dobijanja rezultata potrebno je formatirati tip celije. u ovom slucaju to je =sever. Nakon toga u celijama smo dobili rezultat funkcije IF. Razlika je u tome sto SUMIF pravi sumu u zavisnosti od uslova. Criteria predstavlja kriterijum koji treba da ispune celije iz polja Range da bi iz polja Sum Range bile dodate na sumu. Recimo da nam je potrebna konverzija dinara u Euro. Prvo oznacimo celiju C1. dok COUNTIF samo prebrojava celije koje zadovoljavaju uslov. Da nebismo kucali istu formulu vise puta postoje dva nacina kopiranja formule. potom pustamo levi taster misa. odnosno naznaciti da je rec o valuti kao sto je to uradjeno i sa dinarima i podesiti broj decimala. potom oznacimo celiju u kojoj zelimo da iskopiramo formulu. Da bi iskopirali formulu iz C2 u C3 i C4 uradimo sledece: oznacimo celiju C2. Dvotacka se koristi da oznaci od-do. Copy i Paste. odaberemo SUMIF. To cinimo na sledeci nacin. Fiksiranje celija u formulama Ponekad je potrebno pri kopiranju formula da neke celije ostaju fik sirane. Recimo ako u formuli upisemo $B$1 fiksirali smo celiju B1. Medjutim. Kopiranjem je moguce i koriscenjem Clipboarda odnosno naredbi Cut. potom pustimo levi taster misa. kliknemo na znak =. Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF se koristi kada je vrednosti u celijama potrebno sabrati samo ako je ispunjen odredjen uslov. Dobijamo rezultat. Objasnicemo prvo u slucaju kada su celije susedne. Polje Range sluzi za ukucavanje indeksa grupe celija koje sluze za proveru dakle treba ukucati A1:A5. a zatim pritisnemo taster Paste. kliknemo na Enter da potvrdimo formulu. pritisnemo dugme Copy i tada celija dobija trepereci okvir. U polje Sum Range potrebno je ukucati indeks celija koje se dodaju na sumu. drzeci pritisnut levi taster misa povlacimo ga na dole do celije B6.

Kartica Series omogucava nam da podesimo serije. odaberemo COUNTIF. Otvara se prozro u kom biramo vrstu grafikona koji ubacujemo. u ovom slucaju to je >=5. Potvrdimo formulu sa OK. U ovom slucaju potrebno je ukucati A1:A5. Crni kvadrati na krajevima grafikona sluze za menjanje velicine grafikona. tada je potrebno odabrati More functions i u novootvorenom prozoru pronaci funkciju. Prvo oznacimo celiju B1. Ukoliko je obelezeno polje Show legend tada u poljima ispod biramo poziciju legende. Pos lednji prozor nudi nam samo dve mogucnosti: da ovako napravljeni grafikon ubacujemo kao objekat u radni list As object in. Ukoliko je doslo do greske u jednom od koraka u izradi grafikona ili jednostavno zelimo da promenimo neku stavku tada koristimo padajuci meni Chart koji dobijamo pritiskom desnog klika misa na grafikonu. Oni na jednostavan i jasan nacin prikazuju rast ili pad vrednosti. opcija Chart Ili preko dugmeta Chart Wizard u paleti Standard. Klikom na jedan od podtipova biramo izgled naseg grafikona. koraka mozemo se vracati klikom na dugme Back. Izradu grafikona mozemo pokrenuti preko padajuceg menija Insert. Kartica Legend podesava legendu. Postoji mogucnost da se funkcija COUNTIF ne nalazi na listi. Kartica Gridlines omogucava nam da ukljucimo ili iskljucimo mrezu ose i ako je uljuceno da biramo gustinu odnosno dali se prikazuju i male i vece mrezice. Kartica Labels omogucava prikazivanje dodatne tabele sa podacima koji se nalaze u grafikonu ako je obelezeno polje Show table. Ukoliko je sve podeseno kako zelimo potrebno je kliknuti na dugme finish i grafikon se nalazi na radnom listu. Polje Range pred stavlja grupu celija u kojoj se vrsi provera. Ukoliko smo pogresno selektovali tabelu ili nismo uopste ovde je potrebno oznaciti celije od kojih pravimo grafikon.Na primer u celiji B1 zelimo da se pojavi broj celija od A1 do A5 cija je vrednost veca ili jed naka 5. da brisemo neke od ubacenih ili da ubacimo nove. Polje Criteria sluzi za postavljanje kriterijuma. U novom prozoru prva kartica Title sluzi nam za podesavanje ili ubacivanje naziva grafikona. Grafikoni Za graficko predstavljanje tabela uradjenih u Excelu koristimo grafikone. polje Chart Titles naziva osa x i y. Nakon podesavanje u ovom prozrou potrebno je kliknuti na dugme Next da bi presli na poslednji prozor za unos grafikona u radni list. Klikom na bilo koji clan liste polja Chart type u polju Chart Subtype prikazuju nam se podtipovi tog tipa. Data range kartica sluzi za biranje mesta gde se nalaze podaci. kliknemo na =. Pojavljuje se novi prozor. Opcija Chart type nas vraca na biranje tipa grafikona. Katrica Axis nam omogucava da ukljucimo ili iskljucimo prikazivanje osa. Veoma jasan prikaz svega sto namestamo vidimo u prozoru sa grafikonom. itd. Za prelazak na sledeci korak potrebno je pritisnuti dugme Next. Chart Options nas vraca na prozor sa opcijama grafikona. U novom prozoru pojavljuju se dev kartice. odnose medju njima itd. i u ovom slucaju navodimo radni list u kojem zelimo da ubacimo grafikon ili sto je gore ponudjeno da grafikon ubacimo u novi radni papir. 10 . U polju Data range nalaze se celije koje smo selektovali pre ubacivanja grafikona odnosno nalaze se celije nase tabele. Grafikon pomeramo po radnom listu tako sto kursor misa dovedemo na deo ekrana koji on zauzima i pritisnemo levi taster misa ne pustajuci ga povlacimo mis i grafikon do mesta gde zelimo da stoji. Postupak postavljanja grafikona na radnu povrsinu Excela sastoji se iz vise koraka. Podrazumeva se da nam je potrebna tabela koju zelimo da prikazemo grafikonom. Klikom na Next prelazimo na sledeci prozor. Za pocetak potrebno je da prvo oznacimo celu tabelu. Druga stavka je Series in koja vam omogucava da biramo da li ce se istaci redovi ili kolone u grafikonu. Dobijamo rezultat 3 sto znaci da postoje tri broja koja zadovoljavaju trazeni kriterijum. Na svaki od prethodnih prozora tj.

zatim druga strana itd. dali su dobro podesene margine itd. U prikazu koji se pojavi mozemo videti kako ce dokument iz gledati na papiru . strelice. Iznad statusne linije pri dnu ekrana pojavljuje se paleta pomocu koje mozemo ubacivati linije. Ubacivanje vktorske grafike Za ubacivanje vektorskih oblika potrebno je ukljuciti paletu za crtanje. Ako odaberemo opciju All ceo do kument ce biti odstampan dok opcija Pages dozvoljava da se stampaju samo odredjene stranice koje odredimo. pravougaonike I krugove. Kada smo zavrsili sa podesavanjem klikom na dugme na OK dajemo stampacu komandu da zapocne stampanje.Za stampanje se koristi opcija Print iz padajuceg menija File. Selection ce odstampati samo selektovani deo. Ako se uverimo da je sve u redu tada prelazimo na stampanje. U slucaju ubacivanja slike negde sa vaseg hard diska potrebno je iz padajuceg menija Insert opcija P ictures I iz novootvorenog menija izabrati opciju From file. To cinim tako sto u padajucem meniju View u opciji Toolbars obelezimo paletu Drawing. Ubacivanje slika Slike u Excelu ubacujemo preko padajuceg menija Insert opcija Picture. Page Arange definise koje delove dokumenta zelimo da stampamo. Ako ova opcija nije ukljucena prvo se stampaju prva strana u izabranom broju kopija. dok opcija Entire Workbook stampa celu radnu knjigu. pr vo ce biti odstampana jedna kopija pa druga. Opcija Collate ako je ukljucena omogucuje da kopije budu slozene po redu.Word Art Za ubacivanje ukrasnog teksta koristimo padajuci meni Insert opciju Picture a zatim u novootvorenom meniju odaberemo Word Art. pa treca I ostale redom. Number of copies odredjuje u koliko primeraka stampamo nas dokument. Da bismo ubacili slike koji su sastavni deo Excela potrebno je odabrati u novootvorenom meniju Clipart . Print What nam govori sta ce biti odstampano. Aktiviranjem ove opcije pojavljuje se prozor gde u polju Printer podesavamo vrstu stampaca I uglavnom ne treba menjati one opcije koje budu namestene prilikom pojavljivanja ovog prozora. 11 . Pregled dokumenta pre stampe omogucava alat Print preview iz palete sa alatkama ili iz padajuceg menija File. Stampanje dokumenta Pre nego sto odstampamo nas document korisno je pogledati kako ce sve to izgledati odstampano na papiru I ako je potrebno izvrsiti jos neke po slednje ispravke dabismo dobili rezultat kakav ocekujemo. tj. Ako je izabrana opcija Active sheets Excel ce odstampati sve radne listove koji sadrze neki podatak. Klikom na Close izlazimo iz ovog prikaza dokumenta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->